CISTERCITI

Kao reakcija na Klini i kao protiv teza javlja se cistercitski red monaha. Monasi ovog reda nazivaju se i beli monasi jer im je odora nacinjena od nebojene vune. Zamerali su klinijevcima na raskosi i smatrali su da ne slede doslovno Regule sv.Benedikta. 1098.god. Robert od Molema pokusao je da natera monahe iz svog manastira da private stroziji nacin benediktinskog zivota, ali u tome nije uspeo. Odlazi sa 21 monahom i osniva manastir Sito u Burgundiji. Manastir se borio da prezivi pod teskim uslovima. 1112.god. Burgundijski plemic Bernard trazio je da bude primljen u Sito, i zajedno sa njim oko 30 ljudi. On je kasnije postao opat Klervoa, manastir koji je osnovao Sito. Bernard je bio pokretacka snaga ovog reada, i to je sve rezultovalo njegovim velikim uzletom. Tezili su da Pravila sv.Benedikta oslobode dopuna iz karolinskog perioda, i takav povratak korenima bio je u skladu sa tadasnjim divljenjem prema siromastvu, i jednostavnosti apostolskog zivota. Svaki cistercitski manast. imao je sopstvenog opata kojeg su birali monasi. Odbacili su klinijevsku praksu primanja dece, i ustanovili gornju granicu od 15.god.Sledili su dnevni raspored molitvi po RSB, i obavljali su fizicke poslove kako bi se sami izdrzavali. Davali su znacaj usamljenosti, naseljavali su divlja mesta. Kao pomocnike primal su pomoc svetovne brace, koji su imali pojednostavljene liturgijske duznosti i zvali su se konversi, bili su nepismeni i nisu imali pravo odlucivanja. Njihov svakodnevni zivot sprovodjen je po idealu apostolskog siromastva. Jeli su strogo vegeterijansku hranu, nosily grube odore, gradili jednostavne manastire bez skulptura, vitraza, ukrasa, zvonika. Nisu zeleli strance i laike u svojim crkvama. Cistercitski manastiri bili su jednaki po rangu, a postojalo je 5 najranijih kuca: SITO, KLERVO, PONTINJI, MARIMOND, LA FERTE koji su imali odredjene povlastice i obaveze. Cistercitski red nacinio je pisani ustav Povelja Milosrdja cija je svrha bila da odrzi jednoobraznost u liturgiji i discipline i da spreci odstupanje od strogih normi. Disciplina se temelji na trima ustanovama: geneaoloskim vezama izmedju roditelja i kuca potomaka, godisnjim vizitacijama, i godisnjim skupovima svih opata-kapitoli. Cisterciti svoj vrhunac dozivljavaju sa Bernardom iz Klervoa. Ziveo od 1090 do 1153.god. Bio je odlican polemicar i pisac. Verovao je da je dobar napad najbolja odbrana i 1124.god. kritikovao je Klini u pismu Gijomu opatu Sv. Tjerija. Njegova rasprava sa opatom Klinija Petrom Precasnim skrenula je paznju citave Evrope. Bio je strog prema sebi, bez licnih ambicija, odbijao da dobije visoke polozaje. Bio je zagovornik II krstaskog pohoda severno od Alpa. Staje na stranu papa ( Inocentije papski presto) i cisterciti tako zadobijaju papsku naklonost. Ora et labora molitva i fizicki rad njegov moto. Veoma se rasirili u 12. i 13.v.

Fontenej- 1040.god. Osvetio je papa Eugenije II. Trobrodna bazilika, ravno zavrsena apsida. U klausteru su monasi provodilu dosta vremena, u molitvi ili radu. Neki od kapitela imali su rezbarije u vidu lisca a nalaze se na udvojenim stubovima.