Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa u Kikindi Smer za tradicionalne igre

Seminarski rad

Predmet: Narodna knjievnost

Tema: DODOLSKE PESME U SRPSKOJ NARODNOJ KNJIEVNOSTI

Student: iri Ana 65/08

profesor: Gruji Tamara

Decembar.2009 U Kikindi

Sadraj

Uvod...........................................................................................................................3 Narodna knjievnost -nastanak, razvitak i podela.............................................4 Narodne lirske pesme.............................................................................................6 Kalendarske obredne pesme ...................................................................................7 Dodolske pesme....................................................................................................... 8 Poreklo naziva...............................................................................................8 Izgled dodola.................................................................................................11 Kult biljaka....................................................................................................11 Izvoenje obreda.............................................................................................11 Analiza dodolskih pesama............................................................................14

Zakljuak...................................................................................................................19 Literatura ...............................................................................................................20

Uvod
U ovom seminarskom radu bie rei o: Srpskoj narodnoj knjievnosti, njenim optim karakteristikama kao to su nastanak, razvitak, podela; Lirskim (enskim)1 narodnim pesmama koje karakterie velika raznolikost tema; u njima sa takorei ogleda ceo ovekov ivot- lini, porodini i drutveni)2, obrednim pesmama koje su nastale u onom periodu drutvenog razvitka kada je ovek mnoge pojave oko sebe tumaio voljom Bogova. (U tenji da umilostivi Bogove, ovek je prireivao razliite obredne rituale koji su uvek praeni odgovarajuim pesmama. Tako su nastale dodolske pesme, krstonoke, kraljike, koledarske, slavske...) Glavni akcenat e biti stavljen na analizu same dodolske pesme kao i njenog obreda

(rituala). Na ovom primeru, uoie se zavisnost pesme od naina ivota oveka: opstaje hiljadama godina u nepromenjenom obliku jer je takva odgovarala zemljoradniku u svim vremenima, poto se i njegova potreba za kiom3 nije promenila i uvek je ostala aktuelna.

Vuk Stefanovi Karadi je izvrio podelu narodne knjievnosti na narodne lirske pesme koje je nazivao enskim i narodne epske pesme koje je nazivao mukim pesmama. NEDI.V. (1972) Narodna knjievnost. Izdavako preduzee Nolit-Beograd. Str, 2 Dr LATKOVI. V. (1967) Narodna knjievnost. Narodna knjiga- Beograd. Str.145. 3 Dodolske pesme su izazivala samo suna vremena, tako da se motiv kie stalno ponavlja

Narodna knjievnost
Opte karakteristike (nastanak, razvitak, odlike i podela)
Smatra se da je usmena (narodna) knjievnost nastala jo u periodu divljatva, kada je ovek osetio potrebu da izrazi svoja oseanja, elje, zadovoljstvo, potrebe i raspoloenja.Znatno pre pojave pisma, u pradavnim vremenima, o kojima svedoe ostaci materijalne kulture, a o duhovnoj kulturi se zakljuuje posredno, ljudi su pevali pesme i priali prie, te su peme i prie bili nerazdvojivi deo i izraz ukupne duhovnosti, globalnog poimanja sveta; bile su uvane u pamenju i vekovima prenoene usmeno. U skladu sa razvitkom drutva,i stanja drutvene svesti, menjao se i nastanak i razvitak usmene knjievnosti. Na pitanje: ta je narodna knjievnost?, u kolskim udbenicima obino se odgovara: Ono to se prenosi od usta na usta ili s kolena na koleno. Meutim, jednostavnost ovih definicija preterano uproava sam pojam narodne knjievnosti. Narodna knjievnost ima odreene opte odlike, koje bi se mogle ovako sistematizovati:4 1. Usmeno prenoenje 2. Sinkretinost 3. Kolektivnost 4. Tradicionalizam 5. Varijativnost 6. Ustaljenost motiva i siea 7. Poetski jezik 8. Stilski postupci i sredstva

KLEUT. M. (2000) Narodna knjievnost. Novi Sad. Str.5.

Usmena tvorevina ivi u narodu, u pamenju velikog broja prenosilaca te je tako stalno podlona menjanju; neki delovi se izbacuju svesno ili zato to su zaboravljeni, drugi se dodaju a neki se neznatno menjaju. Due tvorevine se tee pamte i podlonije su promenama, dok su pesme pevljive i manje podlone promenama.To dovodi do nastanka velikog broja varijanti. Kako je usmena knjievnost nastajala u nerazvijenim zajednicama kada su sva znanja bila sadrana u predanju, u tim uslovima nije bila izdiferencirana umetnost. Pesma se pevala uz pratnju muzike, igre i plesa, glume. Spoj usmenih tvorevina, muzike, plesa i glume naziva se sinkretizam. Svaka tvorevina se peva ili kazuje pred veim ili manjim skupom, te tako kaziva mora da prilagodi svoj repertoar publici. Na taj nain se menja sadrina i struktura usmene tvorevine i javlja kolektivnost. Neke tematske celine u usmenoj knjievnosti mogu da se ponavljaju u okviru istog ili razliitog anra, te se tako javljaju ustaljeni motivi i siei. Prvi koji je tvorevine narodne knjievnosti preneo na papir bio je Vuk Stefanovi Karadi. Vuk je izvrio podelu narodne knjievnosti na narodne lirske pesme koje je nazivao enskim i narodne epske pesme koje je nazivao mukim pesmama.

NARODNE LIRSKE PESME Lirska pesma je veoma stara, skoro koliko i ljudski jezik. 5 Do tog zakljuka se dolo najvie na osnovu prouavanja poezije i ivota primitivnih plemena, kao i na osnovu injenice da se meu najstarijim zabeleenim tekstovima nalaze i lirske pesme. Nau liriku karakterie velika raznolikost tema. U njoj su izraena oseanja darovitih pojedinaca, pogledi i shvatanja narodnog kolektiva, opisane ivotne situacije, predoenja,htenja i potrebe. Veoma je bogata po broju pesama. Ritam i stil lirske pesme zavisi od njene melodije kao i od ritma igre uz koju se pesma peva. Narodna lirska pesma je nastala iz potrebe da se pev o nekoj ivotnoj situaciji, o seanjima i raspoloenjima, eljama i snovima, idealima i nadanjima. S obzirom na veliku skalu oseanja i raspoloenja, na veliki broj ivotnih situacija u kojima se peva, nastao je veliki broj vrsta i podvrsta lirske narodne poezije:6 Mitoloke pesme Ljubavne pesme Obiajne pesme (svatovske, poanice ili zdravice, uspavanke, tubalice) Poslenike pesme (pastirske, etelake pesme, pesme o vridbi) Obredne pesme (dodolske, krstonoke, kraljike, koledarske, slavske) Religiozne Porodine aljive

5 6

Dr LATKOVI. V. (1967) Narodna knjievnost. Narodna knjiga- Beograd. Str.146 Dr VELIKOVI.S. dr MARKOVI.J. Interpretacije iz knjievnosti Ni (2003) str.185.

Marija Kleut u svom radu Narodna knjievnost navodi sledeu podelu lirskih pesama: Obredne i obiajne (Koledarske i Boine, Bogojavljenske ili Vodiarske, pesme na ranilu, urevske, Uskrnje ili Velikdenske, Lazarike, Spasovske, Kraljike, Ivanjske, Dododlske i krstonoke; kao obredne i Svatovske, Poasnice-zdravice; kao obiajne) Pesme o radi i uz rad Religiozne pesme (Mitoloke, Hrianske, Slepake) Ljubavne pesme aljive pesme (parodije i rugalice).

Kako je tema ovog seminarskog rada Dodolske pesme u srpskoj narodnoj knjievnosti, dalje sledi objanjenje o njihovom nastanku i obredu uz koji se izvode kao i analiza same pesme i njenih stihova.

Kalendarske obredne pesme

Obredni obiaji vezani su za godinje promene u prirodi. Opta karakteristika ima je da se odravaju dugi niz vekova, makar i u delimino izmenjenom obiku. Mnogo toga to se zbivalo oko oveka a to je pririda nametala, ovek nije mogao da shvati. Prirodne pojave su mu nanosile zlo i ugroavale ivot a njihovo ponavljanje ga je nateralo da razmilja i trai uzroke. Nemoan pred prirodom, za sve ono to ga okruuje, pripisivao je nepoznatim i tajnim silama. Verovao je da prirodom upravljaju dobri duhovi i demoni koji se mogu rtvama i obredima umilostiti. U tome i jeste smisao obrednih pesama.

Dodolske pesme
POREKLO NAZIVA

Postoji vie objanjenja kako je re dodola nastala: * 1. od litvanskog glagola dundti to znai grmeti. Pretpostavlja se da se glagol naao u srpskom jeziku baltiko-slovenskom simbiozom; * 2. od rei Dodol. Dodol je nekadanji bog vlage i rastinja; * 3. od pripeva oj dodo, oj dodole. Slovenski nazivi za dodolu neposredno su vezani za slovenskog boga gromovnika, Peruna. Nakon primanja Hrianstva Srbi ne odbacuju u potpunosti kult boga Peruna, ve njegove moi pripisuju Svetom Iliji. U Dalmaciji se na dan Sv. Ilije pojavljuju dodole. Neki naunici smatraju da je dodo samostalno boanstvo, na to ih navodi pripev oj dodo, oj dodo le, to nas takoe navodi na prvobitnu priu o verovanjima i praunovericama, vezanim za postojanje nekih boanstava.7

Dodolske pesme nisu bile vezane za odreeni dan u godini, kao to su koledarske, urevske, Ivanjske idr, ve su ih izazivala samo suna vremena. Ali su obredni obiaji uz koje se ove pesme pevaju srodni obiajima povodom godinjih doba, te se zbog toga i ubrajaju u obredne pesme. Najee su se pevale od urevdana do Petrovdana i to etvrtkom. etvrtak je verovatno nekada bio posveen slovenskom bogu groma, Perunu8( u nekim slovenskim jezicima etvrtak se zove u Perendan)9 Kada leti nastane velika sua koja preti da uniti letinu, a ponegde i stoku, onda devojke ili mladii idu u dodole ili prporue.10

GOLEMOVI.D. 2006. ovek kao muziko bie. O refrenu, opet, ali skoro sigurno, ne i poslednji put BG.biblioteka pri FMU, HH vek. Str.89.
8

U istraivanjima o poreklu obreda za prizivanje kie, neki naunici pronalaze tragove kulta Peruna, slovenskog boga groma i kie,grada kao i ostalih atmosferskih pojava, od kojeg je zavisilo blagostanje ljudi u zemljoradnikim kulturama. Veza obreda i Perunovog kulta vidi se u u nekim od njihovih brojnih naziva. Tako se javljaju peperuda, pe(r)peruga, peperunga, dodola, dudula. (GOLEMOVI.D. 2006. ovek kao muziko bie. O refrenu, opet, ali skoro sigurno, ne i poslednji put BG.biblioteka pri FMU, HH vek. Str. 88.) 9 Vikipedija, slobodna enciklopedija, dodolske pesme (www.wikipedia.com) 10 Dr LATKOVI. V. (1967) Narodna knjievnost. Narodna knjiga- Beograd. Str.160.

Nekoliko evojaka-kae Vuk Karadi u Rjeniku- ide po selu od kue do kue, te pjevaju i slute da udari kia. Jedna se djevojka svue do koulje sasvijem, pa se onako gola uvee i obloi razlinom travom i cvijeem (kao simbol bujanja vegetacije) tako da joj se koa ne vidi nigdje ni malo, i to se zove dodola, pa onda zau od kue do kue. Kad dou pred kuu, onda dodola igra sama, a one druge djevojke stanu u red i pjevaju razliite pjesme.

Primer 1: Pred kuom, kad igra dodola Molimo se vinjem Bogu, Oj dodo, oj dodo le! Da udari rosna kia, Oj dodo, oj dodo le! Da porosi naa polja, Oj dodo, oj dodo le! I enicu ozimicu, Oj dodo, oj dodo le! I dva pera kukuruza, Oj dodo, oj dodo le!11

Potom domaica ili drugo kakvo eljade uzme pun kotao ili kabao vode te izlije na dodolu, a ona jednako igra i okree se.

11

VUK STEFANOVI KARADI.(1972) Srpske narodne pjesme, knjiga prva, u kojoj su razline enske pjesme. Nolit-Beograd. Str.85.

Primer 2. Opet kad igra dodola13 Naa doda boga moli, Oj dodo, oj dodole! Da udari rosna kia, Oj dodo, oj dodole! da pokisnu svi orai Oj dodo, oj dodole! Svi orai i kopai, Oj dodo, oj dodole! I po kui poslovai, Oj dodo, oj dodole!

Primer 3

Opet kad igra dodola12

udri, udri sitna kia Oj dodo le! moj boole! Te porosi ito, vino, Oj dodo le! moj boole! i tri pera kukuruza, Oj dodo le! moj boole! I lanove za darove, Oj dodo le! moj boole! I kudelju tankoviju, Oj dodo le! moj boole!

Primer br. 2: Naa doda boga moli (dodolska); Rujite (Crna Reka); D. Devi, Narodna muzika Crnoreja, Beograd, 1990 (primer br. 16 )

12

VUK STEFANOVI KARADI.(1972) Srpske narodne pjesme, knjiga prva, u kojoj su razline enske pjesme. Nolit-Beograd. Str.85. 13 VUK STEFANOVI KARADI.(1972) Srpske narodne pjesme, knjiga prva, u kojoj su razline enske pjesme. Nolit-Beograd. Str.85.

10

IZGLED DODOLA * Dodole su u Srbiji devojke koje prizivaju kiu. * Javljaju se izmeu urevdana i Spasovdana. * Devojke koje se biraju za dodole treba da uu u stanje puberteta, pritom da budu nevine. Najee imaju izmeu osam i dvanaest godina. Dodola je morala biti siroe (bez oca i majke) ili roena posle oeve smrti (posmre), s tim da nakon njenog roenja nije smelo da se rodi nijedno drugo dete. Autentian i karakteristian je nain njihovog odevanja prilikom vrenja obreda. * Potrebno je da budu nage, a golo telo da im se obmota i prekrije raznim liem, cveem i drugim biljem. Na glavi dodola nosi venac sainjen od trava, itarica, vinove loze i granica. Nage devojke potpuno se preoblae u bilje i postaju deo prirode. KULT BILJAKA * Kult biljaka i drvea iveo je dugo kod Slovena i nije naputen ni primanjem Hrianstva. Nijedna radnja i molitva ne mogu se zamisliti bez granica svetog drveta: hrast, leska, javor, lipa. * Dodole nose sa sobom granice hrasta. * Hrast je po starom indoevropskom verovanju drvo boga gromovnika. * Pretpostavlja se da ovek deluje na biljke homopatski, na taj nain to prenosi na biljku svoja psihika i fizika stanja. IZVOENJE OBREDA * Kao neobina i polunaga pojava, dodola se kree slobodno po selu zajedno sa devojkama koje je horski prate. * Kada doe pred neije domainstvo obred poinje,ona peva stih po stih, a devojke u glas pripev oj dodo, oj dodole. U toku pevanja ona igra tako to se okree u krug. Nakon to otpeva pesmu dodola biva polivena vodom od strane domaice. Po zavretku obreda biva nagraena. * Obredi se razlikuju od sela do sela. * U selu Siva Reka kada je sua ene ukradu dete koje nema oca i okupaju ga ili nateraju njegovu majku da ga okupa.

11

* U selu Rvatska veruje se da e pasti kia ako se sedam vrea opere i ako ih opere i okai sedam devojaka. Broj sedam je broj koji se esto javlja u magiji i religiji. * U selu Kriva Reka devojke mole Boga da im poalje kiu sa neba, a glavna meu njima, Dodolka, vee na desnu nogu krstau pa je baca u reku. Nosi sa sobom sito i baca ga. Ako sito padne naopako pae kia, a ako padne na lice kia nee pasti. * U prizrenskom kraju devojke nakon obilaska kua idu u crkvu. U ovom kraju primeuje se preplitanje religijskog i magijskog. U Srbiji su otprije u dodole ile po selima nae kuevne evojke, a sad ponajvie idu Ciganke, da bi to isprosile. Bile su razliite starosti, jedna od pratilja obavezno je nosila korpu ili torbu za darove.14 Iz ovog poslednjeg podatka da u dodole sad najvie idu Ciganke, vidi se da je ve u prvoj polovini prolog veka u Srbiji, obiaj bio u opadanju. Obiaj prizivanja kie naputen je polovinom XIX veka dolaskom Turaka na Balkan. Razvijanjem drutva u XX veku, kao i masovnim migracijama ljudi iz sela u gradove, obred je gotovo iezao. Ceo dodolski ritual potie iz predhrianskog vremena i predstavlja jednu od najstarijih tradicija slovenskih naroda.15

14 15

BOSI,M. (1996) Godinji obiaji Srba u Vojvodini, Novi Sad str.339. www.dodolskepesme.com (Vladimir Marii, ritual)

12

Sl. br. 1

Dodole pred kuom

Sl. br. 2

Polivanje dodole

Sl. br.3 devojice u prikazu dodola

13

ANALIZA DODOLSKIH PESAMA

* Najvei broj dodolskih pesama prikupio je Vuk S. Karadi i dokumentovao u svojim zbirkama. * Stih u dodolskim pesmama je lirski osmerac: Ka-kav ju-nak go-rom je-zdi: No-si sa-blju u zu-bi-ma, No-si ki-u u o-ima oj do-do, oj do-do-le!

* Pripev se sastoji iz sedam slogova, a na kraju pripeva stoji uzvinik, s obzirom na to da uvek peva pod odreenim utiskom. * Sloenu sliku ima pesma u kojoj se pominje ogledalo koje je metafora za nebo. Igra sa ogledalom ima za funkciju da umilostivi prirodu i izazove kiu. Na ovom mestu uoava se prisustvo imitativne magije, s obzirom na to da pokrete ogledala prati reakcija neba:

Na vr jele b jela vila. u krilu joj ogledalo; okree ga, prevre ga. Prevrnu se vedro nebo I udari rosna kiaOj dodo, oj dodole!

14

* U pesmi je karakteristino to da se pominje vila kao glavni pokreta magijske radnje. * Vila se esto pojavljuje u narodnim pesmama i poznato je da poseduje natprirodne moi. Najee se pominju u negativnoj konotaciji, ali u ovoj pesmi vila je predstavljena pozitivno. Vila je poistoveena sa dodolom, s obzirom na to da se njena funkcija odnosi na prizivanje kie. Razlika izmeu nje i dodole je u prostoru, a ne u funkciji. Vila deluje u magijskom prostoru na vrhu jele, (koja je visoka do neba), dok je prostor delovanja dodole realan-polje.

* Jedna od najlepih zabeleenih pesama je ona u kojoj je prikazana metaforina slika prirode i mladia u njoj. * Pesma je jednostrofina i prati je magijski pripev:

Kakav junak gorom jezdi: Nosi sablju u zubima, Nosi kiu u oima oj dodo, oj dodole!

* Dodolske pesme su zasnovane na imitativnoj magiji, i to se vidi u narednim stihovima:

Mi idemo preko sela, Oj dodo, oj dodole! A oblaci preko neba, Oj dodo, oj dodole!

15

* Kretanje dodola i oblaka odvija se istovremeno. Radnja koju obavljaju oblaci i dodole je identinakretanje, s tim to oblaci prate (imitiraju) kretanje i pravac Dodola. Nakon toga sledi ubrzano kretanje devojaka koje prate oblaci:

A mi bre, oblak bre, Oj dodo, oj dodole!

* Na kraju pesme oblaci stiu dodole i kia poinje da pada, to oznaava pobedu kie nad suom:

Oblaci nas predtekoe, oj dodo, oj dodole ito, vino porosie, oj dodo, oj dodole! Vuk Karadi je u svom Rjeniku objavio nekoliko dodolskih pesama gde je na kraju refrena reca le odvojena od dodo. Za ovakvo zapisivanje refrena, Vuk kae: Le...dodaje se u pjesmama gdekojijeh rijei na kraju, navodei niz primera, izmeu ostalog i dodolsku pesmu (primer 2. str.10). Ovakva upotreba rece le poznata je i drugim istraivaima, koji istiu ulogu zvunog pojaavanja koju ona ima u pesmi, to se na primer objanjava kao karakteristika dejeg pevanja.16 Evo jednog posebno zanimljivog primera dodolske pesme. Ima mnogo vie stihova nego druge pesme, a refren je Vaj, dade, vaj, za razliku od refrena oj dodo, oj dodo le.

16

GOLEMOVI.D. 2006. ovek kao muziko bie-O refrenu, opet, ali skoro sigurno, ne i poslednji put (poglavlje br.6.) BG.biblioteka pri FMU, HH vek. Str. 100.

16

Izi, izi, domaice Vaj, dade, vaj! Domaice Ratajice Dooe ti mili gosti! Mili gosti iz daleka! Sa oblaka dadljivoga Od onoga Dada silna I njegova mila brata Gromovnika tog Peruna. Donee ti lepe glase, Lepe glase, lepe vesti: Vedro nebo provali se, Rosnu dadu otpustilo, Odadi ti te useve, Tu penicu bijelicu, Belu lojzu tu vinovu, Tanka lana i konoplje. Daruj, daruj, ratajice naa mlada domaice, Daruj, daruj, nas dadole! Svakoj dadi bela groa, A toj dadi uti dukat. 17 (refren)

Dodole su ovde prikazane kao izaslanici bogova koji i sami pripadaju drugom, boanskom svetu, pa otuda sa njim lake stupaju u kontakt i upuuju mu molbe. Ovo se, dakako, moe posmatrati u svetlu onih istraivanja koja dodole povezuju sa kultom mrtvih. Darivanje se, u tom smislu, moe poistovetiti sa prinoenjem rtve. Uz gromovnika Peruna kao gospodar kie pominje se njegov brat Dad (Dabog). Ova dva boanstva smetena su na kini oblak i treba da donesu padavine i tako obezbede bogate prinose.17

17

www.stari sloveni.com letnje obredne pesme,stari Sloveni, staroslovenska mit, Ilindanske (dodolske) pesme

18

ZAKLJUAK

Obiaj dodola poznat je kod svih junih Slovena a delimino i kod njihovih suseda Arbanasa, Cincara, Grka, Rumuna, ali se takoe javlja i kod drugih evropskih i vanevropskih naroda.18 Obiaj dodola je izrazito vezan za zemljoradnike kulture to je i donekle uticalo na njegovo dugotrajno odravanje, ali ne samo to, ve i jednostavan, pevljiv stih, jednostavne melodije i ritam. Refren, kao nesumnjivo najvaniji element obrednog teksta, se vremenom postepeno menjao. To je takoe zavisilo i od mesta u kojem se obred izvodi ( nisu se u svim krajevima Srbije pevale iste pesme). Iz do sada navedenog, moemo zakljuiti da su dodolske pesme jedne od najstarijih obrednih pesama u srpskoj narodnoj knjievnosti i da su se jako dugo odrale i time sauvale obiaj i pesme od zaborava.

LITERATURA
18

M.S.FILIPOVI. Tragovi Perunova kulta str.76 (BOSI,M. (1996) Godinji obiaji Srba u Vojvodini, Novi Sad str.345.)

19

BOSI,M. Godinji obiaji Srba u Vojvodini, Novi Sad (1996) VUK STEFANOVI KARADI. Srpske narodne pjesme, knjiga prva, u kojoj su razline enske pjesme. Nolit-Beograd. .(1972) GOLEMOVI.D. ovek kao muziko bie-O refrenu, opet, ali skoro sigurno, ne i poslednji put (poglavlje br.6.) BG.biblioteka pri FMU, HH vek. (2006) DEVI.D. Narodna muzika Crnoreja, Beograd, (1990) Dr VELIKOVI.S. dr MARKOVI.J. Interpretacije iz knjievnosti Ni (2003) Dr LATKOVI. V. Narodna knjievnost. Narodna knjiga- Beograd. (1967) KLEUT. M. Narodna knjievnost. Novi Sad (2000) NEDI.V. Narodna knjievnost. Izdavako preduzee Nolit-Beograd. (1972) www.wikipedia.com www.starisloveni.com www.dodolskepesme.com

20