ore Bokovi

Ruma u prolosti
- istorijski pregled -

Ruma, 2011.

Izdava Zaviajni muzej Ruma Gradska biblioteka "Atanasije Stojkovi" Za izdavaa Radovan Kuzmanovi eljko Stojanovi Recenzent arko Dimi Lektor i korektor Milena Mikolaci Prevod Tamara Jovanovi tampa TIPOGRAF Ruma Tira 500

Knjigu je u celosti finansirao Rotari klub Ruma

CIP Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 908 ( 497.113 Ruma ) Bokovi, ore Ruma : istorijski pregled / ore Bokovi. Ruma : Zaviajni muzej : Gradska biblioteka Atanasije Stojkovi, 2011 (Ruma : Tipograf). 128 str. : ilustr. ; 24 cm Tira 500. Bibliografija. Sumary. ISBN 978-86-85709-30-2 a) Ruma Istorija COBISS.SR-ID 264215559

Umesto uvoda

U skladu sa optim ciljevima i principima Rotarijanstva (humanitarna delatnost, afirmacija tolerancije, mira i dobre volje, postavljanje visokih moralnih i profesionalnih standarda), Rotari klub u Rumi nastavlja svoju misiju u lokalnoj sredini finansiranjem publikacije "Ruma u prolosti". Svesni znaaja i potrebe negovanja zaviaja, kao osnovnog miljea iz kojeg su potekli, i kojim su okrueni i odreeni, kako lanovi kluba, tako i svi graani, prema kojima su usmerene aktivnosti Kluba, odluili smo da pomognemo izdavanje pomenute publikacije. Kako e se videti iz teksta koji sledi, Rumljani su u prolosti u velikoj meri sledili gorenavedene principe, to je, izmeu ostalog, doprinelo da je Ruma bila nadaleko uvena, a naroito zbog svojih privrednih i prosvetnokulturnih aktivnosti. Uvereni smo da e ovaj na poduhvat, kao i oni prethodni (uee u obnovi "Kipova", obnova "Vodice" u Borkovcu) postati deo optih i konzistentnih napora pojedinaca i zajednice da, u skladu sa svojim mogunostima, doprinesu uvanju i negovanju nae tradicije. U Rumi, na Svetog irila i Metodija 2011. godine Rotary club Ruma Serbia predsednik Petar Dimitrijevi

Kako je to mnogo puta, u raznim prilikama, reeno i napisano, Ruma je smetena u samom sreditu, srcu, Srema. Sa severa je natkriljuju blage padine Fruke gore, a sa juga reka Sava. Nadmorska visina rumskog terena iznosi 111 m. ire posmatrajui, ona se nalazi tano na polovini severne zemljine polulopte, tj. na 45-oj paraleli. Zanimljivo je da samo na toj paraleli jedan kilogram tei tano 1.000 grama. Nedostatak veeg vodenog toka uspeno su nadoknaivala tri rumska potoka (koja su nala mesto i u grbu grada). Da bi se upoznala dananja Ruma, neophodno je da se vratimo u daleku prolost, tanije u praistoriju. Tada se, naime, javljaju poeci organizovanog ivota ljudskih zajednica na iroj teritoriji Rume. Gomolava, kod sela Hrtkovci, svakako je najznaajniji arheoloki lokalitet koji potvruje tezu o milenijumskom kontinuitetu kulture i civilizacije na ovom podruju. Arheoloki nalazi govore o postojanju ljudskih zajednica od kamenog doba do srednjeg veka.

Sa iskopavanja na Gomolavi Prvi poznati stanovnici ovih krajeva bili su pripadnici raznih ilirskih i keltskih naroda (Amantini, Breuci, Skordisci). Na razmeu dve ere, kao vesnik novog doba, u Srem je po prvi put dola rimska osvajaka vojska. Tokom godina, sve brojniji vojni logori na ovom podruju, polako

su se pretvarali u naselja. Domorodako stanovnitvo je postepeno gubilo svoja etnika obeleja i prihvatalo rimsku kulturu. Srem je postao jedna od najvanijih pograninih rimskih pokrajina, sa Sirmijumom kao jednom od prestonica Rimskog carstva i zaviajem nekoliko rimskih careva (Decije Trajan, Maksimijan, Aurelijan, Prob). Na teritoriji Rume se tada nije nalazilo neko vee naselje, ali je zato konstatovano vie poljoprivrednih imanja, tzv. vila rustika. Meutim, na podruju rumske optine postojao je rimski grad Basijana. Osim to je bila znaajan zanatski centar, Basijana je, u kraem periodu, uivala status sedita episkopije. Njeni ostaci danas lee ispod jedne ledine, tik uz selo Donji Petrovci. U vreme Seobe naroda (od III veka pa nadalje) razni germanski narodi, zatim Huni, Avari i Sloveni, unitili su i prepustili zaboravu rimsku kulturu na ovom tlu. Nakon toga, narednih vekova Srem je postao poprite veitog balkanskog usuda ratova, tada izmeu Franaka, Bugara, Vizantije i Maara.

Seoba naroda u Sremu

*** Kao pobednici u ovim sukobima, Maari su u XII veku zavladali Sremom. Ruma se jo uvek ne pojavljuje u popisima srednjovekovnih sremskih naselja. Jedan od najvanijih izvora za prolost srednjovekovnog Srema, maarski istoriar anki, navodi da se na prostoru dananje Rume nalazilo utvrenje po imenu Arpatar(l)o. Izgleda da je ankijev autoritet bio dovoljan razlog kasnijim autorima da nekritiki citiraju ovu njegovu tvrdnju. Meutim, mogue je da je anki pogreio. Ovom utvrenju su pripadala okolna mesta: Ljukovo, Gerdanoc, Petoc, Mit[v]arc, Maradik i pustara Osijan, a ono je locirano na podruju izmeu Iriga, Maradika, Ljukova i Putinaca. Na topografskoj karti se u tom podruju (u junom delu kruedolskog atara, severoistono od Dobrodola) nalazi toponim Gradina. Povrinski nalazi srednjovekovne keramike na susednoj oranici, kao i konfiguracija terena, okolnim prokopom, terasama i sl., nedvosmisleno ukazuju na postojanje utvrenja na tom mestu. U preseku ovog brega se jasno mogu videti ostaci poruenog zida, tragovi kunog poda i ognjite, sa keramikom koja datira iz XIV i XV veka. Tako, izgleda sasvim logino Arpatar(l)o traiti u tom podruju, a ne na mestu Rume, gde nema skoro nikakvih arheolokih nalaza iz tog vremena. Ako bi se tako nekritiki posmatrali pojedini istorijski izvori, onda bi se moglo rei da se Ruma prvi put pominje jo 1292. godine. Tada ju je u jednom zborniku dokumenata iz prolosti Hrvatske, Dalmacije i Slavonije "otkrio" hrvatski istoriar Ivan Kukuljevi Sakcinski, u imenu plemia Duruslava od Rume. Naravno, u tom sluaju se radi o mestu Ruma u Maarskoj. *** Ruma se prvi put pominje 1566/67. godine u Sremskom defteru, kao selo srednje veliine u Mitrovakoj nahiji. Imala je 49 kua, iji su stanovnici bili iskljuivo Srbi. Neki od prvih poznatih itelja sela Rume bili su: Radica Vuki, Vukosav Istepan, ura Nini, Drako Vuksan, Vijica Radoba, Vukdirag Todori, Vuki Mari, ura Ljubi, Nikola Radosav, Nikola Herak, Vuk orevi..., i jo dva doseljenika i tri svetenika (Nikola, Petar i Mileta). Ovo poslednje je svakako dokaz da je Ruma tada imala crkvu. Defter takoe dokazuje da nije tana esto citirana tvrdnja nemakog autora Biofa, da je Ruma nastala spajanjem sela Jelenci i Borkovci. Ruma je postojala naporedo sa okolnim selima Jelenci, Borkovci, Kudo, Virago, Krstur, Bronava

Srem u Turskoj Postoji nekoliko pretpostavki, manje ili vie utemeljenih, kada se radi o poreklu imena Rume. Najea predrasuda je ona koja ime Ruma povezuje sa navodnom turskom rei "blato". Niti "ruma" na turskom jeziku znai "blato", niti je Ruma u prolosti bila jedino mesto ije su ulice bile blatnjave. Sledea pretpostavka je zasnovana na injenici da se koren "rum" esto javlja u arapskom jeziku. Mesto Rumah se pominje u Starom zavetu, kao i u vlastitim imenima, od kojih najpoznatije takvo ime nosi arapski pesnik i mistik Delaludin Rumi. Turci su ovom reju oznaavali podruje naseljeno hrianskim stanovnitvom, poput Istone Rumelije danas u sastavu Bugarske. Ovo ime je preuzeto iz naziva za stanovnitva Vizantije Romeji. Meutim, postavlja se pitanje zato bi Turci samo jednom selu u Sremu dali ovo ime, kada su prema njihovim defterima u skoro svim sremskim selima iveli pravoslavni hriani. Mogue je, takoe, da je ime Ruma dolo sa severa, iz Ugarske. Maarski istoriar, Turi Jozef, u svom delu, citirajui turskog hroniara, pominje utvreno mesto Rum, osvojeno prilikom turskog pohoda na Be 1529. godine. Meu mnogobrojnim mestima popisanim u upaniji Vas 1828. godine, nalazi se i Ruma. U njenom okruenju su bila brojna sela ija su imena u osnovi slovenskog porekla, poput: Budinci, Banja,

10

Dobra, Jezero, Krstur, Dolinci, Markovci, Mladetinci, Putanci, Podgorje, irovnica, to upuuje na zakljuak da je u ovoj ugarskoj upaniji svojevremeno ivelo mnogobrojno slovensko stanovnitvo. U vreme turskih osvajanja Srem su branili vojnici meu kojima su bili i Srbi. Posle Mohake bitke 1526. godine, deo vojske cara Jovana Nenada, pod vostvom Radoslava elnika (u narodnoj pesmi vojvoda od Srijema Rajko) naselio se u Srem, gde je ukljuen u turski vojni sistem. ta se desilo sa tim elnikovim Srbima potom, nema podataka. Moda su oni novoosnovanom mestu u Sremu dali ime iz svog zaviaja. etvrta pretpostavka je da je ime Ruma autohtonog porekla. Drugim reima, srpsko stanovnitvo je, nakon dolaska Turaka u Srem, za svoje novo naselje preuzelo lokalni toponim, preostao iz prastarih vremena, pre dolaska Rimljana u ove krajeve. Posle 1566/67. godine Ruma se pominje jo nekoliko puta, uvek kao selo u Turskoj. Stanovnici sela Rume su se bavili iskljuivo zemljoradnjom i stoarstvom i bili su ukljueni u turski feudalni sistem. To znai da je selo pripadalo nekom turskom spahiji. Metani su imali prema njemu i prema turskoj dravi razne obaveze, ali one su ipak bile precizno regulisane. Porez se plaao na penicu, jeam i ra, stonu hranu i proso; zatim je postojala taksa na seno, povrtnjak izvan okunice i ogrevno drvo, na ovce, neprodato groe, klanje svinja, na nevestu, burad i udovika taksa. Desetina se davala od konica, lana i konoplje, soiva, pasulja i graka, kupusa, crnog luka, voa i od ire od groa. U spahijski prihod su ulazila i novana sredstva naplaena od kazni (upad stoke u tu panjak, delimino ili potpuno zanemareno zemljite, upad svinja u sveto muslimansko zemljite). *** Ruma je u tom svojstvu doekala Veliki beki rat (1683 1699) izmeu Austrije i Turske, tokom kojeg je Srem bio opustoen, a njegovo stanovnitvo se razbealo. Rat je zavren Karlovakim mirom 1699. godine. Ovim mirom Srem je bio podeljen na austrijski i turski deo, pri emu je granica ila linijom Sremska Mitrovica Slankamen. Ruma je jo neko vreme ostala u turskom delu Srema, a ova granica, poznata kao Marsilijeva linija, danas predstavlja granicu severnog dela rumskog atara. Zanimljivo je da su Rumljani tada stanovali u Turskoj, a vinograde imali u Kudou, koji je pripadao Austriji. Tokom Velikog bekog rata dolo je do Velike seobe Srba iz junih krajeva (Kosovo i Metohija, Crna Gora, Stari Vlah, Hercegovina...), pri emu se jedan deo doselio u Srem. Nema podataka da li je Ruma tada dobila nove stanovnike, ali se to sa 11

izvesnom verovatnoom moe pretpostaviti, bar prema prezimenima stanovnika Rume s poetka XVIII veka.

Srem posle Karlovakog mira 1699. U periodu od 1716. do 1718. godine trajao je jo jedan austroturski rat, koji je zavren pobedom Austrije. Mirom u Poarevcu 1718, selo Ruma, a i ceo Srem, tada su, za narednih 200 godina, uli u sastav Habzburke monarhije. Selo Ruma je bilo smeteno na obroncima Borkovake doline. Nije bilo uoreno, ve sa kuama ratrkanim na irem prostoru. Na vidnom mestu se uzdizala drvena crkva posveena Svetom Nikoli. Na susednom breuljku, na mestu dananje crkve Svetog Vaznesenja, najverovatnije se nalazilo groblje. U porti crkve se jo nalazi nadgrobni spomenik iz 1680. godine blaenopoiveg "raba bojeg Janka". U neposrednoj blizini sela nalazili su se vani stari putevi: Mitrovica Zemun i onaj prema Irigu, dolinom Borkovakog potoka, koji je tada bio mnogo razueniji. U junom delu atara sela Rume nalazile su se pustare Odorovci i irovac.

12

Plan sela Rume Tokom XVIII veka neke porodice su jo uvek ivele u zemunicama. Pored njih postojale su i kue sagraene od naboja i erpia, a pokrivene trskom, slamom i daskama. Kua se sastojala od dve tri prostorije (kuhinja, komora i jedna soba), a obino se najvie ivelo u kuhinji. Siromaniji metani su stanovali u malim i tronim kuama, sa otkrivenim krovovima i rupama mesto prozora i sl. Ujesen, posle silnih kia, kada otpadne kre i lep sa zidova, ove kue su izgledale, kao red prosjaka pred crkvom. Dvorita su bila ograena plotovima od prua. Voda se izvlaila iz bunara (ermova) koji su, kako piu savremenci, kripali sa svih strana. Prema popisima spoetka XVIII veka stareine porodica u Rumi su bili: Todor Novakovi - knez, Nedeljko Jakobi birov, Trivun Miliev(i) ekut, Vuk Radul, Mladin Stepanovi, Stevan Vukovi, Subota

13

Juzbai, Sran Nekovi Meu njima su bili i neki od predaka dananjih rumskih porodica: Cveja Orlovi, Lazo Dedi, Nedeljko Jockovi, ivko Stoli, Serdan Dai i Simon Bunovi. Pojedina prezimena ukazuju na poreklo stanovnika, poput Prekosavac i Mavanin, dok su neki stanovnici pomenuti samo po imenima (Peica, Ilija Josim, Rania). Na elu jednog broja porodica bile su udovice (Marica, Sibinka i Neda). Godine 1720. u Rumi je ivelo 38, a 1722. ak 53 porodice, to govori o ubrzanom naseljavanju ovih krajeva. Ogromna veina stanovnitva se bavila zemljoradnjom i stoarstvom. Tek 1743. godine u Rumi je zabeleena profesija trgovca (trgovac Rista). ivelo se u veim zajednicama, zadrugama, na ijem je elu bio stareina kuedomain. U posed su ulazili konji, volovi, krave i telad, ovce i koze, svinje, konice, uzorana zemlja, livade i vinogradi. Pokretna i nepokretna imovina rumskih domainstava se sastojala od jednog do dva konja, jednog do etiri komada "rogate marve", do deset svinja, od nekoliko do trideset konica, izmeu dva i deset jutara obradive zemlje, nekoliko kosa livade i jedne do pet motika vinograda. Ovaca i koza u Rumi tada nije bilo. Ishrana se sastojala od malog broja namirnica: kukuruzni ili raeni hleb zameen na vreloj vodi i peen na eravici, luk i rakija. Uopte, pilo se mnogo i svi su pili, a prilika za to je bilo na pretek slave, svadbe, dae, roenja, mobe, praznici U vreme gladnih godina ishrana je bivala jo gora. Zabeleeno je da se u vreme mirovanja, zimi, jelo i pilo daleko vie nego u prolee i leto, kada se radilo u polju. Higijena je bila na niskom nivou. esto se boravilo u istoj prostoriji u kojoj je bila i stoka. Mukarci i po vie nedelja nisu presvlaili svoja odela u kojima su i spavali. Vladale su zarazne bolesti. Zdravi se nisu odvajali od bolesnih, te se zaraza lako irila. Bilo je mnogo "krastavih i ugavih". Zdravstvena sluba nije postojala, ve je, ukoliko je i bilo, briga o bolesnima poveravana starijim enskim osobama, koje su leile bajanjem i sredstvima tradicionalne medicine. Poveanoj smrtnosti je doprinosila i nezdrava ishrana i naporan rad. Naroito je bila velika smrtnost male dece. Mortalitet dece je bio od 37 40 %. est razlog je bio nedostatak odgovarajue nege. Obiaj je bio da mati prvo u svojim ustima uvae hranu pa je tako da detetu. Odlaskom Turaka obaveze stanovnitva prema novim gospodarima nisu se mnogo promenile. Turske spahije i tursku dravu zamenila je strana vlastela i austrijska drava. Do 1728. godine Ruma i skoro ceo Srem su bili dravno dobro, a od tada, drava je ove posede delila i prodavala pojedinim vlastelinskim porodicama. Selo Ruma je

14

tako ulo u sastav Mitrovakog vlastelinstva porodice Koloredo, a zatim barona Marka Pejaevia. Stanovnitvo je optereeno novim porezima: podvoz za dravne i vlastelinske inovnike (vonja sopstvenim kolima i konjima i po vie dana), viednevna rabota na raznim poslovima, pa ak i van Rume (na izgradnji Petrovaradinske tvrave), kvartir (konaite) za vojsku Za sve to vreme stanovnitvo nije moglo da obrauje svoju zemlju i da se brine o izdravanju sopstvenih porodica. Naroito su bila teka vremena dvovlaa u Sremu (austrijskog i turskog), posle Karlovakog mira 1699. godine. Tada je stanovnitvo plaalo dvostruke obaveze. Uz to su ga pogaale pljake vojski obeju strana. Zato je bila izraena pojava prelaska celih porodica preko Save, u Tursku, gde su obaveze bile znatno manje. Pojavio se i pustahiluk, odnosno razbojnitvo. Ova pojava je naroito bila izraena posle 1736/37. godine kada se u okolinu Rume (Nikince, Hrtkovce i Platievo) naseljavaju Klimente - arbanako katoliko stanovnitvo. Na pustari Odorovci se 8. avgusta 1726. godine pojavila razbojnika druina od osam lanova, i po jednom Rumljaninu, koji je drao pele na oblinjem salau, zatraili su od sela Rume da im poalje vina. Rumski knez je odmah o tome obavestio knezove susednih sela. Organizovanoj poteri su se pridruili i graniarski husari (konjanici). Dolo je do borbe u kojoj je jedan razbojnik ubijen, a ostali su uspeli da pobegnu. *** Polovinom XVIII veka desile su se znaajne promene u ovom delu tadanje Austrijske carevine, koje su bitno uticale na stanovnitvo Srema. Tih godina je u Sremu ustanovljena vojna granica, kao deo sveobuhvatnog odbrambenog sistema protiv, jo uvek prisutne, turske opasnosti. Drugi deo Srema, kome je pripadalo i podruje sela Rume, pripao je novoformiranoj Sremskoj upaniji, sa seditem u Vukovaru. Time je Srem bio podeljen na Granicu (deo uz Savu i Dunav) i tzv. Provincijal, sa bitnim razlikama u poloaju stanovnitva. Poto je Mitrovica pripala Granici, i kao takva nala se pod direktnom vlau Bekog dvora, tadanji vlasnik Mitrovakog vlastelinstva, baron Marko Aleksandar Pejaevi, morao je da uspostavi novi centar svog vlastelinstva. On se opredelio da izgradi jedno sasvim novo naselje i u njemu postavi sedite vlastelinstva. Ovakvoj njegovoj odluci pogodovala je aktuelna politika Bekog dvora i carice Marije Terezije, usmerena na kolonizaciju i privredno oivljavanje ovog podruja, unazaenog i opustelog u prethodnim austro-turskim ratovima. Tako bi, pored dobrih vojnika u Granici, vlasti imale i solidne prihode od dabina u Provincijalu, tim pre jer je Srem i tada bio poznat po svom prirodnom bogatstvu. 15

Baron Marko Pejaevi Dakle, 1745. godine baron Pejaevi je odluio da ba u ataru sela Rume, jugozapadno od samog sela, i du puta Mitrovica Zemun, izgradi novo naselje. Zato ba tu? Moda upravo zbog prometnog puta, moda zbog plodne zemlje, ili zbog relativno ravnog i dugakog platoa (od Brega do Tivola), a moda jer se tu na 10-12 m nalazila pitka voda. Meutim, bilo je i kontraargumenata, od kojih je verovatno najvaniji bio veoma podvodan teren, naroito u kinim godinama i prilikom izlivanja Dunava i Save. Uglavnom, u prolee 1746. godine, kako tvrdi rumski istoriar, Nemac Karl Biof, na teren su izali geometar Slanina i provizor vlastelinstva Frank. Oni su zapoeli sa premeravanjem terena za budue ulice i kune placeve. Plan budueg naselja, sa ravnim ulicama u pravcu istok-zapad i sever-jug, koje su se sekle pod pravim uglom, reetkastog tipa, sainio je sam baron Marko Pejaevi.

16

Ruma 80-tih godina XVIII veka Prema tom planu, i nakon premeravanja terena, utvren je plan ulica i placeva za kue. Postojale su iroke glavne ulice: Veliki sokak Glavna, Svetog Ivana (JNA), Svetog Lovre (SPV), Svetog Stevana (V. Dugoevia), Svetog Mihajla (15. maj), Orlovieva, irovaka (eleznika) i Begovinaka (Badnjaka, pa V. Nazora). Ostale ulice su bile ue i sluile su samo kao prolazi, da se mogu mimoii dvoje kola sa letinom. U njima i nije bilo kua, ve samo taraba kua na uglovima pravih ulica. Na glavnim raskrsnicama su se nalazili drveni kipovi svetaca po kojima su ulice dobile ime. Tokom vremena, na raznim mestima u gradu, kao i na njegovim prilazima, nicali su krstovi podignuti od strane katolikih i pravoslavnih vernika. Izgradnji Nove Rume prethodio je veliki posao na pripremi terena za nastanak urbanog naselja. Morali su da budu iskreni hektari ikare, isuene bare, nasuta ulegnua i poravnat teren. Takoe, pretpostavka je

17

da su u to vreme iskopani i ozidani i misteriozni rumski lagumi, kao nain da se do oblinjih potoka sprovede viak podzemnih i atmosferskih voda. Moda je dodatni podstrek za to bio masovan pomor doseljenih Nemaca 1748. godine, zbog klime kojoj nisu bili prilagoeni. Prvi objekat u novom naselju je bila provizorova kua, napravljena od vrstog materijala. Nalazila se na zapadnom obronku Borkovakog potoka (dananji Zemalko). Zatim se pristupilo gradnji vlastelinske kue, takoe od vrstog materijala, u samom centru naselja. Ovaj objekat je kasnije bio poznat pod imenom "vlastelinski dvor". Tu je i zgrada optine kasniji Magistrat, u eleznikoj ulici. Na ulasku u naselje, sa zapada (Tivol), poela je izgradnja vlastelinskog imanja Majerhofa. Prve stambene kue su napravljene sa obe strane dananje Glavne ulice. Takoe, u isto vreme pravljene su kue u Ivanovoj (JNA) i Stevanovoj (V. Dugoevi) ulici. Naselje se prostiralo od dananje Grobljanske i Zmaj Jovine ulice do eleznike i Orlovieve ulice. Uglavnom, u avgustu 1746. godine za naseljavanje je bilo skoro spremno prvih 40-tak kua. Bile su to tipine kolonistike kue sa etiri prostorije, dva prozora do ulice i pola metra udaljene od ivice ulice. Pruale su se u dubinu dvorita, a u nastavku se nalazilo ekonomsko dvorite i okunica. Ograda je bila od kolja i isprepletanog prua. Kue su bile od naboja, a drva za grau su nabavljana iz donjosremskih uma. Stanovnici Nove Rume su bili Srbi iz Jarka i Mitrovice, koji nisu pristali da ive pod vojnom upravom, kao i Nemci iz krajeva Nemake opustelih tokom Tridesetogodinjeg rata. U kasnijem periodu naseljavanje Nove Rume je nastavljeno, iako uz povremene tekoe. Bilo je sluajeva da su se doseljenici ubrzo iseljavali iz Rume, ne naiavi na obeane i oekivane pogodnosti. Jedna od najveih kolonizacija dogodila se 1786. godine. Pejaevi je aprila te godine u Rumu doveo 559 nemakih porodica (2.439 lica), iako nita nije bilo pripremljeno za prihvat ovako velikog broja ljudi. Rumljani su pred njima zatvarali svoje kue, ostavljajui ih na ulici. Mnogi su bili prinueni da prose da bi preiveli. Zimu su proveli u zemunicama na Barunovcu. Zahvatila ih je i epidemija malarije i difterije. Umrlo ih je 338, a mnogi su trajno obogaljeni. Nakon svega, neki kolonisti su se vratili u Nemaku, a veina je otila u Baku. U Rumi je ostalo 60-tak porodica.

18

U kasnijem periodu se vie naseljavaju Srbi i Hrvati. Od ovih poslednjih se u Rumi formira tzv. Hrvatski breg. Vei broj Srba se doselio krajem 80-tih i poetkom 90-tih godina XVIII veka, i to iz Srbije (u vreme Koine krajine), okolnih sela, ali i iz Bosne i drugih krajeva. Takoe, doseljavaju se i Maari, koji dobijaju svoju ulicu (danas Avgusta Cesarca).

Graansko pismo Lazara Puriia iz Rume Oni koju su hteli da se nastane u Rumi morali su da dobiju tzv. graansko pismo, kojim su zvanino primani u red rumskih graana. Ovo pismo se u kui uvalo kao porodina relikvija. Ono je tampano za tu namenu, a potpisivao ga je sam gradonaelnik. Prethodno se proveravalo poteno poreklo kandidata, njegovo moralno vladanje, zanimanje i sl., te poto bi platio propisanu taksu i poloio zakletvu caru, vlastelinu i optini, dotini je bio priman u red Rumljana. Ovaj obiaj je zadran i u kasnijem periodu, iako prilino formalizovano. I sama Nova Ruma je ubrzo dobila svoju prvu privilegiju. Bila je to ona kojom je carica Marija Terezija 20. jula 1747. godine Novoj Rumi dala status trgovita. Privilegija se sastojala u tome da se etiri godinja vaara, sa njima pripadajuim stonim pijacama, sa Mitrovice i Jarka, koji su ostali u novoformiranoj Vojnoj granici, prenose na Rumu. Vaari su se odravali na Cveti, Spasovdan, Miholjdan i na Svetog Petra i Pavla. Pored godinjih vaara, svake subote su odravane pijace. 19

Navedene privilegije su ponovljene u tzv. Slobodnici (Freibrief), koju je vlastelin Marko Pejaevi izdao stanovnicima Rume 1. januara 1749. godine. O tome govori osma taka Slobodnice navodei da varoani uivaju prihode od dva vaara, dok prihodi od druga dva idu u korist vlastelina. Deseta taka, meutim, kae da kada varo naraste do 1.000 kua sleduju joj prihodi i od preostala dva vaara. Pre nego to je Ruma ispunila ovaj uslov, iz Bea je 17. jula 1758. godine stiglo obavetenje o dodeljivanju jo dva vaara i to na Svetog Trifuna i Aranelovdan. Tako je Ruma imala ukupno est vaara, od kojih je jedan bio dvodnevni, a pet trodnevnih. Prema Slobodnici, Prava i obaveze stanovnika Nove Rume regulisani su u 16 taaka. Neke od njih su:
Svi podanici, kao i oni u budue naseljeni, bez obzira na nacionalnost, smatraju se "pravim varoanima", a ne podlonicima (kmetovima). Za sudije (kneza ili gradonaelnika) kandiduju se etiri vredna oveka od kojih se veinom glasova ostalih varoana bira jedan, na jednu godinu. Njega potvruje vlastelin i njemu izabrani sudija polae zakletvu. Pri izboru sudije, prve godine trebao bi da to bude Nemac, druge Maar ili Slovak (Hrvat), a tree Ilir (Srbin). Pri izboru senatora treba iz svake nacije izabrati po etiri dobra i razumna oveka. Prvi rumski sudija je bio Nemac, pivar Urlih Rup, a 1750. godine Srbin, Pantelija Orlovi. Senat (optinska skuptina) je imao pravo da sudi, osim u sluajevima koji zahtevaju izricanje smrtne kazne. Optinski organi vlasti su smeteni u optinsku (gradsku) kuu, u okviru koje se nalazila i varoka tamnica. Kao i druga slobodna trgovita ili gradovi , Ruma dobija svoj grb i peat. Elementi grba su bili: tri potoka (Rumski, Jelenaki i Kudoki), uspravni mermerni stub, postavljen u sreditu grba, na kome je patrijarijski krst; sa obe strane stuba i krsta su poreana slova I. H. S. E. O. R., to jest, "in hoc Signo evadet oppidum Rumma" (u srpskoj verziji u ovom znaku oslobodie [razvijae] se varo Ruma); levo i desno od krsta su dve zvezde, koje ga obasjava ju; krst natkriljuje kruna, koju dre dve rairene ruke. Peat je sadravao istu simboliku, s tim da su na njemu jo bile urezane rei Sigilum exempti oppidi Rumma 1749 (u srpskoj verziji dalje: Peat slobodne varoi Rume 1749). Trgovitu je dodeljeno dovoljno zemlje, kako bi se ono uvealo i dostiglo broj od 1500 kua. Zato je Nova Ruma dobila jo i jelenaku zemlju, sa pustarama Begovina i irovac, u opsegu od 10 sati hoda. Rumski graani su bili osloboeni svake rabote, osim one koja se tie popravki crkve i obnove carskih puteva i mostova. Takoe, bili su obavezni na davanje strae, prenoenja pisama i obezbeivanje prevoza za vlastelinske inovnike do prvog sela.

20

Optini se dozvoljava da u periodu od 1. oktobra do 1. aprila dri svoju krmu i toi pie, pri emu je vlastelin zadrao pravo da ima svoju krmu u istom periodu. Rakiju i pivo optina je morala da nabavlja iz vlastelinske pivare, a ne sa drugih strana. Vlastelinska kasapnica je data u arendu, od koje je polovina prihoda pripadala optini. im bi optina naselila 1.000 kua, vlastelin bi joj ugovorom dao pravo na krmu, prihod od kasapnice i preostala dva godinja vaara i nedeljne pijace, kao i godinji zakup pivare pod povoljnim uslovima. Poto su se u Rumi naselili razni narodi, vlastelin je, pod pretnjom gubitka imanja, zabranio svae, bune, sukobe na nacionalnoj osnovi, stvaranje metea i podsticanja bilo koga na seobu iz mesta. Naputanje varoi sa celokupnom pokretnom imovinom je bilo mogue po odobrenju vlastelinstva i senata, uz obavezu plaanja 12 forinti. Svakome je bilo dozvoljeno da na tekuim vodama sagradi vodenicu, uz uobiajenu taksu i prethodno odobrenje vlastelinstva. Varoani su besplatno dobijali drva za ogrev i hrastovinu za gradnju iz vlastelinske ume, uz prethodnu najavu vlastelinu.

Originalni grb i peat magistrata u Rumi

21

Ugovorom od 1. januara preuzeta obaveza da se naselje uvea do 1.500 domainstava ubrzo je postala glavni kamen spoticanja u odnosima Vlastelinstva i optinske vlasti. Atar, koji su inili kuni placevi, bate, oranice i livade, bio je predvien za propisani broj stanovnika, ali su predstavnici optine stalno pokuavali da sve te povrine raspodele na postojei, daleko manji broj stanovnika. Sporna je bila raspodela prihoda od dva vaara, kao i prihoda od drugih tzv. regalija: mesnice, krme Bilo je i prigovora da atar nije veliine 10 sati hoda u obimu, ve 5-6 sati. Sa druge strane, optini je prigovarano da na razne naine spreava naseljavanje, rasteruje pridolice i bavi se poslovima koji prevazilaze njene kompetencije. Siromani graani su se alili vlastelinu zbog ugnjetavanja od strane bogatijih. Pojedini graani su se bavili trgovinom ili zanatstvom, pa su ipak zahtevali zemlju kao da su poljoprivrednici. Da bi se obezbedilo dovoljno zemlje za potrebe stanovnika Nove Rume, raseljeno je selo Jelenci u njenoj neposrednoj blizini. Od etrnaest jelenakih domainstava, dvanaest je premeteno u Kraljevce, a dva u Rumu. Zbog toga to Ruma nije ispunila obavezu o naseljavanju 1.500 kua, vlastelin je 1759. godine ak pokuao da raskine ugovor i Rumljane podvrgne "urbaru", odnosno svede je na rang obinog sela. U Rumu su dolazile razne komisije, premeravale atar, utvrivale injenino stanje, proveravale opravdanost albi jedne ili druge strane i sl. Na kraju, prevagnula je dravna politika koja je ila u prilog odravanju novonastalih naselja u statusu koji im je prvobitno garantovan. Dugo su stanovnici sela Stara Ruma bili poteeni sukoba Vlastelina i optinske vlasti, uvajui svoj, na neki nain, povlaen poloaj, bar kada se radilo o obradivim povrinama. Sredinom aprila 1776. pred Starorumljanima se naao izbor da li da se prikljue Novoj Rumi, sa pravom graanstva ili da zbog gubitka obradivih povrina, koje su pripale novom naselju, emigriraju iz mesta. Tako je 88 kua (513 stanovnika) Stare Rume pripojeno Novoj Rumi.

22

Carska cehovska privilegija Franje I iz 1818. Osniva naselja je pored zemljoradnika u Rumu naseljavao zanatlije i trgovce. Njihov broj, isprva mali, vremenom je ubrzano rastao. Posle viegodinjeg ekanja, 1818. godine zanatlije su dobile carsku cehovsku privilegiju, ime je podstaknut razvoj ove privredne grane. Katolike zanatlije su za svog zatitnika uzele Svetog Florijana, a Srbi Svetog Nikolu. U Rumi je tada bilo zastupljeno 38 razliitih zanata (obuarski, sapundijski, urijski, krojaki, tesarski, kovaki, uarski, izmarski, abadijski, kolarski, pukarski, pekarski, mesarski, voskarski), koji su upoljavali 185 majstora. Tom broju treba dodati jo i egrte i kalfe. Trgovinu u Rumi su od poetka veinom drali Srbi i Cincari (Grci). Ona se odvijala u dva vida - duanska i trgovina stokom, najvie svinjama. Svinje, kao i druga stoka, nabavljane su u Srbiji, neko vreme drane u oborima u okolini Rume i kasnije liferovane dalje. Rumski trgovci su se javljali i kao zakupci pustara, krmi i mesnica , i kao vlasnici vodenica. Na zakupljenom zemljitu trgovci su tovili stoku za prodaju. Duanska trgovina se odvijala u naselju i okolnim selima. Prodavale su se svakodnevne potreptine, kao to su: tekstil, gvozdena i staklena roba, hartija, ulje, so, svee, olovo, barut, prehrambeni proizvodi,

23

povre Ova roba je nabavljana u Turskoj i u veim centrima Habzburke monarhije. Kako je ve napomenuto, Ruma je imala crkvu jo od turskih vremena. Godine 1731. pominje se rumski svetenik Stojan Orlovi, a iz 1733. datira podatak da Ruma "od ranije" ima svoju crkvu posveenu Svetom Nikoli, koja je tada bila iznova patosana, a vernici su oko crkve napravili portu. Crkva se 1850. pominje kao drvena sa portom i neograenim grobljem, a par godina kasnije kao drvena, "vesma huda i stara". Poto su prvih godina postojanja Nove Rume njeni pravoslavni stanovnici koristili crkvu Stare Rume, ona je postala pretesna. Zato se naporedo sa zidanjem crkve Svetog Nikole od vrstog materijala, zavrene 1758. godine, pristupilo i gradnji nove crkve u Novoj Rumi, za potrebe pravoslavnih rumskih graana. U poetku je bilo problema, jer je za mesto nove crkve odabrano staro i pusto pravoslavno groblje, za koje je sreski sudija smatrao da je preblizu katolike crkve. U taj spor se umeala ak i carica Marija Terezija, presudivi u korist gradnje druge pravoslavne crkve u Rumi, tj. crkve Svetog Vaznesenja, na mestu gde se i danas nalazi. Ona je sagraena 1761. godine.

Crkva Svetog Nikole

Vaznesenska crkva

24

U to vreme je ve postojala i katolika crkva, u samom centru grada, ali od drveta i nedovoljna da primi sve vernike. Bila je bez tornja i ukrasa, jednostavna i skromna, te je vie liila na ambar nego na crkvu. Pored nje se, sazidan od erpia i trske, manji nego seljaka kua, nalazio upni dvor. Zato je 1813. godine, pod patronatom grofa Pejaevia, sagraena nova crkva Uzdizanja Svetog Kria, koja je mogla da primi i do 2.000 vernika, a uz nju i prostrani upni dvor za svetenika.

Crkva Uzdizanja Svetog Kria

Crkva Svih Svetih ("Grka crkva")

Trea rumska pravoslavna crkva, Svih Svetih, pominje se krajem XVIII veka, ali kao graevina od amovih dasaka, trona i sklona padu. Nije poznato gde se tano nalazila. Naime, 80-tih godina XVIII veka veliki broj pravoslavnih trgovaca pokupovao je kue u centru varoi. Mnogi od njih su bili grkog tj. cincarskog porekla. Pomenuta stara crkva, kao i dve nove, bile su podaleko od njihovih domova, te je, kako su se alili mitropolitu, zimi bilo teko doi do nje, a i za vreme slube su im domovi ostajali prazni i esto bivali pokradeni. Mitropolit i Sremska 25

upanija su naelno dali dozvolu za gradnju ove crkve, ovaj put u centru Rume. Meutim, tada su nastupili problemi, iako je materijal za njenu gradnju skoro bio obezbeen. Najpre je izbio austro-turski rat, pa kuga, a za njima su sledile i brojne druge tekoe. Mitrovaki prota tvrdio je da prema carskom propisu u Rumi mogu da postoje samo dve pravoslavne crkve. Zatim su usledile primedbe da crkvu ne diu Srbi, ve mali broj Grka trgovaca, na ta je odgovoreno peticijom za gradnju crkve, potpisanom od strane 114 graana, meu kojima su bili: Atanasije Stojkovi, doktor fizike, Jovan Panteli, slikar, i drugi. Sa svoje strane, katolici su govorili da je ova crkva preblizu katolikoj i slino. Sve je to na due vreme odloilo njenu gradnju.

Atanasije Stojkovi

Prvi pomen jedne kole u Rumi datira iz 1756. godine. Bila je to mala slovenskuja pri crkvi Svetog Nikole. Najzasluniji za njeno uspostavljanje bio je rumski svetenik Pantelejmon Hranisavljevi. On je posle izgradnje Voznesenske crkve tamo preneo svoju kolu, gde je 26

funkcionisala do 1769. godine. Posle povratka iz Rusije, Hranisavljevi je pristupio gradnji nove kole, koja je 1770. godine bila zavrena. Bila je to zgrada od tvrdog materijala, sa krovom od crepa i dasaka. Imala je etiri prostorije, komoru i zidani podrum. U njenom zidanju i odravanju su uestvovali Srbi iz Rume i iz drugih krajeva. kola je imala tzv. gramatikalni karakter, to znai da se u njoj uila slovenska, latinska i nemaka gramatika, zatim istorija, geografija, verska nastava i drugi predmeti.

Zgrada Hranisavljevieve kole iz 1770.

27

Zbog svega toga, kola je bila na glasu i na nivou tadanjih latinskih kola. Pohaali su je aci iz celog Srema, ali i iz Bosne, Srbije, Hrvatske i Maarske. Kao najbolju kolu pominje je i prota Mateja Nenadovi u svojim memoarima. Predavai su bili ug ledni i obrazovani ljudi tog doba, a meu njima su Vasilije Krsti i Teodor Ziki, kojima je njihov uenik, Atanasije Stojkovi, posvetio neke od svojih dela. Godine 1784. izbio je veliki poar u kome su izgorele i crkva i kola. Ova kola se 1787. godine po sili zakona utopila u meovitu kolu. Druga rumska kola bila je poznata pod imenom "Pejaevieva gimnazija". Baron Marko Pejaevi je testamentom iz 1762. godine obavezao svog naslednika Josipa da u Rumi podigne meovitu kolu za rimokatoliku i pravoslavnu decu sa rumskog i ilokog vlastelinstva. Hteo je da to bude mala gimnazija u kojoj e se uiti latinski i nemaki jezik. U tu svrhu je zavetao kapital od 15.000 forinti, koji je trebalo staviti pod interes od 6% i od njega izdravati kolu. Sledi tekst zavetanja preveden 1936. godine od strane javnog belenika andora Fiera.
"Ja obavezujem barona Jozefa starijeg naslednika Rume i njegove sledbenike, da on, nakon prethodno postignutog sporazuma sa Magistratom slavne Sremske upanije uz posredstvo j ednog od gospode Nadbiskupa i Metropolita odaslati se imajueg izaslanika i nakon izrade na ovo smerajueg statuta, u Rumi osnuje kola u kojima se imadu sinovi koli rimokatolike toli grkog obreda, koji su roeni na vlastelinstvima Ruma i Iloka, oni iz p rvog po dva a iz drugog po jedan na taj nain primati, da oni postepeno iz pojedinih srezova budu privedeni uitku ovog dobroinstva i budu kako u nemakom tako na latinskom jeziku poduavani, da bi za najvie Kraljevske slube i za unapreenje dravne dobrobiti spretni i sposobni bili. Za podignue zgrade, za izdravanje nastavnika i koliko bude mogue za uzdravanje siromanih uenika odluujem i odreujem 15.000 forinata, koji posed Inija i dobro Ljukovo tako dugo teretiti imadu, dok ovoj kapital po naslednicima na sigurnom mestu koristonosno bude uloen. Hitnije provedenje ove izjave moje volje poverava se Magistratu slavne upanijem time da se mojim naslednicima odreuje dunost da godinje polau raun, pred jednom komisijom koja se ima izaslati od sl avnog Magistrata upanije i nadbiskupskim izaslanikom. Kako me ali obzir na buduu vernost i spremnost ljudi oekivana zahvalnost istih naspram porodice potakla ovoj odredbi, i da usled ovih poetaka domovina opet stekne svoj raniji cvat, tako osloboujem svoje naslednike od ove obaveze za uvek, za sluaj da bi za ovu nameru pune ljubavi ponjeli sami nezahvalnost."

Josip, meutim, nije urio sa ispunjenjem testamenta. On je, po miljenju skuptine Sremske upanije namerno komplikovao i 28

odugovlaio stvar. Zato je upanija sama odredila mesto za kolu, locirajui je pored drvene rimokatolike crkve. Gradnja je poela poetkom 70-tih godina, prvi sprat je podignut 1772, a 1776. je stavljena pod krov. Na ulaznim vratima se nalazio grb grofova Pejaevia sa tekstom: Familia comitum Pejacsevich de Verocza ex zelo et amore erga suam sibi charam Patriam euisque filios has Aedes scholasticas fundavit 1772 (Porodica grofova Pejaevi Virovitikih iz revnosti i ljubavi prema miloj otadbini i njenim sinovima ovu kolsku zgradu je utemeljila 1772). Posle duih pregovora nastavu su na sebe preuzeli franjevci, katoliki crkveni red. kola, koja se nazivala i Pedagogijum, konano je poela sa radom 1779. godine. Imala je etiri razreda, a u perspektivi je bilo predvieno osnivanje jo dva. U poetku je imala 52 uenika. Nastavni jezik je bio nemaki, a uio se i srpski i latinski jezik. Pejaevieva kola je ukinuta 1787. godine, jer nije bilo dovoljno aka. Seljaci svoju decu nisu slali u kolu, a bogatiji graani su ih kolovali u veim gradskim centrima. Kao i prethodna, srpska kola, i ova je zamenjena meovitom kolom.

Zgrada "Pejaevieve gimnazije" Ve od samog osnivanja Ruma je imala organizovanu zdravstvenu slubu. Nju su inili lekar (fizik), hirurg, apotekar i babice. Prvi kolovani lekar je bio Anton Furjakovi. Apoteka u Rumi datira jo iz XVIII veka, s tim da su se vlasnici u meuvremenu menjali (Vagner, Pajor, Hampfogel). Za potrebe vojske postojala je vojna bolnica. Bilo je i sluajeva nadrilekarstva. U toj ulozi su se obino pojavljivali berberi, koji su leili putanjem krvi pomou pijavica, kao to je to bio sluaj sa rumskim berberom Kaom. U kasnijem periodu se ve javljaju i oglasi rumskih trgovaca u kojima su preporuivani preparati za razne bolesti

29

(grevi, tvrd stomak, nesvestica, podrigivanje, srdobolja, nervozna slabost, kucanje srca, gluvoa, slabo pamenje, muka, nesanica, jevtika, kaalj...).

"Kipovi" spomenik kugi iz 1795/6. godine Na kraju XVIII veka Srem je pogodila kuga. Ova bolest, poznata i kao Irika kuga, harala je od jula 1795. do avgusta 1796. godine. Odnela je 3.435 ivota, a najvie u Irigu. Zahvaljujui dobro organizovanoj zdravstvenoj slubi i pravovremenim preventivnim merama, Ruma je poteena ove bolesti. U to ime, na granici rumskog i irikog atara gde su Rumljani organizovali strau, podignut je spomenik jedinstven u ovom delu Evrope. Spomenik se nalazi sa leve i desne strane puta Ruma Irig. Objekat sa leve strane puta ima oblik baroknog rimokatolikog oltara, ukraen kamenim skulpturama. Pretpostavlja se da su to bile figure Svetog Roka i Svetog Sebastijana. Deo spomenika sa desne strane puta je skromniji, u obliku prostih stubova sa krunom osnovom. Tokom vremena spomenik je vie puta obnavljan, o emu svedoe etiri kamene ploe sa prigodnim tekstovima.

30

Evropu je poetkom 1848. godine zahvatilo revolucionarno vrenje, koje se brzo proirilo i na Habzburku monarhiju. Ovih zbivanja nije bilo poteeno ni srpsko stanovnitvo. Ono je ve odranije bilo zahvaeno talasom ilirizma i narodnjatva, koji je promovisao liberalne i panslovenske ideje. U toku Revolucije, u Rumi je krajem marta 1848. godine stvoren prvi narodnjaki program Srema, u kome su izneti opti zahtevi (jedinstvo Hrvatske, Slavonije i Dalmacije i Vojne granice, od Ugarske nezavisna vlada i Sabor, narodni jezik u koli, crkvi i javnom ivotu, graanske slobode), kao i oni posebni, koji su se uglavnom ticali nereenih odnosa izmeu Vlastelinstva i rumskih graana. U Rumi je, takoe, formiran jedan sud od dva upanijska suda u Sremskoj upaniji, a neko vreme se u njoj nalazio tab Jelaieve June carske armije. Rumljani su aktivno uestvovali u stvaranju Srpske vojvodine, iji su temelji postavljeni na Majskoj skuptini u Sremskim Karlovcima, gde je bilo i njihovih predstavnika. Neki od njih su publicista Konstantin Bogdanovi i svetenik Adam Molovi, izabran je u Glavni odbor Vojvodine. I u samoj Rumi je formiran Narodni odbor, kao glavni organ vlasti u gradu, na ijem je elu bio Nemac Dragutin (Karl) Rister. Kada su u junu 1848. godine izbili srpsko-maarski sukobi, mnogi Rumljani su mobilisani u vojsku. Konstantin Bogdanovi (stooki Argus) *** Posle guenja Revolucije, na prostoru June Ugarske stvorena je nova teritorijalno-administrativna oblast Srpsko Vojvodstvo i Tamiki Banat. Bilo je to daleko od ispunjenja zahteva za Srpskom vojvodinom postavljenih na Majskoj skuptini, jer je Vojvodstvo obuhvatalo teritoriju u kojoj su Srbi bili u manjini u odnosu na ostale narode, a njegovo sedite je bilo u Temivaru. Titulu vojvode je najpre dobio Stevan upljikac, a potom carski general Majerhofer. Nie instance vlasti inili su okruni predstojnici (vii komesari), okruni poverenici (carski komesari), sreski naelnici i stareine optina. Nakon izdvajanja iz sastava Sremske upanije, rumski i iloki srez su uli u sastav Vojvodstva, dok je Vojna granica ostala izvan. Ruma je postala centar istoimenog sreza u Vojvodstvu, a pripadao je Novosadskom okrugu. 31

Rumski srez su inila tri trgovita (Ruma, Irig i Inija), 37 sela, 12 prnjavora i majura, dok gradova nije bilo. Pripadalo mu je i 10 manastira (Kruedol, Velika Remeta, Grgeteg, Hopovo, Ravanica, Jazak, Beenovo, iatovac, Rakovac i Beoin), kao i dve pustare (Solnok i Vinjevci). U Rumi su se nalazila sedita raznih slubi: poreski ured, andarmerijska postaja, finansijsko odeljenje, zatvor, a od 1849. godine i jedna kavalerija - eskadron smeten u kasarni. Iako se poloaj srpskog stanovnitva u nacionalnom i socijalnom pogledu malo promenio, u tom periodu je donet itav niz mera koje su domaem stanovnitvu omoguile napredak u ekonomskom i kulturnom pogledu. Ukidanjem feudalnih odnosa na selu, omoguen je bri razvoj kapitalistikog naina proizvodnje. Zamah graanskog ivota se odrazio na prilike u kulturi i prosveti, ime su stvoreni preduslovi za dinaminiji razvoj nacionalnih pokreta naroda u Habzburkoj monarhiji. Sprovodei politiku Garaaninovog Naertanija, vlasti u Srbiji su u krajeve Habzburke monarhije gde su iveli Srbi slale agente da ispitaju raspoloenje i stanje tamonjeg srpskog stanovnitva. Austrijske vlasti su bile upoznate sa aktivnostima Demokratskog panslavistikog kluba, koji je slao misionare da propagiraju stvaranje jugoslovenskog kraljevstva sastavljenog od Srbije, Bosne, Bugarske, Hrvatske, Slavonije, Srema, Dalmacije i June Ugarske. U Rumi je 1850. godine postojala filijala ovog kluba, koji je delovao u tajnosti. Koristio je postojee nezadovoljstvo naroda pojedinim merama vlasti za ostvarenje ovih nacionalnih ciljeva. Glavni akter Demokratskog kluba u Rumi je bio advokat Mihajlo Simonovi. Slino uznemirenje vlasti izazvala je poseta jednog od prvih ljudi Kneevine Srbije Tome Vuia Periia. On je pri povratku iz Bea krajem 1951. godine svratio u Rumu, gde mu je trgovac Petar Laki, u ime optine, uinio podvorenje. Tom prilikom je Vui odrao govor pun hvale upuene Rumljanima, naglaavajui njihovu veliku revnost prema srpskom narodu. Da bi izbegli probleme, Srbi u Rumi su kasnije negirali zvanian karakter ove posete i njene politike implikacije. U susednoj Kneevini Srbiji tih godina su na vlasti bili tzv. Ustavobranitelji i dinastija Karaorevi. Austrijske vlasti su u Aleksandru Karaoreviu nalazile zahvalnog partnera u borbi za uticaj na Balkanu, tako da nisu sa simpatijama gledale na akcije pristalica Obrenovia, koje su polazile sa njene teritorije i bile usmerene na promenu vlasti u Srbiji. I Ruma je imala izvesnu ulogu u tim zbivanjima. Pojedini rumski trgovci su tajnim kanalima nabaljali oruje i municiju za

32

pristalice Obrenovia. Meutim, lokalne vlasti su nalazile naina da spree ovu nezakonitu trgovinu. Posle Revolucije oslabio je uticaj vlastelina na komunalni ivot. To je omoguilo proirenje optinskih poslova i umnoavanje optinskih slubi i inovnika. Optina je imala svoj grb, koji se koristio na peatima i trgovinoj zastavi. Pored gradonaelnika, glavnu ulogu u optinskoj upravi imao je optinski belenik ili notar. Njemu je pomagao jedan kancelista. Tu su bili i senatori (optinski venici). Ukupan broj plaenih optinskih slubenika iznosio je etrdeset i sedam osoba. Stanovnitvo Rume se u ovom periodu najveim delom bavilo zemljoradnjom, a neto manje trgovinom i zanatstvom. Poetkom ovog perioda, 1850/51. godine, u Rumi je od zanatstva i trgovine ivelo 212 porodica. Zanatlije i trgovci su podmirivali potrebe grada i okoline, dok industrijskih preduzea nije ni bilo. Predeo u okolini Rume, zbog plodnog tla, odranije je vaio za poljoprivredno sredite Srema. Gajile su se itarice i industrijske biljke (suncokret, eerna repa). Panjaci smeteni u junom delu atara bili su pogodni za stoarstvo, a doline za povrtarstvo. U toku Revolucije seljaci su osloboeni svih ranijih obaveza prema vlastelinu. Meutim, u praksi su morali da ih otkupljuju, jer su vlastelinu plaali odtetu, naroito za ume. Zato su esto morali da rasprodaju imovinu ili da se zaduuju da bi platili ovaj otkup. U ovom periodu je dovrena gradnja tree rumske pravoslavne crkve, koja je zapoela jo krajem XIX veka. Crkva je bila smetena na placu izmeu kua trgovca Mihajla Mladenovia i bavara Stefana Krena. Oltar, ikonostas i ograda od amovih dasaka postavljeni su 1851. godine, dok je crkveni inventar nabavljen sledee. Ikonostas je, meutim, zbog izloenosti nepovoljnim atmosferskim prilikama ubrzo gotovo sasvim propao. Rumskim kolama je isprva upravljao mesni kolski upravitelj, najee paroh, bar kada se radilo o srpskim kolama. Sledea via instanca kolske vlasti bio je okruni distriktualni direktor, i na kraju Vrhovna kraljevsko-ugarska deputacija sa seditem u Peti. Od 1853. do 1862. godine nadzor nad kolama u Rumi sprovodila je sreska vlast, dok je vrhovnu vlast u tom pogledu imala Carsko-kraljevska srpsko-banatska tathalterija u Temivaru. Godine 1855. ustanovljeno je novo ustrojstvo srpske kole u Rumi, po kome je ona podignuta na stepen glavne kole sa etiri razreda. kola je bila smetena u tri zgrade. Prva se nalazila u porti crkve Svetog Vaznesenja, poznata kao stara kola. Kasnije, 1817. godine, o troku optine, podignuta je i druga kolska zgrada pri crkvi 33

Svih Svetih. U ovu kolu su ila srpska deca iz zapadnog dela Rume. Trea kolska zgrada podignuta je 1842. pri crkvi Svetog Nikole. U svakoj od ovih kolskih zgrada, pored prostorija za nastavu, nalazio se i stan za uitelje. Prilike u kulturi su obeleene boravkom znaajnijih poslenika iz ove oblasti u Rumi. Pred sam kraj 1860. i poetkom 1861. godine u Rumu je dola novoosnovana novosadska pozorina druina, pretea Srpskog narodnog pozorita. Aca Popovi Zub i trgovac Jovan Bogdanovi su pridobili rumsko graanstvo za ovo gostovanje, prikupivi neophodna sredstva. Pozorina druina je ostala est nedelja u Rumi, odakle je otila u Mitrovicu. Gost Rumljana je bio i slikar Pavle Simi gde je zapoeo svoju uvenu sliku uesnika Majske skuptine. On i njegov kolega Stevan Todorovi ipak su najvie slikali portrete uglednijih Rumljana (porodica Mladenovi). Novosadski slikar Dimitrije Avramovi ukrasio je spomenik pastiru (krst na Starom vaaritu), koji je 1852. godine podigao "vlah" Simon Flora.

Krst na Starom vaaritu Zdravstvena sluba je funkcionisala na osnovama uspostavljenim u prethodnom periodu. Zabeleeno je da je u rumskoj

34

bolnici 1857. godine izvrena operacija raka usne pod etarskom anestezijom. *** Krajem 50-tih godina XIX veka dolo je do slabljenja centralistikih tendencija u Monarhiji. Posle Oktobarske diplome i Februarskog patenta 1861. godine, usledio je kraj apsolutizma. Prema zakonu iz 1861. godine Hrvatska je bila u personalnoj uniji sa Ugarskom. Austrougarskom nagodbom 1867. godine cela drava je preureena u dualistiku dravu. Sledee godine su svoje meusobne odnose u okviru Ugarske regulisali Hrvati i Maari Hrvatskougarskom nagodbom. Najvii organi vlasti u Trojednoj kraljevini (Hrvatska, Slavonija i Dalmacija) bili su Sabor, Zemaljska vlada i ban. U teritorijalnom pogledu drava je bila podeljena na upanije. Jedna od njih je bila i Sremska upanija, sa upanom i upanijskom skuptinom kao najviim organima vlasti. upanija se sastojala od srezova, optina i gradova. Ruma je bila sresko mesto u Sremskoj upaniji. Rumski srez su sainjavale upravne optine (Jarak, Klenak, Hrtkovci, Nikinci, Kraljevci, Ogar, Dobrinci, Grgurevci, Inija, Bresta, Buanovci, Grabovci, Putinci, Platievo, Stejanovci, Veliki Radinci). Godine 1896. bilo ih je ak 24. Polovinom 70-tih godina XIX veka Sremska upanija je podeljena na dve podupanije, sa seditem u Rumi i Vukovaru. Prema statistikim podacima, u Sremskoj upaniji, bez Zemuna, 1890. godine, na povrini od 6.809,89 km2, ivelo je 334.199 stanovnika. U narednom periodu taj broj je uglavnom rastao, tako da je 1913. godine iznosio 411.093 stanovnika i to: Srba 189.007, Hrvata 106.000, Nemaca 68.086, Maara 29.000, Slovaka 14.000 i Rusina 5.000. Iste, 1890. godine, u rumskom srezu bilo je 35.699 stanovnika, a 1911. godine njih 44.936. Najvie je bilo Srba, zatim Nemaca i Hrvata. Prvi sistematski popis stanovnitva Rume obavljen je 1881. godine, kada je popisan 8.541 stanovnik. Popisi su ponavljani svakih desetak godina: 1890 - 9.633, 1900 - 10.443, 1910 - 12.072 itelja. Tokom druge polovine XIX veka stanovnitvo Rume se uveavalo prirodnim priratajem i pojedinanim doseljavanjem. Intenzivirana je pojava migracije stanovnitva. Razvoj kapitalizma je uslovio migracije okolnog seoskog stanovnitva. Takoe, povean je bio priliv zanatlija i trgovaca iz drugih krajeva Austrougarske. Meu njima su prednjaili Nemci, ali i pripadnici drugih neslovenskih naroda. Ovaj proces se odvijao i u suprotnom pravcu. Najvie su se iseljavali poljoprivredni radnici, sluinad, nadniari, zanatski i trgovaki radnici, samostalne 35

zanatlije i trgovci. Oni su, "trbuhom za kruhom", odlazili u druge krajeve drave, kao i u prekomorske zemlje. Ovaj proces je toliko uzeo maha da su dravne vlasti raznim merama pokuavale da ga spree ili barem uspore. Nemci i Srbi su i dalje inili veinu rumskog stanovnitva. Meu njima su se ispoljile bitne razlike u prilagoavanju novim ek onomskim okolnostima. Srpski politiari, predstavnici crkve i kulturni poslenici kritikovali su rastronost i nemarnost srpskog stanovnitva u pogledu sticanja imovine, istiui marljivost, pedantnost, preduzimljivost..., pripadnika nemakog naroda. Vienacionalnosti stanovnitva u Rumi doprineli su i Jevreji, iji se broj poveavao sa privrednim razvojem. U Rumi ih je bilo jo u prvoj polovini XIX veka. Jevrejska zajednica je imala svoju versku optinu, sa peatom, koja je obavljala i prosvetnu funkciju meu jevrejskom decom. Posle ukidanja apsolutizma dolo je do oivljavanja politikog ivota. Prvi izbori za Sabor odrani su 1861. godine. U narednom periodu izbori su odravani svakih nekoliko godina (1865, 1867, 1871, 1872, 1875, 1879, 1881, 1884 1910, 1911, 1913). Pored izbora za Sabor, u narednom periodu su organizovani izbori za upanijsku skuptinu, lokalne skuptine, kao i oni koji su se ticali samo srpskog stanovnitva u dravi (izbori za eparhijske skuptine i za crkvenonarodni sabor u Sremskim Karlovcima). Srpsko stanovnitvo sa teritorije biveg Vojvodstva je na Blagovetanskom saboru 1861. godine zahtevalo ponovno uspostavljanje vojvodina, u granicama prema zahtevima sa Majske skuptine. Meutim, od toga nije bilo nita. Politike stranke poinju da niu poetkom 60-tih godina, a zastupale su razliite politike interese. Meu njima su bile najznaajnije sledee: - Samostalna narodna stranka na elu sa Ivanom Mauraniem i Ivanom Kukuljeviem, izrasla iz nekadanjeg Ilirskog pokreta - trosmajerova Narodno-liberalna stranka - Ustavno-narodna stranka (Unionistika stranka), koja se zalagala za tenju vezu sa Ugarskom, tako da su je jo zvali i maaronska - Starevieva Hrvatska stranka prava - Frankova ista stranka prava (pravai) iji se program zasnivao na istorijskim pravima Hrvata - Socijaldemokratska stranka Hrvatske i Slavonije.

36

Meu srpskim stanovnitvom su najuticajnije bile Srpska radikalna stranka i Srpska samostalna stranka. One su se razdvojile 90-tih godina. Zvanino glasilo radikala bio je list "Zastava", a samostalaca - "Branik". Ove dve stranke su imale slian nacionalni program (ravnopravnost Srba i Hrvata, kao i irilice i latinice i pravoslavne i katolike crkve, zamena naziva grko-istona crkva imenom pravoslavna crkva, pravo na srpsku trobojku, na osnivanje srpskih narodnih veroispovednih osnovnih, srednjih i strunih kola). Razlikovale su se po tome to su radikali vie insistirali na socijalnom programu i bili agresivniji u borbi za nacionalno ujedinjenje srpskog stanovnitva. Zbog toga su se, naroito tokom predizbornih aktivnosti, estoko sukobljavali, borei se za uticaj meu Srbima u Sremu. Politikom su se u Rumi aktivno bavili uglavnom bogatiji i ugledniji graani, dok su ostali, sa pravom glasa, samo uestvovali na izborima, opredeljujui se za jedne ili druge kandidate. Birai su bili podeljeni u dve kategorije: oni sa aktivnim izbornim pravom (veleporeznici) i oni sa pasivnim birakim pravom (maloporeznici). Na izborima su za kandidate uvek birana gospoda: inovnici, advokati, lekari, inenjeri, mernici, trgovci, aristokratija Svaki novi izbori uzburkavali su rumsko javno mnjenje. Tokom predizborne kampanje, politike partije su odravale svoje izborne konferencije, utvrivale kandidate i kritikovale politike protivnike. Agitujui za svoje politike ciljeve, kandidati su nastojali da obiu to vie mesta u svom izbornom okrugu i ostvare kontakt sa potencijalnim biraima, ne prezajui od demagogije i kupovine glasova. Prema pisanju njegovih politikih protivnika, vladin kandidat, kraljevski javni belenik u Rumi, Jovan evi, organizovao je za kotarskog predstojnika orevia, belenike i naelnike okolnih seoskih optina (ukupno 23 osobe), u Dobrincima ruak kod Ilije Mihajlovia, krmara i pekulanta. Cena ruka je bila 58 forinti. Birae je astio rakijom i u Donjim Petrovcima, a bilo je i jaganjaca. Zatim je za 76 otmenih gostiju priredio ruak sa pet jela: supa i govedina, dva sosa, zelje sa teleim peenim auflagom, tri peenja (od guske, patke i urke), dve salate (glaviasta i celer), testo, koh sa pirinem u mleku, krofne na masti i crna kafa. Tom prilikom je popijeno i 111 litara belog, i 114 litara crnog vina. Posle ruka, druenje je nastavljeno u notaroevoj bati sve do mraka, uz vino i pivo. Kau da se evi posle jedva popeo u kola i otiao u Rumu. Sve u svemu, ukupan troak kod ovog mehandije iznosio je 701 forintu, od ega je evi platio samo 100. Za ostatak je odugovlaio i naposletku rekao: ta marim, tuite. Ceo sluaj je kasnije zavrio na sudu. 37

U izbornu borbu su se ukljuivali i visoki vladini zvaninici. Neretko Rumu su tada poseivali veliki upan, biskupi, saborski poslanici, pa i sam ban. Tom prilikom lokalne vlasti su organizovale sveane doeke uz pozdravne govore, bakljade, pevae i horove, vatromete, bankete i sl. Bilo je i situacija da su ljudi pod prinudom dolazili na takve skupove, ak iz okolnih sela. Birai su glasali u magistratskoj dvorani, a u sluaju izbora za Crkveno-narodni sabor i u crkvenoj porti. Prethodno bi se okupljali na jednom mestu i organizovano, u povorci, sa nacionalnim zastavama, ili kroz grad prema mestu glasanja. Kao ilustracija zbivanja u Rumi u vreme izbora moe da poslui izvod iz tadanje tampe: "Na dan izbora, 17. maja, birai su sa zastavama poeli da se okupljaju kod Krsta na pijaci, ve u 7 sati ujutru. Zatim su svi zajedno krenuli prema optinskoj kui. U povorci su bili i Srbi i Hrvati, stari i mladi, ak ni seljaci nisu ili na njivu toga dana. Kod vlastelinske kue na centru, po obiaju, kolona se zaustavila i omladina je zapevala pesme. Sima Kresti se obratio biraima istakavi da je svima cilj opti napredak i blagostanje. 'Nai dedovi su istrajavali na bojnom polju, a mi to isto moramo uraditi na ustavnom polju'. Pred optinskom kuom mogao se videti sledei prizor: sva tri sokaka oko optinske kue zakrila je carska vojska naoruana do gue; deo ulanera je od ugla optinske kue, pa sve do preko puta leee kue Stevana Kritovca, prepreio put biraima, pri emu su drali sablje u rukama; pored njih birai skoro da nisu mogli da prou, ak ni jedan po jedan. Da bi se spreio nered, koji je suprotna strana i htela, vojska se malo razredila, ali birai ne htedoe da se provlae izmeu konja. Kada je poelo glasanje, prvo su glasali Nemci. Oni su se uplaili, jer su videli da ih je gradonaelnik piler naveo na nepoten posao. Za njima su glasali Srbi, i to svi za Dimitrijevia". Na izborima su uglavnom pobeivali vladini kandidati, dok su srpske stranke ostajale u opoziciji, iako su u rumskom srezu osvajale znaajan broj glasova. Kada je poetkom 70-tih godina dolo do velikih pokreta srpskog stanovnitva protiv stranih vlasti u Austriji i Turskoj, Rumljani, bar oni srpskog porekla, listom su se digli da im pomognu. Jo 1862. godine, u Rumi je ustanovljen odbor gospoa, s ciljem da sakuplja priloge za crnogorske i hercegovake ustanike. Predsednica ovog odbora bila je Elena pl. Mladenovi. U periodu 1869-1870, Rumljani su u vie navrata iskazali solidarnost sa stanovnicima Boke, sakupivi za njih preko 162 forinte. Tokom ustanka Srba u Bosni 1875. godine, "pohrlili su da pomognu hercegovako-bosansku sirotinju.

38

Najee su prilagali novana sredstva, odeu, obuu i slino, sakupljeno tokom organizovanih humanitarnih akcija. Drugi vid angaovanja u aktuelnoj borbi srpskog naroda bio je javno i masovno izraavanje podrke ovoj borbi. Jedna od najveih manifestacija ove vrste odrana je u Rumi 21. avgusta (2. septembra) u 10 sati na doljnoj pijaci (Starom vaaritu). Plakat sa naslovom Sremci brao, pozivao je narod Rume i okoline na podrku borbi jednokrvne i jednoverne brae nae na Balkanskom poluotoku protiv kletog dumana.

Plakat za miting iz 1877. 39

Poetak XX veka bio je dramatian za srpski narod u Trojedinici. U Zagrebu su krajem avgusta 1902. odrane velike antisrpske demonstracije, a 1909. godine tzv. Veleizdajniki proces. Meu 53 Srbina optuena za veleizdaju drave bio je i Rumljanin dr arko Miladinovi. On je proveo vie meseci u zatvoru pod optubom da je vrbovao dobrovoljce i liferovao oruje i municiju u Srbiju. Nakon to je osloboen, Miladinovi je puten kui, gde mu je prireen velianstven doek. Tih godina se pojavila nova politika snaga u dravi, koja je bila proizvod razvoja industrije i kapitalistikih drutvenih odnosa. To je bila radnika klasa, koja je zapoela politiku i ekonomsku borbu za svoja prava. Jedna od znaajnijih radnikih manifestacija u Rumi, bio je zbor odran 30. septembra 1906. godine, kojem je prisustvovalo oko 1.000 ljudi. U Rumi je tada bilo nekoliko stotina lanova strukovnog sindikata poljoprivrednih radnika. Sledee godine u Rumi je odrana Prva zemaljska konferencija poljoprivrednih radnika Srema, poznata jo kao Rumska konferencija. Njoj je prisustvovalo 128 delegata iz raznih mesta tadanje Hrvatske i Slavonije, a najvie iz Srema. Nastojei da spree odravanje planirane prvomajske proslave u Rumi, vlasti su, u noi izmeu 30. aprila i 1. maja 1907. godine, pritvorile nekoliko lokalnih aktivista radnikog pokreta. Kao odgovor na to hapenje, rano ujutru, na etalitu Tivoli okupilo se oko 200 radnika, sa namerom da u povorci i sa crvenim zastavama prou gradom. Na putu su im se ispreili orunici, ali nisu uspeli da zaustave napredovanje kolone koja se uputila ka centru Rume. U isto vreme, na plato pored pijace na Starom vaaritu, stigla je jo jedna grupa radnika. Poto vlasti nisu uspele da radnike vrate kuama, u akciju je stupila vojska, koja je uhapsila vie radnika, uglavnom organizatora i voa demonstracija. Meutim, kada se vojska povukla u kasarnu, radnici su se ponovo okupili. Oni su od gradonaelnika Ferdinanda Ristera i Markotia traili da se puste zatvoreni radnici, pod pretnjom da e ih silom osloboditi. Dolo je do nereda u kojima su polupani prozori na zgradi Magistrata. Malo je nedostajalo da doe do prolivanja krvi. Masa se razila tek kada su doli konjanici. Prvomajske proslave u Rumi organizovane su i narednih godina, sa uobiajenim programom (skuptine, povorke, zabave).

40

arko Miladinovi Kako je ve reeno, Ruma je u ovom periodu bila sedite sreza, i visoko kotirana u hijerarhiji mesta u Sremskoj upaniji. Ipak, Rumljani su hteli da svoje mesto podignu za jo jedan stepen vie i postanu centar Sremske upanije. Prvi pokuaj u tom pravcu, uz navoenje svih prednosti Rume (povoljan geografski poloaj, razvijena trgovina i zanatstvo, infrastruktura), desio se jo 1862. godine. Slina akcija Rumljana ponovljena je poetkom 80-tih godina XIX veka, ali opet bez uspeha. Prema Zakonu o ureenju optina i trgovita iz 1870. godine, ustanovljene su seoske i gradske optine. Nakon reorganizacije, Rumski magistrat je poeo sa radom 1. januara 1877. godine i, u nadlenostima, bio je izjednaen sa drugim gradskim municipijima i potinjen direktno Zemaljskoj vladi. Te godine je Rumsko poglavarstvo podignuto na stepen politike oblasti "prve molbe". Gradsku upravu (magistrat) su inili: trgovino zastupstvo (skuptina), naelnik (gradonaelnik) i trgovino poglavarstvo (gradska vlada). Magistrat je imao sledea odeljenja: Odeljenje optih poslova, Ekonomsko-finansijsko i Upravno odeljenje. Meutim, novim zakonom o ustrojstvu gradskih optina od 1895. godine, iako formalno gradska optina, Ruma je tada ureena po propisu za seoske optine. Izgubila je status grada, odnosno, trgovita ureenog poput gradskog municipija. 41

I pored toga Rumljani su insistirali na statusu grada, navodei "optepoznatu" injenicu da je Srem "rajski vrt", a Ruma "glavno stovarite tog vrta i najinteligentnije i najivotnije mesto. Najznaajnija inicijativa po tom pitanju nastupila je neposredno pred izbijanje Prvog svetskog rata. Na sednici Trgovinog zastupstva, 4. marta 1914. godine, zastupnik Ladislav Jano predloio je da se Visokoj kraljevskoj zemaljskoj vladi u Zagrebu podnese predstavka da se Ruma uvrsti u red gradova. Naredni dogaaji su onemoguili ostvarenje ove inicijative.

Glavna ulica u Rumi Redovne zastupnike sednice odravane su u proseku jednom meseno, a vanredne po potrebi. Sednice su se oglaavale pisanom objavom na optinskoj kui, sa planiranim dnevnim redom, a venici su se pozivali putem pisma, dva dana pre odravanja sednice. Sednice su bile javne, a prema okolnostima, mogle su biti i tajne. Optinski rauni i proraun razmatrani su samo na javnim sednicama. Bila su ustanovljena i pravila o redu i ponaanju na sednicama (Poslovnik o radu). Vodio ih je predsednik, koji bi njihov poetak najavio udaranjem u zvonce. Kvorum je predstavljala natpolovina veina od ukupnog broja zastupnika. Glasalo se javno i tajno (lopticama). Za usvajanje neke odluke zastupstva bila je potrebna natpolovina veina, dok je u sluajevima

42

podjednakog broja glasova odluivao glas predsednika. Kada se glasalo o optinskom budetu, izboru gradskog naelnika i sl., moralo je da bude prisutno dve treine svih zastupnika. Zastupstvo je radilo i u okviru odbora. Stalni odbori su bili: politiki, pravni, gospodarski, graevni i bolnouboki. Izbori za optinsko zastupstvo odvijali su se na slian nain kao i izbori za Dravni sabor. I ovde je bilo izborne borbe, agitovanja i raznih zloupotreba. Birai su bili podeljeni po nacionalnoj (Srbi i Nemci) i ekonomskoj osnovi (ratari i "kaputai"). U zastupstvo se biralo osam lica iz redova veleporeznika i esnaest iz redova maloporeznika ukupno 24. Oni su prilikom stupanja na dunost polagali zakletvu caru i kralju.

Zgrada Rumskog magistrata Trgovino poglavarstvo, kao izvrnu vlast, inili su: naelnik i zapisniarsko, strukovno i pomono osoblje. Gradski statut iz 1882. godine detaljno razrauje poslove Poglavarstva: uprava i privreda (narodna privreda - poljoprivreda, zanatstvo i trgovina, dravni porezi, bogotovlje i nastava, zdravstvo), politiko-sirotinjski poslovi (stanje stanovnitva, izbori, vojni poslovi, javno-politiki poslovi) i redarstveno-

43

graevinski poslovi (redarstvo, tampa, javna sigurnost, javni moral, javni poredak, trni nadzor, optinske graevine). Najvaniji optinski akti bili su optinski proraun (budet) i zavrni raun. Usvajani su na sednicama optinskog zastupstva, krajem tekue ili poetkom naredne godine. Budet je iskazivao trokove za sledee potrebe: plate optinskih inovnika (naelnik, belenik, blagajnici, zdravstveno osoblje, redari, doboari, grobari, navijai satova, dudari, strvinar), nabavka tampe i knjiga, putovanja, uniforme redarstvenim organima, opravka optinskih zdanja, ienje varoi, osvetljenje varoi, nabavka drva, plate uitelja i druge kolske potrebe, pomo vatrogasnom drutvu, dobrotvorne svrhe Ovi trokovi se bili pokrivani sledeim prihodima: zakupnina optinske potroarine, zakupnina optinskog vaara, zakupnina optinskog zemljita, zakupnina optinske tale, zakupnina optinskog lovita, zakupnina optinskog kantara, razne takse dakle, glavni optinski prihodi su bili od poreza. Oni su se, uopte, delili na direktne (zemljarina, razredna kuarina, najamna kuarina, tecivarina, vojnooprosna taksa) i indirektne (pravne i administrativne takse, porez na estu, na pivo, na slad, potroarina od piva, pristojbe na toenje, porez na mineralno ulje, potroarina od sladora, porez na vino, prodaja duvana, prodaja soli). Vaarske pristojbe su naplaivane od: grla stoke (volova, krava, konja, kobila, junaca, tovljene krmadi), od atre, od trgovaca konfekcionara, bazara pod atrom, od raznih zanatlija i to paualno za vreme trajanja vaara. Zastupstvo je iz svojih redova biralo i (grado)naelnika, a za njegov izbor bila je potrebna dvotreinska veina svih zastupnika. U periodu do Prvog svetskog rata gradonaelnici su bili: Ferdinand Hetinger, Jovan Kritovac, Paja Filipovi, Stevan Dimitrijevi, Milan Nikolajevi, Jovan A. urii, Vasa Kritovac, Sima Milutinovi, Koloman pl. Jano, Franc Gruber, Ferdinand Rister, ura Staji, Jovan Roguli, Hajnrih Avgust Foltman i Tomas Krenajz. Jedan od vanih poslova optinske vlasti bilo je ouvanje reda i mira u gradu, kao i line i imovinske sigurnosti svih stanovnika. Za to se, izmeu ostalih, brinulo redarstvo, sastavljeno od deset redara, na elu sa kapetanom. U toku noi red i mir u gradu su uvale none strae. inile su ih po dva straara, koji su patrolirali po odreenoj putanji, svako u svojoj ulici, u vremenu od 21 do 2 sata nou. Pored njih, postojala je i kontrolna patrola pod komandom narednika, koja je obilazila nekoliko ulica i pazila da svako bude na svom mestu. Kao jedan vid suzbijanja kriminalnog ponaanja u Rumi i okolini bile su propisane

44

preventivne mere, preduzimane od strane nadlenih optinskih organa. U tu svrhu su sprovoene redovne kontrole krmi i gostiona, pregledane putne i druge isprave lica koja nisu bili stanovnici Rume, a naroito cigana i prosjaka, obavljana je prismotra lokalnih besposliara, skitnica i osoba sa kriminalnim dosjeom, organizovana pogranina sluba na prilazima gradu i straa na mestima masovnog okupljanja. Postojale su liste sumnjivih osoba iz Rume, koje su bile posebno nadzirane. One su morale da budu u svojim kuama u vremenu od sumraka do svitanja, da se javljaju redarstvu u bilo koje doba kada ih ono pozove i slino. Voene su i evidencije osoba sumnjivog morala i onih koji ive u konkubinatu.

Dvorini izgled vlastelinskog "dvora" Ve prema vrsti i karakteru krivinih dela i prekraja, njihovi izvrioci su kanjavani novanom globom, zatvorom, plenidbom imovine i njenom prodajom na licitaciji, progonstvom iz naselja. Novac od globa 45

zbog prekraja iao je u razne zaklade (fondove, zadubine), kao i za obrtne i naukovne svrhe. Najei prekraji u to vreme su bili: krae i provale, prekraji poljskog radarstva, noenje oruja, tue, nepristojno ponaanje, pravljenje nereda, prodavanje neispravne robe, nelojalna konkurencija, a bilo je i onih teih poput silovanja i ubistva. Jedan od najteih zloina bio je napad na potanska kola, koja su, pored pote, prevozila i veu sumu novca. Dogodio se na putu prema Velikim Radincima, u Kurdinu. Tom prilikom su ubijeni pratilac poiljke i koija. Prvobitna istraga je pokazala da je u ovom zloinu bilo vie uesnika iz Rume i okolnih mesta. Svi oni su posle nekoliko godina istrage uhvaeni i primereno osueni, a najzasluniji za reavanje ovog zloina bio je rumski policajac Timotije Markovi. U uslovima kada se najvei broj stanovnika bavio zemljoradnjom i stoarstvom, neophodno je bilo organizovati poljarsku i pastirsku slubu u okviru optine. Svake godine su zapoljavani poljari, konjuari i govedari, koji su imali veliku odgovornost za uvanje polja, letine i stonog fonda. Prilikom stupanja na dunost polagali su sveanu zakletvu, a za revnosno obavljanje posla garantovali su svojom imovinom. Poveano cirkulisanje stanovnitva, kao i njihove privredne i druge aktivnosti, nametali su pitanje organizovanja sanitarne slube, koja bi reavala probleme nastale sa tim u vezi. Neki od tih problema su bili: velike koliine blata u kinim vremenima (ili praine leti) na gradskim ulicama i putevima; smee u gradu, naroito u vreme i posle pijanih dana i vaara; sekundarne sirovine u privatnim kuama i na ulici, nastale kao posledica bavljenja poljoprivredom, trgovinom i raznim zanatima (mesarskim, koarskim, zidarskim...)... Gradske vlasti su na razne naine nastojale da eliminiu uzroke nehigijene, ili bar ublae njene posledice za stanovnitvo. Iz godine u godinu su izdavane zabrane, naredbe i objave, kojima se propisuju postupci prilikom obavljanja delatnosti rizinih za higijenu grada i odreuju se kazne za njihov prekraj. I sami stanovnici su revnosno prijavljivali sluajeve naruavanja higijene i pomenutih propisa. Postojala je stroga zabrana bacanja smea po putevima, kao i u kanale du puteva prema okolnim selima. Ukoliko bi se blato i smee ipak pojavili, ieni su ili o troku Poglavarstva ili sredstvima od globa, naplaivanim od prekrilaca higijenskih propisa. Jedan od optinskih inovnika zaduenih za praenje higijenskih prilika u Rumi, lekar Duan Dima, tuio je neke graane zbog nehigijene u dvoritima i zahodima. 46

Deo odgovornosti za istou grada morali su da preuzmu i sami stanovnici. Poetkom jula 1904. godine doneta je odluka da vlasnici kua u Glavnoj i eleznikoj ulici, u letnjem periodu, moraju sami da iste trotoare i polovinu ceste od praine. S vremena na vreme, kada bi se u okruenju pojavila epidemija neke zarazne bolesti, stepen pripravnosti je podizan na vii nivo i preduzimane su radikalnije mere. To je bio sluaj 1878. godine, kada je optinska uprava objavila proglas, koji je potpisao lekar Mavro Fier. U proglasu se navodi da je zbog pribliavanja bolesti (rednje) iz susednih zemalja, neophodno preduzimanje mera predostronosti, i to na sokacima, javnim mestima i u privatnim kuama. U tu svrhu kao nuno se preporuuje: da se jendeci u kojima voda dugo stoji i od koje se iri smrad, produe koliko je to mogue, kako bi voda otekla; da se rupe, jame, u kojima se nalazi voda ili ispune ili napravi neki odvod kojim bi se voda dalje sprovela; da se u cilju boljeg protoka vode potoci redovno iste od smea i ivinske materije; da se Veliki sokak (Glavna ulica) isti i onim danima kada je pijaca; da svaki birta mora da isti mesto gde stoje kola, pred svojom kuom i u dvoritu; da svaki gra anin dri svoju kuu u istoi, da ubre redovno iznosi, pre nego to doe toplo vreme, da ne hrani mnogo svinja, da isti prohode, te da smrad iz njih sprei upotrebom Chlorkalka ili da u njih sipa gvozdeni vitriol; da se strogo pazi da se ne prodaju ribe iz bare i da meso iz kasapnica ne smrdi

Odaarski raun

47

Jo jedna od vanih komunalnih slubi bila je odaarska delatnost. Tom pitanju lokalne vlasti su posveivale znatnu panju iz vie razloga. Pored onog uobiajenog, odravanja dimnjaka zbog raznovrsnih potreba stanovnitva, a najvie zbog grejanja, tokom vremena, pojavio se i zahtev za uspostavljanjem vee kontrole nad ovim objektima iz optebezbednosnih razloga. U to vreme nije bila retka pojava da neispravni i neodravani dimnjaci uzrokuju poare, koji su mogli da uzmu i vee razmere, priinjavajui veliku materijalnu tetu pojedincima i celom gradu.

Rumski vatrogasci Vatrene stihije, iji su uzroci bili prirodne nepogode ili ljudski nemar, odranije su predstavljale veliku opasnost za stanovnike Rume. Najvei poar se dogodio 29. juna 1872. godine, na praznik sv. Petra i Pavla, ujedno i imendan grofa Petra Pejaevia. Tog dana je bila velika vruina, a proslava se odvijala ispred katolike crkve. Kako je to bio obiaj, pucalo se puaka napunjenih kuinom. Kod drugog plotuna, zapaljena kuina je pala na osueni crkveni krov od indre i izazvala poar. Svi pokuaji da se vatra ugasi sa kolskog tavana nisu uspeli. Crkveni krov i toranj su izgoreli, a zvono se istopilo. Na sreu, unutranjost crkve nije bila oteena. Ovaj poar je bio povod da se u Rumi ustanovi organizovana vatrogasna sluba, u cilju bolje zatite od poara. Sledee godine je osnovano Dobrovoljno vatrogasno drutvo ("Opte svojevoljno vatrogasno drutvo), koje je od tada preuzelo brigu o zatiti od poara. Tih prvih godina postojanja posedovalo je: staru 48

dvorednu trcaljku, dvoje kola opremljenih drvenim buradima za dovoz vode, jedne merdevine na izvlaenje visoke 8 metara, dve kuke sa dugakim dralom, etiri kabla za vodu i drugi sitni alat. Vremenom se ovaj inventar uveavao i osavremenjivao.

Hotel "Orao" i potanska stanica Prvi poznati podatak o poti u Rumi datira iz polovine XVIII veka, tanije iz 1751, a svoj potanski ig je imala 1825. godine. Najstarija potanska stanica u Rumi najverovatnije je bila smetena u tadanjoj vlastelinskoj gostionici u Glavnoj ulici (kasnije hotel "Orao"). Kroz Rumu, prema Mitrovici, pota je ila sredom i nedeljom, a od Mitrovice ka Rumi etvrtkom i nedeljom. Drugi potanski put je iao prema Irigu, i preko Fruke gore, u Kamenicu, a njegova izgradnja je zapoeta 1820. godine. Pota se prenosila potanskim konjima. Vreme jahanja na relaciji Mitrovica alma iznosilo je tri asa, a Golubinci Ruma etiri i po asa. Od polovine XIX veka potanski saobraaj preko Srema se, na liniji Vukovar Bainci alma Mitrovica Ruma Golubinci Zemun, odvijao putem brzih potanskih kola (diliansa), koja su postepeno zamenjivala jahau potu. Kola su svakog dana pored pisama i novanih poiljki, primala i po jednog putnika. Polazak iz 49

Zagreba je bio u 17 asova, a iz Zemuna u petak, u jedan as po ponoi. Ceo put je trajao 64 asa. Potanski slubenici su imali uniformu, koja se sastojala od gala i obinog eira, ve prema prilikama, kianke od konjske dlake, potanskog roga sa tri ili sa etiri piska, gajtana za rog (trubu) i tablice sa potanskim znakom koji se nalazio na rukavu. Tokom druge polovine XIX veka potar u Rumi je najdue bio Jovan Radmanovi. Poetkom XX veka bilo je etiri pismonoe, to je bilo nedovoljno. Pota u gradu je smetana u sanduie rasporeene na raznim mestima. Telegrafsko-telefonski saobraaj u ovim krajevima se javlja u drugoj polovini XIX veka. Prvi podatak o telegrafu u Rumi datira iz 1884. godine. Zavrni radovi na uspostavljanju telefonske veze na liniji Zemun Mitrovica, u duini od 80 km obavljeni su 1898. godine. Telefone u Rumi su najpre imali Pejaevii, odnosno inovnici na njihovom vlastelinstvu. Godine 1900. centar Vlastelinstva i svih pustara povezivala je telefonska linija u duini od 67 km i 920 m. Iste godine telefon je imala i rumska firma tajner i Vesl, u duini od 14,5 km, na relaciji Ruma Jarak. Drumski saobraaj se dugo obavljao iskljuivo putem zaprege. Svaka kua je imala svoja kola sa zapregom, a za due relacije i udobniju vonju bili su namenjeni fijakeri. Fijakeristi su bili poseban esnaf i kao takvi imali su svoj statut. Prevoz ljudi i robe se odvijao sve veom mreom lokalnih i javnih puteva, koji su, prema izvetajima Sremske upanije, bili u dobrom stanju. Pojava eleznice predstavljala je znaajan preokret u saobraaju. O ovoj novini u naim krajevima poelo je da se govori jo polovinom XIX veka, a Ruma se prvi put u ovom kontekstu pominje 1869. godine. Tada je Ugarsko ministarstvo za javne graevine dalo jednogodinju dozvolu za prethodan tehniki posao oko eleznike pruge od Osijeka preko Vinkovaca i Rume, do Zemuna. Poetkom 1875. godine u Rumi je odrana konferencija posveena pitanju izgradnje eleznice. Rumski advokat Svetozar Nikolajevi je prisutnima izloio potrebu postojanja pruge i u ovim krajevima, i to od Novog Sada preko Kamenice i Iriga do Rume, kao i prema Zemunu. Grof Pejaevi je obeao da e dati svu zemlju koja bude bila potrebna za ovu prugu. Ipak, intenzivnija gradnja eleznica poinje 80-tih godina XIX veka. Ovo pitanje je u Rumi ponovo aktualizovano 1882. godine, kada je gradsko vee, preko gradonaelnika, Poduzeu graenja pobone eljeznike pruge Inija Mitrovica dalo u zakup 3-6 kj. optinskog panjaka.

50

Pruga u Sremu je konano uspostavljena 1882. godine na relaciji Zemun Novi Sad, s tim da je elezniko vorite bila Inija. Poetkom decembra 1883. godine u Rumu je doao prvi voz iz pravca Inije, radi pregleda pruge, a 10. decembra ona je predata u saobraaj. Ruma je ubrzo dobila jo jednu prugu. Bila je to pruga normalnog koloseka na relaciji Ruma Vrdnik, izgraena za potrebe eksploatacije rudnika u Vrdniku. Poetkom veka izgraena je nova pruga normalnog koloseka, koja je povezivala Rumu sa Klenkom i dalje sa obalom reke Save.

eleznika stanica u Rumi Uz prugu, na oko 2 km juno od naselja, sagraena je i tipska, ali za ono vreme moderna, eleznika stanica. Stanica je proirena 1912/13. godine, i to je trebalo da bude "najlepa stanica u Hrvatskoj i Slavoniji". Glavna zgrada je nakon renoviranja trebalo da postane jednospratnica, sa leve i desne strane zakriljena sa dva velika parka. U njoj su smetene ekaonica sa kasom, ekaonica prvog razreda sa restoranom, ekaonica drugog razreda sa restoranom i ekaonica treeg razreda sa restoranom, zatim toalet, kiosk za duvan, slubene prostorije, policijsko-inspekcijska soba, portirnica i dr. Na prvom spratu su bili stanovi.

51

I kao u svakoj eleznikoj stanici, na vidnom mestu se nalazio aktuelni red vonje. Prema prvom redu vonje, vozovi su iz Inije kretali u 6h i 40 min i u 9h i 20 min, u Rumu su stizali u 7h i 20 min, odnosno, u 10h i 20 min, a u Mitrovicu 8h i 20 min i 11h i 20 min. U povratku satnica je bila sledea: Mitrovica (15h i 40 min i 18h i 40 min), Ruma (16h i 40 min i 19h i 40 min) i Inija (17h i 40 min i 20h i 40 min).

Plan vagona "automobilne eleznice" u Rumi Pored meumesnog eleznikog saobraaja, u kome je Ruma predstavljala vanu stanicu, poetkom XX veka pojavili su se predlozi o ustanovljenju inskog (tramvajskog) prevoza i u samom gradu, na relaciji centar eleznika stanica. Poput veih gradova (Zagreb, Osijek i Subotica) planove na uspostavljanju tramvajske pruge istovremeno su zapoeli Rumljani i Novosaani. U tu svrhu formirano je Prvo rumsko deoniarsko drutvo za graditi elektrinu prugu. Brzina tramvaja u naselju bi iznosila 8 km/as, a van naselja 12 km/as. Pogon je bio na benzinski motor od 14 kilovata, a nosivost 35 osoba. Dokle se stiglo u realizaciji ovog plana nije poznato, kao to nisu ni razlozi za odustajanje od njega. Da li su u pitanju nagovetaji skoranjeg rata ili neto drugo, 52

tek o automobilnoj eleznici, ili tramvaju, u arhivskoj grai vie nema pomena. U drugoj polovini XIX veka Ruma je, poput drugih slinih mesta, u veernjim i nonim satima, bila osvetljena petrolejskim lampama i fenjerima. Tokom 1883. godine osvetljenje je zamenjeno naprednijim sistemom rasvete, gasolinom iz beke fabrike erson Bem i Rozental. U narednom periodu se razvila rasprava u javnosti da li da se uvede plinsko ili elektrino osvetljenje (gas ili elektrika) za javnu i privatnu upotrebu. Na kraju je postignut kompromis, i 13. avgusta 1911. godine doneta je odluka o kombinovanoj javnoj rasveti elektrinoj i plinskoj, kako je glasilo u jednoj ponudi firme iz Bea. Meutim, Zemaljska vlada nije odobrila ugovor o kombinovanoj rasveti, te je 1913. godine sklopljen Ugovor o elektrifikaciji izmeu gradske optine i deoniarskog drutva za elektrina i prometna postrojenja u Budimpeti. Tako je struja potekla u Rumu iz mitrovake elektrane 1913. godine. U narednim mesecima zapoeli su radovi na instaliranju mree. Na jednoj od poslednjih sednica zastupstva pre izbijanja rata, 30. aprila 1914. godine ustanovljeno je da u gradu ukupno ima 402 svetiljke, 12 krunih i 390 ostalih, te da nisu dobro rasporeene. Tadanji urbanisti i graevinari imali su pune ruke posla, koji bi se mogao podeliti na nekoliko grupa: poslovi oko ienja, proirivanja i regulacije potoka i kanala u naselju i u okolini; radovi na izgradnji puteva prema okolnim mestima; izgradnja, popravka i ureenje ulica i trotoara; izgradnja kua i drugih objekata u gradu i u neposrednoj okolini. Putna mrea koja je Rumu povezivala sa okolnim gradskim centrima je odranije bila solidna, izmeu ostalog i zato to je, kao vano trgovako mesto, ona bila nezaobilazna stanica mnogih trgovaca. Znatna sredstva su ulagana u odravanje i popravke puteva prema okolnim selima. Velika panja je posveivana i ureenju samog naselja. Iz godine u godinu, graeni su novi trotoari, nasipane ulice, kaldrmisani trgovi i podizani drugi pratei objekti. U poetku su radovi ove vrste bili skoncentrisani na ui centar grada i Glavnu ulicu. Osamdesetih godina XIX veka bogatiji graani poinju da prave nove kue, ponekad i spratnice, u centru naselja i u glavnim ulicama. Kada se radi o njenom spoljanjem izgledu, Ruma u to vreme poinje da dobija obeleja modernog srednjoevropskog gradia. Poetkom XX veka Ruma je dobila prvi spomenik posveen jednoj linosti. U pitanju je spomenik Jovanu Jovanoviu Zmaju, podignut 1911. godine. Na raskru eleznike i Ivanove (JNA) i Orlovieve i Stevanove (V. Dugoevia) ulice su, u

53

posebnim kutijama, stajali drveni kipovi sv. Ivana Nepomuka i sv. Stevana. Statua sv. Ivana je uklonjena zbog ometanja saobraaja i preseljena u batu crkve. Na placu ispred tadanje kasarne (O Veljko Dugoevi) nalazila se tzv. rumska promenada. Osim kao etalite, promenada je kasnije povremeno koriena za potrebe kulturnih i sportskih priredbi. Izvan grada (preko pruge) se nalazio i hipodrom, na kome su se odravale konjske trke jo u drugoj polovini XIX veka.

Plan naselja u Tivolu Iz tih godina datira jo jedan ambiciozan, ali nerealizovan plan. U pitanju je bila izgradnja naselja u Tivolu, na zemljitu koje su optini u tu svrhu poklonile naslednice grofa Ladislava Pejaevia. Prema planu iz 1913. godine, novo naselje bi imalo jednu glavnu ulicu, nazvanu po Ladislavu Pejaeviu, koju bi presecale etiri poprene, nazvane po njegovim erkama darodavcima (Terezijina, Katarinina, Franciskina i 54

Marijina). Na mestu ukrtanja bila bi etiri trga (Markov, Adolfov, Petrov i Johanov), od kojih bi na jednom bio postavljen Petrov krst, a na drugom Adolfov bunar. Ceo prostor je raspodeljen na ukupno 175 kunih placeva. Prema statistikom pregledu zanimanja u Rumi poetkom XX veka, bar kada se radi o srpskom stanovnitvu, situacija je bila sledea: za 126 rumskih srpskih porodica, sa 708 lanova, zemlja je bila glavni izvor sredstava za ivot; od poljoprivrede su iveli i nadniari, kojih je sa kuom i malo zemlje bilo 75 porodica, sa 415 lanova, a bez zemlje, samo sa kuom - 49 porodica, sa 239 lanova; bilo je i nadniara i bez kue i bez zemlje, i to 29 porodica, sa 112 lanova; gostioniara je bilo 24 porodice, sa 69 ukuana; zanatlija je bilo 98 porodica sa 395 lanova; trgovaca 41 porodica sa 153 lana; nametenika, optinskih i privatnih inovnika i ostale inteligencije bilo je 60 porodica, sa 204 lana. U Rumi i okolini su postojali odlini uslovi za razvoj poljoprivredne proizvodnje. U severnom delu atara nalazi se lesna zaravan, sa debelim slojem humusa, to je povoljno za gajenje itarica, dok juni deo predstavlja prelaz izmeu lesne zaravni i aluvijalne ravni. Zemljite je zastupljeno smolnicom, koja je dobra za gajenje industrijskih biljaka (suncokret, eerna repa). Panjaci, koji su smeteni u junom delu atara, pogodni su za razvoj stoarstva, dok su doline du potoka predviene za povrtarske kulture. Kie ima dovoljno i to u vreme kada je najpotrebnija, a nad Rumom duvaju zapadni i istoni vetar, severac i koava. Ipak, i pored plodne zemlje, poljoprivreda Srema je bila optereena mnogobrojnim problemima. To su movarno (vodoplavno) zemljite, velike neproduktivne povrine, izloenost elementarnim nepogodama i bolestima, neracionalna obrada zemlje (ekstenzivna obrada ugar). Najvie su se gajile itarice (kukuruz, ozima penica, zob, ozima suraica, ozimi jeam), zatim okopavine (krompir, kupus), trgovinsko bilje (ozima repica, konoplja), krmno bilje (grahorica). U rumskom srezu 1895. godine, povrine ispod jednog jutra bila su 1.583 (25,70%) gazdinstva; od 1 do 5 jutara 970 (15,75%); od 5 do 10 jutara 924 (15,01%); od 10 do 20 jutara 1.221 (19,83%); od 20 do 100 jutara 1.382 (22,44%); od 100 do 200 jutara 61 (0,99%); od 200 do 1.000 jutara 14 (0,22%); preko 1.000 jutara 4 (0,06%). Ukupno je bilo 6.159 jutara zemlje. U samoj Rumi, poetkom XX veka, najvei posednici su bili: politika optina (5.188 jutara), Vlastelinstvo (3.249), Lazar Vui (794), Srpska crkvena pravoslavna optina (747), Milo Jovanovi (644) i Nedeljko Stoli (599).

55

Berba groa u Kudou 1918. Voarstvo nije mnogo praktikovano na podruju Rume. Izuzetak je predstavljalo gajenje duda, uz konstataciju da pored cesta ima lepih dudinjaka. U Rumi su postojala dva dudinjaka, jedan sa 150 komada starih dudova i drugi sa 4.000 mladih. Godine 1895. stanovnitvu je podeljeno 1.100 komada ove kulture. Gajenje duda, odnosno svilene bube, bilo je veoma podsticano od strane vlasti. Prema upanijskom izvetaju iz 1894. godine u rumskom srezu je bilo 30.000 stabala duda.

56

Ipak, 1908. godine upanijski izvetaj konstatuje da se svilogojstvom bave samo siromani graani. Iako je na podruju Rume bilo relativno mnogo grla razliite stoke, ne moe se rei da je stoarstvo u celini bilo razvijeno. Stanovnitvo se bavilo stoarstvom uglavnom na ekstenzivan nain. Stoka se dugo zadravala na pai, a zbog slabije hrane tokom zime, na ovom podruju opstajala je samo podolska pasmina. Prelaz na racionalnije stajsko stoarstvo iao je sporo, ali se u tom pogledu osetio izvestan napredak poetkom XX veka. Prema izvetajima Sremske upanije prilike za gajenje stoke u rumskom srezu nisu bile pogodne. Panjaci su siromani i nedovoljni za vei broj stoke. U letnjim mesecima nastupale su velike vruine, to se loe odraavalo na kvalitet stoke marva je sitna i krljava. Najvie su se gajila goveda i konji, dok su ostale vrste stoke bile slabije zastupljene. Obino stanovnitvo je dralo domae rase konja, koje su bile slabijeg kvaliteta. Govedarstvo je bilo zastupljenije od konjarstva, a najvie se gajila podolska rasa goveda. Od veih mesta Sremske upanije Ruma je bila prva po broju konja. Od drugih vrsta stoke gajile su se ovce, svinje i ivina (guske, urke, kokoke...). Guske i urke su se izvozile i na strano trite. Svinje su bile domae, buanovake rase i nije praktikovano oplemenjivanje. Krajem XIX veka poelo se sa oplemenjavanjem konja kvalitetnijim rasama dravnim ili licenciranim pastuvima. Na Rumskom vlastelinstvu ukrtanje arapskih kobila sa engleskim pastuvima sprovoeno je jo oko 1860. godine. Pored vlastelinske, od 1910. godine postojala je i optinska, tzv. Breanska ergela. Stoarstvo su optereivali mnogobrojni problemi. Stoka je esto stradavala od stonih bolesti poput slinavke, api, sakagije, bedrenice, vrbanca, uge, besnila..., o emu je rumski veterinar Robert King redovno izvetavao upanijsku skuptinu. Na sremskom selu je uveliko trajao proces raspadanja kunih zadruga i deljenje i usitnjavanje poseda. To je dovelo do naruavanja tradicionalnih vrednosti, koje su vekovima odravale selo. Oslabila je kuna disciplina, dolazilo je do svaa meu naslednicima, troenja novca na pravljenje novih kua, do podele inventara i stoke... Posledica toga bilo je smanjivanje broja ukuana, a time i radne snage, ekonomsko propadanje seljaka i itav niz promena koje su dovele do slabljenja sela. U rumskom srezu je 1895. godine situacija u vezi sa kunim zadrugama bila sledea: manje od 35 kunih zadruga imalo je do 5 jutara zemlje, 65 zadruga imalo je od 5 do 10 jutara, 223 od 10 do 20 jutara, 230 zadruga od 20 do 50 jutara, 28 zadruga od 50 do 100 jutara i 2 kune zadruge su imale preko 100 jutara zemlje.

57

Zavrni raun Hrvatske seljake zadruge u Rumi Izlaz iz teke ekonomske i socijalne situacije na selu traen je i u okviru zadrunog pokreta. Veina zadruga imale su nacionalni predznak. Najbrojnije su bile zadruge Rajfajzenovog tipa. U odnosu na druge krajeve, Srem je prednjaio u zadrunom pokretu. Zadruge su funkcionisale na principu samopomoi, a neki od osnovnih ciljeva bili su im nabavka kredita, tednja, prosvetna funkcija Osnivali su ih

58

prvenstveno siromaniji seljaci. Petnaest srpskih seljaka u Rumi su 1883. godine osnovali Oraku zadrugu. Njen cilj je bio da se udruenim snagama i uzimanjem zemlje u zakup unapredi zemljoradnja. Oni su od Rumskog vlastelinstva uzeli u zakup 38 lanaca na Barunovcu. Ovu zemlju su drali i radili punih sedamnaest godina. Predsednik zadruge bio je Mladen Luki od koga je i potekla inicijativa za osnivanje zadruge. Oraka zadruga je prestala sa radom 1902. godine, kada su osnovane Prva i Druga srpska zemljoradnika zadruga u Rumi. Rumski Hrvati su, takoe, imali svoju zadrugu Hrvatsku seljaku zadrugu. Nakon promena u Revoluciji 1848/49. godine, Pejaevii su izgubili svoje ranije privilegije u odnosu prema stanovnitvu Rume i okolnih sela, a deo svojih ranijih poseda ustupili su rumskoj optini. Vlastelinstvo je, sa jedne strane ostalo u svesti seljaka kao izrabljivaki inilac, dok je sa ekonomskog i edukativnog stanovita ono blagotvorno delovalo na opte privredne prilike. Grof Petar Pejaevi je nesumnjivo odigrao najznaajniju ulogu u afirmaciji Rumskog vlastelinstva. U njegovo vreme je ustanovljen tzv. Petrov dvor u Tivolu, na kraju Rume, gde su u narednom periodu ostvareni znaajni uspesi na polju poljoprivredne proizvodnje. Ipak, najznaajniju ulogu u pretvaranju Rumskog vlastelinstva u moderno poljoprivredno dobro imali su njegovi upravnici Rudolf Ernst Rauer i Rudolf Flajman, krajem XIX i poetkom XX veka. Tada su uvedene moderne metode u poljoprivrednu proizvodnju, osnovana prva biljogojna stanica u ovim krajevima, uvedene nove vrste itarica i kukuruza, osnovana ergela... Rauer je utemeljiva prve nezvanine rumske poljoprivredne kole. Na jednom salau u blizini Stejanovaca je selekcionisan Rumski soj svinje fajferice. Godine 1915. Vlastelinstvo je kupilo jedno stado ovaca tipa cigaje. Nakon selekcije, zapoelo se sa strogim uzgojem Rumske ovce cigaje na modernom principu. Glavna ekonomska vrednost ove ovce bila je u finoj i gustoj vuni, sastavljenoj od pravih niti, kao i u dobroj tovnosti. Penica uzgajana na Rumskom vlastelinstvu davala je mnogo vei rod od obine sremske penice. etve na vlastelinskim parcelama bile su standard za celu dravu, a rod ozime penice ovde nije toliko zavisio od koliine i raspodele padavina, zbog dobre strukture zemljita koje spreava prejako isparavanje vlage i moe da regulie njen nivo. Na rumskom imanju kultivisan je i tip banatske ozime penice. Takoe, ne bez razloga, jedna tetoina na liu eerne repe nazvana je Aphis Rumicus.

59

Reklama za kukuruz Rumski zuban Za svoj rad Rumsko vlastelinstvo je nagraivano priznanjima na poljoprivrednim izlobama. Izmeu ostalog, to je diploma za kukuruz, koju je Vlastelinstvo dobilo na sajmu u Budimpeti 14. marta 1914. godine, kao i priznanje za izloene poljoprivredne proizvode, a naroito za uspenu selekciju kukuruza i penice, na Gospodarskoj izlobi odranoj povodom II pokrajinskog sleta Jugoslovenskog saveza u Osijeku, na Vidovdan 1921. godine.

60

Diploma Rumskom vlastelinstvu za kukuruz 1914. Iako je u Sremu veina stanovnitva ivela od poljoprivrede, zanatstvo i industrija su bili iznad dravnog proseka. Po broju preduzea i zaposlenih, Sremska upanija je bila na prvom mestu. Na primer, ak i bez Zemuna, imala je vie preduzea nego Zagrebaka upanija. Srazmerno broju stanovnika, Srba je bilo veoma malo, i meu vlasnicima i meu radnicima. Prema upanijskim izvetajima u rumskom srezu je 1894. godine bilo 488 zanatlija, 111 kalfi i 101 egrt. U samoj Rumi je stanje bilo sledee: 346 zanatlija, 214 kalfi i 180 egrta. Kako se broj stanovnika Rume uveavao, rasle su i njihove potrebe. Tokom 90-tih godina XIX veka u Rumu stie sve raznovrsnija i kvalitetnija roba, to govori o poveanom standardu ivota pojednih slojeva stanovnitva. O tome svedoe mnogobrojni rauni firmi iz Bea, 61

Budimpete, Zagreba..., adresirani na rumske trgovine, kao i prisustvo poverenika i agenata stranih firmi. U Rumi su poetkom 70-tih godina XIX veka osnovane dve zanatlijske zadruge, obe sa nacionalnim predznakom: Srpska zanatlijska zadruga i Prvo rumsko (nemako) zanatlijsko drutvo. Srpska zanatlijska zadruga je osnovana 24. januara 1872, dve godine posle Zadruge Srba zanatlija u Novom Sadu 1870. Rumski Nemci su imali svoje zanatlijsko udruenje. Ono je osnovano 1872. godine kao Prvo rumsko zanatsko drutvo. Jedan od najvanijih zanata toga doba bio je mlinarski. Rumski mlinari su imali svoje propise, izdate 1879. godine. Prema njima, izmeu ostalog, za teranje mlinarstva i gradnju mlina trebalo je podneti prijavu Magistratu. Mlinar je morao da udovolji elji svojih muterija u pogledu vrste brana i da pusti dotinog da ostane u mlinu dok se brano ne samelje. Ukoliko je mlin predvien samo za mlevenje it a, mlinar nije smeo da melje kukuruz, zatim, nije smeo da pokvareno (iljivo) ito dri sa onim ispravnim da se ne bi zarazilo. Glavniavo ito se nije smelo uopte mleti. Svaki mlin je morao da ima badarenu vagu, a merenje (primanje i izdavanje) na mericu i primanje uture bilo je zabranjeno. Svaki mlinar je morao javno da izloi ove propise na vidnom mestu. ito se mlelo u vodenicama i tzv. suvaama mlinovima na konjski pogon. Vodenice su bile stacionirane na tri rumska potoka i imale su svoja imena. Zabeleene su: Grua, Kalajua, Kovaevica, Sovrica, Vujieva, Subotieva, Staniieva, Daljnja Badnjaa, Stajieva i Crnogoreva (u ataru Jarka), sve na Kudou, zatim i: Kojevca, Kovaevica, Ciganovica, Orlovica i vabulja. Polovinom sedamdesetih godina XIX veka pojavio se i prvi paromlin u Rumi. Otvorio ga je Mita Vukovi 1875. godine. Neto kasnije i Teodor Bogdanovi je poeo da melje svojim novim parnim mlinom. Uz mlin je ilo i parno kupatilo, koje se najverovatnije nalazilo na uglu Lovrine i Pivarske (Stanka Paunovi Veljka i Staropivarska ulica). Braa Rister su posle 1880. godine izgradila pivaru i mlin, koji je najpre radio na vodeni pogon, a poetkom veka na paru. Neto pre Prvog svetskog rata (1912) i braa Johan i Anton Rig su podigla mlin na paru u blizini Petrovog dvora. U to doba je u Rumi postojalo Paromlinsko drutvo, a parni mlin su imali i firma tajner-Vesel i Svetozar Spai.

62

Mlin brae Rig Pored mlinarske, u ovim krajevima je bila zastupljena i ciglarska industrija. Ciglane su krajem XIX i poetkom XX veka bile jedno od glavnih obeleja rastue industrijske proizvodnje. Prvi podaci o privatnim ciglanama u Rumi potiu iz 1880. godine, kada je ciglanu posedovao trgovac Sima Milutinovi. Dve godine kasnije jo jedan trgovac, Stevan Th. Jakovljevi, dobio je od Magistrata dozvolu da podigne ciglanu u Rumi, na prostoru Sodola. U Borkovakoj dolini ciglanu je 1883. godine imao Toa Bogdanovi. Godine 1886. Josif tajner je traio dozvolu za proizvodnju opeke i crepa, poetkom XX veka tajner i Vesl su podneli zahtev za izgradnju nove parne ciglane na optinskim ledinama. Tokom XIX i poetkom XX veka ciglu su pekli i Vasa Vojnovi, D. Pegoni (osnovana 1901) i ura Staji. Te 1911. godine kapacitet svih ciglana u Rumi je bio oko 2.000.000 cigala. Ipak, verovatno najpoznatiji ciglar u Rumi poetkom XX veka bio je Stefan Taner, koji je 1911. godine osnovao svoju ciglanu i zapoljavao 40 radnika u sezoni. Iste godine se pominje i njegova Prva sremska tvornica cementnih ploa i betonske robe u Rumi smetena u Ivanovoj ulici. Osim mlinova i ciglana u Rumi su jo sedamdesetih godina XIX veka postojala i druga manja industrijska postrojenja, sa kraim ili duim vekom trajanja. Ortaci Sima Milutinovi i Mita T. Jakovljevi su 1870. godine osnovali fabriku sireta i vinske esencije i piritusa. Neto kasnije se pominje jedna fabrika soda vode u Rumi, vlasnika Sime orevia. U toku 1908. godine u Rumi je ukupno bilo 10 fabrika 63

(radionica), koje su zapoljavale 160 radnika. Neke od njih su: tvornica zejtina, vlasnika Jovana evia, fabrika cipela, papua, izama, opanaka i bakandi, Veljka Vilia, zatim fabrika za proizvodnju hemijsko-tehnikih proizvoda (latila za cipele vikse) Iz neto kasnijeg perioda treba pomenuti radionicu Marka Milovanovia, sa motorom na benzinski pogon, motornim testerama i drugim najsavremenijim alatom, mainsko-tehniku radionicu i fabriku novih maina tajnera L. i Trojana, mainbravarsku radionicu Pavla Topolskog, i livnicu gvoa Martina Lincnera. Pre Prvog svetskog rata u Rumi su radile i: fabrika nametaja, fabrika sireta, sa godinjom proizvodnjom od 144.000 litara sireta i vinskog sireta, fabrika noeva braa Janes, First i Pomermajer su proizvodili lekove, boje, kao i druge hemijske preparate, fabrika plavog kamena brae Vagner, prva te vrste u Sremu. Ipak, najznaajnija je bila vinarija Andreasa i Georga Hercega. Oni su 1905. godine kupili vlastelinske podrume (Zemalko) i tu smestili svoju firmu. Proizvodili su rakiju i likere.

Zgrada Veningerove tamparije 64

Prvi podatak o tamparstvu u Rumi datira iz 1880. godine, kada je Andrija Vagner podneo molbu za otvaranje tamparije u Rumi. Ubrzo se u Rumi pojavio jo jedan tampar, Milan orevi, koji je 1882. godine dobio dozvolu da, zajedno sa svojim bratom Mitom, otvori tampariju. Poetkom XX veka u Rumi su osnovane dve nove tamparije. Jedna je bila ona nemaka, Roberta Veningera, a druga srpska, ora Petrovia. Petrovia je u Rumu doveo arko Miladinovi.

Pijaca u Glavnoj ulici Sama injenica da se uz naziv grada redovno pisalo i trgovite govori o ulozi ove privredne aktivnosti u Rumi. Znatan podstrek za razvoj trgovine predstavljala je izgradnja pruge Zagreb Zemun, koja je prolazila i kroz Rumu. I dalje je najzastupljenija bila trgovina na malo duanska i sitniarska trgovina, ali se na rumskom tritu sve vie pojavljuju krupni trgovci grosisti, kako strani, tako i domai. Njihova pojava je ugroavala opstanak sitnijih trgovaca, naroito srpskih, koji su decenijama unazad uspeno poslovali. Ipak, Ruma je bila mnogo poznatija po trgovini na veliko, naroito stokom, itaricama i voem. To je bila glavna izvozna roba iz ovih krajeva. Najvei broj krupnih trgovaca bili su pripadnici srpske nacionalnosti i posrbljenih Cincara. Rumski Nemci su se u znatno manjoj meri bavili trgovinom.

65

Pored trgovine, kao osnovnog zanimanja, rumski trgovci su uzimali u zakup krme, mesnice, vodenice, vaare i pustare, kako u Rumi, tako i u okolnim selima. Koristei svoja trgovaka iskustva uspevali su da tako steknu dodatan profit. Takoe, javljali su se i u ulozi poverilaca, pozajmljujui novac uz odreenu kamatu.

Trgovina Mitra Bogdanova Pijana trgovina se odvijala u Glavnoj ulici, u centru naselja. Na mestu dananje pijace obavljala se prodaja ivine. itna pijaca se nalazila na kraju Ivanove ulice (JNA), na Starom vaaritu, gde su se prodavali jaganjci i drva za ogrev, dok je za vaar bio rezervisan prostor izmeu puteva koji su vodili u Iniju i Peince Novo vaarite ili Breg.

66

Prema upanijskim izvetajima moe se stei uvid u brojano stanje trgovaca u Rumi i rumskom srezu. Godine 1894. u rumskom srezu je poslovalo 86 trgovaca, jedan trgovaki inovnik i 10 trgovakih pomonika. U samoj Rumi je bilo 77 trgovaca, 12 inovnika, 30 pomonika i 19 egrta u trgovini. Procentualno, meu trgovcima u Rumi je bilo 49,5% Srba i 31% Nemaca. to se tie Srba, sitniarskom trgovinom se bavilo 48 trgovaca, meovitu robu je prodavalo njih 5, pecerajsku 8, manufakturnu 9, galanteriju 1, konfekciju 2, gvoarsku 3, koarsku 1, graara i branara po 2, itom je trgovalo 4, nametajem 1 ukupno 86.

Pijaca u Glavnoj ulici Rumski trgovci su bili veoma neprijateljski raspoloeni prema trgovcima koji nisu imali stalno mesto boravka u gradu, ni sopstvene radnje, ve su robu prodavali na subotnjim pijacama i godinjim vaarima, a naroito prema pojavi kuarenja. Nosioci ovog vida trgovine su uglavnom bili Jevreji, koji su putujui iz mesta u mesto, i od kue do kue, prodavali robu koju su sa sobom nosili. Tom prilikom nisu plaali nikakve dabine dravi, to im je omoguavalo da budu konkurentniji sa cenom u odnosu na domae duanske trgovce.

67

Da bi ouvali steeni poloaj na tritu i pobedili konkurenciju, rumski trgovci su 1873. godine osnovali Prvu obrtnu zadrugu, koja je poetkom XX veka okupljala oko 160 trgovaca raznih profila. Posle viegodinje borbe, optinske vlasti su prihvatile njihov predlog koji se ticao zatvaranja duana svecima i nedeljom, to bi, izmeu ostalog, omoguilo trgovakim pomonicima da pohaaju nedeljnu kolu. to se tie prometa robe, rumska trgovina je bila najzapaenija kada se radi o trgovini itom i stokom, naroito konjima. Godine 1898, u rumskom srezu je prodato 1.363, a kupljeno 455 konja, a 1900, prodato je 1.354, a kupljeno 535 konja. Tada je nekoliko stotina konja prodato Englezima. Od drugih vrsta stoke dobro su ila goveda i svinje. ito iz Rume je odlazilo u Budimpetu, Be, Rijeku, Sisak, Bosnu..., a 1900. godine je izvezeno 200.000 metrikih centi ita. Gostionica Martina Fiera

Jo odranije, Ruma je bila poznata po velikom broju ugostiteljskih radnji (krmi, gostonica, svratita...). Godine 1879. ovde su radile 54 gostionice, i to: u Glavnoj ulici 29, Stevanovoj (V. Dugoevi) 3, Mihajlovoj (15. maj) 2, Ivanovoj (JNA) 4, eleznikoj i Jarakoj (A. Stojkovi) 10, Lovrinoj (SPV) 2, Irikoj 1 i Staroj Rumi 1. Kafane su bile mesta u kojima se odvijao najvei deo drutvenog ivota grada. U njima su se odravali politiki skupovi, sastanci drutava, besede, predavanja, igranke, zabave (posela)... Jedan od najvanijih ugostiteljskih objekata u Rumi je bila stara vlastelinska gostionica,

68

odnosno Kod orla. Ona je odranije izdavana u zakup drugim ugostiteljima i trgovcima, od kojih ju je u zakupu najdue drala porodica Klajn.

Privrednikovi pitomci sa poverenikom Viom Grujiem Poseban znaaj za razvoj trgovine i zanatstva u Rumi imalo je osnivanje rumske filijale dobrotvornog drutva "Privrednik" i Srpske trgovake omladine za Rumu. Drutvo "Privrednik" je osnovano 23. septembra 1897. godine u Zagrebu, kao srpsko privredno drutvo, s ciljem da estitu, siromanu i odabranu srpsku decu sa sela alje na zanate i trgovinu, uz pomo dobrotvora i prijatelja drutva. Prikupljanje dece se odvijalo preko poverenika, koji su vodili brigu o njima, sve dok ova ne postanu pomonici. "Privrednik" je u Rumi, za 40 godina rada (do 1939) smestio preko 600 uenika, i to 140 na trgovinu, a 460 na zanate. Prvi poverenik i dugogodinji predsednik "Privrednika" za Rumu bio je poznati rumski trgovac Via Gruji. Pored njega, veliki donatori ovog drutva bili su trgovci Jovan urii Biorac, Veljko Vili i Sima Milutinovi, koji je testamentom imanje od 65.000 kruna ostavio

69

"Privredniku". Srpska trgovaka omladina u Rumi osnovana 1907. godine, a iste godine i Omladinska trgovaka kola. Sliku o trgovini na malo, koja se odvijala u gradu i okolini, najbolje ilustruju oglasi rumskih trgovaca u tadanjoj tampi i zakljuci doneti na sednicama gradskog zastupstva, poput: - M. Kritovac 1869. godine trai praktikanta ili egrta za pecerajsku
trgovinu pod uslovom da ima dosta valjana svedoanstva. - ore Vukovi oglaava da je 13. juna 1873. godine u Rumi otvorio agenturu u svim trgovakim i prometnim granama (u poslu komisionalnom i obavjetalnom djelovodstvu). Davao je obavetenja o ovdanjim i inostranim vrednosnim papirima, akcijama, lozovima i sl. - Braa Rister su u periodu 1873-1874. godine davala u zakup gostionicu Kod orla, sa prostranim gostionicama, 6 gostinskih soba, bilijarom, pasaerima, punom lednicom, talom za konje i velikim dvoritem. - Mia Kritovac i sinovi izdaju kuu na glavnom drumu prema Mitrovici za bircuz. Kua ima 4 sobe, kuhinju lep podrum, veliku talu i upu. - Mihajlo ivanovi, vlasnik gostione Kod krune na donjoj pijaci (staro vaarite) izdavao je istu u zakup. - Poslastiar Avgust Foltman je 1886. godine traio dozvolu, i dobio, od Magistrata da na malom etalitu podigne kiosk za prodaju poslastica, koji bi posle est godina postao optinsko vlasnitvo, zatim, dozvolu za toenje vina u zapeaenim staklenkama i naplatu ulaznica od 5-10 K, u vreme kada se uvee prireuju koncerti na varokom etalitu. - Koloman Jano, star 44 godine, besprekornog ivota i posve pouzdana linost, dobio je dozvolu za prodaju estokih pia 1890. godine. - Persida L. Panajotovi je 1892. godine ponudila kafanu Kod Kraljevia Marka na donjoj pijaci u zakup. Objekat se sastojao iz dva velika lokala, kuhinje, 3 sobe, pajza, upe za kola i tale. - Srpski uiteljski konvikt u Novom Sadu prodaje kuu na najlepem i najivljem mestu u Rumi, sa pravom toenja pia. U njoj je gostionica Konvikt. - Ferdinand Krauz 1909. godine oglaava svoje stovarite piva u Glavnoj ulici br. 158, telefon br. 4. - Mita S. Jakovljevi je 1909. godine reklamirao svoju pomodno manufakturnu radnju, kratke i pletene robe Kod zlatnog lava u Kingovoj kui na uglu eleznike i Glavne ulice. - Filip Hercog 1913. godine za svoju pomodno manufakturnu trgovinu trai dobrog aranera izloga.

70

Rumski kazandija Najzasluniji za sliku o Rumi kao trgovakom centru su bili godinji vaari. Oni su nadaleko pronosili glas o Rumi. Bilo je est vaara u toku godine, a odravani su na verske praznike: Trivunski vaar (3 dana), Cvetni (3 dana), Spasovski (3 dana), Petrovski (3 dana), Miholjski (3 dana) i Aranelski (3 dana). Rumska optina je imala pravo na ubiranje prihoda od dva vaara (Cvetni i Petrovski). Za ureenje vaarita i pijace ila su sredstva dobijena od raznih dabina koje su ubirane tom prilikom (pijacovina, mestovina, kanterevina, vaarske pristojbe od stoke, atre i sl.). Na vaarima se najvie trgovalo itom i stokom (konji, svinje, goveda, ovce), koju su na stotine i hiljade grla doterivali domai i strani trgovci. Tako su se, na primer, mnogi raspitivali, a naroito Talijani, za naknadni trodnevni vaar u Rumi, koji e se odrati 22, 23. i 24. juna 1903. godine. Tada se, upravo zbog Italijana, oekivala dobra prodaja konja. Za konje i goveda najbolji su bili Cvetni vaar, kada se konji kupuju za rad i jesenji (Aranelski). Za svinje je najbolji Trivunski vaar, a za ovce Petrovski. Poveanje novane mase, kao pratea pojava razvoja privrede, dovelo je u drugoj polovini XIX veka do osnivanja novanih zavoda (banke, tedionice i zadruge), najpre kao vid strukovnog zadrunog

71

samoorganizovanja, a kasnije i kao potpuno samostalne finansijske institucije. Novac dobijen tim putem koristio se ili za investicije u cilju poboljanja proizvodnje, ili za privremeno izvlaenje iz krize, to je bio est sluaj kod sitnijih seljaka. Godine 1896. u Sremskoj upaniji postojala su 42 novana zavoda, po emu je ona zauzimala prvo mesto meu upanijama. U Sremu su naroito brojne bile zadruge organizovane na nacionalnoj osnovi (srpske, hrvatske ili opte ugarske), koje su bile ulanjene u savez Zemaljske sredinje kreditne zadruge u Budimpeti. U Rumi, prva i najznaajnija ustanova ove vrste bila je Rumska tedionica, osnovana 1872. godine. Pored nje, znaajna srpska bankarska ustanova bila je Srpska privredna banka, koja je osnivaku skuptinu imala 1906. godine. Tu su jo i: tedionica i pripomono drutvo (1879); Kreditna banka kao akcionarsko drutvo (1892); Kreditno dioniarsko drutvo (1897); Veresijsko deoniarsko drutvo Ruma (1898); Zadruga za tednju i predujmove u Rumi (1899); Srpska tedionica d. d. (1906); Nemaka narodna banka (1904); Srpska kreditna zadruga u Rumi (1912); Prva hrvatska tedionica

Nemaka narodna banka Na osnovu kraljevskog rekripta od 1868. i kolskim uredbama i zakonima iz 1872. i 1874. godine dolo je do izmena u organizaciji srpskih kola. Osnovna kola je bila obavezna za decu od 6 do 12 (15) 72

godina, a za neopravdano nepohaanje kole propisane su kazne, koje su ile u korist mesne srpske zajednice. Ustanovljena je podela kole na est godinjih teajeva. Meutim, rumska kola je i dalje ostala etvorogodinja, samo sa nekim novim predmetima. kolska godina je trajala 10 meseci, sa 25 asova nedeljno (pre podne 3, a popodne 2 asa). Gimnastika i poslovi u kolskom vrtu su se odvijali van redovnih asova. aki raspust je trajao tri meseca, a pored njega kola je pauzirala za Boi (4 dana), Uskrs (8 dana) i za Duhove (3 dana). Propisani predmeti su bili sledei: nauka hrianska, srpski jezik i crkvenoslovensko itanje i razumevanje, zemljopis, otaastvenica sa povesnicom srpskog naroda, raun i geometrijski oblici, prirodopis i fizika, prava i dunosti dravljanske, nauka o uvanju zdravlja, praktino uputstvo u poljodeljstvu, vrtlarstvu, pelarstvu i svilarstvu, pojanje i pevanje, krasnopis i crtanje, obina gimnastika za sve, a vojnika za deake i runi radovi za devojke. Raspored predavanja je utvrivao Mesni kolski odbor, a kolske udbenike propisivala Glavna uprava srpskih narodnih kola. Mesni kolski odbor je bio duan da obezbedi opremu za ake (knjige, tablice, pera, hartiju i mastilo), i to sve besplatno, osim knjiga i tablica, koje su davane na pozajmicu. Uitelji i uiteljice su morali da budu pravoslavne vere, moralno podobni i sa poloenim uiteljskim ispitom. Platu im je odreivao Mesni kolski odbor. Pored toga imali su pravo na batu, stan, ogrev i najmanje 1/4 jutra zemlje. Uiteljski stan je trebalo da bude komforan (dve sobe, kuhinja, podrum, komora, tala i upa). kola je morala da ima odgovarajuu zgradu, mesto za igralite i gimnastiku i kolski vrt. Povtorna kola je imala tri godinja teaja i nju su pohaala sva muka i enska deca, koja posle 10, 11. ili 12. godine nisu ila u neku kolu ili na privatne asove. kola, u celini, finansirala se iz postojeih kolskih fondova, sopstvenih prihoda, darova i zavetanja. Novi kolski propisi su proteirali komunalne kole na raun veroispovednih, ime je kola udaljavana od crkve. Srpsko stanovnitvo je to doivljavalo kao deo hrvatskog plana denacionalizacije srpske dece. U cilju afirmisanja srpskih veroispovednih kola i njihovog opstanka, u Rumi je 11. decembra 1911. godine osnovana Srpska kolska matica. Njen zadatak je bio da osniva i pomae srpske veroispovedne kole i srpska deija zabavita. U Rumi je bilo etiri kole: katolika osnovna kola (Glavna rimokatolika uiona), srpska osnovna kola (Glavna istono-pravoslavna uiona), privatna devojaka (rukotvorna uiona) i privatna jevrejska kola (jevrejska uiona). to se tie samo srpskih veroispovednih kola bilo ih

73

je tri u Rumi: pri crkvi Svih Svetih, pri crkvi Svetog Vaznesenja i pri crkvi Svetog Nikole. Prema jednom izvetaju o komunalnim kolama u rumskoj podupaniji za kolsku 1881/1882. godinu, zakljueno je da je stanje uopte povoljno, osim u nekoliko sluajeva gde je bilo neurednog pohaanja kole. kolska uila i pokustvo su u dobrom stanju. U kolama vladaju red i istoa, a moralno ponaanje je takoe dobro. U vrtovima se neguje voe, loza i cvee, a ne samo zelje i povre. Pored izvoenja nastave, uitelji se bave i pelarstvom.

Srpska narodna kola Krajem XIX veka zgrada srpske kole je oigledno postala pretesna. Tada je optina uzela zajam za gradnju kole, kupila plac i 1905. godine je nikla nova kolska zgrada. Sveanom osveenju, 17. septembra, prisustvovali su veliki upan, gradonaelnik, optinski kolski nadzornik, lanovi kolskog odbora, direktori nemake i srpske kole, uitelji, uenici i mnogobrojno graanstvo. Osveenje je obavio paroh Bokovi, skupu se obrati veliki upan, a zatim je gradonaelnik Franc Gruber predao kljueve kole predsedniku kolskog saveta dr Duanu Dimi, a ovaj direktoru Gavri Putniku. Skoro tokom celog XIX veka deca rimokatolike veroispovesti su kolu pohaala u zgradi nekadanje Pejaevieve gimnazije. Gradnja

74

nove nemake kole je poela 1895. godine. Zgrada je u toku jeseni bila pod krovom, a potpuno zavrena u prolee 1896. godine. Bila je to jednospratna prostrana zgrada sa 22 prostorije, od kojih 13 krasnih kolskih dvorana. Sa ulice je bilo dva ulaza, jedan za deake, drugi za devojice. Pred kolom se nalazio cvenjak, a iza veliko dvorite i vonjak. Ceo plac je bio ograen. Sveano osveenje nove kolske zgrade je obavljeno 22. septembra 1906. godine.

Nemaka narodna kola Rumski uitelji su 1876. godine osnovali svoje udruenje pod imenom Fruka gora, s ciljem da budnim okom prati razvoj kolstva i radi na unapreivanju narodnih kola, zdravstvenog vaspitanja i narodne prosvete uopte. Pored narodnih kola za pravoslavnu i rimokatoliku decu, u Rumi su tih godina radile i strune kole, kao i one namenjene nacionalnim manjinama. kola za enski struni rad postojala je u Rumi jo u XVIII veku, a sastojala se od etiri kursa: trikanje i heklanje (muke i enske arape, puloveri,), krojenje i ivenje, krojenje i ivenje sloenijih stvari iz urnala i vezenje. egrtska kola U Rumi je otvorena 1887. godine, sa jednim razredom za zanatlijske uenike i jednim za trgovake. Godine 1892. kola je imala nekoliko skupina: industrijsko-trgovaku (36 75

uenika), graevinsku (22 uenika) i meovitu skupinu (7 uenika). Obe kole su, s vremena na vreme, organizovale izlobe uenikih radova, svake godine uenici egrtske kole su imali svoj egrtski bal, iako se nastavno osoblje sa tim nije slagalo. Poetkom 50-ih godina XIX veka, tadanji organista u rimokatolikoj crkvi, Anton Cimbri, utemeljio je prvu muziku kolu u Rumi. Jedna privatna kola za guslanje, sa hrvatskim ili srpskim nastavnim jezikom, postojala je i poetkom XX veka, a vodio ju je Karl Ambroz. Takoe, tadanji poznati muziar, Rumljanin Toa Andrejevi Australijanac 1888. godine osnovao je u Rumi Viu muziku kolu, koja je, meutim, radila samo jednu godinu. U zgradi nemake kole dugo vremena se odvijala i nastava crtanja, koja se tretirala kao posebna kola crtaka. Rumski Jevreji i Maari su, takoe, imali svoje kole. Jevrejska se pominje jo 1875. godine, a od 1904. kolsku zgradu u blizini eleznike stanice su dobila i deca maarske nacionalnosti. Postojalo je zabavite ili deje uvalite, koje su obino vodile ene uitelja. Jedan od najznaajnijih dogaaja za rumsko kolstvo bilo je osnivanje Rumske gimnazije, na predlog zastupnika ure Stajia. Na vanrednoj sveanoj sednici gradskog zastupstva od 6. avgusta 1912. godine, doneta je odluka da se otvori gimnazija za muku i ensku mlade. U prvi razred Dravne realne gimnazije u Rumi upisano je 118 uenika, od kojih je na kraju godine ostalo 113. Najvie je bilo pravoslavnih (60), katolika (46), Jevreja (6) i evangelista (1). Uenika je bilo 64, a uenica 49; zanatlijske i trgovake dece 55, inovnike 19, advokatske, lekarske i privatnih merenika 4, dravnih i zemaljskih inovnika 5, posednika i vlastele 2, velikih obrtnika, trgovaca i bankara 1, seljaka 21, svetenika, profesora, uitelja, knjievnika i umetnika 3, slugu i nadniara 2 i oficira 1. Nastavu su kolske 1912/13. godine drali: direktor Mojo Medi krasnopis, Eugen Rein hrvatski, nemaki, muka gimnastika i zemljopis, Franjo Zelenko matematika i mjerstvo i prosto-runo risanje, Ivan Bareti hrvatski, nemaki i enska gimnastika, uro Mrkobrad matematika, mjerstvo, maarski jezik i prirodopis, Ivan Fridrih rimokatolika veronauka i Aleksandar Kosti pravoslavna veronauka. Svi su bili interni uitelji. Eksterni uitelji za obligatne predmete bili su Pavle Klajn evangelistika veronauka i Franjo Rihtman Mojsijeva veronauka. Uvjetno obligatne i neobligatne predmete su predavali Duan Popovi horsko i crkveno pevanje i Dragutin Hekman crkveno pevanje.

76

Zgrada Gimnazije Gimnazija je najpre bila smetena u prostorijama nove srpske kole, a 1913. godine je doneta odluka da se izgradi gimnazijska zgrada. Kamen temeljac je poloen 30. juna 1914. godine, u okolnostima koje su vladale neposredno posle atentata u Sarajevu, a zgrada je podignuta tek u jesen 1924, pod rukovodstvom inenjera Milana Cvejia iz Beograda. Prvi znaci buenja iz umalosti svakodnevnog ivota pojavili su se poetkom 60-tih godina. Tada su uinjeni i prvi koraci u formiranju Srpskog pevakog drutva. Ono je svojim radom u najveoj meri obeleilo kulturni ivot Rume u narednih stotinak godina. Inicijatori osnivanja Pevakog drutva bili su Panta A. urii i Vasa Kritovac. Svoj prvi nastup drutvo je imalo na dan Svetog Save 1863. godine. Od tada drutvo je radilo i uestvovalo na skoro svim priredbama koje su tada organizovane u Rumi, a esto je gostovalo i u drugim sredinama. Neki od njegovih najznaajnijih nastupa su bili na proslavi 500 godina od Kosovske bitke, u Ravanici 1889. godine i onaj u banji Koviljai, pred prestolonaslednikom Aleksandrom Karaoreviem 1911. godine. Od 1904. godine u sastavu Srpskog pevakog drutva je i Tamburaki orkestar, na elu sa Duanom Popoviem.

77

Srpsko pevako drutvo Rumski Nemci su imali svoje pevako drutvo, iji su koreni datirali iz ranijeg crkvenog hora. Dosta kasnije, krajem 1891. godine, u okviru novoobrazovanog Prvog rumskog italakog drutva ustanovljeno je pevako drutvo. Jedna grupa pevaa se 24. juna 1894. godine izdvojila i osnovala Prvo rumsko nemako muko pevako drutvo. Na velikom festivalu u Novom Sadu 1908. godine, ovaj rumski hor je odneo pobedu i postao veoma popularan u muzikom svetu. Postojala su i druga nemaka pevaka drutva, od kojih izdvajamo Prvo rumsko nemako seljako pevako drutvo. Rumski Hrvati su 1912. godine imali svoje Hrvatsko pevako drutvo Jelai. Pored muzikih, na polju kulture i negovanja drutvenog ivota, bila su angaovana i druga rumska drutva. Neka od njih su: Rumska kasina, jedna od prvih srpskih itaonica u Sremu, osnovana 1881. godine, Srpska enska dobrotvorna zadruga (1884. godina), Prvo rumsko italako drutvo (1891), Rumska itaonica (1894), Jevrejsko gospojinsko dobrotvorno drutvo (1904), Katoliko ensko dobrotvorno drutvo, Devojako kolo Sastanci ovih i drugih drutava su uglavnom odravani u mesnim gostionicama, ili klupskim prostorijama. Hrvatska drutva su od 1912. godine imala svoj Hrvatski dom.

78

Zgrada Hrvatskog doma U prvoj polovini 60-tih godina XIX veka pominje se jedna amaterska dobrovoljna pozorina druina iz Rume, sklopljena januara 1863. godine. Meutim, za pozorini ivot grada najvie su zasluna drutva koja su gostovala u Rumi. Meu njima, najznaajnije je bilo Srpsko narodno pozorite iz Novog Sada, koje je iz godine u godinu boravilo u Rumi po vie dana, odravajui predstave. Zabave, sela, besede, predavanja, igranke, pevake veeri, balovi, tombole... bili su, ipak, najmasovniji vidovi drutvenog ivota u tadanjoj Rumi. Organizovali su ih pojedini stalei (omladina, zanatlije, trgovci, uitelji, uenici), razna drutva ili ugostitelji, svako u svojim objektima. Povodi su bili razliiti: verski i dravni praznici, aktuelni dogaaji, godinjice... Najee su imali nacionalni karakter, zbog ega su ponekad bili trn u oku vlastima, koje su naroito bile sumnjiave prema onim srpskim. Takoe, esto su imale i obeleje humanitarnih i dobrotvornih akcija. ezdesetih godina srpska tampa je zabeleila da na besedama u Rumi ima dosta stranih uticaja. Neki graani paze da neko ne bi sluajno doao na zabavu prostije obuen. Autor teksta zato daje savet da omladina mora da odbije kunu nadri-civilizaciju, koja e od Srbina nainiti gomilu mekuaca i slabotinje, to e ropski sluiti strastima

79

svojega tela i vremena. U promovisanju nacionalne kulture prednjaila je rumska omladina. Izmeu ostalih, ona je 1868. godine priredila besedu u korist narodnog pozorita u areni Kod zelenog venca. Areni se pristupalo kroz jedan hodnik sainjen od grmlja, koji je vodio prema osvetljenom srpskom grbu. Zatim, na drugi dan Boia 1877. godine, odrana je zabava sa ciljem pribavljanja pomoi postradaloj brai tokom rata u Srbiji. Tu je i velika priredba, na drugi dan Uskrsa 1901. godine pod imenom Brankovo vee, u korist prenosa kostiju pesnika Branka Radievia. Govorei o narodnoj poeziji uopte i o linosti Branka Radievia, otvorio ju je Josif Falta, student prve godine prava. Nastupali su: meoviti hor sa pesmom Ori mi se i Kolo Brankovo, Milo iri, sa Zmajevom pesmom Brankova elja, Draginja Andrijevi, na pijaninu odsvirala to se bore misli moje, Toa Ogrizovi, uz gusle recitovao Kad mlidijah umreti, Jovan Maksimovi, odrecitovao Zmajevu pesmu Ciganska hvala... Posle priredbe je, tim povodom, u tampi objavljena jedna pesma Srpskog pevakog drutva:
U tuini nema njemu stanka iz tuine dovedosmo Branka Spomen Brankov nek plodom urodi nek nas vodi srei i slobodi.

Jedan Elit bal iz 1886. godine, od strane konzervativnih kritiara propraen je negativnim komentarima, kao anacionalan i nemoralan. Na njega dolazi oenjen gospodin, ali sam, u tremu sree enu samu, ali udatu. Takoe, na vratima dvorane devoje od 16 godina samo. Bal je spremao odbor sainjen od Maara, Srba, Nemaca i Jevreja. Napravili su francuske pozivnice, u kojima su gosti pozivani bez ena, odnosno, mueva. Uz sve, bio je i post. Srpska zanatlijska zadruga je na praznik Svetog Save 1887. godine organizovala priredbu sa koje je prihod iao za obnavljanje pravoslavnog krsta na donjoj pijaci (Starom vaaritu). Krst nije bio samo obnovljen, nego i popravljen i ukraen lepim umetnikim ivopisom i ograen gvozdenom ogradom. Slikarski posao je bio poveren mladom i darovitom slikaru Josifu Falti iz Rume, pitomcu Matice srpske i zavrnom studentu slikarske akademije u Monakovu. Sveano osveenje je obavljeno 14/27. novembra 1893. godine, uz prigodan kulturno-umetniki program.

80

Posle predstave Srbi oko guslara, 1906. U Rumi je krajem leta 1909. godine, u dvoritu nove srpske kole odrana velika pelarska izloba. Izloba je za posetioce bila otvorena vie dana, a u okviru izlobe organizovane su i druge manifestacije: 7. zemaljski kongres srpskih i hrvatskih pelara; javna veba Srpskog sokola i drugarski sastanak, zabava Srpske trgovake omladine Jedan od najznaajnijih kulturnih dogaaja u Rumi poetkom XX veka bilo je podizanje spomenika srpskom pesniku Jovanu Jovanoviu Zmaju, sa kojim su Rumljani odranije bili u prijateljskim odnosima. Spomenik je postavljen ispred srpske osnovne kole, a otkriven je 23. oktobra/5. novembra 1911. godine. Otkrivanju su prisustvovali Branislav Nui i Sima Pandurovi, koji je odrao i prigodan govor. Poetkom Prvog svetskog rata spomenik je poruen i odnesen u nepoznatom pravcu, ali je zahvaljujui supruzi arka Miladinovia, Mileni, pronaen, sauvan i ponovo otkriven na Ivandan 1920. godine. Sportski ivot u Rumi, kao uostalom i u drugim krajevima zemlje, bio je tek u zaecima. Obino su u sklopu pomenutih priredbi prikazivane i izvesne gimnastike produkcije pojedinaca, ili, kasnije, sokolskih drutava. Takoe, od 1878. godine u Rumi je postojao

81

poverenik Hrvatskog planinarskog drutva za Srem. Jedan od gospodskih sportova je bio tenis. Tenisko igralite se nalazilo pored dananje kole Ivo Lola Ribar, a kasnije na placu na uglu Vrdnike i Stevanove ulice (preko puta osnovne kole Duan Jerkovi). Na tom mestu je kasnije bila kola jahanja. Nemako gimnastiko drutvo u Rumi, prvi savez ovakve vrste u Sremu, osnovano je 1905. godine. Iste godine, 19. maja, osnovan je Srpski soko, a 31. maja Hrvatski soko. Bili su meu prvim sokolskim drutvima osnovanim u ovim krajevima. Sokoli su, kroz gimnastike, atletske i druge sportske discipline, propagirali nacionalnu kulturu i ideju u zdravom telu, zdrav duh.

Rumski sokoli Centar zdravstvene slube u gradu je bila bolnica (Marodehaus nemonica). U njoj je jo 1857. godine izvrena operacija raka usne pod etarskom anestezijom. U narednom periodu se pominje kao Opta javna bolnica, koja je bila u loem stanju i nije zadovoljavala potrebe naraslog naselja. Godine 1911. u njoj je bilo smeteno 80 pacijenata. Zato je grof Ladislav Pejaevi darovao optini zemljite za gradnju moderne bolnice u Tivolu, na povrini od preko 18 jutara. Meutim, kao i drugi veliki projekti (tramvaj i klanica) ni ovaj nije realizovan u narednom periodu.

82

Od medicinskog osoblja u Rumi su radili sreski lekar, nekoliko optinskih i nekoliko privatnih lekara. Uz njih, bilo je i nekoliko apotekara i organizovana babika sluba. Godine 1883. zdravstveno osoblje u Rumi su inili: Nikola Runjanin (podupanijski lenik), Mavro Fier (trgovini lenik), Ernest Furjakovi (penzionisan upanijski fizik), Ignjat Ernst (privatni lenik), Georg reger (vlastelinski vidar), Josip Hondl (liekarnik - apotekar), Andrija Kozjak (liekarnik), Klara Tor (podupanijska primalja), Elizabeta Pekler (optinska primalja), Ana neler (optinska primalja), Ana Koncept (optinska primalja), Marija Gruber (optinska primalja), Ana Petkovi (privatna primalja). Jo uvek je bilo i nadrilekara, kao to je bila Marija Vist, koja je leila vradbinama i bajanjem. Bilo je i suprotnih primera, kada su se bogatiji Rumljani leili kod tada najpoznatijih lekara. Takav je bio sluaj Jovana Bogdanovia, trgovca iz Rume, koji je svog petogodinjeg sina Branka, ujedenog od besnog psa, odveo u Pariz u institut Luja Pastera. Bolesti tog vremena su najee bile: difterija, boginje, skerlet, dobrac, osip, trbuna poalina, kaalj hripavac, srdobolja, oni ar trahom, katar, zapaljenje disajnih organa, reumatizam zglobova i miia. Povremeno su vladale epidemije ovih bolesti. Meu pacijentima rumskih lekara ponekad su se nalazile i osobe koje je sticaj okolnosti odveo daleko od njihovog zaviaja. Francuski zarobljenici, posle bitke kod Asperina 1809. godine, nali su se u Rumi. Razboleli su se od neke epidemije, pri emu ih je tridesetak umrlo. Sahranjeni su na jednoj parceli starorumskog atara (izmeu Doma starih i Orlovieve ulice), kasnije nazvanoj Francusko groblje. Slina sudbina je zadesila i 92 italijanska zarobljenika iz Napoleonove vojske 1813. godine. Na tom mestu je 1906. godine Eva Nagl podigla kameni krst sa natpisom: Ovde lee hrabri borci, mir pepelu njihovom". Ostaci ovog krsta se danas nalaze u porti katolike crkve. Krst posveen umrlim francuskim vojnicima 83

*** U Rumi se jo tokom 1912-13. godine oseala opasnost od predstojeeg rata. U skladu sa svojom ekspanzionistikom politikom na Balkanskom poluostrvu i daljem prodoru na istok, Austrougarska je uveliko sprovodila ratne pripreme. Posle aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine, svima je bilo jasno da je na redu Kraljevina Srbija. Na to su, izmeu ostalog, ukazivali i mnogobrojni izvetaji lokalnih civilnih i vojnih vlasti o prilikama u Sremu. Tako je Kraljevska zemaljska vlada u Zagrebu obavestila kotarsku oblast u Rumi o vojnim vebama u toku 1912. godine. Poetkom 1913. godine, Zastava je pisala da se u Rumi opaa neobina urba i kretanje policije i andarmerije, praene vojskom. Tokom zime 1913/14. godine, kada inae nije vreme takvih radova, proirivana je eleznika stanica, polagani su novi koloseci i podizane nove rampe. Temeljno su pregledani potanski uredi, zavedena je stroga cenzura tampe, napravljen je i spisak knjiga, izdatih u Srbiji, koje su bile zabranjene i slino.

Austrougarska vojska u Rumi Ve 26. jula 1914. godine u Rumi su se irile glasine da je rat sa Srbijom poeo. A onda, sutradan oko 2 asa ujutru, iznenada je odjeknuo kratak, potmuo zvuk bio je to prvi topovski pucanj. Njega je

84

na Kalemegdansku tvravu ispalila jedinica kojom je komandovao Rumljanin, Nemac Georg Humel. Nemako stanovnitvo se radovalo to je njihovom najveem neprijatelju stigla zasluena kazna, a jednog Srbina, koji se usudio da na ulici uzvikne iveo kralj Petar, na licu mesta liio je ivota jedan husar. To je bila prva prolivena krv u Rumi. Prvih dana mobilizacije, vlasti su preduzele mere da izoluju one koje su smatrali za potencijalne neprijatelje. Tako su u Rumi uhapeni arko Miladinovi, Emilijan Grbi, Kosta Dimi, Duan Ostoji, oka igi Posle vie meseci veina ih je bila putena kuama, ali su ostali pod policijskim nadzorom. arko Miladinovi je sve vreme rata proveo u internaciji u Maarskoj.

Prolazak nemake vojske kroz Rumu 1915. Uspesi srpske vojske u prvoj godini rata osetili su se i u Rumi. Prema planovima srpske vojske, po ulasku u Srem, Prva armija je trebalo da od Kupinova nastupa prema liniji Ruma Mitrovica, s ciljem da potue neprijatelja i ovlada Sremom. Silna vatra u podruju Jarka,

85

Hrtkovaca i negde oko Rume, ukazivala je da je srpska vojska duboko prodrla u Srem. U Rumu je stizalo sve vie ranjenika austrougarske vojske, a u samom mestu dolo je do panike i delimine evakuacije. Iako je Ruma bila vano nemako uporite u Sremu, mnogi Rumljani, Srbi, prikljuili su se srpskoj vojsci kao dobrovoljci, ili se skrivali od mobilizacije u sremskim umama i selima kao zeleni kadar. Izvetaji kotarskog upravitelja iz Rume tokom 1918. godine konstatuju brojnost zelenog kadra u rumskom srezu, koji ugroavaju sigurnost pojedinaca i drave. Srpska vojska, na elu sa majorom Ljubomirom Maksimoviem ula je u Rumu 6. novembra 1918. godine, pri emu je bila najoduevljenije pozdravljena od strane rumskog graanstva. Kasnije je u Rumi ostala samo eta srpske vojske, na elu sa kapetanom Stanislavom Krakovim. Upravu nad gradom je preuzelo Narodno vee od 45 lanova. Predsednik je bio . Miladinovi, a meu lanovima su bili: Emilijan Grbi, Petar Isajlovi, Lazar Jovanovi, Duan Ostoji, Branko Spaji, Petar Tomi, ika Ostoji i dr. Tragovi Prvog svetskog rata su vidljivi na rumskim grobljima. Na pravoslavnom groblju su sahranjena 52 vojnika u 32 groba, a na jevrejskom 13 Jevreja vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu. Takoe, na katolikom groblju stoji spomenik posveen poginulim Nemcima u istom ratu. Ubrzo po ulasku srpske vojske, u Rumi je odran veliki narodni zbor, sa ciljem da se iskae odlunost sremskog stanovnitva za prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Veliki narodni zbor je odran 24. novembra 1918. u kui dr arka Miladinovia, iako bez njegovog prisustva, jer je bio zauzet dravnikim poslom u Zagrebu. Okupilo se nekoliko stotina delegata iz mnogobrojnih sremskih mesta, koji su doneli rezoluciju kojom se u tri take precizira poloaj Srema u narednom periodu. Izraava se oekivanje da se stvori jedinstvena i demokratska drava Srba, Hrvata i Slovenaca, sa zajednikom vladom sa seditem u Beogradu i pod dinastijom Karaorevia. U suprotnom, narodni zastupnici iz Srema se opredeljuju za neposredno prisajedinjenje Srema Kraljevini Srbiji. Sa ovog zbora upuena je jedna delegacija u Novi Sad koja je pomenutu rezoluciju dostavila predsedniku Skuptine Vojvodine.

86

Proslava osloboenja u centru Rume 1918. *** Posle Prvog svetskog rata na Balkanu je stvorena nova drava Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, u granicama odreenim na Versajskom mirovnom kongresu 1919. godine. Na Vidovdan 1921, drava je dobila svoj prvi ustav. Bila je to ustavna parlamentarna monarhija, na elu sa dinastijom Karaorevia (kralj Aleksandar). U administrativno-teritorijalnom pogledu podeljena je na 33 oblasti, meu kojima je bila i Sremska oblast. Njen centar je bio u Vukovaru, a poklapala se sa teritorijom nekadanje Sremske upanije. Ruma je bila centar sreza u novoformiranoj oblasti. Posle dogaaja u Narodnoj skuptini 1928. godine, Zakonom o podeli Kraljevine Jugoslavije na upravna podruja od oktobra 1929, drava je podeljena na nove teritorijalno-administrativne oblasti banovine. Ruma je pripala Dunavskoj banovini sa seditem u Novom Sadu.

87

Pogled sa katolike crkve Prema popisu stanovnitva iz 1921. Ruma je imala 12.467 stanovnika i to: Nemaca 7.035, Srba 3.505, Hrvata 1.208, Maara 425, ostalih 294. Posle deset godina, prilikom sledeeg popisa, broj stanovnika Rume se poveao na 13.397. Prema socijalnoj strukturi najvie je bilo zemljoradnika, zatim, zanatlija, trgovaca, privatnih i javnih inovnika. Sledei popis stanovnitva je obavljen 1931. godine. Ruma je tada brojala 13.398 stanovnika, od ega: Nemaca 6.952, Srba 4.434, Hrvata 1.299, Maara 424, Jevreja i stranaca 221 i ostalih Slovena 68. Jedan od najvanijih zadataka novih vlasti bilo je sprovoenje agrarne reforme u krajevima koji su ranije pripadali Austrougarskoj. Poetkom 1919. godine Ruma je imala posede samo u katastarskoj optini Ruma, koji su, na osnovu zemljinoknjinih uloaka, iznosili 1.455 jutara i 271 kv. hvati, dok je na osnovu katastarskog posedovnog lista, u isto vreme, posed iznosio 1.366 jutara i 931 kv. hvat. Od toga oranica je bilo 317 j. 444 kv. hv., vrtova 12 j. 332 kv. hv., vinograda 1 j. 1.260 kv. hv., livada 59 j. 311 kv. hv., panjaka 947 j. 377 kv. hv., uma 1.120 kv. hv., kua i dvorita 2 j. 179 kv. hv., neproduktivnog zemljita 27 j. 1.368 kv. hv. ukupno 1.366 j. i 931 kv. hvat. Od poseda optine Ruma su, odlukom od 8. septembra 1919, oduzeta i data u jednogodinji privremeni zakup siromanim agrarnim

88

interesentima 342 jutra oranica. Optina se alila da su zemljoradnici dobrog stanja i slino, ali su albe odbaene. Takoe, optina je traila da se optinska zemlja zameni zemljom neslovenskih posednika, kao to su Pejaevi, Ernest Jano, Fier i drugi. Posed Pejaevia je prema zemljinim knjigama iznosio 15.059 j. 1.225 kv. hvati. Najvie zemlje je bilo na Solnoku (5.912 j.), u Ljukovu (3395 j.), Marelosu (2.019 j.), Vognju (853 j.), Dobrincima (468 j.) i u Rumi (411 j.). Ruma je za agrarnu reformu od Pejaevievog poseda dobila 1.500 j. Agrarnoj reformi podlegao je i posed Duana i Aleksandra evia od 620 j. i 984 kv. hv. Njima je u toku 1921. godine oduzeto 39 j. 265 kv. hv. i podeljeno mesnim dobrovoljcima u Subotitu. Za sprovoenje agrarne reforme u Rumi je formiran Agrarni odbor. Njegovom odlukom je oktobra 1919. godine dobrovoljcima i ostalim siromanim zemljoradnicima optine rumske izdata zemlja u zakup. Meutim, nastali su problemi. Agrarni interesenti iz Rume su se alili da je dobijena zemlja suvie udaljena od njihovih kua (14 km), te stoga nepodesna za obradu. Takoe, veliki broj njih nije ni dobio zemlju. Na drugoj strani optina je prigovarala da se zemlja dobijena ovim putem ne koristi za obradu, ve je pretvorena u panjake, te je od nadlenih vlasti traila da se vie ne oduzima zemlja od optinskog poseda. Sve je to bio razlog da se grupa lanova Agrarnog odbora poetkom 1920. godine obrati Ministarstvu za agrarnu reformu molbom da se poniti odluka Agrarnog poverenstva, kao i da se postojei Agrarni odbor raspusti. Ministarstvo je ovu molbu odbacilo. Godine 1933. Poglavarstvo trgovine optine Ruma javilo je komisiji Banske uprave da optina nema ni 100 jutara oranica, koliko bi po Zakonu o maksimumu mogla da ima, te da stoga ne moe biti objektom agrarne reforme. Kao posledica agrarne reforme i kolonizacije, tokom 1920. i 1921. godine, na podruju Tivola se naselilo 25 porodica dobrovoljaca, kolonista i mesnih agrarnih interesenata. Oni su 1924. osnovali agrarnu zajednicu s ciljem lakeg obezbeivanja sredstava za gradnju kua. Uz pomo kredita, do kraja 20-tih godina izgradili su kue. Rumsko vlastelinstvo koje je ranije postojalo na tom prostoru je likvidirano agrarnom reformom. Nestao je park u Tivolu, kao i pustarska postrojenja sa mlekarom. Duan Ostoji, itarski trgovac, otkupio je Petrov dvor i posekao oblinju umu. elja, iz ranijih decenija, da se Ruma uvrsti u red gradova, konano je ostvarena 15. januara 1933. godine. Tada je Ruma zvanino proglaena jednim od 75 gradova u Kraljevini Jugoslaviji. Kao takva, bila 89

je na 35. mestu po broju stanovnika; po finansijskim, ekonomskim i trgovakim prilikama na 25. mestu; u prosvetnom pogledu odmah posle veih gradskih centara, a kao itna pijaca na prvom mestu. Ipak, nedugo posle toga, pitanje selo ili grad je ponovo aktivirano. Sve je vie bilo onih koji su smatrali da je za Rumu bolje da se vrati u red seoskih optina. Na redovnoj sednici trgovinog odbora Ruma, 7. septembra 1933. godine, pod predsednitvom gradonaelnika Ferdinanda Rajnprehta, uz prisustvo sreskog naelnika Jovana Dotlia, Duana Orlovia, prvog belenika, i jo 23 lana, izglasano je da se Ruma vrati pod zakon o seoskim optinama. Rezultat glasanja je bio 15 prema 4, a etvorica odbornika su napustila sednicu pre glasanja. Razlog za to je bila zabrinutost to je Ruma, kao grad, imala znatno vee obaveze i rashode. Ona, poput slinih gradova, nije imala drugih taksa i troarina, osim troarine na alkoholna pia, seenja mesa, pijacovine i vaarine. Tako se manjak nadoknaivao optinskim prirezom, koji je dodatno optereivao budet stanovnika.

Glavna ulica u Rumi Ova odluka nije zaivela, jer se iz Predloga budeta optine Ruma za 1937/38. godinu vidi da je on donet na osnovu Zakona o gradskim optinama, l. 11 i Uputstvom Ministarstva finansija. Prema tom predlogu optinski budet je iskazivao sledee potrebe optine: izgradnja klanice, buenje nekoliko dubokih bunara, rekonstrukcija puta

90

do eleznike stanice (koji je naroito u loem stanju), izgradnja kanalizacije, podizanje ubokog doma i ureenje stare ili izgradnja nove bolnice, kao i drugo to se ne moe izvesti samo poveanjem prireza na graane, ve su za realizovanje toga neophodni dugoroni zajmovi. Pored zajmova, predlae se uvoenje taksi na objave na trgovinama, kafanama, radnjama i sl., dok su za ostale predviene neke promene u tarifama. Takoe, artikli koje troe siromani graani treba da budu osloboeni taksi ili one treba da se umanje. Novi prirez je tzv. socijalni prirez iz koga e se davati milostinja prosjacima koji su nas preplavili i predstavljaju teret za graane dobre due. Stopa prireza je vea za 24% u odnosu na prolu godinu kada je bila 56%, a sada 80%. Takoe izneta je konstatacija da su raniji budeti bili nerealni, pa je za ostvarenje planiranog potrebno poveati prirez. Lini rashodi za dotinu godinu su se odnosili na kancelarijsko osoblje, struno osoblje (lekar, veterinar, badar, ofer, babice), osoblje koje prikuplja takse i troarine, zatim na kolstvo, policiju i ostalo (mesni sudac, ovrhovoditelji, sluitelji). Celokupni lini rashodi prema budetu iznose 27% i poveani su u odnosu na prethodnu godinu.

Jevrejska sinagoga u Rumi Materijalni rashodi su bili: opta upravna vlast, putni trokovi poveani, ogrev i osvetljenje, telefonske takse, troak za voenje poreske ovrhe, kune potreptine, lina i imovna bezbednost, vatrogasna eta, redarstvo (20 redarstvenika), narodna prosveta,

91

finansijska grana, graevinska grana, gradnja i odravanje puteva, opravka trotoara i ienje ulica, odravanje 10 optinskih zgrada (naroito je stan za ivodera u loem stanju), izgradnja klaonice, poljoprivreda, stoarstvo i umarstvo (nabavka rasplodnjaka plemenite pasmine), narodno zdravlje (opravke bolnice i poboljanje hrane za bolesnike), socijalno staranje (povean prinos penzionom fondu i za suzbijanje prosjaenja, a milostinja e se ubudue deliti od strane Gradskog poglavarstva), trgovina, industrija, zanatstvo i turizam, optinska privreda Planirani optinski prihodi su bili sledei: poveanje stope gradskog poreza za 26%, razne takse, troarina, prihod od imovine, razni nepredvieni prihodi i dugovni prihodi. Iz neto kasnijeg perioda (1939) datira jedan popis optinskih slubi: predsednik optine (Nikola Vukadinovi), pravni referent (Rudolf Ajzele), ef ekonomsko-finansijskog odeljenja (Radovan Strika), sekretar optine (Duan Orlovi), vojni referent (Stanoje Koiari), raunskoblagajniki kontrolor (ivojin Lazi), oficijali (Milo Vorkapi, Stevan Budimi, Ivan Graan), arhivar (Bogoljub Vojnovi), pisar (Fridrih Hufnagel), dnevniari (Milivoj Jovanovi, Negoslav Jovanovi, Milo Jankovi, Nikola Rafajlovi, Jovan Krompi), ovrhovoditelji (ira Mika, Borivoj Stojai), ekonom (Florijan Rajnpreht), trni nadzornik (Josim Savkovi), ofer (Sebastijan Krevedl), mesni sudac (Milorad Dimitrijevi), posluitelji (Paul Drer, Lazar Paukovi, Stefan Torajter), policijski kapetan (Radivoj igi), policijski narednik (Mitar Stojanovi), dva policijska kaplara, redarstvenici, putari (Sava Stankovi, Johan Korhamer), veterinar (Dragutin Hamfogel), gradski fizik (dr Duan Petrovi), bolniki pisar (Stevan Budimi), bolniar (Nikola Bonjakovi), primalje (Milica Krsti, Miroslava Markovi), jevrejski verouitelj (Vilim Goldtajn), upravnik omladinske trgovake kole (Ivan Bareti), kolski blagajnik, delovoa kolskog odbora, kolski posluitelji, troarinci, bikar, konjuari U periodu izmeu dva rata gradonaelnici Rume su bili: , Ferdinand Rajnpreht, Lazar Jovanovi, Nikola Vukadinovi i, tokom Drugog svetskog rata, Stefan Taner. Stare optinske prostorije na uglu Ivanove (JNA) i eleznike ulice su oigledno postale nepodesne za narasle potrebe organa uprave. Zato je napravljen projekat nove optinske zgrade locirane na uglu Grgurove (Partizanske) i ulice kralja Petra (Glavna). Bio je to dvospratni objekat sa svim neophodnim prostorijama. U suterenu su smeteni stan za ofera i montera, slagalite, kupatilo sa tuevima, perionica; u prizemlju je bila

92

pota, telegraf i telefon, odeljak finansijske kontrole, andarmerijska stanica, garaa, i na spratu poreska uprava, katastar i dva stana za posluitelje. Ovaj projekat, meutim, nije realizovan.

Nerealizovan plan nove optinske zgrade u Rumi Iako je imala status grada, bilo je miljenja da treba jo dosta uraditi da se ovaj status opravda. Tadanja tampa je zabeleila da u naoj Rumi vlada velika vruina, nema hlada, a praina gui. Kod Nemake banke prodaju robu Bugari piljari, pa se mora izvaditi maramica za nos da se ne padne u nesvest od neistog vazduha. Ulicama lutaju psi lutalice, a oferi prebrzo voze, uprkos propisa o brzini, diui veliku prainu. Kola za polivanje su se pokvarila prole godine od silne upotrebe". Ipak, u vreme praznika i proslava situacija je bila bitno drugaija. Godine 1938. obeleeno je dve decenije od osloboenja Rume. Tom prilikom, u prisustvu elnika optine i graana, Rumljanima se obratio

93

major Ljubomir Gavrilovi, koji je 1918. godine sa vojskom uao u Rumu: "6. novembra 1918. sudbina nas je bacila na ulice grada Rume i zavila oko nas oreol pobednika. U srdanosti i ljubavi rumskih graana mi smo i nai vojnici dobili najveu nagradu za odricanje sebe, na koje nas je nauila dunost prema Otadbini. Ruma je tada za nas bila triumfalna kapija kroz koju smo uli u Jugoslaviju. 6. novembra 1938. videli smo ponovo da u vaem Bogom obdarenom Sremu ivi i plamti ono staro bezgranino rodoljublje. Postajui na ovaj istorijski dan poasni graani Rume, ponosni smo ovim priznanjem, koje nas, posle 20 godina, vezuje ponovo jakim oseanjem ljubavi za va grad, koji je ostao najlepa etapa naeg sedmogodinjeg ratnog pohoda preko Balkana ." Dve decenije postojanja drave SHS, odnosno Kraljevine Jugoslavije, izmeu ostalog, obeleene su i burnim politikim ivotom. Ni Ruma nije ostala poteena ovih zbivanja. U tom razdoblju odrano je vie izbora za Narodnu skuptinu i ostale organe vlasti. Prvi izbori su obavljeni novembra 1920. godine. Prema izbornom zakonu Srem je bio jedna izborna jedinica, sa 10 srezova. U rumskom srezu je bilo 6.719 biraa, a na izbore je izalo njih 4.316 ili 62,45%. Rezultati izbora su bili sledei: Radikalna stranka 2.694 glasa, Hrvatska puka seljaka stranka (Stjepan Radi) 503, Socijaldemokratska stranka 453 glasa, Demokratska stranka 306, Socijalistika radnika partija Jugoslavije (komunista) 144, Hrvatska zajednica 113, Savez zemljoradnika 103 i Hrvatska puka stranka (Jugoslovenski klub) 31 glas. Slian odnos snaga je zabeleen i u celom Sremu. Nemci na ovim izborima nisu imali pravo glasa. Iste godine, neto ranije, odrani su izbori za Trgovino zastupstvo trgovita Ruma (optinski izbori). U izborne liste upisan je 2.521 bira, od ega je glasalo njih 1.395. Prvi put su i ene imale pravo glasa, a u Rumi je ovo pravo iskoristilo njih 126. Birala su se 24 odbornika. Na ovim izborima je pobedila Srpska radikalna stranka, osvojivi 8 mandata (464 glasa). Slede: Komunistika partija sa 7 mandata (422), Nemaka narodna stranka 7 mandata (420) i Hrvatska zajednica 2 mandata (89). Mandate nisu osvojili: Socijaldemokratska stranka, Frankovaka stranka i Nezavisni kandidati. U narednom periodu izbori su odravani svakih nekoliko godina (1923, 1925 i 1927). Na ovim prostorima su uestvovale: Radikalna stranka, Hrvatska republikanska seljaka stranka, Socijaldemokratska stranka, Samostalna demokratska stranka, Nemaka stranka, Demokratska stranka, Srpska stranka, Nezavisna radikalna stranka, Savez zemljoradnika, Invalidska stranka, Hrvatska puka stranka,

94

Ratnika stranka Najvie glasova su osvajale Hrvatska republikanska seljaka stranka, Radikalna stranka i Nemaka stranka. Posle 1921. godine Komunistika partija je bila zabranjena i nije se pojavljivala na izborima. Na izborima 1923. godine preko 50% glasova osvojila je HRSS (1.117 glasova), a sledile su je Radikalna stranka (581) i Nemaka stranka (256). Slino je bilo i 1925. godine. Zanimljivo je da su Nemci, inae najbrojniji glasai u Rumi, glasali za Radievu HRSS. Razlog za to je bio njihov opozicioni stav prema tadanjem radikalskom reimu, prihvatljiv ekonomsko-socijalni program HRSS i simpatije za socijalistike ideje zabranjene Komunistike partije. Uoi predstojeih parlamentarnih izbora, avgusta 1927. godine odrana je u Rumi sreska konferencija Radikalne stranke, koja je trebalo da rei nagomilane probleme unutar same stranke. Ipak, na izborima iste godine, pobedili su Nemci, dobivi 1.829 glasova svojih sunarodnika. Sledila je Hrvatska seljaka stranka (521) i Narodna radikalna stranka (429).

eleznika ulica u Rumi Naredne godine su obeleene nacionalistikim sukobima, prenetim i na samu Narodnu skuptinu, nakon ega je kralj Aleksandar zabranio 95

rad strankama sa nacionalnim predznakom. Tako je na sledeim izborima, odranim novembra 1931. godine, istaknuta samo lista Jugoslovenske radikalsko-seljake demokratske stranke inae vladajue. Iz rumskog sreza na ovoj listi su bili svetenik Emilijan Grbi i advokat Stevan Stojkovi. Uz do tada najmanji odziv biraa (53,4%) ubedljivo je pobedio Emilijan Grbi. I sledeim izborima je prethodila nepovoljna drutveno-politika situacija u dravi, nastala posle ubistva kralja Aleksandra 1934. godine. Tada su, maja 1935, u izbornu borbu ule dve vee politike grupacije: Jugoslovenska nacionalna stranka i Udruena opozicija. U Rumi je pobedila Udruena opozicija, na elu sa Aleksandrom eviem, a u rumskom srezu vladajua Jugoslovenska nacionalna stranka, koja je i dobila mandat. Kao odgovor, opozicija je u septembru iste godine organizovala u Rumi veliki zemaljski zbor. Bilo je prisutno oko 15.000 ljudi, meu kojima i 300 studenata iz Beograda. Studenti su nosili transparente Traimo savez sa Sovjetskim Savezom, Dole faizam i sl. Potom je povorka duga 1 km prola kroz Rumu, uz pratnju pleh muzike. Na poslednjim izborima, decembra 1938. godine, uestvovale su vladajua Jugoslovenska radikalna zajednica, Udruena opozicija i ZBOR Dimitrija Ljotia. U rumskom srezu je pobedila JRZ, dobivi 6 hiljada glasova, dok je opozicija osvojila 4,5 hiljade. Posle Prvog svetskog rata, povratkom zarobljenika iz Rusije i zahvaljujui tekim ekonomskim prilikama, naglo je ojaao radniki pokret u dravi. Povratnici iz Rusije zapoeli su da ire republikanske i socijalistike ideje u ovim krajevima, zbog eg a su posebno bili na meti vlasti. Uz komuniste, kao dravni neprijatelji su okarakterisani i tzv. "radievci", koji su se zalagali za izdvajanje Hrvatske iz dravne zajednice. U Rumi je 1919. godine postojalo Centralno sindikalno radniko vee, koje je brojalo 1.300 radnika. Njegovi aktivisti su bili Josip Beker, Franjo mit i Franjo Lincner. Ova dvojica poslednjih bila su proterana iz Rume 1919. godine. Istovremeno, u Rumu su doli komunisti Nikola Grulovi i uro Salaj. Organizovan je itav niz trajkova, demonstracija i slinih radnikih manifestacija. Posle izbora 1920. godine, komunisti su postali najjaa grupacija u optinskoj skuptini. Komunisti povratnici i njihovi simpatizeri u Rumi sastajali su se u gostionicama Franje Grubera i Josipa Rankovia, dok su hrvatski nacionalisti (radievci i frankovci) sastanke odravali u kafani Hanga preko puta Hrvatskog doma i u mlinu Hercoga Kovaa. 96

Glavna ulica u Rumi U cilju suzbijanja radnikog pokreta, Kraljevska uprava u Rumi je sredinom 1919. raspustila ovdanju Socijaldemokratsku stranku zbog irenja boljevizma, a potom izdala naredbu kojom se zabranjuje svako okupljanje na ulici, pod pretnjom upotrebe oruja i pucanja u meso. Zavedena je neka vrsta policijskog asa. Krme i gostione su morale da se zatvaraju u 20, a svratita u 22 asa. U privatnim kuama kapije su se zatvarale u 20 asova, a otvarale u 6 ujutru. Takoe, vlasti su budno motrile na sve pridolice i pravile spiskove sumnjivih lica na teritoriji optine. U mnogobrojnim izvetajima nadlenim institucijama navode se imena lica lanova i simpatizera Komunistike partije iz Rume. U jednom izvetaju lokalnog dounika se kae da u Rumi ima vei broj "opasnih komunista", koji se skoro svaki drugi dan sastaju u kafani Pere Karakaevia. Policija to sve zna, ali nita ne preduzima. Dotini smatra da se komunistiki elementi nalaze i u samoj policiji. Kao komunisti pominju se: kafedije Obrad i Pera Vlaisavljevi, trgovac Ivan Banjac, najder Sava Adnaevi, radnik Vasa Kuli i Grulovi. Meutim, kasniji izvetaj sreske uprave Sremskoj upaniji potvruje da su svi ovi, osim Grulovia, ispravni i dobri graani. Pominju se i komunistiki plakati u Rumi "Radnom narodu varoi i sela", koji je ubrzo zaplenjen i uniten. 97

Slino je bilo i sa hrvatskim nacionalistima. Rumska vojna komanda poslala je dopis naelniku rumskog sreza Savi Jakovljeviu u kome se kae da u Rumi postoji Frankovaka organizacija. Pominju se knjiar Robert Veninger, ena i sin vlasnika kafane "Hanga", neki Mitar" iz Glavne ulice i Hercog Kova iz Ivanove ulice. Oni su imali austrougarske trobojke i vikali dole Srbija. Poto je slina situacija bila u celoj dravi, vlasti su sprovele drastine mere. Putem tzv. Obznane i Zakona o zatiti drave, zabranjena je svaka komunistika, i svaka druga rastrojna propaganda, njihove organizacije, manifestacije, tampa i zatvorene su njihove prostorije. Protiv voa su preduzete otre mere, poput hapenja, proterivanja, otputanja iz slube i sl. U Rumi je rasputen Savez graevinskih radnika, kao komunistika organizacija. Iz slube su zbog komunizma, izmeu ostalih, otputeni trgovini ovrhovoditelj Nikola Krika i sedmorica trgovinskih zastupnika. Raspisane su poternice za Lazom Manojloviem i Antonom ulcom, boljevikim agitatorima iz Rume. Uhapen je bivi andarm Vili Zec iz Rume, pod optubom da se bavio pijunaom u korist boljevike Maarske.

Glavna ulica u Rumi

98

Pritisnut ovim merama veliki broj Rumljana je napustio Komunistiku partiju. Zahteve za brisanja iz lanstva SRPJ(k) krajem 1921. i tokom 1922. godine podneli su: kroja i gostioniar Jakov Crnkovi, Petar Balog, Andrija Krevedl, Johan Herman, Matija Herman i Marjan Volf, Josip Medak, Marko Beni, Paja Baevi, Nikola Bodor, Marko timac, Molna iko, Josip treker, Mijo Beni, ura Beni, Andrija Beni, Adam ikedi, Toma ikedi, Stjepan Balno, Ilija Matei, Marko Jakovljevi, Steva timac, Andrija Maleti, Marti Klajn, Anton Matei, Paja Kaluerski, ura Rako, Josip Beni, Steva Bodor, Ilija Ruzmarinovi, Toma Matei, Anton Bunovi, Marko timac, Ivan Bodler, Petar Deger, Tomo Bodor, Vasa Kuli, tefan Jambrec, Petar Faj, Jakob Lener, Josip Rankovi. Posle toga u Rumi je zamro socijalistiki pokret, sve do sredine 30tih godina. Tada je u gostionici Hardon odrana konferencija na kojoj je izloen program Socijalistike stranke. Meu prisutnima je najvie bilo Nemaca, ali i pripadnika opozicije (maekovaca), koji su uzvikivali ivela opozicija. Dve godine kasnije (1937), u kui Aleksandra evia odrana je konferencija Socijaldemokratske partije, kojoj su prisustvovali: advokatski pripravnik ivan Spasojevi, advokat Marko Lamei, advokatski pripravnik Arnold Rajh, trgovac Marko Momilovi, penzionisani oficir Stevan Spasojevi, cipelar Sava Radi i zemljoradnici Mihajlo Dobrosavljevi, Branko Jovanovi, Milivoj Jovanovi, Milan Krsti, Duan Luki, Pera Milinkovi, Sava Jovanovi, Sava Jovi, Martin Lanc, Matija Volf i Ilija ikedi. U tom periodu organizovan je vei broj trajkova i slinih radnikih akcija, motivisan ekonomskim razlozima. Najvei trajkovi su bili: trajk krojakih radnika u Rumi (1935), stolarskih radnika (1936), obuarskih radnika (1937) i trajk molersko-farbarskih radnika (1937). Zahtevi su uglavnom bili sledei: vee nadnice, radno vreme od 8 do 10 asova, naknade za rad u vreme dravnih i narodnih praznika, zapoljavanje onih radnika koji su organizovani u sindikate, prekovremeni rad samo u izuzetnim sluajevima, potovanje kolektivnih ugovora Privredni razvoj Rume, zapoet u ranijem periodu, jo intenzivnije je nastavljen posle Prvog svetskog rata. O tome govori i podatak o 26.912 radno aktivnih stanovnika rumskog sreza, od ega je radnika bilo 30% (8.091), seljaka 55% i ostalih 15%. Najvie radnika je bilo uposleno u poljoprivredi, a zatim u industriji, zanatstvu, trgovini, bankarstvu i saobraaju. Zaposleni su uglavnom bili mukarci, dok su ene radile uglavnom u poljoprivredi. Godine 1931. bilo je 1.727 zaposlenih ena, od toga u poljoprivredi 1.692. Prema privrednoj snazi rumski srez je bio meu najrazvijenijima u Sremu. Kada je 1936. godine Inija ukljuena u 99

novoformirani sremskokarlovaki srez privredna snaga rumskog sreza je donekle oslabljena. Na podruju Rume, u poljoprivredi su dominirala manja gazdinstva do desetak jutara zemlje. Iako ih je bilo brojano najvie (preko 50%), ona su zauzimala 15-tak% svih poljoprivrednih povrina. Ostatak zemlje su posedovali veleposednici, kojih je bilo svega nekoliko desetina. Najvei broj manjih posednika nije mogao da ivi od svoje zemlje, te su izlaz traili u dopunskim zanimanjima najee kao radnici u industriji ili poljoprivredi, esto i van Rume. Od ratarskih kultura i dalje su se najvie gajili penica, kukuruz, jeam, ra, repa, krmno bilje Zahvaljujui primeni savremenih metoda i sredstava u ratarstvu povean je prinos i kvalitet uzgajanih kultura, naroito na veim poljoprivrednim imanjima. U stoarstvu su preovlaivale svinje, goveda i konji. U stoarstvu se, takoe, odvijao prelaz na intenzivni uzgoj stoke i zamenu neproduktivnih rasa produktivnijim. Godine 1941, stanje stonog fonda u Rumi je bilo sledee: 11 bikova, 27 volova, 865 krava, 3 junice do dve godine, 293 junice preko dve godine, 128 teladi, 52 pastuva, 972 konja, 855 kobila, 187 drebadi, 49 nerasta, 1.287 rasplodnih krmaa, 6.065 prasadi, 1.866 svinja u tovu, 46 ovnova, 195 ovaca, 921 jagnje, 5 jaraca, 208 koza, 11 jaradi, 4 magarca. Tradiciju uzornog gazdovanja Rumskog vlastelinstva, likvidiranog agrarnom reformom, na neki nain, nastavilo je gazdinstvo rumskog Jevreja andora Fiera. Na njemu su se, na povrini od 300 jutara oranice, gajile penica, rumski zuban, eerna repa, krmno bilje, lucerka, ozima i proletnja graorica. Stoni fond su inili: 8 pari konja, 60 grla rogate marve, 40 krmaa sa podmlatkom i oborom od 100 svinja fajferica, 25 krava muzara simentalske pasmine, 6 prvoklasnih steonih krava nabavljenih na budimpetanskoj izlobi Stoka je bila smetena u modernim stajama, sa provetravanjem i vodovodom. Pored Fierovog, postojali su i drugi salai u iroj okolini Rume. Uoi Drugog svetskog rata salae su imali: Jozef Nagl (Cerje Radinaki drum), Ilija Jovanovi (Kraljevaki drum), Duan Lovrenski (prema Vognju do pruge), Duan Ostoji, (prema Vognju do pruge), Bek (irovac), Jos (irovac prema Jarini), Petar Stojakovi (irovac Buanovaki drum), Jakob Koh (irovac), Milo Adnaevi (Zlatara), Branko Jovanovi (Zlatara), Minih (Zlatara), Luka Georgijevi (M. Radinci), Biorac (M. Radinci), Veljko Georgijevi (M. Radinci), Filip Hercog (arkovac); Katolika crkva (arkovac), Ladislav Jano (atrinci), Dedouh (Kipovi), Duan evi (Subotite), Branko atri

100

(Erem), Branko Spaji (Erem), Branko Kouti (Erem), Josip Daj (Erem), Svetolik Malenkovi (Erem), Baji-Jari (Erem), Purgarka (Erem), ivan Veskovi (Stejanovci), Jovan urii (Pavlovci)

Objekat na Fierovom salau Veliki deo zanatske i industrijske proizvodnje odvijao se na sirovinskoj bazi zasnovanoj na razvijenoj poljoprivredi. Iako je industrijalizacija Rume bila uveliko u toku, najvei deo potreba Rumljana i stanovnika okolnih mesta podmirivale su zanatlije svojim proizvodima. Sa oko 350 registrovanih zanatskih radnji, ispred Rume su bili samo Novi Sad, Subotica i Sombor. Meu zanatlijama najbrojniji su bili krojai i krojaice, berberi, opanari, kovai, stolari, zidari, kolari, pekari, mainbravari, papudije, limari, sobolikari, uari, eirdije Prema Zakonu o radnjama iz 1931. godine, Ruma je pripadala Zanatskoj komori u Beogradu. Poetkom 30-tih godina rumske zanatlije su dobile Dom Srba zanatlija, gde su, pored ostalih prostorija, bile smetene zanatlijska biblioteka i itaonica. Prema podacima iz 1921-22. godine u Rumi su se nalazila sledea industrijska postrojenja: Sredotona pecara este, Velepecara i

101

veleprodaja estokih pia (Eduard Herceg), paromlin brae Rig, Rumski paromlin (Brendl & co), Rumsko paromlinsko drutvo, mlin tajnera i Vesla, Brendl Jos. & So, Komanditno drutvo za proizvodnju sapuna i hemijsko-tehnikih proizvoda, Tvornica za proizvodnju hemijskotehnikih proizvoda (Brendl i sin), Mainsko-tehnika radiona i tvornica novih maina (tajner L. i Trojan), mainska radionica Pavla Topolskog i Tiskara i knjigoveznica Roberta Veningera. Franc Pinc je u Orlovievoj ulici imao fabriku cipela, koja je 1941. godine zapoljavala 90 radnika, sa proizvodnjom od 250 pari obue dnevno. Pred Drugi svetski rat Andreas Hercog je osnovao fabriku koe, u trospratnom objektu, sa 20.000 kvadratnih metara povrine. Tu su jo i: livnica Martina Lincnera, fabrika sireta Georga Hercoga, firma "braa Janes" koja je izraivala noeve, fabrika Benol Firsta i Pomermajera, sa proizvodnjom lekova, boja i drugih hemijskih preparata, fabrika plavog kamena brae Vagner, fabrika nametaja brae Vajs, kao i ona u vlasnitvu tefana Brauna i mea. Tekstilnu industriju su praktikovali: braa Hranisavljevi (trikotaa i predionica), Vasa Petrovi (eljaona vune), Kurt Servaci (enske svilene marame), Petar Isajlovi (trikotaa Zvono), Paul Lincner (kudeljara) i kudeljara Sremskog saveza proizvoakih zadruga. Meu ciglanama, najvea je bila Tanerova (na putu prema Stejanovcima), sa poveanim obimom proizvodnje i asortimanom proizvoda. Pored njegove, u to vreme postojale su Stajieva, Lenerova (u Borkovakoj dolini), Raueva (Sodol) i ciglana tajnera i Vesla. Posle Prvog svetskog rata osnovana je tamparija Venac Ivana Cvejia (u zgradi dananjeg Muzeja), zatim, tamparija Katinke Petrovi, kao srpske tamparije, dok su Nemci jo uvek imali svoju (zgrada u

102

eleznikoj ulici preko puta nekadanjeg Magistrata), koju je vodio Robert Veninger. Firstovu fotografsku radnju su preuzeli Hanga i Hodina, a pored nje radile su i fotografske radnje Hejna, "Miler, soboslikara Koe Vanelovia i Stevana Burnaa. Izmeu dva svetska rata u Rumi je stalno radilo preko stotinak trgovakih firmi. Preciznije, poetkom 30-tih godina u Rumi je postojalo 159 trgovakih radnji. Najvie je bilo trgovina meovitom robom, dok je bilo i specijalizovanih radnji poput gvoara, staklara, knjiara, prodavnica alkoholnih pia, koe, boja, bombona, odevnih predmeta i ogreva. Pored Sokolskog doma, u Orlovievoj ulici, nalazila se ribarnica, gde su ribu, nanizanu na kanap ili vrbin prut, prodavali trgovci iz Rume i Iriga. Tih godina u Rumi se moglo obedovati i popiti pie u 83 ugostiteljske radnje. One su bile razvrstane na kafane, kojih je bilo i najvie (27), bifee (21), gostione (13), krme (11), svratita (5) i restorane (2). U taj broj ulaze i dva hotela razliite kategorije (Orao i Kruna), kao i dva objekta za smetaj, Imperijal i eleznika gostiona. Najvie trgovakih radnji su i dalje imali Srbi, dok su rumski Nemci u svom vlasnitvu imali jednu treinu trgovina. Prodavala se i kupovala najrazliitija roba: sve vrste ivotnih namirnica, odevni predmeti i tekstil, nametaj, staklo i porcelan, alatke, tehnika roba, drvna graa, gorivo, knjige i kancelarijski materijal, satovi i draguljarska roba, lekovi Glavna trgovaka roba na veliko i dalje je bilo ito. U ovom periodu, u Rumi je bilo sedam trgovina itom, a najvee su drali Nemci me i Volf. Cvetala je i trgovina stokom, naroito svinjama. One su na eleznikoj stanici tovarene u vagone i odvoene za vee gradove Jugoslavije. Svinjske obore van Rume imali su izmeu ostalih porodice atri, Ostoji, Zdravkovi, Hranisavljevi i druge. Posle Prvog svetskog rata u Rumi je osnovano Srpsko trgovako udruenje, koje je 1932. godine preraslo u jedinstveno Udruenje trgovaca za grad i srez Rumu. U trgovakim drutvima su najznaajniju ulogu imali Via Gruji, Mirko Baji, Branko Spaji, Anton Hofman, Anton Servaci i drugi. Rumski trgovci i ostali privrednici su imali i svoje Rumske privredne novine - list za narodnu prosvetu i privredu. Tokom celog meuratnog perioda redovno su odravani vaari i pijace. Vaar je i dalje odravan etiri puta godinje, a pijace sredom i subotom. Na jedan vaar odran 10. oktobra 1930. godine doterano je: volova - 743 (prodato 70), krava - 453 (120), teladi - 55 (20), junica - 135

103

(19), junaca - 187 (22), bikova - 18 (4), konja - 660 (68), kobila - 774 (62), drebadi - 102 (6), ovaca - 535 (161), koza - 19 (0), svinja - 1551 (148), prasica - 404 (69) i magaraca - 19 (0). Za ureenje vaarita i pijace ila su sredstva dobijena od raznih dabina koje su ubirane tom prilikom (pijacovina, mostovina, kantarevina, vaarske pristojbe od stoke, atre i sl.). Pored toga, sredstva dobijena od pijacovine koriena su za komunalne potrebe, naroito za odravanje higijene grada. Izbijanje Drugog svetskog rata omelo je optinske planove, koji su vodili daljem unapreenju trgovine. Tu se na prvom mestu misli na izgradnju moderne trnice u dvoritu stare kole (prostor iza zgrade Muzeja, do ulice JNA) i kvantake pijace na Trgu kraljice Marije (Veliki park).

104

Pored starih, pojavile su neke nove banke i novani zavodi u Rumi, poput Srpske sremske banke i Banke za obrt i industriju filijala u Rumi. Meu mnogobrojnim zadrugama, najbrojnije su bile one poljoprivredne: Zemljoradnika stoarsko-itarska zadruga, Zadruna centrala poljoprivredno-proizvoakih i nabavljakih zadruga, Sremsko poljoprivredno drutvo, Agrarna zajednica kao zadruga sa ogranienim jemstvom u Rumi (Agrarna kreditna zadruga Ruma), Sremsko poljoprivredno drutvo kao zadruga s.o.j. Ruma, Zemljoradniko kreditna i gospodarska zadruga Seljaka ispomo s.o.j. Ruma, Njemaka poljoprivredno-nabavljaka proizvoaka zadruga s.o.j. Ruma, Trea srpska zemljoradnika zadruga s.o.j. Ruma (Srpska zemljoradnika zadruga s.o.j. Ruma), Zadruga za gajenje i iskoriavanje svinj a s.o.j. Ruma, Sremski savez itarskih, stoarskih i ostalih poljoprivredno proizvoakih zadruga Ruma, Sremska oblasna poljoprivredna stoarska zadruga s.o.j. Ruma, Sremska oblasna poljoprivredna zadruga za proizvodnju i preradu eerene repe i ostalog industrijskog bilja s.o.j. Ruma (Sremska poljoprivredna zadruga za proizvodnju i preradu industrijskog bilja s.o.j. Ruma), Oblasna privredna zadruga za unovenje seljakih proizvoda Ruma, Oblasna zemljoradniko-itarska zadruga s.o.j. Samopomo Ruma, Sreska proizvoako potroaka zemljoradnika zadruga s.o.j. Ruma Od ostalih to su: Zanatska zadruga za grad i srez rumski s.o.j. Ruma, Nabavno proizvodna i prodajna zadruga nemakih obrtnika s.o.j. Ruma, Radniko nametenika potroaka zadruga s.o.j. Ruma, Graevinska zadruga Ruma, Zadruna banka kao zadruga u Rumi, Hrvatska seljaka tedovna i zajmovna zadruga s.o.j. Ruma, Rumska hrvatska seljaka zadruga (Kreditna hrvatska seljaka zadruga s.o.j. Ruma), Zadruni dom zadruga Kralja Aleksandra I, s.o.j. Ruma, Zadruga dravnih slubenika za nabavku kredita s.o.j. Ruma (Kreditna zadruga dravnih i samoupravnih slubenika s.o.j. Ruma), Zadruga za nabavku elektrine struje s.o.j. Ruma Duga i zapaena tradicija rumskog kolstva nastavljena je i u novim okolnostima, nastalim posle Prvog svetskog rata. Prema Zakonu o narodnim kolama iz 1929. godine, kole su postale dravne ustanove iji je zadatak da ake, putem nastave i vaspitanja, obrazuju u duhu dravnog i nacionalnog jedinstva i verske tolerancije. Nastavni predmeti su bili: verska i moralna nastava, nacionalni jezik, nacionalna istorija sa najvanijim momentima opte istorije, geografija, raunanje i geometrija, nauka o prirodi, praktino uenje prema potrebama sredine, nauka o zdravlju, nauka o domainstvu, runi rad sa naroitim osvrtom na 105

nacionalne motive, crtanje, lepo pisanje, pevanje, telesno vaspitanje i sokolski sistem. Uspeh se vrednovao sa: 5 odlian, 4 vrlo dobar, 3 dobar, 2 slab i 1 rav. Posle 1925. godine nadzor nad kolama je preuzelo Ministarstvo za prosvetu u Beogradu, a Ruma je bila sedite sreskog inspektora za narodne kole. Uenici u rumskim kolama su bili razvrstani po veroispovesti. Srpska deca su pohaala srpsku, a katolici nemaku kolu. Tako je bilo do 1930. godine od kada su hrvatska, maarska i jevrejska deca morala da pohaaju dravnu jugoslovensku narodnu kolu Kralj Petar Prvi, a nemaka Dravnu narodnu kolu Kralj Aleksandar Prvi, nemaki odel. U toj koli, od prvog do etvrtog razreda nastava je bila na nemakom jeziku, osim nacionalnih predmeta, koji su predavani na slubenom dravnom jeziku, a od petog do osmog, celokupna nastava se odvijala na zvaninom jeziku zemlje.

Prvi maturanti Rumske gimnazije sa direktorom i profesorom Pored osnovnih i strunih kola (egrtska i enska struna kola), najznaajnija kolska ustanova u Rumi je bila gimnazija. U toku Prvog svetskog rata gimnazija jedno vreme nije radila, poto je u njoj bila

106

smetena vojna bolnica. Posle rata nastava u gimnaziji je normalizovana. Pohaa je sve vei broj uenika oba pola i svih nacija, a brojniji je i nastavniki kadar. Naroito su bile raznolike vannastavne aktivnosti uenika. One su se odvijale u okviru gimnazijskih drutava: Ferijalni savez, Steg izvidnika i planinika, Podmladak drutva Crvenog krsta, Drutvo za pomaganje siromanih a vrednih uenika, Kolo trezvene mladei, Zajednica doma i kole, Podmladak Jadranske strae, Jedriliarska grupa Aero kluba Frukogorski zmaj, "Frukogorac" fudbalski klub nemakih aka rumske gimnazije (ranije Zigfrid) Naroito je bilo aktivno literarno udruenje Obrazovanost sa svojom bibliotekom i itaonicom. Gimnazijski hor je nekad dostizao i do 150 lanova, a horovoa je bio Branko Cveji. Na plesnim teajevima se uilo kolo, vranjanka, polka, valcer, kadril, tango, fokstrot Zabeleeno je da se "skoro svakih 5 -6 dana" odravala neka priredba, zabava i sl. Dolazili su maioniari, hipnotizeri, lutkari, gimnastiari, organizovane su izlobe uenikih likovnih radova, poljoprivredne izlobe, prikazivani prigodni filmovi, obeleavani praznici (trosmajerov dan, Zrinjsko-Frankopanska proslava, Vidovdan i Sveti Sava) i drugo. Knjige gimnazijskih oglasa oslikavaju njenu svakodnevnicu i duh tadanjeg vremena.
acima je zabranjeno da idu u sveare, jer to je dunost njihovih roditelja. Ne potuje se svetitelj ako se tom prilikom aci opiju i prave razne izgrede. Zabranjeno je uenicima niih razreda ii u park. Uenik 3. razreda Borkovac Svetozar iskljuen je na jednu godinu poto je pokazao krajnju prostotu kada je poljubio svoju sauenicu. aci pue u klozetu, zbog puenja e biti isterani iz kole. Ravnateljstvu je priopteno da lanovi nogometnih klubova kada igraju na ledinama izgovaraju takve psovke na opte zgraavanje prolaznika, zato kapetani od svih klubova moraju da dou u ravnateljsku pisarnicu i donesu popis svojih lanova, jer ako se tome ne uini kraj smanjie se nekima ocene iz vladanja na nedolino, a klubovi e se rasturiti. aci pretresaju depove kaputa u hodnicima i kradu iz n jih, zato je zabranjen izlaz za vreme asova, a da fizioloke potrebe obavljaju za vreme odmora. Uenicima je zabranjeno ii u kino i na druge ne-ake predstave. Kino predstave nisu podesne da oplemenjuju duu gledaoca. Kasnije je to doputeno samo uenicima 7. i 8. razreda i to dok su dobrog vladanja. Dozvoljeni su verski komadi i oni koje uprava preporui.

107

Uenici mogu da budu u gradu samo do 9 sati uvee. Primeeno je da donose u kolu razne politike i pornografske novine, Figaro i avo. Ako se sazna da uenici itaju i sarauju u ovim novinama bie kanjeni, pa ak iskljueni iz kole. Zabranjeno pozdravljanje sa ljubim ruke, ve samo skinuti eir i blago se nakloniti. Haljina kod uenica viih razreda mora biti 20 cm ispod kolena, a niih 10 cm, a svi aci moraju nositi francuske kape (beretke). aci fudbaleri i lanovi sportskih udruenja smeju igrati samo u odreene dane i sate i to ne van Rume. Za klevetu nastavnika i za pohaanje kafane aci su kanjavani sa 2 godine iskljuenja iz Gimnazije. Uenicima je zabranjeno da uestvuju u raznim javnim i tajnim sportsko gimnastiarskim drutvima i organizacijama koje imaju separatistiku, plemensku i versku tendenciju protiv narodnog i dravnog jedinstva.

U Gimnaziji je bilo dosta pristalica Ljotievog pokreta (nacionalna omladina) kako meu uenicima, tako i meu profesorima. Na literarnim sastancima i u drugim prilikama esto su izbijali polemiki, pa i fiziki sukobi izmeu nacionalista i pristalica leviarskih ideologija (komunista), takoe veoma zastupljenih u koli. Povremeno su iz Ministarstva prosvete u gimnaziju upuivani inspektori, a nakon istrage politiki nepodobni aci su izbacivani, a profesori premetani. Kulturni ivot u Rumi 20-tih i 30-tih godina XX veka se odvijao na slian nain i od strane slinih aktera kao i u prethodnom periodu. Jo uveku su aktivni Srpsko pevako drutvo, Rumska nemaka itaonica, Hrvatska itaonica, Srpska enska dobrotvorna zadruga, Nemako pevako i muziko drutvo, Katoliko dobrotvorno gospojinsko drutvo, Srpska itaonica U meuvremenu su osnovani: Kolo srpskih sestara, Kraljevski jugoslovenski Aero-klub Naa krila, Podrunica planinarskog drutva "Fruka gora", Lovako drutvo, Udruenje etnika, Drutvo prijatelja Francuske, turistiko drutvo Priroda, vapsko-nemako kulturno drutvo (Kulturbund), Izraelska zadruga gospoa Delegacija Kola srpskih sestara predala je princezi Jeleni ilim za zid od iste svile sa likom kralja Petra Prvog. Pisanim testamentom dr arka Miladinovia i usmenim testamentom njegove ene Milene, osnovana je zadubina Srpski dom. Imovina zadubine se sastojala od parcele sa kuom i gotovine. U kuu se se smestila srpska drutva. Prvi tonski film u Rumi prikazan je 1930. godine, a tadanji bioskopi su se nazivali: "Apolo", "Olimpija", "Rojal", Central i Evropa.

108

Na rumskom hipodromu U Rumi je izlazilo vie novina koje su se bavile lokalnim prilikama na razne teme. To su: "Srpski pelar", "Sokolska zastava", "Vesnik sokolskog drutva Ruma", "Glasnik sokolskog doma Ruma", "Sremski sportski list", zatim, "Podrinjska demokratija" i "Narodna misao" (oba politika lista), "Sremski glasnik" (list za prosvetu i ekonomiju), "Zastava" (list trgovake omladine), "Sremski zadrugar", "L' Orient Journal", "Sremski glasnik". Za ono vreme u Rumi se odvijao bogat sportski ivot. Njegovi nosioci su bili Sokolsko drutvo i fudbalski i drugi sportski klubovi. Sokolsko drutvo, sa vie stotina lanova, uestvovalo je na sletovima u Beogradu, Skoplju, Ljubljani, Pragu, Sarajavu, Zagrebu, a pet njegovih lanova na sletu u Parizu. U okviru drutva radile su zdravstvena, pozorina, lutkarska i sekcija za narodno prosveivanje. Imali su podrunice u Platievu, Vognju, Buanovcima i Hrtkovcima. Tridesetih godina drutvo je dobilo svoju zgradu u Orlovievoj ulici, preko puta nekadanjeg vlastelinskog dvora. Jo 1916. godine osnovano je Nemako gimnastiko drutvo u Rumi. Drutvene vebe su se odvijale na placu za jahanje, na uglu

109

Vrdnike i Stevanove ulice (V. Dugoevi). Krajem 30-tih godina sagraena je gimnastika zgrada na uglu ulice JNA i Partizanske.

Sokolski dom

Od ostalih sportskih drutava treba pomenuti: fudbalski i lakoatletski klub Rumski port klub (osnovan od omladinaca akademaca 1919. godine), "Sport klub elezniar" (teren na kraju eleznike ulice), sportski klub Sparta (fudbalska, atletska sekcija i hazena, teren na kraju Orlovieve ulice), fudbalski klub "Zvezda" (teren u Jelenakoj ulici), fudbalski klub "Sremac" (teren na livadi kod Zmaj Jovine kole), "Radniki sportski klub", "Tenis klub", kuglaki klub Fruka gora, Streljaka druina (strelite u Jelencima). Hazena za ensku mlade se igrala na Starom vaaritu. Na uglu Orlovieve i

110

Stevanove ulice Hondl je napravio klizalite, a izdavao je i skije za skijalite u Borkovakoj dolini.

Fudbaleri "Sparte" iz Rume Treba pomenuti da su se i tada navijake strasti rasplamsavale u vreme lokalnih derbija. O jednom takvom incidentu je pisala i lokalna tampa.
Tokom utakmice izmeu Sparte iz Rume i Graanskog iz Mitrovice, 19 31. godine, najpre je dolo do obrauna meu samim igraima. Kasnije su se ukljuili i navijai sa spremljenim tapovima. Rumljanin Lazar Paukovi hteo je da se noem razrauna sa Mitrovanima, ali su ga redari odveli u policiju, gde je ovaj nastavio da preti. Igrai Sparte (oka Jovanovi, Nikola Jovanovi i Canko imulak) hteli su tapovima da napadnu Mitrovane, dok je navija Negovan Jovanovi uzeo sekiru. Slino su se ponaali i graani Spasa Tomi i drugi. Rulja je navalila kamenjem i blatom. I sam sreski pristav Boko Dekanski, koji je o ovome pisao i kritikovao nemile dogaaje, zadobio je udarac tom prilikom. Rumljani su polupali stakla na autobusu gostiju. Pri povratku, Mitrovani su opet doekani kod Karakaevia i opet je stradao autobus. Tada je uhapen 18-godinji Mocika Osvald.

Na redovnoj sednici trgovinskog zastupstva 1930. godine usvojen je Statut o ureenju zdravstvene slube na podruju samostalne zdrav-

111

stvene stanice optine rumske. Prema njemu, osoblje ove slube inili su optinski lekar, jedan bolniar, sestre pomonice i dve kvalifikovane babice. Optina je duna da svoje siromane stanovnike besplatno lei u bolnici, tj. za njih plaa bolnike trokove. Dunost optinskog lekara je da besplatno lei siromane stanovnike, a ostale po propisanim taksama.

Dom narodnog zdravlja Prema izvetaju Gradskog poglavarstva, Ruma je 1941. godine na 13.398 stanovnika imala dva dravna i jednog optinskog lekara, jednog lekara u optinskom uredu, pet privatnih lekara, tri zubara i tri zubotehniara, jednog nediplomiranog lekara, jednog bolniara i pet babica i pet pripadnika drugog medicinskog osoblja. U periodu izmeu dva svetska rata lekari su bili: Ljudevit Dedouh, Duan Dima, Mavro Fier, Vilim Libi, ore Maksimovi, Jovan Mikovi, Dragan Peter, Duan Petrovi i Slavko Rehnicer, Vasa Vukadinovi, Stevan Suvajdi, Svetolik Malenkovi, Aleksandar irilovi, Franc Koh, i Stanko Menges. Apoteke su drali Josip Pliveli, Josip Hondl i Edo Hus. ***

112

Poetak Drugog svetskog rata 1939. godine, Ruma je doekala kao jedan od centara nemake nacionalne manjine u Kraljevini Jugoslaviji. Dve godine ranije, nacistika Nemaka je objavila zatitu svoje manjine u drugim zemljama. U gradu su zapoele pripreme za zatitu stanovnita u predstojeem ratu. Ustanovljen je mesni odbor za zatitu od napada iz vazduha. Referent za vazdunu odbranu u Rumi upuen je u Sremsku Mitrovicu radi upoznavanja sa potrebom podizanja sklonita od napada iz vazduha. Plan je bio da se za javnu upotrebu stanovnitva izrade etiri zatitna rova (za po 24 lica), i to na praznom placu u ulici Kralja Petra ("Mali park"), na pijaci do katolike crkve, na Starom vaaritu ("Veliki park") i vonjaku iza kole Kralj Aleksandar (O " Zmaj Jova Jovanovi "). Kraljevska banska uprava Dunavske banovine je odobrila sredstva za izgradnju ovih rovova. Gradsko poglavarstvo 1940. godine je naruilo tampanje 3.000 uputstava za zatitu od vazdunog napada. Obavljen je pregled i popis podruma pogodnih za sklonite. tab vazduhoplovne vojske doneo je odluku da se teren juno od Rume proglasi za pomoni aerodrom. Na drugoj strani, polovinom marta 1941. godine, Rumu je posetio tadanji predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije Dragia Cvetkovi. Prisustvovao je sveslovenskom kostimiranom balu u organizaciji Srpske enske dobrotvorne zadruge. Pokrovitelj zabave je bila Mara Cvetkovi, predsednikova supruga, rodom iz rumske porodice Nikolajevi. Nedugo potom, 25. marta, isti ministar je potpisao pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu. Nakon pada vlade Cvetkovi-Maek i preuzimanja vlasti od strane kralja Petra II, 27. marta su u Rumi, kao i u drugim gradovima, odrane demonstracije podrke novoj vlasti, koja je odbacila Trojni pakt. Tom prilikom je vie hiljada graana defilovalo rumskim ulicama. Drani su govori, pevane rodoljubive pesme, uzvikivane parole ("iveo kralj Petar", "Bolje grob, nego rob", "Braniemo zemlju") i slino. Rumski Nemci nisu uestvovali u demonstracijama. Meu njima je ve nekoliko godina delovala nacionalsocijalistika propaganda. Lokalne i vojne vlasti su imale informacija o antidravnom delovanju delova nemake manjine u Rumi i nastojale su da hapenjima, proterivanjima i slinim merama suzbiju ovu subverzivnu aktivnost.

113

Predsednik vlade Dragia Cvetkovi na Sveslovenskom balu u Rumi, marta 1941. Napad Nemake i njenih saveznika na Kraljevinu Jugoslaviju zapoeo je 6. aprila 1941. godine. Ve posle nekoliko dana, 12. aprila, nemaka vojska je ula u nebranjenu Rumu. Rumski Nemci su spremno doekali svoje sunarodnike, stavivi im se na raspolaganje. Ubrzo je u gradu uspostavljena okupatorska vlast, u kojoj su uzeli uee i rumski Nemci, koji su tada inili preko 50% stanovnitva. Tokom celog rata u Rumi su se nalazile znatne nemake vojne snage, koje su, izmeu ostalog, obezbeivale vane komunikacije koje su ovuda prolazile. Uz regularnu vojsku, po potrebi mobilisani su i domai Nemci. Uz to, bilo je i nekoliko stotina domobrana. Poto je Srem uao u sastav novoformirane Nezavisne drave Hrvatske, dolo je do spora oko preuzimanja vlast i u gradu izmeu Nemaca i ustaa, koje nisu imale uporite u gradu. Iako su sporadina trvenja nastavljena tokom celog rata, vlast je ipak pripala Nemcima, na elu sa Stefanom Tanerom - gradonaelnikom. Jedna od prvih mera novih vlasti bila je proterivanje kolonista dobrovoljaca u Prvom svetskom ratu. Ve u aprilu 1941. godine, njima je naloeno da u najkraem roku napuste Rumu, sa imovinom koja je mogla da stane u jedna zaprena kola, uz dva konja i jednu kravu. Slino su proli i stanovnici arkovca. Preimenovane su rumske ulice, tako da je Ulica Kralja Petra (Glavna) postala Ulica Adolfa Hitlera, Kralja Aleksandra

114

(eleznika) - Ulica Ante Pavelia, Ivanova (JNA) ulica - Hauptmana Meningena, Stevanova (Veljka Dugoevia) ulica - Hermana Geringa

Demonstracije 27. marta u Rumi U prvim danima okupacije u Rumi se nalazilo nekoliko stotina Jevreja, to starosedelaca, to emigranata proteranih iz drugih zemalja pod nacistikom okupacijom. Kao i u drugim krajevima, dolaskom Nemaca u Rumu, zapoelo je sistematsko unitavanje Jevreja. Zapoelo je pljakanje njihove imovine, zatim je sravnjena sa zemljom njihova bogomolja (sinagoga) u Ivanovoj ulici, a zavrilo se hapenjima i deportovanjem u koncentracione logore. Posle 1942. godine u Rumi vie nije bilo Jevreja. U prvim danima okupacije skoro da i nije bilo rtava meu srpskim stanovnitvom. Dolazilo je do otputanja Srba inovnika u optinskim slubama, pojedinanih hapenja vienijih graana i pljakanja njihove imovine. Povremeno je sprovoena mobilizacija stanovnitva u domobransku vojsku. Meutim, odziv je bio slab, u martu 1942. godine od 140 pozvanih odazvalo se samo 9. Slino je bilo i sa odlaskom na prisilan rad u Nemaku.

115

Naredba za iseljenje iz Rume Srba kolonista Prvi znaci otpora okupatorskoj vlasti u Rumi i okolini doli su od strane malobrojnih pripadnika i simpatizera legalne Komunistike partije. Njihove akcije su postale organizovanije i masovnije posle napada Nemake na Sovjetski Savez 22. juna 1941. godine. Zapoelo se sa prikupljanjem oruja i drugog materijala za oruanu borbu, izvoene su sabotae i diverzije (seenje telefonsko-telegrafskih stubova, unitavanje neprijateljske imovine, spaljivanje optinskih knjiga, rasturanje letaka sa pozivom na borbu). Na ove akcije vlasti su odgovorile hapenjima, najpre komunista i njihovih simpatizera, a onda i drugih graana koje su zadravali kao taoce. Taoci su bili smeteni na vie lokacija (na prostoru nekadanje sinagoge i u magacinima u blizini eleznike stanice za Rome), dok su isleivanja obavljana u zatvoru smetenom u Skopalovoj kui u Ivanovoj ulici. Sve vei broj Rumljana se pridruuje partizanima na Frukoj gori, sa kojima su Rumljani odranije odravali kontakte. Nakon jedne partizanske akcije, u kojoj je ubijeno nekoliko nemakih vojnika, komandant oruanih snaga u Sremu je 6. juna 1942. godine izdao

116

proglas u kome se kae da e se za svakog ubijenog ili ranjenog Nemca (vojnika ili pripadnika nemake manjine) preduzeti mere najotrije odmazde. Isto je vailo i za sabotae, diverzije i druge akcije, naroito protiv imovine dravne.

Oglas o streljanim taocima u Rumi 1942.

117

U leto 1942. godine zapoeta je velika ofanziva usmerena na suzbijanje oslobodilakog pokreta na teritoriji Srema. Paralelno sa vojnom ofanzivom tekla je i akcija Pokretnog prekog suda protiv civilnog stanovnitva, kojom je rukovodio Viktor Tomi. Ruma je bila jedan od sabirnih centara u koje su se dovodili taoci iz celog Srema. U tom periodu je izvreno nekoliko streljanja nedunih ljudi iz okolnih sremskih sela, ali i onih iz Rume. Najmasovnije se dogodilo 15. avgusta kada je na "Rupama", severoistono od mesta, streljano 95 lica. U Rumi su pogubljenja obavljana i na pravoslavnom groblju. Prema nemakim izvetajima u Rumi je bilo 734 hapenja, "do sada" je 166 ljudi osueno na smrt, a 265 poslato u koncentracioni logor. Ovo, ipak, nije spreilo Rumljane da nastave borbu protiv okupatora. U Rumi je u leto 1943. godine ugovorena prva razmena zarobljenika izmeu narodnooslobodilake i nemake vojske. Razmena je ubrzo i obavljena na putu Ruma Stejanovci, gde je danas spomenik "Most razmene". Poetkom 1944. godine, sve ee su se nad Rumom uli savezniki avioni koji su iz Italije leteli prema nemakim bazama u Maarskoj i Rumuniji. Prvog septembra iste godine oni su bombardovali elezniku stanicu u Rumi, nanevi veliku tetu nemakoj vojsci. Ruma je osloboena u noi izmeu 26. i 27. oktobra 1944. godine. Tada su u nju uli pripadnici 16. vojvoanske divizije, 5. vojvoanske brigade 36. divizije i artiljerijski puk Crvene armije. Vie hiljada pripadnika nemake vojske, ustaa i domobrana povuklo se iz Rume prema zapadu, nastavljajui da prua otpor. Mnogobrojni Rumljani su stupali u narodnooslobodilaku vojsku i uestvovali u borbama za konano osloboenje zemlje. Odmah po osloboenju, vlast u Rumi su preuzeli Sreski i Mesni narodnooslobodilaki odbor, iji je glavni zadatak bio da obezbede funkcionisanje grada i prue podrku narodnooslobodilakoj vojsci. U to vreme je za vojne potrebe u junom delu rumskog atara izgraen i aerodrom. U toku Drugog svetskog rata stradalo je oko 600 Rumljana svih nacionalnosti, od ega 95 u narodnooslobodilakoj borbi. Ruma je dala i etiri narodna heroja, Duana Jerkovia, Veljka Dugoevia, Lazara Savatia i Lazara Markovia.

118

Ulazak oslobodilake vojske u Rumu 27. oktobra 1944. Posebno poglavlje u istoriji Rume predstavlja masovno iseljavanje domaeg nemakog stanovnitva u jesen 1944. godine. Kada je postalo izvesno da e jedinice narodnooslobodilake vojske i Crvene armije ubrzo doi i u Srem, poelo je planiranje evakuacije nemakog stanovnitva. Nemaki izvori navode da se u jesen 1944. godine na teritoriji Srema nalazilo 77.100 Nemaca, od toga je otilo, i nije se vie vratilo, njih 56.150. Prema unapred sainjenom uputstvu za evakuaciju trebalo je pripremiti konjske zaprege u kojima je bilo mesta za sedam osoba. Za njihove potrebe se u istu pakovalo 100 kg brana, 50 kg masti, 50 kg slanine... Najpre su eleznicom transportovane stvari kao to su: namirnice, ito, deo stoke, nametaj... U prvoj fazi su odlazili i ene, deca, stara i nemona lica. Do 14. oktobra transport se obavljao eleznicom. Ali kada je kod Vinkovaca od saveznikog bombardovanja stradala putnika kompozicija sa oko 3.000 ena i dece nemake narodnosti, pristupilo se transportu zaprenim kolima sa platnenim krovom. Prva tura rumskih Nemaca je na ovaj pohod krenula 6. oktobra 1944. godine, pravcem Voganj Mitrovica Vukovar Osijek i dalje u Peuj. Posle toga bilo je jo dve partije iseljenika, koje su Rumu

119

napustile 19. i 21. oktobra. Karavani koji su ili u pravcu Osijeka bili su dugaki i do 60 kilometara. Ipak, manji deo nemakog stanovnitva se nije iselio. U Rumi su ostali samo oni Nemci koji su to samostalno odluili. Najvei deo tih Nemaca, kao i onih iz drugih krajeva smeten je u sabirnim centrima logorima. Jedan od njih se nalazio na Fierovom salau, na putu Ruma Jarak. Rumski Nemci su se neko vreme nalazili u prostorijama Hrvatskog doma (Dom JNA). Mnogi od njih su tragino zavrili. Polovinom novembra 1944. godine, u istom delu atara ("Rupama"), gde su svojevremeno streljani srpski taoci, streljano je oko sto lica nemake narodnosti. Slino je proao i rimokatoliki svetenik Johan Nepomuk Lakajnar, koji je ubijen bez vidnog razloga. Prema statistikim podacima u Rumi je od 1.047 Nemaca koji su posle oktobra 1944. godine ostali u Rumi, preivelo njih 244.

Odlazak Nemaca iz Rume oktobra 1944. U tim danima nisu bolje proli ni oni Srbi i Hrvati koji su olako okarakterisani kao saradnici okupatora. Bilo je sluajeva zatvaranja i

120

maltretiranja ovih lica. Iako ova materija nije dovoljno istraena, pominje se sluaj kada su partizani 22. novembra u podnoju Voznesenske crkve u Rumi streljali 61 lice srpske i nemake nacionalnosti. Posle odlaska Nemaca, u Rumi je bilo preko 1.600 praznih kua. U prvim godinama posle rata u njih se uselilo stanovnitvo koje je putem kolonizacije dolo iz Bosne, Dalmacije, Banije, Like, Korduna, ali i iz okolnih sremskih mesta. Takoe, jo u toku rata u Rumu se naselilo oko tri stotine porodica iz Hercegovine i drugih "junih krajeva". Posleratna kolonizacija u Rumu odvijala se u tri faze, prva tokom 1945, a ostale u 1946. godini. U tom periodu stanovnitvo Rume je uveano za 1.058 porodica. U smanjenom obimu, kolonizacija je nastavljena i u narednim godinama. Prema popisu stanovnitva iz 1948. godine Ruma je imala 14.001 stanovnika, od toga najvie Srba (10.599), Hrvata (2.258) i Maara (520). U narednom periodu, u izmenjenim drutveno-politikim i demografskim okolnostima, Ruma je nastavila svoj ivot

121

Izvori i literatura: Zbirke Istorijskog odeljenja Zaviajnog muzeja Ruma Istorijski arhiv Srem, Sremska Mitrovica, fond Magistrat trgovita Ruma Arhiv Vojvodine, Novi Sad, fond 126 II Periodika: Zastava, Novi Sad; Radikal, Ruma; Branik, Novi Sad Almanah Kraljevine SHS 1921-1922, sveska I, deo, I, II, III, Zagreb, 1922. Arseni, ore, Znameniti Rumljani I-II, Ruma, 1996-2002. Bischof, Carl, Die Geschichte der Marktgemeinde Ruma, 1958. Bokovi, ore, Ruma kao sresko mesto u Vojvodstvu Srbija i Tamiki Banat, Ruma, 2004. Bokovi, ore, Ruma u periodu 1861-1914. godine, (neobjavljeno) Bokovi, ore, Jedan popis sela Mitrovakog provizorata iz 1720. godine, Zbornik za istoriju Matice srpske 79/80, Novi Sad, 2009. Bukurov, Branislav, Optina Ruma, geografska monografija, Novi Sad, 1990. Wilhelm, Franz, Rumaer Dokumentation, band I-II, Stuttgart, 1990-1997. Gavrilovi, Slavko, Ruma Trgovite u Sremu 1718-1848/49, Novi Sad, 1969. Gavrilovi, Slavko, Srem od kraja XVII do sredine XIX veka, Novi Sad, 1979. Gowan, Bruce W. Mc., Sirem sancagi mufassal tahit defteri, Ankara, 1983. Grupa autora, Ruma u sreditu Srema, Novi Sad, 1991. eki, ore, Srpska periodika u Rumi od 1882. do 1941, Zbornik Zaviajnog muzeja Ruma, Ruma, 1997. Kolar Dimitrijevi, Mira, Poloaj radnike klase u Sremu 1918-1941, Novi Sad, 1982. Kukuljevi, Ivan de Saccic, Regesta documentorum regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, saeculi XIII, Starine XXVIII, Zagreb, 1896. Mici, Milan, Farmacija u Sremu 1759 - 1918, Novi Sad, 1987. Mitrovi, Dobrivoj, Graa za hroniku Rume, Ruma, 1971. (neobjavljeno)

122

Nenadovi, Mateja prota, Memoari, Beograd, 1966. Popovi, Duan, Srbi u Sremu, Beograd, 1950. Popovi, Duan, Srbi u Vojvodini I-III, Novi Sad, 1990. Simpozijum 200-godinjica Sremske-Irike kuge, Zbornik radova, Novi Sad, 1996. Smiiklas, Tade, Dvijestagodinjica osloboenja Slavonije, I-II, Zagreb, 1981. Thuri, Jzsef, Trk trtenetirok II, Budapest, 1896. Cuvaj, Antun, Grofovi Pejacsevich; njihov rad za kralja i dom, Zagreb, 1913. Csnki, Dezs, A Magyarorszg trtnelmi fldrajza a Honydiak korban II, Budapest, 1894.

123

124

Ruma - Historical overview Ruma is situated in the middle of Srem, at 45 latitude to be exact. It is surmounted by Mount Fruska Gora from the north, and bathed with waters of the River Sava on south. The beginnings of organized life of the human communities on the boarder teritory of Ruma date back to prehistoric times. The testimonies to this theses are the archeological excavations of prehistoric settlements, out of wich Gomolava near the village of Hrtkovci is definitely the most important archeological site. The first know inhabitants of this area were the membres of various Illyrian and Celtic peoples. Srem became one of the most important Roman border Provinces turning Sirmium into one of the capitals of the Roman Empire and the home of several Roman Emperors (Decius Traian, Maximian, Aurelian, Probus). There was a Roman town of Bassiana in the municipality, located where now lies the village of Donji Petrovci. After the year 1526 Srem became a part of the Ottoman Empire. The name of Ruma was mentioned for the first time in the defter of Srem in 1566/1567. The war that ended by the Treaty of Sremski Karlovci in 1699 divided region of Srem into two parts - Habsburg and Ottoman, and left Ruma in the Ottoman Empire until 1718, when it became a part of Habsburg Empire. After the Habsburgs have established a military frontier in Srem in 1745, Baron Marko Pejacevic decided to build a new headquarters of his manor next to the village of Ruma, calling it New Ruma. As of January 1, 1749 Ruma gained a status of a privileged town, while the Charter issued by the Empress Maria Theresia in 1747 allowed in to becoma a free trading town. The first inhabitants of New Ruma were Serbs, Germans, and later Croats, Hungarians, Jews and member of other nationalities. Ruma has gotten the look and shape of typical town in late 18th century. The first time a school in Ruma was mentioned was in 1756., and it was St. Nicolas church school. Famous Rumas residents, Atanasije Stojkovic and Teodor Filipovic (Bozidar Grujovic), were attending Rumas schools in those times. Thanks to the well organized health service, Rumas residents were spared the plague epidemic, which devasteded Srem in 1795/96. The proof of that is the monuments built on the Ruma - Irig road as a sign of appreciation of its residents. Many tradesmen and 125

craftsmen gave Ruma its significance. An important boost for the development of craft was so called Guild privilege, issued by Emperor Franz I in 1818. During the Revolution in 1848/49 Ruma has played a significant role as one of the centers Serbian movement in Srem. During the second half of the 19th century and in the beginning of the 20th, there was an increased economic and social development of the town. Ruma was a cultural capital of Srem. When the WWI broke out many inhabitants of Ruma found themselves in a war led against their Slavic brothers. Therefore they used to desert the army or they tend to avoid the mobilization. Immediately after the war, an Assembly session was held in the house of Rumas respectable jurist Zarko Miladinovic on November 24, 1918, where all the delegates from the entire region of Srem voted for the incorporation of Srem into Serbia. The trend of development, somewhat set back in war times, was continued during the 20s and 30s in scope of new state union the Kingdom od Serbs, Croats and Slovenians, later the Kingdom of Yugoslavia. Based on its economic power (the largest wheat market in the Kingdom of Yugoslavia) and the cultural level of its inhabitants, Ruma should have had the status of a city long time before. Nevertheless, Ruma officially gained the status of a city only in 1933. The pillar of economic growth in the previous period, Rumas manor of Pejacevics, was eliminated after the WWI by agrucultural reform and colonization. When the WWII began, Ruma was one of the centers of the German minority in Vojvodina. In spite of that, many inhabitans of Ruma joined the National Liberation Movement, at first at the nearby Fruska Gora Mountain, and later throughout the entire country, giving their contribution to the anti-fascist struggle. At the moment of the citys liberation, on October 27, 1944 Ruma had a significantly decreased number of inhabitants, since the larger number of the German minority left the city at the dawn of Liberation. The number of inhabitants soon grew after many colonists from different parts of Yugoslavia came to live there.

126