POVRTARSTVO

Prof. dr arko M. Ilin

LUKOVIASTO POVRE
Familija Alliaceae-Lukovi
LUKOVI SU: -Jednogodinje
-Dvogodinje
-Trogodinje i
-Viegodinje monokotiledone biljke
Familija Alliaceae obuhvata preko 500 vrsta
Vei privredni znaaj imaju: -Allium cepa
-Allium sativum
-Allium porum
CRNI LUK-Allium cepa
U ishrani se koristi: Lukovica
Mlada biljka-listovi
i to kao: Salata
Varivo
Dodatak jelima u sveem stanju
Osim toga, crni luk se: Marinira i
Dehidrira i tada zadrava visok sadraj:
Proteina
eera
Mineralnih materija:Ca, P; K, Mg, Zn, Cu, Si, Cl, Na
Vitamina: C, B
1
i B
2
Vitamin C se nalazi u: Listu 16-33 mg % i
Lukovici 2-10 mg%
Crni luk je botaniki dvogodinja biljka iz klase monokotila
/ / / 28,0 / 5,0 Vitamin B
2
/ / / 12,0 / 20,0 Vitamin B
1
/ / / 13,9 / 2,0 Askorbinska kiselina
/ / / 75,0 / 18,0 Glikozidi
/ / / 16,2 / 12,0 Eterino ulje
mg/100 g svee materije
1,0 1,0 1,1 0,5 0,3 0,7 Pepeo
0,8 / / 1,5 1,0 2,2 Belanevine
/ 0,8 2,8 2,0 0,3 5,8 Monosaharidi
2,0 0,5 3,5 7,8 2,5 14,3 Ukupni eeri
/ 7,2 11,8 15,0 7,2 21,2 Suva materija
Najee Min. Maks. Najee Min. Maks.
LIST LUKOVICA Sastav u % na suvu
materiju
Hemijski sastav crnog luka
KORISTI SE LUKOVICA U SVEEM STANJU,
VARIVO, ZAIN, DEHIDRIRAN, MARINIRAN,
DUBOKO ZAMRZNUT
Crni luk je sa visokim sadrajem suve materije
Sadraj suve materije u lukovici se kree od 7,2-21,2 %,
Najee oko 15 %
Sadraj suve materije je uslovljem poreklom sorte/hibrida i
znatno je vii kod sorata sa severnih geografskih irina,
takozvanih ljutih lukova koji se proizvode iz arpaika,
a nii kod sorata iz grupe slatkih ili poluljutih lukova koji se
proizvode direktnom setvom semena ili iz rasada.
Od ukupnog sadraja suve materije veinu ine
UGLJENI HIDRATI 65 %, od ega eeri ine 80-90 %
Ljute sorte sadre vie SAHAROZE, a
Slatke vie GLUKOZE
U uslovima navodnjavanja ili u kinoj godini sadraj
suve materije i eera opada. Suvi ovojni listovi sadre
povien sadraj bojenih materija-KVERCETIN-veoma
su postojane i koriste se za bojenje. Ljut ukus i specifian
miris daju eterina ulja, a najznaajniji je ALIN-amino acid
i on je uglavnom skoncentrisan u klici a manje u otvorenim
i zatvorenim sonim listovima.
Crni luk vodi poreklo iz srednje Azije.
Odatle se preko Irana iri u dolinu reke Nil.
Iz Egipta gajenje luka se proirilo u staru Grku,
zatim Rim i u Evropu.
BOTANIKE OSOBINE I SORTE
LJUTE SORTE-Sadraj suve materije je preko 14 %
imaju visok sadraj saharoze i eterinih ulja
proizvode se iz arpadika i dobro se uvaju
POLU LJUTE SORTE-Sadraj suve materije 10-14 %
proizvode se iz arpadika i direktnom setvom semena,
a neto se tee uvaju od ljutih sorti
SLATKE SORTE-Sadre do 10 % suve materije,
preovlauje glukoza, imaju malo eterinih ulja
proizvode se direktnom setvom ili iz rasada
u uslovima navodnjavanja i teko se uvaju
BIOLOKE OSOBINE CRNOG LUKA
ZAHTEV CRNOG LUKA PREMA TEMPERATURI
Nie ve na 2-3
0
C, optimum je 22
0
C
Na 5-8
0
C nie za 25-35 dana
Na 18-20
0
C nie za 10-12 dana
Na 20-25
0
C nie za 3-5 dana
Koren intenzivno raste pri temperaturi 8-10
0
C,
s porastom temperature obrazovanje korena je usporeno,
posebno iznad 20
0
C. Sve ovo upuuje na ranu setvu
da bi se biljka to bolje ukorenila.
Nadzemna vegetativna masa listovi se intenzivno razvijaju
na temperaturi 18-20
0
C.
U uslovima dugog dana i povienih temperatura
na 22-25
0
C zapoinje (ve na 15
0
C) formiranje lukovice
Temperature iznad 25
0
C ubrzavaju sazrevanje lukovice,
pogotovo temperature iznad 30
0
C (35-45
0
C).
U fazi nicanja mlade biljke podnose mrazeve do 3
0
C,
neke severne i do 6
0
C. U fazi nekoliko razvijenih listova
podnose i do 15
0
C
Primer je jesenja sadnja arpadika ili direktna setva zimskih lukova.
Te biljke u fazi 3-4 lista izuzetno dobro prezimljavaju.
Stadijum jarovizacije prolazi u fazi lukovice na 2-18
0
C,
optimum je 5-10
0
C tokom 60-200 dana u zavisnosti od sorte.
ZAHTEV CRNOG LUKA PREMA SVETLOSTI
BILJKA DUGOG DANA
REAKCIJA NA DUINU DANA JE VEZANA ZA POREKLO
SORTE
SORTE STVORENE I UZGAJANE NA SEVERU
EVROPE, AZIJE I AMERIKE OBRAZUJU LUKOVICU
I GENERATIVNE ORGANE PRI DUINI DANA
OD 14-16 ASOVA
SORTE STVORENE I UZGAJANE NA JUGU
SLATKI ILI KABA LUKOVI OBRAZUJU LUKOVICU
I GENERATIVNE ORGANE PRI DUINI DANA
OD 12-14 ASOVA
ZATO JE OVO VANO ZNATI?
ZAHTEV CRNOG LUKA PREMA VODI
CRNI LUK IMA MALI TRANSPIRACIONI KOEFICIJENT
USLOVLJEN OBLIKOM LISTA I
VOTANOM PREVLAKOM NA LISTU
KORENOV SISTEM JE...?
NAJVEE ZAHTEVE IMA U PERIODU NICANJA
DO FAZE INTENZIVNOG OBRAZOVANJA LISTOVA
U FAZI SAZREVANJA LUKOVICE IMA SMANJENE
ZAHTEVE
DA LI ZAHTEV ZA VODOM ZAVISI
OD NAINA PROIZVODNJE?
PRI PROIZVODNJI SEMENA OTIMALNA VLANOST
ZEMLJITA JE 70 % OD PVK I 60-70 % R.V.V.
DINAMIKA RASTA I RAZVIA CRNOG LUKA
I. 1. Klijanje i nicanje
2. Pojava prvog pravog lista i sekundarnog korena
3. Rast listova i korena-pun vegetativni razvoj
II. 4. Obrazovanje lukovice
III. 5. Obrazovanje cvasti
6. Cvetanje
7. Obrazovanje plodova i semena
U TOKU RASTA I RAZIA PROLAZI 12 ETAPA
ORGANOGENEZE
BOTANIKI JE...?
A UZGAJA SE U...?
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
CRNOG LUKA
PREDUSEVI?
OBRADA ZEMLJITA?
PREDSETVENA PRIPREMA
UBRENJE
KONTROLA PLODNOSTI ZEMLJITA
SETVA I/ILI SADNJA CRNOG LUKA
CRNI LUK PROIZVODI SE GENERATIVNIM PUTEM, SETVOM SEMENA I TO:
1. DIREKTNOM SETVOM SEMENA NA KONAAN SKLOP
2. SETVOM SEMENA ZA PROIZVODNJU ARPADIKA, PA TEK ZATIM, SADI
SE ARPAIK U JESEN ISTE GODINE I/ILI EE PROLEE NAREDNE
GODINE
3. SETVOM SEMENA ZA PROIZVODNJU RASADA, A U FAZI DOBRO
RAZVIJENOG RASADA, STAROSTI 50-60 DANA I SA 3-5 LISTOVA
SADI SE ISTE GODINE NA KONAAN SKLOP
SETVA SEMENA
CRNOG LUKA
KONZUMNE
LUKOVICE i/ili
IZVODNICE
ARPADIK
RASAD
KONZUMNE
LUKOVICE i/ili
IZVODNICE
SEME
KONZUMNE
LUKOVICE i/ili
IZVODNICE
SEME
SEME
SEME
KONTUMNA LUKOVICA
IZVODNICA
SEME CRNOG LUKA
SEME CRNOG LUKA
ARPADIK
KONZUMNA LUKOVICA i/ili
IZVODNICA
I. 1. Klijanje i nicanje
2. Pojava prvog pravog lista i sekundarnog korena
3. Rast listova i korena-pun vegetativni razvoj
KOJE ETAPE CRNI LUK PROLAZI PRILIKOM KLIJANJA I NICANJA?
KRITINE SU...?
1. 2. 3. 4.
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ARPADIKA
KADA JE VREME SETVE SEMENA CRNOG LUKA ZA PROIZVODNJU ARPADIKA?
NA KOJI RAZMAK SE SEJE SEME CRNOG LUKA ZA PROIZVODNJU ARPADIKA?
KOJI BROJ BILJAKA TREBA OSTVARITI PO m
2
?
KOLIKO JE POTREBNO SEMENA PO ha?
NA KOJU DUBINU SE SEJE SEME CNOG LUKA?
KOJE REDOVNE MERE NEGE U PROIZVODNJI ARPADIKA TREBA SPROVESTI?
VAENJE ARPADIKA
KADA JE VREME VAENJA ARPADIKA?
NA KOJI NAIN SE ARPADIK VADI?
KOLIKA JE KRUPNOA ARPADIKA?
KOLIKI JE PRINOS ARPADIKA PO JEDINICI POVRINE?
KAKO SE SKLADITI?
KADA SE DORAUJE?
VAENJE ARPADIKA
DORADA ARPADIKA
P
A
K
O
V
A
N
J
E


A
R
P
A
D

I
K
A
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE CRNOG LUKA
DIREKTNOM SETVOM SEMENA
KOLIKO TREBA OSTVARITI BILJAKA PO m
2
KOLIKO TREBA OSTVARITI BILJAKA PO m
2
OPTIMALNI SKLOP KOD CRNOG LUKA
PROIZVEDEN DIREKTNOM SETVOM SEMENA
OPTIMALNI SKLOP KOD CRNOG LUKA
PROIZVEDEN DIREKTNOM SETVOM SEMENA
OPTIMALNI SKLOP KOD CRNOG LUKA
PROIZVEDEN DIREKTNOM SETVOM SEMENA
SA 10 t ARPADIKA IZNOSI SE
ISTA KOIINA HRANIVA KAO KOD LJUTIH SORTI
40 kg N, 15 kg P
2
O
5
i 40 kg K
2
O
60-200 kg N/ha, 60-240 kg P
2
O
5
i 60-400 kg K
2
O
SA 10 t/ha CRNI LUK IZ ARPADIKA LJUTE SORTE IZNOSE:
40 15 40
K
2
O P
2
O
5
kg N kg
SA 10 t/ha CRNI LUK IZ ARPADIKA POLULJUTE SORTE IZNOSE:
80 15 40
K
2
O P
2
O
5
kg N kg
SA 10 t/ha CRNI LUK IZ SEMENA POLULJUTE SORTE IZNOSE:
60 15 40
K
2
O P
2
O
5
kg N kg
NAJEE ZA PROIZVODNJU LUKA IZ ARPADIKA UBRI SE SA
100-120 kg N/ha, 80-100 kg P
2
O
5
i 120-140 kg K
2
O
LUK IZ UBRIVA USVAJA- N 100 %
FOSFOR 20-30 %
KALIJUM 40-50 %
CRNI LUK SE UBRI SA
60-200 kg N/ha, 60-240 kg P
2
O
5
i 60-400 kg K
2
O
ILI
60-140 kg N 60-120 kg P
2
O
5
i 60-180 kg K
2
O
A U PROIZVODNJI ARPADIKA 20-30 % MANJE ZAVISNO OD TIPA ZEMLJITA
60-80 kg N 50-60 kg P
2
O
5
80-100 kg K
2
O
KOLIINE ZAVISE OD TIPA ZEMLJITA
VREMENA I NAINA PROIZVODNJE
POREKLA SORTE i/ili HIBRIDA
PLANIRANOG PRINOSA
Plodored
ubrenje crnog luka
ubrenje crnog luka
(Holandija)
(Holandija)
Organska ubriva Organska ubriva prinos prinos
+
+
kvalitet kvalitet

Mineralna ubriva Mineralna ubriva
10 t 10 t 40 : 15 : 50 40 : 15 : 50
AGROHEMIJSKA ANALIZA AGROHEMIJSKA ANALIZA
(20 (20 DO 30 DO 30 DANA PRE BILO KAKVOG UBRENJA DANA PRE BILO KAKVOG UBRENJA))
120 : 80 : 140
120 : 80 : 140
2/3 do setve
2/3 do setve
1/3 intenzivan rast
1/3 intenzivan rast
Iznoenje sa 10 t prinosa
8 18 35 10 25
Mg Ca K
2
O P
2
O
5
N
Preporuka za 50 t/ha
30 50 160 50 125
Mg Ca K
2
O P
2
O
5
N
1.
1.
Agrohemijska analiza zemlji
Agrohemijska analiza zemlji

ta
ta
2.
2.
Planirani prinos
Planirani prinos
3.
3.
Na
Na

in i vreme proizvodnje
in i vreme proizvodnje
Proseno iznoenje sa 10 t prinosa (Lazi, B.)
10 18 40 15 40
Mg Ca K
2
O P
2
O
5
N
UBRENJE ZA PRINOS 40 t/ha
120 140 : 80 100 : 140 160 + Mg
Izbor sorte,
navodnjavanje
Sorta,
rana sadnja arpadika,
dug suni period
Pri dancu
rascvetana lukovica
Prihrana K
Stajnjak,
preobilno ubrenje N,
neodgovarajua sorta
Debeo vrat
Prihrana Mn folijarno Nedostatak Mn
Svetao vrh, ute
pruge, list uvrnut
Prihrana K folijarno Nedostatak K
Svetlo ut vrh lista,
mrk pa izumire
MERE BORBE UZROK SIMPTOMI
NEDOSTATAK
NEDOSTATAK
Pro Proirenje vrata irenje vrata
Rastresite lukovice Rastresite lukovice
Slabiji rast Slabiji rast
Klonulost listova Klonulost listova
ute pruge ute pruge
SUVI
SUVI

AK HRANIVA
AK HRANIVA
Ne pove Ne poveava prinos ava prinos
Kasnija berba Kasnija berba
Bujnost Bujnost bolesti bolesti
Rastresitost lukovica Rastresitost lukovica
SUZBIJANJE IROKOLISNIH KOROVSKIH VRSTA U CRNOM LUKU
CRNI LUK-PROIZVODNJA IZ SEMENA
POSLE SETVE A PRE NICANJA LUKA I KOROVA (pre-em)
4-5 STOMP 330-E
l/ha AKTIVNA MATERIJA PREPARAT
POGRENO JE POSLE SETVE A PRE NICANJA LUKA I KOROVA (pre-em) II SA
PROMETRINOM, AFALONOM ILI GOAL-om
0,3-0,8-1,5... GOAL
0,6-1,0 LONTREL 100
0,5-1,0 STARANE 250
1-2 RONSTAR
l/ha AKTIVNA MATERIJA PREPARAT
POSLE NICANJA LUKA I KOROVA (post-em)
SUZBIJANJE PLAMENJAE LUKA:
3-4 godinji plodored
Izbegavati vlane, zasenjene terene, luk saditi na osvetljenim
provetrenim lokalitetima, na ocednom zemljitu
Fungicidi: bakarni preparati (Bakarni Antrakol, Champion...)
karbamati (Antrakol, Dithane, Polyram DF...)
sistemini fungicidi (Ridomil gold, Aliette...)
AKO JE LUK ZARAEN I SA PLAMENJAOM I SA
PURPURNOM PEGAVOSTI LUKA:
Quadris, bakarni preparati (Blauvit, Champion, Kocide...)
Napomena: primena fungicida uvek uz okvaiva : Citowet, Trend,
Radovit..
SCG
SCG
-
-
Malation
Malation
Nema
Nema

ka
ka
-
-
Dimetoat (sistemin)
Dimetoat (sistemin)
-
-
Confidor
Confidor
PREPARATI
PREPARATI
za suzbijanje Tripsa
za suzbijanje Tripsa
POTREBE CRNOG LUKA ZA VODOM
VREME NAVODNJAVANJA I ZALIVNE NORME
TEHNIKE NAVODNJAVANJA
suenje gubitak teine
trulenje
prorastanje
Gubici
Gubici
kod
kod
luka
luka
posle
posle
va
va
enja
enja
DORADA CRNOG LUKA
Gubitak u masi
Gubitak u masi

kalo
kalo
~ temp. +2
~ temp. +2

C ~
C ~
25
25

28%
28%
Ukupno
Ukupno

3
3
VI
VI
3
3

4
4
V
V
4
4
IV
IV
4
4

5
5
III
III
5
5
II
II
6
6

7
7
I
I
Gubitak te
Gubitak te

ine
ine
Mesec
Mesec

uvanja
uvanja
upa dvorite
7 t 18 t 30 t
1. mart 1. novembar 1. septembar
Holandski uti
Kako spre
Kako spre

iti prorastanje ?
iti prorastanje ?
* Na
* Na

in proizvodnje
in proizvodnje
* Zdrave
* Zdrave

kvalitetne lukovice
kvalitetne lukovice
(
(
ubrenje
ubrenje
, za
, za

tita)
tita)
* Kori
* Kori

enjem retardanta
enjem retardanta

malein
malein

hidrazid
hidrazid
arpad
arpad

ik
ik
direktna setva
direktna setva
ROYAL MH 30 R ROYAL MH 30 R
Aktivna materija: Aktivna materija: malein hidrazid malein hidrazid
-- crni luk crni luk iz semena iz semena
-- iz arpad iz arpadika ika
Primena: Primena: -- 10 10 --14 da 14 dana pre vaenja na pre vaenja
-- po poetak poleganja etak poleganja
-- ZDRAVA ZELENA MASA ZDRAVA ZELENA MASA
Koli Koliina: 12,5 l/ha ina: 12,5 l/ha
Napomena: ako u roku od 6 sati padne ki Napomena: ako u roku od 6 sati padne kia ponoviti sa 6 l/ha a ponoviti sa 6 l/ha
SKLADITENJE I UVANJE
1 m
3
=570 kg crnog luka
PROIZVODNJA SEMENA CRNOG LUKA
BELI LUK-Allium sativum
JEDNOGODINJA JE MONOKOTILEDONA BILJKA
BOGAT JE: PROTEINIMA 5-6 %
MINERALNIM MATERIJAMA
SPECIFINIM ETERUNIM ULJIMA
EERIMA 22 %
VITAMIN C-U LISTU 30 mg%
-U LUKOVICI 15 mg%
SADRI 35-40 % PA I DO 45 % SM
BELI LUK VODI POREKLO IZ SREDNJE AZIJE
PREKO IRANA PROIREN JE U EGIPAT
SEKUNDARNI CENTAR POREKLA SU ZEMLJE
SREDOZEMLJA
BELI LUK SE U SVETU GAJI NA 400.000 ha
U AZIJI 311.000 ha i
94.000 ha U EVROPI
ZAHTEV BELOG LUKA PREMA SVETLOSTI
biljke dugog dana
pri duini dana od 10-12 h obrazuje listove
u uslovima dugog dana i povienih t
0
C
obrazuje glavicu
umereni zahtevi
najevi zahtev u fazi rasada
BIOLOKE OSOBINE BELOG LUKA
UMERENIH JE ZAHTEVA PREMA USLOVIMA USPEVANJA
JAKO REAGUJE NA PROMENE EKOLOKIH USLOVA
KLIJA NA 3-5
0
C
OPTIMALNA t
0
C ZA RAZVOJ KORENA JE 10
0
C
LIST 16-18
0
C
ENJEVI 20
0
C
ZA FORMIRANJE LUKOVICE 25
0
C
KOREN PODNOSI I DO -25
0
C
LISTOVI PODNOSE I DO -15
0
C
ZAHTEV BELOG LUKA PREMA VODI
Optimalna vlanost zemljita je 80-85 % od PVK
Nepodnosi kolebanje vlanosti zemljita
U vreme zrenja zahteva 60-70 % od PVK
Zaliva se 4-5 puta sa po 30-40 mm
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE BELOG LUKA
ZAHTEV BELOG LUKA PREMA ZEMLJITU
PLODORED
OBRADA ZEMLJITA
BELI LUK ZAHTEVA SREDNJE LAKA DO SREDNJE TEKA,
DUBOKA I PLODNA ZEMLJITA
DOLAZI NA DRUGO MESTO U PLODOREDU, MADA DAJE DOBRE REZULTATE
PRI UBRENJU ORGANSKIM UBRIVIMA
NAJBOLJE USPEVA POSLE: LEGUMINOZA
KUPUSA
PENICE
RANOG POVRA
POSLE BILJAKA IZ FAMILIJE Alliaceae NE GAJI SE 3-4 GODINE
JE U JESEN NA DUBINU OD 30 cm
PREDSETVENA PRIPREMA JE U PROLEE NA 8-10 cm
UBRENJE BELOG LUKA
NOVIJI REZULTATI UPUUJU NA POTREBU UBRENJA BELOG LUKA
ZGORELIM STAJNJAKOM U JESEN SA 20-25 t/ha
BELI LUK SA 10 t IZNOSI:
40 20 80
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
40-80 60-80 80-100
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
ZATO BELI LUK TREBA UBRITI SA:
UKOLIKO SE NE KORISTI ZGORELI STAJNJAK KOLIINE ISTIH
HRANIVA TREBA POVEATI ZA 30-40 %
UNOSI SE: NPK POD OSNOVNU OBRADU I
NPK PREDSETVENO
PRIPREMA SADNOG MATERIJALA
POTAPANJE U CINEB, DITHAN, BENLATE- 10-20 minuta
SADNJA-01.-15. OKTOBRA
01.-15. MARTA
RAZMAK SADNJE: 30-40 cm x 8-10 cm
KOLIINA SADNOG MATERIJALA
PROLENOG BELOG LUKA: 800-1200 kg/ha
JESENJEG BELOG LUKA: 1400-1600 kg/ha
NEGA USEVA BELOG LUKA
MEUREDNA OBRADA
ZATITA OD BOLESTI
ZATITA OD TETOINA-GALATTON, ROVOCID: LUKOVA MUVA, MINIRAJUE MUVE
ZATITA OD KOROVA-TREFLAN 2-3 l/ha, PROMETRIN 2 kg/ ha, 4-5 LISTOVA
NAVODNJAVANJE
PRIHRANJIVANJE
PRINOS: 3-4 t/ha
REALNO JE POSTII: 5-7 t/ha PROLENOG BELOG LUKA
8-9 t/ha OZIMOG BELOG LUKA
BERBA BELOG LUKA
PRAZILUK-Allium porrum
DVOGODINJA, MONOKOTILEDONA BILJKA
U ISHRANI SE KORISTE LISTOVI I LANA LUKOVICA
VISOK SADRAJ -KAROTENA DO: 15 mg/100 g
VISOK SADRAJ VITAMINA C: 50-80 mg/100 g
SADRAJ VITAMINA C RASTE SA UVANJEM NA t C 0-1 C I
PRI VALNOSTI 80-85 %, TO JE POSEBNO ZNAAJNO TOKOM ZIME
VAAN JE SADRAJ UGLJENIH HIDRATA, POSEBNO EERA
9,20 LIST
12,40 LUKOVICA
SADRAJ SUVE MATERIJE ( % )
GAJI SE U SVETU NA 26800 ha I TO U:
FRANCUSKOJ, BELGIJI, HOLANDIJI, PANIJI, GRKOJ, ITALIJI
VODI POREKLO IZ SREDOZEMLJA
GDE SE I DANAS NALAZI DIVLJA FORMA: Allium ampeloprasum
NIE NA: 2-5C
OPTIMUM ZA NICANJE JE: 15-20C
STADIJUM JAROVIZACIJE PROLAZI NA TEMPERATURI: 5-10C
PRI UVANJU NA 01C ILI IZNAD 15C NE PROLAZI STADIJUM JAROVIZACIJE
OPTIMUM ZA FORMIRANJE GENERATIVNIH ORGANA JE: 20-22C
CVETA NA: 25C
POD SNEGOM DOBRO PODNOSI NISKE TEMPERATURE,
BEZ SNEGA PRAZILUK PODNOSI I DO -15C
PRAZILUK SE TEKO UVA
ZATO GA TREBA UVATI NA -1 DO + 1C, MOE I NA -3C
BIOLOKE OSOBINE PRAZILUKA
SVETLOST-VISOK INTENZITET I DUG DAN
VODA-TRAI DOSTA VLAGE
NAVODNJAVA SE SA 30-40 mm
PRI NEDOSTATKU VODE LO KVALITET
DOLAZI NA PRVO MESTO U PLODOREDU
DOBRI PREDUSEVI SU: PENICA I JEAM
LEGUMINOZE
RANO POVRE
NA ISTO MESTO VRAA SE POSLE 3-4 GODINE
PLODORED
ZAHTEV PRAZILUKA PREMA ZEMLJITU
PRAZILUK ZAHTEVA PLODNA, SREDNJE TEKA ZEMLJITA, pH 6-7
OBRADA ZEMLJITA
JE NA DUBINU DO 30 cm
PROLENA PREDSETVENA PRIPREMA ILI
ZA JESENJE-ZIMSKU PROIZVODNJU
OSNOVNA OBRADA JE PLITKA
PO SKIDANJU PREDHODNOG USEVA I
PREDSETVENA PRIPREMA
UBRENJE PRAZILUKA
POD OSNOVNU OBRADU ZAORAVA SE 40-50 t/ha STAJNJAKA,
PRI LETNJOJ SADNJI POD OSNOVNU OBRADU ZAORAVA SE
20-30 t/ha ZGORELOG STAJNJAKA
PRAZILUK SA 10 t IZNOSI:
30-50 10-15 30-40
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
120-140 80-100 100-120
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
PRAZILUK SE UBRI SA:
1/2 POD OSNOVNU OBRADU,
ODNOSNO, 1/2 PREDSETVENO i/ili U
2 PRIHRANJIVANJA
NAIN PROIZVODNJE PRAZILUKA
PROIZVODI SE: 1. DIREKTNOM SETVOM SEMENA I IZ
2. RASADA
ZA 1 ha POTREBNO JE 1-3 kg SEMENA (PRI PROIZVODNJI IZ RASADA)
SEJE SE 8-10 g SEMENA/m
2
SADI SE RASAD STAROSTI 50-60 DANA
SADI SE U FAZI KADA JE RASAD S 3-4 PRAVA LISTA VISINE 15-20 cm, MASE OKO 300 g
SETVA ZA PROIZVODNJU RASADA JE OD POETKA FEBRUARA TOKOM MARTA
SADNJA KRAJEM MARTA I U APRILU
DOSPEVA U JUNU, JULU I AVGUSTU
ZA JESENJU POTRONJU
- SETVA SEMENA JE POETAK APRILA DO POLOVINE MAJA
- SADNJA RASADA JE U JUNU
- DOSPEVA OD SEPTEMBRA DO NOVEMBRA
ZA ZIMSKU POTRONJU
- SETVA JE U MAJU I JUNU
- SADNJA U JULU, AVGUSTU I SEPTEMBRU
- DOSPEVA TOKOM ZIME I RANOG PROLEA
SETVA PRAZIKUKA
SADNJA PRAZIKUKA
USEV PRAZILUKA
06.02.2007.
SADNJA PRAZILUKA
PO JEDAN RED NA GREDICI IRINE 20 cm
RAZMAK IMEU GREDICA JE 70 cm
RAZMAK U REDU NA GREDICI JE 10-15 cm
U TRAKE NA RAZMAK 50-60 cm IZMEU TRAKA I
IZMEU REDOVA 10-15 cm X 15 cm U REDU
50-60 cm X 10-15 cm X 15 cm
NA MALIM POVRINAMA SADNJA JE U REDOVE NA
25-30 cm X 15 cm
DIREKTNA SETVA SEMENA U PANTLIKE
50-60 cm X 20-25 cm X 5-7 cm
SA PO 4 REDA U PANTLICI
NEGA PRAZILUKA
KULTIVIRANJE
ZALIVANJE-3-5 PUTA SA 35 mm VODE
TREFLAN-RASAD
STOMP-DIREKTNA SETVA
BOLESTI, TETOINE-KAO KOD CRNOG LUKA
BERBA, SKLADITENJE, UVANJE I PAKOVANJE
PRINOS PRAZILUKA JE 30-50 t/ha
MOE SE UVATI I DO TRI MESECA