1) Jovan Milivojevi, Centar za kvalitet, Mainski fakultet Kragujevac, Sestre Janji 6, mail:

jovan.milivojevic@gmail.com
2) Sonja Grubor, Mainski fakultet Kragujevac, Sestre Janji 6, mail: cqm@kg.ac.rs
3) Aleksandra Koki Arsi, Centar za kvalitet, Mainski fakultet Kragujevac, Sestre Janji 6, mail:
akokic@kg.ac.rs
4) Sneana oki, Centar za kvalitet, Mainski fakultet Kragujevac, Sestre Janji 6, mail: cqm@kg.ac.rs
5) Nikola Toni, Centar za kvalitet, Mainski fakultet Kragujevac, Sestre Janji 6, mail: tonic@kg.ac.rs
RECIKLAA MOTORNIH VOZILA NA KRAJU IVOTNOG CIKLUSA U
FUNKCIJI KVALITETA IVOTA
ELV RECYCLING IN THE FUNCTION OF THE QUALITY OF LIFE
J ovan Milivojevi
1
, Sonja Grubor
2
, Aleksandra Koki Arsi
3
, Sneana oki
4
, Nikola Toni
5
Rezime: Novi model reciklae motornih vozila na kraju ivotnog ciklusa podrazumeva reciklau
du celog ivotnog ciklusa motornog vozila. Na taj nain je obuhvaena reciklaa otpada koji
nastaje od proizvodnje sirovina i materijala pa do reciklae materijala i otpada sa motornog
vozila koje je na kraju svog ivotnog ciklusa. Pri tom je vrlo vaan aspekt modela i dizajn novih
motornih vozila, koji podrazumeva upotrebu po ivotnu sredinu prijateljskih materijala i njihovu
potpunu reciklau bez ostatka. Takoe, posebna panja se poklanja energetskoj intenzivnosti i
energetskoj efikasnosti, kako motornog vozila, tako i celokupnog ciklusa proizvodnje,
eksploatacije i reciklae. Ovako koncipiran model drastino smanjuje negativan uticaj motornih
vozila na ivotnu sredinu, omoguava primenu istih i obnovljivih izvora energije, i omoguava
odrivo korienje prirodnih resursa. Tako, navedeni model reciklae neposredno, pozitivno
deluje na ivotnu sredinu i na korienje energije i preko njih bitno unapreuje objektivni kvalitet
ivota ljudi. S druge strane, obezbeenjem odrivog korienja prirodnih resursa omoguava
bezbedan kvalitetan ivot buduim generacijama, to je bitan uslov za opstanak ljudske zajednice.
Kljune rei: motorna vozila, kraj ivotnog ciklusa, reciklaa motornih vozila, model reciklae,
kvalitet ivota.
Abstract: The new model of recycling of motor vehicles at the end of the life cycle involves
recycling along the entire life cycle of the vehicle. In this way, is included in recycling of waste
generated from production of raw materials to recycling materials and waste from motor vehicles
by the end of their life cycle. When this is a very important aspect of the model and design of new
vehicles, which involves the use of environmentally friendly materials and recycling of their
complete without the rest. Also, special attention is paid to energy intensity and energy efficiency,
as motor vehicles, and the whole cycle of production, utilization and recycling. This concept of the
model drastically reduces the negative impact of motor vehicles on the environment, allows the
use of clean and renewable energy sources, and ensures sustainable use of natural resources.
Thus, the above model of recycling immediate, positive effect on the environment and the use of
energy, and indeed significantly improves the objective quality of life. On the other hand, by
ensuring sustainable use of natural resources provides secure high quality of life for future
generations, which is an essential condition for the survival of the human community.
Key words: motor vehicle, end of life cycle, ELV recycling , model of recycling, quality of life.
1. UVOD
Problem velikog broja deponija, pre svega
divljih, motornih vozila na kraju ivotnog ciklusa,
otpadna vozila i njegove komponente razbacani
svuda u okruenju (travnate povrine, ume,
vodotokovi, i sl.) su istovremeno i problem
kvaliteta ivota ljudi koji u tom okruenju ive. Da
bi se to prevazilo razvijen je model integrisane i
odrive reciklae motornih vozila na kraju
ivotnog ciklusa (MVKC) koji treba da na
najbolji mogui nain razrei reciklau motornih
vozila. Naime, njime se reava reciklaa otpada
koji nastaje du itavog ivotnog ciklusa motornog
vozila. S druge strane, reciklaa MVKC je u
funkciji razvoja novih modela motornih vozila,
posebno sa aspekta zadovoljenja zahteva za
B-56
ivotnu sredinu i jednostavnosti demontae
MVKC. Tako se primenom navedenog modela
reciklae eliminiu ili redukuju negativni uticaji po
ivotnu sredinu i na taj nain unapreuje viotna
sredina, to direktno utie i na kvalitet ivota.
Takoe, model omoguava i odrivo korienje
prirodnih resursa ime se stvaraju uslovi i za
obezbeenje ekseletnog kvaliteta ivota buduih
generacija.
Naime, ovde se analizira nivo uticaja modela
reciklae MVKC na svaku od dimenzija kvaliteta
ivota: ekonomska, socijalna, ivotna sredina i
nauka i tehnologija. U ovom radu su dati
kvalitativni rezultati ovog uticaja, to je sasvim
dovoljno da se sagleda znaaj primene navedenog
modela reciklae i nivo njegovog uticaja na
kvalitet ivota.
2. STANJE RECIKLAE MOTORNIH
VOZILA
Industriju motornih vozila karakterie
odvijanje vodeih procesa preko motornih vozila i
komponenata za vozila, ukljuujui korienje
materijala, energije i opreme, kao i procese
zapoljavanja. Ona kroz svoje aktivnosti generie i
zagaivae to zahteva nalaenje reenja za zatitu
od zagaenja i ukljuivanje zakonodavstva drave.
Industrija motornih vozila koristi opte
proizvodne procese koji su povezani sa
sirovinama, nusproizvodima ili otpacima i
materijalima koje treba reciklirati ili odstraniti. Pri
tom se identifikuju sprega i sled procesa u cilju
obezbeenja tanih informacija u kojim procesima
nastaje otpad. S druge strane, treba imati i tane
podatke o opasnostima (voda, vazduh, tlo) koje
predstavlja proizvedeni otpad.
Motorno vozilo se sastoji od delova i
sklopova. Aproksimativno u motorno vozilo se
ugrauje 8.000 do 10.000 razliitih delova kroz
priblino 100 vodeih komponenti vozila. Oni su
izgraeni od velikog broja razliitih materijala.
Odabir materijala za dizajniranje i izradu motornog
vozila je izuzetno vaan aspekat po ekologiju.
Zahtev za nultim otpadom u svim fazama ivotnog
ciklusa motornog vozila predstavlja kompleksan
zadatak za istraivae i konstruktore, pre svega, u
razvoju novih materijala i potpuno benignih
tehnologija. Takoe, zahtev za jednostavnou
rastavljanja motornog vozila na kraju ivotnog
ciklusa i bezbednog sortiranja materijala sueljava
problem bezbednosti vozila i ekonominosti
njegove reciklae.
Dizajniranje motornog vozila, pored itavog
niza zahteva, treba da zadovolji i zahtev reciklae
motornog vozila na kraju ivotnog ciklusa i to bez
ostatka (krajnji cilj u narednim decenijama). Da bi
se to realizovalo pristupa se razvoju novih
materijala koji se ugrauju u vozilo, razvoju novih
goriva i pogona, kao i razvoju novih tehnologija
proizvodnje i reciklae.
3. PREDLOENI MODEL RECIKLAE
MOTORNIH VOZILA
Zahtevi za budunost polaze od procesa
istraivanja, razvoja i projektovanja motornog
vozila. Oni pred istraivae i konstruktore
postavljaju ciljeve i zadatke koji su esto u sukobu
sa dananjim opte prihvaenim stavovima i
ponaanjem (potroako drutvo, rasipnitvo,
odsustvo brige za budue generacije, td.). Neki od
zahteva budunosti su:
100% reciklabilni materijali
niska energetska intenzivnost
visoka energetska i eko efikasnost
dug ivotni vek
laka demontaa
isplativa reciklaa
zatvoren krug materijala i energije
otpad: obnovljivi izvor materijala
odriva eksploatacija prirodnih resursa
uvanje i unapreenje ivotne sredine, i
dr
U skladu sa navedenim zahtevima uspostavlja
se i odrivi integrisani proces reciklae motornih
vozila du itavog ivotnog ciklusa, koji obuhvata
sve procese i sve ulaze u motorno vozilo (od
izvora energije i ruda do reciklae motornih vozila
na kraju ivotnog ciklusa i ponovne ugradnje
recikliranih materijala i oporavljenih
komponenata). Ovaj pristup reciklae prikazan je
na slici 1.
Model odrive integrisane reciklae motornih
vozila zahteva reviziju vaeih stavova i principa
prema motornim vozilima uopte, kao i prema
svakoj fazi ivotnog ciklusa motornog vozila.
Kozmetike izmene ne daju rezultate pa se mora
pristupiti rekonstrukciji itavog sistema i njime se
mora upravljati integrisano i odgovorno. U tom
svetlu se i raa koncepcija motornog vozila
prijateljskog za ivotnu sredinu (EFV).
Sadanje stanje motornih vozila i
automobilske industrije ni izdaleka ne zadovoljava
novi koncept reciklae koji je preka potreba u
uvanju budunosti. Meutim, razvoj vozila se
kree ka odrivom vozilu i bitno unapreuje
proces reciklae motornih vozila na kraju ivotnog
ciklusa, to je prikazano u tabeli 1.
B-57
Kopnmhene
pecypca (npnp.,
c1euenn)o1na:
pennxnaaa 1
E
M
K o n a u n n o 1 n a (u n p c 1 n, 1 e u n n)
E u n c n j e y n a s y x
Hponsnona
ua1epnjana n
enepr.-o1na:
pennxnaaa 2
Hponsnona
xounonena1a
MB o1na:
pennxnaaa 3
Hponsnona
MB o1na:
pennxnaaa 4
Kopnmhene
MB o1na:
pennxnaaa 5
MB na xpajy
anno1nor
nnxn. o1na:
pennxnaaa 6
Mi
Ei
Hpoyaena oronopnoc1
nponsnoaua uo1opnnx nosnna Hpe1xona oronopnoc1 nponsnoaua uo1opnnx nosnna
Kpajnn nnn: Mnnnunsannja cnnx npc1a o1naa n euncnja HYATH OTHA
Slika 1 - Uproeni prikaz modela odrive i integrisane reciklae motornih vozila na kraju ivotnog
ciklusa
Tabela 1 - Trend procesa demontae i reciklae motornih vozila do 2050. godine
Pogon
motornog
vozila
MV SUS na
fosilna
goriva
Napredna
ICE MV
SUS
(prirodni
gas, vodonik)
Hibridna MV
(ICE+elektricni
pogon)
Elektricna
motorna
vozila (na
baterije)
MV
pogonjena
gorivom
celijom
(vodonik)
Struktura
materijala na
motornom
vozilu
Standardni
materijali
koji su
ugraeni na
sadanja
vozila.
Standardni
materijali sa
neto veim
prisustvom
lakih legura.
Uveanje
elektronskih
materijala.
Znaajno
prisustvo lakih
legura (Al, Mg),
elektrinih i
elektronskih
materijala i
kompozita.
Lakelegure
(Al, Mg),
elektrini i
elektronski
materijali i
kompoziti.
Lakelegure
(Al, Mg),
elektrini i
elektronski
materijali,
kompoziti i
bioloki
materijali.
Zahtevi za
novim
tehnologijama
demontae
Demontaa
vazdunog
jastuka.
Demontaa
opreme za
vodonik.
Demontaa
baterija (Cd, Ni).
Demontaa
baterija (Cd,
Ni; i druge).
Demontaa
gorive elije i
biolokih
komponenata.
Zahtevi za
novim
tehnologijama
reciklae
Reciklaa
plastinih
materijala.
Reciklaa
elektronskih i
plastinih
materijala.
Reciklaa
baterija,
kompozita i
elektronskih i
plastinih
materijala.
Reciklaa
baterija,
kompozita i
elektronskih i
plastinih
materijala.
Reciklaa
gorive elije,
kompozita i
elektronskih i
plastinih
materijala i
biolokih
materijala.
2010. 2020. 2030. 2035. 2050.
Kao to se iz navedene tabele vidi, u skladu sa
razvojem novih motornih vozila u budunosti e se
menjati i tehnologije reciklae motornih vozila na
kraju ivotnog ciklusa (reciklaa baterija, gorivih
elija, elektronskih materijala, zelenih
kompozita, biolokih materijala).
B-58
4. FUNKCIONALNA VEZA
IZMEU MODELA RECIKLAE
MOTORNIH VOZILA I
KVALITETA IVOTA
Predloeni model integrisane i odrive
reciklae motornih vozila na kraju ivotnog ciklusa
neposredno utie na objektivni kvalitet ivota sa
vie aspekata, i to:
ivotne sredine,
ekonomije,
nauke i tehnologije,
odrivog drutva.
Da bi se u potpunosti sagledala zavisnost
kvaliteta ivota od reciklae MVKC, neophodno
je ui u strukturu indikatora kvaliteta ivota i
metode izraunavanja njegovog indeksa. Na slici 2
dat je grafiki prikaz indikatora kvaliteta ivota.
(1) Analiza uticaja MVKC i njihove reciklae
na ivotnu sredinu
Ako se u skladu sa takom 3 analiziraju
negativni uticaji motornih vozila na ivotnu
sredinu onda se moe uraditi matrica uticaja
tabela 2.
Tabela 2 - Uticaj motornih vozila na ivotnu sredinu du celokupnog ivotnog ciklusa
Komponenta ivotne sredine Vrsta zagaenja Nivo uticaja
Vazduh Emisije gasova, estice, praina Visok
Globalno zagrevanje Gasovi staklene bate (SO
2
, NO
x,
, CH
4
,
.)
Visok
Podzemne vode Otpadna ulja, gorivo, farba, emulzije,
teki metali, i dr.
Visok
Korienje zemljita Divlje deponije, ELV i komponente u
prirodnom okruenju
Visok
Zagaenje tla Otpadna ulja, teki metali, plaszika, opti
otpad
Visok
Povrinske vode Otpadna ulja, gorivo, farba, emulzije,
teki metali, i dr.
Visok
Buka Proizvodni procesi, transport Visok
Biodiverzitet Oteenja i nestanak eko sistema Srednji do visok
Prirodna bogatstva (resursi) Iscrpljivanje neobnovljivih resursa,
veliko optereenje obnovljivih resursa
Visok
Ozonski omota Fluorovodonici Visok
Otpad Svi vidovi: gasoviti, teni, vrsti,
hazardni
Visok
Hazardni materijali i/ili materije sadrane u
motornim vozilima se mogu svrstati u nekoliko
osnovnih grupa:
teki metali,
radni fluidi,
hemikalije (neorganske, organske),
eksplozivne materije,
kontaminirani komponente i sklopovi.
(a) Teki metali
Teki metali koji su ugraeni u motorno vozilo, a
jako toksini po ljude i ivi svet su: iva, olovo,
cink, kadmijum i estovalentni hrom. Olovo je
sadrano u smolama, akumulatorima, lemu,
tegovima za balansiranje tokova, fluidima, itd.
Cink, kadmijum i estovalentni hrom (Cr VI) se
koriste, prvenstveno, za povrinsku zatitu metala.
Dok se iva koristi za ivine prekidae (0,8 gr ive
po prekidau), sijalice (kontakte), u sistemu za
koenje (ABS), displeje za navigaciju, za senzore
za vazdune jastuke, i dr. Skoro kompletna iva
sadrana u vozilu se nakon drobljenja istroenog
vozila nalazi u izdrobljenom materijalu, a samo
mala koliina ispari u atmosferu. Treba imati u
vidu da iva u dodiru sa vodom obrazuje metil ive
koji je izuzetno neurotoksian i u malim
koliinama, ne samo po oveka, ve i za itav ivi
svet (kumulira se u biljkama i ivotinjama).
(b) Radni fluidi i pogonska goriva
Pod radnim fluidima se podrazumevaju sve
tenosti koje su sadrane u vozilu i slue za
podmazivanje (ulja), tenosti za hlaenje motora,
tenosti za kondicioniranje vazduha, ulja za
koenje, ulja za hidrauline prenosnike, i dr. U
Tabeli 5.dati su struktura i koliine radnih fluida
na putnikom automobilu Zastava Skala 101/128
(najzastupljenijem domaem automobilu).
B-59
Tabela 3 Podaci o sadraju fluida u putnikom vozilu ZASTAVA SKALA 101
Gorivo, radni
fluidi
Koliina po
jednom
automobilu
Potronja goriva i
zamena radnih
tenosti
Benzin (pun
rezervoar)
38 l (7 9) l/100 km
Rezerva benzina (4,5 7) l
Tenost za
hlaenje motora
6,5 l Zamena svake
dve godine
Motorno ulje 4,25 l Zamena nakon
svakih 10.000 km
Ulje za menja-
diferencijal
3,25 l Zamena nakon
svakih 30.000 km
Koiono ulje Oko 0,5 l Zamena svake
dve godine
Tenost za pranje
stakla
Oko 1 l
Sumporna
kiselina
Oko 2,5 l
Izvor: Tehniko uputstvo SKALA 101/128,
Zastava automobili, ad, www.zastava.ne
Ako se poe od podataka da je ukupan broj
motornih vozila u eksploataciji u 2008. godini u
Srbiji bio 2.274.770 vozila, a da se broj istroenih
vozila kree (30 120) hiljada motornih vozila,
zavisno od godine i nivoa ekonomske krize, i
usvojimo da je ZASTAVA SKALA 101 referentno
motorno vozilo, onda se
dobija podatak o ukupnim koliinama fluida koji
su istovremeno i izuzetni zagaivai. S druge
strane, ako se ukljue i koliine istroenih radnih
fluida koji se koriste tokom godine u eksploataciji
motornih vozila, onda se dobija ukupna koliina
fluida u Srbiji koju treba sakupiti, transportovati i
reciklirati (Tabela 4.).
Tabela 4 - Koliine istroenih radnih fluida iz motornih vozila u Srbiji
Gorivo, radni
fluidi
Koliina radnih
fluida iz istroenih
motornih vozila za
godinu dana
Koliina radnih
fluida iz istroenih
motornih vozila +
istroeni fluidi u
eksploat. Za godinu
dana
min
30.000
max
120.000
min
30.000
max
120.000
Gorivo (benzin,
dizel)
450 t 1.800 t 450 t 1.800 t
Tenost za
hlaenje motora
195 t 780 t 7.530 t 8.125 t
Motorno ulje 127,5 t 510 t 8.490 t 8.870t
Ulje za menja -
diferencijal
97,5 t 390 t 2.375 t 2.665 t
Koiono ulje 15 t 60 t 465 t 510 t
Tenost za pranje
stakla
30 t 120 t
*
4.430 t
*
4.910 t
Sumporna
kiselina
75 t 300 t
**
1.075 t
**
1.300 t
*Tenost se tokom upotrebe rasipa u okruenje
**Svake pete godine dolazi do zamene akumulatora zbog istroenosti
(3)
Hemikalije (neorganske, organske) Veliki broj hemikalija uestvuje u proizvodnji
motornih vozila i njihovih komponenata. S druge
B-60
strane, veliki broj hemijskih jedinjenja (masti,
smole, farba, povrinska zatita delova, plastini
materijali, goriva, ulja, itd.) je ugraen u motorna
vozila. To se moe lepo ilustrovati u strukturi farbe
za farbanje koljke (Tabela 5.).
Tabela 5 - Hemijske komponente osnovnih pigmenata u farbi
Boja pigmenta Hemijske komponente
Bela Titanijum dioksid, belo olovo, cink
oksid
Crvena Oksidi gvoa, kalcijum sulfat,
kadmijum selenid
Narandasta Olovo hromat-molibdenat
Braon Oksidi gvoa
uta Oksidi gvoa, olovo hromat,
kalcijum sulfid
Zelena Hrom oksid, bakar,
fosfornovolframova kiselina
Plava Ferit ferocijanid, bakar
Ljubiasta Mangan fosfat
Crna Crni oksid gvoa
Metalik Aluminijum, bronza, bakar, olovo,
nikl, nerajui elik, srebro, cink u
prahu
Izvor: Mc Graw Hill Encyclopedia of Science and Technology, 1987.
Da bi se znalo ta je sve ugraeno u motorna
vozila uraena je globalna lista obznanjenih
supstanci u automobilu (GADSL www.gadsl.org
). Lista obuhvata supstance (hemijske elemente i
jedinjenja), preparate (meavine, kompozicije dve
ili vie supstanci), materijale (hemijske, elemente,
jedinjenja i legure), proizvode/materijale koji
sadre
hemikalije i transformiu se kroz proces
proizvodnje, delovi koji su izraeni od jednog ili
vie homogenih materijala. Lista sadri 144
supstance sa potpunim podacima o njima (od
acetaldehida do vinil hlorida). Na osnovu ove liste
i Meunarodnog sistema podataka o materijalima
(IMDS - www.mdsystem.com) moe se izraunati
ukupna koliina hemikalija na vozilima vodeih
svetskih proizvoa motornih vozila. Naravno da
zbog malog prostora ovog rada nije mogue
prikazati strukturu i koliine hemikalija sadranih
u konkretnom motornom vozilu.
Reciklaa toksinih materijala sadranih u
istroenim motornim vozilima je vana iz tri
razloga: da se uklone iz prirodne sredine i na taj
nain izbegne zagaivanje, drugi je da se odstrane
sa i/ili iz materijala koji ide na reciklau kako bi se
dobili reciklirani materijali dobrih (zahtevanih)
karakteristika, a trei da se
reciklaom povrate toksine materije/materijali u
cilju umanjenja njihove proizvodnje (ponovnim
korienjem za motorna vozila - mineralna ulja, na
primer). Postavlja se pitanje, ta se od ovih
materijala i koliko moe reciklirati? U tom
pogledu se njihova reciklaa moe svrstati u
nekoliko kategorija:
(1) Reciklaa sortiranih materijala/materija:
gorivo i radni fluidi koji se sa istroenih vozila
dobijaju ceenjem, gume/pneumatici, obojeni
metali (olovo, cink), staklo, i dr.
(2) Reciklaa separiranih materijala (nakon
drobljenja): obojeni metali, staklo, plastika.
(3) Uklanjanje toksinih materijala u toku
postupka reciklae materijala: gvoe i elik
(eliminisanje cinka i drugih materija koje
negativno utiu na karakteristike elika - poseban
problem su povrinska zatita i farba), olovo
(sumporna kiselina iz akumulatora), reciklaa
prekidaa i senzora (uklanjanje ive) i dr.
(4) Dobijanje energije sagorevanjem otpada
(plastika, guma, pena, tekstil, ostatak od drobljenja
(sadri veoma toksine materije)). Zbog visoke
toksinosti ogranieno je sagorevanje ostatka od
drobljenja motornih vozila u spalionicama otpada.
(2) Analiza uticaja MVKC i njihove reciklae na
nauku i tehnologiju
Poseban akcenat je stavljen na spoznaju: nauku i
usavravanje ljudske zajednice i pojedinca. Tako je
nauka kroz vekove doprinosila razvoju civilizacije,
uveavajui njene materijalne i duhovne
kapacitete. Prva tehnoloka revolucija u svetu se
odigrala na tlu Balkana - Srbija (lokaliteti
Belovode, kod Petrovca na Mlavi, i Plonik, kod
Prokuplja), s kraja VI milenijuma pre nove ere, a
odnosi se na topljenje rude bakra i proizvodnju
B-61
alatki od bakra. Ove alatke su bile mnogo bolje od
alatki od kamena to je dovelo do promene u
razvoju drutva, stvaranju prvih urbanih naselja
(Vinanska kultura), razvoju zanatstva i industrije i
ostvarenju vieg nivoa kvaliteta ivota zajednice.
Dalji razvoj nauke i tehnologije doveo je do
razvoja dananje civilizacije i do prvih ozbiljnijih
koraka osvajanja kosmikog prostora, to u
narednim milenijumima treba u potpunosti da
izmeni
dananje shvatanje civilizacije i njenog razvoja.
INDIKATORI
KVALTETA
IVOTA
INDIKATORI
IVOTNESREDINE
Vazduh
Svest oznaajuiv. sredine
Biodiverzitet
Ribe
Ptice
Globalnozagrevanje
Podzemnevode
Korienjezemljita
Zagaenost tla
Povrinskevode
Vlanost zemljita
Buka
Prirodnobogatstvo(resursi)
Otpad
EKONOMSKIINDIKATORI
Biznis
Regionalnakonkurentnost
Siromatvo
Deca(siromatvo)
Razliitost (zaposlenje)
Zaposlenje(ukupno)
Finansije
Prihod
Resursi/korienje resursa
Prodaja
Turizam
Energija
DRUTVENIINDIKATORI
Populacija
Deca
Obrazovanjei doivotno
enje
Zdravlje
Naseljai stanovanje
Transport/prevoz
Povezanost
Kultura
Razliitost
Pismenost
Mentalnozdravlje
Trudnoa/ raanje
Voluntarizam
Javnabezbednost
Nacionalnabezbednost
Sport i rekreacija
Porodica
Izbeglice
Demokratija
INDIKATORI
NAUKE I TEHNOLOGIJE
Nauni potencijal
Ekoloki prijateljski materijali
Automatizacijai robotizacija
Komunikacijei informatika
Tehnologijereciklae
Tehnologijeozdravljenja
ivotnesredine
Kreativnost i znanje
Inovacije/ekoinovacije
Obnovljivi izvori energij
Vizijai kreiranjekvaliteta
ivota
Slika 2 - Indikstori objektivnog kvaliteta ivota regiona
U budunosti e nauka i tehnologija biti
dominantna dimenzija kvaliteta ivota, ne samo
svojim neposrednim uticajem, ve i snanim
uticajem na ostale dimenzije: drutvo, ekonomiju i
ivotnu sredinu. Prvi i osnovni cilj nauke i
tehnologije je uklanjanje negativnih posledica koje
su nastale primenom pronalazaka, inovacija,
tehnolokih reenja i
koncepata ivljenja. Tako,na primer, pod hitno se
moraju traiti reenja za globalno otopljavanje na
planeti nastalo usled ljudskih aktivnosti, kao i
naglo zagaivanje izvorita voda za pie i njihovo
neracionalno korienje. U tom pravcu treba
intenzivirati primenu eko inovacija u svim
oblastima ljudskog ivota i delanja, jer u
protivnom postoji opasnost da se ostvareni kvalitet
ivota u mnogim razvijenim zemljama dugorono
svede na praistorijski nivo ili to je jo gore da
bude ugroen opstanak ljudske zajednice. Prividan
progres zasnovan na neracionalnostima,
rasipnitvu, dominaciji nad svetskim resursima e
biti naglo prekinut zbog pogrenog i neodrivog
koncepta razvoja u budunosti. Da do takvog
scenarija ne bi dolo nauka i tehnologija moraju
pretrpeti kritiko preispitivanje i programski
moraju biti usmereni ka razvoju buduih
generacija i opstanku ljudske vrste. Kakvi su
zapravo sadanji trendovi nauno- tehnolokog
razvoja? Ovaj razvoj odlikuje sledee:
nagli razvoj nauke i tehnologije u svim
oblastima
B-62
korist i promene u drutvu kroz napredak
u medicini, zdravstvu i nauci o ivotu
(genetika, molekularna biologija)
uticaj nauke i tehnologije na unapreenje
ivota.
Ali pred naukom su problemi sa kojima e se
suoavati svet u narednim decenijama ovog veka:
globalni problemi sa kojima se suaoava
oveanstvo (zagrevanje
planete/promena klime, nestaica
energije, nestaica vode za pie i hrane, i
dr.)
eksplozija ljudske populacije uz uveanje
siromatva
ekoloki problemi koji ugroavaju
opstanak ljudske zajednice
irenje jaza izmeu Severa i Juga kao
destabilizujueg faktora u globalnoj
dinamici ljudske zajednice
ostvarivanje Milenijumskih razvojnih
ciljeva (UN).
Navedeni problemi su upozoravajui i veoma
kompleksni i njih ne moe razreiti nauka jedne
nacije ili unije, ona zahteva integrisani napor svih
umova oveanstva. Takoe, zahteva razumno i
odgovorno ponaanje politiara i njihovih
politikih timova, kao i finansijskih monika i
institucija, jer ako neki od navedenih problema
prekorai prag nepovratnosti procesa ne postoje
nauka i novac koji e ga uiniti reverzibilnim.
Naime, svaki od problema zahteva blagovremeno
reenje i ne moe se odlagati za neka druga
vremena. Tako, od nauke i tehnologije, ali i njene
podrke e direktno zavisiti kvalitet ivota
zajednice i pojedinca.
Ako se u skladu sa takom 3 analiziraju uticaji
motornih vozila na nauku i tehnologiju onda se
moe uraditi matrica uticaja tabela 6.
Tabela 6 - Uticaj motornih vozila na nauku i tehnologiju du celokupnog ivotnog ciklusa
Komponente nauke i
tehnologije
Vrste zahteva Nivo uticaja
Ekoloki prijsteljski materijali Zahtev za reciklaom bez ostatka Visok
Hazardni materijali Eliminisanje iz procesa i sa vozila Visok
Komunikacije i informatika Integrisani informacioni sistem du
celokupnog ivotnog ciklusa motornog
vozila
Visok
Tehnologije reciklae Zahtev za reciklaom materijala bez
ostatka
Visok
Tehnologije ozdravljenja ivotne
sredine
Zahtev za efikasno i trajno ozdravljenje Visok
Kreativnost i znanje Zahtev za fundamentalnim znanjima Visok
Inovacije/eko inovacije Zahtev za minimiziranje uticaja na
ivotnu sredinu
Visok
Obnovljivi izvori energije Tahtev za prelazak sa fosinih goriva na
obnovljive izvore energije
Visok
Vizija i kreiranje kvaliteta ivota Zahtev za ekselentnim kvalitetom ivota Visok
(3) Analiza uticaja reciklae motornih vozila na
ekonomiju
Analiza zaposlenosti na reciklai MVKC
obuhvata vie grupa razliitih poslova, od
sakupljanja, transporta, manipulacije i rastavljanja
MVKC do reciklae razliitih materijala (metali,
plastika, staklo, guma, ulja, i
td.). Da bi se svi ovi biznisi povezali polazi se od
prorauna broja radnika u mrei centara za
rastavljanje MVKC Srbije.
Ako se u skladu sa takom 4 analiziraju uticaji
motornih vozila na ekonomiju onda se moe
uraditi matrica uticaja tabela 7.
Tabela 7 - Uticaj motornih vozila na ekonomiju du celokupnog ivotnog ciklusa
Komponente ekonomije Vrsta uticaja
Nivo uticaja
Biznis Ratvoj industrije reciklae MVKC Visok
Zaposlenje Upoljavanje do 20.000 ljudi Srednji
Finansije Ulaganje do 500 miliona evra Srednji
Prihod Od 1 2 milijarde evra Srednji
Resursi/ korienje resursa uvanje prirodnih resursa (materijali,
energija)
Visok
Energija Povraaj energije >20% Srednji
B-63
Ako se u skladu sa takom 4 analiziraju uticaji
motornih vozila na drutvo onda se moe
uraditi matrica uticaja tabela 8.
Tabela 8 - Uticaj motornih vozila na drutvo du celokupnog ivotnog ciklusa
Komponente drutva Vrste uticaja Nivo uticaja
Transport Uticaj na mobilnost ljudi i transport roba Izuzetno visok
Zdravlje Uticaj hazardnih materija i loe ivotne
sredine na zdravlje ljudi
Visok
Javna bezbednost Uticaj motornih vozila na bezbednost u
saobraaju
Visok
(2) Analiza uticaja modela integrisane i odrive
reciklae MVKC na kvalitet ivota ljudi
Primenom modela integrisane i odrive
reciklae MVKC u najveoj meri se eliminiu ili
redukuju negativni uticaji, prvenstveno, na ivotnu
sredinu, a viestruko se uveavaju pozitivni efekti.
Takoe, visok nivo uticaja model ima i na
dimenziju nauke i tehnologije, pre svega, zbog
izraenih zahteva za razvojem novih zelenih
materijala, niskom energetskom intenzivnou uz
visoku energetsku efikasnost,istim izvorima
energije, ekolokim tehnologijama i tsl.
Jednostavan prikaz uticaja odrivog modela
reciklae na dimenzije ivota dat je u tabeli 9.
Tabela 9 - Nivo uticaja modela odrive reciklae MVKC na kvalitet ivota
Dimenzija kvaliteta ivota Nivo uticaja modela odrive reciklae MVKC
Ekonomija Srednji
Drutvo Srednji
ivotna sredina Visok
Nauka i tehnologija Visok
Iz prikazane tabele se vidi da je uticaj modela
odrive reciklae motornih vozila veliki i da se
posebno ogleda u dve dimenzije kvaliteta ivota:
ivotnoj sredini i nauci i tehnologiji. Uticaj i na
ostale dve dimenzije je takoe jako veliki, posebno
ako se razmatra povratno dejstvo reciklae na
razvoj novih motornih vozila, jer motorna vozila
imaju dominantu ulogu u kvalitetu ivota ljudi i to
sa vie aspekata.
5. ZAKLJUAK
Motorna vozila na kraju ivotnog ciklusa su veliki
zagaivai ivotne sredine. U nita manjoj meri su
to i njihove komponente i radni fluidi koji imaju
znatno manji ivotni vek od motornog vozila.
Situacija je daleko kompleksnija i tea ako se
uticaj motornih vozila na ivotnu sredinu razmatra
du itavog ivotnog ciklusa, od proizvodnje
sirovina i energenata pa preko proizvodnje i
upotrebe do kraja ivotnog ciklusa i reciklae
odbaenih vozila. S druge strane, motorna vozila
su dovela i do naglog uspona savremene
civilizacije, jer su omoguila neometan transport
roba i ljudi na velike udaljenosti i viestruko
unapredila kvalitet ivota savremenog oveka. U
cilju eliminisanja negativnih uticaja motornih
vozila, pre svega, na ivotnu sredinu predloen je
model integrisane i odrive reciklae motornih
vozila na kraju ivotnog ciklusa. Model
podrazumeva reciklau svih otpada koji nastaju
du celokupnog ivotnog ciklusa motornog vozila.
Primena tog modela viestruko unapreuje mnoge
indikatore ivotne sredine, nauke i tehnologije,
ekonomije, a time i do unapreenja kvaliteta ivota
ljudi. Takoe, stvara realne uslove i za visok
kvalitet ivota buduih generacija i to kroz
uvanje prirodnih resursa i unapreenje ivotne
sredine na regionalnom i globalnom nivou.
LITERATURA:
[1] Razvoj integrisanog i odrivog sistema
reciklae motornih vozila na kraju ivotnog
B-64
ciklusa u Srbiji, J ovan Milivojevi,Sonja
Grubor, Aleksandra Koki Arsi, 3.
Nacionalna konferencija o kvalitetu ivota,
Festival kvaliteta, 2008, Kragujevac
[2] Nauka i tehnologija nova dimenzija kvaliteta
ivota, Jovan Milivojevi,Sonja Grubor,
Aleksandra Koki Arsi, 5. Nacionalna
konferencija o kvalitetu ivota, Festival
kvaliteta, 2010, Kragujevac
[3] Uspostavljanje sistema za kvalitet ivota na
nivou regiona, Jovan Milivojevi, Aleksandra
Koki Arsi, Sonja Grubor, 5. Nacionalna
konferencija o kvalitetu ivota, Festival
kvaliteta, 2010, Kragujevac
[4] Motorna vozila na kraju ivotnog ciklusa
problem reciklae toksinih materijala, J ovan
Milivojevi, Sonja Grubor, Aleksandra Koki
Arsi, 4. Nacionalna konferencija o kvalitetu
ivota, Festival kvaliteta, 2009, Kragujevac
[5] Odrivi integrisani sistem reciklae motornih
vozila u toku ivotnog ciklusa, Jovan
Milivojevi,Sonja Grubor, Aleksandra Koki
Arsi, I Nacionalna konferencija o reciklai
motornih vozila 2009., Eka, 06. novembar
2009.
[6] Kvalitet ivota put ka ekselentnosti
ivljenja, Jovan Milivojevi, Aleksandra
Koki Arsi, Katarina Kanjevac Milovanovi,
2. Nacionalna konferencija o kvalitetu ivota,
Festival kvaliteta, 2007, Kragujevac
[7] Recycling Systems and Management of End-
of-Life Vehicles (ELVs), Junbeum Kim,
Junghan Bae, and Braden Allenby, A Center
for Sustainable Engineering Education
Module, October 23, 2007
[8] A FUZZY AHP AND TOPSIS FOR ELV
DISMANTLING SELECTION, Danijela
Tadi, Slavko Arsovski, Miladin Stefanovi,
Aleksandar Aleksi, International J ournal for
Quality Research, Volume 4 - 2010 - Number
2
[9] An Inestigation Of Relation Between
Sustainable Development And Quality Of
Life, Slavko Arsovski, Milan Pavlovi, Zora
Arsovski, Zoran Mirovi, International
Journal for Quality Research, Volume 3 -
2009 - Number 4
[10]Life Cycle Assessment on End-of-Life
Vehicle Treatment System in Korea, Kee Mo
Jeong, Seok Jin Hong, Ji Yong Lee, and Tak
Hur, Department of Materials Chemistry &
Engineering, Konkuk University, Seoul 143-
701, Korea, Ind. Eng. Chem., Vol. 13, No. 4,
(2007) 624-630, Received December 13,
2006; Accepted February 22, 2007
[11]Sustainable Management Organization With
Example of Passenger Car Sustainability
Assessment, N.H. Afgan, N. Hovanov, P.M
Andre, International J ournal for Quality
Research, Volume 3 - 2009 - Number 2.
[12]Concept For Management of End of Life
Vehicles Recycling System, M. orevi, M.
Koki, International J ournal for Quality
Research, Volume 2 - 2009 - Number 3.
[13]Sustainable Development and Sustainable
Transportation: Strategies for Economic
Prosperity, Environmental Quaality, and
Equity, Elizabeth Deakin, University of
California at Berceley, Institute of Urban and
Regional Development, Working Paper 2001-
03.
[14]End-of-Life Recycling for Vehicles of the
Future: Roadmap , Update 2006, Argonne
National Laboratory, US, December, 2006
[15]Basic Principles of Sustainable Development,
Jonathan M. Harris, GLOBAL
DEVELOPMENT AND ENVIRONMENT
INSTITUTE, J une 2000.
[16]Indicators on quality of life and sustainability
in European cities: elements for analysis,
Corinne Hermant-de Callata, Urban
development & territorial cohesion Unit,
URBAN MATRIX WORKSHOP
Stockholm 25 November, 2009
[17]Global Progress I: empirical evidence for
ongoing increase in quality-of-life, Francis
Heylighen & Jan Bernheim, Working paper
for the CLEA study group Evolution and
Progress, version, May 24, 2000.