Sistem Interne Kontrole I Planiranje Poslovanja Sa Stanovista Javnog Preduzeca PDF

UNIVERZITET SINGIDUNUM
Departman za
poslediplomske studije

POSLOVNA EKONOMIJA
MASTER STUDIJSKI PROGRAM

MASTER RAD

Sistem interne kontrole i planiranje poslovanja sa stanovita
javnog preduzea

Mentor:

Kandidat:
Prof. dr. Milovan Stanii

Marko ivi

Broj indeksa:

400736/2009

Beograd, 2012.

Sistem interne kontrole i planiranje poslovanja sa stanovita javnog preduzea

2

SADRAJ

UVOD ..................................................................................................................................... 5
JAVNA PREDUZEA NASTANAK I RAZVOJ ............................................................ 12
Pojam i nastanak javnog sektora ....................................................................................... 12
Problemi sa kojima se susre i mogua reenja za javni sektor u Srbiji ........................... 14
Profil preduzea ................................................................................................................ 15
OSNOVE ZA IZRADU PLANA ZA 2012. GODINU ................................................. 15
ANALIZA TRITA ........................................................................................................... 16
Definicija trita ................................................................................................................ 16
Poslovno planiranje i analiza okruenja ........................................................................... 16
Planiranje ....................................................................................................................... 18
Situaciona analiza: snaga, slabosti, prilike i pretnje SWOT ANALIZA ....................... 20
Eksterno okruenje ........................................................................................................ 20
Interno okruenje snaga i slabosti .............................................................................. 23
Planiranje prodaje i marketniga kroz ERP .................................................................... 27
BIZNIS PLAN .................................................................................................................. 27
Pojam poslovnog plana ................................................................................................. 27
Namena poslovnog plana .............................................................................................. 29
FINANSIJSKO IZVETAVANJE I NJEGOVA ULOGA U OSTVARENJU CILJEVA
PREDUZEA ....................................................................................................................... 32
FINANSIJSKO UPRAVLJANJE......................................................................................... 35
Finansijska kontrola .......................................................................................................... 35
Osnovne komponente finansijskog upravljanja ................................................................ 36
POJAM I ZNACAJ RAUNOVODSTVA ...................................................................... 37
STRUKTURA RAUNOVODSTVA .......................................................................... 38
RAUNOVOSTVENO PLANIRANJE ....................................................................... 39
RAUNOVODSTVENA ANALIZA ........................................................................... 39
FINANSIJSKI IZVEATJI........................................................................................... 40
NEDOSTATCI U FINANSIJSKIM IZVETAJIMA JAVNIH PREDUZEA........... 49

3

KONTROLA POSLOVANJA ............................................................................................. 52
Provera poslovanja ............................................................................................................ 52
KONTROLA .................................................................................................................... 54
Pojam kontrole .............................................................................................................. 54
INTERENA KONTROLA ............................................................................................... 55
Ciljevi uvoenja interne revizije ................................................................................... 57
Evolucija funkcije interne revizije ................................................................................ 57
Delokrug rada i uloga interne revizije ........................................................................... 59
Korporativno upravljanje i interna revizija ................................................................... 61
Uloga interne revizije u upravljanju rizikom ................................................................ 61
Interna revizija kao nadzor nad funkcionisanjem internih kontrola .............................. 62
Interna revizija kao podrka poslovnom odluivanju ................................................... 63
Meunarodni standardi za internu reviziju.................................................................... 63
Standardi profesionalne prakse interne revizije ............................................................ 64
Etiki kodeks Instituta internih revizora ....................................................................... 65
Savremeni pravci razvoja interne revizije ..................................................................... 66
Podsticanje razvoja interne revizije u javnom sektoru .................................................. 68
Definicija interne revizije u javnom sektoru ................................................................. 69
Sistemi interne finansijske kontrole u javnom sektoru (PIFC) .................................... 70
Razvoj revizije (eksterne i interne) javnog sektora kroz zakonodavnu regulativu nae
zemlje ............................................................................................................................ 73
Profesionalna regulativa revizije u javnom sektoru ...................................................... 76
Interna regulativa revizije u javnom sektoru ................................................................. 77
Predmet interne revizije u javnom sektoru .................................................................... 77
Obveznici interne revizije u javnom sektoru................................................................. 78
Poslovi interne revizije u javnom sektoru ..................................................................... 79
Funkcije interne revizije u javnom sektoru ................................................................... 79
Planiranje, sprovoenje i izvetavanje interne revizije u javnom sektoru .................... 80
Forma i sadraj izvetaja zavise od prirode i ciljeva same revizije. ............................. 82
Mesto i uloga interne revizije u organizacijama javnog sektora ................................... 82

4

Interna revizijska ispitivanja u organizacijama javnog sektora .................................... 83
Neke specifinosti interne revizije u organizacijama javnog sektora ........................... 83
Meunarodni razvoj interne revizije u javnom sektoru ................................................ 84
PRIMER ULAGANJA U ERP I KOLIKO JE BITAN INFORMACIONI SISTEM ZA
USPENO POSLOVANJE FIRME ..................................................................................... 87
ERP I RAUNOVODSTVO ............................................................................................ 97
ZAKLJUAK ..................................................................................................................... 100
LITERATURA ................................................................................................................... 102


5

UVOD

Razvoj podruija poslovanja neposrdno je zavisan od koliine teorijskog sazananja i prakse
koja je na tim osnovama zasnovana. Pri posmatranju pojedinanih procesa u praksi je esto
potrebno da se ti pojedinani procesi poveu tako to im treba nai zajednieke
karakteristike. Uprkos velikom broju definicija, za planiranje je jednistveno da ono ini
sistem saznanja koji je dobro ureen, to je skup postupaka i operacija pomou kojih se
podaci moraju prikupiti, proveriti, utvrditi injenice, dobijene podatke treba objasniti,
tumaiti, pomou njih se dolazi do odgovarajuih teorija koje se kasnije koriste u praksi.
Veliki uticaj na planiranje poslovanja i na samo poslovanje javnih preduzea ima politiko,
pravno i ekonomsko ureenje drave.

Planiranje poslovanja je dinamian proces kojim se preduzee, kao poslovni sistem,
prilagoava unutranjim i spoljanjim promenama. Za planiranje poslovanja se istie da je
ono usmeravanje na osnovu analize prolosti i sagledavanja budunosti. Analiza prolosti,
odnosno analiza poslovanja moe se utvrditi na osnovu finansijskih izvetaja, koje
preduzea koriste u poslovanju. Planiranje poslovanja premauje jaz izmeu onoga gde je
preduzee sada i onoga kuda eli stii. Planiranje je posebna struna oblast, koja ima svoje
koncepcije i metodologiju ije poznavanje doprinosi racionalnom donoenju planskih
odluka i njihovom efikasnom voenju i sprovoenju. Sam plan je zasebna planska odluka.
To je kvalitativno i kvantitativno izraen zadatak preduzea koji treba ostvariti. Njime se
detaljno preciziraju ciljevi te obezbeuju kriterijumi za donoenje odluka u svakodnevnoj
osnovnoj aktivnosti. Pri tome, plan mora da sadri akcije koje je potrebno preduzeti da bi se
ostvarili ciljevi i precizno odredila vremenska dinamika akcije.

Proces planiranja zapoinje definisanjem ciljeva preduzea. Definisanjem ciljeva preduzee
se opredeljuje za novu delatnost, novi nain posovanja ili samo unapreenje dosadanjeg
poslovanja. Vri se analiza finansijskih izvetaja. Nakon toga pristupa se izradi plana akcije
kako da se postignu definisani ciljevi. Planom se obuhvataju svi segmenti preduzea.
Nakon izrade plana pristupa se organizaciji posla. Organizacojom se definiu poslovi i
radni zadaci pojedinano za svakog uesnika u preduzeu. Da bi se ostvarili zadati ciljevi i
realizirao plan poslovanja preduzea potrebno je to sve isfinansirati. Ukoliko finansijska
sredstva nisu obezbeena ne moe doi do realizacije zadatih ciljeva, ispunjenja planova
preduzea. Finansiranje je veoma bitno i sa aspekta kadrova i motivacije. Bez struno
obuenih i dobro motivisanih kadrova ni jedan cilj i plan ne mogu biti ostvareni. Ljudi
moraju biti struno obrazovani da bi mogli primjenjivati nove tehnike i tehnologije. Moraju
biti motivisani da kvalitetno obavljaju svoje poslove i radne zadatke. Na kraju mora
postojati razvijen sistem kontrole poslovanja i upravljanja preduzeem. Sistem kontrole bi

6

trebao da eventualne nepravilnosti na vreme da primeti i otkloni kako bi proces dalje tekao
neometano.
Planiranje poslovanja je najosnovnija od svih manaderskih funkcija. Ukljuuje izbor
misija i ciljeva, te akcija za nihovo ostvarivanje. Ono iziskuje odluivanje, tj. izbor izmeu
alternativnih buduih smerova delovanja.

Planiranje poslovanja implicira inovacije u preduzeu. Planiranje pomae da doemo do
odreenog cilja. ini moguim ono to se inae ne bi dogodilo. Planiranje je intelektualno
zahtevan proces, koji trai da svesno odredimo smerove delovanja i temeljimo nae odluke
na svrsi, znanju i briljivim procenama. Svi koncepcijsko-strateki naumi temelje se kroz ili
na planiranju, manaderskom odluivanju, drugih procesa, unapried za razliita vremenska
razdoblja. Zbog toga za svako planiranje vredi opta definicija: planiranje poslovanja je
propisivanje postupaka koji vode ka odreenom cilju preduzea.

Zadovoljenje visokih informacionih potreba preduzea, kao uslova za uspeno poslovno
odluivanje iz domena upravljanja finansijama, ne moe se ni zamisliti bez izgradnje
svrsishodnog i efikasnog informacionog sistema. Nezavisno od toga kako je koncipiran
informacioni sistem konkretnog preduzea, njegov bitan deo, po pravilu, ine informacije
sadrane u finansijskom raunovodstvu, odnosno informacije koji pruaju finansijski
izvetaji.
Interna revizija predstavlja savremeni instrument upravljanja preduzeem i organizacijom.
Uz neraskidivu vezu sa eksternom revizijom, ona doprinosi jaanju poverenja izmeu
preduzea/organizacije i javnosti, te obezbeuje razumna uverenja da su finansijski
izvetaji preduzea sainjeni u skladu sa opteprihvaenim propisima i standardima kao i sa
usvojenim planovima, aktima i odlukama samog preduzea.
Jaanje poverenja izmeu poslovnih partnera, organizacije i javnosti, vlasnika i
potencijalnih investitora, vlasnika/akcionara i menadmenta, menadmenta i sindikata kao i
organizacije i vladinih agencija, doprinosi poveanju svih performansi jednog drutva.
Interna revizija u ovoj svojoj prevashodnoj funkciji - funkciji jaanja poverenja, doprinosi
poveanju vrednosti preduzea i obezbeenju dugoronog stabilnog rasta.
Prilikom sprovoenja interne revizije glavni akteri su subjekat i objekat ispitivanja.
Subjektom interne revizije smatra se organizacija, kompanija (pravno lice) koje je
uspostavilo internu reviziju.
Objekat interne revizije je obiman i heterogen. Internu reviziju obavljaju interni revizor
(pojedinac) ili revizorski tim. Informacije dobijene iz oblasti interne revizije utiu na

7

donoenje vitalnih odluka o buduim namerama kompanije kojima se formuliu poslovne
politike i strategije. Interna revizija daje glavne smernice za proces upravljanja rizicima u
kmpanijama.
Sloenost predmeta ispitivanja interne revizije zavisi od oblasti i obima izvoenja interne
revizije kao i kojim hronolokim redom se revizija sprovodi.
U toku istorijskog razvoja poslovnih sistema i interne revizije, osnovni predmet ispitivanja
su bile poslovne knjige, efikasnost knjigovodstva i nedozvoljeni delikti. Ovaj predmet je
evoluirao u predmete operativnog nadzora i kontrole nad segmentima kompanije,
znaajnim za njeno odravanje i rast. Od tada je interna revizija u fokusu interesovanja
teorije i prakse savremenog korporativnog upravljanja.

Interne kontrole su procesi, koji je opredeljen od strane upravnog odbora, menadmenta i
ostalih zapolsenih, a koje su dizajnirane tako da prue razumno uveravanje u vezi:
- Oslonjivosti na finansijske izvetaje,
- Usaglaavanje sa pozitivnim zakonima i regulativom, i
- Efektivnost i efikasnost operacija.
1

Interna revizija nastala je dosta davno. Kum interne revizije Lawrence Sawyer rekao je
da revizija ima dugu istoriju: Starorimsko sluanje (provera) rauna, pri kome jedan
zvaninik poredi evidencije sa drugim zvaninikom, povod je za nastanak tremina audit
(revizija) od latinskog auditus- sluanje.
2

Teoretiari revizije nalaze njene korene jo u staroj Grkoj. Ponekad se kao kolevka interne
revizije pominje i Italija. Osnov za takvo miljenje su pronaena knjigovodstvena
dokumenta iz 831. i 1225. godine i ispitivanja knjiga blagajne pape Nikolausa Treeg .
Moderna interna revizija poinje da se razvija se od 1864. godine, u SAD, gde je i
organizovano prvo odeljenje za internu reviziju. Interna revizija posebno dolazi do izraaja
u tridesetim godinama XX veka, u periodu nakon velike ekonomske krize.

U SAD, u Nju Jorku, 1941. godine osnovan je Institut internih revizora (IIA), koji svojim
radom pobudio izuzetno interesovanje za internu reviziju. Institut internih revizora je
meunarodno profesionalno udruenje internih revizora i u svetu je poznat kao
profesionalni lider u podruju interne revizije sertifikovanju, edukaciji, istraivanju i
tehnolokom unapreivanju revizora. Prvo odeljenje izvan SAD-a osnovano je 1944.
godine u Kanadi, dok je prvo odeljenje izvan Severne Amerike osnovano 1948. godine u
Londonu.

1
Stanii Milovan, Stanojevi Ljubia, Revizija i primena kompjutera, 2008, str. 223
2
Spencer Pickett, The Internal Auditing Handbook, 2005, str. 3

8

Institut internih revizora danas ima vie od 120.000 lanova u vie od 160 zemalja. lanovi
IIA se obavezuju da potuju Etiki kodeks IIA i Meunarodne standarde interne revizije.
lanovima se pruaju usluge preko lokalnih ili nacionalnih odeljenja ili direktno kao
samostalnim lanovima.

Institut internih revizora se posebno bavi razvojem strunog okvira potrebnog za rad interne
revizije. Okvir za strunu praksu ukljuuje definisanje interne revizije, etikog kodeksa,
standarda, pruanje strunih saveta, razvoj i praktinu pomo. IIA donosi sve standarde,
smernice, kodekse, preporuke i druga dokumenta koja su obvezujua za lanstvo. Ostali
materijali koji nisu obavezujui za lanstvo, a mogu se koristiti u radu interne revizije su:
miljenja, studije, projekti, istraivanja, razne strune knjige, seminari, konferencije i sl.
Institut izdaje asopise kao to su Interni Revizor, Bilten za lanove- Audit Wire, IIA
Educator, Tone at the Top. Pod uticajem Instituta, interna revizija poinje da se razvija i u
drugim zemljama. Glavni ciljevi Instituta su prihvatanje interne revizije kao struke u svakoj
organizaciji i proirivanje funkcionalne nadlenosti interne revizije.

Razvoj preduzea, izmene njihove organizacione strukture, pojava individualnog vlasnitva
nad kapitalom, kao i poveanje odgovornosti menadmenta za poslovne rezultate uslovili
su razvoj interne revizije. Za razliku od eksterne revizije, interna revizija u svetu najee
ne predstavlja zakonsku obavezu, pa se zbog toga ona razvija kao potreba.

Interna revizija ja prela dug put tokom poslednje dve ili tri decenije. Ona je na poetku
predstavljala ponovnu proveru raunovodstvanih evidencija i bila je usmerena na zatitu
imovine preduzee i otkrivanje pronevera. Merilo efektivnosti bio je broj otkrivenih
greaka- to je on bio vei revizija se smatrala uspenijom.

Vremenom, javilo se nastojanje da revizija prestane da se vezuje samo za finansije. Timovi
za reviziju su sada imali zadatak da prate i ocenjuju u kojoj meri zaposleni potuju
finansijske i osnovne radne procedure. Ovi timovi su kod zaposlenih imali reputaciju tima
ubica koji se se pojavljuju nenajavljeno, kako bi proverili evidencije i pronali primere
nepotovanja procedura.

Tokom ezdesetih godina XX veka revizori su svoje akivnosti proirili na ispravljanje
procedura. Pregledom evidencija, revizor bi ukoliko bi naiao na problem, pokuao da
sugerie poboljsanja i da saini spisak greaka koje treba ispraviti. Ispravljanje procedura je
vremenom proireno na ocenu kontrola. Interni revizori poinju da izlaze iz granica strogih

9

raunovodstvenih rutina i pocinju da vre savetovanje o raznim vrstama kontrola koje je
moguce uspostaviti.

Sledea faza u razvoju interne revizije je bila faza u kojoj je revizor davao miljenje o
nainu na koji se interne kontrole razvijaju i primenjuju, kako bi doneo sud o kontrolnom
okruenju.

Tokom 90-tih godina XX veka javlja se potreba za dobrim sistemima upravljanja rizicima u
okviru kompanija. Kao rezultat, funkcija interne revizije prelazi na vii stupanj razvoja.
Interni revizori su sada bili zadueni da procene adekvatnost strategija za upravljanje
rizikom i da izvetavaju o nainima na koji se strukture, mehanizmi i prakse mogu
poboljati u identifikovanju rizika i upravljanju rizicima, preko odgovarajucih sistema
interne kontrole.

Interna revizija je danas potpuno razvijena profesija. Ona se vremenom razvila u
visokostrunu savetodavnu funkciju, ije se podruje rada intenzivno razvija i iri - od
ocene raunovodstvenih izvetaja, pa sve do provere i ocene efikasnosti, efektivnosti i
ekonominosti celokupnog poslovnog procesa. Meutim za potpuno razumevanje interne
revizije neophodno je da se kontinuirano prati razvoj u ovoj oblasti.

Predmet istraivanja

Predmet mog istraivanja jesu planiranje poslovanja i sistem interne kontrole u javnom
preduzeu, a sa posebnim osvrtom na usavravanje poslovanja istog.

to se tie savremenog okruenja, kako planiranje, tako i interna kontrola zauzimaju veliki
znaaj u unapreivanju, kao i razvoju organizacija kako kod nas tako i u svetu.

Ciljevi istraivanja

Ciljevi istraivanja su drutveni i operativni. Cilj predstavlja deskripicja svih elemenata
planiranja poslovanja, analiza okruenja, znaaj biznis plana i odluka o uvoenju
informacionog sistema u javno preduzee. Drutveni cilj se odnosi na primenu istraivanja
u praksi, odnosno kako ovo istraivanje moe pomoi javnim preduzeima. Dok se
opertativni cilj odnosi na to kako, kada i koje rezultate istraivanja primeniti u praksi.


10

Operativni cilj e odgovoriti na sledea pitanja:
Sta su javna preduzea, nastanak i razvoj?
Sta je planiranje poslovanja i koji su njegovi raunovodstveni aspekti?
Zato je bitana analiza trista i kako biznis plan moe pomoi?
Uloga finansijskog izvetavanja u odluivanju.
Kako se odluiti za odreni informacioni sistem? Problemi sa kojima se susreemo?

Hipoteze istraivanja

Generalna hipoteza:
Sistem interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke koje je usvojila uprava nekog
preduzea kako bi joj pomogli u postizanju cilja uprave vezanog za obezbeivanje,
ukljuujui poslovanje preduzea, zatita sredstava, spreavanje prevare i greke, tanost i
kompletnost raunovodstvenih evidencija i blagovremenu pripremu pouzdanih finansijskih
informacija koje pomoau planiranju poslovanja i funkcionisanju preduzea.

Posebne hipoteze:
Planiranjem poslovanja usmeravamo organizaciju i trasiramo pravac delovanja menadera
i zaposlenih u organizaciji.

Planiranje poslovanja je osnova svakog dugoronog razmiljanja i temelj za uspjeno
poslovanje.

Poslovni plan je skup ciljeva, politika, strategija i seta pojedinanih programa aktivnosti za
implementaciju izabrane koncepcije biznisa preduzea.

Finansijski izvetaj je finalni proizvod raunovodstvenog procesa i osnovni izvor
finansijkih informacija.

Raunovodstvo se definie kao jedna od podfunkcija upravljanja i predstavlja jedini
potupuni sistem analize poslovanja u preduzeu, to logino znai da zauzima centralno
mesto u inforimisanju menadmenta preduzea.

Finansijski izvetaji pruaju informacije o finansijskom poloaju, uspenosti i promenama
u finansijskom poloaju preduzea.

Kontrola je faza procesa menadmenta koja upotpunjuje ciklus aktivnosti koje poinju
planiranjem, a nastavljaju se organizovanjem i voenjem.

11

Interna kontrola je sredstvo koje e menadmentu koristiti u cilju osiguravanja razumne
garancije da su ciljevi i zadaci istog koji su planirani i uspeno izvreni.
Poveanje profitabilnosti, konkurentnosti, odnosno ostvarenje uspenosti poslovanja
uslovljeno je primenom strategije i stratekog plana i detaljnijom analizom konkurentskog
okruenja. Interna kontrola je sredstvo koje e menadmentu koristiti u cilju osiguravanja
razumne garancije da su ciljevi i zadaci istog koji su planirani i uspeno izvreni.

Metodoloki pristup ovom verifikatornom istraivanju zahtevao je primenu osnovnih
analitikih metoda, i to: metod analize, apstrakcije i dedukcije, kao i osnovne sintetike
metode poput sinteze, konkretizacije, generalizacije. Od opte naunih metoda: hipotetiko
deduktivne, analitiko deduktivne i komparativnu metodu.

U prikupljanju podataka primenjeno je ispitivanje i metoda analize sadraja dokumenata.
Analiza je ostvarena na osnovu rezultata ranijih istraivanja i adekvatne literature, kao i na
osnovu izvornih podataka, odnosno izvornih propisa i akata.

Primenom ovih metoda, to se moe videti po rezultatima istraivanja, mogue je validno
ostvarenje naunog i drutvenog cilja istraivanja. Pristup istraivanju je integrativan,
sintetiki, u tom smislu to se ni jednom metodolokom postupku ne daje iskljuiva
prednost.

Polazei od postavljenih hipoteza i ciljeva istraivanja proistekla je i struktura rada.
U prvom delu koji nosi naziv Nastanak i razvoj polazi se od kratke istorije i razvoja
javnih preduzea, u drugom delu Analiza trita predstavljeno je istraivanje okruenja i
korienje Biznis plana u planiranju, a u treem delu Finansijsko izvetavanje prikazana
je uloga izvetavanja u poslovanju, finansijski izvetaji koji se koriste, kao i kakav uticaj
ima raunovodstveno planiraje na poslovanje. U etvrtom delu ovog rada obraena je
Kontrola kao i Sistemi interne kontrole kroz uspostavljanje sistema interne revizije. U
petom, ujedno i poslednjem delu, analiziran je primer uvoenja informacionog sistema
(ERP-a) u javno preduzee, njegove prednosti i mane.


12

JAVNA PREDUZEA NASTANAK I RAZVOJ

Javni sektor obuhvata razne oblike organizovanosti pojedinih privrednih subjekata putem
kojih drava, odnosno njeni lokalni organi obezbeuju ostvarivanje odreenih interesa u
pojedinim oblastima privreivanja.

Javni sektor je institucionalni sistem ekonomskog angaovanja drave. Njega ine tri
podsistema. Prvi podsistem je dravni budet, ili sektor vlasti. Drugi podsistem ine
preduzea u vlasnitvu drave, odnosno samouprava. Trei, relativno novi podsistem je
podsistem neprofitnih ili nevladinih organizacija. Ovom sektoru pripadaju razne privatne i
javne fondacije, dobrotvorne organizacije, verske institucije.

Pojam i nastanak javnog sektora

Pod javnim sektorom podrazumevaju se razni oblici organizovanosti pojedinih privrednih
subjekata putem kojih drava, odnosno njeni lokalni organi obezbeuju ostvarivanje
odreenih interesa u pojedinim oblastima privreivanja. Javni sektor podrazumeva i deo
nacionalne privrede za koju drava ima odreenu odgovornost.

Ovde se radi o itavom nizu funkcija i zadataka javnog karaktera koji postoje na nivou
savremene drave, nezavisno od toga kako je ona drutveno-politiki organizovana.

Odreujui podsektor javnog sektora je dravni budet, ili sektor vlasti. U ovome
odreujuu ulogu ima birokratska koordinacija. Zajednika specifinost raznih organa
dravnog budeta je da se njihovo privreivanje odvija u specijalnom sistemu pravila i uz
neposredan politiki nadzor, na ta utiu veliina drave, njene istorijske tradicije i politiki
sistem.
Drugi podsistem javnog sektora ine preduzea, privredna udruenja, u vlasnitvu drave,
odnosno samouprava.
Trei, relativno novi podsistem javnog sektora je, sektor neprofitnih ili nevladinih
organizacija.

Programi reforme Javne uprave koji su izvrili snaan uticaj na meunarodnu upravnu
politiku vuku korene iz Australija, Novi Zeland, Velika Britanija, Kanada i Sjedinjenih
Amerikih Drava, odnosno, zemalja koje se s pravom smatraju glavnim predstavnicima
"Novog javnog menadmenta". Talas upravnih reformi zapravo je krenuo iz Velike
Britanije 1979. godine, kada je u ovo zemlji izvrena radikalna promena u programu i

13

nainu rada vlade i njene administracije radi smanjenja uloge drave u ekonomskom ivotu.
Znaajno je promenjen status i delokrug nadlenosti i poslova to je dovelo do sutinskog
razmatranja prakse i koncepta postojeeg sistema Javne uprave.

Reforme su ubrzo uzele maha i u drugim zemljama, gde je propagiran novi javni
menadment, upravo sa ciljem da se umanji uloga drave u proizvodnji robe i pruanju
usluga. Nepostojanje dravne uprave koja postie zadvoljavajue rezultate smatralo se i
preprekom za ukljuivanje u globalnu ekonomiju, pa je upravna reforma dravi trebalo da
obezbedi novi sistem, koji e joj omoguiti da se na odgovarajui nain globalizuje.

Ovaj novi pristup je veliki preokret kad je re o ulozi drave i njenim funkcijama. Reforme
koje je podrazumevao ovaj pristup bile su usmerene na smanjenje broja organa uprave i
zaposlenih u javnoj upravi, eliminisanju uloge drave kao proizvoaa roba i davaoca
usluga, promociju privatizacije, deregulacije i decentralizacije i sutinsku promenu prirode
poslovanja vlade.

Delatnosti i funkcije drave i njenih organa uobiajeno nazivamo javnim potrebama.
Naime, pojedinac moe sopstvenim snagama pribaviti sebi hranu, obezbediti stanovanje,
obuu i odeu, odnosno zadovoljiti deo linih potreba. Ali unutranja i meunarodna
bezbednost, zdravstvena zatita, obrazovanje, kultura, socijalna sigurnost i itav niz drugih
potreba sa aspekta drutveno-ekonomskog razvoja zavise od postojanja i organizovanog
delovanja upravo za to predvienih dravnih organa i institucija. Te i takve potrebe, za iju
je realizaciju potrebno postojanje drave sa svim njenim organima i institucijama nazivaju
se, kako je ve reeno javnim potrebama.

Sve javne potrebe odnosno funkcije i delatnosti drave moemo svrstati u nekoliko kljunih
grupa: dravna administracija, vojska, unutranja bezbednost, institucije socijalne
sigurnosti, drutvene delatnosti, institucije ekonomske politike, institucije uslovnjene
nepredividivim dogaajima.

Znaaj javnog sektora ogleda se u tome to se putem njega materijalizuje ostvarivanje
javnih interesa lociranih u raznim oblastima koje su znaajne za drutvo kao celinu. U tom
smislu, sa aspekta organizacije i poslovanja javnog sektora, a posebno javnih preduzea, od
posebnog je znaaja sagledavanje odrednica javnog interesa, ne dovodei u pitanje njihovu
delatnost, koja se ogleda u injenici da su to privredni subjekti koji u trinim uslovima
privreivanja nalaze razlog svog postojanja i privreivanja.

Javne slube i javna uprava funkcioniu u okviru vanprivrednih delatnosti kao to su:

14

vrenje naune, kulturne, prosvetne, zdravstvene i socijalne delatnosti, kao i u okviru
privredne delatnosti, kao na primer u saobraaju, PTT-u, elektroprivredi i dr. Sve ove
delatnosti funkcioniu u okviru javnog sektora ime je ureena itava jedna pravna
konstrukcija koja ima sistemski karakter.

Javne slube se osnivaju radi zadovoljenja odreenih potreba od opteg interesa. Opti
interes predstavlja sutinski element pri odreivanju pojma javne slube. One se osnivaju
radi zadovoljenja odreenih potreba kako za celu drutvenu zajednicu, tako i za svakog
pojedinca. Svaka delatnost uprave nije istovremeno i javna sluba ve su to samo one
delatnosti kojima se zadovoljavaju potrebe od opteg interesa i koje se najcelishodnije i
najpogodnije mogu zadovoljiti putem osnovane javne slube. Prema tome, organizacija
javnih slubi se moe osnivati samo za obavljanje takvih delatnosti, a te delatnosti su:
komunalna delatnost, nauna, kulturna, prosvetna, zdravstvena i socijalna delatnost, kao i
delatnosti koje imaju za cilj unapreenje odreenih grana privrede, uprave ili zadovoljenja
optih potreba stanovnitva.

Problemi sa kojima se susre i mogua reenja za javni sektor u Srbiji

Trenutno se javni sektor u Srbiji susree sa velikm problemima. Jedna novina, koja e,
kako kau pomoi sreivanju javnog sektora, u poslednje vreme u naoj zemlji je
departizacija.

Istraivanja pokazuju da veliki broj javnih preduzea u Srbiji duguje - to samoj dravi, to
privatnicima po nekim izvorima to je vie od pola milijarde evra. Veliki dunici dravi su
i privatne firme, to je dokaz da preduzea u vlasnitvu drave ne posluju trino, ve pod
prinudom ouvanja socijalnog mira.

Reavanje pitanja javnog sektora dodatno komplikuje veliki broj od ak 30.000 ljudi, od
kojih je jedan broj nasleen iz stare garniture javnog sektora, a potom je svaka nova vlada
dovodila svoje radnike.

Promena u drutvu je mogua; ali, kada je u pitanju departizacija javnih preduzea, neka
istraivanja pokazuju da to moda i nije tako optimistino reenje, moda bi trebalo stvoriti
profesionalnu birokratiju. Profesionalci nedostaju javnom sektoru i takvu birokratiju trebalo
bi stvoriti od nule. Politike garniture mogu da se menjaju, ali naelnici odeljenja koji su
vrh te profesionalne birokratije zapravo vode redovno poslovanje.


15

Klju za proveru da li dobro funkcionie javno preduzee su rezultati. Ukoliko se postavi
novo rukovodstvo, trebalo bi videti kako to preduzee posluje. Jasno je da su rezultati
poslovanja presudni za procenu uspenosti modela upravljanja javnim preduzeima.
Sadanji model, koji se ve decenijama praktikuje pokazao se neuspenim. Da li e
departizacija biti ostvarena i da li emo poverovati da je na snazi, ostaje da se vidi.

Pravila konkurencije u oblasti trgovine koja e biti uvedena od poetka sledee godine
vaie i za javna preduzea, a drava e moi i dalje da daje subvencije, ali po propisanoj
proceduri.
Drava svakako mora da sauva uticaj u preduzeima u kojima je veinski vlasnik, bez
obzira kako razvija javni sektor.

Jo jedno reenje je da se odvoji operativni bord koji bi inili direktori raznih sektora
preduzea, stalno zaposleni, od nadzornog tela, koji treba da ine polovino predstavnici
vlasnika i profesionalno izabrani ljudi za tu funkciju. To je praksa u Nemakoj i u veini
zemalja EU. Na taj nain profesionalizovao bi se proces odluivanja. Nadzorni odbor bi
samo davao saglasnost za strateke poteze na predlog operativnog borda i imao bi funkciju
praenja rezultata preduzea.
Profil preduzea

JKP Beograd put je osnovala Skuptina grada Beograda 1953. godine kao Direkciju za
puteve grada Beograda. Od 1975. Godine Direkcija za puteva je prerasla u RO Beograd
put, a od 1990. Godine dobja status Javnog komunalnog preduzea. Osnovna delatnost
kroz protklih pet decenija, a i danas je odravanje ulica i puteva Beograda.

OSNOVE ZA IZRADU PLANA ZA 2012. GODINU

Izrada programa rada nekog javnog preduzea bazira se na sledeim elementima:

1. Resursima kojima preduzee raspolae:
a) Materijalni resursi,
b) Kadrovski resursi,
c) Informacioni resursi,
2. Analiza poslovnog okruenja,
3. Proceni ostvarenja planiranih rezultata u 2011. godini,
4. Elementima za celovito sagledavanje politike cena i usluga.

16

ANALIZA TRITA

Definicija trita

Mesto gde se susreu ponuda i tranja. Trite je grupa kupaca i prodavaca odreenog
dobra ili usluge. Kao grupa, kupci determiniu tranju proizvoda, a prodavci determiniu
ponudu proizvoda i usluga.
3

Poslovno planiranje i analiza okruenja

Javno preduzee je preduzee koje obavlja delatnost od opteg interesa, a koje osniva
drava, odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina. Javno preduzee se
osniva i posluje u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuju uslovi i nain
obavljanja delatnosti od opteg interesa. Na poslovno ime, sedite, zastupanje i statusne
promene javnog preduzea, kao i na druga pitanja koja nisu posebno ureena ovim
zakonom, odnosno zakonom kojim se ureuju uslovi i nain obavljanja delatnosti od opteg
interesa, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje pravni poloaj privrednih
drutava koje se odnose na drutvo s ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo.

Dravni kapital u javnom preduzeu podeljen je na akcije ili udele odreene nominalne
vrednosti i upisuje se u registar.

Dravni kapital u javnom preduzeu ine novana sredstva uloena od strane drave i pravo
korienja nad stvarima i pravima koja su u dravnoj svojini.

Javno preduzee za obavljanje komunalne delatnosti ili delatnosti od znaaja za rad organa
jedinice lokalne samouprave moe da osnuje jedinica lokalne samouprave, aktom koji
donosi skuptina jedinice lokalne samouprave.

Javno preduzee moe da osnuje i skuptina autonomne pokrajine. Javno preduzee osniva
se i posluje radi:
1. obezbeivanja trajnog obavljanja delatnosti od opteg interesa i urednog
zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga;
2. razvoja i unapreivanja obavljanja delatnosti od opteg interesa;

3
Mankiw N. Gregory, Taylor Mark P., Ekonomija, Beograd 2008, str. 63

17

3. obezbeivanja tehniko-tehnolokog i ekonomskog jedinstva sistema i usklaenosti
njegovog razvoja;
4. sticanja dobiti;
5. ostvarivanja drugog zakonom utvrenog interesa.

Organi javnog preduzea jesu:
1. upravni odbor, kao organ upravljanja,
2. direktor, kao organ poslovoenja,
3. nadzorni odbor, kao organ nadzora.

Upravni odbor i direktor javnog preduzea ine upravu javnog preduzea. Osnivakim
aktom ili statutom javnog preduzea moe se utvrditi da se u javnom preduzeu bira i
izvrni odbor direktora.

Deltnosti od opteg interes, u smislu ovog zkon, jesu deltnosti koje su ko tkve
odreene zkonom u oblsti: proizvodnje, prenos i distribucije elektrine energije;
proizvodnje i prerde uglj; istrivnj, proizvodnje, prerde, trnsport i distribucije nfte
i prirodnog i tenog gs; promet nfte i nftnih derivt; eleznikog, potnskog i
vzdunog sobrj; telekomunikcij; informisnj; izdvnj udbenik; korienj,
uprvljnj, ztite i unpreivnj dobr od opteg interes (vode, putevi, minerlne
sirovine, ume, plovne reke, jezer, oble, bnje, divlj), ko i komunlne deltnosti.

Deltnost od opteg interes moe d obvlj i privredno drutvo, deo preduze i
preduzetnik, u skldu s zkonom kojim se ureuje njihov prvni poloj, kd im ndleni
orgn poveri obvljnje te deltnosti.

Drugi oblici preduze, deo preduze i preduzetnik u obvljnju deltnosti od opteg
interes imju isti poloj ko i jvno preduzee, ukoliko odredbm ovog zkon nije
drukije propisno.
Jvn preduze, drugi oblici preduze i preduzetnik mogu d otponu obvljnje
deltnosti od opteg interes kd ndleni drvni orgn utvrdi d su ispunjeni uslovi z
obvljnje te deltnosti u pogledu:
1. tehnike opremljenosti;
2. kdrovske osposobljenosti;
3. ztite n rdu;
4. ztite i unpreenj ivotne sredine;
5. drugih uslov propisnih ovim zkonom i zkonom kojim se ureuje obvljnje
deltnosti od opteg interes.

18

Prv, obveze i odgovornosti izmeu jvnih preduze ili privrednih drutv s
veinskim ueem drvnog kpitl, koj obvljju deltnost od opteg interes i drve,
odnosno jedinice loklne smouprve ili utonomne pokrjine, ureuju se ktom o
osnivnju, pojedin prv i obveze mogu se urediti i ugovorom u skldu s ovim
zkonom i zkonom kojim se ureuje obvljnje deltnosti od opteg interes

Planiranje

Planiranje je aktivnost samosvesnih ljudskih bia od
najstarije pisane istorije, predstavlja obeleje
svakodnevnog ivota pojedinca, poslovnih subjekata,
drutvene zajednice ili drave.
To je odreivanje svakodnevnih zadataka kao i ciljeva
koje ele postii pojedinci, preduzea ili drutvena
zajednica u nekom vremenu.

Poveanje profitabilnosti, konkurentnosti, odnosno
ostvarenje uspenosti poslovanja uslovljeno je
primenom strategije i stratekog plana i detaljnijom
analizom konkurentskog okruenja.

Uvoenje moderinh metoda menadmenta u javna
preduzea zahteva da se u fundamentu definiu
osnovni elementi svakodnevnog poslovanja -
donoenja odluka.

Slika 1. Redosled planiranja

Menadment predstavlja mozak modernog poslavanja u svakom biznisu. Nakon to se
utvrde ciljvi preduzea, dunost menadmenta je da olaka postizanje tih ciljeva.

U veini velikih preduzea, sedite kompanije je odgovorno za projektovanje stratekih
planova koji e voditi preduzee ka cilju. Svaka firma mora da obezbedi bogat protok
informacija do svoji markteing menadera i stvarati konkurentnu kompaniju u okruenju.
4

Razumevanje obima odgovornosti u upravljanju i upoznavanje sa sredstvima i principima
analize predstavljaju preduslove za efikasno upravljanje. Menadment mora da razvije
sposobnosti primanja informacija iz mnogobrojnih izvora, da ih analizira i dodnosi odluke

4
Kotler Philip, Marketing Menadment

19

o razliitim problemima. Odluke se esto komplikuju nekompletnim informacijama,
sloenim meusobnim odnosima i nesigurnou u odnosu na budunost. Pa ipak, odluke
moraju da se donose i realiziuju ukoliko dananje firme nameravaju i sutra da funkcioniu.

Organizacija i upravljanje u preduzeima postaju sve sloenija. Firme se proiruju. Potrebe
za kapitalom rastu. Adekvatna obuena radna snaga je sve malobrojnija i skuplja. Trita su
po dimenzijma zaista meunarodna. Da bi menademnt moga da da bude najefikasniji u
sred ove sloenosti, mora da povezuje ekonomske principe i principe upravljanja sa
stvarnim problemima ove dinamine, moderne trine privrede.

Delokrug delovanja menadmenta

Nasuprot malim preduzeima u kojima su menaderi odgovrni za sve oblasti poslovanja u
velikim preduzeima postoji separacija dunosti i odgvornost je velika. Neke od aktivinosti
su:
1. Tehnike aktivnosti: obuhvataju odgovornost za sav proizvodni know-how, brigu
da se proizvodnja obavi na vreme i prilagoavanje poslovnih procesa promenljivim
ekonomskim i tehniikm uslovima.
2. Komercijalne aktivnosti: obuhvataju kompletnu nabavku i prodaju. Ova oblast se
bavi nabavakom ulaznih elemnata u koliinmama i kombinacaijama koje zahteva
efiksana proizvodnja, valjano skladitenje, rukovanje i marketing robe i usluga koja
se proizovdi ili prodaje. Takoe obuhvata i zadake procene trita i ugovarnje
usluga drugih lica.
3. Finansijske aktivnosti: ukljuuju pribavaljanje i korienje kapitala, po mogustvu
na optimalan nain. Ovo zahteva predivanje buduih investicionih potreba i
organizovanje njihovog finansiranja.
4. Raunovodstvene aktivnosti: Ukljuuju voenje evidencije o fizikim, ljudskim,
poslovnim i poreskim podacima. Ova oblast moe obuhvatati i utvrivanje
standarda za odreene poslove ili segmente poslovanja.

Planovi poslovanja se razlikuju za proizvodne, trgovinske i meovite delatnost, ali se
generalno sastoje od izrade posebnih planskih dokumenata, koji su meusobno povezani i
to sledeih delova planova:
realizacije tj. prihoda (prodaja proizvoda, trgovake robe i usluga),
proizvodnje,
radne snage,
trokova,

20

zaliha i ostalih obrtnih sredstava,
dobavljaa i ostalih tekuih izvora finansiranja,
investicija i razvoja,
marketing aktivnosti,
sistema kvaliteta,
drutvene korporativne odgovornosti,
periodinih bilansa uspeha,
bilansa stanja,
bilansa novanih tokova (cash-flow-a),
i ostalih planova za kojima se ukae potreba.

Situaciona analiza: snaga, slabosti, prilike i pretnje SWOT ANALIZA

Analiza snage, slabosti, prilika i pretinji. Kada se vre pripreme za razvijanje poslovne
strategije, posebno je korisno analizirati situaciju ili SWOT da biste utvrdili snagu, slabosti,
prilike i pretnje. Drugaije reeno, SWOT analiza posmatra interno okruenje (snagu i
slabosti) i eksterno okruenje (prilike i pretnje) date firme ili poslovnog plana. Takva
analiza je potrebna jer je uvek lake i delotvornije jaati snagu i prilike nekog preduzea
nego popravljati ili otkloniti slabosti i odgovoriti na sve pretnje.

Eksterno okruenje

Najbolje mesto za poetak je eksterno okruenje u kome preduzee funkcionie. Ako se
poinje od pretnji i prilika sa kojma se preduzee suoava, lake je sa ovom eksternom
situacijom povezati snagu i slabosti firme. Takoe, zgodno je poeti od pretnji, a zatim
razviti prilike koje su obino nalije potencijalnih pretnji ili barem mogu da proizau iz
potencijalnih pretnji.

Nekoliko faktora preti industrijskoj grani u kojoj se nalazi preduzee. To su, po redosledu
vanosti: konkurencija, tehnologija, ekonomski uslovi i politiki i drutveni faktori
odnosno rizici.


21

Konkurencija

Konkurencija, kako postojea tako i potencijalna, i reakcija novog preduzea na nju mogu u
mnogome da odrede opstanak, a mnogo manje uspeh preduzea. Konkurenti uvek izgledaju
pretee i zastraujee. Ipak, oni mogu da ponude i prilike, poto jedan konkurent retko
pokriva sve aspekte trita pa tako novom preduzeu obezbeuje priliku da osvoji svoj deo
trita.

Svaka kompanija koja posluje u okviru neke grane industrije mogu pojavu nove firme da
shvate kao pretnju. Njeno funkcionisanje e poveati ukupni kapacitet ponude. Preduzee
e pokuati da osvoji deo trita, tako to e sniziti cene ili poveati ukupne trokove u
grani, ime e se za postojee kompanije u industriji smanjiti profit.

Drugi faktor je intenzitet rivalstva u tom konkuretnom okruenju, koji nastaje zbog: brojnih
konkurenata, sporog rasta industrije, visokih trokova skladitenja i drugih elemenata u
okruenju.

Trei faktor su zamenski proizvodi ili usluge. Uspeh preduzea lei u tome da ponudi
proizvod ili uslugu koji mogu da obavljaju istu funkciju, ali uz neznatna poboljanja ili
prednosti.

etvrti faktor je pregovaraka snaga kupaca koji mogu da budu kadri da prinudno spuste
cene, zahtevaju bolji kvalitet i vie usluga, ili da jednog dobavljaa uvuku u trku sa drugim.
Na snagu kupca ili grupe kupaca utiu: kupovina velikog obima proizvoda ili usluga,
kupovina standardnih proizvoda ili usluga, male zarade kupaca, infomisanost kupaca i
drugo.

Poslednji faktor jeste pregovaraka snaga dobavljaa. Dobavljai mogu da ispolje svoju
pregovaraku mo nad industrijskom granom pretnojm da e sniziti profite. To mogu
izvesti tako to e ili podii cene ili smanjiti kvalitet proizvoda ili usluga.

Analiza konkurencije trebalo bi da obuhvati i detaljan uvid u neposredne konkurente kao i u
verovatnu buduu konkurenciju. Konkurente treba analizirati da se utvrde jake strane koje
svakog od njih na neki nain izdvajaju. One mogu da obuhvate njihov proizvod, kvalitet,
efikasnost proizvodnje, reputaciju, sposobnost pruanja usluga, uspenost reklamairanja i
tehnoloku poziciju.


22

Tehnologija

Jedna od kljunih pretpostavki za opstanak jednog poslovnog sistema na tritu predstavlja
fleksibilnost i adaptibilnost poslovanja, odnosno, sposobnost preduzea da reaguje na
promene na tritu, i to na stratekom, taktikom, operativnom i tehnolokom nivou. Svaka
revizija poslovanja, nastala usled fluktuacija poslovnog okruenja podrazumeva uvek
aurnu, iskrenu i detaljnu sliku o trenutnom stanju preduzea, identifikaciju poremeaja i
izvodiv plan revizije, zasnovan na kvantifikaciji eljene pozicije. Jedno tenoloko reenje
kao to su ERP sistemi omoguavaju preduzeima da trenutno reaguju na promene na
tritu, pre svega zahvaljujui sistematizaciji podataka, procesa i poslovnih objekata kojima
se uz njihovu pomo upravlja u realnom vremenu.

Sasvim je izvesno da je veina ljudi svesna trendova breg usavrvanja tehnologije.
Promene u nekim oblastma, poput kompjutera, naizgled se odvijaju geometrijskom
progresijom uz sve veu snagu i brzinu koje prate sve manji trokovi za dobijenu
performansu.

Ekonomski uslovi

Ekonomski uslovi u pojedinim zemljama i na meunarodnom planu vaan su faktor
eksternog okruenja. Ekonomski uslovi mogu da zaprete firmi i da istovremeno ponude
poslovne prilike, koje ako se dobro iskoriste nude visoke profite. Isto tako meunarodna
ekonomija sa svojom rastuom dominacijom moe nuditi poslovnu ansu.

Specifini faktori koje treba razmotriti u ovoj irokoj oblasti ekonomskih uslova jeste da li
je re o realnom ekonomskom rastu ili naprosto inflaciji koja je privid bilo ega dobrog.
Inflacija utie i na kamatne stope koje za jednu novu firmu, koja mora da obezbedi
sredstva, predstavljaju veoma vanu stavku trokova, otuda determinisanja profita.
Kamatne stope takoe utiu i na tednju i potronju.

Jo jedan faktor je kretanje i stanje zaposlenosti i produktivnosti. Zaposlenost utie kako na
ponudu radne snage tako i na sposobnost potroaa da kupuju robu i usluge. Produktivnost
je vrhovni kriterijum za pravljanje projekcija trokova, jer preduzee moe da plati vee
nadnice ako su one praene veom produktivnou.


23

Interno okruenje snaga i slabosti

Kada se analizira interno okruenje neke firme, poeljno je da se pone od prisutnih jakih
strana, a da se zatim potrae slabosti. U sluaju kada je preduzee tek osnovano, interno
okruenje postaju osnivai i resursi koje unose u kompaniju. U njih spadaju i ideje za nove
proizvode i usluge, marktinka strunost, zamisli o ininjeringu i razvoju proizvoda, ideja o
proizvodnji ili pruanju usluga i strunosti, ljudski resursi, upravljaka strunosti i
finansijski resursi. Poeljno je poeti od marketinga, zatim inenjeringa, operative,
rukovodstva i finasnija jer proizvod, usluge i marketing nose firmu. Smatra se da je najbolji
marketing kvaltiteni proizvod ili usluga niske cene.

Marketing

Marketing strategija javnog preduzea, je uslovljena poloajem indirektnog budetskog
korisnika i statusom. Delatnost preduzea radi kojih je osnovano, poslovni ciljevi izraeni
kroz godinji program poslovanja, nain finansiranja njegovog rada i tranzicija preduzea u
skaldu sa postavkama osnivaa, predstavljaju osnovu za koncepiranje marketing strategije
kao polazita poslovne filozofije i njegovog praktinog funkcionisanja.

U tim okvirima, osnovna pretpostavka za postavljanje ciljeva i definisanje marketing
strategije za 2012. godinu je izmena u organizaciono-funkcionalnom shvatanju marketinga
i uvoenje koncepta integralnog marketinga u poslovanje preduzea. Ovaj koncept
podrazumeva koordinaciju svih aktivnosti u okviru marketinga kao poslovne funkcije i
horizontalnu koordinaciju sa svim ostalim funkcijama u preduzeu. Shodno tome,
marketing strategija u osnovi ima cilj da prati sve ostale poslovne funkcije, dok ostale
poslovne funkcije tee ka ostvarenju marketinkih ciljeva.

Praenje poslovnih aktivnosti definie se kroz planirane, organizovane i kontrolisane
marketinke aktivnosti koje idu u pravcu negovanja poslovnog ugleda preduzea. To
podrazumeva pravovremeno i adekvatno informisanje javnosti o poslovnim aktivnostima
koje e se sprovoditi tokom godine, putem sredstava javnog inforimsanja, tribina, seminara,
izlobi, sajmova i web-prezentacija.

Dodatna prednost kvalitetnog marketinkog nastupa omoguava uspostavljanje i odravanje
dobrih informacionih kanala sa osnivaem, gradskom upravom, institucijama lokalne
samouprave, svim poslovnim partnerima, institucijama i organizacijama i negovanje dobrih
poslovnih odnosa.


24

Marketing strategija za ovu godinu odnosi se na poboljanje fleksibilonsti preduzea koje
prati eksternu funkciju marketinga i omoguava koordinaciju poslovanja sa osnivaiem,
organima uprave, svim javnim i drugim preduzeima, organizacijama i institucijama,
bankama, mesnim zajednicama i dr. Ove aktivnosti i ulaganje u savremene informacione
sisteme sigurno e dovesti do utede u vremenu i radu i eleminisati kanjenja u razmeni
informacija i posebno, dobru usklaenosti svih zaposlenih u preduzeu.

Marketing se esto deli na etri segmenta: proizvod, cenu, mesto i promociju. Analiza
internih marketinkih naga i slabosti poinje proizvodima ili uslugama koji se nude ili, u
sluaju novog poslovnog poduhvata, koji e se tek nuditi.

Proizvod

Proizvode date kompnanije treba uporediti sa proizvodima koje nude konkurenti, u pogledu
kvaliteta i svojstva. Jedinstvene osobine koje su bitne kupcima treba indentifikovati i istai.

Funkcionalnost je naroito vana jer izgleda da svi ure i nemaju vremena. Zato je pojam
jednostavnosti za korisnka, postao taan opis elja modernih kupaca. Take, brzo, lako i
jednostavno servisiranje je bitna stavka za svakog kupca, posebno ukoliko moraju
samostalno da ga obavljaju.

U istom smislu, ambalaa moe da bude vano svosjtvo koje e kupca navesti da pogleda
neki proizvod i da ga na kraju kupi. Ambalaa ako je dobro uraena, moe kupcu da ukae
na kljuna svojstva ili da slikama i tekstualnim porukama na nijh barem skrene panju.

Potencijalni proizvodi i usluge pored onih koji se trenutno nude ili bili prvobitno planirani
veoma su vani. esto ovi dodatni proizvodi ili usluge mogu da proire baz klijenata ili da
ak privuku potpuno nove kupce. Zato treba razmisliti i o novim proizvodima koji su
potpuno nepovezani sa sadanjim proizvodima i uslugama.

Cene

U marketinkoj strategiji, odreivanje cena sledi odmah iza razmatranja proizvoda i usluga.
im se odrede proizvodi ili usluge koje e se ponuditi, sledi odreivanje cena. Pri
odreivanju cena u obzir treba uzeti svojstva koja se nude u poreenju sa konkurentskim
proizvodima i uslugama.

25

Grad Beograd poverava javim preduzeima odreene poslove koji su od javnog interesa.
Sve aktivnosti se obavljaju po vaeim internim cenovnicima. Vaei cenovnici su utvreni
i usvojeni na bazi postojeih, overenih kalkulacija za svaku opereaciju odnosno utroak
materijala i usaglaenih trita meusobno usaglaavaju jednom godinje.
Postojei cenovnici baziraju se na cenama elementara iz kalkulacije sa bazom od prethodne
godine.

Formiranje cena usluga je jedan od bitnih elemenata preduzea u ukupnoj politici razvoja
pa se u fromiranju cena usluga sagledava vise elemenata poevi od direktnih trokova, a to
su: materijalni trokovi, rezervni delovi, sirovine i materijali, gorivo i maziva, elektrina i
druga energija, bruto zarade i naknade trokova, trokovi amortizacije i drugi trokovi
poslovanja, finansijski i ostali rashodi. Prilikom kalkulacije cena postupa se u skaldu sa
politikom Vlade Republike Srbije.

Mesto

Trei deo marketniga je mesto ili distribucija. Preduzea moraju da brinu o svojim
dobavljaima i distribuciji. Zato treba razmisliti o korienju regionalnih skladita ili
prevoz direktno do kupca. Just in time krajnjem kupcu moe da predstavlja pravu utedu
i zato je veoma znaajan efekat.

Promocija

Promocija se obino izjednaava sa reklamiranjem. Reklamiranje ima dvojnu nameru da
informie kupce i da ih navede da kupe proizvod ili uslugu koja se reklamira. Nekad
reklamiranje moe da ima i negativan efekat, jer kada se jednom pone sa reklamiranjem a
konkurencija sledi primer, moe da bude veoma teko da se rekalmiranje smanji ili prekine.

Poslovanje

Funkcija poslovanja, najee, obuhvata uslune delatnosti. Gde je znaajno tehniko
umee koje poseduju radnici i rukovodstvo.

Fleksibilnost funkcije poslovanja kljuni je faktor koji treba razmotriti i kada god je to
mogue ukljuiti imajui u vidu dananje konkurento poslovno okruenje koje prolazi kroz
brze promene.

26

Ljudski resursi

Ljudski resursi se bitan faktor svakog preduzea. Kvalifikacije i strunost su bitne u
pogledu raspoloivosti, fleksibilnosti i visine plate. Vano je sa tim povezati i sposobnost
da se, u skladu sa potrebama i zahtevima optih i specijalizovanih struka, radnici regrutuju i
obuavaju.

Obuka i razvoj kadrova u jednom preduzeu esto obezbeuju odluujuu prednost u
odnosu na konkurenciju. Ako se to valjano uradi, obuka radnicima moe da usadi dodatno
oseanje lojalnosti. Pored ovoga bitni su i metodi i uslovi rada.

Rukovodstvo

Mada je rukovodstvo deo ljudskih resursa, njegova uloga je kljuna u preduzeu. Intuicija i
zdrav razum su glavni faktori za uspean rukovodei tim. Uz prikladno i odgovrajue
obrazovanje i iskustvo, da bi uspelo i napredovalo, rukovodstvo treba da ima i prikladna
oekivanja i reenost da uspe. Neu izostaviti, da kulturna klima, vrednosti i etika unutar
firme od glavnog su znaaja poto obezbeuju atmosferu u kojoj se sve odvija.

2011. - Procena 2012. - Plan

Slika 2. Struktura zaposlenih 2011. godine Slika 3. Plan zaposlenih za 2012. godinu


27

Finasnsije

Raspoloivost materijalnih i finansijskih sredstava je za preduzee uvek vano pitanje. Prvi
izvor novanih sredstava to se tie Beograd puta je nivo gotovine koji se moe oekivati
da e se interno ostvariti iz profita i amortizacije kao i minimizovanja aktive bilansa stanja
preduzea.

Sistemi finansijske kontrole veoma su vani za preduzee, glavni kontrolni mehanizam je
budet. Prvo ga treba napraviti, a zatim redovno meseno uporeivati sa bagovremenim
mesenim izvetajima o finasijskom poslovanju preduzea.

Planiranje prodaje i marketniga kroz ERP

Planiranje prodaje i operacija obuhvata aktivnosti kreiranja operativnog plana za izvrenje
komponenti biznis plana koje se odnose na prodaju, proizvodnju i zalihe. On predstavlja
specijalizaciju biznis plana, transformisanjem novanih jedinica u koliine, vremena i
druge jedinice mere i odreuje se na nivou grupa proizvoda jednog poslovnog sistema.
Planiranje prodaje i operacija predstavlja najznaajniji deo ERP sistema i obuhvata
aktivnosti dugoronog planiranja na nivou parametara obima sredstava i resursa. Ovakav
sistem je uglavnom namenjen operativnom menadmentu.

BIZNIS PLAN

Pojam poslovnog plana

Biznis plan jeste planski dokument u kome se precizira pravac budueg poslovanja
preduzea za odreeni vremenski period. On sadri u sebi upravljakie odluke ija
realizacija e se desiti u preciziranom vremenskom roku.

Poslovni plan je skup ciljeva, politika, strategija i seta pojedinanih programa aktivnosti za
implementaciju izabrane koncepcije biznisa preduzea.
5

On predstavlja istu artikulaciju moderne menaderske vizije, naina za njeno ostvarenje i
rizika koji je u to ukljuen.
6

U osnovi, poslovni plan svodi se na upravljanje kompanijom na papiru.
7

5
Todorovi J., uriin D., Janoevi S., Strategijski menadment, Institut za trina istraivanja, Beograd, 1998., str.439.
6
Freemantle D., The Successful Manager's Guide to Business Planning, McGraw-Hill Book Company, 1996., str.3.

28

Ovaj plan detaljno objanjava biznis, odnosno posao, upravljaki tim, proizvod ili uslugu,
kao i strategije za ostvarenje formulisanih ciljeva. Poslovni plan predstavlja i formalno-
kvantitativni izraz planiranja rezultata preduzea.
8

Poslovni plan moe se u domaoj literaturi, a pre svega, u praksi sresti i pod nazivom biznis
plan. Razlog tome je sve vea odomaenost engleske rei business, to se prevodi kao
posao, poslovanje, trgovanje, preduzee i sl
9
.

Poslovni plan neophodan je svim organizacijama. i malim i velikim, privatnim i javnim, i
profitnim i neprofitnim, nezavisno od prirode delatnosti. Meutim, veliina i sloenost
procesa poslovnog planiranja i rezultirajueg poslovnog plana treba da odraze veliinu i
sloenost preduzea. Za preduzea koja posluju u prilino stabilnom poslovnom okruenju
proces planiranja moe biti i neformalan pregled nekih kljunih aspekata poslovanja
preduzea, napravljen od strane nekolicine menadera. Kako preduzee raste i razvija se, i
kako njegovo okruenje postaje manje stabilno i predvidivo, to planski proces postaje sve
vie formalan, obuhvatan i sloen i komplikovan. U sluaju diversifikovanih preduzea,
poslovni plan pravi se na bazi poslovnih planova strategijskih poslovnih jedinica i budeta
strategijskih funkcionalnih jedinica.

Re je kako o eksternom preduzetnitvu, odnosno o preduzetnitvu u maloj privredi koje
ima otelotvorenje u neemu to zvui kao popularna sintagma mala i srednja preduzea,
tako i o internom preduzetnitvu. Naime, realizacija preduzetnikog poduhvata nosi sa
sobom brojne izazove. U sluaju da se ovi izazovi ne razmotre, a jedan od najboljih naina
za ramatranje je pisanje poslovnog plana, poveava se verovatnoa da se itav poduhvat
pretvori u veliki neuspeh. Zato je cilj izrade poslovnog plana da se pre poetka realizacije
ideje, ocene svi relevantni aspekti poslovanja, utvrdi isplativost ideje i proceni rizik.

Na taj nain, potencijalne greke prave se na papiru, a ne na tritu. Osim toga, za
menadere, poslovni plan e predstavljati, i poetni korak u komunikaciji sa finansijerima,
tj. investitorima i kreditorima.
Poslovni plan e biti i sredstvo komunikacije sa drugim akterima u okruenju
(dobavljaima, distributerima, u internom okuruenju sa direktorima raznih sektora i sl.).

7
Arkebauer J., The McGraw-Hill Guide to Writing High-Impact Business Plan, McGraw-Hill, 1994., str.2.
8
Stevanov N., Obraun trokova, Ekonomski fakultet, Beograd, 1993., str.383.
9
Landa M., Privredno-poslovni renik, englesko-srpski, srpsko-engleski, PS "Grme", 1998., str.37.


29

Namena poslovnog plana

Poslovni plan kao dokument koristi se za interne i eksterne svrhe. U zavisnosti od toga koja
je svrha poslovnog plana, razlikovae se i sadraj, odnosno elementi poslovnog plana.

Interna svrha poslovnog plana ogleda se u sledeem:
1. Poslovni plan utie na poboljanje performansi identifikovanjem snaga i slabosti u
poslovanju preduzea i potencijalnih ili trenutnih problema.
2. Poslovnim planom se jasno predoavaju upravljakom timu i ostalim kadrovima
oekivanja u pogledu eljenih performansi preduzea.
3. Kod preduzea sa veim brojem divizija, jedinica ili taaka menaderske
odgovornosti, poslovnim planom moe se obezbediti efektivna koordinacija i
konzistentnost u planovima i operacijama razliitih organizacionih delova.
4. Poslovni plan predstavlja solidnu osnovu za merenje efikasnosti preduzea u celini,
ali i za merenje efikasnosti organizacionih delova i njihovih menadera. Na taj
nain, on se javlja kao standard kontrole.
5. Poslovni plan obrazuje okvir za donoenje kljunih odluka u kontinuelnom procesu
upravljanja.
6. Poslovni plan i proces njegovog formulisanja predstavljaju sredstvo edukacije,
harmonizacije i motivacije kljunih menadera. Kroz participaciju u analizi prolih
performansi, proceni uticaja trendova i u razvoju planova za budunost, menaderi i
ostali zaposleni vie ue o ukupnom poslovanju preduzea, i o vezi sopstvenog
podruja odgovornosti sa preduzeem u celini.
7. Poslovni plan obezbeuje osnovu za brzo reagovanje na menjajue uslove
poslovanja.

Eksterna svrha poslovnog plana ogleda se u sledeem:
1. Poslovni plan moe se koristiti kao dobra osnova za upoznavanje spoljnih korisnika
o ciljevima, strukturi delatnosti, specifinostima poslovnog procesa i ostvarenim
performansama. Ova upotreba poslovnog plana postaje vana onda kada je
neophodna podrka investitora, kreditora, stratekih partnera i drugih.
2. Poslovni plan moe se koristiti kao osnova za dobijanje finansijskih sredstava od
spoljnih investitora, bilo pojedinaca, bilo institucionalnih investitora.
3. Poslovni plan moe se koristiti i za jasno izraavanje namera preduzea, a u cilju
spreavanja ili neutralisanja akcija konkurencije ili nosilaca ekonomske politike.


30

Racionalni tvorci poslovnih planova smatraju da pre bilo kakvog angaovanja u izradi
poslovnog plana treba prepoznati kome je plan namenjen. U zavisnosti od toga ko je ciljni
italac, razlikovae se i svrha plana.
10

Generalno posmatrano, postoje tri osnovne funkcije kojima slui poslovni plan
11
. Prva i
najvanija je da se poslovni plan koristi za razvijanje ideja kako bi posao trebalo da bude
voen. To je ansa da se definiu strategije i naprave greke na papiru, pre nego u
realnom poslovanju. Druga, poslovni plan je retrospektivni alat, na osnovu koga poslovni
ljudi mogu da ocenjuju ostvarene performanse firme tokom vremena. Na osnovu ovoga,
plan moe i treba da bude osnova za izradu novog plana. Trea funkcija poslovnog plana je
ono to se, obino smatra njegovom primarnom funkcijom sredstvo za prikupljanje
novca, odnosno za obezbeenje finansiranja.

Prva funkcija poslovnog plana vezana je za poslovni plan kao planski dokument. Ova
funkcija je bitna bilo da su u pitanju preduzea u osnivanju, bilo da je re o preduzeima sa
dugogodinjom poslovnom egzistencijom. Za postojei biznis poslovni plan ima brojne
koristi. To je nain da se postigne grupno odluivanje i doslednost u odlukama ma kakve
one bile u celom preduzeu. Naime, dok poslovne planove preduzea u osnivanju pie
jedna ili dve osobe, dotle u postojeoj firmi, a posebno veoj, vei broj ljudi je angaovan
na pisanju plana. Inae, menaderi koji vode firme iz javnog sektora, najvie jadikuju na
nedostatak vremena i preoptereenost svakodnevnim, operativnim problemima kada je u
pitanju izrada poslovnog plana. Kod njih vrlo esto ne ivi misao o tome da je realan
poslovni plan osnov opstanka. Iako je mnogo vaniji za mala, nego za velika i starija
preduzea, u velikim javnim predzeiam je jako koristan.

Izrada poslovnog plana, kao instrumenta za upravljanje preduzeem, u velikoj meri
pomogla bi nastojanju da se smanji gaenje novih preduzea i povea opstanak postojeih.
Veliki broj preduzea propadne zbog nedostatka poslovnog plana i ne pridravanja istog.
Najei razlozi su: lo menadment, pogreno izabran proizvod/trite, slab finansijski
menadment, nepovoljno okruenje, nefleksibilnost i drugi nepredividivi faktori.

Izradom poslovnog plana mogu se u velikoj meri predvideti i eliminisati faktori neuspeha.
Poslovni plan, takoe, moe se koristiti za testiranje strategija i za predvianje moguih
ishoda. U tom smislu, zahvaljujui poslovnom planu obezbeuje se preventivno
upozoravanje i omoguava brza akcija radi korigovanja eventualnih problema.

10
Freemantle D., The Successful Manager's Guide to Business Planning, McGraw-Hill Book Company, 1996., str.52.
11
Siegel E., Ford B., Bornstein J., The Ernst&Young Business Plan Guide, John Wiley & Sons, Inc., 1993., str.1-14.


31

Druga funkcija poslovnog plana vezana je za pogled unazad, odnosno za potrebu da
poslovni plan sli kao merilo postignutih performansi ili standard kontrole. Poreenjem
ostvarenih sa planiranim rezultatima, zakljuujemo o tome koja je strategija bila efektivna
ili neefektivna, i, isto tako, koja je implementacija bila efektivna ili neefektivna. Finansijski
plan, kao elemenat poslovnog plana, koristi se za kontrolu ostvarenja finansijskih
performansi nekog posla. Takoe, on je osnova izrade budeta pojedinih centara
odgovornosti u preduzeu na osnovu kojih se obavlja kontrola. Eksterni finansijeri e,
takoe, koristiti poslovni plan za potrebe kontrole preduzea. U sluaju znatnih devijacija
u odnosu na planirane rezultate, verovatno e postaviti pitanje njihovih razloga i
menaderske odgovornosti, uopte. To je i razlog zato je bitno da se prave realne
projekcije koje se lake mogu ostvariti i prevazii. Time se obezbeuje i uvruje lojalnost
finansijera.

Trea funkcija poslovnog plana odnosi se na korienje poslovnog plana, odnosno njegovu
funkciju kao finansijskog alata. Naime, mnogi menaderi javnih preduzea vide poslovni
plan kao sredstvo koje e im olakati prikupljanje novca. Ovo je moda i prva uloga plana,
obzirom na kritinost finansiranja nekog posla. Razmiljanje na takav nain moe da
dovede u odreene probleme. Prilikom pisanja plana moe se doi do toga da plan ne
obezbedi neophodnu objektivnost za ispunjenje druge dve uloge poslovnog plana. Tako da
je je bolje napisati objektivan plan i ne obezbediti finansiranje posla, ukoliko finansijeri
ocenjuju da je rizik nesrazmerno veliki, nego se zavaravati lakoom ostvarenja planiranih
rezultata. Ono to, takoe, treba shvatiti jeste to da je poslovni plan samo poetak procesa
obezbeivanja finansijskih sredstava potrebnih za finansiranje poslovnog poduhvata. To je
prvi u seriji dokumenata koji e potencijalni finansijer posla dobiti na uvid. Na osnovu
dostavljenog plana finansijer odluuje o tome da li e finansirati predoeni poduhvat ili ne.
Takoe, on e poslovni plan iskoristiti i za pregovaranje o pojedinim uslovima finansiranja.


32

FINANSIJSKO IZVETAVANJE I NJEGOVA ULOGA U
OSTVARENJU CILJEVA PREDUZEA

Jedan od procesa poslavanja je finansijsko izvetavanje i predstavlja sistem koji
obezbeuje sistematsku i hronoloku evidenciju poslovnih transakcija i drugih dogaaja
preduzea. Korienjem finansijskih izvetaja korisnici dobijaju mogunost periodinog
inoforimasanja o promenama nastalim u imovinskom, finansijskom i prinosnom poloaju
istog.

Glavni cilj menadmenta preduzea je da se zatiti i maksimalno uvea vrednost kapitalnog
udela investitora u preduzeu. Raunovoa mora poznavati razne varijable koje imaju uticaj
na trinu vrednost preduzea, te osigurati da proces donoenja odluka u oblasti
strategijskog planiranja i upravljanja ovo znanje odraava. Kvalitet finansijskog
izvetavanja, kao i kvalitet revizorske profesije u pogledu Meunarodnih raunovodstvenih
standarda revizije predstavljaju kljunu komponentu u minimiziranju investicionog rizika.

Finansijski izvetaj je finalni proizvod raunovodstvenog procesa i osnovni izvor
finansijkih informacija.
Specifini ciljevi finansijskog izvetavanja u javnom sektora obuhvataju:
1. pruanje korisnicima potrebne informacije,
2. pruanje informacija korisnicima o tome da li je izvrenje budeta i poslovanje
entiteta bilo u skladu sa zakonskim propisima,
3. pomo korisnicima radi boljeg razumevanja prirode, veliine i predmeta aktivnosti
javnog sektora i finansijskog poloaja njegovih aktivnosti,
4. pomo korisnicima prilikom razumevanja finansiranja javnog sektora i
procenjivanja uinaka javnog sektora,
5. pomo korisnicima prilikom utvrivanja ciljeva i trokova aktivnosti javnog
sektora.

Korisnike finansijskih izvetaja entiteta javnog sektora ine:
1. politiari, koji deluju u zakonodavnim telima ili telima izvrne vlasti,
2. celokupna javnost,
3. osoblje organizacije koje sastavlja finansijske izvetaje,
4. eksterni poslovni partneri kao to su poverioci, dobavljai i kupci,
5. ekonomisti, analitiari sprovoenja poslovne politike i pojedine interesne grupe,
6. mediji.


33

Da bi se pristupilo meunarodnim finansijama neophodno je da udruenje raunovoa i
revizora ispuni uslove meunarodne finansijske zajednice, u smislu da, najpre, postojei
lanovi ispune uslove uobiajene meunarodne prakse u pogledu zahtevanih
specijalistikih znanja. S obzirom na to, da je naa privreda nerazvijena, te da joj ozbiljno
nedostaje nivo naprednih raunovodstvenih struktura i finansijskih instrumenata, to bi
moglo da se rei profesionalnom edukacijomm to je sasvim prihvatljivo i znaajno.

Cilj finasnijskog izvetavanja je da obezbedi istiniti i korisne informacije koje predstavljaju
osnovu za odluivanje, kako internih korisnika, rukovodstva i zaposlenih tako i eksternih,
investitora, kreditora i ostalih stejkholdera.

Kako su u finansijskim izvetajima raunovodstveni podaci iskazani u apsolutnim
iznosima, njihov znaaj za analitiko odluivanje je mali te je potrebno obezbediti dodatna
saznanja o finansijskom poloaju i poslovnom uspehu koji preduzee ostvaruje. To se
postie finansijskom analizom izvetaja u javnom sektoru:

1. Izvetaj o finasnijskom stanju (bilans stanja, izvetaj o aktivi i pasivi) prua
podatke o stalnoj i obrtnoj imovini, kratkoronim i dugoronim obavezama i neto
imovini, odnosno kapitalu,
2. Izvetaj o finansijskoj uspenosti (bilans uspeha, izvetaj o prihodima i rashodima,
izvetaj o dobitku i gubitku) predstvlja ostvarne prihode i rashode odnosno
ostvareni rezultat poslovanja.
3. Izvetaj o promeni u neto imovini tj. kapitalu je izvetaj u kom javni sektor
predstavlja promene neto imovine-kapitala izmeu dva datuma izvetavanja,
odnosno odraava poveanje ili smanjenje njihove vrednosti tokom perioda.
4. Izvetaj o novanim tokovima identifikuje izvore gotovniskih priliva, stavke na koje
je utroena gotovina tokom perioda izvetavanja i saldo gotovine na datum
izvetavanja.
5. Raunovodstvene politike i napomene uz finansijske izvetaje predstvaljaju skup
specifinih principa, osnova, konvencija, pravila i prakse, koje je usvojio neki
entitet javnog sektora.
Informacije iz finansisjkih izvetaja predstavljaju veoma vredan resurs, koji pomae
realizaciju upravljakih aktivnosti putem poslovno-finansijskog odluivanja. Ono to ih
karakterie je brojnost i raznovrsnost, kao i veliki broj korisnika, kako unutar, tako i izvan
preduzea


34

Da bi finasnijsko izvetavanje omoguilo valjano planiranje neopohodno je iscrpno
ispitivanje finansijskog i ekonomskog stanja i rezultata poslovanja neke jedinice
raunovodstvenog obuhvatanja na temelju njenih raunovodstvenih izvetaja
12

Proces finansijskog izvetavanja ima ulogu da obezbedi informacije potrebene za
podmirivanje potreba velikog broja korisnika. Da bi se to postiglo, u uslovima globalizacije
svetske privrede, potrebno je da finansijski izvetaji budu pripremljeni i prezentovani u
skladu sa jedinstvenim principima i naelima, a kljunu ulogu u tome imaju Meunarodni
raunovodstveni standardi. Primena naela, principa i zakonskih propisa bi trebalo da
doprinese pruanju razumljive, realne i uporedive informacije o finansiskom poloaju,
uspenosti i novanim tokovima preduzea za potrebe odluivanja prvenstveno
investitora i kreditora, a potom i ostalih korisnika.

Kako bi se poveala upotrebna vrednost tako dobijenih podataka neophodno je izvriti
njihovu finansijsku analizu uz pomo odgovarajuih metoda i instumenata radi dobijanja
pokazatelja ijom upotrebom se, zapravo, vri integracija informacija dobijnih iz
finansijskog raunovodstva u proces upravljanja menadmenta i donoenja odluka od
strane korisnika van preduzea. Na ovaj nain proces finansijskog izvetavanja
ostvaruje svoju ulogu informacione podrke za potrebe donoenja racionalnih
investitorskih i kreditorskih odluka, pruanja adekvatne ocene za procenjivanje iznosa,
vremena i stepena izvesnosti tokova gotovine, kao i za potrebe sagledavanja ekonomskih
resursa i performansi preduzea. Takoe, finansijskom analizom dolazi se do znaajnih
informacija koje se odnose na uspenost menadmenta u realizaciji upravljakih aktivnosti,
kao i do niza dodatnih interpretacija i objanjenja koji upotpunjuju sadrinu seta
finansijskih izvetaja.

12
Tepi R., Turk i Petrovi M. Renik raunovodstva i finansija, Zagreb, 1984, str.54

35

FINANSIJSKO UPRAVLJANJE

Finansijski menadment ili upravljanje finansijama preduzea ispoljava se kao uticaj na
rad, poslovanje i razvoj preduzea putme rasploivog obima novanih sredstva.
13

Upravljanje finansijama je vaan deo poslovnih procesa preduzea i ne sme da se gleda kao
odvojena aktivnost kojom iskljuivo treba da se bavi finansijsko osoblje. Upravljanje
finansijama nije samo voenje poslovnih knjiga. Ono obuhvata planiranje, organizovanje,
kontrolu i nadgledanje/praenje finansijskih resursa organizacije da bi se ostvarili njeni
ciljevi.
Upravljanje finansijama je kao odravanje kola. Ako ne stavimo kvalitetno gorivo i ulje, i
ako ga redovno ne servisiramo, funkcionisanje kola e trpeti i kola nee voziti efikasno.
Ako ga zapustimo, vozilo e se u nekom trenutku pokvariti i nee uspeti da vozi do
eljenog odredita.

Finansijska kontrola

Kao sastavni deo upravljanja finansijama pojavljuje se koncept finansijske kontrole. To
opisuje situaciju kada se finansijski resursi organizacije koriste korektno i uspeno.

Finansijska kontrola se odvija kada su postavljeni sistemi i procedure koji obezbeuju da se
finansijskim resursima organizacije ispravno upravlja.
Ukoliko je slaba finansijska kontrola u organizaciji, moe se dogoditi:
Da je imovina izloena riziku krae, pronevere ili zloupotrebe,
Da se resursi ne troe u skladu sa ciljevima preduzea, niti eljama.

Osnovna pretpostavka funkcionisanja svakog javnog preduzea, pa i uopte svakog
privrednog subjekta, je da menadment pravovremeno rasplae relevantnim informacijama
o dogaajima u preduzeu i izvan njega koji utiu, ili mogu uticati, na funkcionisanje
preduzea.

Raspolaganje informacijama je od posebne vaenosti za preduzee s obzirom na veoma brz
tehniki, ekonomski i drutveni razvitak koji sa sobom donosi neprekidno merenje uslova
poslovanja i odnosa sa njenom okolinom. Istovremeno taj razvitak uzrokuje rastuu

13
Ivani Marko, Upravljanje finansijama, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008, str. 9


36

sloenost strukture preduzea. Za donoenje optimalnih odluka i mogunost planiranja
potrebne su kvalitetne informacije koje trebaju omoguiti reenje problema ili predivideti
unapred mogue probleme. Raunovodstvo je oduvek bilo izvor najveeg dela podataka
potrebnih za planiranje i donoenje odluka u preduzeima.

Osnovne komponente finansijskog upravljanja

Ne postoji model finansijskog sistema koji odgovara svim javnim preduzeima. Ali postoje
neke osnovne komponente koje treba postaviti na mesto da bi se postigla dobra praksa u
finansijskom upravljanju.

A to su:

Raunovodstvena evidencija
Svako preduze treba da vodi aurnu evidenciju finansijskih transakcija koje su se desile,
da bi se pokazalo kako se koriste sredstva. Jedan od preduslova za pravilno poslovanje je i
pridravanje MRS, MSFI, MSR i drugi standarda i propisa. Raunovodstvena evidencija
takoe obezbeuje vrednu informaciju o tome kako se organizacijom rukovodi i da li ona
ostvaruje svoje ciljeve.

Finansijsko planiranje
Povezano sa organizacionim stratekim i operativnim planovima, budet je kamen temeljac
svakog sistema za upravljanje finansijama i igra vanu ulogu u nadgledanju upotrebe
sredstava.

Finansijsko nadgledanje/praenje
Ukoliko je organizacija postavila svoj budet, i ukoliko je vodila evidenciju i usaglaavala
raune pravovremeno i na jasan nain, onda je veoma jednostavno proizvesti finansijske
izvetaje koji omoguavaju rukovodiocima da sagledaju napredak preduzea.

Interne kontrole
Sistem kontrola, provera i bilansa - kolektivno nazvanim interne kontrole, postavljaju se da
bi se sauvala imovina preduzea i da bi se rukovodilo internim rizicima. Njihova svrha je
da onemogue krau ili proneveru i da se otkriju greke i propusti u raunovodstvenoj
evidenciji. Uspean sistem unutranje kontrole takoe titi osoblje koje je ukljueno u
finansijske poslove.


37

Vano je da sve osnovne
komponente budu svo vreme
prisutne. Uspena
finansijska kontrola ne moe
da se postigne deliminom
primenom. Na primer, nema
nikakve svrhe da se vodi
detaljna raunovodstvena
evidencija ako se ne
proverava da li ima greaka ili propusta.
Slika 4: Finansijksko upravljanje

Neprecizna evidencija e rezultirati informacijom koja moe da odvede u pogrenom
pravcu, koja zauzvrat moe da utie da se donese pogrena odluka u oblasti finansijskog
upravljanja.
Za bolje upravljanje koriste se mnoge alatke, koje nisu nuno finansijske, ali koje
rukovodioci mogu da koriste da bi sebi pomogli da dostignu dobru praksu u planiranju,
upravljanju i kontroli finansija su:
Planiranje,
Organizovanje,
Kontrola,
Nadgledanje/praenje.

POJAM I ZNACAJ RAUNOVODSTVA

Raunovodstvo se definie kao jedna od podfunkcija upravljanja i predstavlja jedini
potupuni sistem analize poslovanja u preduzeu, to logino znai da zauzima centralno
mesto u inforimisanju menadmenta preduzea. Poslovno raunovodstvo ima zadatak
obuhvatanja i nadzora finansijskog i robnog toka u preduzeu i nadzor tokova novca i
uinka koji nastaju u procesu poslovanja.

Raunovodstvo nauka o beleenju i klasifikovanju poslovnih transakcija i dogaaja,
primarno finansijskog karaktera i vetina sastavljanja znaajnih izvetaja analize i

38

interpretiranja ovih transakcija i dogaaja i prenoenja rezultata licima koja moraju doneti
odluku ili dati ocenu.
14

Osnovni zadaci poslovnog raunovodstva predstavljaju informacije i kontrola. Ovi zadaci
imaju karakter internih zadataka, a informacije ne slue samo za kontrolu ekonominosti i
rentabilnosti, ve predstavljaju i osnovu za odluivanje, dok eksterni zadatak, koji je
nametnut zakonom, predstavlja polaganje rauna i informisanje.

STRUKTURA RAUNOVODSTVA

Poslovno raunovodstvo se sastoji iz etri povezana podruija:
1. Knjigovodstvo i bilans,
2. Obraun trokova,
3. Raunovodstveno planiranje,
4. Analiza i revizija.

U zavisnosti od namene i upotrebe informacija raunovdstvo moe biti:
1. Finansijsko raunovodstvo
Ono ima za cilj da obezbedi i analizira informacije o ostvarnim efektima
poslovanja, koji znae eksternim korisnicima (poreskim organima, dravnim
organima, raznim pratnerima, akcionarima i dr.).
2. Upravljako raunovodstvo
Upravljako raunovodstvo je namenjeno rukovodstvu javnog preduzea i ima za
cilj obezbeivanje i analiziranje informacija nunih za efikasno upravljanje
preduzeem, odnosno obezbeivanja informacija za potrebe kontrole, planiranja i
poslovnog odluivanja.

Usmerenost raunovodstva ka zahtevima upravljanja preduzeem kroz kontrolu i planiranje
poslovanja predstavlja njegovu sutinu. Krajnji produkt raunovodstva su finasnsijski
izvetaji, bilans stanja i bilans uspeha, koji moraju biti u skaldu sa raunovodstvenim
principima.

Finansijski izvetaji su namenjeni kako eksternim korisnicima, kreditorima, dravnim
organima, naunim institutima i dr., tako i internim, odnosno menaderima. Ali za razliku
od eksternih korisnika, kojima su dostupni samo finansisijski izvetaji, interni korisnici
imaju na raspolaganju i druge izvetaje kao izvor informacija.

14
Citirano prema grupi autora Raunovodstvo I , Via poslovna kola, Beograd, 1995, str.12

39

RAUNOVOSTVENO PLANIRANJE

Raunovodstveno planiranje je vaan deo poslovnog planiranja. Planiranje je znaajan
segment poslovanja zbog toga jer omoguuje preduzeu da predvia budua stanja i
dogaaje te se na taj nain orijentie i organizuje u svojoj delatnosti. Planiranje proizlazi iz
raunovodstva jer su poslovne knjige i finansijski izvetaji izvor podataka koji se koriste u
planiranju i sastavljanju planova preduzea. Raunovodstveno planiranje je posebna vrsta
evidencije o buduim dogaajima koji su znaajni za poslovanje preduzea i njegov
opstanak.

Raunovodstveno planiranje kao rezultat ima planske finansijske izvetaje na temelju kojih
preduzee moe predviati budua potraivanja, obaveze, zalihe, planiranu dobit, potrebe
za finansiranjem, ulaganja i drugo. Poslovno i raunovodstveno planiranje kao dva vida
planiranja su nerazdvojivi. Poslovni plan obuhvata celokupno planiranje jednog preduzea,
a raunovodstveni plan je finansijski deo plana. Zbog toga su ta dva vida planiranja veoma
povezani. Na primer, preduzee ne moe planirati rashode ako ne planira koliinu
proizvoda (proizvodnje), ili ne moe predviati prihode ako ne zna plan prodaje, a bez
prihoda i rashoda ne moe planirati konanu dobit jednog razdoblja.

Planiranje je usko povezano s kontrolom kao zavrnom aktivnosti
poslovnog/raunovodstvenog procesa. Ako se neto planira potrebno je proveriti da li je
plan i ostvaren. Zbog toga se usporeuje ostvareno i planirano kako bi se napravile
odreene korekcije. Planiranje u javnom preduzeu sprovodi se u finansijsko
raunovodstvenom sektoru u slubi plan i analiza. Preduzee planira za svoje potrebe,
godinje i za kraa razdoblja. Raunovodstveno planiranje u javnom preduzeu sastavni je
deo godinjeg plana preduzea u kojem se planiraju dobit, broj radnika, plate, ulaganja,
proizvodnja. Godinji plan sastavlja se u pisanom obliku. Raunovodstveni deo plana
temelji se na finansijskim izveetajima prethodnog razdoblja.

RAUNOVODSTVENA ANALIZA

Raunovodstvena analiza predstavlja specifino podruje raunovodstva. Bavi se analizom
finansijskih izvetaja, odnosno prati situaciju da li se pogorava ili poboljava finansijska
situacija, da li e poslovni subjekti ispunjavati obaveze, pokazuje kako se imovina obre u
novac i da li se ostvaruje profit. Utvruje povezanost ostvarenih podataka s rezultatima
planiranja. Utvruje se odstupanje ostvarenog i planiranog, uzroci odstupanja kao
i metode otklanjanja odstupanja.


40

Raunovodstvena informacija predstavlja prikazivanje podataka i informacija na razumljiv
nain eksternim i internim korisnicima. Eksterni korisnici su vlasnici preduzea, vladine
ustanove i agencije, a interni korisnici su manadement preduzea na svim nivoima
odgovornosti. Raunovodstvena informacija je komuniciranje s korisnicima informacija,
odnosno spajanje svih podataka koje prua raunovodstveno planiranje.

Raunovodstvo se vodi za svaki raunovodstveni subjekt i to za:
1. profitne organizacije to su trgovaka drutva i dr. pravne osobe sa ciljem
ostvarivanja profita, ustanove i dr.
2. neprofitne organizacije drava, dravna tela, ustanove, udruenje graana koje se
ne osnivaju s ciljem sticanja dobiti.

Osnovni zakljuak raunovodstvene analize je da na osnovu uporeivanja podataka,
dobijenih putem bilansa stanja i bilansa uspeha, ocenjuje bonitet i daje predloge za
poboljanje poslovnih procesa i stanja.
15

FINANSIJSKI IZVEATJI

Finansijski izvetaji pruaju informacije o finansijskom poloaju, uspenosti i promenama
u finansijskom poloaju preduzea. Prema Zakonu o raunovodstvu i reviziji, preduzea su
obavezna da sastavljaju i prezentuju finansijske izvetaje za tekuu poslovnu godinu sa
stanjem od 31.12. tekue godine.
Finansijski izvetaji obuhvataju:
- Bilans stanja (BS),
- Bilans uspeha (BU),
- Izvetaj o novanim tokovima,
- Izvetaj o promenama na kapitalu i
- Napomene uz finansijske izvetaje.
U raunovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzea, posmatrano
preko novanih jedinica kao opteg svodnog merila raunovodstvenog iskazivanja
poslovnih dogaaja, stanja i rezultata preduzea.
16
Bilans stanja i bilans uspeha spadaju
meu najvanije izvetaje svakog preduzea.

15
Poznani-Leko Vera, Raunovodstvo, Beograd 2007, str. 172
16
Rodi Jovan, Vukeli Gordana, Andri Mirko, Teorija politika I analiza bilansa, Beograd 2007, str. 3

41

BILANS STANJA

Ekonomska situacija preduzea se ogleda u veliini i strukturi njigovih sredstava i izvora
sredstava. Da bi se sagledala ekonomska situacija preduzea, potrebno je da se ona i
formalno prikae. U tu svrhu se koristi bilans, koji sutinski i nije nita drugo do formlani
prikaz trenutne ekonomske situacije preduzea.

Bilans stanja je pregled stanja vrednosti aktive i pasive u odreenom trenutku. Bilans se
sastavlja na osnovu stvatnog stanja aktive i pasive, utvrenog inventarom.
Bilan stanja je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava odreenog preduzea na
odreeni dan.

Svako predzee ima svoju specifinu strukturu i veliinu sredstava i izvora, koja je
uslovljena vrstom i obimom poslovnih zadataka, ali i uspenou poslovanja.

Bilans uvek mora biti u ravnotei, odnosno aktiva mora biti jednaka pasivi i obrunuto.
Ravnotea proistie otuda to je i na jednoj i na drugoj strani bilansa dato stanje sredstava
preuzea, i to na levoj strani po njihvoj nameni ili funkciji, a na desnoj po njihovom
poreklu.

Planski bilans stanja projektuje obim i strukturu sredstava i izvore finansiranja na kraju
planskog perioda. U sklopu izrade planskog bilansa stanja ispituje se mogunost
poboljanja struktura poslovanja putem upravljanja sredstvima i izvorima finansiranja.

Vrste bilansa

Razlikuje se nekoliko vrsta bilansa:
1. Bilans prema vremenu sastavaljnja
- Poetni bilans sastavalj se na poetku poslovanja, kada se naziva i osnivaki
bilans, ili na poetku poslovne godine,
- Krajnji bilans se sastavlja na kraju poslovne godine, odnosno na zavretku
obraunskog perioda.
2. Bilans prema nameni i cilju sastavljanja
- Redovni bilans se sastavlja u tano odreenim vremenskim intervalima, na
poetku ili na kraju poslovnig perioda,
- Bilans fuzije se sastavlja prilikom spajanja dva ili vie preduzea u jedno, ili
prilikom pripajanja jednog preduzea drugom,

42

- Sanacioni bilans sastavalja se u sluajevima kada preduzee upada u poslovne
tekoe i ostvaruje slab finansijski rezultat, pa mu treba pomoi, odnosno
sanirati njegovu situaciju,
- Likvidacioni bilans sastavlja se prilikom prestanka rada preduzea,
- Deobni bilans sastavljaju ga preduzea kada doe do organizacionih promena
odnosno do stvaranaj novih preduzea koja se izdvajaju iz okvira jednog
preduzea u samostalna.
- Konsolidovani bilans sastavlja se za sloena preduzea u kojem se eliminiu
meusobni imovinsko-pravni odnosi svih preduzea u okviru sloenog sistema.

Nakon prenosa prihoda i rashoda na raune prihoda i raune rashoda, bilans stanja prihvata
na strani aktive sva salda rauna aktive, a na strani pasive sva salda rauna pasive. Visina
prihoda koji se prenese na raune prihoda i visina rashoda koji se prenese na raune
rashoda zavisi od procene osnovnih sredstava, zaliha, potraivanja, tranzitorne aktive, na
jednoj, i obaveza i tranzitorne pasive, na drugoj strani, a procena zavisi od cilja bilansa.
Ako je cilj bilansa iskazivanje uporednih periodinih rezultata bilans stanja iskazae
imovinu u nioj vrednosti od imovine preduzea. Ako je cilj bilansa kontrola pokria
dugova, bilans stanja iskazivae imovinu u visini imovine preduzea.

Bilans stanja, pored prihvatanja salda rauna aktive i rauna pasive, radi uspostavljanja
bilansne ravnotee, integrie u sebe i finansijski rezultat ime se ujedno uspostavlja
bilansna ravnotea rauna dobitka i gubitka odnosno bilansa uspeha. Ako je finansijski
rezultat pozitivan dobitak on se iskazuje na strani pasive bilansa stanja. Suprotno, ako je
finansijski rezultat negativan gubitak on se iskazuje na strani aktive bilansa stanja. U
tom smislu aktiva bilansa stanja, ne iskazuje samo imovinu vec imovinu i gubitak, tanije
iskazuje raspoloivu imovinu i izgubljenu imovinu (gubitak), otuda je gubitak, u sutini,
korektura na nie sopstvenog kapitala iskazanog na strani pasive. Nasuprot tome, dobitak
iskazan na strani pasive moe ali ne mora da iskazuje korekturu sopstvenog kapitala na
vie. To zavisi, videcemo kasnije, da li bilans uspeha obuhvata samo utvrivanje
finansijskog rezultata ili obuhvata i raspodelu finansijskog rezultata.

Bilans stanja
Stalna imovina Kapital
Obrna imovina Obaveze
Gubitak Dobitak


43

Slika 5. Bilans stanja javnog preduzea


44

BILANS USPEHA

Bilans uspeha predstavlja finansijski izvetaj u kome su prikazani prihodi i rashodi za dati
obraunski period iz ijeg se sueljavanja utvruje rezultat koji moe biti pozitivan ili
negativan.

Prihodi se definiu kao poveanje ekonomskih koristi tokom obraunskog perioda u obliku
priliva ili unapreenja sredstava ili smanjenja obaveza to ima za posledicu poveanje
vlasnikog kapitala, osim onog u vezi s doprinosima uplatama od strane uesnika u
vlasnikom kapitalu.

Pojam rashoda obuhvata sva smanjenja ekonomskih koristi tokom obraunskog perioda u
obliku odliva ili iscrpljenja sredstava ili stvaranja obaveza to za posledicu ima smanjenje
vlasnikog kapitala, osim onog u vezi s raspodelom vlasnikog kapitala uesnicima.
Kada su prihodi vei od rashoda rezultat poslovanja je pozitivan (dobitak), a kada su
prihodi manji od rashoda rezultat je negativan (gubitak).

Bilans uspeha moe se prikazati u formi jednostranog i dvostranog pregleda. Jednostrani
pregled prvo iskazuje prihode, zatim rashode i na kraju rezultat poslovanja preduzea i
izgleda ovako:
1. Prihodi (poslovni, finansijski i ostali)
2. Rashodi (poslovni, finansijski, ostali)
3. Rezultat (prihodi umanjeni za rashode).

Ako je bilans uspeha dat u formi dvostranog pregleda na levoj strani se iskazuju rashodi i
dobici, a na desnoj prihodi i gubici i to izgleda ovako:

Bilans uspeha
Poslovni rashodi Poslovni prihodi
Finansijski rashodi Finansijski prihodi
Ostali rashodi Ostali prihodi
Dobitak Gubitak

Planski bilans uspeha predstvalja planiranje neto dobitka, jer se putem dobitka obezbeuje
uveanje imovine, utie se na strukturu bilansa stanja, a time i na likvidnost i finansiranje.
U skolpu planskog bilansa uspeha utvruju se rizici i ispituje mogunost njihovog
smanjenja.

45

Slika 6. Bilans uspeha javnog preduzea

Slika 7. Izvetaj o novanim tokovima


46

Zahtev javnog preduzea za izvetavanje kroz ERP-a

Potrebno je formirati izvetaj cash flowa koji bi se mogao pokretati iz
Novac/Obraun/Struktura otvorenih stavki ili bi se ovaj panel mogao iskoristiti kao osnova
za formiranje izvetaja.
1. izvetaj bi sadrao sledee kolone:
- saldo povlai se zbir trenutnog stanja na kontima 241 i 244, moe da se postavi
van kolone kao samostalni podatak, uzima se na osnovu datuma pokretanja
izvetaja,
- oekivani prilivi sredstava uplate po osnovu faktura kupaca, konta 2020 i 2031,
ija valuta istie na datum pokretanja izvetaja
- oekivani odlivi sredstava - isto kao za taku ii. a konta su 4330 i 4340
- procenjeni prilivi sredstava - obraunava se tako to se uzmu u obzir sve fakture
koje su otvorene i koje su do 100 dana starosti u odnosu na valutu fakture, iznos
koji se prikae je 75% vrednosti fakture
- stara potraivanja slino kao u taki iv. ali sa tom razlikom da su sva
potraivanja starija od 365 dana, za iznos se uzima 25% vrednosti faktura
- predvianje priliva - isto kao taka iv. ali da se omogui korisniku da sam zadaje
broj dana i procenat verovatnoe naplate
- predvianje priliva starih potraivanja - isto kao taka v. ali da se omogui
korisniku da sam zadaje broj dana i procenat verovatnoe naplate
2. izvetaj je potrebno da bude dvovalutni, tj. da bude dostupan u RSD i EUR
3. filteri: datumski interval, subjekat, sumarno po subjektu, pojedinano po fakturama,
izbor valute RSD i EUR
4. srediti izvoz u excel tako da podaci budu pravilno formirani u excel tabele.

Ovim izvetajem preduzee je unapredilo svoje poslovanje u pogledu odnosa prema
kupcima i dobavljaima i olakalo praenje novanih tokova.


47

ANALIZA BILANSA
Svrha, ciljevi i vrste analize bilansa

Svrha, ili namena analize bilansa, generalno uzevi, moe da bude veoma raznovrsna. Pa
ipak, sve namene analize bilansa mogu se podeliti u dve grupe
17
:
1. Analiza bilansa u poslovne svrhe i
2. Analiza bilansa u naune svrhe.

Analiza bilansa za poslovne potrebe predstavlja podlogu za donoenje poslovnih odluka. U
procesu donoenja odluka Piter Draker (Peter Drucker) razlikuje pet faza:
1. Definisanje problema,
2. Analiza problema,
3. Sastavljanje alternativnih reenja,
4. Izbor najboljeg reenja,
5. Pretvaranje odluke u efikasnu akciju.
18

Prva faza definisanje problema predstavlja odreivanje svrhe, cilja i zadatka analize.
Druga faza je sama analiza, a trea, sastavljanje alternativnih reenja, je sinteza. Obe ove
faze spadaju, u irem smislu, u analizu, jer analitiar mora, ne samo da putem analize
ralani predmet analize na elemente i ispita kvalitet i kvantitet elemenata, ve da utvrdi i
kakvo e biti stanje ako se neki element promeni (eliminie, sustituie), odnosno da d
reenje putem sinteze. Takve kombinacije u sutini daju alternativna reenja koja donosilac
odluke posmatra i pokuava da pravi najbolji izbor od ponuenih alternativnih reenja
(etvrta faza). Time on i donosi poslovnu odluku koja se, zatim, sprovodi u delo.

Zahvaljujui analizi bilansa u naune svrhe, razvile su se teorije bilansa, bilansna naela,
pravila procenjivanja i dr.

U literaturi cilj analize bilansa esto se uslovljava subjektom za koga se vri analiza. Znai
subjekt za koga se vri analiza postavlja ciljeve analize bilansa koje analitiar treba da
ostvari. Budui da su ciljevi subjekta za koje se vri analiza, po pravilu, razliiti banka e,
na primer, postaviti kao cilj analize ocenu kreditne sposobnosti, statistika e za cilj imati
utvrivanje statistikih podataka itd. izlazi da cilj analize bilansa i ne moe da bude
definisan tako da bi odgovarao svim subjektima.

17
Rodi, J, Vukeli, G. i dr: Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2011, str. 106.
18
Marjanovi, S.: Donoenje odluka u privrednim organizacijama, Informator, Zagreb, 1974, str. 45.

48

Meutim, bez obzira kakve ciljeve postavljaju subjekti za koje se vri analiza, smatra se da
je opti cilj svake analize bilansa ocena finansijskog stanja i rentabiliteta preduzea.
19

Dakle, moe se rei da su ciljevi analize bilansa:
1. Analiza finansijskog rezultata u okviru koje su analize: strukture i dinamike
ukupnog prihoda i rasporeda ukupnog prihoda, izvora finansijskog rezultata,
rizika ostvarenja finansijskog rezultata, rentabilnosti i mogunosti izlaska iz
zone gubitka
2. Analiza finansijskog poloaja u okviru koje su analize: dugorone i
kratkorone finansijske ravnotee, reprodukcione sposobnosti, zaduenosti,
odravanja realne vrednosti sopstvenog kapitala i mogunosti poboljanja
finansijskog poloaja.

Govorei o ciljevima analize bilansa istaknuta je i jedna od klasifikacija analize. Naime,
ako se posmatraju korisnici podataka, analiza bilansa se moe podeliti na internu i eksternu.
Meusobno se razlikuju po obimu korienih i emitovanih podataka i znaaju prezentiranih
informacija. Interna analiza koristi brojnije i znaajnije informacije o poslovanju preduzea
u odnosu na eksternu.

Pored korisnika informacija, kao kriterijumi za identifikovanje vrsta analize bilansa javljaju
se: vreme posmatranja, predmet analize bilansa, nain pripremanja bilansa i instrumenti,
odnosno postupci analize bilansa.
20

Polazei od vremena posmatranja (perioda obuhvaenog analizom) razlikuju se statia i
dinamika analiza. Statika ispituje bilans uspeha za jednu poslovnu godinu, dok se
dinamikom ispituje trend razvoja finansijskog poloaja i rentabiliteta preduzea na bazi
poreenja bilansa uspeha veeg broja obraunskih perioda.

Prema predmetu ili objektu analize bilansa, razlikuju se analiza bilansa stanja od analize
bilansa uspeha.

Ako se posmatra kriterijum pripremanja bilansa za analizu, razlikuje se analiza bilansa
izraenih u apsolutnim brojevima, relativnim brojevima i u formi grafikona.

19
Krasulja, D.: Finansijska analiza preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd, 1973, str. 89.
20
kari-Jovanovi, K. i Radovanovi, R.: Finansijsko raunovodstvo, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2004, str.
437.

49

Na kraju, prema instrumentima, odnosno postupcima analize bilansa postoje: vizuelna
analiza bilansa, analiza bilansa pomou rauna pokria, racio analiza, analiza bilansa
pomou neto obrtnog fonda (kapitala), Cash Flow analiza i Funds Flow analiza.
21

Slika 8. Bilans uspeha dobijen iz ERP-a Slika 9. Bilans stanja dobijen iz ERP-a

NEDOSTATCI U FINANSIJSKIM IZVETAJIMA JAVNIH PREDUZEA

Znaaj realnog iskazivanja stalne imovine i kapitala javnih preduzea je potenciran od
strane najmanje dve injenice:
1. potreba adaptacije naina organizovanja i delovanja, uslovima
implementacije novog javnog menadmenta i
2. veliki znaaj kapitalnih dobara, koja angauju javna preduzea.

Odreenje dva kardinalna obeleja je sutinsko odreenje ekonomskog entiteta, i to:
imovine i obaveza. Raunovodstveni standardi i zakonski propisi su jasni u zahtevu da
preduzea prikazuju imovinu na istinit i objektivan nain. Znaaj pravilnog pozicioniranja
stalne imovine i kapitala javnih preduzea je potenciran itavim nizom injenica: radi se o

21
kari-Jovanovi, K. i Radovanovi, R.: Finansijsko raunovodstvo, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2004, str.
437.


50

bilansnim pozicijama enormno visokih vrednosti, tako da, u odnosnom sluaju,
neadekvatno prezentiranje u bilansima predstavlja svojevrsnu nacionalnu nebrigu, kao i, sa
druge strane, pogodno tlo za razne vidove otuivanja i bespravnog prisvajanja.

Uvid u bilanse veeg broja javnih preduzea indicirao je na neke tipine nedostatke u
bilansnim iskazima stalne imovine, i to: imovina u svojini javnih preduzea ne nalazi se
evidentirana u poslovnim knjigama, tako da je koristi neko drugi, ko nije vlasnik te
imovine; javna preduzea u svojim poslovnim knjigama vode imovinu koju, usled
nedostatka relevantne dokumentacije nije u stanju uknjiiti u katastarske knjige; javna
preduzea imaju u svojini imovinu koju ne koriste, jer je funkcionalno nesposobna, itd.

U poslednje vreme, sreivanje odnosa u javnim preduzeima je naloeno razliitim
propisima, s ciljem materijalno i formalno ispravnog prikazivanja njihovih finansijsko
raunovodstvenih izvetaja. I pored toga, menadment javnih preduzea ne pristupa, vrlo
esto, usaglaavanju imovinskog statusa preduzea odredbama Zakona o preduzeima, kao
i odredbama posebnih zakona koji reguliu rad pojedinih javnih preduzea. Zakon o javnim
preduzeima je jasno definisao odnose izmeu osnivaa i preduzea, pri emu je, izmeu
ostalog, javnim preduzeima naloeno da se imovina koja je do tada bila kod jednih
subjekata prenese javnim preduzeima. Menadment javnih preduzea izbegava unoenje
takve imovine u imovinski fond preduzea, jer im to stvara i obavezu revalorizovanja i
obraunavanja amortizacije pomenute imovine, to ima za posledice uveanje trokova,
smanjenje neto rezultata, to, uglavnom, rezultira negativnim finansijskim rezultatom. Za
razliku od prethodno objanjenog, prenos imovine od osnivaa ka javnom preduzeu se
izvodi bez uvaavanja propisane procedure, to rezultira iskrivljenim prikazom stalne
imovine javnih preduzea. Evidentna je i deformacija finansijsko raunovodstvenih
izvetaja javnih preduzea vezana je za izbegavanje evidentiranja poklona kao vanrednih
prihoda, ime menadment javnih preduzea izbegava, u stvari, obavezu da plati porez na
dobitak.

Veina takvih javnih preduzea takve imovinske vrednosti su se kasnije samo dalje
prilagoavala primenom koeficijenta rasta cena na malo. Rezultat svega toga je da su nisko
pozicionirani elementi aktive uticale na iskazivanje nerealnog periodinog rezultata.

Revizija finansijsko raunovodstvenih izvetaja javnih preduzea je indicirala niz
nedostataka i u iskazima kapitala. Prilikom bilansiranja kapitala, problemi se javljaju pri
bilansiranju osnovnog, a i promenljivog kapitala. Problemi u bilansiranju osnovnog
kapitala se odnose sa jedne strane, na nesuglasje kapitala iskazanog u bilansima i kapitala
iskazanog u sudskim ulocima, kao i na eventualne greke u knjienjima, koje se, sa druge

51

strane, odraavaju na pogrean prikaz osnovnog kapitala. Uzroci zbog kojih dolazi do
problema su: kada se osnovnom kapitalu pripisuje revalorizacija. Takva promena se ne
prijavljuje sudu. Ovde se smatra da je u bilansima iskazani kapital jednak osnovnom
kapitalu prijavljenom sudu na odreeni dan, plus svi revalorizacioni iznosi pripisivani po
obraunskim periodima nakon toga. Druga grupa uzroka koji dovode do odstupanja
prikazanog od realnog stanja nastaje zbog direktnog knjienja odgovarajuih promena na
kapitalu.

Bilansiranja su esto pogrena i na pozicijama promenljivog dela kapitala. Kao tipini
sluajevi greaka u finansijsko raunovodstvenim izvetajima se navode: u nizu preduzea
koja su vrila procenu kapitala procenitelji su, ne posedujui dovoljno raunovodstvenog
znanja i razumevanja, jednostavno, pozicije rezervi i nerasporeenog dobitka preselili na
poziciju osnovnog kapitala.

Ukoliko menadment javnih preduzea ne angauje odgovarajue raunovodstvene
strunjake, bie primoran da prihvati ponuena reenja, liavajui sebe, na taj nain, prava
na prisvajanje nerasporeenog dobitka, a izbrisane su i rezerve.


52

KONTROLA POSLOVANJA

Finansijsko izvetavanje kao deo raunovodstvenog sistema ima ulogu da obezbedi
informacije, revizija finansijskih izvetaja jeste sistemsko ispitivanje i predstavljanje
prethodnih poslovnih rezultata preduzea, da bi se predvidela njegova profitabilnost i
njegova solventnost.

Provera poslovanja

Kontrola predstavlja jedan od najvanijih elemenata menadmenta i treba da ima stalnu i
aktivnu ulogu u upravljanju. One organizacije koje nemaju efikasan sistem kontrole, snose
vei rizik nastanka nepravilnosti, greki i zloupotreba. Znaaj koji se daje internim
kontrolama raste uporedo sa rastom obima i diverzifikacije poslova koje obavljaju
organizacije. Poslovanje u sloenim uslovima, stalne i nepredvidive promene i rizino
okruenje, stvaraju vee potrebe i rast interesa za kvalitetnim sistemom internih kontrola.
Kontrola je bitna faza menadmenta. Kontrola se obavlja poreenjem ostvarenog sa
planiranim. Ukoliko se otkriju devijacije u odnosu na plan, preduzimaju se korektivne
akcije. Svrha kontrole je da omogui otkrivanje odstupanja u raznim fazama i njihovo
otklanjanje. Da bi kontrola odgovorila novim izazovima, neophodno je da omogui
kontinuelno proveravanje i modifikaciju doneenih odluka.
Kontrolne aktivnosti na proveri poslovanja u ciklusu prihoda esto obuhvataju poreenje
stvarnih prihoda sa budetima, prognozama i prethodnim periodima.
22

U praksi sistem internih kontrole obuhvata irok spektar specifinih procedura, ukljuujui
i, na primer, kontrole u raunovodstvu, procesima, nabavci, razgraniavanju dunosti i u
finansijskom izvetavanju. Sistemi internih kontrola zahtevaju uspeno komuniciranje
unutar organizacije i moraju biti podrani dobrim procedurama interne revizije.

Metodologija revizije i softver koji se koristi u preduzeu i koji pomae obavljanje revizije
finasnijskih izvetaja prilagoavaju se specifinosti poslovanja svakog preduzea.
Metodologija revizije se zasniva na indetifikovanju i vrednovanju rizika u skladu sa
najnovijim promenama u poslovnim finansijama i raunovodstvu, kao i u promenama u
poslovnom okruenju i privrednoj grani.

22
Stanii prof. Dr. Milovan, Metodologija revizije, Beograd 2009., str. 95


53

Metodologija obavljanja revizije zahteva da se plnarianju revizije pridaje najvei mogui
znaaj i da se na vreme planira i obavlja. Na ovaj nain ostavlja se mogunost da se
indentifikuju nedostaci u sistemu internih kontrola i sagleda ekonomska slika transackija od
samog poetka procesa revizije.

Metodologija interne revizije sadri procese koji pomau reviziji:
1. Utvrivanje rizika,
2. Planiranje revizije,
3. Preliminarni preged,
4. Progled procesa rada i ocena intenih kontrola,
5. Rad na terenu,
6. Revizorski izvetaj,
7. Rezimiranje i
8. Naknadna revizija.

U metode obavljanja revizije spadaju:
1. Revizija gotovine,
2. Revizija prodaje,
3. Revizija proizvodnje i zalihe,
4. Postupci ispitivanja rauna AVR,
5. Revizija finansijskih ulaganja i plasmana,
6. Revizija stalnih sredstava,
7. Postupci ispitivanje ispravnosti nabavki i obaveza iz poslovanja,
8. Postupci ispitivanja ispravnosti rauna PVR,
9. Revizija dugoronih obaveza,
10. Revizija kapitala.


54

KONTROLA

Ostvarivanje bilo kakvog zadatka u preduzeu nemogue je bez funkcionalnog usklaivanja
njegovih komponenata. U tom smislu, funkcija predstavlja skup povezanih poslova i
postupaka kojima se najsvrsishodnije obavljaju zadaci preduzea.
23
Funkcije se mogu
klasifikovati prema vertikalnoj i horizontalnoj dimenziji. Prema vertikalnoj klasifikaciji,
osnovne funkcije preduzea su: upravljanje, rukovoenje i izvravanje. Prema horizontalnoj
funkcije se dele na: istraivanje i razvoj, tehnike funkcije, finansije i raunovodstvo,
komercijalne, plansko-analitike, kadrovske, administrativne i funkcije kontrole. Bez obzira
na klasifikaciju, funkcije u preduzeu moraju biti povezane. Pojedinano, one predstavljaju
samo karike u lancu funkcionisanja preduzea.

Pojam kontrole

Kontrola je faza procesa menadmenta koja upotpunjuje ciklus aktivnosti koje poinju
planiranjem, a nastavljaju se organizovanjem i voenjem. Sutina kontrole je pronalaenje
razlika izmeu ostvarenog i planiranog i preduzimanje mera za dovoenje u tolerantne
granice oekivanog.
24
Ona treba da omogui nesmetano obavljanje svih poslova i funkcija
u preduzeu, sprei zloupotrebe, lo rad, nedomainsko poslovanje i ponaanje, potovanje
internih propisa i dr.
25

Predmet kontrole su ciljevi, odnosno moe se rei da kontrola predstavlja sredstvo za
postizanje ciljeva. Uestalost kontrole zavisi od njenog modela i delatnosti preduzea. Sam
pojam obino ima negativno znaenje poto ugroava diskreciju pojedinca ili grupe u
donoenju odluka. Nedovoljna kontrola dovodi do neefikasnosti u ispunjenju definisanih
ciljeva, konfuzije i haosa. Racionalan sistem kontrole upravo mora da pronae balans
izmeu principa kontrole i potovanja diskrecije pojedinca. Ona ne moe biti spontana.
Kontrola predstavlja sistem koji mora biti eksplicitan i kodifikovan, a u izgradnji tog
sistema moraju se koristiti nedvosmisleni principi. U industrijskoj eri ona se nalazi u
nadlenosti menaderskog vrha. Odluke donesene na vrhu prenose se na nie ili izvrne
nivoe, a ostvarenje komandi prati se pomou povratnih informacija i izvetaja iji format,
frekvenciju i nadlenost takoe propisuje menaderski vrh.

23
Unanin, R.: Poslovna ekonomija, Via poslovna kola aak, aak, 2007, str. 83
24
Petkovi, T. i Stankovi, R.: Strategijski menadment, Visoka poslovna kola strukovnih studija aak, aak, 2008,
str.197
25
Unanin, R.: Poslovna ekonomija, Via poslovna kola aak, aak, 2007, str. 99

55

Kontrola funkcionie po birokratskom modelu ije su osnovne karakteristike: hijerarhija,
specijalizacija i centralizacija. Konvenicionalni model kontrole je pretrpeo izmene pod
uticajem informatike revolucije globalizacije poslovanja i rastueg obrazovnog nivoa
zaposlenih koji ele uee u kontroli svih bitnih aspekata ivota ukljuujui i aspekte koi
se odnose na ivot preduzea. Nov model kontrole afirmie holistiki pristup, globalni uvid
i decentralizaciju.
26

Loa komunikacija, koja predstavlja oko 80% smetnji u funkcionisanju preduzea,
posledica je nedovoljnog broja potrebnih ili prevelikog broja nepotrebnih informacija.
Informacije predstavljaju poslovni resurs broj jedan modernog preduzea. Samo
informacije koje su pouzdane, iroko dostupne i koje se dobijaju u pravom trenutku
predstavljaju osnovu praenja i ostvarenja ciljeva i preduzimanja korektivnih akcija kako bi
se planovi pretvorili u realnost.
27
Njihova vrednost za kontrolu zavisi od etiri faktora:
kvaliteta, pravovremenosti, kvantiteta i relevantnosti za akciju.
28

INTERENA KONTROLA

Uspostavljanje razliitih poslovnih organizacija zavisi od upraljvanja. Za upravljanje ili
menadment se moe rei da postoji koliko i civilizacija. U smislu upravljanja poslovnim
aktivnostima, pojam menadmenta je u upotrebi od industrijske revolucije i do danas je
proao kroz vie faza razvoja.
U savremenim i razvijenim trinim privredama, upravljanje spada meu najvanije
profesije koje preduzea i njihovi resursi, putem pravilnog odluivanja i izvravanja tih
odluka, treba da usmere prema planiranom, odnosno eljenom cilju i istovremeno
uspostave odnose unutar sistema i sa okruenjem. Od kvalitetnog reavanja ovih aktivnosti,
zavisi ukupna efikasnost sistema.
Kontrola predstavlja jedan od najvanijih elemenata menadmenta i treba da ima stalnu i
aktivnu ulogu u upravljanju. One organizacije koje nemaju efikasan sistem kontrole, snose
vei rizik nastanka nepravilnosti, greki i zloupotreba. Znaaj koji se daje internim
kontrolama raste uporedo sa rastom obima i diverzifikacije poslova koje obavljaju

26
uriin, D. i Janoevi, S.: Menadment i strategija, CID Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2005, str. 112
27
Ibid
28
Gregory, R. i Van Horn, R.: Value and cost of information, John Willez, New York, 1974, str. 473-489

56

organizacije. Poslovanje u sloenim uslovima, stalne i nepredvidive promjene i rizino
okruenje, stvaraju vee potrebe i rast interesa za kvalitetnim sistemom internih kontrola.
Kontrola je bitna faza menadmenta. Kontrola se obavlja poreenjem ostvarenog sa
planiranim. Ukoliko se otkriju devijacije u odnosu na plan, preduzimaju se korektivne
akcije. Svrha kontrole je da omogui otkrivanje odstupanja u raznim fazama i njihovo
otklanjanje. Da bi kontrola odgovorila novim izazovima, neophodno je da omogui
kontinuelno proveravanje i modifikaciju donesenih odluka.
Percepcija kontrole nije u skladu sa njenim znaenjem. Pojam kontrola", obino, ima
negativno znaenje poto ugroava diskreciju pojedinca (ili grupe) u donoenju odluka.
Striktna kontrola utie na pad efektivnosti poto sputava kreativnost. Nedovoljana kontrola
dovodi do neefikasnosti u ispunjenju definisanih ciljeva, konfuzije i haosa. Kontrola je
isuvie ozbiljna stvar i ona predstavlja sistem.
U praksi sistem internih kontrole obuhvata irok spektar specifinih procedura, ukljuujui
i, na primer, kontrole u raunovodstvu, poslvonim procesima, nabavci, razgraniavanju
dunosti, finansijskom izvjetavanju i informacionim sistemima. Sistemi internih kontrola
zahtevaju uspeno komuniciranje unutar organizacije i moraju biti podrani dobrim
procedurama interne revizije.
Odgovornost je uprave organizacije da formira i nadgleda sisteme internih kontrola, a ne da
se ta odgovornost prenese na eksternog revizora. Meutim eksterni revizor daje komentare
na nedostatke ili na adekvatnost takvih sistema. Posledica postojanja dobrih internih
kontrola je ta, to nee biti potrebno vriti detaljnu reviziju pojedinanih dokumenata i
transakcija, a time e biti smanjen rizik od materijalnih greaka.
Interna kontrola je sredstvo koje e menadmentu koristiti u cilju osiguravanja razumne
garancije da su ciljevi i zadaci istog koji su planirani i uspeno izvreni.
Menadment organizacije je odgovoran za uspostavljanje efektivnog i efikasnog kontrolnog
okruenja unutar svog preduzea. To je deo odgovornosti koji proistie iz samog njegovog
poloaja kao lica koje upravlja poverenim resursima.
Planiranje, implementacija i nadziranje procesa, osnovne su komponente interne kontrole.
Ove aktivnosti mogu se obavljati rutinski, bez razmiljanja o njima kao o delu ireg
kontrolnog okruenja koje pomae osiguranju odgovornosti.
Interna kontrola, kao i za nju vezani koncept interne revizije, moe pruiti veoma bitno
sredstvo za poverenje javnosti da se odgovorno uvaju imovina i sredstva preduzea.
Veina preduzea, uglavnom do neke mere praktikuju internu kontrolu, iako ona ne nosi
takav naziv i nije organizovana na sistematian nain. U preduzeima, gotovo uvek deluju
na osnovu odreenih pravila koje uspostavljaju njihovi rukovodioci. U protivnom, dolo bi

57

do opteg haosa i opteg rasula. Ove politike, i procedure, instrukcije, regulative ili
smernice ine sistem interne kontrole. Jo uviek i u mnogim sluajevima interna kontrola
na ovom prostoru je nedovoljano razvijena i neodgovarajue implementirana, odnosno
kontrola ili ne postoji ili je neefikasna. Pismene instrukcije, odnosno procedure ili ne
postoje ili nisu dostupne odgovarajuem osoblju, ili su samo formalno doneene, te obino
ne postoje mehanizmi o nadgledanja njihovog potivanja.

Ciljevi uvoenja interne revizije

Razlozi za formiranje interne revizije kod pojedinih organizacija su razliiti. Osnovni cilj
uvoenja interne revizije u savremenoj praksi je sistematsko i kontinuirano proveravanje
funkcionisanja internih kontrolnih sistema. Interna revizija otkriva slaba mesta u sistemu
upravljanja organizacijom i odmah predlae mere i aktivnosti za otklanjanje uoenih
nedostataka ili slabosti u sistemu upravljanja poverenim resursima.

Znaaj formiranja interne revizije na globalnom planu pokazuje definicija koju je postavila
Evropska federacija revizora (FEE). FEE je integralna profesionalna institucija Evropske
unije, sa seditem u Briselu, iji je glavni zadatak da radi na poboljanju korporativnog
upravljanja u zemljama lanicama. Definicija interne revizije prema kriterijumima FEE je
sledea:
29

Interna revizija je nezavisna funkcija ocenjivanja u okiru jedne organizacije, kojom se
ispituje, ocenjuje i vrednuje aktivnost organizacije za potrebe menadmenta.

Globalne potrebe poboljanja upravljanja kapitalom logino zahtevaju proveru internih
kontrola i poboljanja kvaliteta menadmenta.

Evolucija funkcije interne revizije

Interna revizija nastala je dosta davno. Kum interne revizije Lovrens Sojer rekao je da
revizija ima dugu istoriju: Starorimsko sluanje (provera) rauna, pri kome jedan
zvaninik poredi evidencije sa drugim zvaninikom, povod je za nastanak tremina audit
(revizija) od latinskog auditus- sluanje.
30

29
Dragojevi, Primenjena revizija u privredi i javnom sektoru, Beograd 2007, str. 353
30
Spencer Pickett, 2005, str. 3

58

Teoretiari revizije nalaze njene korene jo u staroj Grkoj. Ponekad se kao kolevka interne
revizije pominje i Italija. Osnov za takvo miljenje su pronaena knjigovodstvena
dokumenta iz 831. i 1225. godine i ispitivanja knjiga blagajne pape Nikolausa Treeg .

Moderna interna revizija poinje da se razvija se od 1864. godine, u SAD, gde je i
organizovano prvo odeljenje za internu reviziju. Interna revizija posebno dolazi do izraaja
u tridesetim godinama XX veka, u periodu nakon velike ekonomske krize.

U SAD, u Nju Jorku, 1941. godine osnovan je Institut internih revizora (IIA), koji svojim
radom pobudio izuzetno interesovanje za internu reviziju. Institut internih revizora je
meunarodno profesionalno udruenje internih revizora i u svetu je poznat kao
profesionalni lider u podruju interne revizije sertifikovanju, edukaciji, istraivanju i
tehnolokom unapreivanju revizora. Prvo odeljenje izvan SAD-a osnovano je 1944.
godine u Kanadi, dok je prvo odeljenje izvan Severne Amerike osnovano 1948. godine u
Londonu.
Institut internih revizora danas ima vie od 120.000 lanova u vie od 160 zemalja. lanovi
IIA se obavezuju da potuju Etiki kodeks IIA i Meunarodne standarde interne revizije.
lanovima se pruaju usluge preko lokalnih ili nacionalnih odeljenja ili direktno kao
samostalnim lanovima.
Institut internih revizora se posebno bavi razvojem strunog okvira potrebnog za rad interne
revizije. Okvir za strunu praksu ukljuuje definisanje interne revizije, etikog kodeksa,
standarda, pruanje strunih saveta, razvoj i praktinu pomo. IIA donosi sve standarde,
smernice, kodekse, preporuke i druga dokumenta koja su obvezujua za lanstvo. Ostali
materijali koji nisu obavezujui za lanstvo, a mogu se koristiti u radu interne revizije su:
miljenja, studije, projekti, istraivanja, razne strune knjige, seminari, konferencije i sl.
Institut izdaje asopise kao to su Interni Revizor, Bilten za lanove- Audit Wire, IIA
Educator, Tone at the Top. Pod uticajem Instituta, interna revizija poinje da se razvija i u
drugim zemljama. Glavni ciljevi Instituta su prihvatanje interne revizije kao struke u svakoj
organizaciji i proirivanje funkcionalne nadlenosti interne revizije.

Razvoj preduzea, izmene njihove organizacione strukture, pojava individualnog vlasnitva
nad kapitalom, kao i poveanje odgovornosti menadmenta za poslovne rezultate uslovili
su razvoj interne revizije. Za razliku od eksterne revizije, interna revizija u svetu najee
ne predstavlja zakonsku obavezu, pa se zbog toga ona razvija kao potreba.

Interna revizija ja prela dug put tokom poslednje dve ili tri decenije. Ona je na poetku
predstavljala ponovnu proveru raunovodstvanih evidencija i bila je usmerena na zatitu

59

imovine preduzee i otkrivanje pronevera. Merilo efektivnosti bio je broj otkrivenih
greaka- to je on bio vei revizija se smatrala uspenijom.

Vremenom, javilo se nastojanje da revizija prestane da se vezuje samo za finansije. Timovi
za reviziju su sada imali zadatak da prate i ocenjuju u kojoj meri zaposleni potuju
finansijske i osnovne radne procedure. Ovi timovi su kod zaposlenih imali reputaciju tima
ubica koji se se pojavljuju nenajavljeno, kako bi proverili evidencije i pronali primere
nepotovanja procedura.

Tokom ezdesetih godina XX veka revizori su svoje akivnosti proirili na ispravljanje
procedura. Pregledom evidencija, revizor bi ukoliko bi naiao na problem, pokuao da
sugerie poboljsanja i da saini spisak greaka koje treba ispraviti. Ispravljanje procedura je
vremenom proireno na ocenu kontrola. Interni revizori poinju da izlaze iz granica strogih
raunovodstvenih rutina i pocinju da vre savetovanje o raznim vrstama kontrola koje je
moguce uspostaviti.

Sledea faza u razvoju interne revizije je bila faza u kojoj je revizor davao miljenje o
nainu na koji se interne kontrole razvijaju i primenjuju, kako bi doneo sud o kontrolnom
okruenju.

Tokom 90-tih godina XX veka javlja se potreba za dobrim sistemima upravljanja rizicima u
okviru kompanija. Kao rezultat, funkcija interne revizije prelazi na vii stupanj razvoja.
Interni revizori su sada bili zadueni da procene adekvatnost strategija za upravljanje
rizikom i da izvetavaju o nainima na koji se strukture, mehanizmi i prakse mogu
poboljati u identifikovanju rizika i upravljanju rizicima, preko odgovarajucih sistema
interne kontrole.
Interna revizija je danas potpuno razvijena profesija. Ona se vremenom razvila u
visokostrunu savetodavnu funkciju, ije se podruje rada intenzivno razvija i iri - od
ocene raunovodstvenih izvetaja, pa sve do provere i ocene efikasnosti, efektivnosti i
ekonominosti celokupnog poslovnog procesa. Meutim za potpuno razumevanje interne
revizije neophodno je da se kontinuirano prati razvoj u ovoj oblasti.

Delokrug rada i uloga interne revizije

Interna revizija je definisana kao aktivnost nezavisnog i objektivnog sagledavanja
poslovnih procesa, posebno iz finansijsko- raunovodstvenog aspekta i kao interna
savetodavna aktivnost, sa ciljem unapreenja poslovanja organizacije. Orijentisana je ka

60

budunosti, ka nezavisnom i sistematskom vrednovanju aktivnosti na svim nivoima
menadmenta, kako bi se utvrdila njihova efektivnost, efikasnost, ekonominost i
pravinost.
Delokrug interne revizije opisan je u standardu implementacije 2110. A2 Instituta internih
revizora i u njemu se navodi:

Interna revizija treba da prati i ocenjuje izloenost riziku u pogledu upravljanja
organizacijom, poslovanjem i informacionim sistemima, a u vezi:
- Pouzdanosti i integriteta poslovnih i finansijskih informacija
- Efektivnosti i efikasnosti poslovanja
- Zatite imovine
- Usklaenosti sa zakonima, propisima i ugovorima.
31

Interni revizori su zadueni da proveravaju pouzdanost i integritet poslovnih informacija,
kao i da provere sredstva koja se koriste za utvrivanje, merenje, klasifikovanje i
izvetavanje o takvim informacijama. Imaju zadatak da procenjuju ekonominost i
efikasnost korienja resursa. Oni treba da pregledaju poslovanje ili programe kako bi
utvrdili usklaenost rezultata sa postavljenim ciljevima i da provere da li se aktivnosti
obavljaju prema utvrenom planu.

Interna revizija, pored navedenog, vri pregled sistema, kako bi obezbedila potovanje
politika, planova, procedura, zakona, propisa i ugovora koji imaju znaajan uticaj na
poslovanje i izvetaje i proverava da li se organizacija pridrava istih.

Povelja revizije je kljuni dokument u kome se rezimira uloga interne revizije i njene
odgovornosti u organizaciji. Ona moe da se koristi i za promociju zadataka koje obavlja
rukovodstvo, kao i za odbranu usluga revizije u sluaju spora ili oteane revizije. U povelji
se formalno dokumentuje razlog postojanja funkcije interne revizije. U povelji se utvruje
pozicija revizije u organizaciji i u njoj se obrauje nekoliko pitanja:
- Priroda interne revizije
- Delokrug posla revizije
- Ovlaenja revizije
- Ciljevi revizije
- Odgovornosti revizije
- Kratak pregled pitanja vezanih za nezavisnost

31

61

U praksi povelja odraava ravnoteu izmeu posla uveravanja i konsultantskog posla i
usklaenosti interne revizije sa sistemima upravljanja, rizika i kontrole.

Korporativno upravljanje i interna revizija

Korporativno upravljanje je nain na koji se organizacija usmerava i kontrolie. Takoe se
odnosi i na nain postizanja poslovnih performansi i nain na koji se upravlja rizicima kako
bi organizacija postigla eljeni uspeh i reputaciju na tritu. Interni revizor koji dobro
poznaje i razume korporativno upravljanje obezbeuje odrivost i uspeh u svim poslovnim i
javnim sektorima.

Institut internih revizora je u okviru standarda izoenja 2130 objanjava kako se interna
revizija uklapa u proces korporativnog upravljanja:
32
Aktivnosti interne revizije treba da
procene proces upravljanja i da daju odgovarajue preporuke za njegovo unapreenje
putem ispunjenja sledeih ciljeva-

1. Promovisanje prikladnih etikih principa i vrednosti unutar organizacije;
2. Obezbeenje efektivnog upravljanja performansama i uspostavljanje odgovornosti u
organizaciji;
3. Efektivno saoptavanje informacija o rizicima i kontroli odgovarajuim delovima
organizacija;
4. Efektivna koordinacija aktivnosti i saoptavanje informacija lanovima odbora,
eksternim i internim revizorima i rukovodstvu.

Uloga interne revizije u upravljanju rizikom

Ulogu interne revizije u upravljanju rizikom definiu sledei standardi Instituta internih
revizora:
33
Standard implementacije 1220.A3 Instituta internih revizora kae da revizori
moraju da poznaju kljune rizike, a naroito da obrate panju na znaajne rizike koji mogu
da utiu na ciljeve, poslovanje i rizike.

U Standardu izvoenja 2100 stoji da aktivnost interne revizije treba da proceni i doprinese
unapreenju procesa upravljanja rizikom, kontrole i i upravljanja, korienjem sistematskog
i disciplinovanog pristupa. Standard implementacije 2110.A1 navodi da aktivnost interne
revizije treba da prati i procenjuje efektivnost sistema upravljanja rizikom organizacije.

32
33
Spencer Pickett, 2005, str. 77 i 78

62

Iz ovoga moe da se zakljui da interni revizori treba da podravaju unapreenje procesa
upravljanja rizikom, a da pored toga budu u mogunosti da daju objektivan i nepristrasan
sud o njegovom funkcionisanju. Dobro upravljanje rizicima prua uverenje akcionarima i
drugim stejkholderima da menadment razume rizik koji se odnosi na njihove investicije i
prua im odreenu dozu sigurnosti.

Interna revizija kao nadzor nad funkcionisanjem internih kontrola

Kada se radi o poslovanju velikih sistema, u dananjim sloenim i nestabilnim uslovima,
postavlja se pitanje vrenja internog nadzora nad njihovim poslovanjem, koji se sprovodi
putem internih kontrola. Sve se vie javlja potreba za kritikim ispitivanjem i ocenom
funkcionisanja internih kontrola.

Interne kontrole obuhvataju raunovodstvene kontrole i neraunovodstvene ili
administrativne kontrole. Osim kontrola koje su ugraene u raunovodstveni sistem radi
otkrivanja i pravovremenog otklanjanja greaka, menadment esto organizuje kontrole u
onim podrujima, u kojima raunovodstvene kontrole u relativno kratkom roku nisu
delotvorne. To su administrativne ili neraunovodstvene kontrole organizovane najee u
izvrnom i upravljakom delu preduzea.

U velikim i sloenim, decentralizovanim organizacijama, koje deluju u uslovima sloene,
heterogene i nestabilne sredine, najee se organizuje interna revizija koja vri nadzor nad
raunovodstvenim i administrativnim kontrolama, odnosno prua dodatni, vii stepen
nadzora nad celokupnim poslovanjem preduzea.

Razliku izmeu interne kontrole i interne revizije nalazi se u samom postupku delovanja. S
tim u vezi, prema postupku ispitivanja i otklanjanja nepravilnosti, unutranji nadzor moe
da bude prethodni ili naknadni. Temeljna karakteristika prethodnog nadzora je otklanjanje
odreenih procesa ako nisu u skladu s unapred utvrenim kriterijumima. Zato je ova vrsta
nadzora preventivna, jer ne dozvoljava izvoenje odreenih postupaka koji nisu u skladu s
unapred utvrenim kriterijumima. Prethodni nadzor ostvaruje se kontrolama. Interna
revizija je naknadni nadzor, pre svega funkcionisanja sastava internih kontrola i ostvarenja
poslovanja u skladu s usvojenim ciljevima

Interni revizor ima zadatak da proverava sisteme interne kontrole u organizaciji. Institut
internih revizora je Standardom izvoenja 2120, definisao ovaj zahtev:

63

Interna revizija treba da pomogne organizaciji u odravanju efektivnih kontrola
procenjujui njihovu efektivnost i efikasnost i promoviui stalno poboljanje.

Interna revizija kao podrka poslovnom odluivanju

Uloga interne revizije u procesu poslovnog odluivanja proizlazi iz injenice da interna
revizija utvruje pouzdanost, realnost i integritet finansijskih i operativnih informacija koje
dolaze iz razliitih delova organizacije, a na osnovu kojih se donose odgovarajue poslovne
odluke na svim nivoima upravljanja.

U svakodnevnom poslu menaderi se u organizaciji oslanjaju na informacije koje
obezbeuje odeljenje za internu reviziju. Prethodna provera i potvrivanje informacija od
strane revizora, ini poslovno odluivanje pouzdanijim, sigurnijim i brim, jer se zasniva na
informacijama proverenima od strunih, objektivnih i nezavisnih osoba.

Razvoj interne revizije kao instrumenta poslovnog odluivanja posledica je dananjih
turbulentnih i sloenih uslova poslovanja i odgovor na sve probleme koji se javljaju u
tradicionalnom pristupu odluivanju. U uslovim brzog razvoja tehnike i tehnologije, rastue
konkurencije, globalizacije poslovanja, diversifikacije i decentralizacije preduzea, sve
kraeg
ivotnog veka proizvoda i tome slino, nain odluivanja se bitno menja.

Interna revizija istrauje planove, programe, politike i postupke kako bi to objektivnije
mogla da oceni planiranje na nivou preduzea i pojedinih organizacionih jedinica, i to u
smislu ocene mogunosti ostvarivanja postavljenih ciljeva. Zadatak interne revizije je da
kritiki prati ostvarivanje ukupnog plana i pojedinanih planova, da informie menadment
o odstupanjima od standarda i planiranih ciljeva, ali i da istovremeno daje preporuke i
savete o moguim korektivnim akcijama, kojima bi se uoena odstupanja uklonila.

Meunarodni standardi za internu reviziju

Zahtevi za profesionalizmom, znanjem i upravljanjem su sve izraeniji kod dananjih
internih revizora. Efikasni revizori postupaju kao savest organizacije, zauzimajui se za
operativnu efikasnost, internu kontrolu i upravljanje rizikom. Oni, takoe, podravaju i daju
preporuke menadmentu, nadzornom odboru i revizijskom komitetu kako bi podrali
ostvarenje ciljeva i zadataka organizacije.

64

Aktivnosti interne revizije se obavljaju u razliitim zakonskim i kulturnim sredinama, u
okviru organizacija koje se razlikuju prema svrsi, veliini, sloenosti i strukturi, od strane
osoba unutar ili izvan organizacije. Iako razlike u svim sredinama mogu da utiu na praksu
interne revizije, potovanje Meunarodnih standarda za profesionalnu praksu interne
revizije je neophodno da bi odgovornosti internih revizora bile izvrene. Ako je internim
revizorima zakonima ili propisima zabranjeno da postupaju saglasno odreenim delovima
Standarda, onda oni treba da potuju sve druge delove Standarda i na odgovarajui nain
otkrivanju ta je potrebno.

Standardi jasno izraavaju najbolju praksu i principe interne revizije. Oni omoguavaju
osnovu za merenje performansi interne revizije i njene sposobnosti da unapredi upravljake
procese i operacije.

Namena Standarda je:
- da se razgranie osnovni principi koji predstavljaju praksu interne revizije, onako
kakva ona treba da bude,
- da obezbede okvir za obavljanje i unapreivanje irokog spektra aktivnosti interne
revizije sa dodatom vrednou,
- da se uspostave osnove za evaluaciju uinka interne revizije i da se neguju bolji
postupci i poslovanje organizacije.

Standardi su sastavni deo Okvira profesionalne prakse. Ovaj okvir je predloila Radna
grupa za smernice, a odobrio Odbor direktora Instituta internih revizora u junu 1999.
godine. Okvir profesionalne prakse ine:

- Standardi profesionalne prakse interne revizije i Etiki kodeks, kojih moraju da se
pridravaju svi interni revizori;
- Praktini saveti- saoptenja koja Institut strogo preporuuje i podrava;
- Pomona sredstva za razvoj i vrenje prakse- istraivanja, knjige, seminari,
konferencije koje podrava i razvija Institut.

Standardi profesionalne prakse interne revizije

Odbor za standarde pri Institutu internih revizora je odgovoran za izdavanje standarda i
njihovih izmenjenih izdanja. Pre izdavanja bilo kog dokumenta Odbor za standarde
postavlja radnu verziju za sugestije javnosti.


65

Standardi se sastoje od atributinih standarda, standarda uinka, i standarda sprovoenja.
Institut internih revizora kontinuirano radi na auriranju, izmenama i dopunama standarda.
Interna revizija u organizacijama treba da bude uspostavljena i interni revizori treba da
obavljaju posao revidiranja u skladu sa ovim standardima ili da se pridravaju standarda
interne revizije date drave, ukoliko ih je ista donela.

Atributni standardi odnose se na karakteristike organizacije i strana koje obavljaju
aktivnosti interne revizije.
Standardi uinka opisuju vrstu aktivnosti interne revizije i obezbeuju kriterijume kvaliteta
u odnosu na koje se moe proceniti uinak ovih usluga.
Atributni standardi i standardi uinka vae za sve usluge interne revizije, a standardi
sprovoenja vae za specifine vrste angamana. Dok postoji jedan komplet atributnih i
standarda uinka, dotle ima vie kompleta standarda sprovoenja: po jedan komplet za
svaku od vanijih vrsta aktivnosti interne revizije. Standardi sprovoenja uspostavljeni su
za aktivnosti uveravanja i konsultantske aktivnosti .
Usluga uveravanja ukljuuje objektivnu procenu dokaza od strane internog revizora kako bi
se obezbedilo nezavisno miljenje ili zakljuak o nekom procesu, sistemu ili drugom
predmetu. Vrstu i predmet angamana uveravanja odreuje interni revizor.
Konsultantske usluge su po prirodi savetodavne, i obino se obavljaju na konkretan zahtev
klijenta angamana. Vrsta i opseg konsultantskog angamana zavise od dogovora sa
klijentom.

Etiki kodeks Instituta internih revizora
Svrha etikog kodeksa Instituta internih revizora ja da promovie etiku kulturu u profesiji
interne revizije. Etiki kodeks je neophodan za profesiju interne revizije, jer se ona zasniva
na poverenju u objektivne iskaze internog revizora o upravljanju rizikom, sistemima
kontrole i rukovoenju. On ukljuuje dve komponente:
- Principe koji su relevantni za profesiju i praksu interne revizije;
- Pravila ponaanja kojima se opisuju norme ponaanja kakvo se oekuje od internih
revizora. Ova pravila pruaju pomo kod tumaenja principa za praktine primene i
namenjene su da budu vodi za moralno ponaanje internih revizora.
Etiki kodeks vai za sva lica koja obezbeuju usluge interne revizije. Kod lanova
Instituta koji poseduju profesionalne sertifikate IIA krenje Etikog kodeksa se ocenjuje i
reava u skladu sa propisima i administrativnim smernicama Instituta. injenica da se neko
odreeno ponaanje ne pominje u Pravilima ponaanja ne znai da ono nije neprihvatljivo

66

ili da ne moe da diskredituje, i zbog toga svaki lan moe da budu podvrgnut
disciplinskim merama.

Od internih revizora se oekuje da primenjuju i pridravaju se sledeih principa:

ast- Podrazumeva poverenje u rad internog revizora i time obezbeuje osnovu za
oslanjanje na njegovo miljenje.

Objektivnost - Prilikom prikupljanja i procene informacija o nekoj aktivnosti koja se
ispituje, interni revizori treba da pokau najvii nivo profesionalne objektivnosti. Interni
revizori daju ocenu svih relevantnih okolnosti, a prilikom formiranja miljenja nisu pod
uticajem svojih linih ili tuih interesa.

Poverljivost- Interni revizori treba da potuju i vrednost i vlasnitvo informacija koje
dobijaju. Ove informacije oni ne smeju da obelodanjuju bez odgovarajueg ovlaenja,
osim ako za to postoji zakonska ili profesionalna obaveza.
Kompetentnost- Interni revizori treba koriste znanje, sposobnosti, i iskustvo koji su
potrebni prilikom obavljanja usluga interne revizije.

Savremeni pravci razvoja interne revizije

Uz zadovoljavajue rezultate pojedinanih revizija, za interne revizore je u budunosti od
presudne vanosti sticanje ugleda i poverenja u preduzeu, a to se moe postii
odravanjem visokog nivoa strunosti, objektivnosti i nezavisnosti, jer samo tako interni
revizori mogu da prue podrku i pomo menadmentu u upravljanju rizicima i oblikovanju
i odravanju sistema internih kontrola.

Interni revizori moraju da uspostave dobre odnose sa menadmentom, zbog kojih e ih
menadment i zaposleni tretirati kao profesionalce, iji je rad usmeren na davanje korisnih
saveta za ostvarenju planiranih ciljeva. U tom kontekstu, odeljenje interne revizije treba da
formulie odgovarajuu strategiju potvrenu od strane menadmenta, kojom e se definisati
namena, ovlaenja, odgovornosti i prioriteti odeljenja.

Pri tome, interni revizori moraju dobro da poznaju celokupno poslovanje preduzea i
njegov sastav internih kontrola i u buduem periodu ne sme da se zanemari proces stalnog
obrazovanja i usavravanja internih revizora. Uz opta i posebna revizijska znanja, za
uspean rad odeljenja za internu reviziju, interni revizori moraju da poseduju znanja iz

67

podruja raunovodstva i finansija, analize, informatike, organizacije i upravljanja, ali i
meuljudskih odnosa.

U narednom periodu, interni revizori moraju bitno da promene pristup svom poslu iz
starog konzervativnog, inspektorskog i pasivnog pristupa revidiranja, u novi proaktivni
pristup revidiranja, orijentisan ka korisnicima. To znai potpuno naputanje shvatanja,
prema kojima je izvetaj internog revizora konani i jedini proizvod koji odeljenje interne
revizije u jednom preduzeu moe da ponudi. Nasuprot tome, interna revizija mora svoje
potencijale da usmerava ka budunosti, pruanjem saveta u vezi sa buduim rizicima u
pojedinim podrujima poslovanja.

Oekivanja od interne revizije, u smislu njenog aktivnog ukljuivanja u stvaranje dodatne
vrednosti, prvenstveno generisanjem informacija potrebnih za identifikaciju, razumevanje i
procenu potencijalnih rizika, danas su u svetu posebno naglaena. Postavlja se zahtev da se
osigura adding value revidiranje od strane revizora, koje treba da rezultira validnom
informacijskom podlogom, u obliku konsultacija, saveta, izvetaja i drugih oblika
komunikacije, a na osnovu koje menadment moe da analizira rizike i da njima uspeno
upravlja. Na ovo se nadovezuje trajni zadatak internog revizora, da permanentno vodi
brigu o odravanju kvalitetnog sistema internih kontrola, kao instrumenta upravljanja
rizicima, kao i da u saradnji s menadmentom koriguje uoene nedostatke i probleme u tom
sistemu.

Govorei o savremenim pravcima u razvoju interne revizije, oekuje se da e se delovanje
internih revizora kretati u dva glavna pravca. Interni revizori e ubudue delovati
naknadno, ocenjujui uinke prolih dogaaja, odnosno postignute rezultate i nastale
greke, kako bi se one u budunosti izbegle. U dananjim uslovima poslovanja, puno
vanije postaje preventivno delovanje interne revizije, prema kome njene aktivnosti imaju
za cilj da prue pomo i podrku menadmentu u anticipiranju buduih rizika, kao i da
predlau sisteme internih kontrola kojima ti rizici mogu na vreme da se uoe.

U narednom periodu, ali nikako na teret ulaganja u stalno obrazovanje i usavravanje
internih revizora, neophodno je da se trae nove mogunosti i naini za sniavanja trokova
odeljenja za internu reviziju. Potreba za racionalizacijom trokova interne revizije i
poveanjem njene produktivnosti poveava s rastom konkurencije i pojavom pretendenata
na njihovo mesto u preduzeu.

Utede su mogue promenom profesionalnog pristupa oblikovanju procesa interne revizije,
pronalaenjem novih mogunosti i poboljanja u konkretnim metodolokim reenjima, pri

68

emu nezamenjivu ulogu imaju dostignua u podruju savremenih informacionih
tehnologija Bez obzira na mogue prednosti koje imaju spoljni strunjaci, interni revizori
su obino najbolje upoznati s organizacionom strukturom, kulturom, strategijom, kao i sa
elementima sastava internih kontrola preduzea i njegovom izloenou brojnim poslovnim
rizicima.

Podsticanje razvoja interne revizije u javnom sektoru

Meunarodni raunovodstveni standardi definiu javni sektor na sledei nain:
...javni sektor se odnosi na nacionalne vlasti, regionalne uprave (npr. republike,
pokrajinske), lokalne samouprave (npr. gradske i optinske) i sline dravne entitete
(agencije, odbore, komisije i preduzeca)
34

Ova definicija upuuje na zakljuak da javni sektor ine drava i njene institucije koje se
finansiraju iz budeta, javni fondovi, fondovi socijalnog osiguranja, javna preduzea koje
osniva drava ili njene institucije, javna preduzea u ijem kapitalu ili upravljanju drava ili
njene institucije ima uece i drugi subjekti koji koriste imovinu ili sredstva drave u
najirem smislu.

Razvoj interne revizije u javnom sektoru pomae u razvoju nadzora i u informisanju
javnosti o tome na koji nain javni sektor raspolae i upravlja dobrima od opteg interesa.
Ovo doprinosi transparentnosti rada dravne uprave i podie poverenje javnosti u rad
dravnih institucija.

Kako bi podstakle razvoj interne revizije, Republika Srbija, kao i ostale zemlje u tranziciji,
moraju da ispune zahteve koji se tiu uvoenja internih finansijskih kontrola u javnom
sektoru PIFCS (Public Internal Financial Control Systems).

Osim to je potrebno da se razviju i usvoje opte politike razvoja internih finansijskih
kontrola, potrebno je takoe da se izgradi zakonodavni okvir, koji je mogue uspeno i u
kratkom roku primeniti i i usvojiti od strane svih budetskih korisnika. Da bi se interne
finansijske kontrole uspeno uspostavle i odravale, potrebno je da se ojaaju
administrativni kapaciteti dravne uprave i lokalnih jedinica. Vrlo je vano da menadment
organizacija javnog sektora bude upoznat sa potrebom i obavezom uspostavljanja interne

34
Meunarodni raunovodstveni standardi za javni sektor, Savez raunovoa i revizora Srbije i Savez raunovoa i
revizora Republike Srpske, Beograd, 2007, str. 5


69

revizije u javnom sektoru, kako bi mogli da usvoje odgovarajue postupke i procedure,
metodologiju rada, nain izvetavanja internih revizora i dr.

Uvoenje interne revizije u organizacijame javnog sektora u Srbiji ima za cilj poboljanje
finansijske kontrole u vladinim institucijama, ostalim javnim organizacijama i javnim
preduzeima, jaanje finansijske i budetske discipline, kao i sticanje javnog pouzdanja da
su sredstva javnih prihoda utroena u skladu sa zakonom. Interna revizija u organizacijama
javnog sektora takoe ima zadatak da republikoj vladi dostavlja predloge i preporuke za
poboljanje finansijske konrole u odgovarajuim resorima i time doprinese postizanju
najvieg mogueg okvira vrednosti uoenih javnih sredstava u izvravanju zakonom
utvrenih funkcija.

Uvoenje interne revizije pored kontrole javnih prihoda, podrazumeva i kontrolu javnih
rashoda, iji je cilj da se javna potronja svede u realne okvire i da se na taj nain skine
ogroman teret sa privrede, kao i da se pokrenu investicioni ciklusi koji e uticati na
poveanje nacionalnog dohotka i stope zaposlenosti. Kao rezultat doi e i do poboljanja
ukupnog drutvenog i privrednog razvoja zemlje.

Revizija javnog sektora je osnova za razvoj demokratskog sistema zemlje. Zadatak revizije
javnog sektora je da nezavisno i nepristrasno bez spoljnih uticaja proverava funkcionisanje
sistema odgovornosti u izvravanju javnih prihoda, izvravanju javnih rashoda i zakonskom
raspolaganju javnim rashodima.

Definicija interne revizije u javnom sektoru

Interna revizija podrazumeva ispitivanje, ocenu i praenje adekvatnosti i efikasnosti
raunovodstvenog sistema i sistema internih kontrola u javnom sektoru, kao i proveru da li
raunovodstveni sistem i sistemi internih kontrola funkcioniu u skladu sa zakonom.

Pod internom revizijom u javnom sektoru podrazumeva se objektivan pregled i provera
budetskih rauna, finansijskih izvetaja i drugih relevantnih informacija, koje podnose
ovlaeni dravni funkcioneri, predsednici upravnih odbora javnih fondova, javnih i
dravnih preduzea, radi dobijanja revizorskog miljenja o izvodima stanja rauna i
finansijskim izvetajima koji su pregledani.

Interna revizija u javnom sektoru, u savremenim uslovima i prema naem zakonodavstvu,
nezaobilazna je funkcija menadmenta i alat za uspeno funkcionisanje utvrenih

70

procedura, postupaka i pravila urednog poslovanja u javnim i dravnim institucijama. Njen
zadatak je da blagovremeno otkriva nedostatke u organizaciji, odnosno u funkcionisanju
sistema internih kontrola, i da time spreava pojavu moguih gubitaka zbog neracionalnog i
neefikasnog poslovanja, a naroito u spreavanju kraa i prisvajanja imovine javnih
preduzea.

Sistemi interne finansijske kontrole u javnom sektoru (PIFC)

Sistem interne finansijske kontrole u javnom sektoru- PIFC je sveobuhvatni sistem koji
uspostavlja vlada, odnosno organizacije javnog sektora, radi finansijskog upravljanja i
kontrole, interne revizije i izvetavanja o korienju javnih sredstava i sredstava Evropske
Unije. Cilj uvoenja ovog sistema je da se obezbedi da upravljanje i kontola javnih
sredstava budu u skladu sa propisima, opisom budeta i principima dobrog finansijskog
upravljanja.

Sistem internih kontrola obuhvata pravila, procedure i postupke utvrene od strane
rukovodstva organizacije. Sistem internih kontrola u javnom sektoru sastoji se od mree
koja ini jednu organizaciju sa ciljem da se obezbedi:
35

- primena zakonskih propisa
- uredno i efikasno poslovanje
- pridravanje utvrene politike rukovodstva
- ouvanje integriteta sredstava
- ekonomino, efikasno i namensko korienje sredstava
- spreavanje i otkrivanje kriminalnih radnji i greaka
- uvanje sredstava i ulaganja od gubitaka
- tanost i potpunost raunovodstvenih evidencija
- integritet i pouzdanost informacija, rauna i podataka
- blagovremeno sastavljanje pouzdanih finansijskih izvetaja;

Okvir javne interne finansijske kontrole (PIFC) donet je zbog zabrinutosti za upravljanje i
kontrolu fondova EU i primenljiv je na ceo sektor javne uprave. Koncept je prvo poeo da
se primenjuje u zemljama Zapadnog Balkana.

Tri osnovne komponente za definisanje PIFC su :
36

35
Ministarstvo finansija, Strategija razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru (PIFC) u Republici Srbiji, ,
2008
36
Ministarstvo finansija, Strategija razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru (PIFC) u Republici Srbiji, 2008

71

- Finansijsko upravljanje i kontrola
- Funkcionalno nezavisna interna revizija
- Centralna jedinica za harmonizaciju i koordinaciju sistema finansijskog upravljanja
i kontrole i metodologija interne revizije.

Funkcionalno nezavisna interna revizija ima zadatak da pomogne organizaciji da ostvari
svoje ciljeve, tako to procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima, sisteme kontrola i
upravljanje organizacijom. Interna revizija u organizacijama javnog sektora ima
savetodavnu ulogu i njena svrha je da kroz davanje objektivnog profesionalnog miljenja,
doprinese unapeenju poslovanja organizacije.
Osnovna prednost PIFC koncepta je u tome to on nudi sveobuhvatan pristup i mnogo je
bolji od tendencije Meunarodne zajednice, da se pitanje interne kontrole reava deo po
deo. Razvoj interne revizije je u prolosti bio jako popularan, sa veoma malo predstave o
tome ta to podrazumeva u smislu finansijskog menadmenta, ili u odnosu na
institucionalnu pokrivenost- pomo ili tranja su bile usredsreene na konkretni sektor,
kao to je sektor zaduen za upravljanje sredstvima EU ili projektima strane pomoi, dok
su ostali budetski sektori bili proputeni.

Delimini ili pristup deo po deo je odreene negativne aspekte. Pritisak da se uspostave
slube interne revizije, ne uzimajui u obzir menaderski kontekst i itav niz uslova, esto
je dovodio do glomaznih i neefikasnih reenja. Ogranienje usmerenja reforme na
odreene sektore za koje su donatori vie zainteresovani, dovodi do rizika da se zavri sa
dualnim sistemima sa razliitim nizom standarda ili organizacionih modela, a to dovodi do
konfuzije i rasipanja resursa.

Kod PIFC pristupa su verovatno manje vana detaljna uputstva o tome to treba raditi, a
vie injenica da zemlje na koje se to odnosi jesu ili ih treba snano podstai da prvo
pokuaju da razviju politiku, pre poetka izrade zakona, obuke ili implementacije zakona.
To im ne bi samo omoguilo da dobiju najkoherentniju organizaciju, koja potuje i zahteve
eksternih partnera i odraava se na kapacitet postojeeg nacionalnog sistema, ve i da se
stekne uvid u ono to treba da se odradi da bi se taj proces ostvario.

U zapadnim zemljama interna revizija je uspostavljena u skladu sa potrebama i kao
odgovor na praktine izazove, to dovodi do izuzetne raznovrsnosti situacija unutar iste
zemlje. Meutim, to je rezultat pragmatinog pristupa, koji je retko zasnovan na
zakonskom okviru, poto se interna revizija doivljava kao sredstvo rukovoenja, a ne kao
neto to se treba regulisati ili zakonski urediti.


72

U zemljama u tranziciji, pristup uvoenja sistema internih finansijskih kontrola je
sistematiniji i u startu zasnovan na zakonu, to dovodi do prilino institucionalizovanog
koncepta. U mnogim sluajevima, to dovodi do nastajanja velikog broja veoma malih
jedinica za internu reviziju, ponekad sa jednim zaposlenim, jer sa jedne strane sve
budetske jedinice treba da imaju jedinicu za internu reviziju, a sa druge strane nema
mogunosti da se zaposli vie ljudi. Iz ovoga proizilazi da jedna autonomna budetska
jedinica treba da ima internu reviziju samo u onoj meri u kojoj joj je to stvarno potrebno i
da nije prikladno osnivati premale jedinice koje nee zadovoljavati kriterijume kvaliteta, pa
e se samim tim suoiti sa rizicima po svoju nezavisnost i sposobnost da reviziju odrade
kako bi trebalo.

U takvoj situaciji bi bilo poeljno da se izbegava stalna struktura interne revizije i trebalo bi
razmiljati o razliitim nainima za pruanje efikasne usluge na osnovu postojanja
centralne slube ili jedinice koja opsluuje jedno ministarstvo i sve njemu podreene
budetske institucije, ili da postoji mogunost udruivanja ovih slubi ili mogunost
poveravanja tog posla drugim organizacijama.

Osnova tekoa u zemljama u tranziciji potie od injenice da se ljudi imenuju da vre
odreeni monitoring i kontrolu kvaliteta neke aktivnosti koju oni sami nikada nisu radili.
Njihova kompetencija i legitimnost se mogu dovesti u pitanje i to neizbeno kako se sistem
gradi. Po pravilu i u veini sluajeva, Ministarstvo finansija ve igra najvaniju ulogu u
definisanju, razvoju i odravanju kljunih procedura i sistema interne kontrole.

Treba ispuniti odreene uslove pre nego to se uspostavi efiksna interna kontrola. Jedan od
njih je neophodnost realisitnog pristupa metodama i standardima koje e primenjivati
interna revizija u fazi izgradnje. ime interna revizija treba da se bavi i koju vrstu posla
treba da odradi u sutini e zavisiti od procene kontrolnog okruenja u zemlji i u
instituciji u kojoj deluje. U zemljama u tranziciji, posebno na Balkanu, kontrolno okruenje
se esto doivljava kao slabo i to ima posledice na pristupe revizije, odnosno problemi koje
se odose na prevare e se verovatnije reavati aktivnostima interne revizije nego u nekom
naprednijem aranmanu.

U Srbiji uspostavljanje funkcije interne finansijske kontrole je u poetnoj fazi. Proces
usporava to to se standardi, etiki kodeks i revizorska metodologija ne razumeju dovoljno.
Uspeno uvoenje PIFC-a zahteva da se uspostavi Centralna jedinica za harmonizaciju, da
se auriraju PIFC propisi, zatim da se obezbede zarade i resursi za jedinice interne revizije,
da se izvri obuka za interne revizore, kako na republikom, tako i na nivou lokalne
samouprave.

73

Razvoj revizije (eksterne i interne) javnog sektora kroz zakonodavnu regulativu nae
zemlje

Pravnu osnovu za regulisanje revizije javnog sektora u Srbiji ine:
- Zakon o dravnoj revizorskoj instituciji
- Zakon o raunovodstvu i reviziji
- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budetskom sistemu

Zakon o dravnoj revizorskoj instituciji
37
je donela Narodna Skuptina Republike Srbije
krajem 2005. godine. Dravna revizorska institucija, prema zakonu, treba neprestano i bez
bilo kakvih spoljnih uticaja da proverava funkcionisanje sistema odgovornosti u dravnoj
upravi i javnom sektoru. Ona, takoe, treba da vri stalnu kontrolu i da proverava da li se
sredstva iz budeta koriste u skladu sa zakonom. Zakon nalae kontrolu efekata budetskih
ulaganja, a s tim u vezi i utvrivanje odgovornosti dravnih funkcionera za neracionalno
troenje budetskih sredstava. Dravna revizija po zakonu odgovara Skuptini republike
Srbije i predstavlja institut eksterne revizije.

U Zakonu o raunovodstvu i reviziji
38
, u cilju zatite javnog interesa u vezi sa
finansijskim izvetavanjem, utvrena su zvanja- ovlaeni revizor i interni revizor. Prema
ovom zakonu zadatak interne revizije je da ispituje, ocenjuje i prati adekvatnost i efikasnost
raunovodstvenog sistema i sistema internih kontrola.

Pravna lica na koja se Zakon o raunovodstvu i reviziji odnosi mogu, a u nekim
sluajevima su i po zakonu duna da obezbede internu reviziju. Ako posebnim propisima
nije drugaije odreeno, odredbe ovog zakona se ne odnose na budet i budetske
korisnike.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budetskom sistemu
39
predviena je
obaveza uvoenja interne revizije u javnom sektoru.

Uvoenjem novog koncepta budetskog sistema u javnim finansijama Republike Srbije
obezbeuje se efikasnije upravljanje javnim rashodima. Pod ovim se prevashodno

37
Zakon o dravnoj revizorskoj instituciji, 2005, "Sl. glasnik RS" br. 101/05
38
Zakon o raunovodstvu i reviziji, 2006, "Sl. glasnik RS" br. 46/06
39
Zakon o budetskom sistemu, "Sl. glasnik RS" br. 9/02, 87/02, 61/05-dr. zakon, 66/05, 101/05-dr. zakon i 62/06-dr.
zakon


74

podrazumeva uvoenje sistema interne kontrole kod direktnih i indirektnih korisnika
budetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.

Najnovijim Izmenama i dopunama Zakona o budetskom sistemu dolo je do razdvajanja
nadlenosti interne kontrole, budetske revizije i budetske kontrole i uvoenje centralne
jedinice za harmonizaciju finansijske kontrole, finansijsko upravljanje i kontrolu koja se
obrazuje pri ministarstvu. Ova jedinica obavlja poslove centralne harmonizacije i
koordinacije metodologija kontrole i revizije, propisivanja standarda kontrole u skladu sa
meunarodnim priznatim zakonima, propisivanja metodolokih upustava i prirunika za
finansijsko upravljanje, strunog usavravanja i sticanje sertifikata internog revizora, obuke
rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru iz oblasti finansijskog upravljanja i kontrole, u
skladu sa meunarodno prihvaenim standardima.

Interna revizija, prema lanu 17. Zakona o izmenama i dopunama zakona o budetskom
sistemu, uspostavlja se kod direktnih korisni sredstava budeta republike i organizacija
obaveznog socijalnog osiguranja.

Ministar finansija donosi akt kojim odreuje direktne korisnike budetskih sredstava i
propisuje zajednike kriterijume za organizaciju i postupak interne revizije. Zatim, na
osnovu toga, korisnici budetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja
odreuju bliu organizaciju i postupak interne revizije.

Interna revizija se uspostavlja i u javnim preduzeima osnovanim od strane Republike,
odnosno lokalne vlasti, pravnim licima osnovanih od strane tih preduzea, odnosno
pravnim licima nad kojim Republika ili lokalna vlast imaju direktnu kontrolu nad vie od
50% kapitala ili vie od 50% glasova u upravnom odboru, kao i nad drugim pravnim licima
u kojima javna sredstva ine vie od 50% prihoda.

Interni revizori su direktno odgovorni rukovodiocima direktnih korisnika budetskih
sredstava, rukovodiocima organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno
rukovoiocima javnih preduzea i pravnih lica.

Na osnovu lana 66. i lana 67. Zakona o buetskom sistemu Ministar finansija doneo je:
40

- Pravilnik o zajednikim kriterijumima i standardima za uspostavljanje i
funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru i

40
Sl.glasnik RS, br. 82/2007

75

- Pravilnik o zajednikim kriterijumima za organizovanje i standardima i
metodolokim uputstvima za postupanje interne revizije u javnom sektoru.

vim Pravilnicima propisana je obaveza uvoenja funkcije interne revizije u javnom
sektoru. Pravilnici nalau da se prilikom uvoenja funkcija interne revizije mora voditi
rauna o njenom poloaju u organizacionoj strukturi preduzea. Interna revizija mora da
bude institucionalizovana u preduzeu kroz adekvatnu organizacionu strukturu da bi se
obezbedila njena nezavisnost.. Ukoliko ne postoji nezavisnost, interna revizija ima
ogranien domet.

Jedinica za internu reviziju i interni revizor funkcionalno i organizaciono su nezavisni i
direktno odgovorni rukovodiocu subjekta revizije. Funkcionalna nezavisnost uspostavlja se
nezavisnim planiranjem, sprovoenjem i izvetavanjem o obavljenim internim revizijama.
Organizaciona nezavisnost uspostavlja se u odnosu na druge organizacione delove subjekta
revizije.
41

Pravilnikm o zajednikim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodolokim
uputstvima za postupanje interne revizije u javnom sektoru, regulisano je ko u preduzeu
moe da obavlja poslove interne revizije, ko moe da vodiove poslove i koja su specifina
znanja potrebna.

Interni revizor, pored uslova propisanih zakonom i aktom o sistematizaciji radnih mesta,
mora da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima revizije, finansijske
kontrole ili raunovodstveno-finansijskim poslovima i poloen ispit za ovlaenog internog
revizora u javnom sektoru
42

Rukovodilac jedinice za internu reviziju mora da ispunjava uslove iz lana 19. ovog
pravilnika i da ima najmanje sedam godina iskustva na poslovima revizije, finansijske
kontrole ili raunovodstveno-finansijskim poslovima. Rukovodilac jedinice za internu
reviziju ne moe biti lice koje je bilo zaposleno na radnom mestu sa rukovodeim
ovlaenjima u oblasti finansijskog upravljanja u subjektu revizije u poslednjih pet
godina.
43

41
Pravilnik o zajednikim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodolokim uputstvima za postupanje
interne revizije u javnom sektoru, Sl.glasnik RS, br. 82/2007, lan 7
42
Pravilnik o zajednikim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodolokim uputstvima z
postupanje interne revizije u javnom sektoru, Sl.glasnik RS, br. 82/2007,
43
Pravilnik o zajednikim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodolokim uputstvima za postupanje
interne revizije u javnom sektoru, Sl.glasnik RS, br. 82/2007, lan 20

76

S obzirom da su poslovi interne revizije u zaetku, stav Saveza raunovoa je da do
polaganja ispita, ove poslove mogu raditi ovlaene raunovoe, najdue do 3 god.

Lica koja nemaju poloen ispit za ovlaenog internog revizora u javnom sektoru, a
ispunjavaju ostale uslove iz lana 19. i 20. ovog Pravilnika, mogu obavljati poslove
ovlaenog internog revizora,odnosno rukovodioca jedinice za internu reviziju bez
poloenog ispita najdue tri godine od dana obrazovanja komisije iz lana 19. stav 2. ovog
pravilnika.
44

Profesionalna regulativa revizije u javnom sektoru

Profesionalnu regulativu revizije u javnom sektoru ine INTOSAI-Meunarodni
standardi dravne revizije. Ovi standardi ne mogu da se primenjuju od strane nacionalnih
institucija dravne revizije i ne mogu da imaju automatska ovlaenja na nivou institucija
dravne revizije sve dok se ne postigne saglasnost, punovanim koncenzusom svih
dravnih revizorskih institucija, koje su punopravni lanovi INTOSAI-a i koji ove
standarde prihvataju kao zajednika opteprihvaena pravila za izvoenje dravne revizije.

U nacionalnim okvirimm neophodno je paralelno razmatrati primenu Optih standarda
revizije i INTOSAI revizijskih standarda radi ujednaavanje revizorske prakse kod
komercijalne i dravne revizije. INTOSAI je razvio ove standarde kako bi pripremio okvire
za uspostavljanje procedura rada koje treba da budu obuhvaene u revizorskom procesu,
ukljuujui i kontrole kompjuterske obrade podataka. Standardi su postavljeni tako da se
vrlo lako prilagoavaju specifinostima ustavnih i zakonskih reenja pojedinih zemalja i
nekim drugim okolnostima koji se odnose na najvie nacionalne dravne revizorske
institucije.

Za svaku zemlju, revizorske standare i detaljne procedure za izvravanje funkcije nezavisne
dravne revizije, shodno zakonskom ovlaenju, donosi Dravna revizorska organizacija.

Kod nas je to Dravna revizorska institucija, osnovana Zakonom o dravnoj revizorskoj
instituciji, koja u okviru svoje nadlenosti usvaja i objavljuje standarde revizije, odnosno
prevodi i objavljuje standarde revizije koje je utvrdila organizacija vrhovnih revizorskih
institucija INTOSAI-standardi.

44
Pravilnik o zajednikim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodolokim uputstvima z postupanje interne
revizije u javnom sektoru, Sl.glasnik RS, br. 82/2007, lan 20

77

Interna regulativa revizije u javnom sektoru

Interna regulativa u vezi sa uspostavljanjem revizije u javnom sektoru podrazumeva
donoenje internog akta o finansijskom poslovanju kojim se pe svega definie
raunovodstveni sistem kontrole voenja poslovnih knjiga u skladu sa zakonodavnom
regulativom i podzakonskim aktima iz oblasti javnih finansija i budetskog poslovanja.

Sledee to je potrebno je da se aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta
predvide radna mesta, delokrug rada i organizaciona povezanost interne revizije. Potrebno
je, takoe, doneti akt o uspostavljanju sistema internih kontrola, jer se zna da je ocena
sistema internih kontrola jedan od vanih zadataka interne revizije.

Internu regulativu u javnom sektoru ine i upustva, odluke, naredbe i druga akta u cilju
pravilne primene zakonskih propisa i potovanja donetih pravila i procedura.

Predmet interne revizije u javnom sektoru

Interna revizija u javnom sektoru podrazumeva:
- proveru primanja i izdataka u skladu sa propisima o budetskom sistemu i
propisima o javnim prihodima i rashodima;
- proveru funkcionisanja sistema internih kontrola;
- proveru sistema finansijskog upravljanja;
- provera ugovora o nabavci dobara i usluga u skladu sa propisima o javnim
nabavkama i propisima u vezi sa izvorima finansiranja javnih ugovora.

U INTOSAI standardima u poglavlju 3, paragraf 134(g), definisano je da je jedan od bitnih
zadataka u procesu planiranja rada interne revizije, provera funkcionisanja sistema internih
kontrola kod subjekta revizije, kao i provera njegovog programa rada.

Procenjivanje internih kontrola u INTOSAI standardima, u paragrafu 141. i 142.,
definisano je na sledei nain: prouavanje i procenjivanje interne kontrole treba da se
sprovodi u skladu sa pruzetom revizijom.

Kod revizije finansijske ispravnosti prouavanje i procenjivanje se odnosi na kvalitet
internih kontrola koje doprinose veem obezbeenju imovine i resursa subjekata revizije,
kao i kompletnosti i aurnosti raunovodstvenih evidencija.


78

Prilikom revizije usaglaenosti, prouavanje i procenjivanje internih kontrola je usmereno
na oblast koja pomae rukovodstvu subjekta revizije da pravilno primeni zakone i propise.

U sluaju revizije preformansi subjekta revizije, panja je usmerena na proveru internih
kontrola koje pomau da se posao vodi na ekonomian, efikasan i efektivan nain, kako bi
se ostvarila utvrena poslovna politika i omoguilo sastavljanje blagovremenih i pouzdanih
informacija za potrebe vieg menadmenta.

Stepen prouavanja i procenjivanja interne kontrole zavise od ciljeva revizije i stepena
pretpostavljene pouzdanosti paragraf 143. INTOSAI.

U sluajevima gde je raunovodstvenii ili drugi informacioni sistem kompjuterizovan,
revizor treba da utvrdi da li interne kontrole funkcioniu ispravno i mogu osigurati
pouzdanost, tanost i kompletnost podataka paragraf 144. INTOSAI.

Vrlo vana oblast u reviziji javnih rashoda je provera javnih ugovora. Osnovni cilj revizije
javnih ugovora je spreavanje moguih gubitaka, teta i svih drugih moguih uticaja na
nezakonito korienje odobrenih sredstava u njihovoj realizaciji.

Obveznici interne revizije u javnom sektoru

Prema Zakonu o budetskom sistemu i Zakonu o dravnoj revizorskoj instituciji, obveznici
interne revizije su:
- direktni korisnici sredstava budeta republike
- organizacije obaveznog socijalnog osiguranja
- javni fondovi i institucije
- direktni korisnici sredstava budeta lokalne vlasti
- javna preduzea
- ustanove iz oblasti zdravstva, prosvete, kulture i dr, a koje su u organizacionom
smislu sloene celine

Ministar bi trebalo da podzakonskim aktom odredi direkne korisnike budetskih sredstava i
da propie kriterijume za organizaciju i postupak interne revizije. S obzirom da kod nas ta
akta jo uvek nisu doneta interna revizija nije jo uvek zaivela u praksi.


79

Poslovi interne revizije u javnom sektoru

Poslove interne revizije u javnom sektoru kod nas mogu da obavljaju :
45

1) Centralna jedinica za harmonizaciju
2) jedinice, slube, odnosno drugi organizacioni oblici za internu reviziju (u daljem tekstu:
jedinice za internu reviziju) kod direktnih korisnika sredstava budeta Republike i budeta
lokalnih vlasti i kod organizacija obaveznog socijalnog osiguranja;
3) jedinice za internu reviziju u javnim preduzeima osnovanim od strane Republike Srbije,
odnosno lokalnih vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzea, odnosno
pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu
kontrolu nad vie od 50% kapitala ili vie od 50% glasova u upravnom odboru, kao i druga
pravna lica u kojima javna sredstva ine vie od 50% ukupnih prihoda.
Dva ili vie korisnika sredstava budeta, javnih preduzea i drugih pravnih lica mogu da
obavljaju poslove interne revizije formiranjem zajednike jedinicu za internu reviziju. U
sluajevima, kada ne postoje uslovi za formiranje jedinice, poslove interne revizije moe da
obavlja i interni revizor. Jedinica za internu reviziju zaduena je za obavljanje poslova
interne revizije svih organizacionih delova subjekta revizije, programa, aktivnosti i procesa,
ukljuujui i korisnike sredstava Evropske unije.
Rukovodilac, koji je nadlean za sprovoenje interne revizije u datom preduzeu, moe da
formira revizorski odbor, koji e imati savetodavnu ulogu za pitanja interne kontrole i
interne revizije. Rukovodilac je takoe odgovoran za formiranje uslova koji e omoguiti
da se interna revizija obavlja na adekvatan nain i u skladu sa zakonom. Rukovodilac
interne revizije, po zakonu, u datom preduzeu moe da se bavi iskljuivo poslovima
interne revizije.

Funkcije interne revizije u javnom sektoru

Interna revizija u javnom sektoru je usmerena na jaanje finansijske i budetske discipline.
Zakon o izmenama i dopunama o budetskom sistemu navodi da su funkcije interne
revizije u javnom sektoru sledee:

45
Pravilnik o zajednikim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodolokim uputstvima za postupanje interne
revizije u javnom sektoru, ("Sl. glasnik RS", br. 82/2007), lan 4.

80

- provera primene zakona i potovanje pravila interne kontrole
- ocena sistema internih kontrola u pogledu njihove adekvatnosti, uspenosti i
potpunosti
- davanje saveta kada se uvode novi sistemi, procedure i zadaci
- revizija naina rada koja predstavlja ocenu poslovanja i procesa, ukljuujui i
nefinansijske operacije u cilju ocene ekonominosti, efikasnosti i uspenosti
- uspostavljanje saradnje sa eksternom revizijom
- vrenje ostalih zadataka neophodnih za ostvarivanje sigurnosti u pogledu
funkcionisanja interne revizije.

Planiranje, sprovoenje i izvetavanje interne revizije u javnom sektoru

Interna revizija u javnom sektoru obavlja se prema:
46

1) stratekom planu za trogodinji period;
2) godinjem planu i
3) planu pojedinane revizije.
Strateki plan se donosi do kraja tekue godine za sledei trogodinji period, a godinji plan
interne revizije donosi se do kraja tekue godine za narednu godinu. Stratekim planom se
utvruju dugoronii ciljevi interne revizije. Plan priprema rukovodilac interne revizije, u
saradnji sa drugim rukovodiocima, pri emu se plan donosi do kraja tekue godine za
sledei trogodinji period.
Godinji plan se priprema na osnovu stratekog plana i donosi se do kraja tekue godine za
narednu godinu. Na osnovu pripremljenog plana, koji detaljno opisuje predmet, ciljeve,
trajanje, raspodelu resursa, revizorski pristup, tehnike i obim provera, obavlja se svaka
pojedinana revizija. Za svaku obavljenu reviziju sastavlja se revizorski izvetaj koji bi
trebalo da sadri rezime, ciljeve i obim revizije, nalaze, zakljuke i preporuke, detaljni
izvetaj, kao i komentare rukovodioca subjekta revizije.
Po zavretku svih planiranih provera, revizorski tim o rezultatima revizije upoznaje i vodi
razgovor sa rukovodiocem subjekta revizije na zavrnom sastanku u cilju usaglaavanja
stavova. Posle zavrnog usaglaavanja stavova, revizorski tim priprema nacrt izvetaja, koji

46
Pravilnik o zajednikim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodolokim uputstvima za postupanje interne
revizije u javnom sektoru, ("Sl. glasnik RS", br. 82/2007),

81

se dostavlja subjektu revizije. Nacrt izvetaja moe sadrati preporuke kojima se predlae
unapreenje postojeeg naina rada i poslovanja subjekta revizije, odnosno otklanjanje
nepravilnosti, greaka ili nedostataka koji su uoeni u postupku revizije.
Po isteku ostavljenog roka za dostavljanje odgovora na nacrt izvetaja, revizorski tim
priprema konani izvetaj revizije.U konanom izvetaju revizorski tim moe da izmeni
svoje nalaze, zakljuke ili preporuke, ukoliko oceni da su injenice na koje se ukazuje u
odgovoru subjekta revizije opravdane ili sam oceni da je iz drugih razloga to
neophodno.Rukovodilac subjekta revizije odluuje na koji nain e se postupiti po
preporukama iz izvetaja revizije i preduzima aktivnosti za izvrenje preporuka.
Rukovodilac interne revizije priprema godinji izvetaj o radu interne revizije, koji sadri:
1) obavljene revizije i eventualna ogranienja i druge razloge neispunjenja plana;
2) glavne zakljuke u vezi sa funkcionisanjem sistema za finansijsko upravljanje i sistema
kontrole unutar subjekta revizije, kao i date preporuke u cilju unapreenja poslovanja
subjekta revizije.
Godinji izvetaj o radu interne revizije subjekat interne revizije dostavlja Centralnoj
jedinici za harmonizaciju najkasnije do 31. januara tekue godine za prethodnu godinu.
Indirektni korisnici sredstava budeta koji imaju ustanovljenu internu reviziju, godinji
izvetaj o radu interne revizije za prethodnu godinu dostavljaju nadlenom direktnom
korisniku sredstava budeta do 20. januara tekue godine, ija interna revizija priprema
zbirni godinji izvetaj.

Rukovodioci velikih i sloenih organa javne uprave kao to su Uprava carine, EPS,
eleznice Srbije, Pota, Javna preduzea za putevi i sline organizacije, trebalo bi da
organizuju internu reviziju javnih rashoda. Interna revizija javnih rashoda primenjuje iste
revizorske standarde, pravila i procedure kao i eksterna revizija javnih rashoda. U
sluajevima kada eksterni revizor utvrdi da je u javnim preduzeima interna revizija dobro
postavljena, revizijski rizik se znaajno smanjuje, ali su i rukovodioci resora na neki nain
zatieni od eventualnih revizijskih iznenaenja i gubitka mandata.

Standardi nalau da je izvetaj revizije javnih rashoda javna isprava. Interni revizori
izvetaje podnose rukovodiocu dravnog organa, rukovodiocu fonda i rukovodiocu druge
javne ustanove u kojoj obavljaju poslove interne revizije.
Postoje dve kategorije izvetaja revizije javnih rashoda:

82

1. Statutarni izvetaji
2. Izvetaji namenjeni rukovodstvu

Forma i sadraj izvetaja zavise od prirode i ciljeva same revizije.

Statutarni izvetaji se sastavljaju onda kada postoji zakonska obaveza da se izvri revizija,
pri emu Meunarodni standardi nalau da se statutarna revizija moe obavljati samo na
odnovu zakona koje donosi parlament. Kod nas statutarni izvetaj predstavlja Izvetaj
dravne revizije o eksternoj reviziji javnih rashoda. Kao i drugi revizorski izvetaji,
statutarni izvetaj treba da bude razumljiv, jasan, objektivan i nepristrasan, kako bi
korisnicima omoguio izvoenje pravih zakljuaka.

Revizorski izvetaji namenjeni rukovodiocima organizacija nisu obavezni zakonom. Oni
sadre nalaze o utvrenim i materijalno dokumentovanim nalazima, o propustima u
funkcionisanju internih kontrolnih sistema, utvrenim zloupotrebama ovlaenja ili drugim
nezakonitim radnjama. Pored navedenog izvetaj takoe mora da obuhvati i predloge
revizora za otklanjanje uoenih propusta i slabosti u radu, kako bi uoeni propusti mogli na
vreme da se otklone i da se na taj nain obezbedi funkcionisanje slube ili organa po
zakonu.

Interni revizori u svom izvetaju treba da o utvrenim injenicama obavetavaju
rukovodioce najviih organa, a da zatim ti rukovodioci utvrde odgovornost organa kod
kojih su uoene nepravilnosti.

Mesto i uloga interne revizije u organizacijama javnog sektora

Interna revizija u organizacijama javnog sektora ima ulogu da proveri da li se finansijska
sredstava pravilno troe od strane korisnika javnih prihoda, kao i da proveri funkcionisanje
njihovih internih kontrolnih sistema. Drugim reima, interna revizija javnog sektora treba
da utvrdi da li postoje i na koji nain funkcioniu interni kontrolni sistemi u organizacijama
javne uprave, koje se u celini ili delimino finansiraju iz javnih prihoda, jer bez nje nije
mogue da se obezbedi efikasna zatita javnih sredstava, kao i da se obezbedi njihovo
racionalno korienje za zadovoljenje optih drutvenih potreba. Interna revizija u
organizacijama javnog sektora takoe ima za cilj da sprei svaki pokuaj nezakonitog i
neracionalnog korienja javnih sredstava.


83

Interna revizija u organizacijama javnog sektora je sastavni deo parlamentarne kontrole
korienja javnih sredstava. Ona ima za cilj da proveri zakonitosti u raspolaganju sa
poverenim sredstvima, racionalnost i efektivnost korienja javnih rashoda.

Interna revizijska ispitivanja u organizacijama javnog sektora

Postoje dva tipa revizijskih ispitivanja u organizacijama javnog sektora- ispitivanja
saglasnosti i detaljna ispitivanja.

Ispitivanja saglasnosti koriste se kako bi se proverio rad interne kontrole, dok se detaljna
ispitivanja primenuju za proveravanja ispravnosti, kompletnosti i tanosti budetskih
rauna. Detaljna ispitivanja podrazumevaju prikupljanje dovoljnog broja dokaza koji e
omoguiti formiranje pouzdanijeg revizorskog miljenja o pregledanim zavrnim
budetskim raunima. Razlozi i obrazloenja za predlog ispitivanja moraju da budu jasno
navedeni i bitno je da budu odobreni od strane rukovodioca revizorskih timova, pre nego
to se preduzmu revizijske aktivnosti.

Neke specifinosti interne revizije u organizacijama javnog sektora

Razvojni planovi, programi investicione izgradnje i planovi investicionih ulaganja su vrlo
znaajni u svakoj zemlji, posebno u zemljama u razvoju. Priroda i obim investicionih
ulaganja za pojedine razvojne projekte zahteva da se u celini obezbede potrebna finansijska
sredstva i to iz realnih izvora kao to su budeti, krediti iz zemlje i inostranstva i drugi
izvori.

Utvreni i usvojeni investicioni programi se realizuju zakljuivanjem niza ugovora izmeu
drave ili dravnih organa ili drugih ustanova koje imenuje drava, sa odgovarajuim
kreditnim organizacijama, odnosno bankama u zemlji i inostranstvu, zatim izmeu drave i
javnih fondova ili organizacija imenovanih od strane drave i izvoaa programa, izvrilaca
usluga i drugih isporuilaca materijalnih dobara.

Po pravilu razvojni planovi i programi su dugoroni i podeljeni su na krae vremenske
intervale kako bi mogli efikasnije da se prate, registruju, analiziraju i proveravaju. Pri
realizaciji dravnih ili investicionih ugovora u praksi se zbog neefikasnosti ili zbog
prekoraenja odobrenih sredstava javljaju finansijski gubici, pronevere, korupcije i slino.


84

Revizija javnih ugovora je vrlo znaajna oblast u reviziji javnih rashoda i ima za cilj sprei
mogue gubitake, tete i sva druga nezakonita korienja odobrenih sredstava u njihovoj
realizaciji. Revizija javnih ugovora poinje revizijom programa investicionih ulaganja,
zatim se vri ispitivanje svih faza od zakljuenja ugovora, preko pojedinih faza u toku
realizacije do zavretka i predaje projekta na upotrebu. U ovom procesu nije dovoljno samo
da se ispitaju nalozi za plaanje i proveri raunska tanost i saldo u knjigama. Veliki utroci
finansijskih sredstava pri realizaciji investicionih ugovora i brojni tehniki aspekti
uslovljavaju da se pri reviziji javnih ugovora primenjuje pristup koji podrazumeva
ispitivanje kompletnog sistema, kako bi revizor mogao da utvrdi da li su sve odredbe
javnog ugovora uredno izvrene.

Meunarodni razvoj interne revizije u javnom sektoru

Modernizacija finansijskog menadmenta u javnom sektoru dovela je do poveanja
usredsreenosti na internu reviziju i kontrolu. Modernizacija sistema interne revizije je
kljuna stvar koja treba da pomogne rukovodiocima u postizanju boljih rezultata i da
doprinese efikasnijem i efektivnijem upravljanju.

Kako bi se bolje shvatio meunarodni razvoj interne revizije u javnom sektoru i uvideli
neophodni uslovi za njenu modernizaciju, The Public Management Institut , iji je rad
posveen unapreenju upravljanja i politika u javnom sektoru, sproveo je studiju o est
zemalja koje su lanice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a to su:
Australija, Kanada, Holandija, vedska, Velika Britanija i SAD. Studija je deo ireg
meunarodnog komparativnog istraivanja sprovedenog u Belgiji u periodu od 2002. do
2005. godine i sadri nalaze o internoj reviziji i kontrolnim sistemima u organizacijama
javnog sektora ovih est zemalja.

Zakonska obaveza uvoenja interne revizije u javnom sektoru moe da bude vaan faktor
koji garantuje finansiranje i nezavisnost jedinica interne revizije. U nekim zemljama,
organizacije javnog sektora imaju zakonsku obavezu da uspostave internu reviziju. U
Holandiji, Zakon o dravnim raunima iz 2001., definie zadatke odeljenja za reviziju. U
vedskoj, Uredba o unutranjoj reviziji vladinih agencija, iz 1994. godine, predvia
zahteve funkcije interne revizije. U drugim zemljama, kao to su Australija, Kanada, i
Velika Britanija, potreba za uvoenjem interne revizije u javnom sektoru nije zakonska
obaveza.


85

U veini ispitanih zemalja od jedinica za internu reviziju se zahteva da sprovedu etiri
vrste revizije: provere sistema internih kontrola, finansijsku reviziju, reviziju usklaenosti
i operativnu reviziju. U javnom sektoru Australije, jedinice za internu reviziju redovno vre
operativnu i finansijsku reviziju, ali takoe vode rauna i o reviziji usklaenosti i reviziji IT
sistema. U Holandiji, centralna vlada objavljuje uglavnom izvetaje o finansijskoj reviziji
(43 svih izvetaja), dok ostali izvetaji procentualno ine: operativna revizija (19),
revizija usklaenosti (17), i revizija IT sistema (15)
47
.

Organizacija interne revizije varira izmeu zemalja. Neke zemlje imaju centralnu jedinicu
za internu reviziju koja je odgovorna za sprovoenje interne revizije u javnom sektoru.
Vlade zemalja ukljuenih u ovu studiju imaju jedinice za internu reviziju na razliitim
nivoima. U Holandiji jedinice za internu reviziju smetene su na nivou odeljenja, dok neke
nezavisna administrativne agencije imaju svoje jedinice za internu reviziju. U vedskoj
postoji kombinacija prethodna dva scearija. Postoji centralna jedinica za internu reviziju
koja pokriva Kabinet premijera, ministarstva i Kancelariju za administrativne poslove. Sa
druge strane, velike vedske agencije imaju sopstvene organizacije za internu reviziju.

Da bi se obezbedila nezavisnost internih revizora, najbolja praksa pokazuje da bi
rukovodioci odeljenja za internu reviziju trebalo da budu direktno odgovorni Vladi,
odnosno kabinetu premijera. Zbog toga to se interna revizija u ovim zemljama nalazi na
razliitim nivoima, postoji potreba za formiranjem odeljenja za razvoj i koordinaciju
interne revizije.

U Australiji, organizacije javnog sektora imaju obavezu da formiraju Odbor za reviziju. U
Kanadi i Velikoj Britaniji formiranje odbora je regulisano posebnim zakonima. Odeljenja i
agencije u Holandiji, meutim, nisu u obavezi da imaju Odbor za reviziju na nivou drave,
ali bi neka odeljenja javnog sektora trebalo da imaju Komisiju za reviziju. Glavna
aktivnost Komisije za reviziju je savetovanje o upravljanju rizikom, sistemima internih
kontrola i upravljanju procesima. Komisija takoe uestvuje u planiranju revizije, proceni
rezultata i praenju preporuka dobijenih od strane internih revizora. U Australiji i Velikoj
Britaniji ove Komisije mogu da uestvuju u imenovanju internog revizora.

47
Internal auditor, International audit trends in the public sector: a comparison of internal audit functions in the
governments of six OECD countries finds similarities in legal requirements, organizational structure, and future
challenges, 2006

86

Istraivanje pokazuje da se interna revizija u javnom sektoru ovih zemalja suoava sa tri
glavna izazova:
48

- Privlaenje novih kadrova
- Garantovanje nezavisnosti internih revizora
- Obezbeenje da se nove vrste revizija i kontrola vre redovno i da utiu na odluke
menadmenta.

Promene u oblasti interne revizije zahtevaju regrutovanje zaposlenih koji poseduju irok
spektar vetina, ali je danas organizacijama teko da pronau i zadre iskusne kadrove i da
na taj nain omogue da se odri kontinuitet u organizovanju interne revizije.

Modernizovanje sistema interne revizije dovelo je o toga da revizori esto imaju i
savetodavne uloge, to moe da ugrozi njihovu nezavisnost. U sluajevima kada su interni
revizori ukljueni u razvoj sistema internih kontrola njihova nezavisnost moe da bude
dovedena u pitanje.

Zakljuak je da je interna revizija javnog sektora najuspenija u sluajevima kada:
- Postoji zakonska obaveza za uvoenjem interne revizije javnog sektora;
- Kada organizacije za ljudske resurse imaju dobru strategiju za razvoj kvalitetnih i
dobro obuenih kadrova;
- Postoji podrka menadmenta i
- Formirana je Komisija za reviziju.

48
Internal auditor, International audit trends in the public sector: a comparison of internal audit functions in the
governments of six OECD countries finds similarities in legal requirements, organizational structure, and future
challenges, 2006


87

PRIMER ULAGANJA U ERP I KOLIKO JE BITAN INFORMACIONI
SISTEM ZA USPENO POSLOVANJE FIRME

Sagledavajui neophodnost i izvesnost
transformacije javnih preduzea,
Beograd put svoje aktivnosti u
narednom period planira tako da se
fleksibilno prilagodi buduoj
transformaciji, odnosno,
mogunostima da pre svega realizuje
potrebe gradske samouprave u
poslovnima koji su osnivakim aktomo
predvieni i koji u polovanju imaju
prioritet, kao i neophodno planiranje i
orijentaciju ka utedi budetskih
rashoda i trinom poslovanju.

Slika 10. ema poslovanja preduzea

Novi sistem poslovanja zahteva znatno vie od proste evidencije promena. Neophodno je
integrisati sve interne sisteme i poslovne procese. Globalni razvoj poslovnih odnosa
namee potrebu postavljanja viih nivoa integracije koji obuhvataju procese i aplikacije
unutar itave grane poslovanja: od monitorisanja trita, evidencije i praenja potencijalnih
interesenata, preko odnosa sa dobavljaima i kupcima i upravljanja ljudskim resursima, sve
do analize poslovnih promena i postavljanja operativnih planova i stratekih ciljeva.

Donoenje pravih odluka je neto to svaki menader mora da uradi, poto ukupan kvalitet
odluka ima odgovorajui uticaj na uspeh ili propast organizacije.
49

Prednosti i mane softvera u javnim preduzeima
Prvo i osnovno to svako javno preduzee treba imati na umu jeste da je nabavka novog
softvera u veini sluajeva veoma neprijatan dogaaj, i to bez obzira na to koliko je novi
softver kvalitetniji u odnosu na stari. Kad neko javno ili bilo koji preduzee uvodi software
ne treba oekivati da e prelaz biti sasvim brz i jednostavan - to se moe desiti samo ako
je u pitanju veoma malo, jednostavno, veoma dobro organizovano preduzee. Svi zaposleni

49
Stephen P. Robbins, Mary Coulter, Menadment, Beograd 2005.

88

e morati da ue novi princip rada, treba se uklopiti u sasvim novu filozofiju, a verovatno
e se pojaviti svi problemi koji se uopte mogu pojaviti. Zato je to tako? Najvei deo
problema nastaje iz proste injenice da je u pitanju promena, koja nikad nije poeljan
dogaaj u ustaljenoj svakodnevici jednog preduzea. Ako neko godinama radi svoj posao
na jedan nain i sada treba da to promeni, sigurno je da e pruati odreeni otpor. Zaposleni
mogu donekle biti motivisani injenicom da e im novi softver omoguiti da neke stvari
rade lake i bre, ali poto se to u poetku svodi na njihovo poveano angaovanje, skoro
sigurno e bar za neke biti neophodna gruba sila da se privole na saradnju.
Sledea bitna stvar je da kvalitetno uvoenje softvera podrazumeva reorganizaciju firme.
Za ovo preduzee kao novog korisnika moe se desti da uvoenje poslovnog softvera
podrazumeva prilagoavanje preduzea softveru, a ne obrnuto, to stvarno moe biti
problem. Naravno, za svaku firmu, bilo to malo ili veliko preduzee, javno ili privatno, je
teoretski idealno da ima softver koji je napravljen samo za njih, ali sa druge strane to nosi
odreene injenice sa sobom, cena izrade i naroito kasnije odravanje takvog softvera je
potpuno neisplativo i za najvea preduzea. Zato se uvek treba odluiti za gotovo reenje,
pa njega prilagoditi poslovanju preduzea koliko je to mogue.
Ukoliko je preduzee u koje se uvodi softver dobro organizovano, moe se desiti da
uvoenje softvera proe bez veih problema. Ali, veina naih firmi je prilino loe
organizovana, to se jasno vidi prilikom bilo kakvog pokuaja uvoenja ozbiljnog softvera.
Najvea greka koja se pri tom moe napraviti jeste da se ne prepozna u emu je pravi
problem i da se krivica svali na lo softver. Ova situacija je veoma realna i esta i pre
uvoenja softvera obavezno treba predvideti mehanizam kojim e se problem bez odlaganja
i trajno reiti. Faze u kojima dolazi do ozbiljnih greaka i jo teeg reavanja istih, mogu
dovesti do toga da uvoenje izuzetno kvalitetnih sistema u neke firme ponekad propada ili
se razvlai na sumanuto duge rokove, pri emu preduzee funkcionie izuzetno oteano.
ta moemo da oekujemo od novog softvera?
Ono sa ime smo se susreli je to da menadment iz nekog razloga oekuje od softvera da
im rei skoro sve probleme koje imaju, poev od loe organizacije, preko loih kadrova, pa
do loe prodaje robe ili usluga.
Nisu nerealna oekivanja samo od softvera: kao to se od njega nerealno oekuje da rei
kompletne probleme, tako se i od svih zaposlenih oekuje da uz novi program budu
oednom daleko produktivniji i rade bre i bolje. U stvari, novi program prvenstveno znai
loiji rad zaposlenih. Ljudi se teko odvikavaju od steenih navika, jer ako su jedan
program koristili niz godina, svakako su se na njega navikli, umeju da naprave krupne

89

previde i uopte, da zabrljaju na sve mogue naine. Dobar softver moe pomoi da se ovo
donekle ublai, ali nikako sasvim eliminie bez ljudskog zalaganja. Preduzee mora da ima
razraene interne kontrole pomou kojih rad svakog zaposlenog kontrolie neko drugi,
ime se verovatnoa greke jako smanjuje. Osnova za ovo jesu precizne i kvalitetno pisane
procedure rada. Njih svakako nije lako napraviti, ali se isplauju prvi put kad treba uvesti
novog radnika u posao. Mnoga preduzea su svesne da im je ovako neto potrebno i
pokuavaju da kreiraju takva dokumenta.
Uvoenje ISO standarda ili angaovanje skupih konsultanskih timova moe pomoi, ali bez
angaovanja zaposlenih problem se nee reiti do kraja. Ponekad mogu biti i od pomoi
uputsva koja kreira ekipa koja uvodi softver u preduzee.
Iz ovog moemo da zakljuimo daj je najbitnije da softver funkcionie. Preduzee e do
dobrih rezltata doi ukoliko je tim koji uvodi softver kvalitetan i ukoliko postoji
maksimalno zalaganje zaposlenih u uenju korienja novog softvera. U suprotnom rizikuje
konstatne probleme u narednih nekoliko godina.
Kako je preduzee izabralo softver
Preduzea imaju dve opcije kada biraju softver, a to su domai ili strani softver. Kada
priamo o stranim softverima, mogu da kaem da su u pitanju su lokalizovani programi koji
rade u vie zemalja i obino su namenjeni veim preduzeima. Neki od tih programa su
izuzetno sloeni sistemi u koje su uloeni ogromni resursi. Nekad su oni sasvim nedostini
domaim predzeima.
Domai softver je veinom nastao u nemerljivo skromnijim uslovima i tehniki gledano, u
veini sluajeva ga je teko porediti sa takvim proizvodima.
Ipak, pored brojnih prednosti, postoje neke mane koje poseduje strani sofver. A to su:
1. Njegova cena je obino je neto vea od cene domaeg softvera. Problem mogu
stvarati skupe licence, a pogotovo kasnije odravanje tog softvera.
2. Lokalizacija poslovnog softvera izuzetno teak zadatak, naroito kad se uzmu u
obzir nai propisi i lokalna logika poslovanja. Neki od problema mogu nastati zbog
domaeg zakona i obaveze voenja KEPU, M4, PPP, ZSP, ZSD obrazce i drugo, jer
strani softveri u nekim sluajevima ne podravaju neke od ovih opcija nego ih
logalni distributeri naknadno dograuju.
3. Podrka je sledei bitan faktor koji treba imati u vidu. Kvalitetna podrka
podrazumeva osoblje koje ima viegodinje iskustvo u uvoenju softvera. Ukoliko

90

neko javno preduzee ima nesreu da u poslovanju ima neku specifinost koja
zahteva specifino znanje, uvoenje novog softvera moe postati prava nona mora,
kako za korisnike tako i za implementatora. Postoje mogunost angaovanja stranih
strunjaka, zbog nedostatka iskustva domaih distributera, ali treba imati u vidu da
je takvo angaovanje veoma skupo i moe da ugrozi druge planove.
Izmene softvera su pre svega zahvaljujui izmenama propisa postale uobiajena stvar.
Dodatno, kod nas vlada sloboda po pitanju tumaenja propisa. Svaki inspektor na terenu,
menader, komercijalista, knjigovoa pa ak i magacioner smatraju da softver mora da
zadovolji njihove zahteve i to u roku koji se meri danima. Softver velikih stranih kompanija
omoguava to prilagoavanje, uticaj lokalnih ekipa na sam softver je uglavnom mali, ali
esto je efikasnan i otklanjanje greaka ne predstavlja veliki problem.
Gotov softver ili po porudbini?
Iako zaposleni esto govore o svom preduzeu kao specifinom, ak i kad se radi o sasvim
standardnoj firmi. Takav stav moe biti izuzetno skup kod izbora softvera, ali ne i
nemogu. Strani softveri ostavljaju veliki broj mogunosti nakandnog prilagoavanja
softvera preduzeu.
Preduzeu je predloeno da je ipak bolje napraviti i kompromis i odustati od nekog zahteva
nego opredeliti se na neto tako zahtevno kao to je izrada softvera za sopstvene potrebe.
Na alost, u naim uslovima je veoma est sluaj da ne postoji adekvatan softver za neku
delatnost. Korisnik tada nema mnogo izbora i mora razvijati sopstveno reenje. Veina i ne
shvata u ta se time uputa. Ali, glavni problemi nastaju posle poetne faze: softver treba
dalje razvijati, popravljati bagove i sl. A to moe daleko premaiti poetne finansijske
planove. Ali uvek postoje realne anse da autor programa izgubi motivaciju ili prosto bude
spreen da dalje radi na razvijenom softveru, a onda je preduzee u veoma ozbiljnim
problemima.


91

ERP ili knjigovodstveni program
Skraenica ERP je nastala od Enterprise
Resource Planning, to treba da znai da
preduzee ima pod kontrolom najiru
moguu sliku svog poslovanja. U stvari,
ERP oznaava metodologiju koju podrava
odreeni softver. Pojednostavljeno, ERP
softver oznaava potpuno integrisan sistem
koji pokriva poslovanje preduzea i
omoguuje uvid i upravljenje kljunim
parametrima. Time menaderi dobijaju
kvalitetan uvid u poslovanje preduzea i
mogunost da stvari dre pod kontrolom.
Slika 11: ERP - funkcionisanje
Pravi ERP sistemi su rezultat rada velikih timova i njihova glavna prednost to u sebi imaju
ugraeno znanje i iskustvo velikog broja prethodnih korisnika. Osnovna ideja ovog sistema
je da ta gotova reenja prosto primene u poslovanju.
Uvoenje ERP sistema zahteva kompletnu reorganizaciju preduzea. Da bi se sistem
uspeno uveo, predstoji krajnje ozbiljno angaovanje ne samo ekipe koja uvodi softver,
nego i angaovanje zaposlenih. Od zaposlenih se oekuje da odustanu od svih navika koje
se ne mogu uklopiti u softver. Ovo podrazumeva preispitivanje svih poslovnih procesa. Ve
samo to znai da e na povrinu isplivati strvari koje je neko nije primeivao do danas. Ako
neko u predzeu sporije ili loije radi, to e takoe izai na videlo: da bi sistem
funkcionisao kao celina, svaki njegov deo mora dobro funkcionisati.
Kvalitet ekipe koja uvodi ERP od izuzetne vanosti je za preduzee, dok se znanje i
iskustvo potrebno za takav proces se stie veoma teko i mukotrpno. Nita ne vredi
najkvalitetniji softver na svetu ako se ne uvede kako treba - tu je implementator, ali zajedno
sa korisnicima kljuni faktor. Na alost, kod nas je to trite jo u povoju i sa malim
izuzecima postoji ozbiljan manjak kadra. Direktna posledica toga je da ete jo uvek veoma
teko nai kvalitetno implementiran ERP sistem, zato je neophodno ulagati u mlad kadar
koji je spreman da ui i da se razvija.
Sledee bitno pitanje je da li javnom preduzeu uopte treba takav sistem? Na to je veoma
teko generalno odgovoriti. Preduzee moe imati poslovni softver koji joj prua sve bitne
parametre poslovanja, a da to nije pravi ERP softver. Poslovanje firme moe biti takvo da

92

ERP prosto nema ekonomskog opravdanja - ako je to samo da bi dobili par novih izvetaja
ili nekoliko dodatnih opcija sa odnosima sa komitentima, bez kojih se moglo i do sad,
sigurno dobar potez. Treba imati u vidu da je najbolji softver za neku firmu onaj koji ima
tano one opcije koje su toj firmi potrebne.
Takoe, skoro svaki poslovni softver prirodno evoluira ka nekoj vrsti ERP sistema - sve
ree se nailazi na pojedinane aplikacije tipa robno, finansijsko, odnosno, reenja koja
komuniciraju nekim slabim kanalima - svi noviji programi imaju jednu bazu podataka i tee
potpunoj funkcionalnoj integraciji. To znai da ako postoji softverski dobro pokriveno
poslovanje, bez viestrukog unosa podataka i ako vam je omoguena slika vaeg
poslovanja, preduzee ve ima ono to je najbitnije za ERP.
Sa druge strane, velika suma novca odvojena za softver u preduzeu, kao i zvuno ime iza
ne znae uvek da dobijate ta elite, ali isto tako ne znai da ste na gubitku.
Uvoenje svakog integrisanog sistema podrazumeva odlune rezove u organizaciji firme i
poslove ije trajanje se meri godinama, naroito u naim uslovima.

Stari ili novi softver
Postoji jedno pravilo, ako je neto dobro, ne diraj! Pitanja sa kojima se sureo Beograd
put prilikom implementacije su da li postojei softver zadovoljava veinu zahteva? Da li
postoje neki vei problema u radu? Da li je problem neko njegovo ogranienje? Ova
pitanja deluju logino, ali se esto ne razmilja o njima pre zamene softvera.
Bitna stavka od koje treba krenuti od toga ta se tano oekuje od novog softvera i koji su
tano nedostaci postojeeg. Da li je mogue nadgraditi postojei softver tako da se dobije
ono to treba?
Postoje situacije da se tako moe dobiti ono to nedostaje, i tada nema razloga za
menjanjem softvera. Seleda pitanja sa kojima se susree Beograd put, koja je cena i koji su
nedostaci, a uglavnom ih ima, novog softvera? Da li on ima neka tehnika ogranienja koja
mogu predstavljati problem u korienju? Na prezentacijama i reklamama uglavnom je sve
idelno, tako da se uvek pravo stanje i mogunosti softvera uvek mogu proveriti kod
postojeih korisnika. Uvek se mogu i proveriti studije sluaja u kojima se opisuje kako je
neko preduzee napredovalo posle uvoenja novog sistema.

93

Cene je veoma bitan faktor koji se uzima u obzir prilikom uvoenja softvera. Inicijalna
cena je takoe bitna, ali nikako ne treba zanemariti kasnije trokove, koji vremenom obino
viestruko nadmae osnovnu cenu.
Na kraju, pitanje se svodi na to da li ostati na starom softveru i pomiriti se sa njegovim
manama ili se upustiti u neizvesne vode uvoenja novog softvera? Na alost, ne postoje
konani odgovori na ovakva pitanja. Odluku na kraju preduzea donose sami, a takoe
snose i njene posledice. U pitanju je strateka i veoma vana odluka - softver se kupuje za
dug vremenski period i zamena softvera je uvek nezgodna za preduzee. Kvalitetan softver
moe doneti mnogo koristi, a lo jo vie tete. Zato je najvanije to realnije proceniti ta
se dobija a ta gubi uvoenjem novog softvera. I na osnovu toga napraviti odluku.
Tehnike karakteristike i specifikacija WMSa za Beograd put

Softver za magacinsko poslovanje treba da sadrzi sledee elemente:
1. Obrada dokumenata
- Forma za robni ulaz-izlaz za prijem i izdavanje sa sledeim filterima: partneri,
datuma od-do, prijemi ili izdavanja, po statusu naloga.
- tampa naloga.
- Poseduje mogunost dodeljivanja naloga ureaju i pregleda koji se nalozi nalaze
na kojim ureajima.
- Poseduje mogunost pregleda stavki na nalogu, eljenih koliina i stvarno
zapremljenih odnosno otpremljenih koliina.
- Forma za popis robe (obrade naloga za popis i ima sledee filtere i
funkcionalonsti: dokument, datum od-do, nalozi dokumenta popisa, pregled
dokumenata popisa, pregled pozicija na dokumentima popisa, dodeljivanje
dokumenta popisa ureaju, pregled dokumenata po ureaju).
2. Barkodiranje
- Forma za dodelu barkodova (pregleda celog ifarnika artikla i dodelu barkodova
artiklu).
- Forma za generisanje internih barkodova (mogunost generisanja i tampu
barkodova za artikle koji nemaju sopstvene bar kodove odnosno dobavlja ih ne
isporuuje sa barkodovima).
3. Adresiranje
- Forma za ifarnik (otvaranja i brisanja adresnih mesta odnosno definisanje
adresnih mesta u magacinu kao i pregled zaliha po adresnim mestima).
- Froma za adresiranje ima mogunost izdavanja naloga za readresiranje
magacina odnosno prenos robe sa jdenog adrsnog mesta na drugo.


94

4. Zaliha
- Pregled zalihe robe po adresnim mestima.
- Pregled skladinog kartona za artikal po adresnim mestima.
5. Prenosna (mobilna) aplikacija
- Direktno povezana sa desktop aplikacijom magacinskog poslovanja.
- Obraivanje dobijenih naloga za ulaz robe, izlaz robe, adresiranje robe i popis.
- Mogunost brzog izdavanja i primanja robe.
- Mogunost prikaza adrsnih mesta roba za prijem i izdavanje.
- Mogunost tampe i generisanja bar kodova.
- Pregled zalihe po adresnim mestima.
Tehniki uslovi
- Implementacija reenja za magacinsko poslovanje.
- MS SQL baza.
- Instalacija i podeavanje desktop aplikacije u magacinima.
- Instalacija i podeavanje mobilne aplikacije na prenosnim ureajima.
- Pozivanje procedura iz ERP sistema Pantheon za prijem naloga u sistem i
kreiranje dokumenata kroz obezbeene ifarnike i procedure.
- Povezivanje i podeavanje tampaa za tampu.
- Kreiranje ispisa za tampu iz magacina.
- Kreiranje ispisa fakture, otpremnice i reversa.
- Kreiranje ispisa prijemice.
- Obuka za korienje mobilne i desktop aplikacije.
Softver za transport i logistiku treba da sadri sledee elemente:
1. Evidencija svih vozila.
2. Voenje servisa za vozila.
3. Izdavanje dnevnih putnih naloga za vozila.
4. Povezanost putnih naloga vozila sa radnim nalozima iz Pantheona.
5. Voenje trokova po svakom vozilu.
6. Izvetaji i pregledi (utroak goriva, preenih km, trokovi servisa)
Tehniki uslovi
- Povezivanje sa postojeim ERP sistemom Pantheon.
- MS SQL baza.
- Povezivanje i podeavanje tampaa za tampu.
- Kreiranje ispisa za tampu.
Kljuna prednost WMS-a u ovom preduzeu je to to je namjenjen voenju stanja zaliha
robe koju nabavljaju i svih manipulacija sa tom robom. Kompletna implementacija WMS-a

95

je omoguula da ne doe do neaurnosti narudbina, pogrene isporuke, preuzimanje
nekvalitetne robe, potekoe pri reklamacijama, zaduivanje robe s podacima, starenje robe
na skladitu rok trajanja, zaboravljene, izgubljene, skrivene roba, estih angaovanja ljudi
radi traenja robe po skladitu, slabe iskoritenosti prostora koji mora biti rezervisan za
predvenu robu, jer se esto dogaa da ta roba ne postoji na zalihi, greke radnika,
pogrenog i nestandardnog oznaavanja, runog prepisivanje podataka (narudbenice,
otpremnice), pogrenog inventara, odnosno popisa, visokih trokova skladitenja,
nemogunost poslovanja just in time i slino.

Pored nekih potekoa koje nosi implementacija brojne su prednosti koje pruaju
ERP sistemi:

Operacione:
- smanjenje cene, smanjenje vremenskog ciklusa, unapreenje produktivnosti,
unapreenje kvaliteta, unapreenje usluge kupcima.
Menaderske:
- bolje upravljanje resursima, bolje planiranje, kvalitetnije donoenje odluka,
unapreenje poslovne inovativnosti, unapreenje performansi.
Strateke:
- podrka poslovnom rastu, podrka poslovnim alijansama, izgradnja poslovnih
inovacija, stvaranje eksternih veza.
Prednosti za IT infrastrukturu:
- izgradnja poslovne fleksibilnosti, smanjenje kotanja IT, poveane IT
mogunosti.
Organizacione:
- podrka organizacionim promenama, osposobljavanje, podrka poslovnom
uenju, stvaranje zajednike vizije.

Realizacija poslovnih procesa uz pomo ERP sistema

Strateko planiranje i izrada - generisanje biznis plana

Strateko planiranje predstavlja proces definisanja optih smernica razvoja poslovnog
sistema, presvega njegove misije i ciljeva. Ono obuhvata funkcije dugoronog planiranja
proizvodnje, a pre svega,planiranje asortimana proizvoda i prodaje, planiranje osnovnih
karakteristika proizvodnje i finansijsko planiranje. Plan asortimana proizvoda i prodaje
predstavlja osnovu za izradu integrisanog biznis plana. Biznis plan obuhvataju
kvantifikovani ciljevi poslovnog sistema, izraeni u novanim jedinicama. On se izrauje

96

zadui vremenski period i predstavlja odgovornost menadmenta preduzea. Biznis plan
preduzea predstavlja deklarisanje njegovih ciljeva sa stanovita oekivanja trita
(narudbine, prognoze), sposobnosti preduzea da ih ispuni (radna snaga, dostupni resursi,
tehnologije, itd.), njegovog odrivog razvoja (profit, cash flow , finansijski rast) i ouvanja
stratekog identiteta na tritu (nivoi kvaliteta, stepen poboljanja kvaliteta i produktivnosti,
politika cena, itd.).

Upravljanje tranjom

Planiranje i upravljanje tranjom obuhvata aktivnosti koje se sprovode na detaljniem nivou
nivou proizvoda, klijenata, narudbina, opreme, itd. U okviru ove faze, potrebno je razviti
i definisati novi pristup koji e se koristiti u prognozi, unosu narudbina i ostalim
pojedinanim procesima, a potom i implementirati definisane procese u ERP sistem.
Osnovne aktivnosti upravljanja tranjom savremenih ERP sistema su prognoza i planiranje
prodaje i unos i obrada narudbina. Prognoza i planiranje prodaje predstavlja proces
predvianja oekivane prodaje odreenih grupa proizvoda i definisanja mera za ispunjenje
predvienih oekivanja. Uobiajeno se definie na mesenom nivou, kao oekivani obim
prodaje, koliina i prihodi, grupa proizvoda. Kreiranje i ostvarenje plana prodaje
predstavlja odgovornost sektora prodaje i marketinga. Proces unosa i obrade narudbina
obuhvata prihvat narudbine i odreivanje dostupnosti odgovarajueg proizvoda u
kontekstu koliine i vremena isporuke. U modelu narudbina-izlaz, ovaj proces obuhvata i
odreivanje konfiguracije naruenog proizvoda. U okviru ovog procesa, ERP sistem treba
daobezbedi uvid u teku e narudbine koje se ve nalaze u procesu obrade ili ekaju da uu
u njega, postojee zalihe, dostupni kapacitet poslovnog sistema i vremena potrebna za
ukupnu proizvodnju. Na osnovu ovih podataka, ERP sistem moe da predloi datum
isporuke naruenog proizvoda.

Master planiranje

Master planiranje predstavlja odravanje operativnog balansa izmeu nivoa dostupnosti
individualnih proizvoda preduzea i pristiglih narudbina klijenata. Rezultat ovog plana je
detaljan pregled proizvoda koje e preduzee proizvoditi ili nabavljati, odnosno datumi
poetka njihove proizvodnje, odnosno, datumi nabavke. Prilikom njegovog generisanja,
uzimaju se u obzir postojee narudbine, oekivanja buduih narudbina proistekla iz
prognoza, aktuelno stanje zaliha i dostupni kapacitet.


97

Planiranje kapaciteta

Planiranje kapaciteta obuhvata aktivnosti definisanje resursa potrebnih za realizaciju plana
proizvodnje. Pod aktivnostima planiranja kapaciteta u jednom ERP sistemu, uobiajeno se
podrazumeva grubo planiranje kapaciteta. Osnovni cilj aktivnosti planiranja kapaciteta u
jednom ERP sistemu je verifikacija finalnog plana proizvodnje, sa stanovita postojeih
kapaciteta proizvodnje.

Detaljno planiranje i izvrenje

Detaljno planiranje obuhvata planiranje zahteva za materijalom, neposredno planiranje
kapaciteta, terminiranje proizvodnje, terminiranje nabavke i izvrenje i reviziju planova.

ERP I RAUNOVODSTVO

Zbog specifinog poslovanja, javne ustanove kao budetski korisnici, moraju potovati
odreene odredbe, pre svega u raunovodstvu i kadrovima i ukvru njih moraju delovati.
ERP uvaava ove razlike i omoguava da javne ustanove posluju pregledno i u skladu sa
propisima i zakonima. Prua mogunost javnim ustanovama da poveaju kvalitet rada i
produktivnosti.

Organizovan raunovodstveni informacioni sistem podrka je menadmentu u donoenju i
realizaciji razliitih poslovnih odluka, jer informacije koje on produkuje predstavljaju
podatke prikazane u takvom obliku koji su pogodni za korisnika i imaju znaajnu vrednost
u tekuim ili buduim aktivnostima i odlukama.
50

Raunovodstvo

Javne ustanove su zbog budetskog finansiranja podreene drugaijim pravilima
knjigovodstva. Raunovodstvo se u potupnosti prilagoava javnim ustanovama.
ERP podrava sve te posebne odredbe, koje je potrebno uvaiti u javnim ustanovama, i kao
takav je u skladu sa raunovodstvenim standardima. Sadri:

50
Davis G.B., Olson M.H Management Information System, MCGrow-Hill Book Companz, New York, 1985, str.200.

98

- jedinstveni kontni plan,
- bilans za odreene korisnike,
- bilans za ostale korisnike,
- ukupan bilans,
- evidencijsko knjienje.

Slika 12. Neke od knjigovodstvenih funkcija ERP-a

Kadrovi i plate

Javne ustanove imaju posebna pravila u oblasti kadrova i plata. Jer se finansiraju preko
budeta i koriste kontni plan za budetske organizacije. Ispis posebne platne liste za javni
sektor (redovno zaposleni, direktori, zaposleni u inostranstvu), podeavanje zarada,
obraunavanje radniku za vie radnih mesta na jednom obraunu.

Slika 13. Pregled odsutrnosti po radnicima kroz ERP

99

Automatsko praenje propisa

Sve promene u zakonodavstvu u ERP-u se obavljaju putem interneta automatski. Svaki put
kada doe do promene u zakonodavstvu, promene se auriraju i korisnici posluju u skladu
sa aktuelnim zakonima i propisima.

Hosting

ERP za Javne ustanove je mogue koristiti bez ulaska u infrastrukturu, odravanja i
implementacije. U sluaju odluivanja na Hosting, preduzeu je potreban samo raunar i
internet veza. Ovakva upotreba moe znaiti preduzeu jer je izuzetno cenovno povoljna i
pre svega sigurna i bezbedna. Moe preduzeu dosta utedeti na kupovini hardvera.

Mogunost planiranja direktno iz ERP-a

Slika 14. Modul za planiranje poslovanja kroz ERP


100

ZAKLJUAK

Ostvarivanje bilo kakvog zadatka u preduzeu nemogue je bez funkcionalnog usklaivanja
njegovih komponenata, odnosno funkcija u preduzeu: istraivanja i razvoja, tehnike
funkcije, finansija i raunovodstva, komercijalne, plansko-analitike, kadrovske,
administrativne i funkcije kontrole.

Planiranje poslovanja predstavlja proces, odnosno, menadersku funkciju kojom se
odreuju ciljevi tekueg poslovanja i razvoja organizacije, zatim predvianje i definisanje
buduih zadataka, kao i usluva u kojima ti zadaci treba da se izvruju, a ciljevi ostvaruju.
Ono predstavlja osnovu za obavljanje drugih menaderskih aktivnosti: organizovanje,
voenje i kontrole. Glavni smisao planiranja poslovanja i istraivanja trita je prikupljanje
valjanih i pouzdanih informacija, koje pomau prilikom odluivanja u trinom poslovanju,
planiranju aktivnosti, reavanju konkretnih tekoa ili kontroli uspenosti poslovanja.
Istraivanja mogu da omogue predvianje promena, njihovo praenje kroz vremenski
period, kao i kontrolu istih. Usled turbulentnih promena na tritu, zahteva se brza potraga
za novim reenjima da bi se razotkrile nepoznanice. Istraivanje trita je jedna od
najvanijih i neizostavnih aktivnosti u okviru izrade i razvoja stratekog plana, poslovnog
plana, odnosno realizacije korporativne strategije. Ovim istraivanjima se dolazi do
adekvatnih informacija o reakcijama trita na kreiranje novog proizvoda ili usluge,
razvrstavanju kupaca po segmentima, stavovima kupaca, veliini stvarnog i potencijalnog
trita, reakciji na promocionu aktivnost, uestalost kupovine proizvoda ili usluge,
percepcija brenda,percepcija kvaliteta.
U mom primeru sprovedena analiza trita u okviru planiranja poslovanja ukazala je na
postojanje razvojnog potencijala, i time opredelila preduzee na donoenje odluke o
uvoenju novog informacionog sistema za praenje poslovanja preduzea i planiranje
resursa preduzea. Donoenje dobre odluke moe biti od presudnog znaaja za uspenu
realizaciju projekta.
Biznis plan je dokument kojim se definie biznis, ono to preduzee treba da radi i nain na
koji to moe da postigne. Trebalo bi da sadri sve to je konkretno neophodno za posao,
strukturu posla, opis proizvoda ili usluga, potencijalne korisnike, potencijale razvoja i
finansiranja. Pored biznis plana veoma su vani i finansisjiki izvetaji na koje se oslanja
svako preduzee prilikom donoenja bilo kakve odluke. Iz svega reenog, proizlazi da je
poslovni plan sve vie generalizovan, uopten alat. Ono to je nekada vieno iskljuivo kao
finansijski alat, postalo je, u stvari, standardna komunikacija u raznim situacijama,
startovanje biznisa, irenje biznisa, razvoj novih proizvoda i usluga, ulaganje u nova

101

poslovna reenja, obezbeivanje finansijskih sredstava, donoenje upravljakih odluka,
kontrola poslovanja, downsizing, reorganizovanje, prodaja biznisa i sl. Poslovni plan je,
tako, postao uobiajeno sredstvo komunikacije poslovnih ljudi, kako u malim tako i u
velikim javnim preduzeima. To je, bolje reeno, struktura na osnovu koje se definiu
aktivnosti firme i projektuju njenu budunost. Samim time, informacije koje on prua
moraju, koliko je to mogue, da budu tane i realne, ali ne treba da izostvim da je
neophodno da nose i odreenu dozu optimizma.
Funkcija raunovodstva kao aspekta planiranja obuhvata registrovanje i obradu podataka u
cilju izvlaenja ekonomskih zakljuaka da bi se preduzele odreene ekonomske aktivnosti
koje mogu poboljati poslovanje preduzea.

Funkcija raunovodstva u ovom radu dokazuje da preduzee ne moe bez raunovodstva,
evidencije i raunovodstvenih izvetaja. Kroz raunovodstvene analize i izvetaje
sagledavamo uspetnost obaljvljenih komercijlanih poslova na pojedinim ugovorima.

U dananjim uslovima poslovanja, neophodno je postojanje funkcije interne revizije u
organizacijama, kako bi one pravovremeno mogle da uoe nedostatke u njihovom
funkcionisanju i da rade na njihovom poboljanju. Obezbeivanjem neophodnih
informacija, interna revizija omoguava menadmentu da donosi najbolje odluke i da na taj
nain doprinese stvaranju dodatne vrednosti, odnosno koristi za organizaciju.

Uvoenje interne revizije kroz zakonsku regulativu nae zemlje ima viestruki znaaj.
Posmatrano na makroekonomskom planu, primena interne revizije u javnom sektoru ima
znaajan uticaj na dugoronu stabilnost finansijskog sistema zemlje. Kroz kontrolu javne
potronje ona omoguava uvoenje reda, sistema odgovornosti i finansijske discipline kod
svih korisnika budetskih sredstava.

Neophodno je da nadleni faktori, odnosno nadlene institucije, u narednom periodu
intenziviraju aktivnosti na razvoju interne revizije u javnom sektoru, a naroito kroz
donoenje odgovarajuih zakona. Znaajnu panju bi trebalo posvetiti i poloaju kadrova u
oblasti interne revizije u javnom sektoru, naroito u smislu njihovog strunog
osposobljavanja u obavljanju interne revizije, jer u naoj zemlji postoji veoma mali broj
strunjaka iz ove oblasti.

Zakljuak je da radi breg ostvarivanja finansijske stabilnosti i dovoenja javnih finansija u
okvire racionalnosti i usklaenosti sa proklamovanom politikom breg izlaska iz
dugogodinje ekonomske i socijalne krize zemlje, neophodno da se uvede u funkcionisanje
sistem interne kontrole u javni sektor.

102

LITERATURA

1. Andri, M., Revizija raunovodstvenih izvetaja, Subotica, Beej, 2002.
2. Arkebauer J., The McGraw-Hill Guide to Writing High-Impact Business Plan,
McGraw-Hill, 1994.
3. Davis G.B., Olson M.H Management Information System, MCGrow-Hill Book
Companz, New York, 1985.
4. Dragojevi, Primenjena revizija u privredi i javnom sektoru, Beograd 2007
5. uriin, D. i Janoevi, S.: Menadment i strategija, CID Ekonomskog fakulteta u
Beogradu, Beograd, 2005.
6. Freemantle D., The Successful Manager's Guide to Business Planning, McGraw-
Hill Book Company, 1996.
7. Gregory, R. i Van Horn, R.: Value and cost of information, John Willez, New York,
1974.
8. Grupa autora, Raunovodstvo I , Via poslovna kola, Beograd, 1995.
9. Internal auditor, International audit trends in the public sector: a comparison of
internal audit functions in the governments of six OECD countries finds similarities
in legal requirements, organizational structure, and future challenges, 2006.
10. Ivani Marko, Upravljanje finansijama, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008
11. Kotler Philip, Marketing Menadment, 2006.
12. Krasulja, D.: Finansijska analiza preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd, 1973
13. Landa M., Privredno-poslovni renik, PS "Grme", 1998.
14. Ljuti, B.(2005), Revizija- logika, principi i praksa, Beograd, MBA Press
15. Mankiw N. Gregory, Taylor Mark P., Ekonomija, Beograd 2008.
16. Marjanovi, S.: Donoenje odluka u privrednim organizacijama, Informator,
Zagreb, 1974.
17. Meunarodni raunovodstveni standardi za javni sektor, Savez raunovoa i
revizora Srbije i Savez raunovoa i revizora Republike Srpske, Beograd, 2007.
18. Ministarstvo finansija, Strategija razvoja interne finansijske kontrole u javnom
sektoru (PIFC) u Republici Srbiji, 2008.
19. Petkovi, T. i Stankovi, R.: Strategijski menadment, Visoka poslovna kola
strukovnih studija aak, aak, 2008.
20. Poznani-Leko Vera, Raunovodstvo, Beograd 2007.
21. Pravilnik o zajednikim kriterijumima za organizovanje i standardima i
metodolokim uputstvima z postupanje interne revizije u javnom sektoru,
Sl.glasnik RS, br. 82/2007
22. Rodi Jovan, Vukeli Gordana, Andri Mirko, Teorija politika i analiza bilansa,
Beograd 2007.

103

23. Rodi, J, Vukeli, G. i dr: Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet u Beogradu,
Beograd, 2011.
24. Siegel E., Ford B., Bornstein J., The Ernst&Young Business Plan Guide, John
Wiley & Sons, Inc., 1993.
25. Sl.glasnik RS, br. 82/2007
26. Spencer Pickett, K H, Osnovni prirunik za internu reviziju, Beograd, Savez
raunovoa i revizora Srbije, 2005.
27. Spencer Pickett, K H, Interni revizor u praksi, Beograd, Savez raunovoa i
revizora Srbije, 2005.
28. Spencer Pickett, K H, The Internal Auditing Handbook, Chichester, John Wiley and
Sons Ltd. 2003.
29. Stanii Milovan, Stanojevi Ljubia, Revizija i primena kompjutera, 2008.
30. Stanii prof. Dr. Milovan, Metodologija revizije, Beograd 2009.
31. Stevanov N., Obraun trokova, Ekonomski fakultet, Beograd
32. Stephen P. Robbins, Mary Coulter, Menadment, Beograd 2005.
33. Tepi R., Turk i Petrovi M. Renik raunovodstva i finansija, Zagreb, 1984.
34. Todorovi J., uriin D., Janoevi S., Strategijski menadment, Institut za trina
istraivanja, Beograd, 1998.
35. kari-Jovanovi, K. i Radovanovi, R.: Finansijsko raunovodstvo, Ekonomski
fakultet Beograd, Beograd, 2004.
36. Unanin, R.: Poslovna ekonomija, Via poslovna kola aak, aak, 2007.

Neautorizovani izvori:
Zakon o javnim preduzeima
Memorandum o budetu i ekonomiji
Zakon o dravnoj revizorskoj instituciji
Zakon o raunovodstvu i reviziji
Zakon o budetskom sistemu

E-izvori:
http://www.allbusiness.com; Jul 2012
http://www.beogradput.com; Jun 2012
http://www.btr.rs/srb; Avgust 2012
http://www.dirvrbas.rs; Jun 2012
http://www.edb.rs; Jun 2012
http://www.hiir.hr; Septemabar 2012
http://www.internirevizori.info; Avgust 2012
http://www.zakonski.inf; Jul 2012

Sistem Interne Kontrole I Planiranje Poslovanja Sa Stanovista Javnog Preduzeca PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sistem Interne Kontrole I Planiranje Poslovanja Sa Stanovista Javnog Preduzeca PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

You might also like