S1P1L IRKOVI

ISTORIJA SREDNjOVEKOVNE BOSANSKE DRAVE

BEOGRLD
1964

ISTORNJA SREDOVEKOVVE BOSAISKE DRAVEPREDGOVOR

PREDGOVOR

U ravnomernom smenjivanju optih pregleda i pojedi- nanih istraivanja, tako karakteristinom za razvoj istorijske nauke, nalazimo se na polju srednjovekovne bo- sanske istorije ve dosta dugo u periodu izrazito istra- ivakih napora. Dve posleratne decenije su bile vrlo plodne ne samo u postizanju pojedinanih rezultata, ve i u monografskim zahvatima prostranih podruja srednjo- vekovnog ivota ove nae zemlje. Ukupno znanje o bosanskoj srednjovekovnoj prolosti, obogaeno velikim brojem no- vih detalja, daleko je mnogostranije i dublje nego to je ikad ranije bilo i razlikuje se umnogome od onoga to su nam kroz svoja dela saoptili poslednji ggisci celovitih pregleda srednjovekovne bosanske istorije. Rezultati no- vijih posebnih istraivanja se ve ne daju uklopiti u stare koncepcije; oigledno je dolo vreme da se u skladu sa napretkom studija u posebnim istraivanjima izmeni i slika o celini. Dobro je poznato, meutim, kako je teko odvaiti se na takav poduhvat. Pored velikih napora koje iziskuje i ogromne odgovornosti koju nalae, on dovodi do sasvim relativnog rezultata. Jedan celoviti prikaz, i kad je najbolje uspeo, poinje da zastareva im je iziao iz tampe. I sam autor mu mora u interesu nauke eleti da to bre zastari i bude prevazien. Da se uprkos svemu prihvatim toga posla savetovalo mi je viestruko oseanje dunosti: prema autorima posebnih istraivanja iji re- z^ctati dobijaju puni znaaj i smisao kad su integrirani u bpti prikaz; prema onima koji e se ogledati na polju istorije Bosne, kojima e ukupni pregled dobrodoi kao

10

polazna taka; najzad, prema onima koji se interesuju za istoriju srednjovekovne Bosne i imaju pravo na obavetenja na nivou sadanjih znanja. Tim optim motivima se pri- druio i jedan posebni: da se u duhu lepog obiaja u jugoslovenskoj nauci obelei petstota godinjica pada srednjo- vekovne bosanske drave.

Nije potrebno ni podvlaiti da ova knjiga ne bi mogla nastati bez pomoi i podrke itavog niza ljudi kojima dugujem veliku zahvalnost. Pre svega, to su svi oni koji su u toku poslednje dve decenije unapredili naa znanja o bosanskoj srednjovekovnoj prolosti. Ovde ih ne mogu sve nabrajati, imena su rasejana kroz itavu knjigu obeleava- jui njihov doprinos napretku ovih studija. Prijatno mi je da izmeu njih izdvojim svoga uitelja prof. dr Mihaila Dinia, jer sam bio privilegovan time tto sam, pored i- tanja njegovih radova, mogao kroz mnoge razgovore da dobijem dragocena obavetenja, mnoge podsticaje i savete. Prof. Di- ni je, osim toga, proitao rukopis i pomogao mi svojim napomenama s istim strpljenjem i blagonaklonou s kojom me je nekada uvodio u kauni rad. Rukopis je pre tamlanja ljubazno proitao i prof. Jadran Ferluga i zaduio me veoma korisnim napomenama. Asistent Rade Mihalji me je obavezao na veliku zahvalnost vodei portvovano i sa- vesno korekture ove knjige. Urednik Zadrugine edicije prof. dr Radovan Samarci se starao o tampanju knjige. Njegovo breme je bilo utoliko tee to sam u vreme tam- panja dugo otsustvovao. moja zahvalnost je utoliko vea. Gojko Suboti, asistent Filozofskog fakulteta u Beo- gradu, se prijateljski primio da ilustruje knjigu. U tome nezahvalnom POSLJ' pomogle su ga Nada Mileti, kustos Ze- maljskog muzeja u Sarajevu i dr Bojana Radojkovi, kustos M}*zeja primenjene umetnosti u Beogradu. Svi su me obave- zali na veliku blagodarnost. Karte je po mojim skicama izradio eljko kalamera, kustos Zavoda za zatitu spo- menika Beograda. Osoblje Dravnog arhiva u Dubrovniku i Biblioteke Istorijskog instituta u Beogradu mi je tokom godina svojom predusretljivou olakavalo rad, zbog toga mi je prijatno da i na ovom mestu izrazim svoju zahvalnost.

10

Srpska knjievna zadruga se prihvatila da knjigu objavi jo u danima kada sam se odluivao da je napiem. Bilo je to veliko ohrabrenje za koje u ostati uvek zahvalan.

ISTORIJA SREDNjOVEKOVNE BOSANSKE DRAVE

Sims M. ipkoei
UVOD

RAZVOJ ISTORIJSKOG PROUAVANjA SREDNjOVEKOVNE EOSANSKE DRAVE

Interesovanje prolost srednjovekovne Bosne nije se razvilo, kao to bi bilo prirodno, iz prouavanja, izda- vanja i komentarisanja njenih srednjovekovnih istorijskih spisa. Srednjovekovna Bosna je ostavila u naslee samo do- kumentarne izvore. Sa itave njene teritorije nije sauvan ni jedan jedini srednjovekovni narativni izvor. Objanjenje za to se ne moe nalaziti samo u pretpostavci da je sve iezlo i propalo u tekim vremenima turske vlasti, ve je daleko verovatnije da je tome doprinela osobena duhovna atmosfera u srednjovekovnoj Bosni koju su stvarali krstjani bosanske crkve. Iz istih dubokih razloga, iz ko- jih je bila liena crkvene arhitekture i monumentalnog slikarstva, Bosna je ostala i bez svoje knjievnosti. Posle turskog osvajanja jedino su franjevaki mana- stiri, nastali u decenijama uoi pada Bosne, odravali nekakav kulturni kontinuitet. Ali i oni su se suvie dockan pojavili i premalo su urasli u bosansko drutvo, da bi mogli da budu, u pravom smislu, uvari i prenosioci istorijskih tradicija. To jasno pokazuju dve hronike koje su u njima nastale: Fojnika (iz druge polovine XVII veka) i Hronika fra Nikole Lavanina (iz kraja XVIII v.). Za stariju istoriju Bosne one imaju, kao to je s razlogom reeno, svega nekoliko i to sasvim pomuenih i nepouzda- nih vesti (V. orovi)

.to se, uprkos svemu tome, istorija srednjovekovne Bo- sne nije sasvim zaboravila, treba zahvaliti dubrovakim istoriarima. Pod kraj XVI veka su u Dubrovniku, koji je dotle imao samo skromnu analistiku, pod utIcajem uzora koje je pruala italijanska humanistika istoriografija, sazrevala prva znaajna istorijska dela: Kraljevstvo Slo- vena (II tedpo 6.edI 51agiJ mljetskog opata Mavra Orbinija1 i Izvod iz dubrovakih letopisa (Sorgozo ggzGgeIo AedN appaI <I Kaiza) Jakova Lukarevia.2 Mnogostruke, tesne i trajne veze junoslovenskih drava na Balkanu i Dubrov- nika bile su poznate njegovim lrvim istoriarima. U pu- nom smislu to vai za Mavra Orbinija, za koga je reeno da daje prolost svoga grada u prostranom prikazu istorije svih Junih Slovena" (N. Radoji). Istorija Bosne je ve- oma trezveno opisana na poslednjih pedeset strana Orbinp- jevog dela. Mestimino su korieni u meuvremenu izgu- bljeni izvori, te je spis mljetskog opata i danas neobino dragocen.8 Interes Jakova Lukarevia je vie vezan za rodni grad, no i pored toga, on ima dovoljno povoda da go- vori o Bosni na mnogim mestima svoga nespretno kompono- vanog dela. Kao i njegov saEremenik i prijatelj Orbini, i Lukarevi je za sastavljanje svoga spisa upotrebio veliki broj dela. Od izvanredno velikog interesa je injenica da je Lukarevi zabeleio i dva dela koja bi trebalo da po- tiu iz srednjovekovne Bosne. Prvi je Ue1ettvIsK Ms. sgot$1a <I Vozgpa, po kome, kako sam navodi, prikazuje delo- vanje Nemanje i njegove brae u Primorju, a drugi je Iisgu Natioge NagoaIs sgop1$1a Etapie1e Steso. Njega je koristio priajui o buni u Bosni posle smrti bana Stjepana I Ko- tromania i o beanju njegove udovice i njenih sinova u Dubrovnik.4 Oba ova znamenita dubrovaka pisca su svojim delima izvrila veliki uticaj na dalji razvitak nae istoriografije. Oni su svetskoj nauci dali podatke o Ju- nim Slovenima na kojima e se temeljiti prikazi njihove istorije u XVII i XVIII veku.

Veliki znaaj za upoznavanje bosanske prolosti su imala i dela velikog hrvatskog istoriara Trogiranika Ivana Luia (Joageb Biszib). U svome glavnom delu Ie tedpo Va1tpa1gae e1 StoaNae JGG V/5 Lui se bavi Bosnom gde god se dogaaji tenje vezuju sa Hrvatskom i Dal- macijom, a to je

dosta esto u XIV veku. Pored toga, on je u dodatku spomenute knjige objavio tekstove nekoliko izvora koji sadre znaajne podatke za bosansku istoriju (spisi Tome arhiakona, Mihe Madkjeva, Pavla Pavlovia i dr.).

Naroito je dragocena arhivska graa koju je Lui upo- trebio i esto doslovno objavio u svome drugom delu Me- totge 1z1og1se sI Tgadipo ota s1e11o Tgai (Venecija, 1673) i u dopunama i ispravkama svojih glavnih dela.'1

Vesti koje su doneli Oroini i Lukarevi u svojim de- lima predstavljaju jezgro prikaza bosanske istorije, koje u svome delu NGzgotGa bugap1gpa <1irNs1 sotptepSag1o i51ga1a donosi veliki francuski naunik Dikan (Sat1ez s1i Rtezpe zgeit <1i Sapde).'

10

I na primeru Bosne se lepo vidi koliko politika zoi- vanja neposredno deluju na razvitak istoriografije. Kra- jem XVII veka, kada se poela osipati mona Osmanlijska Carevina i kada se posle osloooenja Hrvatske i Ugarske i zelikih uspeha u Srbiji i Makedoniji granica izmeu Habzburke Monarhije i Turske Carevine privremeno usta- lila na ivicama zemljita Srbije i Bosne, ove dve nae zemlje su se nale u centru politikog interesovanja. Re- enja iz 1699. su smatrana za privremena; Habzburka Mo- narija je stremila dalje ka jugu, i osvajanja koja su predsto- jala unapred pravda^ta argumentima iz istorije. Dokazivanje prava ugarske drave na Bosnu, na temelju njihovih odnosa u srednjem veku, ostalo je otada crvena nit koja se provlai kroz sve prikaze bosanske istorije napisane od strane Ma- ara. Otpor mladog nacionalizma Junih Slovena u XIX veku reagovao je na to velikom estinom, ali istim metodom. Otuda, gotovo do naih dana, u istoriografiji o srednjovekovnoj Bosni dominira pitanje ija je Bosna, pi- tanje uvedeno u istoriografiju sa strane i bez ikakvog naunog opravdanja. Ovu literaturu otvara jedan mali spis hrvatskog politiara i istoriara Pavla Ritera-Vitezo- via: Vozzpa satrIua zgue tedpit e^ GegG1iz 81erapg itg Vozzpae tedhz (Tugpalaae, 1712.),3 u kome je opisan kraj sred- njovekovne bosanske drave bez novih izvora, ali sa jasnom tendencijom.

Ista tendencija provejava i kroz prvu istoriju Bosne. na nemakom jeziku, koju je napisao B. A. Oeags119 u okviru jedne vietomne istorije sveta. Gebhardi se trudio da pri- kupi svu literaturu i objavljene izvore. Njegovo delo je dosta brzo postalo pristupano i srpskim itaocima, preko izvoda koji je iz Gebhardijeve istorije <Srbije i istorije Bosne napravio Jovap Raji i izdao sa svojim napomenama.10

11

Bosna^ j kao posebna politika celina prikazana u veoma obimkoj istoriji, koju je napisao eki autor Mak- similijan imek,11 diletant koji je ulagao znatne napore oko izrade ovog dela i vrio za njega istraivanja u Be- kom arhivu. Od skoro pet stotina strana ove istorije, jedna treina se odnosi na srednjovekovni period bosanske isto- rije. Ali domai izvori nisu iskorieni ni u ovom, do- tle najobimnijem pregledu. imek je naroito podvlaio prava Ugarske na Bosnu, njegova politika tendencioznost, zajednika uostalom mnogim delima ovog razdoblja, stoji svakako u vezi sa planovima o ruenju i podeli Osmanlij- ske Carevine.

Drukija tendencija provejava kroz delo Franje Ksa- vera Pejaevia NGz1ogga betoe 12 u kojem se nalazi jedan kratak ali znaajan pregled bosanske istorije. Politike pretenzije kod Pejaevia sasvim je potisnula elja da se postigne sjedinjenje istone i zapadne crkve pod okriljem papstva. Pored ozbiljnosti i kritikog smisla, ovaj pregled se odlikuje i vestima o odnosima Bosne i Srbije, potpuno zanemarenim kod starijih pisaca, izuzev Jovana Rajia koji je u delu Istorija razpih slovenskih narodov, najpae Bolgar, Horvatov i Serbov,13 u okviru istorije Srbije izla- gao i prolost Bosne, sluei se, uz ostale, i vizantij- skim i nekim domaim izvorima.

12

Niz dela stvorenih u toku XVIII veka zavrava Isto- rija Srbije i Bosne, izvanredno plodnog nemakog istori- ara Johana Hristijana Engela, koja se pojavila u samom poetku XIX veka.14 Kao i imekovo delo, Engelov spis predstavlja deo jedne istorije Ugarske i pridruenih ze- malja. Engelova revnost u traenju nepoznate izvorne grae nije dola do izraaja u prikazu bosanske istorije, tako da se ona temelji na vestima koje su prikupili raniji istoriari. Naroito je mnogo Engel preuzimao iz dela Ra- jia i Pejaevia. Njegova istorija Srbije i Bosne je mnogo itana i tokom decenija je bila glavni izvor obavetenja o prolosti naih zemalja.

Tokom XVIII veka javljaju se, pored optih pregleda politike istorije, i prvi spisi koji obrauju crkvenu istoriju Bosne. Najvaniji je ogroman rad jezuite Danijela Farlatija uggsitp zasgit ,15 kome je bio cilj da prikae istoriju katolike crkve kod Junih Slovena. Farlati je izneo na svetlost dana znatan broj dotle neiskorienih izvora, pre svega papskih bula i dokumenata nastalih u crkvenim sreditima naih zemalja.10 Izlaganje u sedam velikih tomova podeljeno je po biskupijama, i Bosna je do- bila mesto u IV tomu, mada vanih podataka ima i u VI tomu gde se obrauje istorija dubrovake crkve. Izvori koje je Farlati sakupio dali su mu uvida u specifinost bosan- skih crkzenih prilika, tako da je on, u stvari, prvi isto- riar bosanske jeretike crkve i zaetnik jedne snane struje u naoj istoriografiji. Posebno prouavanje crkve- nih prilika u Bosni, koje je privlailo isto tolkko pa- nje i kao sva ostala bosanska istorija zajedno, nadoigzuje se upravo na Dani]ela Farlatija.

13

Meu brojnim saradnicima Farlatijevim nalazio se i bosanski franjevac Filip Lastri, koji se zbog svoga dela Eriote ue 1izsa 1it ozpepzgz rtoigpsgae 17 moe smatrati ro- donaelnikom franjevake istoriografije, iji je doprp- nos poznavanju srednjovekovne bosanske istorije ostao skro- man i ogranien, pre svega, na prolost franjevakog reda.

Prva polovina XIX veka bila je u istoriografskom lo- gledu veoma jalova. Oduevljenje za srednji vek, kojim je bio ispunjen intelektualni ivot zapadne Evrope u ovo doba i koje je dalo podsticaj za nastanak veoma vrednih dela i jedva do danas nadmaenih publikacija izvora, nije moglo odjeknuti u laim zemljama. Nije bilo ni optih drutvenih uslova ni razvijene inteligencije, a s druge strane, vie nego skromna kultura Junih Slovena nije nipoto bila zasiena klasicizmom. Jedina istorija, koja se i dotle negovala, bila je srednjovekovna istorija, a ona nije zabeleila nikakav uspon: domai ljudi jo nisu bili dorasli zadacima koje je vreme postavljalo, a stranci, iji je doprinos dotle bio pretean, okrenuli su se svojoj narodnoj prolosti.

Kada je romantizam sredinom veka zahvatio i June Slovene, ljubav prema

14

gtrolosti je nadahnula pre svega traganje za domaim istorijskim spomenicima. Prve rezul- tate su osetili kroz otkrivanje i publikovalje izvora na- stalih na domaem tlu i napisanih na narodnom jeziku. Bili su to upravo izvori sasvim zanemareni u dotadanjem istoriografskom radu, tako da je ve prva zbirka bila do- voljna da unese ogromno osveenje i izazove pravi prej;rat u znanjima o srednjovekovnoj bosanskoj istoriji.

Pod prilino neobinim okolnostima nastala je prva zbirka domaih dokumenata, prepisanih kriom u Duboov- niku uoi selidbe jednog dela njegovih arhivskih riznica u Be, i objavljenih 1840. u Beogradu pod imenom popa Pavla Karano-Tvrtkovia. 18 Franjevcu Ivanu Jukiu prvom je palo u deo da ove izvore iskoristi. On je pod karakteristinim pseudonimom Slavoljub Bonjak objavio 1851. delce 2e-

15 S. 'V.irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske draveSIML IRKOVI

t1jorG$ g rouGezGtsa Vobpe suvie kratko i popularno i za- visno od Pejaevia, da bi moglo izvriti znatniji uticaj na nauku. I nadalje se napredak ogledao iznad srega u objav- ljivanju nove domae izvorne grae, ime su stv&rani predu- slovi za pojavu vrlo vrednih dela u poslednjoj etvrtini XIX veka. Vrlo kratak pregled bosanske istorije, koji je objavio ruski filolog A. Majkov u svojoj istoriji srpskog jezika 1857.20 ne moe izmeniti takvu ocenu.

Posle zbirke Karano-Tvrtkovia usledila je regesta bosanskih dokumentarnih izvora objavljena od Ivana Ku- kuljevia-Sakcinskog, 21 zatim MopitpetIa Zeggsa Franje Mikloia,22 ime je sasvim neuko publikovana zbirka Karano-Tvrtkovia istisnuta iz upotrebe. A u isto vreme pojavila se i zbirka Meda Pucia Spomenici srpski 28 sa sasvim novim i za istoriju Bosne neocenjivo vanim po- veljama i pismima. Tih godina su se pojavile i zbirke vatikanskih i mletakih dokumenata, a time su ujedno bili stvoreni vrsti temelji za dalji uspeniji rad.

16

U to doba se ve poeo uveliko oseati uticaj zraenja iz sredina sa razvijenom istoriografijom. Rad na istoriji, postavljajui sve otrije zahteve za primenu ve uveliko izgraenog naunog metoda. prelazi u ruke kolovanih istoriara sa velikim obrazovanjem i jakim kritikim smislom. Kritiki pravac je zavladao u istoriografiji o Bosni gotovo neprimetno, bez ogorene borbe sa romanti- arskim rodoljubljem, karakteristine za razvitak isto- rijske nauke u Srbiji. Objanjenje se moe nai u inje- nici da u Bosni nije bilo ilave epske istorijske tradi- cije koju bi morali ruiti istoriari kritikog pravca i u okolnosti da se u ovo vreme istorijom Bosne nisu ba- vili domai ljudi ve istraivai iz Hrvatske i Srbije, ili stranci osloboeni tradicionalnih predrasuda. Kri- tiki pravac doneo je sobom i svest o neophodnosti ispi- tivanja pojedinanih problema i uzdrljivost prema i- rokim sintetikim zahvatima. Pa ipak, srednjovekovna Bo- sna je dobila dosta rano jednu potpunu istoriju koja i danas zaslJtkuje potovanje mada je napisana pre vie od tri etvrtine veka, i mada joj je prethodilo tek nekoliko po- sebnih rasprava. To je Rogpe$1 Vozpe s!o rgorazI kgaCe^bNja, hrvatskog istoriara Vjekoslava Klaia (18 4 919 2 9). 24 Klaieva istorija je napisana kritiki i trezveno, na osnovu svih tada poznatih objavljenih izvora i temeljno prouene li- terature. Sve do uoi Drugog svetskog rata ona je bilaosnovni prirunik za srednjovekovnu bosansku istoriju, a njen malo proireni nemaki prevod Ivana Bojnina -l bio je jedini izvor obavetenja za inostrani nauni svet. Dalji razvitak nauke, naroito veliki broj posebnih istra- ivanja nastalih krajem XIX i poetkom XX veka, i pojava novih izvora, pre svega iz Dubrovakog arhiva, pokazali su znaajne praznine u Klaievom delu i to naroito za period XIVXV veka. Danas izgleda najvie zastarela opta koncepcija Klaieva. Sav u tradicijama austrijshe i maarske istoriografije, Klai posveuje panje skoro jedino politikoj istoriji u najuem smislu, a razvitak privrede i drutva ne dotie ni u onoj meri u kojoj su to poznati izvori dozvoljavali. Linosti vladalaca su u Klaievom prikazivanju najodgovornije za tok zbivanja, pa je, razumljivo, i periodizacija bosanske istorije izvrena po vladavini banova i kraljeva. Uz to se kroz itavu knjigu provlai jedna rodoljubiva protivugarska nota koja pred- stavlja istovremeno i dug vremenu i odjek hrvatsko-ugar- skih sukoba u doba kad je knjiga nastajala.

17

Pojedinana i .detaljna istraivanja zapoeta ve nekoliko godina pre pojave Klaievog dela predstavljala su u sledeim decenijama, glavne doprinose upoznavanju srednjovekovne bosanske istorije. Skoro svi istaknuti srpski i hrvatski istoriari su prouavali izvore za bosansku istoriju i, u manjoj ili veoj meri, svojim prilozima una- preivali ovu granu studija. Najvei hrvatski istoriar XIX veka Franjo Raki (18281894),- uz jedan obiman prikaz dramatinih godina junoslovenske istorije na prelazu iz XIV u XV vek, u kojem Bosna zauzima centralno mesto, dao je jo danas nenadmaeno i nezamenjeno delo Vodot g ra- Gaget (1869 70).-t Nasuprot Boidaru Petranoviu koji je neposredno pre toga pokrenuo pitanje o karakteru bosanske crkvene organizacije tvrdei da su bosanski krstjani: pravoslavci,28 Raki je dokazao da je crkva bosanska ogranak velikog dualistikog pokreta rairenog od Male Azije do Francuske, i time bosanskoj crkvenoj istoriji udario temelje koji su do danas ostali neuzdrmani. Rodo- naelnik kritikog pravca u srpskoj istoriografiji Ila- rion Ruvarac (18321905)20 dao je takoe vredne priloge istoriji Bosne, naroito Tvrtkovog doba. Njegov saborac Ljubomir Kovaevi (18481918)30 obogatio je fond izvora, dok je Stojan Novakovi (1842 1915)31 zasluan pre svega zbog istrrijsko-geografskih ispitivanja. Poseban interes za Bosnu, meu srpskim istoriarima aktivnim krajem

18

XIX veka, pokazivao je Ljuba Jovanovi (18651928)32 i dao korisne priloge za poetak i kraj srednjovekovnog perioda bosanske istorije. >

Austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine 1878. de- lovala je u znaajnoj meri na razvoj prouavanja bosanske istorije. Nova vlast je zemlju izvlaila iz zaostalosti, opti kulturni nivo se dosta naglo uzdigao, tako da su se pojavile i ustanove zainteresovane za srednjovekovnu pro- lost Bosne. Najvaniji meu njima je bio Zemaljski muzej u Sarajevu, osnovan 1885,33 koji je uskoro pokrenuo svoju publikaciju Glasnik Zemaljskog muzeja,' 6 * zaslunu u ve- oma velikoj meri za prouavanje bosanske istorije. Preko 70 godita ovog asopisa, koji jo i danas izlazi, predstav- ljaju pravu riznicu izvorne grae i naunih saoptenja. Pored Beograda i Zagreba, najjaih sredita istorijske nauke u junoslovenskim zemljama i najaktivnijih u pro- uavanju bosanske.prolosti, javlja se i novo sredite u Sarajevu sa svojim pregaocima. Posebno meu njima zaslu- uje da bude pomenut iro Trz*helka (1865 1942)35 zaslu- an pre svega zbog neumornog sakupljanja arheolokih spomenika i istorijskih izvora. Odsustvo pravog kritikog smisla i strunog znanja oduzimalo je, meutim, njegovim raspravama trajniju vrednost.

19

Tuinska vlast je u svoju kulturnu delatnost u Bosni i pomaganje istorijskih studija unosila "svoje raune i pod- vrgavala ih svojim politikim ciljevima. U tenji da pa- ralie nacionalnooslobodilake uticaje iz drugih jugoslovenskih zemalja, pre svega iz nezavisnih drava Srbije i Crne Gore, okupatorska vlast je potencirala posebne istorijske tradicije Bosne i Hercegovine i svesno teila da vetaki stvori posebnu bosansku nacionalnost. Austro- ugarski okupacijski politiki sistem je negativno delo- vao na razvoj nauke i na taj nain to je potpirivao srpsko- hrvatske polemike oko Bosne. Odbijajui ugarske tvrdnje temeljene na istorijskim pravima i argumentima iz dravnopravnih odnosa. da Bosna pripada Ugarskoj, Srbi i Hrvati, najzainteresovaniji za Bosnu meu Jugoslovenima, pokretali su pitanje pripadnosti" iz nacionalnog aspekta. Polemika oko toga da li je Bosna srpska ili hrvatska ze- mlja vodila se, dodue izvan nauke, kroz publicistiku i propagandu, ali nije ostala bez odjeka ni u naunim raspravama o srednjovekovnoj bosanskoj istoriji. Skoro kod svakog pisca se lako otkriva ije stanovite zastupa. Dok se nacionalna zainteresovanost u naunim raspravama srazmerno malo osea u izboru tema, tendenciji i nainu argumentacije, njihovi rezultati su, irei se izvan strogo naunih krugova dobijali esto sasvim drugi smisao i vrili esto veoma tetno dejstvo. Pritisak itave te mune atmosfere bio je toliki da se iz redova naunika nisu uli glasovi da je to pktanje, raspravljano sa toliko strasti, ukoliko se tie srednjeg zeka, s naune take gledita lieno svakoga smisla.

U ovo doba se opaa vraanje interesa za istoriju Bo- sne i kod stranih istoriara. Neosporno najvee zasluge ima Konstantin Jireek (18541913) 36 koji se Bosnom bavio u okviru srpske istorije, kojoj se u najve*oj meri posvetio od kako je otkrio bogatstvo i vrednost dubrovake arhivshe grae. Podaci dubrovakih arhivskih izvora su omoguili novo veliko osveavanje i produbljivanje studija o prolo- sti Bosne. U orijentaciji prema izvornoj grai Dubrova- kog arhiva, na Jireeka se naslanja jedna snana struja u naoj medijevalistici, koja je imala svoje predstavnike u skoro svakoj generaciji naunika i koja je dala najplodnije i najznaajnije doprinose poznavanju

20

srednjovekovne Bosne. Svojom studijom Trgovaki putevi i rudnici u srednjeve- kovnoj Srbiji i Bosni Jireek je ispisao prve stranice toliko zanimljive bosanske privredne istorije. Pored niza manjih priloga o detaljnim pitanjima, uvek punih sigurnih, preciznih podataka i novina, Jireek je dao i prvi zna- ajni celoviti pregled bosanske istorije u naem veku. itavu istoriju srednjovekovne Bosne on je izneo u svojoj Istoriji Srba (1911). Sav napredak u izuavanju srednjo- vekovne Bosne, posle Klaieve knjige, doao je do izraaja u ovom monumentalnom delu. Osobenost bosanskog politi- kog razvoja je, ipak, ostala u izvesnoj meri zaklonjena isto- rijom Srbije, koja je bila u centru panje autora i po ko- joj su izvreni periodizacija i ralanjavanje knjige. Obilje novih podataka, pre svega iz Dubrovakog arhiva, za unutranju istoriju Bosne, iznetih u drugom velikom Ji- reekovom delu, nije takoe omoguilo da se stvori jasna i reljefna slika o drutvenom i privrednom razvoju Bosne, opet zbog toga to su podaci i zakljuci ove vrste stopljeni sa onim jo brojnijim koji se odnose na. istoriju Srbije. Poetkom XX veka prouavanje bosanske istorije do- ivelo je polet pojavom jedne nove generacije jugosloven- skih istoriara, koja je svoju panju poklonila ovoj ze- mlji. Oni su veim delom proizili iz Jireekove kole, ali svoj interes nisu usredsredili iskljuivo na srednjo-

21

vekovni period kao njihov veliki uitelj. Jovan Radoni (18 7 319 5 6)37 i Aleksa Ivi (1881 1948)88 svoj nauni rad su zapoeli monografijama posveenim pojedinim lino- stima iz bosanske istorije. Korisne priloge je dao i Sta- noje Stanojevi (18741937),88 a Nikola Radoji,40 takoe Jireekov uenik, osvetlio je mnogostruko istoriografiju o Bosni. Iz Jireekovog kruga je izaao i Vladimir o- rovi (18851941),*} koji se istorijom Bosne istrajno bavio u toku itavog svog naunog rada. U Hrvatskoj, na poethu veka, dao je svoje znaajne doprinose poznavanju prolosti Bosne znameniti' istoriar Ferdo ii (18691940).-12 U monografiji o Hrvoju Vukiu, on je iscrpno prikazao razdoblje s kraja XIV i poetka XV veka, u kojem je bosanska istorija tako tesno povezana sa hrvatskom. ii je dao takoe i jedan pregled itave istorije Bosne u okviru hrvatske istorije. Za napredak studija o prolosti srednjo- vekovne Bosne do prvog svetskog rata, vrlo koristan je bio rad Maara Lajoa Talocija (TaPosgu 18541918), i to da- leko vie zbog organizovanja edicija izvora i sakupljanja grae, nego zbog samostalnih rasprava.

Posle Prvog svetskog rata. obnovljen je rad naunih ustanova, pokrenute su nove publikacije, ali je intenzi- tet studija opao, mada su opti uslovi za negovanje nacio- nalne istorije u novoj dravi bili znatno povoljniji. Do- brim delom to treba pripisati smeni generacija u toku rata je umro niz znaajnih naunika, meu njima i Kon- stantin Jireek i izvesnom rasprostiranju istoriograf- skih napora u irinu, usled toga to su istoriari mlae generacije poeli poklanjati svoju panju itavom nizu dotle zaputenih naunih oblasti. Bosni je ostao veran Vladimir .orovi, koji je rad na istoriji svoga rodnog kraja, zapoet jo u Sarajevu, nastavio i kao profesor Beogradskog univerziteta. Posebnim raspravama on je u toku dve decenije pripremao tle za jedan celovit prikaz bosanske istorije.

22

U periodu izmeu dva rata, razbuktala se diskusija o osnovnim pitanjima bosanske crkvene istorije. Pokrenuo ju je profesor bogoslovije Vaso Gluac, koji se inae nije isticao prouavanjem bosanske istorije. On se vratio sta- roj tezi Petranovia, koju su u meuvremenu zastupali piscidiletanti u lokalnim publikacijama, i dokazivao da je bosanska crkva bila pravoslavna. U itavo pitanje je unoeno dosta nacionalne i politike strasti i Glueva 'tezaje u krugovima.. kojima je godilo pravoslavlje u srednjo- vekovnoj Bosni, naila na odobravanje vee nego to je zasluivala po svojoj utemeljenosti i naunoj vrednosti. Znatno docnije, u godinama uoi rata, na istu poziciju te- meljnog odbacivanja itave koncepcije Rakog o dualisti- kom karakteru bosanske crkvene organizacije, stao je i za- grebaki istoriar Jaroslav idak. On se odluno ogradio od Gluca/;; jer mu nije bilo teko da pokae neodri- vost teze o pravoslavlju. Po njegovom shvatanju, crkva bo- sanska je bila jedna kranska zajednica s podlogom u irilometodijevskoj batini, podjednako nezavisna o Rimu i Carigradu, i nije imala u sebi nikakvih heretikih elemenata dualistikog tipa. Svoje shvatanje problema bosanske crkve idak je branio sa daleko vie znanja i argumenata, ali ga je izgradio na istim metodski neodr- ivim temeljima: na apriornom odbacivanju podataka ka- tolikih izvora.

U samo predveerje Drugog svetskog rata, 1940. godine, pojavio se dosad najobimniji i najpodrobniji prikaz sred- njovekovne bosanske prolosti Historija Bosie, Vla- dimira orovia. U knjizi zamiljenoj kao prvi deo jedne velike istorije Bosne sve do 1918, orovi je stigao da izloi prolost Bosne od preistorije do 1482. godine. Uvodni delovi su razraeni osobito podrobno, tako da se tek posle sto strana italac sree sa Slovenima, a sve do posle Kulinog doba izlagana je uporedo i itava istorija Srbije. Historija Bosne je izraena na osnovu svih tada poznatih izvora i literature i na osnovu neobjavljene arhivske grae koju je orovi godinama sakupljao u Du- brovakom arhivu. Sve je to omoguilo, zajedno sa znatnim brojem prethodnih detaljnih studija, da orovievo delo bude neuporedivo sadrajnije i potpunije od svih ranijih pregleda bosanske istorije. Pa ipak, ni na njega se ne mo- emo uvek i u svemu osloniti. Dubrovaka graa je kori- ena nepotpuno, tako da se, naroito za period od XIV veka nadalje, moraju uiniti mnogobrojne dopune i ispravke. I koncepcija dela u celini bila je zastarela ve u trenutku njegove pojave. Kao i u ranijem Klaievom prikazu, privredni, drutveni i kulturni razvoj je za- nemaren. Poneto to sami izvori neposredno daju ili to je utvreno u ranijim radovima, spomenuto je, ali su ostale nepovuene osnovne linije drutvenog i privred- nog kretanja. U pitanjima crkvene istorije, orovi je po- dravao koncepciju Rakog, ali je inio tolike ustupke njenim protivnicima da je gotovo doao do kompromisnog reenja. Osim toga, delo nemn jasne ni u|tut|tt.*<m razvi- tkom opravdane periodizacije, niti podel koja 6i olak- ala

23

preglednost i uoavanje bitnih oddtsd lojedinih razdoblja bosanske srednjovekovne istorije^. V Posle orovia, pojavilo se jo jedno delo sa. ambici- jom da prui zaokruenu sligu bosnshe .sredvovekovne prolosti u celini. To je Rsp)Gje$1 hetIja Vozpe g Negsedougpe koju ]e izdalo Hrvatsko kudturno drutvo Napredak u Sarajevu, 1942. U stvari, to je zbornik priloga raznik autora u kome sasvim nesamostalni pregled poli- tikog razvitka (M. Perojevi) zauzima lavovskh deo. Kva- litet pojedinih dogfinosa je veoma razlihkt, tgored sasvim neupotrebljivih priloga o crkvi i ureenju (- Truhelka), nalaze se i korisni, kao to je pregled ugarskhh izvora (F. ii) i bosanskih rukopisa (V. Vrama). Trenutak po- jave je ostavio suvie mnogo izrazito negativnhh tragova na ovoj knjizi. Pored toga to sadri pohvale neprijatelj- skoj okupaciji i faistikom reimu, oka je m sadrajno retuirana u duhu ustake propagande. Samo mali broj stranica ove vrlo obimne knjige slui kauci i samo zbog njih vredi da bude spomenuta. Inae su ratne godine zna- ile skoro potpuni prekid studija u itavoj zemlji.

Novi polet su istraivanja sr>edn>oekovne bosanske istorije doivela u osloboenoj zemlji. Naprstku studija najvie su doprinosili istoriari koji su svoj rad za- poeli jo u deceniji pre Drugog svetskog rata. Prvo me- sto meu njima neosporno pripada Mihamlu Diniu, koji je u izuavanju srednjovekovne Bosne najdoslednhje zastupao onu razvojnu liniju u istoriografiji, koju je zasnovao Konstantin Jireek. Sistematsko istraivane dubrova- kog arhivskog materijala omoguilo mu Je da doe do vrlo sigur-gh i vrednih rezultata iznetih u veem broju ra- sprava, od kojih svaka znai krupan korak kapred u upozna- vanju srednjovekovne Bosne. Njihov znaaj je utolnko vei to se odnose na itav niz podruja zanemarekhh u znatnoj meri jo od Jireekovog vremena. U posderatnom periodu, njegovi najvei doprinosi istoriji Bosne s^' dve monogra- fije o rudarstvu i o bosanskom dravnom sa6or>u. M. Dini je dao, i jedini u posleratnom periodu, prikaz srednjove- kovne bosanske istorije u celini.44 Iako vrlo mali po obimu, zbijen u strogo odreene granice jedne glave pri- runika Istorija naroda Jutoslavijs. on predstavda naj- taniji i najsvestraniji pregled istoriJe sredovekovne Bosne. Kroz itav niz godina, glavnu panju su privlaila crkvena pitanja. Dok su u predratnom periodu najjae do- lazila do izraaja miljenja onih koji su shvatanja Rakog dovodili u pitanje, sada su se sa svojim argumentima poja- vili branioci bogumilske koncepcije. Aleksandar So- lovjev, Dragutin Knivald i Mihailo Dini u posebnim raspravama dokazivali su dualistiki jeretiki karakter bosanske crkve. Zahvaljujui njihovim rezultatima, temelji koje je bosanskoj crkvenoj istoriji udario Franjo Raki, ostali su neuzdrmani. Jaroslav idak je

24

1954. shvatanje Rakog prihvatio kao Gluac je doao do apsurdne pozicije posle toga, pitanje bosanske crkve nije in- teresovanja se pomerilo prema spomenicima.

opti okvir za reenje problema, a Vaso negiranja dua- listike jeresi uopte. 4 5 I prestalo da zaokuplja istraivae, teite bosanskim rukopisima i arheolokim

Karakteristina ra posleratni period je injenica da se istorija Bosne neguje u svim naim veim naunim centrima, od JBubljane gde je Gregor remonik (1890 1958)48 razvijao pomone discipline i prounavao pojedina pitanja iz politikog razvitka, preko Zagreba, gde se Ja- roslav idak aktivno bavi crkvenom istorijom, do Beo- grada, gde je Mihailo Dini pored szog szestranog istra- ivakog rada prema bosanskoj istoriji uputio nekoliko svojih uenika. U Beogradu je, pored toga, grupa istoriara umetnosti (Svetozar Radoji, Vojislav uri, Jovanka Maksimovi, Ivanka Nikolajevi) dala znaajne doprinose poznavanju srednjovekovne bosanske umetnosti. Vei znaaj nego to ga je imalo ikad ranije, dobilo je Sarajevo, kao centar u kojem se radi na bosanskoj istoriji. Uz stare i zaslune ustanove i publikacije, Sarajevo je dobilo u po- sleratnom periodu svoj univerzitet i Nauno drutvo i veoma vane publikacije, kao to su izdanja Naunog dru- tva i Godinjak Drutva istoriara Bosne i Hercego- vine. Ovaj nauni centar ima i svoje medijevaliste koji su istoriju srednjovekovne Bosne zaduili svojim veoma vred- nim doprinosima. Pre svih, to su Akto Babi, ije je inte- resovanje posveeno pitanjima unutranjeg razvitka srednjovekovne bosanske drave i Desanka Kovaevi, istori- ar srednjovekovne bosanske privrede. Vana arheoloka istraivanja srednjovekovnih spomenika preduzima Zemalj- ski muzej u Sarajevu; on je zapoeo i dve veoma vane pu- blikacije: korpus srednjovekovnih bosanskih natpisa i korggus srednjovekovnih bosanskih nadgrobnih spomenika^GLAVA PRVA OBRAZOVANjE BOSANSKE DRAVE (XXII v.)

IZVORI

Veoma je oskudna graa na kojoj poiva nae poznavanje najstarije bosanske istorije. Nekoliko fragmentarnih vesti kod pisaca X i XII veka predstavljaju jedinu podlogu za prikazivanje enog najranijeg perioda. Na prvom mestu stoji vizan- tijski car Konstantin VII Porfirogenit sa delom O narodila (H>e ab.t 1p 1z 1tapb .0 Gtreggo). Sin Lava VI Mudrog, car Konstan- tin VII (912959), ostavio je u istoriji daleko znaajniju uspo- menu kao pisac nego kao vladalac. Od njegovih dela za istoriju Bosne je interesantan samo pomenuti spis u kome se nalaze oba- vetenja o doseljenju, oblastima i dravama Junih Slovena. Temeljna kritika prouavanja spisa O narodila pokazala su da on predstavlja kompilaciju u kojoj se gotovo ne osea ori- ginalno stvaranje pievo. Mnoga ponavljanja, kompozicioni ne- dostaci i neusklaene vesti pokazuju da je siis sastavljen sd veeg broja manjih spisa, fragmenata tuih dela, diplomatskih i drugih izvetaja, itd. To je samo uvealo njegovu izvornu vrednost.1

Sasvim drukijeg karaktera je na drugi glavni izvor za ovo razdoblje, Letopis Popa Dukljanina ili Barski rodoslov, kako bi pre trebalo nazvati ovaj spis. Ovaj skromni sastav nepoznatog pisca nastao je u Baru, u drugoj polovini XII veka, najverovatnije u vremenu od 1160. do 1180. godine.1 Velika je razlika u pogledu sadraja izmeu poetnih i zavrnih glava Rodoslova. U prvom delu se iznosi genealogija kraljeva nekakve fiktivne zajednike drave svih Junih Slovena na teritoriji od Dunava do Jadranskog mora i od Istre do Draa. U njoj se meaju sasvim fantastina lica sa imenima vladalaca pozna-

t
tim iz drugih izvora, sze u potgguno pobrkanom hronolokom redu. Zavrni deo Ba-rskog rodoslova se ograniaza iskljuivo na dukljansku dravu i teritoriju izmeu Kotora i Skadra. Hronoloki red je ovde pouzdan, a poneke linosti poznaje.mo iz dela vizantijskih pisaca. Sredinu i prelaz izmeu

ovih delova ini izvod iz itija svetog Jovana Vladimira, dukljan- skog kneza. Dok je prvi deo ovoga spisa neupotrebljiv kao isto- rijski izvor, za doba olisko pievom vremenu se moemo osloniti na njegova oskudna kazivanja. O Bosni ima u Rodoslovu podataka na vie mesta i oni su sasaim nejednake zrednosti. I Jednu kratku ali dragocenu zest dugujemo vizantijskom piscu Jovanu Kinamu, istoriaru dooa Komnina i sekretaru cara Manojla I. Kinam je oio uesnik zizantijsko-ugarskih ratova voenih na naem zemljitu, te otuda njegov podatak o banu Boriu ima naroitu vrednost.* Boria spominje i bJtop <3e Kega, ugarski pisac XIII veka, u delu Sezsa Nipdatotit. O Bosni se govori u odeljku o nemakim doseljenicima Oe pobg- Iiz ab^epgz koji je stariji od celog sgsa.

I - . - . , - , . , , - . , , , - . . .-

28

Meu izvorima za ovaj period moraju se spomenuti i dve ugarske povelje. O njima e biti vie rei u sledeem odeljku (v. str. 45). drana: Dirahion (Dra), Apolonija (Polini kod Valone) i, naroito za

podruje Bosne, Narona (danas Vid, blizu ua Neretve). Tu je bio poetak vanog trgovakog puta kroz dolinu Neretve, glavne komunikacije izmeu Bosne i mora kroz itavo rimsko doba, srednji vek, sve do danas.

Trgovci su prvi krili puteve kojima su prodirali razni elementi grke kulture. O ivom trgovakom prometu izmeu ilirskih plemena i Grka svedoe brojna otkria novca grkih gradova i kolonija i nalazi oruja i kera- mikih proizvoda, kod kojih tehnika izrade i, ponekad, grka signatura nedvosmisleno otkrivaju poreklo. Za trgov- cima su prodirali! grka pismenost, religija i politiki uticaj. Ilirsko pleme' Daorza je kovalo novac sa grkim natpisom i predstavom Hermesa. Politike veze Ilira i Grka ilustruje epizoda Dimitrija Hvarskog, a potvruju ih i brane veze istaknutih ilirskih porodica sa Grcima.

Ovaj stariji, grki sloj u kulturi ilirskih plemena, nije ostavio tragove koji bi mogli imati znaaja za docnije doseljene Slovene. Grci su se u svojoj kolonizaciji zaustav- ljali na samoj obali mora, u zalee su prodirali samo po- jedinano, a njihovi mnogostrani uticaji dotakli su samo povrinu ilirskog plemenskog ivota. Vanija od svega je injenica da izmeu ovog grkog perioda i naseljavanja Slovena lei nekoliko vekova rimske vlasti nad ilirskim . teritorijama.

29

Guenjem ilirskog ustanka, 9. godine n. e., zavren je period od preko dva veka uporne borbe rimskih osvajaa i ilirskih plemena. Granice Rimskoga Carstva obuhvatile su trajno i nae oblasti. U toku rimskog perioda potpuno se izmenila privredna i drutvena struktura oblasti na kojima se docnije prostirala srednjovekovna bosanska drava. Pod rimskom vlau, posebne teritorije pojedi- nih plemena povezane su u daleko prostraniju celinu, iji su okvir predstavljale granice rimskih administrativnih jedinica. Na samom poetku, Ilirik je, kao carska provin- cija, podeljen na Dalmaciju, kojoj je pripalo i zemljite docnije Bosne, i Panoniju. Dalmacija je obuhvatila veoma prostranu teritoriju izmeu morske ooale i reke Save, sve od Istre na zapadu do JBea na istoku. itav niz podela i reorganizacija provincija, koje su uvek vodile ka stvaranju veeg broja manje prostranih jedinica, mimoiao je uglavnom Dalmaciju, tako da se ona u gotovo istom opsegu odrala do propasti Carstva.

Zemljite ispresecano brojnim planinskim masivima i ograncima, i razbijeno tako na veliki broj zatvorenih celina u kojima se odvijao privredni i drutveni ivot, povezano je sistemom komunikacija koji se sastojao od ve- likih puteva i njihovih mnogobrojnih ogranaka. Rimljani, keosporno, nisu veliki poduhvat izgradnje puteva zapoelp svugde na golom zemljitu. Poneto su nasledili od Ilira, ali je tehniki izvrsna, planski izvedena i dobro uvana mrea komunikacija u celini, ipak, njihovo delo. Otkri- veni ostaci i trase rimskih putova pokazuju da se naroita panja posveivala povezivanju neposrednog jadranskog za- lea sa krajevima dublje u unutranjosti, ali isto taho da su brojne bile i veze meu naseljima u unutranjosti. Putevi su u rimskoj Dalmaciji graeni i u III i GU veku n. e., kada je Carstvo ve bilo potresano ozbiljnim krizama. Mrea rimskih puteva je predstavljala dragoceno naslee koje su Sloveni primili od rimskog reima. Delimino su se mogli koristiti jo i u srednjem veku, a najvei deo docnijih karavanskih puteva sledio je nekadanje rimske trase.

30

Pod rimskom vlau, u krilu rimskog robovlasnikog sistema, dole su do izraaja prirodne odlike tla i bogat- stva zemljita. U ogromnoj meri su razvijene proizvodne snage i itavo privreivanje je unapreeno. U ovom peri- odu je, svakako, postala primetna crta koja odvaja privredno aktivne rejone od pasivnih, visokih planinskih oblasti. Naselja, komunikacije i itav privredni i drutveni i- vot usredsreeni su bili, razumljivo, u podrujima sa pri- vrednom snagom. Tragove ove podele, ija je granica bila sve upadljivija ukoliko je kasnoantika civilizacija vie napredovala, zatekli su takoe Sloveni posle svoga dose- ljenja. Oni su poseli upravo one delove zemljita koje su nekada Rimljani drali i eksploatisali, ali su sve po- injali iz poetka.

U privredi rimske Dalmacije izuzetno veliki znaaj je imalo rudarstvo. Kod rimskih pisaca, kod kojih se inae veoma retko nailazi na podatke o ovim krajevima, Dalma- cija je vaila kao zlatonosna zemlja. Naravno, zlato nije bilo ni jedini, ni glavni proizvod rimskog rudarstva u Dalmaciji. Brojni ostaci antikih rudnika svedoe da su dobijani i gvoe, olovo, bakar i srebro. Rimski rudnici na teritoriji Bosne su grupisani u nekoliko oblasti. Jedan vaan bazen je bio u sredinoj Bosni, izmeu gornjeg toka Bosne, gornjeg toka Vrbasa i Lave. Drugi se nalazio u zapadnoj Bosni u podruju Sane, Japre i Une, a uz srednji tok Drine bila je trea glavna rudonosna oblast iji centar je bila Ek>ta\aa, nedaleko od docnije Srebrnice. Ovde je bilo i sedite rimske rudarske administracije; tu je delovao rgosiga!og e1aDogit Panonije i Dalmacije, upravnik itavog rudarstva dveju rimskih provincija. Arheoloki i epigrafski materi^al sauvan na mestima rudarske pro- izvodnje svedoi da su rimski rz^dnici uveliko radili i u toku III i IV veka n. e. Kada se posle mnogo vekova u srednjo- vekovnoj Bosni obnavljala rudarska delatnost, Sasi, pokre- tai drugog velikog talasa rudarske proizvodnje, ili su stopama svojih rimSkih prethodnika. Dva najglavnija sred- njovekovna rudokopna podruja, centralno i istonobosansko, poklapaju se sa velikim rimskim rudnim bazenima. Jedino je oblast zapadne Bosne ostala neiskoriena u srednjem veku.

31

Druge privredne grane na tlu Bosne u antiko doba su nam ostale skoro easvim nepoznate. Intenzivnu poljopri- vredu potvruju brojni nalazi uae gizIsae, jezgara poljo- privrednih gazdinstava. Bez sumnje, stoarstvo je sauvalo znaaj, glavno zanimanje Ilira.

 (X XII .)

32

Unutranjost Dalmacije bila je zahvaena procesom urbanizacije, karakteristinim za najvei deo provincija velikog Rimskog Carstva. Ostaci antikih naselja dali su povoda za hipotezu da su neki krajevi, naroito zapadna Hercegovina, bili u rimsko doba gue naseljeni no u docnijim vremenima. Rimska naselja se u osnovi nadovezuju na starija ilirska, mada su Rimljani u periodu osvajanja unitavali ilirska utvrena sredita da bi smanjili mo- gunost otpora. Naselja su uopte sa teko pristupanih uzvisina premetana na ravna i otvorena mesta. Jedan deo ilirskih utvrenih naselja naroitog tipa, gradine u dananjoj naunoj terminologiji, odrao se i u toku rim- skog perioda. Vea rimska naselja su se obrazovala u obla- stima sa razvijenim proizvodnim snagama, uz mesta rudar- ske proizvodnje, pokraj logora rimskih garnizona i ponegde uz vee mineralne izvore. U veoj meri je bilo urbanizo- vano Primorje, dok su se u unutranjosti provincije gra- dovi nalazili u privredno najaktivnijim oblastima. Na osnovu istorijskih i arheolokih izvora poznat je prili- an broj rimskih gradskih naselja na teritoriji Bosne. Ostaje nepoznat poloaj nekih koja su pomenuta u izvo- rima po imenu, kao to ostaje nepoznato ime nekih gradova od kojih su se sauvali znaajni materijalni ostaci. Ti gradovi su imali razlinit poloaj u rimskom administrativnom sistemu. Rang kolonije, koji je stanovnicima obezbe- ivao prava rmskJih graana, imali su, pored stare Narone, Domavia (od III veka) i, moda, gezriCsa Aciae 5..., na me- stu dananje Ilide kod Sarajeva. Ovaj grad je inae imao status samoupravne optine, kao i jedno drugo naselje na mestu dananje Rogatice. Najorojnija su bila gradska na- selja sa statusom municipija: ]Zotau1a (pre nego to je po- stala kolonija), E&Lie Ue1iz, blizu izvora Rame; VJze Mo\'a (danas Vitez na Lavi), BIipsp (Hutovo Polje), 5r1opi (u DOLINI Sane), 5a1\aae (blizu Glamoa), Re1ua (blizu Livna). Municipiji ija imena danas nisu poznata nalazili su se: u ipovu, Skelanima, Duvnu, Stocu, Gracu kod Posuja, kod Kiseljaka, kod Ljubukog i u Rudom. Za izvestan broj mesta ija su imena poznata nije poznat rang keji su imala. Privredna snaga provincije omoguavala je da se gradovi u naim oblastima priblie svojim uzorima u Italiji i ostalim delovima Carstva. I u unutranjosti Dalmacije su graeni forumi, hramovi, vodovodi i velika javna kupatila. Ostaci takvih objekata su naeni na raznim mestima dananje Bosne i Hercegovine.

Sve mnogobrojne tekovine rimske civilizacije na na- em tlu stvarane su snagom autohtonog ilirskog elementa koji je prvo politiki, a zatim i kulturno uvuen u rimsku sferu. Nosioci romanizacije u unutranjosti Dalmacije bili su pre svega vojnici legija stacioniranih na ovom tlu, naseljeni veterani i pripadnici rimskog upravnog aparata. Imena koja daju natpisi ne upuuju na zakljuak da je osetna bila kolonizacija italskog stanovnitva u unutranjosti Dalmacije. Kao i u svim drugim delovima Carstva, i ovde su gradovi bili etniki areni. I u Bo- sni se nailazi na nadgrobne natpise Grka i Orijentalaca. Polazne take romanizacije bili su gradovi, tako da je

 (X XII .)

33

asimilacija domorodakog ivlja bila jaka pre svega u urbanizovanim podrujima. Ukljuivanje domaeg ivlja u rimske vojne jedinice je takoe otvaralo puteve irenju jakih rimskih uticaja. Religiozna tolerantnost i sinkre- tizam razliitih kultova omoguavali su da se premosti duboki jaz koji je u poetku postojao izmeu osvajaa i po- korenih domorodaca. Jo uvek nedostaju elementi za jednu sigurniju procenu stepena romanizacije ilirskog ivlja u unutranjosti Dalmacije. Dok arheoloki i epigrafski spomegaodi daju osnova za miljenje da je domai elemenat ilavo uvao svoju jeziku i kulturnu osobenost, dotle

dodir Slovena sa starosedeocima otkriva da je romaniza- cija dostigla veoma visoki stepen.

U toku vremena nai krajevi su poeli da igraju znaajniju ulogu u Rimskom Carstvu, zahvaljujui svojoj privrednoj snazi. Ve je spomenuto da su se putevi gradili i da su rudnici aktivno proizvodili i u III i IV veku. Velika kriza ita&og Carstva je u manjoj meri zahvatila nae oblasti, ali ih nije mimoila. Prekomerni fiskalni tereti i sistem vrstog vezivanja kolona za zemlju, trgo- vaca i zanatlija za kolegije, lanova gradskih uprava za njihove sve tee dunosti, uz stalnu oskudicu robovske radne snage razarali su. drutvene temelje Imperije. Pro- ces nazadovanja privrede i slabljenja dravne organizacije nisu uspeli da zadre ni reformni pokreti nekih careva. Stalne politike tekoe Carstva izazivane napadima varvarskih naroda nisu ostavljale ni sredstava ni mogunosti za unutranju regeneraciju.

 (X XII .)

34

Postepeno je u Dalmaciji hvatalo koren hrianstvo i dobijalo neuporedivo vei uticaj od drugih brojnih kul- tova. U vreme progona hrgananstvo je na ovom tlu imalo svoje vernike i svoje muenike. Od poetka IV veka, od kako je hrianstvo postalo tolerisana i privilegisana vera u dravi, dizali su se hramovi i obrazovale crkvene organizacije u Dalmaciji. Na zemljitu Bosne se nalazila ess1eb1a Ve51h>ep<515, episkopija sa seditem u V1z1;ie >ua, koja je pripadala salonitanskoj nadbiskupiji.

Teritorija docnije Bosne je ostala srazmerno pote- ena u velikim pustoenjima Balkana u IV i V veku. I hunski i gotski upadi zahvatali su ili istoni deo poluostrva, naroito oblasti du vanog moravsko-vardar- skog puta koji je vodio prema Trakiji i Carigradu, ili egov zapadni deo, gde su prolazili putevi prema Italiji. Kada je Teodosijevom podelom konano i formalno pode- ljeno Rimsko carstvo na istonu i zapadnu polovinu, Dal- macija je pripala slabijem zapadnom delu Imperije. Uskoro posle pada Zapadnog Rimskog Carstva, Dalmacija je dola pod vlast Gota koji su osvojili zapadni deo Balkana, pre svoga odlaska u Italiju. Iako su Goti za vreme svoje vla- sti, koja je trajala preko tri decenije, kao vojniciosva- jai predstavljali neznatnu manjinu meu romanskim sta- novnitvom, ipak su ostavili izvesne tragove. U Brezi kod Sarajeva, na ostacima jedne crkve naen je runski natpis. Za Gote se vezuju imena Gackog u Hercegovini i nekadanje ime Nikia Apa^az^lht. Vladavina Istonih Gota je na-

1ELjEO* SA PREDSTABOM JUPITERA I MINERVE,

IPOVO (JAJCE), II VEK.

IPOVO (JAJCE), II VEK.

535. kad je
u Jeku

Justinijano vih ratova

za obnovu Carstva,

carska flota

osvojila Salonu,

centar provincije.

Tako je provincija

jo jednom ula u

sastav Rimskog

Carstva, ali na

njenim granicama

su tada ve bili novi

osvajai.

2.

JUNI

SLOVEN I

Do poetka VI

veka Sloveni su u szome

kretanju doli

do

oblasti koje lee severno

od donjeg Dunava.

Velika reka i odbranbeni

sistem Istonog

Rimskog Carstva su

samo kratko

za

vreme zaustavili

njihovo dal>e

prodiranje. Velika

prostranstva u

slovenskom susedstvu

izmeu Dunava,

Crnog mora i Kavkaza

sluila kao

su

privremeno boravite

brojnim azijskim

plemenima, koje

savremeni izvori

obeleavaju starim

imenima Skita i Huna

ili Bugara. U vezi s ovim

ratnikim konjanikim

plemenima koja su se

po- vremeno probijala

kroz vizantijsku

odbranu zakoraili su

i Sloveni prvi p^t na

Balkan. poetku

U su

uestvovali samo u

kratkotrajni m

pustoenjima da bi se s

nakupljenim plenom

vratili preko Dunava. Za

vreme cara Justinijana,

udruene slovensko-

bugarske provale

stigle su sve do ca-

rigradskih zidina i

pustoili ak oblasti

srednje Grke. Kao i

prilikom ranijih

varvarskih napada,

zapadni deo Balkanskog

poluostrva ostao je

prilino poteen.

Cari- grad i Trakija u

prvom redu su privlaile

napadae. Pla- ninska

unutranjost provincije

Dalmacije je udaljena od

glavnih puteva u tom

pravcu i kad su u ovo

doba u nju prodirali

varvari to se deavalo

usled naroitih

okolno- sti. Tako su, po

svedoenju Prokopija iz

Cezareje, Sloveni

550. pustoili

Dalmaciju, jer su u

strahu zapo-

od

vednika Trakije

odustali napada

od na

Solun.

Dalmac ija je postala

daleko vie izloena

opasnosti od kako su

Avari, posle sloma

drave Gepida

povlaenja Langobarda,

doli oblast

srednjeg Podunavlja.

Glavno odbranbeno

uporite bio je tada

Sirmij koji je Avare jedno

vreme zadravao

du granica na Savi.

Obnovljene provin-

cijske vlasti pruale su

pomo gradu koji nije

uspeo odoli

da

avarskoj opsadi 582.

godine. Posle pada

Sirmija Avarima je za

dalje upade stojao na

raspolaganju rimski put

Sirmij Salona. Tim

putem je, verovatno,

avarski kagan 597.

preduzeo pohod

kome je osvojio grad

Vonke u
2 S. irkoviK:

Istorija srednjovekovne

brsanske drave

danapgnjoj

Bosni poruio

i 40

tvrava. U to vreme se po-

slednji put i spominje

slobodna rimska

Dalmacija. Papa Grgur

Veliki (590 604) u

jednom pismu

Maksimu, episkopu

Salone, kae da narod

Slovena veoma

ugroava Dalma- ciju.

Nalazi novca,

zakopanog u poslednjim

godinama

VI veka,

potvruju da

je vizantijska vlast u

Dalmaciji proivljavala

tada-^svoje poslednje

dane.

Prelom odnosima

izmeu Vizantije

slovenskoavarskih

napadaa predstavlja

602. godina, u kojoj je

zbaen energini car

Mavrikije (582602),

koji ulaui

je, ve-

like napore uspevao ne

samo ouva

da

granice, ve i da upuuje

ekspedicije preko

Dunava u Sklavinije".

Za vreme njegovog

naslednika na carigradskom

prestolu Foke (602 610),

odbranbeni sistem na

Dunavu prestao

je da

postoji. Avarsko-

slovenske mase su tada

preplavile Balkansko

po- luostrvo nimalo ne

tedei njegov

ni

zapadni deo. Oko 614. je u

ruke Slovena i Avara pala

Salona, sedite

provincije, a do toga

vremena su najverovatnij

e uniteni i rimski

gradovi u unutranjosti.

U ovim prvim talasima

kolonizacije Balkanskog

polu- ostrva, Sloveni su bili

izmeani sa Avarima i

trpeli su, negde u

manjoj negde u veoj meri,

njihovu vrhovnu vlast.

Taj odnos se izmenio kad

su u novom talasu

naseljavanja, za vreme cara

Iraklija (610 641),

slobodna slovenska ple-

mena Hrvata i Srba dola na

Balkansko poluostrvo.5 1

U za- padnom delu

provincije su novoprispeli

Hrvati u toku tro- godinjeg

ratovanja unitili

avarsku prevlast. U

ostali deo provincije,

naputen od romanskog

stanovnitva usled

avarskoslovenskih

pustoenja, naselili su se

Srbi. Ovo naknadno

doseljenje Hrvata i Srba

predstavlja jedan od

najznaajnijih dogaaja u

slovenskoj kolonizaciji

Balkan- skog poluostrva.

Podruje naseljeno

Hrvatima i Srbima

predstavljalo je kolevku

svih politikih tvorevina

izni- klih u sredinjem

delu Balkana. Jo u X veku

bile su jasne granice gde su

se dodirivale teritorije na

kojima je preovladalo

hrvatsko odnosno

srpsko plemensko

ime. Od reke Cetine pa do

Istre prostirale su

se zemlje Hrvata, dok je

teritorija Srba leala izmeu

Detine i bugarske

dravne teritorije koja

je poinjala kod grada

Rasa; i vizantijske

Drake teme s kojom se

dodirivala kod Bojane i

Skadarskog jezera. Oblast

prvobitne Bosne je bila

u sastavu podruja na

kome se rairilo srpsko

ime,- ali je srednjo-

vekovna bosanska

drava u svome

razvoju prelazila

granice ovog podruja

irei se prema zapadu

i jugozapadu

 X X11 .)

261

.Do sredine VII veka Sloveni su postali gospodari i- tavog sredinjeg dela Poluostrva, sa izuzetkom izvesnog broja utvrenih gradova na ostrvima i jadranskoj obali. Na tom velikom prostoru bili su nastanjeni manje ili vie romanizovani Iliri, za koje se teko moe pretpostaviti da su u burnim godinama slovenske kolonizacije iezli bez traga. Zbog toga se vesti cara Konstantina Porfiroge- nita, po kojima su oblasti u koje su se naselili Srbi ostale sasvim puste, ne smeju bukvalno shvatati. Na alost, za ra- zliku od zemalja zapadne Ezrope, gde su upravo romanski starosedeoci istoriari ovih sudbonosnih vremena, kod nas nema njikakvih savremenih izvora koji bi dozvolili da blie upoznamo odnose doseljenih Slovena i zateenih starosedelaca. Veoma znaajni momenti, meutim, pokazuju da je dolazilo do dodira i zajednikog ivota ova dva raznorodna etnika elementa. Kontinuitet geografskih imena je posredno, ali veoma pouzdano svedoanstvo o ve- zama i proimanju starog i novog stanovnitva. Odavno je zapaeno i isticano da se stara romanska geografska imena nisu podjednako drbro ouvala u raznim krajevima Bal- kana. Pojas du primorja je u tome pogledu daleko bogatiji od zemalja u unutranjosti. Na tlu Bosne je srazmerno do- bro ouvana rimska i predrimska top/omastika. Imena skoro svih znatnijih reka Sava, Drina, Bosna, Neretva, Tara, Una, Vrbas, Buna predstavljaju samo malo izmenjene oblike rimskih i ilirskih imena. itav niz naziva planina Prenj, Vele, Majevica, Varda, Moor, Botunj, Dinara, Romanija, Tmor itd. ima isto takvo poreklo. Nasuprot tome imena gradova ne svedoe o kontinuitetu.

Isto tako vaan dokaz o romansko-slovenskom dodiru i simbiozi su brojne jezike pozajmice. Ime svojih gospo- dara i vekovnih suseda, Vizantinaca, koji su sebe nazivali Romejima, primili su doseljeni balkanski Sloveni od do- maeg sveta koji je govorio latinski u oblihu Grk od Sgae- si 5. Isti je sluaj sa nazivom vladara koji su Sloveni pri- mili od Romana: car potie, preko starijeg oblika cesar, od Saevag. Romanskog porekla je i niz rei iz svakodnevnog ivota: ulje (o1eit), ocat (ase1it), kuhinja (so^pa), fu- runa (^igpi-z), raun (ga^o/pe), daska (sIzsiz), robigi (goa = odelo), mator (pga1igiz), paganin (ra^apiz) itd.3

 X X11 .)

262

O ostacima romanskih starosedelaca imamo osim toga vesti i u mnogo docnijim izvorima. U Letopisu Popa Du- kljanina (Barskom rodoslovu) govori se o njima pod ime- nom MogouHasM ili p 11aCt. Dukljanin ak na jednom

)'

mestu govori o provinciji Latina koji su se u ono doba nazivali Romani. Vrlo je verovatno da su starosedeoci iveli na manjim ili veim zaokruenim teritorijama, odvojeni od doseljenih osvajaa. S njihovim dalekim i ve poslovenjenim ostacima, Vlasima, sreemo se tokom itavog srednjeg veka. Oni nam pokazuju i rezultat slovensko-roman- ske simbioze: malobrojni ostaci starosedelaca nisu uspeli da odole doljacima. Osvajanje zemalja na Balkanskom polu- ostrvu, zapoeto vojnim pohodima i posedanjem tla, Sloveni su zavrili asimilacijom. Njihov istinski protivnik je bilo Vizantijsko Carstvo, uvar i nastavlja kasnorimskih politikih tradicija; rravi balkanski domoroci, isterani sa svojih ognjita, razbijeni i opkoljeni sa svih strana, mo- gli su da igraju samo treestepenu ulogu.

 X X11 .)

263

Duboki jaz izmeu starosedelaca i Slovena predstav- ljala je svakako verska razlika. Tradicija o antagonizmu izmeu hrianskih romana i paganskih Slovena nala je odjek u izvorima iz mnogo docnijih vremena. Tek je prodi- ranje hrianstva meu Slovene stvorilo mogunosti za te- nje povezivanje i meanje dva etnika elementa koje je dovelo do poznatog ishoda.

O veoma vanom procesu hristijanizovanja Junih Slo- vena, na alost, slabo smo obaveteni. Prema podacima koje je sredinom X veka upotrebljavao vizantijski car Konstan- tin Porfirogenit, Srbi su, isto kao i Hrvati, krteni od strane svetenika iz Rima jo u vreme cara Iraklija, da- kle, odmah po doseljenju. Iz jednog pouzdanog izvora, meu- tim, vidi se da su Hrvati jo u godini Iraklijeve smrti vaili kao pagani. Verovatno je da su daleko veu ulogu od Rima, u irenju hrianstva meu Junim Slovenima, igrala crkvena sredita iz dalmatinskih gradova, iji je znaaj rastao naroito od sredine VIII kada im je, posle pada Ravenskog egzarhata, Carstvo posveivalo sve veu panju. Najstariji ouvani spomenici obnovljenog hri- anstva u Bosni, male crkve graene od materijala sa rim- skih ruevina, pokazuju veliku srodnost sa spomenicima dalmatinskih gradova toga vremena. O latinskom poreklu slovenskog pokrtavanja govori i osnovna crkvena termino- logija koja je sva romanska: oltar (aNage), kri (sgih), raka (agsa), mea (gtbha) itd. Rezultati misionarske delat- nosti, kojoj su se crkveni centri u ranom srednjem veku predavali sa toliko ara, morali su za dosta dugo vreme ostati prilino ogranieni. Hrianska imena se u srp- skoj vladarskoj porodici javljaju tek u drugoj polovini IX veka. 4 Povoljniji uslovi za vee irenje i uvri- vanje hrianstva meu slovenskim masama na Balkanu stvoreni su tek posle pojave slovenske crkvene literature i delovanja solunske brae i njihovih uenika.

 X X11 .)

264

3. POSTANAK BOSANSKE DRAVE

265

O poloaju doseljenih Slovena prema Vizantijskom Carstvu car Konstantin Porfirogenit dao je svim odre- ene podatke. I Srbi i Hrvati su se doselili po carevoj dozvoli, priznavali su Iraklijevu vrhovnu vlast i poko- ravali se docnijim vizantijskim carevima. Na carevo kazi- vanje pada sumnja da predstavlja kasniju dravnopravnu interpretaciju sa stanovita poznatih vizantijskih uni- verzalistikih pretenzija. Carigradski carevi su sebe smatrali vladarima itave hrianske vaseljene, oni su, po vizantijskoj pblitikoj teoriji, visoko stajali nad vladaocima pojedinih zemalja i naroda. Bilo bi sasvim pri- rodno da je car Konstantin istorijsku tradiciju dovodio u sklad sa vladajuom vizantijskom politikom teorijom. Ta teorija je, meutim, predstavljala u isto vreme i sr politikog programa vizantijskih careva, programa koji su oni izvravali u onoj meri u kojoj su to snage Carstva i opti politiki poloaj doputali. Pod Iraklijem i njegovim naslednicima, Vizantija je nesumnjivo doivlja- vala snaan uspon, o njenim uspesima na Balkanu svedoi i aktivna kolonizaciona politika u kojoj su mase balkan- skih Slovena preseljavane u daleke maloazijske oblasti Carstva. Otuda nije nemogue da su Sloveni na Balkanskom poluostrvu, bar jednim delom, zaista priznavali vrhovnu vlast vizantijskih careva. Utoliko pre to doseljeni Slo- veni u toku dugog perioda nisu imali prostranijih i sna- nijih politikih organizacija. Njihov razvoj u prvim vekovima po doseljenju ostaje u punoj tami zbog nedostatka izvornog materijala. Veoma vana pitanja moraju ostati bez odgovora. Privreivanje se svakako temeljilo na pri- mitivnoj zemljoradnji kojom su Sloveni ovladali jo u za- jednikoj prapostojbini. Vanu dopunu su predstavljali stoarstvo, koje se unapreivalo prihvatanjem iskustava starosedelaca, zatim lov i ribolov. U prvo vreme su, verovatno, iskoriavana zemljita kultivisana ranije od starosedelaca, do osvajanja novih povrina dolo je tek docnije.

Nepoznat je,i proces prilagoavanja slovenske dru- tvene organizacije, koja je poivala na vezama krvnog srodstva, stalno naseljene teritorije. U sredinjem delu Balkanskog poluostrva se ne javljaju stara slovenska ple- menska imena poznata iz drugih slovenskih oblasti, niti teritorijalne celine sa plemenskim

266

imenima. Ako se izu- zmu imena Hrvata i Srba, rasprostrta- na velikim teritorijama, javljaju se samo nazivi izvedeni iz topografskih elemenata: Neretljani, -Zahumljani, Travunjani, Dukljani, Konavljani*Po svemu sudei, najranije i osnovne politike celine nastale kod Junih Slovena bile su upe u do- linama i ravnicama oko renih tokova gde je jedino moglo biti kontinuirano naseljenih povrina. Priroda zemlji- ta ispresecanog mnogostruko visokim i srednjim planinskim laniima i ograncima planina, predstavljala je, nema sumnje, prepreku stvaranju prostranijih politikih tvo- revina. Veu smetnju je ipak morala predstavljati slaba razvijenost drutvenih odnosa kod Slovena. I posle dose- ljenja, Sloveni su ostali na stupnju vojne demokratije na kojem su bili u toku seoba. Car Konstantin Porfirogenit kae za Slovene u zaleu vizantijske Dalmacije da nemaju drugih vladalaca osim staraca upana. upani, njihovi rodovi i njihove druine predstavljali su, verovatno, jezgra labavih rodovsko-plemenskih formacija. U toku pro- cesa, koji nam ostaje nepoznat, ta jezgra su uspevala da se izdignu nad masom slobodnih i ravnopravnih Slovena i da nametnu svoju vlast i okolnoj teritoriji.

Izgleda da je u procesu nicanja prvih dravnih orga- nizacija igrala znaajnu ulogu blizina vizantijskih gra- dova. Od Hrvatske u neposrednom zaleu dalmatinskih gra- dova, preko kneevina Neretljana, Zahumljana, Travunjana, Konavljana, sve do Duklje, koja se zavravala kod Bojane i Skadarskog jezera, prostirao se niz junoslovenskih dravica. U unutranjosti je, opet u pojasu u blizini vi- zantijske i bugarske granice, iz jednoga aktivnog jezgra nastala krtena Srbija" Konstantina Porfirogenita, tj. Srbija u uem smislu, za koju se znatno docnije odomaio naziv Raka. Dublje zalee izmeu dinarskog pla- ninskog sistema i Save bilo je daleko pasivnije u politi- kom pogledu. Otuda nemamo iz prvih decenija razvoja najranijih dravnih organizacija Hrvata i Srba nikakvih ve- sti o Bosni. Za teritoriju Bosne, ije se ime jo ne pominje, vezuje se jedna epizoda iz ivota Ljudevita Posavskog. Kada je Ljudevit, odolevi prethodno itavom nizu franakih na- pada, oio prisiljen

267

822. da se povue iz svoga utvrenja Si- ska pred velikom franakom vojskom, sklonio se kod Sroa, za koje Ajnhard, biograf Karla Velikog, kae da dre veliki deo Dalmacije 1 *. 1

Jo sredinom X veka kada se ime Bosne 2 prvi put javilo u istoriji, u spisu cara Konstantina Porfirogenita, ona predstavlja samo deo Srbije. Ueni carpisac na terito- riji koju su naselili Srbi razlikuje .-.krtenu Srbiju : (tj. Srbiju u uem smislu) i zemlje Neretljana, Zahumljana, Travunjana, Konavljana i Dukljana sa poseb vlastodr- cima koje on naziva arhontima. Tim zemljama posveuje i posebne glave svoga spisa. Bosnu, naprotiv, spominje samo na kraju glave o Srbiji, gde posle istorije doseljenja i hro- nike prvih vladara donosi popis naseljenih gradova. Po- sle est gradova u krtenoj Srbiji" meu kojima je i Sa- lines (docnije SolL, danas Tuzla) navodi u zemlji Bosni" dva grada: Katera i Desnik.3

Ovi isuvie oskudni podaci moraju da poslue i za odreivanje teritorijalnog prostranstva prvobitne Bosne. Grad Soli i, svakako, njegova

268

okolina bili su izvan Bosne. Sa sigurnou joj se moe pripisati samo dolina isto- imene reke, problematino je, meutim, da li se ve u ovo rano doba u Bosnu mogu uraunati i teritorije izmeu do- line reke Bosne i granica Hrvatske prema zapadu i Srbije prema istoku. 4 Do druge polovine XII veka Bosna je svakako dostigla taj opseg. U Letopisu Popa Dukljanina (Barskom rodoslovu) Zagorje ili Surbija, itava unutranjost do gra- nica Hrvatske, podeljena je tokom reke Drine na Bosnu i Raku. To je u isto vreme i svedoanstvo o negdanjem je- dinstvu Bosne i Srbije koje ima potvrdu i kod Dukljani- novog savremenika vizantijskog pisca Jovana Kinama, koji kae da reka Drina deli Bosnu od ostale Srbije.

U vreme kad se prvi put spominje, Bosna predstavlja samo geografski pojam, a ne posebnu dravnu celinu. U slu- benom spisku stranih vladara sa kojima Carstvo saobraa, sauvanom u knjizi o ceremonijama vizantijskog dvora, pe- dantno su zabeleeni arhonti Zahumljana, Travunjana, ak i Konavljana, dok o eventualnom arhontu Bosne nema ni traga. Bosna je tada jo bila samo deo Srbije kneza aslava/

269

koji je 927. ili 928, posle smrti bugarskog cara Simeona, obnovio i proirio srpsku dravu. aslav je morao ak, ako smemo pokloniti veru kazivanju Letopisa Popa Duklja- nina (Barskog rodoslova), da uloi napooe da bi odbranio Bosnu. Pola veka ranije naseljeni Maari u predelima izmeu Tise i Dunava ve su uveliko preduzimali pljaka- ke pohode na sve etrane. Savremene hronike sauvale su vesti o njihovim provalama u Nemaku i Italiju. U Hrvat- skoj im je energino zapreio put kralj Tomislav. Zagospo- darivi Sremom, posle smrti bugarskog caoa Simeona, do- li su u neposredno susedstvo aslavljeve drave koja je tako postala vie nego ikad izloena njihovom pustoenju. Jedna maarska provala bi zadesila i Bosnu u aslavljevo vreme. Neki maarski zapovednik je sa svojim odredom upao u Bosnu i pljakao je. aslav je na to po Dukljaninu skupio vojsku i u upi Drini potpuno potukao napadae. Iz toga se izrodio novi rat u kome su Maari sa veim sna- gama upali u Srbiju, potukli Srbe, zarobili i ubili samoga aslava.6

 , (), IXX .

Dok je u ovom kazivanju mogue otkriti istorijsko jezgro, to nije sluaj sa svim ostalim podacima Letopisa Popa Dukljanina (Barskog rodoslova) koji je za gotovo i- tava dva sledea veka ostao na jedini izvor obavetenja o Bosni. Teritorijalni okvir Bosne kod Dukljanina je mo- da neto iri od onoga koji se moe izvesti iz podataka Konstantina Porfirogenita. Bosna se prostire od Borove planine koja predstavlja granicu prema Hrvatskoj do reke Drine koja je delila od Srbije. Dukljanin nam prua i prve podatke o vladaocu Bosne koji je nosio naziv bana. Dosto- janstvo bana, naravno, nije uvedeno na polumitskom saboru na Duvanjskom polju na kojem je legendarni kralj Svetipuk udario temelj svim dravnim i dvorskim ustanov&ma, kao to pria Dukljanin. Ono je nesumnjivo avarskog porekla kao to svedoi sam naziv.0 Banski naziv spominjao je ve Konstantin Porfirogenit u vezi sa Hrvatima naseljenim u Lici, Krbavi i Gackoj. Pojava titule bana u Hrvatskoj i Bosni moe se pripisati slovensko-avarskim vezama u vreme seoba i, jo vie moda, ostacima Avara meu Ju- nim Slovenima. O ostacima pokorenih Avara govore, po- red izriitih vesti cara Konstantina Porfirogenita, i topomonimi Obre rasprostranjeni u Hrvatskoj i Bosni.7 Iz Dukljaninovog prianja proizlazi da su u politikim do- gaajima u Bosni uz bana vanu ulogu igrali ..magnates Bosne, verovatno rodovski prvaci i istaknuti lanovi baDVA FRAGMENTA PLUTEJA (GLAMO), XI VEK

 (- .)

271

nove druine, najstariji aristokratski sloj u razvitku drutva kod Junih Slovena.

Posle pogibije aslava, vlast u njegovoj dravi su po Dukljaninu prigrabili razni dostojanstvenici i na- mesnici. Tada se osamostalila i Bosna. Ubrzo zatim je bila pokorena od hrvatskog kralja Kre>gmira (Mihailo Krei- mir II), koji je prvo opustoio granine upe, a za tim, kad je bosanski ban prebegao Ugrima, zauzeo itavu zemlju. Krajem X veka Bosna se nalazila na putevima ekspanzije snane makedonske drave cara Samuila. Dukljanin pria da je makedonski car na svome osvajakom putu do Dalmacije preao i preko Bosne. Kada je posle smrti Jovana Vladi- slava car Vasilije II potpuno pokorio ostatke makedonske drave, Vizantijsko Carstvo je posle dugog vremena zavla- dalo skoro itavim Balkanom. Njegovu vrhovnu vlast je tada svakako priznavala i Bosna. Bosanski ban je zajedno sa rakim upanom i zahumskim knezom pomagao vizantijskim vlastima u pokoravanju ustanka kneza Vojislava. Istina, vizantijski car je, prema naem izvoru, svojim podanicima morao da alje srebra i zlata da bi izvrili svoju du- nost. Duklja, koja je u XI veku postala sredite poli- tike aktivnosti i borbe za osloboenje od vizantijske vrhovne vlasti, postizala je uprkos vizantijskim vojnim pohodima znaajne uspehe. Uticaj dukljanskih kraljeva se irio daleko izvan granica skromne zetske teritorije. Po- sle potinjavanja Travunije i Zahumlja, u vrlo povoljnim politikim prilikama kralj Bodin je svoju vlast nametnuo i zemljama u unutranjosti Rakoj i. Bosni. Na izvor kae samo da je Bodin u Bosni postavio na vlast kneza Stefana i od njega, kao i od rakog upana, uzeo zakletvu vernosti. Bosna bi, dakle, i u ovom sluaju sauvala svoju unutranju samostalnost i samo preko svoga vladara, koji se ovde izuzetno javio ne sa banskom ve sa kneevskom titulom, bila u vazalskoj zavisnosti od Zete..

 (- .)

272

Izdvajajui ono najoptije iz Dukljaninovih esto pobrkanih kazivanja, moemo smatrati da je Bosna posle smrti aslava, oko 950. poela da se razvija kao posebna dravna celina pod vlau bana Bosne, i da nije mogla da igra znaajniju ulogu u politikom razvitku Junih Slo- vena. Povodila se veoma esto pod stranim pritiskom i pa- dala pod vlast Vizantije, Hrvatske i Dukljanske drave.

U takvom stanju Bosna je, poetkom XII veka, bila suo- ena sa velikim promenama koje su bile sudbonosne za i- tav njen dalji razvitak.^U meuvremenu se uvrivala i

snaila ugarska drava, a uporedo s tim se irilo i pod- ruje na kojem je vlast ugarskih kraljeva potinjavala ne- povezane i slabo organizovane Slovene. Posle teritorija koje su stvarno bile izvan dravnih organizacija, dole su pod udar ugarske ekspanzije i teritorije junosloven- skih drava. Pred kraj XI veka, zapoele su ugarske akcije protiv Hrvatske koje su poetkom XII veka urodile plodom.* Kada je 1102. dolb do spajanja Ugarske i Hrvatske pod vlau Arpadovaca, Bosna je sa severa i sa zapada postala okruena teritorijama jednog veoma snanog i ekspanzivnog suseda. Kako je, posle Bodinove smrti 1101, Zeta tro- ila snage u unutranjim

 (- .)

273

borbama izmeu lanova kraljev- ske porodice, a izdvojena Raka trpela poraze od Vizan- tije, nije bilo, sve do Vizantijskog Carstva, sile koja bi mogla da predstavlja protivteu ugarskom pritisku/ Od kada je u Vizantiji preovladala svest o ugarskoj opasnosti, ratoborni carevi iz dinastije Komnina su pregli da obnove i uvrste pozicije Carstva na Balkanu. Kroz veliki sukob Ugarske i Vizantije, koji je trajao skoro kroz itav XII vek, reavala se u stvari sudbina balkanskih drava. Bosna, isto onako kao i Raka, nije u tome sukobu mogla da igra znatniju ulogu, njen poloaj je u punoj meri zavisio od snage i uspeha jednog ili drugog velikog suparnika. U po- etku ovoga perioda, Ugarska je, po izvorima kojima raspo- laemo, imala na Bosnu nesumnjivo vei uticaj.

Od 1138. godine nastaje niz sauvanih ugarskih povelja u kojima u slubenoj titulaturi ugarskih kraljeva dolaze do izraza pretenzije na Bosnu. Ime Bosne je na udan i jo neobjanjen nain u ugarskoj kraljevskoj tituli zamenila Rama, koja, po Dukljaninu, nije uopte spadala u Bosnu i koja se nikad nije javljala u tituli bosanskih banova i kra- ljeva, U to vreme je Ugarska ve imala Bosnu pod svojom vrhovnom vlau.8 Kralj Bela II je na saboru u Ostrogonu, verovatno 1139, dao hercetvo bosansko" (ozpepee s!isa- 1) svome maloletnom sinu Ladislavu. Kraljev sin, sasvim mali deak, svakako nije upravljao Bosnom, ve domai ba- novi pod ugarskom vrhovnom vlau.

 (- .)

274

Prvi takav ban, kome znamo ime i o kome je sauvano nekoliko podataka, javio se desetak godina docnije. Bio je to ban Bori koji je imao posede u Slavoniji, gde su docnije iveli egovi potomci/i posle vie od jednog veka pono- sno isticali da su od roda Boria bana"/ itava Bori- eva delatnost je najtenje povezana sa Ugarskom; kao ugar- ski vazal on se pojavio na istorijskoj pozornici, a kao

ugarska rtva nestao sa nje. S odredom Bosanaca Bori je uestvovao u ugarskovizantijekom ratu oko Branieva 1154. godine. Kada je kraljeva vojska, na vest o priblia- vanju cara Manojla Komnina, napustila opsadu Branieva, povukao se i Bori sa svojim odredom. Poto se on oi- gledno vraao odvojeno od ugarske vojske, vizantijski car je, u elji da potue ugarskog vazala, poslao protiv njega deo svojih trupa. Bosancima se, meutim, nije nita desilo, jer su Vizantinci naili na glavninu ugarske vojske i bili teko poraeni. U unutranjim ugarskim borbama, posle smrti kralja Gejze II, izmeu Gejzine brae Ladislava i Stefana IV s jedne, i Gejzinog sina.Stefana III s druge strane, Bori je podravao, to je s obzirom na njegov poloaj sasvim ra- zumljivo, vizantijskog tienika Stefana IV. Za vreme kratke vladavine ovoga kralja, Bori se javio 1163. u jednoj ugarskoj povelji na veoma visokom mestu meu dvorskim do- stojanstvenicima. Dobri odnosi sa ugarskim dvorom vladali su jo veoma kratko vreme, jer je u toku te iste godine Gej- zin sin zbacio sa p^estola svoga strica Stefana IV. U obra- unu koji je usledio tu promenu, stradao je i ban Bori. Novi kralj je protiv njega poslao nekog nemakog viteza Gotfrida koji se ranije bio sklonio u Ugarsku. Ovim pohodom je, sva- kako, nasilno preseeno Borievo banovanje. Nije poznato ko ga je zamenio, ali je sigurno da je ugarska vrhovna vlast nad Bosnom, posle Borievog pada, mogla trajati jo samo dve godine. Car Manojlo Komnin je prisilio Stefana III na velike ustupke jo prilikom dolaska na presto. Kad su se odnosi uskoro opet zategli, dolo je do novog vizantij- skougarskog rata u kojem je Vizantijsko Carstvo trijum- fovalo. Car Manojlo je zagospodario 1166. Dalmacijom, znatnim delom Hrvatske, Sremom i Bosnom. Bosna se tada jedini put javila u neuobiajeno opirnoj vizantijskoj carskoj tituli, koju je za sebe stvorio car Manojlo.1

 3 (11801250)

275

GLAVA DRUGA

BORBA ZA OUVANjE SAMOSTALNOSTI (11801250)

IZVORI

Ve u ovom razdoblju dolazi do izraaja jedna vana odlika izvorne grae za bosansku istoriju: diplomatiki izvori daleko su brojniji od narativnih. Takva struktura izvornog materijala omoguuje da se istorija Bosne gradi na vrstim i sigurnim temeljima, ali u isto vreme namee frag- mentarnost, nesreenost i neujednaenost u prikazivanju. Isto- riar je lien one niti koju tako esto pruaju hroniari ili biografi u svome kazivanju, i onemoguen je da primi one tako dragocene poruke koje ostavljaju pisci o svome vremenu.

Jedan pisac svakako zasluuje da bude spomenut zbog vesti o Bosni koje donosi u istoriji svoga rodnog grada Splita. To je arhiakon Toma (12001268), nesueni splitski arhiepiskop, pripadnik splitskog patricijata, kolovan u Italiji, aktivan politiki i crkveni radnik i vet pisac. Tomine vesti o banu Ninoslavu imaju utoliko veu vrednost to potiu od dobro obavetenog savremenika.1 U splitskoj sredini je boravio i jedan drugi pisac toga doba. To je bio maar Rogerije, autor spisa Sagep tpgzegaIe zireg sJeb1gis1lope geti Nildapae 1ero- piz Ve1ae IV reg Ta1agoz Gas^a,1 u kojem se, u opisu tatarskih pustoenja, spominje i Bosna.

Meu diplomatikim izvorima po brojnosti dolaze na prvo mesto papske bule, sauvane uglavnom u papskim registrima koji su se upravo od ovog doba poele uredno voditi. U ovo razdoblje padaju pontifikati velikih papa Inoentija III, Honorija III i Grgura IX, te su njihovi spisi odavno objavljeni.* Izbor grae Vatikanskog arhiva za istoriju jugoslovenskih naroda priredio je papski bibliotekar A. Teteg.* Ova publikacija, na alost, nije potpuna. te ne oslobaa istraivaa potrebe da se slui i drugim zbirkama, pre svega vatikanskim spomenicima za istoriju Ugarske, koje je izdao isti autor, a zatim i delima starijih crkvenih istoriara u kojima se obilno citira graa* i, naroito za docnija razdoblja, raznim drugim zbirkama. Ugarske povelje su se javile jo u prethodnom razdoblju, a u ovom su postale brojnije i predstavljaju neocenjivo vanu izvornu grau. Jedna zamana domaa zbirka priteuje na- pore oko istraivanja brojnijih ugarskih diplomatara, bar za ovo ranije razdoblje. To je 01tr1otaIskg g&otk kta1jvute Nt^a1- zke, Va1tasgje g 51auopgje, koji je u toku niza godina izdavao hrvatski istoriar Tadija Smiiklas. 4 Zbirka sadri daleko vie no to nagovetava njen naslov, u oj ima mnogo izvora za istoriju Bosne, Srbije i dobar deo dubrovakih dokumenata.

 3 (11801250)

277

Prvi put su se u ovom razdoblju pojavile i domae povelje na naem jeziku, istina u veoma malom broju (ima ih svega pet). Izdavane su u aie mahova, poslednji put u velikom zborniku Ljube Stojanovia 7 i treba ih koristiti uz diplomatike studije."

Meu izvorima za istoriju ovoga perioda stoji sasvim usamljen tkzv. Natpis Kulina bana, jedna oteena kamena ploa otkrivena krajem XIX veka u jednoj njivi u selu Mu- hainoviima kod Zenice. Natpis je, prema samom tekstu, bio postavljen na ulazu ^edne crkve, ali na mestu njegovog nalaza nisu naeni nikakvi ostaci graevine. Prvi ga je objavio i tumaio iro Truhelka,* posle njega se jo nekoliko naunika vraalo tom tekom i nezahvalnom poslu.10

Na veoma zanimljive i sloene crkvene prilike u Bosni, poetkom XII veka, bacaju poneki zraak svetlosti, pored pap- skih isprava, i neki katoliki protivjeretiki spisi nastali u velikoj ofanzivi rimske crkve protiv dualistikih pokreta. Rajnerije Sakoni iz Pjaence (-}- 1262/63) bio je dugo katarski stareina sve dok nije, oko 1245, preobraen stupio u domini- kanski red i postao veliki inkvizitor za Lombardiju. U svome delu Zitta d.e Sagaggz, napisanom oko 1250. spominje i jeres u Bosni.11 Rajnerijev spis nastavio je u izvesnom smislu drugi dominikanski inkvizitor Anselmo Alesandrijski svojim Ttas1a1iz &e eteIsgz (oko 126070). Anselmo je, kao i Rajne- rije, bio inkvizitor praktiar te nije obraivao jeres kao teolog-skolastiar. Da bi mu spis bio potpuniji, ispitivao je svoje rtve o istoriji

dualistikih zajednica. On je preneo i neku 'tradiciju i o poecima dualizma u Bosni. 1* Anonimni spis iz XIII veka Oe aetezg SaGatotitp govori o posveivanju jeretikih eliskopa u Sklavoniji.15

Posebno mesto meu ovim izvorima zauzima dominikanac Petar 51Ue 5\dreg1;iz, prior dominikanskog manastira u Bod- rogu. On je napisao istoriju svoga reda u Ugarskoj pod naslovom Sottep1atGo1it <1e rgopsGae Nipdaggae otgdGpPziz. U ovom spisu, nastalom 1259. u neposrednom susedstvu Bosne, izneo je podatke o delovanju dominikanaca u Bosni.1*

1. BAN KULIN

 3 (11801250)

279

Velikk uspesi Vizantijskog carstva u balkanskoj po- litici, usled kojih je i Vosna dola pod vizantijsku vrhovnu vlast, bili su rezultat brojnih ratova i velikog naprezanja vizantijske drave. Blistavi vojni uspesi, po- stizani i na drugis^ stranama, jedva su prikrivali optu privrednu iscrpljenost i bedu, rastrojstvo dravnog apa- rata i fiskalnog sistema. Neposredno posle smrti cara Manojla 1 Komnina (1180) Carstvo, ije su snage ve pre toga bile podrivene, poelo je nezadrivo opadati. U po- slednjim decenijama XII veka prekinut je svaki neposredni dodir izmeu Bosne i Vizantije stvaranjem nezavisne srpske drave Stefana Nemanje i njegovih naslednika. Politiki pritisak Vizantije je bio sasvim onemoguen, ali je u isto vreme Bosna postala zaklonjena od vizantijskih kulturnih zraenja. Udalavan>e Vizantije imalo je i svoje veoma tamno nalije. Vizantijsko carstvo je bilo odstranjeno, srpska drava okrenuta prema jugu i istoku i prisiljena da se u zapletenim prilikama, posle etvrtog krstakog rata i ' rasparavanja Vizantije, bori za svoj opstanak, a Bosna se nala usamljena prema Ugarskoj, koja vie nije imala ni- kakvog suparnika na ovoj strani. Sve do turskog osvajanja u XV veku, Bosna nije bila u veoj opasnosti. Zbog toga .bosansku istoriju u XIII veku ispunjava ilava borba bo- sanskih banova da ouvaju samostalnost Bosne, koju su ugar- ski kraljevi teili da ukljue potpuno u svoju dravu i svedu na poloaj ostalih dravnih oblasti.

/ Poslednji period vizantijske vrhovne vlasti nad Bo- snom je potpuno nepoznat. Pod vizantijskim okriljem je svoje banovanje zapoeo ban Kulin, koji se u izvorima javlja nekoliko dana posle smrti cara Manojla. 1 Papski legat koji je boravio u Humu i vrio istragu o ubistvu splitskog nadbiskupa Rajnerija, obratio se pismom plemenitom i monom muu, velikom banu Bosne Kulinu, savetujui ga da poalje u Rim dva roba i koe od kuna ;,za spas svoje due i u znak potovanja svetog apostola Petra i gospodina pape/ Pravi smisao ovoga traenja, koje je nesumnjivo vo- dilo uspostavljanju bliih odnosa Bosne i papske stolice, ostaje nam nepoznat.

 ! (11801250)

280

Iako je doao na vlast kao vizantijski vazal, Kulin je, u prilikama koje su se neposredno posle 1180. naglo iz- menile, preao na stranu protivnika Carstva. Ta promena je bila neminovna, tim pre, to je Ugarska ve 1181. povra- tila deo Hrvatske, Dalmaciju i Srem, a 1183. njena zojska u zajednici sa Srbima provalila na vizantijsku teritoriju/ zauzela Branievo, i prodirala pustoei sve do Sofije. Izgleda da se Ugrima i Srbima u tom pohodu pridruio i ban Kulin. U njegovom natpisu jasno se itaju rei: jegda pleni Kuevsko Zagorje11, koje se, vrlo verovatno, odnose na Kuevo u severoistonoj Srbiji, staro uporite vi- zantijsko-ugarskih ratova. Kao to je, tri decenije ra- nije, ban Bori ratovao kod Branieva, tako je sada ban Kulin ratovao kod Kueva. U vezi s tim, doao je pod vlast ugarskog kralja. Pod sam kraj XII veka, Bosna se smatrala kao segta ge1z Nipag1ae, a poetkom XIII, ugarski kralj se izriito navodi kao Kulinov vrhovni gospodar. Zavisnost od ugarskog kralja se ogledala u izvesnim linim obavezama banovim, a unutar svojih granica Bosna je sauvala samo- stalnost. Priznavanje ugarske vrhovne vlasti nije ometalo bana Kulina da preuzima obaveze da e biti prijatelj Du- brovnika i da e tititi njegove trgovce. Sauvana je njegova zakletva Dubrovanima sa obeanjem da e davati savet i pomo trgovcima, dozvoljavati slobodu kretanja i da nee uzimati nkakve dabine osim onoga to mu ko od svoje volje da poklon. Ova zakletva iz 1189, kojom je poeo niz ugovora izmeu Bosne i Dubrovnika, predstavlja za ovo doba jo sasvim usamljeno svedoanstvo o privrednim vezama Bosne sa Primorjem.

Ban Kulin je bio u dobrim odnosima sa Srbijom. Sa srpskom vladalakom porodicom bio je i rodbinski pove- zan, jer je njegova sestra bila udata za humskog kneza Mi- roslava, brata Stefana Nemanje./Kada je Miroslav umro, njegova udovica se vratila svome-bratu u Bosnu. Podeljenost i nesuglasice meu Nemanjinim naslednicima prenele su se i na odnose sa Bosnom. Krajem 1199, brat.srpskog velikog upana Vukan, koji je u to vreme vladao Zetom, denuncirao je bana Kulina papi Inoentiju III da je sa porodicom pri- ao jeresi koja se rairila u Bosni. Ta optuba nije ostala usamljena, jer su u Rim i sa drugih strana stizale vesti o nepouzdanom banovom dranju u mutnim crkvenim prilikama. Neki patareni, koje je splitski nadbiskup pro- terao iz svoga grada i iz Trogira/dobili su utoite,

 ! (11801250)

281

podr- ku i javnu zatitu kod Kulina./Jo pola veka docnije, splitski arhiakon Toma pisao je o dvojici Zadrana, brai Mateju i Dristrdiju, aktivnim jereticima, da su u ovo vreme odlazili u Bosnu i boravili u toj zemlji.

Optutkbe protiv Kulina nisu mogle ostati bez odjeka, u vreme kad je rimska crkva bila obziljno suoena sa opa- snou od jeresi u junoj Francuskoj i I^aliji. U je- sen 1200, papa Inoentije je naloio ugarskom kralju Eme- riku, kao Kulinovom vrhovnom gospodaru, da iskoreni bo- lest koja bi, ako joj se ne prui otpor, i susedstvo zara- zila. Ugarski kral^je dobio savet od pape da protiv Kulina istupi energino ukoliko bosanski ban ne protera jeretike i ne konfiskuje imaa onima koji se ne vrate pravoj veri. Reakcija na optube protiv Kulina nastavljala se kao po lancu. Posle papskog pisma, kralj Emerik se obratio Ku- linu sa prekorima i nareenjem da protera jeretike i za- pleni njihova imanja. Bosanski ban, meutim, nije nalazio da su optube protiv njega opravdane i istinite. Ugarskom kralju se izvinjavao tvrdei da je uveren da su osumnjieni ljudi u njegovoj zemlji katolici a ne jeretici.

Tom prilikom, pitanje o pravovernosti ili jeresi sumnjivih Kulinovih ljudi nije izvedeno na istinu, zbog toga to je dolo do pogoravanja odnosa izmeu bosanskog

 ! (11801250)

282

bana i ugarskog kralja iz sasvim drugih razlogai U prolee ILI leto 1202, bila je nasilno izvrena promena na srpskom velikoupanskom prestolu. Uz pomo ugarske vojske i podr- ku njenog vladaoca, stariji Nemanjin sin Vukan zbacio je sa vlasti svoga brata Stefana i zavladao srpskom dra- vom pod vrhovnom vlau i zatitom ugarskog kralja. Ku- lin nije ostao ravnoduan prema ovoj promeni, ve je za- uzeo stav suprotan ugarskom kralju. On je napao i plenio neku blie nepoznatu oblast Vukanove drave. Kralj Eme- rik se u jesen 1202. alio papi Inoentiju III da ne moe da krene u krstaki pohod u svetu zemlju, na koji se bio zavetovao, jer je ban Kulin napao na zemlju koja mu je pod- lona.

Odnosi sa Ugarskom su se sredili posredstvom papske kurije, kojoj se Kulin neposredno obratio u elji da skine sumnju zbog jeresi za koju se govorilo da je bila rairena u njegovoj zemljil Ban je ve ranije izrazio spremnost da neke od osumnjienih zbog jeresi uputi u Rim da tamo iz- loe svoja verovanja pa da se, ili uvrste u dobru, ako su u pravu, ili isprave ako su u zabludi, jer su svi, po Ku- linovom uverenju eleli da na svaki nain nepokolebivo potuju uenje rimske crkve. Tokom 1202, otila je u Rim delegacija koju je poslao Kulin. U njoj su se pored ka- tolikih crkvenih stareina iz Primor.ja, splitskog nad- biskupa Bernarda i dubrovakog arhiakona Marina, nala-

POVELjA BANA KULINA DUBROVANIMA, 1189.

 3 (11801250)

288

zili i neki od osumnjienih Bosanaca^/u Rimu se po szoj prilici nije nita obavilo, jer je papa, prema ranije.m Kulinovom traenju, uputio u Bosnu svoga legata Ivana Kazamarija (JoKappez s1e Sa^atat) da ispita Kulina i nje- gove podanike i da se osvedoi o njihovom vladanju i vero- valju. U prolee 1203, palski legat je boravio u Bosni p postigao pun uspeh u sreivanju crkvenih prilika izjavsm bosanskih krstjana:< datom na Bilinom Polju 8. aprila 1203. godine. Kazamari je konano izgladio i sukob bosan- skog bana sa ugarskim kraljem, polazei iz Bosne u Ugarsku on je poveo sa sobom Kulinovog sina i dva najistaknutija krstjanina1 Pred ugarskim kraljem su pregledana i potvr- ena sva dokumenta nastala radom papskog legata u Bosni. Kulinovom sinu je nametnuta jo i obaveza da bosanski ban plati 1.000 maraka srebra kazne, u sluaju ako u svojoj ze- mlji bude svesno trpeo jeretike. Tom prilikom se, ujedno i poslednji put, spominje ban Kulin u istorijskim izvorima. Nije poznato koliko je jo vladao i kako je zavrio.

etvrt veka Kulinove veoma slabo poznate vladavine pada u vreme ispunjeno velikim preokretima koji su imali veoma dalekosene posledice. Sredivi o-dnose sa

 3 (11801250)

289

Ugarskom na nain koji je obezbeivao unutranju samostalnost Bo- sne, ban je prebrodio najveu opasnost koja se nadnela nad njegovu zemlju posle potiskivanja VizantijeJZapleteni ver- ski problemi predstavljali su izvor novih velikih opasno- sti. Ban Kulin je i njih otklonio umerenou i pogguta- njem. Verovatno je u njegovim odnosima sa jereticima i Ri- mom bilo manje lukavstva nego to se misli, a znatno vie zbunjenosti i nesnalaenja. Ipak, glavne tekovine Kuli- novog perioda pokazale su se trone i kratkotrajne, Bosna je uskoro zapala u veoma teak poloaj u kojem je njena samostalnost dolazila u pitanje. To ipak nije smetalo da se u Bosni stvori tradicija o Kulinovom vladanju kao zlat- nom vremenu izobilja i blagostanja. Najvea gospoda jedne daleko prostranije i snanije Bosne poetkom XV veka traila su, u jednom povoljnom trenutku kada su mogli do- biti sve to su elela, da se Bosni potvrde granice kakve su bile za Kulina bana.

3 S. 'V.irkoviN: Istorija srednjovekovne bosanske drave

2. SUSRET HRI.ANSKE TRADICIJE I DUALISTIKE

JERESI U BOSNI

 3 (11801250)

290

Hrianstvo je na tlu Bosne imalo veoma dugu tradi- ciju . Episkopija je tu postojala jo u kasnoantiko doba i odrala se sve do slovenskog osvajanja./Tada je, meutim, kontinuitet hrianskog crkvenog ivota prekinut kao, uostalom, i u drugb oblastima u unutraplnjosti Balkana. Obnavljanje hrianske crkvene organizacije, posle pokr- tavanja paganskih .Slovena, ostaje^sakriveno u tami vekovaj Poto je pokrtavanje uzelo""zamanije razmere u vreme kad je Bosna jo bila neodvojen^ od drave prvih srpskih vladara, verovatno je zajednika bila i najranija hri- anska 1crkvena organizacija. Dok se u krilu istone crkve nije sauvala tradicija jedne episkopije Srba ili Srbije, u rimskoj crkvi se znalo za jurisdikciju nad gedpp begloe, i u XII veku, kad se sporilo oko prava pri- morskih gradskih sredita, ovo podruje se izjednaavalo sa Bosnom: gecpit beppe ^ios! ez! Vozpa.1

Poistoveivanje Srbije i Bosne u katolikim crkvenim sreditima vreno je u trenucima kad su se rasplitala zamrena pitanja o pravima primorskih nadbiskupskih stolica, i kada se, kao uvek u slinim sluajevima, istra- ivala istorija tih prava. Otuda ono moe biti posredno svedoanstvo o nekadanjem politikom i crkvenom jedinstvu Srbije i Bosne. Uporedo s politikim razdvajanjem, do kojeg je dolo, najverovatnije, u drugoj polovini X veka, spontano je teklo i crkveno odvajanje. Istoni i juni krajevi nekadanje krtene Srbije", docnije Rake, pot- pali su pod pojedine vizantijske episkopije, dok uspomela na Srbiju kao jedinstveno jurisdikciono podruje mogla se uuvati jedino u primorskim katolikim sreditima. Po- pisi episkopija navode ponekad uporedo i Bosnu i Srbiju. U XI veku se pojavljuje Bosna kao jurisdikciono podruje jedne episkopije na koju su polagale pravo splitska, barska i dubrovaka nadbiskupija. U drugoj polovini XII veka, bosanski biskup je sufragan dubrovakog nadbiskupa, u ije je sedite odlazio na posveenje.

 3 (11801250)

291

Bosanska biskupija, i po svome svetenstvu i po obredu, razlikovala se od svoje metropole. Svetenici su, kao urstalom i episkopi, nosili narodna imena; za jednog od biskupa koji je dolazio na posveenje u Dubrovnik kae se izriito da nije znao latinski. To je bilo mogue otuda, to.je jezik bogosluenja ove dijeceze bio slovenski. Veoma je verovatno da se crkvena organizacija u Bosni drala istonog obreda." U skladu sa svim tim je i karakter 6o- sanskog monatva, koje je, danas se to moe smatrati kao sigurno, pripadalo redu svetog Vasilija, rairenom i iz- van vizantijske crkvene sfere.3 Dubrovaki nadbiskupi, izgleda, nisu vodili energiniju akciju da izmene svoju dosta daleku dijecezu i da je prilagode tadanjim katoli- kim crkvama u Primorju. Oni su se izgleda zadovoljavali time da primaju zakletve bosanskih biskupa i poklone prilikom posveenja^ i starali se da sauvaju pod SVOJOM vlau ovu biskupiju, oko koje su se otimale druge dve primorske metropole.

O verskom ivotu u samoj Bosni do kraja XII veka nije skoro nita poznato. Bosanske crkvene prilike do toga vremena nisu privlaile panju papstva. Vladaoci su se prema crkvi drali sasvim korektno. Ban Bori je jo sredinom XII veka obdario monako-viteki red templara jednim selom u Slavoniji. Do ovoga doba su podignute i neke crkvene graevine u Bosni.4 Poslednja je, moda, bila ona crkva koju je blizu Zenice podigao ban Kulin i postavio obraz svoj nad pragom.

 3 (11801250)

292

U Kulinovo vreme, meutim, u Bosnu je prodro jedan nov religiozni elemenat, iji je uticaj na dalji crkzeni razvoj ove zemlje bio sudbonosan. Bio je to dualistiki jeretiki pokret, koji se do toga vremena rairio i uzr- stio u itavom nizu zemalja oko Mediterana. Pre nego to je jednim svojim krilom zahvatio Bosnu, koja je dobila naroito mesto u njegovom razvitku, dualizam je imao veoma dugu i bogatu prolost. Kao nain miljenja i pogled na svet on je bio vezan za mnoge religije od stare Kine i Persije do srednjovekovnog hrianstva.

293

Dualisti su se od ortodoksnog hrianstva odvojili u pokuaju da odgovore na pitanje o poreklu i prirodi zla. Ali iza toga pitanja lei jedno jo optije i osnovnije: o odnosu Boga i sveta, beskonanog i konanog, apsolutnog i ogranienog, o odnosu izmeu savrenstva bojeg i nesavr- enstva sveta^/Ako je Bog savren, njegovo delo, svet u ko- jem vernik ivi, puno je nereda, patnje i zla. I najpo- bonijoj dui ostaje da zakljui ili da je Bog tvorac zla, iz ega moe da sledi da nije izvor savrenstva, pa ni pravi Bog; ili da on nije tvorac zla, pri emu poreklo zla treba traiti u nekom uzroku nezavisnom od boanstva. Pravoverna hrianska teologija je taj ogromni jaz izmeu savrenog tvorca i nesavrenog dela premostila misteri-

294
PLUTEJ IZ CRKVE SV. PETRA U ZAVALI.jom iskupljenja

sveta od strane Hrista, bogaoveka, i ue- Nzem o slobodnoj volji, po kojem se sam ovek zbog svoje gre- ne prirode odvaja od Boga i izaziva patnje, nesree i druge manifestacije zla. Nasuprot tome stoji dualistika koncepcija, u svojoj osnovi starija od hrianstva. Ona polazi od temeljne suprotnosti izmeu Boga i zla i odluno odrie da Bog, koji je po sutini savren i dobar, moe biti izvor zla. /Poreklo zla se zato mora traiti izvan Boga i njegovo sedite se nalazi u vidljivom materijalnom svetu gde vladaju nered i patnja. To stanovite dovodi do neizbenog suprotstavljanja Boga i materije i do zakljuka da ono to je sutinsko i trajno u oveku, njegova dua, ne potie iz ovog zemaljskog sveta, ve da je u njemu samo stranac i hodoasnik.

Ova osnovna dualistika poruka vekovima se preno- sila preko itavog niza jeretikih pokreta, koji su se kao karike u lancu nadovezivali jedan na drugi/Razliite su bile konzekvence koje su iz ovog osnovnog stava izvlaene u pogledu dogmatike, kulta i naina ivota sledbenika dualistikog uenja. Poslednje dve karike u ovom lancu, one koje su mogle Llati uticaja na crkveni razvoj Bosne, predstavljali su pokreti bogumila u Bugarskoj, Makedoniji i Vizantiji, i katara u Italiji, Francuskoj i Nemakoj.

295

Bogumilski pokret se javio u bugarskoj dravi pred sredinu X veka. Njegovi sledbenici su teili da zlo ovoga sveta izbegnu asketskim, tihim i pobonim ivotom po apostolskom uzoru. Bogumili su osuivali sjaj crkava, svete tajne, ikone i bogosluenje, a jedna otrica njihovog uenja bila je uperena i protiv bogatih i monih, protiv cara, boljara i svetovne vlasti./Poput mnogih drugih jeretikih pokreta bogumilstvo je udaralo protiv vladajueg feudal- nog poretka i bilo izraz nezadovoljstva siromanih i po- tlaenih slojeva, koji su patnje i nesavrenost sveta ose- ali neprestano u svome iskustvu. Posle pada Prvog bu- garskog carstva i Samuilove makedonske drave, bogumil- stvo se proirilo i u Vizantiji. Tu je nastavilo da se razvija u sredini koja je nametala teoloko i dogmatsko sreivanje dotle veoma jednostavnog uenja. Pri tome nisu izostali rascepi i unutranji sukobi. Pod Komninima je zapoela pravoslavna reakcija i proganjanje bogumila od strane dravnih vlasti. Uporedo sa svim tim, bogumilstvo je sticalo nove privrenike, ak i u krajevima vrlo da- lekim od njegove prvobitne kolevke. Bogumilsko uenje je u XII veku postalo skelet koji je drao na okupu i uvr- ivao masovni jeretiki pokret na Zapadu: u Italiji, Francuskoj i Nemakoj. Na brojne jeresi XI veka, koje su bile bez dualistikog obeleja, zahvaljujui impulsima sa Balkana i ujedinjavajuem delovanju

bogumilskog dualizma, nadovezao se neuporedivo organizovaniji i jai pokret katara.

Meu oblastima u kojima je dualistika jeres uhvatila koren, Bosni su najblie bile Srbija i Dalmacija. Bio- grafi Nemanje, osnivaa samostalne srpske drave, govore o njegovoj borbi protiv bogomrske jeresi, o jednom saboru sazvanom protiv

296

jeretika, o energinim progonima i suro- vom kanjavanju. I pored pomalo neobine terminologije, nema mesta sumnji da je re o bogumilima. Nemanjina akcija se hronoloki ne moe blie odrediti, a sudbina jeretika koji su napustili Srbiju potpuno je nepoznata. Da su se neki sklonili u Bosnu moe se pretpostaviti na osnovu sasvim opteg rezonovanja, u izvorima za to nema nikakve potvrde. S druge strane, sauvaki su malobrojni ali sigurni po- daci o irenju jeresi iz Dalmaci_je, gde je jo 1185. jedan lokalni sabor bio uznemiren zbog ogromnih zabluda koje

 3 (11851250)

297

se ire meu vernicima. Istorija jeresi u dalmatinskljg gradovihma ostaje ipak sasvim nepoznata, usled oskudice izvora. Nema nikakve sumnje da je dualistJgko arite u Dalmaciji bilo daleko snanije nego to se po sasvi.m sporadino sauvanim izvorima zakljuuje. Veoma je ve- rovatno da se upravo tu nalazila dualistika ess1e51a 5s1a- uoae, koja se spominje u popisima jeretikih crkava, i jedan vek docnije izjednauje sa Bosnom. Dalmaciji i nje- nim gradovima sasvim odgovara tradicija koju prenosi pro- tivjeretiki pisac fra Anselmo iz Alesandrije (oko 1270) po kojoj su ovu ess1e51a 5s1auop1ae osnovali trgovci koji su jeres upoznali i primili u Carigradu. U svakom sluaju, sauvani izvori nam govore o irenju jeresi iz Dalmacije u unutranjost, a nipoto o obrnutom procesu.5 Borba pro- tiv jeresi u dalmatinskim gradovima je ivnula kad je 1200. na splitsku nadbiskupsku stolicu doao Italijan Bernard. Pred njegovim progonima neki jeretici su tra- ili utoita u Bosni i to je izazvalo poznate, ve ranije iznete, zallete u odnosima izmeu pape, bana Kulina i ugarskog kralja.

Iz delovanja papskog legata Kazamarija, poslatog da ispita i sredi crkvene prilike u Bosni, nastao je dokume- nat koji daje izvestan uvid u crkveno .stanje u zemlji. Na alost, to je najnejasniji od svih izvornih tekstova za bo- sansku crkzenu istoriju i iz njega se izvode veoma razli- iti zakljuci. To je izjava sastavljena na sastanku papskog legata i bosanskih duhovnih lica, odranom aprila 1203. na Bilinom Polju, kraje reke Bosne.

 3 (11851250)

298

Osnovno i najbitnije je pitanje, ko su bili ljudi koje je Kulin okupio i suoio sa papskim legatom? Sam Kaza- mari je iz Ugarske javljao u svom pismu da se njegova misija ticala bivih patarena iz Bosne. Ve tim terminom je uesnike sastanka okarakterisao kao jeretike-dualiste. Meutim, drugi podaci koje tekst izjave prua ne potvr- uju legatovo tvrenje. Sam Kazamari nije traio od Bosanaca da se odreknu jeresi, ve samo da odustanu od raskola i da priznaju -ggrimat rimske crkve i pape. U sa- mom tekstu se uesnici sastanka na Bilinom Polju nazi- vaju prvaci (priori) onih ljudi koji su na zemljitu Bo- sne dotada jedini uivali privilegiju da se zovu imenom ,,hriani/(sp5Pa). Iz teksta se ne moe izvesti za- kljuak da su to bili lanovi jerarhije bosanske biskupije, ve stareine neke zajednice iji su lanovi nazivani krstjani. Tekst uz to pokazuje, u tome su svi istraivai sloni, da je re o jednoj monakoj zajednici. Ta knjenica bitno oteava donoenje zakljuka o karakteru ue- snika spomenutog sastanka na osnovu termina ,;hriani ili krstjani. Ve je savremenicima bilo sumnjivo ovo iskljuivo rezervisanje hrianskog imena. Kulinu se ve 1199. stavljalo na teret da je navodne krivoverce iskljuivo povlaivao imenom krstjani (^osape eoz ai!opotaz1se spz^apoz). Modernrbu! istraivaima isto tako nije bilo teko da u toj pojavi prepoznaju jasno i izrazito duali-. stiko obeleje. Dobro je poznato, naime, da su i katari i bogumili, kao uostalom i neki raniji jeretiki pokreti, rezervisali za svoje lansve naziv hriani, esto s atributom pravi" ili istinski hriani. Stvar se, meutim, komplikuje time tr su i mrnasi, naroitr u ranrm sred- njem veku, bili hriani pr prevashrdstvu. Na istrku je jr i u XII veku ime hriani bilr rezervisanr za mr- nahe. 7 Iskljuivr prisvajanje naziva krstjani ne bi mrglr, samr za sebe, biti siguran drkaz da su uesnici prznatrg sastanka bili dualistiki jeretici. Ali u njihrvrj izjavi se nalazi i rbeanje da e se pridravati niza nrrmi: da e imati brgrmrlje uz manastire i u njima zajedniki javis prjati prrpisane asrve, da e u svim crkvama imati rltare i krstrve, da e itati knjige kakr Nrvrg takr i Starrg za- veta, kar tr tr ini rimska crkva, da e krd manastira imati svetenike krji e, pr crkvenrm redu, drati mise, sluati isprvesti i deliti prkajanja; da e uz crkve imati grrblja, da e se najmanje sedam puta grdinje prieivagi i da e prtrvati prstrve rdreene rd crkve. Kad bismr iz rvrg nrrmativnrg dela naeg drkumenta smeli zakljuivati da su brsanski mrnasi drtle prstupali suprrtno, izlazilr bi da su u velikrj meri bili zahvaeni jeretikim verr- vanjima i praksrm. Imali bismr prsla sa ljudima krji nisu imali, ili su rdbacivali: crkve, rltare, krstrve, Stari za- vet. krji nisu imali svetenika ni grrblja, krji se nisu prieivali, koji bi dakle, prstupali Jppravr rnakr kar dualistiki jeretici. Nastavljajui, meutim, tim istim metrdrm naili bismo na tekoe. Ve je obeanje da e prtrvati prstrve jedva razumljivr krd ljudi krji prste itavrg ivrta ne uzimajui nikakvu hranu ivrtinjskrg prrekla. Krd obeanja da ubudue nee primati u svrju sre- dinu, dakle u manastire, renjene ljude ili udate ene, ukrlikr se rbrje saglasnr. rbeavi zgzdravanje, ne pr- svete mrnakrm ivrtu, nailazimr jr na vee nezgrde. Suprrtnr postupanje ne dslazi u rbzir KRD dualista KRJI su osuivali brak i svaki telesni dodir. Isto je

 3 (11851250)

299

tako ne- shvatljivo za dualistike jeretike obeanje da se monah i monahinja nee nigde nasamo nalaziti da nebi mogla proizii runa sumnja/ Dosledno sprovedeno zakljuk- vanje putem inverzije dovodi, dakle, do sasvim protivre- nih rezultata.

Suprotnu krajnost predstavlja takvo tumaenje izjave iz 1203. po kojem sve ispada pravoverno. Iako nam norma- tivni karakter akta zaklanja sliku o stvarnom verovanju i vladanju bosanskih monaha, iako u izjavi nema odricanja od dualistikih dogmatskih stavova, ipak se ne moe prene- bregnuti injenica da su norme postavljene tako da iskljue oigledno dualistiku praksu. Bosanski monasi, do kojih nije, verovatno, prodro ni daak velikih crkvenih re- formi, pobuivali su sumnju ve rezervisanjem naziva krstjani", karakteristinim za jeretike. Sumnju je samo mogao uveavati njihov nain ivota, koji se nije poduda- rao sa ivotom zapadnog monatva toga vremena. /Najzad, sam tekst izjave pokazuje, kroz obeanje da ubudue nee u svoju sredinu svesno primati maniheja ili kakvog drugog jeretika, da su j^retici nalazili sklonita kod zaputenih bosanskih monaha. Oni su bez sumnje uspevali da izvre izvestan uticaj na ivot i praksu bosanshog mo- natva.

 3 (11851250)

300

Drugo osnovno pitanje u vezi s izjavom na Bilinom Polju tie se odnosa izmeu krstjana i bosanshe kato- like episkopije, s jedne, i bosanske jeretike crkve, s druge strane. Tekst govori jedino o krstjanima-monasima, njihovim priorima i magistru, koji je moda tek tada uve- den, i za koga se predvialo da e biti biran od brae i sta- reina, a potvrivan od pape. Biskup i svetenstvo se uopte ne spominju, te je sasvim prirodno pretpostaviti da se ni sumnje, ni istraga papskog legata nisu uopte od- nosili na bosansku biskupiju.9 Isto su tako neosnovani i pokuaji da se zajednica zastupljena na Bilinom Polju do- vede u. neposrednu vezu s jeretikom bosanskom crkvom, po- znatom iz docnijih izvora, po kojima bi magister iz spo- minjanog dokumenta bio u stvari djed bosanske crkve. Nema nikakvog dokaza o kontinuitetu izmeu bilinopolj- skih monaha i jeretike crkve bosanske, iako nije nimalo iskljuena mogunost da su neki od bosanskih monaha po- stali u toku vremena pravi jeretici.10

301

Abjuracija iz 1203. svedoi samo o tome da je monatzo, najverovatnije reda svetog Vasilija, dalo povod za sumnje i zaplete koji su iskrsli u samom poetku XIII veka, da je u izvesnoj meri bilo zahvaeno jeretikim uticajem, .ali da sve zajedno jo nije znailo nikakav stvarni preokret u crkvenom stanju Bosne. Bio je to tek prvi susret jeresi i hrianstva na tlu ove zemlje.

3. KRSTAKI POHODI PROTIB BOSNE I OBRAZOVANjE BOSANSKE CRKVE

Reenje postignuto na Bilinom Polju u aprilu 1203. nije moglo bitno uticati na crkveni razvoj Bosne ve zbog toga to je mitloilo obe glavne snage koje su delovale na formiranje bosanskih crkvenih prilika. Ni katolika ess1ezGa Vovpepboz, ni arite jeresi, ukoliko ga je uopte u ovo doba bilo u Bosni, nisu bili pogoeni akcijom pap- skog legata. Kazamari je zapazio, dodue, nezadovoljavajue stanje bosanske biskupije i po zavretku misije predlagao da

302

se na 'Mesto biskupa postavi neki J1atin i da se u pro- stranoj zemlji bosanskog bana obrazuju i nove dijeceze. Ipak tada nije izveden nikakav pokuaj reformi u smislu lega- tovih sugestija.

Isto tako ni jeres u susedstvu Bosne nije bil^ uni- tena. Naprotiv, ba se u prvoj i drugoj deceniji XIII veka javljaju brojnije vesti o irenju jeresi u dalmatinskom zaleu. Splitski letopisac arhiakon Toma pria da je u Zadru u samom poetku mletake vladavine jeres bila ra- irena naroito meu plemstvom. Neto docnije se kao rzegkZospzIa.*1 igou Toljen Kai i Maldemar Za- dranin. Hrvatski knez Vien (12211223) optuivan je kao zatitnik jeretika. U tim godinama se uju glasovi i o je- reticima u Humu, a kralj Andrija je nareivao omikom knezu i Kaiima da proteraju patarene sa svoje teri- torije.1

Razume se da je u takvim uslovima jeres i dalje pro- dirala u Bosnu, tako da

303

su se, posle skoro dve decenije u- tanja, od 1221. javljale optube, veoma sline onim ranijim: da se u Bosni primaju i tite jeretici. Papski legat Akon- cije, koji je doao u nae krajeve sa zadatkom i namerom da deluje protiv Omiana, gusara koji su napadali bro- dove primorskih trgovaca, dobio je nov nalog da ,.muki i snano istupi protiv jeretika, koji u Bosni javno propo- vedaju svoje pogubno uenje. Trebalo je da se Akoncije io- slui potporom svetovnih i crkvenih vlasti u Ugarskoj kojima je papa uputio slian nalog. Istovremeno se Dubrov- anima iz Rima savetovalo da izaberu takvog arhiepiskopa koji e biti sposoban da se bori protiv omikih gusara i jeretika u Bosni.

O misiji ovog legata obaveteni smo neuporedivo sla- bije. On svakako nije naiao na onako pogtustljive protiv- nike kao njegov prethodnik dve decenije ranije. Bio je pri- siljen da daje podstrek za krstaki pohod protiv Bosne. Poto se na svetovne vlasti u Ugarskoj nije mogao osloniti, jer je upravo tada plamteo slor izmeu kralja i plemstva koji je doveo do izdavanja poznate Zlatne bule 1222, Akon- cije je glavne saradnike traio meu crkvenim veliko- dostojnicima u Ugarskoj. Posle odlaska legata, borbu pro- tiv jeretika u Bosni preuzeo je ugarski episkopat. Naro- ito zainteresovan za delovanje u Bosni bio je katoliki nadbiskup Ugrin kome je kralj Andrija darovao Bosnu, So i Usoru, sa zadatkom da istrebi jeres u tim oblastima. Tu darovnicu, koja ni]e imala nikakvu praktinu vrednost ve samo davala pravnu osnovu za buduu vlast nad Bosnom, potvrdio je 1225. svojom bulom i papa, kome je, po tada- njim kanonistikim uenjima, pripadalo pravo da raspo- lae zemljama jeretika. Papa je tom prilikom laskavim reima pohvalio odluku nadbiskupa da stavi znak krsta i poe na unitavanje jeretika u Bosni.

304

305

306

 3 (11801250)

307

 3 (11801250)

308

309

Najoskudnije su vesti o samoj Bosni ovoga doba. Ostaje potpuno nepoznato ko je nasledio Kulina na bosanskom prestolu. Izgleda, meutim, da se ve tada sudbina jere- tika povezivala sa uvanjem dravne samostalnosti Bosne i da je versko pitanje u samoj zemlji izazivalo otre su- kobe. U godinama posle Kulina, bio je neko vreme ban Bosne neki Stefan, ^ome je poznato samo ime i za koga se zna da je imao sina Sibislava, kneza Usore, u treoj dece- niji XIII veka, koga izvori prikazuju kao revnog katolika nasuprot ostalim bosanskim velikaima.

Nije poznat ni tok prvih krstakih pohoda protiv Bosne, ali se moe zakljuiti da je njihov rezultat bio uspean. Kada se 1233. prvi put javlja u izvorima ban Ma- tej Ninoslav,3 on je istovremeno i ugarski vazal i katolik koji se odrie jeretikih zabluda svojih prethodnika/ Nema sumnje da su prethodne borbe stvorile uslove da se pastvo pozabavi briljivije i stanjem katolike ess1eae Vobpepav i preduzme znaajne reformne korake/ Oigledno je bilo da uspesi postignuti orujem i politikim pritiskom ne mogu biti trajni sve dok u samoj zemlji nema crkvene organizacije koja bi bila sposobna da vrsto obu- hvati vernike i sprei nepoeljne uticaje. Upadljivo je da se u dokumentima iz ovog doba bosanska biskupija uopte ne javlja kao neka snaga u

310

borbi protiv jeresi. To postaje sasvim razumljivo kad se ima na umu stanje ove crkvene orga- nizacije koje je upravo tada izbilo na videlo. U Rim su 1232. stizale vesti koje su linost bosanskog biskupa prikazi- vale u vrlo nepovoljnom svetlu. ulo se da je do svoga do- stojanstva doao simonijom i uz podrku jeretika, da ne poznaje latinski jezik i pismo i da je uz to nesposoban da sagleda svoje slabosti. Njegov pad kao pastira i uvara dua bio je, prema obavetenjima stiglim u Rim, najdublji to se moe zamisliti. Nije drao slubu boju u svojoj crkvi, niti delio svete tajne, toliko je dalek bio od sveteni- kih dunosti da gotovo nije znao formu u kojoj se obavlja krtenje. Pored svega toga, stav bosanskog biskupa prema jereticima bio je krajnje sumnjiv. Stanovao je u nekom selu zajedno sa njima, a roeni brat mu je bio istaknuti here- zijarha". Umesto da ga vrati na pravi put, biskup mu je pruao javnu podrku i zatitu. Kurija je o ovom pitanju donela brzo i odluno reenje. Zatraena su nova obavetenja od kalokog nadbiskupa i zagrebakog biskupa i poslat legat da lino ispita bosan- skog biskupa. Ovaj zadatak je pao u deo Jakovu Pekorariju

{ Rk /-k ' *~ g * g ') -*>< '|'"./1"1g\ 1 a! LJtj.GgS^kh^k! pi* gj g j gl-j S ) < l

>l^| I, } ] iL G*

kj.t^sU^. S. /M. m^j .ljctj. g I' ^ * V 9* S*<S1SN.**'J'a l lm 1g

a) G ^ l * d * * 'l')l**1t' < <ts) I j<"71 ^T.UG* * * /Tj|5^* G* L. V < L I" ukj^* J ./ |L 1T^/k n>| 1k1 U^nvc^
II _ I .. I l )_ \,

< l m i ^ V g*
c
G'jJ. II

(J-*
V

\^'1(vT0v< ^N k^Tk. IJ 1T j S'J'14 1R-JnkG*.>mL.)* ck 14

PT>lJ

l.kgl.l)

1*j.

GN

*1

RJ^k

Iv(7k0LUk.uASG<*<[1*

d-T

rg^k^-

(7L^>.-|n4 /l.m Im>i>1 (Kk _A^N>AN

'Hsgu
*1L

*TT^ " *

j-1

I I > 5LkN.( T7 n .A*'* ' ' i n . * { r . * N * -j. k o J r o o k o s ! . 1. U 4 , g n ( k - 1 t ~ l m * . > > - 1*ti M 1<I LILM' Im " 4G*DN(.uNN<9 SRR'NN'<-L^S1JRM R ^ Sl - - ------------------I _ ......_k 1T* * U ' < T. I * K.1 01- NH>G<T > . k m > 1 * k . | | | ^ j | ( m k -'<^.4 g - ) i m < > k . N ( > g 1 7 N ^ < V |g^|Lmk |'<(*( *. D1 sNk NJ/^^li.NN1/Uki l
POVELjA BANA MATEJA NINOSLAVA DUBROVAA IZ 1240. GODIN2 L Oks^l l^jp^. N a7'li i
1 k ,t

^ l1 <^'R"(I Sk(k MIP |1' vpkp(

( 1

N ( . i GG-j u I A*v I K k KI4-"j'N. N / I 4 I L *

1

 10 (11801250)

312

vanjem oprotajnica uesnictla u krstakom ratu i pod- sticanjem ugarskih crkvegh i vladajuih krugova na od- luno delovanje. Sve je to odvelo Ninoslava u drugi tabor, jer vie nisu bile u pitanju samo crkvene prilike ve i dravna samo- stalnost. Na rimskoj kuriji njegovo dranje je ocenjeno kao tetan pad u bespue zabluda' 4 . Sam ban je docnije ovu pro- menu drukije prikazivao: ostao je katolik kroz itavo vreme, ali je bio prisil>en da se protiv svoga neprijatelja poslui pomou i podrkom jeretika.

Tok ratnih dejstava je gotovo sasvim nepoznat. U toku

1235. verovatno su samo vrene pripreme. Krajem te godine, novi bosanski biskup Johanes
Vildeshauzen traio je da bude osloboen episkopskog dostojanstva zbog ratnih napora i teine svoje dunosti. Sledee godine, katolika strana zabeleila je uspeh odvojivi i privukavi na svoju stranu usorskog kneza Sibislava, koji je kao ljiljan meu trnjem -4 bio

 10 (11801250)

313

katolik u jeretikoj sredini. JKao tri godine ranije ban Ninoslav, Sibislav je 1236. primljen u milost papske stolice. Maja 1237. u samoj Bosni su se verovatno vodile borbe, jer je dubrovakim trgovcima bilo zabranjeno da kreu u ovu zemlju. Tek u iduoj godinl, herceg Kolomzn javio je papi da je unitio jeretike u Bosni. On je tada (1238) uspeo da osvoji i deo Huma, oblast kneza Toljena, po- tomka Miroslava, brata Nemanjinog.

 10 (11801250)

314

Pobeda ugarskih krstaa, iako nije bila potpuna, stvo- rila je ipak uslove da se ponovo jo energinije pristupi ostvarenju ciljeva katolike crkve u Bosni./Poto se Vil- deshauzen u meuvremenu povukao, postavljen je drugi epi- skop, ovoga puta ugarski dominikanac Ponsa. Izbor domi- nikanca za biskupa nije nimalo sluajan. Red propoved- nika, stvoren na Zapadu u borbi protiv katara, bio je i na bosanskom tlu najvatreniji borac protiv jeresi. Ugarski dominikanci su vrili inkvizitorsku slubu i, po svedo- anstvu jednog svog letopisca, upotrebljavali u Bosni lo- mae spaljujui one koji se nisu hteli obratiti. Nastav- ljena je i aktivnost koja je ila za tim da u Bosni stvori katoliku crkvenu organizaciju identinu ostalim bisku- pijama toga doba. Nastavilo se graenje katedralne crkve, zapoeto jo pre ovoga rata. Biskupiji su darovani posedi i sakupljana su novana sredstva za njeno izdravanje. Kada je pre kraja 1239. zavrena bosanska stona crkva u Brdu, u upi Vrzsbosni, organizovan je uz nju kaptol i traeni su sa drugih strana fratri propovednici, da bi se biskupija

 10 (11801250) VOSNA U DOBA BANA MATEJA NINOSLAVA (OKO 1244.) . ojaala.

315

Tada je svakako zavedeno i plaanje desetine koja je i mnogo docnije u 'isto katolikim krajevima bila kod stanovnitva vrlo nepopularna.

Ban Ninoslav, koliko se zna, nije sudelovao u itavoj ovoj delatnosti. On se odrao u jednom delu bosanske teri- torije, koji je i dalje privlaio panju papstva i krstaa. ' Hvalei krajem 1238. revnost i uspehe biskupa Ponse, pala Grgur IX nije proputao priliku da ga ohrabri i podstakne na borbu protiv ostatka jeretike kuge -1. Dao mu je tom prilikom ovlaenje da dodeljuje oprotajnice onima koji bi stavili znak krsta radi rata u Bosni. I docnije. se u crkvenim krugovima govorilo da je veliki deo Bosne bio pokoren u ovo vreme. Nemoe se ni naslutiti, na alost, koji je deo bosanske teritorije ostao slobodan i sauvao snage sposobne da iz temelja promene situaciju u zemlji. U prolee 1240. ban Ninoslav je sa grupom svojih boljara posetio Dubrovnik i tom prilikom izmenjao sa Dubrova- nima zakletve, i na taj nain po trei put obnovio ugovor sklopljen izmeu Bosne i Dubrovnika jo za vreme bana Kulina. Kao i u dve prethodne zakletve, obeavao je Du- brovanima mir, pr^jateljstvo, slobodu kretanja i linu i imovinsku bezbednost trgovaca u Bosni. Osloboenje od da- bina i garantije da se nee primenjivati represalije i za dugove jednog dirati u imovinu drugih trgovaca, olaka- valo je uslove za poslovanje Dubrovana koje su ve tada, verovatno, privlaili proizvodi stoarstva, koe, krzna, med i vosak.

 10 (11801250)

316

Neizvesno je da li je Ninoslav jo uoi svoga dolaska u Dubrovnik obnovio svoju vlast u itavoj Bosni, ili je do toga dolo tek neto docnije u vezi sa stradanjem Ugarske od najezde Tatara. U svakom sluaju, izbijanje Tatara na ugarske granice 1241. i nesreno ugarsko ratovanje morali su posredno veoma jako delovati na sudbinu Bosne./Ukoliko je ban Ninoslav ve ranije proterao krstae, tatarska na- vala je spreila odmazdu. Ukoliko je ekao u svome delu dravne teritorije, tatarska opasnost mu je pruila iz- vanredno povoljnu priliku. Slom Ugarske je dodue otvo- rio Tatarima put i do Bosne, ali ova planinska zemlja nije ve zbog prirode svoga zemljita bila izloena onakvim pustoenjima kakva su pretrpela Ugarska i Rusija. Za ugar- skim kraljem Belom IV i njegovim velikaima Tatari su prodirali sve do zidina dalmatinskih gradova. Pustoili su i pljakalinezatiena gradska podruja sputajui se ak do Zete, dok se poetkom 1242. nisu preko naih zemalja i Bugarske vratili u oblasti severno od Crnog mora. Jedan deo Tatara je tada proao kroz Bosnu.
5 S. irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske drave

Pored toga to su Ugarsku doveli privremeno u stanje potpune iscrpljenosti i nemoi, ovi dogaaji su imali i neposrednog odjeka u Bosni usled politikih zapleta u Dalmaciji. Za vreme svoga bekstva na Primorje, kralj Bela IV se zadra^ prvo u Splitu, a zatim u Trogiru. Ovaj drugi grad se sa daleko vie panje poneo prema vladaru nego Split, koji mu je u odlunom trenutku uskratio galiju kojom bi se sklonio na neko ostrvo. Trogiranima je zato zahvalni kralj u prolee 1242. darovao nekoliko sela na granici splitskog gradskog podruja. Ova donacija je po- stala povod estokoj borbi dva grada u koju su se umeali okolni oblasni gospodari, pa i bosanski ban Ninoslav. Po- sle prve faze rata stiane za kratko vreme, u jesen 1243. sukob vie nije ostao ogranien na dva grada, ve je u borbe uvuen niz saveznika na jednoj i na drugoj strani. Grupi- sanje je izvreno tako da se govorilo o kraljevim prijate- ljima koji su stajali uz Trogir i kraljevim protivnicima koji su pomagali Split. Posle jednog tekog poraza na moru, Spliani su, kako kae Toma arhiakon, izgubivi veru u sebe poeli da se uzdaju najvie u mo bosanskog bana Ninoslava. Njega su izabrali za gradskog kneza i stavili mu na raspolaganje novana sredstva optine. Ninoslav je -sa svoje strane doveo bosanske vojne

 10 (11801250)

317

odrede koji su zajedno sa Splianima dve nedelje pustoili trogirsku oblast ne- mogavi nita protiv gradskih zidina. Ninoslav je tom prilikom bez uspeha opsedao i kraljevski grad Klis. Posle toga se vratio u Bosnu, ostavivi u Splitu na poloaju kneza nekog svog junoitalijanskog roaka, i kao zatitu jednog od sinova sa odredom konjanika. Poto su, pored bosanskog bana, na splitskoj strani ra- tovali i humski knez Andrija i Poljiani, kralj Bela IV nije mogao ostaviti bez zatite Trogir i njegove saveznike meu hrvatskom vlastelom. im se drava zaleila od naj- teih rana, bio je u stanju da se i sam umea u sukob. Po- slao je hrvatsko-dalmatinskog bana Dionisija da zajedno sa hrvatskom vlastelom i Trogiranima napadne Split, dok je sam sa delom vojske poao neposredno na Bosnu. Obe zve akcije su gotovo u isto vreme urodile plodom. Spliani su bili prisiljeni da 19. jula sklope mir bez svojih saveznika, a neto malo ranije je i Ninoslav postigao sporazum ne- posredno sa kraljem Belom IV. Iz kraljeve povelje za bo- sansku biskupiju, izdate 20. jula 1244, saznajemo da se ba

 (1160:50)

318

npokorio Ugarskoj bez teih posledica. U samostalnost p unutranje ureenje Bosne nije se diralo, a 'glavni kral.ov zahtev se odnosio na crkveno pitanje. Od Ninoslava se tra- ilo da prilike u crkvi prilagodi onima koje vladaju u Ugarskoj i susednim katolikim oblastima. Potvrujui ranije darovana od strane hercega Kolomana sela akovo i Bliznu u Slavoniji, kralj Bela je dodao i potvrdio darove koje je biskupiji ovom prilikom dao ban Ninoslav zbog velikih teta i nepravdi koje joj je naneo. Darovani po- sedi su leali u raznim krajevima Ninoslavljeve drave: u Usori, Neretvi, Donjim Krajevima, Vrhbosni, Lepenici, JGavi, Uskoplju, Boru i drugim krajevima. Podarena sela je kralj izuzeo ispod vlasti banova i kneeva, potpuio ih potinio crkvi i na nju preneo sve namete plaene rani- jim gospodarima. Uz sve to, kralj je potvrdio biskupiji i kaptolu pravo da sakupljaju crkvenu desetinu na nain kako to rade druge ugarske crkve.

Banovim iznuenim ustupcima i kraljevom milou trebalo je da se zavri preobraaj bosanske biskupije, na kojem se radilo vie od jedne decenije. Katolika crkvena organizacija u Boski je imala sve to je bilo neophodno za uspean rad, sem podrke stanovnitva koje je bilo ili pod uticajem jeretika ili verno svojoj tradicional- noj crkvi. Samo se time moe objasniti injenica da kato- lianstvo ni posle Beline pobede 1244. nije uspelo da uhvati koren u Bosni. Ve 1246. kaloki nadbiskup se spre- mao da uzme znak krsta, da bi ratovao protiv jeretika u Bosni. I kralj Bela je hrajem te godine javio u Rim o svo- joj nameri da kao krsta ratuje u ovoj zemlji. Tada je zapo- ela ugarska akcija na kuriji da se bosanska biskupija izu- zme konano i formalno ispod vlasti dubrovake nadbisku- pije i potini kalokoj, koja je toliko zasluna za borbu protiv jeresi. Nametalo se uverenje da nema nikakve nade da e se ova zemlja (tj. Bosna) od svoje volje vratiti crkve- nom jedinstvu. Ni utvrenja, ni gradovi crkve u Bosni nisu bili tako vrsti da bi se mogli odbraniti od napada i opsada i zemlju sauvati u istoti vere tvrdilo se tom prilikom. Slika o stanju katolike vere u Bosni bila je vrlo mrana, pa ipak ban Ninoslav, suoen jo jednom s ona- snou krstakog pohoda, pred Rimom je branio svoju oda- nost pravoj veri i podnosio papi neke pismene dokaze o svome ispravcom dranju. Papa
5*

 (1160:50)

319

Inoentije IV, koji je ui- nio po volji ugarskom kralju i kalokom nadbiskupu i Bo -snu potinio metropoli u Kaloi, obustavio je svaku akciju protiv bosanskog bana i naredio samo da se povede istraga o njegovom nainu ivota i dranju. Upravo tu, u dosta ne- jasnoj situaciji kada se bosanski ban predstavJBao kar iskreni katolik, a ugarski kralj i prelat jadikovali nad neuspehom itave katolike akcije u Bosni, potpuno se pre- kida tanka nit naih izvornih vesti. Kakvo je crkveno stanje Bosne stvarno bilo u to vreme i docnije moemo samo zakljuivati na osnovu rezultata razvitka, koje smo upo- znali posle vie godina i vie decenija.

Neposredno pbsle sredine XIII veka, katoliki bosan- ski biskup nije boravio vie u Bosni ve u akovu, selu koje je biskupija dobha jo u samom poetku reforme od hercega Kolomana. Tu u Slavoniji njegovo sedite je ostalo vekovima, u Bosnu vie nije uspeo da se vrati. Zajedno s njim je i katolianstvo u celini, vezavi se iskljuivo za ideju jedne reformisane latinske" biskupije, za dugo vreme iz- gubilo svako uporite u Bosni. U isto vreme, u samoj Bosni se odigrao jedan sudbonosan proces: dolo je do stapanja ostataka stare biskupije sa slovenskim bogosluenjem i jeretike zajednice koja je svojom pojavom na bosanskom tlu izazvala zaplete i borbe. Jo uoi samog poetka reforme 1233. ess1eb1a Vozpep515 i dualistiki jeretici su se razli- kovali, mada nisu bili u sukobu. Upravo je simbolian sluaj poslednjeg domaeg bisk)T 1a iji brat je bio here- sijarha.6 Domai crkveni ljudi i jeretici su se morali jo vie zbliiti kad im se u licu dominikanaca i ugar- skih krstaa pojavio zajedniki ogoreni neprijatelj.

5*

 (1160:50)

320

Crkvena organizacija koja je iz toga spoja nastala no- sila je jasne tragove svoga dvostrukog porekla: zauzela je mesto i ponela ime nekadanje pravoverne katolike biskupije i dobila dualistiku doktrinu, kult i jerarhiju. Crkva bosanska, slubeno ime dualistike verske orga- nizacije, poznato iz izvora XIV i XV veka, predstavlja samo prevod latinskog imena negdanje katolike bisku- pije. s Isto tako nema nikakve sumnje da ova jeretika crkva svoj poloaj jedine crkvene organizacije u Bosni, koji je zadrala jedan nepuni vek, duguje svojoj pravovernoj pret- hodnici. Dualistiki elemenat koji je sudelovao u obrazo- vanju bosanske crkve bio je neosporno vitalniji i spo- sobniji tako da je potpuno prevladao. Duboke idejne i struk- turalne razlike i doslednost dualista nimalo spremnih za kompromise objanjavaju skromni udeo stare biskupije, ogranien uostalom samo na formalna obeleja. Borba izmeu jeresi i tradicionalne crkze, na jednoJ strani, i papstva, dominikanaca i ugarskog klera, na drugoj strani, ispreplela se sa borbom bosanskih vladalaca i plem- stva protiv pokuaja ugarskih kraljeva da unite dravnu samostalnost Bosne. Pri tome su se, isto kao ugarski kral> i dominikanci u jednom, ndli u drugom taboru udrueni plemstvo, jeretici, ostaci stare biskupije i Nzihove pri- stalice./ Sudbina i jednih i drugih se reavala u istim krvavim sukobima. Bosanska crkva je otuda u plemstvu, a povremeno i u vladarima, nalazila svoje najjae zatit- nike, dok je u isto vreme njima predstavljala simbol bosan- ske samostalnosti

5*

. GLAVA TREA PREVLAST UGARSKE I UBIA (12501322)

IZVORI

Period bosanske istorije koji zahvata sedam decenija na prelazu iz XIII u XIV vek neobino je siromaan izvorima. Malobrojni izvori kojima raspolaemo su uz to izuzetno tu- roga sadraja. Zbog toga smo, naroito za prve decenije ovog razdobl>a, jedino u stanju da navedemo imena linosti koje su nosile titule u kojima su dolazile do izraza pretenzije na vlast nad Bosnom. Broj ugarskih povelja je prilino mali a interesantni su u njima, sem dva do tri izuzetka, samo spiskovi svedoka ugar- skih dostojanstvenika. Oskudicu ugarskih izvora treba pri- pisati znatnim delom stanju ugarske drave ovoga doba, oslabl.ene nesrenom vladavinom Ladislava IV Kumanca i razjedinjene borbama posle izz gmiranja dinastije Arpadovaca. Kao i za prethodno razdoblje, one su prikupljene i izdate u Smiiklasovom Diplomatikom zborniku.' ' Interesovanje papstva za Bosnu u ovom periodu je naglo opalo. Usled politikih uspeha Ugarske, posle smrti Matije Ninoslava, izostale su optube protiv bosanskih jeretika, dok je s druge strane opalo i interesovanje rimske kurije za borbu protiv jeresi. Otuda je i broj papskih dokumenata o Bosni veoma mali. Objavljeni su u ve spomenutim zbirkama Tetega * i u ranije navedenim tomovima Diplomatikog zbornika. Bosnu spominju i popisi sakupljaa crkvenih prihoda sa teritorije Ugarske, objavljeni u velikoj seriji vatikanskih dokumenata za istoriju Ugarske.* Domaih bosanskih povelja za ovo razdoblje uopte nema. Pored ovih, od ranije poznatih grupa izvora, koje su se, kao to se vidi, htrivremeno brojano smanjivale, pojavila se nova, daleko obimnija po koliini i bogatija po sadraju, grupa do- kumenata iz primorskih gradskih arhiva, pre szega iz Dubrov- nika. Dok smo ranije nailazili samo na pojedinane dokumente Dubrovakog arhiva publikovane u Smiiklasovom zborniku, od 1278. poele su redovno da teku serije notarijsklh i kancela- rijskih knjiga, a od 1301. i knjige zapisnika triju dubrovakih vea. Dok serija Og^etza SapseIaggae sadri uglavnom doku- menta poslovne prirode (ugovore, zaduenja, albe), serija Ke- jogtaIopez odluke vea sadri veoma znaajne podatke za politiku istoriju. Za ovo razdoblje se naao jo srazmerno vrlo mali broj podataka o Bosni. Najstarije notarske knjige notara Tolazina 6.e Zauete objavio je slovenaki istoriar i paleograf Gregor remonik.1 U jednoj knjizi su izdate samo imbrevijature koje se odnose na zemlje u zaleu. Odluke vea su objavljene u jednoj staroj i malo pouzdanoj zbirci (to vai pre svega za prva dva toma) zbirci Mopitpep1a Kadizgpa u okviru velike edicije spomenika za istoriju Junih Slavena, koju je izdavala Jugoslavenska akademija.* Veoma malo vesti o Bosni nali smo meu trogirskim spomenicima koje je izdao Miho Barada .* U ovo doba su se pojavile pojedine vesti iz Mletakog arhiva koji je dragocen za docnije periode. Te vesti je sakupio i izdao ile Ljubg1 u svojoj veoma obimnoj ali ponekad ne sasvim pouzdanoj zbirci.* Jedan drugi veliki svetski arhiv, koji danas ne postoji jer je spaljen od Nemaca 1943, sadrao je po neko zrnce znaajno za bosansku istoriju ovoga vremena. Sreom dokumente anujskog arhiva u Napulju' zanimljive za nau istoriju otkrili su i publikovali na veliki istori- ar F-ranjo Raki i ruski naunik Vikeptije Makugiev. 10 Sadr- aj njihovih zbirki se uglavnom poklapa, a isti dokumenti se nalaze i u velikoj zbirci maarskog istoriara G. Vepcela. 11 Usled tenjih veza sa Srbijom, naroito sa dravom kralja Dragugina, i u srpskim izvorima ima vesti o Bosni. Rodoslovi su zabeleili rodbinsku vezu Nemanjia i Kotromania, 1 a u biografiji kralja Dragutina u zborniku ivoti kraljeva i arhiepiskopa srpskih spominje se rad sremskog kralja na pre- obraanju bosanskih jeretika.11 Za istoriju Bosne u ovo doba interesantan je i jedan dal- matinski narativni izvor: spis Splianina Mihe Madijeva s1e Vagehaz.14 Fragmenat sa ambicioznim naslovom Oe dezIz Ksgtapotit GtretaGogit e1 zittogit ropNjgsit bavi se u stvari dalmatinskim gradovima, pre svega Splitom, i veneci- jansko-ugarskim odnosima. U vie mahova pisac ima prilike da u vezi sa odnosima prema gradovima ili zbivanjima u zaleu spomene Bosnu i njenog bana. Sauvani fragment, koji treba da

predstavlja deo drugog dela" iznosi dogaaje do 1330. Nastao je posle 1358.14

1. UGARSKA PREVLAST

Okolnosti pod kojima je zavrena vladavina bana Ni- noslava ostale su, zbog oskudice izvora, potpuno' nepo- znate. Poslednji put se ovaj ban u istorijskim izvorima sree 1249, kada je Dubrovanima izdao ispravu o zakletvi identinu po sadrzJni sa onom iz 1240./Posle toga, u dru- goj polovini XIII veka, Bosna je pokazala daleko manju otpornu snagu, iako vie nije bila izloena onako e- stokim napadima kao u Ninoslavljevo doba. Kao vladar po- sle Ninoslava javio se Prijezda, njegov roak, koji je sa banskom titulom pomenut jednom jo za ivota Ninoslava. Nije iskljueno da je jo tada povremeno dolazio na vlast u senci ugarskog oruja. Neposredno posle sredine veka, on je bio pokoran kralju Beli IV. Kralj mu je negde pre 1255. darovao upu Novake u Slavoniji u blizini Drave. Bio je to istovremeno znak velikog poverenja i nagrada za do- kazanu vernost. Donacija se sastojala od kraljevskih ze- mljita izvan Bosne i Prijezda je preko nje bio vrsto uvezan u tkivo obaveza vernosti i slubovanja, koje je svaki ugarski feudalac dugovao svome kralju. Ipak ni ova- kav poloaj bana Prijezde nije bio dovoljan da stvari u Bosni do kraja okrene na ugarsku korist. U zemlji

je oi- gledno jo bilo ugarskih protivnika, meu njima su, vero- vatno, na prvom mestu bili Ninoslavl.evi naslednici. Kralj Bela IV je jo u jesen 1253. bio prisiljen da ratuje u Bo- sni, tako je bar javio papi opisujui tekoe svoje drave. Tok ove ugarske ekspedicije nije poznat, ali se iz posle- dica moe zakljuiti da je bila uspena. Sledee godine se ak i humski upan Radoslav javio kao vern kletvenik gospodinu kralju ugrskomu.

Bosna je tom prilikom, nema sumnje, opet jednom pot- injena Ugarskoj, ali su posledice sada bile tee i traj- nije. Njena teritorija je podeljena i delovi su doli pod vlast raznih gospodara. U neto docnijim diplomatikim izvorima umesto jedinstvene Bosne sreemo dve banovine, jednu je inila Bosna u uem smislu, dok se druga sastojala od Usore i Soli. Preko linosti svojih upravljaa ove ba- novine su, naroito usorska, spajane u razne kombinacije sa susednim oblastima, meu kojima je najvanija bila Ma- vanska banovina.

Bansko dostojanstvo i teritorije potinjene banovima Ugri su upoznali prvobitno u osvojenim slovenskim obla- stima. Potujui postojee ureenje, oni su zadrali i ustanovu banstva i pod svojom vlau i titulu bana davali svojim velikaima./Sredinom

XIII veka, meutim, pove stvaranje novih banovina i na zemljitu gde ih nikada nije bilo. To nesumnjivo stoji u vezi sa pokuajima obnav- ljanja i jaanja ugarskog dravnog ureenja na novim osno- vama, poto se stari sistem kraljevskih upanija pokazao neefikasnim, naroito u vreme tatarske najezde. June gra- nine oblasti Ugarske organizovane su kao banovine na elu sa banovima koje je postavljao kralj. Prva od ovih ba- novnna je zahvatala Srem s jedne i druge strane Save (tj. da- nanju Mavu) i Beograd. Na nju se nastavljala na naoj teritoriji kuevsko-branievska banovina u severoistonoj Srbiji, dok je s druge strane Dunava neto. istonije bila severinska banovina s centrom u gradu Severinu. Banovine su stvorene s ciljem da obezbede zatitni pojas za odbranu, koji bi se u prvom redu oslanjao na sopstvene snage, i da, s druge strane, budu polazna taka za ugarsko prodiranjs u susedne drave. Bosna i Usora su imale da budu sastavni deo tog sistema koji se prostirao od Hrvatske do Karpata. Dok je Bosna ostala jo uBek pod vlau naslednih doma- ih banova, Usora je ve, kao i ostale nove banovine, imala upravnike postavljane i smenjivane od strane kralja.

Za dalji razvitak Bosne najvei znaaj je imala Ma- vanska banovina u neposrednom susedstvu.1 esto se dea- valo, u drugoj polovini XIII veka, da banovi Mave budu u isto vreme i gospodari Bosne ili jednog njenog dela/Ve je prvi mavanski ban, ruski izbeglica ernigovski knez Ro- stislav Mihajlovi, zet kralja Bele G7, imao, izgleda, pod svojom vlau Usoru i Soli. U pravoj Bosni su za to vreme ostali na banskoj vlasti Prijezda i njegovi sinovi, kao verni ugarski vazali. Oni su, bez sumnje, dali jedan odred Bosanaca Ugrima kada su, po vestima ekog hro-gara Ko- zme Prakog, ratovali protiv kralja Pemisla II Otakara. Kada je 1263. umro Rostislav Mihajlovi nasledila ga je udovica, kraljeva ki Ana-Agneza, koja se od 1264. javlja kao herceica bosanska ili gospodarica Bosne i Mave. Nije jasno da li je Bosna u njenoj tituli znaila vlast nad Usorom i Soli, ili je imala nekog uticaja i na Bosnu u pravom smislu? Nju je samo za kratko vreme nasle- dio sin Bela Rostislavljevi. Upravo tada, 1272. zapoeo je svoju neslavnu vladavinu kralj Ladislav IV Kumanac, koji se nije postarao da vlast nad Mavom i Bosnom obezbedi nekom lanu kraljevske porodice, kao to je to inio Bela IV. Otuda su se ve te

325

iste godine javile tri banovine pod upravom tri razliite linosti: ban Mave je bio ugarski palatin Ko1apa s!e Ka- 1h>I titulu bana Usore i Soli je nosio Henrih Gizing, dok se u poveljama kao ban Bosne navodi Stefan, svakako ugar- ski velika, a ne Prijezdin sin istog imena koji se poja- vio znatno docnije. Upravo ovaj poslednji sluaj pokazuje da je banstvo bosan^ko moglo da predstavlja i praznu ti- tulu, jer je u Bosni vlast imao Prijezda koji je jo 1287. sa sinovima poklanjao zemuniku upu svome zetu, slnu Stepana Vodikog, iz docnije poznate i mone porodice Ba- boneia.

I pored toga, u ugarskim poveljama se smenjuju pojedii banovi: 1274. bio je neki Egidije apiz s!e Maso e! (Ze Vogpa, a nekoliko godina kasnije tu titulu nosio je Ugrin, dvor- ski rizniar. Uskoro je meutim i oblasti i titulu dobila Jelisaveta, majka kralja Ladislava IV. Ona ih je kao tag geGpa drala sve do 1284. Time je otklonjena opasnost da severna Bosna dospe u sastav neke od velikakih feudal- nih oblasti, koje su se upravo poele formirati u optem rasulu koje je vladalo u dravi.

326

Za vreme Jelisavetinog gospodarenja nad eevernim bo- sanskim oblastima, postalo je opet aktuelno crkveno pi- tanje. Posle ogorenih borbi u prvoj polovini veka. verski problem kao da je odjednom iezao. Pravu zagonetku pr^.d- stavlja okolnost da ugarski politiki trijumf u poetku druge polovine XIII veka nije iskorien za obnovu kato- lianstva potisnutog iz Bosne. Objanjenje moda leu. ba u ugarskoj politikoj pobedi, jer su krstaki ratovi postali nepotrebni. Pape su takoe pokazivale manje ener- gije od kako je jeres na Zapadu bila slomljena i velika opa- snost za crkvu otklonjena. Uz to su, upravo za vreme Bele IV i Ladislava IV, odnosi Rima. i Ugarske bili povremeno hladni i ak neprijateljski. Tek kad je papska stolica s mukom sredila odnose sa Ladislavom, zavaenim jedno vreme sa ugarskim svetenstvom, postalo je mogue predu- zeti neto protiv bosanskih jeretika. Karakteristino je da inicijativa nije, kao ranije, dolazila sa ugarske strane. Ovoga puta je papski legat izdejstvovao od kraljice Jeli- savete obavezu, u obliku sveane povelje, da e po pravi- lima rimske crkve progoniti jeretike, naroito u Bosni. Neto docnije je i kralj Ladislav dao slinu obavezu po-

minjui opet posebno Bosnu kao zemlju po prevashodstvu je- retiku. Nisu sauvane nikakve vesti o tome da li su kralj i stara kraljica neto preduzimali protiv jeretike crkve u Bosni. S obzirom na opte stanje Ugarske, to ne izgleda mnogo verovatno.

327

Novi vaan momenat u istoriji odvojenih bosanskih oblasti Usore i Soli predstavljalo je ustupanje dota- danjih kraljiinih zemalja njenom zetu, srpskom kralju Dragutinu, krajem 1284. godine. Dve godine ranije, Dragutin je bio prisiljen da na saboru u Deevu ustupi srpski pre- sto svome mlaem bratu Milutinu.* Gospodario je posle toga malim delom srpske dravne tritorije na severu i zapadu, odravajui stalno prijateljstvo sa Ugarskom kojoj je du- govao svoj dolazak na srpski presto. Kao kraljevski roak, mu kraljeve sestre Kataline, dobio je Mavu sa Beogradom, Usoru i Soli i vladao u njima i u delu srpske drave kao sremski kralj. I njegova aktivnost u bosanskim zemljama je slabo poznata. Pokazivao je ak vie verske revnosti nego njegovi ugarski roaci. On se sam preko barskog arhi- episkopa alio papi na jeres veoma rairenu u njegovoj oblasti Bosne. Papa je odluio da ovoga-gguta deluje pomou franjevaca, ve odomaenih u Ugarskoj i Slavoniji. Ge- neral reda je dobco nalog da uputi u kraljeve zemlje dva iskusna franjevca koji znaju srpski jezik. Od Dragutina se oekivalo da im prui punu pomo. I u pravoslavnim kru- govima su bile poznate Dragutinove zasluge za veru. Arhi- episkop Danilo II ga je hvalio to mnoge od jeretik obrati na veru hristijanskuju i krsti ih.

U samom poetku Dragutinove vladavine, dolo je do prisnijeg zbliavanja gospodara dva odvojena dela Bosne. Krajem 1284, sklopljen je brak izmeu Doagutinove keri Jelisavete i Prijezdinog sina Stjepana I Kotromania./Ova bosansko-srpska alijansa pokazala je znaajne politike re- zultate tek skoro itav vek docnije, kada je veza sa srpskom svetorodnom kraljevskom porodicom pruila banu Tvrtku pravni osnov da se proglasi za potomka Nemanjia i krunie za srpskog kralja. Manje je poznato da li je ta veza imala neposredne politike vanosti u vreme kad je uspo- stavljena. Izgleda da ni jedan ni drugi gospodar Bosne nije iskoristio teke prilike u Ugarskoj, da bi protiv nje raz- vio bilo kakvu aktivnost. Vlast ugarskog kralja je, uosta- lom^ postajala sve formalnija, a unutranja samostalnost Bosne je ouvana, dodue u. okvirima dve podeljene i raz- dvojene oblasti. .Opasnost od pretvaranja bosanskih zemalja u

328

ugarske provincije, tako velika u vreme kada je osnivan sistem gragognih banovina, prola je sama od sebe^ usled ugarskih unutranjih kriza za vreme Ladislava IV Ku- manca. Kralj nkje bio u stanju da dri pod svojom vlau ni stare ugarske teritorije, a na intervenciju u vazalnim zemljama nije mogao ni misliti. Nemo kraljevske vlasti, na prvi pogled tako povoljna za Bosnu, imala je i svoje na- lije. Na pojedinim delovima ugarske teritorije, slabu kraljevsku vlast zamenila je jaka vlast oblasnih gospodara, koji su se uzajamnouborili da proire svoje oblasti. Oni su u stvari poeli ugroavati samostalnost Bosne i vlast domaih banova.

U vreme Prijezde i njegovog naslednika, Bosna nije obnavljala ugovore sa Dubrovnikom sklapane u vreme Ku- lina i Ninoslava.3 Privredne beze izmeu ovog znaajnog obalskog grada i Bosne to ipak nije ometalo. Reim usta- novljen ranijim ugovorima ostajao je na snazi i pruao osnovne pogodnosti za rad dubrovakim trgovcima. Pred kraj XIII veka, nastali su izvorni podaci koji osvetljavaju jednu dosta osobenu privrednu aktivnost. U prvim dubro- vakim kancelarijskim knjigama sauvan je srazmerno ve- liki broj vesti o trgovanju prodajnim robljem iz Bosne. Sve do poetka XIV veka, kada se ova trgovina naglo smanjila, prodavani su u Dubrovniku ljudi, ene, ak i deca, po ceni od 5 do 12 solida mletakih groa, strancima i domaim ljudima. U italijanskim gradovima i na zapadnom Sredo- zemlju uopte bili su tada mnogo traeni robovi upo- trebljavani kao domaa posluga.4 Tradicionalno trite na Istoku i obalama Crnog mora nije zadovoljavalo veliku potranju, te je, zahvaljujui specifinim bosanskim ver- skim prilikama, oiveo promet prodajnog roblja u primor- skim gradovima u susedstvu Bosne. Crkva je osuivala i zabranjivala dranje hriana u ropstvu i to je pred- stavljalo znatnu prepreku ovoj neobinoj trgovini. Kako su stanovnici Bosne bili jeretici i nevernici, trgovci nisu morali optereivati svoju savest. Na versku pripad- nost se mnogo polagalo, ak i pun jedan vek docnije, kad se ova praksa uveliko proredila, bilo je dovoljno da prodati ljudi dokau da su katolici pa da ih dubrovake dravne vlasti oslobode. Najvei

329

deo sveta prodatog u Dubrovniku poticao je iz Bosne, znatno manje iz Usore, dok su samo u pojedinanim sluajevima zabeleeni ljudi iz Vrbasa, Sane, Srema i Livna. Iz Huma i sa drugih srpskih drav- nih teritorija nije zabeleeno ni jedno lice.

Veoma je vano pitanje iz koga su drutvenog sloja u samoj Bosni poticali ovi nesreni ljudi i ta je omogu- avalo da se istrgnu iz svoje sredine i odvedu u daleki svet. Bosanske vlasti u to doba nisu zabranjivale odvoenje i prodavanje ljudi. U prometu ljudima je uestvovao i sam bo- sanski ban, prodajui, ili ee, darujui svoje ljude pri- morskim trgovcima. Jedan Bosanac je pred dubrovakim no- tarom dao izjavu da je bio zegiiz bana Prijezde i da ga je on darovao Dubrovaninu Benku Gundulku. Jedan trgovac je opet izjavio da je roba kupio u Bosni od njegovog go- spodara. Sve to pokazuje da je u Bosni bilo ljudi zavisnnh od svojih gospodara u tolikoj meri da su ih mogli neometano otuivati. Docnije je taj sloj iezao meajui se sa svetom manje zavisnim, s kojim je snosio iste terete i dabine, samo se naziv otroka sauvao i mnogo docnije.

330

2. UBII KAO GOSPODARI BOSNE

Iako su se feudalni gospodari osamostalili i osilili pre svega u oblastDma na severu od Bosne, ipak s te strane nije bila ugroena bosanska samostalnost. Oligarsi u Slavoniji su se suvie angaovali u meusobnim borbama, a znaajnu zatitu su pravoj Bosni pruale s te strane zemlje kralja Dragutina. Bosna se, u stvari, nala na putu irenja bribirskog kneza Pavla ubia, koji je jo za ivota Ladislava IV Kumanca udario temelje moi svoje porodice, a u poslednjoj deceniji XIII veka postao samo- stalni gospodar Hrvatske i Dalmacije.

331

'.1

Polazna taka uspona ubia bila je nasledna u- panska vlast u bribirskoj upi. Znaajni uticaj i ugled su lanovi ove porodice sticali vrei kneevsku vlast u dalmatinskim gradovima. Kada je poelo rasulo u Ugar- skoj i kada je kraljevska vlast postala skoro sasvim ne- mona, na elu porodice se nalazio Pavle ubi koji je imao dostojanstvo primorskog bana i time vlast nad dal- matinskim gradovima. Ve tada se njegova mo prostirala skoro do bosanskih granica./Ali doba prave veliine u- bia nastupilo je tek posle smrti kralja Ladislava IV 1290. Tada je zapoela borba oko ugarskog prestola koja je trajala skoro dve decenije, pruajui izvanredne prilike za afirmaciju ve osamostaljenih velikaa.j U Ugarshoj je uspeo da doe na presto i bude propisno krunisan An- drija III Mleanin, unuk kralja Andrije II. Savremenici su dovodili u pitanje zakonitost njegovog porekla i to je da- valo povoda napuljskim Anujcima da istaknu svoja prava na naslee ugarskog prestola. Napuljski kralj Karlo II se borio da ugarska kruna pripadne njegovom sinu Karlu Mar- telu, koji je sa Arpadovcima bio u istom stepenu srodstva kao i sin kralja Dragutina Vladislav.

I jedan i drugi dvor se starao da vee uz sebe najmo- nije velikae, jer je konani ishod borbe u krajnjoj liniji zavisio od stava koji e oni zauzeti. Poto je veina plem- stva i gradova priznala Andriju Mleanina nije ni Pavle ubi kidao veze s njim, utoliko pre to su dalmatinski gradovi bili lojalni Arpadovcu. Odmah je, meutim, poeo da sarauje i sa napuljSkim dvorom, koji je Pavla i brau smatrao za gospodare cele Slavonije i Dalmacije. Ve 1292, Karlo Martel i Karlo II darovali su banu Pavlu i brai skoro itavu Hrvatsku sve do granice provincije koja se zove Bosna. Kao u nekom takmienju, sledee godine je kralj Andrija III darovao ubiima primorsku banovinu i nasledno dostojanstvo primorskog bana, a zatim je 1295. Karlo Martel sa svoje strane dao Pavlu doivotno bansko dostojanstvo. Sve to obasipanje titulama i pravima ne bi, samo po sebi, imalo vei znaaj, da Pavle sa svojom bra- om nije imao stvarnu vlast na teritoriji koja mu je bila darivana. Gradovi su bili posluni, a plemstvo u Hrvat- skoj se mirilo sa vazalskim odnosom prema monome banu, a kralj

332

'.1

Andrija se uzdravao od bilo kakvog meanja u po- sloie hriatskog Spa.

Oam MaiJK* js mo 1;k 1 da iiml.s, Mrpo js dmjmj ma rsd 1Jos:ma. U Jsdmoj mopsl.m mj 121)1). godims, Oam Pavle se naziva 1>ag5 Sogoiaspe, Va1ta1ae e1 sJotpiz Voepe. Izgleda, meutim, da ubii tada jo nisu imali pod svojom vlau neki znatniji deo bosanske teritorije osim Donjih Krajeva, gde je njihovu vlast priznao lokalni vla- stelin knez Hrvatin Stjepani. Ovaj rodonaelnik vlasteo- ske porodice koja je docnije igrala veliku ulogu u bosan- skoj istoriji bio je takoe pristalica Alujaca, i u- bii su se ba te 1299. godine zauzimali za njega na napulj- skom dvoru.
samostaJm m siguram u smojmm ps^ml.ama, msm<um 1a da potmmi sussdms

Faktiki

Bosanska domaa banska porodica odupirala se poku- ajima potinjavanja od strane ubia. Banu Stjepanu I Kotromaniu, koji je doao na vlast negde izmeu 1287. u- 1290, nije preostajalo mesto, jer je Pavle ubi bosansko bansko dostojanstvo dao svome bratu Mladenu 1. U samom poetku XIV veka u Bosni su se vodile ogorene borbe. Ban Mladen je ve 1302. kao gospodar Bosne

333

'.1

izdavao povelje i potvrivao slobodu trgovanja u Bosni primorskim trgov- cima, dok se ban Stjepan I jo uvek odravao na vlasti u jednom delu zemlje. U junu 1302, negde kod Drine stajale su jedna prema drugoj vojske obojice banova. Nije poznato kako se zavrilo ovo ratovanje, koje je spreavalo prolazak dubrovakih trgovaca. Samo mesto okraja na istonim gra- nicama Bosne pokazuje da je ban Stjepan I Kotromani bio ozbiljno potisnut i ugroen. Vesti su preoskudne, ali je dobro poznato da su to bile izuzetno dramatine godine. U Srbiji se ve bila rasplamtela borba izmeu kralja Mi- lutina i njegovog brata Dragutina, koja je otvorila put prodiranju ubia u Hum. Poetkom XIV veka gospodario je u ovoj oblasti soez Sopz^apIpiz, hrvatski vlastelin iz porodice Nelipia.5 S druge strane, posle smrti kralja Andrije III 1301. i borba za ugarski presto ula je u novu fazu. Kako je nekoliko godina ranije u Junoj Italiji umro Karlo Martel, anujske pretenzije su prenete na njegovog sina Karla Roberta, koji je uz pomo ubia do- ao u Split i li^o se umeao u borbe. Nekoliko godina on je imao ljute suparnike vie u redovima ugarskih ve- likaa, nego u linostima koje bi imale vea prava na presto. Pozornica estokih i krvavih borbi bila je opet u susedstvu Bosne, u Slavoniji, gde su se dugo obraunavali velikai, okupljeni u tabore oko pretendenata. Sve te borbe morale su imati nekog odjeka i u Bosni.

334

'..

/ U svakom sluaju, ni 1302. nije bila odluena sudbina Bosne. Ukoliko je Mladen I i postigao tada uspeh, njegov trijumf nije bio ni odluan ni trajan. Otpor se produ- avao i itavo Mladenovo banovanje je proteklo u borbi za savlaivanje Bosanaca. U toj borbi je izgubio i ivot 1304, ubijen je od bosanskih jeretika, kako belei jedan letopisac. Tek posle toga ubii su stvarno zavladali Bosnom. Mladen II, sin Pavla ubia, na koga je preneto bosansko dostojanstvo, nazivao se u tituli gospodar i- tave Bosne\/ O postepenom potinjavanju Bosne svedoe, ini se, i povelje ubia za Hrvatina Stjepania i nje- gove roake. Ban Pavle je s braom tri puta obeao da e neprikosnoveno potovati linosti i zemlje Hrvatina, njegove brae i sinovaca. Povelje iz februara 1301, marta 1304. i februara 1305. ne obeleavaju uvek novo pomirenje izmeu. seniorske i vazalske porodice, ve postepeno proirenje jemstava vlasteli u Bosni. U povelji iz poetka 1305. obeavalo se da Hrvatin nee biti zatvoren ili zarobljen ak ni u sluaju nevjere najteeg prestupa. Vlastelin je i tada odgovarao gospodaru samo ako eli, i bio je slobodan da se vrati u svoje gradove bez smete. Gospodar je bio du- an da mu etiri meseca ranije najavi neprijateljstvo i tek onda da krene da ga kazni. Oigledno su ovako iroka jemstva bila cena koju su ubii plaali za priznavanje svoje vlasti u Bosni, a vernoj porodici Hrvatinovoj je uvgk potvrivano i obeavano ono to se davalo ostaloj bosanskoj vlasteli.

Slian kompromis kao sa vlastelom napravili su u- bii i sa porodicom Kotromania: naen je neki nain da se sauva i njihov polbaj. O Stjepanu I Kotromaniu, do- due, nema vesti, ali je sigurno da se pod okriljem ubia izvrilo smenjivanje na banskom prestolu. Neto pre 1314. umro je Stjepan 1 Kotromani i u Bosni su odmah izbile smutnje. Protiv banove udovice i njenih sinova digla se tako jaka opozicija da su bili proterani iz zemlje. Banica Jelisaveta je sa' sinovima nala utoite u Dubrovniku i tu u izgnanstvu provela izvesno vreme. Dubrovani su ak, jedan vek docnije, tvrdili da je njihovo gostoprimstvo uivala nekoliko godina. Ko je Kotromanie onemoguio u Bosni ne moe se ni naslutiti. Moglo bi se oekivati da je ba ubiima dobrodola prilika da se

335

'..

oslobode doma- ih banova, ali takvom objanjenju se protivi injenica da se banica Jelisaveta sa sinovima vratila z' Bosnu jo za vreme vrhovne vlasti Mladena II ubia, i da se ovaj docnije starao o mladom banu Stjepanu II kao o svome ti- eniku.

Poetkom XIV veka nepovoljni politiki razvitak Bo- sne iz prethodnih decenija doao je do punog izraaja: bo- sanska drava je tako rei nestala, apsorbovana feudal- nim oblastima ubia i kralja Dragutina. Drava koja je u prvoj polovini XIII veka odolevala krstakim pohodima ugarskih kraljeva dospela je u takav poloaj da se njen uti- caj uopte nije oseao u jednom burnom vremenu, u kojem su dolazile do izraaja feudalne oblasti bez ikakvih samostalnih politikih tradicija./ Ipak, i u takvoj situa- ciji ouvale su se na bosanskom tlu snage sposobne da iz- vre obnovu i podignu bosansku dravu do takve snage i ugleda kakve je teko bilo i naslutiti posmatrajui itav njen dotadanji istorijski put.
GLAVA ETVRTA USPON

I IRENjE BOSNE (13221391)

IZVORI

336

'..

Ovo srazmerno kratko razdoblje neobino je bogato izvor- nom graom u uporeeu s prethodnkm. To se u najveoj meri moe prsati injenici da u XIV aeku imamo ve obilniju grau sauvanu u arhivima, a zatim i injenici da je Bosna igrala sada neuporedivo vakiju ulogu u politikom ivotu Balkana. Izvori za ovaj period nisu samo brojniji, ze i daleko raznovrsniji. Uz ve poznate vrste javljaju se i sasvim nove. Prvo mesto meu njima zauzimaju domae bosanske povelje na na- em jeziku. Iz ovog perioda sauvana je grupa od prvih 11 po- velja, od kojih je najvei deo otkriven u znaajnom porodinom arhivu porodice Baanji u Kermendu u Ugarskoj. Izdavane su do sada vie puta. 1 Pored ovih povelja iz vremena bana Stje- pana i Tvrtka, koje se sve odnose na jednu vlasteosku porodicu iz Donjih Krajeva, naene su i jo neke pojedinano objavljene. 1 Ostale povelje na naem jeziku nastale su iz odnosa izmeu Bosne i Dubrovnika i uvaju se u Dubrovakom arhivu. Objav- ljene su u zbirkama Mikloia, Pucia, Jireeka i ponovo sa- kupljene u velikom korpusu Ljube Stojanovia .* Daleko boga- tija je dubrovaka arhivska graa na latinskom i italijanskom jeziku, koja je tek delimino objavljena. Od samog poetka XIV veka teku, s manjim ili veim prekidima, knjige u koje su zapisivane odluke dubrovakih vea (1lgg gejogtaggopitp). Njima je, razumljivo, posveena najvea panja kod publikovanja, jer su vesti koje sadre vrlo dragocene. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, u okviru svoje velihe kolekcije Mopi- tep1a zres^alIa 151opat 51auogit MepsIopaNit, izdala je ukupno pet svezaka Reformacija pod zajednikim naslovom Mopitep1a Kadizgpa .* Na publikovanju je radilo vie naunika
v S. 'B.irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske drave

i vrednost pojedinih svezaka nije jednaka. Moraju se upotre- bljavati uporedo sa opirnim recenzijama Konstantina Jire- eka, vodei rauna o hronolokim ispravkama koje su docnije izvrene.* Graa objavljena u Mopitep1a Na^izta obuhvata pe- riod od 1301. do 1379; godina 1365. bila je isputena, pa je tek nedavno objavljena.' Publikovanje odluka dubrovakih vea na- stavila je Srpska akademija nauka u okviru svoga Zbornika za istoriju, jezik i kt^ievnost srpskog naroda. U prvoj knjizi koju je izdao M. Dini objavljene su odluke sva tri vea od 1380. do 1383/ dok je druga knjiga sa odlukama iz sledeih go- dina, koju je priredio isti izdava, u tampi. Za odluke iz docnijih godina istraivai su upueni na neobjavljene knjige serije KejogtpaIope$ Dubrovakog arhiva.1 Sistematski su objavljivani jo jedino dokumenti iz serije J^eIete e sotpthz&gopg (I ^euap^e koja je poela 1359. godine. U njoj su sauvani prepisi pisama dubrovake vlade stranim vladarima i dravama, zatim pisma i uputstva dubrovakim poslanicima u kojima su esto vrlo podrobno opisani zadaci poslanika, govori koje treba da odre. Dosta esta su i pisma dubrovakim graanima, pozivi na sud itd. Ova serija neobino znaajna za bosansku istoriju, u poetku nije ouvana ni izda- leka onako potpuno kao docnije u XV veku. U prva dva toma nalazi se samo vrlo mali deo velike prepiske koju je Dubrovnik vodio od 1359. do kraja XIV veka. Dubrovaka Pisma i uputstva iz ovog perioda objavio je J. Tadi / tako da su pojedinano ili u izboru objavljena pisma u drugim zbirkama postala ne- potrebna. U drugim serijama arhivskih knjiga, nejednako ou- . vanim, nalazi se razasut znatan broj podataka interesantnih za istoriju Bosne, naroito za njene privredne veze sa Dubrovni- kom.10 Publikovani su najee uzgredno u naunom aparatu rasprava i monografija. Dok u Kotorskol arhivu, iji su tek neznatni delovi iz ovog perioda sauvani, nema vesti o Bosni, vrlo su znaajni podaci koji potiu iz dalmatinskih gradova. Arhivska graa ni u njima nije, na alost, ouvana u znatnijoj meri, ali nam je deo grae sauvan u delima i ostavtini velikog hrvatskog istoriara XVII veka Ivana JJuia. Izvodi, opirni citati, ak i potpuni tekstovi pojedinih dokumenata znaajnih za Bo- snu, nalaze se rasejani po njegovim delima, a poneto se nalazi i u njegovim hartijama koje su fragmentarno

337

'..

publikovane.11 U ovom periodu su se u Bosni uvrstili franjevci. U njihovim manastirima. naroito u seditu vikarije, morali su biti arhivi u kojima su uvana franjevaka dokumenta. Od toga nije sauvano gotovo nita. Jedino se u JBubljani nalaze neznatni frcgmenti arhiva vikarije.12

 (13221391)

338

Od stranih arhiva na prvom mestu po znaaju je Mletaki arhiv. Kao i za prethodni i za docnije periode, upueni smo na obimnu iako ne i potpunu zbirku . Ljubia.'' 1 U pogledu uni- tenog arhiva Anujaca u Napulju i publikacija njegovih do- kumenata, vai sve to

je reeno u prethodnom odeljku (v. str. 71 nap. 10,11). Pojedinane retke podatke iz drugih italijanskih arhiva, meu njima ima i veoma znaajnih kao to je firentinski odgovor Tvrtku na vest o kosovskoj bici, saop- tio je ruski naunik V. Makuvv.

Ugarske povelje, koje su nekada predstavljale najdragoce- nije i esto jedine izvore za oosansku istoriju, imaju sada manji znaaj, ali njihov udeo u celokupnoj izvornoj grai ostaje jo uvek velik. Do 1378. one su ogromnim delom sakupljene u Ogr1otaIskot gotgki, 1 * a posle toga smo upueni na ugarske korpuse i pojedinane zoirke. Vodee mesto ima ogromni So&eh (Ir 1ota(1siz tedpg Nipdatgae ess1ez1azNsiz as sg^z koji je u prvoj polovini XIX veka izdavao O. Gejeg.1" Ova z.birka se sastoji iz 42 toma, ali nije ni iz daleka potpuna i uz to je dosta ne- pouzdana zbog velikog broja greaka, netanih datuma, falsi- fikata, ponovljenih povelja, itd. Upotrebu olakava posebno izraeni indeks. Ostale zbirke ugarskih dokumenata i za ovaj period dosta su brojne i razbacane esto po periodinim publikacijama. Orijentaciju u jednom delu daje F. ii u pregledu ugarskih izvora.1* Daleko je potpuniji popis u pri- runiku O. Kozzatu- a.* Za poslednje godine ovog perioda, od 1387, imamo na raspolaganjJg veoma sigurni i potpuni Diploma- tar igmundovog vremena u kojem su dati regesti svih objavljenih i tekstovi neobjavljenih dokumenata.

 (13221391)

339

Papska pisma i dokumenti Vatikanskog arhiva zadravaju i u ovom periodu svoju vanost. Objavljeni su u ve vie gtuta spomenutim zbirkama A. Tegpeta . Posebno treba pomenuti opirne odgovore papske stolice na pitanja (Oikna) bosanskih franjevaca iz 1373, objavljene tanije od p. KpgegoaMa , i po- ggis zabluda bosanskih patarena nastao neto docnije.' U ovom periodu se javljaju i izvori iz pravoslavne sredine koji govore o bosanskim patarenima. Najvaniji je srpski sinodik, sauvan u tri rukopisa, sa anatemama na triklete babune uopte, i na niz linosti iz bosanske sredine. Srpsku redakciju sinodika je temeljno prouio i kritiki objavio tekstove V. Moin." Za crkvenu i politiku istoriju Bosne vaan je i jedan srpski zapis iz 1329.

U ovom periodu se javlja jo jedna grupa domaih izvora, mada u malom broju. To su natpisi na nadgrobnom kamenju, naj- ee veoma kratki i sasvim izuzetno bogatiji po sadraju.'11

I za ovo razdoblje imamo neto malo narativnih izvora. Kao i ranije, nijedan od njih nema Bosnu u sreditu panje, ve je spominje samo uzgredno. Uz ve ranije spomenutog Mihu Madijeva <1e Vagdegatz (v. str. 71 nap. 14,15) zanimljiv

 (13221391)

340

je zbog jedne vesti splitski spis poznat pod naslovom Zitta gzGotG- atit 1a1>i1a a SiGegz <1e dezIz sgit 5ra1aNpotit, koji je obja- vio I. Luni Za Bosnu je interesantan i anoniman spis Ozg- (Iotz JaAtepzgz >tg (Gio** u kojem su ispriani dogaaji iz rata oko Zadra 134546. Ban Stjepan II prikazan je u veoma nepov voljnom svetlu. etvrti dalmatinski spis MetotgaGe Pavla Pavlovia (Rai1iz s!e Rai1o), zadarskog vlastelina prelazi okvire ovog perioda. To je letopis u kojem su zabeleeni dogaaji iz istorije grada od 1371. do 1408. godine. Zadarski pa- tricij zasluuje veliku verodostojnost, jer je savremenik do- gaaja i ponekad uesnik u njima. Beleke su mu, meutim, fragmentarne i nepovezane i to uveliko umanjuje njihovu vred- nost. Posle Lui^vog izdaa pojavilo se pouzdanije i- ievo.*I Od ugarskih narativnih izvora korisne podatke o ratu 1363. daje Ivan, arhiakon Kikilea (Joappez d.e KgkiIego) (1320 1394), jedan od kancelara kralja Lajoa 1, u delu Stotsop d.e 1lAs1ogpso tede, sauvanom u delu Ivana Turocija, hroniara s kraja XV veka.* Poneko zrnce se nalazi i kod italijanskih hroniara. Tako kralja Tvrtka spominje padovanska hronika brae SaIato i hroniar Lorepco Monai ^aigepIiB ^e Mopaab).0 je

I 1319. II II . 0 , . , , . - . , , , - . ^ ; - . II 1322. - - ^ .

 (13221391)

341

za enu ker Majnharda od Ortenburga, korukog grofa, ali se na putu ostvarivanja ovoga plana o branoj vezi ispre- ila smetnja krvnog srodstva. Kotromanii su na neki na- in bili u etvrtom stepenu srodstva sa porodicom koru- kih grofova. Brak se mogao sklopiti jedino uz papsku dispenzaciju i Mladen II se latio posla da je izdejstvuje. U svojoj prepisci sa papom nije proputao da pomene ko- risnost planirane brane veze za rad na iskorenjivanju je- resi u Bosni.

U to vreme, meutim, su se poeli pojavlji1zati znaci slabosti Mladenove i nazirati velike opasnosti za njegovu dravu. Posle poraza u ratovanju sa srpskim kraljem Mi- lutinom u Humu, poeli su se odmetati od Mladenove vlasti dalmatinski gradovi, prvo ibenik (1319), a zatim i Tro- gir. 'Njihovu tenju za ouvanjem autonomije je iz svojih interesa pomagala Venecija. Kada su ovi gradovi sklopili savez i priznali mletaku vlast izbilo je ogoreno neprijateljstvo izmeu Mladena, s jedne, i gradova kojima je Ve- necija pruala podrku, s druge strane. Uporedo s tim, od Mladena II po^li su se odmetati i njegovi najistaknu- tiji vazali: Kurjakovii iz Krbave, Stjepanii iz Donjih Krajeva, Mihovilovii iz Livna i povezivati sa neprija- teljskim gradovima. Opasnije od svega za Mladena II bilo je dranje kralja Karla Roberta.

 (13221391)

342

Uvrstivi definitivno svoj poloaj u Ugarskoj, kralj Karlo I je ve neto ranije zapoeo energinu poli- tiku jaanja i obezbeivanja autoriteta kraljevske vlasti.. On je teio da u Ugarsku presadi nain vladanja i sistem^ uprave izgraivan u Napuljskom kraljevstvu jo od vre- mena Fridriha II Hoentaufovca. 'Takva politika se ve u prvim koracima sudarila/s oligarhijom, vlau feu- dalnih gospodara na prostranim delovima ugarske dravne teritorijeu Velikake porodice, koje su temelje svoje moi izgradile u vreme haotine vladavine Ladislava IV Ku- manca i u vreme borbi oko prestola na prelazu iz XIII u XIV vek, nisu bile spremne da se dobrovoljno odreknu svoje vlasti. Otvoreni sukob s kraljem bio je neminovan. Prvo su stradali Gizingi u Slavoniji (1316), zatim Matija ak, gospodar zapadne Ugarske i Slovake, a zatim su na red morali doi i ubii, bez obzira na sve velike usluge koje su ukazali novoj dinastiji u vreme njene borbe za osva- janje vlasti.

Sukobe u Hrvatskoj i Dalmaciji kralj je iskoristio za obraun sa Mladenom II i samostalnom politikom itave porodice. Jo pre odlune akcije, on je uzeo pod svoju nepo- srednu vlast bosanskog bana Stjepana II Kotromania i upu- tio ga zaJedno sa slavonskim banom Ivanom Baboniem u Hrvatsku. Hrvatski velikai i njihovi saveznici ibe- nik i Trogir nisu preduzimali nikakvu akciju dok nisu dospeli slavonski i bosanski ban. Krajem leta 1322. sa- veznici su poeli napadati Mladena koji je bio prisiljen da se povlai. Naputen od svih, poto su se izjalovile neke kombinacije sa Venecijom s kojom se u velikoj opasnosti iznenada povezao, Mladen II je odluio da se preda kralju Kgrlu I i moli oprotaj/Pre toga, kod Bliske, blizu 1hol>ica, oio Je potuen-od slavonskog bana Ivana Babone- ia. Iz Klisa, gde se bio sklonio, poao je kralju Karlu, koji je uskoro doao u Hrvatsku. Kral> ga je zatvorio i li- io banskog dostojanstva; Mladen II je na taj nain potpuno potksnut s politike pozornice.

 (1322 1391)

343

Posle pada bana Mladena II, ubii vie nisu imali ni snage ni mogunosti da se nametnu za gospodare nekom delu Hrvatske, a i uticaj na Bosnu bio je zauvek onemogu- en. Bosna je opet dola pod vrhovnu vlast ugarskih kra- ljeva. Obaraem dinastike vlasti ubia u Hrvatskoj i Dalmaciji, kralj Karlo I je postigao samo prvi vaan korak u pravcu zavogn>a stvarne kraljevske vlasti u ovim ze- mljama. Uklaanje Mladena dalo je povoda da se razmahnu borbe meu preostalim velikakim rodovima, a u toj borbi nisu potovana ni kraljevska prava ni kraljevski posedi. Uz Mladenovu brau i roake, iji je oslonac ostao grad Bribir i izvestan broj drugih razbacanih poseda, bili su tu: Nelipac, rodonaelnik docnijih Nelipia koji su u cetinskoj oblasti i susedstvu gospodarili sve do 1434, za- tim Kurjakovii, braa Budislav, Grgur i Pavle, u obla- stima od Zrmanje do Gvozda; pa krki knezovi, docniji Frankopani, koji su gospodarili Vinodolom, Senjom i ga- takom upom, dok su u Slavoniji, u najbliem susedstvu Bosne, najmoniji bili Baboneii. Svi ovi hrvatski feu- dalni gospodari postali su znaajni za Bosnu posle pada Mladena II ubia, jer je ona za vreme dve decenije pre- vlasti ubia dola u tenje veze sa Hrvatskom. Ve u vreme koalicije protiv Mladena II videlo se koliko je ban Stjepan uvuen u zaplete meu hrvatskim velikaima. Ove veze se nisu prekidale ni u sledeem periodu. Nasuprot hrvatskim velikaima koji su se neposredno posle obaranja K^ladena II okrenuli protiv kralja, ban Stjepan Je za i- tavo vreme svoje vladavine ostao lojalan Karlu I i njegovom nasledniku Lajou. U toku itave bosanske istorije ne moe se nai razdoblje u kojem su odnosi sa Ugarskom bili tako nepomueni kao u vreme bana St]epana II. Takva orijentacija donosila je banu velike koristi, on se drao strane koja je bila jaa i sa kraljevim trijumfom uvr- ivao se i njegov poloaj meu susedima. U samoj zemlji ostale su mu sasvim odreene ruke, jer Anujci, po svemu to vidimo iz izvora, nisu ili dalje' od zahteva da im bosanski ban bude vazal sa tradicionalnim obavezama.

Posle zarobljavanja Mladena II, hrvatski velikai, koji su posluili kao oruje kralju, okrenuli su se pro- tiv njega i novoimenovanog bana Ivana Baboneia i oszo- jili kraljevski grad Knin. Uskoro, meutim, podelili su se tako

344

da su dva suprotna pola predstavljali knez Nelipac na jednoj, i uro II ubi na drugoj strani. Situaciju je komplikovalo meanje primorskih gradova, iza kojih je sta- jala Venecija sa svojim naroitim interesima. Republika je bila ogorena i zbog toga to su hrvatski velikai, kao ranije Mladen II, pruali gostoprimstvo Bajamontu Tije- polu, koji je pokuao da izvri prevrat u Veneciji. U bor- bama izmeu dva zavaena tabora, ban Stjepan II je stao na stranu ure II ubia, a protiv kneza Nelipca i nje- govih saveznika. Sredinom leta 1324. uro ubi sa po- monim odredom Bosanaca i sa Zadranima poao je da opseda Knin, oekujui i pomo od krkog kneza Fridriha. Ne- lipcu su pruili pomo livanjski Mihovilovii, krbav- ski Kurjakovii i gradovi ibenik i Trogir. Poetkom juna dolo je do bitke kod Krke, u kojoj je ubi poraen i zarobljen. Ban Stjepan II je posle toga sam nastavio borbu protiv Nelipca i njegovih saveznika Trogirana. Jedno tro- girsko uputstvo iz ovog vremena trailo je da trogirski vojnici ratuju zajedno sa Nelipcem i Kurjakoviima pro- tiv bosanskog bana, ali da ne prodiru na teritoriju Bosne. Zbog ovog sukoba progonjeni su i trogirski trgovci u Bosni, pa su se jo poetkom 1326. izmeu Trogira i bosanskog bana vodili pregovori o naknadi tete. Kada je 1325. u Hrvatsku doao novi ban, sa zadatkom da pokori hrvatske velikae, ban Stjepan II naao se na njegovoj strani i de- lovao u krugu gotovo istih saveznika protiv Nelipca. Cilj napada saveznika bio je i ovog puta Knin, ali su se borbe zavrile s istim rezultatom. Ban Stjepan je u borbi pro- tiv Nelipca delovao kao lojalni vazal kraljev, ali je po- red toga imao i svoje neposredne interese. Negde u toku ovih borbi, on je pridobio pod svoju vlast istaknutu po- rodicu Stjepania i preko nje obezbedio vlast Bosne nad Donjim Krajevima. Do prolea 1326. proirio je svoju vlast i nad Krajinom izmeu Neretve i Cetine.* Nije poznato vreme kada je zavladao jo jednom znaajnom oblau Zavrjem, koje su inila tri poznata polja: JTivanjsko, Du- vanjsko i Glamoko. Svakako, to nije dobio bez borbi, o ko- jima nam nisu sauvane izvorne vesti.

Angaovanje Bosne u akciji za obaranje Mladena II TTTu- bia i u borbama meu hrvatskim velikaima imalo je za rezultat znaajno proirenje bosanske dravne teritorije ije su se granice pomerile do linije koja je priblino spajala

 (1322 1391)

345

tok Cetine sa rornjim tokom Sane. Isto toliko va- an rezultat predstavljalo je osamostaljivanje Bosne koje je omoguilo banu Stjepanu II da povede aktivniju politiku i preduzme irenje teritorije na drugim stranama.

2. OSVAJANjE HUMA

Jo pre nego to su poeli zapleti u Hrvatskoj, koji su doveli do pada ubia i osamostaljivanja Bosne, desile su se znaajne promene i u Srbiji, drugom velikom susedu Bosne. Novembra 1321. umro je kralj Milu- tin, ostavivi za sobom prilino nejasnu situaciju u po- gledu naslednika prestola. S jedne strane, Dragutinov sin Vladislav ponovo je istakao pretenzije zasnovane na De- evskom ugovoru, ali obesnaene ishodom rata koji se vodio izmeu Milutina i Dragutina u prvoj deceniji XIV veka. Osloboen u trenutku strieve smrti zatvora u koji je dopao uskoro posle smrti svoga oca Dragutina, on je poveo borbu za raki presto oslanjajui se na podrku ugarskih Anujaca i na nekadanje oeve zemlje. S druge strane, i meu Milutinovim sinovima Stefanom i Kon- stantinom razbuktala se ogorena borba. Ovo ratovanje je bilo u najveoj meri opasno za bezbednost i integritet srp- ske drave.

346

Bosanski ban, meutim, nije mogao da iskoristi ovu povoljnu priliku, jer se najkritinije vreme u Srbiji podudaralo sa dramatinim dogaajima u Hrvatskoj. Bura u Hrvatskoj se jo nije bila stiala, a Stefan Uro Dean- ski bio se ve uvrstio na prestolz Nemanjia. Posledice unutranjih borbi u Srbiji ipak su se oseale jo izvesno vreme u sukobima sa Dragutinovim sinom Vladislavom i u samostalnom dranju srpske vlastele u periferijskim oblastima. Upravo su te indirektne posledice srpskih me- tea, prilikom smenjivanja na prestolu,. ile na ruku Stje- panu II Kotromaniu u njegovim daljim osvajanjima.

U sklopu Mavanske banovine, koju je do svoje smrti drao Dragutin, bile su jo od poslednjih decenija

XIII veka Usora i Soli, oblasti kojima su ranije vladali bosanski banovi. Nije

jasno da li je njima vladao Draguti- nov sin Vladislav II. Ban Stjepan II je kao lojalan ugar- ski zazal pruao pomo Dragutinovom sinu, takoe ugar- skom tieniku. Upadljivo je da se ban Stjepan II prvi put javio sa titulom gospodina Usore i Soli u prolee 1324, u danima kad su se predajom Ostrovice kod

 (1322 1391)

347

Rudnika u ruke kralja Stefana Deanskog potpuno sruile sve pozicije Dragutinovog sina u Srbiji. Ponovno uspostavljanje bosan- ske vlasti nad Usorom i Soli svakako se nije moglo izvr- iti bez saglasnosti kralja Karla I, koji je budno pazio na potovanje kraljevskih prava.

348

- '.

U svom ire&u prema jugu, na raun srpske dravne teritorije, ban Stjepan II iao je stopama svojih neka- danjih gospodara ubia. Srbija je privremeno izgubila vlast nad humskom zemljom u vreme dugog ratovanja izmeu kralja Milutina i Dragutina. U prvoj deceniji XIV veka gospodar Huma bio je knez Konstantin iz hrvatskog vla- steoskog roda, iz kojeg je poticao i Nelipac.71 Pre smrti Milutinove, Hum je vraen u sastav srpske drave i od- branjen od Mladena II ubia 1318. U to vreme su se u ovoj oOlasti srpske drave uvrstili Branivojevii, etiri sina vlastelina Branivoja. Posle kraljeve smrti 1321, Branivzjevii su se potpuno osamostalili, proirili svoju vlast na raun susedne srpske vlastele i meali u borbe u susedstvu. Veneciju su zaduili time to su se borili protiv Bajamonta Tijepola, ali su se svakako sukobili s ba- nom Stjepanom, koji je posle pada Mladena II bio u taboru onih koji su podravali i titili mletakog odmetnika. Na ovo neprijateljstvo, koje vue koren iz borbi u sused- nim oblastima Hrvatske, poetkom 1326. nadovezao se savez izmeu Dubrovana i bana Stjepana II protiv Branivojevia. Branivojevii su naneli izvesne tete Dubrovniku plja- kanjem trgovaca i dubrovakog zemljiznta, ali to nisu, izgleda, bili pravi razlozi dubrovakih vojnih akcija pro- tiv humske velikake porodice./ Srpski vladar i njegov sin D}gan, koji se nalazio u blizini ovih dogaaja, nisu se energinije zauzeli za vla- stelu, koja im se u stvari nije pokoravala, ali koju su jo i tada raunali u svoje ljude./Sudbina Branivojevia, na- padanih od bosanskog bana na kopnu i od dubrovakih bro- dova na moru, bila je tada ve zapeaena. Jedan za drugim braa su stradala na bojnom polju ili u zarobljenitvu. Poslednje borbe su se vodile jo do sredine juna 1326, a ve krajem idueg meseca poslednji aktivni Branivojevi, Branoje, koji je prebegao srpskom kralju, zatvoren je u tamnicu./Uspeno ratovanje protiv Branivojevia, ija se oblast prostirala od Peljeca i Stona gde joj je bilo sre- dite, do doline Neretve i du obale prema Dubrovniku, donelo je Bosni znatan deo Huma./Dolina Neretve i zemlji- te oko njenog ua dole su pod vlast bosanskog bana, a time je Bosna izbila prvi put na obalu Jadranskog mora i dobila jedan od najvie korienih puteva iz Primorja u unutranjost. Banovo irenje na raun Srbije bilo je vee od zemalja Branivojevia koje, uostalom, i nije pripo- jio u celini. U danima borbe protiv Branivojevia, postao je banov ovek upan Poznan Puri, ije su zemlje bile u Nevesinju. Ve sledee godine, Poznan je dolazio u Du- brovnik u slubi bosanskog bana.

Posle osvajanja u Humu, ban Stjepan II poeo je da se u svojoj slubenoj tituli naziva i gospodar humski. Kao gospodar humske zemlje bosanski ban je s jedne strane bio izloen neprijateljstvu Srbije, iji se vladaoci itavih etvrt veka nisu odrekli svoje teritorije na zapadu, a s druge strane bio je doveden u situaciju da se zauzima za ostvarivanje prava ranijih humskih gospodara. Od Dubrov- ana je zatraio da mu isplauju mogori, tada ve sim- bolini tribut od 76 perpera, koji je u dalekoj prolosti isplaivan vladaocima Zahumlja.2 Zaplaeni da u novonastaloj situaciji ne budu prisiljeni da plaaju tribute i Srbiji i Bosni, Dubrovani su odgovorili da nisu duni da plaaju ovaj neznatni tribut ni rakom kralju, ni banu Bosne, ni humskom knezu, niti ikome vladaocu na svetu, ve samo Dediima iz Popova i nikome drugom. Ovakvo tu- maenje imalo je za Dubrovane tu veliku prednost to je pravo na mogori prenosilo sa vladalaca, koji su se me- njali, na jednu porodicu ili plemiku optinu koja je odolevala svim promenama. Dubrovako shvatanje nije bilo prihvaeno s bosanske strane bez otpora. Ban je pretio da1-

1 |

* 1\

1 *

\:

&

^
1 .

JEVANELjE DIVOA TIHORADIA, OKO 1330.

e gradu naneti takEe tete da e malo koristi osetiti od vinograda za koje se mogori isplaivao. U toku poegovora utanaeno je da pitanje mogoria rei stanak, tradicio- nalni

granini sud sastavljen od jednakog broja predstav- nika svake strane. Bosna u svojim ranijim odnosima sa Du- brovnikom nije koristila stanak jer nije imala zajedni- kih granica. Time to su se Bosanci pojavili kao naslednici starih humskih prava, dolo je do zanimljivog udvostruavanja stanka sa Humljanima, jer su se i mnogo docnije i srpski velikai javljali kao parnina strana na ovome meovitom sudu. Na zakazani stanak o mogoriu bosanska strana nije dola i na taj nain, po obiajima o stanku, izgubila je sghor. Pitanje mogoria je posle toga zaista leglo. Jedno vreme je isplaivan Dediima iz Po- pova, a docnije feudalnim gospodarima ove oblasti.

Neprijateljstvo sa Srbijom bilo je daleko vanije za Bosnu od ovih natezanja oko stvari koje su imale drugo- stepeni i uglavnom samo simboliki znaaj. Sledee go- dine, posle istrebljenja Branivojevia, Dubrovani su ra- unali da ih bosanski ban moe osloboditi jednog nepo- eljnog suseda, srpskog velikaa Vitomira, koji je uprav- ljao Trebinjem i Konavlima. Oigledno je da bana Stjepapa ni tada nisu vezivali nikakvi obziri prema susednoj srp- skoj dravi. Jedna sluajno ouvana vest pokazuje nam da je on 1329. u otvorenom ratu sa Srbijom i da je preduzeo jedan pohod u oblast Polimlja. Bosanci su tada pustoili manastir Svetog Nikole u Banji, sedite dabarskog epi- skopa. U tome kraju negde je bezbone i pogane babune1', po reima jednog zapisa, presreo srpski mladi kralj Duan i teko porazio. Jedan dramatian detalj o ovoj bici znali bismo, kad bismo za nju sa sigurnou. mogli vezati poi- anje iz uvoda jedne banove povelje u kojoj se hvale zasluge vlastelina Vuka Vukoslavia. Vuk je u boju u Rakoj banu podmetnuo svog konja, na mesto ubijenog, ali u borbi i ovoga isikoe na smrt. Posle ovog poraza verovatno su pre- stale banove ofanzivne akcije protiv Srbije.

355

'

Promena na srpskom prestolu 1331. stvorila je, izgleda, mogunost da se odnosi izmeu Bosne i Sobije bar privre- meno srede. Dubrovaki poslanici su 1332. posredovali za mir i putovali od jednog vladaoca drugome. Izvori nam, na alost, nita ne govore o rezultatu ovog posredovanja, ali dalji razvoj odnosa pokazuje da je dolo do privreme- nog smirivanja neprijateljstava. Kralju Duanu je urei- vanje odnosa na ovoj strani bilo neophodan preduslov za ostvarivanje planova za osvajanja na jugu, koja su u prvom redu privlaila njegovu bezgraninu ambiciju. Privremeno pomirenje s Bosnom sasvim odgovara optoj politici prvih godina njegove vlade. Najzad, bez srpsko-bosanskog izmirenja ne bi bio mogu, niti onako lako izvren dubrovako- srpski ugovor o ustupanju Stona i njegovog poluostrva.

Posle pada Branivojevia i bosanskog prodora u Hum, veze srpskih vladara sa Stonom ostale su na veoma tankoj niti, ako ih je uopte i bilo. 8 U isto vreme su Dubrovani vatreno eleli da Poluostrvo legalno pripoje svojoj jo uvek vrlo skromnoj, teritoriji. Posle vie raznih ponuda i pregovora dolo je poetkom 1333. do sporazuma po kojem je srpski kral> ustupio Dubrovniku Ston i njegovo polu- ostrvo, zemlje od Stona do Dubrovnika i ostrvo Posred- njicu na uu Neretve, a Dubrovani su se obavezali da isplate 8000 perpera i da svake godine plaaju za Ston i dobijeno zemljite 500 perpera godinjeg tributa. Za izmenjeni odnos snaga u dubrovakom susedstvu u najveoj meri karakteristian je dalji tok ovoga posla. Dobijanjem kra- ljeve povelje koja je sadrala i obavezu srpskog vladara da brani dubrovaku vlast nad Stonom i poluostrvom, Dubrov- ani nisu smatrali da je posao okonan. Obratili su se posle toga i banu Stjepanu, koji je u svojstvu gospodara Huma takoe polagao pravo na Ston.4 Bosanski ban je sa svoje strane izdao povelju kojom je darovana teritorija smanjena utoliko to su isputeni primorje od Stona do Dubrovnika i ostrvo Posrednjica, i ustanovljen godinji danak u istom iznosu kao to je obean i srpskom kralju.5

356

'

Sve to pokazuje da se Bosna uvrstila u oblastima za- uzetim od Srbije. U toku jedne decenije samostalnog vla- danja, ban Stjepan II udvostruio je teritorijalno prostran- stvo bosanske drave. Time je bio zavren jedan veoma va- an period njenog razvoja i ujedno stvoreni uslovi za jo snaniju ekspanziju u drugoj polovini XIV veka. I savre- menici su bili svesni ovog velikog uspeha, jedan banov dijak ponosno je zabeleio na kraju jedne povelje da ban Stjepan drae od Save do mora i od Cetine do Drine". 3. UNUTRLNjA KONSOLIDACIJA BOSANSKE DRAVE Izvojevana samostalnost, veliki uspesi u proirivanju dravne teritorije kao i srazmerno dug period mira u prvoj polovini XIV veka stvorili su uslove za unutranju konsolidaciju bosanske drave. Neto brojniji i sadraj- niji izvorni podaci dozvoljavaju istovremeno da se ocrta njena struktura.

Bosna Je u ovo doba nosila sva obeleja patrimonijalne drave. dravna teritorija predstavljala je vladanije. ili gospodstvo" banovo, KOJIM je on, kao oatinom, gospodario zajedno sa lanovima svoje najue porodice. Povelje koJima je ban darovao zemlje svojoj vlasteli redovno su iz- davali s njim zajedno i maJka i brat. Samo se u ugovornim ispravama za primorske gradove bosanski ban, po pravilu, javlja sam kao vladalac. U vezi s patrimonijalnim karak- terom drave je i nain popunjavanja banskog prestola. Ve u ovo doba se zapaa da je ban dolazio na vlast izborom i da je bio ograninen na lanove jednog roda kojem je bansko dostojanstvo pripZdalo od davnina. Naelo izbornosti i patrimonijalno shvatanje drave slabili su temelje banske vlasti i predstavljali potencijalni izvor smutnji i unu- tranjih borbi. Kolika je opasnost leala u tome pokazalo se ve u prvom periodu vlade naslednika bana Stjepana II.

357

'

Banova vlast objedinjavala je zemlju i ljude preko veza line zavisnosti, jer drava jo nije imala nikakve stalne institucije. Banu su njegovi podanici dugovali vernu slubu koja je podrazumevala skup svih obaveza koje ovek duguje svome gospodaru. Naroito se polagalo na dunost vojne slube, i tu je vladalo naelo da se banu slui orujem kako moe najbolje. Banova neposredna vlast nije dopirala svuda do samih masovnih osnova dru- tva u Bosni, znatan deo stanovnika je ve morao biti medijatiziran. Zavisni seljaci su bili pre svega pod vlau svojih gospodara i tek preko njih povezani sa dravnom vlau koju je otelovljavao ban. Stubove na kojima je poivala vlast bana predstavljali su gospodari plementina ili plemenitih batina: obeleavani imenom vlastele. Ovaj istaknutiji i ugled- niji deo dobrih Vonjana ili plemenitih ljudi ue- stvovao je aktivno u politikom ivotu Bosne. Plemen- tine ili plemenite batine", po svemu to znamo, nisu se sastojale od naroito prostranih zemljinih poseda.Uivale su ih esto nepodeljene porodice, a primeuju se i tragovi . prava irih rodbinskih zajednica. Prisustvo veoma jasno izraenih veza krvnog srodstva daje izvesna arhaika obeleja organizaciji bosanskog plemstva. U doba kada se kao gospodari plementina javljaju veoma mali rodbinski kolektivi, bosanska vlastela se u poveljama re- dovno javlja s bratijom*1, nekada svakako irom rodbinskom zajednicom.

|gnnge

d.

n k a / J t * 6 G o r A

ZAPIS IZ DIVOEVOG JEVANELjA, OKO 1330.

358

'

Pripadnici vlastele, obino s titulom kneza, davali su iz svojih redova vojne zapovednike, dvorske dostojanstve- nike i upane. Pojava vlastele u ulozi gospodara itavih upa i tvrdih gradova, kao to je bio sluaj sa Hrvati- niima u Donjim Krajevima, verovatno ne predstavlja opti sluaj, koji bi se mogao primeniti na itavu bosansku dravu. Ova porodica je svoju vlast u upama i gradovima Donjih Krajeva izgradila jo pod ubiima i ban Stje- pan je svojim poveljama samo sankcionisao postojee stanje -i odnose. Pojedini lanovi roda Hrvatinia meu sobom su delili upe i gradove. i u svojim delovima uivali imunitete. Banu nisu morali davati nikakve dohotke niti su na njihove zemlje smeli dolaziti banovi slubenici. Ideal vernog sluenja" traio je svakako bezuslovnu poslunost i bezgraninu odanost vlastele banu, ali stvarni ivot jje, meutim, nametnuo prilino velika ogranienja i stvorio izvesnu ravnoteu u odnosima izmeu bana i vlastele. Vlasteli je na prvom mestu bila zagaran- tovana lina sloboda i bezbednost i neprikosnovenost ple- menitih batina. Vlastelin nije mogao biti zatvoren, pogubljen ili uzet za taoca dok se ne bi ispunili odreeni uslovi. Ove garantije vlastela nije dobila u obliku za- kona ili optih privilegija, ve kroz vjeru gospodsku koju je davao ban s porodicom u posebnim poveljama ili u onim istim poveljama kojim je darovao ili potvrivao po- sede. Svoju vjeru gospodsku ban nije mogao svri sve dok vlastelin ne poini nevjeru, pod kojom pre treba podra- zumevati odricanje poslunosti i verne slube" nego iz- dajstvo u uem smislu te rei. Nevjera" je vaila ka

 II . (1322 1'1)

359

okrivica za koju bi vredno bilo plemenitu oveku glavu odsei". Sam ban nije bio vlastan da procenjuje da li je vlastelin, na koga bi pala sumnja, zaista poinio nevjeru'\ Vlastelina su ogledali ili sudili dvanaestoro vla- stele, svedoka prilikom zadavanja vjere, ili predstavnici vlastele iz raznih krajeva Bosne, ili pripadnici je- rarhije bosanske crkve. U toku vremena tu ulogu je sve vie preuzimala bosanska crkva, njeni pripadnici su se od sre- dine XIV veka redovno navodili u sastavu onog tela koje treba da sudi ili ogleda vlastelina.

Pored ovih veoma znaajnih garantija koje su poloaj bosanske vlastele izjednaavale sa plemstvom u stalekim monarhijama, vlastela je u Bosni delovala na vane odluke u dravnoj politidi svojim ueem na dravnom saboru. On se prvi put izriito spominje u jednoj povelji iz 1354. godine kao stanak sve zemlje Bosne i Donjih Kra- jeva i Zagorja i humske zemlje'1. Uticaj sabora je razumljivo zavisio od stvarnog odnosa snaga izmeu vladaoca i vla- stele, zbog toga njegova uloga nije bila podjednako znaajna u raznim periodima bosanske istorije. U ovom periodu je njegova uloga nesumnjivo bila najjaa prilikom izbora bana. Pred voljom vlastele, okupljene svakako na stanku, morala je ustuknuti banica Jelisaveta sa sinovima jo u vre.me vrhovne vlasti ubia. O saboru vlastele za vreme duge samostalne vlade bana Stjepana II, nita se ne saznaje iz izvora. Posle njegove smrti ugled stanka je za kratko vreme veoma porastao. Trenutak njegove izuzetno velike moi obe- leilo je zbacivanje Tvrtka I 1366. Posle toga je opao za itavo vreme vlade Tvrtkove, da bi krajem XIV doao do punog izraza i u izmenjenim uslovima zauzeo uporedo s vla- daocem najvanije mesto u dravnoj organizaciji Bosne.

 II . (1322 1'1)

360

Izvori za istoriju ovoga doba su jo suvie oskudni, da bi mogli dati uvida u sukobljavanja banovih i vlasteo- skih interesa do kojih je neminovno moralo dolaziti. Iz povelja bana Stjepana II ipak se vidi da je on teio da sprei stapanje zemalja koje je darovao sa vlasteoskim ple- mentinama. U jednoj svojoj darovnici ban izriito kae da zemlju ni jednomu njegovu bratu ne dasmo ni sinovcu nego samo knezu Vukoslavu", kome povelja bila izdata. Ovaj pokuaj da se darovani posedi odvoje od plemen- tina na koje je pritezao prava esto veliki broj srod- nika, nije doneo pozitivne rezultate. Za vreme Stjepano- vog naslednika Tvrtka u poveljama se izricalo drukije naelo: zemlja treba da ostane vlasteoskom rodu i u sluaju da jedan njegov lan poini nevjeru. Onaj ko je skrivio treba da plati svojom glavom, a ostali lanovi roda da uivaju dobijenu zemlju isto kao i ostalu svoju plemen- tinu.

Praktian cilj bana Stjepana II morao je biti omogua- vanje da se darovana zemlja pojedincu i njegovim neposred- nim naslednicima vrati banu, to je, u sluaju da se stopi s plementinom, bilo sasvim iskljueno. Darovanja ze- mljinih poseda, neophodna da se nagradi verna vlastela i jae privee za bana, vodila su neizbeno smanjivanju ba- novih zemalja, koje su u toku dugog vremena morale biti izvor njegovih prihoda, od kojih su u znatnoj meri zavisili snaga i poloaj vladaoca. O zemljama koje su pripadale banu i njegovim prihodima ne znamo, na alost, nita. Po- to je itava bosanska privreda do kraja prve etvrtine

 II . (1322 1'1)

361

XIV veka poivala na zemljoradnji i stoarstvu, prirodno je oekivati da su vladalaki

prihodi, o kojima se starao kaznac, obuhvatali opte namete na stanovnitvo i feu- dalne dabine sa banovih poseda. Prihodi iz regalnih prava, koji su se najverovatnije svodili samo na putne i trne carine, morali su do ovog doba zauzimati samo skro- man udeo.

Za vreme vlade bana Stjepana II dolo je u ovom pogledu do odluujueg preokreta. Usled pojave rudarstva bosanska srednjovekovna privreda je za kratko vreme izmenila svoj karakter. Iz banove povelje za trogirske trgovce, izdate 1339, vide se glavni proizvodi koje je stranim trgovcima nudila bosanska zemlja. Ispred tradicionalnih produkata: voska, koa i krzna, spominju se u ovom aktu srebro, zlato i bakar kao roba koju trogirski trgovci mogu slobodno izvo- ziti iz banove drave. Izriiti spomen plemenitih i dru- gih metala siguran je znak da je do toga vremena otpoela ru- darska proizvodnja u Bosni. Dodue, prve vesti o bosanskim rudnicima dolaze nam tek s kraja vlade bana Stjepana; 1349. javlja se u jednom dubrovakom dokumentu Ostrunica, a 1352. i Srebrnica, najvei i najznaajniji bosanski rud- nik. Ostali se pojavljuju tek za vreme Tvrtkove vlade. U svakom sluaju, poeci iskoriavanja rudnog blaga u Bosni ostaju u potpunoj tami. Sigurno je da su i ovde, kao i u Srbiji, odlunu ulogu u pokretanju eksploatacije igrali Sasi, rudari nemakog porekla. Najverovatnije je da su u Bosnu doli iz Srbije, gde je rudarstvo imalo za so- bom skoro itav vek razvitka. U neposrednom susedstvu Srebrnice, na drugoj strani Drine, radili su manji rud-

* (1322-1)

97

nicj-1 ve u drugoj deceniji XIV aeka. Traganje za rudama mogli su zapoeti sami Sasi szojom inicijativom, ali je isto toliko verovatno da je podsticaj mogao doi k od bana, koji je na primerima susedne Srbkje i Ugarske mogao zi- deti koliku korist vladaoci imaju od ove dragocene pri- vredne grane.

Malo se koja pojava po svojim posledicama za dal^i razvoj Bosne s.me uporeivati sa otvaranjem rudnika. Po- etak rudarske proizvodnje u BOSNJ-G pada oa u jedan period izrazite oskudice srebra u Earopi. Iz jo neutvrenih razloga, velike koliine sreora su se odl>ale u prazcu Bliskog istoka te je njegova cena na evropsk>gm tritilga osetno skoila. Novo prirodno podruje se zoog toga veoma brzo ukljuilo u mediteransku trgovinu. Pojava traene i skupe rooe izmenila je i odnos primorskih trgovaca prema oosanskom tritu. Iza srazmerno maloorojnih primor- skih trgovaca, pravih pionira koji su od davnina savla- ivali teke puteve po visokim i vrletnim planinama koje odvajaju unutranjost od Primorja, doli su u neuporedivo veem oroju novi trgovci koji su umesto koa, krzna, si- reva i voska, SVOJIJD karavanima odnosili srebro, olovo, ba- kar, a

verovatno i zlato. Savlaujui iste tegobe na pute- vima i sa primitivnim transportnim sredstvima, koja su jedino bila mogua, oni su donosili daleko vredniju robu koja je bez tekoa iz obalskih gradova uhodanim pomor- skim putevima odlazila na druga trita, na prvom mestu u italijanske gradove. Rudarska proizvodnja je, s druge strane, davala u ruke jednom delu bosanskog sveta novana sredstva, kojima se mogla apsorbovati daleko vea koli- ina robe koju su primorski trgovci donosili u Bosnu. Rad trgovaca donosio je punu meru prihoda tek kada su i u smeru primorje-unutranjost ili s natovarenim kara- vanima. Uz tkanine, koje su oduvek bile veoma traene u naim zemljama u unutranjosti, i so, *oez koje stoarska podruja nisu mogla opstati, poele su se pojavljivati u bosanskom uvozu i druge zanatske izraevine i potrona dobra koja je traio razvijeniji ivot. Koliko.je bila nagla trgovaka ekspanzija Dubrovana, koji su u bosan- skom privrednom ivotu zauzimali neosporno prvo mesto meu svim stranim trgovcima, pokazuje jedno uporeenje koje je sasvim izuzetno mogue napraviti. Dubrovani su 1332. tvrdili, u situaciji kad bi im vie stalo da precene nego da potcene svoj promet, da njihovi trgovci u Bosni imaju robe u vrednosti od 25 000 perpera. Nepunih est decenija
7 S. irkoai; Istorija srednjoaekovne bosanske drave

docnije (1389) samo tri Dubrovanina zakupila su srebr- niku carinu za 8 000 perpera, dakle za treinu sume koja je donedavno predstavljala vrednost robe svih dubrovakih trgovaca zajedno. Preporod bosanske privrede u prvoj polovini XIV veka imao je jednu dalju veoma vanu posledicu: pojavu gradova u srednjovekovnoj Jzosni. Posle dva, prilino zagonetna naseljena grada, koje spominje car Konstantin Porfiro- genit, koji po svoj prilici predstavljaju mala utvrena sredita lokalnih vlastodraca, sve do sredine XIV veka u izvorima se ne pojavljuje nijedan bosanski grad. U tom pogledu Bosna predstavlja izuzetno zaostalu oblast. Ve- liki proces nastajanja gradova, temelja itave docnije privrede, drutva i kulture, kao da je potpuno mimoiao Bo- snu. Naravno, oskudica naih izvora i njihovo utanje ne mogu bili dokaz da i u Bosni do sredine XIV veka nije bilo malih trgova izraslih iz sela, ili naselja zanatlija i trgo- vaca naslonjenih na podnoje utvrenih gradova, u kojima su iveli vrhovi feudalnog drutva i boravile vojne po- sade. Strani trgovci koji su do tog vremena svakako dola- zili u Bosnu, sudei po politikim ugovorima, moralk su boraviti u ovakvim naseobinama. Ipak uloga tih naselja u privrednom i politikom ivotu Bosne morala je biti mi- nimalna, inae se ne moe objasniti odsustvo njihovog po- mena u sauvanim izvorima. Novi gradovi od kojih je samo jedan deo nastao oko sredine XIV veka vezani su za mesta rudarske proizvodnje ili se nalaze u blizini rudarskih nalazita i najveih vladalakih utvrenja. Stariji sloj predetavljaju rudarski gradovi: Ostrunica, Hvojnica (Fojnica), Deevice, Kreevo, zatim u Podrinju Srebrnica, i u dolini Krivaje Olovo. Trgovi u podnoju gradova do- bili su znaaj u toku vremena. Njih su odala i imena kao Podvisoki, kraj tvrave Visoki, naselje pod Vrandukom koje se u jednom latinskom dokumentu naziva samo ,.5ii1z \;gats1Jis, Podkulat itd. Zajednica vojne tvrave i pri- vredne varoi bila je toliko organska i neophodna da su uz rudarske trgove podizana, kao sekundarne tvorevine, utvr- enja koja su pruala zatitu i sklonite u trenucima opasnosti. Tako je u ranije nastaloj rudarskoj i trgovakoj Srebrnici izrastao Srebrnik, a uz Olovo tvrava Olovac. Ureenje bosanskih gradova nosi tragove njihovog porekla. Rudari Sasi, koji su predstavljali jezgra rudarskih gra- dova, uivali su i ovde autonomiju kao i u drugim zemljama. Njihova autonomna tela, vee purgara11 (V'eg) bila su uisto vreme organi vlasti u gradovima. Vea purgara" nisu samo nadivela Sase, koji su se u naim krajevima po- etkom XV veka izgubili i etniki pretopili, ze su se proirila i na gradove koji nisu postali uz rudnike i nisu imali nikakve veze sa Sasima. Tek je, izgleda, trgove nastale u istonom delu bosanske dravne teritorije pred sredinu XV veka mimoiao ovaj saski uticaj. Uz gradose u unutranjosti, sve je vie rastao znaaj trga Drijeva u blizini ua Neretve,1 koji je pod bosansku vlast doao zajedno sa Zahumljem 1326. Eogigp Iagep1e latinsko ime za Drijevski trg bio je jedan od starine utvrenih za- konitih trgova solju i polazna taka vane saobraajne arterije koja je ila u unutranjost du Neretve i njenlh pritoka.

Uporedo s privrednim bujanjem razvijala se i usavr- avala banova fiskalna politika. Dok su njegovi prethod- nici izriito oslobaali dubrovake trgovce svakoga danka i svake desetine, ban Stjepan II je 1326. poeo da zahteva od Dubrovana da mu plaaju 10% vrednosti robe ko^u unesu u njegovu zemlju. Verovatno je ba to bila dese- tina, poznata i ranije u Bosni, od koje su strani trgovci bili poteeni. Dubrovanima je taj zahtev bio nepri- hvatljiv, jer je, s jedne strane, krio stara prava i obi- aje, a s druge strane, pretio da ozbiljno oteti trgovce. Zabrana uvoza robe u Bosnu, otpor Dubrovana i njihopa istrajnost u pregovorima, naterali su bana Stjepana II na poputanje. Bosanski ban se u tim svojim merama ugledao na unutranju politiku svoga vrhovnog gospodara, prvog ugarskog Anujca, koji je u svojoj dravi sproveo itav niz vanih reformi s ciljem da uvea vladarske prihode iz regalnih prava. Meu tim merama vano mesto zauzimalo je kovanje novca s prihodima koje je donosilo. Otuda nije nimalo sluajno da je ba Stjepan II prvi vladalac koji je zapoeo kovanje bosanskog novca.2 Kao i uvek kod prvih koraka u kovanju novca, bosanski ban se ugledao na one novane vrste koje su dotle bile u opticaju. Time je novi novac sticao poverenje u opticaju i postepeno istiski- vao stari. Kod novca bana Stjepana II primeuje se imi- tiranje venecijanskih, srpskih i dubrovak^h emisija, da- kle onih novanih vrsta koje su mogle biti rasprostranjene u Bosni. Novootvoreni rudnici morali su donositi banu URburu, svuda uobiajenu i ozakonjenu dabinu, iji se iznos kretao negde oko desetine proizvodnje metala. Te pri- hode je, verovatno, isto kao prihode carine Drijevskog trga, (2 U1E0K0

 II .

PEAT BANA STJEPANA II KOTROMANIA.

368

ban izdavao stranim trgovcima, najee Dubrovanima. Znamo da su Drijeva donosila 6 000 perpera istog godi- njeg prihoda.

Za privredno napredovanje zemlje bilo je veoma vano prisustvo i delovanje primorskih trgovaca. Zato se ban starao da obezbedi takav reim koji bi ovim trgovcima pruao najpovoljnuje uslove. Posle smirenja zapleta sa Dubrovanima oko carine, ban je izdao povelju u kojoj je bilo ustanovljeno ta predstavlja zakon od starine za dubrovake trgovce u Bosni. Prvi put su u ovome aktu od- redbe detaljnije, razraenije i obuhvataju vei broj pred- meta. Pored garantovanja line slobode i imovinske bezbednosti, najvie panje posveeno je pravnom poloaju Dubrovana u Bosni i nainu reavanja sporova sa banovim ljudima. Propisi ove povelje su sasvim u skladu sa osnovnim normama Ninoslavljevih povelja i sa odredbama Du- brovakog statuta o suenju sa strancima. Pri suenju je veoma vanu ulogu igrala porota i u povelji se osobito paljivo reguliu pitanja o tome ko moe kome biti po- rotnik. To je sasvim razumljivo u jednom sistemu u kojem je zakletva porotnika praktino reavala proces, Osud' :, globa kod krivinih stvari, ila je banu i u meovitim sporovima sa Dubrovanima. U bosanskom pravu je veoma znaajna bila zatita bana, vjera i ruka gospodina bana;

369

nje se liavao banov ovek koji bi odbegao sa du- brovakim imetkom. Osim banovog suda koji je izricao pravdu prema potrebi, stalnog i ureenog sudstva nije mo- glo biti kao to nije bilo nikakvih stalnih upravnih organa. Kao i svuda, zametak jedne stalne institucije bila je vladarska kancelarija. Malobrojne sauvane povelje bana Stjepana II daju nekoliko imena dijaka" koji su stilizo- vali po dosta ustaljenom formularu i ispisivali vladar- ske povelje. Najznaajniji meu njima je Draeslav Boji, koji je kao nadvorni pisac vodio i Tvrtkovu kancelariju preko dve decenije. Stalni karakter i jasnu sadrinu imala je i sluba kaznaca, rukovodioca vladarevih fi- nansija. Pominje se i usorski kaznac i u tome se vero- vatno ogleda Losebni poloaj Usore u okviru bosanske drave. Postojao je i usorski vojvoda koji se javio upo- redo sa bosanskim vojvodom. Ova sluba, na kojoj se u vreme Stjepana i Tvrtka izmenjalo nekoliko linosti, bila je svakako vojnog karaktera. Nad vojvodama je stajao veliki vojvoda koji se javlja u povelji iz 1333. Ovaj naslov docnije vne npje oznaavao slubu, ve se pretvorio u titulu koju su nasledno nosili oblasni feudalni gospodari. 0 zva- njima elnika i tepije, koja se javljaju u povelja.ma ovoga doba, ne moe.se nita pouzdano rei.

4. BOSANSKA CRKVA I NjENE SUPARNICE U KRILU

BOSANSKE DRAVE

370

Blagodarei uspenom otporu do sredine XIII veka dua- listiki jeretici su ne samo obezbedili svoju ugroenu egzistenciju, ve i zagospodarili negdanjom bosanskom biskupijom. To im je olakalo da se iz zajednice pristalina jednog spasonosnog verovanja pretvore u organizovanu crkvu. Tenja da svome verskom i drutvenom ivotu daju izvesne organizovane i stalne oblike, pri emu je neminovno uzor bila ipak pravoverna hrianska crkva iako su je osu- ivali kao slubenicu Sotone, prisutna je kod svih dualista,1 ali nigde nije ostvarena tako dosledno kao u Bosni. Sticajem niza okolnosti, ocrtanih ranije, njima se pruila prilika da novim sadrajem ispune ve posto- jei i tradicionalni okvir. Poto je podruje crkve, po- klapajui se sa dravnom teritorijom, bilo ograeno prema stranom svetu meama na liniji do koje je dopirala vlast bosanskog plemstva i banova, bosanski dualisti su uivali izuzetan poloaj: bili su jedina crkvena organizaiija, prava crkva boja u Bosni. Crkvi bosanskoj su dualisti dali svoju doktrinu2 ije osnovno jezgro predstavlja suprotstavljanje dva principa, duhovnog i materijalnog, oliena u dva boanstva: u bogu svetlosti (deiz 1isGz) i bogu tmina (s1)eib 1epeBgagihp), koji u isto vreme predstavljaju najvee dobros (zgt opigl) i najvee zlo (zittit ta!it). Ve iz toga se vidi da je u Bosni Preovladala radikalna dualistika struja, dok je ranija jeretika ess1ez1a 5s1auoae zastupala umereni dua- lizam kao i bugarski bogumili. Iz ove osnovne dogme sle- dili su znaajni zakljuci i nagonili na drukija tuma- enja u svim oblastima crkvenog uenja. Poto je materi- jalni svet tvorevina boga tmina starozavetni Bog ne moe biti otac Hristov. Mojsiju se, u stvari, ukazao zli aneo, a ne Bog. Na itav Stari zavet je pala senka tvorca mate

-rijalnog sveta Sotone, koji je i kod bosanskih dualista va- io kao knez vijeka tj. gospodar vidljivog sveta. Zajedno sa Starim zavetom osuivani su i proroci i patrijarsi i, naroito, Jovan Krstitelj gori od svih avola u paklu, koji je pogrdno obeleavan kao vodonosac. I bosanski dualisti su, kao i njihovi radikalni istomiljenici na Zapadu, nali nadna da alegorijskim tumaenjem spasu bar one starozavetne linosti koje su tesno povezane sa novozavetnom tradicijom. Avram, Isak i Jakov dobili su svoje duhovne paralele, a isto tako su i neki od proroka

& G ^ 5> N /GoV uo smo R m- 3 RosljI se GN S 1 ^ 4E 1

>1

V 4N/P6

TSo dh 1
1

SM 4^S

SN, n ST

GoAPN

A GAN^M KG1G^s1^G4 DO N
GN 4 SJs 6 G1 T |> P T
D$

TO'P-Ot? ^ A^A*I (
1

l J,

 '.
372

PR O K A S= T 1 04

uK1 O M ^ |={j & T |4 M |^>

NADGROBNI NATPIS VOJVODE MASIMA KOD ZAUJA (HERCEGOVINA).

USPON

i IRENaK BOSNE (1322 1391)

103 shvaeni kao duhovni proroci 1 , svi zajedno su sluili da u alegorijskoj interpretaciji jevanelja zastupaju bo- je ljude : . Stari zavet u celini je ipak ostao zera Judina".

Dub ljudske su u poetku bile aneli, u tela su za- tvoreni oni aneli koje je Sotona odveo posle borbe koju je vodio s Bogom. Otuda su due plenici, zarobljenici tela, i uzdravanjem od greha, oienjem i krtenjem mogu se posle smrti vratiti na nebo. Samo jedan deo dua je una- pred osuen, to su aneli zli po prirodi koji ne mogu da ne gree.

Hristologija bosansklh patarena je bila radikalno dualistika i potpuno doketistika: itav Hristov ivot bio je po njihovom uenju prividan. Hristos nije bio ni otelovljen, nije jeo ni pio telesno, pa prema tome nije ni stradao, ni umro, ni vaskrsao, niti se uzneo na nebo. Marija je bila aneo i poto Hristos nije roen od ene, bosanski dualisti su izveli zakljuak da treba odbijati genealogiju Hristovu iz jevanelja.

 '.
374

Hrianske svete knjige bosanski dualisti su kao i bogumili i katari uzimali u onom obliku u kojem su se vekovima sauvale i kojim su se sluile i pravoverne crkve. Kod dubokih razlika u uenju nemogue je bilo ispu- tati ili menjati mesta u jevaneljima koja nisu bila u skladu sa osnovnim dogmama. Dualisti su odabrali drugi put. Ve u X veku im se prebacuje da svete knjige tumae na nedoputen nain. Bilo je to alegorijsko tumaenje kojem su gtribegavale i pravoverne crkve, samo je upotrebljavano u daleko veoj meri i mnogo slobodnije. Dualistike in- terpretacije dolaze do izraaja samo u glosama rukopisnih kodeksa, sami tekstovi jevanelja nisu bili retuirani u dualistikom smislu. Poznavanjem Svetoga pisma odliko- vali su se, kao i drugi dualisti, i bosaneki patareni. U za- miljenoj raspri izmeu katolika i bosanskog jeretika, Bosanac se u odbrani svoga uenja uvek pozivao na jevan- elja, a u jednom sluaju ak i na Stari zavet.

375

'.

Crkva boja po uverenju bosanskih jeretika nala- zila se kod njih i njihov stareina je istinski naslednik Petrov. Pape su sve do Silvestra bile njihove vere, koja je prava vjera apostolska a inae je rimska crkva ido- lopoklonika, i s njihovog stanovita, bila je prokleta i vaila kao slubenica Sotone. Isto tako su ,,sinagoge Sotonine i materijalne crkve. Hramovi bosanskim duali- stima nisu bili potrebni za jednostavni kult, a osuivalisu ih iz dogmatskih razloga. Potovanje ikona i slika u crkvama, potovanje relikvija i molitve u crkvama sma- trani su takoe za idolatriju. Zajedno s ikonama osuivan je i krst kao slovo Sotonino. Svemu tome bosanski duali- sti su suprotstavljali svoj veoma uproeni kult u kojem je glavni elemenat molitva boja, izgovarana kleei, i obred lomljenja h^eba. Molitva sauvana u jednom bosanskom rukopisu istovetna je s molitvom u provansalskom i latin- skom katarskom obredniku.

Centralno mesto u verskom ivotu bosanskih dualista zauzimalo je pitanje spasenja. Svojim s}'parnicima oni su otro prebacivali lako deljenje oprotaja od greha: po vse dni grehe otputaju lovekom i tako gube dzne lo- veske. Za njih nema ustajanja iz mrtvih, ni istilita, niti ikakvog srednjeg puta izmeu raja i pakla. Svaki greh je smatran kao smrtan, a u isto vreme je pojam greha veoma proiren. Greh je predstavljala upotreba hrane ivotinj- skog porekla, zatim ubijanje ivotinja ili razbijanje jaja. Greh je znaio svaki telesni dodir mukarca i ene, i- vot u braku nije bio nita manje grean od preljube. Za- klinjanje, i prolivanje krvi, ak i na osnovu presude, sma- trano je takoe za smrtni greh.

376

'.

Razume se da je u ovakva shvatanja bilo nemogue uklo- liti svete tajne velikih pravovernih crkava, pa su ih sve redom odbacivali, upirui aoku naroito protiv krtenja vodom i tajne braka. Umesto svega toga bosanski patareni su imali pravo Hristovo krtenje koje jedino donosi oprotaj greha. Ko ga primi postaje onako svet kao to je Petar. Krtenje se ve shvatalo ne kao primanje u zajednicu, ve kao sveta tajna svoje vrste. Vrilo se polaganjem ruke na glavu i jevanelja na grudi vernika. Samo onaj ko je primio krtenje bio je stvarni lan crkve pravi krstjanin ili prava krstjanica". Vrednost krtenja je zavisila od vrlina onoga ko obavlja obred. Ko- liko god puta zgrei onaj ko je krtenje obavio toliko puta due onih koje je krstio padaju u pakao i toliko se puta krtenje mora ponoviti.

Krtenje je povlailo onu liniju koja je prave dua- liste odvajala od mase njihovih pristalica. Krteni" krstjani i krstzanice nisu smeli ni na koji nain greiti i bili su obavezni zbog toga da se pridravaju asketskog kodeksa svoje crkve. Ve je upotreba mrsa mesne.

PUTIR IZ VOJVODINE (BOS. PETROVAC), XIV VEK

377

'.

i mlene hrane bila dovoljna da obelei szet koji nisu obavezivali strogi zahtevi prave zere apostolske'1. Za pri- stalice i potovaoce krstjana stvoren je termin mrspi ljudii koji se moe razumeti jedino kroz njihovo suprot- stavljanje onima koji itavog ivota neprekidno poste.

Sama bosanska crkva imala je svoju jerarhiju, iji se stepeni daju upoznati kroz izvore XIV i XV veka. Stare- ina crkve, njen duhovni otac i gospodin, koji je zaio kao istinski naslednik Petrov, nssio je dostojanstvo jepiskuna crkve bosanske. To je bio neosporno njegov slubeni naziv, iako je u svakodnevnom govoru nazivan djedom". U jednom zapisu govori se o danima jepiskupstva gospodina djeda :, to svedoi o ravnopravnoj upotrebi oba termina u samom krilu crkve. Episkopsko dostojanstvo u bosanskoj crkvi ima dvostruku tradiciju: jedan koren po- lazi iz stare ess!ez1e VozpepzGz, a drugi iz dualistike sre- dine, koja je takoe poznavala episkope svojih crkava. Djed predstavlja, meutim, nesumnjivo bogumilsku ba- tinu.3 Drugi stepen bosanske crkvene jerarhije inili su gosti o kojima se malo moe rei. Termin nema ana- logija ni u crkvenoj i monakoj organizaciji velikih crkava, ni kod poznatih dualistikih zajednica, i nijedno od do sada predloenih objanjenja ne zadovoljava.4 Naj- nii stepen u bosanskoj crkvi predstavljali su starci. Ovo dostojanstvo je oznaavalo polaznu taku u usponu krstjana ka viim jerarhijskim stupnjevima. Termin je ne- sumnjivo pozajmljen iz istonog monatva, ali nije po- znato kada ni na koji nain. Moda spada u one dosta brojne tragove uticaja monatva na uobliavanje obreda i organi- zacije dualista u daleko starijim vremenima. Nije isklju- eno da nam usled oskudnosti i fragmentarnosti izvorne grae nedostaju karike koje bi potvrivale postojanje ter- mina u dugom lancu dualistikih jeretikih pokrega. S druge strane, mogua je i neposredna pozajmica iz orga- nizacije monatva na bosanskom tlu. Danas jedva ostaje mesta i najmanjoj sumnji da je monatvo u Bosni pre XIII veka pripadalo redu sv. Vasilija, dakle, ba onome gde dostojanstvo starac postoji vekovima.

 (13221391)

378

lanovi jerarhije poglavitiji krstjani skupno su nazivani strojnici". Kao i djed dobijali su uz ime i in atribuciju gospodin", kao znak osobitog uvaavanja i drutvenog ugleda. Do sada nije nikome polo za rukom da dokae postojanje ma kakve vrste teritorijalne organi-

104 1

PREDSTAVA SV. GRGURA, PATRONA BOSNE, NA NOVCU KRALjA

STEFANA OSTOJE.

 (13221391)

381

zacije i lokalne jurisdikcije lanova bosanske crkvene organizacije. Sigurno je samo da je veNi deo strbjnika i krstjana iveo po hiama skitib ra1agepogigp dubro- vakih izvora, koje su nesumnjivo predstavljale arita verskog i crkvenog ivota u Bosni. Poetkom XV veka naj- kasnije, lanovi jerarhije su poeli da borave i ive i na dvorovima bosanske'ugospode, poneki su ak itav svoj vek proveli u toj sredini. Nema podataka na osnovu kojih bi se mogao izvesti zakljuak da su hie imale neko svoje formalno omeeno podruje delovanja, iako ne moe biti sumnje da je ba iz njih zraio najjai uticaj na vernike. Bosna je u drz ggoj polocini XIV veka vaila kao zeml>a u kojoj ni u oblastima katolikih gospodara nije bilo ja- snih i razgranienih parohija.

Teko bi bilo i razumeti eventualnu mreu teritori- jalnih organizacija kod crkve u kojoj ne bi imala nikakvu funkciju. Vernici mrsni ljudi u stvari su bili iz- van crkve i od njih se veoma malo trailo. Bez hramova, svetih tajni i

 (13221391)

382

redovnih obreda, veza crkve sa vernicima bila je veoma tanka. Sve do krtenja" i prihvatanja bez- grenog ivota niko od vernika se nije mogao spasti i crkva mu nita nije mogla pruiti sem nade da se u jednom trenutku moe iskupiti. Zaveti lanova crkve bili su to- liko strogi da se njihovo prihvatanje moglo oekivati samo od uskog kruga izabranih. Ostali su najverovatnije ekali trenutak kada vie nije moglo biti odlaganja. lanovi bo- sanske crkve od svojih vernika iziskivali su javno iska- zivanje potovanja adoracije, koje su dovodile u nepriliku kako obine ljude tako i vladare i feudalce pre- obraene u katolianstvo. Iako su izali iz kruga pri- stalica crkve, oni ipak nisu mogli da uskrate poklonjenja njenim stareinama, pa su ih objanjavali kao puku uti- vost. Inae su vernici okupljani na obred lomljenja hleba, verovatno samo tamo gde je bilo krstjanskih hia.

Bosanska crkva, kada se uzmu u obzir sve te okolnosti, mogla' je da deluje na svoje vernike jedino kroz aktivnost svojih lanova kao pojedinaca. Iz toga je morala slediti velika razlika izmeu verske situacije u krajevima gde je bilo krstjana i onih gde hie nisu bile rasprostranjene. Karta rairenosti krstjanskih zajednica, koja se moe iz- raditi samo na osnovu tragova sauvanih u turskim defte- rima i mestimino suoiti sa fragmentarnim podacima iz perioda postojanja bosanske crkve, neosporno je nesavrena i nesigurna, ali u svim delovima pokazuje istu grupisanost tragova na pojedine upe i, ak, delove upa. Nema nimalo osnova da se Bosna zamilja kao verski homogena teritorija ni u vreme kad je bosanska crkva bila jedina verska orga- nizacija u DrJkavi. Daleko je verovatnije da je bila ppo- arana oazama u kojima se odvijala neka vrsta aktivnog religioznog ivota i irokim pojasezima, koji su pred- stavljali niiju zemlju u verskom pogledu. Velike pra- voverne crkve tu nisu imale pristupa, a bosanska jeretika crkva, zbog svoje strukture i doktrine, nije bila u stanju da stanovnitvu itave bosanske teritorije udari peat svoje osobene religioznosti.

 (13221391)

383

Jedino se ovakvom verskom situacijom moe objasniti itav niz pojava iz bosanske crkvene istorije. Savreme- nicima su padali u oi dosta neobini brani odnosi kod stanovnika Bosne. Bosanci su uzimali ene pod uslovom da im budu dobre i verne i veoma ih lako naputali. Fra- njevci, kojima je u Bosni ovaj obiaj zemlje" (toz ra1zle) zadavao mnogo nevolja, tvrdili su, verovatno preterujui, da od stotine tek jedan ostaje u toku celog ivota u braku sa jednom enom. Iako je u katolikim sredinama u sused- stvu naputanje ene i ivljenje sa drugom vailo kao patarenski obiaj,5 ipak u toj pojavi nema niega to bi bilo zaista patarensko. Brak i brani odnosi su bili prosto izvan zone interesovanja bosanske crkve i nalazili su se iskljuivo u sferi obiaja i obiajnog prava. Nega- tivan stav bosanskih krstjana prema braku prebacivalo im se da tvrde da je telesni brak preljuba mogao je samo delovati da se razviju jo slobodnija shvatanja u ovim odnosima u koje je jedino crkva u ovo doba unosila strogo- sti i reda.

384

'.

Isto onako kao to nisu poznavali crkveni brak, sta- novnici Bosne nisu bili ni krteni, pa su, gledani spolja, iz ortodoksnih sredina, smatrani za nevernike. Sam na- ziv poganin ili Ls1e]Jb ne bI pruao dovoljno osnova za ovakav zakljuak, jer su se termini ove vrste upo- trebljavali obilno i u vrlo irokom smislu. Mnogo su zna- ajniji konkretni podaci nastali u vezi s delovanjem drugih crkava u Bosni i prelaskom Bosanaca u katoliku sre- dinu. Bosanski stanovnici, .koji su bili, u stvari, izvan svake crkve predstavljali su tle na kome se odvijao rad na preobraanju i menjanju crkvenih prilika, krtavani su kao odrasli bez ikakvog odricanja eventualne ranije vere, ak i bez ispovesti. Isto tako su Bosanci, dolazei u Du- brovnik na slubu, tek tu kao odrasli krtavani, menjajui esto svoja imena. Pri tome ne samo da se ne spominju formalnosti kojima se podvrgavaju jeretici, ve se ovom svetu jeres uopte i ne prebacuje. Savremenicima je bila sasvim jasna duboka razlika izmeu krstjana, pravih ubeenih jeretika, i obinih lj}gdi koji, verovatno, nisu uvek bili daleko od istinskog paganstva. U tome jazu koji je delio lanove crkve od stanovnika koji su tek delom bili njeni vernici, protivnici su otkrili najveu slabost bo- sanske crkve i svesno ga iskoriavali suavajui sve jae podruja njenog uticaja i podrivajui joj na taj nain temelje.

Ve posle prvih osvajanja za vreme bana Stjepana II Kotromania, u sastav bosanske drave su ule oblasti sa crkvenom organizacijom i vernicima katolike i pravo- slavne crkve. Za bosansku crkvu je to bio sudbonosni pre- okret: ona je prestala da bude jedina crkvena organizacija u bosanskoj dravi. Umesto spoljne opasnosti koja je ugro- avala u XIII veku i kojoj se uspeno oduprla, pojavila se opasnost od protivnika unutar bosanskih granica. Posle- dice prvog talasa osvajanja jo uvek nisu bile ozbiljne, jer je bosansko prodiranje na Primorje izmeu Cetine i Du- brovnika u prvi mah zbrisalo katolike i pravoslavne -crkvene organizacije. Katoliki biskup iz Makarske je u vreme bosanskog

385

'.

osvajanja prebegao u katoliki Omi, a slina sudbina morala je zadesiti i pravoslavnog episkopa ZahJ^mlja, ije je vladianstvo ve dosta stradalo u samom poetku veka za vreme ratova i privremene vlasti ubia nad Humom. Bosanska crkva je stekla izvesna uporita oko gornje Neretve i trajno ih odrala, ali verska karta novo- osvojenog podruja se nije bitno izmenila: stanovnitvo oko donjeg toka Neretve je i krajem XIV veka i docnije va- ilo kao katoliko, dok se u unutranjosti Huma odralo pravoslavlje. U izvorima se spominju pravoslavni popovi iz pojedinih mesta, a zna se i za Sankovie, gospodare ovoga kraja, da su ostali verni pravoslavlju. Jo nepovoljniji za bosansku crkvu bio je rezultat docnijeg talasa osvajanja 1373-1377. Krstjani su mestimino prodrli u Podrinje i Polimlje, ali su na teritoriji osvojenoj od srpskih obla- snih gospodara ostale sauvane crkvene organizacije i njp- hova sredita, u bosansku dravu je dospeo i manastir Mi- leeva sa grobom svetoga Save.

Oszajanje Huma je izazvalo novi sudar pravoslavlja i bosanske jeresi, poznate i omrznute od ranije u srpsklm crkzenim krugovima. Srpska irkva je bosanske dualiste uvrstila u niz najzloglasnijih jeretika i zvan>[no ih anatemisala u svbjim sinodicima. Uz ^Rastudija bosanskog" i nekoliko drugih imena, proklinjanih jo u vreme dok je jeres bila ograniena na Bosnu u uem smislu, u srpske sinodike u XIV veku unoena su imena bana Stjepana, po- jedine vlastele, popova otpadnika, pa ak i neznatnih l>udi i ena, poznatih samo u bliem krugu crkve u kojoj je si- nodik itan. Svi su vaili kao trikleti babuni koji se nazivaju laihriani i rugaju se naoj pravoj veri'1, i na sve je podjednako bacano prokletstvo. Do sredine XIV veka, crkvena borba izmeu jeretika i pravoslavlja bila je isprepletena sa politikim sukobom izmeu bana Stjepana II i Duana oko Huma. I bosanski ratnici su u jednom srpskom zapisu igosani kao bezboni i pogani babuni. Bosanski krstjani nisu, razume se, ostajali duni, njihovo ruganje pravoj veri; dolo je do izraaja u glosi jednog bosanskog rukopisa gde se

386

'.

mitnica iz jevanelja tumai kao mesto patrijarhovo gde se patrijarsi stave srebrom i zlatom. Uprkos obostranom trajnom neprijateljstvu dualistika bosanska crkva i pravoslavlje iveli su upo- redo u okviru bosanske drave. Njihovu koegzistenciju olakavala je okolnost to su bili teritorijalno odeljeni: pravoslavlje je ostalo ogranieno na istone i june obla- sti, nekadanje delove srpske dravne teritorije, dok je bosanska crkva tek mestimino prekoraila svoje tradi- cionalne mee. Uz to se pravoslavno svetenstvo nije sa bosanskom crkvom sudaralo u politikoj sferi, oko uticaja na vladarevom dvoru gloili su se samo krstjani i fra- njevci.

387

.!

Upravo u vreme kad je Bosna dobila svoje prve pravo- slavne i katolike itelje, otpoela je i jaa papska aktivnost prema Bosni. Iz Avinjona je pokrenuta akcija koja je imala veoma dalekosene posledice. U prolee 1325. upuen je u Bosnu, u misiju koja je imala za cilj obraanje jeretika i sprovoenje inkvizicije, franjevac Fabijan. Banu Stjepanu II i ugarskom kralju Karlu Robertu prepo- ruen je fratar kao linost koja treba zajedno sa ostalim inkvizitorima da ukloni jeretike zablude i narod izvede na svetlo prave vere. Od obojice vladara papa j'e oeki- vao da e svim snagama pomoi poduhvat franjevca. Iz i- tavog tog briljtzo isplaniranog posla, meutim, nije ni- ta proizalo, zbog toga to su se protiv franjevake misije pobunili dominikanci, koji su ranije dobili inkvi- zitorska ovlaenja. Planula je ogorena borba izmeu dva prosjaka reda oko prava na rad u zemlji gde ni jedan ni drugi nisu uhvatili koren. Glavno poprite je bila pap- ska kurija u Avinjrnu gde su franjevci u dva maha tri- jumfovali: 1327.' dobili su iskljuivo ovlaenje za inkvizitorski rad u Bosni, a 1330. dominikancima je zabra- njeno da ih u poslu ometaju. Na drugoj strani, i bosanska biskupija u akovu stvarala je probleme. Papi je jo ra- nije bilo rezervisano pravo da imenuje ovog titularnog bosanskog biskupa, a kad je 1334. stolica bila upranjena izabrao je kaptol svoga kandidata, dok je kralj Karlo za biskupa postavio nekog laika. Tek posle dve godine smutnji stvar je bila reena papskom potvrdom kaptolskog kan- didata.

Tada se izmenila i papska politika prema Bosni. Novi papa Benedikt XII oborio se i na bana s kojim je njegov pret- hodnik raunao u borbi za obnovu katolianstva u Bosni. Na takvu papsku orijentaciju svakako su delovale i optube i intrige banovih protivnika iz redova hrvatskih ve- likaa. U svakom sluaju papa je u linosti bana Stje- pana II video krivca za neuspeh inkvizicije u Bosni, te je V prolee 1337. pozvao hrvatske velikae Kurjakovie, krke knezove, ubie, Nelipca i njegov rod, da napadnu jeretiku Bosnu i oruanom silom potpomognu delovanje franjevaca koje jo uvek nije pokazivalo rezultate. Tada

388

.!

je, meutim nastupio jedan sasvim neoekivani obrt. Pro- tiv ovoga poduhvata energino je ustao kralj Karlo Robert, koji i inae nije bio u dobrim odnosima sa ugarskim viso- kim klerom, a preko njega i sa papskom stolicom. Sve ve- likae koji bi napali bosanskog bana proglasio je unapred nevernike i odmetnike i zabranio da im se ukae ma kakva pomo. Interes ugarskog kralja, koji ga je naveo da isujeti krstaki pohod protiv Stjepana II prilino je razumljiv: bosanski ban bio je njegov lojalni vazal dok su hrvatski velikai uporno ometali uvrenje kraljevske ilasti u Hrvatskoj.

Uskoro se ipak pokazalo da ni ugarski kralj nije sa- opim nezaikteresovan za crkvenu situaciju u Bosni. On je 1339. nagovorio generala franjevakog reda Gerarda Eda ^SMopJb), koji je u Ugarskoj boravio sasvim drugim poslom, da poe u Bosnu i ispita i sredi tamonje crkvene prilike. Poznati bogoslov i vrhovni stareina franjevaca' bio je u Bosni primljen vrlo lepo p sa velikim poastima. Ban je pokazivao najbolju volju i eleo da radi na tome da se u Bosni obnovi sluba Bogu i da se podignu crkve koje lee razorene i sruene, ali je nalazio da nema uslova za pokretanje energinije akcije protiv jeretika. Glavnu prepreku su, po banovim izjavama, predstavljali izmatiii koji su se nalazili u susedstvu i kojima bi se jeretici od- mah obratili za pomo im bi neto preduzeo protiv njih. Neprijateljstvo Duanove Srbije, nema sumnje, slabilo je donekle banove pozicije u samoj Bosni, ali je on opasnost preuveliavao u elji da izbegne reenja koja bi izazvala smutnje i borbe u tek konsolidovanoj dravi. Izgleda da su ba tada stvorene smernice katolike politike prema Bosni za itav jedan vek. Strpljiv i napo- ran rad sa postepenom preobraanju stanovnika Bosne pred- postavljen je nasilnim akcijama i borbi za unitenje je- retika. Uskoro posle posete fra Gerarda, svakako u periodu od 1340. do 1342, organizovana je franjevaka vikarija u Bosni s ciljem da se delovanju male brae da jedan organizacioni okvir i trajni karakter. Tek posle toga dolo ]e do podizanja franjevakih

389

.!

manastira, ija je rana istorija, na alost, veoma slabo poznata. Izgleda da je prvi bio u Sutjesci, koja je mnogo docnije nazivana SigGa a (ba- nov dvor). Vreme uvrivanja franjevaca u Bosni poklapa se s vremenom nastanka i uspona gradova i trgova u Bosni, i franjevci su ovaj neocenjivo vaan proces umeli da isko- riste za svoju akciju. Njihovi prvi i najvaniji manastiri podignuti su u gradskim naseljima i ivim privrednim sre- ditima (Sutjeska, Visoko, Lava, Olovo, Srebrnica, Teo- ak) gde se najjae mogao vriti uticaj na brojnije mase. Maloj brai je svakako ila na ruku okolnost da su osnovna jezgra ovih naselja bila sastavljena od katolika, primor- skih trgovaca i rudara Sasa, i da su ova mesta uivala iz- vesnu autonomiju, tako nisu bili izloeni ugroavanju od strane patarena i njihovih pristalica. Vladar je bio sa- glasan sa njihovim delovanjem, a vlastela u doba Stjepana II i Tvrtka I nije imala vlasti nad ovim mestima. U toku vre- mena trgovaka i rudarska naselja dobijala su sve vei zna- aj, brojno su se uveliavala, privlaei nove i nove sta- novnike, Ali ba ta mesta su ostajala izvan uticaja bosan- ske crkve, ija su se uporita i nadalje nalazila u selima zabitnim krajevima. U poznatoj raspri izmeu rimokato- lika i bosanskog patareia iz poetka XV veka Jeretiku se prebaduje da ivi u grmlju po planinama i umima' i da on sa planinama Bosne" predstavlja raskol. I sccremeni- a je padalo u oi, nema sumnje, kako bosanska crkva osta)e tostrani u burnom i naglom privrednom i drutaenom raz- voju Bosne U tome s# krio jo jedan od dubokih korvia nene

^ome radu fraljevci su glavnu panju obrpali ne samim jereticima ve obinim ljudima koji su predstav- ^^i1je1| vanije tle za akci]u. Iz 1iihovih Ljbia" pitan>a o izvesnim nejasnim problemimv, upue- papi u drugoj polovini veka mo<m* da ,v

390

.!

Bosancima, koji su bili

na^tee padalo da se odrekiu

vH atmosferu straha odaju i zahtevi preobrasika da sGm ispovedaju javno, i sklonost da i dalje ins poklo- njeGa" ^retadja Veliku olakicu fraevcima predstav- lj^e su duhovne privilegije koje je red dobio, jer su im

391

.!

l>ale su dul

l" , veoma elastino i sa mnogo obzira

omoguavale da postupazu veoma el.

crema domaim obiajima i shvatanjima. Umeli >z to da tekoriste i neuko pravoslavno svetenstvo, u oOlastima

392

.!

gde gaTbilo da vri krtenje i pribavlja crk. iernike.

Bosan^a crkva

je, nema sumn-e, u toku XIV ieka dove-

dena \ daleko

nepovoljniji poloa) nego to g je imala

393

.!

'p^me Vie nije bila jedina crkva bo)a u OosanskoJ K je O uvek podvlaila SVOJU nadmonost nad ^olopo^onikim crkvama, i meu ostacima kitarskih zajednicau severnoj Italiji vaila kao izvor sietosti i istoLe^a U dravnim okvirima Bosne steklp Je su- parnikGna prostr^ i^ U -C;

ivljim sredit U gtanovnitvo vre prnl.ubi uz ?ebeRpostamTeTRm uslovima daleko opasnija. Pn ipak,
] e

eNUeT oGeba. Mesto arbitrau

,,

vlapapa m vlastele, koze )e dobila i uvrstill pravo u vladara i vlls 1sj , j j' opnom u politikam ivotu

394

.!

ovo vreme, uinilo ]U )\ne?MJi sud-- astelina

Bosne. Svojom ulog .

ostala

je

uvar

naiknijih

osumnjienog za nev]eru postala J* *

395

.!

prava vlastele. Bosanska crkva se iz B o s n e m p ll ;uklo

niti, a da se, u isto vreme, opasno ne ugrozi ^.tsa u odnosima izmeu vladara i vlastele

 (132^

11)

396

.BOSNA PREMA DOGAAJIMA U DALMlCIJI

Dalmatinski gradovi su u toku XIV veka u velikoj meri uticali na politike prilike u zaleu. Kad god bi se ose- tili ugroenI od hrvatskJgh velikaa koji su gospodarili oblastima na kopnu, oni su se pribliaaali, pa i poti- njavali Veneciji. S republikom na laguna.ma imali su mnogo ega zajednikog u drutvenom poretku, kod nje su traili oslonca u borbi za ouvanje svoje autonomije; ali i da nije bilo tih dodirnih taaka oni bi joj se obraali iz prostog razloga to nisu imali nikoga drugog kome bi se obratili za pomo. Ugarski kraljevi su bili od primorja odvojeni pojasom teritorija hrvatskih velikaa i usled toga prak- tino onemogueni da interveniu u odnosnma izmeu gra- dova i oblasnih gospodara.

U prvim decenijama XIV veka pod vlast Venecije do- li su Trogir, ibenik i Split, tako da su svi veliki dalmatinski gradovi bili pod okriljem Republike svetog Marka. Vlast nad ovim gradovima je neminovno uvlaila Veneciju neposredno u balkansku politiku. Ona je inspi- risala pojedine akcije gradova i njihov ulazak u razne sa- veze i, pored toga, vodila jednu iru politiku u cilju zatite svojih interesa u Dalmaciji. Kralj

 (132^

11)

397

Karlo I Ro- bert drao se prema venecijanskim poduhvatima u Dalma- ciji dosta pomirljivo i zadovoljavao se protestima protiv zauzimanja gradova. Sukobe s Venecijom, izgleda, eleo je da izbegne, zbog svojih ambicija u Napuljskom Kraljevstvu. Ali kada je Karlo 1342. umro i na ugarski presto doao jo sasvim mlad Lajo I (kralj Lau naih izvora) odnosi su se iz temelja promenili.

Lajo je iz iste, samo jo jae izraene elje da uje- dini dve anujske kraljevine zauzeo neprijateljski stav prema Veneciji, videi u njoj glavnog protivnika svojih ambicioznih planova. Na drugoj strani, Venecija je pred- stavljala smetnju kralju da zavri. proces potinjavanja krupne vlastele u Hrvatskoj i da s uspehom krunie anujsku unutranju politiku kojoj je temelje udario njegov otac. Oblasti hrvatskih velikaa spreavale su kralju pristup do gradova koji su se predali Veneciji, a u isto vreme su ova venecijanska uporita mogla da daju podrku velikaima kad bi bili ugroeni od kralja. Obnavljanje kraljevske vlasti u Dalmaciji moglo se ostvariti, oi- gledno, jedino energinim nastupanjem i protiv velikaa

 (13221391)

398

S. irkoviK: Istorija srednjovekovne bosanske dravei

protiv Venecije. Kralj Lajo je odabrao upravo taj put koji ga je odveo u itav niz ratova i na kraju mu doneo e- ljeni trijumf. Bosna, razume se, nije mogla ostati po strani ovih borbi, iako se u njih nije meala iz svojih interesa ve zbog vazalskih obaveza bosanskog bana prema ugarskom kralju. Banu Stjepanu II uee u akcijama kralja Lajoa I isto tako nije donelo neposredne koristi niti uveanje dravne teritorije, ali mu je omoguilo da povede samo- stalniju politikzg.

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Dranje bana Stjepana II u prvim danima vladavine kralja Lajoa nije sasvim jasno. Ukorenjeno je miljenje da odgate: ................. ...

jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj
'

......................prema...U.r.rrk,9J!!''';U ]ul:u::J343^
D | j | | ||I1R111||etr!|

poolat je:::u VeteVD

mp.

 (13221391)

399

!!!!!!!!!
mGmmm^ptJNg---

1MMMMMMMMMMMM11

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

 (13221391)

400

1 1

..................

kralj Duan i velikai iz Sklavonije- tj.^naih ze- malja. Venecija se trudila da toj koaliciji da izgled od- branbenog saveza za zatitu Bosne i slovenskih krajeva4'. Po mletakoj koncepciji, u savezu bi uestvovali njeni dalmatinski gradovi , dok se ime Republike uopte ne bi -spominjalo. Takav savez bi oigledno bio uperen protiv Ugarske, ali mi poznajemo samo mletaku koncepciju a ne i sutinu inicijative bosanskog bana. Zajedniki protiv- nik Venecije i bosanskog bana bio je u tim danima hrvatski velika Nelipac. Protiv njega je sredinom 1343. spremala vojsku i traila preko svoga poslanstva od bosanskog bana da joj bude naklonjen.

 (13221391)

401

Dogaaji su uzeli novi obrt kada je 1344. umro moni Nelipac. Mladi kralj Lajo je odluio da iskoristi ovu priliku i dobije u svoje ruke kraljevske gradove koje je Nelipac drao. Na to je Venecija odmah okrenula svoju politiku i naglo se od ljutog protivnika Nelipevog pre- tvorila u zatitnicu njegove udovice i maloletnog sina. Radila je i na tome da pridobije krke knezove i krbavske Kurjakovie, kako bi tabor kraljevih protivnika bio to jai. Kralj je poslao slavonskog bana Nikolu Bania (VapP) od Lendave da s vojskom zauzme kraljevske gradove. Ratova- njem u jesen 1344. slavonski ban nije postigao neposredne rezultate, uspeo je samo da prisili Vladislavu, Nelipevuudovicu, da se obavee da e se kralju pokoriti i predati gradove.

Pod uticajem Venecije, Nelipevi naslednici su od- bili da ispune obeanje. Na to je kralj poSlao bana Stje- pana II Kotromania i slavonskog bana Nikolu da pokore Vladisavu i njenoga sina. Ova dvostruka ekspedicija je, naj- zad, postigla svoj cilj. Ban Stjepan je posle duih prego- vora puten u Knin i tu je jula 1345. izdao povelju kojom je u kraljevo ime primio kraljeve gradove, potvrdio mladome Ivanu Nelipiu porodine zemlje i obeao opro- taj. Uskoro zatim je sve to potvrdio kralj koji je i sam doao u Hrvatsku. Ovi uspesi su privukli na kraljevu stranu najglavnije hrvatske velikae, tako da su dalma- tinski gradovi ostali bez svoga zatitnog pojasa, pa su i oni, za vreme kraljevog boravka u Hrvatskoj, uputili svoja poslanstva i iskazivali dune poasti. U tim gradovima je svuda ostalo jo ugarskih pristalica, koje su ponekad mogle predstavljati znaajnu stranku. U vremenima kada se menjala ravnotea u zaleu, dolazilo je i do pomeranja unu- tar aristokratski^ gradskih vea i do prevage one strane koja je bila uz silu pred kojom je stajao uspeh. Ovoga puta su pored Spliana, Trogirana i ibeniana, koji su sraz- merno nedavno doli pod mletaku vlast, u kraljev logor otili i poslanici Zadrana, starih mletakih podanika, meu kojima su pristalice ugarskog kralja postale brojne i aktivne.

 (13221391)

402

U takvom dranju gradova morala je Venecija, koja se sasvim otvoreno angaovala protiv ugarskog kralja u vreme borbi za Nelipevo naslee, videti veliku opasnost za svoje pozicije. Utoliko vie, to je vrlo energino pokuavala da sprei za nju nepovoljan tok dogaaja. Iako zadapski poslanici nisu ni dospeli do kralja koji se zadovoljio do- tadanjim uspesima i napustio Hrvatsku, Venecija je pro- tiv Zadra preduzela vojnu akciju s ciljem da kazni poku- aj izdajstva. Avgusta 1345. dola je jaka mletaka flota i blokirala grad koji se pripremio za odbranu i stupio u vezu s kraljem Lajoem uzdajui se u njegovu pomo.

Venecijanci su sproveli opsadu Zadra po svim pravi- lima ratne vetine toga doba. Mletako brodovlje je odse- klo grad s morske strane, a improvizovano utvrenje, basti- ta, spreavalo je prilaz s kopna i u isto vreme prualo za- titu opsadnrj vojsci. Reenost Zadrana da istraju u borbi naroito je porasla od kako su dobili vest od kralja Lajoa

403

e da e im poslati pomo. Kraljeva vojska je stigla u blizgu Zadra tek u novembru 1345. pod zapovednitvom bosanskog i slavonskog bana, ali toliko malobrojna da se banovi nisu odvaili da stupe u borbu s mletakim snagama. Umesto toga su uli u pregovore sa Venecijancima, to su nezado- voljni Zadrani smatrali za izdaju. Kod Zadrana je ban Stje- pan II bio gledan veodoa ravo, istorija ratovanja oko Zadra koju je napisao neki nepoznati Zadranin OzasIo Ja<1gep-515 sadri teke optube protiv bosanskog bana koji je, navodno, bio potplaen od Venecije i svojim dranjem pro- uzrokovao poraz velikog juria kraljeve vojske u julu 1346. Sigurno je samo da je bosanski ban uestvovao u borbama oko Zadra na zggarskoj strani, da nije dolazio u sukob s kra- ljem Lajoem i da je zaista vodio pregovore s Venecijom. Primirje sklopljeno u novembru 1345. izmeu oba bana, nije svakako bilo akt nelojalnosti prema Lajou, ali u daljim pregovorima ban Stjepan II pokazivao je vie predusretljivosti prema Veneciji nego to bi se u takvoj situaciji mo- glo oekivati. Republika je na bana delovala, pored obi- nih poslanika, i preko fra-Peregrina Saksonca, bosanskog franjevakog vikara, uticajnog u banovoj okolini i duboko odanog Veneciji. Namere kraljeve koje je ban u prolee 1346. otkrivao Veneciji nisu mogle biti naroito vane ni tajne. To se vidi iz saveta koji je ban dao Veneciji da uputi kralju poslanstvo i pregovora o miru. Najvie to su Mleani mogli iz banove poruke izvui za sebe bila je nada da bi kralj moda odustao od zahteva da napuste opsadu Zadra, iznetog prilikom posredovanja austrijskog hercega Albrehta.

Posle najdramatinijih dana ovoga rata, mletakog ju- ria u maju i kraljeve opsade i juria na bastitu" po- etkom jula 1346. gde je bosanski ban lino uestvovao, pro- menio se odluno njegov stav. Dok je od 1344. u vie mahova bio izvrilac kraljeve volje isto onako kao slavonski ban, posle neuspelog juria i kraljevog povlaenja, ban Stjepan je istupio u odnosima sa Venecijom sasvim samo- stalno. U periodu od sredine do kraja 1346, kada se opsada Zadra zavrila mletakom pobedom, bosanski ban je vie radio u korist Venecije nego u korist

404

svoga sizerena. Dok je ranije ban najdalje iao dotle da izbegne neposredne okraje s Venecijom, sada je oigledno inio pokuaje da s Venecijom sarauje protiv svoga kralja. Septembra 1346, banov poslanik u Veneciji predlagao je savez protiv kralja

Lajoa i traio za bana kraljevski grad Kn>. Venecija je tada ponudu odbila, izgovarajui se da je s kraljem zapo- ela pregovore o miru. U ovoj inicijativi ban nije bio usa- mljen, on je uz.sebe imao i hrvatske velikae koji su se tek nedavno pokorili kralju Lajou. Banov poslanik je traio da Venecija oprosti krivicu i primi u svoju milost kneza Grgura Kurjakovia, Budislava Ugrinia i Nelipevog sina, Ivana Nelipia. Republika je sa svoje strane pri- mila obavezu da e delovati na Mladena III ubia, koji joj je meu hrvatskim velikaima bio naroito odan, da ne uznemirava i teti bana Stjepana II i njegove podanike. Sa ubiem je ban Stjepan bio u otvorenom ratu, jer su se nalazili u suprotnim taborima: Mladen III uz Veneciju, a bosanski ban uz kralja Lajoa. ubi je u Skradinu drao ak neke zarobljene Bosance. Protiv Mladena III ban Stje- pan je spremao vojsku, a Venecija se zbog toga jo jae za- uzela da ukloni razmirice izmeu svoga vazala i novoste- enog saveznika. Bilo joj je to utoliko potrebnije to se proneo glas da e nova ugarska vojska doi pod Zadar da spasava grad. Republika je otvoreno traila od bosanskog bana da joj u tom sluaju ukae pomo.

405

Uprkos svim ovim Stjepanovim akcijama koje su u kraj- njoj liniji dovodile u pitanje sve uspehe kralja Lajoa u Hrvatskoj, njegov poloaj u Budimu nije bio pokoleban. On se alio na Zadrane, u vreme kada je posredovao za mir iz- meu njih i Mletake Republike, da ga klevetaju kod ugar- skog kralja. Banu je, vidi se iz toga, jo uvek bilo stalo da na ugarskom dvoru izgleda lojalan i jo uvek je mogao optube Zadrana, koji su stvari posmatrali iz blizine, da odbacuje kao. klevete. Uloga bana Stjepana u poslednjoj fazi borbi bila je svakako poznata opsednutom gradu, otuda je i lokalni hroniar ovih dogaaja toliko neraspoloen prema bosanskom vladaocu.

Kad su se 15. decembra 1346. Zadrani, najzad, posle duge i uporne borbe predali Veneciji, sukobi u Dalmaciji su se stiali. Kralj Lajo je ve sledee godine poao u svoj pohod u junu Italiju i njegovo interesovanje za nae krajeve je opalo. Ban Stjepan II nije morao da istraje na putu kojim je krenuo sredinom 1346. Bilo mu je utoliko lake da ostane lojalan vazal to mnogo od onoga to su krili mle- taki zapisnici savremenicima nije bilo poznato. Naklonost Venecije, meutim, banu je bila dragocena zbog odnosa sa Srbijom. ............................. .......

406

5. BOSNA I SRBIJA SREDINOM XIV VEKA

Posle ustupanja Stona Dubrovniku, vesti o odnosima Bosne i Srbije su vrlo retke. Odavno je ve zapaeno da se neto moralo dogaati oko 1335/6. godine. Bosanski vojvoda Ruir i Milten Draivojevi, zabeleeni jo 1335. kao bosanski podanici.^javljaju se 1336. kao kraljevi ljudi. ta se iza te promene krije nije poznato. Moda to ima neke veze s ratovanjem ugarskog kralja u Mavi, jer u tom sukobu bosanski ban zbog svojih odnosa prema Ugarskoj ve- rovatno nije ostao neutralan. Da je Srbija predstavljala .opasnost za Bosnu vidi se i iz poznate banove albe fra-Gerardu de Odonis da protiv jeretika u svojoj zemlji ne moe da preduzme odlunije korake, jer bi oni potra- ili pomo od izmatika, to svakako znai od srpskoga kralja.

U Veneciji su se u pregovorima izmeu bana i Repu- blike 1343. pravile kombinacije sa savezom u kojem bi pored Bosne i dalmatinskih gradova uestvovao i srpski kralj. Ostalo je nepoznato da li je Duana predlagao sam ban Stje- pan ili Venecija. Iz tih pregovora nije nita proizalo. U jesen 1346, ban

407

Stjepan II neposredno je zamolio Sio- riju da uputi poslanike srpskom caru da posreduje za mir. Mletaka vlada se s mnogo dobre volje primila toga zadatka, za ljubav saveznika do koga joj je mnogo stalo. Krajem novem- bra, Venecija je preko svoga glasnika obavestila bosanskog bana kako je srpski vladalac reagovao na ovo posrednitvo.

I Duan je izjavljivao spremnost da za ljubav Venecije ivi u miru i prijateljstvu s bosanskim banom, ali se a- lio da je ban uzeo i da dri jednu zemlju koja po pravu pripada njegovom kraljevstvu. Vraanje te zemlje bilo je za srpskog vladaoca glavni uslov za mir. Interesi na tugu navodili su Duana na veliku popustljivost, tako da je predlagao ak da se, ukoliko postoji sumnja u njegovo pravo na humsku zemlju, odluka prepusti drugima, ali da obe strane daju zaloge da e odluku arbitara prihvatiti. Car je mogao predlagati ovaj ve od XIII veka mnogo praktikovan nain reavanja sporova, zbog toga to je njegovo pravo bilo oigledno i to bi na taj nain spor bio reen u njegovu korist. Naravno, iz tih istih razloga, ovaj put ka izmirenju nije mogao biti prihvatljiv za bosanskog bana. Izgleda da je Duan to predviao, pa je mletakim posrednicima pred- lagao da se, ako nita drugo ne uspe, zakljui primirje na dve do tri godine uz obostranu obavezu da nee nanositi tetu. U toj fazi pregovora prekida se niz naih izvora, tako da ne znamo ta je u stvari postmgnuto. Nije isklju- eno da je ostvaren minimum i sklopljeno kratko primirje, jer u toku 1347 i 1348. ne saznajemo nita o sukobima ili neprijateljstvu bosanskog bana i srpskog cara.

408

Pitanje je, meutim, ponovo postalo aktuelno u pro- lee 1349. Tada je u Srbiji boravio mletaki poslanik ija je misija na prvom mestu imala za cilj da izdejstvuje na- knadu tete Dubrovanima i mletakim trgovcima i zatim da pokua izmirenje Duana i carigradskih careva. Tek ako poslanik proceni da ovim zadacima nee koditi, mo- gao je da pokua s novim posredovanjem za mir izme^u Srbije i Bosne. Tom prilikom svakako nije bilo nita postignuto, jer je sredinom maja bosanski ban ponovo molio za mletako posredovanje. Istovremeno je saoptio da e u Humu, zemlji koja je bila glavni razlog bosansko-srpskog neprijateljstva, izgraditi tvravu kraj mora. Molio je mle- taku vladu da mu prui pomo u sluaju da neko pokua da napadom s morske strane osujeti gradnju. Ban Stjepan ve- rovatno nije predvideo koliko e ovaj plan uzbuditi i one- raspoloiti Veneciju. Ta tvrava moe jednoga dana da bude opasna za mletake gradove i posede zabeleeno je uz odgovor poslaniku. Taj prigovor nije iznet javno, ve se banu savetovalo da odustane od svoje namere, zbog toga to dizanje grada na spornom zemljitu moe ometati pregovore o miru i prijateljstvu sa srpskim carem. Venecija je ipak i toga puta preduzela izvesne korake u Srbiji, ali je dranje bana Stjepana onemoguilo svaki uspeh. Pred sam kraj 1349, bosanska vojska je prodrla u srpske oblasti u primorju i pustoila ih. To je pogoralo krizu u srpsko- bosanskim odnosima, car Duan je u prolee 1350. obja- njavao Veneciji da se od odmazde protiv Bosanaca uzdr- ava samo zbog toga to se ona zauzima za bana. Upravo zbog toga, tvrdio je srpski car, Republika treba da preduzme mere kod bana da ga umiri i navede da povrati ono to je uzeo i da naknadi tete koje je naneo.

409

'

Bilo je sasvim jasno da se srpski vladar spremao da svoju ogromnu mo upravi prema zapadu i odluno razmrsi zaplete s Bosnom oko Huma. Nad Bosnu se nadnela velika opasnost. Prvi put posle velikih uspeha na poetku samo- stalne vlade, ban Stjepan je bio izloen opasnosti da pretrpi ozbiljan neuspeh. Poto je srpski car vraanje Huma postavir kao uslov za postizanje mira, bosanski ban je mogao samo da se ili mirno odrekne ove oblasti ili da se izloi opasnosti od oruanog napada, iji se ishod, zbog velike nesrazmere snaga, mogao predvideti. Ban se oprede- lio ipak za ratni sukob uzdajui se, verovatno, u pomo ugarskog kralja i mogunost da se ratni gubici povrate. U svakom sluaju, on se i u poslednjim pregovorima, koje su s velikom ozbvnou i zalaganjem vodila dva mletaka poslanika putujui^od jednog vladaoca drugome, drao ne- popustljivo. Razgovori su se otegli, a po proceni poslanika nije bilo nikakvih izgleda na uspeh, zbog toga je mletaka vlada, nalazei da je izloena velikom troku i da neuspenim posredovanjem samo gubi autoritet, povukla svoje poslanike. Rat je posle. toga bio neizbean.

Poslanici su jo u septembru 1350. delovali kao po- srednici, a u oktobru je ve car Duan s vojskom provalio u Bosnu. Na alost, o ovom ratu se ne zna gotovo nita. Stariji opisi po kojima je Duan sa 80.000 ljudi preao Drinu i opsedao Bobovac nemaju oslonca u izvorima. Da je cilj srpskog vladaoca pre svega bio Hum, ne pokazuju samo pregovori u kojima je on neprestano traio ovu oblast, ve i predlog da se sa mletakim dudem sastane even- tualno na uu Neretve. Hum je za kratko vreme doao u ruke cara Duana, Srbi su sigurno zaposeli grad Novi u Neretvi. Sredinom oktobra, Trogirani i ibeniani oekivali su dolazak srpskog vladaoca u blizinu i spremali darove koje e predati kad bude doao do Krke. U to vreme je nekako moralo doi do preokreta. Vesti sa juga, da te Kantakuzin provalio na teritoriju Duanovog carstva i osvojio Ber, Voden i neke manje gradove, prisilile su srp- skog cara da svoje snage prebaci u Makedoniju i u osvoje- nim oblastima ostavi samo posade u gradovima. Sredinom novembra Duan je ve boravio u Dubrovniku na svome putu ka

410

'

Makedoniji.

Odlazak srpskog cara s glavninom vojske doveo je u pi- tanje njegove tekovine u Humu. Desilo se ono isto to je i u Makedoniji oslabilo Duanove pozicije: gradske posade, suvie malobrojne i slabe, nisu bile dorasle da odbrane sebe i okolnu teritoriju od napada snanijih vojnih od- reda. Svega nekoliko meseci bilo je dovoljno banu Ste- panu II da povrati izgubljene gradove. Za osvajanje Novog u Neretvi bio je naroito zasluan banov vlastelin Vuk Vukoslavi, ije se zasluge iznose u jednoj povelji izdatoj sredinom 1351. Ban Stjepan II je na taj nain pred kraj svoje vladavine odbranio ono to je na njenom poetku osvojio za Bosnu. Car Duan se verovatno nije pomirio s krajnjim ishodom rata s Bosnom, ali, zauzet na drugoj strani, nije imao vie prilike da se angauje oko zemalja na Neretvi. Posle njegove smrti, vie niko nije sa srpske strane ugro- avao bosansku vlast nad Humom.

6. POETAK VLADE BANA TVRTKA

411

'

U poslednjim godinama svoje vladavine, ban Stjedan II nije imao veih tekoa. Podua kraljeva odsustvovanja iz zemlje preputala su stvari u Dalmaciji svome prirodnom toku. Dobre odnose s Venecijom na trenutke su mutile albe gradskih knezova zbog pljaki koje su na gradskim podrujima vrili banovi ljudi. Sledee veliko zatezanje odnosa i rat Ugarske i Venecije ban nije doiveo i njegova vazalska lojalnost vie nije dolazila u iskuenje. Pred sam kraj ivota, ak je postao tast svoga sizerena kralja Lajoa koji se 1853. oenio banovom erkom Jelisavetom. Tim brakom, istina, odnosi Bosne prema Ugarskoj nisu postavljeni na neku srdaniju osnovu, to su ubrzo pokazali sami dogaaji, ali je uzdignut ugled bosanske banske poro- dice, koja je ve bila povezana sa evropskim kneevskim porodicama ne tako visokog ranga.

412

'

U drugoj polovini 1353. godine, umro je ban Stjepan II Kotromani, posle dosta duge i vrlo uspene vladavine. U dravama, kao to je bila Bosna ovoga doba, u kojima su line veze zavisnosti, vernost i obaveze verne slube predstavljale glavnu kohezionu snagu, u kojima nije bilo stalnih institucija koje bi delovale nezavisno od promena linosti na kljunim poloajima jerarhijski ustrojenog drutva, iezavanje vladaoca izazivalo je neminovno slabljenje temelja itave dravne strukture. Obaveze vla- stele i ostalih ljudi prelazile su, dodue, po shvatanjima o pravu i dunostima, na novoga vladaoca, ali je ravno- tea, uspostavljana pod uticajem vrlo sloenih inilaca, neizbeno bila poremeena. Primajui vlast nad zemljom i ljudima, novi ban nije mogao da neposredno produi delo- vanje svoga prethodnika, jer je na prvom mestu bio suoen sa zadatkom da vlasteli u zemlji nametne takvu poslunost koja ^ omoguiti da preko njene verne slube po- krene sve snage drave u ostvarivanju svojih zamisli. Uz to,

PREDSTAVA SMRTI STJEPANA II KOTROMANIA, RAKA SV. IMUNA.

RAKA SV. IMUNA U ZADRU, DELO MAJSTORA FRANESKA IZ MILANA, NARUDBINA UGARSKE KRALjICE JELISAVETE, ERKE BANA STJEPANA II KOTROMANI.A.

smena na banskom prestolu, posle smrti bana Stjepana II, nije izvrena u najpovol>nijim okolnostima. Iz najmanje tri braka bana Stjepana nije, izgleda, nadiveo ni jedan muki potomak.1 Banovi sinovi, uostalom, po nainu kako je popunjavan bosanski presto, nisu bili predodreeni da naslede oca u banskoj vlasti. U krajnjoj liniji o tome je odluivao izbor, koj^ je u ovom sluaju pao na Tvrtka, sina Stjepanovog brata Vladislava i Jelene, keri Jutla u- bia. Novi ban je bio jo veoma mlad, nije mogao imati vie od petnaest godina, -te je u poetku vladao okruen lano- vima porodice. Otac mu je mogao biti od pomoi svega go- dinudana, ali se on za to vreme u bosanskim poveljama javlja na prvom mestu. Tvrtko je u to vreme bio u senci svoga oca, kome je patrimonijalno shvatanje davalo prednost pred ne- jakim sinom iako je ovaj bio vladalac.

Vladavina novog bana nije poela bez trzavica; 1354. su se Trogirani pribojavali novtina" koje su vladale u Bo- sni. Te godine je banova majka sa mlaim sinom bila u Ugar- skoj i po povratku odrala u Milama stanak sve Bosne, Donjih Krajeva, Zagorja i humske zemlje. Iz rada toga sa- bora poznato je samo da su potvrivane vlasteoske plemen- tine, i da je novi ban s majkom zadavao vlasteli vjeru gospodsku" s poznatim

garantijama line i imovinske bez- bednosti. Osnovni cil> misije kneginje Jelene u Ugarskoj bilo je svakako dobijanje kraljeve potvrde i saglasnosti sa promenom na banskom prestolu. Iz Ugarske je banova majka nosila i neke poruke za kneginju kliku Jelenu, udovicu njenog brata Mladena i sestru cara Duana.

Roake veze s poslednjim bribirskim knezovima uplele su i mladoga bana Tvrtka u dalmatinske sukobe koji su se sve jae rasplamsavali oko Klisa i Skradina, zaostavtine kneza Mladena III. Njegova uloga se, meutim, ne moe meriti sa onom, koju je na ovom popritu igrao ban Stjepan II. On nije bio ni odluan izvrilac kra- ljevih planova ni samostalni gospodar koji je na svoju ruku tajno odravao veze s Venecijom, ve prosto ro- ak koji se trudio da dobije neki deo naslestva i s kojim se na ugarskoj strani raunalo da bi mogao pojaati vojsku upravljenu protiv Zadra. Uloga bana Tvrtka bila je, uosta- lom, sasvim kratkotrajna. U maju 1355, on je s majkom i svo- jom vojskom doao u Duvno. Odatle je odlazio na pregovore sa banovcem (vicebanom) ije je sedite bilo u Kninu. Pored toga to je ugovarao primirje sa Splitom, Trogirom i ibenikom, banovac je rasporeivao i delio zaostav- tinu poslednjih bribirskih ubia i posredovao za iz- mnrenje bosanskog bana Tvrtka p cetinskog kneza Ivania Nelipia, obojice vazala ugarskog kralja. Po nekom spo- razumu koji 1_e tada utanaen, pripala su Tvrtku zemljita i gradovi pok-ojnog Grgura ubia, i Jedan trad Katarine, sestre njegove majke, koji je tada drao Novko Ciprijani (ubri]ani), lan lokalne zlasteoske porodice verne kralju. Na alost, nije poznato da li je taj sporazum ostvaren i da li je Tvrtko zaista dobio u ruke zemlje svo- jih roaka. S Nelipiem su ban i majka pregovarali iz Duvna posredstvom banovca, i verozalo se da e se prego- vori zavriti uspeno. Kninskom vicebanu je do toga iz- mirenja bilo mnogo stalo jer je eleo da sa svojom, bosan- skom i Nelipievom vojskom poe protiv Zadra. Pored svega toga, i Tvrtkova majka Jelena nastojala da se sastane s klikom kneginjom, da bi joj saoptila neke kraljeve na- loge. Od svega toga je vrlo malo ostvareno, viceban nije po- ao protiv Zadra, a na kneginju Jelenu u Klisu kraljeve poruke nisu delovale, ona je uskoro svoje gradove predala ratnicima svoga brata cara Duana, te se oko njih za- metnula jo eaborba izmeu Venecije i Ugarske. U da- ljim zapletima i borbama Bosna se, meutim, ne javlja. Bo- sna je ak ostala po strani od velikog ratovanja 13561358. u kojem je Venecija za dugo vreme potpuno istisnuta iz Dal- macije. Bosna je, vidi se iz toga, potisnuta na drugostepeni poloaj. Bio je to rezultat svesne

politike ugarskog kralja. Lajo je jo u veoj meri nego njegov prethodnik vodio politiku potiskivanja i podvrgavanja feudalne gospode, i u tom cilju je vrio sistematsku reviziju svih prava i po- seda koje su feudalci uivali. Sve to je nekada pripa- dalo kralju zahtevao je i uzimao s mnogo energije i odlu- nosti. Bosnu su te kraljeve mere mimoile za vreme vlade bana Stjepana II, ali njihovo primenjivanje nije odlagano u prvim godinama vladavine bana Tvrtka. Nije bilo teko utvrditi da teritorije koje su inile Zavrje pripadaju kralju. Jo u poetku XV veka znalo se, da se kralj Lau trudio postaviti svakoga u njih pravimi i traio da se u livanjskoj upi utvrdi nad im ko sta ondi u ono vreme:. U toj upi, koja je u vreme bana Stjepana II bila u sastavu bosanske drave, izvreno je, po nareenju kralja Lajoa, razgranienje meu zemljama koje su pripadale kraljevskom gradu Bistrikom i vlasteoskim plementinama, a rezul-

416

tati su zabeleeni u registre koji su se uvali u jednom kaptolu.

Kralj Lajo se nije zadrao na Zavrju ve je posta- vio i svoje zahteve u vezi sa humskom zemljom, pozivajui se verovatno na nekadanju vlast ubia nad ovim krajem i, moda, na povremeno vazalstvo humskih kneeva. Tu je napravljen kompromis u dvostrukom smislu: Hum je predat ugarskom kralju kao miraz uz Jelisavetu, ker bana Stje- pana II, i to ne u punom opsegu ve samo onaj deo koji se prostirao od Neretve ka zapadu, zajedno sa Drijevskim trgom. Kad je ostvario kraljevska prava u odnosu na Bosnu, kralj je ponovo potvrdio Tvrtka i njegovog brata Vuka u banstvu bosanskom i usorskom" u julu 1357. Vest o ovoj potvrdi sauvana nam je u jednom savremenom pismu koje ne prenosi ni dovoljno precizno ni podrobno sve uslove ovoga akta. U njemu se, verovatno, ne odvaja sluajno vlast nad Bosnom i nad Usorom. Usorom su pred kraj dinastije Arpadovaca upravljali posebni banovi imenovani od strane kralja, dok je vlast naslednih bosanskih banova bila ogra- niena na pravu Bosnu. Preputajui banu Tvrtku vlast nad Usorom, kralj Lajo je J^INIO nesumnjivo ustupak koji je moda predstavljao naknadu za oduzimanje Huma i Zavr- ja. Tom prilikom je ugarski kralj postavio Bosni jo dva uslova: da uvek jedan od dvojice brae, Tvrtko ili Vuk, -borave na kraljevom dvoru i da rade na iskorenjivanju jeresi u Bosni. Ovaj drugi uslov se pojavio otuda to je pitanje krstakog rata za istrebljenje jeretika i izmatika po- stalo u to vreme prilino aktuelno, zahvaljujui ba de- lovanju kralja Lajoa. Zbog svoga suparnitva sa Dua- novom Srbijom on je, uporedo sa planovima o krstakom ratu protiv Turaka kovanim na papskoj kuriji u Avinjonu, podsticao ideju krstakog rata protiv izmatika, da bi obezbedio iru podrku akcijama protiv Srbije. U crkve- nim krugovima to je pobudilo elju da se krstakom voj- nom. silom iskorene jeretici u Bosni. Naroito aktivan u tome pogledu bio je novi bosanski biskup Petar ikloi, koji je na akovakoj stolici zamenio Peregrina Saksonca, odanog saradnika banova Stjepana II i Tvrtka. Istovremeno s potvrivanjem novog biskupa iz Avinjona poao je i poziv na krstaki rat protiv Bosne. Nita praktino tada, do- due, nije preduzeto, ali je Tvrtko neprijateljski primio biskupa Petra i protiv njega rozario u akovu, posredstvom jednog lektora tamonjeg kaptola. itava stvar se zavrila aferom, kada su kod toga lektora naena Tvrtkova pisma i kada je protiv njega pokrenuta istraga.

 (1322 1391)

417

Uprkos tome to je postavio odnose Bosne prema ugar- skoj kruni na temelj starih prava, tako da su oni jo po- etkom XV veka sluili kao uzor po kojem je tadanji ugarski kralj sreivao odnose sa Bosnom, kralj Lajo je jo 1357. izuzimao ispod banske vlasti i potinjavao ne- posredno sebi vlastelu iz Donjih Krajeva, koja je imala posede i na kraljevskoj teritoriji. Sluajno nam je sa- uvana jedna Tvrtkova povelja iz koje se vidi da je ban sma- trao prilazak pod neposrednu kraljevsku vlast za nevjeru1. Podvlaei vie nego ranije svoju potinjenost ugarskom kralju kao svome gospodaru, mladi ban ipak nije bio za- dovoljan obrtom koji je u ugarskobosanskim odnosima na- stupio.

Rezultati prvih godina vlade bana Tvrtka nisu naro- ito povoljni. Bosna je teritorijalno okrnjena, onemogueno joj je aktivnije uee u politici prema susedima, stav- ljena je u zavisniji poloaj prema Ugarskoj i pokrenuto je crkveno pitanje kojv je krilo u sebi velike opasnosti.

7. BOSNA U IZMENjENOJ SITUACIJI NA BALKANU I RAT S UGARSKOM

1363.

418

U prvim godinama Tvrtkove vladavine desile su se u susedstvu Bosne promene, bez njenog uea, koje su bile sudbonosne za njen dalji razvita Na jednoj strani, Veng- cija je mirom u Zadru 1358. potpuno istisnuta iz Dalmacije, gde je uspostavljena vrsta vlast kralja Lajoa I. Jedan od rezultata ovoga mira bio je i dolazak Dubrovnika, s kojima je Bosna imala toliko privrednih i politikih veza, pod vrhovnu vlast ugarskog kralja. Pokuaj Venecije da posle dve decenije izmeni uslove za nju tako nepovoljnog mira, zavrio se novim porazom i potvrivanjem odredaba iz 1353. u Torinu 1381. Za Bosnu je ova potpuna promena ravnotee u Dalmaciji bila u poetku sasvim nepovoljna, docnije je, meutim, odsustvo Venecije bilo dobrodolo, jer se ona po- sle 1382. nije pojavila kao suparnik u novim borbama za Dalmaciju i Hrvatsku.

Na drugoj strani, veliko srpsko carstvo, posle smrti cara Duana u decembru 1355, krenulo je putem nezadri- vog opadanja. Velika drava koja je doskora predstavljala vrstu branu irenju Bosne prema istoku i jo 1350. dovo- dila u pitanje bosanske tekoviie u oblasti Neretve i Pri- morja, poela je da se razlae na oblasti pojedinih feu- dalnih gospodara. Umesto centralizovane, jake i prostrane drave, na granicama Bosne su se pojavile zemlje pojedinih srpskih velikaa, samostalnih u odnosu na carevu vlast i zavaenih esto s. 'drugim slinim oblasnim gospodarima. Ravnotea se i tu; poremetila; bosanska drava je bila nesumnjivo jaa od osamostaljenih i razjedinjenih delova Srbije i time su otvorene mogunosti za njenu dalju ekspan- ziju prema jugu i istoku. Proteklo je, ipak, izvesno vreme dok se nisu osetile posledice ovih promena. Ban Tvrtko se dosta uzdravao od aktivnijeg uplitanja u odnose u Srbiji, iako su ga okolnosti na to upuivale.

 (1322 1391)

419

Prva oblast koja se obrazovala u Srbiji, u krajevima koji su dodirivali bosansku granicu, bila je zemlja kneza Vojislava Vojinovia, gospodara teritorije koja se pruala od gornjeg Podrinja do upa u okolini Dubrovnika. Izmeu ovoga kneza i Dubrovnika dolo je do neprijatelj- stva i rata, jer se i na dubrovakim granicama stvorilo jedno poprite daleko ireg srpsko-ugarskog sukoba. Jo krajem Duanove vlade Srpsko Carstvo je bilo u ratu sa Ugarskom. U maju 1355. vodili su se pregovori o miru za koji se verovalo u to doba da e biti zakljuen izmeu srpskoga cara i ugarskog kralja. Krajem godine su se oni, mez^tim, opet sudarili pod Kninom i Skradinom gde su Ugri opsedali srpsku vojsku, poslatu u pomo carevoj se- stri. Kralj Lajo ipak ^je neposredno koristio smrt cara Duana da bi napao Srbiju. Svoju vojsku je upotrebio pre svega za rat oko Dalmacije, ali plan o krstakom pohodu protiv Srbije nije naputao. U vreme pregovora sa Mleta- kom republikom 1357. on je postavljao uslov da mu se ustupe dve galije za godinu dana za rat protiv izmatika u Ra- koj. I u sledeoj godini je vodio brigu o sigurnosti svo- jih brodova koji e napasti .Srbiju. Do napada je, meutim, dolo tek 1359. i to samo sa kopna. Ugarski kralj je, kao i ranije, provalio sa severa i krajem juna i poetkom jula ratovao na srpskom tlu.

 (13221391)

420

Dubrovnik, od prethodne godine pod vlau kralja La- joa, nalazio se u suprotnom taboru i to je bilo dovoljno za Vojislava Vojinovia, koji je ve od ranije bio u zategnutim odnosima s gradom, da napadne i pustoi gradsku teritoriju, govorei da to ini po nareenju svoga cara zbog toga to je ugarski kralj napao njegovu zemlju. Vojislav je nastupao kao humski knez, naslednik nekadanjih humskih knezova ije je sedite bilo u Stonu, i pretio da e Dubrovanima oteti ovaj grad i njegovo poluostrvo. Suoen s ova- kvom opasnou i pretrpevi znatne tete, Dubrovnik se obratio za pomo ugarskom kralju i hrvatskom i bosanskom banu. Obavetavao je banove o svemu to im je uinio Vo- jislav Vojinovi i upozoravao da prue pomo, kao to im je naredio kralj Lajo. Ali kada se pomo niotkuda nije pojavila, a knez Vojislav doao na dan hoda od Dubrovnika, dubrovaka vlastela je odluila da sama prekrati ovaj su- kob, rtvujui 4 000 perpera za otkup svojih zarobljenih ljudi i njihovih stvari. Dubrovani su se nadali da e jedan i drugi ban ipak neto preduzeti, ali od toga nije bilo nita.

Dubrovnik je, kako se iz toga vidi, bana Tvrtka treti- rao na isti nain kao i hrvatskog bana Nikolu Sea. Obo- jicu je nazivao banovima po kraljevom ovlaenju (s1e ueekgo gedaI taps1ak) apo Vozhe). Bilo je to sasvim u duhu ideala kralja Lajoa, koji je i u odnosu na Dubrovnik ograniavao prava Bosne. Preuzimajui grad pod Srem pod svoju vlast, on je na sebe preneo stonski dohodak od 500 perpera ispla- ivan banu Bosne,1 i, naravno, nije na Bosnu protegao pri- vilegiju Dubrovana koji su smeli u Srbiji da posluju ak i u vreme kad je on u neprijateljstvu s tom zemljom. Ukoliko se moe i verovati da u kratkom ratu avgusta 1359. ban Tvrtko nije stigao da intervenie u sukobu izmeu Dubrov- nika i kneza Vojislava, u novom ratu 13612. to svakako nije bio sluaj. Dranje ugarskog kralja i njegovih vazala bilo je takvo da se Dubrovnik na njih uogtte nije mogao osloniti, ve je bio primoran da saveznike potrai u krugu oblasnih gospodara, neprijatelja Vojislavljevih i svojih najbliih suseda. Glavni saveznici grada su bili u ovome ratu Balii, a u dogaajima je daleko vie uestvovao Sanko Miltenovi, Tvrtkov vlastelin, nego sam bosanski ban. Bosanci uopte nisu bili u neprijateljstvu s knezom Vojislavom. Jedino je vlastelin Stjepko ihori za svoj raun vojevao u dubrovakoj slubi. Ban Tvrtko je u jedan mah, u samom poetku 1362, istupio kao posrednik uputivi svoga

 (13221391)

421

glasnika knezu Vojislavu da pregovara o miru. Voji- novi je odbio da pregovara .i Tvrtko je na to otpustio du- brovake poslanike na iju molbu se upustio u itav poduhvat. Iz injenice da je ban Tvrtko bio za vreme ovoga rata u dobrim odnosima s knezom Vojislazom ne bi se smelo zakljuivati da je vodio nezavisn)' politikz ili suprotnu onoj koju je vodio njegov vrhovni gospodar. Kralj Lajo je u to isto vreme imao izvesnih natezalja s Dubrovanima oko ureea grada i stava veine dubrovake vlastele prema njegovom tieniku Marinu Guetiu, tako da se ni sam nije ozbiljnije zauzimao da pomogne svoje tienike. 2 Rat je 1362. zavren mirom sklopljenim sa srpskim carem Uro- em i knezom Vojislavom.

U Tvrtkovim odnosima sa Ugarskom u to vreme se ve neto menjalo. Pre maja 1362. dolo je do nekog sukoba iz- meu hrvatsko-dalmatinskog bana i Tvrtkovog vlastelina Sanka Miltenovia. U ruke bana je tada pao Sankov brat Gradoje, dok je Sanko drao kao zarobljenika jednog banovog slubenika. Ban Nikola je zahtevao veliku sumu od 5 000 dukata za otkup svoga zarobljenika i putanje na slobodz7 njegovog oveka. Uz posredovanje Dubrovana povezanih i s jednom i s drugom stranom sporazum je postignut u toku leta te iste godine. injenica da su se pregovori vodili izmeu Sanka i hrvatsko-dalmatinskog bana ne znai, na- ravno, da iza svega toga nije leao daleko optiji sukob izmeu hrvatskodalmatinskog i bosanskog bana. Na alost, o svemu tome nita ne znamo, jer za itavu godinu dana nemamo nikakvu vest, a zatim odjednom saznajemo da su Ugarska i Bosna u otvorenom sukobu.

 (13221391)

422

O neposrednim motivima rata kralja Lajoa protiv Bosne vlada puna neizvesnost. Sam ugarski kralj je u jednoj povelji saoptio da je u pohod poao lino sa svojom voj- skom da iskoreni nebrojeno mnotvo jeretika i patarena koje se ugnezdilo zg njegovoj dravi Bosni. Nije potpuno iskljuena mogunost da je pohod zaista bio inspirisan od katolikih crkvenih krugova, ali se mora imati z g vidu da kralj Lajo nije ranije pokazivao takvu istz' gotovost da se s orz gjem u ruci obraunava sa bosanskim jereticima, ve je brigu o tome preputao svojim vazalima u Bosni. Kralje biograf, Ivan arhiakon Kikilea, pripisuje pohod kraljevoj nameri da kazni drskost nekih buntovnika. Sam Tvrtko u jednoj docnijoj povelji pominje samo kako se pod- vie na me ugrski kralj u ime Lz'Dovik. U svakom sluaju, u aprilu 1363. kralj Lajo je ve sakupljao vojsku za svoj pohod, a u majz' se u Dubrovniku znalo kakva opasnost preti Bosni, pa se zahtevalo da se dubrovaki trgovci povz^ku prema Primorju i zabranjivalo da ulaze u bosanska utvr- enja.

Prvi pohod je preduzeo lino kralj s vojskom koja je sa severa prodrla u zapadnu Bosnu. U prvrj polovini jula opsedan je grad Soko na Plivi, koji je branio vojvoda Vukac Hrvatini. Kral>u nije polo za rukom da grad osvoji, pa se sredinom jula preko Slavonije vratio u Ugarsku. Ekspe- dicija se, onigledno, svrila neuspeno, iako nije vero- vatno da je ugarska vojska pretrpela vee tete. Iz odluke dubrovake vlade vidi se da se oekivalo da e Bosanci pruiti otpor iz svojih utvrenja. Bez osvajanja tvrdih gradova kralj Lajo nije mogao nita stvarno postii. Zbog toga je, nezadovoljan ishodom prvog pohoda, u septembru iste godine uputio protiv Usore drugu vojsku na elu s palati- nom Nmkolom Kontom i ostrogonskim nadbiskupom. Ova voj- ska se bacila na grad Srebrnik u Usori, ali se i ova opsada zavrila bez uspeha. U ugarskom logoru je nestao veliki dravni peat koji je nosio sa sobom kraljev kancelar, ostrogonski nadbiskup Nikola. Ova nezgodna epizoda je zbog toga ispriana u velikom broju kraljevskih povelja.

 (13221391)

423

Otvoreni raskid izmeu Bosne i Ugarske, u vreme kada je Lajo Anujski bio gotovo na vrhuncu moi, zavrio se trijumfom Bosne. Gotovo itav jedan vek Bosna nije do- lazila u tako kritinu situaciju. injenica da je odolela dvostrukom ugarskom napadu pokazuje da je Bosna u tom tre- nutku bila jedinstvena i odluna u elji da se odupre sve jaem ugarskom meanju i sve veem ograniavanju samo- stalnosti. Dalji dogaaji, meutim, pokazali su da je to samo privremen uspeh, jer su unutranje krize uskoro vra- tile zemlju pod vlast ugarskog kralja.

8. ZBACIVANjE TVRTKA I UNUTRANjE BORBE

Posle odbijanja ugarske vojske u toku 1363. vesti o Bo- sni se naglo proreuju. U jesen 1364. Tvrtko je zajedno s majkom i bratom primljen za graanina Venecije. Iz toga se ne moe mnogo zakljuivati o politikoj orijentaciji Bosne i delovanju protiv Ugarske, koja je, uostalom, u to vreme bila u sasv&m normalnim odnosima sa Republikom na lagunama. Mletako graanstvo su feudalna gospoda iz na-

424
S. 'NirkoviL: Istorija srednjovekovne bosanske draae ih

'.

krajeva primala kao poast i sredstvo za obezbeenje utoita u sluaju potrebe. Venecija je, opet, na taj nain jae vezivala uza sebe feudalne gospodare i obavezivala ih na panju i obzire prema svojim trgovcima.

Uskoro je Venecija dola u poloaj da se banu poali na ljude njegove vlastele zbog nepravednih postupaka prema trgovcima. Krajem 1365. ili u samom poetku 1366. u Bosnu je doao jedan mletaki notar da banu iznese ove neprn- like i skrene panju da se u njegovoj zemlji kuje laan novac. Bosna tih godina izgleda zaista nije pruala po- godno tle za poslovanje trgovaca, jer su se u isto vreme alili i Dubrovani. -Uprkos tome to je ban ve u dva maha dotle potvrivao stare ugovore Dubrovnika s bosan- skim vladaocima, kojima se garantovala lina i imovinska sigurnost i sloboda poslovanja, stizale su albe da su na banovoj teritoriji dubrovakim trgovcima oduzimane stvari. Ban nije bio u stanju da obezbedi sigurnost u svojoj dravi. Ni Mleani ni Dubrovani se nisu alili na ba- nove postupke ve na pljake koje su vrili njegovi vazali. Tvrtku je oigledno izmakla kontrola nad teritorijama svoje vlastele. Ve u vreme rata izmeu Dubrovnika i Vojislava Vojinovia bila je upadljiva samostalnost kojom je banov vlastelin Sanko Miltenovi pregovarao i poslo- vao s Dubrovanima. O velikoj ulozi pojedine istaknute -lastele svedoi i injenica da je dubrovaki poslanik, upuen da trai od bana potovanje starih ugovora i obe- zbeenje sigurnosti pz^teva, dobio nalog da se u izvra- vanju svoje misije osloni naroito na Sanka Miltenovia, brau Dabiie i druge barone. Vlastela je oigledno postala vrlo uticajna, ne samo u svojim oblastima, ve i u banovoj okolini.

425

'.

U takvoj situaciji dolo je u februaru 1366, ba u vreme kada su Tvrtku ili venecijanski i dubro- vaki poslanik, do pobune vlastele i zbacivanja Tvrtka sa banske vlasti. Tvrtko i njegova majka su bili prisiljeni da pobegnu iz zemlje. Nisu, na alost, poznate blie okol- nosti u kojima se ovaj prevrat odigrao. Sam Tvrtko je u jednom svom pismu svu krivicu bacao na vlastelu koja se pokazala neverna prvo Bogu, a zatim i njemu i izbacila ga potpuno iz drave.

Pokret vlastele je izneo na vlast banovog brata Vuka ili Vukia, ali nije jasno da li je od njega potekla inici- jativa za itavu akciju. Ni njegov dotadanji poloaj u bosanskoj dravi nije jasan. On se javljao sa titulom mladog bana, i kralj Lajo je 1357. i njemu i Tvrtku zajedniki potvrdio bosansko i usorsko banstvo. Vuk je, po svemu su- dei, dobio vanije mesto u dravi nego to je imao njegov otac Vladislav u vreme bana Stjepana 1*1. Patrimonijalna shvatanja su se verovatno suoavala s novim koncepcijama o dravi, izgraivanim po uzorima iz susedstva. Tradi- cionalno uestvovanje lanova banske porodice u gospoda- renju dravom dobilo je formu mladoga bana. Uticaj Ugar- ske i Srbije gde je ranije postojala titula mladoga kralja sasvim je oevidan. S tim su se, verovatno, poveavale i Vukove pretenzije, a time ujedno stvaralo i pogodno tle za izbijanje sukoba izmeu dva bana.

426

'.

Uporedo s tim je uzeo maha i proces osamostal.ivanja vlastele i u tome je moralo leati drugo arite sukoba. Svaka akcija vlastele da istraje na svome putu, kao svaki poduhvat bana da zaustavi takav razvoj, vodili su nepo- sredno sukobu. Prema nekim podacima kojima je raspolagao Orbini krajem XVI veka, vanu ulogu u pokretu protiv Tvrtka igrali su vlastela Dabiii.1

Tvrtko je na docaaje reagovao vrlo odluno i efikasno. Prebegao je s majkom ugarskom kralju Lajou i od njega za- traio podrku i pomo za povratak na banski presto. To navodi na misao da je on ve pre toga sredio s Ugarskom odnose, poremeene u vreme rata 1363, i da je prevrat u Bo- sni bio nepovoljan za ugarske interese. U svakom sluaju, zbaeni ban je dobio pomo koja mu je omoguila da do kraja marta 1366. obnovi svoju vlast u jednom delu Bosne. U svome pismu Veneciji od 29. marta je javljao da je zahvaljujui Bogu i milosti kralja Lajoa vraen u svoju dravu, ali ne itavu, i da zbog toga ne moe odmah kazniti vlastelu za nepravde nanete Mletakoj Republici. Iz toga dela drave mogao je jo uspenije nastaviti obraun s bratom i nepokornom vlastelom. Istovremeno je darovnicama pri- vlaio i vre vezivao uz sebe vlastelu koja mu je pri- la posle povratka u zemlju. Vukcu Hrvatiniu je u avgustu: 1366. darovao grad Soko i upu Plivu za junako dranje u ratu protiv kralja Lajoa 1363. i svakako za ver- nost u borbama koje su se tada vodile. U vreme izdavanja ove povelje Tvrtko je pored Donjih Krajeva, gde je poklanjao grad i upu, Rame, gde je u to vreme boravio, zatim Huma i du- brovakog susedstva u kojem je bio gospodar tada verni kaznac Sanko Miltenovi, imao i Usoru, iz koje se jedan vojvoda javlja kao svedok na banovoj povelji. Vuk je, izgleda,

427

'.

v*

jo tada i drao istone oblasti bosanske drave gde su bili Dabiii, i tvrdi grad Bobovac.

Dalje Tvrtkove borbe za vlast se nisu odvijale ni tako brzo ni tako efikasno kao u poetku. Prilino nepovoljna za njega bila je okolnost to se krajem 1366. odmetnuo dotle verni kaznac Sanko Miltenovi. U prolee sledee godine, Tvrtko je morao zbogg toga ratovati u dubrovakom zaleu. Oigledno je potiskivao svoga brata prema Primorju, dok ga na kraju nije naterao da pobegne u Dubrovnik, gde je po sta- rim dubrovakim obiajima dobio utoite. Dubrovani su tada uputili poziv i Tvrtku da doe i poseti njihov grad. Tvrtko je poziv prihvatio i izgledalo je da e se ukrcati u dubrovaki brod negde na teritoriji Sanka Miltenovia. Oigledno je ban raunao s tim da e se ili pomiriti sa svojim nekadanjim kaznacom, tim pre to su posredovali i Dubrovani ili da e se probiti preko njegove teritorije silom. U zadnjem trenutku odustao je od toga i doao u grad preko zemljita Gojslave, udovice Vojislava Vojinovia. Za vreme Tvrtkovog boravka ponovo su potvreni ugovori Bosne i Dubrovnika, a domaini su ulagali napore da iz- mire Tvrtka i

428

'.

brata banove Bosne kako se u d.ubrovakoj odluci kae. Posredovanje nije dalo rezultata, jer se Vuk jo sledee godine alio protiv svoga brata papi i traio da se papa zauzme za njega kod ugarskog kralja Lajoa. Sve svoje dalje akcije protiv Tvrtka Vuk je verovatno vodio izvan zemlje ali svojim spletkama nije mogao ozbiljno ugro- ziti Tvrtka. Do kraja leta 1367. pokorio se Tvrtku i Sanko Miltenovi, time je vlast bana bila obnovljena u itavoj Bosni. Nije poznato kada se konano Vuk pomirio s Tvrtkom. Svakako je to bilo pre 1374. kada se u jednoj povelji, izdatoj povodom banovog venanja, navodi ponovo uz Tvrtka i njegov brat. Po uslovima izmirenja, Vuk je zadrao prilino ve- lika prava. Jednom vlastelinu, koji je bio zasluan za izmirenje, bilo je preputeno da sam bira da li e slu- iti banu Tvrtku ili njegovom bratu.

LIK VLASTELINA IZ CRKVE MANASTIRA DOBRULA

9.

RATOVI SA NIKOLOM ALTOMANOVIEM I IRENjE BOSANSKE DRAVE

429

'.

Za vreme dok se ban Tzrtko borio protiv brata i pobu- njene vlastele da obnovi vlast u bosanskoj dravi, dea- vale su se belike promene u susednim srpskim zemljama. Knez Vojislav Vojinovi je umro jo 1363. a njegove zemlje je nasledila udovica Gojslava sa sinovima. Ban Tvrtko je s Vojislavljezim naslednicima bio u dobrim odnosima, preko teritorije kneginje Gojslave, prelazio je kada je uoi 1. juna 1367. doao u Dubrovnik. Tada je, meutim, Gojslava ve bila ugroena od suseda i roaka, sinovca svoga mua, mladog Nikole Altomanovia. Ovaj veoma ambiciozan vlastelin, gospodar Rudnika i njegovog kraja, digao se protiv svoje strine i svojih roaka i poeo da zauzima njihove zemlje. Do poetka novembra 1368. on je uspeo da za- gospodari zemljama Vojinovia sve do dubrovake granice.

430

'

Tek to je postao sused Bosne upan Nikola Altoma- novi je doao u neprijateljstvo prema banu Tvrtku. Bosan- ski ban je bio na strani Vojislavljeve udovice, ali joj nije mogao pomoi. Njegv poslanik ju je dopratio u Dubrovnik kada je, isterana iz svojih zemalja, krenula u Albaniju, odakle je, izgleda, vodila poreklo. Nikola se svetio na taj nain to je protiv Tvrtka podbunjivao njegovu vlastelu. Uspeha je imao kod Sanka Miltenovia, koji ni punu godinu dana nije ostao pokoran i veran Tvrtku. Ve u novembru 1368, Dubrovani su odluili da preko svoga poslanika na- govaraju Sanka da se izmiri sa svojim prirodnim gospoda- rom, bosanskim banom. Trijumf toga Nikole je samo za vremena i nipoto nee dugo trajati, dok je bosansko ban- stvo uistinu veno govorio je tom prilikom Sanku du- brovaki vlastelin Vlaho Gredi. Dubrovani su stali na Tvrtkovu stranu, jer su ve tada oseali da im novi osioni sused nee biti prijatan. U isto vreme su savetovali i Tvrtku da oprosti nevjeru Sanku i da ga primi u milost, jer e tako moi da se osveti Nikoli Altomanoviu za na- netu sramotu. Drugi dubrovaki poslanik je poetkom 1369. ve ulazio u detalje o garantijama za sluaj da se narui mir, ali je uspeh izostao. Ban Tvrtko je 1369. s vojskom progonio Sanka Miltenovia sve do dubrovakih granica. Naavi utoite u Dubrovniku, Sanko je, po svoj pri- lici,- jo jednom uspeo da stekne banovu milost, ali u da- ljRal'drgaajima nije igrao znatniju ulogu. Njegovi sinovi u /;nastavili da gospodare zemljama izmeu gornje Neretve i Jadranske obale,.koje je Sanko skupio u toku svoga ivota.Borbe protiv neposlunog vlastelina Sanka Milteno- via predstavljale su samo jedan deo veeg Tvrtkovog sukoba sa upanom Nikolom Altomanoviem, ali o njemu ne znamo nikakve detalje. U avgustu 1370. voeni su izmeu Tvrtka i Nikole pregovori o miru. U Dubrovniku se sa sigurnou raunalo da e mir^izmeu bana i upana biti sklopljen, pa su Dubrovani molili Tvrtka da i njih ukljui u taj mir da bi se osetili bezbednijim od novog suseda s kojim stvarno jo nisu bili u ratu. Tvrtko izgleda nije mogao da im izie u susret, jer se upan Nikola neposredno posle mira s Bo- snom okrenuo protiv Dubrovnika.

Bosna se ak nije ni meala u rat Dubrovnika sa Alto- manoviem, tako da je grad pod Srem morao da trai pomo od ugarskog kralja, hrvatsko-dalmatinskog i mavanskog bana i da se protiv Nikole povezuje sa urem Baliem i kra- ljem

431

'

Vukainom. Poto se Nikola i prema drugim svojim susedima drao isto onako kao prema Tvrtku i Dubrovniku, navukao je za kratko vreme neprijateljstvo ostalih srpskih oblasnih gospodara. U leto 1371. nad njim se nadnela velika opasnost od vojski kralja Vukaina i ura Balia pri- premljenih da provale na njegovu teritoriju. Toga puta Ni- kolu su z' stvari spasli Turci, koji su prisilili Vuka- ina da poe u pomo svome bratu Ugljei. To je pruilo .mogunost ratobornom upanu da postigne nove uspehe. Kra- jem 1371. ili poetkom 1372. preoteo je Rudnik od kneza Lazara. Posle kraeg sukoba sa urem Baliem, oko Vu- kainovog Prizrena dolo je do pribliavanja nemirnog upana i gospodara Zete i razgovora o savezu koji bi, pored njih, obuhvatio i Veneciju s ciljem da se napadnu Dubrov- nik i Kotor. Na drugoj strani su se okupljali Nikolini protivnici: knez Lazar Hrebeljanovi i bosanski ban Tvrtko iza kojih je stajala Ugarska.

Oskudna znanja o koaliciji bosanskog bana i srpskog oblasnog gospodara poivaju na prianjima Mavra Orbinija, zasnovanim u ovom delu, neosporno, na nekom izvoru koji do nas nije doao. Knez Lazar je pre nego to je savez stvo- ren postao vazal ugarskog kralja, a zatim su on i bosanski ban dobili u pomo 1000 konjanika od mavanskog bana Ni- kole Gorjanskog i tada navalili protiv svoga nesnosnog suseda. Nikola je bio prisiljen da uzmie prema Primorju, ali se iz dubrovake okoline vratio u svoj grad Uice. Tu ga je opsedao knez Lazar, tukao ognjem" i najzad prisilio na predaju. To je znailo kraj Nikolinom delovanju i propast teritorije kojom je gospodario. Njegov pad : u jesen 1373, iskoristili su saveznmci i podelili Nikoline zemlje: ban Tvrtko je dobio gornje Podrinje, deo Polimlja sa manastirom Mileevom, zatim Gacko, dok je knez JTazar uzeo ostatak. Nikolinom propau koristio se i ura Bali, dosko- ranji saveznik, koji je uzeo Konavlje, Trebinje i Draevrgcu i tako proirio svoju vlast na pojas izmeu Boke Ko- torske i Dubrovnika.

432

'

Ovaj rat je upravo zbog svoga beskompromisnog zavp- etka imao ogroman znaaj za Bosnu. Rasal Nikole Alto- manovia je Bosni, posle dueg vremena, pruio priliku za jedno novo i znaajno teritorijalno proirenje. Tek je savez s Lazarom uputio Tvrtka na osvajanje susednih srp- skih oblasti, iako je odnos prema Ugarskoj, jo od poetka Tvrtkove vlade, jedino na ovoj strani ostavljao otvoren pravac za dalju bosansku ekspanziju. Zauzimanje Nikolinih zemalja nije znailo samo ggrosto irenje teritorija ve je uvlailo Bosnu u srpske zaplete i davalo njenom banu izu- zetno mesto meu srpskim oblasnim gospodarima.

Ve je podela Nikolinih zemalja zaotrila odnose Tvrtka sa Baliima, zbog toga to su oni zauzeli primor- ske upe koje su svakako spadale u Tvrtkovu sferu. Du- brovani su zazirali od ura Balia, strahujui da ne pomisli da oni navode Tvrtka da napadne tri upe u sused- stvu. Povremeno su odnosi bili korektni, pa se ura Bal- i obavezivao da e javiti dubrovakim ljudima koji prolaze preko njegovog zemljita ako se posvaa sa bosan- skim banom.

Ravnoteu odravanu u atmosferi nepoverenja i ne- prijateljstva naruio je poetkom 1377. ban Tvrtko. On je u dosluhu s nekim Trebinjanima izazvao pobunu i zatim zauzeo Trebinje, Konavle i Draevicu. Tada je tek dovr- eno irenje na raun

433

'

srpskih zemalja, zapoeto uspenim ratom protiv Nikole Altomanovia.

10. TVRTKOVO KRUNISANjE ZA KRALjA

U trenutku kada je Tvrtko zavrio osvajanje zapadnog dela nekadanjih srpskih dravnih teritorija, Srbija je predstavl>ala samo mozaik zemalja oblasnih gospodara. Car Uro je umro u .decembru 1371, a s njim je izumrla-loza srp- skih Nemanjia i praktino nestalo Srpsko Carstvo, posle etvrt veka prvo blistavog, a zatim sumornog postojanja. Uroev savladar, kralj Vukain, ostavio je dodue za so- bom naslednika kralja Marka, ali je on, ogranien na osta- tak oevih zemalja i unien sluenjem Turcima, bio bez ikakvog uticaja u ostalim srpskim oblastima. Usled pot- injavanja od Turaka, posle Marike bitke i unutranj: borbi, smanjivao se i broj oblasnih gospodara. Pobednik Ni- kole Altomanovia, knez Lazar Hrebeljanovi, sruio je uskoro zatim Radia Brankovia u severoistonoj Srbiji, proirio svoje oblasti do Dunava i postao najmoniji srp- ski oblasni gospodar. Uz njega je neto junije, od Kosova do Polimlja i severne Makedonije, plodnim i bogatim kra- jevima gospodario njegov zet Vuk Brankovi. Treom glavnom oblau u Zeti i Primorju vladali su Balii, kojima je u ovo vreme bio na elu ura Bali. Kao gospodar srp- skih

434

'

dravnih teritorija od Neretve do Boke Kotorske njima se pridruio i bosanski ban Tvrtko.

Ideja o Srpskom Carstvu, uprkos tome, bila je jo uvek iva. ura Bali je u jednoj svojoj povelji doputao mogunost da neko bude car gospodin Srbljem i vlastelom i srpskoj zemlji. Pitanje je bilo samo ko e se moi poja- viti u ulozi obnovitelja nemanjike drave. Srpski obla- sni gospodari su bili skorojevii bez tradicije, njihova vlast nije ak bila legalizovana visokim dvorskim titu- lama poslednjih srpskih careva; bili su prosto gospoda" svojih zemalja. Nasuprot njima, bosanski ban je imao da- leko vie uslova da se pojavi kao obnovitelj srpske monarhije. Pre svega on je bio nesumnjivo, mada posredno, vezan za dinastiju Nemanjia svetoga korena koja je zahvalju- jui svome odnosu prema crkvi stekla sakralni oreol. Ne- manjiko poreklo bosanskog bana praded mu je bio, po en- skoj liniji, kralj Dragutin podvueno je u jednom rodo- slovu Nemanjia, sastavljenom u novoosvojenim srpskim oblastima.1 Pored toga, Tvrtko je pripadao bosanskoj ban- skoj porodici Kotromania, za koju je ve tada vailo da vlada Bosnom od njenoga postojanja.2 Pod Tvrtkovom vlau su, najzad, bili prostrani delovi srpske drave Nemanjia.

435

'

U takvoj situaciji, Tvrtkova ambicija mogla je nai jedan novi cilj: umesto da srpske zemlje prosto prisajedini svojoj dravi i stopi ih sa svojim zemljama mogao se po- javiti u ulozi obnovitelja srpske monarhije i kao srpski kralj vladati i svojom dravom. U njegovoj okolini je izgra- eno shvatanje koje je formulisao logotet Vladoje iz Srbije,

koji je negde u to vreme naao utoite na Tvrtkovom dvoru: banu Tvrtku pripada dvostruki venac : < kao simbol dveju drava kojima vlada Bosne kojom njegov rod vlada od poetka, i srpske zemlje njegovih praroditelja, koji su ostavili zemaljsko i preselili se u nebesko carstvo. Vi- dei da je srpska zemlja ostala bez svoga pastira i e- lei da uvrsti presto svojih predaka, ban Tvrtko se osetio pozvan da poe u srpsku zemlju i da se tamo krunie za kralja. $

436

'

VI

POTPIS KRALjA STEFANA TVRTKA

Krunisanje je obavljeno u jesen, najverovatnije na Mi- trovdan (26. oktobra) 1377. u srpskoj zemlji, moda u ma- nastiru Mileevu, mestu osobitog kulta svetog Save, osni- vaa srpske crkve. Iako je po svome uverenju doao na srpski presto neposredno posle nemanjikih vladara Tvrtko je uzeo ipak samo kraljevsku a ne

437

'

carsku titulu. Duanovo carsko krunisanje i postavljanje srpskog patrijarha bilo je u to vreme prilino nepopularno kao nezakonit i samo- vlastan in. Zbog crkvenog rascepa srpska feudalna gospoda su se odricala Duanovih dela, a svetenstvo ih je osu- ivalo. Pored toga, carska titula je za Tvrtka morala biti neprihvatljiva i zbog odnosa prema ugarskom kralju. Uprkos tome, Tvrtko je svoju titulu stvorio ne na osnovu stare nemanjike kraljevske ve na osnovu carske titule, bio je po milosti boijoj kralj Srbljem, Bosni i Pomorju i Zapadnim stranama. Tako je dolo do zanimlji- vog nesporazuma: u njegovoj tituli su se nale zemlje ko- jima nikada nije vladao i koje su samo kratko vreme u doba Carstva bile pod srpskom vlau.3 Pored kraljevske ti- tule, Tvrtko je uzeo i ime Stefan, koje je u Srbiji imalo odreeno dravno-simboliko znaenje. To ime su uzimali i svi docniji bosanski kraljevi u svojim slubenim aktima. Poslednji, koji se inae zvao Stefan, nazivao se zbog toga ak Stefan tipan. Tvrtko je ak svoje pravo ime poti- skivao u drugi plan i u nekim prilikama se nazivao samo Stefan

PRSTEN IZ ARNAUTOVIA (VISOKO), XV VEK.

441

'

Tvrtko nije jednostavno promenio svoj rang i umesto banskog dostojanstva poeo da se krasi kraljevskim, on je nastupao kao vladar Srbije. To se vidi kako iz njegove ti- tule tako i iz uvoda povelje izdate Dubrovanima u junu 1378. Veoma je vano zbog toga gtanje, kako su se prema Tvrtkovom krunisanju odnosili srpski oblasni gospodari koji su stvarno vladali delovima nekadanje srpske drave. Na osnovu docnije politike saradnje s knezom Lazarom i angaovanja oko odbrane Srbije od Turaka, moe se zakljuivati da su knez Lazar i Vuk Brankovi odobra- vali Tvrtkov in. Oteeni i ogoreni ura Bali bio je bez sumnje protivnik bosanskog bana i sigurno ga nije priznavao kao srpskog vladara. Naravno, novi kralj Srbljem nije imao nikakve neposredne ingerencije na ze- mljama kneza Lazara i Vuka Brankovia.

Susedne drave su priznale Tvrtkovu kraljevsku ti- tulu. Venecija dosledno

442

'

naziva Tvrtka geh Kabv1e, a tako je isto postupao i Dubrovnik. Dubrovani su se ak 1378. alili da im je Tvrtko dalji nego to je ikad bio, jer mora da se brine o svojim interesima u kraljevstvu Rake. Iz dubrovake prepiske u kojoj se upotrebljava kraljevska ti- tula i pregovora sa Ugarskom u to doba vidimo da je i kralj Lajo bio spbrazuman s Tvrtkovim proglaavanjem i kru- nisanjem za srpskog kralja. Lajoeva naslednica Marija naziva u svojim poveljama Tvrtka kraljem, a tek u vreme igmunda Luksemburkog nastaje kolebanje, on prvo preutkuje Tvrtkovu kraljevsku titulu (1389) a docnije, po- etkom XV veka, trai da bude krunisan na isti nain kao to je bio krunisan kralj Tvrtko.

U samoj Bosni Tvrtkovo krunisanje za kralja znailo je vaan korak na putu uvrenja vlasti. Zavrivi trig jumfalno unutranji rat posle pobune vlastele 1360, Tvrtko se energino obraunao s nepokornom vlastelom i primirio svoga ambicioznog brata. Posle velikog uspeha u ratu protiv Nikole Altomanovia, oenio se 1374. Do- rotejom, erkom bugarskog vidinskog cara Stracimira, takoe vazala kralja Lajoa. Sa Ugarskom vie nije imao zapleta, poto je svoju aktivnost usmerio prema Srbiji, gde Lajo nije imao neposrednih interesa. Tvrtkov gospodar je u meuvremenu postao poljski kralj i teite njegove politike aktivnosti se pomerilo dalje od naih krajeva. Upo- redo s tim je uredio odnose sa katolikom crkvom i time ot- klonio opasnost od potpirivanja sukoba spolja. iz katoli- kih crkvenih sredita. Jednim posedom darovanim prili- kom svoje enidbe akovakoj bosanskoj biskupiji Tzrtko je stekao priznanje tadanjeg avinjonskog pape Grgura XI. Posle svih tih uspeha u unutranjoj i spoljnoj konsolidaciji veoma poljuljane drave, Tvrtko je krunisanjem u veoma ve- likoj meri uzdigao svoj ugled i autoritet.

443

'

Kao srpski kralj, Tvrtko se trudio da u Bosnu presadm dvorska zvanja i slube kao i ceremonijal srpskoga dvora. Posle krunisanja se mesto dotanjeg nadvornog dijaka' javlja logotet kao stareina kraljevske kancelarije. Prvi bosanski logotet je bio Vladoje iz Rake, verovatno kraljev savetnik u itavom poduhvatu obnavljanja srpske monar- hije. Vizantijskog porekla, a preuzeta iz Srbije, bila je i sluba protovestijara uvedena tom prilikom na bosan- skom dvoru. Protovestijar je zamenio nekadanjeg kaznaca na mestu rukovodioca kraljevskih, sada ve naraslih i razgra- natih, finansijskih poslova. Prvi protovestijar je bio pop Ratko, Dubrovanin, raniji kraljev kapelan, a uskoro ga je zamenio Tripe Bua iz poznate kotorske porodice, koja je ovu slubu vrila i na srpskom dvoru za vreme Stefana Deanskog, Duana r Uroa. Iz Srbije je preuzeto i zvanje stavilca. Oskudni podaci nam ne doputaju da vidimo da li je ugledanje na srpski dvor ilo i dalje. Kao nekad u Srbiji, i kod bosanskog kralja je boravila mlada vlastela uei se vojnoj vetini i dvorskim obiajima.

Tvrtkov poduhvat je s gledita osnovnih ciljeva ostao nesavren. Vladanje nad Srbijom se jo za kraljevog i- vota pokazalo kao fikcija. Ve posle kosovske Gtke, Tvrtko nije imao nikakvog uticaja u zemljama Lazarevih na- slednika i Vuka Brankovia. Njegovi naslednici su ostali ogranieni na Bosnu i bili su u stvari bosanski koaljevi. Obnavljanje Srbije je stvarno izvrio Stefan Lazarevi, tako da su se Bosna i srpska despotovina razvijale sasvim odvojeno i istupale ak kao suparnice. Kao uspomena na Tvrtkov ambiciozni poduhvat ostalo je do kraja bosanske drave samo srpsko ime u tituli bosavskih kraljeva. Kraljevski venac Tvrtkovih srpskih praroditelja nije takoe pomogao bosanskim vladaocima da u svojoj dravi zadobiju nadmoan i uzvien poloaj na kakvom su bili Nemanjii u Srbiji. U Bosni je kraljevstvo ve unapred bilo onemogueno da sarauje s crkvom i zbog toga je ostalo lieno sakralnih crta koje bi ga boanskim da- rovima svetorodnosti14 i pomazanja, otro odvajale od

444

'

velikaa i vlastele. Kada su se Tvrtkovi naslednici na bosanskom. kraljevskom prestolu poetkom XV. vekaJ mlogoMANASTIR MILEEVA.

'

(13221301)

447

dramatinije nego poslednji ban u poetku svoje vladavine, suoili s velikaima, gospodarima velikih delova 6o- sanske drave, imali su nad svojim konkurentima jedinu prednost u tome to su nosili krunu koja je postala trajni simbol drave, nezavisan od linosti pojedinih kraljeva. Ta kruna je otelovljavala bosansku dravu rusag bo- sanski i simboliki zastupala njeno jedinstvo. Izgrai- vanje apstraktnijeg shvatanja drave preko krune venca kraljevstva i prevazilaenje patrimonijalne koncep- cije, po kojoj je Bosna bila jedva neto vie od plemenite batine" banske porodice, predstavlja najvaniju teko- vinu Tvrtkovog krunisanja.

11. BORBA ZA UVRIGKIVANjE NA JADRANSKOJ OBALI

'

(13221301)

448

Do svoga krunisanja Tvrtko je u svome prodiranju ka istoku doao do take koju bi vrlo teko bilo prekora- iti. Svoju neposrednu vlast je proirio skoro do srca nemanjike drave, kao srpski kralj je morao biti pri- znavan i od veine srpskih oblasnih gospodara. Na zapadnoj strani njegove velike drave je linija povuena u prvim godinama banovanja ostala trajna i neizmenljiva, bez potpunog preloma u odnosima prema Ugarskoj, koja je tada bila na vrhuncu snage. Dostigavi tako do okvira koje bi jedva bilo mogue razbiti, bosanski kralj je teite svoje po- litike preneo na jadransku obalu. Na takvu orijentaciju su, nema sumnje, delovale privredne snage zemlje i teki i otri zapleti i sukobi u istonoj polovini Sredozemlja.

Politike tekoe prvih godina Tvrtkovog banovanja nisu ometale privredni razvoj zapoet pod banom Stjepa- nom II Kotromaniem. Glavni bosanski rudnici se u izvo- rima javljaju ba u vreme Tvrtka. Neki su svakako nastali jo ranije, za Fojnicu je, meutim, vrlo verovatpo da Je zasnovana od dvojice Sasa koji su je dobili u batinu pre 1365. U svakom sluaju, pored stare Ostrunice, u Tvrtkovo vreme su radili Kreevo, Fojnica, Kamenica, Olovo i Srebrnica. Ovaj poslednji rudnik je ve u ovo doba nadma- avao sve ostale, i po obimu proizvodnje i po intenzitetu privrednog ivota koji je uz njega bujao. Brojnija nego u dr3'gim mestima, ovde je bila trgovaka naseobina Dubrov- ana, koja je rasla primajui u svoju sredinu istaknutije i bogatije domae zanatlije i trgovce. Duorovani koji su ovde delovali ponekad itav niz godina, bili su zakupnidi kraljeve srebrnike carine, koja je pred kraj 'Gvrtkoze vlade donosila oko 8.500 perpera.

'

(13221301)

449

Duorovaki trgovci su esto oili i vlasnici rud^- kih okana ili njihovih delova. Vreme kad su proizvodnju vodili rudari udrueni u varkove, zajednice u kojima su srazmerno svome udelu u trokovima dobijali deo prihoda, bilo je ve prolo. Na njihovo mesto su stugli pojedinci ili trgovaka drutva, preduzimai i finansijeri, koji su trgovali ne samo rudarsklm proizvodima nego i rudni- cima. Za rad u rudnicima je regrutovano domae stanovni- tvo. Sasi su bili isuvie malobrojni i pripadali su, najverovatnije, krugu preduzimaa i organizatora proizvodnje, kao to su bila dva brata Sasinovia, privremenph vlasnika Fojnice i dela rudnika u Ostrunici, koji su se na kraju pretvorili u dubrovake trgovce.

Proizvodi bosanskog rudarstva, srebro, olovo i bakar, imali su odlinu pnou. Najveu tekou u ovo doba pred- stavljao je transport. Metali su oticali putevima prema Primorju, pre svega u Drijeva i Dubrovnik. Planinski ma- siv koji celom duinom nae obale odvaja Primorje od unutraosti mogle su da savlauju jedino tovarne ivo- tinje. Njih su vodili i unajmljivali ponosnici", vlaki stoari iz Huma i susednih oblasti.1 Ovi organizatori ka- ravana bili su u drugoj polovini XIV veka jo suvie malobrojni i nespremni da odgovore velikim zahtevima koje je postavljala naglo poveana rudarska proizvodnja. Zbog toga je dolazilo do sukoba meu trgovcima i pokuaja ne- kih, kao to su bili 1376. zakupnici carina, da monopo- liu sve vlahe za prevoz svoga olova. Ostali su smatrali da bi ih to upropastilo. Poto je tada uvoz u Bosnu bio daleko manjeg obima, ponosnici su se uvali toga da prazni u povratku prevaljuju ogromni put. Zahtevali su zato da* budu isplaeni solju, glavnim uvoznim artiklom, naroito traenim u stoarskim podrujima. Zalihe soli su i mnogo docnije bile nejednake i nesigurne, pa je u Dubrovniku optina priskakala u pomo svojim trgovcima dajui, e- sto na kredit, znatne koliine soli da bi se isplatili po- nosnici koji su donosili olovo.

450

0(111 .

Bosanski metali su iz Dubrovnika i Drijeva odvoeni u Veneciju. U gradu na lagunama Dubrovani su posle Ne- maca smatrani za glavne snabdevae metalima. Slubeni propisi mletakih vlasti posebno navode nemaki" i du- brovaki bakar. Samo u godinama velike mletake krize, u ratu 13781381, balkanski metali su krenuli u drugom pravcu: prema Junoj Italiji, Siciliji i Ankoni.

Ostali proizvodi bosanske privrede, koa, vosak, meso i stoka, nisu prolazili na tritu tako lako kao vredni i traeni metali. Iako su se primorski gradovi, znamo to sigurno za Dubrovnik i Kotor, otimali o namirnice koje su donosili kraljevi podanici u gradove, i smatrali da su pred izgladnjavaem kad se takav uvoz obustavi, ipak je dolazilo do sukobljavaa trgovakih interesa. JBudima iz zalea se inilo da cene po kojima se kupovala stoka nisu

za

VELIKI ZLATNIK KRALjA STEFANA TVRTKA.

451

0(111 .

njih povoljne. Brojni proizvoai iz redova vlaha i se- ljaka su se morali potinjavati trinim cenama, a vla- stela i vladalac, koji su takoe uestvovali u trgovini stokom, protestovali su u Dubrovniku i izbegavali njegovo trite kad im je to bilo moguno. Kralj Tvrtko je ak u Jedan mah zabranio da se bravi iz njegove zemlje izvoze u Dubrovnik, traei povienje otkupne cene. Dubrovani su se, razumljivo, protivili takvim intervencijama, i pre- tili da vie nee kupovati i, ak, izdali tajno nareenje da se bravi iz Bosne ne kupuju i ne kolju,- Na kraju su ilak ustuknuli i propisali viu otkupnu cenu. Koliko je ovo pitanje u dubrovako-bosanskim privrednim odnosima bilo znaajno vidi se i po tome to je posle vie od pola veka

VELIKI ZLATNIK KRALjA STEFANA TVRTKA

jedan oblasni gospodar sumnjiio dubrovake trgovce da su tajno utvrdili maksimalne cene za otkup stoke i predu- zeo zbog toga drastine protivmere.

452

0(111 .

Svi glavni proizvodi bosanske privrede slivali su se, dakle, putevima prema moru. Moralo je, nesumnjivo, i u ovo doba biti privrednih veza sa Ugarskom, za koju je Bosna bila vezana znatno povoljnijim linijama komunikacija, ali su one, nepoznate tako da je promet prema severu sasvim u senci trgovine s Primorjem. Na obali Jadrana su bile i polazne take bosanske uvozne trgovine. U ovo doba tkanine jo nisu imale onaj znaaj koji su imale docnije, bosanska sredina je jo uvek bila suvie siromana da bi mogla apsorbovati u veim koliinama skup italijanski tekstil. Jo poetkom tree decenije XV veka tvrdilo se da Bosanci trae jevtine tkanine i zbog toga nasedaju i dobijaju tek- stil loeg kvaliteta. Upravo je Tvrtko preduzimao mere da unapredi domae zanatstvo i dovodio iz Dubrovnika maj- store tkake struke i na taj nain, uz tradicionalne za- nate, verovatno pokrenuo proizvodnju domaih grubih tka- nina, kojima se svet jo jedno vreme morao zadovoljavati.2 U uvozu je glavno mesto zauzimala so, prodavana na kumer- cima solskim", od starine utvrenim mestima gde je bila dozvoljena trgovina ovim dragocenim artiklom. Drijeva, Dubrovnik i Kotor, tri najblia kumerka, imala su veoma -malu proizvodnju u svojoj blioj okolini, tako da je snabdevanje trgova zavisilo od dovoza soli iz Dalmacite, Albanije i June Italije. Veoma iv promet soli donosio je velike prihode vlasnicima trgova, zbog toga to je so prilikom prodaje carinjena, pri emu je jedan nama ne- poznat procenat odlazio gospodaru kumerka.

 (13221391)

453

Bosanska teritorija je izlazila na Jadransko primogle od kojeg je toliko zavisila njena privreda, ali od toga nije imala nikakva preimustva. Na obalskom pojasu bd Ne- retve do Boke Kotorske posedovala je samo neznatna na- selja siromanih seljaka i ribara. Dubrovnik u sredini toga pojasa, Drijeva i Kotor na njegovim krajevima, nisu bili pod vlau bosanskog kralja. Grad pod Srem je odu- vek bio politiki nezavisan od teritorijalnih drava u zaleu; trg na Neretvi morao je jo u poetku svoje vlade ustupiti kralju Lajo}', a Kotor se u metenim vremenima srpske istorije sam potinio Ugarskoj. Sva tri privredna sredita su bila pod ugarskom zatitom, tako njihovo na- silno potinjavanje nije moglo doi u obzir u okvirima normalnih odnosa sa Ugarskom. U jedan mah su se, meutim, prilike naglo promenile i pruile izvesne anse za do- bijanje jednog od tih dragocenih privrednih centara.

Daleko od naih obala izbio je 1378. jedan sukob iz- meu Venecije i enove, starih suparnika, oko ostrva Te- nedosa, koje je vizantiJski car Jovan V Paleolog ustupio na ime nekih svojih dugova Mleanima. enovljani su smatrali da su time ugroene njihove kolonije na obalama Crnog mora pa su zagazili u otvoreni rat s Venecijom. U sukob se uskoro umeala i Ugarska na strani enove, tako da je itava Dalmacija bila izloena opasnosti da postane ratno poprite. Dubrovnik je i kao vazal Ugarske i kao mletaki konkurent bio, razume se, u taboru neprijatelja Venecije. Na naoj obali, koja je od Kvarnera pa sve do Kotora bila pod vlau ugarskog kralja ili egovih va- zala, Venecija je nala slabu taku na krajnjoj periferi;ji, u gradu Kotoru, koji se tek 1371. potinio Ugarskoj. Mle- taka flota je sredinom avgusta 1378. zauzela grad i iza- zvala veliki strah u Dubrovniku.

 (13221391)

454

Venecija se u tim danima trudila da privue bosanskog kralja na svoju str^nu. Neke njene diplomatske slscije su morale dati povoda da se proire glasovi kako je bosanski kralj uao u savez s Venecijom. Tu glasinu su uplaei Dubrovani preneli ak i kralju Lajou, iako je Tvopso upravo tada ponudio da poalje 300 ljudi za odbranu Stona od eventualnog venecijanskog napada. Bosansku pomo su tom prilikom odbili sami Dubrovani, jer je neposredna opasnost ve bila prola. I docnije je Tvrtko nudio i slao svoje ljude da pojaaju odbranu Stona (u septembru i de- cembru 1378. i februara 1379); njegovih hiljadu ljudi su predstavljali poetkom 1379. jedinu odbranu, jer je bila izostala pomo hrvatsko-dalmatinskog bana. Ipak Dubrov- ani se nisu do kraja oslanjali na svoga suseda. Ugarskom poslaniku su u novembru govorili da im je Tvrtko pruao pomo kad su zatraili, ali da se boje da je sada zauzet onim to je preduzeo u srpskom kraljevstvu" i da im je zbog toga dalji nego to je ranije bio. Gla^nu pomo oekuju zato od hrvatsko-dalmatinskog bana. Izjavu da Tvrtko mora da se brine o svojim interesima u srpskom kraljevstvu po- novio je i dubrovaki poslanik ugarskom kralju. Na alost, ostaje sasvim nepoznato kakve su to bile Tvrtkove inter- vencije u Srbiji. Verovatno su bili neki sukobi sa Zetom gde je, poetkom te godine, umro ura Bali. U svakrm sluaju, Dubrrvani su u svojoj oceni opet pogreili, jer im je u sledeim mesecima Tvrtko vie pomogao nego hrvatsko-dalmatinski ban Nikola. To mu, ipak, nije smetalo da odrava veze i s Kotorom koji je bio pod mletakom vlau. Zato su Dubrovani smatrali za potrebno da interve- niu u Ugarskoj, molei da kralj Lajo uredi sa svojim roakom, kraljem Rake i Bosne, da niko ne nosi namirnice (mislilo se pre svega na meso i sir) u Kotor, jer bi inae Venecija mogla tamo snabdevati svoje brodove i napadati otuda dalmatinske gradove.
8
S. irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske drave

Kriza oko Kotora se naroito zaotrila krajem 1378. i poetkom 1379, kada su u Dubrovnik prispele i krae vreme boravile enovljanske galije. Bilo je tada glasova u Dubrovniku koji su traili konano unitenje Ko- tora. Preovladali su

 (13221391)

455

ipak umereniji elementi, utoliko lake to su neki Kotorani uputili tajno poslanstvo u Cavtat i tu Dubrovanima i enovljanskim zapovednicima obeali da e zbaciti mletaku vlast i vratiti se pod okrilje ugarskog kralja. Obeanje da e uhvatiti i predati svoga kneza Venecijanca i istai ugarske zastave, Kotorani nisu odrali. Za njih se opasnost smanjila im su otplo- vili enovljanski brodovi. I posle toga, dodue, dubro- vaka galija hvatala je brodove i blokirala Boku, ali ne- posredne opasnosti za osvajanje grada nije bilo. Kotorani su tada promenili orijentaciju i poeli da trae izlaz iz svoje jo uvek teke situacije u pregovo- rima s kraljem Tvrtkom. Njihov poslanik, jedan vlastelin iz porodice Bua, koja je docnije dala kralju jednog proto- vestijara, obeavao je Tvrtku da e se grad predati njegovoj vlasti i pravio druge velike predloge, kako su se alili Dubrovani. Ta ponuda je morala biti izvanredno pri- mamljiva za kralja koji je na ovaj grad polagao pravo kao na deo drave svojih praroditelja, i kojem bi gradske solane, trg i iskusni poslovni ljudi znatno unapredili privredu i finansije. Opasnost od politikih komplikacija nije bila naroito velika jer bi grad oduzeo od Venecijanaca, neprijatelja svoga vrhovnog gospodara. Glavnu prepreku ostvarenju itavog plana predstavljali su u stvari Dubrov- ani, zato se kotorska kombinacija s Tvrtkom odmah okre- nula protiv Dubrovnika. Umesto da blokira Kotor i sprei dovoz namirnica, kako su Dubrovani traili pre nekoliko meseci, kralj je zaustavio prirodni promet izmeu zalea i Dubrovnika, i na taj nain doveo Dubrovane u situaciju da se ale da su izgladneli. Dubrovani, razumljivo, nisu ostali pasivni, ve su u odgovoru na tu meru zabranili da trgovci i roba iz Dubrovnika odlaze u Bosnu. Protiv dubro-vakog postupanja prema Kotoranima stigle su, verovatno od Tvrtka, albe ugarskom kralju, tako da su se Dubrovani u junu 1379. morali izvinjavati kralju i hrvatsko-dalma- tinskom banu pravdajui svoje postupke.

U tim danima su Kotorani, pod utiskom vesti o porazu mletake flote kod Pule i u strahu od enovljanskih galija koje su se ponovo zadravale u Dubrovniku, zbacili mle- taku vlast i pokorili se neposredno kralju Lajou.

 (13221391)

456

Tvrtkovi planovi o dobijanju Kotora izjalovili su se isto onako kao i dubrovake elje da trajno onemogue kon- kurentski grad. Ni bosanski kralj ni Dubrovnik nisu posle toga digli ruke od Kotora, prvi je usrdno pomagao mletaku posadu s kapetanom zatvorenu u kotorskoj tvravi, a drugi je preko volje primio kotorske graane za prijatelje, ali im energino zabranio da dovoze so u svoj grad. Odnosi izmeu Tvrtka i grada pod Srem nisu se bitno promenili. Dubro- vaka vlastela je i njemu dala neko objanjenje o Kotoru, a zatim uputila i poslanstvo, iji cilj je bio da povrati neko srebro koje je oduzeo kralj za koga se inae govorilo da niko ne moe da se poali da mu je uinio nasilje. Tek u jesen je dolo do velike uzbune i panike u Dubrovniku, jer se ulo da dolazi kraljeva vojska da napadne gradsku teritoriju. Dramatine mere obezbeivanja su bile suvine, jer je vojska pod jednim kraljevim vojvodom i upanom do- lazila u stvari u Treoinje da zavede red naruen pljahom jednog lokalnog vlastelina. Umesto da se brane od bosanske vojske, Dubrovani su se nali u poloaju da posreduju. Vojni odred koji je toliko uplaio Dubrovane bio je oigledno jedna kaznena ekspedicija koja lepo ilustruje sredstva kojima je kralj obezbeivao svoj uticaj na pojedi- nim delovima svoje prostrane drave. Vojvode i upani bili su u ovom periodu kraljeve vladavine posluni izvr- ioci njegove volje. Sam kralj je poetkom jeseni bio za- uzet u jednom daleko veem poduhvatu, sredinom septembra 1379.3 on je boravio pod Spuem u Zeti, dakle, na teri- toriji Balia. Kako je tamo dospeo nije jasno, verovatno je to samo jedna karika u lancu uzajamnih neprijateljskih akcija zaetih jo poetkom 1377. kad je Tvrtko zauzeo Trebinje, Konavle i Draevicu. Ako je ovom prilikom bio u ratnom pohodu, prodro je neosporno vrlo daleko i, najve- rovatnije, zavrio ratovanje u svoju korist. Izvori nas, na alost, ostavljaju sasvim na cedilu. O Baliima u ovim godinama nemamo skoro nikakvih vesti, a iz malo- brojnih indicija se moe zakljuiti da je Bala II u ve

457

-likom ratu na Jadranu imao dranje slino Tvrtkovom, ra- unao se u dubrovake i ugarske prijatelje, ali je isto tako odravao veze sa Venecijancima, koji su ak za vreme rata boravili u njegovim gradovima.

Rat izmeu Venecije i enove i njenih saveznika vie nije neposrednije uticao na odnose Bosne i njenih suseda. Dubrovani su jo>koji put bili uznemiravani kretanjem mletakih brodova u oblinjim vodama, naroito od kako je ratna srea prela na stranu Venecije, ali vie nisu preduzimali izuzetne mere za odbranu, niti traili pomo od suseda. U Kotoru, izuzimajui jednu pobunu gradskog puka protiv vlastele, nije takbe bilo vanijih promena. Mletaka posada se povukla iz tvrave i kada je u torinskom mirovnom ugovoru iz avgusta 1381. odreeno da Kotor pri- padne ugarskom kral>u, time je samo ozakonjeno stvarno stanje.4 Kralj Tvrtko se u pogledu Kotora naao u istoj situaciji u kojoj je bio pre mletakog osvajanja. Osim toga, u godinama rata iskrsle su neuobiajene tekoe za bo- sansku privredu: Kotor je gotovo itavo vreme bio blokiran i ekonomski skoro neaktivan, a Dubrovnik je gotovo punu godinu dana drao na snazi zabranu trgovanja s Bo- snom. Poto su Bosancima bili verovatno zatvoreni putevi ka zetskim gradovima, preostala su jedino Drijeva i za iz- voz bosanskih proizvoda i za snabdevanje potrebnom solju. -Trg na Neretvi je, meutim, bio pogodan i pristupaan samo jednom delu bosanske dravne teritorije.

458

Neuspeh u borbi za Kotor i tekoe sa primorskim tritima navele su kralja Tvrtka da poloi temelje naj- mlaem srednjovekovnom gradu na istonoj obali Jadrana. U prvoj polovini 1382. godine, posle nekog ratovanja koje je nagonilo stanovnitvo iz krajeva bliih Primorju da se sklanja na dubrovaku teritoriju, a dubrovaku vladu da zabrani odlazak u Bosnu, Tvrtko je zavrio jednu tvraiu u malom zalivu kod ulaza u Boku Kotorsku. Utvrenju na obali upe Draevice, nazvanom po imenu svetog Stefana u kome je kralj gledao zatitnika svoje krune i srpskog kra- ljevstva, namenjena je bila drukija uloga od one koju su imale brojne tvrave irom kraljevine. Tvrtko je odluio da tu pod gradom kojem je zauvek ostalo ime Novi u bli- zini reice Sutorine otvori trg soli, to bi, samo po sebi, izazvalo izrastanje novog privrednog sredita. Poetkom avgusta 1382. poeli su da pristiu prvi brodovi s tova- rima soli namenjene novom trgu, a zajedno s tim i prvi za- pleti i tekoe.

Trgovci iz dalmatinskih ,gradova, zatnm Kotorani, a i italijanskk trgovci videli su u novom trgu zgodno mesto gde se so moe prodavati u veim koliinama, pa su ga, sasvim u skladu sa svojim interesima, mirno prihzatili. Sasvim drukije je reagovao Dubrovnik, ija se zaintereso- vanost za reim trgovine solju ispoljila jo 1379. kada je oruanim brodom spreavao dovoz soli u Kotor, koji je ba tada doao ponovo pod vlast ugarskog kralja. Dubrov- ani su u novom trgu pre svega videli opasnu konkurenciju, naroito zbog toga to su finansijski interesi mogli bo- sanskog kralja navesti da svoje ljude pod pritiskom uputi iskljuivo na snabdevanje na svom novom trgu. Osim toga kumerk solski u Sutorini nije imao nikakvih tradicija i remetio je ustaljeni reim u trgovini solju. Stari srpski vladari utvrdili su jo u davnini da se so moe prodavati samo na etiri poznata mesta: u Drijevima, Dubrovniku, Ko- toru i Svetom Sru. Naravno, stari zakoni nisu sprea- vali Dubrovane da pokuaju da ugue stari kotorski kumerk, ali su im davali pravni osnov za borbu protiv novog trga u Sutorini. U. ugovornim poveljama, dodue, zabrana divljih trgova soli javlja se tek posle ovog vremena, ali nema nikakve sumnje da su u vreme Nemanjia zaista isklju- ivo pravo prodaje soli imala etiri pomenuta mesta. Samo je u dubrovakoj argumentaciji namerno izostavljana jedna vana okolnost: srpski vladari su taj reim odravali zbog toga to su imali udeo u prihodima ovih trgova solju. U Dubrovniku je srpski kralj drao svoga carinika i ubi- rao polovinu svih prihoda od soli prodate ljudima iz za- lea. Kraljev kumerk se u

459

Dubrovniku odrao sve do vre- mena kneza Vojislava Vojinovia, a onda se ugasio. Dubrov- ani su se borili, oigledno, samo za jednu stranu ovog sta- rog reima, za monopol koji je njima koristio, dok su preko prava srpskih kraljeva prelazili utke, zaudo ovu slabu stranu njihove teze kralj Tvrtko nije iskoristio u pravnom dvoboju koji je izbio.5

Bosna, naravno, nije ranije imala nikakvog uticaja na gradove i trgove Primrrja, pa ni na trgove solske". Sta- nrvnici Brsne su se u Dubrrvniku snabdevali na rnrj po- lovini kumerka koja je pripadala dubrovakrj rptini. Zatr je Tvrtkr mrgar biti przvan na prtrvanje starih utr- vrra i starog reima u trgovini solju samr u svrm nrvrm svojstvu srpskog kralja. On se sam potrudir da se prjavi prema Dubrovniku kao naslednik prava svrjih prarrditelja gospode srpske. Kratko vreme posle svoga krunisanja on je Dubrovniku izdao povelju kojom je potvrdio sve prethodne ugovore srpskih i bosanskih vladara i preneo na sebe srpski ili svetodmitarski dohodak od dve hiljade per- pera, isplaivan srpskim vladaocima ve od XIII veka. Tvrtko, takoe kao .naslednik srpskih vladara, pokretao je i pitanje ostrva MJ^eta, koje su Dubrovani u tiini, bez ikakvih ugovora, potinili svojoj vlasti. Da su Dubrovani u ovim pregovorima o trgu soli pod Novim, o kojima nam prepiska inae nije sauvana, insistirali na kraljevoj oba- vezi da potuje sve ranije srpske ugovore vidi se iz i- njenice da je njegovim poslanicima pokazivana i itana velika povelja" Tvrtkova iz 1378. a to pokazuje i tekst Tvrtkove isprave kojom se ovaj spor zavrio.

460

Za vreme dok su se u pregovorima u Bosni suoavali pravni argumenti i jedna i druga strana su preduzimale i praktine mere za zatitu svojih interesa. Dubrovani su zadravali brodove natovarene solju namenjene novom trgu i otkupljivali njihov tovar. Postavili su ak oruanu ga- liju da sprei dolazak takvih brodova pod novi grad i slali svoje glasnike u Trogir, Split, ibenik i Zadar sa zahtevom da se ne alje so na nezakoniti trg. Kralj je sa svoje strane pokuavao da u Veneciji pribavi dva naoou- .ana brigantina, koji u taj mah nisu mogla imati drugu namenu osim da brane kraljev novi trg. Ali poto brodove u julu 1382. nije dobio, nije mogao ni spreiti interven- cije dubrovakih brodova na moru. Odnosi su postali veoma zategnuti. U jesen su Dubrovani preduzimali neuobia- jene mere za obezbeivanje grada i teritorija i pregovarali s dalmatinskim gradovima o savezu koji bi bio uperen u isto vreme i protiv Venecije i protiv bosanskog kralja. Na- petost je trajala samo kratko vreme, jer je kralj ve po- etkom novembra popustio, a 2. decembra 1382. izdao i sve- anu povelju kojom je sam zabranio da se so prodaje pod gra- dom Novim u Draevici, s motivacijom koju su diktirali Dubrovani.0 Iako je i posle povelje poneka barka sa solju dola u Novi, poduhvat u celini je propao. Novi grad nije odigrao ulogu koju mu je kralj namenio isto onako kao to nije poneo ime koje mu je dao. Bilo je potrebno da proe jo sedam decenija dok jedan oblasni gospodar nije, mnogo od- lunijim i bezobzirnijim merama, nastavio Tvrtkovo delo i od Novog stvorio pravo privredno sredite koje se odr- alo i raslo u sledeim stoleima. Na kraljevo poputanje su, verovatno, delovali dogaaji koji su nagovetavali velike promene. Usred Tvrtkovog na- tezanja s Dubrovanima, 11. septembra 1382, umro je ugarski kralj Lajo, koji nije imao mukih naslednika. Krize u velikoj ugarSkoj kraljevini bile su na pomolu, a istovre- meno s tim su rasli izgledi da e Bosna dobiti stare i do- bro uhodane trgove u Drijevima i Kotoru.

Kotor u prvi mah nije dolazio u obzir, jer ga je od oktobra 1382. sve do sledeeg prolea drao pod opsadom Bala Bali. Nije jasno kako je kralj Tvrtko postupio s Drijevima i teritorijom kotu je 1357. morao ustupiti kralju Lajou. Trg u kojem je ponekad boravilo i po dve stotine trgovaca, i koji je "jopg banu Stjepanu donosio 6000 perpera godinje, dakle dve treine onoga to su Tvrtku davali srebrniki rudokopi,

461

predstavljao je veoma privlanu metu. Drijeva su sasvim sigurno dola pod bo- sansku vlast jo za vreme Tvrtka, ali nije poznato da li se to desilo ubrzo posle smrti kralja Lajoa. Promena vlasti u trgu na Neretvi, punom dubrovakih lrgovaca, nije, za- udo, ostavila traga u dubrovakim arhivskim knjigama. U prolee 1383. bosanski kralj je preduzimao nove korake oko stvaranja svoje flote. U Veneciji je kupio jednu laku galiju, a zatim poruio da se izgrade jo dve, i uzeo, uz pristanak venecijanske vlade, jednog mletakog patricija za svoga admirala. Stvaranje pomorskih snaga i podizanje Svetog Mihaila, jednog novog grada blizu dananjeg Opu- zena, poznatog vie pod imenom Brtanik, pokazuje da je Bosna ve tada imala pod svojom punom kontrolom donji tok Neretve. Nije samo sudbika Drijeva i zapadnog dela Huma neja- sna, ve i itav razvoj odnosa Bosne prema Ugarskoj u prvim godinama posle smrti kralja Lajoa. Situacija s kraja Tvrtkove vlade ne moe se prenositi na ovaj period u kojem su ugarske unutranje tekoe ve sasvim izrazite. Ugar- sko-poljska unija se odmah raspala i u Ugarskoj je na presto dola Marija, trinaestogodinja ki pokojnog kralja, dok je stvarnu vlast vrila stara kraljica, Tvrtkova roaka. Novi reim od samog poetka nije bio popularan, naroito u hrvatskim zemljama. Kraljice su se oslanjale na kliku velikaa, najvie na Nikolu Gorjanskog, i time izazivale nezadovoljstvo veine drugih; pojaavale su ga jo vie naglim i neopravdanim smenjivanjem linosti na dravnim i dvorskim poloajima. Nezadovoljnom plemstvu se ukazi

STEAK, GORNjE BARE (TRESKAVICA).

-! R)

463

A vala prilika da oslabi i ublai vrstu i strogu kraljev- sku vlast koju su izgradili Anujci.
U toku 1383. i 1384. polagano se obrazovao tabor nezadovoljnika, ali on jo nije imao ni vostva, ni jasnog politikog programa. Sem jedne kratkotrajne i neuspele pobune vitezova Jovanovaca iz Vrane kod Zadra, predvoenih od priora Ivania Paline (1383) i jedne manje ravere u Zadru (1384) oni nisu predu- zimali neke akcije.

U vreme ovog vrea u Ugarskoj i Hrvatskoj Tvrtko se drao pomirljivije nego to se obino misli. Jo 1385. on Codvlai svoju vernost ugarskim kraljicama, svojim predragim sestrama, i sea se zakletve koju im je poloio. Ugarsku vrhovnu vlast, sudei po tome, jo formalno nije bio zbacio, iako ona vie nije imala praktinog znaaja. Vie nije bilo snage koja bi bila u stanj^ da ga natera na potovanje vazalskih obaveza. Kraljice su zbog toga, zazi- rui od njegove snage, ustupcima obezbeivale naklonost svoga roaka. U prolee 1385. priznale su mu pravo na Ko- tor, koji je neto ranije, danas u nepoznatim okolnostima, verovatno u borbama protiv Bale Balia, potinio svo- joj vlasti.

Ve od smrti kralja Lajoa Ugarska nije bila u stanju da prui zatitu Kotoru. Dubrovani su nalazili da nema praktino svrhe da namesniku dalmatinskog bana

464

Ditrihz' Bubeku javljaju o Balinoj opsadi ovoga grada. Nije poznato da li je tom prilikom Bala neto postigao s Kotorom. U jesen te iste 1383. godine bilo je veoma burno u krajevima izmeu Dubrovnika i Boke. Poetkom septembra kralj Tvrtko je slao dve hiljade ljudi protiv neke vojske u Tre- binju i Konavlima. Upravo u tim danima je dolo i do velike zategnutosti izmeu Bosne i Dubrovnika. Za vreme dok su se vodili pregovori oko tributa, ije je poveanje Tvrtko izgleda zahtevao, nanela je kraljeva vojska neku tetu Dubrovanima. Istovremeno je kralj primio poslan- stvo novog dalmatinskog bana Stjepana Lackovia i ugova- rao sastanak s njim. Iz mozaika fragmentarnih vesti o ovim zbivanjima nemogue je stvoriti jednu celovitu sliku. Rezultati su ipak jasni: Tvrtko je isterao neprijateljsku, svakako Balinu vojsku iz svojih primorskih upa, docnije potinio i Kotor, dobio ugarsku potvrdu i sredio odnose sa Dubrovnikom. Drijevski trg na Neretvi i grad Kotor nali su se tako 1385. najzad u rukama kralja Srbije i Bosne. Tvrtkoza drava vie nije imala samo kamenitu i skoro pustu obal uJadrana ve i dva vana privredna centpa. Iako je s gledi- ta povrine ovo teritorijalno proirenje bilo malo, njegov znaaj za bosansku privredu i kraljevske finansije bio je vrlo velik.

13. BORBE SA IGMUNDOM LUK.SEMBURKIM O DALMACIJU I

HRVATSKU

465

U vreme kad se kralj Tvrtko obavezivao Nikoli Gorjan- skom da e ga pomagati protiv svakoga izuzev protiv svojih roaka ugarskih kraljica, unutranji odnosi u Ugarskoj su ulazili u novu kritiniju fazu. Pomirenje izmeu neza- dovoljnih velikaa i kraljica i njihovih pristalica, po- stignuto sredinom 1385, bilo je veoma kratkog veka. Zagre- baki biskup Pavle Horvat, jedna od glavnih linosti u taboru kraljiinih protivnika, pozvao je, svakako uz sagla- snost svojih istomiljenika, napuljskog kralja Karla Dra- kog, roaka umrlog* kralja Lajoa, da pree Jadran i doe na ugarski presto na kojem su se nalazile nesposobne i omr- znute ene. Karlo je prihvatio poziv i u jesen iste godine preao u Hrvatsku, gde su mu bile najjae pristalice, i lagano se kretao prema Budimu. Gotovo u isto vreme, s druge strane, iz eke, zapoeo je svoju akciju igmund Luksem- burki, sin cara Karla IV i verenik mlade kraljice Ma- rije. On je, po svemu sudei, bio naroito mrzak stranci nezadovoljnih hrvatskih i ugarskih velikaa, koji su, u vreme kratkotrajnog pomirenja sa kraljicama, uspeli da ga sasvim eliminiu ugovorivi veridbu mlade kraljice s Lujem Orleanskim, sinom francuskog kralja. igmund se s tim nije pomirio ve je krajem leta 1385. s vojskom svoga brata, ekog kralja Vaclava, provalio u Ugarsku, zapla- io kraljice i iznudio enidbu s Marijom.

Suprug mlade kraljice se ubrzo vratio u eku tako da nije predstavljao prepreku dolasku Karla Drakog u Bu- dim. Kraljice su prema svome roaku pokazale istu slabost i neodlunost kao i prema igmundu Luksemburkom. Pri- mile su ga na izgled srdano, saglasile se pod pritiskom plemstva s Karlovim krunisanjem za kralja, a zatim organizovale muko ubistvo kojim je novi kralj uklonjen posle svega neto vie od mesec dana vladanja. Smrt kralja Karla izazvala je rtvrreni rascep i unutranji rat u Ugarskrj i nestabilnost koja je trajala skoro etvrt veka. Kroz to vreme, borba oko ugarskog prestola u najveoj meri uticala je na odnose Bosne i Ugarske.

466

Pristalice ubijenog Karla Drakog predvoene zagre- bakim biskupom Pavlom Horvatom, njegovim bratom, neka- danjim mavanskim banom Ivaniem i priorom Jovano- vaca iz manastira ^rane kod Zadra, Ivaniem Palinom, energino su se latile oruja. Samo est meseci posle krvavih dogaaja u Budimu, hrvatski buntovnici su posti- gli jedan izvanredno vaan uspeh. Krajem jula 1386, neda- leko od akova napali su kraljice praene najodanijim privrenicima, pobili svoje ogorene protivnike, a Mariju i Jelisavetu zarobili i odveli u tvravu na morskoj obali Novigrad. U dravi je posle toga nastao potpuni haos. irom itave zemlje obraunavali su se vojni odredi zavaenog plemstva. Karlove pristalice su traile da na presto doe Ladislav Napuljski, sin ubijenog kralja; u Bu- dimu je grupa velikaa drala vlast u ime zarobljene kra- ljice, a iz eke se vratio igmund Luksemburki da se bori za osloboenje Marije i da se popne na ugarski presto.

Do toga vremena su ve i susedne drave zauzele stav i meale se u unutranje ugarske sukobe. Nasuprot Veneciji koja se opredelila za kraljicu i njenog mua igmunda, Tvrtko je pomagao njihove protivnike u Hrvatskoj. Najra- nije vesti o bosanskom angaovanju odnose se na Hrvoja Vuk- ia, sina Vukca Hrvatinia, kome je kralj Tvrtko jo 1380. dao dostojastvo velikog vojvode bosanskog. Vojvoda iz Donjih Krajeva je zajedno s bratom Vukom neposredno ue- stvovao u borbama na strani Horvata i Paline. Kad se Tvrtko orijentisao protiv budimskog dvora iskrslo je od- mah i pitanje odnosa prema teritorijama i gradovima ugar- ske kraljevine. Prilika za novo proirenje bosanske dravne teritorije bila je izvanredno povoljna, ali je Tvrtko nije koristio u samom poetku. Za sve vreme dok su hrvatski ustanici postizali uspehe on se zadovoljavao time da ih pomae. Ali od kako je igmund Luksemburki, poto se u prolee 1387. krunisao za kralja, poeo da po- stie ozbiljnije uspehe, bosanski kralj je sam nastavio borbu privremeno potisnutih ustanika. Luksemburanin je imao u svojim akcijama snanu podrku Venecije, njene galije su omoguile uspenu opsadu Novigrada i oslobo- enje kraljice Marije u leto 1387. Pored toga Venecija je aktivno pomagala igmunda u dalmatinskim gradovima, ocenivi da se sama, posle velikih kriza koje je prei- vela, ne moe upustiti u osvajanje koje bi neminovno iza- zvalo teke zaplete i ratove. Poslanici Venecije su uve- ravali dalmatinske gradove da treba da ostanu verni zako- nitoj kraljici i kralju, a brodovi Republike su u isto vreme ometali veze hrvatskih

467

velikaa i napuljske kra- ljevine. Uplitanje Venecije nije ostalo bez rezultata: u zreme kad je igmund privremeno uspostavio kontrolu nad Hrvatskom, a Horvati i Palina preneli poprite rato- vanja na istonu Slavoniju, gde su ih pomagali kralj Tvrtko i knez Lazar, dalmatinski gradovi su odluno stajali na strani Luksemburgovca.

Odluivi da se bori protiv igmunda i Marije, Tvrtko je teite itavog svog delovanja preneo u Dalma- ciju. Dubrovnik, koji je takoe ostao lojalan kraljici Ma- riji i ngmundu, opkoljen sa svih strana bosanskom teri- torijom, ostao je po strani. U prolee 1387, pre nego to je zapoeo ofanzivno delovanje prema Dalmaciji, obnovio je ugovore s gradom, ukljuivi u tekst ugovorne isprave i dubrovako obeanje da e pruiti utoita u svome gradu i braniti ga od svakoga osim kraljice Marije. 1 Prema ovom gradu Tvrtko nije pokazivao neprijateljstvo ni u danima najogorenije borbe sa igmundom, doputao je ak da du- brovaka poslanstva upuena protivniku prelaze preko nje- gove teritorije. Prvi znaajan rezultat postigao je bosanski kralj u julu 1387. primivi pod svoju vlast Klis, koji je i ranije, nasuprot ostalim gradovima stajao uz Ivania Palinu. Gradu je potvrdio sve privilegije i autonomiju, a u tvravu smestio bosansku posadu. Zauzimanje Klisa imalo je veliki znaaj za dalje borbe, jer je bio otvoren pristup Splitu a ujedno preseene veze ovoga grada sa unutranjou Hrvat- ske. Bosanske ete su pustoile splitsku gradsku terito- riju, oslobodile Palininu Vranu od opsade igmundovih pristalica i zatvorile svoje protivnike u grad Nin. Stra- dalo je i zadarsko gradsko podruje. Gradovi su, znamo to po primeru Splita, najcrnjim bojama slikali svoj poloaj. Neprijateljska vojska je opustoila njive, posekla vino- grade i drvee, unitila kue i mlinove i spreila svaki saobraaj sa zaleem. Pa ipak nisu bili spremni da kapi- tuliraju pred bosanskim kraljem. Pristajali su da mu ukau svaku poast, ali samo da se ne odmetnu od kralja igmunda u kome su gledali svoga zakonitog vladara. Otpor gradova su pojaavali glasovi o uspesima igmunda na se-

468

veru i nada da e im doi u pomo s velikom vojskom. Za ovom pomoi s}' vapili preko svojih poslanika upuenih poetkom 1388. u Ugarsku.

S druge strane, ni Tvrtko nije postigao do kraja 1387. nikakav znatniji uspeh osim zauzea grada Ostrovice sre- dinom decembra. U prolee sledee godine, Tvrtkovi i Pa- linini odredi su>nastavili s pustoenjem i pljakanjem gradskih teritorija sve do zidina. Split je ak sredinom godine oekivao i opsadu s mora od Tvrtkovih galija iz- graenih u Kotoru. Izvesnu popustljivost je i tada pokazi- vao jedino Trogir u kojem sz' igmundove pristalice bile potisnute z g krvavom su-kobu jot krajem 1387. Ali ni ovaj grad nije preuzimao nikakve konkretne obaveze ve je samo odravao veze s bosanskim kraljem i posredovao u njegovim odnosima s drugim dalmatinskim gradovima. Jo jednom sz' gradovi zavapili za pomo i poeli da trae od igmunda da im, utsoliko ne moe da pomogne, dopusti da se sami iz- vuku iz nevolje bez ljage izdajstva. igmund je uvek obe- avao pomo, ali nije bio u stanju da neto stvarno pre- duzme u Dalmaciji. Vojska koju je pod Ladislavom Loon- cijem, gubernatorom Dalmacije i Hrvatske", poslao u Za- dar krajem 1388. bila je suvie malobrojna i, sa svim po- jaanjima iz gradova, nedorasla da se uspeno bori s voj- skom kralja Tvrtka i njegovog bana Hrvatske i Dalmacije, Ivania Paline. Neefikasan je ostao i savez koji su sami gradovi ranije bili sklopili za odbranz' od Tvrtka. Split, Skradin i ibenik su se udruili sa skradinskim, bri- birskim i krbavskim knezovima, igmupdovim pristali- cama, da se pred neprijateljskom navalom zajedniki odre U vernosti kralju igmundu.

469

Posle neuspeha Ladislava Loonca, gradovi vie nisu imali nikakve nade na osloboenje od -Tvrtkovog pritiska. Zato su u martu 1389. na njegov poziv da se potine uputili poslanike i pokuavali da makar odloe trenz^tak konane odluke, uzdajui se jo uvek u neki preokret. Svaki grad je mnogo polagao na to da postupa kao njegovi szgsedi i trudio se da bude meu poslednjima koji e promeniti gospodara. Spliani su tako traili da se poslednji potine, oi- gledno da bi se jednom mogli pravdati da su najdzge ostali verni svome gospodaru. Poslanici gradova su traili da im se da izvestan rok kako bi upz gtili jo jedno poslanstvo kralju igmztndu i molili ga za pomo. Ukoliko je i tada ne dobiju potinili bi se kraljz' Tvrtku. Bosanskm vladar im je iziao u susret i odredio rokove: Splitu je omogu- io da bude poslednji i dao mu je najkasniji rok, 15. jun 1389, dan svetoga Vida, kada je bosanska vojska daleko na istoku uestvovala u jednoj sudbonosnoj bici.

14. PRVI SUDARI BOSNE SA TURCIMA

470

Borbe voene zapadno od bosanskih granica nisu prm- vukle na sebe svu panju politike kralja Tvrtka niti anga- ovale sve snage kojima je raspolagao. Kroz itavo vreme Bosna je imala zaplete i tekoe na svojim istonim granicama, samo su nam one daleko manje poznate. Opaa se, ipak, da su ova dva arita borbi uticala jedno na drugo: zatije na istoku je omoguavalo jae angaovanje u Hrvat- skoj i Dalmaciji, isto kao to su opasnosti i ugroavanja s istone strane izazivale slabljenje bosanske aktivnosti prema dalmatinskim gradovima.

Potinjavanje Kotora i ugarsko priznanje toga uspeha zaotrili su neprijateljstvo s Balom Baliem, koji je osvajanje toga grada postavio takoe kao svoj vaan cilj. Usled borbi izmeu zetskog oblasnog gospodara i bosanskog vladaoca, nepoznatih ak i u najoptijim crtama, stradali su trgovci u tim krajevima i bio ugroen normalan trgo- vaki promet. To je konstatovala mletaka vlada i prihva- tila se zato da na Tvrtkov poziv, u jesen 1385, posreduje za mir. Posrednika uloga Venecije nije mogla tom prilik(?m doi do izraaja, jer je Bala II Bali poginuo u borbi s Turcima ve u novembru te iste godine. Balin nasled- nik ura Stracimirovi produio je u odnosu na bosan- skog kralja istu neprijateljsku politiku.

471

U tim godinama se ve sve vie javljaju Turci kao va- an vojni i politiki faktor. Sa svoje, jo ne sasvim jasno omeene teritorije u Trakiji sa centrom u Jedrenu, Osman- lije su preko zemalja svojih vazala u Makedoniji predu- zimale pustoee pohode na razne strane, pre svega prema jadranskoj obali i putevima koji su vodili na sever. Tvrtkova drava je bila jo daleko od turskog domaaja, titio ju je pojas zemalja srpskih oblasnih gospodara kneza Lazara i Vuka Brankovia, kao i zemlje Balia, naj- vie ugroenih u to doba i u najveoj meri upuenih da se sporazumevaju s Turcima.

Ubrzo se pokazalo da udaljenost Turaka nije obezbei- vala Bosnu od njihovog pustoenja. Turski pljakaki od- redi su dospeli na bosansko zemljite pre nego to bi inae dolo na red zbog neprijateljstva izmeu kralja Tvrtka i ura Stracimirovia Balia. O prvoj provali koja je u oktobru 1386. izazvala strah u Dubrovniku ne znamo, dodue, blie podrobnosti; verovatno je i ona, kao i provala 1388. usledila na inicijativu ura Stracimi- rovia.

472

Jo pre nego to su uhvatili koren na evropskom tlu, Osmanovi T)fci su sebi krili puteve stupajui u slu- bu ili savez s nekom od zavaenih ili zaraenih strana. Tako su postupali i mnogo docnije, ak i na nekoliko dece- nija pre nego to su postali gospodari Balkanskog polu- ostrva. Pored ratovanja za sebe, ratovali su i za drugoga i pojaavali na taj nain razdor, politiki haos i slabljenje balkanskih drava. Feudalni gospodari i vladaoci opet, sa svoje strane, nisu proputali priliku da se po- slue snagom turskih ratnika koji su svuda ulivali strah i trepet, da nanesu tetu i poraz svojim protivnicima. Je- dan od najranijih poznatih primera ovakvog uvlaenja Tu- raka u unutranje balkanske borbe je i provala na bosansko zemljite, zavrena turskim porazom 1388.

Ve poetkom avgusta 1388. oseala se opasnost od Tu- raka. Dubrovani su uputili poslanika uru Stracimi- roviu zbog Turaka i istovremeno davali dozvole Tvrtko- vim ljudima iz susedstva da se sklanjaju u Dubrovnik ili Ston. Ve 20. avgusta negde u blizini bio je turski zalo- vednik ahin, pa je i njemu upuen poslanik. Sebe su Du- brovani obezbeivali pregovarajui s poslanikom ura Balia. Bili su zahvalni poslaniku zbog njegove misije pregovaranja o Turcima za dobro i korist nau. Bosanci kojima je turski udarac bio namenjen nisu zadrali tursku vojsku sve do Bilee. Tek tu je dolo do sudara izmeu vojvode Vlatka Vukovia, po jednoj mnogo docnijoj vesti, 27. avgusta 1388. Izgleda, meutim, da se bitka u kojoj su Turci bili poraeni odigrala koji dan ranije, jer je u Du- brovniku 26. avgusta odlueno da se kralju igmundu pie ",,novost o Turcima i reeno da se oslobode uhvaeni Albanci" (Zeani i Arbanasi), koji su se nalazili, sva- kako, uz tursku vojsku. Posle toga se Turci vie ne spo- minju skoro punih godinu dana.

473

Turska provala je izazvala promenu u odnosima izmeu kralja Tvrtka i ura StracJ-irovia. Pobeda nad a- hinom nije niukoliko umanjila pustoenja izvrena od turskih ratnika, niti je otklanjala mogukost novih pro- vala. Obe strane su pokazivale veu pomirljivost, tako da su se ve poetkom septembra pojavili Dubrovani sa svojim posredovanjem. Poslanici Dubrovake Republike u Bosni su dobili uputstvo da pregovaraju o slozi i prijateljstvu'1 u ime ura Stracimirovia. Pregovori su zatim, bez du- brovakog uea, nastavljeni u jesen i prolee sledee godine i najverovatnije zavreni u martu 1389, kada jo kraljev poslanik knez Mirko Radojevi putovao preko Du- brovnika u Zetu. Ba u to vreme je, kao to smo videli, Tvrtko pojaao svoj pritisak na dalmatinske gradove.

Drugi put se Tvrtko sudario s Turcima, izvan svoje dravne teritorije, na zemljitu Vuka Brankovia, srp- skog oblasnog gospodara. Nema nikakve sumnje da je Tvrtko uao u rat s Turcima koji je doveo do bitke na Kosovu 15. juna 1389. kao srpski kralj, obavezan da titi zemlje roditelja i praroditelja svojih, gospode srpske". Nije, me~ utim, poznato da li je i ovaj sudar imao iru diplomatshu predigru. Upadljivo je da se 1390. znalo da je Tvrtko ogor- en na milanskog gospodara angaleaca Viskontija to je prethodne godine, dakle 1389, pruio Turcima pomo kad su napali njegovu dravu. Ovaj italijanski feudalac je bio isuvie daleko od naih krajeva da bi mu se mogla prm- dati neka vanija uloga u dogaajima, iako je dve godine ranije upuivao poslanika u Srbiju. Nije iskljueno da je on bio samo karika u lancu saveznika mnogo bliih Bosni i srpskim zemljama. I kralj igmund Luksemburki je u vreme oko kosovske bitke organizovao pohod protiv bo- sanskog bana'1.1 Verovatnije ostaje, uprkos ovim indicijama, da se turski pohod 1389. nastavljao na prethodne turske pro- vale u Srbiju, pre svega na onu iz 1388. i 1386. kada je znatnija turska vojska bila potuena kod Plonika u Toplici.

474

Bilo kakvi da su neposredni uzrocc turskom pohodu, sigurno je da su na strani branilaca na Kosovu bili i bo- sanski odredi, verovatna pod zapovednitvom vojvode Vlatka Vukovia. Meu rtvama u ovoj velikoj bici bilo je i bosanske vlastele. Jo poetkom XV veka bilo je poku- aja da se iz turskog ropstva otkupe i oslobode pojedini Bosanci zarobljeni na Kosovu. Opti udeo bosanske vojske ostaje nepoznat kao, uostalom, i skoro svi najbitniji mo- menti ove velike bitke. U sudaru su izgubili ivote srpski knez Lazar i vladar Osmanlija Murat I.

O ishodu bitke izgleda i sami savremenici nisu imali jasne predstave. Veliki znaaj se pripisivao pogibiji vla- dalaca i zbog toga je Muratova smrt bacila na Turke senku poraza. Kralj Tvrtko je bio potpz^no ubeen da je njegova vojska i vojska srLskih oblasnih gospodara izvojevala ve- liku pobedu. U njegovim oima je itav hrianski tabor na Kosovu predstavljao vojnu snagu srpskog kraljevstva ko- jem je on sam bio na elu. U tom smislu je Tvrtko slao pi- sma hrianskim dravama javljajui radosnu vest o svome velikom trijumfu. Sauvan je ostao odgovor Firence, sti- lizovan od poznatog humaniste Kolua Salutatija, u kojem se hvale i slave kraljevstvo Bosne kojem je palo u deo da bije tako slavnu bitku i zadobije toliku pobedu", junaci koji su ubili Murata i kralj koga je posvetila tako slavna pobeda kojoj se uspomena nikad nee izbrisati.

475

Tvrtkova pisma nam vie i izrazitije nego o samom kosovskom boju svedoe o shvatanju o obnovljenom srpskom kraljevstvu, ija je kruna prela na bosanskog vladaoca. Ali, upravo tih dana je Tvrtkovo srpsko kraljevstvo, i inae vie plod pretenzija i politike teorije nego realna tekovina, konano srueno. Lazarevi naslednici su postali vazali Muratovog sina Bajazita I, a Vuk Brankovi je, opirui se, dodue, jo uvek Turcima, stupio u veze sa igmundom Luksemburkim, Tvrtkovim ljutim protiv- nikom.

Iza fiktivnog kraljevog trijumfa na Kosovu stajao je, u stvari, sumorni zavretak njegove politike prema srpskim zemljama i njegove uloge naslednika Nemanjia. I jedno i drugo je, meutim, uskoro nadkrilila stvarna pobeda u Hrvatskoj i Dalmaciji.

15. TVRTKO I KAO KRALj HRVATSKE I DALMACIJE

476

Kao i mnogo puta ranije, angaovanje na istoku je imalo za posledicu poputanje i slabljenje poloaja na zapadu. Uskoro posle sudara na Kosovu, iji je datum predstavljao rok za predaju Splita, grada koji je dobio privilegiju da se poslednji potini bosanskom kralju, Tvrtko se naao na pozicijama na -kojima je bio krajem 1337. Rokove odreene u prolee 1389. niko nije ni mislio da potuje. Osloboeni neposrednog pritiska, dalmatinski gradovi su odahnuli i izbegli neugodnu i opasnu promenu gospodara. Jo nepo- voljnija okolnost za Tvrtka bila je tb je u julu 1389. igmundov ban Ladislav Loonci razvio znatnu aktivnost i uspeo ak da zauzme vani Klis, kojim su Bosanci gospo- darili godinu i po dana. Banova ofanziva je bila deo i- reg igmundovog plana o ratu protiv bosanskog banai, kako je ugarski kralj tada titulisao bosanskog vladaoca. U jesen je ve igmund svoje napade uperio protiv Srbije i posti- gao tamo izvesne uspehe.

Kralj Tvrtko je morao opet, kao u poetku svoje akcije u Dalmaciji, da zapone s napadima i pustoenjem gradskih teritorija. U septembru je stradalo podruje Zadra sve do gradskih zidina. igmundov ban Loonci napadao je i opse- dao manastir Vranu, uporite Ivania Paline. Tu su se u novembru 1389. odigrali bojevi izmeu Paline i Bo- sanaca, s jedne strane, i Looncijevih ratnika potpomognu- tih odredom Zadran^, i krkog kneza Ivana, s druge strane. Viestruki ogoreni okraji su se zavrili poetkom decembra, pobedom bosanske vojske i .,sramnim bekstvom njenih neprijatelja. Uskoro zatim je povraen Klis i kralj Tvrtho je mogao opet zahtevati od dalmatinskih gradova da mu se potine.

477

Sami gradovi su, po oceni Mleana, veoma sumnjali da e se moi odupreti bosanskom kralju. I upravo je Venecija, nekadanji iskreni saveznik Tvrtkov, pokuavala da to vie ojaa duh otpora u gradovima. Ona je, s jedne strane, prenosila igmundu vesti o poloaju gradova i podsti- cala ga na taj nain, posredno ili neposredno, da se jae zaloi za njihovu odbranu, a uporedo s -tim je, s druge strane, savetovala gradove da ostanu verni svome gospodaru. Tek vrlo bojaljivo i okolino poela je Republika da ispituje mogunosti da i sama za svoj raun neto pre- duzme u Dalmaciji. Njene lagane i oprezne korake su, meutim, preduhitrili dogaaji.

U veoma iskidanom lancu ouvanih vesti o odnosima Tvrtka i dalmatinskih gradova, prve nove karike su iz aprila 1390. Tada su ve gradovi stupili u veze s kraljem i pokazivali spremnost da se predaju. U Trogiru je ak boravio Tvrtkov ban Ivani Palina i vodio prethodne pregovore sa Splianima i Trogiranima. Poetkom maja

 '.

Veliko vee splitsko donelo je odluku da primi

IREE BOSNE U XIV VEKU

 (13221391) .vrhovnu

479

vlast Tvrtkovu i da mu u tom smislu uputi svoje poslanike. Vie se nije postaljalo pitanje da li e se pot- initi ili ne, ve se raspravljalo o uslovima. elja Spli- ana je bila da se stvari urede tako da budu na ast bosan- skog kraljZ i n& korist njihovog grada. Ubrzo zatim su u istom smislu doneli odluke i Trogir, gde je protiv Bospe postojala prilina opozicija, zatim ibenik i ostrva Bra, Hvar i Korula.

Tvrtko je u pogledu uslova imao za sve gradove jasnu i sasvim jednostavnu liniju: potzrivao im. je oblik auto- nomije i sve privilegije koje su imali u vreme kralja La- joa. On se pojavljivao kao zakoniti naslednik ranijih gospodara gradova i nije uvodio nikakve novine. Delikat- niji je bio njegov poloaj kad je trebalo regulisati odnose meu samim gradovima, koji su sada skoro svi bili pod nje- govom vlau. Klis i Omi, od ranije pod bosanskom vlau, imali su stare sporove sa Splitom oko granica gradske teritorije. U poetku je Tvrtko izlazio u susret eljama Omiana i Kliana i potvrdio im granice onako kako su ih oni sami traili; kada je, meutim, primio Split pod evoju vlast bio je prisiljen da titi i interese Spliana i da itavo pitanje granica reava iz osnova.

U prvoj polovini juna 1390, kralj Tvrtko je u Sutjesci izdao svoje povelje gradovima. U

 (13221391)

480

povelji za Sgtlit su bile opisane i granice izmeu ovoga grada i njegovih suseda Klisa i Omia. Docnije su etiri kraljeva vlastelina utvrdila i obeleila granice i uvela Spliane u posed teritorije, prostranije nego to je ikad ranije bila.

Tvrtkovi zahtevi da mu se potine dalmatinski gradovi bili su pravno zasnovani na nepriznavanju igmunda Luk- semburkog za ugarskog kralja. Bosanski kralj je bio najtenje povezan s taborom pristalica Karla Drakog, koji su traili da na ugarski presto doe Ladislav, maloletni sin ubijenog kralja. Voe hrvatskog plemstva su bez svake sumnje pridobile i Tvrtka za svoje shvatanje, te je i on u Ladislavu video zakonitog ugarskog kralja. Mleani su ak tvrdili da Tvrtko sve to ini u Dalmaciji ini u ime napuljskog kralja. Bosanski vladalac je neosporno bio u tesnim vezama s Napuljem i pojavljivao se kao posrednik izmeu Napulja i Venecije, ali potinjavanje dalmatinskih gradova nije pokuavao da legalizuje pravima svoga for- malnog vrhovnog gospodara. Isprave iz kratkog intervala izmeu potinjavanja gradova i kraljeve smrti pokazuju da se on sam smatrao kraljem Hrvatske i Dalmacije. Kraljev-

i stva Hrvatske i Dalmacije, zdruena dotle s krunom Ugar- ske on je uneo u svoju titulu

 (13221391)

481

skovanu posle krunis&nja za srpskog kralja. U toku 1390. on se javlja u nekim sauvanim latinskim aktima kao s!e1 jdga^a Kazae, Voepe, Va1ta1ae, Sgoae, Magte^ie e1s. geh ts1u5.

Tvrtko je stvarno vladao dalmatinskim gradovima, osim Zadrom, i najveim'delom stare hrvatske dravne terito- rije u dalmatinskom zaleu. O Tvrtkovoj veoma kratkoj vla- davini nad Dalmacijom i Hrvatskom trajala je svega de- vet meseci sauvano je vrlo malo podataka. Nema sumnje da je istupao i kao zatitnik katolike crkve. U leto 1390, primio je u Sutjesci splitskog nadbiskupa Andriju Gvalda i izdao mu povelju kojom je uzeo pod svoju kraljevsku za- titu posede i prihode splitske nadbiskupije. Uz banove Ivania Horvata i Ivania Palinu, imao je i svoga vojvodu kraljevstva hrvatskog", bio je to srodnik banske porodice Pavle Klei, koji se jo mnogo docnije isti- cao u bosanskom politikom ivotu. Na teritorijama u hrvatskom zaleu Tvrtko nije onako potovao zateeno ureenje kao u dalmatinskim gradovima. Jedan izuzetno sauvani podatak pokazuje da je pod Tvrtkovom vlau oko Zrmanje, na krajnjoj periferiji velike drave, bio uveden bosanski danak od jednog dukata godinje po ognjitu.

 (13221391)

482

Spoljna politika poslednjih meseci Tvrtkove vlade bila je usmerena prema zavravanju poduhvata u Dalmaciji i stvaranju uslova za trajno ouvanje postignutih tekovina. Izvan bosanske kraljevine ostao je Zadar i Tvrtko je poku- avao da se poslui vojnom pomoi Venecije da bi i ovaj grad potinio svojoj vlasti. Mletaka republika je odu- stala, dodue, od svojih planova u vezi s dalmatinskim gra- dovima i estitala, ak, kralju na postignutim uspesima, ali nije bila nimalo voljna da mu pomogne u jednoj akciji koja se kosila s njenim interesima. Sinjorija je odbila Tvrtkovu molbu pozivajui se na svoje prijateljstvo sa ugarskim kraljem i samim Zadranima. Slino je Tvrtko proao i sa svojim dosta nerealnim planom o optem sa- vezu s Venecijom, po kojem bi i jedna i druga strana imala zajednike prijatelje i neprijatelje. To bi, naravno, izi- skivalo prilagoavanje itave spoljne politike jedne strane i njeno usklaivanje s politikom druge, te Vene- ciji nije bilo teko da pokae da je itava zamisao za nju neostvarljiva, kako zbog trgovakih interesa tako i zbog saveza i ugovora kojima je bila vezana.

U to vreme kral> Tvrtko je stuto u tenje odnose s austrijskim hercegom Albertom i bio na putu da se orodl s Habzburzima. Krajem leta 1390. oekivalo se da e biti sklopljen neki brak izmeu bosanskog kralja i austrijske herceke porodice, ali nije poznato ta je iz te kombi- nacije proizalo. U Tvrtkovoj spoljnoj politici najva- niji su ipak bili odnosi prema kralju igmundu Luk- semburkom. Borbe u toku poslednje dve godine pokazale su da meu njima nije moglo biti dodirne take: Tzrtko nije priznavao igmunda i otrgao je ispod njegove vlasti zna- ajne delove kraljevine, dok je igmund u Tvrtku gledao bosanskog bana, uzurpatora i zatitnika odmetnika iz Hrvatske. Vladar Bosne predstavljao je tih godina glavni stub opozicije protiv igmundove vlasti u Ugarskoj. GTa ipak, uprkos izrazito neprijateljskim pozicijama na ko- jima su bosanski i ugarski kralj stajali jedan prema dru- gom, dolo je do pregovora meu njima i pokuaja da se sklopi mir. Dubrovani su ve u septembru 1390. nalazili da mogu ponuditi Tvrtku da svoju vlastelu poalju u Ugar- sku da posreduje za mir izmeu ugarskog i bosanskog vladara. Znajui njihovu opreznost i uzdrljivost u delikatnim si- tuacijama, moemo s dosta verovatnoe pretpostaviti da je podsticaj za ovakvu ponudu doao iz Ugarske, od njihovog prirodnog gospodara".

Dubrovako posredovanje nije tom prilikom dolo do izraaja, ali su nezavisno od toga izmeu Tvrtka i ig- munda povedeni pregovori. Pred kraj januara 1391, doao je na Tvrtkov dvor poslanik kralja igmunda da pregovara o miru. Dubrovani su estitali Tvrtku zbog toga i podse- ali ga na svoju ponudu uinjenu pre tri meseca. Ne znamb iz izvora i ne moemo ak ni nasluivati na kojoj osnovi su traena reenja zaista ogromnih sporova i suprotnosti u odnosima Bosne i Ugareke. I konkretna situacija i isto- rijat pregovora upuuju na to da je ugarski kralj u ovim pregovorima bio u slabijem poloaju i da je mir bio mogu jedino po cenu njegovih znaajnih ustupaka. Ali pregovori, najverovatnije, nisu ni bili zavreni, jer je neto vie od mesec dana posle dolaska ugarskog poslanika, oko 10. marta 1391, kralj Tvrtko umro. Smrt kraljeva je stvorila novu nepovoljniju situaciju za Bosnu i za kratko vreme je itav razvitak brsanske drave krenuo drugim ggutem.GLAVA PETA

NADMO OBLASNIH GOSPODARA (13911422)

IZVORI

Izvori koji predstavljaju podlogu za pro}gavanje bosanske istorije ovoga perioda imaju sve odlike izvorne grae iz pret- hodnog razdoblja. Dokumentarni i diplomatiki izvori su daleko brojniji od narativnih. Podaci su otuda, uopte uzev, pouzdani, ali ne daju povezanu sliku zbivanja i stvaraju na taj nain velike tekoe kod objanjavanja i izlaganja. Dobar deo podataka koje nam izvori pruaju odnose se na isti krug pojava, najee na odnose sa Dubrovnikom ili Ugarskom, to izaziva jednostranost naih predstava i monotoniju u prikazivanju. No najtea posledica ovog nepogodnog rasporeda iz- vorne grae je odsustvo osnovnih obavetenja o veoma bitnim elementima u razvoju bosanskog drutva i drave.

Domaih diplomatikih izvora, povelja bosanskih vladara za vlastelu, ima znatno manje nego u prethodnom razdoblju. Objavljene su u poznatim zbirkama Mikloia i Novakovia * ili pojedinano.* Meu njima ima i povelja sauvanih u veoma kasnim prepisima/ prevodima, a ima i prevoda interpolisanih za falsifikatorske svrhe.4

Dokumenti na naem jeziku nastali iz odnosa Dubrovnika i Bosne su u ovom periodu brojniji nego ikad, zahvaljujui tzv. Ruskovoj knjizi* To je jedan kodeks (u D^brovakom arhivu se vodi kao 1_eiege e sotppzzt sI 11,euap1e 1) u kojem je dubro- vaki dijak srpski ili logofet Rusko Hristoforovi re- gistrovao u celini pisma koja je u ime vlade pisao vladarima i feudalcima u zaleu. Prepisivao je isto tako, samo na a- lost u daleko manjem

broju, i pisma koja su stizala u Dubrov- nik iz slovenskog susedstva. Na taj nain je nastala zbirka pi- sama iz perioda 13951423, koja po svojoj zanimljivosti i va- nosti za bosansku istoriju nema takmaca. Objavljena je dva puta, ali ni jednom sreno. Prvi je Ruskovu knjigu izdao Du- brovanin Medo Pucgsk* prirodnim redom, ali bez mnogo ega to trai moderno kritiko izdanje izvora. Drugi put su do- kumenti iz ovoga kodeksa objavljeni u velikoj zbirci Ljubg Stojanovia ve vie puta pomenutoj na prethodnim strani- cama. Stojanovievo izdanje predstavlja korak nazad prema Pu- ciezom, i jedina mu je prednost u tome to je pristupanije. Poznati filolog nije razreavao skraenice, dokumente nije donosio hronolokim redom, ve grupisane po linostima s ko- jima je Dubrovnik vodio pregtisku. Sve to veoma oteava upo- trebu ove zbirke. Kod Stojanovia su objavljene i posebne po- velje i dokumenta na naem jeziku koja se nalaze u drugim arhivskim knjigama.

Dubrovaki dokumenti na latinskom i italijanskom jeziku su znatno brojniji nego ranije, ali u daleko manjoj meri publi- kovani. Ni odluke vea, ni pisma, da spomenemo samo najvanije, nisu sistematski objavljivani. Izvestan broj pisama i uputstava iz ovog perioda objavljen je u posebnom diplomataru o odnosima Dubrovnika s Ugarskom, koji je izdala Maarska akademija nauka.* Dokumenti su birani po vrlo irokom kri- teriju tako da je uao prilian broj veoma vanih za bosansku istoriju, ali ni iz daleka svi. Deo tih dokumenata uao je u noviju zbirku Jovan Radonia ,* skoro nijedan, meutim, to ve nije bio objavljen. Velike usluge je istraivaima inila publikacija rumunskog naunika N. Jorge Mo1ez e! eh^gaIz roig zeppg a G1z1o1ge s1ez sto155as1e5 ai XV' z1es1e. U est knjiga Jorga je 18991916 publikovao izvode, prepise i beleke iz gotovo svih znaajnijih evropskih arhiva koji se odnose na borbe s Turcima od nikopoljske bitke do pada Carigrada. Druga knjiga te zbirke je najveim delom posveena dokumentima lz Dubrovakog arhiva.1* Jorga nije dubrovake dokumente objavljivao u celini, ve je povezivao vei broj odluka vea i re- zimirao ih citirajui doslovno samo pojedine kratke odlomke. Na slian nain je postupao i s pismima i uputstvima. Pri sa- imanju nije retko izneveren sadraj, a usled nepoznavanja linosti i mesta o kojima dokumenti govore potkrale su se brojne omake. Neke greke su imale i teih posledica u pri- kazivanju bosanske istorije. Jo krupniji nedostatak je u tome to nema jasnog kriterija u izboru vesti koje su beleene i publikovane, tako da ostaju velike praznine. Iako je na osnovu ove zbirke izraen izvestan broj korisnih rasprava, pa ak i monografija, danas se ona mora smatrati nepogodnom i preva- zienom i detaljna istraivanja se moraju temeljiti na itanju arhivske grae u samom arhivu.11 Dokumenti iz ostalih serija su objavljivana samo uzgredno i tek vrlo malim delom.11

I u ovom periodu je znaajna graa iz dalmatinskih arhiva poznata uglavnom preko Luievih dela. (v. str. 82 nap. 11) Kod dokumenata mletakog arhiva smo u mogunosti da esto spominjanu Ljubievu zbirku dogtugoo mestimino Jorginim izvodima iz ovog arhiva.11

Ugarske povelje dobijaju opet vei znaaj zbog intenziteta bosansko-ugarskih odnosa u ovom periodu. One postaju i po sadrini interesantnije. Dok su ranije najee bile vane samo formule datuma iz kojih se vidi da su kraljevi boravili u Bosni, ili odgaan>a roita usled zauzetosti parniara u pohodu u naim krajevima, sada se u poveljama kralja igmunda Luksemburkog javljaju opirne ekspozicije u kojima se iznose zasluge darovanog vlastelina sa detaljima iz njegovih borbi u naim zemljama. Osim toga, javljaju se i povelje koje se itavom svojom sadrinom odnose na Bosnu. Do 1410. pregled svih izdanja, ispravke i neobjavljene dokumente donosi ve pomenuti Diplo- latar iglunbovog vremena, 1< koji e dobiti svoj nastavak sve do 1437. Do pojave narednih tomova upueni smo na zbornik Fejera (v. str. 83)I i diplomatike zbornike pojedinih ugar- skih velikakih porodica." Jednu malu ali dragocenu zbirku ugarskih dokumenata s poetka XV veka koja se odnosi dobrim delom, na Bosnu izdao je F. ii I italijanski arhivi daju poneto, tim pre to je poetkom XV veka vrlo izrazito interesovanje Anujaca za Bosnu, zbog borbi oko ugarskog pre- stola. Publikacije ostaju iste kao i za ranije periode (v. str. 71 nap. 8, 10, 11). Potrebno je dodati veoma vana pisma mantovanskog poslanika Rai1i$- a 6.e AttpapGtv s kraja 1395. koje je posle Makueva mnogo bolje izdao 1i. TaVosgu.*

I - . > , - , , , , , , . .

Za istoriju crkvenih prilika je uz papska pisma i doku- mente Vatikanskog arhiva objavljene na ve spomenutim mestima '(v. str. 44 nap. 4) veoma vana Raspra izmeu rimokatolika i bosanskog patarena, sastavljena kao pouno tivo za fra- evce i sauvana u jednom rukopisu iz prvih decenija XV veka. 11* U ovom periodu se javljaju i sigurno datirani do- mai izvori za istoriju crkve. To su rukopisi jevanelja obino sa apokalipsom, poslanicama i drugim kanonskim tek- stovima sa neto izmenjenim redosledom, kao to je sluaj sa rukopisom krstjanina Hvala, ili su sauvani samo fragmenti sa-interesantnim zapisima kao to je sluaj Batalovog jevan- elja. Ovo jevanelje sadri veoma vaan zapis s nizom imena, verovatno velikodostojnika bosanske crkve.*0

Iz ovog perioda bi svakako bio domai hroniar Manojlo Grk, ije delo spominje i navodno ekscerpira dubrovaki isto- riar s kraja XVI veka Jakov Lukarevi. 1 ' Ali kako nam ru- kopis ovoga dela, ako je uopte postojalo. nije sauvan, ugpueni smo iskljuivo na strane narativne izvore. Na jedan deo ovog perioda se prostire ve spominjan spis

1391. , , - , ,

Metogga1e Zadranina Pavla Pavlovia (Rai1ib de Rai1o) (v. str. 8384 nap. 29). Poneku dragocenu vest o Bosni daje i najvaniji srpski narativni izvor za ovo doba Konstantin Filozof. U Biografiji despota Stefana Lazarevia, napisanoj u prvim godinama vlade despota ura Brankovia, najverovatnije 143133, govori se o turskom pohodu protiv Bosne u kojem je uestvovao i srpski knez. Sgs je izdao V. Jagi, 211 a vesti je komentarisao S. StanoJezi.,,

Podatke o Bosni sreemo i kod dosta dalekih pisaca. O ovoj naoj zemlji govori i nemaki biograf cara igmunda Luk- semburkog Eberhard Vindeke (Eegagg MtsJeske)/4 Iako sa- vremenik, ovaj pisac je kraljevo delovae u Bosni prikazao veoma zbrkano i hronoloki netano. Njegov uticaj na nae znanje o dogaajima u Bosni krajem prve decenije XV veka sveo je na pravu meru tek M. Dini. 18 Vesti jednog drugog Nemca Ditriha od Nihajma (TeosJepsiz s!e M1et) o ratovanju Turaka n Maara u Bosnn 1415. ostale su gotovo nezapaene i neisko- riene u istoriografiji o Bosni/*

Odjeci dogaaja u Bosni dogtirali su ak do Poljske i na- li put do hroniara Jovana Dlugoa, krakovskog kanonika (umro 1480) koji je u svojoj N1z1ogga Ro1opgsa pribeleio neko- liko zanimljivih vesti. Dlugoev savremenik je bio i ugarski hroniar Ivan Turoc, pisac Ugarske hronike objavljene 1485. Vesti o Bosni iz prvih decenija XV veka esto pobrkane i

ne- tane, dole su do Turoca preko starijih izvora koje je ko- ristio.

490

'.

Sasvim za sebe stoji kao grupa domaih izvora nadgrobni natpisi sauvani u veem broju nego iz ranijih perioda. Naj- ee nam oni vbma malo daju, najbogatiji sadrinom je natpis Vign>a Miloevia, iz Koerina blizu Neretve, u ko- jem je dat spisak bosanskih vladara od Tvrtka do zbacivanja Ostojinog, koje je takoe spomenuto na ovom neobinom mestu.5* biti ugroeni. Dramatini obrti su ipak izostali i smena na prestolu je izvrena bezbolno.

U okolnostima koje nam ostaju sasvim nepoznate, za no- vog kralja je izabran Kotromani Dabia, koji je po uzoru na svog prethodnika uzeo kraljevsko ime Stefan. Nije ioznato ni u kakvom je stepenu srodstva sa Tvrtkom bio novo- izabrani kralj. U jednom pismu, dodue, Dabia naziva Tvrtka svojim starijim bratom, ali brojni primeri poka- 3UJU Da se takve izjave ne smeju uzimati doslovno.

Kralv Dabia je uspeo u poetku svoje vlade da sauva .neokrnjenu veliku dravnu teritoriju nasleenu od Tvrtka. Protiv bosanske vlasti nad dalmatinskim gradovima poeli su odmah raditi Dubrovani, koji su uputili svoga oveka u Dalmaciju da savetuje da se gradovi vrate u dunu ver- nost ugarskom kralju. Taj pokuaj je ostao bez ikakvih rezultata, gradovi su jo i u toku sledee godine u svojim zvaninim aktima spominjali Dabiu kao svoga kral>a.

491

'.

Iz- zvesne promene se oseaju u odnosima s napuljskim dvorom. Posle Tvrtkove smrti, sve izrazitije je isticao svoja prava na Hrvatsku i Dalmaciju veoma mladi Ladislav Na- puljski. On je sredinom leta 1391. imenovao Ivania Hor- vata za svoga glavnog namesnika u Ugarskoj, a bosansku vla- stelu, brau Hrvoja i Vuka Vukia, za banove hrvatsko- dalmatinske. Bosanska vlast nad Dalmacijom i Hrvatskom smatrana je u Napulju, oigledno, za jedno privremeno stanje u kojem bosanski vladalac titi interese i prava zakoni- tog ugarskog kralja. To je, naravno, moralo stvoriti izvesnu zategnutost koja je dola do izraaja u daljim odnosima meu bosanskim velikaima, voama hrvatskog plemstva i u stavu Bosne prema dva tabora angaovana u borbi za ugarski presto.

Najmanje se osea aktivnost igmunda Luksemburkog. U prvo vreme je bio zauzet na drugim stranama, a u jesen 1391, pokuao je da svojoj borbi protiv Bosne da formu krstakog rata. Izmolio je od pape Bonifacija IX za sebe i svoje ratnike oprotajnice sline onima koje se daju uesnicima krstakih pohoda, obrazlaui to potrebom da se s orujem u ruci odupire jereticima i izmaticima to borave u Bosni i napadaju njegova kraljevstva Dalma- cije i Hrvatske". Nema podataka o tome da li je igmund sve to koristio za pokretanje stvarnog i ozbiljnog pohoda protiv Bosne. Godinu dana docnije on spominje zasluge jed- nog svog vlastelina u poslanstvima u Bosni, a u prolee 1393. se znalo da izmeu Bosne i kralja igmunda vlada primirje.

492

'.

Prve tri godine posle Tvrtkove smrti ne pokazuju da je Bosna izgubila snagu i ugled meu okolnim dravama, ve, naprotiv, da je u optoj politikoj konstelaciji koja se nije bitno izmenila sauvala svoju raniju ulogu. Kao i u danima velikog uspona pod Tvrtkom, Bosna je i pod Da- biom uspela da odbije jednu tursku provalu koja je zade- sila verovatno u prolee 1392.

Unutranji razvoj bosanske drave je, meutim, u to isto vreme pokazivao simptome kretanja u drugom pravcu. Dok je za vreme vladavine prvog kralja pretezala snaga vla- dara, pod njegovim naslednikom se postepeno sve jae afir- misala vlastela, naroito njeni velikaki vrhovi, koji su drali najvanije poloaje u dravi. Samostalno istu- panje se, po ouvanim izvorima, najranije zapaa kod po- rodice Sankovia ije su se zemlje nalazile u susedstvu Dubrovnika. Posle dve decenije potpune pasivnosti vojvoda Radi i upan Beljak su nastavili politiku svoga oca kaznaca Sanka, stupajui u neposredne odnose sa Dubroz- nikom.

Tek to je u Dubrovnik stigla vest o Tvrtkovoj smrti, vlada je odluila da uputi poslanike brai Sankoviima traei od njih da ustupe Republici plodnu konavaosku upu kojom su gospodarili. Sankovii su pristali i spo- razum je sklopljen za vrlo kratko vreme. Ve 15. aprila

 (1391 1422)

493

Radi i Beljak su izdali povelju kojom su ustupili itavo Konavle sa tvravom Sokolom Dubrovniku, kojem je, kako se

 (1391 1422)

494

 (1391 1422)

495

r"'*'!..................................gj....................G"........................? {* /(--/. g^(. " \ V ^ , - / ! ^ ( +** '* * -** <* (* > - ^

| V ^~1 * *

, 17. 1392.

!*,.

/ *

..Jj.^LA^^.

...............JJl, /m _ k :D / * ,0 l G"/ "T'*""^1J?1-

G "*\*

'*+*,N

I I 1 >. (

jpJmiv Gj -Lu V :*'<;* u ......................* .^ i.Jr *;<,* 1^4?

^ PG**<* |{h/ jl . "* **J*1

Ja\>k

*! ^ ^

*',*1 ' .' -ZJ1 V*.*:*'

.\1*

;$<rJlA?-

U odnosima Bosne s Dubrovnikom, do toga vremena nije bilo sluaja da se pregovaralo o ustupanju dravne teri- torije, i ne izgleda nimalo verovatno da je iskrena i dobra volja neposrednog gospodara zemljita bila dovoljna da se jedan tako krupan in sprovede u delo. U docnije doba, to znamo sigurno, bila je potrebna saglasnost kralja i bosan- skog dravnog sabora. I Sankovii i Dubrovani su se, dakle, izlagali ozbiljnoj opasnosti da ,.sva Bosna kako se ponekad naziva stanak ustane protiv ustupanja Ko- navala i onemogui ceo ugovor. Desetak dana posle izda- vanja povelje od strane brae Sankovia, u dubrovakom Veu umoljenih nadvladala je struja koja je mislila da se Ko- navli mogu primiti neposredno od gospodara, ne traei nikakvu dalju potvrdu. Pa ipak, uprkos toj odluci, Du- brovnik nije primio u svoje ruke dugo eljenu upu, ve je traio, kako se docnije izriito kae, da ustupanje po- tvrdi Bosna. Ali tu je itav poduhvat naiao na nesa- vladivu prepreku, Dubrovanima se izjalovila nada da e dobiti plodno i bogato zemljite, a Sankovie je ovaj ri- skantni posao eliminisao iz politikog ivota, Radia je ak stajao nekoliko godina suanjstva.

Bosna to znai kralj i dravni sabor reago- vala je dosta sporo ali vrlo odluno. Od aprila do decem- bra odluka, ili u svakom sluaju njeno izvrenje, je odla- gano, a onda su u spornu konavaosku upu provalili voj- voda Vlatko Vukovi i knez Pavle Radenovi, izbacili iz nje Sankovie i podelili je meu sobom. upa je ostala u rukama Pavla i njegovih sinova, odnosno

Vlatka i njegovog sinovca Sandalja Hrania sve dok je, posle vie od tri decenije nisu Dubrovani dobili u drukijim uslovima i na sasvim legalan nain.

Istorijat neuspelog ustupanja Konavala je u punoj meri simptomatian, jer pokazuje u isto vreme kakve su bile te- nje bosanskih velikaa za samostalnou, i kako as za takvu politiku jo nije bio kucnuo. Shvatanje o dravnom integritetu, obaveze lojalnosti i uloga centralne vlasti oliene u kralju i stanku, nisu bili jo dovoljno jaki da spree tako nagli samovoljni akt kakav su Sankovii poi- nili.Ali ve nain na koji je kanjavanje Sankovih sinova izvreno, snagom dvojice velikaa koji su postali novi gospodari spornog zemljita, pokazuje koliko se stanje od Tvrtkovog vremena izmenilo.

Samostalnije delovanje velikaa se opaa i na drugim stranama. Vuk Vuki, koji je zajedno s bratom Hrvojem nosio bansko dostojanstvo u Hrvatskoj i Dalmaciji u ime napuljskog kralja, doao je u sukob sa naslednicima Iva- nia Paline, zahtevajui da svoje gradove Ostrovicu i Vranu predaju Bosni. Uskoro potom on se pribliio Zadru koji je ostao lojalan kralju igmundu i izbegao da se potini Bosni. U prolee 1393. je, uostalom, pribliavanje kralju igmundu bilo karakteristino za itavu Bosnu. U maju se oekivalo da e se bosanski i ugarski kralj sa- stati u akovu i, moda, dotadanje primirje zameniti pravim mirom. Do toga sastanka, meutim, nije dolo i od- nosi Dabie i

igmundove Ugarske nisu se jo izvesno vreme bitno izmenili.

Neto dalje od samog kralja Dabie ili su u tom po- gledu poneki velikai. Vojvoda Hrvoje Vuki iz Donjih Krajeva, jo nedavno revni privrenik Ladislava Nalulj- skog, stupio je u avgustu 1393, u veoma tesne veze sa ig- mundom Luksemburkim. Jednom poveljom je obeao vernost i vernu slubu kralju igmundu i kraljici Mariji protiv svakog, izuzev kralja Dabie. Ova rezervacija vernosti bi vaila do smrti Dabiine a posle toga bi bosanski voj- Eoda bezuslovno sluio samo ugarskom kralju. Nije isklju- eno da je ovaj akt izdat u tajnosti, jer se mesec dana docnije kao svedoci na jednoj Dabiinoj povelji pojavljuju jedan uz drugog vojvoda Hrvoje i ban Ivani Horvat, najljui neprijatelj igmunda i njegove stranke.

U svakom sluaju, jasno se vidi koliko je lako mogu bio rascep meu velikaima okupljenim oko bosanskog dvora. Voe hrvatskog plemstva su bile uporno i dosledno na strani napuljskog dvora, dok je kod Bosanaca mladi La- dislav izgubio u velikoj meri simpatije, moda zbog plana o enidbi sa erkom sultana Bajazita, a moda zbog isti- canja prava na Hrvatsku i Dalmaciju. Pada u oi da Dabia nije, kao nekad Tvrtko, u Veneciji posredovao za na- puljski dvor, sada je to inio samo Ivani Horvat.

502

Iako tani razlozi i motivi nisu poznati rascep iz- meu bosanskog kralja i velikaa i voa hrvatskog plemstva nimalo ne iznenauje. Poetkom juna 1394, kralj Dabia i Ivani Horvat bili su ve u otvorenom neprijateljstvu. Dabia je nareivao vlasteli i svojim podanicima sa Braa, Hvara i Korule da pomognu opsa-du Omia, koju je vrio knez iz Huma Ivan Radivojevi. Veoma nepovoljno i po brau Horvate i po bosanskog kralja bilo je to to je igmund ve od aprila te godine skupljao vojsku za rat u donjim krajevima, to je znailo oblasti Slavonije,Hrvatske i Bosne. Razdor izmeu svojih protivnika ig- mund je iskoristio da ih slomi jedne za drugima. Prvo je istisnuo Horvate iz njihovog uporita Dobora, grada koji se nalazio nad rekom Bosnom blizu njenog ua, a zatim ih zarobio, verovatno u drugoj polovini juna 1394. godine.

Neposredno zatim u logoru kod poruenog Dobora po- korio se igmundu J* kralj Stefan Dabia. Zato se odlu- io. na ovakav korak nije poznato. Raskid s Horvatima i preko njih i sa napuljskim dvorom, kao i raspoloenje nekih velikaa vukli su ga po prirodi poloaja u ovaj, toliko vremena izrazito neprijateljski tabor. Uslovi koje je pri- mio izgledaju ipak tei nego to je situacija zahtevala. Pre svega, Dabia se odrekao vlasti nad Hrvatskom i Dal- macijom i prepustio ove zemlje kralju igmundu. Primio je, razume se, vazalske odnose u kojima su bosanski vladaoci od davnina bili prema ugarskim kraljevima. Jo vie od toga: Dabia i bosanska vlastela su se saglasili s tim da posle Dabiine smrti bosanski kralj postane lgmund Luksemburki. igmund je za uzvrat primao u svoju mi- lost bosansku vlastelu i zahvaljujui jednoj njegovoj po- velji izdatoj u akovu 11. jula 1394. posle Dabiinog pot- injavanja, moemo i rekonstruisati uslove pod kojima su sreeni odnosi Bosne i Ugarske. Kralja Dabiu je igmund kao svoga vazala uvrstio u red ugarskih dostojanstvenika, podarivi mu titulu upana omoske upanije.

. (1391 1422)

503

U leto 1394. Bosna je tek vidno ispoljila znake svoga opadanja. Velike tekovine Tvrtkovog doba su odjednom uni- tene. Bosna je vraena u svoje stare granice, njen uticaj u politici na Balkanu je zbrisan, a potinjenost Ugarskoj postala vea nego to je ikad ranije bila.

2. JELENINO MEUVLA.E 1395-1398.

Kralj Dabia nije nadiveo kapitulaciju pred Ugar- skom. elja kralja igmunda da nasledi bosansku krunu pokazuje da je Dabia bio u starijim godinama i da se upranjavanje prestola moglo oekivati u doglednoj bu- dunosti. I doista, do toga je dolo veoma brzo. U prolee 1395. Dabia je iz Huma molio da mu se poalje lekar, a u jesen (8. septembra) je umro.

504

Time je pitanje odnosa.prema Ugarskoj iskrslo ponovo u svoj otrini. Prema obavezi koju je Daoia primio pod Dooorom 1394. i koju je takoe prihvatio oar jedan deo vla- stele, treoalo je da se igmund Luksemourki krunie za kralja Bosne. Ugarska vrhovna vlast nad Bosnom bi na taj nain dooila sasvim novu formu. Umesto da bosanski vla- dalac bude vazal ugarske krune, ugarski kralj bi postao neposredni gospodar Bosne. Iako takvo zdrulvanje s Ugar- skom u ovo doba ne bi moralo da znai gubitak unutranje samostalnosti, promena je ipak bila suvie nagla da Zi mogla biti mirno prihvaena. Kralj lgmund je, ne- sumnjivo, eleo da ostvari ciljeve svoje politike prema Bosnn i pohitao je ubrzo posle Dabiine smrti da lino utie na dogaaje. Poetkom novembra boravio je neko vreme u Sremu, u blizini bosanskih granica. I ugarski velikai su podravali kralja, smatrajui da Bosna pripada ugar- skoj kraljevini, tako da je odlueno da igmund s odredom vojske i plemiima koje je imao uz sebe ue u Bosnu. O stavu Bosanaca su se pronosili protivreni glasovi, izazvani verovatno razliitim eljama bosanske vlastele. ulo se u isto vreme da su baroni kraljevstva hteli da zadobiju za sebe bosansku dravu, a takoe i da trae kralja ig- munda za svoga kralja i gospodara. Verovatno je u zemlji bilo dve struje od kojih se jedna zalagala za izvravanje obaveza prema Ugarskoj.1 U takvoj situaciji je igmund mogao stvari odluno okrenuti u svoju korist jedino do- laskom u Bosnu i pomaganjem svojih pristalica. Meutim, on to nije uinio. Iz Srema se vratio u Budim zbog prego- vora s bratom Vaclavom i zajednikih planova o pohodu na Italiju i o krunisanju jednog od Luksemburgovaca za cara. Mantovanski poslanik Paolo Armanini, koji je traei kralja doao u Srem, kae izriito da kralj nije preao u Bosnu zbog dva poslanstva iz eke i treeg koje ga je oe- kivalo u prestonici. Mladi kralj, iji je poloaj u Ugar- skoj jo uvek bio vrlo nesiguran zbog velikog broja pri- stalica napuljskog suparnika i strogog nadzora koji su mu nametnuli velikaki vrhovi, daleko vie je polagao na carsku krunu, koju je trebalo zadrati u porodici, nego na krunu bosanske kraljevine, koja bi stvarala uvek nove za- plete.

Izmeu bosanske vlastele i igmunda je ipak moralo doi do kompromisa, iako nam izvori o tome izriito ne govore. Izlaz iz krize je naen u privremenom reenju. igmund nije krunisan za kralja, ali isto tako Bosna nije dobila ni nekog drugog kralja, ve je Dabiinu vladavinu produila njegova udovica Jelena. Da je Jelenina vlada- vina imala karakter interregnuma vidi se jasno iz bosan- sko-dubrovakih odnosa u ovo vreme. Kad se kraljica Je- lena obratila Dubrovanima traei svetodmitarski do- hodak, koji je posle Tvrtkovog krunisanja preao na 6o- sanske vladare, Dubrovani su isplatu vezivali za obnav- ljanje ugovora koje su imali sa prethodnim bosanskim vladarima. U ovo vreme oni su poeli da objanjavaju ovaj tri- but, nametnut od srpskih kraljeva u XIII veku, kao dohodak za slobodu trgovine na bosanskoj teritoriji. Po njihovom shvatanju, Bosna

. (1391 1422)

505

garantu-je slobodu i bezbednost dubrova- kih trgovaca i obavezuje se na potovanje starih dobrih zakona" i slobotina, a Dubrovnik zauzvrat isplauje bosanskim vladarima srpski dohodak. I pored dubrova- kog insistiranja i odugovlaenja isplate, kraljica ipak nije potvrdila ugovore 2 i Dubrovani su se s tim pomirili, oigledno zbog toga to je iz Bosne dolo objanjenje da je kraljiina uloga takva da ne doputa obnovu starih ugo- vornih povelja, uobiajenu pri promeni na prestolu. 8 Sigurni smo isto tako da je kralj igmund bio saglasan sa Je- leninom ulogom, jer su mu se Dubrovani obraali s molboA! da se kod bosanske kraljice zauzme za njihove planove. Za kratko vreme Jelena je dobila suparnika, verovatno tek posle nikopoljske bitke, iz redova protivnika kralja ig- munda. Jedan nepoznati slavonski plemi iz okoline Po- ege istupao je kao bosanski kralj, dok ga nisu ubile igmundove pristalice jo u toku iste 1396. godine.4 U samoj Bosni nije ostavio nikakvog traga. Pojava ovog protivkralja svakako je u vezi s obnovom delatnosti pri- stalica Ladislava Napuljskog u hrvatskim zemljama, posle velikog igmundovog poraza u ratu s Turcima. Upravo je Slavonija neko vreme bila glavno uporite igmundovih protivnika. Epizoda s pretendentom iz Slavonije ujedno pokazuje da se Bosna u to vreme drala na odstojanju od La- dislava Napuljskog. Kratko razdoblje Jelenine vlade odu- dara u tom pogledu i od prethodnog i od sledeeg perioda kada se bosanska drava svom snagom zauzimala za napulj- skog pretendenta.

(139114 22)

Bosanska vlastela se neko vreme mirila s privremenim Jeleninim reimom koji je otklonio najvee opasnosti spolja, a u isto vreme u samoj zemlji ostavljao dovoljno pro- stora za samostalno delovanje ojaalog i samosvesnog plem- stva. U godinama koje su sledile Dabiinu smrt Bosna je uinkla najkrupniji korak u pravcu razvijalja samostalnih feudalnih oblasti. Taj sudbonosni proces za itavu dalju bosansku istoriju, zapoet uskoro posle s.mrti Tvrtka I, a zavren poetkom XV veka, bio je u punom razmahu za vreme kratkog interregnuma Jeleninog. Kada kraljica Jelena u jed- noj povelji kae da je odluku donela savetom sa bogodaro- vanim velmoama vlastele kraljevstva mi rusaga bosanskog s vojvodom Hrvojem, i sa knezom Pavlom i s vojvodom Sanda- ljem i s tepijom Batalom i s drugom mnogom vlastelom i vlasteliiima naega kraljevstva'1, ona ne podvlai samo odluujuu ulogu stanka, sabora bosanske vlastele, ve pokazuje i najmonije linosti bosznske drave toga vremena. Vie nego oskudne ouvane vesti potvruju nam da su upravo te velmoe odreivale bosanshu politiku u go- dinama posle Dabiine smrti.

Vojvoda Hrvoje Vuki je nesumnjivo bio prva linost u Bosni za vreme Jelene. Dubrovani su se prvo njemu obra- tili produavajui nastojanja, zapoeta jo za vreme Da- bie, da dobiju od Bosne delove teritorije do kojih im Je bilo mnogo stalo. Oni se s jedne strane nisu mirili sa ne- uspehom posla zakLuenog u svoje vreme s braom Sanko- viima, pa su traili nain da dobiju Konavle. S druge strane, Bosna je davno ranije, jo za vreme bana Stjepana II Kotromania, spreila ostvarenje Duanovog ustupanja po- jasa zemljita koji je spajao Ston s dubrovakom granicom. Tako su Dubrovani u isto vreme pokretali i pitanje ove uske trake bosanske teritorije, iako im je daleko vie bilo stalo do Konavala, neuporedivo plodnije i privredno znaajnije upe. Kao i pri kraju Dabiinog ivota, tra- ili su i sada od kralja igmunda da intervenie u Bo- sni kod kraljice i barona da im se ustupe zemlje koje su traili od Hrvoja. Ni toga puta posao nije obavljen po njihovoj elji, ali injenica da su se u takvoj stvari obra- ali pre svega Hrvoju svedoi koliko je jak bio njegov uti- caj u Bosni. On je predstavljao ve drugu generaciju svoje porodice, koja se isticala u politikom ivotu Bosne. Jo za vreme Tvrtka nasledio je svoga oca Vukca u dosto- janstvu vojvode. Pod Dabiom je ve delovao samostalno, vezujui se prvo za nagguljski dvor, a zatim, od 1393, za igmunda Luksemburkog, ali je ostajao lojalan prema bosanskom kralju. Gradei na temeljima stvorenim jo ra- nije Hrvoje je, u vreme kada kralja nije bilo, mogao nastu- pati kao najugledniji velmoa. Teritorije kojima je nepo-

507

S. irkoviN: Istorija srednjovekovne bosanske drave sredno

gospodario bile su jo uvek, verovatno, ograniene na stare porodine upe i gradove u Donjim Krajima.

Knez Pavle Radenovi nije imao za sobom tako blistavu karijeru. Pripadao je vlasteoskom rodu iz istone Bosne,6 iz kojeg se tek Pavlov otac Raden Jablani prvi javlja u bosanskim izvorima. Pripadali su krugu plemstva toliko uglednog da je svoje,mlade lanove slao na dvor. Za kneza Pavla se izriito kae da je kao dete iveo na dvoru kralja Tvrtka 1. Kao svedok na poveljama javlja se ve od 1380, ali se njegova vea aktivnost osea tek u doba kraljice Jelene. Poto je zajedno s Vlatkom Vukoviem 1391. zauzeo Konavle i dobio svoj deo, uticaj mu se rasprostro sve do morske obale, pa je doao i u blii dodir s Dubrovanima. Njima je ok bio dvostruko vaan i zbog sigurnosti trgovaca u istono- bosanskim trgovima i na vanim putevima za Srbiju, i zbog Konavala koje bi mogli dobiti jedino uz njegovu saglasnost. Primili su ga zbog toga 1397. za svoga graanina 0 i Pavle Radenovi je u svojoj zakletvi obeao slobodu i bezbednost dubrovakim trgovcima. Posle brae Sankovia, ovo je drugi put da bosanski velika jednim svojim aktom daje ono to su ranije davali iskljuivo kraljevi.

 (13911422)

Po nainu kako se uzdigao meu vrhove bosanskog plem- stva, Sandalj Hrani je veoma slian znatno starijem voj- vodi Hrvoju Vukiu. I on je nasledio i zemlje i vojvodsko dostojanstvo, koje je, inae ranije nepoznatoj porodici Ko- saa7 pribavio vojvoda Vlatko Vukovi za vreme Tvrtka I. Sandalj je svoga strica morao naslediti jo za vreme kralja Dabie, ali se njegova aktivnost, i to veoma velika, prime- uje tek od 1395. Sandalj se aktivno meao u pregovore sa Dubrovanima oko isplate svetodmitarskog dohotka i, iz- gleda, u jedan mah traio da se taj tribut isplauje njemu.* Daleko vanija je bila njegova, u najveoj meri samostalna politika prema Zeti. Koristei borbu koja je izbila iz- meu Radia Crnojevia, gospodara Gornje Zete i ura Stracimirovia Balia, on je u aprilu ili maju 1396. ubrzo posle pogibije Radia Crnojevia zauzeo Budvu. Pune dve godine, sve do aprila 1398, gospodario je Sandalj Sta- rim Gradom i nazivao se VisIie e! 2ep1e skltpib". Ostaje sasvim nepoznato ta je Sandalju davalo osnova za preten- zije da vlada Zetom. U svakom sluaju nosilac ekspanzije prema Zeti nije vie bio kralj kao u Tvrtkovo doba, ve osamostaljeni velmoa kome se ukazala prilika da osvaja- njem na ovoj strani ojaa svoju mo i podigne ugled. Uspeo je da se nametne i Kotoru za vrhovnog gospodara.0 Zbog svega ('a u U i-J oS(^p/

^
(^
k-s/&-<^$f-*L'*

4 //

-i^4

-^/

^
4

<GJG'

+-*-1 - V #

*<./> *~%--;1 J' s/

 (13911422)

~=/< -^/*-* ^ =^ * _<--<<* 6

/.

/*.\> ~'-^/^\, * 1*'<?

('^<{^^^^/^-,-

>

<~^ ^

^4-<-

//"(*>

< ~-^-( ^,

-.^*^///,/-*. </.../

^ L (u! gpg ,

/*/ /~<4// / -.^ &* /^**-/ 4,

' '' '/ /' - ' / / V / .,

I ^ ^ ss < GGGG

>///u7//~
g\4*m *

LJ'//

^-}/gp

-^- J-

//

G<-

14,

* ^p^g^l

 (13911422)

/ */t<G*//lp:'U//M'g (/'*/*$&/

1.C*-*>rj/p<U*1 ^+*'u* 141/^

a.L^.pgt^A^ S <a 1,'G^* gg//? ^jj/^/C//

/S-2^m< U^/' J v~""*^*.*/&*1g//{> >*'Ap p,^J*5*

* <Jm )*1 gggd^rj ~%; SG < F^j/ >'</ v/^u^o"

511
ZAKLETVA JEZA PAVLA RADENOVIA DUBROVANIMA (P7).toga

je, kao i u Tvrtkovo doba, izbilo ljuto neprijateljstvo Balia. Izmeu bosanskog vojvode i ura Stracimiro- via posredovali su Dubrovani, a u jedak mah se spremala Jelena, ki kneza Lazara i ena ureva, da iz Ulcinja doe u Dubrovnik kako bi se sastala sa Sandaljem. I bo- sanska kraljica je slala u Zetu svoga poslanika, ali rezultata nije bilo. I^ae se Sandalj, koji je u ovo doba mo- rao biti jo dosta mlad, oslanjao na Hrvoja Vukia, s njim se rodbinski povezao 1396. uzevi za enu Jelenu (Kata- rinu), ker Vz^ka Hrvatinia, brata Hrvojevog.

U povelji kraljice Jelene se uporedo s ove tri velmoe spominje i tepija Batalo ija- je aktivnost daleko manje poznata. U jednom zapisu se spominje kao mnogoslavni go- spodin koji je drao Lavu u centralnoj i Sanu u za- padnoj Bosni. Ove dve upe su bile odvojene zemljama Hrvoja Vukia, ijom sestrom je Batalo bio oenjen. 10 Tepija jo za vreme Dabie, Batalo je i za vreme Ostoje nosio to dostojanstvo. On kao i druga vlastela iz unutra- njosti ostaje u senci, usled oskudice izvora. Ouvana graa je takve prirode da daleko bolje i podrobnije osvetljava linosti koje su bile u ivljim vezama s primorskim gra- dovima.

Proces osamostaljivanja vlastele nije izneo na povr- iku samo ovih nekoliko najuglednijih i,

512

verovatno, naj- -uticajnijih linosti. Provizorni reim Jelenin i okol- nost to nije bilo kralja koji bi se zaloio da odbrani autoritet centralne vlasti, pruali su anse i ostaloj brojnoj vlasteli da se osamostali i osili. Doista, vidimo i druge vlasteoske porodice kako istupaju u ovo vreme ne- stabilnosti. Oko donje Neretve su vanu ulogu igrali Ra- divojevii, 11 u ovo doba verni kraljici. Oni su kontroli- sali zemlje oko trga Drijeva i odravali veze s Dubrova- nima, koji su im stavljali u izgled utoite u sluaju opasnosti. Stara vlasteoska porodica Nikolia u Popovu Polju je daleko vie delovala na svoju ruku. Milia i Petarg braa Vukoslava Nikolia, samovlasno su postavila neke carine, meu kojima je ona na Maslini pred Stonom naroito ozlojeivala Dubrovane. Oni su ak i isplatu tributa kraljici vezivali za pitanje nezakonitih carina i uspeli da navedu kraljicu da ih u prolee 1397. jednom poveljom izriito zabrani. Dubrovani su imali puno razloga da budu nezadovoljni, jer su u novim prilikama dolazili u pitanje stari dobri zakoni i slobotine, a time i itav reim poslovanja njihovih trgovaca. Pitanje carina se od tada mnogo puta potezalo u odnosrtma s bosanskim velika- ima. Ugovore Dubrovnika s Bosnom krio je i Sandalj Hrani, koji je po ugledu na Tvrtka I obnovio solane i ku- merka soli pod Novim u Sutorini. I u ovom sluaju su se Dubrovani vrlo energino borili za potovanje Tvrtkove povelje o zabrani prodaje soli na nezakonitom mestu. U vreme kad je Sandalj drao Budvu, on je i tamo dovozio so, opet protiv starih obiaja, jer ni u tome gradu trg soli nije bio legalan. Posle privremenog zatija, spor oko trga soli je buknuo ponovo poetkom XV veka.

Znatnija vlastela iz unutranjosti je, narazno, daleko manje poznata, ali je sigurno da se ni tu proces osamosta- ljivanja nije zaustavio na najveim velmoama. Vlastelin Vlatko Vlaevi iz istone Bosne slao je poslanika u Du- brovnik. U ovo doba se u izvorima pojavljuju i predstavnici vlasteoskih porodica iz Podrinja Zlatonosovia i Dinji- ia. 12 Ni time svakako spisak nije iscrpljen, moemo verovati da je istog ranga i znaaja bila i ostala vlastela koja se javlja u svojstvu svedoka na poveljama kralja Ostoje.

 (1391 I -122)

513

Na putu da se pr^tvori u samostalne gospodare oblastp, ova vlastela je imala da izdri viestruku borbu. Najlaka je u Jeleninom periodu bila borba za prisvajanje izvesnih vladarskih prava, kao to je bilo ubiranje carina. Kraljica nije imala snage da sama bilo ta preduzme, tek kad je iskrslo krupno politiko pitanje pokrenuto od Dubrovana, itav sabor je morao da se zaloi za ukidanje nezakonitih carina. Da nije bilo dillomatskog zapleta, ne bi se oko carina ni javio problem. Slino je moralo biti i s drugim uzurpacijama od strane vlastele. Daleko tea je bila borba s drugom vlastelom koja je imala iste ambicije. Ve se u Dabiino vreme pokazalo kako su bili onemogu- eni Sankovii, koji su prvi meu velikaima poeli da deluju samostalno. Sruili su ih i podelili deo zemalja njihovi suparnici Vlatko Vukovi i Pavle Radenovi. To je odmah dalo mogunosti Nikoliima da dignu glavu, ali je njihova teritorija bila premala da bi se mogli izdii meu vrhove. Oni su uskoro pali pod vlast Sandalja Hra- nia, koristei jedno vreme svaku pogodnu priliku da se odmetnu. Slino je bilo i s Radivojeviima, koji su se tru- dili takoe da ostanu meu najveom gospodom i postanu samostalni gospodari svojih zemalja, ali su na kraju pod- legli Kosaama. Ipak se nisu s tim mirili, ve su se kroz generacije, sve do pada Bosne, dizali protiv svojih gospodara. Vlatko Vlaevi je zavrio kao vazal Pavla Rade-

1-1NEIs <b 1 C|Tg ^ 4 4MNk> ' < 1N) D &

b%=3 L UIN

 (1391 I -122)

514

^[Kg

ss1M^Ksi

I I 6 5R4M 4M1G Ns R

^^,

R& 4 M ?64>

 (1391 I -122)

515

i@ ^^4

l@i^ m' ?*<&&& Mei&v a>% tm M v Ton!, (LJ@L !k> VS @ 1IM A&? J s 1'g:J'J}-UJsaJ
.
.

I'

 (1391 I -122)

516

Iz^-bD [ K1

>

. (1331422)

517

I k^ t I ^ gagsCenovia, kako se vidi iz njegovog nadgrobnog natpisa. Dinjiii i Zlatonosovii su se odravali izmeu svojih mo- nijih suseda, ali nisu dospeli do ranga najveih porodica. Tek kad je ova konkurentska ooroa oila zavrena time to su oni najmoniji potinili slaoije od sebe i kad su vel- moe dobile u svoje ruke kraljevske trgove i gradove, for- mirale su se potpuno oblasti feudalnih gospodara. itav kraj XIV veka protekao je u ovim obraunima, a poetkom XV veka proces je bio zavren.

Najbitnija u itavom ovom procesu je bila borba da se potini manja i neznatnija vlastela koja je inila najiri politiki aktivni sloj u Bosni. Ono isto nemilosrdno bo- renje koje opaamo mestimino na vrhovima drutva moralo se odigravati na poetku ovog procesa i na njegovom dnu. Pojedina vlastela je mogla da se pojavi u ulozi velmoe tek kad je sebi privukla vernost i obaveze vernog sluenja usmerenih dotle prema kralju, i na taj nain prikupila dovoljno snage potrebne za dalje borbe. Izrastanje oblasnih gospodara se zavrilo time to su bosanske velmoe na svo- jim prostranim ter^ggorijama u svemu zamenile vladaoca. Njihovi poeci su, meutim, daleko manje jasni. Izgleda da je veini ila na ruku okolnost to su imali visoka dravna ili dvorska dostojanstva i to su uticaj obezbe- dili jo dok su vrili neku vlast u kraljevo ime. Pada u oi, meutim, da to nije moglo mnogo pomoi Pavlu Ra- denoviu, koji je i u doba svoje najvee moi bio samo knez kao i svaki mali bosanski vlastelin. Vaan oslonac svima morali su predstavljati upe i gradovi koje su dobijali od Bosne. Dubrovani su poetkom XV veka govorili San- dalju Hraniu da ima punu kuu povelja kojima su mu u razliita vremena date mnoge zemlje i upe. Iako dari1vanje upe nije znailo kako nam pokazuje povelja kralja Ostoje za Hrvoja Vukia davanje itavog zemljita jedne upe ve samo onog dela koji je bio potinjen upskom gradu,13 iako su bosanski kraljevi, koliko moemo videti po malobrojnim sauvanim poveljama, bili dosta tedljivi u svojim darovnicama, ipak je ovo posedovanje upa i utvr- enja moralo predstavljati polaznu taku u usponu bosan- skih velikaa. Iz takvih jezgara, koja nisu uvek bila gru- pisana na

. (1331422)

518

jednom mestu, velikai su potinjavali sebi vlastelu u okolini i irili postepeno podruje svoga ne- posrednog uticaja. Ponekada su, kao to nam pokazuju retki poznati primeri, potinjavali sebi i ponekog ko je ve imao svoje sluge m^u sitnijom vlastelom. Verovatno su i brane veze igrale izvesnu ulogu u uspinjanju na vrhove bosanskog drutva, Primeuje se da su s poroDicom monog Hrvoja bili povezani Sandalj Hrani, tepija Batalo, za- tim i jedan predak Zlatonosovia. Ne smeju se gubiti iz vida ni lina vrednost i vojne i politike sposobnosti pojedine vlastele. .Svi oni koji su isplivali do poetka XV veka na povriku pokazuju se kroz svoje postupke kao ljudi puni energije, istrajni i sposobni da shvate situa- ciju i najefikasnije deluju.

Ako se izuzme Sandaljevo meanje u Zeti, Bosna je u godinama posle Dabiine smrti bila sasvim pasivna u od- nosima prema susedima: Moda je to samo prividno usled oskudnosti naih obavetenja, a moda je unutranje previranje apsorbovalo snage i odvraalo od aktivnije spoljne politike. U svakom sluaju, privremenu izolaciju Bosne prekinuli su Turci. Za Bosnu su oni sad postali daleko opasniji nego u vreme Tvrtka i Dabie, kada su njihovi pljakaki upadi bivali zaustavljani, a uesnici potu- eni. Posle pobede kod Nikopolja upuivane su ekspedicije veoma daleko od turskih teritorija, a u isto vreme je proterivanjem Vuka Brankovia i zaposedanjem njegovih tvrava bio otvoren put u Bosnu. U toku 1397. istisnut je sa svojih zemalja Vuk Brankovi, a ve pred sam kraj godine, upuena je na Bosnu jedna znatnija turska vojska na elu sa sinovima Bajazitoviti i knezom Stefanom Lazareviem. Ova ekspedicija, oigledno vea od svih koje su dotle upui- vane, stigla je u Bosnu u januaru 1398. izazivajui strah ak u dubrovakom susedstvu u Primorju. Ipak ta turska vojska nije nita postigla, kako nam izriito svedoi bio- graf Stefana Lazarevia. Te godine je bila veoma jaka zima s ogromnim snegovima i zbog ove zime kae Kon- stantin Filozof malo od vojnika i zarobljenika vratie se svojim krajevima". I jedna savremena dubrovaka zabe- leka kae da su Turci koji su

. (1331422)

519

pljakali Bosnu propali velikim delom zbog otre zime. Tako je Bosna, gotovo slu- ajno, ostala poteena od katastrofe. Neposredno posle toga, Bosanci su bili u normalnim odnosima s Turcima, a

1402, dolo je do velikog preokreta koji je nove turske napade odloio za vie
od jedne decenije.

 (13911422)

135

Uskoro posle turskog povlaenja dolo je do znaajnih promena u Bosni, ali nema znakova da su one izazvane tur- skom provalom. Ve u drugoj polovini marta, Dubrovani su porodice bosanske vlastele dobegle radi bezbednosti u Ston premetali u sam grad zbog toga to je Bosna u neslozi i razdoru. Nije mogue dokuiti, na alost, ko se zavadio u Bosni, ali iz daljih dogaaja vidimo da su u sklopu ne- sloge i razdora" znaajno mesto imale sudbine kraljice Jelene i Radia Sankovia. Kao to je ranije izneto, Ra- di Sankovi je posle afere oko Konavala dospeo u tam- nicu. Jo za vreme Dabie, Dubrovani su intervenisali u Bosni i kod ugarskog kralja da se njihov prijatelj pusti na slobodu. Poto su njihova zalaganja tada ostala bez uspeha, obnovili su ih i za vreme Jelene, ali s istkm nepovoljnim rezultatom. Radiu su Dubrovani ipak pomogli utoliko to su izdravali u svome gradu njegovu enu Gojslavu. Odjednom, u prvoj polovini maja 1398, Sandalj Hrani je tra- io od Dubrovana neko jemstvo za Radia, to je siguran znak da je njegovo osloboenje postalo aktuelno. Iako su Dubrovani odbili traeno jemstvo, Radi je ve posle nedelju dana, neto pre 19. maja, puten na slobodu.14 Tada je ve u Bosni trijumfovala strana koja je donosila ove promene. Ve sutradan je u Dubrovniku bio poslanik Ostoje, novoizabranog kral^a Bosne.

Linost novoga kralja je sasvim slabo poznata. Sigurno je pripadao rodu Kotromania, ali mu se u jedan mah pre- bacivalo da je niskog drutvenog poloaja.15 Na presto su ga doveli velikai, koji su se zbog neega okrenuli protiv kraljice Jelene. Predvodio ih je, izgleda, vojvoda Hrvoje, koji se ponovo orijentisao prema Ladislavu Napuljskom i time za itavu deceniju uputio politiku Bosne u novom pravcu. Izgleda da nisu bez osnova bile ni optube kralja igmunda, po kojima je Hrvoje saraivao s Turcima. Neto kasnije, poetkom 1400, zaista ga vidimo kako zatiuje turske poslanike koji su krenuli u Italiju. I Jelenina strana je u poetku morala biti dosta jaka. Iako se jo u martu govorilo o neslozi i razdoru u Bosni, u aprilu je kraljici u Dubrovniku isplaen dohodak, to je siguran znak da tada jo nije bila naroito ugroena. Na kraju su uz nju ostali

 (13911422)

135

samo Radivojevii, jedan od njih, knez ura, ak se morao skloniti u Dubrovnik pred Ostojom, ali je uskoro i ova porodica bila pomirena s novim kraljem. Sama kraljica Jelena je ostala i dalje u zemlji, nazivala se ak kraljicom, ali se vratila svome narodnom imenu Gruba. U bosanski politiki ivot se vie nije meala.16

522

Posle dve i po godine, Bosna je opet dobila kralja i povela aktivnu spoljnu politiku svrstavi se na stranu protivnika kralja igmunda, koji je opet zapao u teak poloaj. Situacija je postala slina onoj s kraja vlade kralja Tvrtka I, sline su bile i bosanske ambicije, ali se situacija u samoj zemlji iz temelja promenila. Stvarnih uslova za ekspanziju prema Hrvatskoj i Dalmaciji vie nije bilo.

3. USTUPANjE SLANSKOG PRIMORJA DUBROVNIKU I VOSANSKI

ZEMLjINI ODNOSI

Kod novog kralja su Dubrovani ponovo pokrenuli pi- tanje zemalja koje su traili jo od njegovih prethodnika. Sada su imali na svojoj strani i Radia Sankovia, koji je nekoliko godina stradao ispunjavajui njihovu elju u pogledu Konavala. Radi je docnije tvrdio da je on izmolio od previsokog kralja Ostoje da za preasnu slubu i ra- zliite dragocene darove koje su primali gospoda bosansssa od Dubrovnika obdari grad upom vladanijem. Iz dubrovakih zapisnika se ipak vidi da su oni u itavom po- slu daleko vie polagali na Hrvoja i istovremeno pregova- rali s njim i kraljem Ostojom. Dubrovani su i

523

ovoga puta imali u vidu i konavaosku upu i pojas od dubrovake gra- nice do Stona. U toku vremena su se pomirili s dobijanjem samo jednog zemljita i to onog mravijeg du obale oko Slanog. Zbog napada Ugarske i verovatno nekih drugih te- koa Bosne, pregovori su privedeni kraju tek u decembru 1398, a povelja o ustupanju zemalja je izdata 15. januara 1399. Dubrovani su itav posao obavili tako to su izbegli plaanje stalnog godinjeg tributa kakav su plaali od ra- nije za Ston ili docnije za Konavle. Oni su ponudili, a Bosna je to prihvatila, da kralju i vojvodi Hrvoju dodele nasledno plemstvo dubrovako i da svakom od njih daruju po jednu kuu u Dubrovniku u vrednosti od 1500 dukata. Dubrovani su izdali povelje o primanju meu lanove Ve- likog vea a poslanici Ostoje i Hrvoja su se posle dosta biranja odluili za polae" koje e dobiti njihovi go- spodari. Posle toga su izvrene uobiajene formalnosti uvoenja Dubrovana u posed dobijene teritorije.

 (1391 1422)

524

Prema kraljevoj darovnici Dubrovani su dobili zemle od Kurila deri do Stona sa vsimi seli i zaseoci i s ljudmi i s vsimi mejami i pravinami i s vodami i s paami i drvmi i z dubravami s grmjem i sa vsakim inim dostojani- jem i sa vsimi pravimi kotari tih zemalj i sel reenih.Za vrlo kratko vreme oni su u gospodarenju i iskoria- vanju svega to su dobili zaveli svoj jednostavan i jasan sistem po kojem je obradiva zemlja s ljudima podeljena meu dubrovakom vlastelom i izvestan broj puanskih poro- dica. Jurisdikciju nad stanovnitom je zadrala optina, a ljudima su nametnute kmetske obaveze prema novim gospo- darima. Pod bosanskom vlau ni zemljini ni drutveni odnosi nisu bili jednostavni, a nama ostaju u mnogo emu nejasni. Pitanja u vezi sa seljatvom, reimom feudalne eksplotacije, organizacijom i strukturom vlastelinstava predstavljaju najtamniju stranu itave bosanske srednjove- kovne istorije.1 Sauvana izvorna graa je preoskudna i krajnje nepovoljno rasporeena. Jedine podatke iz kojih neto moemo zakljuivati daju nam oblasti u Primorju, pre svega one koje su dole pod dubrovaku vlast kao Slansko primorje i upa Konavli. One su, meutim, tek srazmerno nedavno ule u sastav bosanske drave, te ni- kako nismo sigurni da zakljuke u pogledu njih smemo pre- nositi i na stare bosanske oblasti. Za jedan kutak cen- tralne Bosne samo minimalne podatke daje nam jedan turski defter, nastao usled specijalnih okolnosti jo za vreme postojanja srednjovekovne bosanske drave. Po neku mrvicu nam daju ugarske povelje i dokumenti o delovanju franje- vaca u Bosni, ali i ti podaci su nastali u posebnim okol- nostima, tako da se smeju koristiti samo s rezervom.

Slansko primorje, od kojeg moramo polaziti u pokuaju da koliko-toliko osvetlimo ova neobino vana pitanja, vailo je uoi predaje Dubrovanima jo uvek kao kraljeva zemlja. Iako to nije bila posebna upa, ve je delila sud- binu Popovog Polja, ije se ime ponekad protezalo i na ovaj uski obalski pojas, ipak se vlast susednih velikaa tu nije potpuno uvrstila. Radi Sankovi, koji je ponovo zagospodario Popovim Poljem 1398. i Nikolii, koji su tu bili od starine i koji su

 (1391 1422)

525

za vreme Radievog tamnovanja va- ili kao gospodari ove upe, imali su samo pojedina sela u Slanskom primorju. Radiu je pripadalo selo Lisac s dva zaseoka, a za Nikolie i ne znamo po imenu koja su sela drali. U Konavlima, prodatim Dubrovanima tek posle vie od dve decenije, kralj nije imao ni najmanjeg uticaja, ali su oblasni gospodari Sandalj Hrani u jednoj i Rado- slav Pavlovi u drugoj polovini, imali neposredno u svo- jim rukama tek neznatni deo zemljita. Ova ista pojava da upe pojedinih oblasnih gospodara nisu predstavljale njihova vlastelinstva potvruje se i u bosanskim zemljama u ukutranjosti. Povelja kralja Ostoje izdata 1400. o daro- vanju Livanjske upe Hrvoju Vukiu i njegovom sinu Bali, pokazuje da je Hrvoju pripalo samo ono to je dotle pripadalo gradu, i da se vrlo precizno izuzimalo u nekim selima ono to je bilo batina drugih. Jedna povelja za Radivojevie iz 1434. nabraja, uz ono to je pripadalo gra- dovima ove porodice,>jo samo pojedinana sela i porodice. Isti je sl)'aj i u jednoj povelji kralja Tomaa iz 1446. Vraajui se Slanskom primorju vredi podvui da ni u selu Liscu koje predstavlja malo vlastelinstvo Radia Sankovia, ili deli njegovog vrlo razbacanog vlastelin- stva, nije sve neposredno.koristio Radi ve samo deo zvani carina. Takve carine, koje su se sastojale od nepove- zanih parcela oranice i vinograda, imali su u Konavlima Sandalj Hrani i Radoslav Pavlovi. Carine" su u stvari predstavljale vlastelinsku rezervu, onaj deo poseda koje je gospodar obraivao neposredno za sebe.2 Na carini" je koriena rabota gospodarevih zavisnih seljaka. Za Slan- sko primorje imamo potvrdu da su seljaci radei na ca- rini bili hranjeni od gospodara. Na ostalom delu vlaste- linstva bile su kue, obori (dvorita) i njive seljaka. Nain njihovog eksploatisanja nije potpuno poznat. Jo za vreme srpske vlasti, nad ovim krajevima je vaio obiaj po kojem je prinos sa zemlje deljen na etiri dela, od kojih je jedan odgovarao zemlji, drugi volovima, trei semenu a etvrti radu. I kod dodeljivanja zemlje na obradu i kod zakupa strogo se pazilo na ove etvrtine". U zemljinim odnosima u celini, najveu vanost je imala etvrtina koja je pripadala zemlji, jer se sloeniji uslovi davanje vo- lova ili semena javljaju vie u zakupnikim odnosima. Gospodaru sela i zemljita je i u najprostijem i naje- em sluaju pripadala etvrtina prinosa. I u Konavlima i u Slanskom primorju seljaci, koji su posle predaje Du- brovanima sticajem okolnosti privremeno bili na zemlji- tu koje je ostalo optinsko i nepodeljeno, davali su etvrtinu plodova. Tu se, meutim, ba za vreme bosanske vlasti reim promenio u korist gospodara zemljita. U vreme kad je Slansko primorje ustupljeno Dubrovniku vailo je kao slovenski obiaj davanje za zemlju i seme ne vie dve etvrtine, ve 62% prinosa (etvrtinu i po- lovinu od ostatka). Nismo, meutim, sigurni da je ovo pogoravanje uslova za seljaka vailo i u sluajevima kada su drali samo zemlju. injenica je, u svakom sluaju, da su Radievi seljaci iz sela Lisac kad su doli pod du- brovaku vlast davali optini samo etvrtinu prinosa. O ovom nainu iskoriavanja zemljita na' vlastelinstzu nemamo nikakvih podataka u pogledu zemalja u unutranjo- sti. Nema nikakve sumnje da je i tamo oilo vlastelinstava, ali je sasvim nepoznato kako su bila ureena. Jedan nedavno otkriveni ugarski podatak, verovatno s nekog zemljita naseljenog Bosancima, pokazuje da je u

 (1391 1422)

526

odnosima zavisnog seljaka i gospodara vlastelinstva, po bosanskom pravu, ,anu ulogu igrala nadelba. Iz prilino nejasnog doku- menta i iz samog termina se moe zakljuiti da je na- del6a znaila i dodeljivanje zemlje seljaku i vraanje ze- mlje gospodaru. Ako gospodar hoe da ima nadelbu, po bosanskom pravu (hivIIa o^pepzaz), treba samo da se zakune s jednim ovekom s vlastelinstva. Dokumenat sugerira je- dino da, na bosanski nain, sve ide lake za gospodara, dok sve ostalo ostaje nejasno.3 Sredinom veka su i neki fra- evaki manastiri imali svoje zavisne ljude ije su se rabote pre svega sastojale u dovoenju drva, ita i vina u samostane.* Negde su gospoda nametala i obavezu isporu- ivanja ita fratrima. Nasuprot ukorenjenom miljenju, i zajednice bosanskih krstjana su imale svoje zemlje i zavi- sne ljude koji su bez sumnje imali iste takve obaveze.4 Nije poznato kakav je bio odnos izmeu rabota i naturalnih da- vanja. Izgleda da su u primorskim krajevima, gde je obra- dive zemlje srazmerno malo i gde su carine; bile dosta skromne, rabote manje optereivale seljake. Novana da- vanja su poznata skoro iskljuivo kao opti namet od du- kata po ognjitu, koji su ubirali vladalac ili oblasni gospodari. Samo se iz jednog izvetaja o izdravanju fra- njevakih manastira saznaje da su gospodari u vreme velike potrebe iznuivali novac od ljudi, ak i od onih koji su bili dodeljeni manastiru.

527

'.

Pored zemljita koje je pripadalo vlastelinstvima vee ili manje feudalne gospode, deo zemljinog fonda je bio u rukama malih slobodnih batinika koji vlastelinstva, u pravom smislu, nisu imali, ali koji, isto tako, nisu nikom dugovali obaveze koje drutveno degradiraju. Svoje zemlje su obraivali sami ili su ih davali u zakup, ili ak imali sasvim mali broj zavisnih ljudi. U Slanskom primorju se oni nazivaju batii i gepo1*, u Konavlima vlaste- liii, a vrlo verovatno je da istu kategoriju predstav- ljaJU i dedii, poznati u Popovom Polju. Ista razlika izmeu slobodnih batinika, koji se ve raunaju u vla- stelu, i zavisnih ljudi dolazi, bez sumnje, do izraaja i u turskom defteru iz 1455. U upi Tilavi u Vrhbosni Turci su zabeleili broj kua i pri tome odvajali kue raje i kue vojnika. Jedan docniji dokumenat pokazuje nam da su i ljudi iz Slanskog primorja, svakako batii", slu- ili u kraljevoj vojsci. Vojevanje i noenje oruja je bilo bitno obeleje vlasteliia" otuda su ih Turci zapisi- vali kao vojnike. U-jednoj polovini konavaoske upe i u pomenutoj upi Tilavi znamo sluajno i brojni odnos izmeu zavisnih ljudi i slobodnih batinika. U Sandalje- voj polovini Konavala je od 300 kua 65 pripadalo vlaste- liiima. U Tilavi je na 88 kua raje dolazilo 46 kua vojnika". Kao to se iz toga vidi, odnos je veoma razli- it: dok je u Konavlima tek svaki peti domain vlasteli- i u popisanom delu Tilave svaka trea kua je bila iz redova vojnika". Zbog toga se nita ne sme zakljuivati o ostalim delovima Bosne o kojima nemamo podataka. Pada u oi da je na dve poznate teritorije procenat slobodnih i povlaenih srazmerno velik. Izgleda da proces izgrai- vanja veih vlastelinstava i ukmeivanja u Bosni nije u toku itavog srednjeg veka bio daleko odmakao.

Znatan deo zemljita upa i sela iskoriavao se zajedniki. Panjacima, planinama", zemljitem oko voda i sl. sluili su se svi stanovnici upe. Samo su gajevi, umice u kojima su drani volovi za oranje, bili zatvoreni za susedna sela. Zajednika zemljita su kori- stili i vlasi koji su se tradicionalnim putevima

528

'.

u odre- eno doba godine pojavljivali sa svojom stokom. Verovatno da ova slika stvorena na osnovu podataka o krajevima blizu Primorja u optim crtama vai i za ostalu bosansku te- ritoriju.

Agrarna proizvodnja je najveim delom poivala na radu zavisnih seljaka. Ali o njima veoma malo znamo. Nije poznat ak ni njihov naziv. Jo uvek se odravalo ime otroka^ mada su od kraja XIV veka kraljevi energino suzbi- jali prodavanje ljudi i time uklanjali najtei oblik za- visnosti. Kada se poetkom XV veka jednom vlastelinu do- zvoljavalo da izae iz grada sa svom svojom obitelju, svo- jim blagom i svojim otrocima, re je, bez svake sumnje, o zavisnim seljacima, tim pre to mu se obeavala zamena za selo njegovo batino gde e one svoje otroke ispratiti". Otroci su se i u okvirima bosanske drave, kao i drugde, stopili sa ostalim zavisnim seljacima vrei iste oba-, veze, ivei u istim selima i istim nainom ivota. Po- neka ena sluei u kui gospodara smatrana je jo uvek za rabu i ak iz Dubrovnika vraana svome gospodaru. Na teritoriji koja je nekad bila u sastavu srpske drave i- veo je jo i naziv sebri, dobro poznat u Srbiji kao oznaka za seljake i pripadnike zavisnih slojeva. >1z srpskog, vremena je nasleen i naziv vlatak -1 koji je bio poznat i u okolini Kotora gde je oznaavao upravo zavisnog seljaka. Dok se u nauci popularni naziv kmet u ovo vreme jo ne upotrebljava u znaenju zavisnog seljaka, stvarni opti naziv je ovek i ljudi. Od vrha do dna drutvene piramide svi su bili ljudi viega od sebe. Kao to su vla- stela ljudi vladaoca ili oblasnog gospodara, tako su i najsiromaniji stanovnici ljudi onoga iju zemlju rade i kome slue. U latinskim izvorima dubrovakim bosanski zavisni ljudi oznaavani su terminom vilanus, onim istim kojim su Dubrovani zvali svoje seljake.

529

'.

Verovatno je samo jedan deo zavisnih seljaka vukao svoj neslobodni status iz davnine, drugi deo'je postajao vla- tak primajui tuu zemlju usled siromatva, ili time to je podloen nekom gospodaru. Darovnice kraljeva ili oblasnih gospodara morale su, bez sumnje, dovoditi jedan deo slobodnih ljudi*u zavistan poloaj. Sudbina jedne ko- navaoske porodice pod bosanskom vlau vrlo lepo ilu- struje taj put do zavisnosti. Knez Pavle Radenovi je Per- kino selo darovao brai Nosanoviima, koji su ga verovatno naselili ili oiveli, jer je docnije nosilo njihovo ime. Kada je, meutim, Sandalj Hrani za kratko vreme zagospo- dario itavim Konavlima, darovao je selo zajedno s braom Nosanoviima konavaoskom popu Radinu i njegovom sinu. Ubrzo je ovaj deo upe doao opet u ruke Petra Pavlovia, pa je on selo zajedno s porodicom darovao dubrovakom vla- stelinu Ivanu Lampre Crijevia. U to vreme su braa, ne- kada slobodni batinici i gospodari svoga malog sela, go- vorila da su ljudi vojvode Petra Pavlovia, a da slue Crijeviu. Verovatno nisu uvek promene bile tako este, ali je rezultat bio isti: stanovnici darovani sa selom nekome postajali su po pravilu i najveim delom njegovi zavisni seljaci. I ve spominjani izvetaj o franjevakim mana- stirima govori da su siromane ljude date manastirima da budu .Doba^pez -a1gp, svetovna gospoda tj. kralj ili oblasni gospodari, esto oduzimali i zamenjivali.

 (139122)

530

Zavisni seljaci su nesumnjivo bili vezani za svoje gospodare. Oblasni gospodari redovno su protestovali i za- htevali

 (139122)

531

M,

.CL ia*1' ||j/-(U plm* N|(|//I1 /u^< |<i.;j <|j/<jk/m ilL'1M.r gk'4 tk . ku/'v aj)(. G(| (/kcgL^'/* ^GP1I<1l1|< tgilll l4j>1(;-i1l"l*mc ki II n </vlnj \'C1
(</'( L|| N

K</A|'LL1>

KL

MP1/\L<,11M

II

|<||

|1 -u/n!/^*.

&

1.GTK

1M1/

GTkJ|1/ GK

L>ML*GT<

K(|

P .

1.G (>

kMN

II

GOLLO

G|1'4*v rL*STL

lLjGO<>NL,|G

Nv/1*GS7

LILL|.

NK(1

01/

lnn^lMC&k

1GK0C

pleNj,

1N^1.

mket^,

.<L1<*1,

<*.G-1NG,G k-go GNNNL*.

1|<T,Kj,LL.1/GLL//M
g

RgG

>1K^|(L NkT II

1><k!l< A 1L'^

11u1PNG'1N14-k.

puens-( V

[<0
pg*T/M.C'.'

SN4L*
T-*

CrMSKS

r|SK*!

||G1K4SK:

11<|<1,/''</

G(1G11L1/-/

K-JMD-J

1-|<([NGj

SjKNlLs'

(|'5"

aL(<

b1

|/m1|'g

,(I0**L/(.-

g-, kj<I}c:nn 1\N^ 'g k*l

'J-*A /g?1 .*te 6 NU/INJ^/N 4R^

'GK^. N^.<6,L,<J'
{J-1L* b^GkJ.K^MM^.MGLKN'.'.MLlu! (gj(L<Ji*g (.1-S^KNN 'LKL|G/; 10jG/ ' '" ...................... .. g * l *. * %' I -

^U7N*GLL/ idlmvg<3 CNNNLLCLj1{GN

(.

| . . . . . ... J- - V....

11

.... -

*.

111C1 . ,< i<1| J G1GTG G .

" GI

j! I < 1 M. 1|<\L<11'1|M I'-

......

....

pi

</,

<|^G/., //S K1* (1< / S |/A;'|/./G //</

/(JI///-//T1 (1/<'

<**?> <mu<k*n<,,,:|*^g1.'vAm||m^nkmt^+*.*dd&rbcmknk*a' M1AI ligvl-tm&j1<At*l<: /rmuln-m/ign&I-.

k&ne* N m+Gfjm
1d.mk

(m!1* S mkmzdimkgk'<n<p.'.'.:mv'C'1ge.'tkbele^^ni^hmg^Jisall* srpst ^M|k'b pvktkk !1 m,nls</g*g(.<1ll eln /i 1i|<

II6<<. im paksl* Ju-iga^ gk<koak* g-g/Lne /k^ (Jam*ngiglngi6 /< pmigt* Gidak i^-ngnm^i i"t( <^.gl< egtid -lk^/tim<?'

I a-((<'*AL k IMSMBP-SOMJ. KK A<KIeM* M<?1G P1%1vNgt VUSN*: G1e1GL*>-:NNjOG011M>1L*.;NPtH1bp*1LN?gLj'^<M!-

k g|(' I jg>s(1 g K'Lg?" |'vgkolk;!l l1ls((L A-l Ae-{'i rtemkcGgJNA^ALjJv^knk* nkmn TipAnkn^ T^(G 1.L (tpsrtt n!m<( imi <Ug<<tn*(.
ITK

M<I0(1UN0' A'1/ KL1T/.

j{,'/. k'*rlL(.

k>.|

NItGJ 1){*M1.

(p(^.(. ((SINM1-

T-P1 NGSTKM!

M.1S

^ D^./iJ.

(?| ;(. N<

kjIp/
S1LL[

ags-gkitva
LJG

TKOLISN jgLKG(.1N/1L|

RT<5((|<G1(, NA

ILI

K<C(GKL1. N

AMsTg

6(1

KPSGGKN
STIS((N

(-(N(.lL1>

ctgbLkK akL

(gc%S

K-\NA<K

1,SG'K-1Ni

PNMMO

^JGL>^iM1.

M(NL*1TK-1M1( ((L(, p 1.-1'NJGrl*eTKG ^rnst(,| /-G,'^':-' L&td'.I A'N1> m(( ({|<rr-1('( J11NN 1|"<'-(p1,'^*C kML(KS<|L/1 |*rk<}'(TNM (1 L!g^k% - , , .

II

gvem erek*
(ommmgk

|^s p.-nG Jkm S(!im St/|nakkgn nkjlkjo Lzgj/^k |[Uk*(^(., ((S1l-gi(, i*^-mm^ cg*tJ^(. (Lk-/!/^. |mkg
i(|11g (.'L-kt/le nnl^Ang^jvne
g/g/.(-g

ek^kLIDnpgck uUkt

gr,!*-)

dLj/a^nnk
(*<

(mn<

p-^ks^ciie
n^ksgo^

rdkmketksmnM^Njg/!
|((<-l<|'SG e1u1

tj(utv|M

gr-I

ATvrvvnnk
(To{.

koj.

in

grmsii

la

^**k'. ..<,(jpk-JJi p<.(||krk ain-1(/|1 lL'j(!"(u< 1(P(. 15s*1kg* 14AN4& kmllgjn*!!. an, j-^-jKO(l>''1 ' t G k-.|1ta Mv-1/ tikf!' vgcg' Ojsgo (k-giSmi* plo'
1'oGp*.\/<n?"kjml

^'<><(-/c</i*(<d(.t*

bhs-(mv

Gs^kt

k^/pk*<

(/Ueng|

k*j(-(L1,

Sgsl^gI.

n^mgddork^
Sm(A!1>

1(U4/U:<|
^I.K?LL!.L * SJSN

Gg((v/I4 k-(1<(L11J(vLL(, K1/(|), kT(k/I(, gteim.i (L('< ST/i, (. (Jmlmk NN-|G|1 K-J/1(P| PSpI^ 1|SiL'(gGLC k-|M(K &>'K7(IC <'K.(>9L<1\ J1LL1, 1G.|(./11/U1& /-KO/KOLOLLK |(-(A||(&NGLL. v 4 T<g<g-1U.NLL GPLOLLJk. //(s-v(K*L*LL( G((A<(L1l^ GKOG&zAOlLk SK^LLL G(*,'L(1LL|. KAKKMDStK* PS^IIJ/

GK0M|^O(U\(.'^>a*/1'JG|LL* voK|1M0LL(.

T*'K^(/.1G<0K(1

k-tngvpl!.

/iKL-SGJbIMt!.

GKNO^vMJ,

r1A(I.LLk

|M**<*(LCDlk

'Oonmkomk

^L-tJNSSOeI/KGL

.-/;<|Lp|. (/ |M1 L(1 JGMPJ(LLk GL-GL^vLL

/^GvSID(Mk G KN<^/. <5K1LL1 TNUJ(L<LLL GKN1'<;LL|. <!(>(.LL1. LNK(U((>(LL1 NsGLL// |GtKj1J^<l(>G((1J1

(I

6.

I - . - - 1394.

1 <'//IV

'- ((* .0 (^^^/**' ^^ '^^'/1-. 0^4'^ --^ ^ * '^ */,1;*11-''- . 6 '*1

*1 *

. . . 4 ... .^^ 10 |^* ^. .^^ 1* *-* I^;

^^'^1'^*^/

,*, {;1{'*4',1.
^1<*< *<^ >*- /

0*1

^^ ^ /^./^ *

1>($
; 10<- #''/

1.^.^/ #<**( -^ (>-/7 ^^ :*<'34<'/:',. * .*, ',1(1 " (/

-///

^:/ - '**.)'
(^*

<

'

|.| 4

.-<(.. < . ('<.. ( .

, (11/!<. ,*( >/1'|| I <1< /-^<-</ /^ 1/!|.<4. (*. ' -< 1. I 1./-1 ^/.- <'/<*</)/ 1.1//*

;' (|^' . ^ 01< 1 << >11 < *; ( IV. 114 //'/.^.. -/ 11. (,1 ' 1-/0 <|-' ' V; .'

.1.

6'

. ( III

(. I

, 5. 1399.

/^/

 (1391 1422)

537

odlazak ljudi od jednog gospodara drugome. Jo se sredinom XIV veka ban Tvrtko obavezivao svome vlastelinu Vlatku Vukoslaviu da niko, pa ni on sam, nee primiti Vlatko- .vog oveka. Ipak mobilnost stanovnitva bila je prilino velika. U vreme turske opasnosti ljudi su beali daleko od svojih kua i svoje zemlje. Sligno je bilo i u godinama nerodice i gladi ka^a su ljudi iz unutranjosti u masama dolazili u Primorje, traili prilike da se prevezu u Italiju i u velikom broju umirali pred dubrovakim kapijama.5* Turski defter iz 1455. daje nam dosta neobinu sliku o maloj teritoriji koja je popisana. Dok, s jedne strane, pada u oi srazmerno gusta naseljenost sela koja imaju i po 3050 kua, s druge strane, opaa se da je skoro polovina sela sasvim pusta.

Zemljini odnosi u Slanskom primorju, od kojih smo poli u gornjim razmatranjima, stvarali su izvesne te- tkoe Dubrovanima. Radi Sankovi, nekad toliko naklo- njen gradu, pokazivao je jo u vreme predaje veliko neraspo- loenje zbog svoga sela Lisca i njegovih zaselaka. Jo u toku pregovora Dubrovani su molili kralja da Radiu na drugoj strani da zamenu za selo i zaseoke koji e pripasti gradu zajedno sa itavim Slanskim primorjem. Iako to nieu lostigli, Radia su ipak odobrovoljili i on im je posebnom poveljom darovao selo Lisac sa svojim zaseocima.

 (1391 1422)

538

Time su Nove Zemlje, kako su Dubrovani od tada nazivali taj pojas zemljita uz kamenitu obalu, konano i potpuno do- bijene, ali samo za kratko vreme. Politike bure tih go- dina, za koje su Dubrovani govorili da od potopa svijeta nije se toliko svet smel i vrtjel koliko sade, odvele su Bosnu i Dubrovnik u suparnike tabore i neprijateljstvo u kojem su grubo zbrisane tekovine dobrih odnosa iz po- etka Ostojine vlade.

je posle poraza kod Nikopolja, obnovljene pobu&e plemstva U Slavoniji i tekoa koje je imao s ugarskim velikaima, izgubio u velikoj meri autoritet koji je prethodnih godina stekao. Poloaj mu je bio prilino nesiguran, tako da se bosanska vlastela i novi kralj nisu morali plaiti od nje- gove reakcije. Utol^gko pre to su se opet opredelili za aktivno podravanje Ladislava Napuljskog u borbi za ugar- ski presto i to su u Turcima otkrili jakog saveznika koji je mogao priskoiti u pomo u sluaju opasnosti.

igmund se uprkos svemu nije pomirio s odbijanjem svih njegovih prava i pretenzija u Bosni. im su do njega doli glasovi o preokretu u Bosni, ispoljio je nameru da krene u pohod protiv Hrvoja koji se pridruio Turcima i koji hoe da ratuje protiv onih to su u Bosni verni kralju. Dalji dogaaji pokazuju da optuba zbog

 (1391 1422)

539

saradnje s Turcima nije bila bez osnova, a pod svojim vernima 14 je kralj, verovatno, podrazumevao preostale pristalice svr- gnute kraljice, koji u taj mah jo nisu prili Ostoji. Traio je od svojih gradova sauvano je pismo upueno Trogiru da mu upute strelce neophodne za borbu u bosan- skim klancima i pod utvrenjima. U pohod je krenuo tek u julu 1398. i upravio ga prema Hrvojevim zemljama na zapadu. Logorovao je u jedan mah pod Vrbakim gradom, ali ne znamo da li je prodro u Hrvojevu upu Sanu koja je bila prva na udarcu. U svakom sluaju, sredinom avgusta se ugar- ski kralj ve vraao iz pohoda, a odmah zatim je dolo do bosanskog protivnapada. Hrvoje je neposredno posle kralje- vog povlaenja uao s vojskom u upu Dubicu, zauzeo je i gospodario njome pune tri godine. igmundov pokuaj da intervenie u Bosni i odri ranije pozicije svrio se porazno.

Protiv Bosne je upuena jo jedna ugarska vojska u no- vembru, ali o njenom delovanju nemamo nikakvih obave- tenja. Pri samom kraju godine, Ostoja je otiao na sever i u januaru boravio u Usori va slavnoj naoj vojsci u Linici". Oigledno je Ostoja jo uvek bio uznemiravan od strane Ugarske. Tek je u aprilu 1399, skoro godinu dana posle izbora, dospeo da se krunie. Sredinom godine, Du- brovani su dolazili na pomisao da treba da posreduju izmeu kralja igmunda i Bosanaca i to zbog svoje koristi i svoga dobra. Njihov poloaj je zbog tesnih veza s Bosan- cima, posle ustupanja Slanskog primorja, postao dosta de- likatan. Prebacivalo im se da su zajedno sa Bosancima a da su ovi u sporazumu s Turcima, stoga im je kastelan

540
S. irkovi; Istorija srednjovekovne bosanske draveOmia

sav^tovao da bi bilo dobro da upute svoga poslanika kralju igmundu. Dubrovani su se jo jednom vratili na misao da upute poslanika i porade na izmirenju Ugarske i Bosne, ali su ubrzo odustali poto je stvar postala ne- aktuelna zbog dosta dugih igmundovih boravaka izvan zemlje. Bosanci su ba u to vreme ivo radili na uspo- stavljanju veza izmeu Turaka i Ladislava Napuljskog. U avgustu 1399, tursko poslanstvo je preko Dubrovnika kre- nulo na drugu stranu mora, a izgleda da je jedno i docnije pokuavalo da pree, pa je bilo zadrano. Nema sumnje da je sve to bilo upereno protiv igmunda i da je trebalo da obezbedi podrku predstojeoj ofanzivi Ladislava i nje- govih pristalica protiv igmunda.

Dosta je ipak vremena proteklo dok kralj Ostoja, Hrvoje i sam Ladislav, u kome su oni gledali previsokoga kralja ugarskoga", nisu zapoeli odlunije akcije. Pristalice igmundove su u toku 1400. dospevale da se brane, kao to je to inio jedan maarski vlastelin koji se odrao u Kninu pred Hrvojevom opsadom, i da napadaju bosansku teritoriju kao to su to inili Nikola Gorjanski i Ivan Moroviki. Bosanci su tada ipak vaili kao moni i re- ima i delima i susedna hrvatska vlastela je novcem otkupljivala svoju bezbednost od Hrvoja. Od Pavla Zrinj- skog se trailo samo 200 dukata da bi bio ostavljen na miru, a kad to nije dao, strahovito su mu opustoeni posedi. Ozbiljan preokret je nastao tek kada je nezadovoljno ugarsko plemstvo u prolee 1401. zatvorilo igmunda Luksembur- kog. /V

541

Hrvoje i Ostoja su se tad bacili na darhmatinske gra- dove. Ve u junu, u ime kraljeva Ostoje i Ladislava vojvoda

542

je zatraio od Zadra da istakne zastavu Anujaca, obea- vajui istovremeno punu zatitu gradu. Zadar je posle kra- ih pregovora u kojkma je seoi ooezoedio ostrvo Pag i grad- ske prihode, primio vlast Ladislava i postao njegozo glavno uporite na ovoj strani Jadrana. Bosanski kralj i vojvoda Hrvoje su se na slian nain obratili i drugim gradovima, ali nisu naili na povoljan prijem. Dok je Tro- gir stupio u pregovore, ali odlagao odluku dok se i ostali gradovi ne opredele, Split se energino odupro i ak osvo- jio Hrvojev grad Omi. Ali kada je u decembru 1401. tvrdi Klis pao u ruke Ivania Nelipia, Hrvojevog zeta i po- magaa, pozicija gradova je naglo oslabila. Pokazivali su se daleko popustljiviji, dok u maju 1402. Trogir i ibenik nisu priznali Hrvojevu i Ostojinu vlast i preko njih vlast Ladislava Napuljskog. Kao u Tvrtkovo vreme, Bosanci su gradovima zajamili dotadatnju autonogliju i sva prava koja su uivali pod ranijim kraljevima. Uskoro zatim se aktivnije umeao u dalmatinske prilike i Ladislav Na- puljski, poslavi svoga admirala i namesnika s nekoliko galija u Zadar. Hrvoje i Ladislavljev admiral Aldemarisko zauzeli su posle toga Vranu, tvravu Ljuba kod Nina i naterali Split da se potini. Ladislavljeve pristalice su jaale i u Ugarskoj, uprkos tome to se igmund jo kra- jem 1401. oslobodio zatoenitva i zajedno s malobrojnim ali odanim velikaima pregao da se uvrsti u dravi. Na stranu Ladislava je odluno stao i tadanji papa Bonifacije IX, koji je delovao na ugarske prelate da se okrenu protiv igmunda. Kada se porazno zavrio pohod u Hrvat- sku igmundovog bana Pavla Beenjija, poetkom 1403, si- tuacija Luksemburgovca je postala kritina. Od Primorja do Drave itavo plemstvo je priznalo vlast njegovog supar-

543

STEFANA OSTOJE

nika, a u samoj Ugarskoj je protiv njega bila veina naj- istaknutijih velikaa.

Ladislav je tako povoljnu situaciju koristio mlako i bojaljivo. Posle dugih, skoro polugodinjih priprema, on se najzad poetkom jula 1403. odvaio da pree u Zadar da bi odatle poeo zauzimanje svoje kraljevine. U gradu ga je saekao Hrvoje za koga se u kraljevoj okolini govorilo da je glavni razlog to su se Dalmacija i Hrvatska opredelile za Ladislava. Oekivao se i dolazak Ostoje koji je smatran za Ladislavljevog vazala. Za vreme Ladislavljevog boravka u Zadru su, ipak, u prvi plan izbili ugarski

544

crkveni i sve- tovni velikai, koji su pregovarali o krunisanju i tra- ili da kralj doe u Ugarsku. Uprkos velikom broju pri- stalica, potpunoj podrci Bosanaca i veoma velikom za- uzimanju pape, Ladislav nije skupio hrabrosti da poe dalje od Zadra. S ugarskim magnatima se nagodio da u Zadru bude krunisan, iako je bilo oitledno da takvo krunisanje bez prave krune i izvan zakonitog mesta nee biti smatrano za ispravno.

Za to vreme, igmundove pristalice u Ugarskoj nisu klonule duhom, iako od svoga kralja nisu imali mnogo po- moi, jer je on, kao i ranije, otiao u eku da se tamo bori za prava svoje kue. Zadravi Budim i Stolni Beo- grad i nanevi nekoliko poraza stranci Ladislava Napulj- skog, malobrojne lgmundove pristalice su navele kralja da se vrati u Ugarsku. igmund, koji je pokazivao isto to- liko odvanosti u borbi koliko njegov suparnik bojalji- vosti, poeo je da jaa svoje redove obeavajui amnestiju i pozivajui velikae da mu se vrate u vernost. Nekoliko manjih vojnih uspeha bilo je dovoljno da sasvim zastrai Ladislava i on se u oktobru poeo spremati za povratak u Italiju.

 (1391 142.!)

545

Tada je znaaj Bosne opet skoio, jer je bilo jasno da samo ona moe braniti Ladislavljevu stvar u Hrvatskoj i Dalmaciji. Jo jednom je kralj Ladislav imenovao Hrvoja za svoga namesnika u Ugarskoj, Hrvatskoj, Dalmaciji i Bo- sni, a uz to mu je jo dodelio titulu hercega splitskog. Dao mu je neposredno na upravu Split i ostrva Bra, Hvar i Korulu. Posle kraljevog odlaska, poslednjih dana okto- bra 1403, vlast nad Dalmacijom je faktiki dola u ruke Bosanaca, a Bosna se u ovim krajevima pojavila u onoj ulozi u kojoj je bila pre vie od jedne decenije. Meutim, u su- tini, je poloaj bio znatno drukiji nego u danima Tvrtka 1. Pre svega, bosanski kralj je imao u itavoj bosan-skoj aktivnosti drugostepeno mesto. Ve kad je Ladislav dolazio u Dalmaciju smatran je Hrvoje za glavnu linost u taboru kraljevih pristalica na ovoj strani Jadrana, a pre nego to je otiao, Ladislav je i formalno uzvisio hercega kako hercekom titulom koja je podizala rang, tako i namesnitvom koje je obrnulo prirodni red: kao bosanski velika Hrvoje je bio pod vlau Ostojinom, a kao kraljev namesnik uzdigao se iznad njega. Takva je situacija, ra- zumljivo, nosila u sebi opasnosti od novih unutranjih sukoba. Politika Ostoje i Hrvoja se u jo jednoj stvari razlikovala od dranja Tvrtka u borbi protiv igmunda Luksemburkog. Dok je prvi bosanski kralj ostavljao Dubrovnik sasvim izvan svih zapleta, Ostoja je i prema njemu zauzeo isti stav kao i prema dalmatinskim gradovima. Dok je Hrvoje zbog poloaja svojih zemalja i svojih veza u Hrvatskoj bio u izvesnom smislu predodreen za veu aktiv- nost u Dalmaciji, samom Ostoji se pruala prilika da se proslavi na ovoj strani.

Kao to je ve reeno, ratovanje Bosanaca s kraljem igmundom 1398. i ceprijateljstvo koje se produilo dalje nije ometalo dobre odnose izmeu Bosne i Dubrovnika. Po- sle srdanosti u vreme ustupanja Novih Zemalja dolazilo je do raznih manjih nesporazuma, kojima su gotovo uvek bili ispunjeni dubrovaki odnosi sa susedima. Bosanci su se a- lili zbog prebegavanja ljudi, prodaje bosanskog roblja, zadr- avanja turskih poslanika itd., dok su Dubrovani bili nezadovoljni i protestovali zbog pojave novih carina u blizini grada, zbog prodaje soli u Sutorini, zbog pojedinog napada i pljake i slinog. Oni nisu uzeli suvie za zlo uee neke okolne sitne vlastele u zaveri organizovanoj 1400. s ciljem da se izvri prevrat u Dubrovniku. 1

 (1391 142.!)

546

Vei- nom su to bile stvari koje se esto deavaju i koje su se regulisale izmenom pisama, pregovorima poslanika, bez na- roitog zatezanja i tekoa. Ti tekui nesporazumi nisu, sami po sebi, vodili krupnim promenama u meusobnim od- nosima a kamoli ratu.

Do krize je dolo tek kada se borba za ugarski presto u velikoj meri zaotrila i kad su se Bosna i Dubrovnik nali u suprotnim taborima. Kada je igmund posle svoga osloboenja uputio poetkom 1402. dvojicu svojih tadanjih odanih pristalica da u njegovo ime uzmu zakletvu vernosti od primorskih gradova, potvrdili su DubrovanI' jo jed- nom svoju vernost Luksemburgovcu. U Bosni je to bilo shva- eno kao da su dubrovaki gospari prisegli protiv kralja

Ostoje i vojvode Hrvoja, tako da su usledila prebacivanja i protesti. Dubrovaka vlada se branila da se zaklela da e davati dohodak gospodinu ugarskom i da su njegovi poslanici obeali potovati sve zakone i slobodtine koje su imali u dane kralja J1aua, a da protiv Bosne ti poslanici nisu nita traili znajui dubrovaku vernost i

 (1391 142.!)

547

elju da potuj^ ugovore i prijateljstvo s Bosnom. Pre- bacivalo se i Dubrovaninu Paskoju Rastiu, koji je tada bio knez ibeniki, da je radio protiv Bosne. Bosanci su zaista preko toga preli i docnije vidimo obostrane akte dobre volje. Hrvoje je od kapetana napuljskih galija izdej- stvovao slobodni list za Dubrovane, a grad je barkama pomogao poetkom 1403. kralja Ostoju da snabde itom tek osvojeni grad Omi. Tada su Dubrovani, takoe na molbu bosanskih vlasteoskih porodica, pokuavali da na Levantu porade za osloboenje i otkup bosanskih plemia zarobljenih posle kosovske bitke. U aprilu su Dubrovani pozivali kralja Ostoju i Hrvoja da dou u grad i vide svoje kue, i raunali da e poziv biti prihvaen, a onda je dolo do naglog preokreta.

Dvz ugledna bosanska vlastelina Pavle Matrovi i Pavle Radii, koji je pripadao rodu Kotromania, do- avi u sukob sa Ostojom, pobegli su iz Bosne i sklonili se u Dubrovnik. Ostoja se zbog toga razljutio na Dubrovane i optuivao ih da sa igmundom rade protiv njega. Poslao je svoje poklisare zahtevajui da istaknu njegovu zastavu i prihvate njega kao gospodara umesto ugarskog kralja. Dal^e je traio da mu vrate Slansko primorje, isteraju bosanske begunce i obaveu se da ih vie nikada nee primati. Za sluaj da se zahtevi ne prihvate, kralj Ostoja je davao rok od 15 dana da se trgovci povuku, da bi posle toga otpoeo neprijateljstva. Bosanski ultimatum je doao iznenada i zatekao Dubrovane nespremne za odbranu. Posade u Stonu su bile ve ranije pojaane zbog aktivnosti napuljskih ga- li 1a, ali je sve bilo isuvie nedovoljno za odbijanje jednog ozbiljnog napada sa kopna. Ipak, izgleda da se Dubrovani nisu ni trenutak kolebali u stavu prema glavnom Ostojinom zahtevu o potinjavanju njegovoj vrhovnoj vlasti. U prvi mah su se branili iskljuivo diplomatskim sredstvima. I samom kralju i bosanskoj vlasteli su isticali staro prijateljstvo s Bosnom i potrebu da potuju svoje obaveze. Kada bi sada prihvatili kraljev zahtev ne bi ubudue mogli s pravom da se brane kad se pojavi jo jaa sila i.zatrai da se njoj potine. Ranije, za vreme ratova Ugarske i Bosne i Ugarske i Srbije, niko nije dirao Dubrovnik. Primerima iz istorije su Dubrovani isto tako branili svoje pravo da pruaju utoite i navodili sluajeve kad su se opiralp i zahtevima ugarskog kralja.

 (1391 142.!)

548

Protiv traenja Novih ze- malja pozivali su se na povelju kralja i zakletve bosanskih velikaa. Svoje razloge su Dubrovani iznosili samom kralju Ostoji, zatim Hrvoju, Sandalju, Pavlu Radenoviu i Radiu Sankoviu. Njihov poloaj je bio vrlo teak. Od igmunda se u trenutku izbijanja sukoba nisu mogli nadati nikakvoj pomoi, na kopnu su sa svih strana bili okrueni zemljama bosanskih velikaa, dok su more kontrolisale ga- lije Ladislava Napuljskog. Zbog toga su morali najvie ra- diti na tome da privole velikae da spree ostvarenje kra- ljevih pretnji. Istovremeno su, da bi dobili u vremenu, podseali Ostoju na ugovore koji trae da se pre izbijanja neprijateljstava trgovcima da estomeseni rok za pri- kupljanje imovine i povlaenje iz zemlje.

 (1391 1422)

549

Sandalj i Pavle su obeali podrku gradu, dok se Ra- di Sankovi potpuno solidarisao s Ostojom i pokrenuo pitanje svojih sela u Slanskom primorju, On je i otvorio neprijateljstva time to je sredinom juna 1403. uao s voj- skom u Nove Zemlje i proterao dubrovakog kneza. Tada su se Dubrovani jo vie okrenuli Hrvoju i ponudili mu tajno godinji danak od 500 dukata ako ih pomiri s Bosnom i sprei dalja neprijateljstva. Vojvoda je dao obeanja u koja su se Dubrovani pouzdavali znajui snagu njegovog uticaja. Ono to Vi hoete htee itava Bosna poruivali su tada Hrvoju, ali su se u svojoj oceni prevarili. Iako je Hrvoje traio od kralja da ne napada Dubrovnik, iako su Sandalj i Pavle Radenovi bili uzdrani, Ostoja nije mi- slio da odustane od svoga plana. Poetkom jula izjavio je dubrovakom poslaniku da grad treba da povue ljude iz Primorja, jer e uskoro doi s vojskom. I zaista, 15. jula je provalio na dubrovaku teritoriju, pljakao i pustoio je gotovo do gradskih zidina. Iako su se pronosili glasovi da grad nee biti u stanju da se brani ni tri dana zbog osku- dice u vodi, Dubrovani nisu poklekli, ve su upravo tada preduzeli ozbiljnije mere u pogledu daljeg ratovanja. Po- to je domae stanovnitvo bilo nedovoljno, odluili su da preko Mrke arkovia iz Valone zavrbuju Turke koje bi prevezli, platili i prepustili im sve zarobljene Bo- sance. Daleko su im blii bili Crnojevii i drugi Ze- ani, neprijatelji Sandalja i Bosne, pa su zatraili savez i s njima. Nije poznato koliko su ratnika Dubrovani prikade pokuao da bosansku trgovinu orijentke prema Ve- neciji i da mletake trgovce to jae zainteresuje za svoju zemlju. Ponudio je Republici podgrae Omia ili drugo koje mesto za stalni boravak trgovaca, obeavao im monopol u trgovini i osloboenje od svih dabina. Mleani su ote- zali pregovore kolebajui se u pogledu Omia i najzad odluili da ne prihvate ponudu nekog grada u Dalmaciji, a kako je Ostoja odustao od elje da samo Venecijanci ku- puju i prodaju robu u Bosni, sve se svrilo na uobiajenoj privilegiji o slobodi trgovanja i kraljevom odricanju od dabina, i to tek u poslednjim danima prve Ostojine vlade.

Uskoro posle Hrvojevog imenovanja za hercega i name- snika Ladislavljevog u Ugarskoj, Hrvatskoj, Dalmaciji i Bosni, izbio je na videlo antagonizam izmeu monog her- cega i kralja koji je ostajao u njegovoj senci. Na jednom stanku odranom krajem oktobra ili poetkom novembra

 (1391 1422)

550

Ostoja se javno raziao sa Hrvojem optuujui ga, izmeu ostalog, da je upravo on kriv za rat protiv Dubrov- nika. Ovaj unutranji razdor imao je neposrednih reperku- sija na politiku .orijentaciju: poto je Hrvoje bio uz Ladislava, Ostoja je poeo traiti dodir sa igmundom i to na bazi uspostavljanja odnosa iz doba kralja Lajoa I. Upueni u situaciju, Dubrovani su pregli da prodube jaz i smaknu po mogunosti Ostoju s bosanskog prestola. Nji- hovi poslanici na putu za igmundov dvor svratili su kod Hrvoja i otvoreno mu govbrili da treba da se oslobodi Ostoje, koji se pokazao i prema njemu nezahvalan kao lucifer. Nama izgleda poruivali su Dubrovani da je sada vreme i prilika da uzmete gospodstvo za sebe. Uko- liko ne bi hteo da sam uzme vlast u Bosni, poruivali su da ima i boljih i razboritijih Kotromania od Ostoje. Dubrovani su imali u vidu i preporuivali Pavla Radi- ia, koji je ve od pre rata sedeo u Dubrovniku, gde kod ljudi nije uivao nikakav ugled zbog toga to nije ue- stvovao u borbama. Hrvoju je predlagana zajednika borba protiv omrznutog Ostoje, ali on plan nije prihvatio, jer je svoju ulogu video u tome da izmiri Dubrovnik s Bosnom. Dubrovani su tada nastavili s aktivnijim ratnim dej- stvima pomou svojih galija koje su odsekle bosansku obalu s morske strane i nanosile tete okolnom zemljitu. Jo uvek su pokuavali da unajme nove ratnike u zetskim obla- stima i verovatno su u ovo doba uputili flotu u Neretvu i spalili trg. Drijeva. Sve to, meutim, nije mnogo znailo

551

jer su na diplomatskom polju doli u dosta nezavidan po- loaj.

Posredstvom mavanskog bana Ivana MoroVikog Ostoja je najverovatnije , poetkom decembra, uspeo da se izmiri sa igmundom, priznavi njegovu vrhovnu vlast. Luksem- burgovcu je potinjavanje Ostojino dobrodolo da obnovi svoj ugled, tako da re nije naroito mnogo starao da zatiti interese svojih vernih Dubrovana. Situacija je bila po- malo paradoksalna: izaziva rata je postao vazal kral>a igmunda, a njegove rtve su traile oslonca i pomoi kod najveeg protivnika svoga vladara, zbog koga su se izloili najveim nevoljama. Dubrovaki poslanici koji su neto ranije stigli na ltmundov dvor s misijom da izloe sva stradanja koja su pretrpeli zbog svoje vernosti i da porade na otklanjanju posledica rata, doiveli su teko razoa- ranje. Mavanski ban je, ugovarajui mir, bio prihvatio Ostojinu tezu da je Dubrovnik kriv za rat zbog dranja od- metnika bosanskog kralja, tako da je zahtevao od Ostoje samo da dozvoli trgovanje Dubrovana u Bosni i da potuje gra- nice iz vremena kral>a Tvrtka I. Naravno. itava Ostojina pria nije imala anse da se odri, jer su Dubrovani raspolagali pismima Ostoje i bosanskih velikaa sa zahte- vima koji su doveli do rata. I pitanje begunaca je vie smetalo nego pomagalo Ostoji, jer se sad pokazalo da je Pavle Radii zbilja bio pristalica igmundov i da je posle osloboenja iz Sandaljeve tamnice polazio u Ugar- sku, ali nije mogao proi. U pogledu Novih Zemalja Du- brovanima takoe nije bilo teko da poveljama dokau svoja prava.

552

Uporedo s argumentisanjem u Budimu, Dubrovani su odravali veze sa Hrvojem ne odustajui od svoga plana da se Ostoji osvete za nevolje koje im je naneo. Poslednjih dana 1403. Hrvoje se trudio da postigne izmirenje s Ostojom i zapoeo pregovore preko posrednika. Ve pre toga su Du- brovani poruivali Kotoranima da su Bosanci u velikom razdoru i da jedan ide protiv drugoga". Oigledno je Osto- jino pribliavanje igmundu izazvalo novo nezadovoljstvo u zemlji. U samom poetku 1404. Ostoja je bio prisiljen da vrati Pavlu Kleiu, koji je jo pod Tvrtkom bio vojvoda, sve zemlje i gradove koje mu je bio oduzeo u leto 1403, kad su patareni doveli Pavla u Dubrovnik. To je jedan od retkih poznatih sluajeva da stareine bosanske crkve vidimo na delu kao arbitre u odnosima vladara i vlastele. Djed bo- sanske crkve je s krstjanima koji su imali da odvedu Pavla

Kleia u Bosnu i vrate na njegove zemlje poslao u Dubrov- nik pismo u kojem kae kako najdosmo gospodina kralja da mu opet njegovo vrati jer mu je bilo bez krivine uzeto. Do pravoga mira u samoj Bosni ni tada nije dolo, jer je sredinom januara 1404. tajno sklopljen savez izmeu Hrvoja i Dubrovnika suprotiv kralju Ostoji na njegovu pogibelj i rasutije i prognanije van iz kraljevstva. Obe strane su se obavezale da e ratovati u Humskoj zemlji, gde je trebalo da Hrvoje za kralja Bosne proglasi Pavla Radiia, dota- danjeg bosanskog izgnanika u Dubrovniku. Taj savez se, ko- liko znamo, nije uopte oprobao na delu. Poetkom marta se ve znalo da se Hrvoje pomirio s Ostojom i da su meu njima uspostavljeni normalni odnosi: Hrvoje je Ostoju primio za gospodina", a kralj njega za slugu. Uz Hrvoja je tada bio i Sandalj Hrani, tako da se Bosna za trenutak umirila i napustila intenzivne veze s Ladislavom Napuljskim. Pomirenje Hrvoja s kraljem igmundom, na kojem su Dubrov- ani uporno radili ve od novembra 1403; postignuto je sada samo od sebe, iako na posredan nain. Time su i bosansko- dubrovaki odnosi vraeni u staru koloteinu pregovora na ugarskom dvoru.*Kralj igmund je na kraju usvojio du- brovako gledite i zatraio od Ostoje da vrati oduzeto zemljite, dok je sebi rezervisao pravo da

553

presudi o rat- nim tetama. Ostojine obaveze su bile sasvim jasne, ali je on odutovlaio njihovo ispunjavanje uprkos dubrovakom insistiranju i albama.

Uto je izbio, jedva mesec dana posle izmirenja, novi rascep u Bosni. Krajem aprila je kralj Ostoja odravao stanak na kojem nisu uestvovali herceg Hrvoje i vojvoda Sandalj. Ve sredinom toga meseca Hrvoje je vaio kao od- metnik od svoga kralja. Tada je oigledno predstojao od- luni obraun izmeu kralja i hercega. Do njega je dolo negde u prvoj polovini ili oko sredine maja 1404. i zavrio se porazom i padom Ostojinim. Sudbina Ostojina je bila reena time to je vlastela koja je dotle bila s njim prela na Hrvojevu stranu. Zbacivanje Ostojino je i po oceni-savremenika bilo delo hercega Hrvoja. Bivem kralju se prebacivalo da je krio vjeru gospodsku! i bespravno oduzimao batine vlasteli, zameralo mu se verolomno dra- nje i sigurno mu se u teret stavljala i kapitulacija pred igmundom Luksemburkim. Sukob je, ipak, u osnovi bio dublji: doavi na vlast kao tienik velikaa, Ostoja je pokuavao da se oslobodi tutorstva i povrati autoritet kraljevskoj vlasti, rtvujui tome linom cilju i spoljno- politike uspehe iz vremena najtee ugarske krize. Poka- zalo se, meutim, da su oblasni gospodari ve toliko oja- ali svoju mo da je kralj bio nedorastao svome veoma ambicioznom cilju. Za Ostoju je nerazdvojno povezao svoju sud- binu i vojvoda Radi Sankovi. On se pojavio posle vie- godinjeg tamnovanja, u danima kad je Ostoja doao a presto, a otiao je ronovo, i to zauvek, u tamnicu kad je Ostoja zbaen s prestola. Opet je doao u ruke Sandalja Hrania koji je prigrabio sve zemlje i imanja Sankovia. Time je posle pola veka uticajnog delovanja, ova porodica potpuno uklonjena iz politikog ivota Bosne; oblasni go- spodari su bili osloboeni jednog konkurenta, a najveu korist je iz toga izvukao Sandalj Hrani koji je svoju vlast proirio sve do Neretve.

554

5. BOSANSKO-UGARSKI RATOVI

Zbacivanjem Ostoje pojavilo se pitanje izbora novoga kralja, poto itava akcija nije voena u ime nekog pre- tendenta. Jo krajem maja 1404. nije se znalo u Dubrovniku da. li je vlastela izabrala novog kralja, ali se oekivalo da je stanak okupljen. Dubrovani su, elei da sada u po- voljnijim uslovima svre ratno stanje s Bosnom, uputili svoje poslanike na sabor, spremivi, za svaki sluaj, i jedno akredivno pismo za eventualnog novog kralja. Rau- najui pre svega na Hrvoja nisu proputali priliku da se i sami umeaju i preporue hercegu da on postane kralj. Kako ni sami nisu mnogo verovali da e se to ostvariti, podseali su opet na svoga tienika Pavla Radiia. Du- brovake kombinacije nisu verovatno ni dole do izraaja, jer su Bosanci izabrali za kralja Tvrtka II, sina starog Tvrtka, kako se govorilo, dotle potpuno neangaovanog u bosanskoj politici. Prevrat u Bosni je i ovoga puta znaio prekretnicu u odnosima sa igmundovom Ugarskom. Ostoja je iz Bosne otiao u Budim i tamo molio pomo. Posle ponienja koje je doiveo on se potpuno vezao za igmunda Luksembur- kog i ve time je jaz izmeu ugarskog kralja i Bosne pro- dubio. I inae udrueni s Ladislavom Napuljskim, bo- sanski velikai zajedno s Tvrtkom II zbog Ostoje su bili uporniji i istrajniji u svome stavu. Dubrovani su poku- avali da zbog svojih interesa ublae na neki nain ne- prijateljstvo izmeu Bosne i igmunda, ali bez uspeha, jer je ugarski kralj ve u junu 1404. bio odluio da povede rat protiv Bosanaca. Vojsku nije predvodio sam kralj, ve ma- vanski ban Ivan Moroviki. On je stigao do Bobovca gde se odrala posada verna Ostoji, obezbedio grad za dalju od- branu, a drugim odredom je zauzeo grad Srebrnik u Usori u kojem se ugarska vojska odrala nekoliko godina.

555

Kralj Tvrtko II i Hrvoje Vuki su ulagali napore da na drugim stranama obezbede naklonost, prijateljstvo i po- drku. Najlake im je bilo na napuljskom dvoru gde je promena mogla biti samo pozdravljena kao trijumf kralje- vog namesnika na ovoj strani Jadrana. Kralj Ladislav je nastavio da obasipa darovima svoje pristalice, a kralj Tvrtko II i bosanski oblasni gospodari su ostali poslednji branioci njegovih pretenzija na ugarski presto. Venecija je Tvrtka II pozdravila kao sina nekadanjeg velikog pri- jatelja i primila ga za svoga graanina kao to je inila i s njegovim prethorcima. Promena na bosanskom prestolu je, razume se, omoguila i povoljniji razvoj odnosa s Du- brovnikom. Hrvoje je odmah javio da povuku flotu iz Ne- retve i Boke Kotorske i da obostrano obezbede slobodu trgovine. Tri glavna oblasna gospodara su jednom poveljom po- tvrdila pravo Dubrovnika na Nove Zemlje, ali pregovori nisu ipak napredovali dovoljno brzo zbog nepopustljivosti i jedne i druge strane u nekim spornim pitanjima. Sandalj Hrani,. kome su pripale sve carine Radia Sankovia, pokrenuo je opet pitanje sela Lisca i njegovih zaselaka i odbijao da se i ono preda zajedno sa Slanskim primorjem. S druge strane su Dubrovani potezali pitanje ratne tete i imovine koja je bila oteta pre poetka neprijateljstava. Natezanje oko ovih stvari je trajalo tokom itave 1404. go- dine i jednog dela 1405. dok u maju te godine nije i formalno sklopljen mir potvrdom i obnavljanjem ranijih ugo- vora. Ostoja je osuen kao krivac za rat u samoj povelji u koju je posebno uneto i sporno selo, a Dubrovani su odu- stali od traenja ratne tete. Sporna imovina, izgubljena neposredno pred rat, preputena je odluci stanka, tradi- cionalnog suda u meovitim sporovima.

556

Ugarskom vojnom ekspedicijom 1404. nisu postignuti takvi uspesi koji bi bitno izmenili odnose Bosne i Ugar- ske. Ostoji je naeno utoite u Bobovcu, ali uticaj ugar- skog tienika nije iao dalje od ovoga grada. Moglo se zbog toga oekivati da e se ugarske vojne akcije nastaviti. igmund Luksemburki vie nije imao onakve tekoe kao u ranijim godinama. U Ugarskoj se uvrivao sve jae i istovremeno obnavJvao uticaj u Hrvatskoj. enidbom s erkom Hermana Celjskog dobio je za roake itav niz hrvatskih velikaa. Ve u martu 1405. u Budimu se govo- rilo o kraljevoj nazderi da krene vojsku protiv Bosne, ali su se ugarski velikai ba tada pokazali osetljivijim na savete dubrovakog poslanika da bi hercega Hrvoja trebalo pridobiti na svoju stranu. U kraljevoj okolini vladalo je miljenje da bi se moglo postii izmirenje kad bi Hrvoje uputio svoje poslanike igmundu s obeanjem da e se po- koriti. Dubrovani su sve ovo preneli Hrvoju, ali iz tog posredovanja nije npta proizalo, jer je herceg izjavio da ni za ta na svetu nee uputiti poslanike. U 'junu je kralj igmund skupljao vojsku i novac za pohod koji je imao za cilj, kako on sam kae, da se obnove i isprave granice prema kraljevstvu Rame ili Bosne. Od druge polovine avgu- sta pa sve do sredine oktobra kralj je bio u pohodu protiv Hrvojevih oblasti. U ugarske ruke je pao Biha, napadan je grad Soko, ali se ne zna da li je jo neto osvojeno. Bosna je bila mirna tek u novembru kada su opet bili otvoreni putevi za trgovce.

Ovaj drugi rat je svakako izazvao pustoenje graninih oblasti bosanske drave i ponovo je teritorijalno okrnjio, ali ona zbog toga nije menjala svoju orijentaciju. Kralj i oblasni gospodari su se jo vie pribili uz Ladislava Napuljskog. Poto je igmund pokrenuo pitanje granica oni su odgovorili time to su uputili poslanike u Napulj i traili od onoga ko je za njih bio ugarski kralj da potvrdi stare bosanske granice i to pre svega one prema Ugarskoj. Ladislav je, podvlaei zasluge vernih Bosanaca, svojom poveljom potvrdio Bosni granice koje je imala u vreme Ku- lina bana, jer su, nema sumnje, ba to od njega traili. U Bo- sni se oigledno banu Kulinu pripisivalo vladanje onim teritorijalnim

557

prostranstvom koje je imala poetkom XV veka. Ladislav je inae bio iroke ruke u darovanju poseda. Te iste 1406. godine dao je Hrvoju Prozor s Vrhri- kom i grad Zrinj, a Sandalju Drenik, Cetin i Slunj, a idue godine jo i Ostrovicu i Skradin. Sve je to naravno bilo u rukama kneeva Zrinjskih, Senjskih, Krbavskih ili Ivania Nelipia, koji su bili u taboru kralja ig- munda.

igmund nije propustio ni 1406. da naladne Bosnu. Nije mogao lino uestvovati u pohodu pa je poslao Pipa Spana, italijanskog avanturistu koji je dotle ve napra- vio blistavu karijeru u Ugarskoj. Docnije je sam igmund hvalio Pipa Spana to je opustoio skoro polovinu Bosne i, meu ostalim, spalio dve kue kralja Tvrtka II. Posle toga se smestio u Bobovcu i odatle pljakao okolinu. Do- lazak igmundovog vojskovoe je na neki nain poremetio boravak biveg kralja Ostoje u Bobovcu. Bio je prisiljen da Dubrovane moli da ga prime u svoj grad. U planu o nje- govom preseljenju iz Bobovca uestovali su i bosanski velikai, pa su ak od Dubrovana traili brod da prihvati detroniziranog kralja. Iz itavog tog neostvarenog plana bi se moglo naslutiti da je moda bilo i nekih dodira izmeu Bosanaca i Pipa Spana. U svakom sluaju, bosansko-ugarska neprijateljstva nisu prestala.

558

Bosna u meuvremenu nije prekidala ni odnose s Tur- cima. Iako posle angorske bitke Osmanlije nisu raspola- gale snagama potrebnim za vee poduhvate, ipak nisu ni sasvim iezli iz balkanske politike. Oni su, s jedne strane, uvlaili balkanske kneeve u svoje dinastike sukobe, a u isto vreme uestvovali kao vojna snaga u bor- bama izmeu hrianskih feudalaca. Uplitanje Turaka u domau politiku se moe pratiti u glavnim crtama u Srbiji. U Bosni, meutim, tek poneka fragmentarna vest pokazuje da je saradnja s Turcima nastavljena i posle veli- kog turskog poraza 1402. i politikog sloma koji su Osman- lije doivele. Iz vremena kad su Turci imali posede u ne- posrednom susedstvu Bosne ostale su izvesne veze. U Bosni je ak bilo i turskih naseljenika, verovatno trgovaca, koji su se sredinom 1408. lagano povlaili iz zemlje. O diplo- matskim kontaktima svedoi injenica da je Bajazitov na- slednik sredinom 1407. slao poslanika Hrvoju i nameravao da posreduje izmeu Bosne i kralja igmunda. Otuda nije neobino to je igmund svoje pohode u toku 1407. uvek na- menjivao i protiv Bosanaca i protiv T^aka. U toku juna je skupljana vojska koja'je u avgustu dola na domak Bosne.

Boravei u Slavoniji kralj igmund se trudio da ojaa svoje vojne snage odredima lokalnih feudalaca, a u isto vreme je na obali Save podizao utvrenja. Pored jednog kastela" na bosanskoj strani Save po imenu Arki, kojem je dograena kula, boravio je i sam kralj sredinom avgusta. Vratio se posle toga za neko vreme u Poegu i tek zatim krenuo glavnu ekspediciju koja je poetkom septembra do- la do Bobovca. Tu je kraljevu vojsku pojaao garnizon Pipa Spana. Jedno ugarsko odeljenje na elu s erdeljskim vojvodama poetkom oktobra boravilo je kraj reke Vrbasa, ali nije poznato ni dokle je prodrlo ni ta je uradilo. Za vreme dok je igmund boravio u Bosni dolazili su mu dubrovaki poslanici izjavljivali radost zbog trijumfa i pokretali pitanje Konavala raunajui, verovatno, s kra- ljevom potpunom pobedom. igmund se, meutim, u Bosni razboleo i to je poremetilo sve planove. On je sam zatraio od Dubrovana da se

559

late posredovanja za mir, ali se, ne sa- ekavi da oni zaponu s poslom, povukao preko Save, kra- jem septembra ili poetkom oktobra. Po svemu sudei, ovaj lohod nije imao ni onoliko uspeha kao prethodni. Dubrov- ani su, dodue, pisali igmundu o velikim porazima i stradanju pojedinih delova Bosne usled njegovog dolaska, i javljali da Bosna nije nikad bila zastraenija i slabija nego sada; ali u svojoj korespondenciji sa Sandaljem Hra- niem, na njegovo saoptenje.da je igmund otiao preko Save, pokazivali su radost to se krv nije prolila.

U svakom sluaju, ostalo je nepromenjeno sve ono to je bilo najbitnije u odnosima izmeu Bosne i igmunda Luksemburkog. Kralj Tvrtko i oblasni gospodari na elu s hercegom Hrvojem ostali su bez rezerve uz Ladislava Napuljskog i drali za njega dalmatinske gradove. Nema ni- kakve sumnje da je uprkos igmundovim napadima vlast Hrvoja kao Ladislavljevog namesnika ostala u Dalmaciji neuzdrmana. Napuljski kralj nije dospevao da ukae ozbiljniju pomo svojim ljudima na ovoj strani mora, osim to je darovao prihode i povlastice Hrvoju i Sandalju. Bosna je zato poela da trai saveznitvo Venecije, utoliko pre to je Republika svetog Marka postepeno iz nez^tralnosti prelazila na stranu napuljskog pretendenta. Dok su tokom protekle tri godine iz Bosne stizale u Veneciju samo molbe i opomene da se ne mea u stvari Kotora, da odustane od in- teresovanja za Omi, da Sandalju kao nasledniku nekadanjih gospodara preda gradove koje je uzela posle odmetanja Bale III Balia; krajem 1407. Bosanci su ponudili da se sklopi takav savez iz kojeg e itav svet videti da e jedna strana pomoi drzggu ako je neko napadne. Poslanici kralja Tvrtka i Hrvoja su preporuili Sandalja, Pavla Radeno- via, ura Radivojevia i njegovog brata da budu primljeni za mletake graane. Bosanski poslanici su se vratili i nekadanjem Ostojinom planu o ustupanju nekih mesta ili luka za mletake trgovce. ak Je i traenje zetskih gra-

BOBOVAC, UNUTRANjOST GRADA.

564 ! (1322)

dova za Sandalja dobilo novu daleko prihvatljiviju formu. Sandalj je, naime, predloio takvu pogodbu da mu se predaju Budva i Bar da u njima dri vojsku a da bi onda titio sve mletake posede. Pored toga, bosanski poslanici su se a- lili na Kotorane i traili da mletaki graani ne pru- aju pomo i podrku gradu koji je bio nezadovoljan bo- sanskom vrhovnom zlau. Kao to se mnogo puta deavalo, Eenecija je prihvatala ponuene predloge u takvom obliku da su oni bitno izmenili smisao. Izala je u susret mol- bama za dodeljivanje graanstva, primeujui dodue da je Sandalj Hrani ve od ranije graanin Republike, zahva- lila se na ponudi luke ili grada, iako je to nekad elela, verovatno zbog toga to su bosanska gospoda otvoreno poru- ila da oekuju naknadu za to u Veneciji. Ponueni savez je prihvaen, ali tako da jedna strana obea drugoj da nee pruati pomo nekom treem ko bi se javio kao napada. Venecijanci su prosto obrnuli formulu i mesto aktivne podrke Bosni u sluaju napada, stavili rastegljivu i da- leko manje korisnu o uzdravanju od pomaganja njenog neprijatelja. Najozbi.>nije su Venecijanci primili Sanda- ljevu ponudu, ali su uslove bitno izmenili nudei Budvu ali pod uslovom da bosanski vojvoda zauzvrat u roku od pet meseci istera Balu III iz njegove drave, potini gosno- dare gornje Zete tako da se ne meaju u venecijansku inte- resnu sferu, i jami bezbednost poseda Republike u Zeti. O ovome su nastavljeni pregovori sa Sandaljem i postignut je sporazum pod uslovom da Sandalj dobije ipak Budvu, so- lane u Ljutici i Bar. Ali, poto su upravo to bila sporna mesta u sukobu s Balom III, Venecija se kolebala da li da ih se odrekne sklapajui mir s Balom ili da ih prepusti Sandalju ako raspe Balu. Poto je druga varijanta ove alternative bila nesigurnija, sklopljen je mir s Balom a Sandalju se izmakla prilika da povede aktivniju politiku u Zeti.

565 ! (1322)

Znajui za bosanski poloaj, Venecijanci su se pribo- javali da e Sandalj imati da se brine o krupnijim i te- im stvarima i da e zapustiti Zetu. Oigledno su oe- kivani i dalji napadi kralja igmunda. I doista ovoga puta je ugarski kralj poeo pripreme za dalje ratovanje, im se vratio iz Bosne. Zahvaljujui tome to je njegov ljuti pro- tivnik na papskoj stolici ve ranije umro, on je mogao da se vrati svojoj staroj, ali tako nesreno ostvarenoj ideji o krstakom ratu protiv Turaka. Papa Grgur XII je na molbu igmundovih poslanika pozvao itav hrianski svet da krene u rat protiv Turaka i nevernika na elu s ugarskim kral>em i podelio oprotajnice uobiajene kod krstakih pohoda. Kral>u igmundu je to dobrodolo da ojaa vojsku vitezovima-avanturistima, a po itavom njegovom daljem po- stupanju se vidi da na pohod protiv Turaka nije ozbiljno ni mislio. Udarac je i ovoga puta bio namenjen Bosni, a da bi opravdao krst^ki karakter rata igosao je vie nego ranije Bosnu kao jeretiku zemlju. Ve u drugoj polovini fabruara 1408. ugarski kralj je saoptavao Dubrovanima svoje namere u pogledu Bosne.1 Oni su ga odmah podseali na ranije razgovore s poslanicima i obeanja o proirenju teritorije. Poetkom. maja su ak uputili i posebnog po- slanika koji je proveo u svojoj misiji pola godine traei da grad dobije Konavle, Draevicu, Bra, Hvar i Korulu ili bar jedan deo ovog maksimalnog zahteva. Ovi pregovori Dubrovana i igmunda odaju da se sa sigurnou rau- nalo da e Bosna biti potpuno poraena i da e kralj do- biti pod svoju vlast i Dalmaciju. Pohod je bio proglaen za 24. juli ali je kralj igmund ve znatno ranije boravio u Sremu i Slavoniji i preduzimao manje ekspedicije. Tako je krajem maja doao u Dobor, pa se ponovo vratio, da bi u septembru provalio sa itavom sakupljenom vojskom. Pod Maglajem je kraljev logor bio 20. septembra, a ve 30. kako odaju put sauvane kraljevske povelje, bio je na povratku u Dubocu, tvravi na Savi. Iako je u ovom pohodu kralj igmund uspeo da porazi i zarobi neku bosansku vojsku i izvri pravi pokolj bosanske vlastele prema jednom iz- voru posekao je i bacao sa zidina Dobora u Bosnu 171 bo- sanskog vlastelina ipak njegovi rezultati nisu bili odluni. Glas o velikoj pobedi iren iz Budima stigao je ak i u Poljsku, ali u Bosni nije izazvao nikakve bitne promene. Posle nekoliko meseci bosanski oblasni gospodari su istina napustili svoju dotadanj}' orijentaciju, ali tome je doprinosilo i dranje Ladislava Napuljskog. Ve od jula 1408. on je stupio u pregovore s Mletakom Republikom nu- dei da proda svoja prava na Dalmaciju. U Veneciji se sve dodue vodilo u najveoj tajnosti, gli teko da iz Na- pulja Hrvoju nisu stigli glasovi o sudbini namenjenoj Dal- maciji. Njegova uloga bi ostvarenjem kraljevog plana bila zavrena: izgubio bi poloaj namesnika i, to je jo va- nije, stvarnu vlast nad gradovima. Mletakoj Republici njegove usluge ne bi bile potrebne, svakako ne u onoj formi u kojoj su bile potrebne Anujcu. Otuda se i desilo da j eba Hrvoje, stvarni voa Ladislavljeve stranke, prvi pro- menio tabor. Ve prvih dana januara 1409. kral> igmund je mogao javIt^i Trogiru da se izmirio sa splitskim hercegom. I ta poruka pokazuje da je eleo da preko Hrvoja obnovi vlas! nad dalmatinskim gradovima. Uspeo je u tome samo delimino, jer su se posle izvesnog kolebanja potinili Trogir, Nin i ibenik dok su Ladislava i dalje pri- znavali Zadar, Novigrad, Vrana i ostrvo Pag.
PEAT KRALjA STEFANA TVRTKA P

566 ! (1322)

Kralj Tvrtko II i ostali oblasni gospodari nisu se odmah poveli za Hrvojevim primerom, tako da je dolo do cepanja dotle jedinstvenog stava Bosne. U februaru 1409. kada je Dubrovanima saoptavao vest o pomirenju sa ig- mundom, Hrvoje je napadao s mora i s kopna vlastelu Ra- divojevie u oblasti donje Neretve. U martu je i kralj igmund javljao vernom Dubrovniku da je uinio mir i slogu s gospodom Bosne. Tada su, verovatno, i neki drugi veli- kai priznali igmundovu vrhovnu vlast, moda ak i kralj Tvrtko II Tvrtkovi koji se i posle Hrvojevog poti- njavanja igmundu (Jdrao jo neko vreme na prestolu. Jo 15. februara u njegovo ime se naplauju ggrihodi od palate u Dubrovniku, krajem godine je ve bio svrgnut a posle toga mu se gubi svaki trag za nekoliko godina. Bilo da se i on potinio igmundu ili ne, njemu nije vie bilo mesta u Bosni, jer se ugarski kralj sada odluio da ostvari svoja prava iznuena od Bosne jo 1394. Iz njegove povelje za ce- tinskog kneza Ivania Nelipia, jedinog akta koji je sauvan o pomirenju Luksemburgovca i njegovih dotadanjih protivnika, vidi se da je ovaj hrvatski velika koji se potinio ve u novembru 1408. obeao, a to je nema sumnje nametnuto bilo i drugima, da e igmunda krunisati kru- nom bosanskog kraljevstva, sveano i s poastima kao to je bilo u vreme kralja Tvrtka I. Kako se nije odmah ukazala prilika za krunisanje, izmeu ostaloga i zbog dranja osta- lih velikaa, igmund je Hrvoja najkasnije 1410. postavio za vicekralja u Bosni, tako da se, zahvaljujui blagovreme- nom prebacivanju u pobedniki tabor, herceg splitski javio u svojoj staroj ulozi, dodue ovoga puta za drugog gospodara. Ostaje nepoznato jo uvek koje su se sve linosti pri- klonile igmundu i primile ga za bosanskog kralja. Za Sandalja Hrania je to jedva verovatno. Ukoliko se ak po- korio nije ozbiljno shvatao obaveze. On je u maju ili poetkom juna 1409. slao nekog arhiakona kao poslanika u Zadar na dubrovakoj barci, poetkom jula su ga traile Ladislavljeve galije u Cavtatu, a malo docnije je javno

567

'.

pisao Dubrovanima da je prijatelj kralja Ladislava i da mu je rad svaku potenu slubu uiniti". On i Hrvoje su sredinom 1409. predstavljali dva suprotna pola u bosanskoj politici zato su odnosi meu njima bili neprijateljski, a itava Bosna podeljena i zavaena. Sredinom godine su Du- brovani pozvali svoje trgovce iz Drijeva zbog novtina koje se deavaju u^Zosni". Tok tih borbi nije, na alost, poznat ni u najkrupnijim crtama, ali je jasno da su one iz- nele ponovo na povrinu biveg kralja Ostoju. Ovoga puta on se javio kao tienik Sandalja Hrania i protivnik kralja igmunda. U oktobru se javio Dubrovanima traei da mu isplate kraljevske dohotke, ali su se oni tom pri- likom izgovorili time to Bosna jo uvek nije u miru. U prvoj polovini novembra je novi kralj mogao da saopti da je i taj uslov ispunjen, tako da su Dubrovani, kojima ovakav razvoj stvari nije mogao biti po volji, izjavili ra- dost zbog mira i sloge u Bosni. Bez tekoa je izvreno obnavljan>e ugovora. Ostoja je potvrdio sve ranije povelje, pa i svoju sopstvenu, a Dubrovani su mu predali dohotke, palatu i posede koji su pripadali kralju. Obrazlagali su to time to gospoda rusaga bosanskog opet hotjee i po- ljubie gospodina kralja Ostoju za svoga gospodina. Njegov suparnik Tvrtko II se jo u decembru obraao Dubrovniku, zatim se punih pet godina sasvim gubi iz naih izvora.

Pored Tvrtka II, i kralj igmund je postao rtva bo- sanskih unutranjih promena. Postalo je sasvim oigledno koliko su nesigurni bili njegovi uspesi postignuti po- etkom godine. Jo u maju, kada je polazio u Srbiju da po- mogne despotu Stefanu, govorio je da e posle toga u Bosnu na krunisanje, 2 a krajem godine mu je preostajalo samo da kao ranije preduzme pohod. Istina, on je sada imao na svo- joj strani Hrvoja, koji je bio protivan izvrenim prome- nama i nije priznavao Ostoju kao kralja. Ugarske i Hrvojeve teritorije su opkoljavale preostali deo Bosne u kojem su bili Ostoja, Sandalj, Pavle Radenovi i drugi velikai, tako da se pritisak na njih mogao vriti mnogo neposred- nije i efikasnije.

568

'.

Poetkom marta 1410. Hrvojevi ljudi zajedno s ugarskom posadom iz Vranduka napali su i zauzeli Podvisoki, oda- kle je prethodne veeri pobegao kralj Ostoja. Za to vreme je na drugoj strani Sandalj Hrani zauzeo Drijeva. Preokret je nastupio tek kad je i kralj igmund lino doao u Bo- snu. Umesto u avgustu, on je tek u septembru poao u ovaj pohod i zatraio da mu Dubrovani upute poslanstvo.

U isto vreme su Sandalj i Pavle Radenovi zadmolili za posredovanje. Proneo se i glas da su Bosanci pretrpeli po- raz od kralja. U toku oktobra 1410. dolo je do novog po- mlrenja, po kojem su Sandalj, Pavle i drugi pristali da krajem oktobra kruniu lgmunda za kralja Srbije i Bo- sne. U Dubrovniku su ve bili spremljeni darovi za kralja i kraljicu i povelje koje je trebalo hralj da potvrdi, ali ni toga puta nije dolo do krunisanja.

Mir izmeu Ugarske i Bosne je i ovoga gguta trajao vrlo kratko. Velikai su jo uvek imali jake veze s Ladislavom Napuljskim. Sandalj je jo uvek drao Ostrovicu,

569

'.

dobijenu od napuljskog kralja i uprkos svim dotadanjim pomire- njima nije hteo predati grad igmundu. U sukobu koji je zbog Dalmacije izbio izmeu kralja igmunda i Venecije, i jedna i druga strana se otimala oko ove vane tvrave. Sandalj je pokazivao vie naklonosti prema Veneciji i stupio u pregovore o prodaji grada. Krajem 1410. sklopljen je sporazum po kojem je Sandalj za Ostrovicu dobio 5000 du- kata. Sve to pokazuje da se Bosna nije drala obaveza pri- hvaenih u jesen te godine, ve da je deo velikaa ponovo ustao protiv igmunda. Sasvim jasno to dolazi do izraaja u napadu na Srebrnicu, preduzetom u prolee 1411. Bosanci su izgleda na elu sa Sandaljem opustoili i spalili va- ro, dok su se trgovci povukli u tvravu kod ugarske posade koja je odolela napadu. Ali igmundovi protivnici u Bo- sni vie nisu imali ranije odlunosti -l istrajnosti. Ve mesec dana posle napada na Srebrnicu traili su naika da se pomire s kraljem koji vie nije dolazio s vojskom u Bosnu. Najdalje do kraja avgusta opet je obnovljeno pomirenje izmeu igmunda i Bosanaca. Dubrovani su to iskori- stili da kod kralja igmunda opet jednom zatrae Ko- navle i Draevicu, i da, s druge strane, izjave Sandalju ra- dost to se ispunila njihova davnanja elja time to je napravljen sporazum Bosne s ugarskim kraljem.

Ovim pomirenjem, iji uslovi ostaju nepoznati, nisu reeni zasvagda odnosi izmeu Bosne i Ugarske, ali se, neosporno, zavrio period ogorenih borbi zapoetih jo krajem XIV veka. Koliko se iz daljih zbivanja moe zaklju- iti, igmund je za neko vreme odustao od zahteva da sam bude bosanski kralj i primio je Ostoju onako kao poetkom veka. Verovatno je na poputanje delovala injenica to je bio izabran za rimskog kralja i po sporazumu s bratom Vaclavom dobio upravu nad Carstvom. Bosna je od tada pred- stavljala samo neznatan deo njegovih ogromnih ambicija.

570

'.

Na drugoj strani, i Sandaljev stav bio je u veoj meri odre- en vezom s despotom Stefanom, kome je postao zet oe- nivi se Jelenom, udovicom ura Stracimirovia. Uz lojalnog srpskog despota je i Sandalj imao daleko stalniji i pomirljiviji stav prema kralju igmundu.

Bosna je iz pune decenije upornog ratovanja s Ugarskom izala teritorija^no okrnjena i oslabljena. Postavivi hercega Hrvoja za vicekralja Bosne, najkasnije poetkom 1410. igmund mu je oduzeo nekadanje kraljeve gradove i trgove u severoistonoj Bosni: Srebrnicu, Kulat, Srebr- nik i tvrave Brodar i Susjed, koje je Hrvoje podigao za vreme svoje vlasti, i pridruio ih ranije osvojenoj Usori. Srebrnicu je poklonio, najverovatnije 1411, srpskom de- spotu Stefanu Lazareviu, neto je vratio Bosancima, a na severu je stvorio usorsku oblast pod neposrednom ugar- skom upravom prvo gradskih kastelana a zatim banova Usore.

Bosna je bila oslabljena utoliko to je zauvek nestalo jedinstvenog stava koji je

571

'.

drao na okupu ve sasvim osa- mostaljene oblasne gospodare. Veoma esta pojava meusobne zavaenosti i unutranjih borbi karakterie nadalje po- litiki razvoj Bosne sve do kraja njene samostalnosti.

6. JEDINSTVO I PODELjENOST BOSNE

. (1391 14 22)

572

Tokom prve decenije XV veka potpuno je zavreno for- miranje oblasti pojedinih feudalnih gospodara. Iako je ve krajem XIV veka bilo jasno da pojedine velmoe imaju u delovima bosanske. drave teritorijalna jezgra na kojima poiva njihova snaga, zemljite bosanske drave jo uvek nije bilo bez ostatka podeljeno na teritorije kralja i vel- moa. Ostoja je jo za vreme svoje prve vlade imao kontrolu nad Drijevima i Srebrnicom, vanim trgovima prilino udaljenim od dravnog sredita, gde je bilo neosporno kraljevo podruje. Ostoja je jo 1403. gospodario i Olovom koje je bilo u sferi uticaja Pavla Radenovia. Situacija se bitno izmenila upravo posle Ostojinog zbacivanja kada su oblasni gospodari prigrabili i ova najunosnija pri- vredna arita. Lavovski deo je pripao, razume se, Hrvoju sa Srebrnicom i Drijevima. Istina, on ova dva bogata trga nije drao dugo, ali se oni vie nisu vratili pod kraljevuvlast: SrebrnJPdu je dobila Srbija, dok je Drijeva zauzeo Sandalj Hrani.

Izvori kojima raslolaemo doputaju da se samo u naj- grubljim potezima ocrtaju granice zemalja pojedinih obla- snih gospodara. One uostalom i nisu bile sasvim vrste, jer je u toku unutranjih sukoba dolazilo na raznim stra- nama do znatnijih pomeranja. Kad se izuzmu privremeni prodor u severoistonu Bosnu i vladanje ostrvima, dalma- tinsk^gm gradovima i njihovim hrvatskim zaleem, Hrvoje Je gospodario jednim pojasom teritorija koji se pruao od Sane (u periodu od 13991402 ak od Une i Save) pa sve do Neretve, obuhvatajui pre svega stare Donje Krajeve, Za- vrje i Krajinu, gde se njegova oblast dodirivala sa ze- mljama Ivania Nelipma i Sandalja Hrania. U zaokru- ivanju zemalja Sandalja Hrania veoma vaan momenat je predstavljalo drugo i konano rasutije Radia Sankovia 1404. Iako je Konavle i posle Radievog osloboenja ostalo u rukama Sandalja i Pavla Radenovia, veinu nekadanjih zemalja on je ponovo dobio pod svoju vlast. Posle zatva- ranja 1404. one su dole u ruke Sandalju koji se na taj na- in

. (1391 14 22)

573

proirio do Konjica, Nevesinja Dabra i Popovog polja. Na prostoru od Drine i Lima do Neretve i morske obale imao je neto zemalja i Pavle Radenovi. On je gospodario polovinom Konavala, Trebinjem, Vrmom, Bileom i Fatni- com. Tako su Sandaljeve i Pavlove zemlje bile izmeane i sve dok su oni bili u slozi to nije imalo teih posledica, ali kad su se dve porodice krvavo zavadile u drugoj dece- niji XV veka, poele su estoke borbe oko zemalja u bli- zini Primorja, zavrene tek u sledeoj generaciji potpu- nim trijumfom Kosaa. Inae su se glavne zemlje Pavla Ra- denovia i njegovih naslednika prostirale od Dobruna na istoku do Vrhbosne na zapadu s glavnim centrima u grado- vima Bora i Olovo. U istonoj Bosni se na teritorije Pavlovia nastavljala daleko skromnija oblast Zlatono- sovia, koji su bili samostalni oblasni gospodari, ali se. nisu mogli po snazi meriti s tri velike porodice.

Ocrtane konture oblasti pokazuju da je kraljevima ostala osta skromna oblast. Teritorija kojom .je nepo- sredno vladao kralj, sop1ataLj s!e1 ge kako kau Dubrov- ani ostala je u sreditu Bosne i njene granice su bile najvie izloene promenama. Na najnioj taki su bile na zavretku bosanskougarskih ratova kada su se sastojale od nekoliko upa izmeu gornjih tokova Bosne i Vrbasa. Ve je Ostoja u toku poslednjih godina svoje vladavine pro-

. (1391 14 22)

574

irio kraljevske zemlje, naroito posle smrti Hrvoja Vuk- ia. Centralni poloaj ove teritorije i .njeno bogatstvo, zahvaljutui vanim rudnicima i gradovima, omoguili su da od tree decenije XV veka u njoj zapone regeneracija kraljevske vlasti.

U svojim oblastima su feudalni gospodari bili jo znatno samostalniji nego u politikim odnosima Bosne s ostalim svetom. Moe se mrfno rei da su oni bili kra- ljevi u svojim oblastima, isto kao to je krunisani kralj bio oblasni gospodar u svojim zemljama. Iz izvora kojima raspolaemo ne ms?e se izvesti nikakva razlika u obimu i sadraju vlasti kralja i oblasnih gospodara. Osnovni dravni namet dukat od ognjita uzimali su za sebe od i- tavog stanovnitva svoje oblasti, i nametali ga ak stra- nim trgovcima. Carine na trgovima, putevima, prelazima reka, zatim vladalako pravo na deo rudarske proizvodnje ilo je sve u njihovu komoru. Oblasni gospodari dre u svojim rukama i najvie sudstvo i raspravljaju sporove svojih ljudi sa strancima.

. (1391 14 22)

575

U odnosu prema vlasteli oblasni gospodari su takoe stupili na mesto kraljeva. Njima je sada upuena vlasteo- ska verna sluba, oni su, koliko vidimo iz malobrojnih povelja, uzvraali vjerom gospodskom garantujui linu i imovinsku sigurnost, mada su oni bili prema vlasteli u jaem poloaju nego kraljevi. Vlastela je ostajala na svo- jim plemenitim batinama i sluila onome ko zagospodari upom ili oblau. Vrlo ilustrativan je primer plems- nitog bratstva Ljubibratia u Trebinju koje je odravalo svoje zemlje, svoje imanje i svoj ugled iako su se nad njim smenjivali gospodari: posle sluenja Pavloviima oni su sluili Kosae, pa se za kratko vreme obnovila vlast Pavlovia i najzad su opet doli pod Stefana Vukia, ne trpei pri svemu tome nikakvu tetu i nikakvu promenu u poloaju. Pored vazalnih vlasteoskih porodica, oslonac oblasnih gospodara predstavljali su njihovi slubenici vlastnici" ili valiozi savremenih izvornih vesti. Naj- vaniji meu njima bili su zapovednici gradskih posada i upski funkcioneri sa zvanjem upana" i kneza.

. (1391 14 22)

576

Izgleda da je za vreme Tvrtka I bio izgraen sistem uprave u kojem su upani bili iskljuivo vladaoevi organi naredbenici", kako se kae u jednom docnijem pism}'. Koliko se iz malobrojnih podataka moe zakljuiti, oblasni gospodari su preuzeli ovaj sistem i dali mu jo veu vrstinu, zahvaljujui okolnosti to su imali ne-

kneza.
BOSNA U POETKU XV VEKA (P10)

 (1391 1422) .svoja

577

brojna pasita. Sluba ponosnika, koju su u sze ve- oj meri vrili, i trgovina stokom, u koju su bili uklju- eni, povezala je vlahe s privrednim sreditima i eko- nomski ih uzdigla. Vlasi su ostali potinjeni oblasnim gospodarima Ili velikoj vlasteli s gradovima i prostranim teritorijama, kao to su bili Radivojevii (Vlatkovii) u oblasti Neretve. Njima su davali dabine koje moemo rekonstruisati jedino iz ranih turskih kanunama.1 U lo- kalne feudalne okvire se do kraja bosanske drave nisu dali sabiti. Upravnu i sudsku vlast su imali katunari, tako da je gospodarenje vlasima bilo odvojeno i paralelno s gospodarenjem nad upama i oblastima. Prilagoavanje vlake drutvene organizacije bosanskom feudalnom si- stemu se opaa, pre svega, u sve jaem izdizanju vlakih stareina i njihovom izjednaavanju s vlastelom. Od prvih decenija XV veka se na vlahe poinje sve vie gledati kao na ljude svojih katunara, a u isto vreme stareine katuna poinju dobijati titule kneza i negde ak vojvode. Razume se, ovi vlaki knezovi i vojvode nisu u dravi i drutvu imali rang i ugled pJzave vlastele, ali su se trudili da svoj nobilitet dokau * oponaanjem vlastele i velikaa i grabljenjem spoljanjih znakova plemenitosti.2 S druge strane, kao slobodni ljudi, sposobni ratnici i konjanici, vlasi su igrali znaajnu ulogu u itavom bosanskom feu- dalnom sistemu. Karakteristino je da Dubrovani od po- etka XV veka pa sve do turskog osvajanja, u nekoliko mahova kada ele da na nekog od svojih suseda navuku protivniku vojsku, uvek podvlae da su vlasi nezadovoljni. Nepovoljno dranje vlaha i njihovo nezadovoljstvo se smatra kao vaan element slabosti gospodara teritorije. Mestimino se moe opaziti da je oblasnom gospodaru najtee da ba vlahe dri u poslunosti. To je moralo s druge strane navoditi gospodare da povlauju vlake stareine i da im daro- vima i milostima olakavaju prodiranje u krugove uglednog drutva.

Naavi se u ulozi vladaoca u svojim zemljama, obla- sni gospodari su bili suoeni s potrebom da svoj dvor i na- in ivota organizuju po ugledu na kralja, da se okrue sposobnim saradnicima i zavedu neophodne slube. Za srazmerno kratko vreme, oni su u tom pogledu napredovali krupnim koracima. Dok na jednoj strani vidimo iz jednog sluajno sauvanog izvetaja kako Radi Sankovi 1403. prima dubrovakog poslanika u Popovu pod

 (1391 1422)

578

vedrim nebom, nedaleko od svoje vlastele izmeane u krugu sa slugama poklisarevim, na drugoj strani imamo svedoanstva kako su bosanska gospoda sa svojim vitezovima 1412. u Budimu iza- zivala divljenje dvorske sredine. U svakom sluaju, tada su ve mogli da stanu naporedo s feudalcima stare tradicije i evropskog nivoa.

Jo dok su bili samo istaknutija i bogatija vlastela s velikim acsa^a u budunosti, oblasni gospodari su imali u rudimentarnom obliku poneto od onoga to im je docnije bilo neophodno. Imali su, pre svega, svoju plemiku okolinu sastavljenu od roaka i nie vlastele; imali su zatim upravitelje svojih poseda i ponekog dijaka koji je sastavljao neophodna akta. Nema sumnje da su jo u svojim skromnim poecima drali tvrave u kojima bi boravili i u kojima su bili njihovi dvori. Ukoliko su se vie sami uzdizali rastao je po broju i znaaju svet kojim su bili okrueni. Od vremena kada imamo na raspolaganju retke povelje oblasnih gospodara vidimo da i oni, kao nekad ba- novi i kao bosanski kraljevi, navode svoju vlastelu kao svedoke i zaklinju se s njom zajedno. Kod Kosaa ovaj krug vlastele za ivota Sandalja Hrania ostaje ogranien na vlastelu iz etiri kue plemena Kosaa, a pod njegovim naslednikom Stefanom Vukiem se iri i na druge ista- knutije plemenite l>ude bliske vojvodi. Kod naslednika Pavla Radenovia se skoro uvek razlikuje vlastela od bratstva" i vlastela od slugu. Prirodna posledica obra- zovanja krugova vlastele oko oblasnih gospodara je bilo opte izdizanje u drutvenom rangu ovih u stvari novih i dotle vrlo skromnih plemia. Taj proces se nije zadrao samo na onima koji su iveli s oblasnim gospodarima i sva- kodnevno saraivali s njima, ve je obuhvatio i one koji su ih na bilo koji nain sluili. Otuda se, kako izgleda, upo- redo s obrazovanjem oblasti samostalnih feudalnih gospo- dara zavrava i proces drutvene diferencijacije, tako da se svi oni koji su uspeli da, drei se grevito svoga plemena i svoje makoliko skromne plemenite batine, izbegnu padanje u zavistan poloaj, poinju smatrati vla- steliiima.

 (1391 1422)

579

Iz sredine ne tako brojne i prilino primitivne nove vlastele, oblasni gospodari nisu mogli regrutovati sve po- trebne slubenike. Uostalom, i bosanski kraljevi su od vremJena Tvrtka I za svoje protovestijare uzimali strane trgovce kao to su bili Tripe Petrov Bua za vreme Tvrtka I, ili ore Boki i njegov sin Nikola za vreme Dabie, Jelene i Ostoje ili svetena lica, kao to je bio pop Ratko za vreme Tvrtka I. Tek pred sredinu veka su kra- ljevi uzimali domae ljude za rukovodioce svojih finan- sija. Oblasni gospodari su morali da krenu drugim pute- vima i uzimaju domae trgovce za svoje komornike ;, pro- tovestijare ili rizniare. Tako u slubi Pavla Rade- novia i njegovih sinova sreemo kao protovestijara 1 trgovca iz Prae, zakupnika carina i dunika dubrova- kih kreditora Brajla Tezalovia. 3 Dugogodinji komornik Sandalja Hrania i Stefana Vukia, Pribislav PohvaliK, nije poticao iz vlasteoske sredine, a drugi, Pribisav Vu- koti, komornik i diplomata hercega Stefana, znamo si- gurno, poeo je kao trgovac u Foi. Ove linosti, vrlo dragocene svojim gospodarima ne samo u voenju finansija, ve i kao savetnici i diplomate, nadmaivale su ponekad po svome uticaju vlastelu. Znanja i sposobnosti otvarali su ovom krugu ljudi, daleko brojnijem nego to se vidi iz navedenih primera, put u plemiku sredinu. Brajlo je de- lujui kao protovestijar poeo da nosi titulu kneza, dok su dva spomenuta Pribisava nobilitirani na taj nain to ih je neko u Bosni ili na stranim dvorovima proizveo za vi- tezove, tako da se javljaju i jedan i drugi kao poteni vi- tez. Slian je na dvoru Tvrtka II i kralja Tomaa bio put Restoja koji je- bio kancelar (logotet), docnije i protovesti- jar. Kada se uzmu u obzir carinici i poslanici mogao bi se samo kod porodice Pavlovia i Kosaa sastaviti spisak od dvadesetak ovakvih linosti koje su na povrinu izneli znanje i umenost, neophodni u razgranatim i sloenim po- slovima dvorova oblasnih gospodara. Savetnike i saradnike dobijali su oblasni gospodari iz ovih dveju kua i iz re- dova krstjana crkve bosanske. U itavom nizu poznatih imena, najznaajnija su svakako ona Vlatka Tumarlia, sa- vetnika i diplomate Pavla Radenovia i sinova, i Radina Gosta, prve linosti na dvoru vojvode i hercega Stefana Vukia Kosae. Meu dvorskim personalom vano mesto su zauzimali pisari koji su dobijali zvune titule nadvor- nog dijaka ili logofeta". Po pravilu, oni su bili i za- duivani diplomatskim misijama.

Kad se govori o dvoru oblasnih gospodara misli se na krug ljudi koji ih je pratio, iveo^u njihovoj okolini i sluio im. Dvor kao stolno mesto i stalno sedite oblasni gospodari nisu imali, isto onako kao to ga nije imao ni bosanski kralj. Izmeu svojih gradova i dvoraca, iz kojih su se neprestano premetali i selili, davali su nekima prednost,' ali su bili daleko od toga da se za njih stalno

 (1391 1422)

583

veu i ustale u njima neke centralne slube. Kao to se s kraljem selila kancelarija i kao to je kralj sudio ak premetajui se iz mesta u mesto, tako su i oblasni gospo- dari vodili i nosili sa sobom sve to im je bilo potrebno u obavljaznju svojih vladarskih funkcija. Kraljevi su, ko- liko vidimo po tragovima kretanja, rado birali za boravi- te gradove Sutjesku, Visoko i Bobovac, docnije i Jajce, dok su se Pavlovii drali Bora, a Kosae Blagaja, Sa- mobora, Sokola i Novog. Za hercega Hrvoja i njegove nasled- nike smo nedovoljno obaveteni, ali nema sumnje da su na- roitu panju poklanjali slavnom Jajcu, koje je herceg podigao u danima svoje najvee moi.

Formiranjem oblasti feudalnih gospodara bosanska drava, kao to je vie puta podvueno, podeljena je na etiri dela, od kojih je svaki imao punu samostalnost u unutranjem razvoju i vezama s okolnim svetom. Pa ipak, to nije dovelo do potpunog raspada i nestanka Bosne kao dravne celine, mada bi neke vane okolnosti potpomagale razvoj dogaaja u ovom pravcu. Iz ranijih izlaganja se moglo uoiti kako je Bosna naglo i bujno teritorijalno na- rastala i kako je malo vremena bilo za vre povezivanje i stapan>e ovih oblasti s prvobitnim bosanskim

 (1391 1422)

584

dravnim zemljitem. Oblasni gospodari su se javili upravo u ovim periferijskim, najkasnije steenim zemljama i to je otva- ralo mogunost da se one nepovratno otcepe od Bosne u ko- joj su provele tek sasvim neznatni deo svog istorijskog razvojnog puta. Hum je, na primer, imao isto toliko dugu po- litiku tradiciju kao i sama Bosna, s njom je bio zdruen nepun vek, pa uprkos tome nije dolo do cojava separatizma oslonjenog na tradicije humske samostalnosti. Oblasni go- spodari su do kraja ostali rusaka gospoda i svoje zemlje smatrali delom Bosne.

U stvarnosti potpuno podeljena, Bosna je u sferi poli- tikih koncepcija ostala idealno jedinstvena, zahvaljujui novom pojimanju drave koje je prevladalo u doba kralja Tvrtka I. Ugarska je Bosancima bila najblii i najvaniji uzor po kome su obrazovali svoja shvatanja o dravi. A upravo je doba unutranjih kriza u Ugarskoj, posle smrti kralja Lajoa, aktualizovalo u najveoj meri pitak>a o pravu naslea, ulozi sabora, pravu plemstva kao stalea, ulozi i znaaju dravnih insignija, itd. Uestvujui ivo i s velikim angaovanjem u borbama oko ugarskog prestola, Bosanci nisu mogli da ne uju argumente koje je potezala kako jedna tako druga strana. Otuda je dolo do malo ne-

 (1391 1422)

585

obine pojave da je gtrelom u bosanskom dravnom razvitku obeleen Tvrtkovim krunisanjem dobio za kratko vreme sa- svim novi smisao. Ranije je pokazano da je Tvrtko za svoje krunisanje i formulisanje uenja o dvostrukom vencu pod- sticaj dobio iz Srbije. Ubrzo posle njegove smrti, meutim, shvatanje o kruni i kraljevstvu je oblikovano po ugarskom modelu..

Pre svega, prvi termin kojim se obeleava pojam drave rusag bosanski ili sav rusag bosanski preuzet je neposredno iz Ugarske kako pokazuje samo malo preina- ena re orsag. Rusag bosanski" je u isto vreme sva Bosna to jest vlastela bosanska okupljena na dravnom saboru. Prema vlasteli koja predstavlja svu Bosnu kao jedan bitan element drave stoji kr^na kao transperso- nalni simbol drave koji u ovom suprotstavljanju dva ele- menta zastupa dostojanstvo kralja. Linosti kraljeva se me- njaju ali dostojanstvo i kruna ostaju stalni. Govori du- brovakih poslanika skicirani u njihovim uputstvima ovo shvatanje nam u veoj meri otkrivaju nego oskudni domai spomenici. Kruna i Bosna (Sogopa e Vo&pa) je isto to i kralj, gospoda i vlastela (ge, 51pog1 e ago), a sve zajedno predstavlja bosansku dravu. Uticaj shvatanja o sta- lekoj dravi je ovde sasvim oigledan, a u najveoj meri je karakteristino da se pomenuti termini i shvatanja po- inju pojavljivati upravo u prvim godinama XV veka. Lako je uvideti znaaj ovakvog shvatanja za ouvanje ideje o je- dinstvenoj bosanskoj dravi. Vie ne ini sam vladalac dravu kao to je to bilo u doba patrimonijalnog shvatanja, rusag bosanski se sada sastoji podjednako od kralja i vlastele, pre svega rusake gospode, kako se u izvorima nazivaju oblasni gospodari. Kao konstitutivni element drave oni su daleko od pomisli da je se odriu, utoliko^ pre to je uprkos podeljenosti ostao stanak kao telo u kojem njihova uloga u punoj meri dolazi do izraaja.

 (. I 1-!--)

586

Dravni sabor Bosne je, razumljivo, naglo skoio u znaaju posle Tvrtkove smrti. Kraj XIV i prve dve decenije XV veka predstavljaju doba njegovog najveeg uticaja. Sabor u ovo doba ne samo da je birao vladaoce ve lh je i zbaci- vao, kao to se vidi na primeru Ostoje i Tvrtka II. Stanak se sakupljao i sam bez poziva i uea vladaoca i nepo- sredno delovao na spoljnu politiku, odl\givao o sudbini pojedine vlastele, raspravljao o teritorijalnim pitanjima, sve funkcije je vrio u znatno potenciranom obliku.4 Put koji je u svom unutranjem razvoju prela Bosna nijemogao da ne ostavi traga i na saboru. estina borbi koja se vodila meu rusakom gospodom" prenosila se i na skupove na kojima je dolazilo do tekih scena i do razilaska uesnika usled nepoverenja i mune atmosfere. Kralj i oblasni gospodari, r&zume se, vodili su glavnu re, a ostali ue- snici su se sve vie pretvarali u njihovu pratnju. Ukoliko je vreme dalje proticalo pomerale su se funkcije sabora prema reavanju spoljnopolitikih pitanja i izglaivanja domaih sukoba. Tako je sredinom XV veka dolo i do ue- a srpskog despota na bosanskom stanku. Ponekad su go- spoda uestvovala na stanku preko svojih predstavnika koji su na tome skupu delovali kao poslanici. Ali i pored svega toga, sabor nije izgubio karakter jedinstvenog tela koje predstavlja bosansku dravu kao celinu.

Kruna je, kao to je ve reeno, takoe bila simboliki zastupnik jedinstva Bosne. Kao i u gotovo svim evropskim monarhijama ovog i docnijeg doba kruna potena kruna bosanska pored ostalog, ovaploivala je sada ve ap- straktno shvaeno vladalako dostojanstvo. Kruna je bila veita dok su pojedini kraljevi troni, prolazni i slabo- stima podloni ljudi. Kruna je nosilac prava na tribute koji se Bosni isplauju, kruna je zauzela mesto kralja i kao gospodin" kome vlastela duguje vernost i slubu. Za oblasne gospodare se govori da su vazali krune. Otuda je bilo mogue da oblasni gospodari ratujui protiv kralja ne kidaju veze sa bosanskom dravom, jer ostaju verni kruni. S pojimanjem krune, kao najvieg dravnog simbola, stoji u vezi sigurno utvrena injenica da su kraljevi u Bosni dolazei po drugi put na vlast ponovo krunisani. Ta praksa svedoi o jasnom

 (. I 1-!--)

587

odvajanju kralja kao prolazne linosti od krune kao transpersonalnog simbola. Za istinsko i legalno kraljevanje bilo je potrebno uvek zdruiti ova dva ele- menta, prvo krunisanje je izgubilo vrednost im je kraljeza linost bila odvojena od krune. Liturgijska vrednost cere- monijala krunisanja imala je, sudei ba po tome, dpugorazrednu vrednost, iako Tvrtko II u jednoj povelji spominje svoje sveto krunisanje (zasga sogopaCot) i svetu krunu (zasga sogspa). Uostalom ve su specifine bosanske crkvene prilike morale na izvestan nain onemoguavati pojavu izrazitih sakralnih crta kraljevstva. U svakom sluaju, vidimo da je krunisanje ponekad zakanjavalo, a da su kra- ljevi imali punu vlast odmah posle izbora i da su najvanija akta obavljali i u razmaku izmeu izbora i kruni- sanja. Da je Ugarska delovala i na bosanska shvatanja o kruni pokazuje injenica da su i Bosanci odredili jedno stalno mesto u kojem se uva kruna. Ve krajem XIV veka se za grad Bobovac kae da je mesto gde se uva kruna kraljevstva bosanskog, bio je, dakle, bosanska paralela ugarskom Viegradu koji je imao .kstu funkciju.
15 S. irkovi: Istorija srednjovekoane bosanske drave

U vezi sa shvatanjem o dravi i uenjem o kruni izbija na videlo razlika izmeu zemlje koja je ostala pod kralje- vom vlau i teritorija oblasnih gospodara. I rusag i kruna odnosili su se, nesumnjivo, na itavu bosansku dravnu teritoriju, ali su praktino uticali samo na onaj deo Bosne kojim je vladao kralj, dok su zemlje oblasnih go- spodara pokazivale izrazitu obnovu patrimonijalnih obe- leja. Ni oblasni gospodari, istina, ne nazivaju svoje ze- mlje plemenitom batinom, ve dravom, steanijem ili gospodstvom, ali se patrimonijalne crte ogledaju u nainu gospodarenja i nasleivanja. Sandalj Hrani se na primer javlja u povelji o ustupanju Konavala zajedno sa svojom braom Vukcem i Vukom, i svojim sinovcem Stefa- nom, iako Konavle nije spadalo u njihovo plemenito; slino je i kod poslednje generacije Pavlovia sasvim pred kraj bosanske samostalnosti. Teritorije oblasnih gospodara se i nasleuju po privatnom pravu tako da ne izostaju ni sukobi oko podele i naslea, to je nanelo velika zla ze- mljama Kosaa. Nasuprot

 (. I 1-!--)

588

tome, kraljevska teritorija ide novom nosiocu krune, bez ikakvog obzira na stepen srodstva i norme u privatnom nasleivanju. Ista razlika se opaa i kod kua, zemljita i dohodaka koje su kraljevi i oblasni gospodari imali u Dubrovniku. Dok su kue i batine date jednom kralju pripadale njegovom nasledniku po kruni i prestolu, dotle su ta ista imanja kod oblasnih gospodara prelazila na prirodne naslednike, tako da je, na primer, ono to je bilo dato Hrvoju 1399. docnije pripadalo nje- govim unukama. U kritinim decenijama na prelazu iz XIV u XV vek, Bosna je doivela veliki preobraaj u svome unutranjem razvoju. Najbitniju njegovu crtu predstavlja obrazovanje oblasti feudalnih gospodara, koje je nosilo u sebi opasnost potpunog razbijanja Bosne kao dravne celine. Zahvalju- jui, meutim, istovremenom izgraivanju novih shvatanja o dravi, stvorena je u oblasti politikih i pravnih idejajaka protivtea centrifugalnim tendencijama. Bosanska drava se kao jedinstveni politiki i teritorijalni okvir odrala sve do gubitka nezavisnosta, ali je itav njen dalji razvoj bio u najveoj meri odreen faktikom podeljenoKu koja vie Nikad nije bila prevladana.

7. PRIVREDNO I KULTURNO DOZREVANjE

 (. I 1-!--)

589

Politike tekoe i ratni potresi burnih godina pri kraju XIV i na poetku XV veka nisu zakoili privredni razvoj Bosne. Viegodiidnji ratovi Bosne sa Ugarskom pre- secali su privredna i trgovaka strujanja koja su vodila ka severu. Ali ka toj strani nije bila orijentisana bosanska privreda, iako su u mirnim godinama postojale privredo^e veze sa Ugarskom. U daleko veoj meri je Bosna od najranijih vremena bila zdruena sa privrednim sreditima na naoj obali Jadrana. Te veze, meutim, nisu ni u godinama skoro neprekidnog ratovanja bile prekidane. S druge strane od ratnih pustoenja su stradale severne oblasti dok je pro- izvodno najaktivnije centralno podruje ostajalo pote- eno. Proizvodne snage i stalni tokovi robnog prometa odr- avali su se i docnije u isto tako tekim vremenima. Na- glo privredno opadanje je poelo tek iza sredine XV veka kada su Turci nasilno presekli promet sa Primorjem da bi itavu rudarsku proizvodnju Bosne okrenuli sebi. Rudarska proizvodnja, bez sumnje najvaniji elemenat privrednog ivota Bosne, dostie svoj vrhunac upravo u prvoj polovini XV veka. To se jasno opaa po podacima o izvozu metala iz Bosne i po ivosti i brojnosti trgovakih naseobina uz bosanske rudnike. Nagli porast rudarske proizvodnje moemo brojnim podacima ilustrovati samo za Srebrnicu. Dok je Tvrtko I dobijao 1389. na ime carine za Srebrnicu i Ponor 425. litara srebra, ve 1417. je despot Stefan Lazarevi dobijao 2400 litara i odjednom izve- snim reformama podigao na 3100 litara. 1 Za 28 godina je vrednost regalnih prava skoila preko pet i po puta, to je znak da je u priblinoj srazmeri morala porasti i pro- izvodnja. Pri tome se mora imati na umu da je od toga inter- vala Srebrnica u despotovim rukama mogla biti najvie 6 godina, tako da ne moe biti sumnje o velikom napretku

590

- '

rudnika u vreme bosanske vlasti. O velikom obimu bosanske proizvodnje metala, naroito srebra, svedoi i poslovpa knjiga brae Nikole i Luke Kabuia, dubrovakih trgo- vaca koji su radili sa Bosnom i godinje izvozili veoma velike koliine srebra.2 Sigurnim podacima o veliinj1 proizvodnje i tempu njenog uspona neemo nikad raspolagati, ali mnogobrojne pojedinane vesti na kojima poiva nae znanje, pokazuju da proizvodnja srebra i olova igra najva- niju ulogu u bosanskom privreivanju, i da se ova pro- izvodnja tokom prve polovine XV veka nalazi u usponu.

Vie nego ikad ranije privredna aktivnost rudarskih sredita privlai strane trgovce koji se u velikom broju naseljavaju i trajno borave u gradskim naseljima. Naseobine primorskih trgovaca, pre svega Dubrovana koji nemaju istinskog konkurenta u poslovanju u Bosni, rastu brojno i dostiu vrhunac u treoj i etvrtoj deceniji XV veka. Zatieni ugovorima Dubrovnika i bosanskih vladara i oblasnih gospodara, uivajui upravnu i sudsku autono- miju, oni u punoj meri koriste svoju umenost i veze sa mediteranskim privrednim centrima. U prvoj polovini XV veka se razvio i sloj domaih trgovaca u Bosni, ali nje- gova aktivnost se zaustavljala na jadranskoj obali. Domai trgovci nisu ni dospeli da razviju znatniju samostalnu aktivnost, ve se oslanjaju na Dubrovane i Dalmatince, od kojih uzimaju zajmove i kojima esto slue kao poslovni agenti. Oni nisu bili rtve konkurentske borbe Dubrov- ana i drugih Dalmatinaca, ve su na potinjenu i drugo- razrednu ulogu bili osueni zbog toga to su usled nedovoljnih znanja i nespremnosti ostali ogranieni na lokalne okvire i na prvu etapu u robnom prometu Bosne sa medite- ranskim tritem. Punu korist iz ovog trgovanja su iz- vlaili oni koji su bili u stanju da se' sa bosanskim pro- izvodima pojave na italijanskim tritima i da tamo na- bavljaju istovremeno sve ono to je balkanska unutranjost traila.

591

- '

Vladari i oblasni gospodari se nisu meali mnogo u poslovni ivot od koga su izvlaili velike koristi. Sve njihove intervencije su sraunate na poveanje svoga udela u prihodima koje stiu proizvoai i trgovci. Pri tome su se sudarali sa starim obiajima i pravima pojedinih mesta ili grupa trgovaca. Bosanski kraljevi i oni oblasni gospodari koji su imali pod svojom vlau rudnike, prekoraivali su ustaljene i uzakonjene delove koji su im pri- padali na ime regalnih prava3 na taj nain to su carinu jednog rudnika prodavali po najveoj mog\'Koj ceni terajui zakupce, domae ili strane trgovce, da se dovijaju na razne naine kako bi isplatili ugovoreni iznos i izvukli neku korist za sebe. Ponekad su carinici zavodili svoj monopol spreavajui valturke, strune rudare, da prodaju srebro trgovcima, i zatim propisivali cenu veu od uobiajene. To je, naravno, nailazilo na estok otpor naroito dubro- vakih trgovaca koji su u tome videli krenje starih do- brih z^kona" garantovakih ugovorima. Nekada se preko lea carinika vodio pravi dvoboj izmeu gospodara rudnika i dubrozake vlade, koja je nareivala bojkot trga ili rud- nika u kome su zavedene novtine i strogo kanjavala svoje graane ako su umeani u posao sa carinom. U cilju zatite svojih prihoda kralj Tvrtko II je za vreme svoje druge vlade zaveo bolanje" igosanje srebra kao dokaz da je prolo kroz carinu i da je naplaen vladaoev deo.

Sandalj Hrani koji nije imao rudnika u svojoj zemlji uvodio je nove ili poveavao stare carine, teei da na taj nain popravi svoje finansije. Niz godina on je krio mo- nopol u trgovini soli time to je otvorio solane i ku- merk solski u Sutorini pod Novim. Pred dubrovakim pro- testima je popustio tek kad je zagospodario Drijevskim trgom i kad je poeo ubirati polovinu zamanih prihoda od prodaje soli.

592

- '

Daleko vei znaaj kao privredno-politika mera ima odluka kralja Tvrtka II, za vreme druge vlade da obnovi kovanje bosanskog novca. Iz nepoznatih razloga se u Bosni posle smrti Tvrtka I prekinulo sa kovanjem domaeg novca. Ostoja je za vreme svoje prve vlade u svojoj povelji za mle- take trgovce obeavao da e mletaki novac cirkulisati po njegovoj dravi kao to je tada 1404 cirkulisao dubrovaki, ako on odlui da ne kuje novac. Odluka Tvrtka II da obnovi bosansku kovnicu inspirisana je istim motivom kao i dubrovaki protesti: eljom za ostvarenjem prihoda. Ali Dubrovane je uz to pokretala i briga o sta- bilnosti' novanog sistema, jer su razlogom strahovali od neprijatnih posledica kvarenja novca.

Kovanje novca se uprkos dubrovakim protestima prvo kod Tvrtka II, a zatim kod Tomaa, nastavilo sve do pada Bosne. Zanimljiva je u tome injenica da oblasni gospodari nisu poli za kraljevim primerom, nego su ostavljali da u njihovim zemljama cirkulie kraljev i dubrovaki novac. U vezi sa novcem se kod bosanskih vladara i oblasnih go- spodara javio problem oko pribavljanja zlatnika. Bosanski vladari su kao i Dubrovnik i primorski gradovi kovali samo srebrni novac, koji je u XV veku ustaljivanjem bime- tallstikog reima, ostao ogranien na trgovinu u vie ili manje lokalnim okvirima. U prometu meu dalekim tritima traio se iskljuivo zlatni novac, pre svega mletaki dukat. Naslednik Sandalja Hrania se otvoreno alio da carine d namete sakuplja u srebru, a kada neto kupuje preko mora treba da plaa u dukatima. Kada, pak, u Dubrovniku trai da menja srebro za dukate ovima odmah skae cena. Sa tom tekoom su se sudarali i svi drugi, jer nije bilo stalnog odnosa izmeu srebrnog i zlatnog novca ve se on menjao prema trenutnoj ponudi i potranji. Ovaj problem se prenosio i na iroke mase stanovnitva, jer su gospodari, znamo to sigurno za pomenutog Stefana Vukia Kosau, nekad traili namete u zlatnom novcu. Usled ve- like potranje za dukatima skakala im je vrednost, pa se deavalo da zbog toga realni iznos nameta poraste za ita- vih 10%.

593

- '

I pored svih tih tekoa i svakako niza drugih koje ne poznajemo, bosanska privreda je napredovala i u robno nov- ane odnose uvlaila sve ire krugove stanovnitva. Agrarna podruja u okolini gradskih naselja su privuena na trite ivotnih namirnica. Ostale oblasti su ue- stvovale u trgovini voskom, medom, stoarskim proizvo- 'dima itd. koji su i dalje zauzimali vano mesto u robnom prometu. Vlasi su privredno aktivirani preko transport- nih usluga i trgovine stokom. Tokom itave prve polovine XV veka je znatan broj vlaha iz Bosne ukljuen u kreditno poslovanje dubrovakih trgovaca. Testamenti dubrovakih trgovaca naseljenih u Bosni pokazuju da se kreditiranje vri i u unutranjosti, iako ovde nemamo podataka koji bi pokazivali da je zadz genost masa stanovnika postala dru- tveni i politiki problem kao to je to bilo u srpskoj Despotovini.

 (1391422)

23 !

Privredni uspon i velike drutvene i politike pro- mene, ocrtane ranije, doneli su sobom i uslove za znaajan preokret u bosanskom kulturnom razvoju. Nekoliko mome- natg je u tome, ini se, igralo odluujuu ulogu. Na prvo mesto treba, po svoj prilici, staviti izlazak iz vekovne izolacije, koji poinje sredinom XIV veka, kada se ustaljuju putevi intenzivnog robnog prometa, kada u veoj meri po~ inje kretanje i meanje stanovnitva i kada politika zbivanja poinju izvlaiti vrhove feudalnog drutva iz skuenih domaih okvira i dovoditi ih u tenje veze sa feudalnom sredinom u okolnim dravama. Odmah zatim do- lazi nagli uspon nekoliko jakih vlasteoskih porodica i njihovo pretvaranje u oblasne gospodare sa velikim dvoro- vima, suoene sa potrebom da svoj nain ivota i itaz ambijent dbvejDu u sklad sa visokim poloajem do koga su se vinuli. Na drugoj strani je i tenja niih slojeva feu- dalne klase da brani i potvruje svoju ,,plemenitost mo- rala neminovno dovoditi do promena u

mentalitetu i na- inu ivota.

Ovaj kulturni preobraaj se oslanjao na jednu kulturnu batinu koja nam je skoro potpuno nepoznata. Izvori za prethodna razdoblja su toliko malobrojni i turi da ne doputaju ni da se pokrenu pitanja o kulturi Bosne pre

595

veka. U stanu smo samo da u bosanskoj crkvi vidimo, po- red vladalake kancelarije, jedinog uvara i negovatelja tradicija slovenske pismenosti. Dualistika doktrina i jednostavni kult ove crkve oslanjali su se u krajnjoj liniji na tekstove Svetoga pisma koje su bosanski krstjani mnogo itali, dobro poznavali i potezali u odbranu svojih dog- matskih stavova. Rukopisi su u crkvenoj sredini morali biti daleko vie prepisivani i mnogo vie raireni nego to to retki sauvani tekstovi odaju. uvajui budno i- stou svoga uenja i sledei uporno svoju tradiciju, bosan- ski krstjani su se oslanjali na stare glagoljske predloke, a kada su i potpunb prihvatili irilicu, glagoljska pi- smena su u krugu crkve potovana i ispisivana u starom i okamenjenom obliku simboliui vernost tradiciji. Jedno nedavno sreno otkrie je pokazalo da je ve u prvoj polo- vini XIV i svetovna vlasteoskz sredina pribavljala i u- vala knjige.* Ipak teko da je pismenost u to doba i ranije sluila kojoj drugoj svrsi sem umnoavanja pobonih knjiga i ispisivanja povelja. Laika sredina drugome nije bila dorasla, dok je za krstjane sve ostalo bilo tato i ne- potrebno.

Dok je na jednoj strani bosanska crkva predstavljala most koji spaja skromne poetke hrianske kulture u Bo- sni sa vremenom sazrevanja, prenosei kroz tamne vekove luu pismenosti; ona je na drugoj strani, na podruju umetnosti, sasvim izrazito prekidala kontinuitet. Neprijatelj- ski stav crkve prema hramovima u kojima se bog slavio i likovnim ostvarenjima i itavim sjajem hrianskog kulta, cije ostavljao mesta za estetske ambicije i ispoljavanje umetnikog majstorstva. Usled trijumfa bosanskih patarena je od etrdesetih godina XIII veka ne samo za dugo prestala svaka delatnost na polju crkvene arhitekture, ve je razo- reno i ono to je dotle bilo stvoreno. Propale su i skromne crkvene graevine kakve je i ban K^lin zidao i kakve se jo 1244. spominju u nizu mesta na bosanskom zemljitu; propalo je isto tako i ono to je u jeku dominikanske akcije podignuto sa veim ambicijama kao katedralna crkva svetog Petra u Brdu, koja je, najverovatnije, pripadala arhitekturi koju su u to doba irili po Evropi prosjaki redovi. Pred sredinu XIV veka, kada je obnavl.ana misionar- ska delatnost, najvea elja katolika je bila da se u Bosni obnovi sluba

596

Bogu i podignu crkve koje lee razorene i sruene.

 (1391 1-122)

597

U poslednjoj etvrti XIV veka poeli su se dizati fra- njevaki manastiri, u gotovo isto vreme su u bosansku dravu ukljuene oblasti sa pravoslavnom crkvenom orga- nizacijom i hramovima, pa ipak nije crkvena arhitektura dala obeleje srednjevekovnoj Bosni, ve jedna sasvim druga vrsta spomenika. Zbog njih Bosna u istoriji srednjevekovne kulture zauzima sasvim osobeno mesto kao zemlja ste- aka" nadgrobnih kamenova. irom nekadanje bosanske dravne teritorije lee i danas hiljade kamenih blokova obeleavajui mesta na kojima lee pokojnici. Iako se po- slednjih decenija radoznalost strunjaka i ljubitelja sta- rina trudi da rastera maglu tajanstva i romantike to lebdi oko bosanskih nekropola, jo ni danas nemamo pouzdane odgovore na osnovna pitanja koja se postavljaju u vezi sa stecima/ Najveim delom se to mora pripisati okolnosti to su to nemuti spomenici vrlo jednostavnlh oblika, tako da se otimaju svakoj klasifikaciji i hrono- lokom odreivanju. Samo mali deo od ukupnog broja ou- vanih steaka ima na sebi ornamentalne elemente, a sasvkm neznatan deo ima urezane natpise. Malobrojni natpisi tek ovde onde doputaju da se preko imena, titule ili porodice pokojnika utvrdi priblino vreme izrade i postavljanja spomenika.

Prema svemu to se do sada zna najstariji hronoloki odreeni steci bi se nalazili u sastavu nekropole u Zgo- i, nedaleko od kraljevskog grada Visokog. Na osnovu imena bana Stepana, urezanog na jednom spomeniku, izneto je miljenje da se tu nalazi grob bana Stjepana I Kotroma- nia i da nekropola u Zgoi predstavlja groblje Kotro- mania. Iako imena brae ovoga bana Stepana mogu da pobune sumnje u identifikaciju, isto kao i izvesne ne- jasnosti u vezi sa sudbinom banske titule posle proglasa kraljevstva, ipak ostaje injenica da steci u Zgoi za- uzimaju posebno mesto meu hiljadama spomenika ove vrste. Nesumnjivo bogati i moni poruioci su uspeli da pribave majstore koji su sa mnogo vetine i dosta tehnike zrelosti usekli geometrijske i biljne ornamente, scene lova i po- vorke konjanika na povrinama velikih kamenih blokova. Svi ostali steci zaostaju po svojim likovnim kvalitetima za spomenicima iz Zgoe.

 (1391 1-122)

598

Sudei po mnogim znacima steci su se irili opo- naanjem. Nadgrobni spomenici s kraja XIV i poetka XV veka, kako pokazuju imena sa natpisa, ostaju jo uvek u krugu vlasteoskih porodica. Skupi nain obeleavanja grobova je, oigledno, jo uvek bio privilegija gornjih slo- jeva drutva. Ubrzo je, meutim, pregrada sruena i od sredine XV veka steke podiu i vlasi. Takav razvoj je sasvim razumljiv, jer je kult pokojnika u narodu i u mnogo docnija vremena predstavljao sredinju taku itave reli- gioznosti. Za taj kult je vezan itav niz vanih obreda l obiaja, meu kojima obeleavanje groba zauzima osobito mesto jer je tu naroito dolazilo do izraaja podvlaenje socijalnog ranga porodice. Uzori su bili pred oima i im je ekonomsko stanje dopustilo i iri slojevi su poeli da ukazuju mrtvima poasti do kojih se toliko dralo. Ne izgleda ni malo sluajno to se steci odomauju u velikoj meri kod vlaha. Vlaki stoari su se u toku prvih dece- nija XV veka ekonomski naglo snaili i njima je istovremeno najvie bilo stalo do drutvene afirmacije. Veza izmeu vlaha i steaka u Hercegovini se jasno zapaa po rasporedu nekropola. Negde nam pomau i natpisi. Nekro- pola u Radimlji kod Stoca je vezana za vlaku porodicu Hrabrena (Miloradovia). Tu je polo za rukom da se utvrdi i vreme nastanka spomenika, koje pada u osamdesete godine XV veka. Najvee bujanje steaka, po svoj prilici, pada upravo u prvi period turske vlasti kada vlasi doivljuju svoj najvei drutveni uspon.

Rasprostiranje steaka u irinu je donosilo sobom osetno opadanje njihovih likovnih kvaliteta. Uporedo s tim se u ukraavanju opaa preuzimanje oblika sa starijih ste- aka sa nesporazumima karakteristinim kod mehanikog podraavanja. Repertoar figuralnih i ornametalnih mo- tiva na stecima je dosta irok. Nailazi se na ornamente i kompozicije kojima su kao uzor sluili antiki nad- grobni spomenici sauvani na hercegovakom tlu, ali isto tako i na uproene i ogrubljene ukrase poznate u suvre- menoj umetnosti gotike. Kompozicije sa predstavama lova i igara ponavljaju motive sa evropskog tekstila

 (1391 1-122)

599

i suvreme- nog dekorativnog slikarstva. Veruje se da je i hrianska i dualistika simbolika igrala ulogu u dekorisanju bo- sanskih nadgrobngas spomenika.7 Simboliki elementi su traeni i u pismu natpisa steaka, ali je to rezultat nesporazuma i zablude. Slova kojima se usled slinosti sa krstom pripisuje simboliki znaaj i zbog kojih se dovode u vezu sa simbolizmom slova iz ranohrianskih vremena,6 imaju takav oblik prosto zbog toga to su mehaniki pre- neta iz obinog poslovnog pisma, diplomatike minuskule, na kamen, gde se obino upotrebljavaju oblici epigrafskog pisma. Povelje i pisma ne samo bosanskih kancelarija, ve i dubrbvake i srpske, bili bi prepuni simbolizma kad bi se problematini postupak dosledno primenio. U samim nat- pisima steaka se izriito kae da su ih sekli kovai, a este greke, naopako postavljena slova i sl., jasno odaju da su nepismene zanatlije rezale u kamen tekst koji je neko pismeno lice ispisalo na hartiji dpplomatikom ,minu- skulom. Ali to nije jedina zabluda u vezi sa istorijom pi- sma u Bosni. Verovalo se da je u Bosni upotrebljavana jedna osobita varijanta irilskog pisma tzv. bosanica" 1. Stvoreni su ak i runi i nepraktini znaci koji bi trebalo da u tampanom tekstu odraze specifinost ovoga pisma. Pismo bosanskih tekstova je, meutim, suvremena diploma- tika minuskula upotrebl.avana podjednako i u Srbiji i Dubrovniku. Najnovija istraivanja su pokazala da je oao pismo poniklo u srpskoj kraljevskoj kancelariji u vreme kralja Milutina i da bosanska kancelarija dugo nije marila za nove i praktinije oblike i ostajala pri tradicional- nom liturgijskom ustavu. U Bosni se diplomatika minu- skula ukorenila tek kad je sasvim pobedila u kancelarijama Srbije i Dubrovnika.9

Jo krajem XIX veka se ukorenilo miljenje da su steci specifino vezani za bosanske jeretike i da pred- stavljaju bogumilska groblja. Ponegde se i danas smatraju za bogumilske spomenike i o njima se govori kao o bogumil- skoj umetnosti.10 Steci su do te mere bili zdrueni sa bosanskom crkvom da se ak pokuavalo negiranjem bogu- milskog karaktera steaka negirati jeretiki

 (1391 1-122)

600

karakter bo- sanske crkve. Danas se moe sa sigurnou rei da su steci postavljani i na grobove krstjana i lanova bosanske crkvene jerarhije, ali isto tako i da su vernici pravover- nih hrianskih crkava sahranjivani pod ovom vrstom spo- menika. To nam ponegde izriito potvruju i natpisi. U Velianima pod jednim stekom lei raba boija Po- lihranija, zovom mirskim gospoja Radaa, a na jednom steku kod Travnika natpis kae da je to grob mua prave vere rimske. Jedan deo nekropola se nalazi oko crkava, to samo po sebi mnogo govori protiv bogumilske" teze. Ipak se ne sme gubiti iz vida injenica da se ova vrsta spomenika na itavom Balkanu, nalazi samo na teritorijama koje su se nalazile u sastavu bosanske drave i u bliskom susedstvu (zalee Dalmacije, zapadna Srbija), i da su u najveem broju sauvani u krajevima gde je bila rasprostranjena bosanska crkva. U Hercegovini se prisustvo krstjana moe dokazati samo oko Neretve i u Konac-polju kod Nevesinja, a steci su raireni na mnogo veem podruju. No tu su u njihovom irenju, kao to je ve podvueno, odigrali vlasi vanu ulogu.

Za vreme dok se obiaj podizanja kamenih nadgrobnih spomenika irio od bogatijih i uglednijih slojeva meu iroke mase stanovnitva, vrhovi feudalnog drutva su napredovali krupnim koracima. Vrlo ivi i esti kon- takti sa okolnim dravama, nova uloga Bosne u politikom ivotu Balkana, uzvieni kraljevski rang vladaoca zahte- vali su da se bar dvor i neposredna okolina kraljeva prilagode formama i obiajima koji su vladali u tadanjem svetu. Tvrtkova vladavina je i u tome morala znaati pre- lom, ali nam je ba iz toga doba sauvano suvie malo po- dataka da bi smo mogli stvoriti jasniju i pouzdaniju sliku. Verovatno se mnogo tota menjalo uporedo sa reorganiza- cijom koja je usledila posle Tvrtkovog krunisanja. Moe se samo Pretpostavljati da su u'prvi mah bili jaki uticaji Srbije, ali da, kao i u drugom, nisu ostali trajni.

 (1391 1-122)

601

U toku daljeg razvoja u kome od poetka XV veka ue- stvuju i dvorovi oblasnih gospodara preovladala je u Bosni ritersko-dvorjanska kultura, koja je bila rairena u i- tavoj srednjoj i zapadnoj Evropi, a najjasnije izraena u Francuskoj i Nizozemskoj. Atmosfera jeseni srednjega veka bila je neosporno zahvatila i vrhove drutva u Bosni. Oskudnost izvorne grae, pre svega otsustvo literarnih i likovnih spomenika, onemoguava nam, meutim, da sagle- damo dublje i svestranije kakve je oblike i izraze ona do- bila na naem tlu. Mi smo samo mestimino u stanju da na osnovu tragova i indirektnih podataka zapazimo izvesne .spoljanje manifestacije itave atmosfere, dok veoma bitne komponente moramo ostaviti nedirnz^te.

 (1391 2)

602

I kroz nae preoskudne podatke jasno se opaa da su se bosanska gospoda trudila isto onoliko koliko i njihovi savremenici, da u optoj tenji za stilizacijom i ulepa- vanjem ivota udese svoj ambijent sa to vie sjaja i ugod- nosti. Herceg Hrvoje je na vrhuncu svoje moi zasnovao i- tav grad Jajce po uzoru na Saz1e11 sGiouo svoga vrhovnog go- spodara Ladislava Napuljskog. Grad je posle njegove smrti doao u ruke bosanskih kraljeva i postao, naroito pred kraj bosanske drave, omiljena rezidencija Kotromania. Od srednjevekovnog Jajca je veoma malo ostalo, ali jo uvek dovoljno da se i na osnovu malobrojnih fragmenata oseti da je arhitektonski okvir zamka bio izgraen u stilu gotike sa velikom tehnikom zrelou. U dekoraciji dolaze do izraaja heraldiki znaci koje je bosansko plemstvo pri- hvatilo od svojih savremenika u zapadnoj i srednjoj Evropi. Najnoviji rezultati iskopavanja Bobovca. kraljevske rezi- dencije u XV veku, izneli su na videlo materijal koji svedoi o izvanrednom nivou dekoracije. Pored fragmenata veoma lepe plastike otkriveni su i ostaci zidnog slikarstva u dvorskoj kapeli. i I ovde sve to je otkriveno pri- pada u.metnosti gotike, zajednikoj itavoj Evropi. Ali ve ovde, posle drugoga grada, prestaje naa evidencija. Oc ostalih zamkova je premalo sauvano i nedovoljno proua- vano. Unajmljivanje majstora iz primorskih gradova, meu njima i slikara, od strane drugih oblasnih gospodara moe biti znak da se i na njihovim dvorovima slino postupalo.

Sluajno ouvani testamenti i poslovni dokumenti po- kazuju da su bosanska gospoda pribavljala i uvala sku - poceno zlatno, srebrno i kristalno posue, koje je bilo zidljivi znak bogatstva i raskoi. Raeno uvek sa umetnikim ambicijama, ono je sluilo idealu ulepavanja ivota i bilo istovremeno omiljeni oblik poklona, koji su izme- njivani pri svakom diplomatskom i drugom kontaktu. Ko- madi skupocenog posua su u pravom smislu kruili izmeu evropskih dvorova, jer se mnogo puta ono to je primljeno kao dar poklanjalo na

 (1391 2)

603

drugoj strani. Tako je, to znamo slu- ajno, jedna zlatna kupa hercega Stefana, darovana Vene- ciji, otila otud kao poklon Republike sultanu Meh- medu II. Posue je u Bosnu dolazilo kao poklon, ali je isto tako izraivano i nabavljano na strani. Ponekad su unaj- mljivani i strani majstori specijalno za tu svrhu. Tako je herceg Stefan neko vreme drao u svojoj slubi jednog zlatara iz dalekog Bria. Tenja za raskoi je dolazila do izraaja i kod odee. Veliki broj poslovnih dokumenata nam svedoi o nabavkama najskupocenijih tkanina za 6o- sanske dvorove. Tkanine i delovi odee su takoe rado izme- njivani kao pokloni. Skupocena odea predstavlja znatan deo imovine koju je herceg Stefan imao u svojim poslednjim danima i zavetao svojim naslednicima.

Karakteristina tenja da se ivot odvoji od obine stvarnosti i podigne u sferu idealnog, opaa se i u Bosni. Gospoda su se kretala bogato i sveano odevena, okruena rojevima pratilaca, sa kojih se takoe odbijao deo sjaja. To je naroito dolazilo do izraaja u raznim sveanim pri- likama. Odjeke toga oseamo samo ponekad u suvim i poslov- nim dubrovakim pismima. Iz nesauvanog izvetaja du- brovakih poslanika koji su bili na svadbi kralja Tomaa i Katarine, keri ^Stefana Vukia Kosae, je neto od zadivljenosti prelo i u vladin odgovor tim istim posla- nicima. Razumeli smo piu dubrovaki venici kako je doao vojvoda Stefan sa mnogo lepog sveta i kako kralj i vojvoda ze apo atopgak) e ae atopgapo zetge gaps!a- ep1e sshp ^tapsMzzpgp opop 11' ^aIgo". Iz te krte replike na poslaniko pismo se moe iitati da se meu bosan- skom gospodom negovao ceremonijal. To se uostalom, opaa i kod podataka o delovanju poslanika. O velikim sveano- stima nemamo drugih podataka sem da su dugo pripremane, naroito kad su u pitanju bila svadbena slavlja. Tada su po- zivi odlazili i .daleko van granica Bosne. Gradske regtu- blike su uestvovale u slavlju preko svojih poslanika. Du- brovani su sigurno znali koliko domainima laskaju po- hvale velepnom slavlju, pa su u vie raznih prilika iz- javljivali da je sveanost znaila najlepi dan koji je Bosna ikad

 (1391 2)

604

videla.

Sve je to bilo povezano sa jakim podvlaenjem hijerar- hijskog ustrojstva. Bez obzira na stvarni odnos snaga kralj je uvek imao prvo mesto i, koliko znamo, niko ga nije li- avao poasti koje mu po dostojanstvu pripadaju. U ogle- dalu dubrovakog delovanja moemo opaziti da se tano znalo kome kakva titula pripada, ko se kako ima oslovlja- vati, ko dobija vrednije darove itd. Veliina poslanstava, njihova pratnja i darovi bili su tano dozirani prema ugledu linosti i vanosti trenutka. Obazrivi Dubrovani ipak nisu uspevali da izbegnu prigovore od svojih bosan- skih suseda, kad bi se ovi osetili zanemareni u odnosu na druge. Naroito muna je bila situacija prilikom ispunja- vanja obaveza za ustupanje Konavala. Vojvoda Sandalj je me- secima muio Dubrovane raznim sitnim zahtevima stra- hujui da bi moglo izgledati da je Radoslav Pavlovi dobio vie asti i da je njemu darovana lepa palata u Du- brovniku.

 (13911422)

605

U kolikoj meri je bosanskoj gospodi uspelo da se izjed- nae sa svojim savremenicima na istoj hijerarhijskoj le- stvici, pokazuju brane veze koje je evropsko plemstvo skla- palo sa bosanskim dvorovima. Bosanska gospoda oigledno nisu smatrana za egzotine i sirove strance. O tome nam svedoe i poneke beleke savremenika. Posle velikog slavlja u Budimu 1412. je ak do Poljske doao glas o tur- nirskim vetinama bosanskih plemia. Italijanski najamniki kapetan Broljo da Lavelo, koji je dobro poznavao italijansko drutvo sredine XV vek^, bio je zadivljen linou kralja Tomaa s kojim se sreo 1452. Zabeleio je da se ne sea da je ikada video lepeg i dostojanstvenijeg gospodina od bosanskog kralja, on je prevazilazio i Fede- riga od Urbina, koji je oigledno bio Broljov ideal.Koliko nam sauvana izvorna graa doputa da vidimo, bosanska gospoda se nisu javljala u ulozi mecena. Drali su oko sebe grupe muziara i glumaca, u starom smislu te rei koja je tano odgovarala onovremenom josi1a1og; i ongler. Izuzetak bi bio herceg Hrvoje kada bismo mogli biti sigurn-i da je Manojlo Grk, njegov navodni hroniar, posvedoen tek poetkom XVII veka, stvarno postojao. Herceg Hrvoje se inae pojavljuje kao naruioc rukopisa, jer su, po svoj prilici, i knjige spadale u ono to je jedan go- spodin koji dri do sebe morao posedovati. Sauvane su dze bogato iluminirane knjige prireene za splitskog hercega tkzv. Hvalov rukopis, danas u Bolonji. i Hrvojev misal, danas u Carigradu. Iako je jedan pisan glagoljicom po za- konu rimskom blaenoga Petra i Pavla crkve rimskog dvora, a drugi irilicom ot ruki Hvala krstjanima v dni episkupstva i nastavnika i savritelja crkvi bo- sanskoj gospodina deda Radomira, ipak je umetniki ka- rakter njihovih ukrasa jednak. Zajedniki im je ak i je- dan majstor minijaturista iz kruga gotikih iluminatora iz Dalmacije.12

Obnovljena crkvena arhitektura od kraja XIV veka mo- rala je biti pomagana od kraljeva koji su se sve izrazitije ispoljavali kao katolici. Ona nam, meutim ostaje sasvim nepoznata, delom zbog toga to su spomenici propali,

 (13911422)

606

delom zbog toga to su srednjevekovni delovi utopljeni u docniJe dograivane komplekse i nedovoljno proueni.

O mentalitetu i nainu ivota visokih feudalnih krugova mogue je stvoriti kakvu takvu sliku, ali o niim slojevima vlastele, koji nisu prodrli u dvorsku sredinu, je nemogue bilo ta dokuiti. Jedini izvori koji nam tu stoje na raspoloenju su lakonski kratki, klietizirani i esto nespretno stilizovani natpisi sa steaka. U njima ipak pomalo dolazi do izraaja ono to je, po svoj prilici, bilo karakteristino za mentalitet ovog sloja: hvaljenje ugleda u druini, junakih dela i vernosti, potene i verne slube", i privrenost plementini", na kojoj se, kako se esto podvlai, nalazi grob plemenitog mua. Kroz sve to probija patrijarhalna jednostavnost jednog sloja odvojenog od rada i posveenog ratovanju i slubovanju do- stojnom njegovog poloaja.

Isto tako nepoznata nam ostaje kultura varokog ambi- jenta. Ve po sastavu trgova i gradskih naselja i vodeoj ulozi trgovaca se moe naslutiti da je

 (13911422)

607

ovde osnovni ton odreivalo graanstvo primorskih gradova. Ono je svakako donosilo elemente materijalne kulture iz primorskih gra- dova i pomagalo da se oni afirmiu. Ono je, po svoj pri- lici, nametalo i trezveni i racionalistiki duh koji ka- rakterie mentalitet graanstva u Primorju. Ova dru- tvena sredina se morala jako razlikovati i od dvorskih gnezda velikih feudalaca i od malog plemstva, ukorenjenog na batinama, pocosnog na svoj poloaj ratnika i junaka. Ideali tedljivih i radinih trgovaca i zanatlija bili su sasvim suprotni idealima ponositog i ratobornog plem- stva. Vie od toga je o kulturi bosanskih trgova nemogue rei, ak i najvanije pitanje: koliko su je odreivale nama sasvim nepoznate forme ivljenja sela, odakle se regruto- vao veliki deo stanovnika, a koliko je svoj peat udarilo Primorje, mora ostati bez odgovora.

8. UNUTRANjE BORBE I POETAK TURSKOG

PRITISKA

 (13911422)

608

Izmirenje Bosne s kraljem igmundom dobilo je svoj blistavi i spektakularni izraz kada su se u prolee 1412. na ugarskom dvoru u Budimu nali na okupu bosanski obla- sni gospodari s kraljem Ostojom i srpskim despotom. Kralj igmund, koji se upravo izmirio s poljskim kraljem i tik povodom priredio velike sveanosti, mogao je svetu da po- kae koliki ga vazali slue, a bosanska gospoda su dobila priliku da se afirmiu u ritersko-dvorskoj sredini koja im je bila uzor i ideal. Odjek ovoga slavlja nalazimo kod poljs.kog hroniara Dlugoa koji belei da su se bosanski vitezovi proslavili na vitekim igrama. Najvanije od svega je ipak bilo da se time zavrila ilava i uporna borba izmeu Bosne i Ugarske koja je, s malim prekidima, ispunjavala deceniju i po bosanske istorije i gutala ogro|a sredstva i snage. Izgledalo je da Bosni u novoj po- litikoj konstelaciji pada u deo i nova uloga.

Ve u poetku 1.413. vojvoda Sandalj Hrani je i kao zet despota Stefana i kao vazal kralja igmunda uvuen u ratovanje protiv Turaka. Kada je Bajazitov sin Musa e- stoko opustoio zemlje Stefana Lazarevia, potukao srpsku vojsku i sruio nekoliko gradova, despot se s jedne strane povezao s Musinim bratom Mehmedom, a s druge zatraio

PEAT SA POVELjE KRALjA STEFANA OSTOJIA IZ 1419.

p &{

/"3

pomo od kralja igmunda. Sandalj je tada privremeno na- pustio ratovanje protiv Kotora, koji nije udovoljavao nje- govim zahtevima, i poao u Srbiju, gde je zajedno s Ivanom Moroviem i despotom Stefanom ratovao protiv Muse. Ue- stvovao je u odlunom boju kod amorlua pod Vitoem, gde je Musa poginuo i Dubrovani su docnije govorili kako se je gospodstvo Ti hrabro i plemenito ponelo pri gospodinu despotu i caru turskom11. Ovo ratovanje je u stvari najvie pomoglo Turcima, jer su stvorene mogunosti da se obnovi i uvrsti osmanlijska mo poljuljana za vreme borbi izmeu Bajazitovih sinova.

U meuvremenu se iz temelja promenila situacija u Bo- sni. Sandaljevo odsustvo je iskoristio Hrvoje Vuki i po- eo da napada njegove oblasti. Teko je pogoditi motive koji su rukovodili splitskog hercega da jo jednom u Bo- sni raspali plamen unutranjih borbi: Moda je eleo da povrati izgubljene pozicije u donjoj Neretvi i Drije- vima, gde ga je Sandalj ranije istisnuo. U svakom sluaju, na njegove postupke ]e najee reagovao kralj igmund. Muki napad na zemlje velikaa koji je bio zauzet u ratu s Turcima pruio mu je povoda da u junu 1413. Hrvoja pro- glasi za odmetnika i naredi ugarskim velikaima i San- dalju da ga napadnu. Split se na vest o sukobu izmeu kralja

i hercega pobunio i zbacio Hrvojevu vlast; Bra, Hvar i Korulu igmund je ustupio Dubrovaa, a posede na bosanskim granicama dao hrvatskim velikaima. Ubrzo je Hrvoje izgubio i imanja u Slavoniji i poeo da moli da bude vraen u milost kraljevu pozivajui se na svoju ver- nost, lanstvo u zm-ajevom vitekom redu osnovanom od igmunda; podseao je da je kumstvom vezan za kralja, nu- dio da sud velikih feudalaca ispita njegovu krivicu, stavljao je u izgled da e prei u katolianstvo; ali po- malo i pretio da e se tuiti celom svetu da se kralj nije drao obeanja na koja se zakleo, i da e traiti pomo, i pri tome spominjao Turke i njihovu nameru da napadnu Ugar- sku. Toga puta igmund nije bio spreman ni na kakvo popu- tanje, tvrdilo se da nee da uje za ugovore ili pogaanja.

Hrvoje je posle toga zatraio pomo u Veneciji. Molio je da Republika posreduje kod kralja igmunda i Sandalja, a u isto vreme nudio da pomogne zavoenje vlasti u Dalma- ciji kupljenoj od Ladislava Napuljskog. Trenutak je bio sasvim nepovoljan, jer je Venecija u avgustu upravo sklo- pila primirje sa igmundom. Stvarnu pomo je Hrvoje do- bio jedino od Turaka, koji su se upravo bili stabilizovali
16 S. irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske drave

i osposobili za dalja osvajanja. Nema nkkakve sumnje da upravo Hrvoju pripada

sumnjiva slava da je Turke uvukao u bosanske unutranje borbe i da je bosansku dravu doveo u poloaj sultanovog tributara.

U maju 1414. Hrvojev protovestijar Dubrovanin Mi- hailo Kabui doveo je u Bosnu jedan veliki odred Turaka koji se podelio na tri dela, od kojih se jedan uputio prema Zagrebu. Turci su estoko pustoili krajeve do kojih su doprli i u avgustu se vratili s plenom. Tako je Bosna po- novo postala poprite turskih pustoenja. Ona je dotle bila srazmerno poteena, jer su Turci zagospodarili nje- nim prilazima sasvim uoi velike prekretnice kod Angore. Sada je, meutim, zapoeo drugi period turskog pritiska, koji nije prekinut sve do pada Bosne.

S Turcima se pojavio na bosanskoj pozornici bivi kral> Tvrtko II Tvrtkovi. Njega su doveli Turci verovatno po Hrvojevoj elji da bi potisnuo Ostoju, koji se jo uvek verno drao prema igmundu i ba 1414. dobio potvrdu svojih zemalja i gradova. Tvrtko se drao u jednom delu zemlje, i uvan od Turaka irio krug svojih pristalica. Ve u avgustu je imao na svojoj strani Pavla Radenovia i preko poslanika saobraao s Dubrovanima. Ostojin po- loaj ipak nije pokolebao, jer vidimo da i u martu 1415, posle treeg turskog pohoda u Bosnu, Dubrovani jo uvek njemu isplauju dohotke. Protivnike Hrvojeve su esta turska pljakaka krstarenja naterala na potpunu pasiv-

nost. Kralj Ostoja se zatvorio u svoje gradove, a Sandalj je bio prinuen da se otkupljuje velikim darovima. U pro- lee 1415. u Dubrovniku se znalo da sledea vojska koju je spremao Isak-beg nee pljakati Bosnu, jer je ona pokorna i plaa danak sultanu. Borbu protiv Hrvoja su preuzeli Ugri. Oni su u fe- bruaru 1415. preduzeli jedan pohod protiv njega, a zatim, po kraljevom nareenju, sakupili veliku vojsku s ciljem da potisnu Turke iz Bosne i raiste situaciju. Ta vojska na elu sa z^garskim velikaima, banovima susednih obla- sti ula je sa severa u Usoru, sredinom juna bila pod Do- bojem i nastavila prema sreditu bosanske drave. U me- uvremenu su stigli i Turci koje je sakupio Isak-beg, tako da je u Lavi, u drugoj polovini jula, dolo do bitke iz- meu ugarske i turske vojske. Sukob se zavrio porazom Ugara i gotovo svi zapovednici su pali u tursko ropstvo ili u rz'ke Bosanaca, verovatno Hrvoja. Nekp su se izbavili plaajui veliki otkz^p, a neki su izgubili ivote. Ova

 1 (.1391 22)

243

jugarski poraz je potpuno prelomio kralja Ostoju i San- dalja, tako da su se izmirili s Hrvojem i napustili sasvJgm kralja igmunda. Iako su na ugarskoj strani uestvovali u bici neki Bosanci, posle bitke je cela Bosna jednodu- na protiv Ugara. Sultan je potvrdio Ostoju za kralja Bosne, tako da je Tvrtko II bio ponovo prisiljen da se po- vue. Zarobljeni ugarski komandanti su tajno poruivali da su Ugri potpuno izgubili Bosnu. Zaista se igmundoa uspeh, postignut pre etiri godine posle dugih i tekih borbi, najednom izjalovio. Vie nikada on nije kroio u Bosnu i najvie to je docnije postizao bilo je prizna- vanje vazalske vernosti, od strane bosanskog kralja naje- e uporedo s istom obavezom prema Porti. U ovo vreme je, najverovatnije, likvidirana ugarska usorska banovina. Bosanci su hteli da krenu u novoj situaciji i korak dalje i preotmu srpskom despotu, igmundovom vazalu, vanu k bogatu Srebrnicu. U tome su ih, meutim, omele nove e- stoke unutrapgnje borbe.

Uporedo s ^enjom da uklone sve po*sledice nedavnog potinjavanja kralju. igmundu, neki od bosanskih gospo- dara su eleli i da preiste raune iz prethodnih godina. U Bosni ni sada nije bilo stvarnog jedinstva osim u odnosu na Turke i Ugarsku. Hrvoje se drao po strani okupljen planovima da uz pomo Venecije ili napuljske kraljice po- novo zavlada Splitom i ostrvima koja je kralj igmund ustupio Dubrovanima. Ostoja i Sandalj su skovali zaveru s ciljem da se oslobode Pavla Radenovia, prema kome je Ostoja imao puno razloga da bude neprijateljski raspoloen, jer je stao na stranu njegovog suparnika Tvrtka II. Na jednom sastanku kralja i velikaa u Sutjesci za zreme etnje izvan grada kraljevi ljudi uz pomo Sandalja i Vukmira Zlatonosovia uhvatili su Pavla Radenovia i njegovog sina Petra. Pavle je pokuao da bei ali je uhva- en i pogubljen, dok je Petar odveden u Bobovac gde je tre- balo da bude oslepljen. Sve je izvedeno i prikazano kao ka- zna za izdajstvo. Sandalj je govorio dubrovakom poslaniku koji je bio svedok krvave scene da je zadovoljio pravdu kao to to i dubrovaka gospoda rade: Ko poini izdajstvo u Dubrovniku tome se see glava, tako inim i ja sa drugim vernim Bonjanima". Knezu Pavlu i njegovom sinu Sandalj je stavljao na teret izdajstvo prema ugarskom kralju i
613*

 1 (.1391 22)

243

prema bosanskoj kraljevini. Pavlove zemlje su odmah podeljene, ali nije poznato kako. Zna se samo da je vojvodi Vukmir

614*

244

'.

uZlatonosoviu, koji je u zaveru uvuen tek na dan ubistva, bilo namenjeno Olovo i on je poao da preuzme grad.

Ovaj krvavi obraun je mogao ostati bez tekih posle- dica moda jedino u sluaju da je zatrvena cela Pavlova porodica. Ali ostao je slobodan Pavlov mlai sin Radoslav, sposoban da se bori i sveti oevim ubicama. Pored toga, kralj Ostoja i Sandalj nisu oslepili Petra Pavlovia, ve su odluili da ga odvedu u glavni grad Pavlovia Bora. Kako se Petar oslobodio nije poznato, vidi se samo da u jesen te godine vodi borbu sa svojim protivnicima. Pavlovi sinovi su dobili pomo od Turaka i izazvali novo pusto- enje Bosne. Krajem novembra 1415. Sandalj je ve bio to- liko ugroen da se oekivalo da e njegova ena pobei u Dubrovnik. Nema nikakvih vesti o tome kako se prema svemu to se desilo u Bosni drao herceg Hrvoje. Njegovi odnosi s kraljem Ostojom i Sandaljem sigurno nisu bili srdani u vreme ubistva Pavla Radenovia. Dubrovaki poslanik je tada raunao da e se kralj Ostoja i njegova druina ra- dovati to su Turci, upueni bez sumnje od Hrvoja protiv zemalja krkih knezova, bili ravo voeni. No Hrvoju vie nije bilo dato da deluje na sudbinu Bosne; ve u aprilu 1416. on je umro.

244

'.

Ratovanje Pavlovih sinova protiv Sandalja Hrania se produilo i u prolee 1416. U drutvu s Turcima oni su ttustoili sve Sandaljeve zemlje u blizini Primorja i u vie mahova izbijali na dubrovake granice i nanosili tete dubrovakim podanicima. Grad je imao tekoa i sa mnogobrojnim beguncima koji su se sklanjali od straha tur- skog. U drugoj polovini godine su se ve osetile posledice dugotrajnog ratnog pustoenja, pa su na kapije Dubrovnika nagrnuli izgladneli stanovnici iz zalea. Prosei oni su se trudili da sauvaju goli ivot, a dubrovaka vlada je bila prisiljena, strahujui od boletina koje su harale meu ovim ljudima, da mesecima obnavlja zabranu putanja u grad i nareenja da se oteraju.

Pored smrtnog neprijateljstva meu bosanskim baro- nima zbog smrti kneza Pavla o kome su Dubrovani javljali kralju igmundu, pojavilo se na drugoj strani i pitanje Hrvojevog naslea. Herceg splitski nije kao Pavle Radenovi ostavio za sobom naslednika sposobnog da odbrani oe- vinu. Hrvojev sin Bala, svakako ve punoletan. uopte se ne primeuje. Hrvojevi naslednici u pravom smislu bili su tek sinovac ura Vojsali i njegovi potomci. Ali oni vie nisu imali ni mali deo velike Hrvojeve teritorije.

244

'.

Sasvim je slabo poznato kako se osipala drava monog her- cega. Izgleda da je najvie prigrabio kralj Ostoja jednim vetim potezom. On se na bosanski nain lako razveo od svoje ene Kujave i u leto 1416. oenio Hrvojevom udovi- com Jelenom. Preko nje je dobio vei deo Hrvojeve oblasti i na taj nain znatno proirio onaj deo Bosne koji je bio potinjen kralju. Od tada je Jajce ostalo pod vlau kru- nisanih Kotromania. Omi je Hrvojeva udovica jo pre druge udaje dala svome bratu Ivaniu Nelipiu. Bosanski kraljevi su docnije mnogo puta potezali pravo na ovaj grad verovatno kao deo Hrvojeve batte. Nestanak Hrvoja i gtrisajedinjenje njegove oblasti kraljevoj zemlji stvorili su uslove za jaanje kraljevske vlasti. Bilo je, meutim, po- trebno jo nekoliko godina da se to oseti. U ovim danima je zbog ogpnte zakrvljenosti kraljev ugled pao do najnie take.

U drugoj polovini 1416. pojavio se sultan Mehmed kao posrednik za mir meu svojim vazalima. Uputio je dva svoja poslanika da ugovaraju mir meu gospodom i u tu svrhu je bio sazvan stanak. Uprkos tekoama zbog uzajamnog ne- poverenja stanak se sabrao izgleda bez kraljevog prisustva. Tu je doneta odluka da se uhvate i zatvore kralj Ostoja i knez Dragia Dinjii. Odluka o hvatanju i vezivanju kralja mogla je biti doneta svakako zbog toga to je prilekom ubistva kneza Pavla pogazio vjeru gospodsku. U sva- kom sluaju, kralj nije pao u ruke sabora, jer je, obaveten ta mu se sprema, uspeo da pobegne. Pokuaj pomirenja je time propao a neprijateljstva su se produila nesmanjenom estinom.

244

'.

Kralj igmund je bio vrlo nezadovoljan obrtom situa- cije u Bosni i smatrao je i kralja i oblasne gospodare od- metnicima i turskim saveznicima. Boravei stalno daleko izvan Ugarske, nije nita mogao preduzimati sem konfiska- cije bosanske imovine u Dubrovniku, kojoj su se njegovi verni podanici usprotivili. Izgleda da su u vreme bo- sanskih unutranjih borbi neki Bosanci zajedno s Turcima upadali i pljakali ugarsku teritoriju. Protiv njih je kra- jem 1416. Pipo Spano, nekadanji bosanski protivnik a sada zatitnik ugarskih junih granica, preduzeo jedan pohod, iji rezultat ostaje nepoznat.

U toku 1417. situacija u Bosni nije se bitno promenila. Dubrovani su govorili da je ovo bosansko kraljevstvo u uobiajenom velikom razdoru izmeu gospode i barona". Po- etkom te godine kralj Ostoja je promenio tabor i stao na stranu Sandaljevih nepriJatelja. On je ratovao u Humu, za- uzeo Sandaljev Blagaj, potinio sebi vlastelu iz Huma i Krajine. Pod kraljevu vlast je tada doao i knez Grgur Ni- koli, gospodar Popovog Polja. Sandalj Hrani je u to vreme bio skoro potpuno istisnut iz zemalja u Primorju, u naj- boljem sluaju sauvao je Draevicu s Novim. Bila je to najnia taka do koje je veliki vojvoda pao u toku itavog ivota. U isto vreme kralj Ostoja nije nikad bio blii svome cilju da slomi oblasne gospodare i zavede svoju ne- posrednu vlast nad itavom teritorijom. Pavle Radenovi je ubijen pomou Sandalja, Hrvoje je umro i njegova oblast se raspala; sada je koristio e za osvetom Pavlovia da satre Sandalja. Iz itavog njegovog delovanja se vidi da je bez mnogo obzira i ne birajui nimalo sredstva uporno sprovo- dio jedan plan koji je imao da vrati kralju onu mo i auto- ritet koje je uivao Tvrtko I. Ali za ostvarenje toga plana ostalo mu je premalo vremena.

244

'.

Poslednje akcije kralja Ostoje bile su posveene suzbi- janju trgovine robljem. Od kako su Drijeva dola u njegove ruke poeo je da zabranjuje prodaju ljudi. Protiv te ljage koja je leala na Bosni on je ustajao jo za vreme svoje prve vlade, kada je u toj stvari produavao politiku kralja Dabie. Dubrovani su bili saglasni pa su i sami svojim ljudima u trgu na Neretvi strogo zabranjivali da uestvuju i posreduju u sramnoj trgovini koja je, po njihovim izja- vama, bacala senku i na Dubrovnik. Od tada je trgovina robljem u veoma velikoj meri smanjena sve do poslednjih go- dina bosanske drave, kada je ponovo procvetala delovanjem robaca" veinom vlaha koji su hvatali ljude i prodavali ih Turcima.

 (1331 2)

247

Ostoja je umro najverovatnije u septembru 1418. Sukobi u Bosni su time dobili novi impuls. Ve u drugoj polovini meseca provalili su ponovo u zemlju Turci. Ovoga puta, po svoj prilici, doli su u pomo izolovanom i teko priti- snutom Sandalju. Pomogli su mu utoliko to je mestimino uspeo da potisne Petra Pavlovia. Vidimo da je do kraja godine povratio svoju polovinu Konavala. Situacija se u celini ipak, nije promenila. Za kralja je izabran Ostojin sin Stefan!, uz koga su ostali Petar Pavlovi i vlastela koja je ranije stajala uz Ostoju. I novi kralj je jo neko vreme sauvao vlast nad Humom. Na njega je veliki uticaj vrio Dubrovanin Mihailo Kabui, nekadanji proto- vestijar Hrvojev. Bosanski velikai su bili nezadovoljni to kralj najvie veruje njemu i to je uticajniji kao savetnik od svakog bosanskog vlastelina. Kabui je svoj uticaj koristio, pre svega, protiv Dubrovnika, nagovarajui kralja da lako moe osvojiti Ston, jer je grad slabo utvr- en a njegovo poluostrvo nezatieno. Stefan Ostoji se sasvil! ozbiljno zaneo ovom idejom i obeavao da e poduhvat ostvariti im ne bude imao smetnje od Ugara i Turaka. Zbog Kabuievog rovarenja i pregovori o obnavljanju ugovora izmeu Bosne i Dubrovnika naili su na tekoe. Obino se sve svravalo izdavanjem povelje na osnovu dubrovakog koncepta koji je skoro doslovno ponavljao ranije povelje bosanskih kraljeva. Po nagovoru Kabuia, kralj je pokre- nuo pitanje Slanskog primorja za koje Dubrovani nisu plaali nikakav tribut i pitanje Hrvojeve kue i zemlji- ta darovanog za ustupanje Novih Zemalja. U pogledu ze- mljita darovanog od Ostoje, Dubrovanima je predoeno ko- liko bi vojnika i raznih slubi kralj imao od 36 sela za koje oni nikakvu slubu ne daju Bosni. Kralj je uz to traio Hrvojevu kuu i ostalo kao kraljevska dobra (5opa ge^aIa), jer sve to pripada njemu a ne Jelenici, Hrvojevoj udovici i naslednici. Svoju maehu je uostalom mladi kralj uskoro zatvorio. Dubrovani su protiv oba zahteva imali jake argumente zasnovane na poveljama i ugovorima, tako da je kralj popustio i marta 1419. izdao uobiajenu povelju.

Sandalj, jo uvek usamljen i neprijateljski raspoloen prema novome kralju,

 (1331 2)

247

stupio je u pregovore s Dubrovanima nudei da proda svoju polovinu Konavala. Dubrovniku se tako ukazala prilika da dobije bar deo upe za kojom je teio skoro tri decenije. Bosanski vojvoda, jo pre etiri godine ljut to su Dubrovani upu traili od kralja igmunda, dao je sada sam inicijativu nateran, verovatno, finansijskim tekoama i nesituran da e je sauvati od nasrtaja Pavlovia. Za Dubrovane je stvar bila rizina jer se nije moglo znati kako e reagovati Sandaljevi pro- tivnici, pa ipak nisu hteli da propuste retku priliku. Odluili su da prime deo Konavala bez kraljeve potvrde, ali su okolinim putem obezbeivali kraljevu saglasnost i pokuavali da navedu Petra Pavlovia da i on proda svoju polovinu.

Pregovori sa Sandaljem su se daleko lake svrili nego posedanje dobijene polovine Konavala. U junu su izme- njane povelje kojima je bosanski vojvoda s braom dao svoj deo Konavala s ljudima i zemljitem, a Dubrovani za- uzvrat 12 000 dukata, palatu u Dubrovniku, posede u upi, nasledno dubrovako plemstvo i stalni godinji tribut od 500 perpera. Ali im su dubrovaki izaslanici primili u posed dobijeni deo upe planuo je ustanak predvoen od strane nezadovoljnih vlasteliia kojima je pretila opa- snost da u dubrovakom agrarnom sistemu izgube sve svoje povlastice i postanu kmetovi. Dubrovnik je protiv usta- nika morao podii^ojsku i pozvati u pomo vojvodu San- dalja. Pobuna je u toku avgusta uguena, ali Dubrovani ni posle toga nisu imali mira, pa su tim vie pregli da dobij}' i drugu polovinu Konavala, jer je bez nje teko bilo odr- ati ono to su dobili. Koristei primirje koje je bilo izmeu kralja, vojvode Petra i Sandalja i pregovore voene s Pavloviem, oni su izdejstvovali u decembru povelju Ste- fana Ostojia, kojom im je potvrena ne samo Sandaljeva, -ve i Petrova polovina Konavala i grad Soko. Kralju je tre- balo za to plaati 500 perpera godinjeg tributa. Kraljev akt, meutim, ostao je bez praktinih posledica, jer se s- tuacija ubrzo iz temelja promenila.

 (1331 2)

247

Ve pred kraj 1419. opaeni su znaci da se privremeni prestanak neprijateljstava blii kraju. Kada je kralj Ste- fan Ostoji poetkom septembra preko vojvode Pavla Ra- divojevia nudio Veneciji savez protiv svih njenih nepri- jatelja, oekivalo se da e ne samo pomoi pri zauzimanju Trogira i Splita ve poi i protiv Bale. Poto je San- 'dalj bio u prijateljstvu s Balom, kraljeva akcija bi mo- rala biti uperena i protiv njega. Na planove protiv San- dalja ukazuje i molba da Venecija stavi na raspolaganje kralju Stefanu svoje galije. Na drugoj strani, i Sandalj je krajem godine radio protiv Petra Pavlovia. Posredstvom Dubrovana ugovarao je s vlastelinom Aleksom Pa- troviem da mu preda grad Bijelu, koji je ovaj uvao Petru Pavloviu. U to vreme je Sandalj ve bio obezbedio novu tursku pomo.

 (1331 2)

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili. Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

247

GRAD DOBOJ.

 (1331 2)

247

 (1331 2)

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili. Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

247

GRAD DOBOJ.

 (139122)

628

je neto docnije spominjao ovaj dogaaj: kada se Petar Pavlovi izneveri caru sultanu i ubi ga Isak carev voj- voda sa carevom vojskom. Dubrovani su govorili da su Turci mnoga zla sada uinili doavi u Bosnu.

Sandalj je sve to koristio da povrati svoje zemlje i zahvati ta moe od postradalih Pavlovia. Aprila je po- seo njihovu polovinu Konavala i posle krae opsade zauzeo grad Soko. Povratio je vlast nad Popovim Poljem i, vero- vatno, nad zemljitem oko Neretve. Grgur Nikoli je morao da pobegne na dubrovaku teritoriju i moli vojvodu da ga opet primi u milost. Za to vreme je pretrpeo tetu na dru- goj strani jer se Kotor predao Veneciji, a to je zauvsk osujetilo sve Sandaljeve ambicije u vezi s ovim gradom. Prilino estoko je protestovao i na kraju se zadovoljio prihodima od kotorskog trga soli, koje je i ranije uivao.

Nagli preokret u kojem se Sandalj vratio u staru mo i snagu bio je opasan za kralja Stefana Ostojia. Odmah po- sle vesti o pogibiji Petra Pavlovia, Dubrovani su izja- vili sauee kralju i kraljici i ubeivali ih da se po- mire sa Sandaljem. Bilo

 (139122)

629

je to prekasno, jer je Sandalj ve stajao uz drugog kralja, koji se, verovatno opet uz tursku podrku, pojavio u Bosni. Ve u drugoj polovini maja 1420. donesena je u Dubrovniku odluka da se daruje kralj Tvrtho. Ovoga puta on se vrlo brzo i sigurno uvrivao. Posle mesec dana se oekivalo da e on drati stanak s vlaste- lom, i Dubrovanima se inilo da na njega treba prebaciti pregovore i traenje potvrde za Konavle. Pitanje ove upe je ponovo postalo dvostruko aktuelno, s jedne strane zbog toga to je Sandalj krajem maja ustupio i polovinu Pavlo- via, dobijenu od Isakbega, a s druge strane zbog krupnih promena u bosanskoj dravi. Kralj Tvrtko II je zaista sre- dinom avgusta potvrdio obe polovine Konavala, mada je i ovaj akt ostao bez praktinih posledica, bar to se tie dela Pavlovia. Kralj Tvrtko je boravio u Podvisokom i imao uz sebe skoro svu vlastelu koja se javljala samo neto ranije u poveljama Stefana Ostojia.

U oktobru 1420. sklopljen je mir izmeu Sandalja i Ra- doslava Pavlovia, a time je i ovaj poslednji preao na stranu Tvrtka II. Krajem maja je jo Radoslav bio veran Stefanu Ostojiu, poetkom novembra u svojoj povelji go- vori o bivem kralju Stipanu". Izgleda po svemu da je

630

'.

GRAD VRANDUKOstoji

sredinom godine i formalno svrgnut i lien podr- ke oblasnih gospodara i velikaa. Ipak on nije lako ustupao svoje mesto. Jo poetkom 1421. raunao se u njegove ljude knez Tvrtko Borovini, koji je otetio dubrovake trgovce u Visokom. I u aprilu te godine Stefan Ostoji je jo bio aktivan. Uputio je svog poslanika u Veneciju, pred- lagao sklapanje savvza i nudio da obnovi ugovore koje je njegov otac imao s Republikom. Venecijancima se ak i- nilo da s njim vredi pregovarati o utvrivanju Drijevskog trga. Posle toga se prekidaju vesti o Ostojinom sinu. Umro je verovatno pre aprila 1422. kada je njegova majka Kujava, s kojom je kralj bio kroz itavo vreme svoje kratke vlade, zatraila od Dubrovana da je preporue kralju Tvrtku i vojvodi Sandalju.1

 (14221454)

U Bosni ve sredinom 1421. niko nije raunao sa Ste- fanom Ostojiem. Dubrovani su kod kralja Tvrtka mese- cima drali poslanike i plaali mu dune tribute. S njim su sredinom avgusta obnovili pregovore, a neposredno zatim Tvrtko II je po drugi put krunisan za bosanskog kralja. Bo- sna je opet bila bar za kratko vreme ujedinjena.GLAVA
PGESTA

IZVORI

Izvori za ovo razdoblje bosanske istorije se ni po sastavu ni po karakteru ne razlikuju bitno od izvora prikazanih u prethodnom odeljku. U punom smislu rei, oni predstavljaju prirodan nastavak izvora za kraj XIV i poetak XV veka. Je- dino se moe primetiti da nas ukoliko idemo dalje sve vie naputaju zbirke tampanih izvora i da smo sve vie prisi- ljeni da se neposredno obraamo neobjavljenom arhivskom ma- terijalu.

 (14221454)

Domae povelje su malobrojnije nego ikad. Sauvane su svega tri i jedna prevedena i interpolisana u falsifikatorske svrhe.1 Dubrovaki dokumenti na naem jeziku naglo opadaju po brojnosti, jer nas na samom poetku ovog perioda naputa Ko- deks Ruska Hristoforovia. Kao i ranije ova grupa izvora ostaje ograniena uglavnom na ugovorne isprave, razne potvrde, priznanice i sl.* Dubrovaka arhivska graa postaje brojnija i sadrajnija, tako da su poslednji periodi bosanske istorije najbolje poznati. Odluke triju Vea teku kroz itav ovaj period bez ijednog pre- kida, ali su samo delimino i vrlo nesavreno objavljene. Do 1453. imamo na raspolaga:vu nepotpune Jorgine izvode u ve ra- nije pomenutoj zbirci.* Pisma i uputstva su takoe sauvana u daleko veem broju. Ponekad imamo na raspolaganju itavu vladinu prepisku s poslanicima u toku jedne misije. Posla- niki izvetaji i pisma, na alost, nisu sauvani. Pisma su naroito brojna za vreme velike dubrovake diplomatske aktiv- nosti, kada se Dubrovnik nalazio u ratu sa svojim bosanskim susedima Radoslavom Pavloviem i Stefanom Vukiem. Iz vre- mena rata s hercegom sauvana je itava[ knjiga koncepata pi-

633

'-

sama uvezana bez ikakvog reda tek posle vie od jednog veka. Mnoga od tih pisama nemaju zabeleen datum, ali se vreme njihovog nastanka moglo utvrditi, najee sasvim precizno, na osnovu sadraja i odluka Vea.1 Dobar deo pisama je rezimiran u pomenutim Jorginim izvodima, a sasvim malo ih je u potpu- nosti objavljeno u diplomataru o dubrovako-ugarskim odno- sima.* Punu vanost zadravaju i u ovom periodu arhivske knjige ostalih serij^, naroito 1m.tep1a 6.e joggz, Vtetva Sap- seIatGae, Vnjetza PoGatgae, Ie^Ia, TezGatpepka 1

U pogledu Mletakog arhiva nema nikakvih promena. I za ovaj period se korisno doggunjuju Jorgini izvodi7 i Ljubieve Listine.* Izvestan broj promaklih vesti, meu njima i vrlo interesantnih, saoptio je u svojoj raspravi o bosansko- mle- takim odnosima M. unji . Ne sme se prevideti zbirka dokumenata iz Kotora pod mletakom vladavinom, objavljena od G. remonika, zbog vanih podataka o privrednim merama hercega Stefana u Novom.10 Zahvaljujui vezama izmeu Ste- fana Vukia i napuljskog kralja Alfonsa Aragonskog, ostalo je neto podataka o Bosni i u arhivu Aragonskog Kraljevstva u Barceloni. Njih je pribavio i objavio jo u prvim decenijama ovog veka maarski istoriar I. Ta11bsgu u zbirci povelja uz svoje studije iz bosanske i srpske istorije, u kojoj ima i dru- gih vanih izvora za ovaj period. Za vatikanski arhiv pored dve TKehpet- ove zbirke i starijih dela o crkvenoj isto- riji mora se voditi rauna i o regestima papskih bula iz

634

'-

XIV veka objavljenim u Maarskoj.

Ugarske povelje su takoe i dalje veoma vane. Uz zbirke "navedene u prethodnom odeljku (str. 168) vano je navesti po- velje objavljene uz veliko delo o Ugarskoj u doba Hunjadijevaca.1 Poneki podatak o Bosni se sree i u savremenoj prepisci, jedan vrlo interesantan iz korespondencije Eneje Silvija Pikolo- minija, bio je doskora previen.11

 (221454)

635

Narativni izvori su vrlo oskudni. Dva dubrovaka hroni- ara nam saoptavaju izvesne vesti na osnovu arhivskih do- kumenata, te mestimino dobrodolaze prenosei podatke iz ne- sauvanih dokumentarnih izvora. Ponekad opet, kao u sluaju rata Dubrovnika s hercegom Stefanom, nekritinim korie- njem ispreturanih i nedatiranih pisama izazivaju krzgpne za- blude i sasvim iskrivljavaju sliku dogaaja. Jedan stranac u dubrovakoj slubi u vreme pomenutog rata ostavio je neko- leko dragocenih stranica o svojim doivljajima u naim krajevima. To je Broljo da Lavelo, najamniki zapovednik u slubi Sigismonda Malateste, gospodara Riminija, koji je u svojoj u celini jo neobjavljenoj Stopasa ipNjet$a1e opisao predisto- riju rata Dubrovnika i hercega i ratne dogaaje iz 1451. i 1452. godine. Odlomak znaajan za istoriju Bosne objavljen je na osnovu korektorskih tabaka pripremljenih za publikaciju hronike u novom izdanju Muratorija, s podacima o Brolju u dubrovakoj slubi i komentarom njegovih kazivaa. Od na- rativnih izvora iz susedstva znaajni su K onst an ti n
Fi l ozof za neke momente iz srpsko-bosansklh odnosa, 11 B ert ran don de la Broki j er zbog jedne zesti o bosanskom delovanju na Porti 1 i Ivan Tu roc, interesantan ponekad za odnose Bosne, Ugarske i Turske. 18 Za istoriju crkvenih prilika u Bosni interesantni ou i hroniari bazelskog koncila. Saborski oci su u svojim tenjama da postignu sjedtvenje crkava pravili k o m b i n a c i J e i sa Bosnom i to je ostavilo traga u savremenim opisima rada koncila; u saborskim aktima se, meutim, Bosna ne spominje. Za vreme druge vlade kralja Tvrtka II delovao je neko vreme u Bosni istaknuti franjevaki propovednik Jakoa iz Marke (Jasoiz s!e Magsa). Njegov ivot je opisan u tri biografije, ali su u svima vesti o radu u Bosni vrlo neodreene i po- muene. 31 Srpski l et opi si belee i pokoji 'dogaaj iz bosan-. ske istorije. I iz ovog perioda je sauvan poneki opirniji nadgrobni natpis, ali ne onako znaajan kao to su bili oni u prethodnim razdobljima.

1. UNUTRANjA KONSOLIDACIJA I OBNOVA

 (221454)

636

UGLEDA BOSNE

U toku decenije protekle izmeu prve i druge Tvrtkove vlade situacija u Bosni se u poneemu promenila. Nestalo je na prvom mestu dva velika oblasna gospodara Hrvoja Vukia i Pavla Radenovia, i to je stvorilo uslove da se ravnotea pomeri u korist bosanskog kral>a. Zemlje prvoga su se osule i on za sobom nije ostavio pravoga naslednika, dobar deo njegovih teritorija je doao pod kraljevsku vlast. Pavle Radenovi je ostavio dva sina, ali se oni po snazi i uticaju u dravnom ivotu nisu mogli meriti s ocem. Osim toga, oni su neprestano imali vezane ruke ratujui protiv Sandalja Hrania. Time je istovremeno bio neutra- Lisan poslednji od velike trojice s kraja XIV veka. Kralj Ostoja te povoljne okolnosti nije uspeo da iskoristi, na- stupajui kao i u vreme svoje prve vlade protiv struje i postavivi za cilj da sasvim slomi oblasne gospodare. Time je izazvao ogromne smutnje i zaplete koje nije bio sposoban da savlada i kanalie. Tako je tek kralju Tvrtku II palo u deo da obnovi kraljevski autoritet i povrati Bosni raniji ugled. Kao i za vreme prve vlade on je saraivao s oblasnim gospodarima. Po svemu izgleda da se pomirio sa injenicom da se silom ne moe ukloniti podeljenost bosanske drave.

 (221454)

637

Moe se rei da je on svoju politiku gradio na shvatanju da je on prvi po rangu meu oblasnim gospodarima i teio da njegova oblast sopga!a <3e1 ge kako su govorili Dubrov- ani bude najbogatija i najjaa. On se zadovoljavao u odnosu na oblasne gospodare njihovim formalnim iskaziva- njem potinjenosti i vernosti. Uvek mu je ostajala otvorena mogunost da zakrvavljene porodice Kosaa i Pavlovia krene jednu protiv druge i na taj nain odrava ravnoteu i svoju nadmonost.

Nekoliko godina potgguno paralisana krvavim unutra- njim obraunima, Bosna je ve na poetku Tvrtkove druge vladavine poela da privlai interes okolnih drava. Sa- radnju s Bosnom je prvo zatraila Venecija. Republika se nalazila istovremeno u ratu s ugarskim kraljem zbog Dalma- cije, i sa srpskim despotom zbog gradova koje je prigrabila posle smrti Bale III, tako da joj je pristup na Balkan s jadranske strane bio skoro sasvim onemoguen. Za nju su tada razumljivo postali interesantni predlozi koji su ne- kada ranije dolazili iz Bosne da se mletakim trgovcima ustupm neko mesto na moru. Vie je panje posvetila i pi- tanju zaista velikih povlastica koje su mletakim trgov- cima davali bosanski kraljevi.

 (221454)

638

Avgusta 1422. stigao je u Bosnu mletaki poslanik sa estitkama povodom krunisanja obavljenog godinu dana ra- -nije i konkretnim zadacima da ugovori zakupljivanje Dri- jevskog trga, izdejstvuje obnavljanje privilegija i sklopi s kraljem savez protiv cetinskog kneza Ivania Nelip- ia. Kralj Tvrtko II nije hteo da odgovori poslaniku dok se ne posavetuje s vlastelom na stanku. Kod vlastele mle- taka inicijativa nije naila na dobar prijem. Sandalj je bio jo uvek ogoren zbog Kotora pa je ometao ostvarenje mletakih planova, tako da ni jedna taka misije mle- takog poslanika nije prola bez tekoa i otpora. Neraspoloenje prema Veneciji su podstrekavali iz sve snage i Dubrovani, koji su se osetili ugroenim vie no to je bilo razloga. Ne znajui tano uputstva mletakog posla- nika a obaveteni da je on protiv njih govorio u Bosni, oni su se ogoreno oborili kod kralja, Sandalja i drugih protiv mletake politike uopte. Najvie ih je zapla- ilo to to su uli da se od Bosne trailr da odobri Mleanima podizanje utvrenja na obali oko ua Neretvs. Mletaki poslanik to dodue nije imao u svom uputstvu, ali je elja da mletaki trgovci zakupe drijevsku carinu zaista ugroavala dubrovake interese u ovom trgu koji je u poslovnom pogledu dotle bio potpuno u njihovim rukama. Sandalj se kao vlasnik jedne polovine carine usprotivio i tako je mletaki plan bio osujeen. Dubrovanima se Ve- necija svetila na taj nain to je izmenila tarife u pro- daji soli, tako da su dalmatinski gradovi mogli konkuri- sati dubrovanima koji su dovozili jevtinu so s juga. Pri- vilegiju za mletake trgovce je kralj izdao tek decembra 1422. i njome uskratio potpuno osloboenje od carina koje je nekada dao Ostoja. Najsporije su tekli pregovori o onome do ega je Veneciji bilo najvie stalo. Tek u februaru

1423. sklopljen je ugovor o zajednikom ratu protiv Iva- nia Nelipia i podeli
njegovih zemalja. Kralj Tvrtko je obeao da e do uskrsa 1424. poi s velikom vojskom protiv cetinskog kneza, pre svega protiv Klisa zbog koga je Ve- necija i sklopila ovaj savez. Savez se nije oprobao na delu, jer je Tvrtko u jesen te godine odloio akciju za prolee, a onda su ga omeli Turci.

 (221454)

639

Obaveten od Dubrovana o mletakom delovanju, ni kralj igmund nije hteo da ostane po strani. On je preko Dubrovnika uputio jdno pismo Sandalju i tako posle vie godina obnovio odnose s Bosnom. Prema njemu Bosanci tada svakako nisu bili naroito poverljivi jer vidimo da du- brovaki poslanici ispituju Sandalja da li da mu kraljezo pismo urue javno~ili u potaji. Posle toga su igmundu preneli Sandaljev odgovor i toplo preporuivali vojvodu i ak molili kralja da uputi pisma kralju Tvrtku i vojvodi Vukmiru. Odnosi s Ugarskom su oigledno bili na dobrom putu i rezultati su se uskoro dali osetiti. U prolee 1423. u Bosnu je dolazio i poslanik vizantijskog cara Manojla II Paleologa. Gospodin Asan, poslanik carigradskog cara je iz Dubrovnika putovao vojvodi Sandalju u okolinu Ple- valja. O cilju njegove misije moemo samo nagaati da se odnosila na traenje pomoi za opsednutu vizantijsku pre- stonicu.1 Iako su veze sa Ugarskom ve bile uspostavljene i Sandalj bio upuen u poduhvat danskog kralja Erika, koji je odlazio na Istok da ratuje protiv Turaka, ipak se Bosna nije angaovala u hrianskoj akciji protiv Turske.

640

U samoj Bosni je jo neko vreme tinjalo neprijateljstvo izmeu Sandalja i Radoslava Pavlovia, dodue bez ranije estine i tekih posledica. Jo krajem 1421. Radoslav je uprkos sopstvenoj (povelji kojom je potvrdio Sandaljevo ustupanje polovine Konavala i grada Sokola, optuio Ko- sau kod sultana da je dao grad u ruke Dubrovanima koji su pod vlau Ugarske. Sandalju su na to dole otre pretnje i on je morao uzeti grad i primiti u njega Rado- slavljevu posadu. Ipak su i u toku 1422. odnosi meu njima bili korektni. Sandalj se kod Radoslava zauzimao za na- knadu tete koju je naneo Pavloviev kastelan u Sokolu Dubrovanima. Ali u poetku sledee godine saznajemo da se izmeu dvojice vojvoda ugovora mir u kojem je jedna od taaka bila da se grad Soko opet preda Dubrovanima. Fe- bruara 1423. javljeno je Dubrovniku kako slatki mir, lju- bov cotenu i krasno jedinstvo i prijateljstvo uinie gospodin vojvoda Sandalj i gospodin vojvoda Radosav meu sobom. Posle toga su zaista ove dve don:edavna zakrvljene porodice nekoliko godina ostale u prijateljskim odnosima. Radoslav je neto ranije, verovatno za vreme izmirenja 1421. postao zet Sandaljevog brata Vukca, oenivi se njegovom erkom Teodorom.

Poto je Bosni posle dugo vremena vraen mir, kralj Tvrtko II je vrlo energino suzbijao pokuaj stzaranja no- vih smutnji. Jo ranije se, verovatno kao pristalica biv- eg kralja Stefana Ostojia, sklonio, u Dubrovnik Vuk Bani ili Grubaevi, roak bosanskih kraljeva. Ovaj Ko- tromani u izgnanstvu je iz Dubrovnika odravao preko pisama veze s bivom kraljicom Kujavom, enom Ostojinom i jo s nekom vlastelom. Saznavi to kralj Tvrtko II se po- bojao zavere i zatraio da mu Dubrovani izrue Vuka. Oni su to naravno odbili, pa ipak iz toga nije nastao jedan od mnogih skandala oko izbeglica. Pokazalo se da je Vuk Ko- tromani molio u svojim pismima pomo poto vrlo oskudno ivi. Dubrovani su ga opomenuli i ukazivali mu dalje svoje gostoprimstvo i pomo sve do 1428.

641

im su prestale unutranje borbe u Bosni, nestalo je povoda estom turskom meanju. Turske provale prethodnih godina su u najveem broju sluajeva bile izazvane pozi- vima samih bosanskih oblasnih gospodara. Tako od Isako- vog pohoda, u kojem je izgubio ivot Petar Pavlovi, sve do poetka 1424. nema vesti o turskih provalama ili pustoe- njima. Tada je Isak ponovo upao u Bosnu i pljakao kraljevu zemlju, ali kako su Dubrovani javljali kralju igmundu, nije mogao naneti ozbiljnije tete jer ga je kralj doekao spreman. Ni tada se izgleda nije prekinuo vazalni odnos prema Turcima i plaanje haraa. Za vojvodu Sandalja znamo sigurno da se sledee godine nosio milju da izdejstvuje potvrdu svojih zemalja i od Mustafe, pretendenta koji je ratovao protiv sultana Murata II, ali je po mletakom sa- vetu odustao.

Sreivanje prilika i unutranja stabilizacija stvo- rili su uslove da se Bosna postavi drukije i prema sused- nim dravama. Pomenuto je ve dranje kralja i velikaa u pregovorima s Venecijom i nagovetena promena politike prema Ugarskoj. Opaa se uporedo s tim i vea samostalnost prema Turcima i uspeniji otpor. Aktivnija spoljna po- litika je stavila na dnevni red i pokuaje ekspanzije. Pokazali smo da mletaka inicijativa za rat protiv Ivana Nelipia, koja je stavljala kralju u izgled itavu ce- tinsku oblast sem Omia, Poljica i Klisa, nije ostvarena. Tvrtko II se pripremao do prolea 1424. kad je morao da se odupire Isak-begu, a odmah posle toga je Venecija odustala od itavog poduhvata. Posle godinu dana mirovanja Tvrtko II se vratio starom bosanskom planu o osvajalju Srebrnice. Nije nimalo jasno zato se toga latio neposredno posle po- mirenja s kraljem igmundom, koji je u stvari Srebrnicu oduzeo Bosni i dao srpskom despotu.

642

Posle odluke stanka iz 1415. nije bilo ni najmanje mo- gunosti da se izvri pripajanje Srebrnice. Bosanski go- spodari su bili zakrvljeni meu sobom i pritisnuti od Tu- raka, dok je despot Stefan u isto vreme uivao podrku i Turaka i Ugarske. Tvrtku se ukazala povoljna prilika u je- sen 1425. kada su Turci napali Srbiju. On je poao sa svojom vojskom i sa svojim vazalima iz Podrinja, zna se sigurno da su u napadu uestvovali Dinjiii, i poetkom oktobra opseo Srebrnicu. Stanovnitvo se zajedno s dubrovakim trgovcima povuklo kod despotove posade u tvravu Srebr- nik. KraljTvrtko je namestio topove i nameravao da tvravu prisili na predaju. Prema Konstantinu Filozofu, Bo- sanci su se oseali bezbedni i zbog toga to ih je od despo- tovine odvajala Drina za koju su verovali da je nepro- hodima.

Za bosanski pohod je bilo sudbonosno povlaenje Turaka iz Srbije. Despot Stefan je mogao odjednom da sa svom ve sabranom i organizovanom vojskom poe u pomo Srebrniku. Iznenada se pojavio pred Srebrnicom i naterao kraljevu vojsku u beg. Dinjiii su tom prilikom spalili srebrniko podgrae, a despotu je pao u ruke bogat plen, meu ostalim i topovi bosanskog kralja. Stefan Lazarevi je progonio kraljevu vojsku u bosanske strane i ggustoio ih. Vero- vatno su tada dospeli u despotove ruke gradovi u blizini Srebrnice koji se pominju u ugovoru u Tati 1426. izmeu despota i kralja igmunda o nasleivanju despotovine.
17 S. irkovi: Istorija srednjovekovne Sosanske drave

643

Pokuaj bosanske ofanzive u ovom pravcu svrio se, dakle, katastrofalno. Pitanje Srebrnice je i dalje ostalo u prvom planu u odnosima izmeu Bosne i despotovine. Oko bogatog rudnika one su se gloile decenijama.

2. POVRATAK UGARSKOJ

Nova orijentacija u politici Bosne zapoeta pod Tvrtkom II najjasnije dolazi do izraaja u odnosima prema Ugarskoj. Ono za ta je nekada bilo potrebno godinama pro- livati krv, postignuto je sada bez neprijateljstva, postepe- nim pribliavanjem koje su diktirali obostrani interesi. Bezuspeni ratovi s Venecijom, slabi rezultati u guenju husitskog pokreta i elja da uprkos svemu tome povede aktivniju politiku protiv Turaka, koji su ve zapoeli novi talas osvajanja, navodili su kralja igmunda da i bosanskom kralju i oblasnim gospodarima pristupa s vie popustljivosti. Bosanskoj gospodi, s druge strane, vie nije moralo teko padati potinjavanje ugarskom kralju, poto su nekoliko godina oseali daleko suroviju i bezobzirniju tursku vrhovnu vlast.

644

Prve dodire izmeu Ugarske i Bosne otkrivaju nam ve- sti iz kraja 1422. godine. Tada su izmenjena pisma izmeu ugarskog kralja i Sandalja, a Dubrovani su svim snagama preporuivali Bosance svome prirodnom gospodaru, sma- trajui da jedino oni mogu pruiti pomo gradu u sluaju napada neprijateljske Venecije. Sasvim ozbiljno su se tada pronosili glasovi da e mletaka flota moda opsesti Dubrovnik. Vojvodu Sandalja su Dubrovani prikazivali kao veoma vernog i iskrenog potovaoca ugarskog kralja i davali podsticaj za nove kontakte i pisma bosanskoj go- spodi.

 (14221454)

252

Dubrovaka pisma igmundu daju svojim insistiranjem na ugarsko-bosanskim vezama pomalo iskrivljenu sliku, po kojoj bi odnosi izmeu kralja igmunda i Bosanaca ve bili sreeni. Vei napredak je u stvari postignut tek kra- jem 1424. ili poetkom 1425, kada se igmund posle posete vizantijskog cara zanosio idejom da uskoro pokrene veliki pohod protiv Turaka. Tada je verovatno izmenjano nekoliko poslanstava koja su u prvoj polovini 1425. dovela do skla-panja formalnog mira izmeu bosanskog i ugarskog kral>a. Poetkom avgusta vojvoda Sandalj je preneo vest o tome Veneciji, gde mu je senat zhvalio na obavetenju, ali odmah i zamolio da stavi Republici do znanja sve to bi se moglo okrenuti na njenu tetu.

U jesen te godine je kralj igmund javljao Dubrova- nima da e se lino sastati s kraljem Tvrtkom, kako bi se dogovorili o izvesnim vanim stvarima koje su bile pokrenute preko poslanika. Pozvao je ak Dubrovane da upute svog poslanika da vidi i uje ta e se uraditi. Veoma je malo verovatno da je do toga sastanka dolo, jer se Tvrtko, jo pre no to je 1igmundovo pismo stiglo u Dubrovnik, upustio u napad na Srebrnicu, koji se tako nesreno za njega zavrio. Ve je to moralo dovesti do izvesnog poremeaja, jer se ne moe oekivati da je igmund blagonaklono gle- dao na napad protiv vernog despota.

11

 (14221454)

252

Na to je dola 'jo i turska reakcija zbog bosanskih odnosa s Ugarskom. Vojvoda Sandalj je ve u februaru 1426. prilikom posete Dubrovniku osetio potrebu da zatrai slobodan prolaz" na dubrovaku teritoriju u sluaju nu- de i pritiska i da ugovori da ga dubrovaki brodovi pri- hvate izmeu Neretve i Novog, ako bude prisiljen na bek- stvo. Verovatno je ve bio obaveten o turskim namerama protiv Bosne. Krajem prolea je upalo oko 4000 Turaka i sve do avgusta pustoilo Bosnu i susedne oblasti. Ni kralj Tvrtko ni oblasni gospodari se nisu usudili na otpor. Iz Bosne su Turci dva puta provaljivali u Hrvatsku, dva puta su isto tako pustoili Usoru i napadali grad Srebrnik. Stradale su i oblasti vojvode Vukmira Zlatonosovia u Podrinju. Posle temeljnog pustoenja veina Turaka se po- etkom avgusta vratila, dok je mali deo ostao u Bosni. Stvari od velike vanosti o kojima je trebalo da se dogovore ugarski i bosanskm kralj svrene su tek u jesen 1427. Radilo se opet o vraanju na igmundove koncepcije s kraja XIV veka. igmund nije zaboravio svoje davnanje elje da nasledi bosansku kraljevinu i bude krunisan za bosanskog kralja, samo ovoga puta nije radio za sebe ve za svoga tasta Hermana Celjskog. Posle svega to je uinio za porodicu svoje ene, kralj 1igmund je hteo da joj pribavi jo i jednu krunu. Kako se Tvrtko II pokazivao vrlo na- klonjen Ugarskoj nije se pomiljalo na njegovo uklanjanje, ve su, kao i nekad, promene ostavljene za vremena posle nje- gove smrti. U svakom sluaju, Tvrtko II je nagovoren da bo

11

647

'.

-sansku kraljevinu ostavi posle svoje smrti grofu Hermanu Celjskom, ukoliko ne bude imao mukih potomaka, i on je o tome u jesen 1427. izdao povelju.1

Tim aktom su dvostruko bila povreena bosanska pravna shvataa, s jedne strane, to je kruna obeana velikau koji je samo daleki roak Kotromania, a s druge .strane, to je kao zapadnbevropske monarhije podrazumevao nepo^ sredno nasleivanje krune i prestola od mukih potomaka tadanjeg kralja. Tvrtko je zaobiao sve druge Kotromanie i stanak kojem je pripadalo pravo da meu Kotromaniima bira kralja. Zbog toga su se, po svoj prilici, razili kralj Tvrtko i glavni oblasi gospodari Sandalj Hrani i Ra- doslav Pavlovi, s kojima je dotle bio u slozi. Nesugla- sice se nisu izrodile u otvoreno neprijateljstvo i unutra- nji rat, ve sredinom 1428. su bile stiane.

Tvrtko II je i dalje iao u pravcu zbliavanja s Ugar- skom. Ve od poetka svoje ponovne vladavine on je traio priliku da se oeni iz neke istaknute porodice evropskih feudalaca. Preko splitskog nadbiskupa je traio da se po mogunosti orodi s italijanskom kuom Malatesta iz Rimi- nija. Kad to nije uspelo, on je pitanje enidbe povezao s pregovorima koje je vodio s kraljem igmundom, tako da je itava stvar bila reena u sklopu svih ostalih pitanja izmeu Bosne i Ugarske. Izbor je pao na Doroteju, ker

648

'.

biveg bana Jovana Gorjanskog, roaku samog kralja ig- munda. Izvesnu tekou je predstavljala nejasna verska situacija bosanskog kralja. Njemu su, kako se sam alio, protivnici pripisivali da je zatitnik jeretika i izma- tika. Stoga je u prolee 1428. molio papu Martina V da preko ugarskih i bosanskih biskupa ispita njegovo dranje i ako se nae da je veran katolik da odobri njegov brak.

O istrazi nemamo nikakvih vesti, ali vidimo da su ve od maja vrene pripreme za kraljevo venanje sa erkom pokojnog Gorjanskog i da je ona dola u Bosnu. Sveanosti su bile obavljene u avgustu, ali izgleda bez uea najmo- nijih velikaa. Zemlja je ipak bila u miru. Dubrovani su posle svadbe pozivali kralja i kraljicu da posete Dubrov- nik i podseali da je on na raniji poziv istih poslanika odvratio da ga podsete kad se bude pomirio sa svojim ba- ronima Bosne. Sada se ta namera moe ostvariti, tvrdili su dubrovaki poslanici, jer su putevi sigurni. Tvrtko je posle toga u oktobru otiao Sandalju Hraniu i tako uklo- cio ostatke neraspoloenja.

Vraanjem pod vrhovnu vlast Ugarshe, Bosna je dola u poloaj u kojem je srpska despotovina bila ve etvrt veka. Kral> i oblasni gospodari su bili. u isto vreme va- zali sultana i ugarskog kralja. Pri tome njihove obaveze nisu bile jednake teine i

649

'.

vanosti. Vernost turskom sul- tanu je bila pretenija i kad bi se desilo da se suoavaju sultan i ugarski kralj sa svojim vazalima, bosanski oblasni gospodari su se raunali u turske ljude. Ugarska vrhovna vlast nije sama po sebi mogla neutralisati turski uticaj. Kralj Tvrtko II je postao brat i sin ugarskog kralja u vreme kad je bio turski haraar. Sultan zaudo nije ni reagovao na sve ono to se deavalo izmeu Bosne i Ugarske u toku 1427. i 1428, iako je bio u ratu s kraljem igmundom. On je ve ranije, najverovatnije u vreme velikog pustoenja 1426, poseo neke kraljeve gradove i Tvrtko je morao obeati 32 000 dukata za njihov otkup.

3. KONAVAOSKI RAT I NjEGOVE POSLEDICE

Dubrovaka uporna nastojanja da dobiju i drugu, Rado- slavljevu polovinu Konavala su se godinama zavravala bezuspeno. Prvi period pregovaranja u toku 1421. u kojem je Sandalj posredovao bio je prekinut Radoslavljevom optu- bom i predajom Sokola. Sledee godine je Radoslavljev zapovednik tvrave napravio veliku tetu na dubrovakom delu Konavala po zapovesti gospodarevoj, da bi opet prekinuo prilino odmakle pregovore. Iz toga je, izgleda. proizaao sukob Sandalja i Radoslava koji se zavrio po- etkom 1423. pomirenjem i predajom Sokola

650

'.

Dubrovniku. Zbog svega to se deavalo Dubrovani i Radoslav su sma- trali da se nalaze u ratu, pa su tada obnovili mir i pri- jateljstvo. To je omoguilo obnavljanje pregovora o ustupanju Konavala, ali opet bez rezultata, iako su Dubrovani imali u vojvodinoj okolini nekoliko ljudi koji su pod uticajem obeanja prilinih suma novca podravali dubrovaku etvar. Tek 1426. Radoslav, naavi se verovatno u novanoj. oskudici, pristao je da dovede stvari do kraja. Uspeo je da istera za svoj deo veu cenu nego Sandalj: dobio je 13 000 du- kata i 600 perpera. godinjeg dohotka. Njegova polovina je bila .zaista vrednija naroito. zbog. grada Cavtata, ali su;

zbog te razlike Dubrovani dve godine morali da odobro- voljuju uvreenog Sandalja i da mu naknadno isplate jo 2 000 dukata.

S Radoslavljevom polovinom Konavala Dubrovani su imali daleko manje sree, iako im je i ona prva zadala do- sta nevolje. U poetku je Radoslav nastupao kao veliki dubrovaki prijateJ^, ak je u prolee 1429. zajedno sa San- daljem saoptavao o nekim pretnjama Isak-bega i savetovao da nekako pridobiju turskog namesnika, no Dubrovani nisu itavoj stvari pridavali veliki znaaj nalazei da Turci dobro tretiraju dubrovake trgovce u svojim zemljama.

651

'.

Tekoe u odnosima s Radoslavom su poele ve u jesen te godine. Vojvoda je tvrdio da su nekolicina meu dubro- vakim trgovcima njegovi dunici, ali nikada nije nor- malnim sudskim postupkom u Dubrovniku dokazao svoje pravo. Za razliku od ostale bosanske gospode, on nije hteo da se parnii ve je traio da mu dubrovaka vlada obe- zbedi naplatu, iako se, u jednom sluaju to sigurno znamo, njegova potraivanja nisu pokazala opravdanim. alei- se da se njemu u Dubrovniku ne ini pravda, Radoslav je u oktobru 1429. zaplenio itav jedan dubrovaki karavan s tkaninama. Na dubrovake albe je ljutito uzvratio da e vratiti i tkanine i povelje, to je znailo pretnju, jer je vraanje ugovornih isprava predstavljalo prekid odnosa. Dubrovani su zabranili trgovinu u zemlji Pavlovia i po- kuavali da smire vojvodu.

Bez ikakve veze s tim zapletom, oni su doneli odluku da prokopaju tanku prevlaku koja je Cavtat spajala s kop- nom i na taj nain ovaj mali grad pretvore u ostrvo koje se lake moe braniti. To je posluilo kao povod za nove proteste od strane Radoslava i jo vie zaotrilo odnose. Po svemu izgleda, vojvoda je znajui za neraspoloenje Isak-bega mislio da e moi da povrati tek nedavno prodatu polovinu Konavala. U prolee 1430. proneo se glas da e Radoslav napasti dubrovaku teritoriju. Dok su Dubrovani s mukom skupili neto ljudi za odbranu klanaca u JButoj u Konavlima, bo~ sanski vojvoda je ve bio uao u upu i razbio dubrovaki odred. Time su krajem aprila 1430. zapoela neprijateljstva, koja nisu ostala ograniena na malo poprite na dubrova- kim granicama. Dubrovani su sada bili u daleko boljem po- loaju nego poetkom veka kad ih je napao kralj Ostoja. Oni su se od prvog trenutka pripremali i na vojnom i na diplomatskom polju. Na prvom mestu su s. postarali da anga-

652

'.

uju najamnike. Traili su ih u Italiji i Zeti, gde Je uvek bilo ratnika spremnih da za novac pou bilo kuda. Radoslav je ostao ogranien na svoje snage i raunao je na tursku podrku.

Odmah poele napada, Dubrovani su zavapili za pomoK na svim stranama. Od kralja igmunda su traili vojsku koja bi se pridruila Matku Talovcu u Srebrniku i odatle onemoguila dalje delovanje njihovog neprijatelja. alili su se isto tako veoma ogoreno kod kralja Tvrtka i Sandalja Hrania. Odziv nije bio ni brz ni odluan. Kralj Tvrtko II je osuivao Radoslavljev postupak, traio je od vojvode da odustane od daljih neprijateljskih akata, ali nije mogao nita da preduzme zbog sultanove zatite koju je Radoslav uivao. Kralj je upravo tada pokuavao da prikupi novac da otkupi od Turaka svoje gradove. Sasvim slino je reago- vao i Sandalj Hrani. I on, kao i kralj, smatrao je da je time naneta sramota itavoj Bosni, ipak nita nije mogao preduzeti bez turske dozvole, nije ak doputao svojim lju- dima da stupe kao najamnici u dubrovaku vojsku.

Dubrovani su pokuali da zaustave dalja Radoslav- ljeva neprijateljstva i na taj nain to su sukobu davali daleko iri karakter. Poto je vojvoda Radoslav vazal sultana, a Dubrovnik potinjen ugarskom kralju treba da se i na njih protegne mir izmeu

 (14221454)

653

Turske i Ugarske. Stvar nije uspela u tome obliku, ali je izazvala utanje kralja igmunda i terala Portu na objektivan stav. Razvoj doga- aja je pokazao da je u itavom ovom sukobu odluka sultana sve reavala.

U prvo vreme su Dubrovani izbegavali da se pojave ka Porti, strahujui da ne budu potinjeni* plaanju haraa. Vie su voleli da drugi posreduju za njih i nosili se mi- lju da sklope savez s kraljem Tvrtkom i Sandaljem Hra- niem i podnesu deo trokova potreban za dobijanje dozvole za napad. U toku pregovora, taj plan o savezu je obuhvatio i kupovinu svih Radoslavljevih zemalja od sultana. Oeki- vali su da za 70 000 dukata mogu dobiti itavu teritoriju i podeliti je meu sobom. Pregovori o ovom savezu su se vukli mesecima i nisu na kraju doveli ni do kakvog re- zultata.

Uz sve ove pregovore vodile su se i vojne akcije u ko- jima su Dubrovani pokazivali vie snage i inicijative nego i u jednom poznatom njihovom ratu. Njihovi najamnici i domai vojnici su preduzimali pohode u Trebinje i tamo uzvraali ravnom merom za nanete tete: ruili kue, pa- lili letinu, sekli drvee, itd. Radoslavljevi ljudi nisu ostajali duni tako da se ovakvo ratovanje produilo do sredine godine.

654

'.

Dubrovani su najposle morali uputiti svoje poslan- stvo sultanu. Radoslavljevo traenje da i Turci upute svoju vojsku protiv Dubrovnika je sasvim odbaeno da se ne bi naruio mir^s ugarskim kraljem; no sultan je i pored toga, posle svih intervencija despota ura, kralja Tvrtka i Sandalja Hrania, eleo da pred njega izau dubrovaki i Radoslavljevi poslanici pa da utvrdi ko je u pravu. Za- merio je Dubrovanima to ve dotle nisu poslali svoje ljude, mada po njegovim -zemljama trguju i nalaze sve to im treba. Poto je sultan pretio i ratom vie nije moglo biti odlaganja i dubrovako poslanstvo je polo sultanu.

Sultanov subaa u meuvremenu je stigao prvo kod Ra- doslava, a zatim i u Dubrovnik da izvidi stvari. Pred tur- skim poslanikom su Radoslavljevi ljudi, isto kao malo docnije pred sultanom, tvrdili da Konavle nije bilo pro- dato ve dato u zalogu. Dubrovanima nije bilo teko da originalima povelja pokau kako je obavljen posao o Ko- navlima. Na Porti se isto tako pokazalo da su isprave koje je Radoslav podnosio da dokae svoju tezu falsifikovane. Sultan je tada doneo odluku da njegov i ugarski poslanik, hoji je u meuvremenu stigao u Jedrene, pou u Dubrovnik i zajedniki provere sve pojedinosti i predaju Konavle Du- brovniku. Oni su stigli u Dubrovnik u januaru 1431. i pred njih su Dubrovani postavili pitanje ratne tete koja je procenjena na ogromnu sumu od 60 000 dukata. Naknadu tete su oni zamislili u obliku ustupanja nekog zemljita u su- sedstvu, kao najminimalnije su imali u vidu Trebinje sa Lugom. Sultanov i kraljev poslanik nisu imali nalog da reavaju ovo pitanje, tako da su Dubrovani insistirali dalje na Porti. Sultan se najzad u junu 1431. saglasio da im se daju: Trebinje, Vrm i tvrava Klobuk. Izdao je o lzme i povel>u i poslao novog roba da Dubrovanima preda ove teritorije.

 (14221454)

655

Radoslav se meutim usprotivio i odbio da izvri sul- tanovo nareenje. Privukao je na svoju stranu kralja Tvrtka koji je bio nezadovoljan to su Dubrovani tobo pristali da sultanu plaaju tribut, koji su dotle davali Bosni i to hoe da uzmu bosansko zemljite. Posle toga su se kralj Tvrtko i Radoslav zauzeli na Porti da sultan opozove svoju odluku u korist Dubrovnika. Na Porti se tada sve svra- valo novcem, te je trebalo da Dubrovani, da bi sproveli u ivot sultanovu darovnicu, daju vie nego to je Radoslav obeao. Zbog toga su digli ruke i poeli pregovore nepo- sre.dno s Radoslavom. Zavrili su ih novembra 1432. mirom na bazi uspostavljanja stanja od pre rata. Konavle su dobili natrag, ali im nisu naknaene tete. Sreno su se ipak izvukli bez plaanja haraa i dobili su' povelju o slobodi trgovine u turskim zemljama.

Time se nisu zavrili svi bosanski zapleti iz vre- mena ovoga rata. Jo za vreme dok su se Dubrovani upi- njali da sklope s kraljem Tvrtkom i vojvodom Sandaljem sa- vez protiv Radoslava Pavlovia izbio je sukob izmeu kralja i Vukaina Zlatonosovia, zavren istrebljenjem ove stare vlasteoske porodice, koja se u prvoj polovini XV uspela do ranga oblasnih gospodara. Nije jasno kako su tekle stvari i gde su leali uzroci ovog obrauna. U po- etku konavaoskog rata kralj je na dubrovaki predlog da sklope savez traio da se posavetuje sa Sandaljem i Vuka- inom Zlatonosoviem. Ovaj je i docnije jedno vreme uzi- man u kombinaciju kao saveznik. Sredinom novembra se, meutim, ve znalo*da kralj Tvrtko polazi u pohod na Zlatonosovia, a nedelju dana docnije Dubrovani su Sandalju, uz koga je ova porodica najee bila. izjavili sauee zbog sluaja koji se dogodio Vukainu Zlatonosoviu'*.1 ta se u stvari desilo sa Zlatonosoviem nije poznato, ali u sauvanim izvorima se on vie ne pominje. Iako su Du- brovani strahovali ipak nije dolo do neprijateljstva izmeu kralja Tvrtka i Sandalja koji nije krio svoje nezadovoljstvo.

656

'.

Ova po svoj prilici krvava epizoda dobila je, izgleda, nastavak u odnosima izmeu Tvrtka i despota ura. Ve 1431. Dubrovani govore o nekom skandalu" despota prema bosanskom kralju. Granine oblasti prema Srbiji su ve tada vaile kao nesigurne za trgovce. Sledee godine su bosanski kralj i srpski despot bili u otvorenom ratu. Nije poznato kako su tekli dogaaji, Dubrovani su u jesen 1432. javljali u Ugarsku da oba vladaoca na granici svojih obla- sti ine jedan drugom tetu, uznemiravaju se i pakoste. Ratovanje se zavrilo opet porazom bosanskog kralja tek sledee godine. Despot je zagospodario Usorom, Zvornikom i Teoakom. Na stranu despota je stao Sandalj Hrani, koji je zajedno s njim. uestvovao u otkupu zemalja kralja Tvrtka. .

657

'-

Radoslav je. u prvo vreme bio uz Tvrtka, a kad je kralj bio poraen, preao je pobednikoj strani i pomirio se saSandaJ.em. Tvrtkove nevolje su postale jo vee kad su njegov& protivnici doveli u Bosnu protivkralja radei na tome da ga zbace i sasvim istisnu iz Bosne. Radoslav je jo ranije, pre nego to je zaratio Dubrovnik, pokuavao, kako su Dubrovani tvrdili, da dovede drugoga kralja. Taj drugi kralj je verovatno ona ista linost koju je 1432. zatekao na Porti burgundski vitez Bertrandon de la Brokijer kako sultanu nudi svoju zemlju i trai pomo da zbaci sadaeg kralja, jer ta drava njemu pripada. Iz daljih dogaaja vi- dimo da je to bio Radivoj, sin biveg kralja Ostoje, koji se i docnije javljao kao pretendent.

Radivoj Ostoji je ve 1431". slao poslanika u Dubrov- nik, ali je, izgleda, u Bosnu doao tek 1433. i bio podra- van od Sandalja Hrania, Radoslava Pavlovia i despota ura Brankovia. Pred ovakvim zajednikim pritiskom Tvrtku II nije preostalo nita drugo do da se povue u Ugarsku. Skoro pune dve godine, dok se Tvrtko II kretao iz- meu Budima, Pouna i Bea, u Bosni je bio samo kralj Radivoj, ali ipak kroz itavo to vreme nije uspeo da obe- zbedi sebi trajno priznanje ni u zemlji ni u susedstvu.

658

'-

Kralj igmund je pokuao da pomogne svome tieniku Tvrtku II uputivi 1434. u Bosnu jednu vojsku koja je po- stigla izvesne uspehe protiv Turaka. U okvir ove akcije je svakako ulazilo i ratovanje ura Vojsalia protiv San- dalja Hrania. Hrvojev sinovac je uspeo da te iste godine oslobodi brau Radivojevie Sandaljeve vlasti.

Tvrtko II je tako, posle skoro pune decenije uspene vladavine, za vrlo kratko vreme sruio svoje pozicije. De- silo se to im je napustio svoju raniju politiku saradnje s oblasnim gospodarima. Obraun sa Zlatonosoviem, posle naglog zaokreta prema Ugarskoj, podigao je ponovo protiv njega dva glavna oblasna gospodara, sposobna jo uvek da potisnu kralja koji im nije po udi.

4. BORBA O SANDALjEVO NASLEE I PRIVREMENA

659

'-

EKSPANZIJA BOSNE

Razvoj politikih odnosa u Bosni u godinama koje su usledile konavaoskom ratu doveo je do jednog prilino ekstremnog rasporeda snaga u kojem zakonitom kralju Bosne Tvrtku II Tvrtkoviu skoro nije ostalo mesta. Ve dugo vremena, od metea za vreme kratke vladavine Ostojinog nasledn> 1ka, nije vlast bosanskog kralja pala toliko nisko. Neprijateljski odnosi sa srpskim despotom urem Bran- koviem, istovremeni sukob s oba glavna oblasna gospodara i pojava suparnika, pretendenta na presto Radivoja Ostojia, doveli su Tvrtka II u izolaciju i naterali ga da ee iskljuivo vee za kralja igmunda i Ugarsku. Ipak, u hronino nestabilnim politikim prilikama u Bosni, bilo je jasno da kralj nee ostati dugo u veoma neugodnom polo- aju u koji je zapao.

Povod za temeljan preokret i vraanje na raniju ravno- teu snaga pruila je smrt Sandalja Hrania, 15. marta 1435. godine. Iezavanje poslednjeg iz generacije tvoraca samostalnih teritorija, linosti koja od poslednje decenije XIV veka nije

660

'-

prestajala da deluje na politiki razvitak Bosne, neminovno je moralo dovesti do rasplamsavanja borbi i obrazovanja novog rasporeda u odnosima izmeu kralja, oblasnih gospodara i susednih sila, u ijoj sferi interesa se nalazila Bosna.

Ugarski kralj se odmah angaovao, jer je bio dvostruko zainteresovan. S jedne strane mu se ukazala povoljna pri- lika da osnai poziciju kralja Tvrtka koji je svoju sud- binu sasvim vezao za Ugarsku, a s druge strane je pokrenuo pitanje prava na Hum za koji se dobro pamtilo da je pripa- dao Ugarskoj u doba kralja Lajoa. Najprivlanija taka je, naravno, bio Drijevski trg sa svojom velikom carinom. Tim ciljevima su bili diktirani i prvi potezi kralja ig- munda. Dosta hitno je vratio Tvrtka II u Bosnu, a u isto vreme banu Matku Talovcu i hrvatskim velikaima u su- sedstvu naredio da zauzmu Humsku zemlju i sauvaju je za ugarsku krunu. Tenjama ugarskog kralja je ila na ruku lokalna vlastela, koja je osetila ansu da se izvue ispod vlasti Kosaa. Najaktivniji su bili Radivojevii oduvek eljni da dou pod vlast kralja i da se na taj nain izdignu u rang oblasnih gospodara.

Radoslav Pavlovi je u trenutku Sandaljeve smrti na- glo promenio politiku i

661

'-

pretvorio se od saveznika pokojnog vojvode u ljutog neprijatelja njegovog naslednika. Staro i ogoreno neprijateljstvo izmeu dve porodice je opet izbilo na povrinu. Radoslava je morala privlaiti mogunost da se proiri na raun teritorije Kosaa i da to vie oslabi rivalsku kuu, koja je za Sandaljeva ivota bila nesumnjivo jaa. Ostvarenje ambicioznih planova ugarskog kralja, bosanskog kralja, vojvode Radoslava Pavlovia i ko- torskog kneza koji je sa svoje strane inio pokuaje da se domogne Novoga na ulazu u Boku, zavisilo je u veoma veLikoj meri od stava i dranja Sandaljevog naslednika.

Kako su Vuk i Vukac Hranii pomrli jo za ivota svoga brata, teritorija kojom je gospodario Sandalj prela je na njegovog najstarijeg sinovca Stefana Vukia, koji je nesumnjivo jo-'ra&ije bio predodreen za naslednika, jer se jedini iz sledee generacije Kosaa spominje u Sanda- ljevim aktima posle 1.419. Stefan Vuki je odluno pri- hvatio neravnu borbu na svim stranama. U poetku je, ra- zume se, podnosio gubitke, ali je tokom vremena popravljao svoj poloaj. Ve poetkom aprila izgubio je Drijeva, gde je ura Vojsali, bosanski oblasni gospodar iz Hrvojeve porodice, preduhitrio igmundovog bana, ali je docnije u Drijeva upuen kraljevski slubenik da primi carinu. Ali osim neutvrenog trga, ni vojska bana Matka Talovca ni Stefanovih bosanskih suparnika nije nita uspela da zauzme, jer su se jo u julu i avgustu humski gradovi drali. Uporedo s otporom Stefan Vuki je pokuavao ipak da se izmiri sa igmundom koristei usluge Dubrov- ana, koji su doli u neugodnu situaciju jer je kralj ig- mund traio da se angauju u borbi protiv najblieg suseda koji je mogao biti vrlo opasan i za dubrovake trgovce i za sam grad. U svojoj dilemi oni su izabrali da protiv Sanda- ljevog naslednika nita ne preduzimaju, ve da ga dosta uzdrano preporue svome prirodnom gospodaru. Ali kad je Stefan zatraio da poalju jednog svog vlastelina u Ugarsku da njegovim poveljama brani njegova prava, Dubrov- ani su mu to morali odbiti.

 (1422 N54)

662

Sandaljev naslednik je pretrpeo tete i od Radoslava Pavlovia, mada je na toj strani dosta brzo, ve posle mesec dana neprijateljstava, dolo, na inicijativu Radoslava, do mirovnih pregovora. I tu je Dubrovanima pala u deo po- srednika uloga, ali su se posle petomesenog zalaganja po- vukli, poto im nije polo za rukom da priblie gledita zavaenih vojvoda: Stefan je zahtevao da mu se prvo vrati ono to je oduzeto i naknade tete, a Radoslav na to nije pristajao. S obzirom na velike opasnosti koje su pre- tile, Stefan Vuki je u prvim mesecima posle Sandaljeve smrti sasvim dobro ouvao svoje pozicije i primljeno ogromno naslee zadrao gotovo netaknuto. elei da se sa- svim oslobodi opasnosti i obnovi integritet svoje terito- rije, on je sredinom 1435. pozvao Turke u pomo. Odred od oko 1 500 turskih konjanika stigao je poetkom jula u Bosnu,isterao sledeeg meseca Ugre iz Huma i oplenio, izgleda, zemljite Radoslava Pavlovia.

Ubrzo se Stefanu pruila prilika da uzvrati kral>u igmundu neprijateljske akcije. U vreme kad je Ugarska izgubila pozicije u Humu rasplamsala se borba oko na- slea Ivania Nelipia, umrlog prethodne godine. Gra- dovi i zemlje ovog feudalnog gospodara u oblasti Cetine, esto angaovanog u bosanskim borbama, pripale su njegovoj erci i zetu Ivanu (Anu) Frankapanu. Kralj igmund, koji se ranije saglasio sa prenosom naslea, poeo je da ga trai za sebe u drugoj polovini 1435, a poetkom sledee godine je Frankapana proglasio za odmetnika i uputio protiv ega bana Matka Talovca. Usled toga je dolo do sasvim prirodnog zbliavanja progonjenog Ana Franko^ pana i Stefana Vukia Kosae. Ve u martu 1436. Sanda- - ljev naslednik je lino s vojskom odlazio na Cetinu u po- mo svom novom savezniku. Pomagao mu je, izgleda, i docnije kod osvajanja Senja i obezbedio, moda, tursku podrku. Bosanski oblasni gospodar, po svemu to znamo, nije ovom intervencijom proipfio svoju teritoriju niti postigao veu korist, ali je sasvim otklonio ugarski pritisak na Hum i onemoguio zauven pokuaje ostvarenja ugarskih pretenzija na ovaj deo bosanske dravne teritorije.

 (1422 N54)

663

Posle smrti Frankopanove krajem 1436. i potinjavanja njegove udovice tokom prve polovine sledee godine, zemlje bana Matka Talovca dodirnule su opet Kosainu oblast, ali opasnosti od napada vie nije bilo, jer je najkasnije u to vreme Stefan Vuki sredio odnose s kraljem igmundom dobivi potvrdu svojih poseda. U burnim danima posle Sandaljeve smrti nema nikakvih vesti o.kralju Tvrtku II. Tek sredinom 1436, kako saznajemo iz dubrovakih vesti, bosanski kralj je vodio pregovore^o pomirenju sa Sandalje- vim naslednikom. Oigledno je i on uspeo da povrati svoje mesto u Bosni i traio naina da se putem mira sa Stefa- nom Vukiem stabilizuje. Mir koje je tom prilikom za- ista postignut doneo je koristi obojici: kralja Tvrtka II je oslobodio brige o suparniku Radivoju, koji je jo u vreme Sandaljeve smrti boravio na dvoru Kosaa i obezbedio mu snoljive odnose s Turcima, a Stefanu je predstavljao korak dalje u uvrivanju gospodstva nad Sandaljevim nasleem. Za nepune dve godine on je na svim stranama i formalno priznat kao Sandaljev naslednik: Dubrovani su s njim obnovili ugovore, kralj igmund mu je potvrdio posede, kralj Tvrtko II se s njim pomirio, Venecija je na

 (1422 N54)

664

, 31. 1437.

njega prenela sva prava i prihode koje je uivao Sandalj Hrani.

-'.;;.
...

 (1422 N54)

665

. 1437. - - . - . 1438. : , . - . - - . - . - -

Najuporniji u svom neprijateljstvu je ostao Radoslaz Pavlovi, te se protiv njega okrenuo savez izmeu kralja Tvrtka II i Stefana Vukia. Pred sam kraj 1436. bio Je uinjen jedan pokuaj da se zaraene strane pomire, ali su tokom 1437. i dalje besnela neprijateljstva. Ve je posgalo pravilo da se unutranji bosanski sukobi prenose i na Portu, gde posland! jedne i druge strane novcem i denun- cijacijama tee da na svoga protivnika srue gnev veli-

 (1422 N54)

666

fana navue Turke. Izgleda, po svoj prilici, da je optu- io kralja Tvrtka i Stefana Vukia zbog veza s tursklm neprijateljima. U januaru 1439. Turci su provalili u Bosnu i pustoili zemlju. Turski upad je dotakao ak i Jajce, gde su neki Turci bili zarobljeni. Kosaina zemlja je bolje prola i nije bila poharana, ali je Stefan morao Radoslavu vratiti Trebinje i ostalo zemljite koje je osvo - jio. Ve tada su, verovatno turskim posredstvom, poeli pregovori izmeu Kosae i Pavlovia koji su do juna 1439. zavreni mirom izmeu dve zakrvljene kue, koje su sada opet stupile u srodstvo, poto se Radoslav ponovo oenio Stefanovom sestrom Teodorom.

Dok su se Bosanci neumornb gloili oko, u osnovi, sitnih stvari u pozadini su se ve nagovetavali veoma krupni doga^aji, koji su u sledeim godinama zahvatili u velikoj meri i Bosnu i izazvali u njoj teke potrese. Pri kraju 1437. umro je kralj igmund Luksemburki, kome Je palo u deo da nadivi skoro sve svoje nekadanje uporne protivnike u Bosni i vidi tolike promene u bosansko- ugarskim odnosima*u toku pola veka svoga vladanja. Va- zalne obaveze prema Turcima i neprekidno tursko meanje u unutranja politika zbivanja, nije ipak smetalo bosan- skom kralju i oblasnim gospodarima da priznaju vrhovnu vlast igmundovog naslednika Alberta Austrijskog (1437 1439). Za vreme svoje kratke vladavine novi ugarski kralj je slao pisma s nareenjima i kralju Tvrtku II i Radoslavu Pavloviu i Stefanu Vukiu. Kosai je, znamo sigurno, potvrdio posede, ali je u jedan mah traio od njega da ne napada Dubrovnik, mada se Kosaa tada nije ni bavio ova- kvim planom. U odnosima Bosne prema Ugarskoj, nije nastu- pila nikakva bitna promena, ali je bila naruena dugo- godinja ravnotea u odnosima izmeu Turske i Ugarske.

667

'.

U punoj meri se to osetilo kad je sultan Murat II 1439. krenuo na osvajanje Srpske Despotovine. Ve je ovaj turski poduhvat imao za Bosnu ozbiljne posledice, jer je naveo sultanove vazale u Bosni, znamo to sigurno za Stefana Vukia Kosau, da uestvuju u pustoenju Srbije, a u isto vreme je otvorio slobodan prostor za obnavljanje bosanske ekspanzije prema Zeti. Situacija je postala jo drama- tinija kada je umro kralj Albert i kada je zapoela dugo- godinja ugarska kriza. Borbe oko prestola i drugi zapleti u Ugarskoj pruali su takoe prilike za pojaanje bosan- ske aktivnosti.Sama vest o smrti kralja Alberta u oktobru 1439. bila je dovoljna da pokrene pripreme za akciju Stefana Vuk- ia, a s njim je saraivao i kralj Tvrtko II, protiv zemalja Matka Talovca. Ve u poetku 1440. bosanski vojvoda je opsedao Omi, a tada je bez sumnje osvojio i Poljica. Kra- ljica Jelisaveta i Matko Talovac videi da nema nade da e se grad odbraniui, ponudili su Omi Dubrovanima. Ovi ga, razume se, nisu mogli primiti, jer bi ih to izloilo ogromnoj opasnosti. Poloaj Matka Talovca je postao jo tei kad je doao u sukob s kraljicom zbog svoje uloge u pregovorima s poljskim kraljem Vladislavom Jageloviem. Omi je pao posle osmomesene opsade, ali ni tada nisu prestala neprijateljstva izmeu Bosne i hrvatskog bana. Jo maja 1441. kralj Tvrtko i Stefan Vuki ratovali su protiv Matka i njegovog brata Pjerka Talovca. Negde docnije, ne znamo tano kada, braa su mir s bosanskim susedima pretpostavili pokuajima da povrate izgubljene teritorije.

Poetkom 1440. dolo je do novog preokreta u odno- sima izmeu Radoslava Pavlovia i Stefana Vukia. Pavlovi je bio duan Porti neku veliku sumu novca, verovatno iz vremena kad se upinjao da povrati svoje zemlje u blizini Primorja. Sultan je zbog toga dodelio Trebinje i Vrm Stefanu, ali pod uslovom da on isplati Radoslavljev dug. U martu 1440. Stefan je zauzeo Trebinje, a u aprilu su voeni pregovori izmeu dva glavna oka bo- sanskog kraljevstva, kako su govorili Dubrovani posre- dujui kod Stefana s mnogo volje i zalaga!nja. Dubrovani su tada savetovali da kralj Tvrtko, Stefan i Radoslav za- jedniki mole sultana da ne upropaava Bosnu, jer je nemogue nabaviti novac koji zahteva, sem ako bi ga va- dili iz srca svoja podanika. Preporuivali su takoe da bi bolje bilo da se zajedniki rtvuju i

668

'.

sva trojica plate, nego da jedan sam da tolike hiljade dukata za Radoslavljeve zemlje. Dubrovani su ve jasno videli tursku politiku i opominjali su svoje bosanske susede da prijateljstvo kupljeno za novac nije trajno i da su srpska, vizantijska, bugarska i arbanaka gospoda stradala usled nesloge i pre- komernih trokova. Sve to, ipak, nije pomoglo, jer ni pad Srbije ni sve bezobzirniji turski pritisak nije urazumio bosansku gospodu. Stefan i Radoslav su nastavili da ra- tuju i da se preko poslanika parnie pred Portom.

Turske uspehe je najbezobzirnije koristio vojvoda Ste- fan Vuki. Videvi da je posle osvajanja Srbije Zeta ostala odseena i nezatiena, on je obnovio nekadanje Sandaljeve ambicije i pregao da itavu ovu oblast s gra- dovima prikljui svojim ze.mljama. Poetkom juna 1439. u^- stvovao je u pustoenju Srbije, a ve sledeeg meseca je od kotorskbg kneza traio pomo za zauzimanje Zete. itav poduhvat je prikazivao kao borbu za ostvarivanje svojih prava, jer je bio naslednik Balia. Povezao se, ak, sa Stefanom Maramonte-Baliem, koji je u ovo doba delo- vao kao kondotjere1* u junoj Italiji. Od isticanja pre- tenzija do prelaska na akciju proteklo je ipak dosta vre- mena. S jedne strane je trebalo zadobiti naklonost vlastelz, pronijara i vlakih stareina iz Gornje Zete, a s druge, pripremiti brodove za eventualne operacije protiv gra- dova. Usporavanje priprema i odlaganje izvrenja plana izazvao je dolazak despota ura u Zetu u leto 1440. Za vreme despotovog boravka u Zeti iz Dubrovnika su injeni pokuaji da se postigne izmirenje srpskog despota i 6o- sanskog vojvode, ali su pisma ostala bez rezultata. Prva faza borbe oko Zete tada je ve bila u toku. Despot ura se trudio da sauva-ovaj deo svoje drave, pa je ak traio naina da se posredstvom Venecije pomiri s Turcima. Ste- fan Vuki se nasuprot tome trudio na svaki nain da prisili despota da napusti Zetu. Uspeo je da privue na svoju stranu brau Crnojevie i da protiv despota digne nekog mitropolita koji je jo u jesen 1441. gospodario Budvom. Despotove pozicije su u toku te borbe, koja u de- taljima ostaje nepoznata, do te mere oslabile da je u veli- koj urbi morao, poetkom aprila 1441, napustiti Zetu i skloniti se u Dubrovnik.

669

'.

Iz Dubrovnika je ura Brankovi vodio pregovore preko pisama s Crnojeviima i mitropolitom koji je ostao u Zeti. Jo uvek je bilo nade da stvari okrene u svoju korist i Dubrovani su ga iskreno savetovali da brau Crnojevie primi u milost. Ali despotov dolazak u Du- brovnik izazvao je turske pretnje. Dubrovaki trgovci u unutranjosti su hvatani po turskom nareenju, a Stefanu Vukiu je naloeno ak da napadne grad. Uzbuenje se smirilo poto je despot napustio Dubrovnik, a vojvoda Stefan podmiivanjem otklonio opasnost od napada na grad. On je razvojem dogaaja mogao biti sasvim zadovoljan: Zeta je posle odlaska srpskog vladara leala pred njim otvorena i nezatiena.

U toku septembra 1441. bosanski vojvoda je zaposeo Gornju Zetu. U tome su ga pomogli Crnojevii, naroito najstariji brat Stefan ili kako su ga nazivali Stefanica. On je od Stefana Vukia tada dobio pet velikih katuna u Gornjoj Zeti, koji su trajno ostali u njegovim rukama. Posle toga je trebalo gtrii osvajanju Donje Zete i njenih gradova. Ali u dal>im planovima vojvoda Stefan je naiao na ilavog i opasnog suparnika. Mletakoj Republidi nije bosansko irenje -u ovom pravcu bilo nimalo po volji. Pre- -tila je opasnost da Kotor bude ukljeten meu Kosaine zemlje i da turski vazal ugrozi i druge gradove u Zetskom i Arbanakom primorju. Jo 1439. mletaka vlada je ko- rila kotorskog kneza to je hteo da sprei akcije Stefana Vukia u Zeti, sada-je, meutim, i ona prihvatila takvu liniju.
18 S. irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske drave

670

'.

Venecija je preko svoga skadarskog kneza poela zahte- vati od vojvode Stefana, pozivajui se na svoje obaveze prema despotu, koji je traio da brane njegova mesta ako budu u opasnosti, da oslobodi ono to je zauzeo i da se dalje ne mea u Zetu. Uporedo s tim je ohrabrivala otpor u za- straenim despotovim gradovima i ispitivala mogunost da sama posedne despotove zemlje i mesta. Ve tada su se u Veneciji pravile kombinacije da se pridobiju Crnoje- vii i katunski glavari i pronijari od kojih je situacija u Zeti stvarno zavisila. Sve to nije smetalo Stefanu Vuk- iu da u martu 1442. zauzme Bar, ali je okrenulo protiv ega Budvu i Drivast, pod ije zidine je vojvodina vojska bila dola. Posle nekoliko meseci odupiranja, oba grada su se predala Veneciji. Mletaka Republika m vojvoda Stefan su tako usled angaovanja u Zeti zagazili u rat iji je krajnji rezultat bilo proirenje mletakih poseda na istonoj obali Jadrana.

Veliki uscesi Kosaini u zauzimanju Omia i Poljica, Radoslavljevih junih oblasti, zatim Gornje Zete i Bara izmenili su jako ravnoteu u samoj Bosni. To se jo vie osetilo kada je krajem 1441. umro Radoslav Pavlovi. Jo nekoliko meseci su trajala neprijateljstva izmeu Ste- fana Vukia i njegove sestre, udovice Radoslavljeve i nje- nih sinova. Najkasnije u #to vreme je pao u Stefanove ruke i grad Klobuk, poslednje uporite Pavlovia na jugu. U toku maja 1442. meu njima je sklopljen mir, kojeg se Ra- doslavljev naslednik Ivani Pavlovi drao i za vreme rata izmeu kralja Tvrtka i vojvode Stefana.

 (1422 1454)

671

Kralj Tvrtko II je opet bio razvojem prilika potisnut u drzggi plan. Ni on se nije ustezao da zajedno sa svojim vojvodom koristi ugarske neprilike, ali po svemu to vi-dimo, nije turski trijumf do kraja iskoriavao za sebe. Izgleda da je on ak oio svestan koliku opasnost za Bosnu predstavlja tursko osvajanje Sroije, pustoenje ugarskih oolasti i opta promena ravnotee u korist Turaka. On je u isto vreme nezadovoljno pratio Stefanove uspehe i sum- njao u uspeh akcija koje je sam preduzimao. Aprila 1442. kralj je Veneciji predlagao da sklope savez protiv Stefana Vukia, ali je u isto vreme molio mletaku vladu da se kod sultana zauzme da se Bosna potedi od pustoenja. Oigledno, on s Turcima nije stajao ni priolino onako dooro kao vojvoda Stefan. Ve pre toga, u februaru 1442, Tvrtko II je itavo svoje kraljevstvo ponudio Veneciji. Po- to je to bilo na utiv nain odbijeno, kralj je izaao s novom idejom da mu Republika ustupi neki svoj grad Dal- macije, dok bi on zauzvrat predao u mletake ruke jedan bosanski grad. Poto su svi predlozi vrlo obzirno odbi- jeni, a sultan upravo polazio na jedan od svojih pohoda u Ugarsku, kralj Tvrtko je nekoliko meseci ostao sasvim pa- sivan. Tek poetkom1443, kada se inilo da je vojvoda Ste- fan ozbiljno zauzet u ratu protiv Venecijanaca u Zeti, kralj je zapoeo neprijateljstva. Ubrzo, meutim, ve u aprilu 1443, zatraio je od Dubrovana da posreduju za mir. Mir je tada ili neto docnije, po svoj prilici, za- kljuen. Ovaj najverovatnije ne mnogo uspean rat protiv monog oblasnog gospodara predstavlja ujedno i poslednju poznatu aktivnost kralja Tvrtka. Oko sredine novembra

1443. on je umro, posle vie od dve decenije vladavine koja je obeleila obnavljanje
snage kraljevske vlasti.

18

 (1422 1454)

672

5. BOSNA U VREME PREOKRETA NA BALKANU

1443-1444. Neposredno posle smrti kralja Tvrtka II, zapoelo je novo burno poglavlje bosanske istorije, ne samo zbog uobi- ajenih potresa koji su pratili smenjivanje na prestolu, ve i zbog krupnijih zbivanja koja su u punoj meri zahva- tila Bosnu. Zapleti oko popunjavanja bosanskog prestola i velika hrianska ofanziva protiv Turske zapoeli su gotovo istovremeno, ali sasvim nezavisno jedno od drugoga .Za kratko vreme su se, meutim, posledice jednog i drugog dogaaja ispreplele i snano delovale na politike od- nose u Bosni.

Vest o smrti kralja Tvrtka II izazvala je zabrinutost u Dubrovniku; poslanstvu koje se upravo spremalo da ide vojvodi Stefanu Vlada je proirila uputstvo traei da vojvodi, koji je sada najvei gospodin u Bosni kako po moi tako po mudrosti", predoi da ga oekuje teak za- datak da ouva mir i slogu u kraljevstvu, a obezbedivi mir stekao bi
18

 (1422 1454)

673

slavu kod itavog sveta". Ubrzo se pokazalo da su dubrovake bojazni bile opravdane. Ve pre 5. de- cembra 1443. Bosna je "dobila novoga kralja: Tomaa, sina bivega kralja Ostoje. On je svakako izabran od strane vla- stele iz kraljeve zemlje i okolnih velikaa, iako je sam docnije tvrdio da ga je ve Tvrtko II, navodno njegov stric, odredio za naslednika. U svakom sluaju, izbor je obavljen bez uea i protiv volje vojvode Stefana Vukia. Voj- voda je odmah zauzeo neprijateljski stav prema novom kralju i poeo da podrava Radivoja, starog pretendenta koji je razvojem dogaaja posle Sandaljeve smrti bio potisnut u stranu. Stefan je zajedno s Radivojem upuivao poslanike u Dubrovnik traei da Dubrovani ne priznaju Tomaa za kralja i da mu ne isplauju tribute. Razvoj ugovornih odnosa izmeu Dubrovnika i Bosne doveo je do toga da se isplaivanje tributa i obnavljanje ugovora smatralo kao znak legalnosti i priznavanja kralja. Pretendent, ipak, i pored podrke monog vojvode, nije ni ovoga puta imao sree. I on i njegov zatitnik bili su odani turski va- zali i samo pritisak s turske strane bi mogao okrenuti stvari odluno u njihovu korist. Trenutak je, meutim, za njih bio sasvim nepovoljan, jer su Turci u toku duge vojne" kralja Vladislava, despota ura i Janka Hunjadija, pre- trpeli teke poraze. Sudbina bosanskog kralja reavala se u takvoj situaciji na ugarskom dvoru.

Pored svega toga ni poloaj novoga kralja Tomaa nije bio lak. Jedno prilino dugo vreme nije bio preien ugarski stav prema promeni na bosanskom prestolu. Urlih Celjski, na osnovu ugovora izmeu Tvrtka II i Hermana Celjskog iz 1427, potezao je prava na bosansku krunu i stu- pio u vezu s protivnicima novoga kralja. Ulrih kao pristalica Ladislava Posmreta nije mogao doi do veeg izra- aja, tim pre to je despot, izgleda, delovao u korist To- maevu. Celo pitanje je najzad reeno tek maja ili poetkom juna 1444, kada je Janko Hunjadi izdejstvovao kod kralja Vladislava potvrdu Tomaa kao bosanskog kralja. U znak zahvalnosti, novi bosanski kralj je tada obeao ugarskom feudalcu pomo i podrku u svakoj situaciji, slobodan dolazak i utoite u Bosni u sluaju potrebe i stalni godinji danak od 3.000 zlatnika.
18

 (1422 1454)

674

Toma u meuvremenu nije sedeo skrtenih ruku i e- kao priznanje, ve je energino pregao da potisne svoje pro- tivnike u Bosni. Pridobio je lako Radoslavljevog nasled- nika Ivania Pavlovia i obezbedio naklonost Venecije, koja je bila prirodni saveznik protiv Stefana Vukia Kosae. Ve poetkom januara 1444, kralj Toma i Ivani Pavlovi postigli su velike uspehe u ratu protiv vojvode Stefana. Prodrli su u dolinu donje Neretve gde su im se pridruili veno nezadovoljni Radivbjevii. Ubrzo je u kraljeve ruke pao Drijevski trg, tako da je posle vie od tri decenije opet uspostavljena kraljevska vlast u ovom vanom privrednom sreditu. Ali to nije bio jedini gu- bitak Stefana Vukia, koji je doao u sasvim nezavidnu situaciju. Posle osvajanja Bara 1442, on je u Zeti stalno trpeo neuspehe. Njegovi prodori s vojskom u Donju Zetu svravali su se porazno, a uporedo s tim gubio je podrku lokalnog plemstva i vlakih stareina. Na stranu Vene- cije su preli uz mnoge druge i svi Crnojevii osim Ste- fanice. Najzad su Venecijanci zapoeli opsadu Stefano- vog Bara s mora i s kopna. Kako se tvrdi, grad se uporno drao pred napadima, a Republici je bilo stalo da to pre likvidira ratno stanje i velike trokove, pa je zasno- van plan da se napadom na Stefanove severne posede na obali odvuku snage od Bara. Ali i kad se Bar u drugoj po- lovini maja 1443. predao mletakoj vojsci, plan o osvajanju Omia i Poljica nije naputen. Njegovoj realizaciji prili su Venecijanci u vreme kad su Toma i njegovi sa- veznici pritisli Stefana u dolini Neretve. Sredinom ja- nuara 1444. pali su u mletake ruke grad Omi i poljika upa, a time i skoro sve tekovine Stefanove ekspanzije od pre nekoliko godina. Izgubivi sve pozicije u Zeti, gde je marta 1444. i Ste- fanica Crnojevi preao na mletaku stranu, pritisnut od kralja Tomaa koji mu je otrgao vaan deo teritorije, bez nade na sultanovu pomo, kojom se toliko puta poslu- io, Stefan Vuki je bio prisiljen da potrai save- znika i zatitnika na drugoj strani. Jo u poetku svoga ratovanja s Venecijom on je, verovatno posredstvom Stefana Maramonte-Balia, stupio u vezu s Alfonsom Aragon-

18

675

'

skim, koji je 1442. zavladao i Naggul>skom Kraljevinom. U trenucima svoje velike nevolje poetkom 1444, Stefan se obratio Alfonsu s ponudom da mu postane vazal. Oekivao je da se Alfons zauzme za njega kod rimskog cara, hrianskih vladara, Venecije i bosanskog kralja da mu vrate oduzete zemlje, a obavezivao se da e se predati" sa svim svojim gradovima i z^mljama, da e u vreme ratova koje bude vodio kralj Alfons drati i plaati u njegovoj slubi

1 000 konjanika, i da e mu u vreme mira plaati danak koji je ranije davao

sultanu. Sve te ponude su bile lepo primljene od strane Aragonca koji je imao himerine pla- nove o zauzimanju ugarskog i carigradskog prestola, tako da je ugovor za kratko vreme sklopljen. Praktina vrednost ove pogodbe, koja je u izvesnom smislu nagovetavala obnav- ljanje nekad toliko jakih veza s Junom Italijom, bila je minimalna. Napuljski kralj se nesumnjivo zauzeo da olaka poloaj svoga novog vazala, ali je Stefan Vuki ipak morao sam da se izvlai iz nevolja u koje je zapao.

 (22 1454)

676

Izgleda da je do poetka marta 1444. sklopljeno neko primirje izmeu dva zaraena tabora u Bosni, korieno i od jedne i od druge strane da se to bolje pripremi za nove okraje. Toma se u Veneciji obezbeivao za sluaj da ga napadnu Turci ili ugarski kralj, nudio deo svojih zemalja s gradovima i rudnicima na 25 godina, mada je, s.druge strane, bio nezadovoljan to je Republika posela Omi, koji je on sam nameravao uzeti i ak dao za taj poduhvat 35.000 dukata Matku Talovcu. Pored javno ispo- ljenog straha od ugarskog kralja i dranje Dubrovana, koji su stalno odlagali poslanstvo Tomau do novih vesti iz Ugarske, svedoi da stvari novog kralja jo ni tada nisu dobro stajale na ugarskom dvoru. Ali, kao to je reeno, tokom maja je to sreeno i posle toga se s Tomaem raunalo kao sa lanom hrianske koalicije. Kralj Vladi- slav ga je u julu obavestio da se sprema za rat, iako je pret- hodnog meseca u Jedrenu zajedno s despotom i Jankom Hu- njadijem sklopio mir sa sultanom. Po tome miru, koji je trebalo jo ratifikovati u Ugarskoj, Bosna bi ostala u vazalnom poloaju prema Turcima kao i despotovina ura Brankovia, koja se imala obnoviti. Kao to se iz pisma upuenog Tomau vidi, kralj Vladislav se spremao za rat i pored ugovora koji su poslanici sklopili u Jedrenu sa sultanom. Ratoborna struja u Ugarskoj je navela kralja da ne odustane od rata ni kada se 1. avgusta 1444. zakleo na mir sklopljen u Jedrenu,Kralj Toma je svoje sudelovanje u hrianskoj koa- liciji usmeravao tako da mu donese najvie koristi. Maja

1444. preoteo je Turcima srebrniku tvravu, a time je zagospodario i

rudarskom varoi koju je jo u poetku pohoda 1443. za despota zauzeo bosanski vojvoda Petar Ko- vaevi. Time je na ovoj strani okrnjio srpsku despoto- vinu jo pre njenog formalnog obnavljanja. Na drugoj strani je za vreme priprema hrianske vojske i flote odluio da napadne aojvodu Stefana, svoga suparnika u Bosni, koji je jo uvek, izgleda, vaio kao turski ovek. Borbe su bile u toku ve poetkom avgusta i razvijale su se na tetu kralja Tomaa. Vojvoda Stefan se jo ranije pri- premao, doveo je, po svoj prilici, strane najamnike, ali najvanije je bilo to to je uspeo opet da se poslui turskom silom. Turci su provalili u zemlju,

 (22 1454)

677

kralj se u ve- likoj brzini premestio iz grada Kozao u kojem je boravio u Bobovac, a Stefan je poseo izgubljenu dolinu donje Ne- retve, povratio Drijeva i potinio lokalnu vlasteosku porodicu Radivojevia.

Jo nepovoljniji po kralja Tomaa bio je dalji razvoj dogaaja. Sprovoenjem mirovnog ugovora s Turcima despot ura je sredinom avgusta 1444. dobio svoje zemlje i gra- dove. Obnovljena despotovina je po uslovima ugovora bila ak prostranija nego ranije, jer je sultan bio prisiljen da preda i gradove osvojene u Srbiji pre 1439. Pa ipak, despot nije mogao da dobije itavu dravu i to ne zbog Tu- raka koji su lojalno izvrili obaveze, ve zbog bosanskog kralja i Venecijanaca koji su, svaki na svojoj strani, oteli deo despotovine. Zbog toga je ura Brankovi, prirodno, bio upuen na Stefana Vukia, neprijatelja i Venecije i kralja Tomaa. Ve u jesen 1444, najkasnije u oktobru, Stefan Vuki i despot ura su na jednom sastanku sredili svoje odnose. Bosanski vojvoda je vratio srpskom despotu deo Gornje Zete s gradom Medunom, koji je jo imao u svojim rukama, obojica su se zdruili u savez koji je po prirodi poloaja bio uperen protiv bosanskog kralja i Mletake Republike. Stefan Vuki nije, dodue, po- magao despota protiv Venecije, jer je eleo da sklopi mir s Republikom, ali je za kralja Tomaa novostvoreni savez bio veoma opasan.

678

U prolee 1445. on je ve imao prilike da se sudari s oba svoja protivnika. Posle poraza ugarske vojske kod Varne i raspadanja koalicije, kralju Tomau nije preostalo nita-drugo nego da se-potpuno nasloni na Veneciju kao u prvim danima svoje vlade. Opet je izaao s predlozima da ustupi svoje gradove u blizini Poljica, da zajedniki po- dignu tvravu u Neretvi, i nudio da Republika napadne vojvodu Stefana s mora dok bi on ratovao s kopna. I pored kraljevog predoavanja opasnosti koja preti Veneciji od saveza sklopljenog izmeu despota i vojvode, Venecija je sve njegove predloge odbila raunajui da e ubrzo sklo- piti mir sa Kosaom. Taj mir je doista i postignut posle jedne demonstracije aragonskih galija pred Novim i posle izvesnih natezanja u pregovorima (avgusta 1445).

Kralj Toma je tako bio preputen sam sebi te se nije mogao odupreti obojici protivnika. U aprilu 1445. despot ura je uspeo da povrati Srebrnicu, tako da se i ovoga puta ambicija bosanskih kraljeva nije ostvarila. Ali je zato kralj sve svoje snage okrenuo posle toga na vojvodu Stefana. I ovoga puta je Stefanov sestri Ivani Pavlo- vi stao na kraljevu stranu, on se, kako se vidi iz operacija u ovom ratu, nije pomirio s gubitkom Trebinja i okolnog zemljita na jugu. Kralj Toma i Ivani su se postepeno pribliavali Primorju. Drijeva su ponovo dola u kra- ljeve ruke, a u julu su begunci iz Stefanove zemlje nagr- nuli na dubrovaku teritoriju. Tada se u Dubrovniku oe- kivalo da e kralj s vojskom stii u Trebinje ili ak u Draevicu, pa su pripremana poslanstva i kupovani da- rovi. Ba tada je, meutim, nastao neki preokret tako da kralj Toma, koji je zaista bio na domak Dubrovnika nije doao u Trebinje. Nije jasno da li je tada sklopljeno pri- mirje, ili su se u borbe umeali T^RDi i izazvali nagli kraljev povratak u centralne oblasti. U svakom sluaju, tek u septembru se smatralo da je u Bosni mirno stanje i da se trgovci mogu bezbedno uputiti kroz zemlje vojvode Stefana.

679

Dvogodinje ratovanje bez odlunog rezultata poka- zalo je, izgleda, i kralju Tomau da nee moi da skri jakog i sposobnog oblasnog gospodara i na taj nain poe korak dalje u uzdizanju autoriteta kraljevske vlasti. Pre- ostajao je drugi put: da na miran nain pridobije vojvodu, obezbedi unutranji mir u dravi i time konano uvrsti svoj poloaj. Ve poetkom 1446. se, po svoj prilici, ra- dilo na tome da se izmeu kralja i vojvode uspostave blie i trajnije veze. Rezultat je postao vidljiv aprila, kada se saznalo da e se kralj Toma oeniti Katarinom, erkom vojvode Stefana Vukia. Velikim sveanostima u Milo- drau, sredinom maja 1446, proslavljeno je porodino zdru- ivanje bosanskog kralja i najmonijeg oblasnog gospodara. Vojvoda Stefan je doao kod kralja i njihovi susreti su bili praKeni velikim uzajamnim poastima. Izvesnu senku na slavlje je bacilo dranje ostala dva oblasna gospodara Ivania PavloviKa i Petra VojsaliKa, koji su, nezado- voljni preokretom, demonstrativno ostali po strani. Kralj Toma je ak bio spreman da odgovori na to odlunim me- rama, ali po svemu to znamo do sukoba nije dolo. Posle svadbenih sveanosti kralj i kraljica su otili u Mile ka krunisanje.

Izmirenje kralja Tomaa i vojvode Stefana donelo je kralju i itavoj Bosni znaajne prednosti. Drava se na izvestan nain odjednom nala u dobrim odnosima sa i- tavim svetom. Toma je sada dobro stajao u Ugarskoj gde je. posle pogibije kralja Vladislava Jagelonca, njegov zatit- nik Janko Hunjadi postao gubernator kraljevstva" u ime maloletnog JGadislava Posmreta. Odmah zatim je bez te- koKa i vojvoda Stefan uredio odnose s Ugarskom. Na dru- goj strani kraljev zet je imao podrku Turaka, te je po- stignuto pomirenje sa sultanom, za kojim je Toma jo po- etkom 1446. teio. Toma je imao veze s papom i Veneci- jom a Stefan s Alfonsom Aragonskim. Promena u odnosima izmeu Tomaa i Stefana VukiKa je bila nepovoljna ia despota ura Brankovia. Pre jeseni 1446, Bosanci su uspeli da ponovo zauzmu Srebrnicu. Time je nastavljeno dugotrajno bosansko-srpsko gloenje oko bogatog rudarskog

680

grada. Sukob je ovoga puta bio reen kompromisom. Srpski despot i bosanski kralj su se nagodili da dele prihode od srebrnike carine. U gradu su neko vreme delovali slu- benici i jednog i drugog vladaoca, a u srebrnikoj kov- nici je kovan novac koji je na jednoj strani nosio ime de- spota ura, a na drugoj ime kralja Tomaa. Izgleda, meu- tim, da ta.kvim reenjem nije bila zadovoljna ni jedna ni druga strana, tako da su sukobi ubrzo obnovljeni.

Koliko je ugled Bosne i njenog kralja porastao posle izmirenja sa Stefanom Vukiem pokazuje injenica da su se krajem 1446. pronosili glasovi da grupa ugarske vla- stele, u okviru raznih kombinacija pravljenih u vezi s popunjavanjem ugarskog prestola, hoKe da dovede bosanskog kralja za kralja Ugarske. Razume se, glasine su bile netane i verovatno slina akcija nije bila ozbiljno preduzimana, ali je karakteristino da se takva fama uopte mogla pojaviti.

681

6. KATOLIKA OFANZIVA

Ve na poetku vlade kralja Tomaa izbili su na vi- delo rezultati laganog i tihog procesa menjanja crkvenih prilika u Bosni. Postepeno irenje uticaja i zauzimanje pozicija od strane franjevaca kao i razvoj opte poli- tike situacije ogroguili su javnu afirmaciju katoli- anstva u Bosni. Uporedo s tim, bosanska jeretika crkva je gubila tle i u sredinama gde je dotle bila najuticaj- npja, tako da je sredinom XV veka postala veoma izolovana i skoro sasvim nemona.

Godine ilavog otpora naergajima igmunda Luksem- burkog i burnih unutranjih promena i sukoba krajem

682

XIV i poetkom XV veka pruale su poslednji put priliku bosanskoj crkvi da u

punoj meri odigra svoju ulogu. U od- brani samostalnosti velikai i plemstvo su se jo jednom okupili oko patarenske crkve i njene hijerarhije, koja je imala dovoljno razloga da zbog svoje bezbednosti podrava i jaa antiugarsku orijentaciju itave Bosne. S druge strane je napetost odnosa izmeu kralja i velikaa u vreme prve Ostojine vlade traila da se djed i bosanska crkva pojave kao arbitri. Nije sluajno to najjasniji primer uvanja prava plemstva zagarantovanih vjerom gospodskom" potie upravo iz ovog doba. Djed crkve bosanske je tada .,,obnaao da je kralj krivinom uzeo zemlje i gradove Pavlu Kleiu i Ostoja je morao primiti svoga vlastelina u vjeru i vratiti sve to je oduzeo. U tim godinama su u patarenskim kuama nalazili utoipgge otvoreni kra- ljevi protivnici meu vlastelom. Jedino nam izvorni po- daci s poetka XV veka govore da su se i stranci obraali bosanskoj crkvenoj hijerarhiji i raunali s njenim uti- cajem.

 (14221454)

683

Obrazovanje samostalnih oblasti feudalnih gospodara, zavreno u to vreme, nosilo je ve u sebi opasnosti za bu- dunost bosanske crkve. U prvo vreme su svakako krstjani i strojnici" najmanje oseali posledice podele Bosne i ocrtavanja politikih granica unutar dravne teritorije. Ali jedinstven okvir u kojem je crkva dotle delovala bio je razbijen, a time su se uveliko smanjile mogunosti uti- caja na politiku Bosne. Sve vie je zato crkvi padala u deo uloga posrednika i pomiritelja. I tu su se, meutim, pojavile nezgode od kako su se pojedini krstjani" i la- novi hijerarhije tesno vezali za dvorove pojedinih obla- snih gospodara.lanovi crkve i crkvene hijerarhije, zahvaljujui svo- joj ulozi u politikom ivotu, postepeno su prodirali u okolinu pojedinih velikaa i postajali u pravom smislu rei dvorjani. Korieni su kao savetnici i diplomate u odnosima unutar Bosne, gde im je dobrodolazila nepriko- snovenost koju su uivali. Dvorovi oblasnih gospodara u poetku XV veka imali su ve svoje stalne krstjane11 koji su se javljali u raznim misijama. Najpoznatiji predstav- nici ovih patarena-dvorjana bili su Vlatko Tumarli na dvoru Pavla Radenovia i njegovih naslednika i Radin Gost, dugogodinji savetnik vojvode, docnije hercega Ste- fana Vukia. Prodiranje krstjana u svetovnjake kru- gove i to u vrhove drutva, imalo je razliite posledice. Samim patarenima je feudalni gospodski ambijent oi- gledno godio. O tome ne svedoi samo injenica to su u njemu trajno ostajali, ve i veoma karakteristini natpis na nadgrobnom spomeniku gosta Milutina Crniaa, na- enom u blizini Foe. Pokojnik se, prema natpisu, ponosio svojom karijerom: ih u asti bosanske gospode, primih darove od velike gospode i od vlastele i od grke gospode. Boravak u dvorskoj sredini je predstavljao ne malo isku- enje za moral krstjana koji su napustili usamljenost svojih hia. Da iskuenjima nisu uvek odolevali reito pokazuje primer Radina Gosta, ije su dranje i delovanje diktirano pohlepom za novcem dokumenti osvetljavali sa sasvim nepovoljne strane. Po svemu izgleda da asketski ko- deks bosanskih krstjana nije povlaio sobom negativni stav prema zemaljskim dobrima. Danas nema nikakve sumnje da su krst]ani kao pojedinci, a isto tako i lanovi hi- jerarhije, imali svoje batine i druga imanja. Postalo je ak vrlo verovatno da su i krstjanske zajednice imale svoje posede. Imovina bosanskih patarena je, po svedoan- stvu jednog savremenika, veoma privlaila kralja Tomaa kada je zapoeo s progonom jeretika.

 (1422145-1)

684

/I /

Sve se to, naravno, moralo odraziti na shvatanja o dru- tvu kod bosanskih dualista. injenica to u Bosni nema ni traga socijalnog anarhizma, temeljnog nezadovoljstva drutvom i poretkom koji se osuuje zajedno sa itavim materijalnim svetom, oigledno je da nije sluajna i da se ne moe ob]asniti kao posledica slabe ouvanosti izvora. Sauvano je ak suprotno svedoanstvo jednog verodostojnog izvora koje je sasvim u skladu sa situacijom bosanske crkve. Dubrovanin Benko Kotruljevi, pisac traktata o trgovini i savrenom rrgovcuJ- koji^e ^inaebib-u-Tzosni, kolebao se +

 (1422145-1)

685

/V

 (1422145-1)

686

RASPROSTRANjENOST CRKAVA U BOSNI

da li da prekomerno oboavanje bogatstva kod svojih du- brovakih zemljaka prr-gpie uticaju Bosanaca koji slede obiaj maniheja estvujui bogate i primajui ih rado u svoja sklonita, a terajui siromahe; tvrdei da time slede red utvren od Boga i sree. Bosanski dualisti su se neizmerno udaljili od buntovnog duha svojih ranih bogu- milskih prethodnika. Uvrstivi svoj poloaj u krilu feudalnog drutva, postavi saveznidi i pomagai boga- tih i monih, oni su se pretvorili u ideologe drutvene nejednakosti. 1

ivei na dvoru gospodara iji su hleb jeli, od koga su primali darove i kome su sluili kao orue u politici, pojedini krstjani i lanovi hijerarhije su izgubili obeleje apsolutne nepristrasnosti, koje im se nekad pri- pisivalo. U takvom poloaju oni nisu bili iznad zaevica i sukoba velikaa i vlastele, nego aktivni angaovani uesnici u burama i meteima, pa su tako i tretirani. Pataren Vlatko Tumarli je posle teke scene ubistva Pavla Radenovia u leto 1415. morao da se pred ubicama svoga gospodara SKJLI kod franjevaca u Sutjesci. Sluaj je u najveoj meri karakteristian za velika pomeranja u crkvenoj situaciji Bosne: jedan istaknuti krstjanin se, makar za trenutak, plaio za svoj ivot od bosanskih ve- likaa, a sigurno utoite mu je predstavljao franjevaki manastir.

236

U meuvremenu je franjevaki rad lagano napredovao, mada vremena posle smrti Tvrtka I vie nisu bila naroito pogodna za delovanje fratara. U doba prvog kralja, traili su od pape dozvolu da mogu navoditi svetovnu gospodu da telesnim i novanim kaznama nateraju svoje podanike i va- zale da se u verskim stvarima pokoravaju fratrima. Vero- vatno da od te privilegije nisu docnije imali neke kori- sti. Poetkom XV veka uslovi za rad fratara bili su vrlo teki tako da je dolazilo do beanja s neprijatnog bosanskog tla. U drugoj i naroito treoj deceniji prilike su se ve poboljale. Kralj Tvrtko II ii^itio je i pomagao rad franjevaca i za vreme njegove druge vlade kustod ma- nastirja iz centralne Bosne postao je ve uticajna linost u kraljevoj dvorskoj okolini. Tvrtko II je ak titei domae fratre dolazio u sukob s vikarom Jakovom iz Marke, koji je pregao da popravi disciplinu bosanskih franjevaca. Kralj je protestovao i budueg sveca opominjao da blago i hrianski postupa, kada je vikar izgnao neke fra- njevce iz Jajca koji su iveli izvan manastira na svojim imanjima. Najdalje u svom katolikom stavu Tvrtko II je otiao 1442, kada se preko poslanstva u Rimu u ime itave drave odrekao manihejske jeresi i primio katoliku veru. Toga puta je kraljevska izjava ostala bez praktinih posle- dica: Tvrtko II je ve i pre toga bio katolik i imao svoje line ispovednike meu franjevcima, a crkveno stanje ze- mlje nije niukodikv izmenio.

Sve jae ispoljavanje katolike orijentacije, u emu su za kraljevima ili i oblasni gospodari, nije proisti- calo samo iz dotadanjih uspeha katolianstva u Bosni i slabljenja uticaja bosanske crkve, niti iz pobuda line religioznosti, ve u veoma velikoj meri iz opte poli- tike situacije Bosne. im su vladaoci i oblasni gospo- dari poeli ulaziti u tenje odnose s okolnim feudalnim svetom osetili su da im smeta jeretika ljaga. Ve se Hrvoje Vuki spremao 1403. da primi katoliku veru da bi lake i potpunije ostvario svoje politike ambicije. On je i dalje pored bosanskih ^krstjana" pomagao i katolike i vratio se na ideju o pokrtavanju kada je eleo da iz- begne raskid s kraljem igmundom 1413. Od kako su sre- eni odnosi s UgarsJkom i kad su se Turci pojavili kao ozbiljna opasnost poela se jo jae oseati potreba za prilagoavanjem ostalom evropskom feudalnom svetu. Praktine korake u tom pravcu ometali su neprekidni unutra- tnji ratovi u Bosni i istovremena kriza koja je potresala katoliku crkvu. Inicijativa bazelskog koncila

236

koji )e 1433, u okviru svojih pokuaja da ujedini itavo hri- anstvo, teio da i maniheje i patarene u Bosni vrati crkvi, ostala je bez posledica zbog izuzetno nepovoljnog trenutka u kojem je pokrenuta. Njen dosta daleki odjek moda predstavlja pomenuto Tvrtkovo poslanstvo iz 1442, samo to tada slava za problematini uspeh nije vie pri- pala koncilu nego papi.

 (221454)

690

Uslovi su bili prilino izmenjeni kada je na presto stupio kralj Toma i zapoeo novu fazu u naporima oko pokatoliavanja Bosne. Hrianska koalicija predvoena obnovljenim papstvom pokrenula je krstaki rat protiv Turaka, tako da je novi bosanski kralj bio prisiljen da pokae elju da vri hrianske dunosti kao i svi drugi vladari. Pourio je da saopti papi svoju odanost katolianstvu i da otkloni izvesne svoje nedostatke s crkvene take gledita: da legalizuje svoje poreklo2 i izdejstvuje ponitenje svoga braka po bosanskom obiaju. . U samoj zemlji, meutim, Toma nije bio ni izdaleka tako odluan. Nastavio je da ukazuje uobiajene poasti krstjanima i njihovim prvacima, a to ga je dovelo u sukob s fra- njevcima eljnim odlune akcije protiv svojih jeretikih rivala. Spor je doao pred papu, koji je uvaio kraljevo stanovite da iz politikih razloga mora da pokazuje utivost prema jereticima. Dok je kod kralja Tomaa ovo dvostruko dranje odlunog katolika u saobraanju s papom i crkvenim krugovima, a vrlo mlakog i pommrljivog u sa- moj zemlji bilo izazvano prirodom situacije, kod veli- kaa koji su se odjednom poeli deklarisati kao katolici nije dugo bilo ni traga od katolikog stava u samoj zemlji. Pred sredinu XV veka svi oblasni gospodari i ugledni ve- likai su se pokazivali kao katolici. Hrvojevi potomci ura i Petar Vojsalii su vaili kao katolici od ra- nije i pokazivali su svoj stav kroz praktino delovanje. U milost crkve je u poetku vlade kralja Tomaa primljen i njegov saveznik Ivani Pavlovi, ali je za njega docnije konstatovano da je otpao od prave vere. U toku pontifikata Evgenija IV postao je katolik i vojvoda Stefan Vuki. On, meutim, u svojoj zemlji nije razvio nikakvu aktivnost u korist katolianstva, pa mu se 1449. pretilo ekskomuni- kacijom ako svoje podanike ne privede pravoj veri. Kato- lik je bio i, ak, podizao crkve Radivoj Ostoji bivi pretendent.

Koliko je ovo versko opredeljivanje bosanskih feuda- laca teko razumljivo s moderne take gledita, najbolje moe da pokae sluaj Stefana Vukia. Herceg od svetoga Save je i posle pretnje iz 1449. ostao u krilu crkve, ali je 1451, zbog toga to je zaratio protiv katolikog Du- brovnika, bila izdata bula o njegovoj ekskomunikaciji, koja na molbu kralja Tomaa nije bila objavljena. Ostao je u

 (221454)

691

vezama s papstvom do kraja ivota, a 1454. je ak traio franjevce iz June Italije da propovedaju i uvruju veru u njegovoj zemlji. Te iste godine je podigao pravoslavnu crkvu u trgu Goradu, nekako u to doba je slao darove sinajskom manastiru i kod carigradskog patrijarha vaio kao pravoslavac odnedavna. Za itavo to vreme herceg Ste- fan je drao uz sebe kao glavnog savetnika patarenskog gosta Radina i bia smatran za zatitnika jeretika i do- ista im je pruio utoite posle progona u kraljevoj ze- mlji. Pred kraj ivota je drao uz sebe kao svoje redovnike Radina Gosta i pravoslavnog mileevskog mitropo- lita Davida.

Kod drugih ne dolazi do izraaja ovoliko .arenilo, ali se takoe opaa da se ne vezuju ni za jednu od verskih struja u Bosni. Ovo izdizanje iznad religioznih razlika, diktirano u prvom redu politikim interesima, najnepo- voljnije je bilo za bosansku crkvu koja je ranije svoj glavni oslonac nalazila kod vlastele i velikaa. Njoj je for- malno jo uvek ortala uloga arbitra u odnosima izmeu vladara i vlastele, i kralj Toma 1446. obeao je brai Dragiiima da potvrene zemlje i gradove nee dirati ni za jednu neviru, ni zgrihu kraljevstvu naemu to ne bi ogledano gospodinom didom i crkvom bosanskom i do- brimi Bonami. Ali.ta uloga je u meuvremenu izgubila mnogo od svoga znaaja. Odnosi izmeu kralja i oblasnih go- spodara reavali su se savezima i mirovnim ugovorima, pri emu se bosanske crkvene linosti javljaju povremeno samo kao posrednici i jemci; unutar pojedinih oblasti odnosi su bili takvi da uloga arbitra nije mogla doi do izraaja. Vlast gospodara je bila vrlo jaka, a izgraivanje stale- kih elemenata je bilo, moda, tek na pomolu.

 (221454)

692

U svakom sluaju, itav razvitak Bosne u prvoj polo- vini XV veka bio je izrazito nepovoljan za bosansku crkvu: ve odavno ranije istisnuta iz arita privrednog i dru- tvenog ivota, ona je postala liena snane podrke koju joj je nekad davalo feudalno plemstvo i tako dospela . u izolovanost. Odsustvo organizacije i vre povezano- sti sa irokim masama vernika pokazalo se sada naroito opasno. Jo je samo snaga tradicije uvala mesto bosanske crkve. Situacija je sredinom veka bila takva da se pata- renska crkva teko mogla odrati pred iole jaim udar- cem, a po zamahu katolike akcije bilo je jasno da takav udarac nee izostati.

7. OBNAVLjANjE SISTEMA RAVNOTEE SNAGA

Mirno stanje i jedinstvo Bosne postignuto izmirenjem kralja Tomaa i vojvode Stefana nije imalo stvarnih uslova da se trajno odri, iako se moglo oekivati da e porodina veza dati stabilnmji karakter ovome savezu. Pune dve godine se ne saznaje nita o unutranjim suko- bima meu bosanskom gospodom, a potom poinje sve po sta-

 (221454)

693

rom: jedan nalazi saveznika kod protivnika onog drugog, a ugroenome priskae u pomo trei da bi se ouvala rav- notea i da se nijednom ne bi dala prilika da se suvie osili. Povod za obnavljanje ove iscrpljujue politike igre dali su, izgleda, ravi odnosi kralja Tomaa i despota ura usled suparnitva oko Srebrnice.

Izmirivi se s kraljem Tomaem, vojvoda Stefan Vuki je napustio despota ura. To je, nesumnjivo, bo- sanskom kralju olakalo da ugrabi Srebrnicu i da jedno vreme gospodari gradom delei prihode sa srpskim despotom. U jesen 1447. zaeleo je vojvoda Stefan da opet uredi odnose s urem Brankoviem i uputio mu poslanstvo nu- dei mir i savez. Ovu njegovu akciju su ometali Dubrov- ani koji su imali visoke funkcije na despotovom dvoru po uputstvima svoje vlade. Dubrovani su bili neraspo- loeni prema ovom miru i savezu zbog toga to su bili obaveteni da je bosanski vojvoda na Porti traio dozvolu da napadne Dubrovnik, a kako je despot posle mira iz 1444. dobro stajao s Turcima, predstavljao je dragocinu protiv- teu Stefanovom uticaju u sultanovoj okolini. Uprkos dubrovakom podseanju da je Stefan napustio savezni- tvo i priao bosanskom kralju koji je tada bio neprija- telj despotov, i savetima da bi mogao malim povlasticama privui sebi Stefanove podanike koji bee od gospodareve . tiranije, ura je prihvatio ponueni mir i savez imajui u vidu svoje planove u vezi sa Srebrnicom. I ovaj sa- vez je bio zapeaen nekim brakom zbog kojeg je uskoro izbio skandal i novo neprijateljstvo u kojem je despot na- vukao Turke na Stefana Vukia.

 (221454)

694

Turski napad poetkom marta 1448. zahvatio je i To- maevu zemlju, pa ak i Hrvatsku. U zemlji vojvode Stefana su pljakaki odredi prodrli do Drijeva i spalili trg. Posle ovog vrlo ozbiljnog pustoenja, vojvoda Stefan je naao naina da ispravi svoje dranje prema despotovoj porodici i da postigne mir sa srpskim vladarem. Posredo- vali su poslanici njihovog zajednikog prijatelja Alfonsa Aragonskog koji se spremao za rat protiv Venecije i teio da koordinira akcije na ovoj strani Jadrana. Vojvoda Ste- fan je, uprkos svojim vazalskim obavezama, ostao pasivan prema Veneciji, ali je zato despota pomogao u ratu protiv svoga zeta kralja Tomaa. Sredinom septembra 1448. kada je Toma Kantakuzin, despotov urak, razbio Tomaa bo- sanskoga14, kako belee srpski letopisi, i kada je despot

695
S. 'V.irkovi: Istorija sredovekovne bosanske drave zauzeo

.!

Srebrniczg, vojvoda Stefan se nalazio u vojsci, ra- tujui, nema sumnje, protiv svoga zeta.

Raskid s kraljem je dao povoda vojvodi Stefanu da na vidan i upadljiv nain obelei svoje visoko mesto u bo- sanskoj dravi. Uz tradicionalnu titulu velikog vojvode rusaga bosanskog, koja nije u dovoljnoj meri odvajala od ostalih manje mogosh oblasnih gospodara i velikaa, uzeo je titulu hercega koja je u evropskoj feudalnoj hijerarhiji imala sasvim utvrenu vrednost i koja je njegovom poloaju sasvim odgovarala.. Ostaje jo uvek zagonetno kako je Ste- fan do titule doao, 1 ali je smisao toga ina prilino jasan. Trebalo je da se moni vojvoda izdigne u rangu i iz- jednai s evropskim feudalcima sline snage i ugleda. Bio je to jo jedan znak tenje za prilagoavanjem evrop- skom feudalnom sistemu; za dravni razvitak Bosne taj in nema nikakav vei znaaj. 2 Poto je uz herceku ti- tulu iao k neki atribut, Stefan Vuki se nazivao her- cegom od svetog Save.3 Dok su dva ranija junoslovenska hercega uneli gradove u svoju titulu Bala je bio duka draki a Hrvoje herceg splitski" Stefan je poao od manastira Mileevv gde je negovan kult prvog srpskog arhiepiskopa. Verovatno i u tome treba gledati Stefanovo beanje od senke jeresi koja je padala na njega.

696

.!

Nije poznato da li je sukob izmeu kralja i novog her- cega smiren privremeno krajem 1448. Ve poetkom idue godine bili su sigurno u meusobnom neprijateljstvu. Po- to su se herceg i despot nali na jednoj strani, uz kralja je stao Ivani Pavlovi. Kralj Toma je ovoga puta posti- zao uspehe: februara je ponovo preoteo Srebrnicu, a kra- jem aprila i poetkom maja ratovao je s hercegom negde u blizini Drijeva. Ratno stanje s hercegom se produilo iz- g.leda kroz itavu 1449. i najvei deo 1450. U jesen te go- dine su poeli pregovori, a poetkom 1451. bio je sklopljen mir koji je vrlo kratko trajao. U toku tih dugih neprija- teljstava herceg je uspeo da oduzme neto teritorija svome zetu. Kralj je naknadu naao u Srebrnici zbog koje se s de- spotom parniio pred ugarskim saborom i zbog koje je neprekidno bio izloen ne samo opasnosti srpskog napada na ovaj grad, ve i ozbiljne turske provale u itavu zemlju. To su bili jedini rezultati skoro trogodiddnjeg sudaranja bosanske gospode na bojnom i diplomatskom polj}'. Bilans ovakve politike, ocenjivan sa etanovita eko- nomske snage kralja i oblasnih gospodara, bio je izrazito nepovoljan. Dobici nisu bili ni u kakvoj srazmeri premagubicima. Istina, i kralj i gospodari su jo uvek mogli pokretati u rat prilino ljudstvo sastavljeno od vlastele, vlasteliia i vlaha, obaveznih da zojuju. Ali to jo nite bilo dovoljno. Posade u tvravama su se morale plaati, a neki su pribegavali i dovoenju stranih najamnika. Ve su trokovi za plaanje poslednje dve navedene grupe bili znatni, naroito su skupi bili najamnici. No i kad se niJe pribegavalo unajmljivanju, ostajala je briga o oruju i opremi, koja se dobrim delom nabavljala u primorskim gra- dovima i Veneciji uz velike trokove. Barut za vatreno oruje je iskljuivo nabavljan na strani. Tome jo treba dodati izdravanje i snabdevanje ljudstva u pohodima, koji su dodue zauzimali manji deo vremena jednog rata u kojem je na razno posredno ispoljavanje neprijateljstva i na prz- govore odlazilo znatno vie. U svakom sluaju, i preko najgrubljih alroksimacija oslonjenih na pojedine poznate cene dolazimo do zakljuka da je vojna aktivnost bosanske gospode zahtevala veoma ozbiljne trokove. Pored toga, ne smeju se gubiti iz vida izdaci na izdravanje diplomatije: nabavku darova, trokove poslanika i njihove pratnje, itd. Znamo sigurno da je i Venecija, nesumnjivo najbogatija drava toga vremena, vodila rauna o ovim trokovima i teila da ih smanji kad god je bilo moguno. Veliku stavku su morali predstavljati izdaci za izdravanje dvora i itavog aparata slubenika kojim je kralj ili oblasni go- spodar raspolagao. Povrh svega stoje i obaveze prema Tur- cima,na prvom mestu godinji hara koji su oko sredine

697

.!

XV veka plaali svi bosanski gospodari. Njegov taan iz- nos ne poznajemo,
verovatno se nije ni odrao na istoj visini. Analogija sa despotovinom za koju se, po jednom podatku, plaalo 40.000 dukata, i izjava hercega Stefana da je za potvrivanje u gospodstvu" pri dolasku Mehmeda II na vlast platio 50.000 dukata, otkrivaju priblino red veliina u kojima se verovatno kretao hara. U svakom sluaju, to je bio vrlo teak teret. Znamo da je kralj Tvrtko II negde pre 1428. bio prisiljen da pozajmljuje du- kate od dubrovakih trgovaca da bi isplatio hara. Ni to nije bio jedini izdatak na Turke. Uz to su ili darovi sultanu i vezirima, izgleda najee u skupocenom posuu, zatim razna podmiivanja. Znamo da su isto tako sebi to- varili trokove trudei se da kupe neki deo zemlje svojih protivnika.

Kada se sve to sabere dolazi se do neminovnog zakljuka da je privredni potencijal bosanskog kralja i oblasnih go- spodara morao biti znatan, ali da su uprkos tome morali stalno biti na ivici finansijskih tekoa. U tom po- gledu nisu svi bili u jednakom poloaju: najbolje je stajao kralj u ijim rukama se nalazio najvei deo rudnika s uno- snim carinama. Prihodi od optih nameta na stanovnitvo ve odavno nisu predstavljali znaajniji udeo u finansi- jama. Kraljevi su-^iskoriavali prihode iz rudnika i trgova na uobiajeni nain, teei esto da od zakupnika isteraju to veu sumu, pa ma i po cenu protesta i revolta trgovaca. Uz to se u doba kralja Tomaa opaa tenja da se sam vladar ukljui u trgovinu da bi neposrednije i efektnije iskoriavao ono tto su mu donosila regalna prava. Kralj se lino 1449. udruio u trgovaku kompaniju s jednim trogirskim trgovcem. Uslovi ugovora pokazuju kako je Toma kao vladalac iao na ruku Tomau kao trgovcu i koristio svoja preimustva. Obe strane su ulo- ile po 6.000 dukata s ciljem da trguju i dobit i tetu dele popola. Po ugovoru, koji je bio sklopljen na 5 godina, kompanija je imala da otvori tri radnje u Jajcu, Fojnici i Splitu i da se u njima obavezno snabdeva kraljev dvor. S druge strane, kompanija je imala olakicu u tome to je sve kraljevo srebro iz Bosne davano iskljuivo kralje- vom ortaku Nikoli. 4 Znamo, s druge strane, da je kralj Toma drao u svojim rukama trgovinu solj)', drugi izvor krupnih prihoda, i da se bukvalno cenjkao s Venecijancima oko cene soli koju je nabavljao u Primorju i dalje

698

.!

prodavao u zemlji. Kralj Toma u svojoj trgovakoj politici nije bio usamljen. Na istu pojavu nailazimo kod njegovog tasta i su- parnika hercega Stefana. On je bio u daleko nepovoljni- jem poloaju, jer nije imao bogate rudnike u okviru svojih zemalja. Povremeno je uspevao da natera Pavlovie da dele carinu u Olovu, i izvlaio je prihode iz carine u Drijevima u poetku samo polovinu, a docnije je prigra- bio i delove Pavlovia i Radivojevia. Ali to nije bilo naroito mnogo. Drijeva su, po proceni savremenika, do- nosila u najboljem sluaju 8.000 dukata. Herceg je, s druge strane, imao tu povoljnu okolnost da su kroz njegovu zemlju prolazili glavni putevi u Bosnu i Srbiju, tako da je imao vee prihode od prolaznih carina du pravca kretanja trgovaca. On je, naravno, pokuavao da takve carine to potpunije iskoristi, ali su mu u tome prepreku postavili Dubrovani koji s}* se pozivali na ugovore i traili po- tovanje zakonitih carina. Pokuavao je, koristei okol

 (22 5-1)

699

-nost da su ponosnici bili najveim delom vlasi s njegove teritorije, da jae fiskalno optereti prenos robe i na- redio da se transport vri u kratkim etapama uz stalno menjanje vlaha. I tu je naiao na energini otpor Dubrov- ana i bio prisiljen na poputanje. U tenji da nae naina da povea prihode, herceg je bio vrlo inventivan. Poto su iz despotovine i zemlje Pavlovia kroz njegovu terito- riju gonili brojnu stoku na trite u Dubrovnik, poeo je zahtevati travninu od trgovaca. Ali ove mere, uvoene uglavnom od vremena pomirenja s kraljem, bile su prilino male po domaaju i finansijskom efektu, mada su u pri- linoj meri remetile ustaljeni reim rada trgovaca. Uostalom, herceg je od njih odustajao pred protestima i argumentima pogoenih Dubrovana.

Drugi talas hercegovih privrednih mera, zapoet 144S, bio je daleko ozbiljniji. Panja je u prvom redu obraena prometu soli. Za hercega je, oigledno, monopol soli i pri- hod od prometa ovim neophodnim i u velikim koliinama troenim artiklom bio jo vaniji nego za kralja koji je raspolagao i rudnicima. Drijeva su, kao to je reeno, bila potpuno u njegovim rukama, ali je s trgom imao dosta tekoa. Venecijanska kontrola prometa solju na moru, odreeno mesto za nabavku na Pagu, dizanje cene i neured- nost snabdevanja nanosili su mu tetu' Ni sa zakupnicima nije imao sree od kako je, jo na poetku njegove vlade, dubrovaka optina prestala da zakupljuje carinu. Iznaj- mljivao je po vioj ceni, ali se deavalo da zakupnici ne mogavi da plate pobegnu. Osim toga, veinu trgovaca su predstavljali Dubrovani, koji su imali svoju autonomiju i posebnu jurisdikciju, pa herceg ni time nije bio zado- voljan.

 (22 5-1)

700

Otklanjanje ovih tekoa je, kako pojedine akcije po- kazuju, sprovodio u tri pravca. Pokuao je da se oslobodi mletakog monopola i da snabdeva trg solju iz June Ita- lije, ali to nije imalo anse za uspeh. S druge strane, te- io je da prisili Dubrovnik da se opet prihvati zakupa, ali po vioj ceni. U tom cilju je poeo da preti da e ra- seliti trg, toboe zbog nezdravosti kraja i ravog vazduha. Za novo mesto trga je odredio Orman, negde dublje u unu- tranjosti. Pretnja o preseljavanju Drijeva je, verovatno, bila zamiljena kao sredstvo pritiska, mada nije isklju- eno da je time nameravao da iz temelja promeni itav reim uprave nad trgom. Sledei veliki udarac je naneo Dubrovanima kada je izdao nareenje da njegovi vlasi ne

mogu dolaziti da kupuju so u Dubrovniku. I, najzad, na sve to je dolo jo i otvaranje ..kumerka solskog u Sutorini pod Novim.

Ovim nizom mera, koje bi iz temelja promenile uslove trgovanja solju na prostoru od Neretve do Kotora, nisu se iscrpljivali hercegovi zahvati u oblasti privrede. Uprdvo u vezi s Novim herceg Stefan je preduzeo moda najodlu- niji poduhvat u privrednoj politici, poznat u namm zemljama u srednjem veku. Njegov smisao su jezgrovito iskazali Dubrovani 'tvrdei da herceg od tvrave pravi va- ro". I doista, herceg Stefan je

 (22 5-1)

701

upravo to inio: pretva- rao je Tvrtkovu tvravu, koja nije imala ranije skoro ni- kakav ekonomski znaaj, u gradsko privredno sredite, koje se odmah pojavilo kao konkurent starim gradovima koji su lagano vekovima narastali i dobijali svoje funkcije u privrednom ivotu ovog dela Balkana.

Kljuno mesto u itavom planu je dobila ag1e sI 1apa, proizvodnja vunenih tkanina, organizovana 1448. i aktivna sve do kraja hercegovog ivota. Organizovanje tkake proizvodnje je u pravom smislu rei predstavljalo podvig. Dotle je jedino Dubrovnik od svih starih gradova na naoj obali Jadrana imao tkaku manufakturu, organizovanu tek u drugoj deceniji XV veka. Razume se da je i herceg morao imati, kao to su imali i Dubrovani, nekog strunog sa- vetnika iz redova italijanskih graana, poznavalaca tkake proizvodnje. Danas je poznato da je organizator tkake manufakture u Novom, moda i njen inicijator, bio neki Ro- berto iz Riminija. Veliki rizik oko pokretanja proizvodnje tkanina je vredelo preuzeti zbog toga to su tkanine, kao to je ve vie puta podvueno, posle soli predstavljale najvie traenu robu na itavom balkanskom tritu. Skoro svi strani trgovci su poslovali tkaninama jer je taj posao bio unosan i stabilan. Jo daleko unosniji, ra- zume se, bio je za proizvoake centre. Uporedo s osniva- njem tkake manufakture herceg Stefan je preduzimao mere da privue to vei broj privredno aktivnih stanovnika u svoj novi grad. Sam je zidao i olakavao uslove za podi- zanje kua, oslobaao je doseljenike nameta za vie godina i davao je pored toga vjeru" da naseljeni stanovnici ne mogu biti terani na sud zbog dugova i krivinih prestupa. Sve je to olakalo priliv stanovnika, tako da su Kotorani ve poetkom 1450. strahovali da e Novi postati veliki grad, ako se naseljavanje nastavi istim tempom. Stanovni- tvo se poveavalo dobrim delom i na raun Kotora i Dubrovnika. Naroitu panju je herceg obraao zanatlijama, kreditirao ih i unapred otkupljivao njihovu proizvodnju.

 (22 5-1)

702

Poduhvat je s druge strane nailazio i na velike te- koe. Dubrovani i Kotorani su od prvog trenutka nepri- jateljski gledali sve to se deava u Novome. Kotorani su ak traili energinu intervenciju Venecije. Hercega, naravno, niko nije mogao spreiti da radi u svojoj zemlji ta hoe, Venecijanci su to uviali i otvoreno govorili, ali se njegov poduhvat mogao na razne naine ometati i ote- avati. Ve kod snabdevanja vunom, bojom i drugim potre- bama, herceg je nailazio na zatvorena vrata u Dubrovniku. Odbijen je i njegov predlog da zajedniki trguju vunom. Novska manufaktura je snabdevana uz velike tekoe uglavnom iz June Italije. Pored toga Novi nije imao svoje mesto u zapletenom sistemu monopola i raznih prava starih gradova, tako da je trebalo izdejstvovati dozvolu da se namirnice smeju dovoziti na brodovima u novi grad. Venecija je takvu dozvolu dala elei da sauva neutralnost bosanskog hercega u svome ratu s despotom urem, ali je izriito iskljuila so. Zbog toga su ostale nevolje u snabde- vanju solju, koje su lokalne slanice u Sutorini samo malim delom otklanjale. Do kraja svoga ivota imao je herceg muke oko svoga grada, ali poduhvat u celini vie nije dolazio u pitanje.

Svim svojim merama, poev od onih u vezi s ponosni- cima pa sve do stvaranja gradskog sredita pod novskom tvravom, herceg je pogaao Dubrovane i oni su kroz i- tavo vreme protestovali, tuili se i traili da se ne- uvene novtine opozovu. Njihovi argumenti su se osla- njali na ugovore koje su hercegovi prethodnici potovali i koje je on sam potvrdio, zatim na potrebu da ive u pri- jateljstvu zbog obostranih interesa. Tvrdili su takoe da trgovci svojim radom unapreuju zemlje u kojima deluju i ostvaruju prihode gospodarima, zbog toga herceg radi pro- tiv svojih interesa kada zavodi mere koje e onemoguiti rad trgovaca. Herceg je poneto opozivao, zatim ponovo uvodio, poputao pa ponovo zatezao, ali je u celini osta- jao dosledan ideji da je svako duan da se brine za szoju korist". Dugi pregovori izmeu dubrovakih poslanika i hercega bi dovodili do kratkotrajnog poputanja, a posle nekog vremena bi sve poelo po starom. Atmosferu su za- goravale i razne uzajamne optube zbog nepotovanja, neprijateljskih izjava na susednim dvorovima, zatim gra- nini sporovi, razni sitni incidenti, itd. Odnosi su po- stali napeti do opasne granice. Kriza je dostigla vrhunac kada su Dubrovani sredinom jula 1450. uveli poTpunu za- branu rada svojih trgovaca u hercegovoj zemlji.

 (22 5-1)

703

Ta blokada je trebalo da natera'upornog hercega na po- putanje, poto pregovori i diplomatska natezanja nisu doneli rezultata. Docnije su Dubrovani tvrdili da je her- ceg onemoguio trgovinu, elei da dubrovaki trgovci ne idu .da kupuju robu u njegovoj zemlji, ve da njegovi dolaze s robom i da je prodaju pred gradskim vratima, a sve to zbog toga da bi svaka stvar prolazila kroz njegove ruke. U stvari, trgovinu su prekinuli Dubrovani i ta zabrana je hercega teko pogodila. U vie mahova je on docnije zahtevao da se trgovaki promet obnovi. On nije mogao eleti iskljuivanje Dubrovana kao posrednika u robnom prometu ve zbog toga to u svojoj zemlji nije imao sposobne snage koje bi zamenile dubrovake trgovce. Njegove oblasti su se, dodue, prilino razvile u ekonomskom pogledu. Trgovi du velikog karavanskog puta Foa, Gorade, Cernica, Plevlja i Prijepolje ojaali su i skoili u znaaju. U njima je ivelo po nekoliko desetina domaih trgovaca, meu kojima su neki bili sposobni i da zakupljuju carine. Ali najveim delom su to bili trgovci malog domaaja, ukljueni u dubrovake poslovne i kreditne mree i za- visni od ekonomski jaih i vetijih Dubrovana. Jedini trgovac koji se mogao meriti s dubrovakim poslovnim lju- dima bio je sam herceg. On je u svojim linim poslovima uspevao da preskoi Dubrovnik i da odoava neposredne veze s Firencom, Venecijom i drugim italijanskim gra- dovima, naroito s Junom Italijom. On je slao preko mora znatne koliine srebra, olova, voska i crvca i nabavljao tamo tkanine i drugu robu koja je imala prou u Bosni. Si- gurno znamo da je herceg bio u neposrednim poslovnim od- nosima s istaknutijim dubrovakim trgovcima u svojoj zemlji. Sami savremenici su tvrdili da se bavi trgovinom, i Dubrovani su bili u neprilici kako da postupaju s nje- govim stvarima: trebalo je da njegove line nabavke za dvor oslobode carine, ali kad se jasno videlo da on trguje uskra- tili su ovu povlasticu. Samom hercegu su Dubrovani prikazivali zabranu trgovanja kao posledicu njegovih mera: trgovci zbog veli- kih tereta nee u njegovu zemlju, ve odlaze tamo gde su lepo gledani. gde se s njima lepo postupa i gde nalaze ko- rist i ast. Krajem 1450. jo jednom su zapoeti pregovori, ali je svaka strana ostajala pri svome. U prolee 1451. ve

704

01-,

je bilo jasno da se sukob oko osnovnih ekonomskih pitanja, koja su zadirala u najosnovnije interese i jedne i druge strane, nee zavriti na miran nain. I herceg i Dubrov- ani su kroz to vreme ve vrili diplomatske i druge pri- preme za obraun koji je predstojao.

8. RAT HERCEGA STEFANA I DUBROVAKE

KOALICIJE

 (1422 14 54)

705

Hercegu je moralo biti jasno da napad na Dubrovnik ne moe preduzeti pre nego to se obezbedi od eventualnih nepovoljnih posledica. Ratovanje Radoslava Pavlovia s Dubrovnikom, iji je svedok bio u mlaim danima, podse- alo je na to koliko se dalekosene i ozbiljne komplika- cije mogu izroditi iz jednog sasvim lokalnog sukoba. Pre svega je morao izdejstvovati dozvolu Porte, koja je budno nadzirala delovanje svojih vazala. Izgleda da je on ve i ranije preduzimao korake u tom smislu, ali nije naila- zio na odobravanje. Kad je, meutim, u februaru 1451. do- lo do smene na sultanskom prestolu i kad je na mesto miroljubivog u poslednjim godinama Murata II doao bu- dui veliki osvaja Mehmed II, prilike su bile daleko povoljnije. Sreujui svoje odnose s novim velikim gospo- darem herceg je zatraio dozvolu da zauzme Konavle i ponudio poveanje haraa na raun ovog proirivanja te- ritorije. Dubrovani su bili obaveteni ta herceg smera i pokuavali su preko despota ura da osujete njegove planove. Uprkos tome, zahvaljujui verovatno injenici to su Turska i Ugarska jo uvek bile u ratnom stanju, do poetka maja bile su na Porti izdate neke privilegije u korist Stefana hercega protiv Dubrovnika.

Opta situacija inae nije bila nepogodna za herce- gove planove. Kralj Toma je bio u ratu s despotom zbog Srebrnice i morao je trpeti tursko uporite u Hodidjedu, tako rei u srcu Bosne. Despot je istina stajao dobro kod novoga sultana, ali je bio u neprijateljstvu s Hunjadijem i njegovom strankom u Ugarskoj. Ugarska opet, na koju je Dubrovnik u prvom redu mogao raunati,. nije bila jedin- stvena. Janko Hunjadi i njegove pristalice su bile u otvo- renom sukobu s pristalicama Ladislava Posmreta, zato-

706

01-,

enog od kralja Fridriha III. Dubrovani su Hunjadija i ugarski sabor smatrali za legalne predstavnike Kraljevine, ali zato nisu mogli raunati s hrvatskim banom Petrom Talovcem, koji je bio protivnik i Hunjadija i kralja To- maa. Uz to se herceg oseao bezbednim s ugarske strane i zbog toga to bi na eventualnu ugarsku provalu reagovali Turci. >

Sve te prednosti hercegove predstavljale su u isto vreme i slabosti dubrovakog poloaja. Dubrovnik je imao manje nego ikad anse da dobije efikasnu pomo. Ipak vlada nije proputala dd uini nita to bi joj moglo koristiti. Na prvom mestu su se trudili da zainteresuju Ugar- sku. U isto vreme kad je herceg na Porti pribavljao dozvolu za napad, dubrovaki poslanik je traio od ugarskog sabora da pokae da nee dopustiti da se uini nasilje Dubrov- niku, nego da e smatrati da to se uini gradu Du- brovniku bie uinjeno kruni ili kraljevini Ugarskoj". Od sabora je u prolee 1451. poao jedan poslanik hercegu i u Dubrovnik s ciljem da ukloni njihove razmirice. Po- to je na dubrovake albe herceg ovome poslaniku izneo svoje albe, odlueno je da obe strane upute poslanike sa- boru i da se tamo spor na izvestan nain presudi. Za to vreme je Dubrovnik nagovarao kralja Tomaa da stupi u savez s njima i da povrati teritoriju koju je izgubio. Hu- -njadija, koji je na saboru podrao Dubrovnik, pozivali su da u savezu s kraljem Tomaem i banom Petrom osvoji her- cegovu zemlju. Mogao bi da povrati na taj nain Hum i Dri- jeva, koja vrede 8.000 dukata godinje, mogao bi, porui- vali su dalje, da istera Turke iz Hodidjeda i da im tako sprei pristup u Bosnu. Gubernator je obeao da e lino doi s vojskom u pomo.

 (1422 14 54)

707

U to vreme, juna 1451, pomo je zaista postala aktuelna. Za vreme dok su jo dubrovaki poslanici boravili kod njega, herceg je krajem meseca uao u Konavle i poseo upu osim grada Sokola i Cavtata. Dubrovani su mogli samo da ggrotestuju,- jer nikakvim snagama za odbranu ove upe nisu raspolagali. Nekoliko stotina vojnika, koje najamnika, koje svojih ljudi, postavili su na jedan utvren poloaj na Brgatu da bi spreili pristup gradu. U noi prvog jula herceg je bez velikih rtava razbio taj poloaj i zarobio dobar deo dubrovakih ratnika. Posle toga je uao u upu rnovnicu i tu zapoeo pregovore s Dubrovanima. Prego- vore o primirju su zatraili Dubrovani eljni da udalje neprijatelja sa svoje teritorije da bi dobili vremena za dalje akcije. U pripremanju primirja su potegnuti opet stari sporovi, ali se ipak za kratko vreme nalo privre- meno reenje: pitanje Konavala Je preputeno odluci Porte, kojoj e obe strane uputiti poslanstvo do septem- bra dokle je trebalo da vai primirje. Dubrovani su se osim toga obavezali da e unajmiti drijevsku carinu za

8.0

dukata, platiti otkup zarobljenika, dopustiti go- njenje odbeglih hercegovih podanika sve do gradskih ka- pija, a herceg je obeao platiti sve tete koje trgovci pretrpe u njegovoj zemlji, odbijeno je, meutim, njegovo traenje da se obnovi trgovanje i da njegovi ljudi dolaze u Dubrovnik. Na toj osnovi je 12. jula sklopljeno usmeno primirje koje je, uprkos jakom dubrovakom opiranju, kra- jem meseca i pismeno fiksirano.

708

01-,

Dubrovani su izbegavali pismeno primirje da ne bi sebi vezali ruke, jer je za njih rat tek tada poeo. Bili su ostavljeni sami sebi, ali nisu klonuli. Iz Ugarske im nije dola nikakva pomo. Hunjadi je traio da planirani pohod finansiraju sa 20.000 dukata, a uz to je bio zauzet ratovanjem u severnoj Ugarskoj. Hrvatski ban je ostao pot- puno pasivan, njegov poslanik se ak nalazio kod hercega u vreme napada na Dubrovnik. Grof Urlih II Celjski je ak pomagao hercega aljui mu topove i inenjere. U samoj Bosni je reagovanje bilo isto: kralj Toma se nije ni po- krenuo, a Petar Pavlovi je dao vojsku za napad na Dubrov- nik. Posle smrti Izania Pavlovia 1450. ova porodica je pala u punu zavisnost od hercega Stefana i vie nije igrala znatniju ulogu u Bosni. Prvi je ustao u zatitu Dubrovnika despot ura Brankovi, koji je i ranije ometao hercegove akcije na Porti. Krajem jula on je vratio Stefanu ugovorne povelje u znak prekidanja odnosa.

709

'~

Odmah posle napada, Dubrovnik je na sve strane upu- tio pisma alei se na hercega i traei pomo. Obratio se meu ostalima i papi, molei 500 ratnika pod papskom zastavom. To, naravno, nije dobio ali mu je dobrodola pa- pina zabrana ukazivanja pomoi hercegu, koja je navela Alfonsa Aragonskog i Veneciju da se dre strogo neu- tralno. Za dalji tok rata je veoma vana bila okolnost da su se potencijalni saveznici dubrovaki poeli miriti i pribliavati, ime su stvoreni uslovi za efikasniju diplomatsku aktivnost. Za vreme dok su se vodili prego- vori o primirju dolo je na drugoj strani do pomirenja izmeu Hunjadija i despota ura Brankovia, a gotovo u isto vreme i do predaje srebrnike tvrave u despotove ruke, to je ojaalo poloaj kralja Tomaa.

Ve sredinom avgusta su dubrovaki poslanici podse- ali kralja Tomaa na ranije dato obeanje da e sklopiti savez kada se bude pomirio s despotom. Dubrovani su imali ve spremljen i projekat ugovora o savezu po kojem je trebalo da kralj napadne hercega najkasnije do sredine sep- tembra. Jo pre toga, nezavisno od dubrovakog delovanja, deo hercegove porodice tajno je stupio u vezu s neprija- teljima. Uzroci ove zavere koja e imati ozbiljnog uticaja na tok rata i politike odnose u Bosni, leali su u do- sta neobinom porodicom ivotu hercegovom. Nekoliko godina ranije doveli su njegovi poslanici iz Firence jednu lepu Sijenjanku za starijeg sina Vladislava, ali je herceg lepu kurtizanu zadrao za sebe, na veliko nezadovoljstvo ene i oteenog sina. Zbog ove skppa NePeae^ s1e seg- ges ena i stariji sin su traili od despota i kralja To- maa da napadnu hercega. Sredinom avgusta je Vladislav ve vodio tajne pregovore s Dubrovanima i sklopio s njima tajni ugovor o savezu kojim je obeao da e se pobuniti protiv oca. Tako se oko hercega lagano zatvarao obru i postajalo je sve jasnije da e napad na Dubrovnik imati dalekosenije posledice.

710

'~

U meuvremenu su i herceg i Dubrovani gazili sklopljeno primirje. On je opsedao grad Soko u Konavlima i sruio cavtatske zidove, dok su Dubrovani dovodili najamnike i kovali plan o zauzimanju Konavala. Krajem avgusta, herceg je sasvim otvoreno napustio primirje i po- novo doao s vojskom skoro do dubrovakih zidina. U gradu je vladao strah od njegovih topova, tako da su i brodovi uklonjeni iz luke da ne bi pretrpeli tetu. Toga puta Dubrovani takoe nisu niotkuda dobili podrku pa su pribegli uceni. Polazei od toga da je herceg Stefan bio dubrovaki vlastelin, predstavljen je kao izdajnik otad- bine i osuen na smrt. Svakome ko bi ga ubio obeana je bila nagrada od 15.000 dukata, k}'a u Dubrovniku, nasledno plemstvo i godinja plata. Da li je to delovalo na hercega ili je pourio u pomo mletakom Kotoru opsednutom od despotovih ljudi iz Zete, nije sasvim jasno, ali u svakom sluaju, sredinom septembra herceg Stefan napustio je opsadu i Dubrovnik posle toga nije video neprijateljsku vojsku pred svojim zidovima sve do poetka XIX veka.

Rat se, meutim, nastavljao. Kako je i za napad na her- cega bila potrebna turska dozvola despot je radio na Porti.

711

'~

Ubrzo je iz traenja dozvole izrastao pod duorovakim uti- cajem mnogo dalekoseniji plan. Oslanjajui se na ranija iskustva srpske i oosanske gospode, Duorovani su predlo- ili da se itava hercegova zemlja otkupi od sultana po ceni od 150.000 dukata i 50.000 dukata vezirima. Novac oi se isplatio kad saveznici dooiju zemlje u ruke srazmerno dobijenom udelu. Za sebe su Dubrovani traili samo Ko- navle, Trebinje, Draevicu i Vrm a ostalo su preputali da .kralj i despot razumno podele. Dok su se kombinacije o ovoj kupovini dalje razraivale u Smederevu i na Porti Dubrovani su prili praktinim pripremama za osva- janje Konavala, a uporedo s tim su osujetili posredniku misiju ulcinjskog episkopa koji je po papinom nalogu po- kuao da pomiri zaraene strane.

Pohod na Konavle koji je trebalo da zahvati i Drae- vicu i grad Novi je mnogo puta odlagan u oekivanju vesti iz Smedereva. U Cavtatu koji je ostao u dubrovakim ru- kama napravljen je vojni logor gde su skupljeni najamnici i domai vojnici i 13. decembra je konano preduzet pohod koji se zavrio katastrofalno za Dubrovane. Posle toga su Dubrovani opet veu panju obratili diplomatskim akcijama. Sredinom decembra su zavreni pregovori o sa- vezu s kraljem Tomaem. Oni su se veoma dugo otezali zbog pogaanja oko uslova, a moda i zbog oekivanja razvoja si- tuacije u pogledu plana o otkupu hercegovih zemalja. Kralj je od Dubrovana izborio novanu pomo od 6.000 dukata a zauzvrat im obeao Draevicu, Vrsinje i gradove Novi i Risan. Obavezao se napasti hercega Stefana ne imajui turske vojske na sebi. Jo neto ranije uli su Dubrov- ani u tajne pregovore i s vojvodom Ivaniem Vlatkoviem, stareinom porodice Radivojevia. On je u duhu tradicio- nalne politike svo]e porodice otkrio priliku da se izvue ispod vlasti Kosaa.

712

'~

Herceg je sa svoje strane jo ranije pokuavao da za- interesuje Veneciju za rat protiv Dubrovnika. Nudio je da Republika napadne grad s mora i da ga zadri za sebe, dok se on zadovoljavao samo Omiem, Poljicima i oekivao

200.0

dukata iz dubrovakih depozita. Venecija je imala prea posla i nije ozbiljno uzimala u razmatranje herce- gove ponude.

Dok je i jedna i druga strana vodila diplomatsku igru lokalnog domaaja, odigrao se jedan krupan dogaaj na evropskom planu koji je uticao i na dalji tok njihovih od- nosa; 24. novembra 1451. sklopljen je mir izmeu Turske i

713

'~

Ugarske i u njemu je izriito zabranjeno hercegu Stefanu da napada i uznemirava Dubrovnik. Tako su odnosi Dubrov - nika i hercega regulisani ugovorima njihovih vrhovnih gospodara. U ovom trenutku je to bilo izvanredno povoljno za Dubrovnik a nepovoljno za hercega. Grad je mirom izmeu sultana i Ugarske bio zatien, dok taj ugovor, u isto vreme, ni na koji na> 1in nije uticao na odnose meu turskim vazalima. Poto se sultan sloio i s tim da herceg treba da vrati sve to je uzeo gradu, Stefan Vuki je izgubio svoj jedini ratni plen. bio spreen da dalje ratuje s Du- brovnikom, a istovremeno izloen opasnostima napada i daljeg ratovanja s dubrovakim- saveznicima u krugu tur- skih vazala. Sredinom januara je prispeo u Dubrovnik sul- tanov poslanik u pratnji ljudi hercega Stefana, da vrati Dubrovanima Konavle. Pored toga turski poslanik Murat je posredovao za mir i napravljena je ak pismena isprava o miru koju su Dubrovani docnije slali kralju Tomau. Izgledalo je da je rat izmeu hercega Stefana i Dubrov- nika zavren. Dubrovani su tada razoruali veinu svo- jih brodova i prestali da biraju ratne savetnike. Najam- nike su ipak zadrali predviajui dalje zaplete.

Ubrzo su, zaista, iskrsle nove komplikacije. im je turski poslanik otiao iz Dubrovnika, herceg je ponovo poseo Konavle. Odmah su poletele nove albe i traenje novog turskog poslanika. Ali pre nego to je on stigao izbila je dugo pripremana pobuna protiv hercega; 29. marta 1452. ustao je otvoreno protiv oca hercegov stariji sin Vladislav. On se nalazio u Humu i s njim su bili njegova majka, baba i vojvoda Ivani Vlatkovi. Ve prvoga dana su u ruke zaverenika pali Blagaj, Toevac. Vratar u Su- tjesci i dva grada na mostu na Neretvi, a sutradan Vje- naac u Nevesinju, Imotski, Kruevac i Novi u Luki. Prvih dana aprila je ceo Hum osim Ljubukog bio pod vla- u Vladislava, neto docnije on je zavladao i tim gradom.

 (221454)

714

Pobuna je predstavljala teak udarac za hercega, ali je donela nove brige i napore i njegovim protivnicima. Du- brovani su pregli odmah da novano i vojniki pomognu pobunjenike u Humu i da ih diplomatski obezbede. U Ne- retvu su upueni dubrovaki brodovi s najamnicima i rat- nim materijalom. Svi dubrovaki saveznici su pozvani da podre i pomognu Vladislava. U taboru hercegovih ne- prijatelja su bili zadovoljni to je propao plan o kupo- vini hercegovih zemalja, jer se u njemu nije vodilo rauna o interesima Vladislava. Na drugoj strani, stupio je u delo savez izmeu kralja Tomaa i 'Vladislava, tako da se oe- kivao skori dolazak vojske kralja Tomaa i aojvode Petra Pavlovia u Hum. Uza sve to, herceg je sredinom aprila morao po drugi put i konano da vrati Konavle, jer je do- ao kovi turski poslanik, ovoga puta i sa zahtevom da se Dubrovniku plati teta uinjena od vremena sklalanja tursko-ugarskog mira.

Kada su se sredinom alrila sastale vojske kralja To- maa i Petra Vojsalia i dole do Blata u Humu da se spoje sa Vladislavom i Ivaniem Vlatkoviem i preu preko Neretve na hercegovu teritoriju, herceg se naao u najteem poloaju od vremena kad je zapoeo rat protiv Dubrovnika. Nije se usuivao da poe protiv svojih udru- enih neprijatelja, ve je pribegavao diplomatskim sredstvima. Veneciji je ponudio Drijeva i Krajinu, papu je molio da posreduje za mir, a u isto vreme je potpirivao neprijateljstvo izmeu Ulriha Celjskog i Petra Vojsalia da bi ovoga istisnuo iz neprijateljske koalicije. No njemu je daleko vie pomogla neodlunost u protivnikom ta- boru. Kralj Toma je odlagao pohod protiv hercega iz dana u dan, a onda se odjednom vratio u Bosnu, navodno zbog Tu- raka koji su mu pustoili zemlju.

 (221454)

715

Situacija humskih pobunjenika je odjednom postala tea. Pogoravali su je i sukobi izmeu bana Petra Ta- lovca i Petra Vojsalia. Uskoro je donela ploda i her- cegova inicijativa u Veneciji. Krajinjani su se pobunili protiv Vladislava i preli pod vlast Venecije. Kako je kralj Toma obeao da e se vratiti u Hum i preduzeti pohod protiv hercega, Dubrovani su kod Gorice napravili od barki most preko kojeg je trebalo da pree saveznika vojska. Taj most je doao u dvostruku opasnost, jer je u drugoj polovini maja jedna manja mletaka flota uplovila u Neretvu, zauzela Drijeva i postavila na kuli zastavu svetog Marka, i poela zahtevati od Dubrovana da se po- vuku sa brodovima. S druge strane se i herceg pribliavao Neretvi. Tako se situacija za kratko vreme dramatino promenila.

Tabor hercegovih neprijatelja je toga puta spasao po- vratak kralja Tomaa. Sredivi odnose s Turcima, on je stigao ba kad se herceg pribliio na nekoliko milja. S lakoom je kralj povratio Drijeva i zbacio mletaku za- stavu, opustoio pobunjenu Krajinu i skupio posle toga sve snage kod mosta kod Gorice. Tada su Dubrovani sma- trali da je trenutak izuzetno pogodan da se provali u hercegovu zemlju. I ovoga puta se planirani i dugo pripre- mani napad izjalovio i to zbog nesloge meu lanovima koa- licije. Svaa je planula oko grada Blagaja. Kralj Toma je u itavoj ovoj akciji iao za tim da to vie oslabi ne samo hercega, ve i egovog naslednika. On je isticao svoja prava na delove hercegove zemlje. Jo prilikom isteri- vanja Mleana iz Drijeva tvrdio je da je ovaj trg njegova batina, po istom osnovu je, svakako, zahtevao i Blagaj. Kralja je podravao i Ivani Vlatkovi, a Vladislav je pristajao da preda grad pod uslovom da mu kralj dodeli ze- mlje od planine emerna do mora. Nezgoda je bila u tome to je Blagaj bio u Vladislavljevim rukama i on ga je mogao odmah predati, dok je oblasti koje bi dobio u zamenu tre- balo tek osvojiti od hercega. Razdore su poveavali i du- brovaki poslanici podravajui pretenzije linosti kod kojih su bili akreditovani. Kad je kralj izjavio da e se vratiti u Bosnu, zavladala je u Dubrovniku prava panika, pa su poslanicima upueni prekori i uputstvo da predloe reenje po kojem bi Dubrovani privremeno drali Blagaj, dok Vladislav ne

 (221454)

716

dobije u svoje ruke ono to mu je obeano. Toma nije bio zadovoljan ni tim reenjem pa se povukao iz Gorice. To je bio prelomni trenutak u itavom drugom delu rata. Dok je jo neko vreme boravio u Blatu, kraljev logor je bio sredite ive diplomatske aktivno- sti u kojoj je postignut neki sporazum izmeu kralja, Vla- dislava i Ivania Vlatkovia, ali do ob.navljanja akcije vie nije dolo. Dubrovani su ubrzo zatim pokvarili most, povukli svoje brodove i raspustili najamnike. Vla- dislav i pobunjena humska vlastela su ostali preputeni sami sebi.

Herceg se ni posle kraljevog povlaenja nije oseao dovoljno jak da se bori protiv sina i humske vlastele i opseda tvrde gradove u Humu. Tim pre to nije uspeo da dobije tursku pomo za ratovanje protiv sina. Sultan je ostajao uporan u neutralnosti i kada mu je herceg ponudio

30.0

dukata za zemlje koje je zauzeo Vladislav. Razumljivo je da su oba tabora pokazivala posle svih dogaaja vie pomirljivosti. Ve poetkom avgusta su se vodili neki pregovori izmeu Vladislava i Ivania s jedne strane i hercega s

 (221454)

717

druge. Dubrovani su se tada uplaili da ne ostanu izolovani, iako je u svim ugovorima o savezu bilo precizirano da jedna strana bez druge nee sklapati primirje ili mir. Ti pregovori su se ubrzo razbili, a isto tako neuspeno se zavrilo i posredovanje papskog legata iz- meu Dubrovnika i hercega.

Do obnavljanja ratnih operacija je dolo tek krajem 1452. Herceg je dotle ipak uspeo da izdejstvuje tursku po- mo, pa je novembra i decembra napadao humske gradove. Dubrovani su j# uvek slali pomo u Hum i podravali duh otpora. Morali su ak da savetuju Vladislava da u tim danima borbi ne dolazi u Dubrovnik. Februara 1453. herceg je napustio Hum ne postigavi nikakav znatniji uspeh. Posle toga je opet dolo do pregovora. S jedne strane su pregovarali neposredno Vladislav i otac, a s druge, Dubrovani i herceg uz posredstvo papskog legata. Ovoga puta je legatovo delovanje u Dubrovniku primljeno s iskre- nim zadovoljstvom, jer su se Dubrovani plaili da se opta situacija moe promeniti na njihovu tetu. Posto- jala je bojazan da se narui tursko-ugarski mir zbog po- vratka kralja Ladislava Posmreta u Ugarsku. Dubrovani su ve traili naina da postignu mir bez ikakvih do- bitaka. Polagali su jedino na to da mir ne sklapaju sami ve zajedno sa svojim saveznicima. U toku februara 1453. dve linije u pregovorima stopile su se u jednu, tako da se u Novome, gde je herceg boravio, pregovaralo istovremeno i o miru s Dubrovanima i s Vladislavom i humskom vla- stelom. Pregovori su nastavljeni i docnije, tako da je aprila sklopljeno primirje i ve se planiralo traenje saglasnosti despota i kralja Tomaa. Ali od kako su pre- govori preneti u unutranjost, Dubrovani su imali manje uticaja na itavu diplomatsku igru, tako da se desilo da su na kraju ostali izigrani. Prvih dana jula Vladislav, Ivani Vlatkovi i ostala humska vlastela su sklopili mir s hercegom pod vrlo jednostavnim uslovima da se vrate pod vlast hercegovu a da im on prizna sve zemlje i posede.1 O dubrovakim interesima se nisu brinuli ni u najmanjoj meri. Ogoreni Dubrovani su pokuavali da ometu izvrenje ugovora, ali im nije .preostalo nita drugo nego da nastave separatne pregovore i tako obezbede i sebi

 (221454)

718

mir. Stvarnih neprijateljskih akcija vie nije bilo, obnovljena je ak delimino trgovina, ali su se po- sledice izolovanosti mogle prilino jako osetiti tokom daljih pregovora. Dok su se jo poetkom 1453. trudili da na neki nain na raun naknade za ratne tete dobiju neko selo u susedstvu, sad su Dubrovani doli u situaciju da se brane od hercegovog zahteva za tributom od 1.000 dukata. U jesen su pregovori jo jednom prekinuti a obnovljeni su

S. irkovi: IstoriJa srednjovekovne bosanske drave

GRAD BLAGAJ.

**&"*' ""'X*! *' <"4

,4'.l?-**$LU*** l

r ^NG G 7 A'**^ '"**$*(* 6* |L*,*

*. I J~ ' G GT*.:Lggg-I&j (s/r^a*lAg**>^(g N *J

< <,

,*/G1* ^ -*\ gtg** ^| J

G^M-^Iou;/

gg* ;'^^ii'L*\,g*~~%Ha**a^1S>r1' -I .>"u ^ ^ .L/a.

^&
, 1450.

i*^(

/l> g

GT?**NjA .i.*H,g*J

_H

. .

' /

721

tek u februaru 1454. Od tada su, dodue, tekli bez veih tekoa, utoliko lake to se za mir zauzimao Radin Gost kome su Dubrovani obeali znatnu sumu novca. Poetkom maja mir je najzad bio sklopljen. Od mnogobrojnih spornih pitanja koja su do rata i dovela veoma je malo ulo u ugo- vorne isprave. Herceg je zabranio da se prave smetnje pri- likom prenosa dubrovake robe i obavezao se da e carine ostati na mestima i u visini u kojima su bile ranije. Sloboda kretanja i poslovanja i bezbednost trgovaca je bila garantovana ve samim tim to su potvreni raniji ugo- vori. Promet soli, pitanje Drijevskog trga i hercegove akcije u Novom nisu uogppte ni pomenute. U dubrovakoj povelji su ak novski stanovnici izjednaeni s ostalim hercegovim podanicima, pa im je dozvoljeno da dolaze i trguju u Dubrovniku. Izuzeti su bili samo dubrovaki gra- ani koji su odbegli u Novi. Herceg je i prema Dubrova- nima uspeo da odbrani uslove za razvitak svoga novog grada. Uopte uzev, sve se vraalo na stanje od pre rata. To je omo- guilo da se opet obnovi i dubrovaka trgovina, koja je u ratnim godinama trpela ozbiljan zastoj. Ali sve to vie nije imalo veeg praktinog znaaja. U meuvremenu je pao Carigrad i zatim zapoela velika turska ofanziva na Bal- kanu koja je ostavljala jo sasvim malo vremena za nor- malno privredno delovanje i samostalni ivot bosanske - drave.

GLAVA SEDMA

IZVORI

Izvori za istori}u sloma bosanske drave su srazmerno obilniji nego za njene ranije periode. Iz sredine XV veka se uopte sauvalo znatno vie pisanih svedoanstava, a uz to je Bosna u tim godinama velikog evropskog interesovanja za Turke dola u centar panje. Dramatine godine enog propadanja zabeleila su i pera tadanjih dosta brojnih pisaca u okolnim zemljama. Ipak nam poslednja decenija bosanske samostalnosti nije nimalo bolje poznata nego prethodno razdoblje. Ogroman deo tih. kao to je reeno, srazmerno obilnih izvora nastao je iz- van Bosne, esto ak vrlo daleko od enih granica. Neki izve- taji samo prenose glasine koje su se u to vreme irile o Bo- sni, a neki narativni izvori daju sasvim pomuene i iskriv- ljene vesti. Dobar deo izvora se sadrajno poklapa utoliko to saoptava injenicu o padu Bosne, i sl. Zbog svega toga, po- slednji izvori za bosansku srednjovekovnu istoriju zahtevaju daleko veu obazrivost i kritinost nego oni raniji.

20'

723

'.

Sauvane su samo dve domae povelje i jeDan vrlo providan i neupotrebljiv falsifikat.1 I u Dubrovniku je ostalo svega nekoliko povelja na naem jeziku, a arhivska graa u Dubrov- niku je za ovo kratko razdoblje sasvim nejednako sauvana. Odluke Vea teku bez prekida, ali zato pisma naglo opadaju i posle 1459. nastaje praznina sve do kraja XV veka. Odluke Vea su ostale neobjavljene osim onih iz 1463. koje su vrlo rano privukle panju.* Pisma su znatnim delom tampana u eli- evom diplomataru.1 Ostale dubrovake arhivske serije su za ovaj period dosta nejednakog znaaja. ^aep1a s!e k>pz su vrlo dragocena, dok knjige s podacima za istoriju privrede gubevrednost od kako je pod turskim pritiskom prekinut promet metalima izmez' Bosne i Dubrovnika.*

U pogledu izvora iz Mletakog arhiva vai sve to je re- eno u prethodnom odeljku (v. str. 252). Za istoriju slobodnih ostataka bosanske drave pored JBubievih Listina koje se

prekidaju 1469. mora se konsultovati

graa ob Javl jen a

u ma-

724

'.

arskoj zbirci stranih dokumenata za doba kralja Matije Kor- vina. 6 U toj zbirci'je objavljen i znatan broj dokumenata iz arhiva italijanskih gradova, veinom izvetaja poslanika iz Budima i Venecije. Poslanici su u to vreme obiavali da sa-

opte sve vesti koje uju o Turcima i

naim zemljama.

Te ve-

sti su sasvim razliite vrednosti i u vie sluajeva se poka- zalo da predstavljaju neosnovane glasine.0 Dokumenti iz Vati- kanskog arhiva su i za ovaj period najveim delom u vie puta pominjanim zbirkama. Ne sme se prevideti prepiska Mat ij e K orvi n a s papama, izdata u jednoj obimnoj zbirci/ Poneki po- datak o Bosni sadri i zbornik dokumenata za istoriju papa, koji je objavio I. RazGog.'

725

'.

Ugarski diplomatiki materijal iz ovoga doba je vrlo bro- jan i nepotpuno objavljen. Dragocena su mnogobrojna pisma kralja Matije Korvina objavljena u starim zbirkama,* i tampana ponovo, ali ne kompletno od V. Ggakpoja. 10 Najvaniji ugarski i ostali diplomatiki materijal za doba pada Bosne objavljen je u diplomataru uz istoriju grada Jajca i Jajake banovine.11 Sasvim za sebe stoji jedan turski diplomatiki spomenik deft er vilajeta Jelea i Zveana i Hodideda i Senice i Rasa -I Skoplja i Kalkandelena sa predelima koji im pripadaju**, sastavljen 1455, s interesantnim podacima o jednom delu cen- tralne oblasti Bosne i s vanim marginalnim belekama za istoriju turskog osvajanja Bosne.15 I docniji turski deft eri i kan u n -nal e sadre poneke podatke interesantne za istoriju Bosne u doba samostalnosti.1* U poetku je ve reeno da za ovo razdoblje imamo znatno vie narativnih izvora. Na prvo mesto moemo staviti opet jednog stranca koji se u Bosni zatekao u danima turskog osva- janja. To je topolivac Jerg, Nemac iz Nirnberga, koji je bio nekoliko godina u slubi hercega Stefana, a zatim zarobljen od Turaka sluio Mehmeda II sve do njegove smrti. Pobegavi na kraju u Italiju, napisao je kratki traktat o Turcima u kojem govori i o turskom osvajanju Bosne. 14 U Bosni se zatekao u danima turskog osvajanja i modruki biskup Ni kol a Maki - n en se, poreklom Kotoranin, upuen kao papski legat kod posled- njeg bosanskog kralja. Ostavio je za sobom kratke autobiografske beleke ogromne vanosti. 11 U Bosni je bio u vreme dogaaja o kojima nam govori i K onst an ti n Mih ai l ovi , Srbin iz Ostro- vice kod Novog Brda. Janiar od vremena turekog osvajanja Novog Brda, on se zatekao u Jajcu u vreme kada je Matija Korvin osvojio grad, dospeo je docnije u Poljsku i napisao tamo Jan i - areve uspolvne s interesantnim kazivanjima o Bosni, koja je, na alost, nemogue kontrolisati.I*

I - - , II 1453. - . , - ' - . , . , . ,. . , , -

726

'.

Meu piscima koji govore o Bosni, a nisu bili u neposred- nom dodiru s ovom zemljom, najvanije mesto pripada papi Piju II (Epea ZIUGO R1SSO1OPGPGC). Humanista na papskom pre- stolu je bio sa^vremenik pada Bosne i stajao je u ivim ve- zama s poslednja dva bosanska kralja. Trudio se da pomogne kraljevinu i posle njenog sloma pokuao da organizuje veliki krstaki pohod protiv Turaka. Zato njegova kazivaa u Ko- mentarima' imaju veliku vrednost.117 Jednu fragmenarnu vest

o boravku bosanskih poslanika na saboru u Mantovi 1459. daje lokalni hroniar Apb.tea ZsguepodIa Od ugarskih hroniara zasluuje panju ve vie puta pomenuti Ivan Turoci, pri- lino blizak dogaajima, i dvorski istoriar Antonio Bon- fini. 1 ' Poslednji period bosanske istorije privlaio je panju i poslednjih vizantijskih istoriara. Atinjanin Laonik Hal- kokondil je doneo nekoliko vesti o Sandalju Hraniu i njegovom sinovcu Stefanu Vukiu i verskom stanju njihoae zemlje naseljene kudugerima. 0 O padu Bosne i o njenom bogatstvu govori Kritovul s Imbrosa, istoriar Mehmeda II Osvajaa.3* Za ovo vreme dobijaju izvestan znaaj i osmanlijski isto- riari ija su dela^ konfuzna, prepuna retorike i vrlo ne- pouzdana. Za doba pada Bosne dolaze u obzir pre svega Aik- pagia Zade i Dursun-beg. Odlomci iz njihovih dela interesantni za nau istoriju su objavljeni u prevodu. htevati Smederevo i Golubac, traio je izmiree s herce- gom. U jesen su zavreni pregovori i opet jednom je bio ugovoren brak izmeu porodice Brankovia i Kosaa. Ovoga puta je zaista, istina tek posle skoro dve godine, dolo do venan>a hercegovog sina Vladislava i Ane Kantakuzine, roake despotice Jerine. Tada su konano prestala nepri- jateljstva izmeu despota i hercega.

727

'.

U samoj Bosni nije tako lako dolo do slinog zbli- avanja i izmirenja, jer su se upravo u prolee 1453. kralj Toma i njegov tast herceg Stefan sudarili kao supar- nici u borbi oko naslea bana Petra Talovca. 'Cetinsku oblast i znaajne hrvatske gradove nasledili su maloletni sinovi pokojnog bana. Oblast Talovaca su i Toma i her- ceg Stefan hteli da prigrabe preko braka s udovicom Pe- gra Talovca./Toma je eleo da oeni sina a herceg je namerav&o da sam sklopi brak s gospodaricom Cetine, jer je te godine ostao udovac. Zbog ovog suparnitva herceg je doveo u jesen 1453. Turke u Bosnu, ali koristi nije imao. Venecija je uzela u zatitu naslednike pokojnog bana i podjednako izjalovila ambicije kralja i hercega.

Posle toga su se pojavili uslovi za njihovo izmirenje. Poetkom 1454. povedeni su pregovori, koji su, kako vidimo iz daljeg toka dogaaja, urodili uspehom. Te godine su ve poeli turski napadi na despotovinu, ali i energini -ugarski protivudari u kojima je Janko Hunjadi naneo osetne poraze turskoj vojsci i unitio tursko uporite u Kru- evcu. Bosna je prema ovim dogaajima ostala pasivna, ali je budno pratila zbivanja. Kralj i herceg su se jedino mo- gli osloniti na Ugarsku, a od nje nije bilo pomoi. I po- red 'Hunjadijevih uspeha ona je bila razrivena unutranjim sukobima koji su se ak prenosili na Bosnu. Posle povratka Ladislava Posmreta i kralj i herceg dali su da se obnove povelje ugarskih kraljeva, ali se herceg drao vrsto uz grofa Ulriha II Celjskog a kralj Toma uz Hunjadija. Kada je Celjski postavljen za bana Hrvatske i poeo da zauzima gradove, Toma mu se otvoreno suprotstavio strahujui da Ulrih ne zauzme zemlje Talovaca i ne spoji se sa zemljama hercega Stefana. Poto je bio u miru sa svojim tastom, traio je od Venecije da omete napredovanje Celjskog i za- traio od hercega da se ne mea u cetinsku oblast. Vezi- vanje uz glavne utarske stranke je samo produbljivalo i onako veliki razdor u Bosni.

728

'.

Poloaj izmeu Turske i Ugarske davao je neko var- ljivo oseanje sigurnosti za vreme dok su se i jedna i druga strana trenutno trudile da odre po strani sukoba sze one koji su mogli da im nakode. Herceg se 1455, po tvrenju Dubrovana, hvalio da ima pismo od ugarskog kralja kojim se oslobaa uea u ratu protiv Turaka sve dok kralj ne potinI zemlje do Jedrena, a od sultana isto takvo pi- smo kojim se oslobaa davanja vojske za rat protiv Ugar- ske sve dok Turci ne dou do Budima./Go je izneto u vreme kad se Dubrovanima inilo da herceg eli da ih ponovo napadne i bilo je sraunato da izazove reakciju Ugarske. Kada je od kralja Ladislava stiglo u Dubrovnik pismo namenjeno hercegu s prekorima i zahtevima da ne dira Dubrov- nik, Dubrovani ga nisu uruili hercegu. Herceg je uosta- lom ubrzo uvideo koliko su iluzorna bila oekivanja da e ga Turci ostaviti na miru u toku rata s Ugarskom.

Pripremajui se za veliki pohod protiv Smedereva i Beograda, poetkom 1456. sultan Mehmed je poeo da zahteva od kralja Tomaa, hercega Stefana i vojvode Petra Pavlo- via nove i neuobiajene stvari/ Zahtevao je da kralj da

10.0

tovara namirnica, herceg 8.000, a Petar Pavlovi 4.000, i da uz to jo i lino uestvuju u pohodu. Sva tro- jica su na to odgovorila da nee poslati ni ljude s tova- rima

729

'.

namirnica ni vojsku, ve da e plaati uobiajeni danak kao ranijim carevima. Od kralja je sultan jo tra- io i da mu preda etiri svoja grada, od kojih je jedan bio Bistriki u Livanjskom polju, vaan za prodiranje u Dal- maciju, drugi je bio negde na putu za Ugarsku, a ostala dva u srcu Bosne.

Opasnost je sada daleko ozbiljnije shvaena. Kralj Toma je ve slutio da sultan hoe da potpuno osvoji Bo- snu. Za kratko vreme kralj i herceg su se tenje zbili jedan uz drugog, ne zaboravljajui ipak svoje sukobljene interese u cetinskoj oblasti i u veoj meri se povezali sa hrian- skim dravama koje su ve od pada Carigrada pokuavale da neto preduzmu protiv Turaka./U toku protekle dve go- dine na vie sabora se pokuavalo da se uklone razmirice i angauju snage za jedan veliki krstaki rat. Sukobljeni interesi, pasivnost dobrog dela evropskih feudalaca, te- koe finansijske i organizacione prirode kao i niz dru- gih okolnosti spreavale su jednu zaista ozbiljnu i ma- sovnu akciju. Ipak aktivnost nije prekidana i nju su pred- vodile pre svega pape. Otuda su i kralj i herceg poeli traiti pomo od pape i onih drava koje su bile najneposrednije zainteresovane za odbranu od Turaka. Kralj To- ma je ve 1455. bio primljen pod zatitu svete stolice i dobio obeanje da e posle uspeno zavrenog rata protiv Turaka dobiti nazad zemlje koje su mu oteli Turci i ne- verni baroni. Herceg je sa svoje strane 1454. obnovio va- zalski ugovor s Alfonsom Aragonskim i raspitivao se sle- dee godine da li namerava ratovati protiv Turaka. U pro- lee 1456. papski poslanik je odlazio i hercegu i kralju Tomau. Kralj i herceg su se u molbama za pomo i saobraanju s papom i hrianskim dravama prikazivali kao protivnici Turaka, kralj Toma je ak 1455. tvrdio da ra- tuje s Turcima, ali se nisu usuivali da otvoreno stupe u borbu zajedno s Ugarskom koja je kroz itavo to vreme bila u ratu. Kralj Toma, ije je protivtursko raspoloenje svakako bilo iskrenije, pravdao se da ne moe da se bori s Turcima zbog maniheja tj. bosanskih patarena koji vie vole Turke nego hriane i kojih ima veliki broj u nje- govoj zemlji. 1 Kralj je u isto vreme traio pomo i od Ve- necije i brinuo se za sluaj da bude isteran iz kraljevstva.

730

'.

Sudbina bosanske drave se tom prilikom ipak nije reavala. Veliki pohod na Srbiju, zbog kojeg je dolo do sudara izmeu sultana i njegovih bosanskih vazala, zavrio se ozbiljnim porazom turske vojske odbijene pred zi- dovima Beograda i proreene kugom i drugim boletinama.j Sultanu je bio potreban predah do novih velikih ekspedicija. Jaanje turskog pritiska je dolazilo do izraaja i u oblasti privrede. Uz novana iznuivanja od pada Carigrada do sredine 1457, sultan je od kralja Tomaa do- bio 160.000 dukata dolo je tursko nareenje o zabrani izvoza srebra iz Bosne. Sve srebro iz rudnika se moralo odnositi u sultanovu kovnicu. Sultanovi slubenici su povremeno kontrolisali sprovoenje ove zabrane i to je prisiljavalo kralja i oblasne gospodare da plene dubro- vako srebro i da ga predaju Turcima. Ponekad su obavetavali trgovce i sklanjali ih od oiju Turaka da ne bi stradali. Ova mera je znaila privredno guenje Bosne i doprinosila je u najveoj meri slabljenju zemlje. U isto vreme je to bio udar za Dubrovnik i druge primorske gra- dove, koji su posle unitenja itavog privrednog podruja Srbije izgubili jo jednu veoma vanu oblast svoga po- slovanja. 2. NEUSPEH KRSTAKE MISIJE

Poraz sultana Mehmeda II pod Beogradom u leto 1456. obnovio je veru u mogunost jedne velike hrgananske akcije protiv Turaka kojom bi se ne samo spreilo njihovo dalje napredovanje, ve i oslobodili hrianski narodi na Balkanu/ Stvarnih uslova za takav poduhvat nije bilo vie nego u prethodnim godinama, mada je haranje kuge u Turskoj u toku 1456. i 1457. spreavalo i Osvajaa da brzo obnovi ratobornu politiku. U Ugarskoj, koja je jedino predstav- ljala snagu sposobnu da ratuje protiv Osmanlija, stanje se pogoralo. Najistaknutiji borci protiv Turaka su poumi- rali ubrzo posle uspene odbrane Beograda. Kuga je prvo pokosila junakog Hunjadija, svega mesec dana nakon po- slednjeg trijumfa, zatim fanatinog Kapistrana, a kad je krajem godine umro i ostareli despot ura Brankovi ne- stalo je cele jedne generacije iskusnih i istrajnih voa. Ni jedan od njih nije dobio pravog naslednika. Situaciju je pogoralo i ubistvo grofa Ulriha II Celjskog izazivajui novi veliki razdor-i rat Hunjadijevih pristalica protiv kralja Ladislava i, na drugoj strani, otimanje oko prostra- nih zemalja celjskih grofova, koji su pogibijom Ulriha II izumrli.

731

'.

Kralj Ladislav, dodue, u novembru 1456. tvrdio je da je skupio vojsku za rat, ali da je pohod odloio za povolj- niji trenutak. Ukoliko je to i bilo tano, mladom kralju se u toku poslednje godine ivota prilika za rat s Tur- cima nije pruila, jer su mu ruke bile vezane sukobom sa Habzburzima na jednoj, i hunjadijevcima na drugoj strani. U Srbiji je urev sin Lazar, produavajui oeva nasto- janja, poetkom 1457. postigao mir s Mehmedom II, pod uslo- vom da dri jo neosvojeni deo despotovine i plaa hara. uUpravo tada kad se Ugarska pokazala onesposobljenom za dalju borbu i kada je despotovina jo jednom otkupila za kratko vreme svoj opstanak, uinilo se kralju Tomangu da je trenutak da on stane na elo hrianske akcije pro- tiv Turaka i preuzme od pape krst i zastavu, simbole krstakog pokreta/ Odluka je sazrevala jo u toku 1456. Uviajui da je sultanovim zahtevom za etiri vana grada, naroito posle odbijanja da isporui traene na- mirnice i da se pridrui pohodu, stavljen pred izbor da ili preda gradove i time jo vie otea svoj poloaj, ili izazove rat, kralj Toma se jo u junu 1456. kolebao, sumnja- jui u efikasnost pomoi hrianskih drava i ne po

732

-uzdavajui se u svoje snage. Turski poraz pod Beogradom je izazvao prelom: kralj je preko dubrovakog poslanika tokom avgusta saoptio o svojoj dravi neke toliko ozbiljne i opasne stvari da je u dubrovakom Veu umoljenih izgla- sana kazna od jednogodinjeg zatvora za venike koji bi naruili tajnost. Dalji dogaaji pokazuju da se ta velika tajna ticala kraljeve odluke da zarati s Turcima.

Ubrzo se pokazalo da je kralj bio vrlo daleko od toga da bude sposoban da realizuje svoj veliki plan. On je prema Turskoj stajao u gorem poloaju nego Uharska i Srbija, zbog toga to je u samom srcu svoje zemlje, u gradu Hodidjedu, imao tursku vojsku i turskog vojvodu Vrhbosne./I kad su Jedrene i sredine oblasti turskog carstva stradali od kuge, i kad je sultan odlazio u daleke krajeve, u Bosni je ostajala vojska koja verovatno nije bila toliko jaka da dri zemlju u potinjenosti, ali dovoljna da na svaki ne- prijateljski pokret dozove ozbiljnije turske snage. Odatle je moda doao sultanu signal da preduzme mere za ouvanje svojih pozicija u Bosni. U svakom sluaju, Turci su u poetku 1457. uli u Bosnu, pustoili i zemlje hercega Stefana i sasvim na severu, na Savi, stvorili jedno upo- rite u kojem su, tieni od 8.000 vojnika, kako se govo- rilo, skupljeni radnici, pre svega drvodelje i brodogra- ditelji, da sagrade brodove za napad na Ugarsku. U vezi sa svojim planovima za dalju ofanzivu prema severu, sultan Mehmed II je ponovio svoj zahtev da mu kralj Toma preda etiri grada, od kojih je jedan, kao to je ve reeno, leao na prilazima Ugarske.

733

Bili su to, nesumnjivo, loi predznaci za poduhvat kralja Tomaa, ali on jo uvek nije odustajao. Uputio je poslanika u Budim i izloio situaciju i pozvao papinog legata koji je jo uvek boravio u Ugarskoj da doe u Bosnu. ' Javio je i papi da se sprema za rat protiv Turaka^ Iz Rima je legatu kardinalu Karvahalu stiglo uputstvo da odla- zei u Bosnu preda kralju znak krsta, simbol krstakog rata i papsku zastavu. Boravak papinog izaslanika Bo- sni i premetaj krstakih insignija trebalo je da oznai da je Bosna postala sredite krstake akcije. Papa Kalikst III uzimao je kralja Tomaa ozbiljnije nego to je ovaj po svojoj snazi zasluivao. On je zatraio od Venecije da poalje bosanskom kralju novac sakupljen za krstaki rat i da svojim podanicima iz Dalmacije dopusti da se pridrue krstaima. U isto vreme, u julu 1457, papa je poslao

u Dalmaciju jednog franjevca iz Sijene, da, kao nekad Ka- pistran, propoveda krstaki rat i raspaljuje oduevljenje.

Papski legat je u Bosni imao prilike da situaciju sa- gleda realnije. On je na jednom sastanku s kraljem mogao da se osvedoi da Toma nema mnogo pouzdanja u

734

svoju snagu. Do- due, vie se nije izgovarao tekoama koje mu stvaraju ma- niheji, ve je sumnjiavo prikazivao svoga tasta hercega Stefana, koji se takoe ukljuio u nameravani krstaki poduhvat; i jadao se da njegovi ljudi nerado ratuju izvan svoje zemlje./Toma je svu nadu polagao u pomo koju bi mu dale ostale hrianske drave. Uputio je svoga posla- nika aragonskom kralju Alfonsu, mletakom dudu, milanskom i burgundijskom hercegu i dr., traei pomo i podrku. Pokazalo se, meutim, da je kralj sa hrianskom pomoi jo daleko manje mogao raunati nego sa svojim sa- svim nedovoljnim snagama. Papa Kalikst III svojim pouzda- vanjem u savest hrianskih vladara i feudalaca pokazi- vao se isto toliko fantastom kao i kralj Toma svojom ve- rom da se on moe pojaviti u ulozi Janka Hunjadija. Do- due, poznati su nam samo odjeci iz blie okoline na apel pape i kralja Tomaa, ali oni su sasvim dovoljni da po- kau koliko je situacija bila beznadena. ak ni novac sakupljen za krstagsi rat, jedino ime se lako i neposredno moglo priskoiti u pomo, nije dospeo u Bosnu. U Veneciji se smatralo da taj novac, skupljen na teritoriji Republike, treba da poslui opremanju hrianske flote, dok je oko novca sabranog u Dubrovniku izbio spor izmeu pape i ugarskog kralja. Dubrovani, s razlogom uplaenm od turskih represalija, nisu dozvolili ak ni propovedanje krstakog rata na svojoj teritoriji. Od milanskog hercega Franeska Sforce stiglo je bosanskom kralju pnsmo s bo- drenjima i ohrabrivanjima to je bio najei vid po- moi kada je ve bilo jasno da je krstaka misija Bosne neslavno propala. Uostalom, savremenicima koji' su po- znavali situaciju bilo je unapred jasno da je kralj Toma precenio svoje mogunosti i da iz itavog poduhvata nee nita proizai. Kardinal Pavije je na vest o odlasku Karvahala u Bosnu pisao da mu se ini, poznajui bosansku snagu, da je bolje bilo da je legat ostao u Budimu. Do kraja godine je i papa Kalikst izgubio iluzije u odnosu na bo- sanskog kralja, ve decembra 1457. proglasio je Skender- bega za hrianskog kapetana, a na kralja Tomaa vie nije raunao ni prilikom podele novca skupljenog za krsta- ki rat.

/Uzvieni krstaki ideali nisu kralju Tomau ni- malo smetali da se usput bavi starom i sitnom pblitikom grabljenja tuih zemalja i uvanja svojih najuih interesa/ Posle smrti grofa Ulriha II Celjskog, koji je nosio i do- stojanstvo hrvatskog bana,

735

opet su se pojavile mogunosti za ekspanziju na raun hrvatskih zemalja. Kralja je ponovo mamilo naslee pokojnog bana Perka Talovca u cetinskoj oblasti. Koristei mir sa hercegom, on je poseo deo Talov- evih zemalja i postao sused hercegov na Cetini. Tada su se izgleda poeli uplitati u kraljevo delovanje Vlatko- vii, koje je herceg poetkom 1456. potpuno isterao iz Huma. Herceg je sumnjao da su njegovi izdajnici nagovorili kralja da na Cetini podigne tvravu, pa je pourio i sam podigao utvrenje i naterao kralja da se povue. Tako je opet dolo do raskida izmeu hercega i njegovog tasta.

oetkom sledee godine, bosanskom kralju se ukazala pr 1ika da proiri svoju vlast i na sasvim suprotnoj strani. Kad je januara 1458. umro despot Lazar, kralj To- ma je poao s vojskom i zauzeo 11 gradova koje je dotle drao despot s ove strane Drine/ Srebrnicu i jo dva grada Zvornik i moda Teoak zadrao je za sebe, dok je ostale podelio vlasteli iz tih oblasti Kovaeviima i Staniima, koji su se tom prilikom, nije jasno zato, zakleli da e biti pokorni bosanskom kralju. U isto vreme s^ spremao da osvoji Hrvatski banat", tj. hrvatske zemlje koje su bile pod upravom bana. Hrvatska je bez gospodara" smatrao je i saoptavao Veneciji svoju nameru nudei da Republika uzme za sebe gradove koje eli. On je neko vreme sasvim zaboravljao svoje obaveze prema Ugarskoj, i to ne samo u danima kada posle smrti kralja Ladislava u pode- ljenoj Ugarskoj nije bilo kralja, nego i docnije kada se Matija Korvin ve bio uvrstio na prestolu. I u julu 1458, kada je mladi Matija ve pola godine bio ugarski kralj, Toma je poruivao Veneciji da Ugri hoe da zauzmu Hrvat- sku i da oni nee biti dobri susedi ni Bosni ni Republici. Zanet nezasitljivom eljom da proiri svoju vlast, on je potpuno izneverio svoju sopstvenu politiku iz prethodne godine. Logiki zavretak tog potpunog vrganja staroj po- litici bilo je izmirenje s Turcima.

736

TurCi su negde u februaru 1458. provalili u Bosnu u velikom broju. Oekivalo se da e odatle poi na osva- janje ostataka Srbije, poto je smru despota Lazara pre- stao da vai mir izmeu Turske i Srbije. Izgleda da je Toma tada bio ozbiljno pritisnut, tako da je uprkos svo-

jim ranijim krstakim zavetima, krajem marta ili po- etkom aprila 1453. sklopio mir sa sultanom ,,ne mogavi da podnese toliki bes na svojim leima, kako kae jedan savremenikUPosle svega to se zbilo u prethodne dve go- dine proao je vrlo lako: sultan je odustao od traenja gradova i zadovoljio se sa svega 9.000 dukata haraa. Ubrzo zatim je dolo i do izmirenja izmeu kralja i hercega Stefana.

U to vreme su ve bili odmakli pregovori koje je kralj Toma vodio s Brankoviima o enidbi svoga sina erkom pokojnog despota Lazara. itav projekat je imao za cilj da kraljevom sinu donese u miraz slobodne ostatke despoto- vine^Zbog toga je kralj Toma napustio planove o sklapanju brane veze s nekom italijanskom kneevskom kuom. Po njegovoj molbi, upuenoj papi jo 1456, poeli su dogovori s milanskim hercegom Franeskom Sforcom. Iako je kralj molio da se papa postara pre

737

svega za neku princezu kra- ljevske krvi, ipak je dolo samo do praktinih kombinacija s jednom od nezakonitih keri milanskog duke. To je bilo daleko ispod kraljevih oekivanja i on je tim lake napustio ovaj plan i zatraio u srpskoj despotskoj porodici snahu koja je bila izdanak vizantijske carske poro- dice i preko koje je bilo u izgledu proirenje bosanske vlasti na ostatke srpske drave.1

738

'.

Na putu realizacije ovoga plana iskrsle su ozbiljne tekoe. Pre svega, stanje u despotovini posle smrti de- spota Lazara bilo je sasvim haotino. U duhu starih shvatanja smatralo se da Lazarev brat, oslepljeni Stefan, ne moe biti vladalac zbog svoga defekta/ On je ipak uz La- zarevu udovicu Jelenu Paleologovu bio glavna linost u duavi./Pristalice nagaanja s Turcima eljne mira pod vrhovnom vlau sultanovom iznele su na povrinu voj- vodu Mihaila Anelovia, poreklom Grka, brata tadanjeg rumelijskog beglerbega Mahmuda Anelrvia. On je bio izvikan za despota, ali ubrzo zbaen i zatvoren poto je u Smederevo pustio jedan turski vojni odred koji je na kuli istakao tursku zastavu. Tome je usledio novi talas turskog osvajanja posle kojeg je ja jedino Smederevo ostalo slobodno. U meuvremenu su se pojavili i Ugri sa eljom da dobiju u svoje ruke ostatke despotovine. U prvo vreme je najaktivniji bio Mihajlo Silai, ujak kralja Matije Korvina, koji je Stefanu i Jeleni predlagao da ostatke Srbije zamene za posede u Ugarskoj.Kralju Tomau je tada moralo biti jasno da se plan o enidbi i dobijanju Smedereva moe ostvariti jeDino uz pristanak ugarskog kralja i u saradnji s njim. Zato je po- etkom oktobra 1458. uputio poslanstvo kralju Matiji u Beograd nudei da e krenuti protiv Turaka i traei istovremeno da ugarski kralj pristane na neke uslove. Iz daljeg toka dogaaja>se moe nazreti da su se ti uslovi ticali enidbe bosanskog kraljevia i despotove naslednice. Preputanje odbrane Smedereva Bosni kralju Matiji je odgovaralo, naroito od kako je doao u sukob sa svojim uja- kom Silaijem, koji se dotle brinuo o zatiti ugarskih granica prema Turcima.. Konana odluka je ipak ostavljena za lini susret bosanskog i ugarskog kralja predvien za sastanak ugarskog sabora u Segedinu, pred kraj 1458. godine.

Odlazak Tomaa kralju Matiji i uee na ugarskom saboru jasan su znak da su bosansko-ugarski odnosi ureeni na tradicionalan nain. Toma je Matiju Korvina smatrao svojim premilostivim gospodarem, a u Segedinu se Ma- tija sasvim sloio s planom o postavljanju bosanskog kra- ljevia za srpskog despota i zahtevao ak da Toma svog sina to bre poalje u Smederevo./Ali za vreme dosta dugog boravka bosanskog kralja u Ugarskoj bio je u Sege- dinu vie od mesec dana, od poetka decembra 1458. do sre- dine januara 1459 provalili su Turci s velikim snagama .u

739

'.

Bosnu i opsedali Bobovac i Vranduk. U Bobovcu je bio opkoljen i mladi Stefan Tomaevi, ali je uspeo da po- begne i zajedno sa svojim stricem, nekadanjim pretenden- tom Radivojem, stigne u Smederevo. Tamo je 21. marta ven- an i proglaen za despota,2 dok je kralj Toma nastavio u Bosni borbu s Turcima i pokuavao ak da ih istisne iz njihovog starog gnezda Hodidjeda. Polovinom aprila je opu- stoio podgrae i opsedao utvrenje.

Bosanska vladavina u Smederevu je vrlo slabo poznata. Iako se kralj Toma hvalio da mu je sin postavljen za de- spota uz slonu volju svih Srba, iako je pregovore vodio sa slepim Stefanom Brankoviem posredstvom logoteta Ste- fana Ratkovia, koga je posebno nagradio, ipak je za vrlo kratko vreme dolo do proterivanja brata ranijeg despota. Po nainu kako su neki srpski letopisi zabeleili ovu vest izagnae gospodina Stefana iz otaastva roditelja svojih trikleti i zloestni nevernici" moe se vero- vati da novi reim nije bio naroito popularan. U svakom slzgaju, trajao je vrlo kratko. Turci su budnim okom pra- tili promene i sultan je odluio da ukloni i poslednji

740

'.

ostatak srpske drave. Doao je s velikom vojskom pred grad i poeo zahtevati predaju. Mladi despot i njegov ujak, zaplaeni od sultanove sile, pristali su izgleda da pre- daju grad pod uslovom da se oni slobodno povuku; 20. juna 1459. sultan Mehmed II dobio je u ruke Smederevo, a na Bo- sance je pala teka ljaga izdaje.

Bosanskog kralja i njegovog brata naroito estoko je osuivao Matija Korvin. On je tvrdio da su Bosanci za novac prodali Turcima tvrdi grad do kojega mu je bilo toliko stalo. Kajao se ak zbog svoje odluke i slepom Ste- fanu Brankoviu je oduzeo neko imanje to je odbijao da Smederevo preda Ugrima, zaboravljajui da je sam odustao od traenja grada uzdajui se u bosanskog kralja. Glasovi o bosanskoj izdaji su se rairili po itavoj Evropi i kralj Toma je imao dosta muke da uveri papu Pija II, koji je jo toga prolea traio da se u Bosnu alju krstai i pomo, da je Smederevo moralo da se preda iz nude. Uputio je odmah u julu 1459. svoje poslanike na sabor u Mantovu, traei pomo i pokazujui spremnost da i dalje ratuje protiv Turaka. Tom rrilikom je od gospodarice Milana do- bio 300 ratnika, koji su preko Ankone poebaeni u Bosnu. U samoj zemlji, da bi pokazao svoju odanost hrianskoj stvari, zapoeo je s progonima bosanskih patarena.

741

'.

Oigledno su ve bili sazreli uslovi za likvidaciju oslabljene i izolovane bosanske crkze. U poslednjim godi- nama se krstjani vpe i ne oseaju u Bosni. Oko sredine XV veka je pokrtavanje bosanskog stanovnitva uzelo ve- likog maha. Nisu ga sprovodili samo franjevci, za koje je hvarski biskup, inae dobro upoznat s bosanskom situaci- jom, tvrdio da pred njima jeretici iezavaju kao vosak pred vatrom, ve i pravoslavno svetenstvo, koje je u meuvremenu takoe prelo u ofanzivu. Negde na terito- riji bosanske drave, verovatno u zemljama Pavlovia ili hercega Stefana, dolo je ak do konkurentskog sukoblja- vanja pravoslavlja i katolianstva u bopbi o due bosan- skih vernika. Bosanski franjevci su se 1455. alili Ivanu Kapistranu, a on je te albe prenosio papi, da ih raki mitropolit spreava da pokrtavaju one koji su drali patarensku veru, tako da mnogi umiru izvan vere, jer nee da prime pravoslavlje. Ve je pomenuto da je i herceg Ste-^ fan pomagao delovanje pravoslavne crkve i da se pred- stavljao kao pravoslavac. U svakom slua^. i u onim de- lovima hercegove zemlje gde su patareni bili raireni dolo je do pomeranja na tetu bosanske crkve. U Goradu,

gde je 1441. neku vlast vrio Gojsav gost, dignuta je 1454. pravoslavna crkva, u Foi, gde je takoe bilo jedno upori- te jeretika, nalazilo se uskoro posle turskog osvajanja imanja mileevske mitropolije. U oblastima prema Pri- morju i inae nije bilo patarena, sem oko Nevesinja i oko gornje Neretve.

742

'.

U kraljevoj zemlji su franjevci bili za itavo vreme favorizovani. Toma im je davao zavisne ljude, poklanjao prihode i olakavao rad. U jednom izvetaju se kae da po manastirima ima nebrojeno konja kojima se slue fratri kada treba negde dalje deliti crkvene milosti. Na kraljevom dvoru su franjevci i njihove stareine drali vane pozicije i sluili kralju u njegovim vezama s pap- stvom i hrianskim dravama. Zbog toga je teko pove- rovati u Tomaeva jadanja iz maja 1456. da ga maniheji ome- taju da stupi u otvorenu borbu s Turcima. On nije bio ni- ta jai posle tri godine kada se ipak usudio da ih progoni.

Kraljeva akcija protiv patarena, koja je trajala skoro dve godine, veoma je slabo poznata. Nema nikakve sumnje da se vie nije radilo o pokrtavanju pristalica bosanske crkve, za to nije bila potrebna nikakva nasilna akcija, ve o pokrtavanju krstjana" i bosanske crkvene jerar- hije. Izgleda da je sve poelo time to je kralj naredio da se patareni moraju pokrstiti ili napustiti njegovu zemlju ostavljajui svu svoju imovinu. Mnogi su pod pritiskom prihvatili katoliku veru, ali neiskreno. Takvim la- nim hrianima, pokrtenim silom, pripisuje se da su docnije pomagali tursko osvajanje Bosne. Cenilo se da je oko dve hiljade patarena pokrteno, dok je 40 prebeglo u zemlju hercega Stefana gde nije bilo progona. Kralj Toma je zaista otimao patarensku imovinu. U jednom od ranih turskih deftera zabeleena je neka zemlja koju je pro- kleti kralj oduzeo krstjanima" i podelio seljacima. Tro- jicu lanova bosanske crkvene hijerarhije, kojima pozna- jemo imena, ali na alost ne i dostojanstva koja su imali u crkvi, kralj je vezane poslao u Rim poetkom 1461. Tamo je po nalogu pape Pija II kardinal Torkvemada izradio si- stematsku abjuraciju koju su tri istaknuta krstjanina prihvatila, odriui se zabluda pobrojanih i pobijenih u 50 taaka. Papa ih je pokrtene i na izgled pridobijene poslao natrag u Bosnu, ali je ve putem jedan pobegao her- cegu Stefanu, odbacivi, bez sumnje, svoje odricanje iz- nueno pod pritiskom. Ali bez obzira na skriveno neza- DOVOJBSTVO pokrtenih patarena i na izvestan broj K O J I je utekao od nasilnog menjanja vere, bosanska crkva je akcijom kralja Tomaa bila razorena. Papski legat, biskup Ni- kola Modruki, koji je u Bosni ooravio 1461. i 1463. govori o herezijarsima koji su bili protiv volje pokrteni11, da- jui time jasno svedoanstvo da je nasilno preobraanje obuhvatilo

743

'.

itavu crkvu od dna do vrha. Zbog toga nije nimalo udno to se u docnijim izvorima patareni vie ne pominju. Putopisci s poetka XVI veka znaju na teri- toriji Bosne samo za katolike i pravoslavne, osim islam- skih osvajaa. Nekoliko desetina pravih krstjana i krstja- nica je ostalo jo neko vreme u hercegovoj zemlji, gde se o njima starao uticajni Radin Gost. Staroj veri je ostao odan i izvestan broj seljakih porodica; na njih se u prvo vreme turske vlasti proirio naziv krstjani. Uavi u sklop drugih verskih zajednica, neki su ouvali pobr- kane i mutne uspomene na svoje nekadanje verovanje.3

Kralju Tomau nije ni proganjanje jeretika povratilo ugled poljuljan predajom Smedereva. Uskoro mu je tavie, stavljeno na teret jr jedno ozbiljno ogreenje o hrian- ske interese. U junu 1459. herceg Stefan zabeleio je uspeh u nadmetanju oko cetinske oblasti time to je zauzeo va- an grad avinu u blizini Sinja. Mada je grad bio osvo- jen od nekog kastelana koji se dugo i s mukom opirao pri- tisku s raznih strana, ipak je kralj Toma naao da su time povreeni njegovi interesi, verovatno zbog ppava koja je polagao na batinu Talovaca. Zahtevao je od hercega da mu preda grad, a ovaj je opet izjavljivao da bi radije a- vinu dao Turcima nego kralju Tomau. Na to je po jednoj tubi bosanski kralj naveo Turke da napadnu i pustoe hercegovu zemlju. Takva optuba, koja je poticala svakako od hercega, stigla je u Rim i navela papu Pija* II da izda nalog da se katoliki kralj i borac protiv jeresi eksko- municira, ukoliko se pokae da je to istina.

744

'.

Do kraljevog iskljuenja iz crkve nije dolo mada su, kako izgleda, optube protiv njega bile osnovane. Turci su zaista u jesen 1459, tokom novembra i decembra, pustoili hercegovu zemlju. Tom prilikom je bio paljen i opustoen i manastir Mileeva. Strah je zahvatio i vlastelu u ne- posrednoj okolini Dubrovnika, a herceg je uzaludno po- kuavao da nabavi oruje i najamnike. Tursko haranje je iskoristio i Stefanica Crnojevi, nekadanji saveznik, a docnije ogoreni protivnik hercegov, da i sam provali u okolne oblasti. Pohvatane hercegove podanike je predao

745
S. 'Kirgsovi: IstoriJa srednjovekovne bosanske drave turskoj

posadi u Medunu. I u ovom ratu je herceg Stefan bio preputen sam sebi. Veze koje je odravao s papom i hrianskim dravama nisu mu donele nikakvu stvarnu pomo. Nije mu zato preostalo nita drugo sem da se izmiri s Turcima. Sredinom decembra 1459. stigle su mu dobre vesti1' s Porte i Turci su ubrzo napustili njegov}' zemlju. Posle konanog^pada srpske despotovine, Turci su po- stali susedi bosanske dravne teritorije du itave njene granine linije na istoku. Osim Moreje koja je bila pred padom potpuno odseena, i otpornih gnezda u Zeti i Alba- niji, oslonjenih na mletaka uporita na jadranskoj i jon- skoj obali, sultan Mehmed II nije vie imao ni zemljita dostojnog velikih osvajakih ambicija, ni protivnika spo- sobnih za drugo sem da se manje ili vie ilavo brane. Putevi turske ekspanzije vodili su u Bosnu, Ugarsku i Vlak}'. Bosna je ak, izgleda, u sultanovim planovima imala podreeno mesto. Ve decenijama u vazalnom polo- aju, ekonomski eksploatisana haraima i izvlaenjem sre- bra iz njenih bogatih rudnika, ona je privlaila osvajaa jo samo kao tle s kojega se moglo prodirati dalje u Dal- maciju i Furlaniju na putu za Italiju, kojoj je stremila neobuzdana ambicija sultanova, i s kojega su se otvarali novi pristupi ka Ugarskoj. Jasno se to opaa po gradovima i oblastima koje je oduzimao ili zahtevao pre konanog 'osvajanja Bosne. etiri grada koje je poeo traiti ubrzo posle osvajanja Carigrada bila su izabrana tako da dre pod kontrolom sredite kraljevine i otvaraju puteve prema Dalmaciji i prema Ugarskoj. Od poetka 1460. sultan se opet vratio ovoj politici stvaranja isturenih uporita time to je zatraio od kralja Tomaa i dobio prelaze preko Save za Srem i Slavoniju. Pod tursku vlast je time dola severoistona Bosna: Usora zatim Srebrnica i njena oholina, Zvornik i Teoak. Nije iskljueno da su Turci na ovu oblast polagali pravo zato to je nekad bila pod despotovom vlau. Neto docnije je sultan poeo od her- cega zahtevati sasvim isturenu avinu, kojoj je bez sumnje bila namenjena u zaleu Dalmacije ista ona uloga koju je Hodidjed igrao u Bosni. Ali herceg, koji je olako izjavlji- vao da bi taj grad radije dao Turcima nego bosanskom kralju, nije ipak lako poputao. Pogotovu to je jo jednom bio napadnut tokom 1460, i to je morao, kad je izostala pomo bana Hrvatske i Dalmacije, da otkupi SVOJ mir velikom sumom od 40.000 dukata. Postao je tada svestan da se pri- bliuje vreme kad e me kako je poruivao Veneciji prodrati kao i tolike druge vladaoce i gospodare, jer nae granice nisu ni velike planine ni velike vode, ne mogu ga (sultana) svojim bogatstvom zasititi nitm mu se svojom silom odupreti. Od tada je poeo da vodi odlu- niju i nepomirljiviju politiku prema Turcima.

746

Kralj Toma i herceg, suoeni s neminovnou tur- skog osvajanja, traili su pomo, brinuli se sasvim prak- tino o tome gde e nai utoita kad bude kucnuo odluni as, ali nisu nalazili puta i naina da srede svoje meu- sobne odnose. Izgleda da se meu njima rasplamtela mrnja, koja je spreavala svako razumno delovanje. Uzalud je Ve- necija preporuivala izmirenje kao najpreu meru za ja- anje odbrambene snage, i slala svoje ljude kao posrednike u Bosnu. Sve do smrti kralja Tomaa u julu 1461. izmirenje nije bilo postignuto.

Kralj Toma je zavrio ivot pod dosta nejasnim okol- nostima. Ve kod savremenika su kruile prie da je To- maa ubio brat Radivoj u saglasnosti sa Stefanom Toma- eviem. U docnijoj tradiciji ispletenoj oko ovog doga- aja dobili su mesta i sultan Mehmed i kralj Matija, od koga bi, navodno, potekla inicijativa za ubistvo. U svakom sluaju, kralj je u junu 1461. poboljevao i traio lekara iz Dubrovnika, a to je dovoljno da pobudi nevericu i prema najranijim glasinama o neprirodnoj smrti, koje je pribe- leio pukar Jerg iz Nirnberga.

3. PAD BOSNE

747

Iezavanje kralja Tomaa s pozornice balkanske po- litike nije imalo nepovoljne posledice na stanje Bosne. Moe se ak rei, ma koliko to neobino zvualo, da je ne- stanak kralja pomogao raiavanje i sreivanje situa- cije. Pretposlednji Kotromani na bosanskom prestolu je bez sumnje predstavljao linost punu protivrenosti i ne- doraslu zadacima svog traginog vremena. Izazivao je di- vljenje savremenika svojom lepotom i plemenitim dranjem i u isto vreme budio prezir svojom nepostojanou i nedostatkom hrabrosti. I u njegovoj politici su se nepre- stano smenjivali veliki i patetini gestovi sa sitniavim zahvatima i sumnjivim kompromisima. Usled prevrtljivo

751
DINAR KRALjA STEFANA. TOMAEVIA, DRUGA STRANAdranja

on je na kraju svog ivota izgubio poverenje Ugar- ske i krugova koji su podravali ideju krstakog rata, produbio jaz koji ga je delio od hercega, progonom patarena i nasilnim krtavanjem izazvao prigueno nezadovoljstvo u svojoj zemlji i svim tim podrio i onako nedovoljne snage za odbranu od neminovne turske invazije.

Njegov sin i naslednik Stefan Tomaevi je pokuao. dosta naglo da izvue svoj deo drave iz izolovanosti i imobilizma. Na prvom mestu je postigao mir i slogu sa hercegom Stefanom i time omoguio ujediavanje bosanskih snaga. Panjom prema svojoj maehi Katarini, hercegovoj keri, i jednim poslanstvom pridobio je starog hercega i obezbedio njegovu naklonost i podrku. Odmah se obratio i papi Piju II patetinom porukom, koja je retorski ulep- ana ula u papine memoare, traei da mu se poalju kruna i biskupi, oruje spremljeno za kpstaki rat i mo- lei, takoe, da ga papa preporui ugarskom kralju i po- radi na udruivanju bosanskih i ugarskih vojnih snaga. Pokazalo se, meutim, da je u apelu bilo stvari koje nisu lako ile jedna s drugom.

Papa je iziao u susret kraljevoj molbi u pogledu krune i poslao svoga legata koji

752

je u novembru 1461. kru- nisao novog kralja uz pristanak i najvee oduevljenje i radost svih velikaa i gospode kraljevstva, kako je javljao sam kralj. Hercega je na sveanosti krunisanja zastupao mlai sin Vlatko s vlastelom. Bosna se nala potpuno uje- dinjena na ovoj poslednjoj sveanosti kp^nisanja razliitoj od svih ranijih po papskoj kruni i papskoj intervenciji. Ali ba taj zakasneli pokuaj da se bosanskoj monarhiji pribavi sakralni oreol stvorio je i papi Piju II i kralju Stefanu nezgode u odnosima s ugarskim kraljem Matijom Korvinom. Ugarski kralj je smatrao da su tim inom po- vreena prava ugarske krune i da je bosanski kralj nedo- stojan papske milosti zbog predaje Smedeoeva i haraa koji je platio sultanu. Traio je ak da papa opozove svoje po- stupke u korist bosanskog kralja.

Osim toga, kralj i herceg imali su tekoa i sa hrvat- sko-dalmatinskim banom Pavlom Speraniem, koji je od- mah posle Tomaeve smrti zauzeo jedan grad bosanskog kralja. Bio je to nastavak starog neprijateljstva izmeu To- maa i novog hrvatsko-dalmatinskog bana. Udrueni kralj i herceg su ve krajem leta 1461. imali ozbiljnu namerz' da osvoje banove gradove. Herceg je prikazivao stvari tako kao da ta akcija niJe bila uperena protiv ugarskog kralja, jer je on dobio dozvolu da napadne bana zbog toga to mu je, uprkos kraljevom nareenju i datom novcu, uskratio pomo u vreme turskog nalada. Ovom napadu se suprotstavila Ve- necija, strahujui da bosanska gospoda dobiju Klis i Ostro- vicu i da ti gradovi vani za odbranu Dalmacije padnu u turske ruke.

753

U svakom sluaju, ovi osvajaki planovi prema Hrvat- skoj nisu nepovoljno uticali na sreivanje odnosa s Mati- jom Korvinom. U pravcu pomirenja s Ugarskom delovao je papa Pije II na jednoj strani i kral> Stefan na drugoj. I upravo kad se Matija Korvin umirio pod uticajem vara- dinskog biskupa Ivana Viteza, stiglo je u Budim i po- slanstvo iz Bosne. Pregovori nisu ili lako, ali je na stav ugarskog kralja delovala velika potreba za novcem, da bi mogao otkupiti ugarsku krunu koja se nalazila u ru- kama cara Fridriha III. Kral> Stefan, a po svemu izgleda i herceg, dali su Matiji pomo, i on je na kraju pristao da primi u milost bosanskog kral>a, traei da mu bude veran i posluan i da ne plaa hara sultanu.

Tako je u prolee 1462. Bosna mogla pruiti stvarnu pomo u sluaju turPorti doneta odluka o osvajanju Bosne. pomo. Neprekidno su bili u vezama s to vie krstaa i oruja i stalno je imao Du- brovnika su Bosanci vod pregovore i lino u pomo s vojskom. Izdejstvo- vana je njenih te- ritorija. Kod hercega su boravili i naslednika kralja AlLjonsa, ali od njega se ratova u juno- italijanskoj kraljevini. apele za pomo savetovala da se kralj i se oslone na ugarskog kralja. Ostali platonski i traili da prvo reguliu razne protiv Turaka. Dok je u odnosima s okolnim moda sve to se tada moglo uiniti, u ozbiljno nagriene. Ve u svojoj poruci svojih tvrava mame bosanske seljake pojaavanje eksploatacije zajedno s
TURSKO OSVAJANjE BOSN Enih

obnovila veze s dravom koja je jedino skog napada. Ve tada se znalo da je na Kralj i herceg su traili na sve strane papom i on se tru- dio da se u zemlju uputi svoje legate na bosanskom dvoru. Preko sa Skenderbegom i pozivali ga da doe ak od Venecije dozvola da pree preko poslanici Ferdi- nanda Aragonskog; malo moglo oekivati zbog unutranjih Venecija se drala veoma rezer- visano i na herceg uzdaju u svoje sjedinjene snage i da hrianski vladari su uestvovali sasvim svoje razmi- rice pa da se tek onda okrenu hrianskim svetom bilo uinjeno samoj Bo- sni su otporne snage bile Piju II kralj Stefan se alio da Turci iz obeavajui im slobodu. Oi- gledno je tegobama rat stabilnom reimu tursklh osvajaa oekuju

vremena navodilo zavisne ljude da u

754

poboljanje ivotnih uslova. Po- sle szih velikih turskih uspeha, postignutih za kratko vreme, stvorilo se verovanje da su u ratu nadmoni i ne- pobedivi tako da je tek mali deo sveta mogao iskreno vero- vati da se Turcima moe stati na put. Strah je ljude prisiljavao da se predaju Turcima. U kritinim trenucima je dolo do izraaja i skriveno nezadovoljstvo silom pokr- tenih patarenskih stareina. Kralj Stefan, prema tvr- enju jednog upuenog savremenika, eleo je da to vie ljude vee uz sebe darovima i poastima. Davao je zbog toga i tvrde gradove ljudima koji nisu bili dostojni poverenja, ak i bivim herezijarhama.

Najvee udarce jedinstvu Bosne, u danima kada se ona spremala na moda beznadeni otpor, zadao je hercegov sin Vladislav. On je jo 1461. doao u ponovni sukob s ocem, ali je spor tada izglaen. Meutim, ve u prolee

1462. porodini razdor je buknuo ponovo. Njegove klice su se nalazile jo u

sporazumu o pomirenju izmeu oca i sina posle rata 14521453. Herceg je tada obeao da e za ivota podeliti zemlju sinovima, ostavljajui mali deo majci za njeno izdravanje. Izgleda da je tada dogovor shvaen tako da e herceg unapred podeliti zemlje i gradove, da bi se znalo ta e kome pripasti posle njegove. smrti. Vladislav, koji

755

je dobio za izdravanje tri grada u istonom delu hercegove zemlje, poeo je zahtevati polovinu oeve zemlje. Dubrovani su pokuali da posreduju i postignu izmirenje, ali je sve ostalo bez uspeha. Vladislav se tada obratio Porti i molio sultana da mu da deo oevine, jer ga je otac navodno prognao. U maju se ve ovo pitanje raspravljalo na Porti, a tokom leta je Vladislav lino otiao sultanu i obeao 100.000 dukata, tvrdei da e taj novac pozajmiti od Venecije i Dubrovnika. Mehmedu II je ceo sluaj dobro- doao da bi pojaao razdor u Bosni. On je Vladislavu do- delio to poiska od zemlje oeve i dao mu trupe s kojima e svoj deo oevine zauzeti! U septembru 1462, u hercegovoj zemlji zavladao je strah od Turaka, ali je sultan zbog po- jave ugarske vojske na Dunavu povukao svoje trupe. Posle toga je poeo da ucenjuje hercega. Traio je sada da on da dukata ili tri grada avinu, Mievac i Klobuk. Utvrenja su i ovoga puta izabrana tako da omoguuju pri- laz Dubrovniku i Dalmaciji. Uz to je jo zabranio hercegu svaku vezu s.papom i Venecijom

GRAD KLjU, GRAVIRA IZ KURIPEIEVOG PUTO1SA, 1531.

Herceg je sve to odbio, jer je u to vreme kralj Matija obeao da e zajedno s kraljem Stefanom i hercegom poi protiv Turaka, ne ekajui da oni napadnu Bosnu. Ugar- skom kralju, meutim, bilo je potrebno veoma mnogo vremena da se taj pohod spremi, a poetkom 1463. se ve znalo da je pohod za tu godinu namenjen Bosni, Dalmaciji i Dubrov- niku. Jo jednom su poleteli pozivi za pomo iz Bosne, ali jo pre nego to su odjeci stigli osvajaka vojska je stupila u dejstvo.

Prvi napadi su bili upereni protiv hercegove zemlje. U njima je uestvovao samo deo sultanove vojske dat u po- mo Vladislavu, verovatno pod komandom nekog od name- snika iz bosanskog susedstva. Ta vojska je potukla hercega na reci Breznici i dovela na vlast Vladislava. On je marta 1463. javljao Dubrovanima o zadobijan>u gospod- stva. Na to se nadovezao veliki sultanov pohod u maju 1463. Izgleda po svemu da je prvi deo turskog ratovanja za raun Vladislava uputio i glavni pohod neuobiajenim putevima. Herceg se docnije alio na svoga starijeg sina da je doveo Turke u Bosnu putevima kojima oni nikad ne bi mogli proi.

Sultan je svoju vojsku podelio. Jedan deo je poslao na Savu da sprei kralja Matiju Korvina da doe u pomo Bo- sni, s jednim delom je sam poao da opseda Bobovac, dok je beglerbega Mahmud-pau Anelovia poslao pod Jajce, gde je u poslednje vreme najee bila kraljevska rezidencija. Kralj Stefan, meutim, nije tu ekao Turke, ve je poao dalje na zapad. Mahmud-paa, kome je, po vestima osmanlij- skih hroniara, bilo povereno da uhvati kralja, obaveten o kraljevom kretanju, poao je na Klju i u podgrau razbio vojsku koju je Stefan imao uz sebe. Kralj se zatvorio u tvravu, ali nije dugo pruao otpor. Kao nekad u Smede- revu, sporazumeo se s paom da preda tvravu pod uslovom da bude puten. Beglerbeg, meutim, predao ga je sultanu a ovaj nije hteo ni da ga pogleda, ve je dao da mu se odrubi glava. I ostala utvrenja, jedine take gde se mogao pru- iti otpor, pala su uglavnom na slian nain bez vee borbe. Negde je posada pobegla jo pre dolaska Turaka, a veinom su gradovi predavani iz straha za ivot, na obe- anje da e branioci biti poteeni. Ponegde su Turci predaju postigli obeanjem timara.

Hercegovu zemlju sultanov pohod nije zahvatio onom silinom kao kraljevu Bosnu. I tu je dobar deo kastelana, po hercegovim reima ; izdajom predao gradove. Jedan savre- meni izvetaj kae da je u kraljevoj i hercegovoj zemlji sultan osvojio 117 gradova. Mada je sve to bilb osvojeno bez velikih bitaka i napornih opsada, sultanova vojska je ipak zapala u tekoe i vrlo urno napustila Bosnu. Sultanove trupe su stradale od oskudice hrane, u junu su konji bili polumrtvi od gladi. Sredinom meseca sultan se preko Srbije vratisu u Tursku, ostavivi posade u osvo- jenim gradovima. Od napada na Dubrovnik i provale u Dal- maciju morao je odustati.

U ovom velikom turskom pohodu nisu svi delovi bosan- ske dravne teritorije podjednako proli. Dok je kraljeva zemlja sva osvojena, a ist-o tako i zemlja Pavlovia, terito- rije hercega Stefana su ostale poteene u onom delu koji je leao od linije Gacko, Nevesinje, JBubuki prema Pri- morju. Herceg je isto tako sauvao ne samo svoju glavu ukrcavi se u mletaku galiju, ve i znatan deo vojske, koja se, verovatno, sklonila u Primorje. U svakom sluaju, on je pokazao izuzetnu sposobnost i odlunost u sprovo- enju protivofanzive im se turska glavnina povukla iz Bosne. U najteim danima u toku juna dolo je do pribli- avanja izmeu Vladislava i hercega Stefana i spora- zuma po kojem je herceg ustupio sinu jednu etvrtinu svo- jih zemalja. Poetkom jula je ve hercegovo ratovanje protiv Turaka bilo u tok)>\ Sredinom meseca je Vlatko zauzeo Klju kod Gackog, a odmah zatim je Vladislav javio o osva- janju JBubukog. Zatim je postepeno vraen grad za gradom, tako da je sredinom oktobra herceg mogao tvrditi da je po- vratio svu svoju zemlju osim tri grada, a i za njih je bio uveren da e ih potiniti, ukoliko ne bi Turci doli s velikom vojskom. Njegov mlai sin Vlatko je ak preao u oblast Pavlovia i tamo osvojio est gradova, meu njima verovatno i Bora, zatim je otrgao Turcima tri grada u zemlji Kovaevia, od kojih je jedan bio blizu Srebrnice. Uz to je sasvim na zapadu delovao i Ivani Vlatkovi i, nesumnjivo, takoe postizao uspehe.

U meuvremenu se jae nego ikad ranije stvorilo ra- spoloenje za jednu veliku akciju protiv Turaka, jer se inilo da je postao neposredno ugroen itav krug hri- anskih zemalja, a pre svega Venecija. U Republici je prevagnula ratoborna stranka i ve za vreme turskog pu- stoenja u Bosni mletake galije su imale uputstvo da priskau u pomo gradovima koje bi Turci napali. Na drugoj strani je kralj Matija Korvin boravio u blizini granice, ali nije ulazio u Bosnu usled nedostatka dovolj- nih snaga ili bojazni da e sultan provaliti i u Ugarsku. U svakom slumaju, on se pripremao za dalje ratovanje. U julu se izmirio sa carem Fridrihom [II, priznavi Habzbur- govcima pravo da naslede Ugarsku ako umre bez naslednika, i u isto vreme je poeo pregovore o savezu s Mletakom Republikom. U septembru je sklopljen savez po kojem je tre- balo da Ugarska ratuje na

kopnu a Republika na moru i sa svojih poseda u Dalmaciji i Moreji. I krstaki planovi pape Pija II su time dobili znaajnu podrku. Papa je u oktobru 1463. objavio krstaki rat i radio na tome da u Italiji prikupi vojsku iz svih zapadnoevropskih drava i na mletakim brodovima zajedno s dudem krene na veliki pohod.

Izgledalo je da su prilike veoma povoljne za obnav- ljanje bosanskog kraljevstva, jer se uprkos traginoj pogi- biji bosanskog kralja i turskom zauzima:nju gradova nije smatralo da je Bosna nepovratno sruena. Ve u avgustu 1463. neka grupa bosanske vlastele traila je u Veneciji pomo za ponovno zadobijanje kraljevstva Bosne. Ova ne- poznata vlastela je oekivala da e je Venecija primiti pod svoju vlast i da e preko nje uspostaviti veze s herce- gom Stefanom. Republika se nije jae angaovala oko toga, ali je obeala podrku tome poduhvatu.

Zadatak obnavljanja bosanskog kraljevstva je najnepo- srednije stajao pred ugarskim kraljem, usled tesnih veza Bosne i Ugarske. Matija Korvin se ubrzo pojavio kao na- slednik kralja Stefana, svoga vazala, i poetkom oktobra

1463. zapoeo pohod protiv Turaka u Bosni. Veinu svojih snaga on je posvetio
Jajcu i ubrzo zaposeo podgrae, ali se turska posada povukla u grad i tamo neoekivano dugo bra- nila. Nije poznato gde je jo sve delovala kraljeva vojska, u svakom sluaju nju su savremenici ocenjivali kao pri- lino malobrojnu.

762

Dolazak Matije Korvina u Bosnu dao je novi polet borbi hercega i njegovih sinova. Oni su tokom septembra prebrodili jo jednu krizu izazvanu novim zahtevima Vla- dislava za reviziju ranije podele hercegovih zemalja. Ne priznajui pravo najmlaem bratu Stefanu, roenom iz jed- nog od docnijih brakova hercegovih, Vladislav je za sebe traio treinu oevih zemalja, poto ostala braa nisu izdvajala svoje delove. Strahujui da se ne ponovi razdor i da Vladislav ne pree opet Turcima, Venecijanci su poslali jednog svog vlastelina da posreduje. Herceg je una- pred pristajao na odluku mletakog poslanika, a ovaj je zauzeo stav u korist Vladislava, pa je i herceg, mada protiv volje i strahujui od reagovanja mlaeg sina Vlatka, po- pustio tako da je napravljena nova povelja o podeli zemlje na tri dela. Od toga vremena se u dubrovakim izvorima javljaju podaci o mestima pod posebnom Vladislavljevom jurisdikcijom. Herceg i Vladislav su se u novembru pri- druili kralju Mat^iji Korvinu, dok je Vlatko nastavio da ratuje u istonim oblastima. Tamo je poetkom decembra potukao jednog turskog pau i pobio mu ili zarobio oko tri hiljade ljudi.

Vladislav se okrenuo zapadu i posle jednog dosta ne- zgodnog perioda ratovanja pod mletakom zastavom, koje je pretilo da pomuti odnose meu saveznicima, priao pot- puno ugarskom kralju. Poetkom decembra, kralj Matija ga je primio u red ugarskih velikaa i potvrdivi mu posede obdario ga jo Ramom, Uskopljem, Livnom i tvravama Pro- zorom i Veselom Straom. Sve su to bili nekada gradovi i upe bosanskog kralja osloboeni od Tupaka. Kod Jajca je dolo i do sastanka izmeu hercega, Vladislava i kralja Matije. Tada je bilo dogovoreno da e kralj Matija pomoi hercega i da e poslati svoje posade u najvie ugroene hercegove gradove na istoku. Herceg je pruio pomo kralju kod osvajanja Jajca i govorio da je uo da sultan ljutito izjavljuje da je zbog hercega izgubio ovaj grad, a ne zbog ugarskog kralja. Posada u Jajcu se najzad predala sredinom decembra 1463. Tada je popustio otpor i u izvesnom broju drugih opsednutih utvrenja. Govorilo se, verovatno s ve- likim preterivanjem, da je 60 gradova dolo u ruke ugar- skog kralja. Svakako je pao Zveaj u kojem je meu posadom bio i Konstantin iz Ostrovice, docniji autor poznatog spisa o

763

Turcima.

Krajem 1463. bile su znatnim delom popravljene posle- dice katastrofalnog bosanskog poraza iz m^ja i juna te godine. Od Zveaja i Jajca du gornjeg Vrbasa i Rame, a za- tim severnim i istonim granicama heocegovih zemalja, pruala se linija koja je bosansku dravnu teritoriju delila na turski i slobodni deo. Vei deo je bez sumnje ostao izvan turskog domaaja, ali je u sultanovim rukama ostala sredina i istona Bosna s rudnicima, gradovima i vanim utvrenjima. Nije se obistinila venecijanska nada da e obnavljanje Bosne ii lako, ali se pokazalo da su se tekovine Osvajaa dosta brzo ruile. Oekivalo se, uostalom, da e se ratovanje u sledeoj godini jo uspe- nije produiti.

Poetkom .1464, meutim, kralj Mataja nije pokazivao veu aktivnost. U isto vreme je postalo jasno da je i orga- nizovanje velikog krstakog pohoda podbacilo. Ve u Ita- liji stvari nisu tekle po papinim eljama. U Francuskoj ni kardinali kisu bili raspoloeni prema pohodu, dok je burgundijski herceg ostao pasivan, uprkos svojim raf obeanjima. Ipak su u Italiju stizale grupe krstaa iz raznih zemalja, ali bez opreme i organizacije jedne ozbiljne vojske. Papa je

764

odredio Ankonu kao mesto odakle e vojska krenuti, a Dubrovnik je trebalo da bude prva etapa pohoda. Tu su iskrsle tekoe usled nedovoljnog broja brodova i mletakih pokuaja da pohod osujete. Dubrovani su uslove u svojoj okolini slikali najcrnjim bojama, kako bi ratno poprite udaljili od svoga grada. Oni su kao i Venecijanci smatrali da je najvanije i najefikasnije ratovanje ugar- skog kralja koje nije dovodilo u pitanje njihovu kou. Naj- zad se, smru pape Pija II u avgustu 1464, itav dugo i s mu- kom pripremani poduhvat potpuno izjalovio. Mletaki brodovi su napustili Ankonu, a krstai su se rasprili na sve strane.

U meuvremenu su Turci ponovo pre^zeli inicija- tivu. U junu je u Bosnu upala jedna manja turska vojska i doprla pustoei i palei sve do zalea Splita, dok je sultan za to vreme sakupljao veliku vojsku kojom je trebalo da povrati izgubljene pozicije u Bosni. U prvoj polovini jula 1464. stigao je pod Jajce Mahmud-paa Anelovi i zapoeo dugu opsadu grada. Neto docnije se opsaivaima pridruio i sam sultan Mehmed II. Za vreme ovog turskog pohoda uniteno je sve to je dotle postigao Vlatko Her- cegovi svojim ratovanjem. Stradale su i heocegove zemlje u oblasti Drine. U avgustu se Vlatko sklonio ranjen na dubrovaku teritoriju. Uskoro za njim doao je kao begu- nac i knez ura emerovi, koji se ranije drao u gradu Veletinu na gornjoj Neretv.i. Istureni hercegovi gradovi na istoku su se i tada odrali, mada im nije stigla obeana pomo od kralja Matije.

765

Ugarska posada u Jajcu se junaki drala pred tur- skim naletima. Poetkom septembra su se proneli glasovi da se pribliava ugarski kralj s vojskom. Sultan je tada pokuao jo s jednim juriem i kad se i on zavrio bezuspeno napustio je opsadu. Pobacao je u reku etiri ve- lika topa izlivena pred gradom i poeo povlaenje. Kralj Matija Korvin koji je dotle skupio snage za novi pohod nije poao prema Jajcu, ve je ofanzivu preneo na severo- istok Bosne. Zauzeo je Srebrnik i neke druge gradove u Usori i pokuao da dobije Zvornik. Delovi ugarske vojske su prodirali sve do Srebrnice. Ugarski pohod se zaustavio kod Zvornika, usled ilave odbrane turske posade. Ovoga puta su Ugri morali ustuknuti, kao neto ranije Turci pod Jajcem. I njihovo povlaenje su savremenici tumaili kao bekstvo. Posle uoga je naila zima i zaustavila dalje operacije. Rezultati ratovanja oko Bosne u toku 1464, uprkos svemu, nisu bili naroito nepovoljni. Pred novim turskim pohodom eu ouvane uglavnom tekovine iz pret- hodne godine, a ono to je izgubljeno na severoistonim hercegovim granicama nadoknaeno je u Usori od strane kralja Matije. Pitanje je bilo da li jo ima snage za na- stavljanje akcija i uvanje steenih uporita. Vie nije bilo nade u novi veliki krstaki pohod, ugarski kralj je bio u stalnoj novanoj oskudici, a opadalo je i ratniko oduevljenje Venecije.

Uporedo s tim je buknuo novi razdor u hercegovoj po- rodici. Vladislav je ve u jesen 1464. bio u vezama s Por- tom i uputio je svoje poslanstvo rumelijskom beglerbegu. Poetkom sledee godine su i hercegu stigla neka pisma s Porte, a ubrzo zatim je planulo novo neprijateljstvo iz- meu oca i najstarijeg sina. Ve prvog marta 1465. herceg se tuio da su u neslozi veoj no ikad. Opet su se Vene- cijanci i Dubrovani zauzeli da povrate slogu u hercegovu porodicu, ali bez uspeha. I ovoga puta je svau zapoeo Vladislav, nije poznato kakvim novim zahtevima, a ivo je u raspri uestvovao i Vlatko, poto su svi bili na okupu u oblasti Neretve. Herceg je traio da se ostane pri uslovima ranijeg pomirenja, Vladislav se protivio i razdor vie nije bio smiren.

766

Herceg Stefan se najvie osetio ugroenim na isto- nim granicama svoje zemlje i uporno traio od kralja Ma- tije pomo za svoje gradove na toj strani. Ugarski kralj se te godine nosio fantastinom milju da s vojskom od

767

ljudi doe u hercegovu zemlju i odatle pone rato- vanje protiv Turaka. Tokom leta i poetkom jeseni se govo- rilo o njegovom dolasku na Primorje. Pronosili su se gla- sovi, pre svega u Veneciji, da Matija u stvari hoe da dobije u ruke hercega zbog njegovog ogromnog novca. Vero- valo se, sasvim bez razloga, da herceg ima milion zlatnika. Govorilo se isto tako da je izmeu kralja Matije i hercega postignut sporazum, po kojem e itava hercegova zemlja biti predata Ugrima, dok bi herceg dobio u zamenu Zagreb i posede u Ugarskoj. Teko je rei ta je od toga bilo istinito. Najpouzdanije izgleda tvrenje, koje potie iz hercegove okoline, da je aprila trebalo da ugarska vojska primi gradove na turskoj granici Soko, Toevac, Samo- bor i JUTleevac, i da je kralj Matija obeao da e otii u Beograd da bi spreio novi vei napad na Bosnu.

Nita od toga nije ostvareno, jer je poetkom leta 1465. Isa-beg Isakovi zapoeo sa osvajanjem hercegove ze- mlje. Nije poznato ta je dalo povoda da se otpone ova akcija. Vidi se da je bes Porte bio uperen u prvom redu protiv Vladislava, ali prilikom osvajanja Turci njisu gledali ta je ije. U avgustu su ve doli na domak Du- brovnika, a u septembru je okolno zemljite ve bilo u njihovim rukama. Tursko zemljite se dodirivalo sa dubro- vakom granicom. Hercegu je posle toga, po svedoanstvima savremenika, ostalo jo samo neto zemlje u Primorju. Delom su ti ostaci bili oko donje Neretve, a drugim delom su ih sainjavali grad Novi s Risnom i neposrednom oko- linom. Vladislav se sa svojom sestrom, bivom kraljicom Katarinom, sklonia na dubrovako ostrvo Mljet. Herceg je tih kritinih dana svojim nedoslednim dranjem sejao nepoverenje izmeu Venecije i Ugarske. Jo ranije je bio ovlastio splitskog kneza da u sluaju opasnosti posedne Krajinu da ne bi pala u turske ruke. Kad je ovaj to uinio u vreme turskog osvajanja, herceg je bio nezadovoljan i tek krajem godine dao svoj pristanak. Strahovao je da e ga zarobiti ugarska vojska koju je sam bio izmolio od kralja Matije i koja je decembra 1465. stigla u oblast donje Ne- retve. Bio je to odred od oko 5.000 konjanika pod komandom Jana Vitovca, bana Slavonije i ugarskog velikaa Janoa Rozgonjija.

768

Zauzimanjem najveeg dela hercegovih zemalja sultan Mehmed II je uinio drugi krupan korak na putu osvajanja Bosne, pa ipak ba tada se odluio na.jedan ustupak sasvim neuobiajen u dotadanjoj turskoj osvajakoj praksi. Pred kraj 1465, on je postavio vazalnog kralja u Bosni. Izbor je pao na jednog Kotromania, Matiju, sina nekadanjeg pre- tendenta Radivoja Ostojia, turskog vazala, a u poslednjim danima turskog neprijatelja. Jedan savremenik je ovaj sultanov potez protumaio eljom da pridobije Bosnu kojoj se moglo uiniti da ima svoju staru vladu. A to je bilo potrebno zato to sultan nije mogao da osvoji Jajce, a bez Jajca ne moe da dri sigurno ni Bosnu. Tako je dolo do zanimljivog preokreta: bosansku kraljevinu nije obnovio kralj Matija Korvin, koji je drao da je posle smrti Ste- fana Tomaevia bosansko kraljevstvo prelo na njega, te je privremeno postavio samo gubernatora Bosne" i ba- nove u Jajcu i Srebrniku, ve sultan koji je i sruio kraljevinu Stefana Tomaevia. Postupak Mehmeda II se moe razumeti samo tako da je i pod tupskom vlau ostalo domae vlastele kojd je usled nezadovoljstva ugarskom po- litikom bila spremna da na posredan nain uva turske pozicije. Izgleda da se mala teritorija vazalnog kralja prostirala u oblasti Lave. O njegovom delovau nemamo nikakvih vesti. Jedino nam pomeni u Dubrovniku prili- JKOM davanja poklona pokazuju da se odrao na vlasti ne- koliko godina. Poslednji put je pomenut 1471.

Herceg je u to vreme preivljavao svoje poslednje dane. On se sklonio u Novi i odatle odravao vezu sa zapoved- nicima ugarske vojske koja je dola u lomo. Sredinom februara je ak doao u Dubrovnik da se lino sastane s njima. Traio je da se iz Ugarske dovede 3.000 vojnika na njegov troak i od Dubrovana da ga pomognu u izdravanju ovih ratnika, pokuavao da jo jednom stupi u veze s Tur- cima i upuivao istovremeno svoje poslanike napuljskom kralju Ferdinandu. Pored svih pregovora s Ugrima poka- zivao se nepoverljiv prema njima i na drugoj strani od Ve- necije traio sklonite ako ga opsednu u Novome. Dalje je nudio Novi i Risan Venecijancima i traio u zamenu posede na drugom mestu. Venecija je prihvatila pregovore i ponudila itavo ostrvo Bra i kuu u Splitu. U martu se herceg razboleo, ubrzo zatim traio od

769

Dubrovana da prime njegovu imovinu; 21. maja 1466. izdiktirao je svoj testament u kojem je skoro potpuno zaobiao Vladislava koga je do poslednjeg dana osuivao to je doveo velikog Turina u Bosnu na smrt i unitenje sviju nas, a sutra- dan je umro.

Hercega je nasledio mlai sin Vlatko, kome je palo u deo da jo jednu i po deceniju uva bedne ostatke velike zemlje svoga oca koja se u ovo doba poela nazivati Herce- govina. Vlatko nije dugo mogao pomiljati ni na kakav pokuaj obnavljanja svoje vlasti u nekadanjim oevim zemljama. Morao se zadovoljavati time to je oslonjen na Veneciju branio ono to je ostalo izvan turske vlasti. Tekoa je imao s bratom Vladislavom, s kojim je od ra- nije bio u zavadi, i sa porodicom Vlatkovia, koja se vra- ala u svoje nekadanje zemlje i otrzala ispod vlasti dru- goga hercega. Vladislav je u prvo vreme posle oeve smrti bio plaeni mletaki zapovednik u Bosni, ali se u svojoj pre- vrtljivosti ubrzo okrenuo junoitalijanskom kralju Fe- rantu Aragonskom. Ustupio je njegovim poslanicima dva ne- kadanja hercegova grada, jedan je verovatno bio Visui u kojem se uoi smrti starog hercega drao Radi Banovi, nekadanji vlastelin Pavlovia. Na mletaku intervenciju Ferante se povukao, ali je docnije povremeno pomagao her- cega Vlatka. U zapadnom delu slobodne Hercegovine je si- tuacija bila sasvim konfuzna. Oko Poitelja su se drali Ugri, u neposrednom susedstvu je delovao splitski knez, a oko Krajine, koju je Venecija bila samo privremeno posela, i gradova Imotskog, Vrgorca i Visueg otimali su se Vlat- kovii i herceg Vlatko. Na kraju su se Vlatkovii uvr- stili u Krajini, dok je herceg imao jo 1467. Imotski i docnije ponovo dobio u svoje ruke Visui.

770

Kralj Matija Korvin od 1466. punih nekoliko godina nije vodio ofanzivniju politiku prema Turcima. Time su anse za obnavljanje bosanske drave naglo opale. Od Tu- raka osvojeni deo Bosne je bio kao klin uvuen izmeu ugarske teritorije na severu i jo neosvojenog pojasa na jugu, koji se prostirao od Kotora i Dubrovnika preko donje Neretve, Krajine i Zavraja do Jajca. Dajslabiji deo te linije je bio prema ostacima Hercegovine. Tu se ona gotovo jedino i menjala. Neposredno posle smrti hercega Stefana u turske ruke je pao Blagaj, omiljena rezidencija Kosaa, a 1468. Klju, koji se uporno drao odseen od preostalog dela hercegove zemlje. Vlatko Hercegovi je tu vodio akcije manjih razmera i u jedan mah ak zarobio turskog vojvodu Ahmeda i odveo ga u Novi.

Ubrzo se ipak pokazalo da je tu bila najslabija taka celog pojasa kojim su bili okrueni turski posedi. Herceg Vlatko nije dobijao nikakvu stvarnu pomo, iako su se njegovi saveznici nalazili i dalje u ratu s Turcima. Ve- necijanci su mu jedva, i to vrlo neuredno, isplaivali do- hotke na koje je imao pravo u Veneciji i Kotoru i povre- meno mu doturali izvesnu koliinu ita i soli. S ugar- skim kraljem nije imao skoro nikakve veze, dok su mu Du- brovani neprekidno pravili smetnje odbijajui ili odla- ui da mu predaju novac iz zaostavtine hercega Ste- fana. U takvim uslovima, Vlatko je nalazio da je za njega najpogodnije da preorijentie svoju politiku i on se po- etkom 1470. izmirio s Turcima. Sultanovi poslanici su za Vlatka i njegovog mlaeg brata iznudili isplatu oevog novca, a on je uestvovao u turskim represalijama protiv

S. irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske drave

VIEGRAD. GRAVIRA IZ KURIPEIEVOG PUTOPISA, 1531.

776

dubrovakih trgovaca i pokuavao da zaokret u politici iskoristi protiv brae Vlatkovia s kojima se neprekidno gloio.

Turci su ba tada postali ofanzivniji. U jesen 1471. su osvojili tvravu Poitelz na Neretvi u kojoj se ugarska posada drala skoro est godina. Te i sledee godine su preduzimali velike provale u Hrvatsku, slovenake zemlje i Istru; 1470. su izdvojili hercegovu zemlju iz dotadanjeg bosanskog sandaka i osnovali posebni sandak sa seditem u Foi.

22*

777

Na drugoj strani, i kralj Matija je uinio 1471. kru- pan korak, obnovivi bosansko kraljevstvo, naravno u onim okvirima koji su bili pod njegovom vlau. U poetku on nije mislio na takav korak, ve je, kao to je reeno, traio od Dubrovana da na njega prenesu sve to je pri- padalo Stefanu Tomaeviu. Pa i sada nije postavljanje kralja izvrio u interesu Bosne ve da rasturi jaku opo- ziciju koja se protiv njega digla u Ugarskoj. Vanu ulogu je u njoj igrao velDka Nikola Iloki, te ga je Matija pridobio i vezao za sebe uinivi ga, uz saglasnost ugar- skog sabora, kraljem Bosne. Nikola se u jesen 1471. krunisao u Jajcu i est godina vrio kraljevsku vlast. On je imao ambicija da proiri vlast i nad delom Bosne koji je bio u turskim rukama. Mada nije bio beznaajan, kao to se mi- slilo, nije imao dovoljno snage da potisne Turke. Traio je veze sa hercegom Vlatkom i Ivanom Crnojeviem i upu- ivao im preko Dubrovnika svoje poslanike. Izvesne nade js iobu 1)I11ali obnopi ofamk.* dslitnostm kril.i Mitmjs Korimni moole Japretka ratoni u ekoj m Pol.ekoj. Kra- jem 1*1711. (mkm! je ibpc, m oenojmo ga ioetkom eledes: go- dine. Tada je i srpski desio-g Vuk 1rgureii, koji je za- jedno s Nikolom Ilokim i Vlatkom Hercegoviem vaio kao borac za obnovu balkanskih drava, provalio u Bosnu opustoio Srebrnicu i Kulat i napao Zvornik.

im se osetilo da Ugri tee daljim ratovanjima u Bo- sni, sultan je pribegao opet postavljanju bosanskog kralja, da bi paralisao uticaj Nikole Ilokog. Ovoga puta je odabran Matija Vojsali, jedan od potomaka Hrvojevih. On, meutim, nije bio zadovoljan turskim imenovanjem, ve je preko Dubrovnika stupio u vezu s Matijom Korvinom da bi ga i on priznao. Kad su Turci za to saznali opseli su est gradova ovog turskog vazalnog kralja. Matija Korvin je zato poslao kalokog nadbiskupa i Stefana Batorija u pomo opsednutom Vojsaliu i oni su ga krajem juna 1476. oslobo- dili. Nije poznato, na alost, ni ta je bilo s njegovim gradovima ni s njim lino. Vie se u izvorima ne po- javljuje. Na ugarskoj strani, naravno, ok nije ni mogao pretendovati da bude kralj Bosne, jer je to ve bio Nikola Iloki. Ve sledee godine je i on umro i time se zavr- ava istorija . obnovljenog bosanskog kraljevstva. Na bo- sansku krunu se nije zaboravilo ni pred kraj veka, jo 1490. se u pregovorima izmeu Matije Korvina i cara Fri- driha III pravila kombinacija da vanbrani sin Matijin Ivani Korvin postane kralj Bosne i Hrvatske. Ali
22*

778

ve i pre toga i posle toga, u borbama oko ostataka bosanske dravne teritorije koje su trajale sve do poetka XVI veka, samostalna bosanska dravna tradicija nije igrala nikakvu ulogu.

Poslednji samostalni ostatak nekadanje bosanske drave predstavljala je oblast hercega Vlatka Kosae. On se ubrzo odvojio od Turaka, naroito od kako mu je mlai brat Stefan preao Turcima i postao Ahmed Hercegovi. Potisnuo je Vlatkovie iz Neretve i Krajine, izmirio se s Dubrovanima i spremao za ofanzivnije delovanje. Povratio je naklonost Venecije i vezao se tenje uz napulj- ski dvor enidbom s Margaretom Marcano, unukom kralja Alfonsa. Ozbiljne pomoi nije dobio ni kad je saoptio svoju nameru da zarati protiv Turaka i obnovi svoju dravu. Dobijao je savete da pre svega dobro uva gradove koji su sada pod njegovom vlau, a da krupnije planove vee za optu hriansku akciju u koju se neprekidno verovalo.

Kada se saznalo za ratne namere kralja Matije Korvina, Vlatko je poeo da se priprema na akciju sopstvenim sna- gama. Uskoro posle enidbe 1474. izmirio se s bratom Vla- dislavom, koji je due vremena boravio u Ugarskoj i dobio od kralja Matije
22*

779

posede u Slavoniji s gradovima Velikim i Malim Kalnikom.

Saveznika je dobio i u svome zetu Ivanu Crnojeviu. S njim zajedno Vlatko je preduzeo pohod 1476, u prvoj po- lovini godine kada je Turke u Bosni napao Vuk Grgurevi i kada je dolo do odmetanja Matije Vojsalia. Kako je on sam docnije prikazivao stvari, stanovnitvo ga je pozi- valo i on se s Ivanom Crnojeviem i njegovih 3.000 ljudi uputio u unutranjost gde mu se sve potinjavalo, tako da je oekivao da e za kratko vreme osloboditi itavu Herce- govinu. Odjednom ga je napustio Ivan, navodno iz straha da ga Vlatko ne zarobi. Posle toga se pohod zavrio kata- strofalno, osloboena mesta su se vratila pod tursku vlast a Turci su hercega gonili sve do Novog. Ipak mu je posle toga sultan nudio da osvoji zemlju Ivana Crnojevia. Za- tim se jedno vreme primirio i odbijao uporno mletaka po- sredovanja za mir s Crnojeviem. Jo jednu ofanzivnu akciju je preduzeo posle smrti sultana Mehmeda II. Provalio je u prolee 1481. u Bosnu, na poziv stanovnika i verovatno ohrabren prologodinjom akcijom Vuka Grgurevia i ugarskih banova koji su prodrli do Sarajeva i opljakali grad, Pomoi sa strane nije do- bio, tako je u junu potuen i jedva se izbavio u Novi. U Novome je imao 400 ugarskih vojnika, koje je u pomo po- slao Matija Korvin. Kako su se posle Mehmedove smrti i drugi krajevi aktivirali, u Zetu se vratio iz Italije Ivan Crnojevi a takoe i voe Arbanasa. Sultan Bajazit je posle pobede nad bratom Demom odluio da potpuno li- kvidigra ostatke Hercegovine, zbog potencijalne opasnosti koju su Novi i njegova luka mogli predstavljati u sluaju nekih zamanijih akcija. Taj zadatak je dobio hercegovaki sandak-beg Ajaz. On je u novembru 1481. opseo Novi u ko- jem su bile dve kule gornju su drali Ugri a donju blie moru herceg Vlatko. Napuljski kralj Ferante je na vest o opsadi poslao u pomo dve galije i jedan brod s hranom, a kralj Matija Korvin jo hiljadu ljudi. Neto su potajno pomagali i Dubrovani izlaui se velikoj opasnosti. Grad se verovatno mogao dosta dugo braniti, ali je Vlatko neposredno pre 14. decembra 1481. odustao od borbe. Sposo- ban ranije da provaljuje duboko u tursku oblast, on sada nije naao odlunosti da se brani iza utvrenih zidova. Kada je
22*

780

ugarsko pojaanje od hiljadu ljudi ve bilo na do- mak Novog, on je pristao po sporazumu s Ajaz-begom da preda svoju kulu i poe s porodicom u Tursku. Time je sam svojom voljom prekratio ivot poslednje slobodne i samostalne take koja je ostala od bosanske drave

22*

./

NAPOMENE I PRILOZI

NAPOMENE

RAZVOJ ISTORISKOG PROUAVANjA SREDNjOVEKOVNE BOSANSKE DRAVE

Literatura: N. KaJojs^s, Vge \Jo1sId51ep Oat$1e11ipdep &et Se - $sMs1e Vo$pGep$, ZpAoz^otzsipdep 19 (1960) 146163.

1 Maigo Og1P1, II tedpo Le dI 51arg oddl sottoiatpep1e Ae ZsgaustG, Rezago, 1601. 2 SNassoto sI R1e1go G^issap, Sorzo Nz1teIo s1edI appaI (I Ka^za, Uepegja, 1605. 3 O izvorima Orbinijevim up. N. Radoji, Srpska istorija Mavra Orbinija, Beograd, 1950, 41 53. 4 Up. V. Ma2igats, Ggiop sGidto^askod 1$1othka Jako^a [^ikate^Gsa, Kagos1pa zppa 8 (1924) 121153. 5 Joappez 1-is1i5, Oe tedpo Oa1taIae e( StoaIae )t 1 $eh, At51:e- 1os1at1, 1666. 6 1oapp18 1.isi 1p5stGrIope Ba1taIsae, No1ae ad Metopa1e RaiP s1e Rai1o. Io1ae as! Ra1asIp Gizsit... Uepez, 1673. 7 Skoro doslovno je prepisana iz Dikana istorija Bosne u spisu SagoI s1i Ggezpe BotJpJ s!i Sape( uthsgLt ueSiz e( po^it, Ivana Totke Saskog. Up. N. Kas1ojb1s Oge giGsNd$1ep

Oatz1e11ipdep 152-153. 8 O Vitezoviu up. V. K1a1s, 2 GUO ( I d.je1a Rau1a Neta UIego^hsa, 2aege, 1914. 9 I.. A. SeagsI, SezsGsMe s1et KeGse Vozpgep ipv. Eata, u Se- 5s1s1e s1e5 Ke1sez peagp ip<1 <1eg s1ai uegips!epep 31aa1ep II, ^e1r21b, 1780.

10

Kratka SrblGi, RassGi, Bosnnj i Ramg >1 kralevstvt> istorgd 1793. O Rajiu up. N. Radoji, Srpski istoriar Jovan RajiN, Beo- grad, 1952.

M. Zsppek, RoGzse Oe&sGsGe sKopGdte1s$ Vo&pGep ipL Kata uot. J. 867 !5 1741, \U1ep, 1787

..

784

.G. X. Rejas2eU1s, ZGOG Zegugae zei soIoda XIII &e $(aGi gedt e( geIdpi Zeg^gae, ak ehogsOo a<1 /gpetp, 5Gg;e a zaesi1o VII. as! XV, So1osae, 1797. Bosni je posveen

dvanaesta razgovor. 11 Jovan Raji, Istorija raznih slavenskih narodov, najpae Bol- gar, Horvatov i Serbov I IV, Be 1794. 12 J. S. Epee1, SezsGrMe uop 3etGep ipA VozpGep, Na11e, 1801. 13 Delo se vezuje za ime D. Farlatija iako ga je u stvari zasnovao R. seriI, a dovrio J. So1e!l. B. Rag1a11J. So1eI, utGsitp basgit IVIII, Uepeb, 17511819, Up. i Assezzgopez e1 sottesIopez aIupsit Zasgit (1e1 R. B. Rag1aI ais^oge J. So1eI, es1. R. ViNs, Zirr1eep1o a1 ViIepo sI agseo1oeJa e b1opa (1a1ta1a, 5r, 1910. 14 Graa za ovo delo se uba u Zagrebu, zatim u Padovi up. M. Zatp- a 1oU1S, SgaLa ga uNsit zasgit" zasi^apa i RaLo, 2ogk N1bg1J5ko2 1P51.11i1a JA21J 3 (1960) 419431; a jedan deo i u ve- necijanskom Mizeo Soggeg, kako je upozorio M. Panti, Prilozi KJIF 28 (1962) 268. 15 Rrriz a Oss1eu1a, ErIote Ve1izit VozpepzGz rgogpp- sGae, 1765. 16 Znaajniji njeni predstavnici su M. Nedi, M. Batini, J. Je- leni. 17 Jukievo interesovanje za bosansku istoriju dolazi do izraaja i u asopisu VozapzkG rgGja1e1j IIII (18511861) koji je sam ispu- avao. 18 A. Maikov, IstorJl serbskago lzika po pamltnikam. pisan* ik kirilicek), e svkzi s istorgep naroda, Moskva, 1857; srpski pre- vod T>. Daniia: A. Ma&kov, Istorijl srbskoga naroda, Beograd, 1858, 1876*. 19 I. Kiki1je\g16, 1g^ab.sG Gg IzNpa g ro^e1ja ozapzk, Agk1\' ga ro- uje51p1si ji80b1auepbki 2 (1852) 134. 20 R. M1k1o51s, Mopitpep1a begGsa $res1apIa ^OJtat 5eg1ae, Vo- bpae, IadizI, U1eppae, 1858. 21 M. PJpci, Spomenici srpski III, Beograd 18581860. 22 V. K1a1<5, Rou(eb( Vozpe bo rtorazI kta1je^zNja, 2aege, 1882. O Klaiu up. J. idak, Enciklopedija Jugoslavije V (1962) 252253 sa bibliografijom najvanijih radova. 23 V. K1a1sI. VojpJb1S, SezsGs1e ^op Voztep, 1_,e1r218, 1885, maar- ski prevod: Iaeu Veszkegek 1890. 24 O njemu up. V. Novak, Franjo Ranki, Beograd, 1958, bibliografija radova Rakog: V. 2aogbku, Rgapdojb NaskJ e1 1a gepa155apse 5s1ep1^ie e1 ro1^ie (1e 1a SgoaIe (18281894) Rag15, 1909, 231242. 25 Prvi put objavljeno u Radu 710 (1869-1870), drugo izdanje u zborniku u spomen Rakog: Voga JigpG 31oiepa ga dtga^pi peo<1gl- zpoz1. Vodotp G ra1aget, Posebna izdanja SAN 1-HHHU11, Beo- grad, 1931. ' 28 B. Petranovi, Bogomili. Cr kea bosanska krstjangs, Zadar, 1867. Shvatanje Petranovia je podrobno izneo J. b1s!ak, Rgoet bozapzk e st k^e i paZ oj Gzsot godga/ 1j 1 o<1 Re1gapo^gsa b.o S1i$sa, Ka<1 259 (1937) 38-45. 29 Rad Ruvarca na bosanskoj istoriji je posebno prikazao V. o- rovi, Glasnik Istorijskog drutva u Novom Sadu 5 (1932) 220228. Bibliografija Ruvarevih radova: N. Radoji, Spisak radova Ilariona Ruvarca, Spomenica Ilariona Ruvarca, Novi Sad, 1955, 151-161. 30 O Kovaeviu up. V. orovi, Godinjica Nikole upia 34 (1921), 289306 sa bibliografijom Kovaevievih radova, 302304. 31 Up. Spomenica Stojana Novakovia, Beograd, 1923, bibliografija, u Godinjaku SAN 24 (1910) 316109.

..

785

32 Up. Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenaka s. v.

33 Up. V. SogoU1s, L/aispg ga<J 2etpa1jzkod tigeja, S1a$mk 2eta1jzko2 tigeja 26 (1914) 319, i M. MapsPs, $1oNja1 7.eta1j$kod tigeja Kga1;eg>Gpe Jido$1a^Gje i Zataje^i, Zrotesa i rgobJautl 50-osN- pje orz1apka 2eta1jzko8 tigeja, Zagajeuo, 1938, 911. G. remo- nik, Rad Zemaljskog muzeja u Sarajevu na historijskoj nauk,i posle osloboenja, JI 1 (1935) 243245. 34 K. 2ar1a1a, Rged1eA $ad.tGaja S1aztka 2eta1jzkob tigejaa i Za- gaje\gi o<1 18891937 eo <1. (IH1LH), Zrotep1sa i rgob1a\li..., 5593; 0(1 19381952, V. Nopovi, Glasnik Zem. muzeja 8 (1953) 423150. 35 Up. J. ZJs1ak, Sio Tgie1ka: pjedou g ijo* I ta&, N1b1;opJ5k1 gog- pgk 4 (1952) 103110 sa belekom o bibliografiji njegovih radova. 36 Up. N. Kas1oj<M<$, Kop$1apIp Jo$Gr Ltebek, Nagos1pa 51appa 6 (1923) 193 216. Bibliografiju do 1904. su izdali J. NaduB. Cvjetko- vi, Trudovete na Konstantin Jireek, Periodiesko spisanie 66 (1905).

37 Bibliografija Radonievih radova: Istoriski asopis 5 (1954 1955) 443-461. 38 O Ivievom ivotu i radu up. N. Radoji, Istorijski asopis 2 (195051) 386387, sa bibliografijom radova 387395 (P. Ivi). 39 Up. V. Sopts, V1apoje ZGapoje^gs, Jiob1ouep5k1 15(:opj5k1 <5a50- R18 4 (1938) 1 39. Bibliografiju je izradio K. Regouhs, S1a5k 1z1og1J5ko8 <1gi51ua i )Uot Zas1i 11 (1938) 160192. 40 Bibliografija radova do 1956: Zbornik Matice srpske, serija drutvenih nauka 13 14 (1956) 327347. 11 Ne postoji, na alost, taan popis orovievih radova, izbor najvanijih daje sa kratkom biografijom R. Samardi, Eps1k1o- resIJa Ji80b1aU1je I. 42 Up. V. Nouak, Eetbo 56, 1,je1;or15 JA21J 54 (1949) 362-443 sa bi- bliografijom. Spisak radova daje i J. idak u predgovoru tre- eg izdanja RtedGeLa ro^jezN t^a{$kod pato&a, 2age, 1963. 43 Pregled radova i miljenja o bosanskoj crkvi s gledita svoga tadanjeg shvatanja problema dao je J. 51Jak, Rto61et (zo$ap$ke stk^e" i paoj otGodtaJGC od, Regtapo^Gsa s1o S1i$sa, Kas! 259 (1937) 45-125. 44 Istorija naroda Jugoslavije I, Beograd 1953, 515564. Bibliogra- fija radova Mihaila Dinia (do 1959), Zbornik radova Vizan- tolokog instituta 6 (1960) 230 236. 45 Kratak pregled razvoja prouavanja bosanske crkve daje IstoriJa naroda Jugoslavije I, 573575, i J. $1s1ak, Rtoet \>oditI&Nja i Vozt, 2eo<1ju1p8kJ sazor^z 9 (1955).

 (- .)

V. SgaHepaieg, Sgeog^getobk. 2,eo<1oU1P5k1 bavorjz 1213 (195859) 313 325 sa bibliografijom remonikovih radova.Prva glava
Izvori

1 Najbolje izdanje je Sopz^ate Rogrugoeepkiz Be a<gt51gaps1o 1trepo, e<1. Su. MoJauszhk, ep^Cb (;gap51aiop u K. J. N. Jepktz, Vis1arez(; 1949. U okviru velikog poduhvata Vizantolokog insti- tuta, B. Ferjani je dao prevod i veoma iscrpni komentar onih delova carevih spisa koji se odnose na istoriju jugoslovenskih naroda: Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, tom II, obradio B. Ferjani, Beograd, 1959. Tu je i pregled dosta obimne literature o vrednosti sgsa O narodima za istoriju jugosloven- skih naroda. 2 Pokuaj V. Mota G,je1orG5 Rora Oik1jatpa, 2aegeb, 1950, 2527, da dokae da je Rodoslov nastao upravo 1149/50. ostao je bez ubedljivog rezultata. 3 Najbolje izdanje, mada sa prilinim manama, priredio je G. Zs, ^e(orG5 Rora Oik1jatpa, Veoegas!, 1928. To izdanje prua sve e- tiri sauvane redakcije spisa: latinsku, italijansku, fragmen- tarnu staru hrvatshu i njen prevod na latinski. U uvodnoj stu- diji i komentarima spomenuta je starija literatura. iievo izdanje je pretampano: Ljetopis Popa Dukljanina, priredio, na- pisao uvod i komentar dr V. Moin, Zagreb, 1950. Izdanje sadri i prevod na savremeni srpskohrvatski jezik i pregled litera- ture do 1950. Posle toga se pojavila rasprava N. Kas1ojs1s, O paj 1attjet obeCki Vatzkod goAozGo^a, Seipje, 1951. Jo. Stpapp, ErIote tetit ab Joappe e( A1ehgo SotpepGz de$1agit, es1. A. Meeke, Voppae, 1836.

787

5 5spr^ogez getit NipdatGsatit 1etrote s!isItp geditpsJie 8(GgrGz Atra<Iapae de&1atit, e<1. 5gep1re1egu I., Vis1are51, 1938.storija Bosne, Beograd 1940, 5193: G, bs, t$ka irgp^a i Oa1tas\jh g Rapotp, Iagsk1pa z1ag1pa 1 (1922) 1722; V. orovi, Teritorijalni razvoj bosanske drave u srednjem. veku, Glas 167 (1935) 59; K. Ji- reek, Romani u dalmatinskim gradovima u srednjem veku, Zbornik Konstantina Jireeka II, Beograd 1963; R. Zkok, po1aga k 51o^epa pa MebNetap, 2r 1934.
/

2. JUNI SLOVENI Literatura: S. Stanojevi, O Junim Slovenima u VI, VII i VIII veku, Glas 80 (1909); V. orovi, Historija Bosne 95116. G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd 19592, 9091, 98101, 118 121; V. SgaJepaieg, Mekaj ^rtazapj Gg <Jo5e pa$e^e Jigt 31o- ^apou, 2os1ou1p5kj sa8or1z 4 (1950) 23126. 1 Pregled literature o dvostrukoj seobi daje B. Ferjani, Vi- zantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije II, Beograd, 1959, 3941, 4749, nap. 117, 148, 159, u komentaru vesti Konstantina Porfirogenita o doseljenju Srba i Hrvata. 2 O rasprostranjenosti srpskog plemenskog imena na teritoriji Bosne, sauvana su svedoanstva iz docnijih vekova. U poveljama bana Mateja Ninoslava, stanovnici Bosne se kao Srbi suprot- stavljaju Dubrovanima koji se nazivaju Vlasi. JB. Stojanovi, Stare srpske povelje i pisma I, 8, 910. U povelji bana Stjepana II Kotromania iz 1333. kae se da su od etiri povele dvie la- tinsci a dvi srpscie", Isto 46. Jo i u prvoj polovini XV v. stanovnici oko donje Neretve nazivaju se Srbi, M1k1o$1s, Mopi- tep1a begknsa 377, a srpsko ime se upotrebljava i za deo stanov- nika zemalja Ivana Frankopana oko Cetine, V. bigtt, As1a StoaIsa 434. Nema, meutim, nikakvog razloga da se na ovim podacima insistira, niti da se oni preutkuju, kao to se i jedno i drugo inilo u diskusiji o pripadnosti" srednjovekovne Bo- sne. itav razvoj posebne bosanske drave vodio je u pravcu stvaranja oseanja povezanosti i solidarnosti stanovnitva u njenim okvirima. Otuda se naziv Bonjani za stanovnike bosanske drave javlja daleko ee od srpskog imena i potiskuje ga ak i u oblastima koje su iz sastava srpske drave srazmerno kasno ule u sklop Bosne. Jedva se moe sumnjati da su i kod nas, kao i u mnogim evropskim zemljama, dravne tvorevine predstavljale kalupe u kojima su se izlivale narodnosti, bilo stapanjem ele- menata razliitog porekla, bilo izdvajanjem i individualisanjem delova iz celina istog porekla. U Bosni je takav proces preki- nut turskim osvajanjem. Nema nikakve veze izmeu karte raspro- stiranja nacionalnosti na zemljitu Bosne u XIX i XX veku i srednjovekovne bosanske drave i plemenskih imena iz ranog srednjeg veka. Etniki odnosi u Bosni najnovijeg vremena izrasli su iz verskih odnosa uspostavljenih u periodu turske vlasti. Zbog toga je pitanje, da li srednjovekovna Bosna pripada isto- riji jednog ili drugog susednog jugoslovenskog naroda, iz osnova pogreno postavljeno. 3 Ova lista koju je sastavio R. 5kok, Bo1agak 51ouepa pa MesMegap bi bila daleko vea da su uzete u obzir i pozajmice koje postoje 1 u srednjem i novogrkom, koje su mogle doi p grkim posredstvom. 4 V. 5r. Kas1oj 1S1S, 1~a (1a1 e s1e 1a sopuegzgop Ae$ Z egdez, Vugaps^op 22 (1952) 253257. Pojava hrianskih imena kod lanova vlada- lake porodice ne znai, naravno, da je izvreno pokrtavanje itave zemlje. 3. POSTANAK BOSANSKE DRAVE Literatura: A. Va^s, O rIapji Jogtpapja ztebpjo^ekoupe 6ozap- zke Ltga^e, Nas1o\a Maispoe s1gib1ua Voape I Negseeoute 2 (1955) 5779; M. Rge1oe, ZSisIje \g bozapzke rougjezi, Ouas1ebe1s1gie1 12Ueasaj UeIke S1tpa21je i 5agaje\01, Zagajeuo 1908; Lj. Jovanovi, Bosia s po- netka VII do sredine XII veka, Brankovo kolo 1900 (= O progilosti Bosne i Hercegovine I, Beograd 1909, 76173); J. RaiJeg, Kako je I kas!a Vozpa rpra1a JJdatzkoj, S1abtk 2eta1]8ko8 tigeja 2 (1890) 119 124; V. orovi, Ban

788

Bori i njegovi potomci, Glas 182 (1940); N. Ra- doji, Drutveno i dravno ureenje kod Srba u ranom srednjem veku po Barskom rodoslovu, Glasnik Skopskog naunog drutva 1516 (1936); V. orovi, Historija Bosne 120164; G. Ostrogorski, Vizantija i Juni Sloveni, Jugoslovenski istorijski aso- pis 1 (1963).

1 Najvei deo istraivaa je saglasan da vesti o bekstvu Ljude- vitovom treba vezati za teritoriju Bosne, razlikuJu se samo na- gaanja o tome koji*bi deo Bosne doao u pitanje. Pregled stari- jih miljenja daje A. Va1s, O rIapji /oppggapja 6263. 2 O imenu Bosne up. M. Budimir, Pitpep potte VagGpiv, Glas 236 C959) 5764. Naziv Bosna bi poticao od ilirskog imena Vastiz. 3 Bilo je mnogo pokuaja da se utvrdi mesto na kojem su se na- lazila ova dva grada. Up. B. Ferjani, Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije II, Beograd, 1959, 58 59 nap. 203 i 204. Rezultati, meutim, nisu nimalo pouzdani. 4 To se uzima kao neto samo po sebi razumljivo, iako bi upravo docnije irenje imena Bosne, uporedo sa irenjem dravnih granica, upuivalo na veliku opreznost. Up. V. 'B.orovi, Terito- rialni razvoj bosakstse drlsave u srednjem veku u Glas 167 (1935) 17. 5 F. ii, Letopis Popa Dukljanina, BeogradZagreb, 1928, 439 441, izneo je neke razloge zbog kojih bi se moglo verovati da Du- kljaninova prianja o ratovanju aslava sa Ugrima imaju vero- dostojnu istorijsku jezgru. Na prvom mestu je injenica da je ime Kuz odnosno Suz, koje letopisac daje ugarskom zapovedniku, poznato iz ugarskih izvora XII i XIII v. Osim toga, mesto S^eIpo, kod kojeg se odigrao srpsko-ugarski boj, postoji kao Cvilin upravo u upi Drini koju je aslaa navodno darovao Tehomilu koji se proslavio u bici. 6 Up. R. Zkok, JiGpG 31ouet (itzkg patosI, Jieob1ouepbk1 1z1og1zk1 Sa- 5or13 2 (1936) 46. 7 V. SOGOU1<5, Nopja Vo$pe 101102. 8 Nije jasno na koji nain je Ugarska potinila Bosnu. Hipoteza J. Rai1ega, Kako { kab.a je Vo$pa rt%ra1a 1Jdat$koj, S1azgpk 2eta1j- zko tigeja 2 (1890) 119123, po kojoj Ugri u- Bosni nisu zatekli dravnu organizaciju, s razlogom je kritikovana. Up. B. Nedelj- kovi u radu nav. u sledeoj napomeni. 9 Nasuprot ranijim istraivaima koji su smatrali da je Bori poreklom iz Slavonije, odnosno Bosne, B. Nedeljkovi, Postojbina prvog bosanskog bana Boria, Istoriski asopis 910 (1959) 5569, smatra, na osnovu Borieve povelje koja se javlja meu poznatim lokrumskim falsiflkatima, da je ovaj ban bio humskp velika. 10 Car Manojlo se u svojoj tituli nazivao, izmeu ostalog, i baHiapkb;, oouur 1kod, rooeutJhbd, hro^at^bd itd. O arhainosti i ne obinosti ove veoma opirne Manojlove titule up. S. Ob1goog5k1, A^(okta(ot g $atpod.t 2as, S1a5 164 (1935) 100 nap. 1.
Druga glava

BORBA ZA OUVANjE SAMOSTALNOSTI (1180-1250)

Izvori

2 1ta 214216, RapE 1855; Honorije III: MO Er1$1. rop1. Eot. 1, 1883; Grgur IX, na istom mestu; Inoentije IV: E. Vegeg, 1_5 ge- 151ge5 (11pposep1 IV, I IV, Rag15, 1881897. 3 A. Te1peg, Ue1eta topitpep1a 31a^ogit MetgoIopaIit 1&(ot1at i$1tapIa I, Kota, 1863. 4 A. Teteh, ~\/e(ega topitep(a NG$1otGsa Nipdathat zastat i$(tap- Oa III, 18591862. 5 Izdanje je daleko od toga da bude besprekorno, ali je, uz sve svo.te nedostatke

789

dragoceno. Pored netanog itaa i slinih omakl, ima sluajeva da su ispali itavi redovi. kao kod povelje kralja Stefana IV, gde je isputeno mesto sa imenom bana Boria. ZtkJaz, OGrGotapbkg gbottk II, 98. Na ovaj period se od- nose tt. II, III i IV. 6 Lj. Stojanovi, Stare srpske povelje i pisma I, VeogradSr. Kar- lovci 1929. Kulinova povelja je sauvana u tri teksta, od kojih se jedan uva u Leingradu, a dva u Dubrovniku. U novije vreme je pokrenuta diskusija o tome koji je primerak originalan. J. Ugapa, Ra I je &a6i^ap opr1pa1 g&rta^e KiNpa bala, Kas1o\'1 31ago51auep5koe gpbii 2 (1955) 944, smatra da nijedan od sauvanih tekstova ne predstavlja original. S. Sgetobk, Opdta1 ro^e1je KiIpa 1>apa, S1azp1k 2eta1j5koB tigeja 12 (1957) 195213, dokazuje di je orginal isprave u Lsnjigradu.

790

M. Ko5, Oigoiasko-4gr5kg ido^op s1o &gesIpe 13-od g>eka, Glas 123 (1927) 40 65; S. Sgetobtk, Vo&ip&ke j itzke ro^e1je $te<Gpjed ieka, S1a5P1k 2eta1J5ko8 tigeja 3 (1948) 103130.NAPOMENE 8 S. Tgie1ka, Ma1r13 K i Ipa & apa, SPaak 2eta1J5ko tigeja 10 (1898) 617-622. 9 Docnija itanja: V. orovi, ban Kulin, Godinjica Nikoli u- pia 34 (1921) 13 *1. R. ApbePs, Ke^gggja sIapja KiPpoue r1o<^g, a1a5P1k 2eta1jzko tigeja 15 16 (1961) 288308; J. Kovaevi, prvg* k.gesari irilskih potpisa na Balkanu, na istom mestu 309316. 10 O Rajneriju up. A. Vog5(;, Oge Kagatet, ZkiIeag 1953, 1920; po- slednje izdanje njegovog spisa A. Oopdajpe, 1/p Stag(e peo-tapgseep s1i XIII1 zges1e, 1e 1leg s!e dioiz rgts1ri5, zit s1'ip {gatep(; <Je gCie! sa1age, Eota 1939. Zagrebaki rukopis, moda najsta- riji meu svim sauvanim, objavio je O. Kp1e\ua1s1, Ujeto<1o5(ojpo51 1a1gpzkg gg^ota o bozapzkgt ktzgjapgta, Kas! 270 (1949) 190238. 11 A. Oopdate, 1m gegatsge sagate ep PaNe, Ags1\Adt Rga^git RgaesaSogit 20 (1950). Podatke iz vrlo teko pristupanih Dondenovih publikacija izvora saoptio je A. Bo1oujeu, Mogp ro- b,asG ga Gz1otgji peotapgejzkod rokte(a i PaIjG g Vozpg, SNazk 2eta1jzkob tigeja 8 (1953) 329334. 12 A. OopsJate, La getatsge sa(ate ep KaIe I. 1^e Ie etezg Sa(a- totit t 1;Ot6ats1Ga, Agshup Gga1git RgaesPsaSogit 19 (1949) i prilog- A. Solovjeva naveden u prethodnoj napomeni. 13 Objavio ga je N. RJeeg, Oge ipdatgzse Potgtkapetrto^gpg uop gtet Stip&ipd gz* git Ta1atep^et-pz(ipd 12411242, 2ig1s 1913, 143146. Odlomak koji se odnosi na Bosnu pretampao je J. 2js1ak, Ess1ezga Zs1a^ota& g tgzgja Aotgtkapasa i Vozt, 2ogk ogog'- zko {aki11e1a i 2agei 3 (1955) 39. 14 1. BAN KULIN 15 Literatura: V. orovi, Ban Kulin, Godinjica Nikole u- pia 34 (1921) 1341; S. irkovi, Jedan prgigog o banu Kulinu, Istoriski asopis 910 (1959) 7177. 2. SUSRET HRIANSKE TRADICIJE I DUALISTIKE 16 JERESI U BOSNI 17 Literatura: R. Kask1, Vodot g ra(atet, Veo^gas! 1931*, 379397; . B. Ke\^a1<1, V jeto<1o&1ojpo$( 1a1Gpzkg gg^ota o bozapzkgt ktzjatta, Kas1 270 (1949) 127144; 8. S^gkolas, Oge (zozpgzse Kgtse, A s1e! Sop- uepo 1p1eta2pa1e Iopep1e sgpIapo pe11a 51opa s1e11a s1\o11a., KotaPgepge 31. III 4. IV 1963, Kota 1964, 547575. O dualizmu uop- te: B. Oo1epzku, Te VodotIz. A 31i<1u t Va1kap ^eotatsaegzt, Satg1s18e 1948; A. Vogb1, pge Ka(ageg, 3(i((dat( 1953. 1 Neobian zblik 5egu11Pa dolazi nesumnjivo od grkog Erek 1a to ukazuje na sluenje grkim ispravama. 2 Izvorni podaci o bosanskoj biskupiji su vie nego oskudni. Pretresao ih je A. No^eg, 0a osIotka gg ro^esed ta<1a o ktsapzkoj stJs i Vobpg, Zrotep kpj1a 12 Vozpe 1901. 3 Najvanija je injenica da su bosanski monasi i monahinje i- veli u duplim" manastirima, koji su po odluci Nikejskog sa21 S. 'Kirkovi: IstoriJa srednjovekovne bosanske drave

bora iz 787. tolerisani samo ako su ustrojeni po pravilu reda svetog Vasilija. Tada je bilo zabranjeno osnivanje novih du- plih manastira. Up. M. MPeIs, I Kg51japG b.g Vozta a11a 1ise beg 1ogo topitpepI <I

791

rGesga, Opep1a11a spzIapa apa1es1a 149, Nogpa, 1957, 55-56. 4 Stvarni uvid u stanje crkvene arhitekture z' Bosni je sprea- vala donedavna pogrena ocena hronologije ostataka crkava. Go- tovo sve otkopane crkvene graevine su smatrane za ranohri- anske spomenike. Tanija analiza pojedinih elemenata, naroito skulpture, pokazala je, meutim, da pripadaju periodu XXIII veka. Up. I. NikolajeviStojkovi, Skulptura srednje- vekovnih crkava Bosne i Hercegovine, Zbornik radova Vizanto- lokog instituta 5 (1958) 111122. Nema sumnje da e dalja istra- ivanja ve poznatih spomenika i dalja iskopavanja obogatiti naa znanja o crkvenim graevinama iz perioda bosanske bi- skupije. 5 Ve od Rakog, Bogumili i patareni 4145, uvrstilo se miljenje da se dualistika ess1eb1a 8s1aUote nalazila u Bosni iako za to nema potvrde u izvornoj grai starijoj od sredine XIII veka. Mutne vesti o katarskom papi koji je boravio Igiiz Vi1ea- gogit, SgoaIae e1 Va1taCae, h1a Nipeagogit paIopet spominju tako ogromno prostranstvo da se ne vidi uopte na koji se deo Balkana odnose, a uz to i ne govore o ess1e51a Zs1aUote. Prvi pisac koji daje blie podatke je dominikanac 5UGreg1ib (1259), koji dualistiku essJeb^a Zs1aUop1ae smeta u Bosnu i Dalma- ciju: Vobpja e1 Ba1tasGa die arisZ eoz essJezJa Zs1auopJae pip- sirag, J. bak, Ess1e$ga 5s1a^opgae, g tpgja dotgtkapasa i Vo- $t, 2ogp1k RPogo&koe Jaki11e1a i 2aegek>i 3 (1955) 37. Oigledno, 18. spajanje je dolo otuda to je pisac znao za jeretiku crkvu u Dalmaciji, mada je u njegovo doba Bosna bila pravo arite jeresi. Kod Anselma se ova veza prekinula, on je znao samo za jeres u Bosni i za njega je s!e Zs1auopha, zsse1 s!e 1egta ^ie sLsIig Vobbopa, a episkop je ergzsordo Zs1aUop1e 5jue Vo55ope. Ne sme se gu- biti iz vida ni Rajnerijev spisak dualistikih crkava, u kome su crkve, kako je ve Ranki istakao grupisane odreenim redom: ro- &ta 5 1aIjap8k1t1, pab1au1ja 5 {gapsegktp, a gakJjibije 5 121obtgt-, nav. delo 414. Ess1eb1a Zs1aiote ini prelaz: prethodi joj albianska crkva, a sleduje pess1e51a BaIpogp (Ze Sop51apiporo1J, da bi tek tada sa ess1e51a Sgesogp Lj1s1et zapoele grke crkve, iza kojih dolaze slovenske: bugarska i dragoviska. Ess1e51a Zs1aiop1e je tu u krugu latinskih dualistikih crkava, uprkos svome imenu. To naravno odgovara dalmatinskim gradovima, a ne odgovara Bosni. Za Italijane toga doba itava naa obala je Zs1aUota isto kao i unutranjost. Dualistiku ess1e51a Ba1- ta11e izriito spominje carigradski jeresijarh Niketa na sa- boru u 5at1 RbNh de Sagatap 1167. Up. A. 5o1o\'jeu, 1Uot robasg ga 131oggji peotatejzkod rokte1a i NaIjG G Vo 5pg, S1a5P1k 2eta1jbkoe tigeja 8 (1953) 330. Nema nikakvog osnova da se t^j podatak vee za Bosnu, jer Dalmacija" za Vizantinca XII veka znai dalma-

35

19 tinske gradove. Zbog svega to je reeno, preterane su sumnje i rezerve J. 31s1aka, NeteNbkg rokte( g o&jek i$gta pa $1o^ep$kot jidi, 2ogtk MaCse zgrzke ga s1gib^epe paike 31 (1962) 68 u po- gledu jeretikog pokreta u Dalmacijp.Bilinopoljsku izjavu nije mogao mimoii Jgijedan istraiva koji se
oavio oosanskom crkvenom istorijom. Tumaena je prema shvatanjima autora o pitanju oosanshe crkve u celini. Raki, nav. delo 394, nalazio je da Je re o monasima meu koJe je prodrlo patarenstvo. U novije vreme su dva najvanija pokuaja tuma- enja daLi B. Kte^ua, Ujegobozgojpozg [appzkg gg^ota o do&apvkgt ktzSjatta, KaJ 270 (1949) 127143 i M. MPeIs, I p Kgz1japG i <I Vozta a11a 1ise <1e1 1ogo topitepN <I rgegga, Ope1aIa spapa apa1essa, Kota, 1957, 49 82. Prvi je u uesnicima sastanka 1203. video. krstjane* jeretike dualiste, a u magistru, koji se tu spominje, djeda crkve bosanske. M. Mileti je, naprotiv, nala u izjavi samo monahe vasilijance.

6 Primeri u M. Mileti, nav. delo 55. Tekoa za prihvatanje iskljuivo dualistikog smisla termina krstjakg* nalazi se i u injenici da je u treem krstu natpisa na crkvi Kulina bana upisano ime jednog krstjanina: se pisa Radohna krvsti-nin. S. T giea, Na1r1z KiPpa apa, S1a5P1k 2eta1j5ko tigeja 10 (1890) 6212. Vrlo je malo verovatno da bi to inio jedan pataren. 7 Sve je to, meutim, sasvim razumljivo i aktuelno u duplim ma- nastirima up. str. 3 nap. 51. 8 J. 5ak, Ess1e5Ga Zs1a^ophae a 14, izneo je pretpostavku po kojoj bi bosanska biskupija bila ge<Jout<5ka 15kirjja, a magistar iz Bilinopoljske izja^g bisvgup. Jedino bi navodna koincidencija izmeu smrti biskupa, koju spominje Kazamari u svom pismu iz Ugarske, i smrti magistra, na koju tekst upuuje, poduprla ovu pretpostavku. Tekst, meutim, kae samo da e kada bude umro magister priori uvek ubudue sa braom birati novog, koga e potvrditi papa. 9 Iskljuivo vezivanje monake zajednice iji su predstavnici bili suoeni s papskim legatom 1203, bilo kao monaha bilo kao jeretika za bosansku crkvu, kakvu poznajemo iz izvora XIV i XV veka, imalo je teke posledice za razumevanje bosanske crkvene istorije. U protivrenim podacima izjave, protivnici teze Rakog nalazili su dokaze za svoje shvatanje o pravoaer- nosti bosanske crkve, dok su branioci shvatanja o jeretikoj crkvi bili prisiljeni da se dovijaju raznim problematinim argumentima. U preutnom prihvatanju kontinuiteta izmeu bilinopoljske monake zajednice i crkve bosanske je polazna taka zabluda o specifinom monakom ustrojstvu bosanske crkve. Nema, u stvari, nikakvog dokaza o kontinuitetu izmeu bilino- poljskih monaha i krstjana crkve bosanske. 3. KRSTAKI POHODI PROTIV BOSNE I OBRAZOVANjE 20 BOSANSKE CRKVE 21 Literatura: J. b1<1ak, Vo$pa I garabt <1iaI$N i rguoj ro1opG

22 ^eka, 2eosktp5k1 babor1z 67 (1952) 285300; J. b1s!ak, Ess1ezga Zs1a^otae i G tpgja Lotgtkapasa i Vozpg, 2ogk gas1oua GPogoGzko^ {aki11e1a i 2agei 3 (1955) 1140
23

793

'.

1 2

23 .Up. M. VagasJa, VIako^ rgo!e ohop$ke sgkie", 1^az1a\ti ujezpjk 49 (194041) 400402 i B. Ktea, Vjegos1o$1ojpo$1, Ka<1, 270, 119 20. Up. M. Diki, Jovan Angel d.otgpi$ 5ugt1ae, Glasnik Isto- riskog drutva u Novom Sadu 4 (1931) 301. U zbirci povelja 1_o. 31ojapouJ6a, 51ate $tr$ke ro^eCe g rg$ta I, 24 6, objavljena je prva zakletva bana Ninoslava Dubrovanima sa datumom 12141217* ali je ve pre Stojanovievog izdanja M. Kos, Dubrovako-srpski ugovori do sredine 13og veka, Glas 123 (1927) 41, tanije datirao oko 1232 aprila 1235. Pregled razliitih tumaenja ovoga pisma dao je J. &ak, Ess1e- 51a 5s1ag)opGae i 21, nap. 14. Pomeranje teita albe na odnose bana Ninoslava i hercega Kolomana nema oslonca u tekstu pi- sma. Stvarni problem analize teksta se nalazi u pitanju, da li se moe pokloniti vera banovoj tvrdnji da su banovi po starom obiaju" po svojoj volji davali i oduzimali sela i upe. Sve to se zna o unutranjim odnosima u Bosni ve od poetka XIV veka protivrei Ninoslavljevoj albi. Veoma tura istorija poetaka bosanske crkve bi bila tek ne- to potpunija kad bismo mogli prihvatiti izvesne hipoteze o osnivaima dualistike crkvene organizacije u Bosni. Polazei od prianja Tome arhiakona, e<3. Kabkg 80, o brai Mateju i Ari- stodiju, sinovima Zorovavelja, rodom Apuljcima, nastanjenim od detinjstva u Zadru, koji su kao veti slikari i zlatari mnogo boravili u Bosni i propovedali jeretiko uenje, A. Zo]oujeU, Ujet$ko ibepje 1>o$ap$ke stk^e, 2aege 1948, 3132, identifikovao je Aristodija sa Rastudijem bosanskim" koji se proklinje u srpskom sinodiku. Ovoga je opet identifikovao sa Rastudijem iz zapisa u Batalovom jevanelju, I>j. 81ojapo^Gb, 51aggpe 18 (1886) 2302. Taj Rastudije bi bio osniva bosanske crkve. Identifi- kacija Aristodije = Rastudije je s filoloke take gledita sasvim dopustiva, kako su se izjasnili veoma kompetentni stru- njaci X. Bari i M. Budimir. Velika prepreka. meutim, dolazi otuda to isti Toma arhiakon kae da su se braa odrekla je- resi, a tu injenicu, bar to se tie Mateja, potvruju i sa- vremeni diplomatiki izvori. Bilo bi vie nego neobino da preobraeni jeretik bude osniva jeretike crkve bosanske. Kad se dalmatinski Aristodije ostavi po strani preostaje Rastudije bosanski, ija je uloga u bosanskoj crkvi bila nesumnjivo vea, ali sasvim nejasna. U dva rukopisa srpske redakcije sinodika, Rastudije se proklinje na drugom mestu, posle nekog Belizmenca, dok se u jednom javlja na prvom mestu. To neosporno svedoi o njegovom velikom ugledu, ali samo za sebe ne predstavlja dokaz da je bio i osniva bosanske crkve. Glavni argumenat je A. Solovjev nalazio u zapisu i spisku linosti u Batalovom jevanelju. Po- sle nabrajanja 16 imena nalazi se kratki zapis: Se piou pred- reenie redove ki sou se narekli ou redB crkve g(rspodi)na na- ego Rastoudn 11, a posle toga sledi novih 12 imbna. Iz toga te.k- sta bi zaista proizlazilo da je Rastudije osniva nekog reda crkve. Meutim, J. idak, je pokazao, up. V. Moin, Vnzantii- skii vremennik 16 (1959) 381 nap. 176 i 31ouo 68 (1957) 168 nap. 22, 25 da je tekst izdat pogreno i da u rukopisu stoji ki sou se na- rekli ou redB crvkve pre g(ospodi)na naego Rastoudi-k. J. i- dak je, takoe, na osnovu rei gospodina naeg1 izvodio zaklju- ak da je Rastudije linost savremena piscu zagtisa, dakle s hraja XIII veka. V. Moin je, opet, polazei od datiranja redakcije sinodika 1286

794

'.

1292, stavio Rastudija iz sinodika u XIII vek. I kad bismo sa sigurnou mogli premostiti taj jaz, ostalo bi samo da je Rastudije bio istaknuti bosanski jeretik, poznat u srpskim pravoslavn> krugovima i u tradiciji sal1e bosanske crkve. B. Kp1e\ua1s1, UjetobozSojpozS 2167 n. 14, je, s druge strane, po- miljao da bi osnivaa bosanske crkve mogli nai u Belizmencu, koji se javlja na prvom mestu u dva rukopisa srpskog sinodika. Bio bi to veronski katarski biskup Ve1agtapda, koji je bio pri- siljen da prebegne na Balkan. Ovoj identifikaciji ne ide u prilog ni fonetska bliskost imena. Traenje osnivaa crkve se pokazalo, kao to se vidi, sasvim jalovo. 5 M. Vagas1a, 31<1akou rgo1et 400102.
26 Trea glava

27

PREVLAST UGARSKE I UBIA (1250-1322)

28 Izvori

1 T. 5t1b1k1a5, VGrGotLkg gdottk V, VI, VII (19071909). 2 A. Teteg, Ue1eta topiteMa 51a^ogitp MetgsIopaIit g$1opat I1i$1tapOa I, Kota, 1863, i ^e!ega topiep1a 1b1og1sa Nipag1at zasgat iz1gapia III, 18591862. 3 KaCopez so11es1ogit rop!;sogit t Nipbag1a, Mopitep1a ^aI- sapa 1z1opat geep1 Nipeapae izSgapUa zeg. I I. 1, Vi<1are51, 1887. 4 O Dubrovakom arhivu up. S. Stanojevi, Istorija srpskog naroda u srednjem veku I, Izvori i. istoriografija knj. 1 O izvor-ilsa, Posebna izdanja SAN SHH1 (49), Beograd, 1937, 1738, sa ranijom literaturom. Zatim: V. GogeIs, Oibto^askg atgu, N151og1J5k1 gog- P1k 4 (1951) 209215; O. Sgetozpjk, Ro$(apak G tag^oj zgrzke t^aS- zke kapseGatgje i Oibto^tki, ApaN N151opJ5ko 1P5*Ii1a Jieo51aUep- zke akas!et1je i VigoUp1ki 1 (1952) 7384. 5 O. SgetobP1k, 1$(otgzkG zrotetsg pibto^abkod atgia. Kapse1ag15k1 1 po1apzk1 5r151 12781301, Beograd, 1932. 6 Mopitea Kadi$ta. 1l5gg KejottaIopit IV, 2acgev, 18791897. Up. str. 81 62 nap. 47. 7 M. Vaga<1a, Tgodgt$kg $rotepgsg 11, 12, II, 2abge, 1948, 1950, 1952. 8 5. ^.jiGs, ^GzIpe o os1po$ajg Jigpoda 51a^ep$1ua g M1e1aske Keri- ke I, 2aege, 1868. 9 Up. S. Stanojevi, delo cit. u nap. 4, 172175, i beleke M. Po- povi Radenkovi, Istoriski glasnik 34 (1956) 111. 10 V. Makuev, Italg>lnskie arhiv i hranlgciesl vt> nih~g> ma- terialm dln slavlnskspg istorii II. NealolB i Palermo, Zapiski Imp. akad. XIX, knj. 2 (1871), prikaz Kaskod, Kas1 JA21J 18 (1872) 29 205214. G. Kabk1, 1g^a1sG 1g kt. o$ged.p)ed agknja i Nari1ji ga jido$1o^ep$ki ro^ge$1, Agkju 7 (1863) 1171. 11 S. \Uepge1, Maduat (Ir1otpasg etpIkek ag Apjoi-kot1>b1 IIII, Vis1are51, 18741876.

795

'.

12 Potiu iz mnogo docnijeg vremena, izdanje Lj. Stojanovi, Stari srpski rodoslovi i letopisi, Beograd Sr. Karlovci, 1927. 13 ivoti kraljeva arhiepiskopa srpskih. Napisao arh. Danilo, e<1 V. OapgsI, 2aege, 1866. 14 Izd. Bis1i$, Be tedpo Va1tpaIae e1 StoaIe Ip $eh, A$1e1o<1atJ 1666, pristupanije J. Zsi^apsJleg, 5spr1ogeb gegit. ipeapsa- git III, UGps^oopae, 1748; novije V. Vtipe, Rgoegatta s!e1 1. g. eJppa$10 birepoge 1877/78, 2aga, 1.878. 15 Up. R. Zs, MGa MaIje^ <1e Vagegap1$, Kas! 153 (1903) 146. S. Sgetobtk, RtIod Godtajgj j MGe MasIjeia, N1$1og1J$k1 gogp^k 9 (1956) 30 119125. 1. UGARSKA PREVLAST 1 2 3 Literatura: V. orovi, Historija Bosne 205216. O Mavanskoj banovini up. M. OtJb, EpsGMoreAgja Jido$1a- tje V, $. V. Up. M. Dini, Oblasg kralja Dragutina posle Deeva. Glas 203 (1951) 6182 i dodatak Istoriski asopis 3 (1952) 249251. S. Sgetobtk, Vo$ap$ke G itp&ke ro^e1je &teb.pjeda ^eka, S1a$p1k 2eta1j$koe tigeja 1 (1948) 125127), detaljno je opisao poslednju Ninosavljevu zakletvu na kojoj se jasno opaa da je ime Nino- slav strugano i preko njega ispisano Stepan". remonik je pomiljao na eventualnog brata Ninoslavljevog, V. Moin, NJ- 51opjbkJ hogtk 2 (1949) 317 na njegovog sina, ali ne treba od- baciti ni mogunost, bar isto toliko verovatnu, da je tekst po- sluio jo jednom docnije prilikom obnavljanja ugovora i da je tom prilikom zamenjeno ime. Up. I. ONdo, Te OotebIs Epetu: Te Eaz1egp 31aue$ hp Tizsapu hp 1e Roig1eep1 apsZ PLeep1 Sep1;ipe$, 5resi1it 30 (1955) 321366. V. Utaiet, Tgo\apa o$ap$k1t go1jet 1okot XIV ueka i Bigou- P1ki, Apa11 $1opjzko8 1p$i1a i BigoupJki 2 (1953) 125147. M. Dimi, Sote$ Sop$1apIpi$, Zbornik radova Vizantolokog in- stituta 7 (1961) 310. O borbama u Srbiji up. M. Dimi, Odnos iz- izmeu kralja Milutina i Dragutina, Zbornik radova Vizanto- lokog instituta 3 (1955) 49 82. 2. UBII KAO GOSPODARI BOSNE 31 Literatura: S. Iouak, Raiao VpMgbkG, ap Nt^a1a g do$rod.at 5rP1 1932, 332 (Pretampano iz: Ja<jgap$ka 51gaGa 24 (1932)); V. K1a1<^, VtI)1t$k1 kpego^G od. r1etpepa 2iI d.o do<1. 134 7., 2a&ge 18U7.
Vo$pe, 32
vtvrta gl ava US PO N I IRE NjE BO S NE (1322 -1391)

33

Izvo-ri

1 1-j. TaPosgu 1z1gaG1uapja o roz1apki ozapzke apou^pe za pagos1- 1np obgjgot pa roue1je Kogteps15kob agjua, S1azp1k 2eta1J5ko tigeja 18 (1906) 401144 (za 11 gak51gt1-a) [= UkbbepbsaIPse MI- (ePip^ep 11

796

'.

(1909) 237285 = Akas1ega1 eLekegebek a 1bg1. 1is1otapu kogeb1, Vis1are51 1905 = Vobpuak ez zgeg e1e1-z pet2es1ekgaj21 1a- pi1tapuok, ViJare51 1909; = 5(isIep gig Se5s1s1e Vo5p1epz ips! 5eg1ep5 1t M1ie1a11;eg, Mipsep1^e1rg1 1914, 727]. Na .svim tim mestima su izdati isti tekstovi koje je priredio u stvari M. Re- e tar. Neupotrebljiva su ranija delimina izdanja S. \Uepge1a, Tog1;epe1t1 1ag IIII (1879) i G. 5151sa, 1g ag1Ua i KogtetJi, Uje- zpjk 2eta1jbko ag1ua 7 (1905) 209 228. Povelje su delom nedati- rane i datumi koje je TaPosgu stavio nisu uvek dovoljno pre- cizni 1 tani. Tako povelju I u izd. oko 1322 treba datovati 13261329; povelju II u izd. omakom oko 1223 treba datovati isto kao i povelju I, jer su izdate priblino u isto vreme. Po- velju IV poslije 1323 treba datovati posle 1329, jer se spominje odlazak po gospoju banovu bugarskom caru (up. T. \^a5h1e5kh, 51isNa ggosIogpasge 8 (1963) 119 120 najverovatnije 132930. 34 Za datiranje povell V u izd. (13231331) nema pouzdanog osls^nca. Povelja VI ima datum na kraju teksta 1331, ali je verovatno do- dat drugom rukom docnije, kako je istakao ve K. Jeriek, Istsgrija Srba I*. 228 nap. 76, i treba da stoji 1351, jer se pominje raki car i aludira na rat 1350. Povelje VII i VIII nastale su u isto vreme u izd. (1353), svakako na poetku Tvrtkove vlade, verovatno 1353-1354. 2 Povelju Tvrtkovu za Stjepana Rajkovia iz 13701374, sauvanu 35 u latinikom prepisu Pavla RiteraVitezoviNa objavio je po- slednji put J. ZMak, O ^jeto&oz^ojpozI Gzrtade ozapzkod bapa Tut1ka 51jerapi Kajko^gsi, 2ogk gas!oua GPogo&kob {aki11e1a i 2agei 2 (1954) 3748. Povelja kralja Tvrtka za Hrvoja Vukia iz 1380. bila je takoe poznata samo po prepisu Vitezovia, ali je naen original i objavljen od i. TaPosgu-ja, Kako G kaba je Nt^oje rozGao ^eIkg ^ojuoAa do&apzkg, S1a5tk 2eta1jzkoe tigeja 9 (1897) 163172 (= \\P55ep5sa1se MeIipeep 6 (1899) 284 36 290 = Mauag K6pu^5get1e (1897) 159173. Popis bosanskih vlasteoskih povelja i diplomatiku analizu daje A. Solovjev, Vla- steoske povelje bosanskih vladara, Istorijsko-pravni zbornik 1 (1949) 79-105. 3 G. Mhk1oIs, Mopitep(a Betbgsa, 1ep 1858; M. Puci, Spomegop^i srpski II, Beograd, 1860; K. Jireek, Spomgiici srpski, Spome- nik 11 (1891); JB. Stojanovi, Stare srpske povelje i pisma I. Beograd Sr. Karlovci, 1929.

797

'.

37 Mopitea Kadizta. 1lp PejogtaIopit IV, 2aege, 18791897. Odluke nisu objavljivane strogo hronolokim redom, jer su po- jedine knjige i fragmenti naeni tek posle publikovanja prvih svezaka. Tom I donosi odluke iz 13061347, II iz 13471352, 1356 1360 i dodatak 1301-1305, 1318, 1325-1336; III iz 1359-1364, IV iz13641379. i V iz 13011336. (sada po originalima, jer su 4 Recenzije K. Jireeka, Zbsgrnik Konstantina Jireeka I, Beograd, 1959, 323338 (= Sabor15 Mibea kgMo^bM bezkbo 70 (1885) 572 589) za I i II i Agsu !ig b1aU15se RPo1oJe 19 (1897) za III i IV tom. Hronoloke ispravke za odluke iz 136776. dao je M. Di- ni, O Nikoli Altomdnoviu, Posebna izdaa SAN HS (40), Beo- grad, 1932, 3841. 5 M. Dini, Iz Dubrovakog arhiva I, Zbornik za istoriju, jezik i knjievnost srpskoga naroda XVII, Beograd, 1957. 6 M. Dini.Odluke ved, Dubrovake Republike I, Zbornik za isto38 riju, jezik i knjievnost srpskoga naroda XV, Beograd, 1951. 7 Preostali deo ovog perioda obuhvataju arhivske knjige serije KeJogaIopeb 26, 27, 28 i 29. 8 J. Tadi, Pisla i uputstva Dubrovake Republike I, Zbornik za istoriju, jezik i knjievnost srpskog naroda IV, Beograd, 1935. 9 Za ovaj period dolaze u obzir knjige sledeih serija: Bjuegza Sapse11apae t. 631, B1uegba GJo^apae t. 410, Teb1agpep1a (1e GJo^apa t. 28, Bhb^piIopez 1e51atep1ogp t. 3-4, 1_.atepi ro1Jis1 t. 23. 10 Pored glavnog Luievog dela Ve tedpo Oa1taIae e( SgoaIae zN $eh, naroito je znaajno u ovom pogledu delo Metope 1$ 1oNse <I TtadiNo ota d.e(1o Tta^, ^epeIa, 1673, i spis 1p$stGrNope$ Sa1- taIsae. 1o1ae a<1 MetoNaGe RaiI <1e Rai1o. K!o1ae ad. Ra11ad.git Gi$sit... Uepe$ 1673. Graa iz Luieve zaostavtine: 1^o(ae Joaptv ^isI, e<1. G. Kabk1, 51appe 13 (1881) 211268; D/o*e $1oNse 39 . e<1. 5. A1abe\as, Vo11e1o sP b!opa e agseo1oe1a s!a1ta1a 46 (18812). 11 S. SgetobpJk, 0$(asG Agta bozap$ke jtapje^abke gpkaNje, Ka<ZoU1 Iaibpob <1gi1;ua V1N III, 0<3e1jepje G51og15ko-{11o1obk1 paika 2, Za- gajeuo 1955. 12 b. I^ji^, Ipe o od.po$ajG Jigpoda 31a^ep$(^a I M1e1aske Keri- ke IIIV, 2age, 18701874. Poseban indeks za knj. IV izdat je 1893. 13 V. Makuev, Istorieskie pamltniki KUnih Slavjan i sosednih im narodov I, Varava, 1874. 14 T. 5gti&k1a$, Vgr1otaI6k1 gbottk VIIIXV, 2a8ge 19081934. 15 S. Gejet, So<1eh s11r1ota1;1si5 geepj Nipapae ess1e81a511si5 as S 1- u5 H/1, H/8, Vis1are51 1832-1843. 16 M. SgGpat, 1ps1eh a1raeisi5 Vi<1are51;, 1866. 17 G. 51b1b, Jgg>op o$ap$ke ro^gje$I, u Roujeb! gua1bk1 geta1ja Vobpe 1 NegseOU1pe I, Zagajeuo, 1942, 138. 18 B. Kobbgu, Ve^ege(4$ a taduat (oNepe1et jogta$aI)a &$ gto<1a1t<1ba I, Vis1are51, 1951. 19 E. Ma1ui$g, 2518tops1kop ok1eue11ag I, Vi<1are51, 1951. 20 V. str. 44 nap. 4.
22 B. Kgpe\ua1s1, Vj et os1o$(oj po51 1aIpzk G

prethodno odluke iz tih godina tampane po ispisima dubrovakog kano- nika Ivana Marije Matijaevia iz XVIII v.

JA21J 270 (1949) 156-163.

12U0ta

o dozapzkt g kg$1}api pa, Kas1

23 G . K ask j, RtIogg ga rogl ezS bozatgzkt ra(agepa, 51app e 1 (1869) 138140. Up . K ei ^a , u rad u n aved en o.m u p reth odn oj n ap . 168169.

798

'.

24 V. MoiI, Serbskal redakcilj sikodika v nedelk) pravos.gavin, Analiz tekstov, Vizantiiski vremennik 16 (1959) 317394; Tekstv! 11z. 17 (1960) 278-353. 25 Objavljen u Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi i izazvao nepotrebnu diskusiju o autentimnosti. V. Gluac, Zatgis iz 1329 godipe, nema istoriske vrednosti, 01azp1k 2ea1J5ko ti- geja 7 (1952) 161166, nije dao za svoje tvrenje nikakve vredne argumente. Up. A. Solovjev, Svedoanstvo pravoslavnph izvora o b o g u m i J g s t v u na Balkanu, Godinjak Istoriskog drutva BiH 5 (1953) 1-103. 26 Objavljeni su na raznim mestima i sakupljeni u velikom zbor- niku Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi IVI, Beo- grad, 19021926. O formi i jeziku up. V. Ja1S, EGpgde U7ot(g pbet 1zo$pG$se 1p$stGj(ep aij Stad$(egpep, MzzepzsaIse MiePipeep aiz Voztep ips! <jeg Negseou1pa 3 (1895) 396102. 27 Oe gepo Oa1aCae e1 SgoaCae Np 5eh 381386. 28 Na istom mestu 387^122. 29 G. 2s, J^je(or 15 RauJa Rau1o^gsa ra(thsgja gab,at$kod, ^jezk 2e- ta1jzkod agjua 6 (1904) 154. ii je izvrio promenu hrono- logije prema Luievom izdanju i rasporedio beleke kao da su datovane oge uepe1o. Italijanski istoriar S. Rgaa (o njemu 41 i njegovoj zaostavtini up. M. Zipjgs, Vigere (S1i5erre) Rgaa i njegov rad na dalmatinskoj istoriji, SosPbpjak Ogi51ua 151;og1baga V 11 (1961) 328338), meutim, tvrdi da je u Zadru upotrebljavan ziz a tsagpaIope. Zbog toga se mora uporedo koristiti i staro Luievo izdanje. S. Rtada je sam pripremao izdanje Pavla Pavlo- via i sakupio grau koja ilustruje Metog\a1e, up. S. RettatG, 1_,e sag1e sC z1opa es! egisP210pe s1a1taisa sP Szerre Rga^a oga tag- sgape, K1U151a (1a1taIsa 30 (1959) (separat nepaginiran). Ni tekst izdanja ni grau Praginu nisam uspeo da pregledam prilikom rada u Mariani 1959. 42 J. Tigosg, Sgosa Nipagogit, e<1. J. 5saps1eg, 5spr1oge5 gegit ipag1sagit I, ^ts!oope, 1748. 31 Sa1eago e Vag1o1oteo Sa1agg, Stopasa Sattate$e sopjtop(a(a sop 1a tepagGope <I ApAtea Sa(agg (13181407) es1. A. MesItgS. To1otpeG, Kegit PaPsagit zsggr^ogezI HUP/1, S111a sP Sab1e11o 1931. 32 G. SogpeNiz, I.aitep <1e Mopasgz UepeN Stotsop b.e te\zi$ Uepe(1 l, ^epeg1a, 1758. 1 SJ. Mouak, Ro^gjez( Zra I, 2aege 1957, 142143. 2 Makarski biskup se 1344. alio papi da je ve pre dvadeset godina bio priseljen da se premesti u Omi rgor1eg ossiraiopet t&s1e11it. Ipak je Krajina pala pod bosansku vlast tek 1326. kada je bosanski ban zagospodario dolinom doe Neretve. V. Trpkovi, Kad je Stepan II Kotrolani prvi put prodro u Hum, Istoriski glasnik 12 (1960) 154.
43 40l

2. OSVAJANjE HUMA 44 Literatura: V. Trpkovi, Kad je Stepan II Kotromani prvi put prodro u Hum , Istoriski glasn* 12 (1960) 151154; V. Trpko- vi, Branivojevii, Istorijski glasnik 3 4 (1960) 5584. 1 M. Dini, Sote$ SopzSapNpiv, Zbornik radova Vizantolokog instituta 7 (1961) 1 I: . : , , 151 21]5 14 (1902) 335 366; V, 11, ^ 118139.

799

'.

11. 2 M. Dini, Dubrovaki tributi. Mogori, Svetodmitarski i Ko- navaoski dohodak, Proviiun brae Vlatkovia, Glas 168 (1935) 207217.^ 3 V. Trpkovi, Oko Ustupanja" Stona i Peljeca Dubrovanima (1326 1333) Istorijski glasnik 1 (1936) 3960. 4 Znatno docnije je Vojislav Vojinovi potezao pravo na Ston i Peljeac jer je bio knez humski: Eeo bit soteb Se1t1, e! rip1a 51a&t eb1 Be<3e5 sotIit Se1t1, Ia ^io<1 tea eb1. J. Tadi, Pisma i uputstva Dubrovake Republike I, Beograd, 1935, 7. 5 K. Lgebek, Boodak biJpbkj, 2ogtk i b1aui \^a!gob1aua Ja16a, - VegPp 1908, 527-542.
4. BOSANSKA CRKVA I NjENE SUPARNICE 45 U KRILU BOSANSKE DRAVE

46 Literatura: G. Kabk1, Vodot g ra1aget 525590; J. idak, Franjgvaha OidJa' iz g. 1312/ 3 kao izeor 'Ja povi j est Bosne, Isto- riski asopis 5 (1955) 209220;

5. SjgkoU1s, Ohe dozpgzs e K gt ss 554568. 1 Up. A. Vogz(, 01e Ka1Kageg, 51i1Lag1 1953. 2 Prikaz uenja bosanskih krstjana oslonjen je na izvore koji su prikazani uz ostale glave ove knjige. 3 U Sinodiku cara Borila pominje se djed Sredca (Sofije) up. B. Oo1epbku, Te VodotIz, Satps1e 1948, 244245. 4 Pregled iiljenja i novi sasvim neuspeli pokuaj objanjenja: M. MIeIs, I Kgz 1jat sI VozpGa a11a 1ise LeG 1ogo topitepP >I rge1ta, Og1epSaIa sg15Iapa apa1es!a 149, Kota 1957, 117121. 5 3. Ki1s, Ttado^G boditIa i VokG KoSotzkoj, Zrotetk 105 (1956) 03. Naravno, to nije nikakav trag bogumila, ve samo svedoanstvo 47o gledanju na patarenske brane odnose. Ostali tobonji tra- govi su jo neubedljiviji. 6 To pre svega dolazi do izraaja u uverenju bosanskih krstjana da je njihov stareina pravi naslednik Petrov. Iz toga, ipak, ne sledi zakljuak da je bosanski djed imao poloaj nekog jere- tikog pape. 48 Najznaajnija u tom pogledu je izjava Jakova Beka pred inkvi- zicijom u Torinu 1387. o putovanjima ljudi iz Lombardije u Skla- voniju. Sam Jakov je bio poslat t 5s1aUoat rgo <Jos1g1pa rge- (Ps1a t1egaI1eg asJsIzsepJa e1 reg!es1e a ta@151pz 11s1et sot- togap1Jib. Ispravnost teksta vie ne dolazi u pitanje od kako je B. Kei/a, Ujeto<1oz{ojpo$1..., Kas! 270 (1949) tab. 8, objavio snimak sasluanja na kojem se jasno ita da se Jakov spremao da ide t 1oso sIsNig Vohepa ^iG 1osiz ziez!; s<1at (1ot1po (IsIig aapiz <3e Vohepa e4 ziez! <3js1i5 (Zottiz ge1 Kaz5epe. Za predstave lombardijskih jeretika o Vosni je izvanredno ka- rakteristina ova kontaminacija. Oni su znali da je vladalac Bosne bio ban, ali su isto tako saznali da Bosnom vlada geh KazzGe. U vreme kad se Jakov spremao na put vladao je kralj Tvrtko. U emu se sastojala promena nije bilo jasno tako je dolo do zanimljivog udvostruavanja: ban Bosne je potinjen kralju Rake

800

'.

49 .BOSNA I SRBIJA SREDINOM XIV EEKA Literatura: V. .orovi, Historija

Bosne 254256, 270272.

6. POETAK VLADE BANA TVRTKA

50 Literatura: V. orovi, Kralj Tertko 1 Kotromapi, Beograd 1925, 1 7; I. Ruvarac,' Banovanje Tvrtka 6ana 13531377, Glasnik Zemaljskog muzeja 6 (1894) 116 (= Zbornik Ilariona Ruvarca, Beo- grad 1932, 469487); I. Ruvarac, Tri dodatka k raspravi Baiovanje Tvrtka bana 13531377, Glasnik Zemaljskog muzeja 6 (1894) 611620 (= Zbornik Ilariona Ruvarca 488498). 51 1 Mladen II ubi je 1319, ugovarao brak Stjepana II Kotromania sa erkom Majnharda Ortenburkog i traio papsku dispenza- ciju. Nemamo pouzdanih dokaza da je ovaj brak bio zaista sklop- ljen. Poto se 1329. ban Stjepan sigurno oenio, ne ini se ve- rovatno da bi punih 10 godina ekao u sluaju da se kombinacija sa erkom ortemburkog grofa pokvarila. Brak sklopljen 1329, je najverovatnije bio banu Stjepanu drugi po redu. Toga puta se oenio jednom Bugarskom princezom. Jo jednom se enio 1335. i to sa Jelisavetom, erkom kujavskog kneza Kazimira III. Hro- nologiju ovih brakova je nedavno utvrdio T. U7a$Iei>8kG. Rgtusgupkl ggosPome <5o 51obipk6\u Ro1zkJ ge 51o^1apbgsgugpa ro1i<1tou/a \U lujekas XIIIXVI, 51isNa ggosIogpausge 8 (1963) 119120. 7. BOSNA U IZMENjENOJ SITUACIJI NA BALKANU I RAT S UGARSKOM 1363.
52 Literatura: V. orovi, Kralj Tvrtko I 719; G. bs, Zdgje Gg 1>05ap$ke opje I. O ta1i apa T^g1ka $ idagzkGt kga1jet 1*,jide- ^Iot 1 dod. 1363,

S1azp1k 2,ea1jbkoe igeja 15 (1903) 319325. 1 Kralj Lajo je poveljom od 27. maja 1358. preneo na sebe i srpski dohodak, ali je sve to ostalo na hartiji. Dubrovnik je tribute i nadalje plaao Srbiji i Bosni. 2 M. MesIgi, Oigoutk SiseNsa, Pos. izd. SAN SSH, Beograd, 1953, 69-75. 8. ZBACIVANjE TVRTKA I UNUTRANjE BORBE 53 Literatura: V. orovi: Kralj Tvrtko I 2127; I. Ruvarac, Banovanje Tvrtka bana 914; J. Mijukovi, Humska vlasteoska po- rodica Sankovii, Istoriski asopis 11 (1961) 2231; J. idak, 54 O vjerodostojnosti isprave bosanskog bana Tvrtka Stjepanu Rajkoviu, Zbornik Filozofskog fakulteta u Zagrebu 2 (1954) 37-^47. 1 M. Dini, Za istoriju rudarstva I, 4849.
55 10. RATOVI SA NIKOLOM ALTOMANOVI.EM I IRELjE 56 BOSANSKE DRAVE

16.

57

Literatura: M. Dini, O Nikoli Alto.manoviNu, Beograd 1932, 10 11. TVRTKOVO KRUNISANjE ZA KRALjA

801

'.

58 Literatura: F. ii, Studije iz bosanske povijesti II. Kad je oan Tvrtko postao kralj srpski i bosanski i kad je umro, Glasnik Ze.maljskog muzeja 15 (1903) 325327; M. Dini, O krunisanju Tvrtka I za kralja, Glas 147 (1932) 133145; N. Radoji, Obred hrunisanja bo- sanskog kralja Tvrtka I. Prilog istoriji krunisanja srpskih vla- dara u srednjem veku, Beograd 1948, 7782.

1 V. Ka<1ojs, Oo5a roz(apka g gaguoj zGagh $tr$kh go<1o$1oua, 1z1o- pjzkl 81a5k 2 (1948) 2136. 2 Upravo u Tvrtkovo vreme se poinje javljati legenda o Kotro- maniima kao vladaocima Bosne od njenog postanka. U XV veku se ve izriito govori o nemakom gotskom poreklu Kotroma- nia. Kao i u sluaju drugih genealokih legendi ne treoa ii za tim da se na osnovu toga rekonstruie stvarna genealogija porodice, kao to su to inili S. Tgie1ka, KoPje^ka G dto&1je rt^h Ko1totaphsa* ^az1a\t1 ujezk 41 (1933) i V. orovi, Pitanje 59 o poreklu Kotrolangsa, Prilozi za knjievnost, jezik, istoriju i folklor 5 (1925), ve treoa u legendi gledati izraz samosvesti porodice i traiti motive njenom nastanku. Oita je tenja da se Kotromanii veu za evropske feudalne porodice i da im se pripie velika starost. U Tvrtkovo vreme je legenda isticana kao bosanska paralela genealogiji Nemanjia. 3 M. Dini, Srpska vladarska titula za vre.e carstva, Zbornik radova Vizantolokog instituta 5 (1958) 12. 12. BORBA ZA UVRIVANjE NA JADRANSKOJ OBALI 60 Literatura: V. 'B.orovi, Kralj Trvtko I 4362; B. Kreki, Dubrovnik i rat oko Tenedosa (13781381), Zbornik radova Vizantolo- kog instituta 5 (1958) 2146; B. Kouaseu1s, Ttdo^gpa i $te<1pjo^eko^- poj Vo$pg, Zagajeuo

1961, 22-40. 1 M. Dini, Dubrovaka sred?evekovna kara'vanska trgovha, Jio- z1ouepbk1 151og15k1 sazor15 3 (1937) 119146. 2 O. KoUabeU1s, RtIod rtoisauapji gapa1$1ua i zteblgjeuekoupoj Vo$tgh, Sskpjak 151og15ko s1gi51ua Vozpe I Negsedou^pe 10 (1959). 3 Datiranje pohoda u Zetu zavisi od datiranja kratkog pisma kralja Tvrtka s kojim alje popa Ratka da primi dohodak u Dubrov- niku. Lj. Stojanovi, Stare srpske povelje i pisma I, 83. Kad se eliminiu godine u kojima su drugi primali tribut i kad Ratko vie nije dolazio kao kraljev poslanik, ostaje jedino 1379. godina. 4 Up. V. Krekig Dubrovnik i rat oko Tenedosa, Zbornik radova Vizantolokog instituta 5 (1958) 3537. 5 Sporove oko kumerka solskog" sam opirno prikazao u jo neobjavljenom radu Politiki ugovsgri Dubrovnika sa Srbijol i Bosnom. (Prvi deo se tampa u Zborkiku radova Filozofskog fa- kulteta VIII1 (Diniev zbornik). 6 Intervencija kraljice Marije, koja je po dubrovakoj molbi pi- sala svim dalmatinskim gradovima i traila da ne alju so u Novi i Brtanik, u stvari je zakasnila. 13. BORBE SA IGMUNDOM LUKSEMBURESIM 61 O DALMACIJU I HRVATSKU
62

Literatura: R. &b, Uoj^od.a Nt^oje Uikbgs Nt^aIpgs g pjedo^o

802

'.

63 b.o1>a (13501416), 2age 1902, 3269; V. orovi, Kralj Tvrtko 1 60 80. I. e(1egtapp, Mauagogbga a Vozpuak roNika Mag1a 2b1tops1 a1a11 (13821420), 5res1t1pa sbbeg1aiopit RasiNaib rNo- borjse ge81ae ipapsae 1Jp1Ueg5Iaib ENbaegape <3it^ieess1eb1ep- 815 78, BaPaabaeuagta! 1936, 40 63. 64 1 O. Sgetop1k, TJdo^ot hgte&i Tig^Jsa I I OigogtGJsa ob. 9 artIa 1387 dosIpe, S1aztk 2eta1jbkoe tigeja 1 (1946) 123127. 14. PRVI SUDARI BOSNE SA TURCIMA 65 Literatura: M. Dini, Dva savremenika o 6oju na Kosovu, Glas 182 (1940) 133143; M. Dini, Dukin prevodilac, Zbornik radova Vizantolokog instituta 82 (1964) (u tampi). 1 To proizlazi iz pisma kralja igmunda kojim trai od grada -' Kremnice 1000 dukata zajma do 25. avgusta: sit pob egapdet ehegsIit ad 1eb1it eai Jasoj rgohppe uepgit sop1ga apit obpepbet as poppi11ob get pob1g! aeti1ob e1 1pis1e1eb t1ep(Ptiz jpb1aigage. Povelja je objavljena kod Rejega H/2 311, pod 1395. go- dinom. Ve odavna je pokazano da na ispravi stoji 1389. bg&ga- (1ok 1875, 165 up. i ToP. 1ag 1908, 47. 15. TVRTKO I KAO KRALj HRVATSKE I DALMACIJE 66 Literatura: V. orovi, Kralj Tvrtko I 8390; G. b11^, Uo;g>os1a Nt^oje 6479; S. Iouak, Rogljez* Zra I, 2aege 1957, 203206.

67

Peta glava

68

NADMO OBLASNIH GOSPODARA (1391-1422)

69

Izvori

1 G. M1k1ozJs, Mopitep1a 8eg1sa, \\ep 1858; 5. Mo^akogps, 2akopbkJ brotep1S1 zgrbkj geta1ja bge<Jpjea ueka, Beograd, 1912.

803

3 4 5 6 7

70 ITaIosgu, 21i(1jep gig Sebs1s1e Vozp1epb ips! beg1epz 1t Mi1e1a11eg, Mipsep1-.e1r21 1914, 352.Povelja kralja Dabie za Hrvoja Vukia iz 1392 u prepisu KIega-UIego^Gsa, objavljena u V. 2iggp, AsSa SgoaIsa, Zagreb 1898, i povelja Ostoje za RadivojeviKe iz 1408, u nepouzdanom prepisu iz XVI veka izdana kod M1k1oz1sa, Mopitema Zetbgsa 385 i E. Gegtespa, AsSa Vozpae, 2age 1892, 87. Pouzdan je prevod povelje kralja Ostoje za brau Vukie iz 1417, 3. J^jijs, MzIpe IX, 433, dok su interpolisana imena u prevo- dima koje je pravio Ivan Tomko MarnaviN, najpristupanije u 71 V. KegszePs, Oe gedtz Oa1taIae, SgoaIae, 5s1a^otae, popiae rge O Rusku up. K. Lgesek, IGe te1a11egIse Kate1eg bet Kadizapsg, Ags1U Sig z1aU15se RIo1o1e 26 (1904). M. Puci, Spomenici srpski I, Beograd, 1958. Lj. Stojanovi, Stare srpske povelje i pis.*sa I, BeogradSr. Karlovci, 1929. 11,. TaPosgu J. Se1sjs, Kadiga ez Maduatotzgad bzzgekbIeSezetek ok1eueIata (Bjr1ota1agt ge1aCopit Ke1ri1jsae Kaeizapae sit gepo Nipeapae) Vis1are51 1887. J. Radoni, Dubrovaka akta i povelje I, Zbornik za istoriju, jezik i knaievnost srpskoga naroda, Gop1e5 gegit 51auogit Me- gGsPopaNit 2, Beograd, 1934.

N. 1og8a, L/o^ez e1 e^sStaIz roit zetg a 1Gz1ogte Aez stogzzabez ai XV* zges1e II, Rag1z 1899. 9 Ovaj period zahvataju knjige serije Ke{ogtaNope5 30, 31, 32, 33 i 34. Praznina postoji u godinama 13991402. i 14041406. vero- vatno stoga to su knjige unitile porodice iji su lanovi uestvovali u pokuaju pobune (vidi str. 197) kao to je primetio ve K. Jireek, AGSMU g z1aU15se RNo1oe1e 19 (1897) 586. Od 1415. godine se zapisnici Vea vode u posebnim knjigama od kojih su obrazovane serije As1a sopzNN Ma1op5 (za ovaj pe- riod t. 1), As1a SopzNN goea1ogit (t. I, 2) i As1a Mtopz sopzNN (t. 1, 2). Serija 11,eMege e sott1zz1op1 sN 1,euap{e je za ovaj period daleko brojnija, ali jo uvek ne potpuna. U nekim godinama su uz uputstva sauvana sva pisma upuena poslanicima u toku njihove misije. Dragocena su isto tako i pisma Dubrovnika stra- nim vladarima, naroito ugarskom kralju. Na bvaj period se odnose tomovi: 4, 5, 6, 7, 8. 10Uz poznate velike serije, znaajne pre svega za istoriju pri- vrede: B1ueg5a Sapse11ape (t. 2812), O^uegza ^o1ape (t. 1013), Tz- z1atep1a (t. 711) veliki znaaj dobijaju Ileg ta1ePs10git (t. 15) 1, atep1a (Ze {opz (t. 25). 11 U tomu I zbirke navedene u nap. 10. 12E. Mb1ug, 2zGdtop<1kogG ok1e^e11at I, N/1 i N/2, Vis1are51, 1951-1959. 13Tom. UO1. X i. 16. 14Navodi ih ii u svome ggregledu izvora za bosansku istoriju (v. str. 83): 5. Vaga^z SoLeh (Ir1otaIsiz zastg Kotat Gtreti sotIit jatae Te1ekg <1e Zgek I, Vis1are51:, 1895; I. Nacu1t. Nadu B. ^eee1uE.Kattegeg, SoAeh <Ir1otaNsiz <1otiz zetotgz sotg- 1itp 2gsu de 2Gs e1 Uavopkeb IVVIII, Vis1areb1, 18781895; J. Nag1, Zortop 52aas! k1ta1u uato 5 1bNepe1e. Ok1e^6Iat III, Zorgop 1889 1891; S. Iaeu, A padutpgIug e$ ztLataG dtbj
8

804

ViLarez!, 19101913. 15 G. 311S, MekoNko gzrtaua gg robe1ka XV & 1., 51appe JA2TJ 39 (1938) 72 129-320. 16 I-.. TaPbsgu, Map1o^ag kb^e1jata$ Vis1ap 1395, MTA Eg^ekegezek a 1bg1. 1is1otapu kogeo! 20 k. 4 52. 1905, 94112. 17 G. Ka6k1, RtIogg ga rogpez! 5obapbkG?1 ra 1atepa, Zgag1pe JA2TJ 1 (1869) 109-138. 18 Popis bosanskih rukopisa dao je V. ^gapa, KpjIe^pa pa$ 1ojapja i ateLo^jespoj Vo$t, Rou1ez1 gua1bk1 geta1ja Vozpe 1 NegseboU1pe, Sarajevo 1942, 794 822. Dopunio ga je J. $.ak, Rgo1et oeitPbP^a i Vo8p1, 2os1out5k1 6azor15 9 (1955) 156 n. 9. 19 Lukarevi ga citira kao s1is1z NagioJe NaguaCs sgob1a Eta- pie1e Sgeso, up. V. Mahigats, Jgiop Libgo^abkod G$ 1otgka Jakoia 1-.ikagetsa, IagosJpa 51ag1pa 8 (1924). Prema ovom piscu i njegovoj hronici gaji se mnogo skepse, ipak pada u oi da je jedan bo- sanski rukopis jevanelja pisao Manojlo Grk. Rukopis se istina datuje u poetak XIV veka, ali je poznato koliko su nesigurii paleografski i jeziki kriteriji na ovom podruju. U jednoj Hrvojevoj povelji se hercegu pripisuje titula veliki protoger kraljevstva bosanskog", oigledno grkog porekla, ali sasvim ne- poznata u domaoj tradiciji (javlja se na dvoru Osmanlija pred sredinu XV v.). 20 V. Jagi, Konstantin Filozof i njegov ivot Stefana Lazare- via, despota srpskog, Glasnik SUD 42 (1875) 244328. 21 3. 31apojeu1s, OGe Vgodtarge 31erap ^agagegpsz ght Kop$ 1apIp <1et RIo$orep a1$ Se$sGs{$(]ie11e, Agsju Jig b1aU15se RPo1oE1e 18 (1896) 409-472. 22 EegNaP '\L -g gpd.esks& Vepki}ptd.GdkeIep git Se$sgs 1e be$ 2eIaJ- 1et$ Kag$et Zgdg$tip 6.$ e<1. \\7. Akapp, VegPp 1893. 23 M. Dini, Vesti Eberharda Vindekea o Bosni, Jugoslovenski nsto- riski asopis 1 (1935) 352367. 24 Teos1ops1 s}e M1et. Be uIa as Gab Sop51apiep51ib Joapp1z ra- rae XXIII ib^ie ab 1iat e1 sagseget ejik, e<1. N. Natb 1, Mapit oesitep1sit Sop51apCe5e Sopsit... II, GgapsoGigC e1 1^1r51ae 1697, pretampano u N. Mejot 11t., Kegit Segtasagi 1ot1 III. Ne1taeb1as 1688 i 1lr51ae 1728. Odlomak o Vosni Je prepriao u svojoj frajburkoj disertaciji \\7. U1ajjs, JJetdapd de$ bozt- vsep Kbtdgegsez, Zagajeuo, 1926, 3536 nap. 1. On je otkrio i jedini iskoristio ovaj tekst. 25 01i055$, NGz1og1a Ro1opgsa, Oroga ota XXIV, es1. A. RggegsZgJeskj
Sgasoujae 18731873. 26 J. Tigosg, Stopgsa Nipdagogitp, es!. J. Zsu/apskpeg, Zsprsogs^ gs- gigp ipag1sagi I, \U1ps1ok)Ope 1748. 27 Lj. Stojanovi, Sgargs srpskgs zatsi i natpisi IVI, Beogrll 19051926. Zemaljski muze] u Sarajevu je pokrenuo jedan noip korpus bosanskih natpisa:

5g{atau sza1ad. ok1e^e\- 1ata I, VisJarez! 1887; E. ^agjpV. 1uapu1, Ok1e^e11at a Totpaj petp- ge^edeI 1o$opsgg Vapjju s$a1a(1 1bt1epe1eeg III, Vis1are51 1908 1928; 1j. TaIbsgu5. Nogu&1, Sob.eh (Ir1otaNsiz ragIit tedpo NipdatGae a&pehatit, SotIa 1iit OibGsga, Og5ahg e 1 Zgapa, Vis1a- rez1 1912; 1^. TaPb^gu 3. Vagaab, Sobeh b.Gr1otaIsi$ sotIit ps V1adau I., Vi<1are21;, 1897; Isti, Sobeh (Ir1otaIsi$ sotIit Ae Rtap- derapgbi$ III, MNN B1) 35, 38,

2ogp1k zgeJpjoujekoup pasrjza Voapo 1 NegseeoU1pe I, es1. M. ^eo, Zagajeuo 1962. Pored fotografije, dpo

805

transkripcije daju se i dva prevoda. Natpisi se, meutim, ms izdaju hronolokim redom ve po dosta nejasnim geografskim oblastima, to e uveliko oteati upotrebu korpusa. Poneki pooi natpis izlazi na videlo i u studijama o bosanskim steKcima, bi- bliografiju daje V. 31pseu1s, 51essg, VeoegasZ, 1962, i u korpusu bosanskih nadgrobnih spomenika od kojeg je do sada izalo sedam svezaka. ZgesZpjeuekou pasZegokzp! zrotets1 Vozpe 1 Negseou1pe I, A. Vepas, KaItCa, Zagajeuo, 1950; II A. Vepas, OJogo, Veogas1, 1951; III A. Vepas, ZgtokG Vtgjed, Zagajeuo, 1952; IV B. ZegejeU5k1| ^iLtet, Zagajeuo, 1952; V 5. Vez1a1s, Kirtez, Zagajeuo, 1954,' VI M. Ueo, Di&i, Zagajeuo, 1954; VII 5. Ve$1a1s, KaIpo^gk, 5a- gajeuo, 1962. 1. SLABDJENJE BOSANSKE DRAVE Literatura: G. b151s, Uojg;os1a Nt^oje 80101; S. lrkoviK, 74 O akovakom ugovoru, Istorijski glasnik 1-4 (1962) 310; J. Mi- jukovi, Humska vlasteoska porodica Sankovii, Istorijski a- sopis 11 (1961) 36-42. 2. JELENINO MEUVLAE 1395-1398 75 Literatura: G. b11s, Uojuoba Ntuoje 125129; J. Kas1op1s, Ieg Sgozoj^o&e ^op Vovtep 5apsGa1j Ntats Ko$a2a, Ags1U g 51aujzse RNo1o1e 19 (1897) 387392; J. Radoni, O tsnezu Pavlu RadenoviKu, Priloak istoriji Bosne krajem XIV i poetkom XV veka, Letopis Matice srpske 212 (1902) 616; M. Geci, Prilog bosanskoj istoriji (13971399), Istoriski glasnik 1 (1953) 5563. 1 Na elu igmundovih protivnika je, izgleda, stojao ura Radi- vojevi. Dubrovani su nekoliko godina docnije tvrdili da se on u vreme smrti kralja Dabie naao u Bobovcu i da je porodicu poslao u Dubrovnik. Uskoro se i sam sklonio u grad pod Srem, jer je kralj igmund traio njegovo izruenje. 1^ei. sI 1,eu. 4 {. 29. I bosanski kralj je, po tvrenju Dubrovana, zahtevao predaju ura Radivojevia. Ali to se svakako odnosi na poetak Osto- jine vlade. ura je i 1399. bio u najtenjim vezama sa kraljicom Jelenom. Up. nie nap. 2. 2 O isplatama dohodaka u vreme Jelene up. M. Dini, Dubrovaki tributi, Glas 168 (1935) 2189, 2345. Da Jelena nije obnovila ugo- vore ne svedoi nam samo injenica da povelja nije sauvana i da nije u zapisnicima iz ovih godina nigde ostalo traga o povelji, ve i injenica da su Dubrovani docnije, prilikom sklapanja mira s Bosnom 1405, prepisivali sve povelje od Tvrtka nadalje i 73

806

'

u kojem se opet ne javlja eventualna Jelenina po- velja. 1-1e1. <J) 1-eu, IV 80. Samo nekoliko godina kasnije, Dubrovani, su tvrdili da se obnavljanje ugovora vri aL odph tpMasgop sI $edpot poio. L-e!.. sP 1^eu. IV 1 90. Kraljevi koji su bili zbaeni, pa docnije ponovo doli na vlast, potvrivali bi ponovo sve ranije ugovorne po- velje, pa i svoje eopstvene. Sve to pokazuje da bi elja Dubrovana u pogledu ugovora bila ispunjena da se na Jelenu gledalo kao na pravoga kralja. Ovako je i u ugovornim odnosima na njenu vladu protegnuta povelja Dabie, na koju se Jelena, uostalom, pozivala i posle dolaska Ostoje na presto. V. nie str. 369 nap. 16. Kada je otkrivanjem greke u Jorginom izdanju, M. Geci, Prilog bosanskoj istoriji (13971399), Istoriski glasnik 12 (1953) 56, definitivno uklonjen iz bosanske istorije tobonji pretendent iz 1397, za koga su neki smatrali Ostoju, a neki Tvrtka II, jedan novi izvor nam uvodi drutog neoekivanog pretendenta. On je u stvari poznat iz hronike Ivana Turocija geh 1kas kontami- niran sa vojvodom Isakom. Kako je tamo vezan za Vrhbosnu i Turke u doba Mehmeda I, V. K1a1bi, Tko je 1o teh Ikas, Vo5pep51a 2aege, 1879, 1215, nije bilo teko da pokae da se itavo ka- zivanje odnosi na turskog vojvodu Isaka. Pokazalo se, meutim, da je Turoci ovog 1kas naao u svojim izvorima i netano uklopio, ali da to nije fantom. Nedavno je u izvodu objavljenl jedna povelja kralja igmunda iz 1397, kojom se daruju sinovi Petra i Jovana <1e MasesJopua, zasluni zbog ratovanja kod Ni- kopolja i rgo pese hei 0SS1510pe 1kas JII 1ksop1$ rto tede Vozpe ze detepOz, potuenog prole godine u tamikoj upaniji. E. Ma- 1ui$g, 2$Gdtpop&koN ok1e^e11b.t I, Vi<3areb1, 1951, 513 reg. br. 4653. Up. K. 01>ettaueg~1. K. Notgia1, Eu iap1b1a e1e1e S5 tpkos!e5e a Mosasv kogiI euCgedekep, Zgagadok 93 (1959) 77779 nap. 19 i 29. Iako je ime i oca i sina teko prepoznati i otkriti na oblik, ipak se moe ui u trag ovoj porodici. Ona je pripadala pristalicama i saradnicima Horvata i Paline u vreme naj- eih borbi protiv igmunda Luksemburkog. Ve u junu 1387. igmund je hvalio Ladislava Looncija to se istakao u borbama asZuegbib pob1go5 te1e5 as gee pob1p aeti1ob e1 s1e- rges1a1oge5, 81bpap1eg Joappet e1 1^as1151ait 105 Re {1 Rai11 s!e Nop^aI, as Joappet SgisIegit 1it Joaptb <1e Ra1u5pa, Etegjsit 1it diop<1at Aps1geae ^'auuode, 1kas e 1 U/ 1k jto$ 1k1oN$ d.e Otuaia as se4egob... E. Uagji, Ok1e^at a Totaj-petgeied&eI 1o$opsgG V&p{1u-s$a16(1 1bt1epe1&eg I, Vis1are51, 1908, 390. Nema ni- kakve sumnje da je u oba sluaja re o istoj porodici, iako je ime oca nejednako itano. U istonoj Bosni su svakako njihove zemlje, . Mazali, Kraj iz koga su Pavlovii poreklom, Glasnik Zemaljskog muzeja 45 (1950) 219223, dokazuje da Pavlovii vode poreklo iz okoline Sarajeva. Iako nije sigurno da je Pavle Radenovi poetkom XV veka go- spodario Vrhbosnom, za Mazalievu tezu govori injenica da je Pavle posle ubistva 1415. sahranjen ba u Vrhbosni. Pavlov akt od 25. marta 1397. ne predstavlja ugovornu ispravu ve zakletvu primljenog dubrovakog graanina. Karakterlstino je u najveoj meri da je u tome aktu obeao slobodu kretanja i
24 S. irkovi: Istorija srednjovekovne bosaishe drave napraviJgi popis

76

77 bezbednost dubrovakim trgovcima, to predstavlja centralnu taku svih oosanskih ugovora s Bosnom i Srbijom. 7 O tamnim poecima Kosaa up. M. Dini, Zemlje hercega od svetog Save, Glas 182 (1940). 8 Iako se uzima kao sigurno da je Sandalj traio za sebe sveto- dmitarski dohodak, iz dubrovake odluke Ke*'. 30, I. 86 to ne pro- izlazi nuno. Dubrovaki odgovor Sandalju da e poslanik ii kod kraljice da obavi stvari, dozvoljava i tumaenje po kojem bi Sandalj za kraljidu traio ovaj dohodak.

807

'

9 Ukorenjeno je miljenje da je Kotor posle smrti kralja Tvrtka I bio potpuno samostalan^ up. I. Sindik, Komunalno ureenje Ko- tora, Pos. izd. SAN 165, Beograd, 1950, 35. Ve s obzirom na po- loaj Kotora to ne izgleda mnogo verovatno. N. Sops, SgaL Kosog s1o do<1. 1420, z ozoMIt o&ggtot pa ozapzki rte^1az1 (13851420), 31aga SgasIzka b. g., rauna i godine posle Tvrkove smrti u doba bosanske prevlasti, ali dokaze ne daje. Dubrovani su 14. novembra 1397. odbili ggredlog da se pie Sandalju ^ios! sJebeaJ; 1eiage jrzi 5a1e s!e 5o1ogta e4 ropege 1p sotegs1o Sa1ap. Ke^. 31, (. 104. Na tu ideju su mogli doi samo ako je Sandalj imao kontrolu nad Kotorom. Ve je J. Kas1os, pet Sgozzuoj^ode 402 nap. 2, pokazao da je Kotor 1403. priznavao vlast Ladislava Na- puljskog, oigledno posredno preko bosanskih gospodara. Pravo na prihode od soli koje je nekada pripadalo srpskim vladarima ostalo je Sandalju Hraniu ak i posle predaje Kotora Veneciji. Up. A. Oato\as, Ko(og, rob M1e(adkot KeriIkot, 2age 1934, 25-26. 10 O Batalu up. I. Ruvarac, Draga, Danica, Resa, Glasnik Zemalj- skog muzeja 3 (1891) (= Zbornik Ilariona Ruvarca, Pos. izd. SAN 103, Beograd, 1934, 339 44) i S. Tgie1ka, Sgo&tsa 6ozapzkod (er&je Va(a1a, obte(epa kob. Sotpjed Titbega (ko1ag: Tgauk), S1a- 5tk 2eta1jzkoe tigeja 27 (1915) 365374. 11 Lj. Kovaevi, Znamenite srpske vlasteoske porodice srednjeg veka, Godinjica Nikole upia 10 (1888) 199214. Up. i genea- loku tablu u M. Dini, Dubrovaki tribugi, Glas 168 (1935) 257. 12 O njima up. M. Dini, Za istoriju rudarstva u srednjevekovnoj Srbiji i Bosni, I, Pos, izd. SAN 240, Beograd, 1955, 3842. 13 To se sa sigurnou utvruje na osnovu povelje kralja Ostoje za vojvodu Hrvoja iz *1400, M1k1ob1s, Mop. Zet. 247, gde se u popisu ljudi koji su utvrivali granice javlja znatno vei broj sela ove upe nego u samoj darovnici. Iz teksta povelje se takoe vidi da je posebno ispitivano ta pripada gradu, ali se isto tako u po- velji govori da je darovana itava upa i grad Bistriki. 14 J. Mijukovi, Humska vlasteoska porodica Sankovii, Isto- riski asopis 11 (1961) 4142. 15 Vesti i miljenja o poreklu Ostoje u S. Sgetobtk, RgosJa ja dozapzkod rptotja pibgo^pGki, S1azp1k 2eta1jzko tigeja 40 (1928) 111-6. 16 Nekoliko dokumenata s poetka Ostojine vlade u kojima je po- menuta ili potpisana kraljica Gruba izazvalo je itavu malu literaturu o problemu Jelene i G^rube. Samo po sebi pitanje je 78 dosta beznaajno, ali su neka predloena reenja imala daleko- senije posledice za tumaee istorije Ostojine vlade. Kako se kraljica Jelena javlja 1395 1398 a Gruba neposredno zatim u toku 1399. V. K1ajs, Roe5( Vozpe 208, je, kao to emo videti s pravom, mislio da je to ista linost koja se prvo javlja pod imenom Jelena, a zatim pod imenom Gruba. V. 'B.orovi, Historija Bosne 614 615, je u posebnom ekskursu svoje knjige osporio to mi- ljenje na osnovu tri argumenta: 1. to se Gruba nikad ne pot- pisuje kao Jelena, 2. to se javlja tek 1399. i 3. i najvakije, to u svom pismu od 5. marta 1399. izriito kae a mi hotenijem boijim zdravo smo dokoli je zdravo gospodin kralj Lj. Stoja- novi, Povelje i pisma I, 475. Uz to je dodavao da je ve Jireek zapazio da su pisma Grube pisana drukijim pismom od Jeleni- nih. orovi je zakljuio posle tih rei nema nikakve sumnje da ona nije i ne moe biti Dabiina udovica kad joj je mu kralj iv i zdrav". To je pisca Historije Bosne odvelo do uve- rena da je Gruba ena jednog od kraljeva s kraja XIV veka, Ostoje ili Tvrtka II. Poto je kod Ostoje nailazio na tekoe jer se javljaju dve njegove ene, ali ni jedna nije Gruba, orovi je dodelio Tvrtku II za koga je, usled svoje zablude, verovao da se u ovo doba javio u Bosni. Na ovo pitae se posle rata vratio

808

'

79 S. Sgetobk, Vozapzka kgaCGsa Sgia, Sos11bpjak opzkoe <1gi- 51Ua V1N 4 (1952) 148163, analmzirajui podrobno sve izvore u kojima se javljaju Jelena i Gruba. Jo odlunije nego orovi, on je insistirao na in>enici da Gruba ima ivog mua, pa je skrenuo panju na jo jedno mesto iz njenog pisma gde govori Dubrovanima da je dobro da potuju svoje plementine i obita kojim ste se obitom obitovali momu gospodinu kralju i meni. Za- pazivi da Tvrtka II nema u ovo vreme i da Grubu pomau i slue ljudi kralja Ostoje, remonik je potpuno odbacio kom- binaciju da je Gruba ena Tvrtka II. Preostalo je, s njegovog stanovita, samo reenje da je Gruba ena kralja Ostoje. Smetnje takovom tumaenju su se pojavile u injenici da se januara 1399. kao Ostojina ena javlja Vitaa, a februara Kujava koja i docnije ostaje s Ostojom i pominje se posle njega sve do 1435. Bilo je nemogue da se u martu 1399. nae jo neka trea ena kralja Ostoje. Da bi se te tekoe oslobodio, remonik je identifi- kovao Grubu s Kujavom. On je, meutim, nasuprot T1oroviu, otkrio jake veze izmeu Grube i kraljice Jelene. Pisma Jelene i Grube pisao je ipak isti pisar, i Gruba je upotrebljavala peat kralja Dabie i to onaj isti koji i Jelena, najzad njena okolina: ore protovestijar, ura Radivojevi i dr. se javljaju i uz Jelenu i uz Grubu. Bilo je to opasno po remonikovu tezu, ali on ni.te mogao, ve iz hronolokih razloga, izjednaiti Grubu-Kujavu s Jelenom, ve je napravio kombinaciju da je Kujava Jelenina . ki. Time je dao vei znaaj itavom pitanju. Ostoja bi doao na presto time to se vezao za Dabiinu ker. Najvanije na emu insistiraju oni koji odvajaju Jelenu od Grub? je spomen kralja u pismu od 5. marta 1399 a mi hotenijem boijim zdravo smo dokoli je zdravo gospodin kralj. Kada se to mesto i itavo pismo blie zagledaju vidi se da kralj, do pjeg zdravlja Gruba toliko dri, ne mora biti nuno njen mu. Stilizacija je ak takva da bi trebalo dati posebne argumente za takvo tumaenje. Drugi spomen kralja ak iskljuuje Ostoju. Obit u dubrovakoj 80 i bosanskoj terminologiji toga dooa znan ugovor i Gruoa u stvari tErdi da je dobro to Dubrovani potuju ugovor kojim su se vezali momu gospodinu kralju i meni-. Kako je ugovor Ostoje s Dubrovnikom sklopljen samo mesec dana ranije, 5. februara 1399, a posao Grube s Dubrovanima oko zaloge nekih srebrnih zdela u kojem Se poziva na obit-* je, bez svake sumnje, stariji, ba to pismo pam Grubu vezuje za kralja Dabiu. Sve nas to vraa ve iznetom Klaievom miljenju po kojem je u stvari Gruba drugo ime Jelenino, koje je upotrebljavala posle silaska s prestola. To miljenje ima vrst oslonac u savremenom nadgrobnom nat- pisu Vignja Miloevia, od kojega je Klai i polazio. Pokojnpk je bio obdaren dugim ivotom tako je stigao da slui banu Stipanu n kralju Tvrtku i kralju Dabii i kraljici Grubi i kralju Ostoji. Tu nam je potpun spisak bosanskih vladara u XIV veku i u njemu se Gruba nalazi tano na mestu Jelene, jedine ene koja je jedno vreme sedela sama na bosanskom prestolu. 3. USTUPANjE SLANSKOG PRIMORJA DUBROVNPKU I BOSANSKI ZEMLjINI ODNOSI 81 Literatura: S. Sgetozk, Rgobaja bozapzkod Rtgtotja Oibgoi- pgki dob.. 1399. g kgaC Oz{oja, S1aztk 2eta1j5ko tigeja 40 (1928) 109-126. 1 Zbog oskudnosti grae i literatura je sasvim nedovoljna i slaba. Postoje svega dve rasprave o agrarnim odnosima u Bosni: S. Tgi- e1ka, Ngz 1otGska rotoda adtagpod rIapja i Vozpg, S1aztk 2etaj- zkoe tigeja 27 (1915) 109123; A. Solovjea, Pravni poloaj seljaka u srednjevekovnoj Bosni, Pregled 2 (1947) 244 250. 2 O carinama u primorskim oblastima up. R. Gruji, Konavli pod raznim

809

'

ga ozros!ag5ki roujez! Ngua1zke, 2aege, 1955. 3 R. G,ik51S5, Sobeh 7.Gsu XII, Vis1are51, 1931, 8687.

gospodarima od XII do XV veka, Spomenik 66 (1926) i B. Ko11eg, AdtatportoGg^o&t obpozG pa robtisji Oi&touaske Eeri- Ike 0(1 XII bo XV z1o1esa, Sga<1a

810

'.

82 T. Okjd, I-ez KtgzIapz (VodotIez RatjaIz) <1e VozpGe s1argez bez bositepSz 1itsz GpebIz, bi<Zo5^og5sipep 19 (1960) 122129, izneo je na videlo itav niz podataka o batinama, vinogradima i drugim posedima krstjana". Neka zemljita imaju samo u imenu atribut krstjanski i svedoe samo o vezi toga zemljita i krstjanau prolosti. Za neka se kae da su u rukama krstjana ili da su drana od krstjana. Poto se u defte- rima, koji su nastali u vreme posle sloma bosanske crkve, naziv krstjana daje i seljakim porodicama koje se dre starog ve- rovanja, iz toga se ne bi smelo zakljuivati sa sigurnou o po- sedima patarena. Jedan podatak se, meutim, moe uzeti kao si- guran svedok. U defteru br. 157 iz 15281530, spominje se u selu Orahovici u upi Neretvi zemljite Babino Brdo koje je prokleti kralj oduzeo krstjanima" i darovao stanovnicima sela. Vest se oigledno odnosi na progone za vreme kralja Tomaa i jasno suprotstavlja krstjane gospodare zemljita seljacima.Stvari e nesumnjivo biti jasngije i zakljumci pouzdaniji kad odlomci iz deftera budu t eh1epbo objavljeni. 4 S. irkovi, Herceg Stefap Vuki Kosaa i njegovo doba, 206'7 219-20. 4. PRIVREMENI USPON BOSNE

83 V 84 Literaturg: R. bs, UojroLa Ntuoje 127183; J. Ka<1os, Bsg Sgobbiojoos1e 392399; J. Radoni, O kpezu Pavlu 1633; S. bkpuas, Ka( 1>o$apzkod kta1ja OzGoje za Oigo^tkot, Uebk Uojpob tigeja 5 (1958) 35-60. 1 B. Kreki, Prilozi unutraoj istoriji Dubrovnika poetkom XV veka, Istoriski glasnik 12 (1953) 6370.
5. BOSANSKO-UGARSKI RATOVI 85 Literatura: G. Uoj^oLa Nt^oje 184224; J.Kas1ot<5, Oeg 86 Stozz^oj^obe 399418; J. Radoni, O knezu Pavlu 3346; M. Dini, Vesti

811

'.

Jugoslovenski istoriski aso- pis 1 (1935) 352-367. 1 To proizlazi iz pisma Dubrovana od 4 marta 1408, Se1sJs, SGr1. Kad. 178, uputstvo objavljeno nz prethodnoj strani je pogre- no datovano u izdanju, na originalu jasno stoji 2. maj 1408. 2 Sos1eh er151o1ap5 Uio1sN, Mopitep1a Ro1opJe 151og1sa VI, Kga- kb' 1896, 171-172.
Eberharda Vindekea o Bosni,

3
4

6. JEDINSTVO I PODELjENOST BOSNE 87 Literatura: M. Dini, Dravni sabor 6270. Kapi 1 kapip-pate ga Vo5ap5k1, Negseeouabk1, 2uogp1bk1, KPbkJ, Sgpoog5k1 1 Zkas1ag5k1 5aps1Gak, Mopitep1a Tigs1sa 151opat 31a- \*ogit MepsNopaNit i51gapIa 1, Zagajeuo 1957. Tri kanuna o vla- sima Hercegovakog sandaka, oblasti Pavlovia i kraljeve ze- mlje str. 1214, ed. N. Filipovi, pokazuju veliku srodnost u obavezama i zadravaju hrianske praznike SBurevdan) kao rok predaje dabina. Po tome se sme zakljuivati da su obaveze iz predturskog vremena i da su bile relatizno ujednaene. U heraldikim zbornicima iz turskog vremena se opaa upadljivo veliki broj tobonjih grbova porodica koje su u stvari vlaki katuni. Up. A. Solovjev, Postakak ilirske heraldike i porodica Ohmunevi, Glasnik Skopskog naunog drutva 12 (1932) 79125, Isti, Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku, Glasnik Zemalj- skog muzeja 9 (1954) 87135. Podizanje steaka, veoma raireno meu vlasima u XV veku, takoe je izraz tenje za drutvenom afirmacijom. Sluajno je poznato njegovo rodoslovlje, Lj. Stojanovi, Stare srpske povelje i pisma II, 171172. O Brajlu kao trgovcu up. B. Ko- uase\ps, Tgdo-ota i $ges1pjeuek0i710j Vozpg, Zagajeuo 1961, 4445, o4, 118-120, 126127. M. Dini, Dravni sab&r srednjevetsovne Boste, Beograd, 1955, 65. 7. PRIVREDNO I KULTURNO DOZREVANjE

gajeuo 1961; V. Ngavak, gsaj rtgtogzkg rggugebpg seMaga pa s1ti- Cuepoekopotzki G$ 1oggji Vozpe I Netsedoute i ztebpjet ieki, Rge1es1 5 (1953) 383385; S. Radoji, Reljefi bosanskih gs hercego- vankih steaka, Letopis Matice srpske 387 (1961) 115. 1 Upravo ovaj primer, iznet od M. Dinia, Za istoriju rudar- stza I, 645, pokazuje da visina carine nije neposredno zavisila od obima proizvodlje, ve da su veoma veliku ulogu igrali i uslovi pod kojima je carina davana u zakup. 2 Up. D. Kovaevi, Trgovaka knjiga Nikole i Luke Kabuia, Istoriski pregled 1 (1954) 4618. D. Kovaevi je priredila i izdanje ove dragocene kn>ige. 3 Nije poznato koliki je gtrocenat rudarske gtroizvodn>e pripadao vladaocu. Po jednom kanunu iz prvog perioda turske vlasti prvo se uzimala desetina od rude, a zatim desetina metala dobijenog iz preostalog dela rude. Prema tome je skoro jedna petina odla- zila u carinu. Nismo, meutim, sigurni da je takaa reim bio i pod bosanskim vfaljevima. 4 J. uri i R. Ivanievi, Jevanelje Divogia Tihoradia, Zbor- nik radova Vizantolokog instituta 7 (1961) 153161. 5 Literatura o stecima je postala ve vrlo obimna. Probranu bibliografiju daje . Strievi u knjizi: 51essg, Beograd 1963 (u dodatku, nepaginirano). U predgovoru iste kn>ige A. Benac daje opti pregled problema steaka. M.

88

Literatura: O Kouaseu^s, Tgdoota i $ges1pjo^eko^poj Vozpg, 5a-

812

'.

Vencel, saradnmca Vartburg instituta u Londonu je izradila obimnu studiju o hercegovakim stecima. Ona mi je iz svoje jo neobjavljene studije saoptila niz podataka i zakljuaka, koji su mi bili dragoceni, zbog toga sam joj duboko zahvalan. Up. sada M. ^epge1. Vozpgap apb. Netgedo- ugpgap 1otbz 1ope$-o tas!e (et apb. gou, ZisZozIogzsipeep 21 (1962) 102-143. 6 V. Ngaak, RgIod &a1ouapji etsedo^askh $1esaka , azk geta1j- zkob tigeja i 5agaje\gi 8 (1953) 325328. 7 Hriansku simboliku predstava na stecima dokazuje M. MPe- Cs, I Kt$ 1japG d.g Vo$ta a11a 1ise s!eg 1oto topitepI <I rge(ta, Opep1aPa spzCapa apa1es1a 149, Kota 1957, a dualistiku A. 5o- 1oujeu, VodotIeMgk ipb VodotIepdta&eg t s1etg $p6$1agog$sep JiapDetp, Uo1kegp ips! KiCigep 5is1o81eigora5, Mipsep 1958, 173199. 8 O tobonjem simbolizmu slova na bosanskim stecima pie M. Mileti u radu navedenom u prethodnoj napomeni. Zanimljivo je da se slova koja navodno imaju simboliki smisao javljaju samo na mestima gde normalno stoje po svojoj fukkciji. 9 S. SgetobPJk, Oge $egbg$se sIr1ota(G$se Mti$ke1, 51isNep gig aIegep. Se&s1bs1e Obkeigoraz II, SgagKo1p 1959, 1031D5. 10Bogumilski karakter steaka beskompromisno zastupa A. Solov- Jev u radu nav. u nap. 7. 11 R. ApbeIs, 15korag)ap;e tga $ted.pje^ekoupot dtab.i Voousgh, Ageo- 1ok! rgeE)esZ 1 (1959) 159-161. 12Up. V. uri, Minijature Hvalovog rukopisa, Istorijski gla- snik 12 (1957) 39 52. O ostalim minijaturama bosanskih rukopisa up. S. Radoji, Stare srpske minijaturs, Beograd 1950, i J. Mak- simovi, IlustracCje mletakog zbornika i problem. minijaturs u srednjevekovnoj Bosni, Istorijski glasnik 12 (1958) 117 130. 8. UNUTRANjE BORVE I POETAK TURSKOG PRITISKA 89 Literatura: J. K.as1ots, Oeg Stozz^ojuo&e 426441; G. 511S, Uojg>os1a Ntioje 225235;J. Radoni, O knezu Pavlu 4752; S. irkovi, Dve godine bosanske istorije (1414 1415), Istoriski glasnik 34 (1953) 29-41. 1 V. Sogougs, b1opja Vozpe 430, pogreno je verovao da se Stefan Ostoji jo 1423, nalazio u Bosni.
90 esta glava

91

UVR.IVANjE KRALjEVSKE VLASTI (1422-1454)

92 Izvori 1 Dve od njih (kralja Tomaa za brau Dragiie iz 1446, i Jurja Vojsalia za Radivojevie iz 1434) izdate su od Mikloia, Mopitpea 5egjsa, U1ps1ok>opae 1858; a trea, sauvana u kasnom prepisu, objavili su Kiki1jeu1s, As 1a StoaIsa, 2abge, 1863; T41- 1osguVagaaz, A V1adau-sza1a<1 ok1e^e11ata, Vis1are51 1897; i V. &ig- t, Nt^agzkG zrotpjemsG I, 2aEge, 1898. Falsiftsat potie od Ivana Tomka Mrnavia koji je, kako se moe uporeivanjem utvr- diti, zamenjivao destinatara nekim svojim izmiljenim pretkom, a ostali deo povelje verno prevodio. Povelja Tvrtka II tobo za Ivana Mrnavia je osobito vana zbog

813

'.

toga to je imala dodatak od djeda crkve bosanske, koga je Mrnavi u prevodu pretvorio u opata. Najpristupanije je u V. A. KegsgePs, Ve tedpgz OaGtaIae, StoaIae, 51aioae poIIae rteNtGpate 5, 2age, 1763, 247. O Mrna- vievim falsifikovanim poveljama up. N. Radoji, O bva ru- kopisa Ivana Tomka MarnaviNa, Zbornik Matice srpske za knji- evnost i jezik 1 (1953) 36. 2 Lj. Stojanovi, Stare srpske povelje i pisma III, Beograd Sr. Karlovci, 1929 1934. 3 N. 1oga, A/o1e e 1 eh(gai$ roig beggzGg a 1' 1z 1o 1te <Gez stoG&zaAez ai XV' zGes1e II, Rapb 1899. Na ovaj period odnose se sledee knjige odluka Vea: S OPE . ko. 3-13; Sopz. Mtib 3-13; Sop$, Ma1i5, 2-9. 4 Datume pojedinih pisama sam utvrdio u radu o Stefanu Vuk- iu Kosai i obeleio u zagradi prilikom citiranja. Za ovaj 93 period dolaze u obzpr kljige G^eIege e S015510P1 sP 1^e*/ate 8, 9, 10,11, 12, 13, 14 i 15. 5TaPosguO. Se1s1ns, Kaeiga ez Mauuagogzgad b55gekoIe(.:5etek okJeueIaga, VisJarez!:, 1887. 6 1^atep1a s1e GOGJZ t. b27 Ojuegza SapseNapae t. 4264. 94 O^uegza MoSagJae t. 1339. Oevia t. 1429. Tezgatepsa t. 11 15. 7 Prva i trea sveska zbirke navedene u nap. 3. 8 5. 1_ji1s, 1~1zIp e o b o& pozaug Ji gpoda 51a^epz( ^a I M1 eske Ns- ri&Ike VIII X, 2age6. 18891891. 9 M. 5ipj1s, Rt Io 21 ha i >sot gj i bozapzko- i epesgj aphkg os1poza 1 4 2 0 1 4 6 3 , N1z(:og1J5kJ gogk 14 (1961) 119144. 10 S. Sgetozk, Ko 1ogzkg Aikap g s1gide IzSgpe, S1azp1k 2eta1j5ko tigeja 33 (1921) 115-196. 11 I*. TaPbsgu, $1i<Iep git SezsGs(e Vozpgepz ils! Zetbgepz ggtg MG(1e1a1(et, MipsepI^rg^, 1914. 12 R. 1^iks51sz, XV ZgagasI rarak ok1e^e1eG 111, Vis1are51, 19311938. 13 I. Te1ek1, A Nipubgak kota Maduatotzgadop XXI. VisZarezS, 1853. 14 N. ^o1kap, Iet Vggejtesze! sJez Epeaz ZI^giz RgssoGotpgt, Gop1ez gegit ai51pasahit 67, ^jep, 1818. 15 Appa1ez Kadizgt ApoputG Ket N 10. b.e Kadtpa, es1. 5. G^oso, MZNZM 33 1, 2age, 1883; Stotsa KadizGpa JipI Keza (a opte igjz iz^ie aJ appit 1451) Net Joaptz Sips1i1ae (14511484), es1. 3. GJoso, MZNZM 35 2, 2age, 1893. 16 S. irkovi, Vesti Brolja da Lavelo kao izvor za istorijgJ Bosne i Dubrovnika, Istorijski asopis 1213 (1963) 167188. 17 V. Jagi, Konstantin Filozof i njegoe ivot Stefana Laza- revia, despota srpskog, Glasnik SUD 42 (1875). 18 Bertrandon de la Brokijer, Putovanje preko mora, ed. C. efer (pretampano) preveo M. Rajii, Beograd, 1950. 19 1oapz s1e Tgbsg Sgotsa Nipagogit, es1. S. ZsapsIpeg, ZsprSogez gegit Nipag1sagit I. U1ps1oopae 1746. 20 ^a t(a sN 5. Sgassoto (1e11a Matsa (13931476) reg !ga ^epagto da Gapapo (14361506) 51isa1a e esZPa sZa r. M. 5a1;1ot, 2aga 1940. Izdava koristi i podatke iz biografija Djanbatiste Petrua i Aurelija Simaka de Jakobiti. Na ovu knjigu mi je skrenuo panju, i ustupio mi je, dr Ante Strgai iz Zadra na emu mu srdano zahvaljujem.

814

'.

21 Mopitep(a Sopsotit depegaIit zaesiI sJesgtg digp(g. Sopsit VazIeepze, 5spr1ogit i. I, II, VI, ^ts1oopae 185760. 22 Lj. Stojanovi, Stari srpski rodoslovi i letopisi, Beograd Sr. Karlovci, 1927.

815

'.-

95 Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi IIII, Beograd 19021905.UNUTRANjA KONSOLIDACIJA I OBNOVA UGLEDA BOSNE 96 Literatura: J. Kadots: Vet Sto&z^oj^obe 448456; A. Ivi, Vojvoda Radoslav Pavlovi, Letopis Matice srpske 245246 (1907); M. Dini, Dravni sabor 5355, 6769. 97 1 V. Kgekls, Oiogogtgk (Kadive) e 1 1e 1~,e^ap1 ai tpouep ade, Rapb 1_,a Naue 1961, 4647^ reg. br. 681. 1. POVRATAK UGARSKOJ 98 1 U toku bosansko-ugarskih pregovora 142527 reavano je i pi- tanje Usore. Izgleda da je obnovljeno stanje od pre dve decenije. Grad Srebrnik, oko koga su se nekad vodile tolike borbe, doao je u ugarske ruke. Poetkom 1430. u njemu sedi Matko Talovac. 2. KONAVAOSKI RAT I NjEGOVE POSLEDICE 99 Literatura: S. Tgie1ka, Kopa^bzkG ta 1, S1abgik 2eta1jbko ti- geja 29 (1917); V. orovi, Despot ura Brankovi prema konavao- skom. ratu, Glas 110 (1929); V. orovi, Kako je vojvoda Radoslav Pavlovi prodavao Konavle Dubrovanima, Godinjica Nikole u- pia 36 (1927). 1 M. Dini, Za istoriju rudarstva u srednjevekovnoj Srbiji i Bo- sni I, Beograd, 1955, 4041. 3. BORBA O SANDALjEVO NASLEE I PRIVREMENA EKSPANZIJA BOSNE 100 Literatura: S. irkovi, Herceg Stefan Vuki Kosaa i nje- govo doba, Beograd 1964, 870. 4. BOSNA U VREME PREOKRETA NA BALKANU 1443-1444.
101 Literatura: J. Radoni. Zapadna Evropa i balkanski narodi prema Turcima u prvoj polovini XV veka, Novi Sad 1902, 124198;

102S. .irkovi, Herceg Stefan 7188. 5. KATOLIKA OFANZIVA

Literatura: G. Kabk1, Vodot j ra 1atet 444470. 1 M. Vuji, Prvo nauno delo o trgovini Dubrovanina Benka Kotruljia, Glas 80 (1909) 10^, nap. 1. 2 Iz Tomaevog priznanja papi da je roen iz veze oenjenog o- veka s tuom udatom enom ne izlazi nuno da je on nezakoniti
103 si n k ral ja O stoje. To je, i zgl ed a, op et jed an sl u aj su k obl javan ja bosan sk i h sh zatan ja o b rak u s c rk ven i m. K ao i u p ogl ed u svoga b rak a, Toma je u saob raan ju s p ap om p rih vati o k atoli k u taku gl edi ta. Najve rovatn i je, n>egova i zjava samo zn ai da j e ro en i z b osan sk og"

816

'.-

b rak a u k ojem je ota c n ap u sti o p rvu enu i u zeo d ru gu , koju j e n ap u sti o p rvi mu .

6. OBNAVLjANjE SISTEMA RAVNOTEE SNAGA A. Ivi, Kada i od koga je Stjetgan VukiK dobio titulu hercega od saetoga Save, Letopis Matice srpske 230 (1905) 8094. 2 Otuda je iz osnova pogreno uzimati 1448. kao godinu postanka Hercegovine. Ukoliko se polazi od teritorije, onda postanak treba traiti jo u vreme Sandalja Hrania -poetkom XV veka. Ako se polazi od naziva, onda treba uzeti tursko osvajanje, jer se u to vreme naziv Hercegovina pojavio. 3 Kao to sam na drugom mestu pokazao, Her ceg Stefan Vuki Ko- saa i njegovo doba 106, Stefan se u najranijem dokumentu sa herce- kom titulom nazivao herceg humski i primorski"\ tek 1449. javlja se oblik herceg od svetoga Save. 4 Up. B. Kouabeu1s, Ttdo^gpa i zte&pjeueko^poj Vozpg, Zagajeuo, 1961.
1

7. RAT HERCEGA STEFANA I DUBROVAKE KOALICIJE 104 Literatura: S. .irkovi, Herceg Stefan 147199; S. irkovi, Vesti Brolja da Lavelo kao izvor za istoriju Bosne i Dubrovnika, Istoriski asopis 1213 (1963) 167188. 105 1 Kao to sam pokazao na drugom mestu, Herceg Stefan Vuki Kosaa i njegovo doba 197, mir je sklopljen prvih dana jula 1453, a dva dokumenta od 19. jula 1453, Lj. Stojanovi II, 6672, ne pred- stavljaju ugovore o miru. 106
Sedma glava

SLOM BOSANSKE DRAVE Izvori

1 Povelja kralja Tomaa za brau Jurinie; SPaztk: 2eta1jzko tigeja 17 (1905) 253255; povelju kralja Tomaa za srpskog lo- goteta Stefana Ratkovia izdao je R. Kabkg, KasJ JA2TJ 1 (1867) 156 158. Tobonja povelja istoga kralja za Petra i Ivana Ostojia, datirana u Pritini 1458, Ejihs, MaNpe X 126, oigledan je filsifikat. Isto je toliko providan falsifikat tobonja po- velja Stefana Tomaevia za svoga strica Radivoja Ostojia sauvana u Fojnikoj hronici, SNazk 2ea1jbko tigeja 13 (1901) 345. 2 Na ovaj period se odnose knjige As1a Sog goa1ogit 14, 15, 16, 17, 18 i 19; As1a M1POG15 sopzPp 13, 14, 15 i 16; As1a SopzPi tapb 10, 11 l 12. Vesgi iz 1463; R. KaskJ, Oitoiabkg zrotetsG 0 o&po&aji Aigoiabke osgpe partata Vozt g Tigzkoj doIpe tagzra ozapzke kta 1je^te, 31ag1pe 6 (1874) 118; S. Tgie1ka, Oigo^abke ie$I o 0osIt 1463, SNaztk 2eta1jbkob tigeja 22 (1910) 124. 3 1_eiege e sott155)op1 sN 1^euap1e 15 i 16. J. Se1s1s, Kadiga e 5 Maduatog$gad b$$gekbie(e$eGpek ok1e^ata, VidarezS, 1887. 4 ^atep!a s!e 1og15 t. 2750, Bjuegba Sapse11ag1e t. 6482, V1uegba N0!^107 g1ae t. 3965. 5 Ka^u I,Kuag1 A., -Maduat <Ir1otasgtg etIkek Ma(uaz taHu ko- ga 1-11, VisJarez!, 1875-1877. 6 Brojnm primeri su naveceni ve u ranijoj literaturi, up. S. ir- kovi, Herceg

817

'.-

Stefan Vukni Kosaa i n.egovo doba, Beo- grad, 1964. 7 Ma1gae S O T ^ G P G Nitgdatgae tedgz erGz1o1ae ab Kotapoz ropIjgsez d.a- 1ae e 1 a1> egz asser 1ae (14581490) e<1. V. Ggakpo1, Mopitep1a UaI- sapa

151og1at geet Nipeapae i51gapIa zeg. I 1ot. 6, Vis1a- re$1 1891. 8 I-. Rab1og, 1Jpdeb.gisk1e Ak1ep gig Sezsgs1e d.et Rarz1e ^ottgetNs Gt XV, XV/ ipd. XVII JatipdegG I (13761464), GgehigE 1t Vge15bai 1904.
9 Ergz1o1ae MaIgae SOT^GPG ad ropIjgsez, Gtreta 1oge$, tedez, rtgpsG- rez, aIozdie gpto$ i$ 1te$ da 1ae 1IV, Ka5boU1ae 17431744; I. Ka- rppa!, Nipdatga dgrNjtaIsa (etrogLjiz MaIgae de Nipuad 1457 1461, UtsJoopae 1767-1771. 10 V. Ggakpog, Ma(uaz kgta1u 1eg>e 1eG III. Vi<1are51, 18931895. 11 1,. TaPosgu5. Nogua1, Jajsga (ap$ad, ^at, ^atoz) (bt(epe(e 1450 1527,

MNN BB HC Vis1areb1, 1915. 12 N. ZaapoU1s, Vozapzko ktajgz(e, SosPbpjak 151og1bkoe (1gi51Ua Vobpe 1 NegseOU1pe 9 (1957) 177220. 13 Kapit 1 kapip-tgate ga Vobapzk!, Negseeouabk!, 2uogp1bk1, KPk1, Sgpoog5k1 1 5ka<jagbk1 5aps12ak, Mopieta TigsJsa 151opat b1a- uogit MepsPopaPit 111i51gap1ja I, bagajeuo, 1957. 14 Tekst ovoga . interesantnog izvora je priredio zajedno s prevodom 3. Konstantinovi, ja sam komentarisao vesti (u tampi). Na vesti o Bosni je ve odavno skrenuo panju G. Vateeg, Egpe ip- Vetgoet(e(e <2ie11e git 1>o$pgzsep Sezs}is(e, Mogzep1)1ai; (2age) 24, 28. I 1934. 15 S. MegsaI, No(e g>ape borga LgJsso1o Modtizzgepze, Orege ttop IV. b1i<P e 1ebC 79, Sa s!e1 ^aisapo 1937, 217218. 16 Konstanti MihailoviK iz Ostrovice, Jang^areve uspomene ili Turs ka hronika, prevod i predgovor . ivanovia, Spome- nik 107 (1959), 17 Vesti o Bosni je pretampao i komentarisao J. Ma(a$og>1s, Tgg itapGz(a o ra(atetta, SosPbpjak bkorbko^ {Po2o151;oe 1aki11e1;a 1 a930) 235-252. 13 Aps1gea 5s1uepoNa, Sgopasa sP Map 1oia s1a1 MSSSO.U a1 MSSSa,HHH1U, e<j. S. Agso, KassoIa zpsa sP sgopJza e s1ositepI 1otagsP 1pesP II, MPapo, 1857. 19 e< 5s^aps11peg 5sg1r1ogez gegit Nipapsagit I, U1ps1ok)opae 1746;
108 Apsop 10 Vopppj , Evgi t {Jpdaghsagi t Jesa^ eh ci a1i o g si t sJt gg- s Pa, 1543. 20 1,aots1 Sa1sosaps1u1ae 1$1;og1agit s1etopz1;gaCope5 I, es1. E. Oagko, Vi s1are51, 1922. 21 es1. V. Sgesi . 22 G. Elezovi, Turski izaori za istoriju Jugoslovena, Brat- . stvo 26 (1932.)

1. IZMEU UGARSKE I TURSKE 109

Dubrovnik i Turska u XIV i XV veku,

Literatura: S. irkovi, Herceg Stefan 201225; I. Boi, Beograd 1952, 131144.

1 Kralj Toma je ovu izjavu dao dominikancu Nikoli Barbuiju i ovaj je preneo papskom legatu Ivanu Karvahalu. Pismo Bar- buija je objavio E,. TaPosgu, ZSisPep 415416 izmeu dokumenta iz 1457. i drugog iz 1460, poto pismo nema obeleenu godinu. Obino se uzimalo da pismo potie iz 1459, pa se tako i upo- trebljavalo. Tako ga je koristio i K. Jireek, Istorija Srba 1J,

818

'.-

Beograd, 1952, 388. Pismo, meutim sadri sasvim precizne podatke za datiranje. Barbui pria da su za vreme njegovog borazka u Jajcu (kraj maja) kralju Tomau doli dubrovaki poslanici. Kako je dobro poznato iz arhivskih knjiga kad su Dubrovani u ovim godinama odlazili bosanskom kralju, lako je utvrditi da su krajem maja bili jedino 1456. godine. U skladu s tim su i drugi unutranjn podaci: pomen despota ura Brankovia i plja- kanja Despotovine, vesti o hrianskoj floti. Najzad, pismo je sauvano u arhivu Ivana Kapistrana, to takoe upuuje na vreme pre kraja 1456. Drugi vaan podatak iz poetka 1456. na- lazi se takoe u arhivu Kapistrana. V. Re1ko, Kargzpap Japoz 1eue1egeze a Maduatokka1, Tbg1:epe1pgi 1ag (1901) 193 194. 2. NEUSPEH KRSTAKE MISIJE Literatura: V. orovi, Historgsja Bosne 521540: S. irkovi, 110 Herceg Stefan 227244 1 Up. M. Laskaris, Vizantiske princeze u srednjevskovnoj Srbiji, Beograd, 1926, 114119. V. Stefanovi, Kralj Matija i srtgska de- despotovina, Letopis matice srpske 330 (1931).

819

111Stefan Tomaevi je prvi despot koji titulu nije dobio, kao to bi bilo normalno, od vizantijskog cara. Time poinje novo poglavlje u istori)i despotske titule kod Srba, up. B. Ferjani, Despoti u Vizantiji i juposlovenskim zemljama , Pos. izd. SAN 336, Beograd, 1960, 194204.A. Zo1ouje\g, 1^e 1eto1dpade <1e Rai1 sai 1 $it 1ez gez 1e$ <1i 6o- dotGte ep Vovte, VugapIop 23 (1953) 7386. G. Stanojevi, Jedaa pomen o kristjanima u Dalmaciji 1692. godine, Godinjak Drutva istoriara Bosne i Hercegovine 11 (1960) 273274; J. Lui, Pri- log pitanju nestanka bosanskih bogumila (patarena), Historijski zbornik 14 (1961) 239242. 112 3. PAD BOSNE

113Literatur a: V. orovi.
Historija Bosie

540 606; V. U1ajj6,

HJp 1egda pd b.e& oztzsep KbtdteGs e$,

Zagajeuo 1926, 43 61; N. &aapoU1s, Vohapzk g raa1ik, Zagajeuo 1959, 38 59; S. .irkovi , Herceg
Stefan

245 267; S. .irkovi , Vlastela

i kraljevi u Bosni posle 1463,

Istoriski glasnik 3 (1954) 121 131; I. Boi,

Mleani prema naslednicim a hercega

Stevana,

Zbornik radova Filozofsk og fakulteta u Beograd u 62 (1962) 113 128. J. Tadi,

Nove vesti o padu Hercegovine

pod
tursku vlast,

Zbornik radova Filozofsk og fakulteta 62 (1962) 131 152; A. Kitu!, S1e

Rtade b.e$ \zo$pGzs ep Kbtd 1itp$ ^op N. 1Jj1akU'

51is11a 51aujsa Asabe1 ae bs1epIag i Nipeapsa e4 (1958)

11 4 Kr aj XI v. 11 38? 11 54 11 63. -11 8012 04 1 1 5 1 2 3 2 1 2 5 0 o

373384.PRI LOZI ko 12501278-12901310-

116 131 4-1353. 117 135 3-1391. mart 10. 118 13 911395. sept. 8. 1395 1398. maj 1398. maj 1404. maj 1404. maj 1409. febr. 119 14 09. okt, 1418. sept. 1418 1421. juli 1421. maj 1443. nov.

1 2 0

S PI S A K V L A D A R A 1 2 1
B o s a n s k i

v l a d a r i 1 2 2 k n e z S t

efan , vaza l dukl jans kog kralj a Bod ina herc eg Vla disla v, sin ugar skog kralj a Bele II oan Bori * ban Kuli n ban Stef an ban Mat ej Nin osla

v b a n P r i j e z d a 12 3 ba n St ep an I K ot ro m an i * 1 2 4 1 2 9 9

. ban Pav le Bri birs ki Jo gp iz Vo zpe 125 130 2 130 4 ban Ml ade nI 130 5 132 2 ban Ml ade n II 126 ban Stepan II Kotroma ni 127 Ste fan Tvrtko (od 26. okt.

12 8 13 77 . kr alj Sr bij e) 12 9 kr alj St ef an D ab i a 13 0 In ter re gn u m: kr alj ic a Je le

na Gruba 131 kra lj Stefan Ostoja 132 kra lj Stefan Tvrtko II 133 Tvrtk ovi Protiv kralje vi: 134 kralj Stefan Ostoja 1414 1415 Tvrtko II 135 kralj Stefan Ostoji Tvrtkovi 136 kra lj Stefan Tvrtko II 1432 1435 \ Radivoj 137 1443 144 6 I Ost oji

138

139 1443. nov 1461. juli kralj Stefan Toma 140 1461. juli 1463. kralj Stefan Tomaevi 141 m aj./juni 142 14651467-

Tvrtkovi

143

1477.

1471

144 Matija abani, postavljen od sultana Mehmeda II 145 P rotivk raljevi : 146
,

147 1476. I Matija Vojsali, postavI ljen od sultana Mehmeda

1 4 8

S r p s t
s i

v l a d a r i

N e m a n j i i

1 6 8 1 1 9 6 .

v e l i k i

u p a n

S t e f

a n

N e m a n j a 149 961227. 11

veliki upan, od 1217 kralj Stefan Prvovenani 150 271234. 12

kralj Stefan Radoslav 151 341243. 12

kralj Stefan Vladislav 152 431276. kralj Uro I 153 12

Stefan 12

761282. kralj Stefan Dragutin 154 821321. 12

kralj Stefan Uro II Milutin 155 13 221331. kralj Stefan Uro III Deanski 156 311355. 13

kralj, od 1346 car Srba i Grka, Stefan Duan 157 551371. 13

car Stefan Uro 158 O b lasni gospo dari 159 o ko 1370 1389. knez Lazar 1 6

1 3 8 9 1 4 0 2 . S t e f a n L a z a r e v i i k n e g i n j a M i l i c a 161 o ko 1371 1397 Vuk Brank ovi 162 1

3 9 7 1 4 1 3 u d o v i c a i s i n o v i V u k a B r a n k o v i a 1 6 3 1 3 6 0 ?

S tr a ci m ir B al i 1 6 4 1 3 7 8 . u r a B al i 1 6 5 1 3 7

8 1 3 8 5 . V al a II B al i 1 6 6 1 3 8 5 1 4 0 3 . u r a

S tr a ci m ir o v i

167

14031421. Bala III BaliS r p s k i despoti

168 14021427. despot Stefan Lazarevi 14271456. despot ura Brankovi 1456 1458. despot Lazar Brankovi 169 1459. 1 14581459. regentstvo: Jelena Paleolog i Stefan Brankovi despot Stefan Tomaevi Ugarski vladari
172 175 178

186 189 192 195 198 201

213 216 219 222 225 228 231 234 237 240

243

245 248

25 S. irkovi:

IstoriJa srednovekovne bosanske drave

251 252 253 254

Albreht Austrijski
1437-1439. 1440-1444. 1440-1457.

255 1458-1490. 256 Vladislav I Jagelovi (kao poljski kralj Vladislav II) 257 Ladislav V Posmre (do 1444. protivkralj, do 1452. pod tutorstvom cara Fridriha III Habzburgovca; od 1446. Janko Hunjadi iegpa1og gee Nipeapae)

258 Matija Hunjadi Korvin

259
260 261

1.
(1237 )

262

(12501282) (1237)

263
264

I (12841310)

265

,
(1310

266 (13261154) ()( 1338 1314)

267 II (13141353) > . . * , 268 I (13531391] (13541377)

269 I
270 (14041409 271 1353.. 272 273
275

'.

I ? . ( )

274

= 1428.
???

276 277

(13981404 14091418)

, 278 (13911395)

279 280 281 282 284 285 286

- (144.11481) ) ( 0 1444) 283 1440. ,

(14321463) *) , (14181422)

287 288

289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313
314 315
316

. (1445) . (1445)
(1455)

317 318 319 320

(1465) (14551463)

321

322
323

I
(1463) (1463> (14611483)

324 < (),

325 326

2.
327
Vuk

(??)

328 (??)

329
Vlatko Vuko vi (? 1392

330
)

331
33 2 ( ? 1 4 2 4 ) 334
San dalj Hra ni (ok o
1310 1435 ) oo 1396 .

33 3

Jele na (Ka tari na), k.i Vuk ca Vuk ia

2.
33 5
oo 141 1.

4 3 2 )
o s

Jel en a. kK i kn eza La zar a

K a t a r i n a ( G p o s l e 1 4 5 2

336
Vukac H r a n i ( ? 1

337
) I van Vukovi (1441 1464) 339

338

340 (? 1450) (. .

2.
341
Ste fan Vuki (1405 1466) os 1424. Jelena, ki Bale III oo 1455. BarOara, ki s!is15 <1e

342 343 oo
Cecilija

1460.

344 345 I
346
Ada m Vukovi

347 348 349

35 0
K at ar in a (1 42 5/ 6

1 4 7 8 )
o o

k r a l

j St ef an T o m a (v . ta O.

2.
K ot ro m an i p) k a X V I I v .) a k a U l r i h a C e l j s k o g

35 1

Vl adi sla v

3 5 5

35 2

(14 26/ 27 14 87/ 9)

V l a t k o

35 3

14 55 An a Ka nta ku zin a

35 4

(P oto mc i do po et

( ? 1 357 4 oo 8 1 9 4 ) 7 4. 3 M 5 sr 6 O g J a r 1 et 4 a 5 M 5 a . r N z . a n r o, o u n u

2.
k a A lf o n s a A r ag on sk og (P oto mc i do pr ve p ol . X V II v.

358 ) () (1455 1517/9) 359 (??)

360

361 362

StJsiap (druga pol. H1G1 v.)

Hriatpn StjepanpK (12IU 1J05) (

13151326)

363 (1323 1332) 364 ( 13571371)) 365 366 367 368 369 (1326) (13261357) (1326)

(1357)

370 371 372 373

374 375 376 377 1 ( 1321401) (1391401) (1380

1410) - 378 (1392 1401) 379 380

381

11.

. 3 I

(1 4 0 4

1 4 1 5 - V.

383

::.- ) .11:1.40.

382 1\: -) 1

384 (385 386 387 (13901421) (1399)

 388 (14001416) 389 ( 1434) 390 391 (1389) ( 139)

392 393 394 395

3 9 3 3 402 ) 1470) 403

401
1 'a Dos l ap
- )

1 4 0 4

4 1 5

(--

404 < 405 406 407 <*>

408

409 Raden Jablani (1380) 410 Pavle Radenovi (oko 1370/751415,' oo

Gruba

411

Pavlovi (oko 14001441)

Petar Pavlovi (oko 13951420)

Radoslav

412

/
2.

I o; 1421/2 Teodora, kKi Vukca Hranla

oo 7 N. oo 1439. ponovo Teodora

3.

413

Ivani Pavlavi

Petar II

Nikola Pavlovi

414

(14231450)

Pavlovi

(1425/301463)

415 (OKO 14251463) oo 1455 N. REGISTAR 416 Avari 3334. 446 Aik-paa Zade, turski hroni- ar 309. 417 Avinjon, grad 109110. 124. 418 Ajaz, hercegovaki sandakbeg 447 Babi, Anto, istoriar 25. 341. 448 Baboneici (Vabonii), hrvat- ska 419 Ajnhard, franaki istoriar 39. vlastela 86. 420 Akoncije (Assogib), papski le- gat 449 babuni 91, 109 v. patareni. 5859. 450 Bajazit I, turski sultan 160, 173, 421 A^iae 5., rimsko naselje 31. 184, 207, 240, 241. 422 Albanija, Albanci (Arbanasi), 133, 451 Bajazit II, turski sultan 341. 144, 158, 322. 452 Bala II Bali 147, 1512, 157, 423 Albert Austrijski, ugarski kralj 208, 290. (1437-1439) 271-272. 453 Bala III Bali 207, 209, 244, 248, 424 Albert, herceg austrijski 116, 165. 254. 425 Aldemarisko Alojzije, admiral 454 Bala, sin Hrvoja Vukia 188 napuljskog kralja 195. 455 Balii 127, 135, 136, 147, 157, 426 Aleksa Patrovi, vlastelin 248. 180, 273; v. i Bala II, Bal- a III, ura 427 Alfons V Aragonski, kralj Si- cilije Stracimirovi. i Napulja (14421458) 456 Balkansko poluostrvo 33, 35, 36, 278, 281, 289, 299, 312, 315, 340. 457 158. 428 Ana (Agneza), herceica Bosne 73. 458 ban, titula 40, 72. 429 Ana Kantakuzina, ena Vladi459 Bar, grad 209, 274, 277. slava Hercegovia 310. 460 Barska arhiepiskoplja^bO. 430 Apaeaz1i v. Onogot. 431 Angora, mesto bitke 242. 461 Barski Rodoslov 2627^ 3940. 462 Batalo, tepija 168, 177, 180, 184 432 Andrija II, ugarski kralj 5859. 62, 77. 463 Baanji, ugarska velikaka po433 Andrija III Mleanin, utarski kralj rodica 81. 7779. 464 Bela II, ugarski kralj 42, 68. 465 Bela IV, ugarski kralj 44, 657, 434 Andrija, humski knez 66. 435 Anujci 78, 82, 8788, 99, 152, 72-73. 466 Bela Rostislavljevi, mavanski 195, 210. ban 79. 436 Ankona, grad 142, 319, 333. 437 Anselmo iz Alesandrije, inkvi- 467 Beljak Sankovi, vlastelin 171. zitor, protivjeretiki pisac 468 Benedikt XII, papa 110. 45, 55. 469 Beograd 73, 311-314, 318, 335. 438 Aristodije, jeretik 47. 470 Ber, grad 120. 439 Agk1, tvrava na Savi 207. 471 Bernard, splitski nadbiskup 48, 55. 440 Armanini (s1e Agtaz), Paolo, 472 Bertrandon de la Brokijer, burmantovanski poslanik u Ugar- skoj 168, gundski vitez 253, 266. 175. 473 Be 266. 441 Apolonija, grad 28. 474 Bijela, tvrava 248. 442 Aristodije, sin Zorovavelja, je- retik 475 Bilea, naselje i predeo 158, 215. 354. 476 Bilino Polje, mesto 49, 55, 58. 443 Arpadovci, ugarska dinastija 42, 477 Bistriki, grad 123, 311. 70, 78, 124. 478 VJb1ie Ioua, grad 31. 444 Ahmed, turski vojvoda 337. 479 V15e ^e1i5, grad 31. 445 Ahmed v. Stefan Hercegovi. 480 Biha, grad 206.

481 Blagaj, grad 223, 246, 302, 304, 337. 482 Blato, mesto u oblasti Neretve 304. 483 Bliska, mesto kod Poljica 86. 484 Blizna, selo 67. 485 Bobovac, grad 120, 132, 205, 207 208, 223, 226, 236, 243, 279, 318, 329. 486 bogumili 5354, 103; v. i patareni. 487 Bodin, kralj Duklje 4142. 488 Bojana, reka 34, 38. 489 Boka Kotorska 144, 148, 205. 490 Boki (Boha) ore, protovesti- jar 220; Nikola 220. 491 bolan>e srebra 229. 492 Bolonja 239. 493 Bonifacije IX, papa 170195. 494 Bonfini, Antonio, ugarskm istoriar 309. 495 Bosanska biskupija 5051, 57 58, 60, 63, 67-68, 74, 101. 496 Bosanska crkva 68, 74, 101109 112, 231, 235, 282, 288, 321. 497 Vosna, reka 29, 35, 39. 498 Bora, grad 215, 223, 244, 330. Bori, ban 27, 423, 51. 499 Bra, ostrvo 163, 173, 196, 210, 241, 500 336. 501 brak kod Bosanaca 107, 112. Brajlo Tezalovi, komornik 221 Branivoj, srpski vlastelin 84. Brapivojevii, vlastela 89 92, 502 . v. Branoje B. 503 Branievo, grad i predeo 43, 47 504 73. 505 Brankovii, srpska despotska porodica 310, 317; v. i Vuk, ura Lazar, Stefan. 506 Branoje Branivojevi, srpski vlastelin 90. 507 Brgat, lokalitet kod Dubrovnika 292. 508 Brdo, naselje u Vrhbosni 63, 232. Breznica, reka 329. 509 Bribir, upa 77, 86. bribirski knezovi; v. Pavle, Mladen 1, Mladen II, ura. Brodar, tvrava 214. 510 Broljo da Lavelo, italijanski

najamnik i hroniar 238, 252 Brtanik, trg 151. 511 Bugarska, Bugari 3334, 53, 66. Budva, grad 178, 181, 209, 273274 Budim, grad 117, 153154, 175, 196, 202, 204, 206, 210, 220, 238, 240. 266, 311, 314-315, 325. 512 Budislav Kurjakovi, hrvatskp vlastelin 86.' 513 Budislav Ugrini, hrvatski vlastelin 117. 514 Buna, reka 35. 515 Bua (Vis1a), kotorska vlasteoska porodica 146; Tripe, protovestijar 139, 220. 516 Valona, grad 199. 517 Varna, mesto bitke 279. 518 Vasilije II, vizcntski car 41 Vatikakski arhiv 44, 83, 168, 252 Vaclav, eki kralj 153, 175, 213. Vele, planina 35. 519 Ue1et)5Ns Ms sgot51a sN Vo5 a 14. 520 Veletin, tvrava 333. 521 Venecija, Venecijanci, Mleci. L'[letaka Republika i dal- matinski gradovi 8587, 113- 117, 161, 164; opsada Zadra 115117; posredovanje iz.meu Srbize p Bosne 118119, 157; i Ugarska 121, 123, 125, 154, 241 258; prima Tvrtka I za gra- anina 129; trgovina u Bo- sni 130, 141-142, 201, 208-209, 291, 295296; priznaje kra- ljevsku titulu 138; rat oko Tenedosa 145 148; zauzima Kotor 249; i Stefan Ostoji 248-250; - i Tvrtko II 255, 257; arhiv 71, 82, 89, 308; i Ste- fan Vuki 273275, 278280, 299, 301, 303, 312-323; - i Ste- fan Tomaevi 314315; i Turci 325327, 330-337. 522 verna sluba 9394, 183, 216. 523 Vesela Straa, grad 332. 524 Viganj Miloevi, bosanski vlastelin 169. 525 Vizantija, Vizantijsko Carstvo 36, 4142, 46-47, 49, 53. 526 Vinodol, upa 86. 527 Viskonti, an-Galeaco, itali- janski feudalac 159.

528 Visoko, grad 98, 111, 223, 233, 250. 529 Visui, tvrava 337. 530 Vitezovi-Riter, Pavle, hrvat- ski istoriar 15. 531 Vitomir, srpski vlastelin 91. 532 Viegrad, u Bosni 336. 533 Viegrad, u Ugarskoj 226. 534 Vien, hrvatski vlastelin 58. 535 Vjenaac, tvrava 302. 536 vjera gospodska 94, 203, 216. 537 Vladoje s!e Kaz51a, logotet 137, 538 139. 539 Vladislav, brat bana Stjepana II 122, 131. 540 Vladislav II, srpski kralj, sin kralja Dragutina 78, 8889. 541 Vladislav I (II) Jagelonac, ugar- ski i poljski kralj 272, 276278, 542 281. 543 Vladislav Hercegovi, sin her- cega Stefana 300, 302305, 310, 327, 329332, ZZF336, 340. 544 Vladislava, udovica Nelipca 114. 545 vlasi 35-36, 219220, 234. 546 vlastela 80. 547 alastelg1gi 189190, 248. 548 Vlatkopmi, vlasteoska porodi- ca 316, 3J6337, 339; v. i Radi- vojevii; v. i Ivani, arko. 549 Vlatko Vlaevi, bosanski vojvoda 181. 550 Vlatko Vukovi, bosanski vojvoda 158-159, 172, 178, 181. 551 Vlatko Vukosali, vlastelin 192. 552 Vlatko Tumarli, pataren 200, 221, 283, 285, 553 Vlatko Hercegovi, sin hercega Stefana 324, 330, 332-334, 336- 337, 340-341. 554 Vlaka 322. 555 Voden, grad 120. 556 vojvoda 100. 557 Vojislav, srpski knez 41. 558 Vojislav Vojinovi, srpski obla- sni gospodar 126128, 130, 132 133, 149. 559 Vonke, grad 33.

560 Vrana, manastir kod Zadra 152, 154155, 161, 173, 195, 211. 561 Vranduk, grad 98, 212, 318. 562 Vratar, grad u Sutjesci 302. 563 Vrbas, reka 29, 35, 76, 208, 215, 332. 564 Vrbaki Grad 193. 565 Vrgorac, tvrava 337. 566 Vrm, upa 215, 264, 272, 301. 567 Vrsinje, predeo 301. 568 Vrhbosna, upa 63, 67, 190, 215. 569 Vrhrika, upa 206. 570 Vuk Bani (Grubaevi), bosanski vlastelin 256. 571 Vuk Brankovi, srpski oblasni gospodar 136, 138139, 157, 159, 160, 184. 572 Vuk (Vuki), brat Tvrtka I 124, 130-132. 573 Vuk Vukoslavi, bosanski vlastelin 91, 120. 574 Vuk Vuki, brat Hrvoja Vuki- a 154, 170, 172. 575 Vuk Grgurevi, despot 339341. 576 Vuk Hrani, brat Sandalja Hrania 226, 268. 577 Vukan, srpski veliki upan 47-48. 578 Vukac Hrani, brat Sandalja Hrania 226, 256, 268. 579 Vukac Hrvatini, vojvoda 129, 131, 154, 180. 580 Vukain Zlatonosovi. vojvoda 265-266. 581 Vukain, srpski kralj 134136. 582 Vukmir Zlatonosovi, vojvoda 243244, 255, 259. 583 Vukoslav Nikoli, vlastelin, 180, 200. 584 Vukoslav Hrvatini, ^lastelin 95. 585 Gataro, Andrea, Bartol.omeo i Saleazo, italijanski hroniari 84. 586 Gacka, upa u Hrvatskoj 40, 86. 587 Gacko, mesto i predeo 32, 135, 330. 588 Gvaldi, Andrea, splitski nadbiskup 164. 589 Gvozd, planina 86. 590 OeagsP I A . , istoriar 15.

591 Gejza II, ugarski kralj 43. 592 Geridi 33 593 Gerard Ed (O<3o), franjevac 110 111, 118. 594 Glamoko Polje 88. 595 Gluac Vaso, istoriar 2223, 596 25. 597 glumci 239. 598 Gojsav, gost 320. 599 Gojslava, ena Vojislava Voji- novia 132133. 600 Gojslava, ena Radia Sankovia 185. 601 Golubac, grad 310. 602 Gorade, trg 287, 319. 603 Gorica, mesto na Neretvi 303 604 304. 605 Gorjanski (s!e Saga), slavonski velikai; v. Jovan G., Niko- la G. 606 goet 105. 607 Goti 32. 608 Gotfrid, nemaki vitez 43 609 gradovi 9899. 610 Gradoje Miltenovi, vlastelin 611 128. 612 Grgur Veliki, papa 34. 613 Grgur IX, papa 44, 62, 65. 614 Grgur XI, papa 139. 615 Grgur XII, papa 209. 616 Grgur Kurjakovp, hrvatski vlastelin 86, 117. 617 Grgur Nikoli, vlastelin 249. 618 Grgur ubi; vlastelin 123. 619 Gredi, Vlaho, dubrovaki vlastelin 133. 620 Gruba, bosanska kraljica v. Jelena, udovica kralja Dabie. 621 Grci, Grka 28, 31, 33. 622 GunduliK (Sops1o1a), Benko, dubrovaki vlastelin 77. 623 Gueti (Oogge), Marin, dubrovaki vlastelin 128.

624 Dabar, upa 215. 625 Dabiii, bosanska vlastela 626 130-132. 627 David, mileevski mitropolit 628 287. 629 Dalmacija, dalmatinski gradovi 14, 27-32, 33-34, 39, 41, 47, 66, 85-86, 113117, 121, 160-165, 170. 201, 210, 213, 235, 239, 254, 314315, 322, 325-326, 329-331. 630 Danilo II, arhiepiskop srpski 631 75. 632 Daorzi. ilirsko pleme 28. 633 Dedii 9091. 634 Deevica, rudnik 98. 635 Deevo 88. 636 desetina 65. 637 desegitina" 99. 638 Desnik, grad 39. 639 Segba SapseIaggae 71. 640 dijak 100. 641 Dikan, arl (Sag1eb <3i Rgezpe 51eig <3i Sapce), istoriar 15. 642 OPip1it, rimsko naselje 31. 643 Dimitrije Hvarski 28. 644 DiniK, Mihailo, istoriar 10, 24. 645 Dinjiii, bosanska vlastela 181, 183, 257; v. i Dragia. 646 Dionisije, hrvatsko-dalmatinski ban 66. 647 Ditrih Bubek, dalmatinski ban 648 152. 649 Ditrih od Nihajma (Teos1opsi5 s! e et), nemaki hroniar 169. 650 djed, episkop crkve bosanske 57 105, 202. 651 Dlugo, Jovan, poljskm hropiar 169, 240. 652 Doboj, grad 242. 653 Dobor, grad 174175, 210. 654 Dobrun, mesto u Bosni 215. 655 BotagJa. rimski grad 30. 31

855 656

. 657 dominikanci u Bosni 6263, 67- 6 8

658 Donjp Kraji 67, 78, 81, 85, 8788. 94-95, 122, 125, 131, 154, 173, 178' 215. 659 Doroteja, bosanska kraljpca, e- na Tvrtka I 138. 660 Doroteja Gorjanska, bosanska kra- ljica, ena Tvrtka II 260. Drava, reka 195. 661 Draeslav Boji. dijak 100. Dragia Dinjii, vlastelin 245 Dragiii, bosanska vlastela 662 288. 663 Draevica, upa 135, 147148

664 150, 210, 213, 246, 280, 301. 665 Dra 28; Draka tema 34. Drenik, tvrava 206. 666 Drivast, grad 274. 667 Drijeva, trg 99100, 124, 141, 144, 148149, 151-152, 201. 212, 214215, 229, 246, 250, 254 ; 267-263, 277, 279280, 289-290, 292-293 298299, 303-306.

668 Drina, reka 35, 39, 79, 92, 96, 120, 215, 316, 333. dhJalisti 5155, 101 109, 285. Dubica, upa 193. 669 Duboac, grad 210. 670 Dubrovatsi arhiv 71, 81, 166167, 251-252, 307. 671Dubrovnik, Dubrovani, Dubro- vaka Republika 8990, 108,

672 120, 132, 155, 158, 177, 185, 191 207-208, 210, 212, 218. 235, 238. 241, 276, 289, 311, 323, 327, 336; - i Kulin 47; nadbiskupija 5051, 59, 61; ugovori 65, 76 130, 138, 150, 176, 226, 246247; dobija Ston 92, 118; poslo- vanje u Bosni 9798, 100, 119, 141-144, 148-149, 229; - i Ugar- ska 125, 244-245, 268, 272, 315;

rat sa Vojislavom Vojinovi673 em 126127; rat sa Nikolom Altomanoviem 133134; i ra oko Tenedosa 145146; i Kotor 147; kupuje Konavle 169. 674 171172, 186190; posreduje meu Ugarskom i Bosnom 165, 193 194, 205; rat sa Ostojom 197203; i Venecija 254258; rat sa Radoslavom Pavlovi- em 261266; rat sa hercegom 675 Stefanom 293306; c Turci 309, 325, 329330, 333-334," 337, 340-

856

341. 676 Duvanjsho .polje 88. 677 Duvno 122123. 678 dukat, dabina 164. 679 dukatnici 218. 680 Duklja, Dukljani 27, 3839, 41, 42. 681 Dunav 331, 40, 327. 682 Duan z. Stefan Duan. 683 Dursun-beg, turski hroniar 309. 684 685 686 687 688 168, 239, 689 690 691 692 693 694 695 696 697 698 699 700 701
702

akovo, sedite bosanske bisku- pije 6768, 110, 124, 154, 174. enova, grad 145148. ura II ubi, hrvatski vlaste- lin 87. ura Bali, oblasni gospodar 134-136, 138, 145. ura Brankovi, srpski despot 264-267, 273, 276, 278281 295, 297, 299-300, 305, 309 313. ura Vojsali, vlastelin 244. 266, 268, 287. ura Radivojevi, vlastelin 185, 208. ura Stracimirovi Bali, oblasni gospodar 157159, 178, 180, 214. ura emerovi, bosanski vla- stelin 333. uri Vojislav, istoriar umet- nosti 25. Eberhard Vindeke, nemaki hro- niar 169. Evgenije IV, papa 287. Egidije, mavanski ban 74. Etapie1e Sgeso v. Manojlo Grk. Emerik, ugarski kralj 48, 55. Enea Silvio Pikolomini v. Pi- je II. Engel, Johan Hristijan, nemaki istoriar 16. episkop crkve bosanske v. djed. Esebeg Isakovi, turski name- snik 335.

703

704 igmund Luksemburki, ugarski kralj 138, 153-156, 159-163, 165, 170171, 173-177, 185, 192-214. 240-245, 247, 255, 257-261, 263, 267-169, 271, 282, 286.

857

705 706 rnovica, upa 298. 707 upani 216, 218. 708 Zavrje, oblast 123124, 215, 337. 709 Zagorje, oblast 95, 122. 710 Zagreb, grad 242. 711 Zadar, grad 58, 87, 115117, 122 123, 125, 150, 152, 154 156, 161, 164, 173, 195-196, 200, 211. 712 Zahumlje, Zahumljani 38, 39, 41, 90, 99, 108. 713 Zveaj, grad 332. 714 Zvonik (Zvornik), grad 265, 316 322, 334, 339. 715 Zgoa, mesto u Bosni 233. ' 716 Zemaljski muzej u Sarajevu 20. 717 Zenica, mesto u Bosni 51. 718 Zeta 65. 134, 136, 145, 178, 180, 184, 199, 209, 263, 271-275, 277, 279 300, 322, 341; 3. Gornja 273-274, 279, 3. Donja 274; v. i Duklja. 719 Zlatonosovii, bosanska vlaste- la 181. 183185, 215; v. i Vuka- in 3., Vukmir 3. 720 Zrinj, grad 206. 721 Zrmanja, reka 86, 164. 722 Ivan Babonei (Baboni), hr- vatski velika 8687. 723 Ivan Vitez od Sredne, varadin- ski biskup 325. 724 Ivan Kapistran, franjevaki propovednik 313, 315, 319. 725 Ivan od Kmkilea (K1ke1e\u), arhi- akon, ugarski hroniar 84, 128. 726 Ivan Morovi (Mago), hrvatski velika 194, 202, 205, 241. 727 Ivan Radivojevi, vlastelin 173. 728 Ivan Turoc, ugarski hroniar 84, 253, 309. 729 Ivan Frankapan, hrvatski veli- ka 269. 730 Ivan Crnojevi, gospodar Zete 339-341. 731 Ivani Vlatkovi, vojvoda 301 305, 330. 732 Ivani Korvin, sin kralja Ma- tije 340. 733 Ivani Nelipi, hrvatski ve- lika 115, 123, 195, 206, 211, 215, 245, 254255, 257. 734 Ivani Pavlovi, vojvoda 274, 280-281, 287, 290, 299. 735 Ivani Palina, prior vran- ski 152, 154156, 161-164, 173 736 Ivani Horvat, hrvatski veli- ka 154155, 164, 170, 171-174. 737 Ika (?) (geh 1kas), pretendent na bosanski presto 176, 370. 738 Iliri 27, 2930, 35. 739 Ilirik, provicija 28.

858

740 741 742 743 744 745 746 117,

Imotski, grad 302, 337. Inoentije III, papa 44, 4749. Inoentije IV, papa 67. Iraklije, vizantijski car 34, 36. Isak-beg, turski namesnik 242, 248-249, 256-257, 262. Istra 28, 34, 339. Italija 32, 40, 44, 48, 5354, 115, 175, 192, 196, 263, 322, 331, 333.

747 Jadransko more 90, 144, 153, 197, 227. 748 Jajce, grad 223, 236, 245, 271, 285, 292, 308, 329, 331, 337, 339. 749 Jakov Markijski, franjevaki vikar 253, 285. 750 Jakov Pekorari, papski legat u Bosni 60-61. 751 Janko Hunjadi, gubernator ugar- skog kraljevstva 276278, 281, 297299, 310, 313, 315. 752 Jan Vitovec, slavonski vlaste- lin 335. 753 Jano Rozgonj, ugarski velika 335. 754 Japra, reka 30. 755 Jedrene, grad 157, 264, 278, 311, 756 314. 757 Jele, grad 270. 758 Jelena Gruba, bosanska kraljica udova kralja Dabie 176177, 180, 181, 185, 192, 220. 245, 369- 371. 759 Jelena, majka kralja Tvrtka I, 122-123. 760 Jelena (Jelenica), ena Hrvoja Vukpa 247. 761 Jelena, ki kneza Lazara, ena ura Stracimirovia, docni- je Sandalja Hraniz 214. 762 Jelena Paleologova, ena despo- ta Lazara Brankovia 317. 763 Jelena, sestra cara Duana 123. 764 Jelisaveta ki kralji Dragutina 14.. 75, 80. 765 Jelisaveta, kn bana Sgjepana II, ugarska kraljica 121, 124. 151, 766 154. 767 Jelisaveta Kumanka, ugarska kraljica 7475. 768 Jelisaveta, ki igmunda Luk- semburkog, ugarska kraljica 769 272. 770 Jelisaveta, nalonica hercega Stefana 300. 771 Jerg pz Nirnberga. topolivac i hroniar 308, 323. 772 jeres, jereticgs 5658, 63, 74, 109, 111, 118, 128, 210, 235, v. bogu- mili. dualisti, patareni. 773 Jerina, srpska despotica 310. 774 Jireek. Konstantin, istoriao 21, 24. 775 Jovan Anel, gospodar Srema 59. 776 Jovan Vladimir, dukljanski knez 27.

859

777 778 779 780 781 782 783 784 293, 785 786

Jovan Vladislav, makedonski vladar 41. Jovan Gorjanski, ugarski veli- ka 260, Jovan VI Kantakuzin, vizantij- ski car 120. Jovan Kinam, vizantijski isto- riar 27. Jovan V Laleolog, vizantijski car 145. Jovanovi Ljubomir istoriar 20. Joappez ^Mebaizep (Teo<:ot- siz), bosanski biskup 61, 63. Juna Italija 142, 144, 278, 287, 295296. Juki Ivan, publicista 17. Justinijan I, vizantijski car 33.

787 Kabuici (Saoa), dubrovaka vlastela Luka 228 Mihai- lo 242, 246247 Nikola 228. 788 Kazamari (<je Sazaapz), Ivan, papski legat 49, 55. 789 kaznac 100, 139. 790 Kalikst III, papa 314315. 791 Kaloa, grad 68. 792 Kaloka nadbiskupija 68. 793 Kalnik, grad 340. 794 Kamenica, rudnik 140; v. Olovo. 795 kancelarija bosanskih vladara 100, 231. 796 Karanotvrtkovi Pavle 17. 797 Karvahal (Sap/aja1), Huan, kardi- nal, papski legat 314315. 798 Karlo II Draki, ugarski kralj 153-154, 163. 799 Karlo Martel, pretendent na ugarski presto 7879. 800 Karlo I Robert, ugarski kralj 79, 85-86, 89, 109-110, 113. 801 Karlo IV, rimsko-nemaki car 802 153. 803 Katalina, srpska kraljica 75. 804 katari 45, 54, 59, 103. 805 Katarina ubi, vlastelinki 806 123. 807 Katarina, bosanska kraljica 237. 280, 324, 335. 808 Katera, kastrum u Bosni 39. 809 Katunari 219. 810 Kaii, pleme 58. 811 Kvarner 145. 812 Kermend, grad 81. 813 Kinam, Jovan, vizantijski isto- riar 27, 39. 814 Klai, Vjekoslav, hrvatski isto- riar 1819. 815 Klis, grad 66, 86, 122123, 155, 161, 163, 195, 255, 257, 325.

860

816 Klobuk, tvrava 264, 270, 274, 327. 817 Klju, grad u Bosni 329. 818 Klju, grad u Hercegovini 330. 337. 819 Kei/a1s1, OgaeiIp, istoriar 25. 820 Knin, grad 87, 115, 117, 122, 126, 821 194. 822 Kovaevi Desanka, istoriar 25. 823 Kovaevi Ljubomir, istoriar 19. 824 Kovaevii, vlastela 316, 330. 825 Koza'o, grad 279. 826 Kozma Praki, hrogo-gar 73. 827 Koloman, ugarski herceg 6263, 67-68. 828 Konavli 91, 135, 147, 152, 169, 171- 172, 177-178, 186-191, 200, 208, 210, 213, 215, 246247, 249, 297, 829 299303. 830 Konstantin (Sogpez Sopz^apktib), knez u Humu 79, 89. 831 Konstantin VII Porfirogenit, vizantijski car i pisac 26, 35. 36-9. 832 Konstantin Filozof, biograf 163, 184, 253, 257. 833 Konstantin, sin kralja Miluti- na 88. 834 Konstantin Janjiar, hroniar 308, 332. 835 Konjic, mesto 215. 836 Korula, ostrvo i grad 163, 173, 196, 210, 241. 837 Kosae 216, 220-221,- 228, 254; v. Vuk, Vukac. i Sandalj Hrani; Stefan Vuki, Vladislav i Vlatko Hercegovi, Vlatko Vu- koviK. 838 Kosovo Polje 136, 159160. 839 Kotromanii 71, 75, 80, 8485, 137, 201, 236, 260, 323, 335. 840 Kotor 27, 134, 142, 144149, 151- 152, 156-157, 178, 191, 202, 209, 241, 249, 254, 274, 294, 300, 337. 841 Kotruljevi (So1gi8N), Benko, du- brovaki trgovac 283. 842 Krajina, Krajinjani 88, 215, 303, 335, 337, 340. 843 Krbava, reka 40, 85. 844 Kreevo, grad 98, 140. 845 Krivaja reka 98. 846 Kritovul sa Imbrosa, vizantij- ski istoriar 309. 847 Krka, reka 120. 848 krstaki pohodi 67, 110, 124, 126, 849 .' 314. 850 krstjani 5657, 202, 282285, 287, 319-320. 851 kruna bosanskog kraljevstva 140, 224-226. 852 Kruevac, grad u Srbiji 310. 853 Kruevac, tvrava u Humu 302.

861

854 Krki knezovi 86, 110, 114. 855 Kujava, ena kralja Ostoje 245, 256. 856 Kukuljevi-Sakcinski, Ivan hr- vatski istoriar 18. 857 Kulin, ban 45, 4649, 51, 55, 60, 76, 206, 232. 858 kulerk solski 144, 149150, 181, 293-295. 859 Kurilo, selo 186. 860 Kurjakovii, hrvatska vlastela 85, 87, 110, 114. 861 Kuevo, oblast u Srbiji 47, 73. 862 Kuevsko Zagorje 47. 863 Kulat, grad 214, 339. 864 Lav VI Mudri, vizantijski car 865 26. 866 Ladislav, herceg, sin Vele II 42. 867 Ladislav IV Kumanac, ugarski kralj 70, 73-77, 86. 868 Ladislav Napuljski, ugarski kralj 154, 163, 170, 173, 176, 180. 193-197, 199-201, 203-206, 208 209-213, 236. 869 Ladislav V Posmre, ugarski kralj 276281, 297-305, 310-311 313, 316. 870 Ladislav Loonci, gubernator Dalmacije i Hrvatske" 156, 161. 871 Lazar Brankovi, despot 313, 872 316-317. 873 Lazar Hrebeljanovi, knez, srp- ski oblasni gospodar 134130, 138, 155, 157, 166. 874 Lajo (Ludovik) I, ugarski kralj 113, 117, 121, 123-129, 131, 138, 144-149, 151, 153. 163, 198, 201, 223, 267. 875 Langobardi 33. 876 Laoni Halkokondil, grki isto- riar 309. 877 LastriK, Filip, franjevaki pi- sac 17. 878 Lava, upa 67, 111, 242, 336. 879 Lava, reka 29. 880 Lepenica, upa 67. 881 Letopis Popa Dukljanina v. Bar- ski rodoslov. 882 H^eIege e sotgbzt sP 1^euap*e 82, 166. 883 Livanjsko polje 88, 311. 884 Livno 76, 85, 188, 332. 885 Lika 40. 886 Lim 215. 887 Lisac, selo 187188, 192, 205. 888 Linica, mesto u Usori 193. 889 logotet 221.

862

890 891 892 893 894 895 896

Lug, predeo 264. Luj Orleanski, francuski kra- ljevi 153. Luka, upa 302. Lukarevi (1_issap), Jakov du- brovaki hroniar 14, 168. Lui (^.isb), Iva^ hrvatski istoriar 14, 15, 167. Ljuba, tvrava 195. Ljubibratic, vlastela u Trebi- nju 216, 218.

309

897

898 202. 899 Ljutmca, poluostrso 200, 209.

900 Mavrikije. vizaitijski car 34

Ljubuki. grad 302, 330.Ljudspit Posapskm, hrnatskp kpsz GJ9. Ljuga, kl 1NIpc u Koiavlima

901 Maglaj, grad 210. 902 Maari v. Ugarska, Ugri. 903 Majkov, Apolop, ruski filolog 904 18. 905 Majnhard od Ortenbu^ga, koruki grof 85. 906 Makarska 108. 907 Makedonija 53, 120, 136, 157. 908 Maksim, episkop salonski 34. 909 Maksimovi, Jovanka, istoriar umetnosti 25. 910 Malatesta, italijanska porodica 260. 911 Maldemar Zadranin 58. 912 Maniheji v patareni. 913 Manojlo Grk, hroniar Hrvojev 14, 168, 239. 914 Manojlo I Komnin, vizantijski car 27, 43, 46, 255. 915 Mantova 319. 916 Margareta od Marcana, ena Vlatka Hercegovia 340. 917 Marija, ugarska kraljica 138, 151, 153-155-173. 918 Marin, dubrovaki arhiakon 48. 919 Marko, kralj 136. 920 Martin V, papa 260. 921 Matej, sin Zorovaveljov, jeretik 47. 922 Matej Ninoslav, bosanski ban 44, 60-63, 65-67, 70, 72, 76, 100. 923 Matija Vojsali, bosanski kralj 339. 924 Matija Korvin, ugarsgsi kralj 308, 316319, 323325, 329-337, 339-341. 925 Matija ak, ugarski velika 85. 926 Matija abani, bosanski kralj 335.

927 Matko Talovac, hrvatski ban 263, 267-269, 272, 278. 928 Mahmud Anelovi, paa , 317 329, 333. 929 Mava. grad i oblast 7375, 113. 930 Mavanska Banovina 72, 74, 89. 931 Medun, tvrava u Zeti 279, 322. 932 Mehmed I, turski vladar 240, 243, 933 245. 934 Moh.med II Osvaja, turskp vladar 237, 291, 297, 304, 308-31 1, 313314, 319, 322-323, 327, 333, 335, 341. 935 Mile, mosto u Bosni 122. 936 Mnlsevac, tvrava 335. 937 Mnlodra, mssto u Bosni 280. 938 Milten Draivojevi, vlastelin 939 118. 940 Milutin v. Stefan Uro II. 941 Milutin Crnianin, gost 283. 942 Mirko Radojevi, knez 159. 943 Miroslav, humski knez, brat Stefana Nemanje 47, 63. 944 MihaG Madijev de Barbezanis. hroniar 14, 71, 83. 945 Mihailo Anelovi .vojvoda 317. 946 Mihailo Kreimir II, hrvatski kralj 41. 947 Mihailo Silai, ugarski velika 317318. 948 Mihovilovii, hrvatska vlastela 85. 949 Mievac, tvrava u Trebinju 327. 950 Mladen I ubi, ban Bosne 78 79. 951 Mladen II ubi, ban Hrvatske i gospodar Bosne 7980, 84, 87 89. 952 Mladen III ubi, hrvatski velika 117, 122. 953 Mletaka Recublika v. Venecija. 954 Mleci v. Venecija.

309

955 Mljet, ostrvo 150, 335. 956 mogori 9091. 957 Monai, Lorenco, italijanski hroniar 84. 958 Moreja 322, 331. 959 Morovlasi v. Vlasi. 960 Mrka arkovi, srpski vlastelin 199. 961 mrspi ljudi 104105. 962 Murat I, turski vladar 160. 963 Murat II, turski vladar 256, 271, 964 297. 965 Murat, tufski poslanik 302. 966 Musa, sin Bajazitov 240241. 967 Mustafa, turski pretendent 256. 968 969 278. 970 971 302, Napulj 71, 82, 163, 206. Napuljska Kraljevina 85, 113, ^agopa, rimska kolonija 28. 31. Nevesinje, mesto 90, 215, 235,

 9496, 112.

865

972 330.Nelipac, hrvatski velika 87, 89, 110. 114, 116-117. 973 Nelipii, hrvatska vlastela 79 974 v. Ivani. 975 Nemaka 40, 5354. 976 Nemanja v. Stefan Nemaa. 977 Nemanjii, srpska vladarska po- rodica 71, 75, 88, 136137, 139, 149. 978 Neretva, upa 67. 979 Neretva. rera 28, 35, V8. 90, 92, 99, 108, 109, 110, 111, 112, 113, 114, 115, 116, 308, 117, 118, 119, 120, 121, 122, 123, 124, 187, 125, 126, 127, 128, 129, 130, 131, 132, 169, 280, 337, 133, 134, 135, 334-335, 337, 339, 340. Neretljani 389. Nikola Altomanovi, srpski oblasni gospodar 133136, 138. Nikola Bani (Banfi) od Lenda- ve, hrvatski ban 114115. Nikola Gorjanski, ugarski veli- ka 134, 151, 153. Nikola Gorjanski Mlai, ugar- ski velika 194. Nikola Dikari, Trogiranin 292. Nikola Iloki, bosanski kralj 321. Nikola Kont, ugarski palatin 129. Nikola Lavanin, hroniar 13. Nikola Makinense, modruki biskup papski legat u Bosni 388, 321. Nikola, ostrogonski nadbiskup 129. Nikola Se, hrvatsko-dalmatin- ski ban 127-128, 145-146. Nikolajevi Ivanka, istoriar umetnosti 25. Nikolii, bosanska vlastela 181, 218. Nikopolj, mesto bitke 184, 193. Nin, grad 155, 195, 211. Ninoslav v. Matej Ninoslav. Novakovi Stojan, srpski isto- riar 19. Novaci, upa u Slavoniji 72. novac 99, 130, 229-230, 291-293. Nove Zemlje v. Slansko Primorje. Novi, grad u Draevici 148, 150, 181, 223, 229, 252, 259, 268. 294295, 301, 305-306. 335341. Novi, grad u Humu 120, 302. Novigrad 211. Novko Ciprijani (ubrijani), vlastelin 123.

 9496, 112.

866

136, Nosanovii,porodica u Konavli- ma 191. 137, Olovac, tvrava 98. 138, Olovo, grad 98, 111, 140, 214215, 244, 292. 139, Omi, grad 58, 108, 163, 173, 194 195, 198, 201, 208, 245, 257, 272, 277, 301. 140, Onogot, grad 32. 141, Opuzen, mesto na Neretvi 151. 142, Orman, mesto kraj Neretve 293. 143, Orbin, Mavro, dubrovaki isto- riar 1415, 131, 134. 144, Ostrvica, tvrava kod Rudnika 89. 145, Ostrovica, grad 156, 173, 206, 213, 325. 146, Ostrunica, rudnik 96, 98, 140 141. 147, otroci 77, 190191. 148, Pavle Beeei, ban hrvatski 149, 195. 150, Pavle Zrinjski, hrvatski veli- ka 194. 151, Pavle Klei, bosanski vojvoda 164, 202-203, 282. 152, Pavle Kurjakovi, hrvatski vla- stelin 86. 153, Pavle Matrovi, bosanski vla- stelin 198. 154, Pavle Pavlovi (Rai1iz s!e Rai1o), zadarski patricij 14, 84, 168. 155, Pavle Radenovi, oblasni gospo- dar 172, 177-178, 181, 183, 191, 199200, 208, 212-215, 220, 221, 242-246, 253, 283, 285. 156, Pavle Radivojevi, humski vla- stelin 248. 157, Pavle Radii, bosanski vlaste- lin 198, 201-204. 158, Pavle Sperani, hrvatski ban 159, 324. 160, Pavle Horvat, zagrebaki biskup 153-155. 161, Pavle (ubi), bribirski knez 162, 77-79. 163, Pavlovii 216, 221, 223, 226, 246 246, 249, 254, 262. 292, 319, 330,

 9496, 112.

867

164, 337 v. Ivani, Nikola, Petar, Radoslav. 165, Pag, ostrvo 195, 211, 293. 166, Panonija, provincija 28, 30. 167, patareni 128, 202, 232, 283, 2856, 312, 319, 324 v. i bbsanska crkva, jeretici krstjani. 168, Pejaevi, Franjo-Ksaver, hrvat. ski istoriar 16, 18. 169, Re1ua, rimsko naselje 31. 170, Peljeac 90. 171, Peregrin Saksonac, franjevaki vikar u Bosni 116, 124. 172, Perkino Selo, selo u Konavlima 191. 173, Petar Vojsali, bosanski vojvoda 281, 287, 303. 174, Petar Kovaevi, vojvoda 279. 175, Petar Pavlovi, bosanski obla- sni gospodar 191, 2434, 246249. 176, Petar Pavlovi Mlai, bosan- ski vlastelin 299, 303, 311. 177, Petar, ZU1reg1ib, dominikanski hroniar 45. 178, Petar (Perko) Talovac, hrvatski ban 272, 298, 310, 316. 179, Petar ikloi, bosanski bi- skup 124. 180, Petranovi Boidar, istoriar 19, 22. 181, Pije II (Enea Silvio Pikolomi- ni), papa 252, 309, 319321, 324325, 331, 333. 182, Pipo Spano v. Gro s!e 5so1apz. 183, plelentine 9396. 184, Plevlja 255, 296. 185, Pliva, upa 131. 186, Plonik, mesto bitke 159. 187, povelje 70, 83, 93, 100, 1665, 234 307. 188, Podvisoki, trg 98, 212, 249. 189, Podkulat, trg 98. 190, Podrinje 108, 126, 135, 181, 257, 259, 270. 191, Podunavlje 33. 192, Poega 176. 193, Poznan Puri, vlastelin 90. 194, Polimlje 91, 108, 135136. 195, Poljica, upa 66, 257, 272, 277, 280 196, 301. 197, Poljska 210, 238, 339. 198, Ponor, mesto kod Srebrnice 227. 199, ponosnici 141, 219.
28

200, Ponsa, bosanski biskup 63, 65.

. '.:

 9496, 112.

868

201, Popovo polje 187, 189, 215, 218 219, 246, 249. 202, porota 100. 203, Posrednjica, ostrvo 92. 204, Poitelj, grad 337, 339. 205, Praa, trg 221. 206, Prenj, planina 35. 207, Pribislav Vukoti, komornik 221. 208, Pribpslav Pohvali, komornik 221 . 209, Prizren 134. 210, Prijezda, ban bosanski 62, 7277 211, Prijepolje 296. 212, Primorje 126, 129, 132, 136, 141, 144, 184, 187, 192, 195, 218,. 227. 240, 244, 246, 272, 280, 320, 334. 213, Prozor, grad 206, 332. 214, Prokopije iz Cezareje, istoriar 33. 215, protovestijar 139, 221. 216, Pula 147. 217, purgari 9899. 218, Puci, Medo, knjievnik 18. 219, Pemisl II Otakar, eki kralj 220, 73. 221, 222, 223, 224, 225, Ravenski egzarhat 36. Radaa, vlastelinka 235. Raden Jablani, bosanski vlaste- lin 178. Radivoj Ostoji, bosanski kralj 266, 269, 276, 287, 318, 323, 335. Radivojevii, vlastela 181, 185 188, 211, 219, 267, 279, 292, 301, 226, v. ura, Pavle, v. Vlatkovii. 227, Radimlja, selo 234. 228, Radin Gost, savetnik hercega Ste- fana 221, 283, 287, 306, 321. 229, Radin, konavaoski pop 191. 230, Radi Banovi, bosanski vlaste- lin 337. 231, Radi Brankovi, srpski obla- sni gospodar 136. 232, Radi Sa^ovi, vojvoda 171172. 185-188, 192, 204, 215, 219; v. i Sankovii. 233, Radi Crnojevi, zetski vlaste- lin 178. 234, Radoji Nikola, istoriar 14. 22. 235, Radoji Svetozar, istoriar umetnosti 25. 236, Radoni Jovan, istoriar 22.

 9496, 112.

869

237, 238, Radoslav Pavlovi, oblasni go- spodar 187188, 238, 244, 249, 255 256, 260-272, 274: 277, 297. Radoslav, humski upan 72. 239, Raji Jovan, -srpski istoriar 15-16. 240, Rajnerije Sakoni, inkvizitor i pisac 45. 241, Rajnerije, splitski nadbiskup 242, 46. 243, Rama, upa 42, 131, 332. 244, Rasti (KezI), Paskoje, dubro- vaki vlastelin 198. 245, Rastudije, bosanski jeretik 109. Ratko,'protovestijar 139, 221. Raki Franjo, istoriar 19, 23 25. 246, Raka 38-9, 41-42, 50, 91, 138, 146. Restoje, protovestijar 221. KejogtaIope8 71, 8182. 247, Rim 47, 49, 59-62, 67, 74, 286, 320248, 321. 249, Rimini 252. 250, rimski municipiji 31. 251, Rimsko Carstvo 2833. 252, Risan, grad 301, 335336. Riter-Vitezovi TGavle, hrvat- ski istoriar 15. 253, Roberto iz Riminija, trgovac 294. roblje 7677, 346. 254, Rogerije, ugarski pisac 44. Roland <3e Ka1o1s1, ugarski pala- tin 74. 255, Rostislav Mihailovi, mavan- ski ban 73. 256, Ruvarac Ilarion, istoriar 19 rudarstvo 96-98, 140, 227-229, 292 312. 257, Rudnik, grad 89, 134. 258, Ruir, srpski vlastelin 118. rukopisi bosanstsi 232. 259, rusag bosansgsi" 140, 224226. rusaka gospoda" (oblasni gospodari) 177-183, 219220, 223. Rusija 65. 260, Rusko Hristoforovi, dubrova- ki logotet 166167, 251. 261, Sava I, srpski arhiepiskop 137. Sava, reka 28, 33, 35, 38, 73, 92, 208, 215, 314, 322, 329. baMae, rimsko naselje u Bosni 31. 262, Za1e5 e . Soli. 263, 8a1opa, grad 33. 264, Salutati Koluo, humanista, fi- rentinski kancelar 160. Samobor, grad 223, 335. 265, Samuilo, makedonski vladar 41, 53. 266, Sana, reka 30, 76, 88, 193, 215. Sandalj Hrani, oblasni gospo- dar 172, 177-178, 180-181, 184185, 187188, 191, 199200, 202- 206, 208209, 212, 215, 220-221, 226, 229-230, 238, 240-244, 246250, 253, 255-256, 25&-270, 273, 276. 267, Sanko Miltenovi, vlastelin 127 128, 130-133. 268, Sankovii, vlastela 108, 171172,

 9496, 112.

870

177, 181, 204 v. Beljak, Radi. saobraaj 141. 269, Sarajevo 341. 270, Sasi 30, 96-99, 111, 140. Sasinovii, bosanski trgovci 141. Sveti Sr, trg 149. 271, Sveti Stefan 148. svetodm.itarski dohodak 150, 176, 272, 178. 273, Severin, grad 73. 274, Segedin, grad 318. seljaci 186197, 325. 275, Senj, grad 86, 269. 276, Sibislav, knez Usore 60, 63. Sigismondo Malatesta, italijan- ski feudalac 252. 277, Sijena 315. 278, Simeon, bugarski car 40. 279, Simon de Keza, ugarski hroni- ar 27. sgtodik srpski 83 Sirmium, grad 33. 280, Sicilija 142. 281, Skadarsko jezero 34, 38. Skenderbeg Kastrioti, alban- ski oblasni gospodar 315, 325. Skradin, grad 117, 122, 126, 156, 282, 206. 283, Slavonija 42, 51, 68, 72, 7879, 86, 155, 173, 176, 193, 207, 210, 241. 322, 335. 284, Slansko Primorje 187190, 192 193, 197-200, 205. 285, Slovaka 85. 286, Sloveni, Juni Slovenp 2728, 32-34, 36-37, 39, 42.

871

287, Slunj, grad 206.Smederevo 301, 310311, 317319, 320, 324, 329. 288, Soko, grad na Plivm 129, 131, 206. 289, Soko, grad u Meureju 223, 335. 290, Soko, grad u Konavlima 171, 200, 248249, 256, 298, 300. 291, Soli, grad i oblast 39, 59, 72. 74 75, 89. 292, Solovjev Aleksandar, istoriar prava 25. 293, Solun 33. 294, Sofija 47. 295, Split 44, 66, 79, 113, 115, 122, 150, 155157, 160-161, 195-196, 241, 243, 248, 292, 333, 336. 296, 8r1opit, rimsko naselje 31. 297, Spu, mesto u Zeti 147. 298, Srbija, Srbi, Srpska Despotovi- na doseljenje 3435; pokr- tavanje 36; krtena Srbi- ja 3839, 50; i Vizantija 42; unutranje borbe 8890; odnosi prema Bosni 47, 9192; 97, 118-121, 124, 126-127, 133135, 157, 161, 215, 279, 292, 316- 317; uticaji Srbije 1361ZP, 236; - i Turci 207, 241, 272, 275, 279, 313-314, 322. 299, Sr, brdo nad Dubrovnikom 127, 300, 134. 301, Srebrnik, grad u Usori 129, 205, 259, 263, 334, 336. 302, Srebrnik, tvrava kraj Srebrni. ce 98, 214, 279, 300. 303, Srebrnica. grad 30, 96, 98, 111, 140-141, 213-215, 227, 243, 257259, 280-282, 289290, 316, 322, 330, 334, 339. 304, Srem 43, 47, 73, 76, 175, 210, 322. 305, stanak, sud na granici 91, 201. 306, stanak, bosanski sabor 95, 122, 224-225, 245, 249, 254, 260. 307, Stanojevi Stanoje, istoriar 22. 308, Stanii, bosanska vlastela 316. 309, starac 105. 310, Stari Grad v. Budva.
26*

311, steci 233235. 312, Stefan, ban Bosne (po. XIII vL 60. 313, Stefan Batori, ugarski velika 339. 314, Stefan Brankovi, srpski despot 315, 317-318. 316, Stefan Vuki, herceg, oblasni 317, gospodar 216, 220-221. 226, 230, 237, 251, 268-281, 283, 287-306, 309- 312, 314317, 319-324, 327-332, 334336. 318, Stefan Dabia, bosanski kral. 170171, 173-178, 181, 184-185, 220, 246. 319, Stefan Dragutin, srpski kralj 71, 75, 78-80, 88-89, 136. 320, Stefan Duan, car Srba i Grka 9092, 109, 111, 114, 118-120, 122, 124, 126, 137, 139. 321, Stefan, knez Bosne (XI v.) 41. 322, Stefan Lazarevi, srpski despot 139, 168, 184, 212, 214, 227, 240241, 243, 257, 259. 323, Stefan Maramonte-Bali, kondotjer 273, 277. 324, Stefan Nemanja, srpski veliki upan 14, 467, 54. 325, Stefan Ostoja, bosanski kralj 181, 183, 185-186, 188, 192-204, 207, 212, 214, 220, 240, 242-246, 326, 250, 253, 255-256, 262, 266-267, 327, 276, 282. 328, Stefan Ostoji, bosanski kralj 246250, 256, 267. 329, Stefan Prvovenani, srpski kralj 48. 330, Stefan Ratkovi, logotet 318. 331, Stefan Tvrtko I, bosanski kralj 75, 81, 83, 95-96, 100, 110, 122140, 143-146, 148-165, 169-172, 332, 176-178, 180-181, 186. 192, 196197, 202, 204, 211, 216, 220221, 223224, 227-236, 246, 285, 294.

872

333, Stefan Tvrtko II Tvrtkovi, bosanski kralj 204205, 207208, 212, 221, 229, 242-243, 249-250, 253-261, 263-267, 269272, 274, 276, 285-286, 291. 334, Stefan Toma, bosanski kralj 188, 221/ 226, 237-238, 276-283, 286290, 292, 297-300, 310, 312- 320, 321324. 335, Stefan Tomaevi, bosanski kralj 137, 318, 323-327, 329339. 336, Stefan Uro II Milutin, srpski kralj 8889, 235. 337, Stefan Uro III Deanski, srp- ski kralj 8889, 139. 338, Stefan Uro, srpski car 135 136,139. 339, Stefan III, ugarski kralj 43. 340, Stefan IV, utarski kralj 43. 341, Stefan, ugarski velika 74. 342, Stefan Hercegovi (Ahmed-pa- a) 331, 340. 343, Stefan (Stefanica) Crnojevi, 274, 321. 344, Stjepan Vodiki, hrvatski veli- ka 74. 345, Stjepan I Kotromani, ban bosanski 14. 75, 7880, 233. 346, Stjepan II Kotromani. ban bosanski 80, 81, 8384, 87, 89, 90, 92-96, 97100, 108109, 111, 114124,131, 140, 177. 347, Stjepan Lackovi, hrvatski ban 152 348, Stjepko ihori, vlastelin 127 349, Stjepanii, vlastela 85, 88. 350, Stolac 234. 351, Stolni Beograd 196. 352, Ston, grad 90, 92, 118, 127, 145, 158, 174, 184, 186, 198, 247. 353, Stracimir, bugarski car 138. 354, strojnici 105. 355, Susjed, tvrava u Podrinju 219. 356, Sutjeska, grad 111, 163164, 223, 243, 285. 357, Sutjeska, upa 302. 358, Sutorina, reka 148149. 181, 197,
26*

229, 294295. 359, Sforca Franesko, milanski du- ka 315, 317. 360, Talovci, hrvatski velikai 321, 361,v. Matko, Petar. 362, Taloci (TaPosgu) Lajo, isto- riar 22. 363, Tara, reka 35. 364, Tatari 44, 656. 365, Tvrtko Borovini, vlastelin 250. 366, Tvrtko v. Stefan Tvrtko I i Ste- fan Tvrtko II Tvrtkovi. 367, Tenedos, ostrvo 145. 368, Teodora, ki Vukca Hrania 25S. 369, Teoak, grad 111, 265, 316, 322. 370, tepija 101. 371, Tijepolo Bajamonte, mletakp buntovnik 87, 89. 372, Tilava, upa 190. 373, Tisa, reka 40. 374, titule 40, 137, 163-164, 196, 290. 375, Toevac, tvrava 335. 376, Toljen, humski knez 63. 377, Toljen Kai 58. 378, Toma Kantakuzin 289. 379, Toma, splitski arhiakon 14, 44, 47, 58, 66. 380, Tomazin de Savere, dubrovakm kancelar 71. 381, Tomislav, hrvatski kralj 40. 382, Toplica 159. 383, Torino 125. 384, Torkvemada, Huan, kardinal 320. 385, Travnik 235. 386, travnina 293. 387, Travunija, Travunjani 389, 41. 388, Trakija 3233, 157. 389, Trogir 47, 66, 71, 8587, 96, 113, 115, 120, 122, 150, 156, 161, 163, 193, 195, 211, 248. 390, trgovina 9699, 140145, 227 230, 292, 296. 391, Trebinje 91, 135, 147, 152, 215216, 218, 263, 270-272, 280, 301.

873

392, Truhelka T^iro, arheolog 20, 24. 393, Turoc v. Ivan T. 394, Turska, Turci 124, 190, 227, 247, 255, 286, 289; turske provale 157 158; boj na Kosovu 159 160; provale u Bosnu 184, 249, 280; - i Bosna 185, 193-194, 207, 240-244, 257258, 269-273, 291, 297-299, 301-304, 309-320, 322; - i Dubrovnik 199200, 261262, 395, 264. 396, orovi Vladimir, istoriar 13, 224. 397, Ugarska, Ugri doseljenje i provale u Bosnu 4041; i Kulin 4649; i Vizantija 4243; pohodp na Bosnu 5969; l Prijezda 7276; i Stjepan II Kotromani 97, 110, 113 116; i Tvrtko ] 134, 140, 144157, 161165; i Venecija 121123; ratovi s Bosnom 176177, 164 214, 242243, 245; uticaj na Bosnu 223, 226^227; - i Tvr- tko II 257-261, 265, 267, 269; - i Toma 278, 281, 280, 297299, 302 -310. 313-318, 322; - ratovi s Turcima 324, 331. 334335, 337, 341.

26*

874

399,

398,

422, Francuska 19, 53, 333. 423, franjevci 75, 82, 109112, 187 189, 282, 285, 287, 319320. 424, Frankopani v. krki knezovi, vidi Ivan F. 425, Fridrih II Hoentaufovac, sko-nemaki car 85. 426, Fridrih III Habzburgovac, sko-nemaki car 325, 331, 340. 427, Furlanija 322. 428, hara 291, 317, 322, 324. 429, Hvalov rukopis 168, 239. 430, Hvar 163, 173, 196, 210, 241. 431, Hvojnica v. Fojnica. 432, Herman II, celjski grof 206, 259 433, 260. 434, Henrih Gizing, ugarski velika 74, 85. 435, Hercegovina 235, 336, 341. 436, hie (s!otib ra1agepogit) 106. 437, 282. 438, Hlivno v. Livno. 439, ' Hodidjed, tvrava 297298. 318 440, 322. rim_ rim-

400, Ugljea, erpskp despot 134. 401, Ugrin, kaloki nadbiskup 59. 402, Ugrin, ugarskp dvorski riznior 403, 74. 404, Uice 134. 405, Ulrih II Celjski, grof 276, 299, 303, 310, 313. 316. 406, Una, reka 30, 35. 407, Uro v. Stefan Uro. 408, Uskoplje, upa 67, 332. 409, Usora, oblast 5960, 67. 7276, 89. 100, 124, 129. 131, 193, 205, 214, 242, 259, 265, 334. 410, Fabijan, franjevac, pnkvizitor 411, 109. 412, Farlati Danijele, crkveni isto- riar 1617. 413, Fatnica, upa 215. 414, Federigo od Urbina 238. 415, Ferdinand Aragonski, kgralj nagtuljske kraljevine 325, 336337 341. 416, EIro be 5so1apz (Pipo Spano), ugarski velika 207208, 245. 417, Firenca 160, 296, 300.

418, Fojnica, trg 98, 140141.

419, Fojnika hronika 13, 292. 420, Foka, vizantijski car 34. 421, Foa, trg 221, 296, 320, 339.
26*

441, Honorije III, papa 44.

442,Hrvatin Stjepanovi, vlastelin 443, 78-79.

875

444, Hrvatinii, vlastela 94.

445,Hrvatska. Hrvati, doseljenje 34; pokrtavak>e 36; granice 38 39; odnosi prema Vizan- tiji 37, 43; odnosi prema Ugrima 42, 73, 201; hrvatsko plemstvo 8586, 8889. 110, 113 117, 170, 186, 196; odnosi pre- ma Turcima 310, 316, 319. 446,Hrvoje Vuki, herceg oblasni 447,gospodar 22, 154, 170, 172173, 177, 180, 183-185, 188, 193208, 211- 212, 214216, 236, 239, 241247, 253, 286-287, 290. 448, Hrvojev misal 239. 449,Hum, Humska zemlja 76, 141, 174, 203, 223, 298; jeretici 58; osvojen od Ugarske 63, 124, 267 ^ pod vlau ubia 79, 85, 89, 108; osvojen od Bosne 8992, 109; rat Srbije i Bosne 118 121; pod Tvrtkom I 131; hum- ska vlastela 173, 246, 316; ustanak vlastele 302 305; v. i Zahumlje. 450,Cavtat, grad 146, 171, 211, 2612, 298, 301. 451,Carigrad 3233, 55, 119, 239, 306, 309, 311-312. 452, caripe 96, 141, 181, 216, 228 2^29, 281, ,292, 296, 306; (zemlje u carinini 188189). 453,Celjski grofovi v. Herman II i Ulrih II. 454,Cernica, trg 296. 455,Cetina, reka 34, 92, 108, 269, 310, 456, 316. 457,Cetingrad 206. 458,Crijevi (Cerva), Ivan, dubro- vaki vlastelin 191. 459,crkva bosakska v. bosanska crkva. 460,Crnojevii, zetska vlastela 199, 273, 277; v. Ivan, Radi, Ste- fan. 461,Crno more 66, 76, 145.
26*