RAZLOZI ZA ZATITU TOPLOVODNIH CEVI POSTUPKOM KATODNE ZATITE

aslav Lanjevac, Dragan Petrovi, Rade Obradovi,Uro Lanjevac, Mia Krsti

Poljoprivredni fakultet, Beograd, EDB Valjevo, Institut za multidisciplinarna istraivanja, JKPBVK Beograd

KOROZIJA ELINIH CEVI SA IZOLACIJOM

PREDIZOLOVANE CEVI

KOROZIJA PREDIZOLOVANIH TOPLOVODNIH CEVI

POLOAJ TOPLOVODNIH CEVI I TRAFO STANICE

KOROZIJA PREDIZOLOVANE TOPLOVODNE CEVI

KOROZIJA PREDIZOLOVANE TOPLOVODNE CEVI

KOROZIJA POD DEJSTVOM LUTAJUIH STRUJA

KOROZIJA POD DEJSTVOM LUTAJUIH STRUJA

KOROZIJA ISPOD ZATITE

Mnogi metalni objekti, kao to su naftovodi, vodovodi, gasovodi, toplovodi, elektrini kablovi, metalna uad, rezervoari i ostale metalne konstrukcije, u dodiru sa tlom ili vodom (vlagom) podleu koroziji. Posebno jakom korozivnom razaranju podleu one konstrukcije koje se nalaze u zoni dejstva lutajuih struja. U kontaktu sa zemljitem ili vodom metalna konstrukcija se rastvara prema reakcionoj emi: 2Fe + O2 + H2O 2Fe2+ + 4OHPrikazana reakciona ema predstavlja ukupnu reakciju korozije u kojoj metal (Fe) prelazi u rastvorene produkte korozije (Fe2+), to ima za posledicu oteenje metalne konstrukcije. Brzinu i karakter produkata korozije metala u tlu odreuju: postupak izrade podzemnih konstrukcija, primenjeni materijal, naina ukopavanja, struktura i granulometrijski sastav tla, vlanost zemljita, pH vrednost tla, elektrina provodljivost tla, koncentracija minerala u tlu, prisustva drugih objekata i metalnih konstrukcija u neposrednoj blizini itd.

Uticaj meusobnog odnosa konstrukcije i tla na mogunost korozije

U raznim vrstama zemljita, kao i u vodama, brzina korozije raznih vrsta elika, a takoe i raznih vrsta livenog gvoa, se jako razlikuju jedna od druge. Prosena brzina korozije gvoa i niskolegiranih elika iznosi od 0,2 do 0,4 mm godinje u raznim zemljitima, dok se u vodi ona kree od 0,35 do 0,74 mm godinje. Ovi podaci se odnose na nezatiene predmete ili cevi u odsustvu lutajuih struja i diferencijalne aeracije. Ukoliko se podzemni objekti nalaze u oblasti dejstva lutajuih struja, onda je brzina korozije veoma velika. Izraunato je da pri jaini struje od 1 A moe godinje da se odnese do 6 kg materijala. Ako se uzme da je na pojedinim podzemnim objektima registrovana jaina lutajuih struja i do nekoliko desetina ampera, onda e i brzina korozije tj. brzina odnoenja materijala biti neuporedivo vea.

ematski prikaz procesa korozije i raspodele potencijala na podzemnom objektu pri delovanju lutajue struje

Korozija izazvana dejstvom zatitnih struja pri primeni katodne zatite

KOROZIJA DUKTILNOG LIVA

Radi stvaranja izolacione barijere, u cilju zatite podzemnih metalnih konstrukcija od korozije, koriste se sledei vidovi zatite: a) za objekte ukopane u zemlji preliminarna zatita, pasivna zatita, aktivna zatita. b) za objekte poloene u vodu inhibitorska zatita, aktivna zatita.

Preliminarna zatita obuhvata: optimalan izbor trase (lokacije) podzemnog metalnog objekta; ogranienje lutajuih struja u njihovim izvorima; obezbedjenje optimalnog ukopavanja (polaganja) podzemnog metalnog objekta koje ne dozvoljava oteenje zatitnog, izolacionog omotaa. Pasivna zatita obuhvata: metalne prevlake, konverzione prevlake i nemetalne (organske i neorganske) prevlake. Aktivna zatita obuhvata: elektrohemijska zatita spoljnom strujom (katodna i anodna zatita); elektrohemijska zatita unutranjom strujom (protektorna zatita) i elektrodrenana zatita.

 Aktivna, elektrohemijska zatita se zasniva na

polarizaciji, anodnoj ili katodnoj, koja se ostvaruje vezivanjem metala za odreen pol izvora struje ili za metal iji je elektrodni potencijal negativniji od ravnotenog potencijala metala koji se titi.

U praksi je najveu primenu nala elektrohemijska katodna zatita, koja se deli na: katodnu zatitu spoljanjom strujom (katodna zatita) i katodnu zatitu unutranjom strujom (protektorna zatita).

Primeri zatite: magistralni gasovodi i naftovodi, sabirni cevovodi na gasnim i naftnim poljima, vodovodi i toplovodi, cevi reni bunara, rezervoari benzinskih pumpi. Osim ukopanih cevovoda, katodnom zatitom se tite: TT-kablovi i energetski kablovi, ukopani rezervoari, unutranje povrine uredjaja za pripremu vode, brodovi, bageri, platforme, obalski i luki uredjaji i postrojenja, brane, prevodnice, mostovi itd.

ematski prikaz katodne zatite spoljnom strujom

Radi uspene primene katodne zatite spoljnom strujom potrebno je prethodno uraditi proraun i projekat. Proraun katodne zatite elinih objekata u zemlji svodi se na izraunavanje snage izvora jednosmerne struje kojom se metalna konstrukcija katodno polarizuje, obima potrebne opreme i mesta gde treba postaviti stanicu katodne zatite i anodno leite. Bitno je da projektant zna trasu cevovoda koji se titi!!?

Osnovni parametri potrebni za izraunavanje snage izvora jednosmerne struje za stanicu katodne zatite su: specifina elektrina otpornost korozione sredine, ( m), efektivna otpornost objekta zatite, Ref (), minimalna katodna polarizacija, E (V), maksimalna katodna polarizacija, Eo (V), koeficijent atenuacije, (m-1), struja zatite u taki drenae, I (A), maksimalna struja zatite na najudaljenijim mestima objekta, Imin (A), specifina elektrina otpornost, prenik i duina provodnika za dovod struje, materijal, broj i nain vezivanja anoda, prelazna otpornost anodnog leita, Ral, vreme trajanja anodnog leita.

IZGLED STANICE KATODNE ZATITE

STANICA KATODNE ZATITE

IZGLED UPOTREBLJENE I NOVE ANODE

IZGLED ANODNOG LEITA

Sl. 2

Poloaj horizontalnih anoda i anodnog leita u odnosu na cevovod

Poloaj vertikalnih anoda i anodnog leita u odnosu na cevovod

IZGLED REFERENTNE ELEKTRODE

IZGLED REFERENTNE ELEKTRODE

UGRADNJA REFERENTNE ELEKTRODE

IZGLED MERNOG STUBA ZA MERENJE ZATITNOG POTENCIJALA

Z a k lj u a k
Efikasnost katodne zatite je 95%, to znai da metalna konstrukcija obuhvaena ovim postupkom zatite ima neogranieni eksploatacioni vek, dok investiciona vrednost iznosi 1% od vrednosti objekta koji se titi; Katodna zatita je potrebna i pogodna kako za novoizgraene objekte tako i za objekte koji su ve u eksploataciji.