Duan Popovi (1884-1918) je bio istaknuti novinar i socijalista, jedan od voa Srpske socijaldemokratske stranke.

Bio je glavni urednik "Radnikih novina", a sa Tucoviem je pokrenuo asopis "Borba".

Sadraj/
[sakrij/]

1 Biografija 2 Spisateljstvo 3 Izvori 4 Vidi jo 5 Vidanjske veze

Biografija[uredi - ]
Roen je 25. decembra 1884. u Volujaku (otac Aleksa iz Novog Sada, majka Jevica, prebegli u Srbiju za vreme maarske bune 1848.). Osnovnu (etvororazrednu) kolu zavrio u Jagodini. Peti i esti razred gimnazije u Uicu, sedmi i osmi u Beogradu. Maturirao u Beogradu 1903. Studirao prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. Borio se za radnika prava i uvoenje opteg prava glasa u Srbiji:
"Opte pravo glasa,to je jedini izlaz iz bezizlazne dananje politike situacije".[1] ()

Sa dvadeset godina, 18. maja 1905. postaje lan Srpske socijaldemokratske stranke. Iste godine poeo da radi u listu "Radnike novine", urednik novina od 1907. Ve 4. maja 1908. postavljen za glavnog urednika "Radnikih novina", odnosno lista "Budunost". Za sekretara "Glavne partiske uprave", na predlog Dimitrija Tucovia, izabran 30/17. septembra 1911. Na toj dunosti, sa kraim prekidom, ostaje sve do 1918. Sa Tucoviem je pokrenuo list "Borbu" i saraivao u njoj. Umro u Londonu 8. novembra 1918. Sahranjen na londonskom groblju Hajget pored Karla Marksa. Odlukom jugoslovenske Vlade iz decembra 1959. njegove kosti su prebaene u Beograd i sahranjene na Novom groblju u aleji velikana. Njegove spomen biste (poprsje u bronzi) postavljene su u kolskom dvoritu u Dragovu i parku "Manje" u Beogradu.

Spisateljstvo[uredi - ]
Prevodio je dela Marksa, Bebela, Kauckog, Geda i dr. Autor je i dve rasprave: "Akcija i taktika" (1910) i "Za slobodu tampe" (1911).

Tokom balkanskih ratova je digao glas protiv zloina srpske vojske nad Albancima:
"Nije se mnogo uditi grubim instinktima nae seljake mase za ije se kolovanje i civilizovanje ova drava nikad nije brinula; ne treba se zgranjavati ni nad uskim i bednim politikim i duhovnim horizontom naih vojnih komandanata koji su vaspitani da hladnokrvno, zlikovako ubijanje desetina i stotina Arbanasa, njihovih ena i njihove dece smatraju kao neki heroizam; ne treba se revoltirati ni zbog buroaskogjavnog mnjenja koje daje moralnu razrenicu za sva ova zverstva, koje ta vie izaziva apetit za unitavanje Arbanasa i njihovih porodica ... poto parolu za takvo shvatanje i takvu politiku bacaju ljudi koji stoje na najvioj drutvenoj i politikoj visini u Srbiji."[2] ()

Za vreme Prvog svetskog rata objavio je knjigu "Apel civilizovanim narodima".

Milivoje Naumovi u studiji o Popoviu kae:

Duan Popovi nije bio obian novinar ve "novinar umetnik" . Ne samo najbolji publicista i popularizator marksizma, ve je u nizu svojih lanaka dao i znaajan doprinos nacionalnoj istoriji.[3] ()

Njegovi "Izabrani spisi" objavljeni su 1951. godine.

Izvori[uredi - ]
1. 2. 3. Jump up Radnike novine, 26.04.1908. Jump up Srbija i Albanci (1989, letnik 17, tevilka 126) Jump up Milivoje Naumovi, Duan Popovi - teoretski i politiki rad, Svetlost, Kragujevac, 1978.

Vidi jo[uredi - ]
Srpska socijaldemokratska partija

Vidanjske veze[uredi - ]
Duan Popovi, citati