T1: MATERIJALNOTEHNIKI FAKTOR ORUANE BORBE

Uvod Porast uloge tehnikog faktora u logistici. Poveanje vatrene moi i utroka energije u savremenom Zakljuak Uraditi prezentaciju u POWER POINTU Temu mogu zajedniki da obrauju do 2 sluaoca - kadeta. Samostalno odreujete koordinatora grupe. Razvijamo grupni rad buduih oficira i vezujemo ih za realan sistem. Obim teme od 16 staranica pa navie.. Tekst, tabele, dijagrami tokova, izlazi sa raunara Uvek razmiljati: ko, ta, kada, gde, s kim, s im, koliko, kako Izvori informacija: ivi ljudi (intervju razgovor sa njima), udbenik, internet... Tokom izrade rada konsultujete se sa pk. Andreji M. i asistentima Razmiljati da se kasnije seminarski rad produbi i objavi kao struni rad u naunom asopisu Vojnotehniki glasnik Izvori informacija: Materijal dobijen od predmetnog nastavnika u e- formi Internet Biblioteka ... RBr 1 Prezime i ime kadeta e-mail 2 Organizaciona kultura u logistikim sistemima ________ , koordinator grupe Telefon 3 ratu

Tema : MATERIJALNOTEHNIKI FAKTOR ORUANE BORBE

Predavanje naalnika TU SSNO na PDS u CVT Zagreb (16.01.1990.) Pre nego to preem na izlaganje po temi uiniu nekoliko napomena: 1. Ovo je start PDS iz oblasti oklopnih borbenih vozila. Ranije smo imali PDS iz vie oblasti, posebno iz TOb-a, gde smo postigli krupne rezultate i stekli velika iskustva u pogledu organizacije i realizacije kao i NPP-a. Vei broj oficira ih je zavrio uspeno i ve se ukljuio u NIR u ovoj oblasti ili steena znanja koristi na svojim radnim mestima. Moda ne u celini kao u NIR-u, ali globalno, jer se studijama stekla odreena irina u disciplinama koje tangiraju tokove i procese TOb-a, a to mnogo znai za rezon i kao nauno i struno iskustvo za primenu u praktinom radu. Moram da napomenem da smo mi u TSl daleko ispred ostalih u ovom vidu poslediplomskog usavravanja ukljuujui i doktorske studije i to je dobro. Svaki drugaiji pristup usavravanju naeg kadra bio bi ne samo stagnacija ve nazadovanje i, u vreme burnog tehniko -tehnolokog razvoja, u eri informatike tehnologije, mi to sebi neemo i ne smemo dozvoliti. Zbog toga stalno usavravanje koncepta ovih studija, inoviranje i aktueliziranje njegovih NPP i proirivanje na druge oblasti tehnike, mora biti na stalni zadatak. To je u prvom redu zadatak elnih ljudi u VVT, ali i nas ostalih, k-de Centra, Tehnike uprave i dr. U ovome, znam imamo podrku i ljudi koji su najneposrednije odgovorni za razvoj nauka u naim OS, pre svega generala, R. Abdulija, koji e takoe drati nastavu po jednoj temi. Mi moramo pratiti ta se u svetu, u drugim armijama, dogaa u tehnikom kompleksu po pitanjima za koja je nadlena naa sluba, preko literature, konsultacijama i prisustvom, u skladu sa mogunistima, na skupovima, simpozijumima. elim da vam kaem, iz vlastitoog iskustva iz nekih konsultacija vani, da mi u primeni nauke u sistemu TOb-a ne zaostajemo mnogo za vodeim armijama u svetu, a od nekih smo u prednosti. To smo uinili, pre svega, pravilnim odnosom prema NIR-u u ovoj oblasti, pripremom i osposobljavanjem kadrova i apliciranjem steenih znanja u u realizaciji naunoistraivakih projekata u nau praksu Tob-a, usavravanje

pojedinih funkcija pa i itavih podsistema. To smo inili i iniemo i ubudue. Sada poinjemo i sa PDS iz oblasti borbenih vozila. Vaa klasa je sada na redu. Da upornim radom, velikim zalaganjem, ali i odricanjem, savladate NPP, ovladate novim znanjima i tako zavrite magistarske studije. Morate maksimalno iskoristiti sve mogunosti koje ovde stoje na raspolaganju: kadrovske, materijalne, informatike. Da ostvarite vae ambicije i naa oekivanja. Vae su znaajne za vas same radi vaeg vlastitog uzdizanja i ostvarenja linih ambicija, ali, svakako, jo znaajnije za vae ustanove u kojima radite. Kroz studiranje vi ete produbiti postojea i stei nova znanja koja e te na vaim radnim mestima primetiti u ininjerskim, strunim i naunim poslovima, dakle na konstruisanju sklopova, podsklopova, komponenata i elemenata, njihovom integrisanju u agregate i u sistem kao celinu. Obogatie te i prihvatiti novi nauni prilaz problemima, teoretskonauno gledanje i rezon, sve radi primene na konkretnim strunim i razvojnim zadacima. Takav kadar, kakvim ete po zavretku studije vi postati, veoma je znaajan za nae OS, u vreme kada moramo uiniti sve da vlastitim strunim potencijalom reavamo i vodimo nae razvojne programe i tako nezavisimo od znanja i gotovih reenja. To utoliko vie potencira znaaj ovih studija i kod vas i kod vaih nastavnika i Centra u celini. elim vam u tome puno uspeha. 2. Ovo izlaganje (i ono po drugoj temi) komponovano je od materije iz vie lanaka koji su mi bili dostupni, zadnjih godina, i koji su objavljeni u vojnim asopisima i publikacijama i iz predavanja na slinu temu koju sam drao na KO, na kursevima i nivoa koji se organizuju u CVV u Beogradu, stareinama te kole i ovde u vaem Centru. U odnosu na raniji sadraj ovo je aktuelizirano i smatram da e odgovarati postavljenim ciljevuima u predmetu savremeni rat i tendencije razvoja ratne tehnike. 3. Najvie u se razume se, zadrati na problemima TOb-a i na KoV-u poto je blie mojoj funkciji, a i vi pripadate KoV-u ili ustanovama, odnosno RO koje rade za potrebe KoV-a. Folija 1 1. UVOD Ukupan vojnotehniki kompleks savremenih OS i njegov neprekidan razvoj, usavravanje i stalan brojani rast mogu biti uzrok veoma sloenog karaktera rata.

Folija 2. Takva slika rata ima izrazit uticaj na realizaciju i organizaciju tehnike podrke OS. Ova konstatacija se odnosi na rat sa svim svojim specifinostima i na mirnodopske uslove u kojima se mora odravati visok nivo ispravnosti tehnike i visok koficijent snabdevenosti oruanih snaga, da bi one u rat mogle ui to spremnije. Taj uticaj, koji se manifestuje brojnim problemima funkcionisanja tehnikog obezbeenja, priblino je podjednak u oruanim snagama svih zemalja. Razume se, on nije u istoj meri izraen. Neke zemlje raspolau supersavremenom tehnikom, koja je, najee, visokopouzdana, sa maksimalnom ugraenou relevantnih logistikih parametara, a imaju i veoma jake efektive i visokoorganizovane snage i sredstava za tehniku podrku, proporcionalne tehnikoj opremljenosti svojih oruanih snaga. Stalna modernizacija naih oruanih snaga, razvoj sredstava nuoruanja i vojne opreme i usavravanje taktike njihove upotrebe usloava pripreme za voenje rata i zahteva da se jo u miru ree brojni problemi, od kojih su najbitniji: postizanje i odravanje visokog nivoa ispravnosti tehnike, obezbeenje neophodnih materijalnih rezervi i postizanje visoke moralno politike i mobilizacijske spremnosti oruanih snaga. U veini od ovih aktivnosti tehnika sluba ima veliku odgovornost, i od njene spremnosti, obuenosti i opremljenosti odluujue zavisi ukupna borbena gotovost oruanih snaga. Svoje obaveze tehnika sluba izvrava realizacijom tehnikog obezbeenja kojim se ostvaruju osnovni zadaci-funkcija snabdevanja i odravanja tehnikih sredstava. U raznim armijama ono je razliito organizovano: po vidovima, rodovima, u okviru logistike ili delimino ili u celini izdvojeno i sl., ali u svim oruanim snagama ima zadatak da obavlja neprekidnu i efikasnu tehniku podrku,tj. obezbeenje tehnikog faktora za voenje rata. Realizacija svih tih zadataka postavlja se kao imperativ, jer se time obezbeuje da oruane snage to spremnije uu u eventualni rat. Takoe, neophodne su planske i organizovane pripreme vlastitih tehnikih jedinica ustanova za ratne zadatke, kako materijalno tehnike tako i mobilizacijske, obuavanje i dr. Fizionomija tehnikog obezbeenja, njegova organizacija i realizacija u miru umnogome zavisi od asortimana tehnikih sredstava, njihove sloenosti i brojnosti, ali isto tako i od organizacijskog ustrojstva jedinica-ustanova oruanih snaga, odnosa mirnodopske i ratne armije, odnosno stepena eksploatacije tehnikih sredstava. Ona je, takoe, zavisna od ekonomske moi odreene zemlje i od koncepcije i doktrine voenja rata koje opredeljujue utiu na sistem tehnikog obezbeenja. U ratu, tehniko obezbeenje se usloava, a od njegove neprekidnosti i efikasnosti odluujue zavisi ishod rata.

Opremljenost savremenih oruanih snaga sredstvima naoruanja i vojne opreme i njihovo stalno usavravanje nameu posebne i veoma sloene obaveze tehnikoj slubi. Sem problema obezbeenja neophodnih kapaciteta za njihovo odravanje, obezbeenja rezervnih delova i dr., moraju se reavati i problemi tehnike infrastrukture (skladini prostor za razerve svih vrsta), nabavke, uvanja i odravanja tih rezervi, njihovog zanavljanja, tehnikog obezbeenja mobilizacije operativnih sastava, pripreme, snabdevanja, i dr. Treba napomenuti da se u svim armijama ti problemi uzimaju u obzir pri izgradnji i normativom regulisanju koncepcije, organizacije, tehnologije i strategije tehnikog obezbeenja, a jo vie u njegovom realizovanju. Nesumljivo je da je, pored potrebe za adekvatnim sistemskim reenjima i odgovarajuem materijalnotehnikom obezbeenju efektiva tehnike slube, neophodno i primerno znanje, odnosno obuenenost za izvrenje svih sloenih zadataka tehnikog obezbeenja u miru, a posebno u ratu odnosno kolovanje i obuka kadra, podizanje tehnike kulture korisnika logistikih usluga idr. U savremenim armijama na poslovima tehnikog obezbeenja angauje se veliki broj strunjaka raznih profila, od injenjera, tehniara i vojnih majstora do vojnika, brojno oko jedne etvrtine svih efektiva oruanih snaga. U zemljama koje se naoruanjem i vojnom opremom snabdevanju iz drugih zemalja radi veliki broj strunjaka na obuci, odravanju, pa i razvoju i proizvodnji, odnosno osvajanju proizvodnje naoruanja i vojne opreme po tehnologiji prodatih licenci i sl. Zbog veoma velikog znaaja koje tehniko obezbeenje ima u savremenim uslovima i problema koji se javljaju u njegovoj realizaciji, tehnike slube svih armija prikupljaju i briljivo izuavaju iskustva iz prolih i savremenih ratova, uoptavaju ih i ugrauju u svoja sistemska, doktrinarna i tehniko- tehnoloka reenja. Time se usavrava vlastita koncepcija, organizacija i tehnologija tehnikog obezbeenja i neprekidno uzima u obzir uticaj koji na njega ostvaruje stalno usavravanje i razvoj borbenih sistema i druge vojne opreme. Ova uvodna razmatranja ukazuje na to da na organizaciju i realizaciju tehnikog obezbeenja oruanih snaga utie veliki broj faktora i injenica. Deo njih je u sferi tehniko-tehnolokih pitanja. Tehniki faktor, iako ne odluujui, u ratu i dalje ima veliki znaaj. Potronja svih vrsta tehnikih sredstava u eventualnom ratu je enormna, sloenost sredstava naoruanja i vojne opreme neprekidno se poveava a oigledno je i stalan njihov brojani rast. Veina ovih faktora najneposrednije utie na postavke (konceptualne, organizacijske i tehnoloke) sistema TOb-a i o njima e biti govora u ovom predavanju.

Pri tome kljuni faktori su: Folija 3 Ukratko u govoriti o svakom od ovih faktora, s tim to u se teino zadrati na njihovom odrazu na TOb. 2. PORAST ULOGE TEHNIKOG FAKTORA U LOGISTICI.

Tako NVO i tehniki faktor u celini nije u ratnoj vetini ugrozijo primarni i odluujui znaaj ljudskog faktora kao inioca OB, njegov porast je sve izrazitiji, a time i uticaj na fizionomiju, tok i ishod OB. Ne manje je znaajno njegovo povratno delovanje na ljudski faktor, prostor i vreme. Napred navedene karakteristike NVO (pre svega vatrena mo, brzina dejstva, domet, manevarska sposobnost, automatizovanost u funkcionisanju i dr.) diktiraju da se ratna vetina i ratne doktrine izgrauju prvashodno na mogunostima oruja, druge ratne tehnike i materijalne baze zemlje. Tako je, u skladu s tim, u ratnoj vetini svih zemalja dolo do znatnih promena u taktikim, operativnim i strategijskim razmerama. Na bojitu, vojitu, ratitu koncentrisana su ogromna ubojna i druga materijalna sredstva namenjena za potrebe OS. Folija 4 Tako npr. U armijama oba bloka u Evropi na raspolaganju je: oko 40 hiljada tenkova, oko 20 hiljada artilerijskih orua, preko 7hiljada lansiranih ureaja za protivoklopne projektile, oko 8,5 hiljada borbenih aviona, itd. Ovakav arsenal najsavremenijih borbenih sredstava i sistema samo je potvrda da oba bloka u svojim doktrinama i teorijama ratne vetine polaze od stanovita da materijalnotehniki faktor ima odluujuu ulogu u ratu i oruanoj borbi. Dalja trka u naoruavanju i klasinim i nuklearnim naoruanjem samo potencira da se u takvom shvatanju jo uvek nita nije promenilo, naprotiv, znaaj tehnikog faktora jo vie je narastao. Pri tome, vrednovanje znaaja pojedinih elemenata, odn. sistema oruja od drugog svetskog rata do danas trpelo je odreene promene, ali je sutina uglavnom ostala ista. Folija 5 Naime, u tom ratu, osnovni oslonac je bio tenk, avion i radio ureaj. U tom pogledu situacija je i danas ista, s tim to su ta borbena i uopte TSr na znatno viem tehnolokom nivou, a njihov ukupni arsenal proiren sa nekim bitno novim sredstvima i sistema. Snaga vatre, silina udara, pokretljivost i brzina u svim

ambijentima dejstva i dalje se zasniva na avionu, helihopteru, oklopnomehanizovanim sredstvima, raketnom naoruanju, radio-elektronskim sredstvima svih vrsta sa primarnom i sekundarnom ulogom, na novim, snanijim vrstama eksploziva i municije i dr. Kada se ovome dodaju sredstva elektronskog rata i raunarski informacioni sistemi najire primene, onda se jo vie kompletira slika savremenog tehnikog faktora i njegovog znaaja za voenje ratova. Razume se, za potpunu sliku iz razmatranja se ne bi smelo izostaviti i ABH oruje kao stalno pretea realnost, ali i kao osnova blokovske ravnotee i vaan inilac politike u globalnim razmerama.

3.POVEANJE VATRENE MOI I UTROKA ENERGIJE U SAVREMENOM RATU Jedan od najbitnijh ciljeva modernizacije savremenih armija je poveanje vatrene moi sredstava NVO. Bez jake privredne infrastrukture vatre, manevra i udara nema ni pobede nad neprijateljem, nema uspeha u borbi i uslova za pobedonosni zavretak rata. Vatrena mo se meri tonama elika koji se moe izbaciti u jedinici vremena, ali je isto znaajan uinak izbaenih projektila na cilju. Ta koliina elika poveavala se uvoenjem naoruanja sa sve veom brzinom dejstva (poluautomatskog i automatskog naoruanja), ali i stalnim poveanjem broja borbenih sredstava u taktikim i zdruenim taktikim jedinicama. Sama, pak, razorna mo poveavana je poboljanjem preciznosti dejstva kao i primenom sve monijih eksplozivnih materijala i podeavanjem vremena njihovog dejstva na cilju. Sve ovo postie se, naravno, stalnim usavravanjem sredstava na bazi novih tehnolokih reenja, razvojem i masovnom proizvodnjom sredstava NVO i neprekidnim naoruavanjem klasinim i NHB orujem. Poveanje vatrene moi ne bi bilo mogue bez adekvatnog poveanja utroka ubojnih sredstava (municije, MES i raketa) kao jedne od kljunih vrsta energije boja. U tesnoj vezi sa tim je i poveanje ostale dve vrste energije boja: pogonskog goriva i elektrine energije. Sve ove tri vrste, integralno posmatrane, obezbeuju funkcionisanje naoruanja i svih borbenih i neborbenih sredstava i sistema, i bez ijedne od njih ne bi se moglo zamisliti njihovo dejstvo i savremeno ratovanje u celini. Radi ilustracije trenda poveanja potronje materijalnih sredstava u ratu, navodim sledee primere.... Potronja materijalnih sredstava u OS u odnosu na ranije periode porasla je za nekoliko puta. Folija 6 Pri tome, u prolim ratovima u materijalnom obezbeenju armija preovladavale su potrebe za ivotnim namirnicama i stonom hranom, a u savremenim uslovima preovladava potreba1 za municiom, gorivom, elektrinom energijom i rezervnim delovima.

, .

Samo po osnovu poveanja broja motornih vozila utroak goriva se, u odnosu na drugi svetski rat, utrostruio2). Folija 7 Potronja municije je takoe drasticno rasla. U drugom svetskom ratu za izbacivanje iz stroja jednog vojnika na bojitu troeno je oko 46 hiljada zrna ili oko jedne tone ubojnih srestava. U vijetnamskom ratu Amerikanci su morali, u proseku, da ispale 340 artilerijskih projektila da bi se ranio jedan protivnikov vojnik i 1.200 projektila da bi protivnikov vojnik bio ubijen. Utroak municije po oveku, uesniku u borbi, iznosio je: u drugom svetskom ratu 1,1 t, u Korejskom ratu 8,1, a u Vijetnamskom 26,1 t. Ovaj trend porasta verovatno je slian, iako se raspolae savremenim sistemima voenih projektila ija je verovatnoa pogaanja daleko vea (znatno je porasla otpornost ciljeva zbog sve masovnije primene oklopnih sredstava). O kolikim se koliinama materijalnih rezervi, koje se troe u operativnostrategijskim okvirima radi, najbolje pokazuju ovi primeri (prethodni i naredni). Folija 8 U toku pripreme armijske operacije obim dotura POGONSKOG GORIVA iznosi od 5,00t, a za izvoenje napadne operacije jedna savremena armija troi dnevno preko 10.000 t pogonskih goriva (od 0,5 do 0,75 punjenja rezervoara), to predstavlja najvei utroak u masi materijalnih sredstava neophodnih za borbena dejstva (50-60 odsto od ukupnih potreba).Ovo je razumljivo kada se zna da rezervuari savremenih tenkova zapremaju oko 1000 kg, a borbenih vozila peadije oko 450 kg i da je potronja 350 kg, odnosno 140 kg repsektivno na 100 km. U odbrambenim operacijama utroak je neto manji, iako i u njima moe doi do napregnutog rada guseninih i drugih vozila, posebno u pripremnom periodu. Folija 9 Veliki je porast snage motora vozila po vojniku, pa je zbog toga, a i zbog izrazitog poveanja broja vozila veoma poveana potronja goriva. Folija 10

, , . , , .

to se tie UTROKA UBS (municije, raketa i MES), ceni se da bi u napadnoj armijskoj operaciji bilo troeno 1 do 3 borbena kompleta ovih sredstava zavisno od vrste (najvie za PA naoruanje). Koliinski to iznosi do 35% od ukupnih potreba u materijalnim sredstvima, odnosno oko 9.000 t dnevno. Folija 11 Smatra se da ukupne potrebe operativno strategijske grupacije u okviru blokova za napadnu operaciju iznose oko 500.000 tona. U tim koliinama struktura MS je ovakva: municije i rakete oko 30%, goriva 50-60%, hrane 5-6 % i ostala sredstva 15-20%. Pri tome, samo jedna savremena divizija (oklopna ili mehanizovana) proseno troi preko 1.000 t raznog materijala dnevno, to je 4-5 puta vie nego u drugom svetskom ratu. (Uzgred reeno, vatrena mo savremene oklopne divizije, koja je skoro u svim armijama zastupljena sa oko 30%, iznosi preko 140 t elika u minuti, dok peadijske divizije savremenih armija mogu ispaliti preko 100 t municije u jednom plotunu). Folija 12 Jo jedan vid energije boja ima izvanredan znaaj: ELEKTRINA ENERGIJA. Praktino ni jedno sredstvo NVO, a pogotovu borbeni sistemi ne mogu da funkcioniu bez neke od vrsta elektrine energije. Pri tome, znatno je poveana instalisana snaga potroaa i energetskih izvora u svim sredstvima i sistemima. Folija 13 Najmasovniji su hemijski izvori (akumulatori, primarni elementi i baterije) i elektroagregati. Tako npr., ceni se da jedna savremena mehanizovana divizija ima oko 20 hiljada raznih akumulatora instalisane snage 1.000 kv odnosno 700 komada elektroagregata instalisane snage 1.400 kv. U okviru jednog borbenog sistema, npr., porast instalisane jednosmerne elektrine energije od generacije do generacije nije bitnije povean (4-8 akumulatora snage 6-10 kv), ali je instalisana energija koja se dobija iz elektroagregata viestruko poveana. Kod jednog savremenog radio-teleprinterskog sistema ova energija je takoe velika: oko 15 kv. Porast je prisutan u sistemima za PVO i POB. Tako , npr., u jednom savremenom raketnom puku PVO za potroae se mora obezbediti oko 2 MV snage iz elektroagregata i oko 400 kV iz akomulatora.

Pri razmatranju potronje ovog vida energije boja treba imati u vidu da je ona obnovljiva (za razliku od pogonskog goriva i municije koje su nepovratne). Meutim, za obnavljanje elektrine energije potrebna su znatna ulaganja: za proizvodnje energije iz elektroagregata potrebno je u proseku 0,5 l goriva po kv asu i skuplje je u proseku 20-25 puta od energije iz distributivne mree, ali se, bez obzira na cenu, mora ostvariti autonomnst jedinica u obezbeivanju elektrine energije. Preneto u relacije u naim OS slika potronje energije boja je sledea: Peadijsi bataljon dnevno troi 1,1 t goriva, a oklopni (tenkovi T-55) oko 16 tona. Intenzivnim dejstvima u odbrambenoj operaciji oklopna brigada (takoe sa tenkovima T-55) za 5 dana rata potroi 425 t goriva, za ta je potrebno za dotur raspolagati sa 12 cisterni od 7 t. Jedno punjenje rezarvoara ove jedinice iznosi 186 t goriva, a 1 d/r za jedinice KoV iznosi____ tona, za jedinice ViPVO iznosi ______ tona, a za jedinice Komande za obuku iznosi ______ tona. Za dnevni dotur te koliine u moguem broju tura neophodno je raspolagati transportnim kapacitetima: ili sa 104 ACg od / 8 t, ili _______ bavi od 200 l (za iji prevoz treba oko ___ m/v od 4,5t), ili oko __ kanti od 20l (za iji prevoz treba oko ___ 4,5 t) . Za manipulaciju ovim koliinama mora se angaovati oko ____ ljudi (u SkPg, u brigadi i bataljonu - pretakanja na ukupno 3 nivoa). Ranije je (1975g.) 1 b/k municije peadijskog bataljona iznosio 8,1t. Posle uvoenja u njega novih sredstava, pre svega za podrku, ova koliina je narasla na 16t, to predstavlja poveanje od oko 100%, a danas 1 b/k municije peadijskog bataljona iznosi __ tona.

s
TEHNOLOGIJE REALIZACIJE ELEKTRONSKIH SKLOPOVA i UREDJAJA

ELEKTRONSKE CEVI

FOLUPRO -VODNICI 1950.1

INTEGRISAN A KOLA

T
1960.g,

HIBRIDN A KOLA 1970.g.

SKLOPOVI REALIZOVANI TEHNOLOGIJOM POVRINSKE M0NTA2E ( SMD)

1 980. c

STANDARDNA INTEGRISANA KOLA

INEGRISANA KOLA SPECIJALNE NAMENE

SSI/MSI

Integrisana kola

Programabi1 ni logi ki sklopovi (

PLD )

LSI/VLSI I ne. risana kola

Integrisana kola radjena po narudbi (

SEMI CUSTOM IC )

Integrisana kola radjena potpuno po narudbi ( FULL

CUSTOM IC )

PRIMER:

Primena t ehnol ogij e SMD u odnosu na tehnologiju tampane ploe sa poluprovodni kim komponentama pru a znatne prednosti!

- smanjenje? povr ine 4tam. pl. za 70'/. - smanjenje ukupnih gabarita za oko 307. - smanjenje poroinje el.energije i snage disipacije i dp 10 puta - poboljanje u iazno-izlaznih performansi za oko 407. - poveanje za tite od neovlatenog kopiranja za oko 107. - poveanje pouzdanosti za oko E07. - smanjenje cene proizvodnje po jedininom proi z vod u = za srednje se ri je do 207. = za v el i k e serije do 507., iako se cena istra ivanja i razvoja poveava za oko 107

TENDENCIJE RAZVOJA

1
1 POJACIVACi SLIKE III gen. TERMOVIZIJA III gen.

r
i

11 1 1 I

LASERSKO ORU2JE LASERSKI ZASLEPLJIVACI

II gen. I gen. TERMOVIZIJA UREDJAJI I SISTEMI II gen. I gen. PASIVNE SPRAVE

CO-2 LASERI

AKTIVNI 1C UREDJAJI

DETEKTORI TV NISKOG LASERSKOG NIVOA OZRACENJA LASERSKI TV 1 DALJINOKAMERE MERI

KOMPONENTE

!
PRETVARAI SLtKE POJACIVACI SLIKE

1
i1 !

SKANIRAJUCI DETEKTORI SLIKE

LASERI

RAZVOJ OPTOELEKTRONSKIH UREDJAJA NA OKLOPNIM BORBENIM VOZILIMA

Kako pojava sredstava psihotronike i tehnotronike utie na ...... Neto o zakonima koji govore o energiji (toploti) zakoni termodinamike....: Prelazak iz jednog vida u drugi i Prvi zakon termodinamike je zakon odranja energije primenjen na termodinamiki sistem. Koliina toplote koja se preda sistemu ide na poveanje unutranje energije tog sistema i na rad koji taj sistem vri na okolna tela. Telo nem,oe vriti rad ako nedobija energiju.Unutranja energija sistema (tela) zavisi od molekularne i atomske strukture tela...