Meunarodno savetovanje INDIKATORI U SAOBRAAJNOM INENJERSTVU Subotica, 13. 14. maj j 2010.g.

g
Rezultat rada na projektu Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije br. 15015

Merodavni saobraajni protoci u vrednovanju projektnih reenja

Prof dr Vladan Tubi,dis Prof. dis

Saobraajni fakultet, Beograd vladan@sf.bg.ac.rs

Inenjer je sposoban da izvede objekat za 1 dolar koji bi svaki kopa izveo za 2 , ali tek poto vidi ono to je izvedeno" (A.M.Wellington)
Minimum trokova izgradnje je naravno poeljno postii, ali put koji je stvarno najjeftiniji nije onaj put koji najmanje k t ve put kota t koji k ji ostvaruje t j najve j e dobiti d biti proporcionalno i l trokovima njegove izgradnje" (Gillespie,Roadmaking,1853) Zapanjujua je i obeshrabrujua preterana vanost

koju j inenjeri, j , njihovi j uitelji j i poslodavci p pridaju najsitnijim detaljima kako da izgrade pojedine p j objekte, j ,p previaju j i istovremeno bitnija j pitanja gde i kada da grade i da li uopte da grade
(Arthur Mellen Wellington, 1877 )

Kritiki osvrt na ulogu vrednovanja u procesu optimiziranja putne mree Studije opravdanosti putnih projekata u periodu od 1974.- 2010.g. UPUTSTVA Funkcionalno vrednovanje j up procedurama vrednovanja j Generalna analiza PGDS od 1988.- 2008,g., po funkcionalnim klasama puteva Analiza merodavnih protoka po odredjenim asovnim klasama Rezultati analize qm za tipino vangradske deonice i deonice sa dominantnim ueem lokalnih tokova

Sistem vrednovanja
Sistem vrednovanja logiki niz od 4 vrste vrednovanja
(saobraajno, ajno ekoloko ekoloko, ekonomsko i investiciono)

Sloenost Sl t i multidisciplinarnost ltidi i li t Integrisani pristup u svim fazama planiranja, projektovanja i upravljanja infrastrukturom. Osnovna slabosti dosadanjih pristupa je u stvari stav prema problemu vrednovanja naknadnom dokazivanju ve gotovih projektantskih reenja vie zasnovanih na intuiciji, a manje na argumentovanju realnih funkcionalnih potreba

Vrednovanje u lokalnim uslovima

SPECIFINOST svakog konkretnog sluaja

I faza istraivanje merodavnih vrednosti saobraajnih zahteva ht (merodavnih ( d ih protoka, t k pokazatelji k t lji nivoa i usluge l funkcionalni kriterijumi), II faza f definisanje d fi i j niza i ekonomskih k kih pokazatelja k lj ( (modela d l za kvantifikaciju efekata, nivo cena, karakteristike vozila i sl.), III sintezna i kljuna faza izbalansiranost pokazatelja funkcionalnih i ekonomskih kriterijuma sa ciljem dobijanja jednoznanih zakljuaka i rezultata rezultata.

ULOGA VREDNOVANJA U PROCESU OPTIMIZIRANJA

Projektovanje i izgradnja puteva ne moe i ne sme se posmatrati kao usko inenjerski p j zadatak - kako g graditi, ve istovremeno i gde, kada i zato graditi. Vrednovanje, kao kljuni korak u procesu kreiranja neopravdano je sueno na parametre trokova u kojima dominiraju trokovi izgradnje, pa je sagledavanje drugih (esto i vanijih) kriterijuma vrednovanja preputeno intuiciji strunjaka, njaka iako su objektivnije metode davno zaete i razvijene. Posledice zatvaranja u uske okvire pojedinih struka su viestruke; dobra pa ak i izuzetna tehnika reenja su realizovana na pogrenom mestu , suvie kasno ili prevremeno (KADA) i, naalost, sa daleko manjim efektima (ili ak sa negativnim efektima) nego to je to predvieno u trenutku donoenja odluke (ZATO).

4 P" proces PLANIRANjE - PROJEKTOVANjE PROCENA POSLEDICA (VREDNOVANJE)

Neophodno je najdirektnije povezati proces prostornog planiranja sa procesom projektovanja. Proces planiranja mora se podrati projektnim reenjima koja odreuju realnost i izvodljivost varijanti kako bi se pouzdano procenile posledice i planerskih i projektantskih reenja.
PLANIRANJE

PROJEKTOVANJE

PROCENA POSLEDICA

PP

METODOLOGIJE PRIMENJIVANE U SO I ULOGA FUNKCIONALNOG VREDNOVANJA

1974. g. - Uputstva za izradu studija o izvodljivosti puteva
DORSCH CONSULT - Munchen i LOUIS BERGER-INC - SAD

15-god., iskustva u primeni ovih Upustava ukazala su na potrebu da se u izradi SO putnih projekata uvede FUNKCIONALNO VREDNOVANjE. VREDNOVANjE Problem - megalomanski putni projekati koji nisu primereni realno oekivanim saobraajnim tokovima - struni argument da li sa saobraajnog aspekta postoji potreba V Vae a Uputstva U t t - 1991.g., 1991 (S b ajni (Saobra j if fakultet, k lt t Beograd), B d) vie-fazno vrednovanje i eksplicitno je naglaena interdisclipinarnost studija opravdanosti kroz : FUNKCIONALNO, EKOLOKO, EKONOMSKO i INVESTICIONO vrednovanje

HDM ili Postojea UPUTSTVA ?

HDM-model - primena gotovog softvera(+) i problem kalibracije (-) na lokalne uslove (deafult vrednosti posebno kod klasa merodavnih protoka, zavisnosti V-q V-q, reprezentativna vozila, jedinine cene i sl.) HDM - prihvatanje pasivne uloge vrednovanja - dokazivanja ve gotovih projektantskih reenja, a aktivna ulogu (FV) preispitivanja i korekcije reenja u svim fazama optimiziranja (planiranja, projektovanja i procene posledica) preputena je alatu koji podrazumeva da je sve to korektno sprovedeno. Kljuni problem u balansu ponude i potranje, a time se dovodi d di u pitanje it j k korektne kt upotreba t b klj kljunih ih parametra t tranje PGDS-a i merodavnih saobraajnih protoka, g klase p protoka i os., ? analiza brzina, Nivoa Usluge, pogreni konani rezultati u ekonomskom vrednovanju.

PROMENE SAOBRAAJNIH TOKOVA NA PUTNOJ MREI SRBIJE U PERIODU 1988 2008.g.

Generalna analiza potranje (PGDS) osnov je za analizu merodavnih protoka i raspodelu saobraajnih tokova po klasama asovnog optereenja, qm Definisane su 3 funkcionalne podgrupe A,B i C (osnov f k i funkcionalna l klasifikacija kl ifik ij mree) kako bi se identifikovale promene s obzirom na dominantno uee pojedinih kategorija tokova (tranzitni daljinski, izvorno-ciljni i lokalni).
Promene saobraajnog optere enja (PGDS) u periodu 1988. - 2008.

7000 6000
PGDS (voz/d an)

5000 4000 3000 2000 1000 0

19 88 19 89 19 90 19 91 19 92 19 93 19 94 19 95 19 96 19 97 19 98 19 99 20 00 20 01 20 02 20 03 20 04 20 05 20 06 20 07 20 08

Godina

M mrea PGDS2008 6300 (voz/dan) ? Bez NO 12000 13000 (voz/dan)

(voz/dan) 10000 9000 8000 7000 6000 5000 4000 3000 2000 1000 0

PROMENE PGDS- NA VANGRADSKIM MREAMA i B U PERIODU 1988. - 2008.g.

Mrea rea B

1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Godina

(voz/dan) 60000 50000 40000 30000 20000 10000 0

PROMENE PGDS- NA DEONICAMA GRADSKE MREE C U PERIODU 1988.-2008.g.

rea C

19 88 19 89 19 90 19 91 19 92 19 93 19 94 19 95 19 96 19 97 19 98 19 99 20 00 20 01 20 02 20 03 20 04 20 05 20 06 20 07 20 08

Godina

Pro omene PGDS-a po m mreama a A, B i C

REZULTATI GENERALNI STAVOVI

Niska Ni k b baza prosenog PGDS-a PGDS u 2008.g. 2008 6300 (voz/dan)
Mrea A relativno spor rast posle kriznih perioda (1993, 1999) to je direktna posledica odsustva redukcije tranzitnih tokova i daljinskih izvorno izvorno-ciljnih ciljnih kretanja kretanja. Na najveem broju deonica mree A dolo je do promena u svrhama putovanja ; daljinska turistika kretanja (tranzitna i izvorno-ciljna) koja su izazivala pojavu vrnih optereenja u letnjim mesecima svedena su na simboline vrednosti . Nivo PGDS PGDS-a a iz 1990 1990.godine godine dostignut je tek u 2007.g. 2007 g Mrea B srednje vrednosti PGDS su znaajno nie u odnosu na A-mreu uz manje oscilacije tokom analiziranog perioda, a u periodu 2001-2005. vrednosti su iznad nivoa 1990. godine. Tokovi na mrei B su pod manjim uticajem spoljnih uslova budui da se radi o kretanjima unutar dravne teritorije bez znaajnijeg uea prolaznog (tranzitnog) saobraaja i vrnih optereenja. Mrea C (gradske deonice M-mree, lokalna kretanja u Beogradu - posledica neadekvatne ponude povrinskih vidova javnog gradskog prevoza i/ili nedovoljnog kapaciteta drugih gradskih deonica. Srednji PGDS se relativno brzo vraao na vrednosti pre kriznih perioda (1993 (1993,1999) 1999) i dostizao vrednosti znaajno vie od bazne 1990 godine (1997-1998, 2001-2004) sa izraenom tendencijom daljeg rasta do 2008.g.

REZULTATI
1.500 1.450 1.400 1.350 1.300 1.250 1.200 1.150 1.100 1.050 1.000
2001 2002 2003

Promene od 2001. do 2008.g. ?

vrste korelativne zavisnosti izmedju drutveno ekonomskih indikatora i saobraaja

I d k promene PGDS-a Indeks PGDS u periodu i d 2001. 2001 - 2008 2008.g.

rea C - gradska rea rea B

Godina
2004 2005 2006 2007 2008

Prosene godinje stope rasta PGDS-a

2001/ 2000 CELA MREA MREZA A MREZA B MREZA C 15.0% 15.2% 14.6% 15.9% 2002/ 01 8.8% 9.3% 8.6% 8.2% 2003/ 02 2.7% 4.6% 1.1% 2.6% 2004/ 03 5.0% 5.3% 5.1% 2.6% 2005/ 04 2.2% -0.2% 2.4% 11.8% 2006/ 05 11.6% 7.7% 16.4% 5.9% 2007/ 06 7.3% 9.0% 5.8% 8.3% 2008/ 07 1.2% 1.2% 1.4% 0.3%

MERODAVNI SAOBRAAJNI PROTOCI

Analiza saobraajnih zahteva (postojeih i buduih) PGDS, qm, klase asovnih protoka niz stratekih odluka u procesu optimiziranja putne mree dimezionisanje poprenog profila, novogradnja no ogradnja ili rekonstrukcija rekonstr kcija, FV (analiza brzina, qm/C, analiza Nivoa Usluge....) EV (trokovni modeli tvpp, texpl. ) EKLV (ekoloko vrednovanje) Regulisanje i upravljanje tokovima Eksploatacija mree

qm merodavni vrni protok n-tog asa i distribucija protoka

p klasama po (pouzdanost informacionog sistema o saobraajnim tokovima)

ISTRAIVANJE
Za analizu satne distribucije tokova i raspodelu po klasama uzeta je kao polazna raspodela iz modela HDM-4 u kojem je definisano 5 karakteristinih perioda uestalosti toka. p Radjena i analiza promena merodavnog vrnog asovnog protoka qm u periodu od 2003. do 2008.g. (kriterijum 30, 50, 100 i 200-tog sata ) sa ciljem detektovanja promena koje su nastale u tranji uzrokovane kako niskom bazom prosenog PGDS PGDS-a, a tako i aktuelnim periodom tranzicije (relativno stabilne ekonomske prilike, ali spor ekonomski oporavak i sl.,) u kome dominiraju lokalna kretanja i kretanja na krae distance. Detaljna analiza asovnih neravnomernosti protoka (? - na osnovu podataka sa savremenih automatskih brojaa saobraaja). 3 brojaa na teritoriji grada Beograda kao reprezenti dela mree sa dominantnim lokalnim kretanjima i to: ABS 271 - na mostu Gazela, ABS 265 Batajnica (put M-22) i ABS 268 - Lipovaka uma (put M 22). 22) Reprezenti dela mree sa dominantnim daljinskim kretanjima 5 ABS i to : ABS 255 (put M-1) Doljevac 1 Leskovac, ABS 225 (put M-1.12) Dimirovgrad gr. Bugarske, ABS 213 (put M-21) Bela Zemlja Kneevii, ABS 206 (put M-5/22) Mrajevci Kraljevo i ABS 234 (put M-22) Ugrinovci Buin Grob.

Promena merodavnog protoka u zavisnosti od izabranih klasa

12.00

10.00

8.00 M-1 ABS255 Protok (%) M-1.12 ABS225 6.00 M-21 ABS213 M-22 ABS206 M-22 M 22 ABS234 4.00

Rezultati analize asovnih protoka po klasama

2.00

0.00 87 6 87.6 350 4 350.4 613 2 613.2 Klase 2978 4 2978.4 4754 4 4754.4

Promene merodavnog protoka u zavisnosti od izabranih klasa

10.00 9.00 8.00 7.00 P rotok (% %) 6.00 5.00 4.00 3.00 2.00 1.00 0.00 87.6 350.4 613.2 Klase 2978.4 4754.4 Gazela ABS271 Batajnica ABS265 Lipova ka uma ABS268

Rezultati analize asovnih protoka po klasama

Na osnovu dobijenih rezultata mogue je izvesti sledee generalne zakljuke : Postoje P t j znaajne j razlike lik u di distibuciji tib iji asovnih ih protoka t k i izmedju dj preporuenih ih vrednosti u HDM modelu i lokalnim uslovima. Izabrane ab a e klase ase iz HDM modela ode a po pokazuju a uju malu a u oset osetljivost j ost malu aup promenu o e u vrednosti prosenih protoka naroito u prve 2 klase (87,6 i 350,4) to je naroito izraeno kod lokalnih kretanja. Ovaj rezultat ukazuje na neophodnost redefinisanja prve 2 (3) klase po pitanju broja sati, to je direktno povezano i sa rezultatima o upotrebi 200 200-tog tog asa kao merodavnog za utvrdjivanje qm . Kod dominantno lokalnih kretanja za izabrane klase rezultati jasno ukazuju na veoma slabu p promenu vrednosti merodavnog g vrnog gp protoka ( (naroito za prve p 3 klase). Nuna je dalja analiza i kontinualno praenje promena u pojedinim kategorijama saobraajnih tokova radi definisanja novih i razliitih klasa koji e mnogo realnije odslikavati realno stanje u saobraajnom toku s obzirom na karakter tokova.

Rezultati analize merodavnog asovnog protoka qm

Vrednost merodavnog asovnog protoka qm (% PGDS PGDS-a) a)
Tip puta s obzirom na njegovu funkciju Izrazito sezonski put Delimino sezonski put Vangradski regionalni Vangradski magistralni Prigradski put Gradska mrea Kriterijum 30-tog asa 38 23 20 Kriterijum 50-tog asa 34 21 18 Kriterijum 100-tog asa 28 18 17 Kriterijum 200-tog asa 26 16 12 Raspon 30 200 asa 38 - 26 23 - 16 20 - 12

15
12

14
11

13
10

10
8

15 - 10
12 - 8

7,5

8- 6

Preporu p ene vrednosti merodavnog g asovnog g protoka p qm

Rezultati analize merodavnog asovnog protoka qm na vangradskoj mrei

Automatski broja saobraaja

N-ti sat
30

2003
11.22 10.73 9.88 8.98 12.40 11 74 11.74 10.85 9.96 12.30 11.60 10.62 9.66 8.92 8.79 8.46 7.96 10.74 10.00 9.31 8.60

2004
12.54 11.81 10.52 9.27 12.70 12 03 12.03 11.04 9.98 11.75 11.19 10.43 9.50 8.89 8.73 8.33 7.92 10.76 10.07 9.41 8.65

2005
10.78 10.41 9.84 9.28 11.69 11 06 11.06 10.32 9.42 16.54 15.81 14.31 12.80 8.98 8.86 8.56 8.00 9.98 9.64 8.93 8.35

2006
11.56 11.00 10.22 9.26 11.18 10 67 10.67 9.83 8.93 11.76 11.27 10.43 9.60 8.96 8.84 8.52 7.98 9.69 9.27 8.78 8.18

2007
10.19 9.76 9.04 8.63 10.52 9 96 9.96 9.22 8.52 11.37 10.84 9.99 9.35 9.50 9.10 8.82 8.43 9.36 8.95 8.63 8.00

2008
9.87 9.66 9.13 8.74 14.17 13 65 13.65 12.74 11.48 10.54 9.94 9.35 8.74 8.95 8.83 8.55 7.99 9.07 8.86 8.48 7.89

M-1 ABS 255

50 100 200 30

M-1.12 ABS 225

50 100 200 30

M-21 ABS 213

50 100 200 30

M-22 ABS 206

50 100 200 30

qm (%PGDS)

M-22 ABS 234

50 100 200

Rezultati analize merodavnog asovnog protoka qm na lokacijama j sa dominantnim lokalnim kretanjima j

Automatski broja saobraaja N-ti sat 30 Gazela ABS 271 50 100 200 30 Batajnica ABS 265 50 100 200 30 Lipovaka uma ABS 268 50 100 200 2003 7.99 7.97 7.92 7.81 8 84 8.84 8.62 8.06 7.84 9.88 9.62 8.99 8.59 2004 8.48 8.06 7.91 7.70 8 93 8.93 8.59 7.97 7.76 9.58 8.99 8.70 8.14 2005 7.95 7.90 7.79 7.55 8 77 8.77 8.47 7.97 7.78 9.48 8.97 8.72 8.20 2006 7.72 7.53 7.07 6.96 8 71 8.71 8.36 7.94 7.74 10.03 9.75 9.10 8.63 2007 7.68 7.46 7.00 6.95 8 73 8.73 8.33 7.93 7.73 10.27 9.89 9.45 8.80 2008 7.69 7.48 7.00 6.95 8.87 8.61 7.99 7.80 8.95 8.80 8.42 7.91

qm (%PGDS)

Rezultati analize merodavnog asovnog protoka qm

Na osnovu dobijenih rezultata mogue je izvesti sledee generalne zakljuke : Postoje j znaajna j odstupanja p j u odnosu na preporu p p ene vrednosti merodavnih protoka na vangradskoj mrei znaajno su manje vrednosti po svim kriterijuma kao posledica niske baze PGDS-a, redukcija daljinskih kretanja, problemi medjunarodnog tranzita, odnosno drutveno ekonomskih prillika u Srbiji) Srbiji). Znaajno se smanjila razlika u vrednostima qm u funkciji broja sati (N od 30 do 200) tako se kriterijum 200 - tog sata logino namee kao merodavan. Na delu mree C sa znaajnim ueem lokalnih kretanja ne postoje znaajnija odstupanja u odnosu na preporuene vrednosti merodavnih protoka kao posledica optih trendova i pojaanog rasta ove katergorije kretanja kretanja. Razlika u vrednostima qm u funkciji broja sati (N od 30 do 200) na ovom delu mree je jo vie redukovana (sa 2 na 1%) tako da je upotreba kriterijuma 200 - tog sata sasvim i opravdana, d sa oiglednim i l d i zadatkom d k preispitivanja i ii j id daljih ljih i istraivanja i j realnog stanja u toku, odnosno potreba da se ovaj broj sati pomeri ka viim vrednostima

Zakljuna razmatranja
Struni osnov za donoenje valjanih odluka u procesu j projektovanja, j j finansiranja j i eksploatacije j puteva su planiranja, procedure vrednovanja procene posledica. Sistemom vrednovanja istie se njegova sloenost i multidisciplinarnost u kome se proimaju mnogobrojna teorijska i iskustvena znanja iz raznih naunih disciplina, ali i prevashodno vie-faznost i f t i integrisani i t i i pristup i t u svim i f fazama planiranja, l i j projektovanja i upravljanja infrastrukturom. Ve vie od 20 godina jasno je definisana obaveza da se aktivnom ulogom FUNKCIONALNOG VREDNOVANjA argumentuje odluka da li sa saobraajnog aspekta postoji potreba (kada, (kada gde i kako) za preduzimanjem odgovarajuih tehnikih mera.

Zakljuna razmatranja
Analiza Anali a saobraajnih zahteva ahte a (postojeih i b budu d ih), ih) odnosno problem realnog utrdjivanja merodavnih protoka dominantno utie na niz stratekih odluka u celokupnom procesu optimiziranja putne mree (dimezionisanje poprenog profila, novogradnja ili rekonstrukcija, FV, EV i EKLV). Generalni rezultati analize promena vrednosti qm i distribucije protoka po klasama potvrdili su tezu da su promene znaajne ali i veoma razliite u funkciji kategorija tokova tokova. Takodje Takodje, pitanje kalibrisanja svakog, ali pre svega ovog vanog pokazatelja na realne lokalne uslove veoma sloen zadatak. Znaajne promene koje se deavaju u saobraajnim tokovima moraju postati predmet kontinualnih istraivanja. Razvoj savremenog sistema brojanja na vangradskoj i gradskoj putnoj mrei je urgentna aktivnost.