DIZEL- GORIVO -gustina je od 0,84 0,88 g/cm3 - temperatura smrzavanja -30C - toplotna vjednost 44000 kJ/kg Razlikujemo etiri

i vrste dizel- goriva : - D1 - vrlo lako, najmanji cetanski broj 45, koristi se za laka vozila - D2 - lako, najmanji cetanski broj 40, koristi se u industriji i za teka vozila - D3 - srednje, najmanji cetanski broj 30, koristi se za razliite maine - D4 - teko, najmanji cetanski broj 25,koristi se za brodove, tegljae, tankere Najvanije svojstvo dizel- goriva je CETANSKA VREDNOST(merilo zapaljenja goriva). U dizel-motoru gorivo se ubrizgava u prostor u kojemu je komprimovani i zagrejani vazduh. Temperatura vazduha je dovoljna za paljenje goriva pri njegovom kontaktu sa vazduhom. Cetanska vrednost je svojstvo koje zavisi od sastava dizel goriva, vedi je to je vie parafina i olefina, a manji to je vie aromata i naftena. Cetanska vrednost je zapreminski odnos dva ugljovodonika cetana (100) i alfametil naftalina (0). Njihova smesa se uzima kao referentno gorivo za ispitivanje cetanskog broja drugog dizel goriva. Nii cetanski broj treba nie temperature za pokretanje motora, ali se tada motor bre greje. Previsoki cetanski broj uzrokuje prebrzo sagorevanje i stvaranje dimnih gasova. Cetanski broj odreenog goriva ispituje se na specijalnim dizelskim IG-motorima odnosno ispituje se najmanji stepen kompresije kod kojeg dolazi do samozapaljenja.

DIZEL GORIVA Za proizvodnju dizel goriva koristi se frakcija nafte koja destilie u rasponu od 170 do 360 0C. Namenjeni su za pogon klipnih dizel motora visokog stepena kompresije u kojima se smea pali spontano u sabijenom vazduhu. Kod dizel goriva veoma su vane sledede fiziko-hemijske karakteristike: - niskotemperaturne karakteristike - hemijska stabilnost

- sadraj sumpora i - karakteristike sagorevanja Niskotemperaturne karakteristike zavise od klimatskih uslova odreenih oblasti, kao i od konstrukcionih reenja dizel motora. Ovde se radi o problemima koji se javljaju kod dizel motora pri eksploataciji na niskim temperaturama. Hemijska stabilnost dizel goriva je od posebne vanosti u primeni kod dizel lokomotiva, koje imaju vrlo gust zatitni filter, kao i problem starenja kod produenog skladitenja. U svetu je izvedeno niz testova ubrzanog starenja dizel goriva, te na osnovu stabilnih i nestabilnih komponenti, kao i aditiva za poboljanje stabilnosti, dolo se do saznanja o ekonominosti proizvodnje dizel goriva. Sadraj sumpora mora biti to manji, zbog korozionog delovanja i zagaivanja ivotne sredine. Najvanija karakteristika sagorevanja je cetanski broj ili dizel index, koji zavisi od hemijskog sastava same komponente dizel goriva. To je mera koja pokazuje sposobnost paljenja dizel goriva. to je cetanski broj vedi, to je bolja sposobnost paljenja ovog goriva. Cetanski broj predstavlja odnos izmeu zapremine brozogorudeg cetana (n-heksana) i zapremine slabogorudeg (-metilnaftalena)

Dozvoljene vrednosti prema standardu i pravilniku - DIZEL GORIVO Karakteristika Cetanski indeks Gustina na 15 0C Temperatura paljenja (C) Temperatura filtrabilnosti (C) Viskoznost na 20C (mm2/s) Viskoznost na 40C (mm2/s) Destilacija: % v/v predestilisano na 250C % v/v predestilisano na 350C 95 % v/v predestilisano na, C Pravilnik za dizel D2 Najmanje 45 Najvie 860 Najmanje 55 najvie -5 2,0 - 9,0 Pravilnik za eurodizel NSD Najmanje 46 820-845 Iznad 55 najvie 0/-5 2,0 - 4,5 najvie 65 najmanje 85 najvie 360

najvie 375

Kada je re o startovanju motora u zimskim uslovima, pri niskim temperaturama, treba imati u vidu oteavajude uslove, kao to su: povedan otpor kliznih povrina, povedana gustina ulja za podmazivanje, pad kapaciteta (snage) akumulatora, povedana vlanost usisanog vazduha i izdvajanje parafina. Na svaki od ovih uzroka moe se manje ili vie uticati na razne naine, ali je posebno izraen problem eliminisanja

parafina, koji moe dovesti u pitanje funkcionisanje sistema za napajanje, odnosno ubrizgavanje goriva, a time i startovanje motora. Da bi se ovaj problem predupredio, u nedostatku odgovarajudeg dizel goriva za zimske uslove eksploatacije, problem se moe reiti meanjem obinog motornog benzina (MB-86) sa dizel gorivom u odreenom odnosu, kao to je prikazano na dijagramu. Prisustvo benzina u dizel gorivu zavisi od spoljne temperature, to je nia temperatura procentualno prisustvo benzina je vede i obrnuto. Pri koridenju ove meavine dolazi do neznatnog pada snage motora. Meanje dizel goriva D-2 i MB-98 nije preporuljivo jer se ovakva meavina nepovoljno odraava na rad motora. U sluaju kada se ne raspolae sa odgovarajudim dizel gorivom za zimske uslove eksploatacije, priprema goriva za te uslove moe se realizovati meanjem petroleja sa dizel gorivom u srazmerno slinom procentu kao to se vri meanje motornog benzina sa dizel gorivom. Meanjem benzina ili petroleja sa dizel gorivom D-2 postie se odgovarajuda filtrabilnost novodobijenog goriva. Dobijanje goriva na bazi meanja benzina sa dizel gorivom ne treba da bude pravilo, ved samo kao izuzetak u situacijama kada to potrebe zahtevaju. Gorivo dobijeno na ovakav nain ne ispunjava uslove za sve dizel motore, polazedi od injenice da se karakteristike motora meusobno razlikuju (broj obrtaja motora, stepen kompresije, nain ubrizgavanja goriva i sl.).

Aditivi za dizel goriva Odstranjuje postojede naslage i odrava brizgaljke istim Zatita sistema za gorivo od korozije Znaajna redukcija penuanja dizel goriva Odlina separacija vode Znaajno povedanje cetanskog broja Povedanje mazivosti goriva
Specijalni aditivi za benzine i dizele Gorivo sa aditivima Gorivo bez aditiva

Leita ventila pre i posle upotrebe speciajlnih aditiva

Gorivo bez aditiva

Gorivo sa aditivima

Ponaanje na hladnodi, filtrabilnost. Kod niskih temperatura u dizelskom gorivu dolazi do izluivanja kristala parafina, usled ega se zaepe cevi za dovod goriva i filtri. Kod nepovoljnog sastava goriva ova pojava nastupa ved kod priblino 0C ili ak i vie. Zbog toga se u dizel goriva za zimske uslove u rafineriji dodaju dodaci koji poboljavaju teenje. Oni dodue ne spreavaju u potpunosti nastanak kristala parafina, ali jako ograniavaju njihov rast. Takvi su kristalidi toliko sitni da prolaze kroz pore u filtru. Drugi dodaci deluju tako da kristalide jednoliko raspruju u gorivu da se ne nagomilavaju na jednom mestu. Time se jo sniava najnia temperatura kod koje gorivo jo protjee kroz filtar. U prodaji su i posebni dodaci koji smanjuju opasnost od izluivanja parafina. Ranije se za poboljanje teenja kod niskih temperatura dizel gorivu dodavao normalni benzin u odnosu do 30 % ili motorni petrolej do ak 60 %. Kod dananjih goriva to vie nije potrebno pa to proizvoai motora vie ne preporuuju. Temperature paljenja je temperatura kod koje goriva tenost isputa u okolni vazduh upravo toliko para da iznad tenosti nastaje goriva smesa koja se moe upaliti stranim izvorom zapaljenja. Da bi se osigurala dovoljna sigurnost kod transporta i skladitenje, dizel gorivo mora odgovarati zahtevima opasnosti razreda A III (plamite iznad 55C). Dodatkom benzina od niti 3 % plamite se smanjuje toliko da pada na nivo sobne temperature. Viskoznost. Premala viskoznost dovodi do proputanja u pumpi za ubrizgavanje i zbog toga do smanjenja snage. Prevelika viskoznost pak pogorava rasprivanje goriva i time pogorava izgaranje. Zbog toga viskoznost treba biti u to je mogude uim granicama. Mazivost. Hidrodinamika mazivost dizel goriva je manje znaajna od mazivosti u prelaznom podruju mjeovitog trenja. Smanjivanje sadraja sumpora u gorivu, radi

smanjivanja ae u izduvnim gasovima, dovodi do smanjivanja mazivosti i time do ozbiljnih problema u pumpama za ubrizgavanje. Ako sadraj sumpora padne ispod 500 ppm (mg/kg), gorivu se dodaje aditiv za poboljanje mazivosti.