UVOD U dananjem drutvu podrazumeva se da vaspitanje i obrazovanje nude irok spektar opte kulture, dobrog ponaanja i manira svakom

detetu koje ima tu privilegiju da bude prikladno vaspitan i obrazovan. Svako dete treba biti dobro vaspitano kako bi se moglo uklopiti u svoje drutvo i okolinu, te biti obrazovano, kako bi moglo tom istom drutvu i okolini pridoneti na neki nain, tj. biti korisno sebi i pojedincima oko sebe. U situaciji u kojoj pojedinci deluju zajedno kako bi stvorili jednu funkcionalnu celinu, naglasak vie nije samo na konkretnim postupcima i sposobnostima kojima ti isti pojedinci raspolau, na nain pridonosei svom drutvu, nego se on iri i na meuljudske odnose, koji takoe moraju biti na jednom funkcionalnom nivou. Da bi takav nivo moglo biti dostignuta, bitno je sve lanove odreenog drutva vaspitati i obrazovati na takav nain da postanu svesni raznolikosti sveta koji ih okruuje, a skladno tome i ljudi koji ive u njihovoj blizini, te da budu sposobni potovati i uvaavati te razlike. Stoga vie ne moemo govoriti o vaspitanju i obrazovanju unutar jedne kulture, jedne zatvorene zajednice, nego moramo uzeti u obzir meusobno delovanje i ispreplitanje vie razliitih zajednica i kultura, te vaspitanje i obrazovanje koji, u tom sluaju, moraju biti interkulturalni. U savremenom svetu velika neslaganja i netrpeljivosti idu uz mnoge etnike, nacionalne i religiozne razlike, kako u okviru jedne tako i izmeu razliitih nacija. U ovom sluaju, obrazovanje mora pojedinca uiniti svesnim ovih trvenja, kako bi razvili neku ideju o tome odakle ona potiu i zato druga osoba ili grupa vidi stvari toliko razliito. Za opstanak u 21. veku neophodna su nova znanja, stavovi i sposobnosti. Zato je veoma znaajno pitanje koji su to ciljevi interkulturalnog vaspitanja i obrazovanja i koja znanja, stavove i vetine treba da poseduju graani kako bi efektivno funkcionisali u vlastitim kulturnim zajednicama, ali i van njihovih okvira. Takoe veoma je vano na koji se nain ta znanja, stavovi i vetine mogu podsticati u uionici.

POJAM INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA Interkulturalnost/multikulturalnost svjetski je fenomen koji pogotovo globalizacijom nakon Drugog svjetskog rata dolazi do punog izraaja. Ono to je potaknula ta globalizacija bio je znaajan tehniki napredak komunikacijskih sredstava koja su sada omoguila konstantan i nesmetan nain zbliavanja raznim kulturama, narodima, ljudima uopteno, a potreba za multikulturalizmom danas je sve snanija u svijetu. Interkulturalno obrazovanje je proces koji od svakog od nas zahteva da poznajemo sebe i sopstvenu kulturu da bismo bili sposobni da razumemo kulture drugih. Ovaj proces je veoma izazovan i obuhvata rad na duboko ukorenjenim uverenjima o tome ta je dobro i loe, preispitivanju sopstvenog pogleda na svet i sopstvenog ivota. Sve ono to uzimamo "zdravo za gotovo" u interkulturalnom uenju se "stavlja pod lupu" i kritiki promilja. Budui da je interkulturalno uenje proces u kojem uimo kako da ivimo zajedno u svetu razliitosti, ono je time i polazna taka izgradnje zajednikog ivota u miru. Struni tim za obrazovanje Grupe Most zapoeo je 2005. godine rad na unapreivanju interkulturalnog obrazovanja u Srbiji. Dosadanji rad je rezultirao u Vodiu za unapreivanje interkulturalnog obrazovanja koji uz brojne primere sadri i kriterijume i indikatore dobre prakse u interkulturalnom obrazovanju. Nastajanje Vodia omoguio je Fond za otvoreno drutvo Srbije. Godine 2006. pokrenuli su projekat "Interkulturalno / multikulturalno obrazovanje - od prakse ka politici", iju realizaciju je finansirao Fond za otvoreno drutvo Srbije. Dugoroan cilj projekta je unapreivanje i razvijanje kvalitetnog multikulturalnog suivota u multietnikim zajednicama kroz obrazovnu praksu i kolsku politiku. Prema strunom timu Grupe Most interkulturalno obrazovanje je ono obrazovanje koje : uvaava i podrava razliitost u svim oblastima ljudskog ivota. Ono nas ini osetljivim na ideju da su ljudi prirodno razvili razliite naine ivota, obiaje i poglede na svet i da ta raznolikost ljudskog ivota sve nas obogauje promovie ravnopravnost i ljudska prava, obezbeuje jednake mogunosti za sve, suprotstavlja se nepravdi i diskriminaciji i zalae za vrednosti na kojima se izgrauje ravnopravnost.

Tradicionalno obrazovanju:
1.

gledano,

mogu

se

razlikovati

dva

pristupa

Multikulturalno obrazovanje je ono koje kroz uenje o drugim kulturama nastoji da omogui prihvatanje ili bar toleranciju na druge kulture.

Termin "multikulturalno" opisuje kulturnu razliitost ljudskog drutva. On se ne odnosi samo na elemente etnike ili nacionalne kulture nego ukljuuje jeziku, religioznu i socioekonomsku razliitost. Multikulturalizam ukazuje na injenicu da ljudi razliitih kultura ive jedni pored drugih.
2.

Interkulturalno obrazovanje tei da prevazie pasivnu koegzistenciju i ostvari razvijen i odriv nain zajednikog ivota u multikulturnom drutvu. To se ini kroz izgradnju razumevanja, uzajamnog potovanja i dijaloga meu grupama razliitih kultura, te kroz obezbeivanje jednakih mogunosti i borbu protiv diskriminacije.

Termin "interkulturalno" je dinamian i odnosi se na uspostavljanje i razvijanje odnosa izmeu grupa ljudi koje pripadaju razliitim kulturama. "Inter-kulturalizam" oznaava da razliite kulture ive u inter-akciji. Ta interakcija podrazumeva prisustvo uzajamne zainteresovanosti, prihvatanja i potovanja. "Interkulturalizam" pretpostavlja multikulturalizam i ukazuje na razmenu meu kulturama i dijalog na razliitim nivoima: lokalnom, regionalnom, nacionalnom ili meunatodnom. CILJEVI INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA Zbog nekoliko savremenih promena kao to su masovne seobe ljudi i irenje ideja, novih informacionih tehnologija i komunikacionih tehnologija, nastale su nove okolnosti koje pojedincu oteavaju da preraste u samostalnu i odgovornu osobu, a to je krajnja svrha svih obrazovnih sistema. U takvim okolnostima ljudi su skloni da forsiraju identitete zajednica utemeljenih na etnikoj grupi, naciji, veri ili teritoriji, a koji zasenjuje osnovna prva pojedinca, slobodu savesti, razboritosti i privlanosti univerzalnog. Takve pojave izazivaju napetost u odnosima izmeu nacije-drave-vlasti-teritorija i sve su vei izazovi obrazovnog i kulturnoj politici pojedinih zemalja. Ovde nije cilj nametati kulturu koja bi traila od pripadnika manjina ili stranaca da internalizuje osnovne motive nacionalne kulture, ve bi cilj obrazovanja i vaspitanja trebao da bude usmerena na razvijanje odreene vrste kosmopolitizma koja doslovno znai biti graanin sveta. Ciljevi ovog obrazovnog kosmopolitizma su pokuaji da se cene uverenja, vrednosti i elje drugih ljudi, ak i kada su ta uverenja, vrednosti i elje sasvim razliiti od naih, i pokuaji da se zamisli koliko drugaije drugi mogu sagledavati odreene situacije ili videti nas.
3

Interkulturalizam se javio kao pokuaj uravnoteenja razlika meu ljudima, etnikim, nacionalnim, kulturnim i religioznim zajednicama, kao poticaj dijalogu, snoljivosti i drutvenoj pravednosti. Izvorno je zamiljen kao akcija i proces u kojem nema jednostavnog davanja i primanja, u kojem bi netko bio unaprijed aktivan, a netko pasivan, manje ili vie vaan, ve je ravnopravan u odnosu, a razliit po sadraju. Vaspitati i obrazovati decu u sklopu interkulturalizma jedna je od glavnih tenji dananjeg obrazovnog sistema, naime, jako se puno panje pridaje upravo osvetavanju uenika po pitanju drugih kultura, njihovih karakteristika, onih zajednikih, kao i onih u kojima se u potpunosti razilaze. Meutim, interkulturalizam ne podrazumijeva samo pouavanje injenica o drugima, nego tei i pobuditi meusobno razumijevanje, prihvaanje i saradnju razliitih kultura. Interkulturalno obrazovanje usredsreeno je na sistem odnosa u dece i mladei, te je svrha takvog obrazovanja dovesti u suodnos nosioce razliitih kultura. Osnovni je zadatak interkulturalizma u obrazovanju uiniti mladi narataj svjesnim svoje nacionalne samobitnosti, ali i tolerantnim prema razliitosti, to je mogue uiniti razvijanjem osjeaja pripadnosti svojoj zajednici, ali ne samo njoj, nego i oveanstvu u celini. Neki od ciljeva interkulturalizma stoga bi bili nauiti djecu kako razumeti druge, kako potovati razliitosti, kako se solidarizovati, te znati prepoznati i odbiti rasizam, nacionalizam, ili bilo koji drugi oblik diskriminacije, pri emu bi svi trebali biti spremni komunicirati, tj., sluati druge, te ih prepoznati kao nama jednake i ravnopravne. Od interkulturalizma se u obrazovanju takoe oekuje da pridonese daljem razvoju demokracije, zatite ljudskih prava i temeljnih sloboda, boljem meunarodnom razumijevanju i saradnji, te slobodi, sigurnosti, miru i razoruanju u svetu. Takoe se oekuje i da pridonese promovisanju svijesti o nacionalnom, verskom, jezikom i kulturnom identitetu pojedinca. Prema UNESCO-vim Smernicama za interkulturalno obrazovanje (UNESCO Guidelineson Intercultural Education, Education Sector,UNESCO, Paris, 2006) istaknuta su tri osnovna principa interkulturalnog obrazovanja: I princip - Interkulturalno obrazovanje potuje kulturni identitet uenika kroz pruanje kulturalno odgovarajueg i otvorenog kvalitetnog obrazovanja za sve - moe da bude ostvaren kroz:

korienje kurikuluma i materijala za poduavanje razvijanje i primenu iskustvenih i participativnih metoda poduavanja koji odgovaraju datim kulturama

razvoj i primenu metoda ocenjivanja koje su u skladu sa specifinostima razliitih kultura izbor jezika instrukcija, to ukljuuje maternji jezik uenika (gde je to mogue) odgovarajuu obuku nastavnika koja ima cilj da

upozna nastavnike sa kulturnom tradicijom njihove zemlje upozna nastavnike sa iskustvenim, participativnim i kontekstualnim metodama poduavanja razvije osetljivost za obrazovne i kulturne potrebe manjinskih grupa podri sposobnost nastavnika da obrazovni sadraj, metod rada i materijal koji koristi adaptira potrebama grupa ije su kulture drugaije od veinske im olaka korienje razliitosti kao sredstva za uenje

promociju okruenja za uenje koje uvaava kulturne razlike interakciju izmeu kole i zajednice i ukljuivanje roditelja i lokalnih zajednica u obrazovni proces

II princip - Interkulturalno obrazovanje prua svim uenicima kulturalna znanja, vetine i stavove koji su im neophodni da budu aktivni i odgovorni graani drutva - moe da bude ostvaren:

garantovanjem ravnopravnih i pravednih uslova u obrazovanju (npr. jednaka dostupnost kvalitetnom obrazovanju, eliminacija diskriminacije i sl.) korienjem kurikuluma, udbenika i radnog materijala tako da

prui znanje veinskoj kulturi/zajednici o manjinskim kulturama omogui manjinskim grupama znanje o drutvu kao celini ukljui razliite kulturne sisteme kroz predstavljanje znanja iz razliitih kulturnih perspektiva i sl.

korienjem odgovarajuih metoda poduavanja (aktivno, participativno, kooperativno uenje i sl.)

5

jasno definisanim i preciznim ocenjivanjem uenikog postignua (znanja, vetina, stavova i vrednosti) korienjem odgovarajueg jezika poduavanja koji prua priliku svakom ueniku da komunicira (da se izrazi) na maternjem i na zvaninom jeziku zemlje, kao i na jednom ili vie stranih jezika odgovarajuim nastavnikim obrazovanjem i strunim usavravanjem.

III princip - Interkulturalno obrazovanje prua svim uenicima kulturalna znanja, vetine i stavove koji ih osposobljavaju da doprinose potovanju, razumevanju i solidarnosti meu pojedincima, etnikim, socijalnim i kulturnim grupama i nacijama - moe da bude ostvaren kroz:

razvoj kurikuluma koji doprinosi razumevanju i uvaavanju kulturalne razliitosti ali i globalne zavisnosti meu ljudima, razvoju svesti o pravima i obavezama, razumevanju neophodnosti meunarodne solidarnosti i saradnje primenu odgovarajuih metoda poduavanja i uenja

razvoj vetina komunikacije i saradnje preko kulturnih granica poduavanje i uenje stranih jezika i unapreivanje kulturne komponente uenja jezika odgovarajue obrazovanje nastavnika i permanentno struno usavravanje.

U vaspitanju djeteta sarauje vie razliitih ljudi i sredina. Najveu odgovornost imaju, naravno, roditelji, odnosno, staratelji. Nakon njih veliki zadatak imaju i detetovi uitelji, profesori, od vrtia pa sve do fakulteta. Bitno je naglasiti da niti jedan faktor u sklopu detetova vaspitanja i obrazovanja, poevi od roditelja, preko ire porodice, pa sve do profesora, nije iskljuivo odgovoran za smer u kojem e se to dijete razviti. Svi odgovorni u procesu detetova odrastanja i sazrevanja imaju veliku odgovornost, koja je zajednika i nedeljiva. Svi oni koji su deo detetovog ivota i sveta moraju biti svjesni svoje uloge, koja je vrlo vana. Upravo e ti najblii, direktni uesnici procesa detetova razvoja uestvovati u oblikovanju jedne linosti. O njima zavisi u kojem e se smeru ona razvijati. Stoga, svi ti 'uitelji' moraju pridoneti jednoj generalnoj interkulturalnosti koja mora postati sastavni deo detetvog ivota. Jedna od najvanijih uloga u vaspitanju, a najvanija u obrazovanju deteta pripada koli. Osim one osnovne uloge koju kola ima, a to je poduavanje, odnosno, direktno prenoenje injenica i informacija, ona je takoe i mesto gde deca provode velik deo svoga dana,
6

pet dana u nedelji. U takvom su okruenju deca konstantno izloena razliitim situacijama. Naime, u razredu od tridesetak uenika, mora se stvoriti prihvatljiva, radna, potstcajna, pozitivna atmosfera. Uenici, meutim, dolaze iz razliitih okruenja. Ne samo da svako dete ima razliite navike i ponaanje, ma koliko oni generalno slini bili, nego se neretko dogaa i da u jednom razredu postoje uenici koji dolaze iz drugaijih kultura, obiaja i tradicija. Vrlo je vano da se meu takvom decom, u takvoj zajednici stvori pozitivna atmosfera. Ona je vrlo bitna zbog toga to omoguava lake i uinkovitije uenje, ali takoer omoguava uenicima da od prvog susreta sa neim novim i drugaijim, od onoga na to su navikli, prihvate razlike i na njih se naviknu. Na taj e nain nauiti tretirati razlike kao neto uobiajeno i svakodnevno, a njihovi e meuljudski odnosi u budunosti biti znatno kvalitetniji. Stoga jedan od zadataka kole treba biti promovisanje interkulturalnog vaspitanja i obrazovanja koje e se odraavati u priznavanju razlika i njihovih vriednosti, modela ivljenja, simbolikim slikama na koje se pozivaju pojedinci i drutva u odnosima s drugima i u shvaanju sveta. Uenik se mora razviti u osobu koja e priznavati i stvarno razumeti 'drugoga', to e se moi ostvarivati, ako kola postane mesto u ijem su sreditu vrednosti razliitosti (istorijske i kulturne). PODUAVANJE KULTURE Da bi uenike pouili interkulturalnosti, te ih tako uveli u svet razliitosti kojeg deca trebaju prihvatiti i u kojem se trebaju razvijati, uitelji, profesori moraju svoje uenike i studente prije svega pouiti o raznim kulturama koje ih okruuju. Meutim, prije no to uenike poui o odreenoj kulturi, svaki profesor mora odrediti ta je to tano kultura. Kultura, naime, moe imati brojne definicije i moe obuhvatati pregrt razliitih pojmova. Pod kulturu moemo ubrajati civilizaciju, pod koju spadaju i sva ljudska dostignua, te tradicije i obiaji. Moemo je opisati kao komunikaciju, pri emu mislimo i na gestikulaciju, lingvistike karakteristike, te razne verbalne i neverbalne elemente. Kulturu takoer moemo promatrati kao opti koncept; u tom se sluaju ne referiramo ni na jednu konkretnu kulturu. Nadalje, moemo je promatrati u obliku interkulturalne komunikacije, to znai da se bavimo sposobnou ulaska u druge kulture i uspene komunikacije s drugim kulturama. Jo je jedna definicija kulture ta da je kultura dinamika konstrukcija koja postoji meu ljudima, a koja se sastoji od vrednosti, znaenja, ili vjerovanja koje oni stvaraju u svojim jedinstvenim socijalnim okolnostima. Navedeni su samo neki od brojnih opisa pojma 'kultura'. Budui da je pred uenicima pregrt pojmova i specifinosti koje bi mogli i trebali nauiti, i na koje bi trebali obratiti panju, a to je gotovo nemogue postii, s obzirom na broj sati koje profesori imaju na raspolaganju za svoj predmet, vrlo je bitno da se jasno odredi to se smatra 'kulturom' i to tono uenici trebaju savladati dok se nalaze u kolskim klupama. Naime,
7

profesori koji u sklopu svog predmeta imaju prostora za pouavanje kulture i kulturalnih raznolikosti, trebali bi to vrijeme maksimalno iskoristiti kako bi svojim uenicima pribliili druge kulture na to bolji nain. Vrlo je vano da i sami profesori budu svjesni razlika i njihovih vrijednosti. Osim toga, profesori moraju biti interkulturalno obrazovani kako bi isto znanje mogli prenijeti i na svoje uenike. Dobar profesor stoga mora imati interaktivan odnos sa svim uenicima u svom razredu, bez obzira na njihovu kulturu, podreklo i sl. Nadalje, profesori moraju dobro poznavati svoju kulturu, ali i ostale kulture, barem u to je veoj meri mogue. Takoe je potrebna stalna nadogradnja znanja kojim raspolau, te spremnost da primete, zaustave i sprijee bilo koji oblik diskriminacije, te, suprotno tome, potiu razvoj razumijevanja i prihvaanja razlika. Uenje je jezika zapravo uenje kulture Uenjem pojedinog jezika usvajaju se i kulturalni obrasci drutva koje ga stvara i govori, stoga nastavu jezika, posebno stranih jezika, smatramo jedim od kljunih elemenata vaspitanja i obrazovanja za interkulturalnost. Uenje i pouavanje stranih jezika prua izazov okretanja prema van, izlaenja iz okvira vlastite nacije te uenja novih vrijednosti, verovanja i ponaanja. Samim time se mogu osvestiti neki aspekti vlastite kulture te razviti kritiko miljenje. Interkulturalna komunikacijska kompetencija je vana za razvoj demokratskog drutva, te se i u tom pogledu nastava stranih jezika i ukljuivanje elemenata kulture moe smatrati jednim od kljunih elemenata za razvoj celog drutva. Vano je, pri pouavanju jezika, uporedo pouavati i kulturu. To znai da sve nastavne aktivnosti treba organizovati tako da verno odraavaju drugu kulturu. Pri tome se stereotipi mogu pozitivno iskoristiti, tako da se osveste i uporede sa stvarnim stanjem i kompleksnim znaajkama kulture koja se poduava. Uz to, ne treba ustrajati na injeninom znanju, ve treba uenike podsticati na istraivanje na nastavi i izvan nje. Faze interkulturalne transformacije kole Na nivou kolske prakse, uvoenje interkulturalnog obrazovanja je proces koji dovodi do postepenih i znaajnih promena u svim aspektima ivota i rada kole. Pol Gorski (Paul C. Gorski, 2000) razlikuje 6 faza u interkulturalnoj transformaciji kole:
1.

Faza odsustva promene (Status Quo)

kola neguje tradicionalnu obrazovnu praksu u kojoj nema mesta kritikom promiljanju postojeih oblika nejednakosti u razliitim aspektima kolskog ivota i obrazovnog sistema. Kurikulum, naini poduavanja i uenja i dalje odraavaju pristupe koji su tipini za dominantne ili privilegovane drutvene grupe.
8

2.

Faza heroja i praznika

kola u kurikulum ili nastavni materijal uvodi male novine koje se iskljuivo vezuju za uoljive ali povrne specifinosti drugih kultura najee one koje su zasnovane na preteranom uoptavanju i stereotipima. Interkulturalno obrazovanje se tako, na primer, praktikuje kroz organizovanje "meunarodnog festivala hrane", "dana dalmatinske (romske, bugarske i sl.) kuhinje" ili kroz posete takvim manifestacijama. Uenici prave delove odee ili sportske rekvizite specifine za pojedine kulture. Tokom kampanje borbe za prava ena, nastavnici pripremaju plakat ili kolski pano na kome su predstavljene poznate ene.
3.

Faza interkulturalnog (etnikog) uenja

kola u kurikulum uvodi novine koje se odnose na prouavanje obiaja i ponaanja onih kultura iz kojih potiu njeni uenici, a sa ciljem da razume naine na koji bi trebalo da se odnosi prema njima. Nastavnicima mogu biti dostupni i prirunici koji opisuju kako da se ophode i odnose prema pripadnicima specifinih grupacija ili etnikih zajednica.
4.

Faza meuljudskih odnosa ("zato se svi ne bismo bolje slagali")

kola u kurikulum uvodi novine koje se odnose na uvianje i prihvatanje razliitosti kroz negovanje veza izmeu pripadnika razliitog kulturnog identiteta. Nastavnici su podstaknuti da dublje upoznaju razliite kulture, kao i da se oslanjaju na postojea iskustva uenika razliitog kulturnog naslea i stvaraju uslove u kojima uenici ue jedni od drugih kroz razmenu linih iskustava i perspektiva.
5.

Faza selektivnog interkulturalnog obrazovanja ("Radili smo TO prolog meseca")

kola povremeno u kurikulum uvodi novine koje se odnose na prepoznavanje nejednakosti i nepravinosti u raznim aspektima obrazovanja ali tako to se tim pitanjima bavi samo u odreeno vreme ili privremeno kroz posebne kolske projekte. Na primer, kola inicira i organizuje sastanak na nivou lokalne zajednice na kome se diskutuje aktuelni etniki sukob ili realizuje tromeseni projekat iji je cilj da podsakne zainteresovanost devojica za matematiku i prirodne nauke. Ovakva nastojanja se uglavnom javljaju kao reakcija na neki aktuelni dogaaj ili trend u drutvu, te su najee kratkog daha.
6.

Faza transformativnog (pravedno obrazovanje)

9

interkulturalnog

obrazovanja

kola sistematski uvodi novine i transformie postojei kurikulum tako da svaki aspekt kolskog ivota i obrazovanja uini podjednako dostupnim i pravednim za sve uenike koji pripadaju razliitim grupama i kulturama.

Kljune kompetencije nastavnika

prema Banksu Uspenost realizacije interkulturalnog obrazovanja u kolama u velikoj meri e zavisiti od znanja i umenosti nastavnika i nastavnica. Banks razlikuje etiri kljune vrste kompetencija nastavnika: 1. Poznavanje karakteristika uenika Nastavnik treba da poznaje specifian stil uenja svakog uenika i da svoj stil poduavanja prilagodi svakome od njih. Istraivanja pokazuju da to je vea slinost izmeu stila poduavanja i uenikovog stila uenja, to je vie i ueniko postignue. Uenici treba da budu u mogunosti da ue na nain koji njima odgovara (koristei komplementarne resurse kao to su auditivna, vizualna, manipulativna sredstva i kinestetike igre i vebe i sl). 2. Detaljno i fleksibilno poznavanje predmeta/sadraja Da bi bili u stanju da naue sve uenike, nastavnici treba da razumeju kako su razliiti sadraji povezani u okviru jednog predmeta, sa sadrajima drugih predmeta i sa svakodnevnim ivotom uenika. Nastavnik treba da je u stanju da dizajnira as koji e omoguiti svakom ueniku da formira koherentnu i primenjivu "mapu znanja", da povezuje razliite ideje i uoava neloginosti ili greke. Poduavanje treba da se osloni na iskustva uenika, a to znai da nastavnici treba da poznaju kulturne razlike koje postoje meu uenicima i da te razlike uvede u nastavni sadraj i ravnopravno tretira tokom poduavanja.
3.

Vetina upravljanja odeljenjem

Nastavnik treba da podstie i odrava: a) saradnju meu uenicima tokom procesa uenja (upravljanje sadrajem) b) pozitivno i odgovorno ponaanje uenika/ca kroz korienje asertivne komunikacije, dogovaranje osnovnih pravila, uvoenje sistema nagraivanja i slino (upravljanje ponaanjem) c) razliite kulturne obrasce grupnog ponaanja specifine za kolu i sredinu u kojoj ive uenici (upravljanje odeljenjem kao socijalnim sistemom).
4.

Svest o etici sopstvene profesije (pedagogije)

10

Nastavnik treba da je u stanju da preispituje postojeu kolsku praksu i koncept uenja i znanja na kojem ta praksa poiva, te da predlae i uvodi novine za unapreenje kole i obrazovanja.

Obim delovanja interkulturalnog obrazovanja

prema Banksu U poslednjih 25 godina uvoenje interkultualnog obrazovanja kao nove dimenzije kolskog kurikuluma postalo je dominantan trend reforme obrazovanja u SAD-u i dovelo je do velikih promena u gledanju na obrazovanje uopte. Savremeni strunjaci danas esto govore o interkulturalnom nivou obrazovanja kao o dimenziji koja otvara nove horizonte uenja (multicultural floor of new horizonts for learning ). U svojoj osnovi, interkulturalno obrazovanje predstavlja socijalnu promenu kroz obrazovanje. Zbog toga ono zahteva duboko i kritiko promiljanje, matu i posveenost viziji boljeg sutra, te ukljuivanje (inkluziju) bogatstva svih ljudskih zajednica i njihovih pria. Ono je jedan vid ljudske tenje i traganja za pravinijim i istinski demokratskim drutvom. Opseg interkulturnog obrazovanja moe se, po Banksu (1999), odrediti kroz opis pet dimenzija ili meusobno prepletenih oblasti delovanja: 1. Intregracija sadraja - odnosi se na uvoenje i uvezivanje materijala, sadraja, koncepata i vrednosti iz razliitih kultura u redovni proces nastave i uenja. 2. Konstrukcija znanja - odnosi se na prihvatanje postavke da su sva znanja socijalno konstruisana i kreirana u mislima ljudi da bi objasnila njihovo iskustvo i zato su podlona preispitivanju. Ideje koje oblikuju drutvo se menjaju. Interkulturalno obrazovanje podrazumeva (re)konstrukciju znanja. Da bi bio u stanju da poduava interkulturalno, nastavnik mora da bude u stanju da prvo rekonstruie sopstveni pogled na svet. 3. Pedagogija jednakosti i pravednosti (Equity pedagogy) - odnosi se na uvoenje razliitih metoda poduavanja radi prilagoavanja kulturnim razlikama u stilovima uenja koje postoje meu uenicima i stimulisanja njihovih kolskih postignua. 4. Smanjenje predrasuda - odnosi se na menjanje stavova uenika prema rasnim i etnikim razlikama. Ono moe ukljuiti i uenje tolerancije prema razlikama u verskim i seksualnim opredeljenjima, fizikim i mentalnim sposobnostima itd.
11

5. Osnaujua kolska kultura - odnosi se na stvaranje kolskog ambijenta i ukupne atmosfere koja omoguava i podstie potpuni razvoj svakog uenika/ce, tj. podjednako osnauje pripadnike (uenike i njihove porodice) razliitih etnikih grupa. Vano je imati na umu da ova oblast/dimenzija interkulturalnog obrazovanja omoguava realizaciju ostale etiri dimenzije.

Barijere u interkulturalnoj komunikaciji

prema Barna-i U inerkulturalnoj komunikaciji esto se sudaramo sa nevidljivim preprekama, barijerama koje oteavaju, a esto i onemoguavaju razumevanje izmeu pripadnika razliitih grupa ili kultura. Prouavajui uzroke nerazumevanja prilikom interkuturalnog susreta, Barna je izdvojio est takvih prepreka "kamenova spoticanja" u interkulturalnoj komunikaciji (Barna, 1998). 1. Pretpostavka o slinostima je prvi kamen spoticanja. Kada ne posedujemo dovoljno informacija o drugoj kulturi prirodno je da pretpostavimo slinosti, a ne razlike. Meutim, ukoliko se u komunikaciji sa ljudima koji potiu iz druge kulture iskljuivo ponaamo u skladu sa pretpostavkom o slinostima, suoiemo se sa potekoama ili doiveti niz iznenaenja i neprijatnosti. Opasnost je u tome to zbog pretpostavljene slinosti nismo u stanju da uvidimo znaajne razlike. Zato, kada se susretnemo sa novom kulturom, najbolje je da ne pretpostavljmo nita, ve da pitamo i da se informiemo o tome kakvi obiaji i norme postoje u datoj kulturi. Poznat je sluaj jedne Dankinje koja je u Americi uhapena zbog zanemarivanja deteta i dve noi provela u zatvoru jer je svoju bebu u kolicima ostavila ispred restorana na Menhetnu. Naime, u Danskoj je sasvim normalno da roditelji dok ruaju ostave svoju decu da spavaju u kolicima ispred restorana, ali to nije sluaj i u Americi gde su zabrinuti graani videvi to odmah pozvali policiju. 2. Korienje razliitih jezika i stilova komunikacije je drugi kamen spoticanja. Pogreno prevoenje/razumevanje rei, izraza i fraza u situaciji viejezine komunikacije, mogu da dovedu ne samo do pogrene procene namera drugih osoba ve i do sasvim netane procene druge strane kao neiskrene, nepotene, arogantne, agresivne ili zlonamerne. Tipina tekoa je tendencija da reima i izrazima iz stranog jezika pripisujemo samo jedno znaenje, tj. esto doslovno upotrebljavamo rei i izraze, to moe biti izvor nerazumevanja. Drugi tip potekoa je upotreba razliitih stilova govora (direktni naspram indirektnog, ekspanzivni nasuprot jezgrovitom, augumentativni nasuprot pomirljivom i sl.).
12

3. Pogrene interpretacije neverbalnih poruka je trei kamen spoticanja. Neverbalni znaci (poruke) mogu da nose razliito znaenje u razliitim kulturama. Pored toga, u pojedinim kulturama neverbalnim znacima se pridaje vie panje i oni imaju vei znaaj u komunikaciji nego to je to sluaj u drugim. Pogrene interpretacije neverbalnih porukau interkulturalnoj komunikaciju mogu da stvore vee probleme i od samog jezika. Pojedine neverbalne znake i simbole, kao to su gestovi ili pokreti tela, je lake uoiti dok je druge, kao to su prostorna distanca ili tretiranje vremena, mnogo tee identifikovati. Postoje brojni primeri kako neverbalne poruke mogu biti pogreno interpretirane. Ovo su samo neki od njih: Gestovi imaju vanu ulogu u komunikaciji, ali njihovo znaenje moe biti vrlo razliito. Recimo, spojeni palac i kaiprst u vidu kruga je gest koji se u Francuskoj koristi da oznai nulu ili neto to nema vrednost, u SAD se isti gest koristi kao oznaka da je neto prihvatljivo i u redu, u Brazilu ima uvredljivo pa ak i opsceno znaenje dok je u Japanu oznaka za novac. Podignuti prsti u obliku slova V u nekim zemljama je simbol za pobedu, dok u Velikoj Britaniji ovaj gest ima uvredljivo znaenje. Kontakt oima se razliito koristi u komunikaciji. Sagovornik se prilikom komunikacije gleda direktno u oi u Arapskim zemljama, Latinskoj Americi i Junoj Evropi, dok ljudi iz Azije i Severne Evrope u komunikaciji uglavnom koriste samo povran pogled ili u potpunosti izbegavaju pogled. Dok Englezi retko odravaju kontakt oima tokom razgovora, u Francuskoj je kontakt oima est i veoma intenzivan. Tiina u komunikaciji se takoe razliito interpretira. U nekim kulturama je ona znak potovanja i dobro je dola, kao na primer u Kini, dok se u Australiji utanje tretira kao znak stidljivosti ili nezainteresovanosti. Odnos prema vremenu se razlikuje od kulture do kulture. Vreme se razliito i shvata (cirkularno ili linearno) i koristi. Tako, na primer, injenica da je poslovni sastanak zakazan za 10h i 30 minuta moe da ima razliito znaenje. U Nemakoj, Engleskoj i Japanu se oekuje da doete i pre zakazanog vremena. U Francuskoj i paniji e vam tolerisati kanjenje. U Rusiji i Saudijskoj Arabiji e testirati vae strpljenja pa je mogue da sastanak pone i sa velikim zakanjenjem. Odnos prema prostoru se takoe razlikuje. Distanca koja se zauzima prilikom razgovora sa nepoznatom osobom razlikuje se od kulture do kulture. U Arapskim zemljama je distanca izmeu pripadnika istog pola mnogo manja nego u evropskim zemljama ili Severnoj Americi. Na primer, prostorna distanca u Francuskoj je manja nego u Nemakoj ili Velikoj Britaniji. Ukoliko neko prekri ovo nepisano pravilo, izazvae u najmanju ruku nelagodnost u komunikaciji.

13

Korisno je i informisati se o specifinim verovanjima, navikama i obiajima koji su na snazi u pojedinim kulturama, a koji se iskazuju i na neverbalan nain. Tako nije na odmet znati:

u Japanu je vano zaviti poklon, ali nikako u beli papir jer se bela boja vezuje za smrt; na Tajlandu ne treba pomilovati dete po kosi jer se time ugroava dua deteta koja se nastanjuje u glavi; broj 17 je nesrean u Italiji, a broj 14 u Japanu; u arapskim zemljama se jede iskljuivo desnom rukom (leva ruka se smatra neistom jer se koristi za odravanje higijene) a za domaina je uvredljivo ukoliko pojedete svu hranu sa tanjira jer ostaci hrane simboliu obilje i sl.

4. Pretpostavke (prekoncepcije) i stereotipi su etvrti kamen spoticanja. Stereotipi su pojednostavljena, preterana i veoma uoptena miljenja o pripadnicima pojedinih grupa. Stereotipi postoje jer ljudima pomau da smanje pretnju od neizvesnog inei svet predvidljivim. Na taj nain stereotipi poveavaju oseaj sigurnosti, naroito kada se osoba nae u stranoj i nepoznatoj sredini (Barna, 1989). Vano je da imamo na umu da stereotipi esto nisu u skladu sa objektivnim stanjem stvari i da zbog toga mogu biti ogroman kamen spoticanja u komunikaciji. Drugaije reeno, kada imamo izvesne stereotipne pretpostavke o osobi iz druge kulture, mi emo njeno ponaanje interpretirati u skladu sa tom pretpostavkom bez obzira ta je stvarni razlog njenog ponaanja, a to svakako ne dovodi do razumevanja. 5. Tendencija da vrednujemo je peti kamen spoticanja. Ljudi su skloni da svoju kulturu i svoj nain ivota tretiraju kao prirodno stanje stvari i da o drugima prosuuju polazei od sopstvenih kulturnih standarda. Tako, kada ne posedujemo dovoljno informacija o drugoj kulturi, mi obino postupke i izjave ljudi iz drugih kultura odobravamo ili ne odobravamo poredei ih iskljuivo sa standardima koji potiu iz nae kulture i naeg naina ivota (ne kae se bez razloga da "stvari ne vidimo onakvim kakve one jesu, ve onakvim kakvi smo mi sami"). Da bi se uspostavila uspena interkulturalna komunikacija i razumevanje potrebno je da budemo otvorenog uma i da stavove i ponaanja ljudi iz drugih kultura istraimo gledajui ih upravo sa njihove take gledita. 6. Anksioznost ili tenzija je estii kamen spoticanja. Svaka interkulturalna komunikacija sadri odreeni stepen neizvesnosti i zbog toga su anksioznost i tenzija este pojave. Recimo, kada se nalazimo u inostranstvu izloeni smo velikom broju verbalnih, neverbalnih, fizikih i psiholokih drai koje se razlikuju od onih na koje smo navikli i to moe da
14

bude veoma stresno po nas. Visok nivo anksioznosti gotovo uvek zahteva neku vrstu oduka ili pranjenja i to nam oteava da iskaemo ono to elimo, oteava da se izrazimo. Pravi problem nastaje kada kao nain osloboenja od tenzije izaberemo neki vid nekonstruktivnog ponaanja ili neku formu odbrane kao to je iskrivljena percepcija ili izbegavanje i neprijateljstvo. Svest o tome da se pri interkulturalnoj komunikaciji moemo spotaknuti o brojne prepreke, upuuje nas na vanost sticanja znanja o razliitim kulturama i vetinama prepoznavanja i prevazilaenja "vidljivih i nevidljivih" barijera u komunikaciji. Jo je vanije da tekoe i zastoje u komunikaciji tretiramo kao prilike za novo uenje. Ukoliko nerazumevanje i konflikte pri interkulturalnom susretu tretiramo kao probleme koje treba izbegavati, uskratiemo sebi ansu za lini rast i razvoj.

15

Zakljuak
Istraivanjem vlastite kulture i predstavljanjem i prilagoavanjem te kulture drugim kulturama razvija se ne samo tolerancija, ve i vea interkulturalna kompetencija kako uenika, tako i samih nastavnika. U jezinom smislu, dolazi do boljeg razumijevanja nekih aspekata jezika, do stavljanja nekih konstrukcija i zakonitosti u kontekst i do sveopteg boljeg razumijevanja jezinih i izvanjezinih zakonitosti. Nastava jezika, ali i svaka nastava koja ukljuuje uporabu jezika, dakle, cjelokupna nastavna praksa, donosi sa sobom neke kulturoloke postavke, bile one suptilne ili usmjereno naglaena u nastavno-vaspitnom procesu. Samo kroz razumijevanje i toleranciju mogu svi drugi vaspitno-obrazovni ciljevi biti u potpunosti ostvareni. Globalizacija menja naine na koji ljudi doivljavaju kulturalnu pripadnost. Mladi se u savremenim drutvima, vie nego prethodne generacije, suoavaju sa ivotom u kojem e raditi I iveti sa pojedincima druge nacionalne lingvistike, religijske I rasne pozadine. Sve vie se prihvata ideja kulturnog pluralizma koja se uvodi u programe interkulturalnog/multikulturalnog obrazovanja, a iji je smisao razvoj svesti o viekulturalnosti kao drutvenom bogatstvu. Obrazovanje treba da bude usmereno na restrukturaciju kolske kulture tako da ona reflektuju kulturalnu raznovrsnost drutva. To bi trbalo da pomogne uenicima da razviju znanja, vetin i stavove kako bi funkcionisali u drutvu. Interkulturalnim obrazovanjem i vaspitanjem trebalo bi osigurati da uenici usvoje znanja i vetine koje su neophodne za promisljanje, za donoenje odluka i angaovanje u personalnim, socijalnim i graanskim aktivnostima, a sve to u svrhu promovisanja demokratskih ideala kao to su ljudsko dostojanstvo, pravda i jednakost.

16

Literatura
1. Barkovi, R., Hendelja A., Mrazovac M., tajdohar S. (2010) ODGOJ I OBRAZOVANJE ZA INTERKULTULARNOST. Seinarski rad. Filozofski fakultet u Rijeci.

2. Milutinovi, J. Ciljevi interkulturalnog obrazovanja i vaspitanja

3. Banks, J.A. (1999). An Introduction to Multicultural Education (2nd ed.). Boston: Allyn & Bacon.
4. Paul C. Gorski. Stages of Multicultural School Transformation. EdChange

and the Multicultural Pavilion

5. www.most.org.rs 6. www.petrinja.com 7. www.lecee.eu

17