Gajatri akravorti Spivak

MOGU LI PODREENI DA GOVORE

I Neto od najradikalnije kritike koja danas dolazi sa Zapada rezultat je pristrasne elje da se ouva predmet Zapada, ili Zapad kao Subjekt. Teorija umnoenih subjekatskih efekata odaje iluziju da podriva subjektivni suverenitet dok esto prua okrilje tom predmetu znanja. Iako istoriju Evrope kao Subjekta u pripovest pretvaraju zakon, politika ekonomija i ideolo gija Zapada, taj skriveni Subjekt pretvara se da nije geopolitiki odreen. Mnogo reklamira na kritika suverenog subjekta tako zaista uvodi jedan Subjekt. Obrazlagau ovaj zakljuak razmatranjem teksta dva velikana te kritike: Intelektualci i mo: Miel Fuko i il Delez.1 Odabrala sam prijateljsku razmenu izmeu dvojice aktivistikih filozofa istorije stoga to ponitava suprotnost izmeu autoritativne teorijske produkcije i nezatiene prakse razgo vora, to oveku omoguava da baci letimian pogled na putanju ideologije. Uesnici tog razgovora istiu najznaajnije doprinose francuske poststrukturalistike teorije: prvo, da su mree moi/elje/interesa toliko raznorodne da je njihovo svoenje na koherentnu pripo vest kontraproduktivno neophodna je ustrajna kritika; i drugo, da intelektualci moraju po kuati da razotkriju i poznaju diskurs drutvenog Drugog. Pa ipak, njih dvojica sistematski zanemaruju pitanje ideologije i vlastite umeanosti u intelektualnu i ekonomsku istoriju. Iako je jedna od njegovih glavnih pretpostavki kritika suverenog subjekta, razgovor izmeu Fukoa i Deleza oblikuju dva monolitna i anonimna subjekta u revoluciji: maoista (FD, str. 205) i radnika borba (FD, str. 217). Intelektualci su, pak, imenovani i razlueni; ta vie, kineski maoizam nigde nije delotvoran. Maoizam ovde prosto stvara auru pripovedne specifinosti, to bi predstavljalo bezopasnu retoriku banalnost da nije injenice da nevina aproprijacija vlastite imenice maoizam za ekscentrinu pojavu francuskog intelektual 2 nog maoizma i posledine nove filozofije simptomatino ini Aziju transparentnom.
1

Michel Foucult, Language, Counter-Memory, Practice: Selected essays and interviews, prev. Donald F. Bouchard i Sherry Simon, Cornell University Press: Ithaca, NY, 1977, str. 20517 (u daljem tekstu na vodi se kao FD). Menjala sam englesku verziju ove knjige, kao i ostale engleske prevode, gde mi se inilo da to zahteva vernost originalu. (Miel Fuko, Intelektualci i mo, Spisi i razgovori, prev. Ivan Milenkovi, Fedon: Beograd, 2010, str. 89101) Vano je napomenuti da najvei uticaj zapadnoevropskih intelektualaca na profesore i studente u SADu dolazi putem zbirki ogleda vie nego prevoda obimnih studija. A razumljivo je da se iz tih zbirki najvie itaju oni radovi koji su u ii interesovanja. (Ovde mislim da Deridin ogled Structure, sign and play.) Iz perspektive teorijske produkcije i ideoloke reprodukcije, stoga, razgovor koji ovde razmatram nije nuno prevazien. 2 Ovde se implicitno upuuje i na talas maoizma koji je usledio u Francuskoj posle 1968. godine. Vidi Michel Foucault, On Popular Justice: a discussion with Maoists, u Power/Knowledge: Selected interviews and other writings 1972-77, prev. Colin Gordon et al., Pantheon: New York, str. 134 (u daljem

91

ILUMINACIJE

De le zo vo upu i va nje na rad ni ku bor bu jed na ko je pro ble ma ti no; oi gled no se ra di o iz ra zu na klo no sti: [mo] ne mo e mo do ta i u ne koj ta ki pri me ne a da ne bu de mo su o e ni s tom ra su tom ce li nom, da, pre ma to me, ne bu de mo nu no na ve de ni na e lju da je u pot pu no sti uni ti mo. Sva ka se par ci jal na re vo lu ci o nar na od bra na, od no sno sva ki par ci jal ni re vo lu ci o nar ni na pad, na taj na in, pri dru u ju rad ni koj bor bi (FD, str. 101). 3 To bo nja ba nal nost uka zu je na in po ri ca nja. Na ve de na tvrd nja za ne ma ru je me u na rod nu po de lu ra da, a taj gest e sto obe le a va poststruk tu ra li sti ku po li ti ku te o ri ju.4 Pri zi va nje te rad ni ke bor be zlo kob no je upra vo zbog svo je ne vi no sti; ne spo sob na je da se no si s glo bal nim ka pi ta li zmom: stva ra njem su bjek ta rad ni ka i ne za po sle nog u okvi ru ide o lo gi ja na ci o nal nih dr a va u nje go vom Cen tru; sve ve im iz u zi ma njem rad ni ke kla se na Pe ri fe ri ji iz ostva re nja vi ka vred no sti te iz hu ma ni sti ke pri pre me za kon zu me ri zam; i ve li kim pri su stvom pa ra ka pi ta li sti ke rad ne sna ge kao i he te ro ge nim struk tur nim sta tu som po ljo pri vre de na Pe ri fe ri ji. Za ne ma ri va nje me u na rod ne po de le ra da; us po sta vlja nje tran spa rent no sti (osim ka da se na vod no ra di o Tre em sve tu) Azi je (i po vre me no Afri ke); po nov no utvr i va nje prav nog su bjek ta so ci ja li zo va nog ka pi ta la ti su pro ble mi za jed ni ki ve li kom de lu poststruk tu ra li sti ke i struk tu ra li sti ke te o ri je. Za to da sank ci o ni e mo ta kve oklu zi je upra vo kod onih in te lek tu a la ca ko ji su na i naj bo lji pro ro ci he te ro ge no sti i Dru gog? Ve za s rad ni kom bor bom na la zi se u e lji da se po ve a mo u sva kom ob li ku nje ne pri me ne. Taj te ren se oi gled no za sni va na jed no stav noj va lo ri za ci ji bilo koje e lje ra zor ne po bilo koji vid mo i. Val ter Be nja min ko men ta ri e sli nu Bo dle ro vu po li ti ku ci ti ra ju i Mark sa:
Marks na sta vlja opis conspirateurs de profession na sle de i na in: ...ne ma ju dru gog ci lja do ne po sred nog, da zba ce s vla sti po sto je u vla du, i du bo ko pre zi ru vi e te o rij sku pro sve e nost rad ni ka po pi ta nju nji ho vih kla snih in te re sa. Otud nji hov bes ne pro le ta ri jat ski ne go ple bej ski pre ma habits noirs (cr no ko u lja i ma), ma nje ili vi e obra zo va nim lju di ma ko ji pred sta vlja ju [vertreten] tu stra nu po kre ta i u od no su na ko je ni ka da ne mo gu po sta ti pot pu no ne za vi sni, kao to ne mo gu ni u od no su na zva ni ne pred stav ni ke [Reprsentanten] par ti je. Bo dle ro vi po li ti ki uvi di su tin ski ne idu da lje od uvi da tih pro fe si o nal nih za ve re ni ka. (...) mo da je mo gao iz ja vi ti kao Flo ber: Od sve po li ti ke raz u mem sa mo jed no: po bu nu, vla sti tu. 5

Jed no stav no, ve za s rad ni kom bor bom na la zi se u e lji. Na jed nom dru gom me stu De lez i Ga ta ri po ku a li su da iz na u al ter na tiv nu de fi ni ci ju e lje, pre i na u ju i onu ko ju nu di psi ho a na li za: e lji ne ne do sta je ni ta, njoj ne ne do sta je njen objekt. Pre bi se mo glo re i da su bjek tu ne do sta je e lja, ili da e lji ne do sta je po sto jan su bjekt; a po sto jan su bjekt
tekstu navodi se kao PK). Pojanjenje ove reference podrava moju tvrdnju tako to rasvetljava me hanizam aproprijacije. Treba zapaziti status Kine u ovim raspravama. Dok se Fuko neprestano ogra uje govorei: Ne znam ja nita o Kini, njegovi sagovornici pokazuju onaj stav koji Derida naziva kineskom predrasudom. 3 Srp ski pre vod pri la go en je pre vo du Ga ja tri a kra vor ti Spi vak i smi slu ko ji ci ta ti ima ju u nje nom tek stu. (Prim. prev.) 4 Ovo je deo mnogo ireg simptoma, kao to razmatra Eric Wolf u Europe and the People without History, University of California Press: Berkeley, 1982. 5 Walter Benjamin, Charles Baudelaire: A lyric poet in the era of high capitalism, prev. Harry Zohn, Verso: London, 1983, str. 12.

92

po sto ji sa mo usled re pre si je. e lja i njen objekt su jed no, to je ma i na, kao ma i na ma i ne. e lja je ma i na, objekt e lje je ta ko e s njom po ve za na ma i na, ta ko da se pro iz vod uzi ma iz pro iz vo e nja i da se ne to odva ja od pro iz vo e nja do pro iz vo da, to e da ti ne ki osta tak no mad skom i skit ni kom su bjek tu.67 To od re e nje ne me nja spe ci fi nost su bjek ta e lje (ni pre o sta log su bje kat skog efek ta) ko ji se ve zu je za spe ci fi ne pri me re e lje ili stva ra nje ma i ne e lje. ta vi e, ka da se ve za iz me u e lje i su bjek ta uzme kao ne va na ili tek obr nu ta, su bje kat ski efekt ko ji se po taj no pro mo li umno go me je na lik uop te nom ide o lo kom su bjek tu te o re ti a ra. To mo e bi ti prav ni su bjekt so ci ja li zo va nog ka pi ta la, ni rad na sna ga ni upra va, u i joj je ru ci jak pa so, ko ji ko ri sti ja ku ili tvr du va lu tu, i pret po sta vlja se da ima neo gra ni en pri stup da tom pro ce su. To si gur no ni je su bjekt e lje kao Dru go. De le zov i Ga ta ri jev ne u speh u raz ma tra nju od no sa iz me u e lje, mo i i su bjek tiv no sti i ni ih ne spo sob nim da ar ti ku li u te o ri ju in te re sa. U tom kon tek stu, nji ho va rav no du nost pre ma ide o lo gi ji (a te o ri ja ide o lo gi je je neo p hod na za raz u me va nje in te re sa) ne ve ro vat na je, ali i do sled na. Fu ko o va po sve e nost ge ne a lo kim spe ku la ci ja ma spre a va ga da pro na e, u ve li kim ime ni ma po put Mark sa i Froj da, raz vo a u ne ka k vom stal nom to ku 8 sve e nost stvo ri la je u Fu ko o vom de lu ko ban ot por pre ma in te lek tu al ne isto ri je. Ta po pu koj ide o lo koj kri ti ci. Za pad ne spe ku la ci je o ide o lo koj re pro duk ci ji dru tve nih od no sa pri pa da ju tom glav nom to ku, i upra vo u okvi ru te tra di ci je Al ti ser pi e: Re pro duk ci ja rad ne sna ge zah te va ne sa mo re pro duk ci ju nje nih ve ti na, ve isto vre me no i re pro duk ci ju nje ne pot i nje no sti pra vi li ma usta no vlje nog po ret ka, to jest, re pro duk ci ju pot i nja va nja vla da ju oj ide o lo gi ji za rad ni ke i re pro duk ci ju spo sob no sti da se ta no ma ni pu li e vla da ju om ide o lo gi jom za i ni o ce eks plo a ta ci je i ugnje ta va nja ka ko bi oni omo gu i li do mi na ci ju vla da ju e kla se pu tem re i ( par la parole).9 Dok raz ma tra sve pri sut nu ra zno rod nost mo i, Fu ko ne za ne ma ru je ne iz mer nu in sti tu ci o nal nu ra zno rod nost ko ju Al ti ser tu po ku a va da she ma ti zu je. Sli no to me, ka da go vo re o sa ve zi ma i si ste mi ma zna ko va, dr av nim i rat nim ma i na ma (mille plateaux), De lez i Ga ta ri otva ra ju upra vo to po lje. Fu ko, pak, ne mo e pri zna ti da raz vi je na te o ri ja ide o lo gi je pre po zna je vla sti tu ma te ri jal nu pro duk ci ju u in sti tu ci o nal no sti, kao ni u de lo tvor nim in stru men ti ma za na sta nak i aku mu la ci ju zna nja (PK, str. 102). Sto ga to ti fi lo zo fi iz gle da mo ra ju da od ba ce sve ar gu men te ko ji na vo de kon cept ide o lo gi je kao samo she mat ski, a ne tek stu al ni, mo ra ju i da stvo re me ha ni ki she mat sku su prot nost iz me u in te re sa i e lje. Ta ko se be svr sta va ju za jed no s bur o a skim so ci o lo zi ma ko ji na me sto ide o lo gi je do vo de na sta vlja ku ne sve snu ili pa ra su bjek tiv nu kul tu ru. Me ha ni ki od nos iz me u e lje i in te re sa ja san je u re e ni ca ma po put: ...da se mo e po po tre bi e le ti, ne pro tiv svo ga in te
Gilles Deleuze and Felix Guattari, Anti-Oedipus: Capitalism and schizophrenia, prev. Richard Hurley et al., Viking Press: New York, 1977, str. 26. 7 Pre vod se ve li kim de lom osla nja na . De lez, F. Ga ta ri, Anti-Edip. Kapitalizam i shizofrenija, pre ve la Ana Mo ra li, Iz da va ka knji ar ni ca Zo ra na Sto ja no vi a, Srem ski Kar lov ci, 1990, str. 23. (Prim. prev.) 8 U vezi s tim znaajna je razmena miljenja s Jacques-Alain Miller u PK (The Confession of the Flesh). 9 Louis Althusser, Lenin and Philosophy and Other Essays, prev. Ben Brewster, Monthly Reivew Press: New York, 1971, str. 132-3 (esej Ideologija i dravni ideoloki aparati, prev. Andrija Filipovi, Karpos: Loznica, 2009).
6

93

re sa po to je in te res uvek tu, na la zi se tu gde ga sta vlja e lja (FD, str. 99). Ne iz di fe ren ci ra na e lja je ak ter, a mo se tu kri om upli e da stvo ri efek te e lje: mo (...) do vo di do po zi tiv nih efe ka ta na ni vou e lje kao i na ni vou zna nja (PK, str. 59). Ta pa ra su bjek tiv na ma tri ca, is pre se ca na he te ro ge no u, uvo di ne i me no va ni Su bjekt, bar za one in te lek tu al ne rad ni ke na ko je uti e no va he ge mo ni ja e lje. Za po sled nju in stan cu sa da se utr ku ju eko no mi ja i mo. Po to se pre ut no de fi ni e po or to dok snom mo de lu, e lja se u pot pu no sti su prot sta vlja po ku a ji ma da je pre va re. Ide o lo gi ju kao la nu svest (sta nje pre va re no sti) do veo je u pi ta nje Al ti ser. ak je i Rajh pod ra zu me vao poj mo ve ko lek tiv ne sve sti ume sto di ho to mi je pre va re i ne pre va re ne e lje: Tre ba pri hva ti ti Raj hov krik: ne, ma se ni su bi le pre va re ne, u tom a su one su e le le fa i zam (FD, str. 99). Ti fi lo zo fi se ne e ba vi ti mi lju o kon sti tu tiv noj pro tiv re no sti tu pri zna ju da se ra sta ju od le vi ce. U ime e lje, po no vo uvo de ne po de lje ni su bjekt u dis kurs mo i. i ni se da Fu ko 10 caj to ga na nje go ve me ta fo re mo da e sto me a poj mo ve po je di nac i su bjekt; a uti je iz ra e ni ji kod nje go vih sled be ni ka. Zbog mo i re i mo, Fu ko pri zna je da ko ri sti me ta fo ru ta ke ko ja pro gre siv no oba sja va svo je okru e nje. Ta kve oma ke po sta ju pra vi lo ume sto iz u zet ka u ma nje oba zri vim ru ka ma. A ta ta ka isi ja va nja, ko ja oi vlja va su tin ski he li o cen tri an dis kurs, na pra zno me sto ak te ra do vo di isto rij sko sun ce te o ri je, Su bjekt Evro pe.11 Fu ko for mu li e jo je dan ko ro lar po ri ca nja ulo ge ide o lo gi je u po nov nom us po sta vlja nju dru tve nih od no sa pro iz vod nje: neo spor nu va lo ri za ci ju ugnje te nog kao su bjek ta, pred met nog bi a, ka ko De lez s di vlje njem pri me u je, stvo ri ti uslo ve u ko ji ma bi za tvo re ni ci mo gli da go vo re o se bi sa mi ma. Fu ko do da je da ma se znaju sa vr e no do bro, ja sno po no vo te ma ti ka sta nja ne pre va re no sti mno go bo lje ne go [in te lek tu a lac]: i one to iz ri u ve o ma do bro (FD, str. 90-91). ta se de a va s kri ti kom su ve re nog su bjek ta u tim iz ja va ma? S De le zom se do la zi do gra ni ca tog pred sta vlja kog re a li zma: Re al nost je ono to se da nas za i sta do ga a u ne koj fa bri ci, ne koj ko li, ka sar ni, za tvo ru, po li cij skoj sta ni ci (FD, str. 97). Od ba ci va nje po tre be za te kim za dat kom kon tra he ge mo ni sti ke ide o lo ke pro iz vod nje ni je od po mo i. Po mo glo je po zi ti vi sti kom em pi ri zmu te me lju ko ji oprav da va na pred ni ka pi ta li sti ki no vi ko lo ni ja li zam da de fi ni e svoj te ren kao kon kret no is ku stvo, ono to se za pra vo do ga a. Za i sta, kon kret no is ku stvo ko je je ga rant po li ti kih al bi za tvo re ni ka, voj ni ka i ko la ra ca raz ot kri va se kroz kon kret no is ku stvo in te lek tu al ca, ono ga ko ji di jag no sti ku je epi ste mu.12
10 11

Za jedan od mnogih primera vidi PK, str. 98. Ne iznenauje, stoga, to u Fukoovom delu, ranom i kasnom, nailazimo na suvie pojednostavljeno shvatanje represije. Ovde se on suprotstavlja Frojdu, ne Marksu. Imam utisak da je [pojam represije] potpuno neadekvatan u analizi mehanizama i posledica moi koja se uglavnom upotrebljava da oka rakterie dananjicu (PK, str. 92). Izgleda da delikatno i suptilno Frojdovo miljenje da pod repre sijom pojavni identitet afekata postaje neodreen jer se neto neugodno moe poeleti kao zado voljstvo, ime se radikalno menja odnos izmeu elje i interesovanja ovde prilino gubi na snazi. Podrobnije o ovom poimanju represije, vidi Jacques Derrida, Of Grammatology, prev. Gayatri Chakra vorty Spivak, Johns Hopkins University Press: Baltimore, MD, 1976), str. 88f. (u daljem tekstu navodi se kao OG); i Derrida, Limited inc.: abc, prev. Samuel Weber, Glyph, 2, 1977, str. 215. 12 Altiserova verzija ove konkretne situacije je moda suvie shematska, ali izgleda da je paljivije isplanirana nego navodi koje ovde ispitujemo. Klasni instinkt , pie Altiser, subjektivan je i spon

94

i ni se da ni De lez ni Fu ko ni su sve sni da in te lek tu a lac u okvi ru so ci ja li zo va nog ka pi ta la, ko ji se raz ma hao kon kret nim is ku stvom, mo e po mo i da se uvr sti me u na rod na po de la ra da. Ne pri zna tu pro tiv re nost u po zi ci ji ko ja va lo ri zu je kon kret no is ku stvo ugnje te nih, dok je isto vre me no ve o ma ne kri ti na u ve zi s isto rij skom ulo gom in te lek tu al ca, odr a va ver bal na oma ka. Ta ko De lez da je ovu iz van red nu iz ja vu: ...te o ri ja je kao ku ti ja za alat. Ona ne ma ni ta sa ozna i te ljem (FD, str. 92). S ob zi rom na to da su ne u ma nji vi ver ba li zam sve ta te o ri je i nje gov pri stup bi lo ka k vom sve tu ko ji se u od no su na nje ga de fi ni e kao prak ti an, ta k va iz ja va po ma e sa mo in te lek tu al cu i ja je e lja da do ka e ka ko je in te lek tu al ni rad isto to i fi zi ki rad. Do ver bal nih oma ki do la zi ka da osta vi mo ozna i te lje da se sa mi o se bi sta ra ju. Ozna i telj pred sta vlja nja do bar je pri mer to ga. Istim pot ce nji va kim to nom ko jim pre ki da ve zu iz me u te o ri je i ozna i te lja, De lez iz ja vlju je: Ne ma vi e pred sta vlja nja, po sto ji sa mo de lo va nje, de lo va nje te o ri je, de lo va nje prak se, u od no si ma sta ni ca ili mre a (FD, str. 90). No, tu se do no si je dan va an za klju ak: i na sta nak te o ri je je prak sa; pre br zo je 13 i pre la ko su prot sta vi ti ap strakt nu i stu te o ri ju i kon kret nu pri me nje nu prak su. Ako De lez za i sta to tvr di, for mu la ci ja tog ar gu men ta je pro ble ma ti na. Dva smi sla pred sta vlja nja za jed no se pu ta ju u op ti caj: pred sta vlja ti kao go vo ri ti ume sto, kao u po li ti ci, i pred sta vlja ti kao pri ka zi va ti, kao u umet no sti ili fi lo zo fi ji. Po to je i te o ri ja sa mo ak ci ja, te o re ti ar ne pred sta vlja ugnje te nu gru pu (ne go vo ri ume sto njih). Uisti nu, su bjekt se ne tu ma i kao pri ka zi va ka svest (ona ko ja pri klad no pri ka zu je stvar nost). Ta dva smi sla pred sta vlja nja u okvi ru dr av ne for ma ci je i za ko na s jed ne stra ne i us po sta vlja nja su bjek ta s dru ge po ve za na su, ali i ne po pra vlji vo dis kon ti nu i ra na. Pri kri va nje dis kon ti nu i te ta ana lo gi jom ko ja se pred sta vlja kao do kaz po no vo od ra a va pa ra dok sal no pri vi le go va nje su bjek ta.14 Zato to je onaj ko go vo ri, ko de la (...) uvek ne ko mno tvo, ni je dan in te lek tu a lac-te o re ti ar (...) [ni] par ti ja ni (...) sin di kat ne mo gu pred sta vlja ti one ko ji de la ju i ko ji se bo re (FD, str. 90). Je su li oni ko ji de lu ju i bore se ne mi, na su prot oni ma ko ji de lu ju i govore (FD, str. 206)? Ti ogrom ni pro ble mi po hra nje ni su u raz li ka ma iz me u istih re i: svest i sa vest (u fran cu skom su obe conscience), pred sta vlja nje i pri ka zi va nje. Kri ti ka ide o lo kog kon sti tu i sa nja su bjek ta u okvi ru dr av nih for ma ci ja i si ste ma po li ti ke eko no mi je sa da se mo e iz bri sa ti, to se mo e ui ni ti i sa ak tiv nom te o rij skom prak som pre o bra a ja sve sti. Ot kri va se ba nal nost spi sko va sa mo sve snih, po li ti ki do vi tlji vih pod re e nih ko je su sa i ni li le vi ar ski in te lek tu al ci; pred sta vlja ju i ih, in te lek tu al ci pred sta vlja ju se be kao tran spa rent ne.
tan. Klasni poloaj je objektivan i racionalan. Da bi dostigao klasni poloaj proletarijata, klasni in stinkt proletera treba samo edukovati; klasni instinkt sitne buroazije, a time i intelektualaca, treba, nasuprot tome, revolucionisati (op. cit., str. 13). 13 Fukoovo kasnije objanjenje (PK, str. 145) ove delezovske tvrdnje pribliava se Deridinom shvata nju da teorija ne moe biti iscrpna taksonomija i da na njeno formiranje uvek utie praksa. 14 Cf. Iznenaujue nekritina shvatanja predstavljanja u PK, str. 141, 188. Moje zavrne napomene u ovom pasusu, kojima kritikujem predstavljanje subalternih grupa od strane intelektualaca, treba strogo odvojiti od koalicione politike koja uzima u obzir to da nastaje u okviru socijalizovanog ka pitala i ujedinjuje ljude ne zbog toga to su ugnjeteni nego to su eksploatisani. Ovaj model najbo lje funkcionie u parlamentarnoj demokratiji, gde predstavljanje ne samo da nije ukinuto nego se detaljno planira i izvodi.

95

Ako se ne e od u sta ti od ta k ve kri ti ke i ta k vog pro jek ta, ne sme ju se iz bri sa ti pro men lji ve raz li ke iz me u pred sta vlja nja u okvi ru dr a ve i po li ti ke eko no mi je s jed ne stra ne i u okvi ru te o ri je Su bjek ta s dru ge. Raz mo tri mo po i gra va nje poj mo va vertreten (pred sta vlja ti u onom pr vom smi slu) i darstellen (pred sta vlja ti u onom dru gom smi slu, pri ka zi va ti) u po zna tom od lom ku iz Osamnaestog brimera Luja Bonaparte, gde Marks spo mi nje kla su kao opi sni i tran sfor ma tiv ni kon cept na na in do ne kle slo e ni ji od onog ko ji bi do zvo li la Al ti se ro va raz li ka iz me u kla snog in stink ta i kla snog po lo a ja. Marks tu tvr di da opi sna de fi ni ci ja jed ne kla se mo e bi ti i di fe ren ci jal na nje no iz dva ja nje od svih osta lih kla sa i raz li ka u od no su na njih: Uko li ko mi li o ni po ro di ca i ve u eko nom skim uslo vi ma ko ji iz dva ja ju nji hov na in i vo ta, in te res i for mi ra nje od na i na i vo ta, in te re sa i for mi ra nja pri pad ni ka dru gih kla sa i sta vlja ju ih u od nos ne pri ja telj skog su ko ba 15 sto ji tu ni ka kav kla sni in stinkt. [feindlich gegenberstellen], oni i ne jed nu kla su. Ne po Za pra vo, ko lek tiv nost po ro di nog po sto ja nja, ko ja bi se mo gla sma tra ti te re nom in stink ta, ni je po ve za na s di fe ren ci jal nom izo la ci jom kla sa, iako je ona po kre e. U tom kon tek stu, da le ko re le vant ni jem za Fran cu sku se dam de se tih go di na dva de se tog ve ka ne go to mo e bi ti za me u na rod nu pe ri fe ri ju, for mi ra nje kla se je vetako i eko nom sko, a eko nom sko de lo va nje ili interes bez li an je jer je si ste mat ski i ra zno ro dan. To de lo va nje ili in te res ve zu je se za he ge lov sku kri ti ku in di vi du al nog su bjek ta sto ga to obe le a va pra zno me sto da tog su bjek ta u tom pro ce su bez su bjek ta ko ji je isto ri ja i po li ti ka eko no mi ja. Tu se ka pi ta li sta de fi ni e kao sve sni no si lac [Trger] neo gra ni e nog kre ta nja ka pi ta la.16 e lim da ka em da se Marks ne tru di da stvo ri ne po de lje ni su bjekt ta mo gde se e lja i in te res po du da ra ju. Kla sna svest ne de lu je ka tom ci lju. I na eko nom skom pla nu (ka pi ta li sta) i na po li ti kom (ak ter svet ske isto ri je), Marks mo ra da na pra vi mo de le po de lje nog i iz me te nog su bjek ta i ji su de lo vi me u sob no ne po ve za ni i ne us kla e ni. Pro sla vljeni od lo mak po put opi sa ka pi ta la kao fa u stov skog u do vi ta to i vo pi sno po ja nja va.17 Na red ni od lo mak, na sta vak ci ta ta iz Osamnaestog brimera, ta ko e se ba vi struk tur nim prin ci pom ras pr e nog i iz me te nog kla snog su bjek ta: (od sut na ko lek tiv na) svest kla se ma lih se o skih po sed ni ka pro na la zi svog no si o ca u pred stav ni ku ko ji se i ni kao da ra di u in te re su dru gog. Re pred stav nik ov de ni je darstellen; to po o tra va kon trast pre ko kog Fu ko i De lez pre la ze, kon trast, re ci mo, iz me u za me ne i por tre ta. Na rav no, me u nji ma po sto ji ve za, ko ja je upi ja la po li ti ku i ide o lo ku ozlo je e nost u evrop skoj tra di ci ji bar otkad se i pe snik i so fi sta, i glu mac i go vor nik, sma tra ju opa snim. Na i la zi mo ta ko na da le ko sta ri ju de ba tu, pre ru e nu u post mark si sti ki opis sce ne mo i: de ba tu iz me u pred sta vlja nja ili re to ri ke kao tro po lo gi je te kao ube i va nja. Darstellen pri pa da pr voj sku pi ni, vertreten s ja im pri zvu ci ma za me ne dru goj. Opet su po ve za ni, ali nji ho vo za jed ni ko pu ta nje u op ti caj, po seb no da bi se re klo da u pro sto ru iz van oba ugnje te ni su bjek ti go vo re, de lu ju i po se du ju zna nje u svoje ime, vo di u esen ci ja li sti ku, uto pi sti ku po li ti ku. Evo Mark so vog od lom ka, gde se vertreten ko ri sti u smi slu en gle skog pred sta vi ti, a raz ma tra se dru tve ni su bjekt i ji su svest i Vertretung (za me na ko li ko i pred sta vlja nje)
15 16

Karl Marx, Surveys from Exile, prev. David Fernbach, Vintage Books: New York, 1974, str. 239. Idem, Capital: A critique of political economy, knj. 1, prev. Ben Fowkes, Vintage Books: New York, 1977, str. 254. 17 Ibid, str. 302.

96

iz me te ni i ne us kla e ni: Ma li se o ski po sed ni ci ne mo gu sa mi se be pred sta vlja ti; njih mo ra pred sta vlja ti ne ko dru gi. Nji hov pred stav nik mo ra de lo va ti i kao nji hov go spo dar, kao auto ri tet u od no su na njih, kao neo gra ni e na uprav na mo ko ja ih ti ti od dru gih kla sa i a lje im ki u i sun ce od o zgo. Ta ko po li ti ki uti caj [u me sto kla snog in te re sa, bu du i da ne ma uje di nje nog kla snog su bjek ta] ma lih se o skih po sed ni ka pro na la zi ko na ni iz raz [tu je sna an na go ve taj lan ca za me na Vertretungen] u iz vr noj si li [Exekutivgewalt u ne ma kom je taj iz raz ma nje lian] pod re u ju i dru tvo se bi. Ne sa mo da ta kav mo del dru tve ne po sred no sti neo p hod ne pra zni ne iz me u iz vo ra uti ca ja (u ovom slu a ju ma lih se o skih po sed ni ka), pred stav ni ka (Lu ja Na po le o na) i isto rij sko-po li ti kog fe no me na (iz vr ne kon tro le) pod ra zu me va kri ti ku su bjek ta kao individu alnog ak te ra ne go i kri ti ku su bjek tiv no sti kao kolektivnog de lo va nja. Nu no iz me te na ma i na isto ri je po kre e se jer iden ti tet interesa tih po sed ni ka ne uspe va da pro iz ve de ose aj za jed ni ce, na ci o nal ne spo ne ili po li ti ku or ga ni za ci ju. Slu aj pred sta vlja nja kao Vertretung (u sku pi ni re to ri ke kao ube i va nja) po na a se kao Darstellung (ili re to ri ke kao tro pa), sme ta ju i se u pra zni ni iz me u for mi ra nja (opi sne) kla se i ne for mi ra nja (trans for ma tiv ne) kla se: Uko li ko mi li o ni po ro di ca i ve u eko nom skim uslo vi ma ko ji iz dva ja ju nji hov na in i vo ta (...) oni ine jednu klasu. Uko li ko (...) iden ti tet nji ho vih in te re sa ne uspe da pro iz ve de ose aj za jed ni ce (...) oni ne ine klasu. Sa u e sni tvo iz me u Vertreten i Darstellen, nji hov iden ti tet u ra zli ci kao po pri te prak se po to mark si sti upra vo nji ho vo sa u e sni tvo mo ra ju raz ot kri ti, ka ko to i ni Marks u Osamnaestom brimeru mo e se uvi de ti sa mo ako se ver bal nom smi ca li com ne po me a ju. Bi lo bi na pro sto ten den ci o zno tvr di ti da to pre vi e tek stu a li zu je Mark sa, i ne i ga ne pri stu pa nim za obi nog o ve ka, ko ji je, kao r tva zdra vog ra zu ma, to li ko du bo ko po hra njen u na sle e po zi ti vi zma da Mark so vo ne u ma nji vo na gla a va nje de lo va nja ne ga tiv nog, te po tre be za de fe ti i za ci jom kon kret nog, upor no od u zi ma nje gov naj ja i ne pri ja telj, isto rij ska tra di ci ja u va zdu hu.18 Po ku a vam da uka em na to da i neo bi an o vek, sa vre me ni fi lo zof prak se, po ne kad is po lja va isti po zi ti vi zam. Ozbilj nost pro ble ma po sta je oi gled na ako se slo i mo da raz voj tran sfor ma tiv ne kla sne sve sti iz opi sne kla sne po zi ci je ni je kod Mark sa za da tak ko ji an ga u je naj ni i ni vo sve sti. Kla sna svest osta je kod ose a ja za jed ni ce to pri pa da na ci o nal nim spo na ma i po li ti kim or ga ni za ci ja ma, a ne onog dru gog ose a ja za jed ni ce i ji je struk tur ni mo del po ro di ca. Iako se ne po is to ve u je s pri ro dom, po ro di ca se ov de gru pi e s onim to Marks na zi va 19 pri rod nom raz me nom, to je, fi lo zof ski go vo re i, za me na za upo treb nu vred nost. Pri rod na raz me na su prot sta vlja se op te nju s dru tvom, gde re op te nje (Verkehr) Marks obi no ko ri sti za pro met. Op te nje, da kle, do la zi na me sto raz me ne to do vo di do pro iz vod nje vi ka vred no sti, i upra vo se na te re nu tog op te nja mo ra raz vi ti ose aj za jed ni ce ko ji vo di do kla snog de lo va nja. Kla sno de lo va nje u pu nom za ma hu (ako ta ko ne to
Vidi sjajnu kratku definiciju i razmatranje na temu zdravog razuma u Errol Lawrence, Just plain common sense: the roots of racism, u Hazel V. Carby, The Empire Strikes Back: Race and racism in 70s Britain, Hutchinson: London, 1982, str. 48. 19 Moe se pokazati da je Marksov pojam upotrebne vrednost zapravo teorijska fikcija poten cijalni oksimoron isto koliko i prirodna razmena. Tu sam ideju pokuala da razvijem u Scattered speculations on the question of value, rukopisu koji je predat na razmatranje u Diacritics.
18

97

po sto ji) ni je in ide o lo kog pre o bra e nja sve sti na naj ni em ni vou, elj ni iden ti tet ak te ra i nji ho vog in te re sa iden ti tet i je od su stvo mu i Fu koa i De le za. Ra di se o tak mi ar skoj za meni kao i aproprijaciji (dodavanju) ne e ga to je u star tu ve ta ko eko nom skih uslo va po sto ja nja ko ji iz dva ja ju nji hov na in i vo ta. Mark so ve for mu la ci je iz ra a va ju oba zri vo po to va nje pre ma no vo na sta loj kri ti ci in di vi du al nog i ko lek tiv nog su bjek tiv nog de lo va nja. Pro jek ti kla sne sve sti i pre o bra a ja sve sti za nje ga su odvo je na pi ta nja. Obr nu to, sa vre me no pri zi va nje li bid ne eko no mi je i e lje kao od lu u ju eg in te re sa, za jed no s prak ti nom po li ti kom ugnje te nih (pod so ci ja li zo va nim ka pi ta lom) ko ji go vo re u svo je ime, po no vo us po sta vlja ka te go ri ju su ve re nog su bjek ta u okvi ru te o ri je ko ja ga, i ni se, naj vi e pre i spi tu je. Is klju i va nje po ro di ce, iako je u pi ta nju po ro di ca ko ja pri pa da od re e noj kla snoj for 20 rij ski gle da no, ma ci ji, ne sum nji vo je deo mu kog okvi ra u ko me mark si zam na sta je. Isto kao i u da na njoj glo bal noj po li ti koj eko no mi ji, ulo ga po ro di ce u pa tri jar hal nim od no si ma to li ko je ra zno rod na i spor na da pro sta za me na po ro di ce u toj pro ble ma ti ci ne e raz bi ti okvir. Re e nje ne le i ni u po zi ti vi sti kom sta vlja nju mo no lit nog ko lek ti vi te ta e ne na spi sak ugnje te nih i ja ce lo vi ta su bjek tiv nost im omo gu a va da go vo re u svo je ime na su prot jed na ko mo no lit nom istom si ste mu. U kon tek stu raz vo ja ti pa stra te ke, ve ta ke, sve sti dru gog ni voa, Marks se slu i kon cep tom pa tro nim skog, uvek unu tar i reg kon cep ta pred sta vlja nja kao Vertretung: sto ga ma li se o ski po sed ni ci ni su spo sob ni da svoj kla sni in te res ui ne va lid nim u vla sti to ime [im eigenen Namen], pu tem skup ti ne ili kon ven ci je. Od su stvo stra nog ve ta kog ko lek tiv nog vla sti tog ime na na dok na u je je di no vla sti to ime ko je isto rij ska tra di ci ja mo e po nu di ti sam pa tro nim Ime Oca: Isto rij ska tra di ci ja stvo ri la je kod fran cu skih se lja ka uve re nje da e se do go di ti u do, da e im o vek po imenu Na po leon vra ti ti svu sla vu. I po ja vio se iz ve sni po je di nac na en gle ski ne pre vo di vo es fand sich (na ao se iz ve sni po je di nac?) opo vr ga va sva pi ta nja o de lo va nju ili ak te ro voj ve zi s nje go vim in te re som ko ji se iz da vao za tog o ve ka (to pre tva ra nje je upra vo nje go vo je di no istin sko de lo va nje) jer je po se do vao [trgt re ko ja ozna a va od nos ka pi ta li ste pre ma ka pi ta lu] Na po le o nov ko deks, ko ji na la e da je is pi ti va nje po re kla po ocu za bra nje no. Iako se i ni da se Marks tu kre e unu tar pa tri jar hal ne me ta fo ri ke, tre ba pri me ti ti tek stu al nu otro um nost tog od lom ka. Upra vo Za kon Oca (Na po le o nov ko deks) pa ra dok sal no za bra nju je po tra gu za pri rod nim ocem. Sto ga se u skla du sa stro gim po to va njem isto rij skog Za ko na Oca po ri e usta no vlje na, a ipak ne us ta no vlje na ve ra kla se u pri rod nog oca. To li ko sam se za dr a la na od lom ku iz Mark sa jer do tan i na raz ja nja va unu tra nju di na mi ku iz ra za Vertretung, pred sta vlja nja u po li ti kom kon tek stu. Pred sta vlja nje u eko nom skom kon tek stu je Darstellung, fi lo zof ski kon cept pred sta vlja nja kao in sce na ci je ili, uisti nu, ozna a va nja, ko ji se in di rekt no od no si na po de lje ni su bjekt. Do bro nam je po znat naj u pa dlji vi ji od lo mak: U od no su raz me ne [Austauschverhltnis] do ba ra nji ho va raz men ska vred nost i ni la nam se pot pu no ne za vi snom od nji ho ve upo treb ne vred no sti. Ali ako
Deridin ogled Linguistic circle of Geneva, naroito str. 143f, moe dati metod uspostavljanja nezamenjive uloge porodice u Marksovoj morfologiji klasnog formiranja. U Margins of Philosophy, prev. Alan Bass, University of Chicago Press: Chicago, IL, 1982.
20

98

odu zme mo nji ho vu upo treb nu vred nost od pro iz vo da ra da, do bi ja mo nji ho vu vred nost, kao to je upra vo utvr e no [bestimmt]. Sto ga je za jed ni ki ele ment ko ji se be pred sta vlja [sich darstellt] u od no su raz me ne, ili raz men ska vred nost ar ti kla, nje go va vred nost.21 Po Mark su, pod ka pi ta li zmom, vred nost, pro iz vod nu nog ra da i vi ka ra da, iz ra u na va se kao pred sta va/znak opred me e nog ra da (ko ji se stro go raz dva ja od ljud ske ak tiv no sti). Obr nu to, u od su stvu te o ri je eks plo a ta ci je kao eks trak ci je (pro iz vod nje), apro pri ja ci je i re a li za ci je (vi ka) vred no sti kao predstave radne snage, ka pi ta li sti ka eks plo a ta ci ja mo ra se po sma tra ti kao ra zno vr snost do mi na ci je (me ha ni ka mo i kao ta k va). Su ti na mark si zma, su ge ri e De lez, bi la je da se od re di pro blem [da je mo ra su ti ja od struk tu re eks plo a ta ci je i us po sta vlja nja drave] u ter mi ni ma in te re sa (mo dr i vla da ju a kla sa ko ja je de fi ni sa na svo jim in te re si ma) (FD, str. 99). Ne mo e mo se pro ti vi ti tom mi ni ma li sti kom sa et ku Mark so vog pro jek ta, ba kao to ne mo e mo za ne ma ri ti da, u po je di nim de lo vi ma Anti-Edipa, De lez i Ga ta ri tvrd nje za sni va ju na bri ljant nom iako po et skom vi e nju Mark so ve te o ri je o ob li ci ma nov ca. Pa ipak, mo gli bi smo utvr di ti na u kri ti ku na sle de i na in: ve za iz me u glo bal nog ka pi ta li zma (eks plo a ta ci je u eko no mi ji) i sa ve za na ci o nal nih dr a va (do mi na ci je u ge o po li ti ci) to li ko je ma kro lo ka da ne mo e ob ja sni ti mi kro lo ku tek stu ru mo i. Ka ko bi smo se pri bli i li ta kvom ob ja nje nju, mo ra mo se pri bli i ti te o ri ja ma ide o lo gi je for mi ra nja su bjek ta ko je mi kro lo ki i e sto ne pra vil no po kre u in te re se ko ji uvr u ju ma kro lo gi je. Ta k ve te o ri je ne mo gu se bi pri u ti ti da pre vi de ka te go ri ju pred sta vlja nja u nje go va dva smi sla. Mo ra ju pri me ti ti ka ko in sce na ci ja sve ta u pred sta vi sce ni pi sa nja, Darstellung-u pri kri va iz bor he ro ja, oin skim za me na ma, ak te ri ma mo i, kao i po tre bu za svi ma nji ma Vertretung. Po mom vi e nju, ra di kal na prak sa tre ba lo bi da se po bri ne za tu dvo stru ku se si ju pred sta va, a ne da po no vo uve de in di vi du al ni su bjekt pu tem sa i ma ju ih kon ce pa ta mo i i e lje. Moj je stav i da je Marks, za dr a va njem te re na kla sne prak se na dru gom ni vou ap strak ci je, za pra vo odr ao (kan tov sku) i he ge lov sku kri ti ku in di vi du al nog su bjek ta kao ak te ra. 22 Taj stav me ne oba ve zu je da za ne ma rim da i sam Marks, po sred no od re u ju i po ro di cu i ma ter nji je zik kao naj ni i ni vo na kom se kul tu ra i kon ven ci ja i ne kao na in na ko ji pri ro da 23 tek stu poststruk tu ra or ga ni zu je pod ri va nje nje sa me, is pro ba va je dan sta ri trik. U kon li sti kog po la ga nja pra va na kri ti ku prak su, i ni se da je lak e to po no vo us po sta vi ti ne go po taj no ob no vi ti su bjek tiv ni esen ci ja li zam. Svo e nje Mark sa na do bro na mer nu, ali za sta re lu li nost naj e e slu i in te re su lan si ra nja no ve te o ri je tu ma e nja. i ni se da je te ma u raz go vo ru iz me u Fu koa i De le za da ne ma pred sta ve, ni ti ozna i te lja (Tre ba li pret po sta vi ti da je ozna i telj ve oda slat? On da ne ma struk tu re zna ko va da po kre e is ku stvo; mo e mo li sto ga sa hra ni ti se mi o ti ku?); te o ri ja sme nju je prak su (i me sa hra nju je pro ble me te o rij ske prak se), a ugnje te ni mo gu po se do va ti zna nje i
Marx, Capital, 1, str. 128. Svesna sam da je odnos izmeu marksizma i neokantizma nabijen politikim tenzijama. Ne vidim kako se moe uspostaviti neprekinuta nit razvoja izmeu Marksovih tekstova i Kantovog etikog momenta. No, ipak mi se ini da Marksovo ispitivanje pojedinca kao delatelja u istoriji treba itati u kontekstu razgradnje individualnog subjekta koje je poelo s Kantovom kritikom Dekarta. 23 Karl Marx, Grundrisse: Foundations of the critique of political economy, prev. Martin Nicolaus, Viking Press: New York, 1973, str. 162-3.
22 21

99

go vo ri ti u vla sti to ime. To po no vo uvo di kon sti tu tiv ni su bjekt na naj ma nje dva ni voa: Su bjekt e lje i mo i kao ne svo dlji va me to do lo ka pret po stav ka; i se bi sli an, ako ne i isto ve tan, su bjekt ugnje te nih. Na da lje, in te lek tu al ci, ko ji ni su nijed ni od ovih S/su bje ka ta, po sta ju tran spa rent ni u toj ta fe ti, jer pro sto iz ve ta va ju o ne pred sta vlje nom su bjek tu i ana li zi ra ju (bez ana li zi ra nja) funk ci o ni sa nje (ne i me no va nog Su bjek ta kao ne u ma nji ve pret po stav ke) mo i i e lje. Do bi je na tran spa rent nost obe le a va me sto in te re sa; odr a va je u stro po ri ca nje: Tu ulo gu ve ta ka, su di je, te uni ver zal nog sve do ka apsolutno odbijam da pri hva tim. Jed no od za du e nja kri ti a ra mo glo bi bi ti da i ta i pi e ka ko se ne bi uzi ma la za ozbilj no ne mo gu nost ta kvog pri stra snog in di vi du a li sti kog od bi ja nja in sti tu ci o nal nih pri vi le gi ja mo i do de lje nih su bjek tu. Od bi ja nje si ste ma zna ko va pre pre u je put ka raz vi je noj te o ri ji ide o lo gi je. I ov de se u je oso be ni ton po ri ca nja. Na ide ju a ka-Ala na Mi le ra da je i sa ma in sti tu ci ja dis kur ziv na, Fu ko od go va ra: Da, ako vam se to do pa da, ali za mo ju za mi sao apa ra ta ni je na ro i to va no da mo e te re i da je ovo dis kur ziv no, a ono ni je (...) bu du i da moj pro blem ni je lin gvi sti ke pri ro de (PK, str. 198). Za to maj stor ana li ze dis kur sa br ka je zik i dis kurs? Ov de je ve o ma zna aj na Sa i do va kri ti ka mo i kod Fu koa kao ob u zi ma ju e i zbu nju ju e ka te go ri je ko ja mu omo gu a va da po ni ti ulo gu kla se, ulo gu eko no mi je, ulo gu po bu ne i ustan ka.24 Sa i do voj ana li zi do da jem po jam po taj nog su bjek ta mo i i e lje obe le e nog tran spa rent no u in te lek tu al ca. Za ni mlji vo je da Pol Bo ve kri ti ku je Sa i da zbog na gla a va nja zna a ja in te lek tu al ca, dok je Fu ko ov pro je kt su tin ski iza zov za vo de u ulo gu he ge mo ni sti kih i opo zi ci o nih in te lek tu a la ca.25 Uka za la sam na var lji vost tog iza zo va upra vo sto ga to za ne ma ru je ono to Said na gla a va in sti tu ci o nal nu od go vor nost kri ti a ra. Taj S/su bjekt, neo bi no utkan u tran spa rent nost i no vi ma po ri ca nja, pri pa da iz ra blji va e voj stra ni me u na rod ne po de le ra da. Sa vre me ni fran cu ski in te lek tu al ci ne mo gu za mi sli ti Mo i e lju ko je bi is pu nja va le ne i me no va ni su bjekt Dru gog Evro pe. Ni je u pi ta nju sa mo to to su svi tek sto vi ko je i ta ju, kri ti ki ili ne, za ro blje ni u ras pra vi o stva ra nju tog Dru gog, i po dr a va ju ili kri ti ku ju gra e nje Su bjek ta kao Evro pe. Ra di se i o to me da je, u gra e nju tog Evro pi nog Dru gog, mno go tru da ulo e no da se iz bri u svi tek stu al ni sa stoj ci za ko je bi se ta kav su bjekt mo gao emo tiv no ve za ti, i ji bi iti ne rar mo gao za po se sti (op sed nu ti?) ne sa mo pu tem ide o lo ke i na u ne pro duk ci je, ne go i uvo e njem za ko na. Ko li ko god da se eko nom ska ana li za i ni re duk cij skom, fran cu ski in te lek tu al ci na svo ju te tu za bo ra vlja ju da je i tav taj pre vi e od lu an po du hvat bio u in te re su jed ne di na mi ne eko nom ske si tu ac i je ko ja je zah te va la da se in te re si, mo ti vi (e lje) i mo (zna nja) ne mi lo srd no iz me ste. Po zi va nje na to iz me ta nje kao ra di kal no ot kri e ko je bi nas na ve lo da od re di mo ono eko nom sko (eko nom ske uslo ve po sto ja nja ko ji opi sno raz dva ja ju kla se) kao deo za sta re le ana li ti ke ma i ne ri je mo glo bi zna i ti na sta vak po sla tog iz me ta nja i ne smo tre nu po mo u osi gu ra va nju no ve rav no te e he ge mo ni sti kih od no sa.26 Ubr zo u se vra ti ti na tu tvrd nju. Upr kos mo gu no sti da je in te lek tu a lac sa u e snik u ne pre sta nom gra e nju Dru gog kao sen ke Ja stva, mo gu a po li ti ka prak sa za in te lek tu al ca bi la bi da se ono eko nom sko pod
Edward W. Said, The World, The Text, The Critic, Harvard University Press: Cambridge, MA, 1983, str. 243. 25 Paul Bove, Intellectuals at war: Michel Foucault and the analysis of power, Sub-Stance, 36/37, 1983, str. 44. 26 Carby et al., op. cit., str. 34.
24

100

vrg ne bri sa nju, da se eko nom ski fak tor po sma tra ono li ko ne svo di vo ko li ko po no vo is pi su je dru tve ni tekst, ak i dok ga bri u, ko li ko god ne sa vr e no, dok tvr di da je ko na na de ter mi nan ta ili tran scen den tal ni ozna e ni.27 II Naj ja sni ji do stu pan pri mer ta kvog epi ste mo lo kog na si lja je ste iz da lji ne vo e ni, ras pro stra nje ni i ra zno rod ni pro je kt gra e nja ko lo ni jal nog su bjek ta kao Dru gog. Taj pro je kt je i asi me tri no bri sa nje tra ga tog Dru gog u nje go voj ne si gur noj Su bjekt-iv no sti. Do bro je po zna to da Fu ko sme ta epi ste mo lo ko na si lje, kom ple tan re mont epi ste me, u re de fi ni sa nje zdra vog ra zu ma s kra ja evrop skog osam na e stog ve ka.28 No, ta ako je ba to po nov no de fi ni sa nje bi lo deo pri po ve sti isto ri je u Evro pi i ko lo ni ja ma? ta ako su ta dva pro jek ta epi ste mo lo kog re mon ta funk ci o ni sa la kao iz me te ni i ne pre po zna ti de lo vi ogrom nog dvo stru kog mo to ra? Mo da je to sa mo da bi se tra i lo da se pod tekst pa limp sest ne pri po ve sti im pe ri ja li zma pre po zna kao pot i nje no zna nje, i tav set zna nja ko ja su dis k va li fi ko va na kao ne do ra sla za dat ku ili ne do volj no raz ra e na: na iv na zna nja, sme te na u dnu hi je rar hi je, is pod po treb nog ni voa spo zna je ili na u no sti (PK, str. 82). Cilj to ga ni je da se opi e ka ko je stvar no bi lo ni ti da se pri vi le gu je pri po vest isto ri je kao im pe ri ja li zma kao naj bo lje ver zi je isto ri je.29 Cilj je da se po nu di pri kaz na i na na ko ji se ob ja nje nje i pri po vest stvar no sti us po sta vlja ju kao nor ma tiv ni. Da bi smo raz ra di li tu ide ju, raz mo tri mo na krat ko te me lje bri tan ske ko di fi ka ci je hin du i sti kog za ko na. Pr vo, ne ko li ko na po me na: u Sje di nje nim Dr a va ma, po sve e nost Tre em sve tu ko ja tre nut no pre o vla da va u dru tve nim na u ka ma e sto je otvo re no et ni ka. Ro e na sam u In di ji i ta mo sam ste kla osnov no, sred nje i uni ver zi tet sko obra zo va nje, uklju u ju i i dve go di ne ra da na post di plom skim stu di ja ma. Moj in dij ski pri mer sto ga bi se mo gao tu ma i ti kao no stal gi no is tra i va nje iz gu blje nih ko re na mog iden ti te ta. Ipak, upr kos to me to znam da se ne mo e tek ta ko ui u gu ti ke mo ti va ci ja, tvr dim da je mo ja osnov na na me ra da uka em na po zi ti vi sti ko-ide a li sti ku ra zno vr snost ta k ve no stal gi je. Pri be ga vam in dij skoj gra i jer me je, u od su stvu na pred ne di sci pli nar ne obu ke, slu aj ro e nja i obra zo va nja opre mio oseajem za isto rij sko plat no, po zna va njem ne kih ov de re le vant nih je zi ka, ko ri snih ala ta za bricoleur, po seb no kad su na o ru a ni mark si sti kim skep ti ci zmom pre ma kon kret nom is ku stvu kao vr hov nom su di ji, te kri ti kom na u nih di sci pli na. No, in dij ski slu aj se ne
Ovo vienje detaljnije je razraeno u Spivak, Scattered speculations. Ni ovaj put Anti-Edip nije zanemarivao ekonomski tekst, mada je obrada moda previe alegorijska. S tim u vezi, prelazak sa izo- na rizo- analizu u Mille plateaux, Seuil: Paris, 1980, nije bio od koristi. 28 Vidi Michel Foucault, Madness and Civilization: A history of insanity in the age of reason, prev. Ric hard Howard, Pantheon Books: New York, 1965, str. 251, 262, 269. 29 Iako smatram da je Fredric Jameson, Political Unconscious: Narrative as a socially symbolic act, Cornell University Press: New York, 1981, izuzetno vaan kritiki tekst, ili moda ba zato to tako mislim, elim da se napravi razlika izmeu moje namere ovde i pronalaenja ostataka povlatene pripo vesti: Otkrivanje tragova te neprekinute pripovesti, izvlaenje na povrinu teksta potisnute i zako pane stvarnosti ove fundamentalne istorije jeste zadatak i obaveza doktrine politikog nesvesnog (str. 20).
27

101

mo e uze ti za pred stav ni ka svih ze ma lja, na ci ja, kul tu ra i to me sli no, na ko je bi smo se mo gli po zva ti kao na Dru go evrop skog Ja stva. Evo, on da, she mat skog sa et ka epi ste mo lo kog na si lja ko di fi ka ci je hin du i sti kog za ko na. Uko li ko raz ja nja va po jam epi ste mo lo kog na si lja, mo ja kraj nja ras pra va o r tvo va nju udo vi ca mo e do bi ti na zna a ju. Kra jem osam na e stog ve ka, hin du i sti ki za kon, uto li ko uko li ko se mo e opi sa ti kao ce lo vit si stem, funk ci o ni sao je u vi du e ti ri tek sta ko ja su in sce ni ra la e tvo ro stru ku epi ste mu, a nju je de fi ni sa la su bjek to va upo tre ba se a nja: sruti (u ve no), smriti (za pam e no), sastra (na u e no od dru gog), vyavahara (iz vr e no u raz me ni). Po re klo onog to se u lo i za pam ti lo ni je nu no ne pre kid no ili isto vet no. Sva ko po zi va nje na sruti teh ni ki je po na vlja lo (ili po no vo po kre ta lo) do ga aj iz vor nog i na u ve nja ili ot kri a. Dru ga dva tek sta na u e no i iz vr e no sma tra na su di ja lek to lo ki ne pre kid nim. Prav ni te o re ti a ri te oni ko ji prak ti ku ju pra vo ni u jed nom da tom slu a ju ni su bi li si gur ni da li ta struk tu ra opi su je skup za ko na ili e ti ri na i na raz re a va nja raz mi ri ca. Oza ko nje nje iz nu tra ne u jed na e ne i na oba kra ja otvo re ne po li morf ne struk tu re iz vr a va nja za ko na, kroz bi nar nu vi zu ru, pred sta vlja pri po vest ko di fi ka ci je ko ju nu dim kao pri mer epi ste mo lo kog na si lja. Pri po vest sta bi li za ci je i ko di fi ka ci je hin du i sti kog za ko na ma nje je po zna ta od pri e o in dij skom obra zo va nju, pa bi bi lo do bro po i oda tle.30 Raz mo tri te e sto na vo e ne plan ske re e ni ce iz Ma ko li je ve ozlo gla e ne Slu be ne be le ke o in dij skom obra zo va nju (1835): U ovom tre nut ku mo ra mo da ti sve od se be da ofor mi mo kla su po sred ni ka iz me u nas i mi li o na ko ji ma vla da mo; kla su po je di na ca ko ji su In dij ci po kr vi i bo ji ko e, ali En gle zi po uku su, sta vo vi ma, mo ra lu i in te lek tu. Toj kla si mo e mo pre pu sti ti ople me nji va nje na rod nih di ja le ka ta ze mlje, obo ga i va nje tih di ja le ka ta na u nim ter mi ni ma po zajm lje nim iz za pad ne no men kla tu re, ka ko bi ih po ste pe no ui ni li po dob nim sred stvi ma pre no e nja zna nja ne iz mer nim ma sa ma sta nov ni tva.31 Obra zo va nje ko lo ni jal nih po da ni ka na do pu nja va nji ho vo kon sti tu i sa nje u za ko nu. Kao po sle di ca us po sta vlja nja jed ne ver zi je bri tan skog si ste ma do lo je do ne spret nog raz dva ja nja for mi ra nja di sci pli na na San skrit skim stu di ja ma od iz vor ne, sa da al ter na tiv ne, tra di ci je san skrit ske vi so ke kul tu re. U okvi ru ove pr ve, kul tur na ob ja nje nja ko ja su osmi lja va li auto ri ta tiv ni ue nja ci do sti za la su epi ste mo lo ko na si lje za kon skog pro jek ta. U taj kon tekst sme tam osni va nje Azi jat skog dru tva Ben ga la 1784. i In dij skog in sti tu ta na Oks for du 1883, kao i ana li ti ki i tak so nom ski rad ue nja ka po put Ar tu ra Mak do ne la i Ar tu ra Be ri dej la Ki ta, ko lo ni jal nih uprav ni ka i po kre ta a pro u a va nja san skri ta. Iz nji ho vih po u zda nih uti li ta ri sti ko-he ge mo ni sti kih pla no va za stu den te i iz u a va o ce san skri ta ni je mo gu e do ku i ti ni agre siv no po ti ski va nje san skri ta u op tim obra zov nim okvi ri ma ni sve ve u fe u da li za ci ju per for ma tiv ne upo tre be san skri ta u sva ko dnev nom i vo tu bra man ske he ge mo ni je u In di ji.32 Po ste pe no se utvr di la ver zi ja isto ri je po ko joj su na me re
Od mnogih dostupnih knjiga, navodim Bruse Tiebout McCully, English Education and the Origins of Indian Nationalism, Columbia University Press: New York, 1940. 31 Thomas Babington Macaulay, Speeches by Lord Macaulay: With his minute on Indian education, ur. G. M. Young, Oxford University Press, AMS Edition: Oxford, 1979, str. 359. 32 Keith, jedan od sastavljaa Vedic Index, autor Sanskrit Drama in Its Origin, Development, Theory, and Practice, i struni urednik Krsnayajurveda za Harvard University Press, takoe je bio urednik etiri
30

102

bra ma na iste kao i na me re Bri ta na ca to su iz vr a va li ko di fi ka ci ju (i me bra man ske obez be u ju oprav da nje za bri tan ske): Ka ko bi hin du i sti ko dru tvo osta lo ne tak nu to, na sled ni ci [i zvor nih bra ma na] sve su mo ra li sve sti na pi sa nje te ih ui ni ti sve kru im. Upra vo je to ou va lo hin du i sti ko dru tvo upr kos ni zu po li ti kih ne mi ra i stra nih upa da.33 To je za klju ak iz 1925. Ma ha ma ho ma dja je Ha ra pra sa da a stri ja, ue nog in dij skog san skri ti ste, bri ljant nog pred stav ni ka uro e ni ke eli te u okvi ru ko lo ni jal ne pro duk ci je, ko ga su za mo li li da na pi e ne ko li ko po gla vlja Isto ri je Ben ga la ko ju je za mi slio li ni se kre tar glav nog gu ver 34 ko bi se uka za lo na ne us kla e nost u od no su iz me u auto ri te ta i ne ra Ben ga la 1916. Ka ob ja nje nja (u za vi sno sti od ra se-kla se auto ri te ta), upo re di te ovu opa sku en gle skog in te lek tu al ca Edvar da Tomp so na iz 1928: Hin du iz am je bio ona kav ka k vim se i i nio (...) Bi la je to vi a, po bed ni ka ci vi li za ci ja, i pod Ak ba rom i pod En gle zi ma.35 Do daj te i ovo, iz pi sma jed nog en gle skog voj ni ka-ue nja ka iz de ve de se tih go di na de vet na e stog ve ka: Iz u a va nje san skri ta, je zi ka bo go va, pru i lo mi je ve li ko za do volj stvo to kom po sled njih dva de set i pet go di na i vo ta u In di ji ali, dra go mi je to mo gu da ka em, ni je me na ve lo, kao neke, da se od rek nem sna ne ve re u vla sti tu ve li an stve nu re li gi ju.36 Ti auto ri te ti su me u najboljim iz vo ri ma ko ji bi la i kog fran cu skog in te lek tu al ca uve li u ci vi li za ci ju Dru gog.37 Ne upu u jem, pak, na in te lek tu al ce i ue nja ke post ko lo ni jal ne pro duk ci je, kao to je a stri, ka da ka em da je Dru go kao Su bjekt ne do stup no Fu kou i De le zu. Mi slim na op tu la i ku, ne a ka dem sku po pu la ci ju i rom kla snog spek tra, na ko ji ma epi ste ma iz vr a va svo ju ti hu pro gram sku funk ci ju. Ako se za ne ma ri ma pa iz ra blji va nja, u ko ji seg ment ugnje ta va nja bi oni sme sti li tu a ro li ku dru i nu? Pre i mo sa da na raz ma tra nje mar gi na (jed na ko bi se mo glo re i ti hog, uti a nog cen tra) kru ga ko ji obe le a va epi ste mo lo ko na si lje, mu kar ce i e ne me u ne pi sme nim se lja ci ma, ple me na, naj ni e slo je ve ur ba nog sub pro le ta ri ja ta. Po Fu kou i De le zu (u Pr vom sve tu, u okvi ru stan dar di za ci je i slu be ne kon tro le so ci ja li zo va nog ka pi ta la, iako se i ni da oni to ne pre po zna ju) ugnje te ni, ako im se pru i an sa (ov de se ne mo e pre ne breg nu ti pro blem pred sta vlja nja), a na pu tu ka so li dar no sti pu tem sa ve zni ke po li ti ke (ov de dej stvu je je dan
toma Selected Speeches and Documents of British Colonial Policy (1763 to 1937), zatim International Affairs (1918 to 1937), kao i British Dominions (1918 to 1931). Napisao je studije o suverenitetu britanskih do miniona i o teoriji smenjivanja drava, sa posebnim osvrtom na engleski i kolonijalni zakon. 33 Mahamahopadhyaya Haraprasad Shastri, A Descriptive Catalogue of Sanskrit Manuscripts in the Government Collection under the Care of the Asiatic Society of Bengal, Society of Bengal: Calcutta, 1925, knj. 3, str. viii. 34 Dinesachandra Sena, Brhat Banga, Calcutta University Press: Calcutta, 1925, knj. 1, str. 6. 35 Edward Thompson, Suttee: A historical and philosophical enquiry into the Hindu rite of widow burning, George Allen & Unwin: London, 1928, str. 130, 47. 36 Holografsko pismo (od D. A. Dejkoba neimenovanom primaocu) zalepljeno za unutranju kori cu primerka knjige iz biblioteke Sterling Memorial Library (Yale University) iji je urednik pukovnik G. A. Jacob (ur.) Mahanarayana-Upanishad of the Atharva-Veda with the Dipika of Narayana, The Go vernment Central Books Department: Bombay, 1888, moj kurziv. Mrani prikaz opasnosti ovog uenja navoenjem anonimnih zastranjenja pojaava asimetriju. 37 Ovo pitanje sam podrobnije razmotrila upuujui na Julia Kristeva About Chinese Women, prev. Anita Barrows, Marion Boyars: London, 1977, u French feminism in an international frame, Yale French Studies, 62, 1981.

103

vid mark si sti ke te ma ti ke), mogu govoriti i spoznati svoje uslove. Sa da se mo ra mo su o i ti sa sle de im pi ta njem: s dru ge stra ne me u na rod ne po de le ra da u od no su na so ci ja li zo va ni ka pi tal, unu tar i iz van kru ga epi ste mo lo kog na si lja im pe ri ja li sti kog za ko na i obra zo va nja kao do pu ne jed nog ra ni jeg eko nom skog tek sta, mogu li podreeni da govore? De lo An to ni ja Gram i ja o pod re e nim kla sa ma pro i ru je ar gu ment o kla snom po lo a ju/kla snoj sve sti iz dvo jen u Osamnaestom brimeru. Mo da sto ga to Gram i kri ti ku je pret hod ni ki po lo aj le nji ni sti kog in te lek tu al ca, oku pi ra ga ulo ga tog in te lek tu al ca u kul tur nom i po li ti kom pre me ta nju pod re e nih u he ge mo ni ju. To se pre me ta nje mo ra pri nu di ti da od re di stva ra nje isto ri je kao pri po ve sti (o isti ni). U tek sto vi ma po put Ju nja kog pi ta nja Gram i raz ma tra kret nje isto rij sko-po li ti ke eko no mi je u Ita li ji u okvi ru ne e ga to se mo e sma tra ti ale go ri jom i ta nja ko ja je pre u ze ta iz me u na rod ne po de le ra da ili 38 znog raz vo ja pod re e nog iz me ta se ka da nje go je sli ko vi to pre do a va. Pa ipak, opis fa vom kul tur nom ma kro lo gi jom upra vlja, s ko je god uda lje no sti, epi ste mo lo ko me a nje u za kon ske i di sci pli nar ne de fi ni ci je ko je pra te im pe ri ja li sti ki pro je kt. Ka da pred kraj ovog ese ja pre em na pi ta nje e ne kao pod re e nog, su ge ri sa u da se upor no is klju u je mo gu nost sa mog ko lek ti vi te ta pu tem ma ni pu la ci je en skog de lo va nja. Pr vom de lu mog pred lo ga da fa zni raz voj pod re e nog uslo nja va im pe ri ja li sti ki pro jekt su prot sta vlja se sku pi na in te lek tu a la ca ko ji bi se mo gli na zva ti gru pom za Su bal ter ne stu di je.39 Oni moraju upi ta ti: Mo gu li pod re e ni da go vo re? Evo nas u okvi ru Fu ko o ve vla sti te di sci pli ne isto ri je i me u lju di ma ko ji pri zna ju nje gov uti caj. Nji hov je pro jekt da po no vo osmi sle in dij sku ko lo ni jal nu isto ri o gra fi ju iz per spek ti ve ne po ve za nog ni za se o skih po bu na to kom ko lo ni jal ne oku pa ci je. To je, uisti nu, pro blem do zvo le da se pri po ve da o ko me ras pra vlja Said.40 Ka ko Ra na dit Gu ha tvr di,
U isto ri o gra fi ji in dij skog na ci o na li zma du go je pre o vla da vao eli ti zam ko lo ni ja li sti ki eli ti zam i bur o a sko-na ci o na li sti ki eli ti zam (...) ko ji de le pred ra su du da su stva ra nje in dij ske na ci je i raz voj sve sti na ci o na li zma ko ja po tvr u je taj pro ces is klju i vo ili ma hom elit na do stig nu a. U ko lo ni ja li sti kim i no vo ko lo ni ja li sti kim isto ri o gra fi ja ma ta se do stig nu a pri pi su ju bri tan skim ko lo ni jal nim vla da ri ma, uprav ni ci ma, po li ti ka ma, in sti tu ci ja ma i kul tu ri; u na ci o na li sti kim i no vo na ci o na li sti kim tek sto vi ma in dij skim elit nim li no sti ma, in sti tu ci 41 ja ma, ak tiv no sti ma i ide ja ma.

38

Antonio Gramsci, Some aspects of the Southern question, Selections from Political Writing: 19211926, prev. Quintin Hoare, International Publishers: New York, 1978. Termin alegorija itanja kori stim u smislu koji je razvio Paul de Man, Allegories of Reading: Figural language in Rousseau, Nietzsche, Rilke, and Proust, Yale University Press: New Haven, CT, 1979. 39 Oni su objavili: Ranajit Guha (ur.), Subaltern Studies I: Writing on South Asian history and society, Oxford University Press: New Delhi, 1982. Ranajit Guha (ur.) Subaltern Studies II: Writings on South Asian History and Society, Oxford University Press: New Delhi, 1983; i Ranajit Guha, Elementary Aspects of Peasant Insurgency in Colonial India, Oxford University Press: New Delhi, 1983. 40 Edward W. Said, Permission to narrate, London Review of Books, 16. februar 1984. 41 Guha, Studies, I, str. 1.

104

Od re e ne vr ste in dij ske eli te u naj bo ljem slu a ju je su do ma i do u ni ci za in te lek tu al ce Pr vog sve ta za in te re so va ne za glas Dru gog. Mo ra se, ipak, in si sti ra ti da je ko lo ni zo va ni pod re e ni subjekt ne po vrat no ra zno ro dan. Uro e ni koj eli ti mo e mo su prot sta vi ti ono to Gu ha na zi va politikom na ro da, i iz van (To je bi la autonomna oblast bu du i da ne vo di po re klo od elit ne po li ti ke ni ti nje no po sto ja nje za vi si od ove dru ge) i unu tar (na sta vi la je da funk ci o ni e s en tu zi ja zmom upr kos [ko lo ni ja li zmu], pri la go a va ju i se uslo vi ma ko ji su pre o vla da va li za vre me Ra da i u mno gim aspek ti ma raz vi ja ju i sa svim no ve prav ce for me i sa dr a ja) kru ga ko lo ni jal ne 42 gu u pot pu no sti da pri hva tim to in si sti ra nje na od lu nom en tu zi ja pro duk ci je. Ne mo zmu i pot pu noj auto no mi ji jer prak ti ne isto ri o graf ske po tre be ne bi do pu sti le da ta k vo pri hva ta nje pri vi le gu je pod re e nu svest. Na su prot mo gu oj op tu bi da mu je pri stup esen ci ja li sti ki, Gu ha iz na la zi de fi ni ci ju na ro da (pro sto ra te su ti ne) ko ji mo e bi ti sa mo iden ti tet u ra zli ci. On pred la e jed nu di na mi ku mre u po de la ko ja uop te no opi su je ko lo ni jal nu dru tve nu pro duk ci ju. I sa ma tre a gru pa, tam pon-gru pa, ka ko se is po sta vi lo, iz me u na ro da i ve li kih ma kro struk tur nih do mi nant nih gru pa, od re u je se kao me sto me u pro sto ra, ono to je De ri da opi sao kao antre:43 1. Do mi nant ne stra ne gru pe. eli ta 2. Do mi nant ne uro e ni ke gru pe na ni vou ce le In di je. 3. Do mi nant ne uro e ni ke gru pe na re gi o nal nom i lo kal nom ni vou. 4. Poj mo vi na rod i pod re e ne kla se upo tre blja va ju se kao si no ni mi u ovoj be le ci. Dru tve ne gru pe i ele men ti uklju e ni u ovu ka te go ri ju pred sta vlja ju demografsku razliku izmeu celokupne indijske populacije i svih onih koje smo opisali kao elitu. Raz mo tri te dru gu stav ku ovog spi ska antre si tu a ci o ne neo d re di vo sti ko ji ovi oba zri vi isto ri a ri pret po sta vlja ju dok se bo re s pi ta njem Mo gu li pod re e ni da go vo re? Kada se posmatra kao celina i apstraktno, ova (...) ka te go ri ja (...) raznorodnog je sa sta va i, za hva lju ju i ne jed na kom ka rak te ru u re gi o nal nom i dru tve nom raz vo ju, razlikovala se od oblasti do oblasti. Ista kla sa ili ele ment ko ji su do mi ni ra li u jed noj obla sti (...) mo gli su bi ti me u oni ma nad ko ji ma se do mi ni ra lo u dru goj. To je mo glo stvo ri ti, i stvo ri lo je, mno ge ne ja sno e i pro tiv re no sti u sta vo vi ma i sa ve zi ma, na ro i to me u ni im slo je vi ma ru ral ne vla ste le, osi ro ma e nih po sed ni ka, bo ga tih se lja ka i se lja ka gor nje sred nje kla se ko ji su svi, u idealnoj varijanti, pri pa da li ka te go ri ji na rod ili pod re e ne kla se.44 Za da tak is tra i va nja ko ji se ov de pro jek tu je je ste da se is tra i, iden ti fi ku je i iz me ri oso bena pri ro da i ste pen odstupanja ele me na ta [ko ji i ne tre u stav ku] od ide a la te da se ono isto rij ski sme sti. Is tra i ti, iden ti fi ko va ti i iz me ri ti oso be no: ma lo ko ji pro gram bi bio vi e esen ci ja li sti ki i tak so nom ski. No, po sre di je je dan za ni mljiv me to do lo ki im pe ra tiv. Tvr di la sam da, u raz go vo ru iz me u Fu koa i De le za, post pred sta vlja ki re nik pri kri va jed nu esen ci ja li sti ku agen du. U su bal ter nim stu di ja ma, zbog na sil no sti im pe ri ja li sti kog epi ste mo lo
Ibid, str. 4. Jacques Derrida, The double session, u Dissemination, prev. Barbara Johnson, University of Chi cago Press: Chicago, 1981. 44 Guha, Studies, I, str. 8 (svi kurzivi, osim prve grupe, pripadaju autoru).
43 42

105

kog, dru tve nog i di sci pli nar nog za pi sa, pro jekt ko ji se raz u me u esen ci ja li sti kim okvi ri ma mo ra tr go va ti ra di kal nom tek stu al nom prak som raz li ka. Pred met is tra i va nja gru pe, u slu a ju ne ak ni na ro da kao ta kvog ne go ko le blji ve tam pon-zo ne re gi o nal ne eli te-pod re e nih je ste odstupanje od ideala na rod ili pod re e ni ko ji se i sam od re u je kao raz li ka u od no su na eli tu. Is tra i va nje je usme re no ka ovoj struk tu ri, to je sa svim dru ga i ja ne vo lja od sa mo u tvr e ne tran spa rent no sti ra di kal nih in te lek tu a la ca Pr vog sve ta. Ko ja tak so no mi ja mo e po pra vi ti ta kav pro stor? Bez ob zi ra da li oni sa mi to vi de Gu ha za pra vo svo je od re e nje na ro da po sma tra u okvi ru di ja lek ti ke go spo dar-rob nji hov tekst iz ra a va te ak za da tak po nov nog is pi si va nja vla sti tih uslo va ne mo gu no sti kao uslo va svo je mo gu no sti. Na regionalnom i lokalnom nivou [do mi nant ne uro e ni ke gru pe] (...) uko li ko su pri pa da le dru tve nom slo ju ni em od ni voa do mi nant nih gru pa u ce loj In di ji i da lje su delovale u interesu ovih drugih, a ne u skladu s interesima koji su istinski odgovarali njihovom drutve nom biu. Ka da ovi auto ri go vo re, na svom esen ci ja li zu ju em je zi ku, o ja zu iz me u in te re sa i de lo va nja u sred njoj gru pi, za klju ci su im bli i Mark su ne go sa mo sve snoj na iv no sti De le zo ve iz ja ve na tu te mu. Gu ha, po put Mark sa, go vo ri o in te re si ma u kon tek stu dru tve nog, a ne li bid nog bi a. Sli ke Ime na Oca u Osamnaestom brimeru mo gu po mo i u na gla a va nju i nje ni ce da je, na ni vou kla snog ili grup nog de lo va nja, istin ska ve za s vla sti tim bi em jed na ko ve ta ka ili dru tve na kao i pa tro nim ska. To li ko o sred njoj gru pi ozna e noj pod tre om stav kom. Za istin sku pod re e nu gru pu, i ji je iden ti tet nje na raz li ka, ne po sto ji pod re e ni su bjekt ko ji se ne mo e pred sta vi ti, a mo e go vo ri ti i po se do va ti zna nje u vla sti to ime; in te lek tu al e vo re e nje ni je da se uz dr i od pred sta vlja nja. Pro blem je u to me to se ni je pra tio iti ne rar su bjek ta ta ko da po nu di pred met za vo e nja in te lek tu al cu ko ji pred sta vlja. Na po ma lo za sta re lom je zi ku in dij ske gru pe pi ta nje po sta je: Ka ko mo e mo do pre ti do sve sti na ro da, u tre nut ku kad is tra u je mo nji ho vu po li ti ku? Ka k vim gla som-sve u pod re e ni mo gu da go vo re? Na po slet ku, nji hov pro jekt je da pre i na e raz voj sve sti in dij ske na ci je. Pla ni ra na ne po ve za nost im pe ri ja li zma stro go raz dva ja taj pro jekt, ko li ko god da je sta ro mod nog iz ra za, od iz no e nja na vi de lo me di cin skih i pra vo sud nih me ha ni za ma oko pri e [Pje ra Ri vi je ra]. Fu ko je u pra vu kad su ge ri e da iz no e nje ne vi e nog na vi de lo mo e ozna i ti i pro me nu ni voa, obra a nje jed nom ni vou pred me ta ko ji do ta da ni je bio va an za isto ri ju te i ja se ma ka kva mo ral na, estet ska i isto rij ska vred nost ni je pre po zna la. Ne vo lje stal no uzro ku je skliz od iz no e nja me ha ni za ma na vi de lo do da va nja gla sa po je din cu, a oba iz be ga va ju bi lo ka k vu ana li zu [su bjek ta], psi ho lo ku, psi ho a na li ti ku ili lin gvi sti ku (PK, str. 49-50). Kri ti ka Gu hi ne po tra ge za pod re e nom sve u, i ji je autor za pad no ben gal ski mark si sta Adit K. a u du ri, mo e se po sma tra ti kao je dan mo me nt pro ce sa pro iz vod nje ko ji uklju u je pod re e nog. i ni mi se da je, u prin ci pu, pro nic ljiv a u du ri jev stav da marksi sti ko vi e nje pre o bra a ja sve sti pod ra zu me va poznavanje dru tve nih od no sa. No, na sle e po zi ti vi sti ke ide o lo gi je ko ja je pri svo ji la or to dok sni mark si zam oba ve zu je ga da do da sle de u kla u zu lu: Ovim se ne e li uma nji ti zna aj raz u me va nja sve sti se lja ka ili rad ni ka u njenom izvornom obliku. To obo ga u je na e po zna va nje se lja ka i rad ni ka i mo da ra sve t lja va na in na ko ji od re e ni mo dus po pri ma raz li i te ob li ke u raz li i tim re gi o ni ma, to se u klasinom marksizmu smatra problemom drugorazrednog znaaja.45
45

Ajit K. Chaudhury, New wave social science, Frontier, 16-24, 28. januar, 1984, str. 10 (moj kurziv).

106

Ta va ri jan ta in ter na ci o na li sti kog mark si zma, ko ji ve ru je u iz vor ni, na dok na div ob lik sve sti sa mo da bi ga od ba cio, blo ki ra ju i ta ko ono to kod Mark sa osta ju tre nu ci pro duk tiv ne po me te no sti, mo e isto vre me no bi ti pred met Fu ko o vog i De le zo vog od ba ci va nja Mark si zma i iz vor kri ti ke mo ti va ci je gru pe za Su bal ter ne stu di je. Sva tri su uje di nje na u pret po stav ci da postoji iz vor ni ob lik sve sti. Na fran cu skoj sce ni do la zi do me a nja ozna i te lja: ne sve sno ili ugnje te ni su bjekt po taj no do la zi na me sto iz vor nog ob li ka sve sti. U or to dok snom in ter na ci o na li sti kom in te lek tu al nom mark si zmu, u Pr vom ili Tre em sve tu, iz vor ni ob lik sve sti, od ba en kao dru go ra zred ni pro blem, osta je ide a li sti ki te melj zbog kojeg je taj vid mark si zma e sto na gla su kao ra si sti ki ili sek si sti ki. U gru pi za Su bal ter ne stu di je on tre ba da se raz vi je u skla du s ne pri zna tim uslo vi ma vla sti tog iz ra a va nja. Za ta k vo iz ra a va nje opet bi od ve li ke ko ri sti mo gla bi ti raz ra e na te o ri ja ide o lo gi je. U kri ti ci po put a u du ri je ve, po ve zi va nje sve sti i zna nja iz o sta vlja klju ni sre di nji ter min ide o lo ke pro duk ci je: Po Le nji nu, svest se po ve zu je sa poznavanjem me u sob nih od no sa raz li i tih kla sa i gru pa; tj. po zna va njem gra e ko ja i ni dru tvo. (...) Te de fi ni ci je po pri ma ju zna e nje sa mo u okvi ru pro ble ma ti nog u okvi ru ko na nog pred me ta zna nja razumevanje pro me ne u isto ri ji ili, pre ci zni je, pro me ne od jed nog mo du sa do dru gog, odravajui pitanje osobenosti odreenog modusa van fokusa.46 Pjer Ma e ri nu di sle de u for mu lu za tu ma e nje ide o lo gi je: U de lu je va no ono to de lo ne is ka zu je. To ni je isto kao ne pro mi lje ni po jam ono ga to od bi ja da is ka e, iako bi to sa mo po se bi bi lo za ni mlji vo: na to me bi se mo gao iz gra di ti me tod i ji bi za da tak bio merenje tiina, pre po zna tih ili ne pre po zna tih. Ono to de lo ne moe da is ka e, me u tim, va no je jer tu do la zi do raz ra de is ka za, u vi du ne ka kvog pu ta u ti i nu.47 Ma e ri je ve ide je mo gle bi se raz vi ja ti u prav ci ma ko je on ve ro vat no ne bi sle dio. ak i ka da to bo e pi e o li te rar no sti knji ev no sti evrop ske pro ve ni jen ci je, on ar ti ku li e me tod pri men ljiv na dru tve ni tekst im pe ri ja li zma, po ma lo pro tiv pri ro de vla sti te tvrd nje. Iako je po jam ono to od bi ja da is ka e mo da ne pro mi ljen za jed no knji ev no de lo, mo e se uoi ti ne to na lik ko lek tiv nom ide o lo kom odbijanju kod ko di fi ku ju e za kon ske prak se im pe ri ja li zma. To bi otvo ri lo po lje za po li ti ko-eko nom sko i mul ti di sci pli nar no ide o lo ko po nov no ucr ta va nje te re na. Po to je ovo evro cen tri no ma pi ra nje sve ta na dru gom ni vou ap strak ci je, kon cept od bi ja nja ov de po sta je uver ljiv. Ar hiv ski, isto ri o graf ski, di sci pli nar no-kri ti ki i, ne iz be no, in ter ven ci o ni sti ki rad o ko jem se tu ra di za pra vo je za da tak me re nja ti i na. To mo e bi ti opis is tra i va nja, iden ti fi ko va nja i me re nja (...) odstupanja od ide a la ko ji je ne svo di vo di fe ren ci ja lan. Ka da stig ne mo do pro prat nog pi ta nja sve sti pod re e nih, po sta je zna aj na ide ja o ono me to de lo ne moe da is ka e. U se mi o za ma dru tve nog tek sta, raz ra de po bu ne sto je na me stu is ka za. Po i lja lac se ljak ozna en je sa mo kao po ka zi va jed ne ne na dok na di ve sve sti. to se ti e pri ma o ca, mo ra mo upi ta ti ko je stvar ni pri ma lac po bu ne? Isto ri ar, ko ji po bu nu pre tva ra u tekst za zna nje, sa mo je je dan od pri ma la ca ma kog ko lek tiv no za mi lje nog dru tve nog i na. Bez mo gu no sti no stal gi je za iz gu blje nim po re klom, isto ri ar mo ra za to mi ti (ko li ko god je to mo gu e) bu ku sop stve ne sve sti (ili efek ta-sve sti, ko jim
46 47

Ibid. Pierre Macherey, A Theory of Literary Production, prev. Geoffrey Wall, Routledge: London, 1978, str. 87.

107

ru ko vo di di sci pli nar na obu ka), ka ko raz ra da po bu ne, spa ko va na za jed no s po bu nje nom sve u, ne bi ovr snu la u pred met is tra i va nja ili, jo go re, u mo del za po dra a va nje. Su bjekt ko ji pod ra zu me va ju tek sto vi po bu ne mo e po slu i ti sa mo kao kon tra mo gu nost za pri po ved ne sank ci je za ga ran to va ne ko lo ni jal nom su bjek tu u do mi nant nim gru pa ma. Post ko lo ni jal ni in te lek tu al ci sa zna ju da je nji ho va pri vi le gi ja nji hov gu bi tak. To ih i ni pa ra dig mom in te lek tu a la ca. Do bro je po zna to da se po jam en skog (a ne im pe ri ja li sti kog pod re e nog) sli no upo 48 tre blja vao u de kon struk ti vi sti koj kri ti ci i u iz ve snim va ri jan ta ma fe mi ni sti ke kri ti ke. U slu a ju ove pr ve, ras pra vlja se o li ku e ne, onom ko ji je mi ni mal no usta no vljen kao neod re en i kao ta kav ve do stu pan fa lo cen tri noj tra di ci ji. Isto ri o gra fi ja pod re e nih po sta vlja pi ta nja me to da ko ji bi je spre i li da se slu i ta k vim lu kav stvi ma. Za lik e ne, ve zu iz me u e ne i ti i ne mo gu osmi sli ti sa me e ne; ta od go vor nost ob u hva ta ra sne i kla sne raz li ke. Isto ri o gra fi ja pod re e nih mo ra se su o i ti s ne mo gu no u ta kvih ge sto va. Usko gru do epi ste mo lo ko na si lje im pe ri ja li zma nu di nam ne sa vr e nu ale go ri ju op teg na si lja ko je pred sta vlja mo gu nost epi ste me.49 U okvi ru za tr tog iti ne ra ra pod re e nog su bjek ta, trag sek su al ne raz li ke dvo stru ko se za ti re. Pi ta nje se ne ti e ue a e na u po bu ni, ni osnov nih pra vi la sek su al ne po de le ra da, za ko je po sto je do ka zi. Ti e se, za pra vo, to ga da ide o lo ka kon struk ci ja ro da i kao pred me ta ko lo ni ja li sti ke isto ri o gra fi je i kao su bjek ta po bu ne mu kar ca odr a va na do mi nant nom po lo a ju. Ako, u kon tek stu ko lo ni jal ne pro duk ci je, pod re e ni ne ma isto ri ju i ne mo e da go vo ri, pod re e ni kao e na jo je du blje u sen ci. Sa vre me na me u na rod na po de la ra da je ste pre sli ka va nje iz de lje nog po lja de vet na e sto ve kov nog te ri to ri jal nog im pe ri ja li zma. Pro sto re e no, jed na gru pa ze ma lja, ma hom iz Pr vog sve ta, u mo gu no sti su da ula u ka pi tal; dru ga gru pa, ma hom iz Tre eg sve ta, nu de po lje za ula ga nje, pre ko kom pra dor skih uro e ni kih ka pi ta li sta te svo je sla bo za ti e ne i pro men lji ve rad ne sna ge. U in te re su odr a nja kru e nja i po ra sta in du strij skog ka pi ta la (te pro prat nog za dat ka ad mi ni stra ci je u okvi ru de vet na e sto ve kov nog te ri to ri jal nog im pe ri ja li zma), raz vi li su se tran sport ni, za kon ski i stan dar di zo va ni obra zov ni si ste mi ak i dok su se uni ta va le lo kal ne in du stri je, pre i na a va la ras po de la ze mlje, a si ro vi ne pre vo zi le u ze mlju ko lo ni za to ra. S po ja vom ta ko zva ne de ko lo ni za ci je, po ra sta mul ti na ci o nal nog ka pi ta la, te oslo ba a nja od ad mi ni stra tiv ne upra ve, raz voj ne ob u hva ta do no e nje za ko na na ve li ko i usta no vlja va nje obra zov nih sistema na sli an na in. To uspo ra va po rast kon zu me ri zma u kom pra dor skim ze mlja ma. Uz po mo mo der nih te le ko mu ni ka ci ja i po ja ve na

Ovo pitanje sam razmotrila u Displacement and the discourse of woman, u Mark Krupnick (ur.) Displacement: Derrida and after, Indiana University Press: Bloomington, IN, 1983, i u Love me, love my ombre, elle: Derridas La carte postale, Diacritics, 14, 4, 1984, str. 19-36. 49 Ovo nasilje u optem smislu u kome predstavlja mogunost episteme jeste ono to Derida nazi va pismo u optem smislu. Odnos izmeu pisma u optem smislu i pisma u uem smislu (znakovi na povrini) ne moe se jasno artikulisati. Zadatak gramatologije (dekonstrukcije) jeste da obezbe di sistem znakova kojim e se beleiti ovaj promenjivi odnos. Stoga je kritika imperijalizma na neki nain dekonstrukcija po sebi.

48

108

pred nih ka pi ta li sti kih pri vre da na dva kra ja Azi je, ou va nje me u na rod ne po de le ra da slu i odr a va nju za li ha jef ti ne rad ne sna ge u kom pra dor skim ze mlja ma. Ljud ski rad ni je, na rav no, iskon ski jef tin ili skup. Omo gu i e ga od su stvo za ko na o ra du (ili nji ho va dis kri mi na ci o na pri me na), to ta li tar na dr a va (ko ja je e sto po sle di ca raz vo ja i mo der ni za ci je na pe ri fe ri ji) i mi ni mal ni uslo vi op stan ka rad ni ka. Ka ko bi ta klju na stav ka osta la ne tak nu ta, ur ba ni pro le ta ri jat u kom pra dor skim ze mlja ma ne sme se si ste mat ski ob u a va ti ide o lo gi ji kon zu me ri zma (to pa ra di ra kao fi lo zo fi ja bes kla snog dru tva) ko ja, upr kos sve mu, pri pre ma te ren za ot por u vi du ko a li cij ske po li ti ke ko ju Fu ko spo mi nje (FD, str. 100). To odva ja nje od ide o lo gi je kon zu me ri zma ne pre sta no se po gor a va usled sve broj ni jih me u na rod nih po du go vo ra. Pod okri ljem te stra te gi je, pro iz vo a i u raz vi je nim ze mlja ma po du go va ra ju fa ze pro iz vod nje ko je pod ra zu me va ju naj vi e ra da, na pri mer, i ve nje ili sa sta vlja nje, u na ci ja ma Tre eg sve ta gde je rad na sna ga jef ti na. Ka da se ro ba sa sta vi, mul ti na ci o nal na kom pa ni ja je po no vo uvo zi uz ve li ko du no iz u zi ma nje od po re za u raz vi je nu ze mlju umesto da ih proda na lokalnom tritu. Ov de se go to vo pre ki da ve za s pri pre mom za kon zu me ri zam. Dok je glo bal na re ce si ja od 1979. pri met no us po ri la tr go vi nu i ula ga nje i rom sve ta, me u na rod ni po du go vo ri su do i ve li pro cvat. (...) U tim slu a je vi ma, mul ti na ci o nal ne kom pa ni je slo bod ni je su da se od u pru mi li tant nim rad ni ci ma, re vo lu ci o nar nim po bu na ma, pa i eko nom skim pa do vi ma.50 Kla sna mo bil nost sve je le tar gi ni ja na kom pra dor skim po zor ni ca ma. Ni je u do to po je di ni pri pad ni ci uroenikih dominantnih gru pa u kom pra dor skim ze mlja ma, pri pad ni ci lo kal ne bur o a zi je, je zik po li ti ke sa ve za sma tra ju pri vla nim. Po i sto ve i va nje s vi do vi ma ot po ra za mi sli vim u na pred nim ka pi ta li sti kim ze mlja ma e sto je sli no onoj eli ti sti koj sklo no sti bur o a ske isto ri o gra fi je ko ju opi su je Ra na dit Gu ha. Uve re nje u mo gu nost glo bal ne po li ti ke sa ve za pre o vla da va me u e na ma iz do mi nant nih dru tve nih gru pa za in te re so va nih za me u na rod ni fe mi ni zam u kom pra dor skim ze mlja ma. Na dru gom kra ju ska le, onom naj udalje ni jem od mo gu no sti sa ve za iz me u e na, za tvo re ni ka, voj ni ka u svo jim je di ni ca ma, bo le sni ka u bol ni ca ma, ho mo sek su a la ca (FD, str. 101) na la ze se e ne iz ur ba nog pro le ta ri ja ta. U nji ho vom slu a ju, us kra i va nje kon zu me ri zma i pri li ke za nje ga, kao i struk tu re iz ra blji va nja ote a va ju pa tri jar hal ni dru tve ni od no si. S one stra ne me u na rod ne po de le ra da, su bjekt iz ra blji va nja ne mo e zna ti ni ti iz ra zi ti tekst iz ra blji va nja e na ak i ako se po stig ne ap surd u ko me in te lek tu a lac ko ji ne pred sta vlja stva ra pro stor za nju da go vo ri. e na je dvo stru ko u sen ci. No, ak ni ovo ne ob u hva ta ra zno rod no Dru go. Iz van (ali ne sa svim) kru ga meunarod ne po de le ra da po sto je lju di i ju svest ne mo e mo poj mi ti uko li ko blo ki ra mo svo ju do bro na mer nost gra e njem ho mo ge nog Dru gog ta ko to upu u je mo sa mo na vla sti to me sto u se di tu Istog ili Ja stva. Tu spa da ju na tu ral ni po ljo pri vred ni ci, neo r ga ni zo va na se o ska rad na sna ga, ple me na te za jed ni ce obi nih rad ni ka na uli ci ili na se lu. Su o i ti se s nji ma ne zna i pred sta vlja ti njih (vertreten) ne go na u i ti da sa mi se be pri ka e mo (darstellen). Ovaj ar gu ment od veo bi nas u kri ti ku an tro po lo gi je kao di sci pli ne kao i ve ze iz me u ele men
50

Contracting poverty, Multinational Monitor, 4, 8, avgust 1983, str. 8. Ovaj izvetaj dali su Don Kavana i Doj Hakel, koji rade na projektu meunarodnih korporacija na Institutu za politike stu dije (moj kurziv).

109

tar ne pe da go gi je i for mi ra nja di sci pli na. Ta ko e bi pre i spi tao im pli cit ni zah tev, in te lek tu a la ca ko ji bi ra ju pri rod no ar ti ku li san pred met ugnje ta va nja, da ta kav pred met do e kroz isto ri ju u vi du skra e ne pri po ve sti mo du sa pro iz vod nje. De le zo vo i Fu ko o vo za ne ma ri va nje epi ste mo lo kog na si lja im pe ri ja li zma kao i me u na rod ne po de le ra da bi lo bi ma nje zna aj no da se pred kraj ni su do ta kli pi ta nja Tre eg sve ta. U Fran cu skoj je, me u tim, ne mo gu e ig no ri sa ti pro blem tiers monde, sta nov ni ke ne ka da njih ko lo ni ja fran cu ske Afri ke. De lez ogra ni a va svo je raz ma tra nje Tre eg sve ta na te sta re lo kal ne i re gi o nal ne uro e ni ke eli te ko je su, u ide al nom slu a ju, pod re e ne. U tom kon tek stu, alu zi je na odr a va nje vi ka mno go broj ne rad ne sna ge za pa da ju u obr nu to-et ni ku sen ti men tal nost. Bu du i da go vo ri o na sle u de vet na e sto ve kov nog te ri to ri jal nog im pe ri ja li zma, upu u je na na ci o nal nu dr a vu, a ne na glo ba li zu ju i cen tar: Fran cu skom ka pi ta li zmu je ve o ma po tre ban plu ta ju i ozna i telj za ne za po sle nost. Upra vo se s tog gle di ta pro na la zi je din stvo ob li ka ogra ni e nja: ogra ni e nje imi gra ci je, ka da se pri zna da imi gran ti ma idu naj te i i naj ne po elj ni ji po slo vi; re pre si ja u fa bri ka ma, po to je re o to me da se Fran cu zu po vra ti ukus jed nog sve te eg po sla; bor ba pro tiv mla dih i re pre si ja u na sta vi (FD, str. 96). To je pri hva tlji va ana li za. No, po no vo po ka zu je da Tre i svet mo e ot po e ti s pro gra mom ot po ra po li ti ke sa ve za usme re nim pro tiv ujedinjene re pre si je sa mo kad je ogra ni en na gru pe Tre eg sve ta do stup ne Pr vom sve tu.51 Ta do bro na mer na apro pri ja ci ja i po nov no ucr ta va nje, od stra ne Pr vog sve ta, Tre eg sve ta kao Dru gog od li ka je na ko joj se za sni va ve li ki deo iz u a va nja Tre eg sve ta u ame ri kim dru tve nim na u ka ma da nas. Fu ko na sta vlja kri ti ku mark si zma po zi va njem na ge o graf ski dis kon ti nu i tet. Pra vo obe le je ge o graf skog (ge o po li ti kog) dis kon ti nu i te ta je ste me u na rod na po de la ra da. Fu ko, pak, ko ri sti taj iz raz da bi na pra vio raz li ku iz me u iz ra blji va nja (eks trak ci ja i pri sva ja nje vi ka vred no sti; i taj, po lje mark si sti ke ana li ze) i do mi na ci je (stu di je o mo i) te uka zao na ve li ki po ten ci jal do mi na ci je za ot por za sno van na po li ti ci sa ve za. On ne mo e shva ti ti da ta kav mo ni sti ki i uje di njen pri stup poj mu mo i (ko ji me to do lo ki pret po sta vlja Su bjekt mo i) omo gu a va od re e na fa za iz ra blji va nja, sto ga to je nje go va vi zi ja ge o graf skog dis kon ti nu i te ta ge o po li ti ki ka rak te ri sti na za Pr vi svet:
Taj ge o graf ski dis kon ti nu i tet o ko jem go vo ri te zna i, mo da, sle de e: od tre nut ka ka da za po i nje bor ba pro tiv iz ra blji va nja, pro le ta ri jat ne sa mo da vo di bor bu, ve de fi ni e ci lje ve, me to de, me sta i in stru men te bor be; ui u sa vez sa pro le ta ri ja tom zna i pri dru i ti se nje go vim po stav ka ma, nje go voj ide o lo gi ji, pre u ze ti mo ti ve nje go ve bor be. To zna i sto pi ti se [s mark si sti kim pro jek tom]. Ali ako se o vek bo ri pro tiv moi, svi oni ko ji je pre po zna ju kao ne pod no lji vu, mo gu da za po de nu bor bu tu gde se na la ze, u skla du sa svo jom ak tiv no u (ili pa siv no u). Za po i nju i bor bu ko ja je njihova, i je ci lje ve sa vr e no po zna ju i i je me to de mo gu da od re de, oni ula ze u re vo lu ci o nar ni pro ces. Na rav no, kao sa ve zni ci pro le ta ri ja ta, po to, ako se mo spro vo di kao to se spro vo di, to se i ni ka ko bi se odr a lo ka pi ta li sti ko iz ra blji va nje. Istin ski slu e svr si pro le ta ri ja ta bo re i se upra vo tu gde su tla e ni. e ne, za tvo re ni ci, voj ni ci u svo jim je di ni ca ma, bo le sni ci u bol ni ca ma, ho mo sek su al ci, u ovom su tre nut ku
51

Mehanizam otkrivanja Treeg sveta kao oznaitelja podloan je onom vidu analize koji se bavi konstituisanjem rase kao oznaitelja u Carby et al, op. cit.

110

za po e li spe ci fi nu bor bu pro tiv na ro i tog ob li ka mo i, pri nu de, kon tro le ko ja se spro vo di nad nji ma. (FD, str. 100-101)

Ovaj pro gram lo ka li zo va nog ot po ra je za di vlje nje. Gde je to mo gu e, ovaj mo del ot po ra ni je al ter na ti va ne go do da tak ma kro lo kim bor ba ma po mark si sti kim na e li ma. Ali ako se uni ver za li zu je, ta si tu a ci ja iz la zi u su sret ne pri zna tom pri vi le go va nju su bjek ta. Bez te o ri je ide o lo gi je, mo e od ve sti u opa san uto pi zam. Fu ko je bri ljan tan mi sli lac mo i ko ja le i u opro sto ra va nju, ali svest o to po graf skom po nov nom ucr ta va nju im pe ri ja li zma ne na dah nju je nje go ve pret po stav ke. Pre va ri la ga je ogra ni e na ver zi ja Za pa da ko ju je stvo ri lo po nov no ucr ta va nje, zbog e ga on po ma e u utvr i va nju nje go vih po sle di ca. Pri me ti te u sle de em od lom ku iz o sta vlja nje i nje ni ce da je no vi me ha ni zam mo i u se dam na e stom i osam na e stom ve ku (eks trak ci ja vi ka vred no sti bez va ne ko nom skog pri ti ska je ste nje gov mark si sti ki opis) osi gu ran posredstvom te ri to ri jal nog im pe ri ja li zma ze mlje i nje nih pro iz vo da dru gde. Pred sta vlja nje pre vla sti od klju nog je zna a ja na tim po zor ni ca ma: U se dam na e stom i osam na e stom ve ku do la zi do na stan ka jed nog va nog fe no me na, do po ja ve, od no sno izu ma, no vog me ha ni zma mo i ko ji po se du je vi so ko spe ci fi ne pro ce du ral ne teh ni ke (...) to je ta ko e, ve ru jem, u ap so lut nom ne skla du s od no si ma pre vla sti. Taj no vi me ha ni zam mo i vi e za vi si od te la i ono ga to ona ra de ne go od ze mlje i nje nih pro iz vo da (PK, str. 104). Zbog jed nog mr tvog ugla ko ji se ti e pr vog ta la sa ge o graf skog dis kon ti nu i te ta, Fu ko mo e osta ti ne pri jem iv za nje gov dru gi ta las sre di nom na eg ve ka, pro sto ga po i sto ve u ju i s pa dom fa i zma i pro pa da njem sta lji ni zma (PK, str. 87). Evo al ter na tiv nog vi e nja Maj ka Dej vi sa: Za pra vo je glo bal na lo gi ka kon tra re vo lu ci o nar nog na si lja stvo ri la uslo ve za mir nu eko nom sku me u za vi snost ubla e nog atlant skog im pe ri ja li zma pod ame ri kim vo stvom. (...) Me u sob nom pro di ra nju glav nih ka pi ta li sti kih pri vre da pret ho di la je, i ubr za la ga, mul ti na ci o nal na voj na in te gra ci ja pod slo ga nom ko lek tiv ne bez bed no sti od SSSR-a, to je omo gu i lo no vo raz do blje ko mer ci jal nog li be ra li zma ko ji je cve tao iz me u 1958. i 1973.52 U okvi ru po ja ve tog no vog me ha ni zma mo i mo ra mo tu ma i ti fik sa ci ju na na ci o nal ne po zor ni ce, ot por pre ma eko no mi ji, te na gla sak na poj mo vi ma po put mo i i e lje ko ji pri vi le gu ju mi kro lo gi ju. Ta kva zi ap so lu ti sti ka ame ri ka cen tra li za ci ja stra te ke voj ne mo i tre ba lo je da omo gu i pro sve tlje nu i flek si bil nu pot i nje nost nje nim glav nim na me sni ci ma. Kon kret no, po ka za la se ve o ma pred u sre tlji vom pre ma osta ci ma im pe ri ja li sti kih pre ten zi ja Fran cu za i Bri ta na ca (...) dok su i jed ni i dru gi sve vre me na sta vlja li s bu nom ide o lo kom mo bi li za ci jom pro tiv ko mu ni zma, na sta vlja Dej vis. Dok se pred u zi ma ju me re opre za pre ma uni ta ri sti kim poj mo vi ma po put Fran cu ske, mo ra se re i da uni ta ri sti ki poj mo vi po put te rad ni ke bor be, ili uni ta ri sti ke iz ja ve kao to je na lik mo i, ot por je vi e struk i mo e se uklo pi ti u glo bal ne stra te gi je (PK, str. 142), mo gu da se tu ma e po mo u Dej vi so vog pri ka za. Ne su ge ri em, ka ko to i ni Pol Bo ve, da je za ra se ljen i bez do man na rod [Pa le stin ce], ko ji su voj no i kul tur no na pa da li, (...) pi ta nje [po put Fu ko o vog uklju i ti se u po li ti ku (...) pod ra zu me va po ku aj naj i skre ni jeg spo zna va nja i nje ni ce da li je re vo lu ci ja po elj na]
52 Mike Davis, The political economy of late-imperial America, New Left Review, 143, januarfebruar 1984, str. 9.

111

ne raz bo rit luk suz za pad nog bo gat stva.53 Za pra vo, su ge ri em da ku pi ti sa mo do volj nu ver zi ju Za pa da zna i za ne ma ri ti da ga je stvo rio im pe ri ja li sti ki pro jekt. Po ne kad se i ni kao da sa ma bri ljant nost Fu ko o ve ana li ze ve ko va evrop skog im pe ri ja li zma stva ra mi ni ja tur nu ver zi ju tog ra zno rod nog fe no me na: upra vlja nje pro sto rom ali da upra vlja ju dok to ri; raz voj ad mi ni stra ci ja ali u du ev nim bol ni ca ma; raz ma tra nja pe ri fe ri je ali u kon tek stu lu da ka, za tvo re ni ka i de ce. Kli ni ka, du ev na bol ni ca, za tvor, uni ver zi tet svi su, iz gle da, pa ra van-ale go ri je ko je od ba cu ju tu ma e nje sve o bu hvat ni jih pri po ve sti im pe ri ja li zma. (Mo gla bi se za po e ti sli na ras pra va o okrut nom mo ti vu de te ri to ri ja li za ci je kod De le za i Ga ta ri ja.) o vek sa vr e no do bro mo e da ne go vo ri o ne e mu jer ne zna o to me, mo gao bi pri go vo ri ti Fu ko (PK, str. 66). No, ve smo go vo ri li o sank ci o ni sa nom ne zna nju ko je sva ki kri ti ar im pe ri ja li zma mo ra da pra ti. III Kad se uop te no po gle da ta uni ver zi tet ski pro fe so ri i stu den ti u Sje di nje nim Dr a va ma mi sle o fran cu skim uti ca ji ma, do la zi se do sle de eg za klju ka: Fu ko se ba vi stvar nom isto ri jom, stvar nom po li ti kom i stvar nim dru tve nim pi ta nji ma; De ri da je ne ra zu mljiv, ezo te ri an i tek stu a lan. i ta o cu je ova op te pri hva e na pred sta va o dvo ji ci te o re ti a ra, ve ro vat no, ve do bro po zna ta. Ne mo e se po re i, pi e Te ri Iglton, da [De ri di no] stva ra la tvo ne ma ni ka k vo isto rij sko ute me lje nje, da ne ma ja sno po li ti ko od re e nje i da u prak si ne po zna je je zik kao dis kurs [je zik u upo tre bi]. 54 U na stav ku, Iglton go vo ri u pri log Fu ko o vom iz u a va nju dis kur ziv nih prak si. Pe ri An der son raz ma tra nji ho vu isto rij sku po ve za nost: S De ri dom se re a li zu je sa mo o po ziv struk tu ra li zma i je se la tent no pri su stvo oi ta va u pri be ga va nju mu zi ci ili lu di lu u fi lo zof skoj mi sli Le vi ja-Stro sa ili Fu koa. Bez ima lo ozbilj nog pro u a va nja dru tve ne stvar no sti, De ri da se ne ustru a va da raz gra u je nji ho ve kon struk ci je i op tu i ih za no stal gi ju za ko re ni ma ru so ov skim u slu a ju Le vi ja-Stro sa, od no sno pre so kra tov skim u slu a ju Fu koa i da se za pi ta s ko jim pra vom oni sma tra ju da je nji hov dis kurs, za sno van na nji ho vim sop stve nim pre mi sa ma, ne po bi tan.55 Ovaj rad se za sni va na shva ta nju da, bez ob zi ra na to da li po dr a va De ri di no sta no vi te ili ne, no stal gi ja za iz gu blje nim ko re ni ma mo e na ne ti te tu pro u a va nju dru tve ne stvar no sti u okvi ru kri ti ke im pe ri ja li zma. ta vi e, upr kos ne ve ro vat no po gre nom i i ta va nju, An der son uvi a upra vo isti pro blem ko ji i ja is ti em u ve zi sa Fu ko om: Na ro i to je pro ro ka Fu ko o va iz ja va iz 1966. go di ne: o vek ne sta je dok bi e je zi ka sve ble ta vi je si ja na na em ho ri zon tu. No, ko su mi ko ji po sma tra ju i i ji je to ho ri zont? An der son ne pri me u je ka ko u ka sni je Fu ko o vo de lo pro di re je dan ne iz re e ni Su bjekt, a to je Za pad, Su bjekt ko ji vla da upra vo za to to se nje go vo po sto ja nje po ri e. On Fu ko o vo sta no vi te tu ma i na uobi a je ni na in, kao ne sta nak spo zna ju eg Su bjek ta kao ta k vog; a u De ri di, na da lje, vi di kraj nji is hod te ten den ci je: U pra zni ni za me ni ce [mi] na la zi se apo ri ja tog pro gra ma.56
Bove op. cit, str. 51. Terry Eagleton, Literary Theory: An introduction, University of Minnesota Press: Minneapolis, 1983, str. 205. 55 Perry Anderson, In the Tracks of Historical Materialism, Verso: London, 1983, str. 53. 56 Ibid, str. 52.
54 53

112

Na po slet ku, raz mo tri te Sa i dov zvu ni afo ri zam ko ji oda je du bo ko ne ra zu me va nje poj ma tek stu al no sti: De ri di na kri ti ka nas uvo di u tekst, Fu ko o va u tekst i iz tek sta.57 Po ku a la sam da po ka em da znat na oku pi ra nost po li ti kom ugnje te nih, to se e sto na vo di kao uzrok do brog pri je ma Fu ko o vog de la, e sto skri va pri vi le go va nje in te lek tu a la ca i kon kret nog su bjek ta ugnje ta va nja ko je, u stva ri, do pri no si do brom pri je mu. S dru ge stra ne, iako mi ni je na me ra da se su prot sta vljam vi e nju De ri de ko je pro pa gi ra ju ovi uti caj ni pi sci, raz mo tri u ne ko li ko aspe ka ta De ri di nog stva ra la tva ko ji mo gu bi ti od du go ro ne ko ri sti za lju de ko ji ne pri pa da ju Pr vom sve tu. Ovo ni je prav da nje. De ri du je te ko i ta ti; nje gov pra vi pred met is tra i va nja je ste kla si na fi lo zo fi ja. Upr kos to me, on je ma nje opa san kad se pra vil no shva ti ne go in te lek tu a lac iz Pr vog sve ta ko ji se pre tva ra da ne po sto ji i da ne pred sta vlja ugnje te ne ve ih pu ta da go vo re u svo je ime. Raz mo tri u sa da po gla vlje ko je je De ri da na pi sao pre dva de set go di na: O gra ma to lo 58 gla vlju De ri da se su o a va s pi ta njem gi ji kao po zi tiv noj na u ci (OG, str. 99-129). U ovom po da li de kon struk ci ja mo e do ve sti do ade k vat ne prak se, bi lo kri ti ke ili po li ti ke. Pro blem je u to me ka ko spre i ti et no cen tri ni Su bjekt da us po sta vi se be ta ko to e se lek tiv no de fi ni sa ti Dru go. Pred met in te re so va nja ni je Su bjekt kao ta kav; pre je to be ne vo lent ni in te lek tu a lac sa Zapada. Ta po je di nost je su tin ski bit na za nas ko ji sma tra mo da su bjekt ima isto ri ju i da je u ovom isto rij skom tre nut ku za da tak su bjek ta spo zna je u Pr vom sve tu da se od u pre i kri ti ku je pri hva ta nje Tre eg sve ta pu tem asi mi la ci je. U ci lju po bolj a nja i nje ni ne, a ne bes ko ri sne kri ti ke et no cen tri nog im pul sa evrop skog in te lek tu al ca, De ri da pri zna je da on ne mo e da po sta vi pr va pi ta nja na ko ja mo ra do bi ti od go vor da bi ute me ljio svo ju ar gu men ta ci ju. On ne tvr di da se gra ma to lo gi ja mo e iz di i iz nad (re i Fren ka Len tri ki je) pu kog em pi ri zma; za to to, po put em pi ri zma, ona ne mo e po sta vi ti pr va pi ta nja. Ti me De ri da gra ma to lo gi kom zna nju pri pi su je iste probleme kao i em pi rij skom is tra i va nju. De kon struk ci ja, sto ga, ni je no va re za ide o lo ku de mi sti fi ka ci ju. Po put em pi rij skog is tra i va nja (...) pre la zak u pod ru je gra ma to lo gi kog zna nja iz i sku je ba ra ta nje pri me ri ma (OG, str. 100). Pri me ri ko je na vo di De ri da, s na me rom da uka e na gra ni ce gra ma to lo gi je kao po zi tiv ne na u ke, po ti u iz od go va ra ju eg ide o lo kog sa mo o prav da nja im pe ri ja li sti kog po du hva ta. U Evro pi se dam na e stog ve ka, pi e De ri da, po sto ja le su tri vr ste pred ra su da ko je su ob li ko va le isto rij ske za pi se i bi le simp tom kri ze evrop ske sve sti (OG, str. 101): te o lo ka pred ra su da, ki ne ska pred ra su da i hi je ro glif ska pred ra su da. Pr va se mo e for mu li sa ti ova ko: Bog je pi sao pr vo bit nim, od no sno pri rod nim pi smom: he brej skim ili gr kim. Dru ga: ki ne ski je zik je sa vr en predloak za fi lo zof sko pi smo, ali je sa mo pred lo ak. Istin sko fi lo zof sko pi smo ni je pod re e no isto ri ji (OG, str. 102) i sve e ki ne ski na la ko sa vla di vo pi smo ko je e po ti snu ti iz vor ni ki ne ski. Tre a: egi pat sko pi smo je isu vi e uz vi e no da bi bi lo de i fro va no. Pr vom se pred ra su dom osi gu ra va op sta nak u stvar no sti he brej skog ili gr kog, dok dru ge dve (ra ci o nal na, od no sno mi sti na) za jed ni kim sna ga ma po dr a va ju pr vu, pri e mu se u sre di tu lo go sa na la zi ju deohri an ski Bog (apro pri ja ci ja he le ni sti kog Dru
Said, The World, str. 183. Pre vod na vo da iz De ri di nog tek sta osla nja se na O gra ma to lo gi ji kao po zi tiv noj zna no sti u O gramatologiji, prev. Ljer ka i fler-Pre mec, Ve se lin Ma sle a: Sa ra je vo, 1976, str. 99-129. Shod no to me, u za gra di e bi ti na ve de ni bro je vi stra ni ca srp skohr vat skog pre vo da. (Prim. prev.)
58 57

113

gog pu tem asi mi la ci je je ne to sta ri ja pri a pred ra su da ko ja is tra ja va za hva lju ju i na po ri ma da se kar to gra fi ji ju deohri an skog mi ta do de li sta tus ge o po li ti ke isto ri je:
Po jam ki ne skog pi sma funk ci o ni sao je da kle kao jed na vr sta evropske halucinacije. (...) Ovo se funk ci o ni sa nje pod re i va lo stro goj nu di. (...) Nju ni je kva ri lo zna nje (...) ko jim se mo glo ras po la ga ti kad se ra di lo o ki ne skom pi smu. (...) Hijeroglifska predrasuda pro iz ve la je isti efe kat koristoljubive zablude. Da le ko od tog da je pri rod na po sle di ca et no cen tri kog pre zi ra, i e za va nje po pri ma ob lik hi per bo li kog di vlje nja. Ni smo pro ve ri li neo p hod nost ove she me. Pri sut na je i u na em ve ku; sva ki put kad se na glo i bur no oba rao na et no cen tri zam, iza spek ta ku lar nog uin ka uvek se skri va pre ut no na sto ja nje da se konsoliduju unu tranje snage i iz to ga iz vu e ne ka vla sti ta ko rist. (OG, str. 108; De ri da ko ri sti kur ziv sa mo za hi je ro glif sku pred ra su du)

U na stav ku De ri da nu di dve ka rak te ri sti ne mo gu no sti za re e nje pro ble ma evrop skog Su bjek ta, ko ji te i da stvo ri Dru go, po mo u ko jeg e kon so li do va ti svo je unu tra nje sna ge, sop stve ni su bje kat ski sta tus. Iz to ga sle di pri a o sa ve zni tvu pi sa nja, otva ra nju do ma eg i gra an skog dru tva, i struk tu ra e lje, mo i i ka pi ta li za ci je. De ri da, za tim, raz ot kri va ra nji vost sop stve ne e lje da sa u va ne to to je, pa ra dok sal no, pod jed na ko ne iz re ci vo i ne tran scen den tal no. Kri ti ku ju i stva ra nje ko lo ni jal nog su bjek ta, za ovo ne iz re ci vo, ne tran scen den tal no (isto rij sko) me sto ve zu je se pod re e ni su bjekt. De ri da za vr a va po gla vlje ta ko to jo jed nom po ka zu je da se gra ma to lo gi ki po du hvat oba ve zno ja vlja u okviru dis kur sa pri su stva. Ni je to sa mo kri ti ka pri su stva ve svest o pu ta nji dis kur sa pri su stva u sopstvenoj kr ti ci, oprez ko ji ne do zvo lja va su vi e iz ri i te tvrd nje o tran spa rent no sti. Re pi smo u svoj stvu na zi va objek ta i gra ma to lo gi kog mo de la je prak sa sa mo u istorijskoj ogra ni e no sti, tj. u gra ni ca ma na u ke i fi lo zo fi je (OG, str. 128). De ri da ov de i ni ni e ov ske, fi lo zof ske i psi ho a na li ti ke, pre ne go i sto po li ti ke, iz bo re da bi iz lo io kri ti ku evrop skog et no cen tri zma pri kon sti tu i sa nju Dru gog. Kao in te lek tu al ki s post ko lo ni jal nih pro sto ra, ne sme ta mi to to me ne vodi (kao to to ne iz o stav no i ne Evro plja ni) do ta no od re e nog pu ta ko ji ta kva kri ti ka nu no uslo vlja va. Za me ne je bit ni je to to on, kao evrop ski fi lo zof, ar ti ku li e sklo nost evropskog Su bjek ta da kon sti tu i e Dru go na mar gi na ma et no cen tri zma i uoa va to kao pro blem kod svih lo go cen tri nih, a ti me i svih gra ma to lo gi kih, po du hva ta (jer je glav na te za po gla vlja da oni de lu ju u spre zi). Ne kao op ti pro blem, ne go kao evropski pro blem. Upra vo u kon tek stu ova k vog et no cen tri zma on oaj ni ki po ku a va da de gra di ra Su bjekt pro mi lja nja i spo zna je ti me to ka e da je miljenje (...) be li na u tek stu (OG, str. 128); ono to je mi lje nje je, iako be li na, ipak u tekstu i mo ra se do de li ti Dru gom u isto ri ji. Ta ne pri stu pa na be li na okru e na tek stom ko ji se da pro tu ma i ti je ste ono to bi post ko lo ni jal ni kri ti ar im pe ri ja li zma vo leo da se raz ra di u okvi ru za o kru e ne evrop ske ce li ne kao jedino me sto te o rij ske pro duk ci je. Post ko lo ni jal ni kri ti a ri i in te lek tu al ci mo gu po ku a ti da iz me ste sop stve nu pro duk ci ju je di no pod pret po stav kom po sto ja nja te be li ne upisane u tekst. Na su prot to me, pred sta vi ti mi lje nje ili su bjekt ko ji pro mi lja kao tran spa rent ne ili ne vi dlji ve iz gle da lo bi kao pri kri va nje tog ne pre sta nog pri hva ta nja Dru gog pu tem asi mi la ci je. Zbog ova k vih me ra opre za De ri da ne upu u je po ziv da se dru gom/dru gi ma omo gu i da go vo ri u svo je ime ve upu u je apel,

114

od no sno po ziv sa svim-dru gom (tout-autre na su prot dru gom ko je se sa mo-kon sti tu i e) da ui ni delirinim taj unu tra nji glas ko ji je glas dru gog u na ma.59 Et no cen tri zam evrop skog ume a pi sa nja kra jem se dam na e stog i po et kom osam na e stog ve ka De ri da na zi va simp to mom op te kri ze evrop ske sve sti. To je, na rav no, deo ve eg simp to ma, ili mo da i sa me kri ze, spo rog pre la ska iz fe u da li zma u ka pi ta li zam pre ko pr vih ta la sa ka pi ta li sti kog im pe ri ja li zma. Pu ta nja pri hva ta nja Dru gog pu tem nje go ve asi mi la ci je mo e se za ni mlji vi je pra ti ti, i ni mi se, u im pe ri ja li sti kom kon sti tu i sa nju ko lo ni jal nog su bjek ta ne go u po no vlje nim upa di ma u po lje psi ho a na li ze ili na sr ta ji ma na lik e ne, ma da ne tre ba uma nji va ti zna aj ove dve in ter ven ci je u okviru de kon struk ci je. De ri da ne za la zi (ili mo da ne mo e da za e) u to pod ru je. Bez ob zi ra na raz lo ge ovog spe ci fi nog od su stva, mi slim da je ko ri stan nje gov do sle dan i raz vi jen rad na mehanizmu kon sti tu i sa nja Dru gog; mo e nam mno go bo lje po slu i ti u ana li ti kom i in ter ven cij skom smi slu ne go po zi va nja na autentinost Dru gog. Na ovom ni vou, u Fu ko o vim raz ma tra nji ma ko ri sni su me ha ni zmi di sci pli ni za ci je i in sti tu ci o na li za ci je, ta ko re i kon sti tu i sa nja, ko lo ni za to ra. Fu ko ih ne ve zu je za bi lo ko ju ver zi ju, ra nu ili ka snu, pro to- ili post-, im pe ri ja li zma. Oni mo gu bi ti od ve li ke ko ri sti in te lek tu al ci ma ko ji se ba ve pro pa da njem Za pa da. Ono to njih ma mi, a nas pla i, je ste to oni do zvo lja va ju mo gu nost pri stan ka su bjek ta ko ji is tra u je (na u ni ka ili na u ni ce) da se skri je iza ko pre ne tran spa rent no sti. IV Mo gu li pod re e ni da go vo re? ta pri pad ni ci eli te mo ra ju da ui ne ka ko bi pa lji vo mo tri li na ne pre sta no kon stru i sa nje pod re e nih? Pi ta nje e ne u ovom kon tek stu i ni se naj pro ble ma ti ni jim. Bez sum nje, ako ste si ro ma ni, cr ni i en skog ro da ima e te tro stru ke pro ble me. Ako, me u tim, ovu for mu la ci ju pre me sti mo iz kon tek sta Pr vog sve ta u post ko lo ni jal ni kon tekst (ko ji ni je isto to i Tre i svet), opis po put crn ili obo jen gu bi ube dlji vost i zna aj. Neo p hod na stra ti fi ka ci ja kon sti tu i sa nja ko lo ni jal nog su bjek ta u pr voj eta pi ka pi ta li sti kog im pe ri ja li zma ne u tra li e bo ju kao ozna i te lja eman ci pa ci je. U vre me e sto ke stan dar di zu ju e do bro na mer no sti pri sut ne u ra di ka li zmu dru tve nih i pri rod nih na u ka (pri hva ta nje pu tem asi mi la ci je) u SAD-u i Evro pi, za tim pro gre siv nog, iako he te ro ge nog, po vla e nja kon zu me ri zma na kom pra dor skoj pe ri fe ri ji, kao i ukla nja nju gra ni ca u me u sob nom od no su cen tra i pe ri fe ri je (istin skog i di fe ren ci jal nog su bal ter nog), i ni se da ana lo gon kla sne sve sti pre ne go ra sne sve sti na ovom pod ru ju isto rij ski, di sci pli nar no i prak ti no za bra nju ju i le vi ca i de sni ca. Ne ra di se sa mo o pi ta nju dvostrukog iz me ta nja, ni ti se ra di sa mo o pro ble mu pro na la e nja od go va ra ju e psi ho a na li ti ke ale go ri je ko ja bi se pod jed na ko od no si la na e nu Tre eg i Pr vog sve ta. Me re opre za ko je sam upra vo iz ne la va e sa mo uko li ko go vo ri mo o sve sti pod re e ne e ne ili, to je pri hva tlji vi je, su bjek ta. Iz ve ta va nje o, ili jo bo lje, ue stvo va nje u, an ti sek si sti kim ak tiv no stima me u obo je nim e na ma ili e na ma iz ugnje te nih kla sa Pr vog ili
59 Jacques Derrida, Of an apocalyptic tone recently adapted in philosophy, prev. John P. Leavy, Jr., Semia, str. 71.

115

Tre eg sve ta i te ka ko je ak tu el no. Tre ba lo bi da po zdra vi mo i po tra gu za iz gu blje nim po da ci ma u ovim uut ka nim do me ni ma ko ja se spro vo di u an tro po lo gi ji, po li ti kim na u ka ma, isto ri ji i so ci o lo gi ji. Upr kos to me, pod ra zu me va nje i kon struk ci ja sve sti ili su bjek ta pot po ra je ta k vim ak tiv no sti ma i, na du ge sta ze, sa o bra zi e se sa ak tiv no sti ma im pe ri ja li sti kog kon sti tu i sa nja su bjek ta, a epi ste mo lo ko na si lje bi e po me a no sa i re njem zna nja i na pret kom ci vi li za ci je. A pod re e na e na e osta ti ne ma kao to je i bi la.60 U ova ko ose tlji voj si tu a ci ji, ni je la ko po sta vi ti pi ta nje sve sti pod re e ne e ne; sto ga je jo po treb ni je pod se ti ti prag ma ti ne ra di ka le da to pi ta nje ni je ide a li sti ka var ka. Iako se sve fe mi ni sti ke i an ti sek si sti ke ak tiv no sti ne mo gu sve sti sa mo na ovo pi ta nje, u pot pu no sti ga za ne ma ri ti bio bi po li ti ki gest ko ji ve du go pro la zi ne pri me e no i de lu je zdru e no s ma sku li nim ra di ka li zmom ko ji po zi ci ju is tra i va a sma tra tran spa rent nom. Ti me
ak i u tekstovima koji izvrsno izvetavaju i analiziraju, kao to je Gail Omvedt, We Will Smash This Prison! Indian women in struggle, Zed Press: London, 1980, pretpostavka da se reakcija skupine ena iz Maharatre, iz klase urbanog proletarijata, na odluku radikalne belkinje da podeli svoju sudbinu sa Indijkama, moe uzeti kao reprezentativna za sve Indijke ili da dotie pitanje enske svesti u Indiji nije nimalo bezazlena kad se posmatra u okviru drutvene formacije Prvog sveta gde su zbog proliferacije komunikacije na jednom internacionalnom hegemonijskom jeziku alternativna kazivanja i svedoenja odmah dostupna ak i studentima. Zapaanje Norme inile, izneto na tribini pod nazivom Oblici feminizma u zemljama Treeg sveta: razlike u formi i sadraju (UCLA, 8. mart 1983) da antiseksistiko delovanje u indijskom kontek stu nije zapravo antiseksistiko nego antifeudalno, jeste jo jedan primer. Po ovakvom shvatanju definicije seksizma se mogu pojaviti tek nakon to je drutvo prelo na kapitalistiki nain proizvod nje, ime se kapitalizam i patrijarhat zgodno nadovezuju. Takoe pokree i sporno pitanje uloge azijskog naina proizvodnje u ubedljivom opravdavanju normativne narativizacije istorije po mou prie o nainima proizvodnje, bez obzira na to koliko je istanan i sloen nain konstruisanja istorije. Neobina uloga linog imena Azija ne zaustavlja se samo na empirijskom dokazivanju ili ospo ravanju postojanja takvog naina proizvodnje (problem koji je izazvao prilino intenzivne politike manevre u meunarodnoj komunistikoj sceni) nego je kljuna i u vanim i otroumnim teorijskim studijama poput Barry Hindess i Paul Hirst, Pre-Capitalist Modes of Production, (Routledge: London, 1975) i Fredric Jameson, Political Unconscious. ak i u Dejmsonovoj knjizi, gde na morfologiju naina proizvodnje ne pada ni trunka sumnje istorijskog determinizma, ve je ukorenjena u poststruktu ralistikoj teoriji subjekta, azijski nain proizvodnje, u obliju orijentalnog despotizma koji prati nastanak drave, i dalje slui svrsi. Igra znaajnu ulogu i u prii o izmenjenom nainu proizvodnje u Delezeovom i Gatarijevom Anti-Edipu. U sovjetskoj debati, dosta udaljenoj od ovih savremenih teorij skih poduhvata, doktrinarna dostatnost azijskog naina proizvodnje esto je dovoena u sumnju tako to su na nju primenjivani razliiti oblici i nomenklature kao to su feudalni, robovlasniki ili komunalni nain proizvodnje. (Ova debata je iscrpno prikazana u Stephen F. Dunn, The Fall and Rise of the Asiatic Mode of Production, Routledge: London 1982.) Zanimljivo bi bilo uporediti ovo s repre sijom imperijalistikog trenutka o kojoj se govori u veini rasprava oko prelaska sa feudalizma na kapitalizam koje su dugo zaokupljale zapadnu levicu. Ono to je vanije ovde jeste da zapaanja poput inilinog prikazuju rasprostranjenu hijerarhizaciju u okviru feminizma (pre nego zapadnog marksizma) Treeg sveta, to ovaj pojam stavlja u isti opticaj u kome se ve dosta dugo nalazi im perijalistika pojmovna metafora zvana Azija. Dodala bih da jo nisam proitala Madhu Kishwar i Ruth Vanita (ur.), In Search of Answers: Indian womens voices from Manushi, Zed Press: London, 1984.
60

116

to na sto ji da na u i ka ko da raz go va ra sa isto rij ski uut ka nim su bjek tom pod re e ne e ne (pre ne go da je slu a ili go vo ri ume sto nje), post ko lo ni jal na in te lek tu al ka sistematski se od u a va od en ske po vla te ne po zi ci je. Ovo si ste mat sko za bo ra vlja nje ob u hva ta i sti ca nje zna nja o to me ka ko kri ti ko va ti post ko lo ni jal ni dis kurs naj bo ljim sred stvi ma ko ja on mo e da po nu di, a ne pro sto na do me ta nje iz gu blje nog li ka ko lo ni zo va nih. Sto ga, is pi ta ti ne is pi ta no uut ki va nje pod re e ne e ne u okvi ru an ti-im pe ri ja li sti kog po du hva ta su bal ter nih stu di ja ne zna i, kao to to Do na tan Ka ler tvr di, stva ra ti raz li ke raz li ko va njem ni ti po zi va ti se na sek su al ni iden ti tet u esen ci ja li sti kom smi slu i da va ti pred nost is ku stvu 61 ko je pro iz la zi iz tog iden ti te ta. Ka le ro va ver zi ja fe mi ni sti kog po du hva ta mo gu a je u okvi ri ma onog to Eli za bet Foks-e no ve ze na zi va do pri no som bur o a sko-de mo krat skih re vo lu ci ja dru tve no-po li ti kom in di vi du a li zmu e na. 62 Mno gi od nas su, u vre me kad smo jo agi to va li kao na u ni rad ni ci iz SAD-a, na pro sto mo ra li shva ti ti fe mi ni sti ki po du hvat ona ko ka ko ga Ka ler da nas opi su je.63 To je sva ka ko bi la neo p hod na eta pa mog li nog ue nja ka ko da se od u im i uvr sti la je u me ni uve re nje da glav ni tok za pad nog fe mi ni zma pod jed na ko na sta vlja i iz me ta bit ku za pra vo na in di vi du a li zam ko ja se bi je iz me u e na i mu ka ra ca ka da se us pi nju na le stvi ci kla sne mo bil no sti. Na slu u je se da se de ba ta iz me u ame ri kog fe mi ni zma i evrop ske te o ri je (po to su pred stav ni ce fe mi ni sti ke te o ri je uglav nom iz SAD-a ili Bri ta ni je) vo di na znat nom de lu ovog te re na. U glo ba lu sam na klo nje na sta vu da ame ri kom fe mi ni zmu ne do sta je vi e te o rij skog aspek ta. i ni se, me u tim, da pro blem uut ka ne pod re e ne e ne ne mo e re i ti ni esen ci ja li sti ka po tra ga za iz gu blje nim ko re ni ma ni ti zah tev za vi e te o ri je u an gloame ri kom ta bo ru. Taj zah tev se e sto iz no si u ime kri ti ke po zi ti vi zma, ko ji se ov de iz jed na a va sa esen ci ja li zmom. No, He gel, sa vre me ni ina u gu ra tor poj ma de lo va nja ne ga ci je, ni je bio ne u po znat sa esen ci ja li sti kim shva ta nji ma. Za Mark sa je neo bi na is traj nost esen ci ja li zma u okvi ru ovog di ja lek tinog od no sa pred sta vlja la slo en i pro duk ti van pro blem. Sto ga je stro ga bi nar na opo zi ci ja iz me u po zi ti vi zma/esen ci ja li zma (i taj ame ri kog gle di ta) i te o ri je (i taj fran cu skog ili fran kone ma kog pod uti ca jem an gloame ri kog gle di ta) mo da, ipak, sa mo pri vid. Osim to po ti sku je dvo smi sle nu spre gu esen ci ja li zma i kri ti ke po zi ti vi zma (to pri me u je De ri da u po gla vlju O gra ma to lo gi ji kao po zi tiv noj na u ci), ona gre i i u to me to pod ra zu me va da po zi ti vi zam ni je te o ri ja. Ovaj po mak u pro mi lja nju do zvo lja va i po ja vu vla sti tog ime na, po zi tiv ne su ti ne, Te o ri je. I ovaj put, po zi ci ja is tra i va a osta je ne is pi ta na. Osim to ga, ako se ova te ri to ri jal na de ba ta pre ne se na ze mlje Tre eg sve ta, ne pri me u je se ni ka k va pro me na me to da. Ova de ba ta ne uzi ma u ob zir to to se, u slu a ju e ne kao su bal ter nog, ne mo gu pri ku pi ti ele men ti po treb ni za utvr i va nje pu ta nje tra ga sek su al no od re e nog su bjek ta na osno vu ko jih bi se lo ci ra la mo gu nost di se mi na ci je.
Jonathan Culler, On Deconstruction: Theory and criticism after structuralism, Cornell University Press: Ithaca, NY, 1982, str. 48. 62 Elizabeth Fox-Genovese, Placing womens history in history, New Left Review, 133, maj-juni 1982, str. 21. 63 Pokuala sam da razvijem ovu ideju na pomalo autobiografski nain u Finding feminist readings: Dante-Yeats, u Ira Konigsberg (ur.), American Criticism in the Postructuralist Age, University of Michi gan Press: Ann Arbor, MI, 1981.
61

117

Upr kos to me, u glo ba lu po dr a vam pri klju i va nje fe mi ni zma kri ti ci po zi ti vi zma i de fe ti i za ci je kon kret nog. Ne mam ni ta pro tiv to ga da uim iz stva ra la tva za pad nih te o re ti a ra, ma da sam na u i la da in si sti ram na to me da ja sno obe le e svo ju po zi ci ju u svoj stvu is tra i va kih su bje ka ta. Pod ovim uslo vi ma, i kao knji ev ni kri ti ar, tak ti ki sam se su o i la sa ogrom nim pro ble mom sve sti e ne kao su bal ter nog. Pro blem sam pre o bli ko va la u re e ni cu, a za tim ga pod vr gla jed no stav noj se mi o zi. ta zna i ova re e ni ca? Ov de po sto ji ana lo gi ja iz me u ide o lo ke vik ti mi za ci je jed nog Froj da i po zi ci o ni ra nja post ko lo ni jal ne in te lek tu al ke u svoj stvu is tra i va kog su bjek ta. Kao to je po ka za la Sa ra Kof man, slo e na am bi va lent nost Froj do ve upo tre be e na kao de ur nih kri va ca je re ak ci ja-uob li a va nje na pr vo bit nu i ne pre sta nu e lju da se hi ste ri nom 64 sku li no-im pe ri ja li sti ko ide o lo ko pri pi e glas, da se e na pre tvo ri u subjekt hi ste ri je. Ma uob li a va nje ko je je e lju uob li i lo u ker ki no za vo e nje deo je istog pro ce sa uob li a va nja ko ji kon stru i e mo no lit ni lik e ne Tre eg sve ta. To uob li a va nje uti e i na me ne kao post ko lo ni jal nu in te lek tu al ku. Deo na eg po du hva ta od u a va nja je ste da to ide o lo ko uob li a va nje for mu li e mo kao pred met is tra i va nja, ta ko to e mo izmeriti muk ako tre ba. Za to e, su o e no sa pi ta nji ma: Mo gu li pod re e ni da go vo re?, i: Mo gu li pod re e ne e ne da go vo re?, na e na sto ja nje da pod re e ni ma da mo glas u isto ri ji bi ti dvo stru ko iz lo e no opa sno sti ma Froj do vog dis kur sa. Uzev i sve to u ob zir, sa sta vi la sam sle de u re e ni cu: Bel ci spa sa va ju tam no pu te e ne od tam no pu tih mu ka ra ca u istom onom du hu ko ji sre e mo kod Froj do vih is pi ti va nja re e ni ce De te tu ku.65 Upo tre ba Froj da u ovoj pri li ci ne pod ra zu me va izo morf nu ana lo gi ju iz me u uob li a va nja su bjek ta i po na a nja dru tve nih za jed ni ca, to je e sta prak sa, ne ret ko pra e na po zi va njem na Raj ha, u raz go vo ru iz me u De le zea i Fu koa. To zna i da ne tvr dim da re e ni ca Bel ci spa sa va ju tam no pu te e ne od tam no pu tih mu ka ra ca uka zu je na kolektivnu fan ta zi ju simp to ma ti nu za kolektivni plan sa do ma zo hi sti kog ugnje ta va nja u kolektivnom im pe ri ja li sti kom po du hva tu. Po sto ji ne ka ugod na si me tri ja u ta k voj ale go ri ji, ali bih za mo li la i ta o ca da je pre shva ti kao pro blem neo b u zda ne psi ho a na li ze ne go kao ko na no re e nje.66 Isto kao to Froj do vo upor no na sto ja nje da e nu ozna i kao de ur nog kriv ca u re e ni ci Dete tu ku, kao i u dru gim pri li ka ma, raz ot kri va nje go ve po li ti ke in te re se, ko li ko god ne sa vr e no, ta ko i mo je upor no na sto ja nje da im pe ri ja li sti ko stva ra nje su bjek ta ozna im kao po vod za ovu re e ni cu raz ot kri va mo ju po li ti ku. Na da lje, na me ra mi je da po zaj mim op tu me to do lo ku auru Froj do ve stra te gi je ko jom je do ao do re e ni ce ko ju je for mu li sao kao reenicu na osno vu mno gih sli nih stvar nih iz ja va ko je je uo od pa ci je na ta. To ne zna i da u pri mer pre no sa u ana li zi pred sta vi ti kao izo mor fan uzor ko ji tre ba sle di ti u tran sak ci ji ko ja se od vi ja iz me u i ta o ca i tek sta (mo je re e ni ce). Ana lo gi ja iz me u pre no sa i knji ev ne kri ti ke, od no sno isto ri o gra fi je ni je ni ta vi e do pro duk tiv na ka ta hre za. Re i da je su bjekt tekst ne do zvo lja va su prot nu tvrd nju: ver bal ni tekst je su bjekt.
64 65

Sarah Kofman, LEnigme de la femme: La Femme dans les textes de Freud, Galilee: Paris, 1980. Sigmund Freud. A child is being beaten: a contribution to the study of the origin of sexual per versions, The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, prev. James Strachey et al, Hogarth Press: London, knj. 17, 1955. 66 Idem, Wild psycho-analysis, Standard Edition, knj. 11.

118

Fa sci ni ra na sam, za pra vo, ti me ka ko Frojd us po sta vlja istoriju ugnje ta va nja iz ko je na sta je nje go va ko na na re e ni ca. Ta isto ri ja ima dvo stru ke ko re ne. S jed ne stra ne, skri ve na je u am ne zi ji no vo ro en e ta, a s dru ge je sme te na u na oj dav noj pro lo sti, to pod ra zu me va pra i skon ski pro stor gde jo ni je po sto ja la raz li ka iz me u lju di i i vo ti nja.67 Po nu ka ni smo da stra te gi ju na lik ovoj froj dov skoj pri me ni mo na mark si stike tek sto ve ka ko bi smo ob ja sni li ide o lo ku ob ma nu im pe ri ja li sti ke po li ti ke eko no mi je i iz lo i li isto ri ju ugnje ta va nja ko ja pro iz vo di re e ni cu po put one ko ju sam na ve la. Ova isto ri ja ta ko e ima dvo stru ke ko re ne. S jed ne stra ne, skri ve na je u ma ni pu la ci ja ma ko ji sto je iza bri tan ske za bra ne udo 68 ge stra ne sme te na je u kla si noj i ved skoj pro vi kog r tvo va nja iz 1829. go di ne, a s dru lo sti hin du i sti ke In di je, u tek sto vi ma Rig-Veda i Darmaastra. Ne ma sum nje u to da po sto ji i ne iz di fe ren ci ra ni pra i skon ski pro stor ko ji po dr a va ovu isto ri ju. Re e ni ca ko ju sam kon stru i sa la pred sta vlja je dan od mno gih pri me ra iz me ta nja ko ja opi su ju od nos iz me u tam no pu tih i be lih mu ka ra ca (a po ne kad i tam no pu tih i be lih e na). Spa da me u one re e ni ce ko ji ma se iz ra a va pre u ve li a no di vlje nje ili po bo na kri vi ca ko je De ri da po ve zu je sa hi je ro glif skom pred ra su dom. Od nos iz me u im pe ri ja li sti kog su bjek ta i im pe ri ja li zma kao pred me ta is tra i va nja je u naj ma nju ru ku am bi va len tan. Udo vi ca In du ski nja pe nje se na po greb nu lo ma u svo ga pre mi nu log mu a i spa lju je se na njoj. To je udo vi ko r tvo va nje. (Pre ma pra vi li ma tran skrip ci je, san skrit sku re za udo vi cu tre ba lo bi pre ne ti kao sati. Na po et ku ko lo ni za ci je Bri tan ci su je tran skri bo va li kao suttee.)69 Ovaj obi aj ni je bio ras pro stra njen ni ti je za vi sio od pri pad no sti od re e noj ka sti ili kla si. Ka da su Bri tan ci za bra ni li spro vo e nje ovog obi a ja, to je op te pri hva e no kao slu aj u ko me Bel ci spa sa va ju tam no pu te e ne od tam no pu tih mu ka ra ca. Bel ki nje od re gi sta ra bri tan skih mi si ja iz de vet na e stog ve ka do Me ri Dej li ni su po nu di le al ter na tiv no tu ma e nje. Na su prot to me sto ji in dij ski na ti vi sti ki ar gu ment, pa ro di ja no stal gi je za iz gu blje nim ko re ni ma: e ne su za pra vo e le le da umru. Ove dve re e ni ce se u ve li koj me ri uza jam no oprav da va ju. Ni kad ne e te na i i na sve do an stvo o gla su ili sve sti e na. Ta k vo sve do an stvo, sva ka ko, ne bi na di la zi lo ide o lo gi ju ni ti bi bi lo sa svim su bjek tiv no, ali je mo glo bi ti je dan od ele me na ta za sa sta vlja nje kon tra re e ni ce. Pro la ze i kroz na ka rad no tran skri bo va na ime na ovih e na, r tvo va nih udo vi ca, u po li cij skim iz ve ta ji ma ko ji se na la ze u slu be nim do ku men ti ma Is to no in dij ske kom pa ni je, ne mo gu e je sa sta vi ti bi lo ka kav glas. Sve to se mo e na slu ti ti je ogrom na ra zno li kost ko ja iz bi ja ak i iz ta ko tu rog i ne zna la kog za pi sa (ka ste se, na pri mer, uvek
Idem, A child is being beaten, str. 188. Za sjajan prikaz naina kako je realnost udovikog rtvovanja bivala konstituisana ili tekstuali zovana tokom kolonijalnog perioda, vidi Lata Mani, The production of colonial discourse: sati in early nineteenth-century Bengal (magistarska teza, University of California at Santa Cruz, 1983). Kada sam poela da radim na ovom ogledu saznala sam dosta iz razgovora sa Latom Mani. 69 Pre ma Velikom reniku stranih rei i izraza, Ivan Klajn i Mi lan ip ka, Pro me tej: No vi Sad, 2008. str. 1113, sa ti, -ija m [engl. sut tee od san skr. sa t e sti ta ena] ozna a va in dij ski obi aj da e nu na kon smr ti mu a spa lju ju ili sa hra nju ju s njim. Me u tim, pre ma Leksikonu stranih rei i izraza, Mi lan Vu ja kli ja, Pro sve ta: Be o grad, 1961. str. 856, sa ti ozna a va e nu, a ne obi aj, za ko ji se na vo di dru gi na ziv u srp skom je zi ku: sa ti (sskr. sa ti) do bra, pra va e na; u Ist. In di ji: e na ko ja po sle smr ti mu a do bro volj no pri sta je da bu de spa lje na ili i va sa hra nje na s mu em; sam ovaj in na zi va se: satja. (Prim. prev.)
68 67

119

opi su ju kao ple me na). Su o e na sa di ja lek ti ki po ve za nim re e ni ca ma ko je je mo gu e for mu li sa ti kao Bel ci spa sa va ju tam no pu te e ne od tam no pu tih mu ka ra ca i e ne su e le le da umru, post ko lo ni jal na in te lek tu al ka po sta vlja jed no stav no se mi o ti ko pi ta nje ta to zna i? i po i nje da is pre da isto ri ju. Da bi se ozna io tre nu tak ka da se iz unu tra njih pre vi ra nja ra a ne sa mo gra an sko ne go do bro dru tvo, e sto se po zi va na po je di na ne slu a je ve ka da je slo vo za ko na pre kr e no da bi se za ti tio nje gov duh. Naj e e su to slu a je vi ka da mu kar ci ti te e ne. Ako se pri se ti mo ka ko su se Bri tan ci hva li sa li svo jim pra ved nim od no som pre ma sta ro se de la kim obi a ji ma i za ko ni ma u ko je se ni su me a li, on da po zi va nje na ovo do pu te no kr e nje slo va za rad ou va nja du ha za ko na po sta je ja sno u iz ja vi D. D. M. De re ta: Pr va za kon ska od red ba o hin du i sti kom za ko nu do ne se na je bez sa gla sno sti ijed nog In du sa. Za kon ska od red ba ov de ni je ime no va na. Sle de a re e ni ca, gde se od red ba ime nu je, pod jed na ko je za ni mlji va ako raz mi sli mo o to me ka ko se u njoj im pli ci ra da je do bro dru tvo, us po sta vlje no u vre me ko lo ni za ci je, op sta lo i po sle de ko lo ni za ci je: Oi vlja va nje satija u ne za vi snoj In di ji ve ro vat no je op sku ran ti sti ka ob no va ko ja se ne e du go odr a ti ak ni u za ba 70 e nim de lo vi ma ze mlje. Bez ob zi ra na to da li je ova pri med ba ta na ili ne, me ne ov de za ni ma ka ko za ti ta e ne (da nas je to za ti ta e ne Tre eg sve ta) po sta je po ka za telj us po sta vlja nja dobrog dru tva ko je mo ra, u tim pr vim tre nu ci ma, da pre kr i sam za kon, od no sno rav no prav nost spro vo e nja za kon ske po li ti ke. U ovom kon kret nom slu a ju, ono to se ra ni je sma tra lo obi a jem, i kao ta k vo pri hva ta lo i po to va lo, pre i me no va no je u zlo in. Dru gim re i ma, ova stav ka hin du i sti kog za ko na pre ko ra i la je gra ni cu iz me u pri vat nog i jav nog do me na. Iako Fu ko o va istorijska naracija, usred sre e na is klju i vo na Za pad nu Evro pu, pri ka zu je raz voj kri mi no lo gi je u osam na e stom ve ku pre vas hod no u sme ru to le ran ci je pre ma pre stup ni ci ma (PK, str. 41), za nas je ov de re le van tan nje gov teorijski opis spo zna je stvar no sti: Spoznaja stvarnosti je apa rat po mo u ko jeg se isti ni to ne raz dva ja od ne i sti ni tog ne go od onog to se ne mo e oka rak te ri sa ti kao na u no (PK, str. 197) ob red se su prot sta vlja zlo i nu, ta je ob red od re u je su je ver je, a ta je zlo in od re u je prav na na u ka. Skok sa ti je iz pri vat nog u jav ni do men u ja snoj je i slo e noj ve zi sa pre la skom bri tan skog an ga ma na u In di ji s tr go va ko-ko mer ci jal nog na te ri to ri ja no-ad mi ni stra tiv ni; pro me na se mo e pra ti ti na osno vu ko re spon den ci je iz me u po li cij skih sta ni ca, vi ih i ni ih su do va, iz vr nih od bo ra, dvo ra prin ca re gen ta, i sli no. Za ni mlji vo je pri me ti ti i to da, sa sta no vi ta in dij skog ko lo ni jal nog su bjek ta, ko ji se ta ko e po ja vio to kom pre la ska iz fe u da li zma u ka pi ta li zam, sati je po ka za telj obr nu te dru tve ne pro me ne: Oni ko ji su zbog svo je iz lo e no sti za pad nom uti ca ju skraj nu ti na psi ho lo ke mar gi ne (...) na li su se pod pri ti skom da do ka u, i se bi i dru gi ma, da su sa u va li i sto tu obi a ja i da su ver ni tra di ci o nal noj vi so koj kul tu ri. Mno gi ma od njih sati je bio va an do kaz da se pri dr a va ju sta rih pra vi la u vre me ka da su ta pra vi la bi la po lju lja na iz nu tra.71
J. D. M. Derrett, Hindu Law Past and Present: Being an account of the controversy which preceded the enactment of the Hindu code, and text of the code as enacted, and some comments thereon, A. Mukherjee & Co: Calcutta, 1957, str. 46. 71 Ashis Nandy, Sati: a nineteenth-century tale of women, violence and protest, u V. C. Joshi (ur.), Rammohun Roy and the Process of Modernization in India, Vikas Publishing House: New Delhi, 1975, str. 68.
70

120

Ako je ovo pr vo isto rij sko is ho di te mo je re e ni ce, oi gled no je iz gu blje no u isto ri ji o ve an stva ko ja je de lo, pri a o i re nju ka pi ta li zma, o spo rom oslo ba a nju rad ne sna ge kao ro be, pri po vest o na i ni ma pro iz vod nje, pre la sku iz fe u da li zma pre ko mer kan ti li zma u ka pi ta li zam. Krh ka nor ma tiv nost ove pri po ve sti, ipak, odr a va se uz po mo na vod no ne pro me nji vog azij skog na i na pro iz vod nje, ko ji u slu a ju nu de uvek pri sko i u po mo da pod u pre ovu pri po vest kad god iza e na vi de lo da je pri a o lo gi ci ka pi ta li zma pri a o Za pa du, da im pe ri ja li zam afir mi e uni ver zal nu va lja nost pri po ve sti o na i nu pro iz vod nje, da za ne ma ri ti pod re e ne da nas zna i, hte li ne hte li, na sta vi ti im pe ri ja li stiki po du hvat. Is ho di te mo je re e ni ce se, ta ko, gu bi u smut nji dru gih, mo ni jih dis kur sa. Upr kos to me to je za bra na satija sa ma po se bi po hva lan in, mo e mo li se, ipak, za pi ta ti da li e sa gle da va nje ko re na mo je re e ni ce mo da ot kri ti iz ve snu in ter ven ci o ni sti ku po li ti ku? U pred sta vu o to me da je im pe ri ja li zam us po sta vio do bro dru tvo ugra e na je i mi sao da je pri stu pio e ni kao objektu ko ji tre ba za ti ti od sop stve ne vr ste. Ka ko se mo e is pi ta ti var lji vost pa tri jar hal ne stra te gi je, ko ja e ni kao subjektu na iz gled do zvo lja va slo bo dan iz bor? Dru gim re i ma, ka ko pre i sa Bri ta ni je na hin du i zam? ak i sam po ku aj po ka zu je da im pe ri ja li zam ni je isto to i hro ma ti zam, to jest pu ka pred ra su da pre ma obo je nim lju di ma. Ka ko bih pri stu pi la ovom pro ble mu, do ta i u se na krat ko Darmaastre (na su nih sve tih spi sa) i Rig-Vede (po hva le zna nju). U ho mo log nom od no su s Froj do vom ana li zom, ovi spi si pred sta vlja ju drev ne ko re ne. Sva ka ko, ne u se is crp no ba vi ti ovim spi si ma. Ume sto to ga, tu ma i u ih ne u svoj stvu stru nja ka ve s po zi ci je post ko lo ni jal ne e ne, ko ja na me ra va da is pi ta ka ko je do lo do po ti ski va nja e ne. Mo je i i ta va nje je gra e nje kon tra pri po ve sti en ske sve sti, a ti me bi a e ne, a ti me bi a do bre e ne, a ti me e lje do bre e ne, a ti me e lje e ne. U isti mah e mo se, pa ra dok sal no, uve ri ti da e na kao ozna i telj ni je strikt no po zi ci o ni ra na kao dru tve na je din ka. U Darmaastri me za ni ma ju dva mo men ta, a to su dis kurs o do zvo lje nim sa mo u bi stvi ma i pri ro da po greb nih ob re da.72 Sa gle da no iz aspek ta ovih dis kur sa, sa mo spa lji va nje udo vi ca iz gle da kao iz u ze tak od pra vi la. Pre ma dok tri ni sve tih spi sa, op te u zev i, sa mo u bi stvo je ne do pu sti vo. Osta vlja se pro stor, me u tim, za od re e ne vi do ve sa mo u bi stva ko ji, kao obra sci iz ra a va nja, gu be po jav ni iden ti tet sa mo u bi stva. Pr va ka te go ri ja do zvo lje nih sa mo u bi sta va iz ra sta iz spo zna je isti ne (tatvajnna). Ov de spo zna ju i su bjekt shva ta ne stvar nost, od no sno pu ku fe no me no lo ku pri ro du (to mo e bi ti isto to i ne fe no me no lo ka pri ro da) vla sti tog iden ti te ta. Ne ka da se tat tva tu ma i lo kao taj ti, ali i bez to ga, tatva je to stvo ili su ti na. Sto ga ovo pro sve tlje no sop stvo za i sta spo zna je ta je to to i ni nje gov iden ti tet. Uni te nje tog iden ti te ta ni je ubi stvo sop stva (tmaghta). Pa ra doks spo zna je gra ni ca zna nja le i u to me to se naj sna ni ja po tvr da spo sob no sti de la nja, ne ga ci ja mo gu no sti de la nja, ne mo e uze ti za pri mer sa me se be. Neo bi no je za ni mlji vo, pri tom, to pri rod na eko lo gi ja, pre ne go sa mo spo zna ja, do zvo lja va sa mo-rtvovanje bo go va, ko je do pri no si eko no mi nom funk ci o ni sa nju Pri ro de i Va si o ne. U ovoj eta pi, na se lje noj bo go vi ma, a ne ljud skim bi i ma, ko ja logiki pret ho di ovom kon kret nom ni zu iz me ta nja, sa mo u bi stvo i
Ono o emu govorim u nastavku oslanja se uglavnom na Pandurang Varman Kane, History of Dharmasastra, Bhandarkar Oriental Research Institute: Poona, 1963 (u daljem tekstu navodi se kao HD, sa brojem knjige, poglavlja i stranica).
72

121

r tvo va nje (tmaghta i tmadna) kao da se ne raz li ku ju mno go u zna e nju unu tra nje do zvo le (ko ju da je sa mo spo zna ja) i spo lja nje do zvo le (ko ju da je eko lo gi ja). U ovom fi lo zof skom pro sto ru, me u tim, ne ma me sta za e nu ko ja se spa lju je. Nju e mo po tra i ti ta mo gde je osta vljen pro stor da se do zvo le sa mo u bi stva u ko ji ma se spo zna ja isti ne ne mo e na ve sti kao sta nje ko je je, u sva kom slu a ju, la ko pro ve ri ti i ko je spa da u sruti (u ve no) pre ne go u smriti (za pam e no). Ovaj iz u ze tak od op teg pra vi la o sa mo u bi stvu po ni ta va po jav ni iden ti tet sa mo spa lji va nja uko li ko se ono iz vr i na od re e nim me sti ma pre ne go u od re e nom sta nju pro sve tlje no sti. Na taj na in sa unu tra nje do zvo le (ko ja is ho di iz spo zna je isti ne) pre la zi mo na spo lja nju (ko ja is ho di iz me sta ho do a a). e ni je 73 omo gu e no da iz vr i ovaj vid (ne)sa mo u bi stva. Pa ak ni to ni je pravo me sto da e na po ni ti pra vo ime sa mo u bi stva ta ko to e uni ti ti pra vu se be. Sa mo njoj se do zvo lja va sa mo spa lji va nje na mu e vlje voj po greb noj lo ma i. (Ne ko li ko pri me ra iz dav ne pro lo sti gde se mu kar ci sa mo spa lju ju na ne i joj po greb noj lo ma i, i me do ka zu ju lju bav i pri vr e nost go spo da ru ili nad re e nom, ot kri va ju struk tu ru do mi na ci je u okvi ru ob re da.) Ovo sa mo u bi stvo ko je ni je sa mo u bi stvo mo e se pro tu ma i ti kao si mu la krum ka ko spo zna je isti ne ta ko i sve to sti me sta. U pr vom slu a ju, i ni se da je spo zna ja vla sti te ne tvar no sti i pu ke po jav no sti u subjektu dra ma ti zo va na ta ko da pre mi nu li su prug po sta je eks te ri zo va ni pri mer i me sto uni te nog su bjek ta, a udo vi ca po sta je (ne)de la telj ko ji spro vo di u de lo. U dru gom slu a ju, i ni se da je me to nim svih sve ti li ta upra vo ta og nje na dr ve na po ste lja, sa gra e na to kom slo e nog ob re da, na ko joj e nin su bjekt, prav no raz dvo jen od se be, ne sta je u pla me nu. Upra vo u okvi ru ove du bo ko mi sa o ne ide o lo gi je iz me te nog me sta en skog su bjek ta ja vlja se pa ra doks slo bod nog iz bo ra. Ka da se ra di o mu kom su bjek tu, ono to se is ti e je ste pri me re nost sa mo u bi stva, pri me re nost ko ja e po ni ti ti, a ne po tvr di ti nje gov sta tus kao sa mo u bi stva. Ka da se ra di o en skom su bjek tu, do zvo lje no sa mo spa lji va nje, uz to to ukla nja po sle di ce pa da ( ptaka) ko je se ve zu ju za ne do zvo lje no sa mo u bi stvo, iza zi va hva lu i na iz bo ra u dru gom re gi stru. Pre ma su ro voj ide o lo koj pro duk ci ji sek su al no od re e nog su bjek ta, ta k va bi smrt po shva ta nju en skog su bjek ta mo gla bi ti izuzetni po ka za telj nje ne vla sti te e lje, ko ja is ka e iz op teg pra vi la udo vi kog po na a nja. U od re e nim pe ri o di ma i obla sti ma ovo iz u zet no pra vi lo je po sta lo op te pra vi lo za od re e ne kla se. Nje go vu ue sta lost u Ben ga lu u osam na e stom i po et kom de vet na e stog ve ka Ai Nan di po ve zu je s ra znim fak to ri ma ko ji se kre u od kon tro le pri ra ta ja do mi zo gi ni je u dru tve noj za jed ni ci.74 Nje go va ue sta lost u Ben ga lu u pro te klim ve ko vi ma sva ka ko je ob ja nji va i nje ni com da su udo vi ce u Ben ga lu, za raz li ku od ostat ka In di je, mo gle da na sle de imo vi nu. Ta ko da je ono u e mu Bri tan ci vi de vik ti mi za ci ju jad ne e ne ko ju a lju u smrt u stva ri ide o lo ko po pri te. Kao to je P. V. Ka nej, ve li ki isto ri ar Darmaastre, ta no pri me tio: [injenica] da je u Ben ga lu, ak i u za jed ni ci hin du i sti kih po ro di ca, udo vi ca la na ko ji ni je imao si na ima la prak ti no ista pra va na imo vi nu po ro di ne za jed ni ce kao
73

Upendra Thakur, The History of Suicide in India: An introduction, Munshi Ram Manohan Lai: New Delhi, 1963, str. 9, sadri koristan spisak najvanijih izvora koji na sanskritu govore o svetim mestima. Ova dobra knjiga u koju je uloeno mnogo truda nosi sve znakove shizofrenije kolonijalnog subjekta, poput buroaskog nacionalizma, patrijarhalnog komunalizma i prosvetljene razboritosti. 74 Nandy, op. cit.

122

to ih je imao njen po koj ni mu (...) mo ra da je e sto pod sti ca la osta le la no ve da se ota ra se udo vi ce ta ko to e, u naj te im tre nu ci ma, ape lo va ti na nje nu oda nost i lju bav pre ma mu u (HD II. 2, str. 635). Bez ob zi ra na to, do bro na mer ni i pro sve tlje ni mu kar ci od u vek su ima li raz u me va nja za e nin hra bri iz bor u da toj si tu a ci ji. Ta k vim sta vom oni pri hva ta ju stva ra nje pol no od re e nog pod re e nog su bjek ta: Sa vre me na In di ja ne po dr a va prak ti ko va nje satija, ali jed no stra ni na in raz mi lja nja pre ko re va sa vre me ne In dij ce za to to iz ra a va ju di vlje nje i po to va nje pre ma smi re noj i ne po ko le blji voj hra bro sti In dij ki ko je po sta ju sa ti je ili iz vr e jauhar jer ti me ne gu ju ide a le en skog po na a nja (HD II. 2, str. 636). Ovaj pri mer i vo ilu stru je ono to je an-Fran soa Li o tar na zvao diffrend, ne mo gu nost da se to kom ras pra ve 75 je dan vid dis kur sa pri bli i dru gom, od no sno ne pre vo di vost s jed nog dis kur sa na dru gi. Ka ko dis kurs onog to Bri tan ci vi de kao pa gan ski ob red bi va pod ve den (ali ne i pre ve den, re kao bi Li o tar) pod ono to Bri tan ci vi de kao zlo in, ta ko je dan na in di jag no sti ko va nja en ske slo bod ne vo lje bi va za me njen dru gim. Ob red, sva ka ko, ni je pro pi si vao neizostavno sa mo spa lji va nje udo vi ca. Ako udo vi ca, me u tim, ipak od lu i da ide ko rak da lje od onog to ob red zah te va, a za tim od u sta ne od na ka ne, to se sma tra pre stu pom za ko ji je pro pi san od re e ni ob lik po ko re.76 Na su prot to me, me snom bri tan skom po li caj cu i ja je du nost bi la da nad gle da spa lji va nje, pro me na od lu ke je bi la po ka za telj istin skog slo bod nog iz bo ra, iz bo ra slo bo de. Am bi va len tan stav do ma e ko lo ni jal ne eli te pre ma ovom pi ta nju vi dan je u na ci o na li sti kom ro man ti zo va nju i sto te, sna ge i lju ba vi ko ju svo jim r tvo va njem iz ra a va ju ove e ne. Dva ne za o bi la zna tek sta su hva lo spev Ra bin dra na ta Ta go ra ben gal skim ba ka ma s oe ve stra ne ko je se od ri u se be i re i hva le Anan de Ku ma ra sva mi ko ja sati sma tra po sled njim do ka zom sa vr e nog je din stva te la i du e.77 Oi gled no ne za go va ram ubi ja nja udo vi ca. e lim sa mo da po ka em da, iz me u dve su prot sta vlje ne ver zi je slo bo de, kon sti tu i sa nje en skog su bjek ta u ivotu je ste me sto gde po i va diffrend. U slu a ju sa mo spa lji va nja udo vi ca, ob red ni je re de fi ni san kao su je ver je ne go kao zloin. Ozbilj nost satija bi la je u to me to je ide o lo gi ja uslo vi la da se sati emo tiv no do i vlja va kao na gra da, isto kao to je ozbilj nost im pe ri ja li zma bi la u to me to je ide o lo gi ja uslo vi la da se im pe ri ja li zam do i vlja va kao dru tve na mi si ja. Tomp so no vo ob ja nje nje satija kao ka zne je, sto ga, pot pu no po gre no:
Jean-Francois Lyotard, Le Differend, Minuit: Paris, 1984. HD, II. 2, str. 633. Postoje naznake da je drutvena praksa daleko nadmaivala ovu propisanu pokoru. U pasusu koji sledi, objavljenom 1938. godine, primetite, na osnovu izraza kao to su hra brost ili vrstina karaktera, kakav stav ima prvobitno hinduistiko svetenstvo prema slobodi enske volje. Pretpostavka koju bi vredelo ispitati u ovom odlomku jeste da je potpuno svoenje udovice-nalonice na status objekta samo kazna za to to se odrekla prava da bude hrabra, to oznaava status subjekta. Neke udovice, meutim, nisu imale hrabrosti da umru na vatrenim mu kama; niti su imale vrstinu uma i karakter da ive idealnim asketskim ivotom koji im se nalae [brahmacarya]. Tuno je to su bile primorane da ive kao nalonice, to jest, avarudda stri [zatoena supruga]. A. S. Altekar, The Position of Women in Hindu Civilization: From prehistoric times to the present day, Motilal Banarsidass: New Delhi, 1938, str. 156. 77 Citirano u Sena. op. cit, 2, str. 913-14.
76 75

123

Mo da e iz gle da ti ne pra ved no ili ne lo gi no to su Mo gu li, ko ji su lju de i ve dra li i na bi ja li na ko lac, ili to su Evro plja ni, u i jim ze mlja ma su se spro vo di le naj su ro vi je ka zne i ko ji su, ne pu ni vek pre ne go to se en gle ska sa vest po e la zgra a va ti pred sa ti jem, sa a rom spa lji va li ve ti ce i vr i li ver ske pro go ne, ima li stav ka kav su ima li pre ma sa ti ju. Mo da je za njih raz li ka bi la u sle de em r tve nji ho ve su ro vo sti mu e ne su u skla du sa za ko nom pre ma kojem su oni bi li pre stup ni ci, dok r tve sa ti ja ni su ka nja va ne ni zbog ka k vog pre stu pa ne go zbog fi zi ke sla bo sti ko ja ih je pre pu ta la na mi lost i ne mi lost mu kar ci ma. U ovom ob re du na 78 vi de lo iz bi ja ta k va ljud ska iz o pa e nost i aro gan ci ja kao ni u jed nom dru gom pre stu pu.

To kom ce le dru ge po lo vi ne osam na e stog ve ka, u du hu ko di fi ko va nja za ko na, Bri tan ci u In di ji su kon sul to va li ue ne bra ma ne i u sa rad nji s nji ma na sto ja li da pro su de da li je sati za ko nit pre ma ob je di nje noj ver zi ji hin du i sti kog za ko na. Sa rad nja je e sto bi la ne us kla e na, kao u slu a ju zna a ja pro me ne od lu ke. Po ne kad, kao kad pra vi la (a stra) ge ne ral no za bra nju ju spa lji va nje udo vi ca s ma lom de com, bri tan ska sa rad nja ni je sa svim ja sna.79 Po et kom de vet na e stog ve ka, bri tan ske vla sti, a na ro i to Bri tan ci u En gle skoj, ne pre sta no su is ti ca li ka ko se zbog sa rad nje s bra ma ni ma sti e uti sak da Bri tan ci odo bra va ju ovu prak su. Ka da je za kon ko na no na pi san, pot pu no je za tr ta isto ri ja du gog pe ri o da sa rad nje, a je zik je ve li ao ple me ni tog In du sa ko ji se su prot sta vlja lo em In du su, ko ji je sklon zver stvi ma:
Ljud ska pri ro da (...) se zgra a va nad ovim obi a jem. (...) U mno go na vra ta, po i nje na su zver stva, ko ja su od vrat na i sa mim In du si ma. (...) Pod stak nut ovim raz lo zi ma glav ni gu ver ner, bez na me re da od stu pi od jed nog od pr vih i naj va ni jih prin ci pa si ste ma bri tan ske upra ve u In di ji da se pri pad ni ci ma svih kla sa omo gu i po to va nje nji ho vih ver skih obi a ja, sve dok je mo gu e pri dr a va ti se tog si ste ma bez kr e nja vr hov nih za po ve sti ko je na la u prav da i o ve nost, od lu io je da do ne se sle de e pro pi se. (HD II. 2, str. 624-5)

Ono to, na rav no, ni ko ni je shva tio je ste da je ovo bi la jo jed na ide o lo gi ja, al ter na ti va ve po sto je em gra di ra nom odo bra va nju sa mo u bi stva kao iz u zet ka, a ne nje go vo sta vlja nje na spi sak zlo i na. Mo da je sati tre ba lo upo re di ti s mu e ni tvom, gde bi pre mi nu li mu pred sta vljao tran scen den tal nog i je di nog Bo ga; ili s ra tom, gde bi mu pred sta vljao vla da ra ili dr a vu, u ime ko jih se mo e mo bi li sa ti opoj na ide o lo gi ja sa mo r tvo va nja. U stvar no sti, sati je svr stan u istu ka te go ri ju sa ubi stvom, e do mor stvom i iz ba ci va njem sta rih na po lje. Uspe no je za tr to pro ble ma ti no me sto slo bod ne vo lje pol no od re e nog su bjek ta kon sti tu i sa nog kao e na. Ne po sto ji pu ta nja ko ja bi nas do ta mo od ve la. Po to dru ga do zvo lje na sa mo u bi stva ni su ob u hva ta la ovo kon sti tu i sa nje, ni je vo e na bit ka oko nji ho vog drev nog po re kla po zi va nje na tra di ci ju Darmaastre ni ti su iz bri sa na sa spi ska ob re da i sta vlje na na spi sak zlo i na to je ui ni la bri tan ska za bra na. Je di ni sro dan pre o bra aj de sio se kad je Ma hat ma Gan di trajk gla u (satygraha) re de fi ni sao kao ot por. No, ne e mo ov de raz ma tra ti po je di no sti ove znat ne pre o bra zbe. Sa mo bih po zva la i ta o ca da upo re di at mos fe ru ko ja je okru i va la udo vi ko r tvo va nje i Gan di jev ot por. Obo je u po et ku ima ju iste ko re ne.
78 79

Thompson, op. cit, str. 132. Za ovo, kao i za bramansku raspravu u vezi sa satijem, vidi Mani, op. cit, str. 71f.

124

Jo od po et ka do ba Pu ra na (oko 400. godine n. e.), ue ni bra ma ni su ras pra vlja li o to me da li je sati u skla du s dok tri nom ko ja osta vlja pro stor za do zvo lje na sa mo u bi stva na sve tim me sti ma. (Te se ras pra ve jo uvek vo de na aka dem skom ni vou.) Po ne kad se pre ispi ti va lo ka stin sko po re klo satija. Op te va e e pra vi lo za udo vi ce, da tre ba da se pri dr a va ju ce li ba ta (brahmacarya), me u tim, je dva da je ikad raz ma tra no. No, ni je do volj no re brahmacarya pre ve sti sa mo kao ce li bat. Tre ba da se zna da, od e ti ri do ba bi a u hin du i sti koj (to jest, bra man skoj) regulativnoj psi ho bi o gra fi ji, brahmacarya i ni dru tve nu prak su ko ja pret ho di srod stvu po bra noj za jed ni ci. Mu ka rac udo vac ili mu po ste pe no pre la zi iz i vo ta u u mi (vnaprastha) u zre li ce li bat i od ri ca nje, to ozna a va ter min 80 na kao su pru ga je neo p hod na za vo e nje do ma in stva samnysa (od ba ci va nje). e (grhasthya) i mo e se pri dru i ti mu u to kom i vo ta u u mi. Ona ne ma pri stup (pre ma bra man skim pra vi li ma) po sled njem do bu, asket skom ce li ba tu, ozna e nom ter mi nom samnysa. e na udo vi ca, pre ma op tem pra vi lu sve tog ue nja, mo ra da se vra ti na pret hod no sta nje pre o bra e no u stag na ci ju. Do bro su po zna ta in sti tu ci o nal na zla ko ja su se po slu i la ovim za ko nom; ja raz ma tram nje go ve asi me tri ne po sle di ce po ide o lo ko uob li a va nje pol no od re e nog su bjek ta. Sto ga je od mno go ve eg zna a ja to to ni je bi lo ras pra ve o ovoj ne i zu zet noj sud bi ni udo vi ca ni me u In du si ma ni ti iz me u In du sa i Bri ta na ca ne go to to je izuzetno pra vi lo sa mo spa lji va nja bi lo ak tiv no ospo ra va no.81 Ov de se mo gu nost pro na la e nja (pol no od re e nog) pod re e nog su bjek ta po no vo gu bi i pod uti ca jem je ve li kog bro ja i ni la ca. Ova za kon ski pro gra mi ra na asi me tri ja u sta tu su su bjek ta ko ja uspe no de fi ni e e nu kao obje kat jednog mu a oi gled no ra di u in te re su za kon ski si me tri nog su bje kat skog sta tu sa mu kar ca. Na taj na in sa mo spa lji va nje udo vi ce po sta je eks trem ni slu aj op te va e eg za ko na pre ne go iz u ze tak. Sto ga ne tre ba da se iz ne na di mo kad i ta mo o na gra da ma ko je oe ku ju na ne bu e nu ko ja iz vr i sati. Ta ti va is ti u ka ko je za e nu od raz vr li ne bi ti u po se du jed nog mu kar ca i nad me ta ti se s dru gim e na ma, onim ek sta ti nim ne be skim ple sa i ca ma, pa ra go ni ma en ske le po te zbog e ga e mu kar ci s uit kom pe va ti njoj u sla vu: Na ne bu, sa mo svo me mu u oda na, ona, ko ju sla ve broj ne ne be ske ple sa i ce [apsar] ui va sa svo jim mu em to li ko du go ko li ko vla da ju e tr na est In dra (HD II. 2, str. 631). Ve o ma je iro ni no sma tra ti sa mo spa lji va nje iz ra zom e ni ne slo bod ne vo lje, to po ka zu je i stih ko ji pra ti pret hod ni pa sus: Sve do tle dok e na (kao su pru ga: stri) ne iz go ri u pla me nu mu e vlje ve po greb ne lo ma e, ni kad se ne e oslo bo di ti [mucyate] svog en skog te la [strisarr to jest, u ci klu su roenja]. Iako s jed ne stra ne go to vo ne pri met no u pot pu no sti oslo ba a od in di vi du al nog de la nja, do zvo lje no sa mo u bi stvo svoj stve no e ni svo ju ide o lo ku sna gu cr pi iz poistoveivanja in di vi du al nog de la nja s nad in di vi du al nim: ubij se
80

Ovde govorimo o regulativnim normama bramanizma, a ne o tome kako je bilo. Vidi Robert Lin gat, The Classical Law of India, prev. J. D. M. Derrett, University of California Press: Berkeley, 1973, str. 46. 81 I slabana mogunost preudaje u drevnoj Indiji, kao i zakonom regulisano pravo na preudaju udovice iz 1856. godine rezultat su sporazuma koji su postigli mukarci. Preudaja udovice bila je mahom izuzetak, moda zato to nije naruavala program formiranja subjekta. U celokupnom na uku o udovikoj preudaji, otac i mu su ti koji zasluuju sve pohvale za reformistiku hrabrost i nesebinost.

125

na mu e vlje voj po greb noj lo ma i sa da, pa ta ko mo e ubi ti svo je en sko te lo u ce lo kup nom ci klu su ra a nja. Pa ra doks se ti me ne is cr plju je, jer se ovim is ti ca njem slo bod ne vo lje tvr di da je na ro i to ne sre na okol nost ro di ti se u en skom te lu. Re za sop stvo ko je se za pra vo spa lju je je stan dard na re za duh u naj ple me ni ti jem smi slu (tman), dok je gla gol oslo bo di ti, pu tem ko re na re i za spa se nje u naj ple me ni ti jem smi slu (muc moska) u pa si vu (mocyate), a re za ono to je uni te no u ci klu su ro e nja je sva ko dnev na re za te lo. Ide o lo ka po ru ka se is pi su je u re i ma di vlje nja jed nog do bro na mer nog isto ri a ra u dva de se tom ve ku: Ja u har [grup no sa mo spa lji va nje plem ki nja, su pru ga rad pu ta, ko je su iz gu bi le ili e iz gu bi ti mu a u ra tu] ko ji su vr i le rad put ske go spo e iz i to ra i dru gih kra je va da bi iz be gle ne iz re ci va zver stva u ru ka ma mu sli man skih po bed ni ka svi ma je do bro po znat da bi se o nje mu mo ra lo po drob ni je go vo ri ti (HD II. 2, str. 629). Iako jauhar, strikt no go vo re i, ni je in satija, i iako ne e lim da go vo rim u pri log do zvo lje nog sek su al nog na si lja osva ja kih voj ski, mu sli man skih i bi lo ko jih dru gih, sa mo spa lji va nje e na pred ta k vom pret njom zna i oza ko nja va nje si lo va nja kao pri rod nog i, u kraj njoj li ni ji, u in te re su je je din stve nog pol nog po se do va nja e ne. Grup no si lo va nje ko je su vr i le osva ja ke voj ske me to nim ska je pro sla va pri pa ja nja no vih te ri to ri ja. Isto kao to ni op ti za kon za udo vi ce ni kad ni je do vo en u pi ta nje, ta ko i ovaj in en skog ju na tva op sta je u pa tri ot skim pri a ma ko je se ka zu ju de ci, te se ta ko ista ide o lo gi ja uvek iz no va stva ra na naj e le men tar ni jem ni vou. Upra vo za to to je ozna i telj pod uti ca jem mno tva fak to ra, ono je od u vek ima lo ogrom nu ulo gu u or ga ni za ci ji i vo ta hi n dui sti kih za jed ni ca. Pri tom, i re pi ta nje kon sti tu i sa nja pol no od re e nog su bjek ta osta je skri ve no ti me to se u pr vi plan is ti e vid na su ro vost satija. Za da tak pro na la e nja (pol no) pod re e nog su bjek ta gu bi se u in sti tu ci o nal noj tek stu al no sti u drev nim ko re ni ma. Kao to sam ve is ta kla, ka da se vla sni tvo nad imo vi nom mo glo pri vre me no prav no pre ne ti na suprugu, ob red sa mo spa lji va nja udo vi ca naj stro e je spro vo en. Ra gu nan da na, le ga li sta iz pet na e stog/e sna e stog ve ka i ja su tu ma e nja sma tra na naj me ro dav ni jim i kao ta k va, pret po sta vlja se, po naj vi e ko ri e na kao osno va za stro go i pri sil no spro vo e ne satija, usred sre u je se na je dan oso ben od lo mak iz Rig-Vede, naj sta ri jeg sve tog spi sa hin du i zma, na pr vi Sruti. Ti me on oda je po men neo bi no po gre nom i la ko pro zri vom i ta nju ba onog me sta na osno vu ko jeg se do zvo lja vao sati. Tu se na la zi stih ko ji opi su je od re e ne ko ra ke u ob re du za mr tve. ak i pri naj pro sti jem i ta nju ja sno je da se tekst uop te ne od no si na udo vi ce ne go na e ne u do ma in stvu pre mi nu log mu kar ca i ji su mu e vi i vi. Za to je, on da, ovaj tekst sma tran auto ri ta tiv nim? Ovo, ne u pad na za me na mr tvog i i vog mu a, je ne to dru ga i ja za go net ka u drev nim ko re ni ma od onih ko je smo ve raz mo tri li: Ne ka one i ji su mu e vi a sni i i vi uu u ku u s pre i e nim pu te rom u oi ma. Ne ka te su pru ge pr ve kro e u ku u, bez su za, u zdra vlju i ras ko no ob u e ne (HD II. 2, str. 634). No, ova klju na za me na ni je je di na gre ka ov de. Spor ni od lo mak i al ter na tiv no i ta nje sma tra ju se po u zda nim iz vo rom. U dru gom sti hu, ov de pre ve de nom kao Ne ka te su pru ge pr ve kro e u ku u, re za pr ve je agr. Ima onih ko ji je i ta ju kao agn, od pla me na. Kao to Ka nej, me u tim, po ja nja va, ak i ako se iz u zme ova za me na, Apa rar ka i dru gi prak ti ko va nje Satija te me lje na ovom sti hu (HD IV. 2, str. 199). To je jo je dan pa ra van ko ji skri va deo po re kla isto ri je pod re e nog en skog su bjek ta. Da li je po treb no pri me ni ti

126

isto rij sku oni ro kri ti ku na tvrd nju po put: Sto ga se mo ra pri zna ti da su ili spi si ne ta ni ili je Ra gu nan da na na i nio ne na mer nu oma ku (HD II. 2, str. 634)? Tre ba re i da osta tak po e me go vo ri ili o op tem pra vi lu za udo vi ce ko je po sle smr ti mu a vra a u do ba brahmacarya-stag na ci je, e mu je sati iz u ze tak, ili pak go vo ri o bi ra nju bra ta ili ne kog bli skog ro a ka da iz ro di po tom ke pre mi nu lom ta ko to e se oe ni ti nje go vu udo vi cu (niyoga).82 Ako se P. V. Ka nej sma tra auto ri te tom za Darmaastru, on da su Mu li ni Principi hindui stikog zakona prak ti ni vo di. Ono to ov de raz ot kri va mo je ste isto rij ski tekst onog to Frojd na zi va lo gi kom po zajm lje nog aj ni ka, a to je da Mu lin ud be nik sa istom iz ri i to u tvr di da je na ve de ni stih iz Rig-Vede do kaz da pre ma ne kim sta rim spi si ma udo vi ce 83 ima ju pra vo na pre u da ju i raz vod. Ne mo e mo a da se ne za pi ta mo o ulo zi re i yon. U da tom kon tek stu, s pri lo gom za me sto agr (is pred), re zna i pre bi va li te. No, to zna e nje ne po ti re pri mar no zna e nje, a to je ge ni ta li je (iako mo da jo uvek ne spe ci fi no enske ge ni ta li je). Ka ko mo e mo sma tra ti me ro dav nim za do no e nje od lu ke o udo vi kom sa mo spa lji va nju od lo mak ko ji sla vi ula zak ras ko no ob u e nih e na u pre bi va li te, na ko je se ovom pri li kom upu u je ime nom yon, ta ko da van kon tek stu al na sli ka sko ro pri ka zu je ula zak u in ti pi no bur o a ske pro iz vod nje, od no sno ra a nja gra a na? Pa ra dok sal no, ova sli kov na ve za iz me u va gi ne i pla me na pot kre plju je tvrd nju o me ro dav no sti ovog sti ha.84 Pa ra doks po sta je uto li ko ve i to Ra gu nan da na mo di fi ku je stih ta ko da on gla si: Ne ka se pr vo usp nu do tenog pre bi va li ta [od no sno iz vo ri ta, na zva nog, na ra vno, yon a rhantu jalaynimagn ], u pla me nu [i li od pla me na]. Za to bi smo pri hva ti li da ovo ve ro vat no zna i ne ka im pla men bu de hla dan kao vo da (HD II. 2, str. 634)? Ovaj is k va re ni iz raz, te ne ge ni ta li je od pla me na, mo da opi su je pol nu neo d re e nost ko ja po sta je si mu la krum in te lek tu al ne neo d re e no sti spo zna je zna nja (tattvajnna). Pret hod no u ra du pi sa la sam o gra e nju kon tra pri po ve sti en ske sve sti, a ti me bi a e ne, a ti me bi a do bre e ne, a ti me e lje do bre e ne, a ti me e lje e ne. Ovo po me ra nje uoa va se u frak tu ri upi sa noj ve u sa moj re i sati, to je en ski ob lik re i sat. Sat na di la zi sva ki rod no od re e ni po jam ma sku li ni te ta i uz di e se ne sa mo do ni voa ljud ske ne go i du hov ne uni ver zal no sti. Ta re je sa da nji par ti cip gla go la bi ti i kao ta k va ne zna i sa mo po sto ja nje ne go a sno, Do bro i Pra ved no. U sve tim spi si ma ta re ozna a va su ti nu, sve
Sir Monier Monier-Williams, SanskritEnglish Dictionary, Clarendon Press: Oxford, 1899, str. 552. Isto riari esto nisu tolerantni kada im se ini da modernisti pokuavaju da unesu feministike stavove u drevna patrijarhalna ureenja. Pravo pitanje je, naravno, zato bi strukture patrijarhalne domina cije trebalo bespogovorno zabeleiti. Istoriari e podrati kolektivno zalaganje na polju socijalne pravde jedino ako neupueni ljudi preispituju standarde objektivnosti koji su kao takvi sauvani u okviru date hegemonijske tradicije. Ne ini se neprimerenim ako primetimo da jedan objektivni instrument kao to je renik koristi jedno izuzetno seksistiko-pristrasno objanjenje: izrodi po tomstvo preminulom! 83 Sunderlal T. Desai, Mulla: Principles of Hindu law, N. M. Tripathi: Bombay, 1982, str. 184. 84 Zahvaljujem profesorki Alison Finli sa Triniti Koleda (Hartford, CT) to je razmotrila ovaj odlo mak sa mnom. Alison Finli je strunjak za Rig-Vedu. Odmah bih da dodam i to da e njoj moja tuma enja izgledati neodgovorno knjievno-kritika isto kao to bi se istoriaru starog kova inila modernistikim (vidi napomenu 83).
82

127

op ti duh. ak i kao pre fiks, ona uka zu je na ono to je pri me re no, pri klad no, pri stoj no. To li ko je uz vi e na da se na la u naj ek sklu ziv ni jem dis kur su sa vre me ne za pad ne fi lo zo fi je: Haj de ge ro vom pro mi lja nju Bit ka. 85 Sati, en ski ob lik ove re i, jed no stav no zna i do bra su pru ga. Sad je pra vi tre nu tak da se ot kri je da je u na zi vu sati ko jim se upu u je na ob red udo vi kog sa mo spa lji va nja osta la za be le e na gra ma ti ka gre ka ko ju su na pra vi li Bri tan ci, ba kao to je u no men kla tu ri ame ri ki In di jan ci osta la za be le e na i nje ni na gre ka ko ju 86 znim je zi ci ma ko ji se go vo re u In di ji re je spa lji va nje satije, je na pra vio Ko lum bo. Na ra to jest, do bre su pru ge, i me udo vi ca iz be ga va re gre si ju u sta ti no sta nje (brahmacrya). Ovim se ilu stru je slo e ni uti caj ra snih, kla snih i rod nih i ni la ca u ovoj si tu a ci ji. Mo da ga je mo gu e pre po zna ti ak i ka da je je zi ki za gla en: bel ci, u na sto ja nju da spa su tam no pu te e ne od tam no pu tih mu ka ra ca, na me u ovim e na ma jo ve a ide o lo ka ogra ni e nja ti me to u pot pu no sti po i sto ve u ju, u okviru diskurzivne prakse, po stup ke do bre su pru ge sa sa mo spa lji va njem na mu e vlje voj po greb noj lo ma i. Na dru goj stra ni ova k vog kon sti tu i sa nja objekta, i jom e se za bra nom (od no sno ukla nja njem) stvo ri ti pri li ka za us po sta vlja nje do brog, za raz li ku od sa mo gra an skog, dru tva, na la zi se hin du i sti ka ma ni pu la ci ja kon sti tu i sa nja en skog subjekta ko ju sam po ku a la da raz mo trim. (Ve sam po me nu la Sati (Suttee), knji gu Edvar da Tomp so na ko ja je ob ja vlje na 1928. go di ne. Ne mo gu ov de oda ti pu no pri zna nje tom vr hun skom pri mer ku is kre ne po dr ke im pe ri ja li zmu kao ci vi li zu ju oj mi si ji. Nig de se u knji zi, i ji autor po sop stve nom pri zna nju vo li In di ju, ne do vo di u pi ta nje ko ri sna su ro vost Bri ta na ca u In di ji ni ti se is pi tu je nje na mo ti vi sa nost te ri to ri jal nom eks pan zi jom ili upra vlja njem in du strij skim ka pi ta lom.87 Ono to je pro ble ma ti no u nje go voj knji zi je ste upra vo na in pri ka zi va nja In di je, iz grad nja kom pakt ne i ho mo ge ne sli ke sa pred sed ni ci ma dr a va i bri tan skim ad mi ni stra to ri ma, a sve to iz per spek ti ve raz bo ri tog o ve ka ko ji je tu sa mo tran spa rent ni glas ra zum nog o ve an stva. Iz to ga mo e mo shva ti ti i to da In di ju mo gu pri ka zi va ti i nje ni im pe ri jal ni go spo da ri. Sati po mi njem ov de za to to Tomp son ve u pr voj re e ni ci ni jan si ra zna e nje re i i pre vo di je kao ver na, to je, iako po gre no pre ne se no, omo gu i lo uvo e nje en 88 skog su bjek ta u dis kurs dva de se tog ve ka na en gle skom je zi ku. ) Raz mo tri te uva a va nje s ko jim Tomp son is ti e stav ge ne ra la ar lsa Her vi ja pre ma pi ta nju satija: Ima je dan deo kod Her vi ja ko ji bu di sa a lje nje pre ma si ste mu ko ji od e ne zah te va is klju i vo da bu de le pa i ver na. Sa znao je ime na sa ti ja ko je su na le smrt na po greb nim lo ma a ma bi ka ner skih ra da; no si le su ime na po put Kra lji ca Sun e vih Zra ka, Sun ev Zrak, Lju bav ni Ui tak, Cvet ni Ven i, Na e na Vr li na, Eho, Bla go o ka, Ute ha, Me se ev Zrak, Ne sre na U Lju ba vi, Sr cu len ce, Na mi gu a, Ro e na U Se ni ku, Osmeh, Lju bav ni Pu po ljak, Do bar Znak, Za o de nu ta Iz ma gli com, ili e do Obla ka ovo po sled nje je omi lje no ime. I opet, ti me to ti pi ne zah te ve vik to ri jan ske vi e kla se na me e svo joj e ni (nje gov
Martin Heidegger. An Introduction to Metaphysics, prev. Ralph Manheim, Doubleday Anchor: New York, 1961, str. 58. 86 U en gle skom je zi ku ne po sto ji raz li ka iz me u re i In di jac i In di ja nac. Obe su na en gle skom In dian, to je po sle di ca Ko lum bo ve za bu ne da je sti gao do oba la In di je. (Prim. prev.) 87 Thompson, op. cit, str. 37. 88 Ibid, str. 15. Za status linog imena kao oznake, vidi Derrida, Taking chances.
85

128

omi lje ni iz raz), Tomp son da je se bi za pra vo da In du ski nju spa sa va od si ste ma. Bi ka ner je u Ra da sta nu; a sva ka ras pra va o spa lji va nju udo vi ca u Ra da sta nu, na ro i to me u vla da ju om kla som, bi la je bli sko po ve za na s po zi tiv no ili ne ga tiv no iz gra e nom pred sta vom o hin du i sti kom (ili ari jev skom) ko mu na li zmu. Po gled na a lo sno iz gre e na ime na satija iz ne to ni ih dru tve nih slo je va u Ben ga lu, po put za na tli ja, se lja ka, se o skih sve te ni ka, zaj mo da va ca ili kle ra, ko ji ma su udo vi ce naj e e pri pa da le, ne bi uro dio ta ko le pim plo dom (Tomp so nov omi lje ni pri dev za opis Ben ga la ca je ste im be cil ni). Ili mo da bi. Ne ma opa sni je raz bi bri ge od tran spo no va nja li nih ime na u za jed ni ke ime ni ce, nji ho vog pre vo e nja, i po to njeg ko ri e nja kao so ci o lo kih do ka za. Po ku a la sam da re kon stru i em ime na s tog spi ska i po e la da ose am Her viTomp so no vu aro gan ci ju. ta je, na pri mer, mo glo bi ti Ute ha? Mo da Shan ti? i ta o ci e se se ti ti po sled njeg sti ha Puste zemlje T. S. Eli o ta. Tu je re obe le e na jed nom vr stom ste re o ti pa o In di ji ve li an stve no u eku men skih Upa ni a da. Ili mo da Swa sti? i ta o ci e se se ti ti svastike, ko ja u bra man skom ob re du ozna a va ute hu i udob nost ko ju pru a po ro di ni dom (kao u Bo e, bla go slo vi na dom), ali je po sta la ste re o tip zlo i na ke pa ro di je ari jev ske he ge mo ni je. Iz me u ove dve apro pri ja ci je, gde je na a le pa i ver na spa lje na udo vi ca? Aura ko ja okru u je ova ime na na sta la je vi e za hva lju ju i pi sci ma po put Edvar da Fic de ral da, pre vo di o ca Rubaija Ome ra Ha ja ma i ja je na vod na objek tiv nost do pri ne la stva ra nju od re e ne pred sta ve o ori jen tal noj e ni, ne go to je re zul tat so ci o lo kih is tra i va nja. (Sa i dov Orijentalizam, 1978, je naj me ro dav ni ji tekst ko ji go vo ri o to me.) Ako bi smo raz mi lja li na taj na in, pre vod li nih ime na na su mi no oda bra nih sa vre me nih fran cu skih fi lo zo fa ili la no va od bo ra di rek to ra pre sti nih kor po ra ci ja na ju gu SAD-a pru io bi nam do ka ze o va tre nim pri sta li ca ma ne ke ar han el ske ili ha gi o cen tri ne te o kra ti je. Ta k vi tri ko vi mo gu se iz ve sti i sa za jed ni kim ime ni ca ma, ali je li no ime naj po dlo ni je ta k voj vr sti ob ma ne. Ono to mi ov de raz ma tra mo je ste trik ko ji su Bri tan ci iz ve li sa satijem. Po to je na taj na in pri pi to mio su bjekt, Tomp son mo e da na pi e, pod na slo vom Psi ho lo gi ja Satija, Na me ra vao sam da po ku am da to is tra im; ali isti ni za vo lju, pre sta lo je da me zbu nju je.89 Iz me u pa tri jar ha ta i im pe ri ja li zma, kon sti tu i sa nja su bjek ta i uob li a va nja objek ta, lik e ne ne sta je, ne u i stom ni ta vi lu, ne go u si lo vi tom ko le ba nju iz me u tra di ci je i mo der ni zma gde se za te kla iz me te na fi gu ra ci ja e ne Tre eg sve ta. Ka da bi se sve ovo uze lo u ob zir, re vi di rao bi se sva ki de talj po sto je ih su do va ko ji se sma tra ju va lja nim u isto ri ji sek su al no sti na Za pa du: U to me je od li ka gu e nja (la re pres sion) i po to me se ono raz li ku je od za bra na ko je sa dr i prost ka zne ni za kon: ono uglav nom dej stvu je kao osu da na i e za va nje, ali isto ta ko i kao za po vest da se u ti, po tvr da o ne po sto ja nju i za klju ak da, sled stve no 90 mer e ne-u-im pe ri ja to me, i ne ma ta da se ka e, ni da se vi di, ni da se zna. Sati kao pri li zmu do veo bi u pi ta nje i re kon stru i sao ovu opo zi ci ju iz me u su bjek ta (za ko na) i objek ta spo zna je (gu e nja) i me sto ne stan ka obe le i lo ne im dru gim, a ne mkom i ne po sto ja njem, bol nom apo ri jom iz me u su bje kat skog i ob je kat skog sta tu sa. Sa ti je kao en sko ime u i ro koj upo tre bi da nas u In di ji. Da ti en skom de te tu ime do bra su pru ga no si u se bi pro lep ti nu iro ni ju, a iro ni ja je tim ve a to ovo zna e nje za jed ni ke
89 90

Thomspon, op. cit, str. 137. Miel Fuko, Istorija seksualnosti, knj. 1, prev. Jelena Staki, Prosveta: Beograd, 1982, str. 10.

129

ime ni ce ni je pri mar ni po kre ta u li nom ime nu.91 No vo ro e ne de voj i ce do bi ja ju ime po odreenoj Sa ti iz hin du i sti ke mi to lo gi je, a to je Dur ga u svom ob li ju do bre su pru ge.92 U jed nom de lu pri e, Sa ti ve no si to ime do la zi ne po zva na na dvor svo ga oca. ak ni njen bo an ski su prug i va ni je po zvan. Njen otac po i nje da vre a i vu i Sa ti umi re u mu ka ma. i va do la zi pun gne va i igra po va si o ni sa Sa ti ji nim mr tvim te lom pre ko ra me na. Vi nu ras ko ma da nje no te lo i raz ba ca de lo ve po ze mlji. Na sva ko me sto gde su pa le ove sve ti nje do la ze ho do a sni ci. Li ko vi po put bo gi nje Ate ne ke ri svo jih oe va, sa mo zva no ne kon ta mi ni ra ne ma te ri com ko ri sne su za us po sta vlja nje ide o lo gi je ko jom e ne sa me se be uni a va ju, to tre ba raz li ko va ti od de kon struk ti vi sti kog sta va pre ma esen ci ja li sti kom su bjek tu. Pri a o mi to lo koj Sa ti, ko ja pre o kre e sva ku na ra te mu ob re da, ima sli nu ulo gu: i vi mu sve ti se za smrt su pru ge, iz mi ri va njem ra u na iz me u ve li kih bo go va re a li zu je se uni te nje en skog te la i ti me se ze mlja osve ta va. Vi de ti u ovom mi tu do kaz fe mi ni sti ke na stro je no sti kla si nog hin du iz ma ili po tvr du da se u sre di tu in dij ske kul tu re na la zi bo gi nja, to je i ni fe mi ni sti kom, u is toj me ri je ide o lo ki kon ta mi ni ra no na ti vi zmom i obr nu tim et no cen tri zmom kao to je bi lo im pe ri ja li sti ki iz bri sa ti sli ku bli sta ve rat ni ce, Maj ke Dur ge i smi sao i zna aj li ne ime ni ce Sa ti sve sti sa mo na ob red no spa lji va nje bes po mo ne udo vi ce da bi ona r tvu ju i se bi la spa se na. Ne po sto ji pro stor oda kle bi pol no od re e ni pod re e ni su bjekt mo gao da go vo ri. Ako ugnje te ni u si ste mu so ci ja li zo va nog ka pi ta la ne ma ju nu no ne po sre dan pri stup is prav nom ob li ku ot po ra, da li se ide o lo gi ja satija, bu du i da po ti e iz isto ri je pe ri fe ri je, mo e pod ve sti pod ne ki mo del in ter ven ci o ni sti ke prak se? Po to ovaj ogled po la zi od shva ta nja da tre ba bi ti po do zriv pre ma sva koj ova ko ja sno raz gra ni e noj no stal gi ji za iz gu blje nim ko re ni ma, na ro i to ako se na nji ma te me lji stva ra nje kon tra he ge mo nij ske ide o lo gi je, u na stav ku ogle da mo ram da ti pri mer.93 (Pri mer ko ji na vo dim ov de ni je od bra na ni ka kvog za gri e nog hin du i sti kog se strin stva pre da nog sa mo u ni te nju. De fi ni sa nje Bri ta na ca in dij skog po re kla kao In du sa u hin du i sti kom za ko nu je jed no od obe le ja ide o lo kog ra ta ko ji Bri tan ci vo de pro tiv islam skih mo gul skih vla da ra In di je; ve o ma va an su kob u tom jo uvek ne za vr e nom ra tu na stao je zbog po de le pot kon ti nen ta. Osim to ga, po mom mi lje nju, ta kvi po je di na ni pri me ri su modeli tra gi nog ne u spe ha in ter ven ci o ni sti ke prak se, jer ja is pi tu jem stva ra nje mo de la kao ta kvih. S dru ge
91

injenica da se re koristila za obraanje eni visokog roda (gospa) dodatno komplikuje stvari. Treba imati na umu da je ovo primer samo jednog od njenih pojavnih oblika u okviru panteona. 93 Zauzimanje stava protiv nostalgije kao osnove za stvaranje kontrahegemonijske ideologije ne podrava njenu negativnu upotrebu. U sloenim okvirima savremene politike ekonomije, bilo bi, na primer, veoma diskutabilno tvrditi da zloin spaljivanja udovica s malim mirazom meu radnikom klasom u savremenoj Indiji uz uveravanja da se radi o samoubistvu treba shvatiti kao upotrebu ili zloupotrebu tradicionalnog samoubistva putem satija. Sve to se moe tvrditi jeste da se radi o nizu semiotikih izmetanja sa enskim subjektom u svojstvu oznaitelja, to nas vodi nazad na pripovest koju razotkrivamo. Jasno je da na svaki mogui nain treba raditi na tome da se zaustavi spaljivanje nevesti. No, ako se to postie bez preispitivanja nostalgije ili njene suprotnosti, samo e se aktivno doprineti tome da se umesto enskog subjekta na mestu oznaitelja nau rasna/etnika pripadnost ili prosti genitalizam.
92

130

stra ne, kao pred me ti ana li ze dis kur sa ko ju vr i in te lek tu al ka ko ja se ne od ri e se be, ti mo de li mo gu ra sve tli ti po je di ne de lo ve dru tve nog tek sta, bez ob zi ra ko li ko na su mi no.) De voj ka od e sna est ili se dam na est go di na, Bu va ni va ri Ba du ri, obe si la se u oe vom ma lom sta nu u Se ver noj Kal ku ti 1926. go di ne. Uzrok sa mo u bi stva bio je ne po znat, po to je Bu va ni va ri ta da ima la men stru a ci ju, to je ja sno po ka zi va lo da se ne ra di o van bra noj trud no i. Sko ro de set go di na ka sni je ot kri ve no je da je de voj ka bi la lan jed ne od mno gih gru pa ko je su vo di le oru a nu bor bu za ne za vi snost In di je. Ko na no joj je po ve ren za da tak da iz vr i po li ti ki aten tat. U ne mo gu no sti da se su o i sa za dat kom, a sve sna ko li ko je u i vo tu bit no ne iz i gra ti po ve re nje, od lu i la je da se ubi je. Bu va ni va ri je zna la da e nje nu smr ti di jag no sti ko va ti kao po sle di cu van bra ne ve ze. Za to je e ka la da do bi je men stru a ci ju. Dok je e ka la, Bu va ni va ri, brahmacrini ko ja se si gur no ra do va la to me da po sta ne do bra su pru ga, mo da je iz no va na pi sa la dru tve ni tekst sa mo u bi stva pu tem satija i to na in ter ven ci o ni sti ki na in. (Jed no od pred lo e nih ob ja nje nja nje nog neo bja nji vog po stup ka bi lo je da je to ui ni la zbog me lan ho li je iza zva ne ze to vim ne pre sta nim za dir ki va nji ma to se sa to li ko go di na jo ni je uda la). Ona je uop ti la do zvo lje ni mo tiv za sa mo u bi stvo e ne ti me to se sil no po tru di la da ga po mo u fi zi o lo kih obe le ja sop stve nog te la oslo bo di (a ne pro sto ne gi ra) iz za tvo ra za ko ni te stra sti jed nog je di nog mu kar ca. U ne po sred nom kon tek stu njen je po stu pak iz gle dao ap sur dan, pri mer po mra e nja sve sti pre ne go raz bo ri to sti. Od mah se uoa va da je oslo ba a ju i gest e ka nje men stru a ci je u su prot no sti sa za bra nom ko ja ni je do zvo lja va la e na ma s men stru a ci jom da se spa le; ne i sta udo vi ca mo ra da sa e ka, pred oi ma jav no sti, dok se ne pro i sti ku pa njem e tvr ti dan, kad men stru a ci ja pro e, i tek on da ima pra vo na svo ju di sku ta bil nu po vla sti cu. U ovom tu ma e nju, sa mo u bi stvo Bu va ne va ri Ba du ri je jed no ne pri met no, ad hok, su bal ter no pre i spi si va nje dru tve nog tek sta sa mo u bi stva pu tem satija jed na ko kao i he ge mo nij ska pri a o va tre noj, bor be noj i po ro di noj Dur gi. No ve i raz li i te mo gu no sti ko je otva ra ovo he ge mo nij sko pre da nje o ra to bor noj maj ci za be le e ne su i op tepo zna te u na ro du za hva lju ju i dis kur su mu kih vo a i pri pad ni ka po kre ta za ne za vi snost. Pod re e ne e ne ne mo e mo u ti ni ti pro i ta ti ne to to su one na pi sa le. Pri u o i vo tu i smr ti Bu va ni va ri sam u la od svo je po ro di ce. Pre ne go to sam od lu i la da je po drob ni je is tra im, obra ti la sam se jed noj Ben gal ki, ko ja se ba vi fi lo zo fi jom i san skri tom i i ji su ra ni re zul ta ti in te lek tu al nog ra da sko ro isti kao mo ji. Dve re ak ci je: (a) Za to, kad su nje ne dve se stre, a i le va ri i Ra se va ri, ima le ta ko is pu nje ne i div ne i vo te, te be za ni ma ba ne sre na Bu va ni va ri? (b) Pi ta la sam nje ne ne a ke. Iz gle da da se ra di lo o za bra nje noj lju ba vi. Po ku a la sam da ko ri stim, ali i da odem da lje od De ri di ne de kon struk ci je, ko ju ne ce nim kao fe mi ni zam sa mu po se bi. No, u kon tek stu pro ble ma ti ke ko jom sam se ba vi la, nje go va mor fo lo gi ja se po ka za la pe dant ni jom i ko ri sni jom ne go Fu ko o vo i De le zo vo ne po sred no i sa dr aj no usme re nje na vi e po li ti ka pi ta nja De le zov pred log da se po sta ne e na to i ni opa sni jim nji hov uti caj na zdu ne ra di ka le u ame ri kim aka dem skim kru go vi ma. De ri di na ra di kal na kri ti ka obe le e na je opa sno u od apro pri ja ci je pu tem asi mi la ci je. On opa a ka tahre zu u ko re ni ma. On za go va ra pre i spi si va nje uto pij skog struk tu ral nog

131

im pul sa ta ko da se ui ni delirinim taj unu tra nji glas ko ji je glas dru gog u na ma. Na ovom me stu mo ram pri zna ti du go ro nu ko ri snost de la a ka De ri de ko ju mi se i ni da vi e ne pro na la zim kod auto ra Istorije seksualnosti i Mille Plateaux.94 Pod re e ni ne mo gu da go vo re. Ne ma svr he sa sta vlja ti du ga ki spi sak glo bal nih po trep ti na na ko me e se na i e na kao hva le vred na stav ka. Pred sta vlja nje ni je i e zlo. e na ko ja je in te lek tu al ka se u tom svoj stvu mo ra pri hva ti ti pre ci zno od re e nog za dat ka, ne sme sa mo od mah nu ti ru kom. (S engleskog prevele Nataa Karanfilovi i Arijana Luburi-Cvijanovi)

Nisam proitala Peter Dews, Power and subjectivity in Foucault, New Left Review, 144, 1984, pre nego to sam zavrila ovaj ogled. S interesovanjem iekujem njegovu novu knjigu na istu temu [Peter Dews, The Logics of Disintegration: Post-structuralist thought and the claims of critical theory, Verso: London, 1987]. Moja i njegova kritika imaju mnogo toga zajednikog. No, koliko vidim iz ovog kratkog ogleda, on nekritino pristupa kritikoj teoriji i intersubjektivnoj normi, to moe lako do vesti do zamene individue, odnosno subjekta pri lociranju epistemolokog subjekta. Djuzovo tumaenje odnosa izmeu marksistike tradicije i autonomnog subjekta nije isto kao moje. Dalje, njegov prikaz orsokaka u kome se nala druga faza poststrukturalizma gubi na snazi zbog toga to ne uzima u obzir Deridu, koji se protivio privilegovanju jezika jo na poetku karijere, Intro duction u Edmund Husserl, The Origin of Geometry, prev. John Leavy, Nicholas Hays: Stony Brook, NY, 1978. Ono zbog ega se njegova sjajna analiza toliko razlikuje od mojih interesovanja jeste, na ravno, to to Subjekt u okvire ije Istorije on smeta Fukoovo delo jeste Subjekt evropske tradicije (str. 8794).

94

132