davoralfa@warezhr.orgSADRZAJ GeografijaEgipta ....-.-+--+: 9 Predinasti¢ki period i nastanak drgave ... 11 Staro kraljevstvo . 6.2 eee eee ees 14 Srednje kraljevstvo ......--++-+-- 18 Novo kraljevstvo . 2... - + eee 22 Pozni period: 0. 6 se ee 26 Egipatskijezik ........-- ae! 2 Kratki pregled egipatske literature . 36 Kratki prikaz ome umetnosti . ‘ = Organizacijarada . . 1 - +e ee ees Egipatske merne jedinice ...... + a Egipatski hram - religija i obrazovanje . . . 65 Osnovne osobine egipatske religije .... 67 Bogovi- ,meteru" . we ee es 74 Heliopoliska kosmogonija i veliki paut 80 Heliopalisn ee Wis ete) ee Se we 83 Hermopoliska kosmogonija .......- - 88 Memfitska kosmogonija ...-.-.-.-+- ot Tebanska kosmogonija .........+ 93 Adios, Tomi Tem. f- ers k= e 95 MR Sel od a wllngt 4 san 8 Soe eos oF SuiTefnut . GED TINUE 5 ats ts gia get ts tot. etl ri Te Level ie are Be fe Bs ee a Fa heen B Sy tty ro tl 2 eee ee oP) Yh NSH is a) soe t gash ca eee Poe ee Horusi njegovioblici .... 1.1.55. 124 Ptah, Sekhet, Nefer-Temilmhotep ... . 128 Tot, Tehuti ili Tekbuti .......+.++ 134 MaatiSeSat 2. ee ee Amon, MutiKhonsu........-. Atoniatonizam . 6 ese ey ease Hatorinjenioblici .........--- Anubisi Uap-uat.... 2.555 os Kigom 26 wi ee ee ee Hapi-bog Mila «644 884s fas Khepera - Svetiskarabej ........ Doktrina vetnog postojanja ......-.- Tekstovi piramida i sarkofaga . . i oe Kojigamrtvih ......+.-- ae Hronolotkatabela .....+-+-+5.+5 Egipatsko pismoiretnik ........-. Hijerophiiskopismo . oe ee wee HsUVOD Ako za knjige mudrih ljudi, koje vremenom postaju lepSe i zna¢ajnije, kazemo da su kao vino, onda je ova knjiga poput pitke vode, dostupne i neophodne svakome, mnogo pre no sto mu bude dopusteno da okusi vino. Sveta voda ove knjige je zahvacena na jednom od naj- starijih izvora ljudske mudrosti, a kazu da onaj ko jed- nom okusi vodu Nila, nikad ne zaboravlja Egipat, ,svetu zemlju Misir", i uvek mu se vra¢a. Pisac ovih redova se sam uverio u to, jer eto, posle vise godina opiranja, nije odoleo izazovu i nacinio je ovu knjigu. Kulturna bastina Goveéanstva ne treba da bude iskljucivo vlasniStvo nauénika i puki .predmet” izu¢avanja. Na Zalost, popu- larnih prikaza drevnih civilizacija, razumljivih i pris- tupacnih svakome, oduvek smo imali premalo, a od iz- laska iz Stampe knjige .Egipat", Grge Novaka, proslo je vise od dvadeset godina. Zbog toga je nastao ovaj Re¢nik, kao pokuSaj da se ta praznina popuni i plodovi drevne egipatske civilizacije ucine dostupnim najsiroj publici. Egiptologija je, kao maucna disciplina, postigla veoma mnogo, ali su njeni rezultati najéeSce ostajali nepristupacni Siroj javnosti, te su tako stvarani uslovi za odrzavanje i pothranjivanje davno odbaéenih zabluda o Egiptu i Egipcanima. U popularnoj literaturi, Egipat jos uvek postoji kao .tipi¢na robovlasnicka dréava", a Egipcani kao narod .fanaticno religiozan, sasvim posvecen misticizmu, magiji i zagrobnom svetu", iako takva drzava i takav narod nikada nisu postojali u dolini Nila.Ovaj Reénik -aije samo plod dugogodisnjeg bav- ljenja Egiptom veé, pre svega, iskrenog divljenja, dubokog postovanja i osecanja duga prema onom sto nam je egipatska civilizacija ostavila u naslede. Retnitka forma je kori8cena da bi se, koliko god je to moguce, izbegla subjektivnost i u najsazetijem obliku prikazale osnovne karakteristike egipatske civilizacije. Za Citanje ove knjige nije potrebno neko vece predznanje i zbog toga su ponegde, koriScena znatno pojednostavljena tu- macenja. Verovatno ¢e bolje upuceni ¢italac naci brojne nedostatke, ali kompromisna reSenja, a ova knjiga to jeste, uvek su osudena na to da njima niko nije sasvim zadovoljan, ukljuéuju¢i i samog autora. Formalna orga- nizacija ovog Retnika je izneverena utoliko sto njegove jedinice nisu sloZene po abecednom redu ve¢ tako da neupucenog ¢itaoca obavestavaju najpre o opétim, a po- tom o pojedina¢nim dostignucima i plodovima civi- lizacije Egipta. Veci deo knjige je posvecen mitologiji, ne samo zato sto je ona osnov svih drevnih civilizacija i éudnovato seme iz kojeg su nikle i religija i filosofija, veé zato Sto su neka egipatska verovanja, prilagodavajuci se promenama, opstala do naSih dana. Na taj nacin drevni Egipat nas povezuje sa najstarijim oblicima ljud- skog mi8ljenja i drustvenih organizacija. Upoznavanje sa civilizacijom Egipta moze biti samo kratki izlet u daleku proSlost, ali i prilika da se prepoznaju izvesne zakonitosti ljudskog razvoja i koreni savremene civilizacije: Nema sumnje da su neke zablude o Egiptu i Egipéanima nasle mesto i u ovoj knjizi, ali postoji nada da ¢e biti otkrivene i ispravljene, jer tek kada neko, potaknut ovom, na¢ini bolju knjigu, autor Reénika ce biti siguran da njegov rad nije bio uzaludan. GEOGRAFIJA EGIPTA Ritam Zivota u dolini Nila odreden je godi8njim poplavama i verovatno nijedan drugi narod nije bio to- liko zavisan od regularnosti prirodnih pojava. Religijska verovanja i organizacija drustva bili su u Egiptu u ve- likoj meri uslovijeni geografskim osobinama retne do- line, zapravo najvece afritke oaze, okruZene smrto- nosnim pustinjama. Plodna zemlja, pogodna za-obradu i naseljavanje, ogranigena je na uski priobalni pojas Nila, nekoliko oaza u Zapadnoj pustinji, i prostranu, ali mocvarnu Deltu, is- presecanu brojnim retnim rukavcima. ‘Delta reke, iako najbogatija vodom, moze samo delimiéno da se koristi za kultivisanje zbog moévara i visokog nivoa podzemnih voda. U gornjem toku reke je kultivisanje zemlje lakse, ali je pojas plodnog tla ograniten na recno priobalje, Siroko samo petnaestak kilometara. Klimatski uslovi su takode razligiti, jer je gornji tok reke izlozen nemilosrd- nom suncu i visokim temperaturama, dok 700 km se- vernija Delta ima mnogo umereniju klimu sa priliénim brojem kisnih dana tokom zime. Kise se uglavnom zadrzavaju na severu, u oblasti koja ne oskudeva vodom i koju zapljuskuju talasi Sredozemnog mora. Viagu, neophodnu za uzgoj Zitarica i povrca, obezbeduje Nil svojom velikom vodenom masom i redovnim godisnjim poplavama. Svake godine, krajem juna primecuje se po- rast vodostaja kod Asuana, da bi poplava dostigla 450 km severniji Kairo polovinom septembra. Postepenoopadanje vode obitno je trajalo do aprila kada je vo- dostaj Nila padao na najnizi nivo. Prevelika kolitina vode tokom poplave bi unistila polja i ugrozila naselja, dok bi nedovoljan porast vodostaja izazvao suSu. U oba sluéaja, stanovnicima Egipta je pretila glad. Moderna tehnologija je omogucila izgradnju velike brane kod Asuana i sistema manjih brana i kanala, tako da je moguée regulisanje nivoa reke i obezbedivanje do- voljne koli¢ine vode, bez opasnosti od poplava. Doduse, poviseni srednji vodostaj Nila prouzrokovao je slabiju drenazu zemljista i njegovo postepeno zaslanjivanje. Zbog toga, i zbog prestanka plavijenja koje je nanosilo nov mulj, moraju se korisititi vece koli¢ine veStackih dubriva da ne bi doSlo do drasti¢nog smanjenja prinosa. Koliko je stete, a koliko koristi, donela Egiptu izgradnja Asuanske brane, teSko je reci. U svakom sluéaju, drevni Egipat je sasvim zavisio od Nila, a bog reke, Hapi i bog vegetacije i oZivijavanja, Oziris bili su odgovorni za regularnost poplava i bogate zetve. Egipcani su svoju zemlju nazivali .Kemt” (crna) i taj se naziv odnosio na tamni mulj koji su poplave nanosile na obale tako da se, uz dobro gazdovanje, uvek mogao o¢ekivati dobar urod Zitarica i povrca. Kul- tivisana zemlja je bila oivi¢ena peS¢anom pustinjom’ ili kamenim liticama i o8tro odvojena od istotne i zapadne pustinje koje su Egipéani smatrali smrtonosnim oblas- tima pod vlaScu zlih duhova. Kontrast izmedu Zivota i smrti, izmedu plodne zemlje i pustinje, stalno je vidljiv u Egiptu i mora da je inspirisao neke od najstarijih i naj- dugoveénijih religijskih postavki. Vidljivo je da se od najstarijih vremena verovalo u zagrobni Zivot, a ciklus umiranja i radanja, izlaska i zalaska sunca, poplave i vra¢anja Nila u korito, kao i opstanak Zivota kojem stalno preti velika i surova pustinja, nasli su svoje mesto u osnovnim religijskim postavkama drevnog Egipta. Mnoga egipatska bozanstva potiCu iz poznate i prepoz- natljive okoline, a vrlo Cesto imaju Zivotinjske oblike ili osobine koje su kasnije podlegle antropomorfnom preo- brazaju, ali nikada nisu bile sasvim potisnute. Nacin Zivota u dolini Nila je po mnogo cemu jedin- stven i stoga nije Cudo &to su se svi doseljenici vrlo brzo prilagodili prirodi koja ih okruzuje, jer drugacije se ne moze opstati u Egiptu. Na taj na¢in su se prvi stanovnici Egipta, pripadnici kasno paleolitskih plemena, uprkos razli¢itom poreklu i obiéajima, pretvorili u jedinstven narod, a potvrdu za to nalazimo u kasnijem pretapanju grckih doseljenika i Arapa. Iako su se Arapi naselili u velikom broju, donose¢i svoju veru, obi¢aje i zakone, ipak su se prilagodili na¢inu Zivota koji je postojao vec milenijumima, pa je ¢ak i strogo monoteisticki islam po- pustio pod pritiskom drevnih obiéaja i verovanja koja imaju svoje korene u prirodnim osobinama Egipta. Zbog svega toga, svako ko se bavi istorijom ili religijom i mi- tologijom Egipta, mora dobro poznavati egipatski nacin Zivota koji je u velikoj meri uslovljen prirodnim osobi- nama doline Nila. Pekari i kuvari, V dinastija