3 Organizacija specijalnih dogaaja

Svaki PR profesionalac jako dobro zna da organizovani DOGAAJ znai sigurno prisustvo u medijima i predstavlja jedno od najefiksanijih sredstava u komunikaciji sa ciljnim javnostima. Dogaaje sa kojima se skoro svakodnevno susreemo moemo podeliti na sledei nain:

Promotivni dogaaji (proizvod, usluga, servis, nagradna igra...) Specijalni dogaaji (Sajmovi, konferencije, kongresi i sva druga struna i profesionalna okupljanja ili putovanja, esnafske proslave, seminari, forumi, okrugli stolovi...) Kulturno - zabavni dogaaji (razni festivali, koncerti, izlobe, urke...) Humanitarni (za prikupljanje priloga, donacija, druge materijalne pomoi) Medijski (razni media brifinzi, konferencije, radni doruak...) Sportski ( takmienja, olimpijade, lige...) Protokolarni ( dodele nagrada i priznanja, ordenja, razni prijemi...) New media (video/web konferencije i sl.) Korporativni (dani otvorenih vrata, kompanijske proslave, interne teambuilding zabave...) Privatni/Lini (roendani, venanja...).

Dogaaji ili EVENTS su kratkoroni ili dugoroni projekti, pojedinani ili u nizu, koji imaju tano odreenu nameru i definisanu ciljnu publiku, organizovani sa prevashodnom namerom da privuku panju i pridobiju naklonost ciljne publike za odreeni proizvod ili uslugu. CILJEVI ORGANIZOVANJA SPECIJALNIH DOGAAJA Osnovni cilj organizacije specijalnih dogaaja je da se privue panja i stvori naklonost ciljane javnosti: potencijalnih kupaca / potrosaa, korisnika... Organizatorima ili naruiocima dogaaja cilj je da stvore to interesantnije, kreativnije i nesvakidanje

dogaaje koji e svima ostati u pamenju. Da bismo krenuli u organizovanje specijalnih dogaaja, vano je da definiemo sledee: ta je cilj dogaaja, ko su ciljne grupe, ta oni misle i u ta veruju u odreenom trenutku, ta bismo mi eleli da misle i kako emo postii da tako misle. Event menader treba da sprovede svoju viziju u delo. "The Complete Guide to Special Event" postavlja 10 pitanja na koje svaki PR menader treba da da odgovore pre nego to napravi konaan plan dogaaja: 1. Da li je dogaaj dobra ideja? 2. Da li mi posedujemo odgovarajue vetine planiranja i marketinga da organizujemo takav dogaaj? 3. Da li smo deo odgovarajue drutvene zajednice? 4. Ko e nastupati? 5. Da li dobro poznajemo infra i suprastrukturu zajednice? 6. Gde e se dogaaj odrati? (mesto, venue); Da li moemo da obezbedimo mesto koje elimo za cenu koju sebi moemo da priutimo? 7. Da li imamo "mamac" koji e pobuditi interesovanje javnosti? 8. Da li emo imati podrku medija? 9. Da li imamo fond za advertajzing dogaaja? Da li moemo da naemo sponzore? Da li e publicitet/promocija privui "masu"? 10. Da li su nai kriterijumi uspeha razumni? Opti ciljevi obino daju odgovor na pitanja:

to je namera dogaanja? Kakvu inovaciju / vest e kreirati dogaaj? ta je dogaajem posebno naglaeno?

Primer: Promocija postojeeg, ali unapreenog modela mobilnog telefona. Dogaajem nameravamo da:

Promoviemo unapreen model mobilnog telefona - IDEJA promocije bie bazirana na procenjenim oekivanjima I vrednostima koje ceni potroa

Novosti:

Na proizvod je toliko unapreen da se slobodno moe smatrati potpuno novim i revolucionarnim

Naglaenost:

Na pouzdanosti, lakoi upotrebe i kvalitetu proizvoda, "nuna" potreba za proizvodom, svrha proizvoda.

Ciljevi nekog dogaaja najlake se mogu odrediti prema tzv. SMART kriterijumima: S (specific) - specifine karakteristike kvalitativno i kvantitativno odreene M (mesurable) - merljivi po unapred odreenim kriterijumima A (attained) - mogue ih je realizovati u vremenskom okviru dogaaja R (relevant) - znaajni za ciljnu javnost ili organizaciju T (timeframe) - mogue ih je dosei u realnom vremenskom periodu Osnovni komunikacijski ciljevi dogaanja:

pridobiti interesovanje, podrku, kao i naklonjenost svojim idejama oblikovati eljeni imid ojaati ugled ojaati prijateljske veze s potencijalnim korisnicima edukovati potencijalne korisnike poveati publicitet

Kada odgovorite na sva navedena pitanja moete poeti da birate i organizujete tim (finansijski, marketinki, operativni, pravni itd.). Za manje dogaaje uglavnom se tim sastavlja od ljudi koji su u kompaniji koja organizuje dogaaj, dok je za velike spektakle neophodno regrutovati ljudske resurse po preporuci ili iz odgovarajue brane, a pripreme ponekad mogu da traju mesecima. PR menader treba da bude ovek koji u svakom momentu prati sled dogaaja, u hodu reava krizne situacije, dobro komunicira sa medijima. U Srbiji se neretko desava da PR menader postaje promoter koji treba da oekuje i neoekivano. Uvek neto moe da poe po zlu, kao na primer: dvoasovni nestanak struje na Belom dvoru 21.9.2007. tokom prijema u ast Vlade Divca. PR menader treba da bude obuen da prebrodi prepreke i ispuni ciljeve koje je zamislio pre organizovanja dogaaja. REZONANTNI EFEKAT DOGAAJA

1. 2. 3. 4. 5.

Dogaaj - Event Publika prisutna na dogaaju Rodbina, ukuani, prijatelji, poslovni saradnici prisutnih na dogaaju Mediji iroka javnost

Gotovo svaki dogaaj, pored prisutne publike, indirektno komunicira sa nebrojeno poznanika, prijatelja, roaka i svih onih kojima se moemo pohvaliti da smo neemu interesantnom prisustvovali, neto novo doiveli, u neemu uivali ili se samo dobro zabavili. S obzirom da je u PR-u dogaaj u najveem broju sluajeva kreiran tako da bude intersantan i medijima, od ogromnog je znaaja utisak koji e stei novinar i kako e svoj utisak preneti irokoj javnosti, ali i svom urednitvu i kolegama sa posla. Iz tih razloga, dogaaji su najee paljivo i dugorono planirani. Izuzetak su iznenadne press konferencije ili korporacijska dogaaji, a sva ona mogu biti pojedinana (jedno dogaanje na jednom mestu) ili u nizu (vie jednakih ili razliitih dogaanja na razliitim lokacijama). ORGANIZOVANJE DOGAAJA Svaki dogaaj podrazumeva ispunjavanje odreenih preduslova, ako elimo da njegova rezonanta priroda komunicira u pozitivnom smeru i postigne pun efekat. Bez odgovarajuih sposobnosti i vetina organizatora i jako dobro isplaniran dogaaj moe da PROPADNE. Organizator mora da napravi protokol sa tanom satnicom, neophodnim pripremama, programom i zaduenom osobom. Vano je obezbediti prevoz ili ga preporuiti, zamoliti novinare da se akredituju, pripremiti press materijal, istai sponzore, obezbediti objekat i goste, razmisliti o VIP zvanicama i njihovom tretmanu, dizajnirati i distribuirati karte (ako se prisustvo dogaaju naplauje), ostaviti odgovarajui broj poklon ili gratis karata...

Nakon dogaaja posao promotera preuzima press ili marketing sluba koja treba da se jo jednom zvanino zahvali posetiocima (ukoliko nije u pitanju mega dogaaj ili koncert), poalje press materijal i fotografije sa dogaaja. Promotivni pokloni e vae goste uvek podsetiti na vas i vau kompaniju pa se potrudite da uvek imate bar neku sitnicu predvienu za njih. Ipak, dogaaj e biti istinski uspean samo ako su se ljudi dobro proveli i proirili pozitivan word-of mouth. Organizacija dogaaja realizuje se kroz nekoliko sledeih etapa (koje su podjednako znaajne): 1. 2. 3. 4. 5. Analiza i planiranje Najava i priprema Egzekucija - in realizacije Post event Evaluacija

ANALIZA I PLANIRANJE Analiza obino obuhvata sledea istraivanja:

Da li je neko od konkurencije u skorije vreme pravio dogaaj? Kako je poslednji dogaaj konkurencije izgledao i ta je postigao (a sugerie na ta da obratimo panju, ta da izbegnemo)? ta u poslednje vreme naroito privlai panju javnosti? Istraivanje navika i oekivanja potencijalnih potroaa Istraivanje i priprema komunikacijskih alata kojima se sluimo u promociji proizvoda - hoe li to biti samo promotivno dogaanje ili su potrebni jo neki marketinki alati? Istraujemo i biramo tim ljudi koji e raditi na realizaciji projekta

Osim kod istraivanja navika i oekivanja potencijalnih potroaa, za koje se preporuuje u najmanju ruku uportreba rezultata ispitivanja reprezentativne fokus grupe, sve ostale informacije se mogu pribaviti na alternativne naine. Vrlo korisni mogu biti press clipping i media monitoring resursi, ali podjednako vaan izvor informacija mogu biti i nae kolege iz drugih brani, roditelji, prijatelji... Druga taka analize obuhvata odgovore na sledea pitanja:

ta je povod naeg dogaaja?

Koji su kljuni benefiti? ime sve raspolaemo tj. kakve su nam mogunosti? ta sve moemo da komuniciramo?

Rezultat ovakve analize treba da bude naa baza tj. komunikacijska platforma. Sledea, moda i kljuna taka u pripremi dogaaja je IDEJA! 3"E" Event marketinga Bez obzira da li se radi o potpuno marketinkom dogaaju ili obinoj dodeli nagrada, svaki dogaaj trebalo bi da sadri tri elementa vana za potpuni uspeh projekta, tzv. 3 "E" event marketinga ("Three Es of Event Marketing", engl.):

ENTERTAINMENT : ZABAVA je u dananjem drutvu dostupna na svakom koraku. Ranije su ljudi morali da izau iz kue i zabavu potrae u pozoritu ili na sportskom terenu. Danas su okrueni ugodnim, kunim, zabavnim sadrajima poput televizije, videa, dvd-a, kompjutera... Klju uspeha u ovom sluaju je osmisliti i izvesti zabavni sadraj koji e i naterati (ciljanu) javnost da napusti udobnost svog doma i iskusi neto to ne moe kod kue, jer je to "neto" drugaije, jedinstveno i osmiljeno specijalno za njih (npr. modna revija, tehno party...) EXCITEMENT: UZBUENJE se moe initi kao nestvarno ili neopipljivo, ali ono je stvarno. Uzbuenje je klju uspeha ukoliko elimo da neki dogaaj ostane zapamen. Uzbuenje moe biti izazvano zabavnim sadrajem koji e "ostaviti bez daha": popularan bend ili voditelj programa, neobian i matovit jelovnik, urka u atrijumu popularnog novog hotela ili Nacionalnog muzeja. Ali, uzbuenje ne mora nuno imati veze sa zabavnim sadrajem. Mnogi organizatori nesmotreno proputaju priliku da kreiraju uzbuenja na svojim tzv. "uobiajenim" dogaanjima, npr: (ne)najavljena nagrada za najuspenijeg menadera kompanije u sklopu uobiajene proslave, prezentacija novog korporativnog loga, proizvoda ili usluge u sklopu uobiajene godinje konferencije, i sl. Poenta je da "ono" uvek mora biti posmatrano kao deo efektivnog marketinkog plana. ENTERPRISE: USPEH je u Webster's Unabridged Dictionary objanjeno, izmeu ostalog, kao "spremnost za preuzimanje rizika ili pokuaj da se uini neto nemogue: energinost i inicijativnost". I ako postoji makar jedna karakteristika koja bi trebalo da definie osobe koje se bave event managementom, onda je to ova. " Oni poseduju elju da rastegnu granice razumnosti, potrebu za plovidbom nepoznatim i divljim vodama, usmeravaju klasine marketinke mislioce u svet mate i elje publike koju nastoje privui (Wallpaper magazine)". NAJAVA I PRIPREMA DOGAAJA Najava Nekoliko osnovnih saveta oko komunikacije i promocije dogaaja:

pripremiti detaljan plan komunikacije koji e se izvoditi pre, u toku i nakon dogaaja. On se jo moe nazvati i strategijom. Dobar, strateki postavljen plan gotovo sigurno e doneti i dobre rezultate; pripremiti mailing listu potencijalnih saradnika i obavestiti ih na vreme o dogaaju; ukoliko se radi o veem dogaanju, ponekad je potrebno pripremiti i oglase; direktno ili indirektno u promociju dogaaja poeljno je ukljuiti i medijski atraktivne osobe povezane s dogaajem ( predavae, sportiste, pop zvezde... ); pripremiti listu novinara koji se bave temama vezanim za planirani projekat i informisati ih najkasnije dve nedelje pre dogaaja o svemu ili ako je tema dovoljno interesantna - velika, znaajna - pripremiti konferenciju za tampu ili susret s novinarima; nakon dogaaja pripremiti narativni i vizuelni izvetaj (video, foto, press-cut) za novinare i naruioca; pripremiti listu saradnika odnosno sakupiti kontakte svih uesnika dogaaja za budue potrebe;

Priprema Planiranje odnosno priprema projekta, u grubim crtama, sastoji se od:

pisanja i itanja (kreativnog) briefa; definisanja svih stavki koje su nam potrebne za uspenu realizaciju projekta (prostor, scenografija, tehnika - audio, video, svetlo, catering, itd.); nain na koji emo reklamirati dogaaj (pozivnice, medijske najave, plakati, itd); sadraj i program dogaaja (govornici, voditelji, zabavljai, ...); razmatranje o mogunostima kriznih i iznenadnih situacija i njihovo izbegavanje ili saniranje; priprema moguih altrenativnih reenja (prostor, govornik, tehnika...) budet i financijski plan projekta; pravna dokumentacija.

Organizatorima su danas na raspolaganju razni alati za organizaciju dogaanja. Sve vie organizatora koristi savremene kompjuterske programe (npr. MS Project manager). Meu najrairenijima su tzv. "gantogrammi" kojima organizatori ralanjuju pripremu na pojedinane aktivnosti, definiu odgovorne osobe za pojedine zadatke, rokove i trokove izvoenja i identifikuju kritine take. Organizacija seminara, koktela, VIP urke ili bilo kog drugog dogadjaja moe biti izuzetno efiksana platforma komunikacije sa razliitim ciljnim grupama, ali i povod za razvijanje odnosa sa predstavnicima medija i jaanje ugleda kompanije u javnosti. Kao i svaka druga organizaciona aktivnost, osmiljavanje i realizacija dogadjaja predstavlja izuzetno stresan posao koji, izmeu ostalog, podrazumeva i izbor adekvatne lokacije, termina, tehnike podrke i pripremu liste zvanica. Takoe, postoje odreena pravila koja treba slediti, jer se moe dogoditi da uprkos dobrom planiranju stvari izmaknu kontroli, kao i da se previde sitnice koje mogu uticati na ukupan utisak o dogadjaju. 1. Proverite da li se datum i as dogadjaja poklapaju" sa nekim vanim kulturnim i sportskim deavanjem ili dravnim praznikom. U protivnom, mnoge zvanice mogu biti spreene da prisustvuju dogadjaju koji pripremate, a predstavnicima

medija neki drugi drutveni dogadjaj moe biti prioritet. Takoe, treba proveriti da li je u istom terminu ve zakazan dogadjaj iz iste oblasti. Ovo je vano zbog izbegavanja podele" panje medija. 2. Mesto je sledea izuzetno vana kategorija u organizaciji specijalnih dogaaja iliti event menadmentu. Ne mora biti prepoznatljivo, ni "in", ali je jako vano da objasnite zvanicama gde se nalazi (na pozivnici moete nacrtati mini - kartu sa putokazima). 3. Ne zaboravite da pripremite table sa imenima za organizacioni tim - lako se moe dogoditi da napravite tablice za goste, a da zaboravite na sebe. 4. Ukljuite i vegeterijansku ili posnu opciju pri izboru posluenja, kako bi ukusi svih gostiju bili zadovoljeni, ali i vi pokazali da na taj nain vodite rauna o kulturnim i drugim specifinostima.

Ne zaboravite:

Pocetak dogadjaja je pozivnica

POST AKTIVNOSTI Odvijaju se nakon dogaaja i podrazumevaju:

Zahvalnice gostima i saradnicima na projektu Procenu, evaluaciju uspenosti eventa kroz analizu rezultata Obradu i priprema video i foto (dokumentacijskog) materijala, press cut materijali Isplata dobavljaa i saradnika Zavrni izvetaj (finansijski i pismeni, prezentacioni), itd.

Korisno je nakon dogaaja okupiti projektni tim i zajedniki oceniti (ali i proslaviti) dogaaj i pripremiti izvetaj u kom treba opisati tok pripreme i realizacije dogaaja, upozoriti na greke, nedostatke i navesti preporuke za poboljanje budue realizacije. U izvetaju je korisno navesti i kontakte dobavljaa i drugih subjekata koji su uestvovali u realizaciji projekta za budue potrebe i posebno uneti NAPOMENE za sledei put (nikad ne, uvek proveriti...) EVALUACIJA Kriterijumi vrednovanja uspenosti nekog dogaaja mogu biti:

Finansijski: vrednost prodaje postignute na dogaanju (ulaznice, POS materijali, i sl.), prikupljena sponzorska sredstva i donacije, uteena finansijska sredstva, return of investment (ROI) Nefinansijski: broj novih kupaca, broj i vrsta medijskih objava, ocena objavljenih lanaka, miljenja i zadovoljstvo saradnika

POSLOVNI BONTON I PROTOKOL

Ne smeta mi ako ljudi povremeno gledaju na sat dok govorim. Teko, meutim, podnosim kad ga skinu s ruke, kuckaju u njega i proveravaju ide li!" Albert Einstein U dananjem poslovnom svetu poslovno ponaanje postaje predmet trine prednosti. Razmiljanja o pravilima ponaanja sve su izraenija, a sve je manja tolerancija prema grekama. Profesiju koja se bavi odnosima s javnou odlikuje obaveza vetine vrhunske komunikacije. U tom smislu pravila ponaanja su sastavni deo tih vetina, tim vie to funkcija odnosa s javnou obuhvata tumaenje vrednosti odreene organizacije javnosti, u emu mora poznavati i slediti pravila poslovnog bontona i protokola. Odreenje pojma bontona Bonton ili pravila lepog ponaanja predstavlja skup pravila baziranih na logici, tradiciji i obiajima. Cilj je ostvarivanje harmonije u meuljudskim odnosima koji nee biti narueni pogrenim ponaanjem. Moe se definisati i kao skup dogovorenih normi uljudnog ponaanja u sredinama istog ili slinog kulturnog kruga u odreenom vremenskom periodu. Kulturno naslee, obiaji, vaspitanje, religija i niz drugih drutvenih pojava i postupaka utiu na pojedince. Ono to je u jednoj zemlji prihvaeno ne mora biti i negde drugde, ono to je u odreenom periodu bilo prihvatljivo ne znai da e biti uvek znak lepog ponaanja. Razvojem drutva menja se i bonton, odnosi su sve neposredniji, sve je manje uglaenosti. U poslednje vreme osea se sve vea potreba za lepim ponaanjem - to postaje dodatan kvalitet od posebne vanosti u poslovnom svetu.

Odreenje pojma protokola Re protokol potie iz grkog jezika, a oznaavala je traku ili peat koji se lepio na dokument kao dokaz njegove izvornosti. Danas protokol ima nekoliko znaenja svojevrsni meunarodni sporazum, zbirku pisanih i obiajnih normi meusobnog ponaanja drava, posebnu ustanovu koja se bavi primenom navedenih normi, dokument o odravanju nekog sastanka. Protokol reava pitanja na temelju meunarodnog obiajnog prava, opteprihvaene prakse, domaeg zakonodavstva, ustaljenih tradicija i obiaja. U diplomatskom smislu

zadatak protokola je reavanje pitanja ceremonijala i etike. esto se pojam protokola vezivao na prvom mestu uz diplomatiju, ali je injenica da se svakodnevno sluimo protokolarnim odrednicama. Ceremonijal i protokol nameu uljudnost koja mora prevladati u svakodnevnim aktivnostima civilizovanih ljudi. Ljudi stvaraju utiske o nama i kad mi to elimo i onda kada ba to i ne elimo ili ak kada ni ne slutimo, poput situacije u kojoj se mukarac itajui novine za stolom na terasi nekog kafia nae u vidokrugu dve prijateljice koje su se nale na kafi na istoj toj terasi, samo dva stola dalje. I dok on bezbrino ita novine i, nita ne slutei ispija svoju podnevnu kafu, one su saznale sve" o njemu.

Da nije oenjen, da ima cca 38 godina, da je na nekoj menaderskoj poziciji, da je negovan mukarac, ali da nije i potpuno slobodan ... i to sve proletivi pogledom po njegovoj odei i obui prepoznavi na odelu potpis Huga Bossa, a na cipelama Cesarea Paciottia, videvi njegovu besprekorno oianu kosu i svee obrijano lice, snimivi najnoviju Nokiu u njegovoj ruci i kljueve BMW-a na stolu, uhvativi ga da ita Biznis novine i zakljuivi prema uestalosti slanja SMS-ova i osmehu na njegovom licu prilikom itanja tek pristigle mu poruke. Prvi utisak koji ostavljamo na drugu osobu prilikom prvog susreta vaniji je od svih izgovorenih reenica u nekim narednim susretima. Jer utisak koji smo ostavili u prvom trenutku ima teinu peata i predstavlja nain na koji nas je sagovornik percipirao, to se vrlo teko menja, bez obzira na svu mudrost koju moemo izbaciti iz sebe trudei se da popravimo utisak. Taj prvi utisak ini va: outfit, dranje, izraz lica, pogled, rukovanje. O prvom utisku moemo govoriti i kao o neverbalnoj komunikaciji ili govoru tela. U stvaranju slike o nama u oima druge osobe neverbalna komunikacija ima udeo od ak 55 - 60%. Na taj prvi stvoreni utisak o nama, odmah se nadovezuje i drugi utisak koji ine boja glasa i prvih nekoliko reenica. to znai, da u svega nekoliko sekundi druga osoba stvara miljenje o vama. Ostatak od 7% na sud o nama utie ono to govorimo. Dobrom promatrau s istananim oseajem za psiholoku procenu, izbor neije odee i stanja u kojem se ista nalazi, otkrit e neke od karakternih osobina poput urednosti, oseaja za estetiku. Dranjem se sugerie nivo samopouzdanja. Izrazom lica emocije. Pogledom iskrenost, rukovanjem vrstina karaktera. Drugim utiskom, glasom i prvim reenicama komunicirate temperament, obrazovanje i emocije.

Govor je karakteristika oveka - i kao takva odaje karakteristike onoga tko govori. Vaan je jasan, kultivisan, razgovetan, logian govor. Ne treba govoriti tiho, ali ni preglasno - tihi govor odaje nesigurnost, jednako kao i vikanje, a to nije dobra preporuka za posao. Nerazgovetan ili nazalni govor, mumljanje, zastajkivanje, neumereno koritenje pottapalica, nepovezani tok izlaganja itd. nisu dobra preporuka za sklapanje poslova. Glas je usko vezan uz govor i moe se kontrolisati i menjati. Ugodni glasovi ulivaju poverenje i sigurnost. Pisanje Pisani tekst je dokument - trai logini sled, pravopisnu savrenost. Nepismeni tekstovi, koji se naalost esto pojavljuju, ogledalo su onoga ko ih pie, pokazuju nemar, nebrigu i povrnost - loa preporuka za odnose s javnou. U pisanom tekstu treba voditi rauna i o elegantnom i tenom izraavanju, izbegavati nezgrapnosti u stilu ili reniku. Ono to se moe izgovoriti i to moe biti slikovito i simpatino nije reeno da se moe i napisati.

Sluanje Velika vetina koja se razvija praksom. Sluanje je uenje, a dobro sluanje je preduslov za kvalitetne odnose s javnou. Poetak sluanja je ujedno i prestanak govorenja. Kod sluanja je vana koncentracija, usmerenost prema sagovorniku i povratna informacija o tome je li pravilno shvaena poruka. Nema dobrih odnosa s javnou ukoliko nedostaje element sluanja. Odevanje Odea je veoma vana neverbalna poruka, te u tom smislu moe koristiti ili tetiti optem utisku. Najvanije je pravilno proceniti ta treba obui za koju prigodu i svrhu neretko pogrean izbor odee moe uticati na komunikaciju izmeu dva subjekta (ponekad jer je moe potpuno i iskljuiti - poznato je da u nekim situacijama neprimereno odevenim ljudima nee biti dozvoljen pristup). Oseaj mere je bitan, ( u smislu ne previe niti premalo) jer odea svojom porukom ne sme zaseniti ostale teme sastanka. Izbor odee znai i izraz potovanja prema sagovorniku, kao i razumevanje korporativne kulture njegove organizacije, a samim time i razumevanje potreba. U odreenim vrlo sveanim situacijama na pozivnicama je naznaeno i koje odelo treba obui.

Vizit karta Vizit karta se daje sa svrhom. Mora biti ista, predaje se tako da je tekst okrenut prema sagovoriku s potovanjem, a tako se - s potovanjem i prima. Japanci imaju poseban ritual predaje i primanja vizit karti: onaj ko prima obavezno mora kratko komentarisati utisak koji ostavlja osoba koja daje. Danas ima sve vie onih koji stavljaju svoju fotografiju na vizit kartu. Poklon se nikada ne alje bez vizit karte. Vizit karta slui za razliite svrhe. Naznaka svrhe pie se olovkom u levom donjem uglu. Najee skraenice su:

p.p. ( pour prsenter - radi predstavljanja ) p.f. ( pour fliciter - radi estitanja ) p.c. ( pour condolances - za suuti ) p.r. ( pour remercier - radi zahvale)

Pravo prvenstva - prsance Protokolom se odreuje red prvenstva ili hijerarhijskog reda kojim se uva dostojanstvo svakoj osobi, odnosno dostojanstvo njenog utvrenog poloaja. Raspored prema prvenstvu (prsance) Na svim slubenim skupovima potrebno je rasporediti goste primereno njihovom zvanju i poloaju. Kod rasporeda gostiju prvo to treba da potujete jeste rang i pol gostiju. Kad su prisutni samo mukarci ili samo ene, mesto prvog pozvanog je nasuprot domainu ili na njegovoj desnoj strani. Ostala mesta su desno i levo od njih prema redu prvenstva. Kod veine pravougaonih i okruglih stolova primjenjuje se tzv. francuski ili engleski raspored. Francuski zahteva predsedavanje u sredini - domain i domaica sede jedan nasuprot drugome, a gosti prema rangu desno i levo od njih, tako da najnii po rangu dolaze na kraju stola s jedne i druge strane.

Kod engleskog rasporeda domain i domaica sede jedan nasuprot drugome na vrhovima stola, a gosti se raposreuju prema rangu levo i desno od domaina i domaice tako da najnii dolaze na sredinu stola.

Prvo se posluuju ene prema redu prvenstva, a zatim mukarci. Domain je posluen zadnji. Izuzetak je poglavar drave koji se slui prvi u javnom prostoru, a poslednji na privatnoj veeri u svom domu. Najvii e se gost po rangu prvi oprostiti od domaina. Ostali gosti trebaju otii nakon glavnog gosta.