FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

DEPARTMAN ZA PROIZVODNO MAINSTVO

Veba 2: Tehnologija izrade pojedinih vrsta mainskih delova

Zadatak vebanja
U okviru ove vebe razmotrie se tehnologije izrade povrina za obradu koje se sreu na pojedinim grupama mainskih delova koji su najzastupljeniji u mainogradnji, kao to su: Vratila i osovine Zupanici aure i diskovi Kuita

Vratila i osovine
Konstrukcioni oblici vratila i osovina zavise od namene I mogu biti veoma razliiti. Tako postoje glatke i stepenaste, pune I uplje osovine, odnosno vratila. (Slika 1)

Slika 1. Konstrukcioni oblici vratila i osovina

Osnovne povrine koje se obrauju na vratilima I osovinama su povrine rotacionog oblika koje se najvie obrauju operacija obrade struganja I bruenja (strugovi i bruslice za okruglo bruenje).
Pored ovih povrina javljaju se i druge povrine, kao to su:
Navoji (spoljanji I unutranji), ljebovi za klinove spoljanji i unutranji razne izvedbe, Radijalni I aksijalni otvori, Kanali za prstenaste uskonike, za izlaz alata, itd.

Konine fazonske povrine, i dr.

Kod vratila se javljaju I druge povrine, kao to su:

Ozubljenja sa pravim, kosim, koninim zubima Oljebljenja raznih tipova, Spojnika ozubljenja Puni navoji (puevi),

Polazni oblici pripremaka

ipke:
Toplo valjane ipke (kod stepenastih osovina za manje obime proizvodnje), Vuene ipke (kod glatkih osovina za vee obime proizvodnje) izrauju se kvalitetu h9 I h11

Otkovci:
Slobodno kovanje (kod manjih obima proizvodnje),

Kovanje u kalupu (za vee obime proizvodnje)

Izrada pojedinih konstrukcionih elemenata Izrada ljebova za klinove:

Obrada na horizontalnoj glodalici sa koturastim (ploastim) glodalom
Obrada na vertikalnoj glodalici sa vretenastim glodalom

Otvoreni, poluotvoreni i zatvoreni ljeb

Otvoreni, poluotvoreni i zatvoreni ljeb

ljeb za segmentni klin

Izrada unutranjeg ljeba na vertikalnoj rendisaljci

Glodala koja se najee koriste sa odgovarajuim primerima primene

Izrada navoja:
Obrada na strugu sa noem za navoj

Obrada na glodalici za navoj spoljanjeg i unutranjeg navoja

Broj prolaza pri obradi alatom od tvrdog metala

Broj prolaza pri obradi alatom od B

Obrada navoja bruenjem

Izrada punih navoja (pueva):

Izrada spoljanjih ozubljenja i oljebljenja:

Obrada na horizontalnoj glodalici uz primenu podeonog aparata

a)Pravougaoni b)Trapezni c) Evolventni d)Troglasti profili

Glodala za oljebljenja za izradu oljebljenja (bez bradice i sa bradicom) Modulna glodala za izradu ozubljenja

Obrada na odvalnoj (pfauter) glodalici

Odvalno glodalo za oljebljenje (sa bradicom)

Modulno odvalno glodalo

Obrada na MAAG i Felows rendisaljci

Brijanje (ljutenje) ozubljenja

Bruenje oljebljenja i ozubljenja

Razne varijante bruenja ljebova oljebljenih vratila

Primer bruenje ozubljenja

Bruenje vratila i osovina

Radijalno bruenje jedne i vie povrina

Spoljanje kruno uzduno bruenje

Bruenje naslona i konusnih povrina

Zupanici
U tehnici se koristi veoma veliki broj zupanika raznih oblika i dimenzija, koji se izrauju raznim postupcima obrade. Najee se koriste cilindrini zupanici sa pravim i kosim zubima, konusni zupanici i puni parovi (pu i puni toak). Zupanici se izrauju od raznih materijala, a najee od elika, elinog liva, livenog gvoa, legura obojenih metala, plastinih materijala i dr. Polazni oblik (pripremak) najvie zavisi od dimenzija, vrste materijala i obima proizvodnje. U pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji (do prenika 125mm) najvie se koriste pripremak od toplo valjane ipke, a veih prenika otkovak dobijen slobodnim kovanjem ili pak livenjem od elinog liva. U maloserijskoj proizvodnji koristi se kovanje u jednostranim kalupima. U srednjeserijskoj i viim tipovima proizvodnje (male i srednje veliine) pripremci se najee izrauju kovanjem u dvostranim kalupima.

Otkovci dobijeni u jednostranim kalupima

Otkovci dobijeni u dvostranim kalupima

Pripremci se obrauju mehanikom obradom skidanjem materijala (strugotine) i termo-hemijskom obradom. Mehanika obrada skidanjem materijala se moe podeliti na tri faze: - Obrada pre izrade ozubljenja - Izrada ozubljenja - Zavrna obrada U prvoj fazi neophodno je ostvariti meusobni odnos venca sa otvorom (koncentrinost) i obezbediti odnos eonih povrina (normalnost). Tehnologija obrade u ovoj fazi zavisi od konfiguracije zupanika, dimenzija i obima proizvodnje.

Primer obrade zupanika na potrebne mere od pripremka dobijenog slobodnim kovanjem

Primer obrade zupanika na potrebne mere od pripremka dobijenog kovanjem u dvostranom kalupu

Za izradu zuba zupanika neophodno je da su bazne povrine dobro obraene i da imaju odgovarajui oblik i meusobni odnos. Tehnoloke baze za obradu zupanika su otvor u glavini i eone povrine venca zupanika. U pojedinanoj proizvodnji ozubljenja se mogu izraivati na univerzalnoj glodalici sa podeonim aparatom i modulnim glodaloma. Dok se u viim tipovima proizvodnje izrauju metodama relativnog kotrljanja, glodanjem po metodi Pfauter i rendisanjem po metodama Felows i Maag.

Izrada spoljanjeg i unutranjeg ozubljenja

Izrada punih tokova

Bruenje ozubljenja

Primer izrade zupanika

U nastavku je prikazan tehnoloki proces izrade zupanika sa kosim zubima od .4321, koji se proizvodi u srednjeserijskoj proizvodnji. Posmatrani zupanik je potrebno kaliti i cementirati na tvrdou 58-63 HRC .

Kao polazni oblik pripremka izabran je otkovak dobijen dvostranim kalupom.

S obzirom na potrebne kvalitete obrade i odgovarajue zahvate obrade koje je potrebno primeniti, proraunom dodataka za obradu definisan je odgovarajui izgled pripremka, odnosno otkovka.

Operacija 10. arenje Nakon obrade kaljenja delove je potrebno ariti kako bi mu se popravila struktura.
Delove upakovati u pe i zagrejati na temperaturu 880-900 C i ariti u trajanju od 4 asa, a potom sniziti na temperaturu 700 C i ariti jo 6 asova. Posle zavrenog arenja ostaviti delove da se ohlade do sobne temperature

Operacija 20. Gruba obrada struganjem Operacija 30. Poboljanje (kaljenje + otputanje)

Operacija 40. Izrada 6 otvora 25

Operacija 50. Provlaenje otvora i ljeba za klin

Operacija 60. Zavna obrada struganjem

Operacija 70. Izrada ozubljenja

Operacija 80. Zatita od cementacije

Povrine, koje nije potrebno cementirati treba zatiti od prodiranja ugljenika (cementacije). Ako odaberemo cementaciju u gasovitoj sredini onda efikasnu zatitu povrina od sementacije moemo ostvariti bakarisanjem, a otvor zatititi bakarnim epom. Povrine koje neemo bakarisati premaemo slojem stearina, a potom vrimo bakarisanje elektrolitiki. Po zavretku bakarisanja skida se sloj stearina i tada su komadi pripremljeni za cementaciju.

Operacija 90. Cementacija Operacija 100. Kaljenje Operacija 110. Otputanje

Zupanici se slau prema slici i unose u pe za gasovitu cementaciju, zajedno sa epruvetama za kontrolu cementacije. Pe se zagreva na 880-900 C na kojoj se dre oko 6 asova uz stalno strujanje gasovitog sredstva za cementaciju. Potom se sputa temperatura na 800-850 C i vri kaljenje u ulju. Drugo kaljenje se izvodi na temperturi 780820 C oko jedan as. Da bi se smanjili unutranji naponi izvodi se otputanje u ulju na temperatri 140-160 C u vremenu od 1,5 asa.

Operacija 120. Kontrola termike obrade (dubine cementacije i tvrdoe) Operacija 130. Bruenje ozubljenja

Operacija 140. Zavrna kontrola

Primeri stezanja vratila, osovina i zupanika

aure
aure su mainski elementi razliitih spoljanih oblika koje imaju centralni otvor (l/d<2). Na slici je prikazano nekoliko mainskih delova oblika aura.

Osnovne spoljanje i unutranje povrine na vratilima i osovinama su povrine rotacionog oblika. Spoljanje povrine se najvie obrauju operacijama obrade struganja i bruenja (strugovi i bruslice za okruglo bruenje).

Unutranje povrine, odnosno odgovarajue mere se ostvaruju:

Buenjem i razbuivanjem (proirivanjem) burgijom, Proirivanjem sa proirivaem ili noem za proirivanje,

Uputanjem uputaem,
Razvrtanjem razvrtaem (grubo i fino), Glodanjem sa razliitim glodalima, Unutranjim bruenjem, Provlaenjem provlakaem, Glaanjem i honovanjem.

Obrada otvora buenjem, proirivanjem, razvrtanjem i uputanjem

Obrada otvora se najee i najracionalnije realizuje operacijama obrade buenjem na builicama (jednovretenim ili vievretenim) primenom burgija, proirivaa, uputaa i razvrtaa. Isto tako otvori se obrauju i na drugim mainama kao to su strugovi, glodalice, i dr. primenom ovih i drugih alata.

Potrebni zahvati obrade otvora i rupa u zavisnosti od klase tolerancija

Za postizanje boljeg kvaliteta obraene povrine koriste se druge metode, kao to je bruenje, provlaenje, honovanje i dr.

Builice za obradu otvora mogu biti:

Jednovretene builice kod kojih se za poveanje proizvodnosti koriste brzoizmenljive glave za buenje (modularni fleksibilni sistemi alata), potom revolverske glave sa podeenim alatima za obradu, kao i magacini alata kod obradnih centara.

U serijskoj i masovnoj proizvodnji za obradu otvora se koriste vievretene builice i agregatne builice, koje se karakteriu visokom proizvodnou.

Obrada otvora proirivanjem noem, provlaenjem, bruenjem, honovanjem

Otvori koji su dobijeni livenjem ili buenjem esto se do konane mere dovode proirivanjem noem, provlaenjem, bruenjem, honovanjem (glaanjem). Otvore vee duine proirujemo sa motkom za buenje na koju se postavlja no za proirivanje. Ako se ona postavlja na horizontalnim ili vertikalnim builicama onda moe da se obre a ako se postavlja na strug onda se ne okree. Pri proirivanju otvora velike duine da bi se smanjilo savijanja motke vri se obostrano voenje motke (npr. Borverk).

Otvore manje duine moemo proirivati noem za unutranje struganje na strugu.

Jedna od metoda za postizanje boljeg kvaliteta obraene povrine (N5 i N6) se odnosi na unutranje bruenje, i to posebno na delovima od tvrdih i termiki obraenih materijala.

a) b)

Bruenje kada se deo obre Bruenje kada je deo nepokretan

Bruenje otvora najee izvodimo: Za obradu tvrdih i termiki obraenih materijala Za obradu povrina neravnomerne tvrdoe Za obradu otvora velike tanosti Za obradu otvora male debljine zidova Za obradu otvora koji imaju kanale i ljebove

ema bruenja kod poluautomatske brusilice

Osnovni problemi i nedostaci obrade otvora bruenjem su: Neophodno je koristiti tocila manjeg prenika od prenika otvora (0,7-0,9) Konzolni poloaj tocila, to je nepovoljno za vee duine otvora i male prenike Manja produktivnost procesa u odnosu na spoljanje bruenje (blai reimi, manja dubina i pomak) Neophodno je ee poravnanje tocila to dovodi do breg troenja

Primer izrade aure

U nastavku su prikazani tehnoloki procesi izrade aure za razliite tipove proizvodnje.
Primer tehnolokog procesa izrade aure u pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji
Operacija 10. Odsecanje (Testera) Operacija 20. Struganje (Univerzalni strug)

Operacija 30. Buenje (Stubna builica) Operacija 40. Bruenje (Brusilica za okruglo bruenje)

Primer tehnolokog procesa izrade aure (var2) Primer operacije obrade dve aure (var4)

Primer operacije izrade aure (var3)

Kuita
Kuita su sloeni mainski delovi sklopova raznih maina, reduktora itd. Obrada kuita je sloen posao i zahteva primenu razliitih operacija obrade, pri emu se kao pripremak najee koriste odlivci koji se mogu dobiti razliitim tehnologijama livenja. Obrade kuita se mogu svrstati u operacije koje se odnose na: - Obradu ravnih povrina - Obradu otvora veih dimenzija i vee tanosti i

- Obradu malih otvora i rupa

Realizacija ovih operacija najvie zavisi od obima proizvodnje i raspoloive opreme.

Primer jednog kuita i odgovarajueg pripremka u vidu odlivka

Obrada ravnih povrina

Ravne povrine se mogu obraivati rendisanjem (u poslednje vreme sve manje), glodanjem, provlaenjem, bruenjem i specijalnim postupcima obrade (poliranje i dr.).

Obrada otvora i rupa

Otvori veih dimenzija se najee izrauju na builicama (radijalnim, koordinatnim, borverk) ili pak na mainama za glodanje (klasinim, NC ili pak obradnim centrima).

Otvori manjih dimenzija izrauju se na builicama (radijalnim, stubnim, koordinatnim) ili pak na mainama za glodanje (klasinim, NC ili pak obradnim centrima).

Poloaj ose otvora u odnosu na bazu

Poloaj povrina na ulazu i izlazu pri buenju burgijom

Buenje, proirivanje rupe i urezivanje navoja

Izrada unutranjih navoja za vijke u otvorima i rupama:

Prenici za buenje rupa i otvora za milimetarski navoj

Duine rupe i navoja u zavisnosti od duine vijka

Oblici i dimenzije kanala za izlaz noa za rezanje navoja u rupi i otvoru

Metode za postizanje zahtevanog meusobnog odnosa povrina i osa U cilju ispunjenja funkcije delova u proizvodu veoma esto se na njima postavljaju zahtevi u pogledu toleranija oblika i poloaja. Tolerancije oblika ograniavaju odstupanje jednog elementa od njegovog idealnog oblika (pravost, krunost, ravnost, cilindrinost, oblik linije i povrine). Tolerancije poloaja ograniavaju dozvoljena odstupanja od geometrijski idealnog poloaja dva ili vie elemenata u odnosu jedan prema drugom (paralelnost, upravnost, koncentrinost, koaksijalnost, krunost i ravnost obrtanja, i dr.).
Opta pravila za ispunjenje uslova definisane tolerancije meusobnog odnosa povrina: Primena iste baze za obradu u istoj operaciji Primena iste baze za obradu u razliitim operacijama Pozicioniranje i stezanje preko jedne za obradu druge povrine Primenom dodatnih povrina kao baza (dodatne baze) za obradu

Primeri tolerancija oblika povrina

Primeri tolerancija poloaja, odnosno odnosa povrina

Primer ostvarenja koncentrinosti pri buenju i proirivanju

Primer postizanja uslova koncentrinosti dve povrine osovine u sklopu dva leita Na slici je prikazan sklop dva leita. Otvor na elu vratila mora biti koncentrian sa spoljanjom povrinom, kako bi se mogla obavljati funkcija proizvoda. Postizanje koncentrinosti ove dve povrine pri obradi nije jednostavno, s obzirom da se zahteva velika tanost i kvalitet obraene povrine. U ovom primeru je prikazana primena iste baze za obradu spoljanje povrine i otvora pri jednom stezanju u operacijama struganja i bruenja.

Operacija obrade bruenja otvora i spoljanje povrine (1 operacija) Operacija obrade struganja otvora i spoljanje povrine (1 operacija)