Nenad M.

Mini
ORBIS UNUM
i
Srbija, drava koju su pojeli skakavci





2






















3








4


Nenad M. Mi ni


ORBIS UNUM
i
Srbija, drava koju su pojeli skakavci





Copyri ght Nenad M. Mi ni 2006.

Ova knj i ga se ne moe bez dozvol e aut ora, ni u cel i ni ni u del ovi ma,
umnoavati , pret ampavat i nit i prenosit i ni u j ednom obli ku ni t i i kakvi m
sredst vom. Ona sa, bez odobrenj a aut ora, ne sme ni na koj i nai n di stri bui rati
ni t i pak umnoavat i . Sva prava na objavlj ivanj e ove knj i ge zadava aut or
prema odredbama Zakona o aut ori ski m i srodni m propi si ma.

5










Ovu knjigu posveujem svome ocu Milanu












6












Ist ori j a j e net o mal o vi e od popi sa l udost i , zl oi na i nesrea l j udskog
roda!

Edwaard Gi bbon, engleski i st oriar








7


Fabul a docet - pria nas ui,

Kako sam vi e od dve deceni j e zarai vao piui , ugl avnom za dravu,
odl ui o sam, doavi do sl obodnog vremena, da napi em knj i gu o Novom
svet skom poret ku.
Iskreno, verovaosam da e mi t aj posao bi t i zabavan i sl i an nekakvoj
razbi bri zi s obzi rom da sam se t okom profesi onal ne kari j ere, kao sekret ar
j edne od komi si j a Central nog komi t et a Saveza komuni st a Jugosl avi j e i
savet ni k u anal i t i ci Slube dravne bezbednost i Republ i ke Srbi j e, est o
susretao s t ekst ovima i poverlji vi m informaci j a koj e su se, di rekt no i l i
i ndi rekt no, odnosi l e na ovu t emu.
Pored saznanj a koj i m sam raspolagao odl ui o sam da, sa ci l j em
sveobuhvat ni j eg sagl edavanj a ove t eme, pri kupi m j o neke knji ge, dokument a,
i l anke i z speci j al i zovane, dnevne i nedelj ne tampe. No, ubrzo sam se suoi o
s di l emom: nakupi l o se t ol i ko mat eri j al a da sam poeo da se oseam kao
komarac na nudi sti koj plai ; znao sam t a el i m, al i ni sam znao odakl e da
ponem.
Nakon pune dve godi ne prouavanj a dost upni h knj i ga, dokumenat a i
t ekst ova shvat i o sam da Ali sa bol j e poznaj e Zeml j u uda nego j a korene
savremeni h svet ski h zbi vanj a. Darvi nov maj mun mi j e sve vie post aj ao
bl i zak. Posebno me j e i znenadi l o t o to su me sva nova saznanj a o Novom
svet skom poret ku sve vi e udal j aval a od akt uel ni h dogaaja i usmeraval a ka
davno proli m vremeni ma. Postaj al o je sve jasnije da koncept Novog svetskog
poret ka i ma korene u dal ekoj prol ost i i da obuhvat a mnogo grupa i poj edi naca
koj i , svaki za sebe, i maj u poseban znaaj i osobenu istoriju.
Prolost koj u prouavamo j e proi zvod naeg uma, koj i moemo da pri hvat i mo
kao net o val j ano samo ukoli ko smo u st anj u da se odredi mo prema onome t o
j est e i onome t o ni j e. Ist ori j a uvek nosi obel ej a epohe svog aut ora, nj egovog
verovanj a i i vot nog i skust va, koj i su uvek, na neki nai n, usl ovlj eni
i deol oki m i drugi m predrasudama nj egovog okruenj a. Kad j e i st orij a u
pi t anj u moemo, s vel i kom si gurnou, rei da sve t o nam nudi i ma svoj u,
manj e i l i vi e, i zraenu pol i t iku funkci j u, i l i svrhu, a one su obavezno
povezane s nekom speci finom socijalnom ili politi kom grupom, ili
organi zaci j om. . . U svakom sl uaj u, uvek se moe raspravl j at i o t ome t a su
prave i nj eni ce i kako i h t umai t i , a kad j e t o nemogue precizno ut vrditi
sporovi i razmi ri ce mogu da potraju godinama, decenijama, pa i vekovi ma. . .
8

Srpska i storij a je dobrano i nstrument ali zovana u kori st t et e samog naroda.
Napredovanj e turske drave Devl et-i Ali ye-i Osmaniye (Osmanl i j ska uzviena
drava - zvanian nazi v t urske drave t og vremena) ka Evropi Srbi su prvi put
spreili 1386. u veli anst venoj bi ci na Pl oni ku al i se o ovoj pobedi got ovo
ni gde ne govori . Ist ori j a se, prost o neverovat no, bavi samo navodni m srpski m
porazom u Boj u na Kosovu na Vi dovdan 15. j una (po st arom kal endaru) l et a
Gospodnj eg 1389. !? Mesec dana nakon ove vel i ke bi t ke crkvena zvona u Ri mu,
Pari zu, Beu. . . ni su prest aj al a da se ogl aavaj u u ast hri anske pobede i
smrt i Murat a I (I. Murat Hdavendi gr; Murat ova maj ka j e bil a hri anska
pri nceza Hi rofi ra). Ni j e Evropa sl avi l a uspeh Srba u nj ihovoj odbrani drave
ve su zvona zvoni l a u ast srpske odbrane Carstva nebeskog i Krsta asnog. I
t ako, dok su hri anska zvona odzvanj al a, u Turskoj j e dolo do svenarodne
pobune zbog ovog za nj i h sramnog poraza. U t ako zlokobnoj si t uaci j i dol azi do
borbe za prest o Murat ove deca Baj azit a i Jakuba. Nakon bratoubistva Bajazit
staj e na el o Otomanskog carst va i pokuava novi m rat ovi ma da povrat i
Turci ma samopuzdanj e i spere sram i st i d zbog i zgubl j enog Kosovskog Boj a. I
i mao j e brat oubi ca uspeha sve do bi t ke kod Angore kada je poraen, zarobl j en
i st avl j en u kavez gde su ga Mongol i dral i dok ni j e umro 9. marta 1403.
Meu sauvani m pi sani m dokument i ma koj i govore o srpskoj pobedi u Boj u
na Kosovu svakako t reba spomenut i pi smo kral j a Tvrt ka Trogi ru od 1. avgust a
1389, gde on, na osnovu saznanj a dobi j eni h od voj vode Vl at ka Vukovia koj i
j e predvodi o j edno kri l o srpske voj ske u Boj u, govori o vel i koj srpskoj pobedi
i smri t urskog sul t ana i si na mu. Zati m, u Ri mski m arhivama j e sauvano i
pi smo fi rent i nske opt i ne kral j u Tvrt ku, u kome se i st ie kako su Firenti nci
meu prvi ma i mal i saznanj a o hri anskom t ri j umfu kako i z pri spel i h gl asova,
t ako i i z pi sama mnogi h l j udi . Fi rent i nci su srpski t ri j umf posebno
sagledaval i kroz ubist vo sul t ana Murat a ij u pogibij u ovako opisuj u: Sreno i
t ri put a i etiri puta sreno dvanaest zakl et e vl ast el e, koj a j e prodrevi kroz
et e nepri j at el j a i kroz l anci ma uokrug vezane kamil e j unaki dola do
Murat ovog at ora. Srean nada sve druge onaj koj i j e vou t akve si l e maem
hrabro ubi o udari vi ga u grl o i t rbi h. U arhi vama francuske drave se nal aze
dokument a na osnovu koj i h j e Fi l i p Mezi j er (Phi l i p Mezi eur) zabel ei o da j e
Murat poraen od hri ana i da j e pogi nuo zaj edno sa si nom u boj u. Tu j e
onda i j edan pomal o l i cemeran dokument i z Veneci j e od 28. j ul a 1389. u kome
se t adanj e venecij ansko rukovodst vo obraa Murat ovom nasl edni ku, ne
znaj ui j o da l i j e t o Baj azi t i l i Jakub, u kome st oj i da se o Boj u na Kosovu
razne st vari govore, koj i ma se i pak verovat i ne moe.
Za Boj na Kosovu j e vezan i l ani mi t o i zdaj st vu srpskog vel i kaa
Gospodi na (gospodin , j e bi l a t i t ul a u ono vreme) Vuka
Brankovia. On j e j o puni h sedam godi na voj evao sa Turci ma da bi , na kraj u,
umro u osmanl i j skom ropst vu 6. oktobra 1397. Baj zi t I j e poetkom 1398.
dozvol i o da se posmrt ni ost aci gospodi na Vuka Brankovia prenesu na Svet u
goru i sahrane u manast i ru svet og Pavl a i j i j e on naj vei dobrot vor bi o i gde
9

mu j e roeni brat Grgur bi o monah pod i menom Gerasi m! I sada, ako su t o
i st orij ske i nj eni ce, a j esu, ost aj e pit anj e: kome j e i zato bi l o pot rebno da od
blagorodne loze, poslednjeg i zdani ka svet i h Nemanj ia, j ednog asnog oveka
pret vara u i zdaj ni ka i prokl et ni ka.
Drugi pri mer kri votvorene i st ori j e vezan j e za narodno verovanj e da j e Marko
Mrnj avevi , u narodu poznat kao Kral j evi Marko, srpski j unak, a on j e
zapravo bi o t urski vazal . Pogi nuo j e u bi ci na Rovi nama prot i v vl akog
voj vode Mi ret a 1395. Marko j e i nae bi o si n srpskog vel i kaa Vukai na koj i
j e sa brat om Ugl j eom prvi poeo da rovari prot i v cara Uroa, nasl edni ka cara
Duana. I sad, opet pi t anj e: Kome i zat o j e uopt e bi l o pot rebno da od nj ega
st vara naci onal nog heroj a.
Izvorni mi t o Boj u na Kosovu st vori l a j e i negoval a Srpska pravosl avna crkva
u okvi ru koj e naj znaaj ni j e mest o pri pada pat ri j arhu Dani l u Banj skom (1390. -
1400. ). Neposredno nakon Boj a on j e sai ni o et i ri spi sa i posvet i o i h knezu
Lazaru. Nakon t oga nast al o j e j o deset ak del a koj a dost a preci zno i znose t ok
samog Boj a al i i sve ono t o mu j e pret hodi l o i sve ono t o se nakon nj ega
dogaalo. Na alost , zahval j uj ui austro-ugarskoj propagandi i poj edini m
Srbi ma koji su zapravo bi l i i ost al i beki konj uari ova su del a pot i snut a i
ukl onj ena od oi j u j avnost i . Ovi beki konj uari su i li ak t ako dal eko da
su srpsku srednj ovekovnu knj i evnost nazi val i bol esnom!
No, krivot vorenj e istorij e ne mora biti tako di rekt no kao t o su navedeni
pri meri . Ona se veoma esto kri vot vori i kroz preut ki vanj e odreeni h
i st orij skih zbi vanj a koj a t ako pol ako bl ede i z svest i naroda. Pri mer par
excel l ance za ovo j e pri a o srpskom Prvom i Drugom ust anku. Kad danas
i t at e o Prvom ust anku i z 1804. st iet e uti sak da se Srbi ni kada pre t oga ni su
di zal i prot i v t urskog zul uma. A, sve e biti da tako bit i nee. Pobuna naroda i z
1804. j e u svest i srprskog naroda poznat a kao Kara orev rat (Kara Yorgi
Sava, na t urskom) dok se Drugi ust anak i z 1815. i spravno nazi va Mi l oeva
buna. Pre ovih srpski h buna pozi va na oruj e j e bil o bezbroj , a i zvesno j edan
od naj poznat iji h je Banatski ustanak i z 1594. Te godi ne Srbi u obl asti Banata,
koj i j e t ada bi o u sast avu otomanskog Temi varskog vil ajeta, su pokrenuli
vel i ki ust anak pod vost vom epi skopa vrakog Teodora Nest orovia, bana
Save i voj vode Vel j e Mi ronia.
Banat ski ust anka j e zapoeo upadom Srba i z Erdel j a i ubrzani m
proteri vanj em Turaka i z Vrca, Bekereka, Beej a, Ti t el a, Lipova. . . Cel okupno
srpsko oruj e j e t ada bi l o pod zast avama sa l i kom svet og Save. Meuti m, Srbi
ni su mogl i prot i v Turaka sami da se bore ve su, veruj ui rei ma pape
Kl ement a VIII o novom hri anskom savezu, raunal i na aust ri j sku pomo
koj a, naravno, ni kada ni j e st i gl a. Kada j e i zost anak pomoi i z Bea postao
i zvest an Si nan-paa Beogradski j e naredi o da se voj ske budi mskog i
t emi varskog pae spoj e i da se na boj no pol j e prot i v Srba donese zelena
10

zastava Muhameda iz Damaska na koj oj je pisal o -
(Svedoi m da nema boga do Al l aha i da j e Muhamed Boi j i
poslani k). Umest o da se povuku Srbi su na el u sa epi skopom Teodorom i zal i
na megdan i u krvavoj bi ci bil i poraeni al i po cenu koj u Turci nikako ni su
mogl i da oprost e. U znak odmazde Turci su epi skopa Teodora u Vrcu i vog
odral i , a odmah pot om, po nareenj u Sinan-pae, prenel i moti svetog Save i z
manasti ra Mi l eeva u Beograd i 27. apri l a i h spal i l i na Vraaru, naj vi oj
koti grada Beograda.
Poznat i svakako vredan pomena i seanja j e i ustanak koji j e 9. februara
1788. pokrenuo Koa Aneljkovi i z sela Panj evaca kod Jagodi ne. Kada je
uo da se Aust ri j a sprema da Turskoj obj avi rat on j e preao u Kovi n gde j e
okupi o oko 500 srpski h dobrovol j aca i sa nj i ma odmah preao u Srbiju gde
samo nakon dve nedel j e borbe zauzi ma Poarevac, Kol are, Pal anku, Bat oi nu i
Bagrdan u svoj oj rodnoj Jagodi ni . Sa pojaanj em koj e dovodi Jovan
Branovaki broj srpski h ust ani ka se poveava na got ovo dve hi l j ade, a kada su
i m se pri drui l i frajkori Mi hai l a Mi hal j evia Turci bi vaj u prot erani i i z abca i
Val j eva. Na elu srpski h ustani ka je got ovo od samog poet ka bi o i epi skop
Jovan Jovanovi koj i j e u i me krst a asnog i carst va nebeskog pozi vao l j ude
na ustanak i bodri o sve borce nal azei se u prvi m borbeni m redovi ma. Iako su
Srbi post i gl i ni z znaajni h pobeda bil o j e jasno da bez pomoi Aust rij e nee
moi da sauvaj u osloboene t erit ori je, a austrijskom korpusu pod baronom
Li ht ent aj nom (Baron Von Licht enst ei n) i maralom Laudonom (Ernst Gi deon
Frei herr von Laudon) ni j e ni padal o na pamet da se upusti u ozbilj nij e sukobe
sa Turci ma. Ist i na, zadi vl j en hrabrou i uspesi ma srpski h ust anika Josi f II i z
di nast i j e Habsburg-Lot hri ngen dodel j uj e Koi Anel kovi u i n kapet ana al i
odbi j a da voj no pomogne Srbe. Tako j e, usl ed i zost anka pomoi aust rij ske
sol dateske, Hasan-paa sa svoji h deset hi l j ada voj ni ka uspeo u boj u kod
Brzaske da pobedi i zmorene i mal obroj ne Srbe. Tom prili kom je zaroblj en
kapet an Anel kovi koj i e samo par dana kasni je zaj edno sa epi skopom
Jovanom bi t i pogubl j en nabi j anj em na kol ac. Danas j e ovaj srpski ust anak
poznat pod nazi vom Koi na kraji na- po t eri tori ji koj u su srpski ust ani ci
osl obodi l i i j edno vreme dral i sl obodnom.
Usl ed ovako pi sane i st ori j e danas got ovo da i nema Srbi na koj i zna da je
posl ednj i vl adar srednj ovekovne Srbi j e bi o despot Pavl e Baki kome j e, kao
pri znanj e za nj egovu borbu protiv Turaka, austrij ski car Ferdi nand I
(Ferdinand I. Kaiser des Heili gen Rmi schen Rei ches) 20. septembra 1573.
dodel i o t i t ul u srpskog despot a u Ugarskoj . Baki j e, nek ost ane zabel eeno,
pogi nuo u bi ci kod Gorj ana 9. okt obra 1537. kada ga j e, beei sa boj nog
polja, izdao aust rijski general Hans Kacij aner (Hans Katzi aner). Njegovu
glavu Mehmed-paa j e posl ao u Cari grad.
Ovi pri meri pokazuj u samo del i kri vot vorene i st ori j e koj u su, uvek, pi sal i
pobedni ci . To kri vot vorenj e i st i ne i ni j e ni t a novo j er j e, kao i prost i t uci j a, u
11

korpusu naj st ari j i h zanat a na svet u. Dord Orvel (Eri c Art hur Bl ai r) u svom
romanu 1984 pie: Onaj ko kontrol ie prol ost, kont rol ie sadanjost , a ko
kont rol i e sadanj ost odreuj e budunost ! Baron Mi nhauzen (Hieronymus
Carl Fri edri ch Frei herr von Mnchhausen) nij e, kao t o neki mi sle izmi lj ena
li nost . Ne, na al ost , on j e odistao post oj ao, i veo i radi o u voj vodstvu Wel fa
Churf rst ent um Braunschwei g und Lneburg, a za sobom j e evi dent no ost vi o
nevi eni broj kopil adi! Napomeni mo samo j o i t o da upravo i z ovog
nemakog voj vodst va j o pd 1714. dol aze i aktuelni vladari bri t anske krune.
Tokom cel e i st ori j e, danas vi e nego i kada pre, poj edi nci su govori l i i
govore, da sve t o i ne rade za dobrobi t obini h l j udi . Ti obi ni l j udi ni su ba
obrazovani niti i nt eli gent ni , a ni su predodreeni ni za neka vel i ka del a. Pa
zat o bi se onda neko bogat i moan, neko ko i ma sve t o mu i t reba i ne t reba,
zal agao za dobrobit tih nikogovi a? Ono t o svi znamo, i to vi e nije
sporno j e da ovi nai duebri ni ci ni kad ne bi post ali lepi i moni da na t om
put u ni su st varal i one koj i ma sada, navodno, el e da pomognu. Od kada j e
svet a sva drut va su st varana ba zbog t i h mal i h, obini h l j udi . Nij edno
i st orij ski poznat o drut vo ni j e nast al o radi bogat i h i moni h. Svet ni kad nij e
osmi l j avan radi nei j e kori st i ! Il i , moda j este? A ako j est e, onda moemo
govori t i o zaveri bogat i h radi sopst vene korist i i t o po cenu stvaranja velike
bede i pat nj e ost al i h. . . Jer, kako bi rekl i st ari Lat i ni : Domi ni um invi to non
adquiritum - svoji na se ne moe st ei prot i v svoj e vol j e.
Svest an t oga, odl uio sam da cel u pri u ponem ab ovo - od j aj et a, od samog
poet ka, odnosno da se vrat i m u 3500. g. p. n. e. Pri t ome, vano j e da nagl asi m
da ovo t o pi em ne inim sa namerom da nekog o neemu, ne daj Boe,
podui m. Ovo j e moj a pria, i ni t a vi e od t oga. Pri a!
Na kraj u ove knj i ge neete nai Bibl i ografi j u, popi s mnogi h knj i ga, lanaka,
novi nski h i seaka, ci t at a i z enci kl opedi j a i pozi vanj a na rel evant na
dokument a. Ne, ovo j e samo j edna pria nast al a kao deo moj e l j udske pot rebe
da ono t o naui h prenesem dal j e. Takoe, t ekst koj i se nal azi pred Vama nije
naknadno dot eri vanve j e sve pi ce t ouche taknuto maknuto, rekli bi
ahi st i . Sve t o budet e proi t al i j e i z prve ruke, i skreno i bez naknadne
pamet i i st oga ne zameri t e na mogui m grekama. Jedi nu bi tnu i ntervencij u na
t ekst u nai ni o j e moj dobar poznani k Sl obodan Neni n, knj i evni k i novi nar,
koj i j e t ekst samo podel i o na pogl avl j a kako bi bi o pregl edni j i . Akademski
sl i kar arko Dri ni mi j e ust upi o svoj u sl i ku za nasl ovnu st ranu knj i ge uveren
da ona dobro i l ust ruj e borbu prot agoni st a Novog svet skog poret ka prot i v
sl obodni h l j udi svet a.
I na kraj u, ta mi je rei nego ponovi t i onu l at i nsku Dixi et salvavi ani mam
meam Rekoh (napi sah) i spasi h svoju duu.

12


Pogl avlje prvo
SUMER

Mesopotami j a na grkom znai Izmeu dve reke meurej e; u geografskom
smi sl u, t o j e poj am za teritoriju izmeu reka Ti gra i Eufrata. Veli k broj
arheol oki h i st rai vanj a nedvosmi sl eno nam j e ukazao da o Mesopot ami j i
moemo govori t i kao o mest u gde j e poel a da se raa savremena ci vili zacija.
Oko 3760. g. p. n. e. na ovo podruj e su se sa Ti bet a i z j edne kot l i ne okruene
snenim vrhovi ma Hi mal aj a, dosel i l i i t raj no nast ani l i Sumerci - narod
razvi j ene kul t ure i , za ono vreme, vel i kog znanj a. i vot u Mesopot ami j i
Sumerci su organi zoval i u dvanaest gradova: Ur, Uruk, Laga, Ni pur, Eri du,
Ki , Akad, Adab, Kul ab, Isin, Larsa i Ngirsu. Najst ari ji grad je bi o Eridu,
meut i m Ur, u Kal del i j i , s oko 20. 000 st anovni ka j e bi o naj vei i
naj znaaj nij i. U centru svi h sumerski h gradova nal azi o se zigurat (hram) E' kur
oko koga su bi l e i zgraene naj vani j e admi ni st rat i vne zgrade, t rgovaki i
zanat ski obj ekt i , a t ek pot om su se i ri l e st ambene et vrt i.
Vel ik broj lj udi i veo je u gradovi ma bavei se trgovi nom, zanatstvom,
naukom. . . Da bi t o bi l o mogue Sumerci su razvi l i i nt enzi vnu pol j opri vredu,
st oarst vo i ri bol ov. Kompl eksni m si st emom kanal a navodnjaval i su vel i ke
obradi ve povri ne, a vremenom su pri pi tomi l i mnoge di vl j e i vot i nj e koj e su
kori st i l i za i shranu. Kol i i na proizvedene hrane bi l a j e dovol j na za cel okupno
st anovni t vo, al i j e znaajan deo preostaj ao i za trgovi nu sa susedni m
narodi ma.
Sumerci ni su bi l i samo dobri pol j opri vredni ci i st oari. Bili su poznat i i kao
umeni met al ski radni ci koj i znal aki kori st e zl at o, srebro, bakar i bronzu.
Pored ovog, oni su poel i da kori st e i mnoge nove mat eri j al e, meu koj i ma j e
naj poznat i j e st akl o, a t oak koj i su konstrui sal i j e verovat no j edno od
naj vani j i h svet ski h ot kria.
St al no unapreuj ui poljoprivrednu proizvodnj u dol i su i do st varanj a
vi kova hrane, neophodne za kont i nui ranu i shranu gradskog st anovni t va, a
kasni j e i za t rgovi nu. Sumerci su razvi l i pi smo i mat emat i ku. Radi to boljeg
pl ani ranj a unapredi l i su i ast ronomi j u; podel i l i su godi nu na dvanaest meseci ,
a pot om su, el j ni predvianj a budui h dogaaj a, osmi sl i l i i usavri l i
ast rol ogi j u sa svi m ast rol oki m znaci ma. To j e zapravo ono t o mi danas
poi mamo kao znake zodi j aka koji odraavaju figurati vnu put anju Sunca koj e
prolazi kroz dvanaest vel iki h sazvea t okom j edne godi ne. Izraz zodi j ak j e
13

uzet i z prost og razl oga s obzi rom da su sazvea zapravo personi fi kovana
i vot i nj ski m obl i ci ma.
Sumerskim gradovi ma, koji su bi li mal e drave, upravlj ali su monarsi,
odnosno svet eni ci -kral j evi poznat i kao nsi. Oni su komandoval i voj skom,
sudil i u svi m graanski m i l i t rgovaki m sporovi ma, predvodi li reli giozne
obrede i t d. Sumerci su, ne bez razloga, veroval i da nj i hovi monarsi poseduj u
znanj a drevni h ci vili zacij a i da su naj bol j i , naj mudrij i i naj moral nij i meu
nj i ma. Svoj a ovl aenj a kralj j e kori sti o preko niza svet eni ka-bi rokrat a, koj i
su bi l i duni da ga sl uaj u i bezpogovorno sprovode nj egove odl uke. Sumerci
su osmi sl i l i pravo za i j u pri menu j e bi l a odgovorna cent ral na vl ast s kral j em
na el u. Svi zakoni su bil i pi sani i moral i su se potovati , ali ni su vaili za sve
podj ednako. Nai me, pot o su Sumerci bili klasno drut vo zakoni su se u cel ost i
pri menj i val i na obian narod, a na vi e kl ase samo sel ekti vno. Arheol ozi se
danas sl au da j e uveni Hamurabi j ev zakon samo mal o i novi ran sumerski
zakon.
Pored svega t o su nam Sumerci ost avi l i , moda su naj vani j i nj i hovi zakoni
i rel i gi j a. Rel i gi j a j e za nj i h bi l a osnov i vot a j er su veroval i da su bogovi
st vori l i sve na svet u, pa i sam svet koj i j e samo j edna vel ika ravna ploa koj a
pl ut a po moru beskonanost i . Rel i gi ozna uenj a su i m, po nj i hovom shvat anj u,
bil a predat a od st rane pret hodne (et vrt e) ci vi l i zaci j e, a koj a i h j e pri mi l a od
Svet og duha, odnosno Uni verzal nog energo-i nformacionog polja kako bi se t o
danas t umai l o. oveka j e, shodno ovom verovanj u, st vori o Bog sa ci l j em da
mu sl ui na zeml ji , a zagrobni i vot je za Sumere bi o samo smi sl eni nast avak
zemal j skog obi t avanj a. Bi l i su mnogoboci i nj i hovi bogovi (Enl i l - bog
vazduha, t vorac svet a, vl adar oveanst va i bog koj i j e bi rao i kruni sao
sumerske kral j eve; Enki - bog sl at ki h voda, mudrost i , zatit ni k umet nosti,
zanat st va, knj ievnosti i nauke; Ni nlil - Enki jeva ena, smatrana je za bogi nj u
maj ku; Nana - bog meseca, je u sumerskom verovanj u vanij e boanstvo od
Sunca. Pot om t u su j o i bogovi Baba, Nane, Nini a, Ni ngi ri , Ni saba, Ni nurt u,
Ut u, Li l i t . . . ) su bili veoma moni ; kont rol i sal i su sve prirodne si le.
Pokol enj i ma su ost avi l i ni z poruka o svoj i m boanst vi ma Anu-na-Ki j i ma
(Annu = nebesa, na = i , Ki = zemlj a) koj i, oi gl edno, ni do danas ni su
adekvatno protumaeni . Boj a volja se na zeml j i pokazi val a na razne nai ne, a
svetenici su bili boji l j udi s posebni m pri vi legi j ama. Vrhovni Boj i
predst avni k bi o j e kral j , koga su Sumerci dosl ovce zval i Vel i k ovek.
Boj e kue su bi l i hramovi u koj i ma su i vel i svet eni ci, svet eni ce i razni
umet ni ci . U nj i ma su se obavl j al i verski obredi , al i i posl ovi od i nt eresa za
dravu. Hramovi su se nal azi l i u cent ru svi h gradova i oko nj i h se odvijao sav
svakodnevni i vot . Vi si na hramova j e variral a al i j e ugl avnom bi l o 33 kaskada
od koj i h j e svaka i mal a nazi v po nekoj od t ada poznat i h zvezda. Vrh hramova
j e bi o zaravnj en i nj emu su mogl a da pri st upe samo naj vi i svet eni ci . Ova
mest a su, zapravo, bil a najvie t ake gradova, s koji h su svet eni ci gledali u
14

bogove i opt i l i s nj i ma. Nj i hovi bogovi su bi l i poznat i po dobrot i i prat anj u,
al i i m ni su bi l i st rani ni i zl i vi l j ut nj e. Boi j i gnev se i spol j avao kroz haos i
i t av ni z nesrea, ugl avnom i zazvani h vremenski m nepogodama (vet rovi ma,
j aki m ki ama, popl avama, suama, zeml jot resi ma. . . ). Jedan t akav bes bogova
prouzrokovao je Veliki potop nakon koga su Sumerci nest al i , ali ne i nj i hova
ci vi l i zaci j a.
Post oj e mnoge verzi j e ove prie o Velikom pot opu, ali se i ni da j e samo
j edna prava i t o ona Sumerska. Eri du Genesi s - sumerska pri a o Veli kom
pot opu ot kri vena j e t ek 1914. godi ne i t ek t ada su naunici shvat ili da su sve
pot onj e pri e o pot opu, kod Akaana, Vavi l onaca, Asi raca i , pre svega, kod
Jevrej a, samo i nt erpret aci j e onoga t o su Sumerci ost avi l i za sobom. Prema
sumerskom zapi su Eri du Genesi s bogovi su reil i da uni t e sve l j ude (ne
navodi se razl og zato) ali se Enki pobuni o i odl ui o da spase oveanst vo
t ako t o e da spase pobonog i est i t og kral j a Zi usudru. Enki daj e kral j u
uput st va kako da spase sebe i ivot oko sebe (nedost aj e deo t ekst a u kome j e
opisana gradnja broda). Nast avak teksta govori o st rani m vetrovima i kiama
koj e su t raj al e sedam dana i noi i vel i kom pot opu koj i j e t ada nast upio. Nakon
t i h sedam dana i noi poj avi o se Ut u na nebu, a Zi usudra, kad j e shvat i o da j e
spaen, pri nosi rt vu bogovi ma u znak vene zahvalnosti. Po i zl asku sa broda
Zi usudra se nast anj uj e u Dil munu obeanoj zeml j i i prebi vali t u bogova.
Danas j e jasno da se Veli ki pot op odi st a dogodi o, naravno ne u Bibl i j ski m
proporci j ama, i da j e t om pri l ikom st radal o got ovo cel okupno sumersko
st anovni t vo, kao i da su uni t eni svi nj i hovi gradovi . U prol om veku
arheol ozi su kraj i skopi na naj veeg sumerskog grada Ura ot kri l i nasl age gl i ne
od oko dva i po met ra. Kasni ja i st rai vanj a pokazal a su da sl oj gl i ne, koj u j e
pre vie hiljada godina nanel a voda, zahvat a povri nu veu od 100. 000
kvadrat ni h ki l omet ara t o j e upravo povri na dol i ne i zmeu Ti gra i Eufrata. Iz
i st orij skih knj i ga moemo vi det i da su se prei vel i Sumerci , u t raganj u za
novi m i vot ni m prost orom, podel i l i u dve grupe manj u i veu, i uput i l i na
razl ii t e st rane svet a. Razl ozi za naput anj e Mesopot amij e, odnosno Sumera,
l eal i su u i njeni ci da broj prei vel ih nij e mogao da obnovi sve porueno ni ti
da se odbrani od napada pol udi vlji h pl emena koj a su, j o vekovi ma pre t oga,
pokuaval a da zavl adaj u Sumerom. Naput eni Sumer, odnosno Mesopot ami j u
t ada naselj avaj u razli i t a nomadska pl emena, a pre svi h pleme Akaana koj e
e, vremenom, preuzeti veru Sumeraca.
Manja grupa Sumeraca i nj ihov pravac kret anj a i z Mesopot ami j e ni kada ni j e
bi o ozbi l j no i st rai van i , t o se gl avni h i st ori j ski h pri kaza ovog peri oda i
regi j e t i e, kao da ni kada nisu ni post ojali . Meut i m, nekol i ci na i st oriara je
got ovo bi l a opsednut a ba ovom zaboravl j enom i i zvesno zapost avl j enom
grupom Sumeraca. Danas se osnovano pret post avl j a da se ova grupa pri kl j uila
posl ednj i m pri padni ci ma pl emena bel i h l j udi pl avi h oi j u koj e j e i z Indi j e
krenul o, kreui se u pravcu kret anj a Sunca - od i st oka ka zapadu, put Evrope
15

da bi se t amo, konano, nastanil o na del u Jugoi stone Evrope (Bal kan). Bel i
l j udi pl avi h oi j u i l i rya kako su ih Sumeri zval i su govorili sanskritski m
j ezi kom st arodavni m i ndoi ranski m i l i ari j ski m j ezi kom i z koga su nast ali svi
i ndo-evropski jezici . Naj vei poznavaoci ovog j ezi ka kao t o su Fri t c St al
(Fri t s St aal ), Ant oni Varder (Anthony Kennedy Warder), Vilijam Vitni
(Wi l l i am Dwi ght Whi t ney), Sal mon Riard (Sal omon Ri chard) i dr. konst at uj u
da se u naj st ari j e ouvanoj gramat i ci sanskri t a - Adhyy re Serbh (poj am
za rod, l j udsko seme i poj edi nca) poj avl j uj e u gotovo svi m pot onj i m j ezi ci ma
nastal i m i z sanskri ta: Kod Persij anaca re Sarb znai gl ava; kod Arabl j ana,
Haldej aca i Jevreja re Srb oznaava sl obodnog oveka; kod Bel orusa re
j a oznaava mone l jude; Ukraji nci za gospodare kau i t d.
Ruska re za Srbe j e , a i st o t ako nazi vaj u i l j ude koj i su pre oko t ri
hi l j ade godi na pre Hri st a i z Indi j e dol i u Mesopot ami j u, oko reka Eufrat a i
Ti gra, i odakle su se, nakon neke velike kataklizme, presel i l i u Mal u Azi j u, a
pot om i Evropu. Rusi kul turu ovi h l j udi nazi va , aprema
i st ori aru, arheol ogu i profesoru na Moskovskom uni verzi t et u Al eksandru
Vel j t manu( ) K (Kozaci) su nastali
meanj em l okal nog naroda i Srba. Ovu svoj u t ezu Vel j t man det alj no obrazlae
u knj i zi Ati l a i Rusi ( ) t ampanoj 1828. godi ne.
Izmeu ost al og on navodi da i danas (1828. godi ne) oko reke Vol ge, kao
nekada pored Urala i Dona, re oznaava porodicu, rod, a da kod
Bel orusa re j a znai si l u. Kod Ukraj i naca re oznaava
gospodara.
Meu prvi m t ekst ovi ma u koj i ma se Srbi direktno dovode u vezu sa
pl emenom rya j e spi s sa poet ka XIV veka poznat kao Kroni ka t ak eenho
Dal i mi l a. Iako nema j edi nst venog st ava o t ome ko j e aut or ovog prvog spisa na
ekom j ezi ku i pak se pret post avl j a da j e nj egov aut or svet eni k Dal i mi l
(Mezi sk) koj i kae: Srbi su narod koj i j e skoro tri hiljade godina pre
Hri st a napust i o Indij u i odat l e se preko June i Mal e Azi j e nast ani o na
prost ore Jugoi st one Evrope (Bal kan).
Mnogi savremeni i st oriari , a pre svi h oni i z Nemake kada danas pi u i
promi l j aj u o porekl u Srba se sve vi e i ee pozivaj u na pisanje vizantij skog
cara, pi sca i i st oriara Konst anti na VII Porfi rogenet a (
, roen 905. umro 959. ).
Nj egova vl adavi na s pol i t i ke t ake gl edi t a nema nekog posebnog znaaj a,
ali je zato nj egova knji evna del at nost j edna od naj vani j i h u vi zant i skoj
kul t urnoj i st orij i . Porfi rogenet oko sebe nij e okupl j ao rat ni ke ve sposobne i
obrazovane l j ude, koj i su mu pomagal i oko pronal aenj a i obrade mat eri j al a za
pi sanj e del a i z i st ori j e i drugih nauka. Na al ost, naj vei deo nj egovi h spi sa
ni j e pronaen: post oj e samo odl omci i z spi sa O i zasl anst vi ma, O vrli nama i
poroci ma, O sentenci j ama, O rat noj vet i ni i O j avni m govori ma. uvena j e
16

Konst ant i nova knj i ga O temama (De t hemat i bus), posveena ureenj u drave,
kao i spis O upravl j anj u dravom (De admi ni st rando i mperi o) u koj em mnogo
pi e o narodi ma s koj i ma j e Vi zant i j sko carst vo dol azi l o u dodi r, i u kome
nal azi mo i podat ke o dosel j avanj u Srba, odnosno Sarbana kako ih je nazivao
Porfi rogeni t , na Bal kansko pol uost rvo u VII veku.
U spi su O upravl j anj u carst vom Porfi rogeni t pi e kako su bal kanski Srbi
dol i i z zeml j e Bojky, koj a se na zapadu granii sa Franakom, a na i st oku sa
dananj om Pol j skom i da su t u Srbi prebi val i od poetka. On posebno
ukazuj e na moni savez Srba (Wenda, na nemakom), koj i j e suvereno vl adao
ovi m prost ori ma i to tako to je drao mnotvo utvreni h gradova meu koj i ma
posebno i st ie St argrad (danas Oldenburg bl i zu grani ce sa Danskom), pa
Lupek (danas Lbeck na Bal t i ku) i pot om Vi net -u, nj i hovu prest oni cu i
naj veu l uku na Bal ti kom moru.
O moi srpskog grada Vi net -e u IX veku pie i Ibrahi m i bn Jakub (
) i zasl ani k Kal i fa od Kordobe Abd ar Rahmana III ( ). U
svoji m spi si ma on Vi net-u opi suj e kao vel ianst venu l uku sa dvanaest kapi j a
koj u uva vojska superiornija od svi h ostali h sil a na severu Evrope. Got ovo
i st i m reima Vi net-u 1075. godi ne opi suj e i nemaki srednjovekovni hroni ar
Adam (Adamus Bremensi s). U svoji m spi si ma (Li ber I, Liber II, Li ber III,
Descri pti o i nsul arum aqui l oni s i M. Adami epi l ogus ad l i emarum epi scopum)
poznat i m pod j edi nst veni m nazi vom Gest a Hammaburgensi s eccl esi ae
pont i f i cum on i zl ae si t uaci j u u severnoj Evropi od 788. pa sve do sredi ne XI
veka i t om pri l i kom posebno se osvre na mo i ut i caj Vi net -e kao glavnog
grada Wenda (Srba) koj i su, u mnogo emu, bi l i superi orni j i u odnosu na svoj e
neposredne susede - dva st ara nemaka pl emena Sasa (Saxones) i Dane (Dane
i l i Dani po kojima je kasni j e Danska dobi l a i me).
Nemaki hroni ar i z XII veka Hel mond (Hel mond von Bosau) pi e o
ruevinama vel ianst venog st arog grada Vi net-e, izmeu ua reke Odre i
grada Kamenj a u dananj oj Pomerani j i , koj i su nast anj i val i pri padnici razni h
srpski h pl emana. Pored det al j nog opi sa kua Hel mond bel ei i sl edee: Ovaj
grad bi o j e naj vei od svi h koj i okruuj u Evropu i koj i su nast anji vali Sl oveni
zaj edno sa drugi m narodi ma, Grci ma i Varvari ma, a kada su nai l i Saksonci i
oni su dobi l i dozvol u da st anuj u u nj emu. Jasno j e dakl e, zakl j uuj e Hel mond,
ko j e ovde bi o st ranac, a ko dosel j eni k. Vi net -a koj a se nal azi l a na samom uu
Odre u Bal t iko more popl avljena je 1159. godi ne kada j e danska flot a koj a je
napal a grad uspel a da uni t i odbrambene nasi pe. Posl ednji ost aci grada nest ali
su pod udari ma val ova sredi nom XVI veka. Danas se u Wli n-u, Zi nnowi t z-u i
Usedom-u nal aze muzeji i odravaj u fest i val i posveeni Vi net-i .
Jedan od prvi h Evropl j ana koj i se ozbi l j no i si st emat ski pozabavi o i st ori j om
i porekl om Srba bi o j e Aust ri j anac Sigi smund Herbet aj n(Si gi smund Frei herr
von Herberst ei n) i st ori ar, di pl omat a i l an Savet a Svet og Ri mskoh Carst va
17

(Sacrum Romanum Imperi um). U svom del u RerumMoscoviti carum
Comment arii (Moskovski zapi si ) t ampanom 1549. godi ne za pot rebe
austri jskog dvora Herbetaj n objanj ava, kao autori tet za rusku i st ori j u, da su
Srbi st ari j i od Rusa i svi h ost al i h sl ovenski h naroda i da se, prema mi lj enju
svi h t ada rel evantni h i st oriara, nj i hov dol azak na prost ore Evrope moe
odredi t i kao poet ak evropske i st orij e.
Do got ovo i dent i ne spoznaje o porekl u Srba doao j e i maarski grof i
aust ro-ugarski dravni k Benjami n Kal aj (Bni Kl l ay de Nagy-Kll ). U svoj oj
i st ori j i srpskog naroda Geschi chte der Serben t ampanoj u Laj pci gu 1878. on
j e zapi sao: Po i spiti vanj u naj bolji h nauni ka svi slovenski narodi u prast aro
doba nazi val i su se Serbi .
uveni francuski sl avi st a i profesor na Sorboni Robert Si pri j an (Robert
Cypri en) zakl j uuj e 1852. u svom spi su Svet grko-sl ovenski (Monde grco-
sl ave) da su Srbi naj st ari j e st abl o sl ovenske rase i da i h j e zapadna i st orij a
pogreno nazi val a Vendi ma.
Sl ovaki i st ori ar i fi l ol og Pavel afari k (Pavel Jozef afri k) pi ui o
koreni ma Srba u svom del u O porekl u Sl ovena po Lorencu Surovj eckom (ber
di e Abkunft der Sl awen nach Lorenz Surowi ecki ) t ampanom 1828. kae da su
Srbi na prost ore Jugoistone Evrope st i gl i got ovo t ri hi l j ade godi na pre Hri st a
i da ni za j edan evropski narod, osi m za Srbe, nema konkret ni h dokaza o
nj i hovom event ual nom porekl u i z Indi j e. U knj i zi Sl ovansk staroit nosti koj u
j e 1837. t ampao u Pragu afari k pi e: Srbi i ve u Evropi od najdavnijih
vremena, a nji hovo porekl o nas vodi do naj dalje prolosti .
Konst ant i n Ji ri ek (Konst ant i n Ji reek), eki i st oriar, u svoj oj knj i zi
Ist ori j a Srba (Di e Handel sst rassen und Bergwerke von Serbi en: hi st ori sch-
geographische St udien) iz 1879. pi e: St aroserbska drava ni j e ni kada i mal a
stal ne prestoni ce jer je vladal ac vei deo godi ne provodi o na put u, i dui i z
j ednog dvora u drugi . No, kako su se poet kom drugog mi l eni j uma i mena
drava ne ret ko daval a prema prest oni m gradovi ma i i me Srbi j e naj poznat i j e u
zapadnoj Evropi i zvedeno bee od prestoni ce veli kog upana, grada Rasa na
reci Rakoj, kod dananjeg Novog Pazara. U ovoj t vravi u gradu Rasu bi l a
j e, j o u doba Komena, s vremena na vreme vi zant i j ska posada koj a j e mot ri l a
na srpskog vl adara. Prvi trag da se Srbi j a nazi va i menom Rassi a, odnosno
Rasci a nal azi mo u i zvet aj u t . z. Anzberta - Magni comi t i s de Sarvi a et Crassi a
- o t reem krstakom rat u. . . U ml etaki m i spravama sasvi m j e obian nazi v
rexRassi e i l i Raxie, docni j e i mperat or Raxi e, i naj zad, despot usRassi e. U
Ugarskoj , a i st o t ako i u papskoj kancel ari j i , t akoe se stal no upotrevljavaju
i zrazi regnumRasci e.
Za svetsku istoriju je, meut i m, mnogo vani j e i i nt eresant ni j e bi l a vea
grupu Sumeraca koj u je predvodi o svet eni k koga su j ednostavno nazivali
18

Lugal (Kral j i l i vel i kiovek). Ova grupa Sumeraca se uputila ka Nilu, odnosno
Egi pt u, gde su i vel a mnoga pl emena speci fine kult ure i vere. Sumerci su, do
t ada, s nj i ma vekovi ma uspeno t rgoval i i razmenj i val i mnoga i skust va. S
druge st rane, odl azak u Egi pat za nji h nij e bi o drastina promena j er su
Egi pani s Sumerci ma del i l i mnoge kul t urol oke sl i nost i i bi l i veoma
gost ol j ubi v narod.
Broj Sumeraca koji su sti gl i u Egi pat ni j e bi o mal i ali su se oni rel at i vno
brzo asi mi l oval i . Vrhovni sumerski svet eni ci su nakon nekog vremena naj vei
deo svoj i h Boi j i h znanj a i z matemati ke, ast ronomi j e, ast rol ogi j e i t d.
prepust i l i Egi pani ma. O ovom sumerskom davanj u se dugo ni t a ni j e znal o
ve se za mnoge st vari veroval o da su pl od egi pat ske kul t ure. Meuti m, uveni
francuski areheol og Pol Emi l Bot a (Paul -mi l e Bot t a) j e 1843. g. n. e. pronaao
pal at u Sargona II (arru-ki nu, na akadskom) i u nj oj , i oko nj e, na hi l j ade
gl i neni h pl oi ca na koj i ma su kl i nast i m pi smom zapi sani mnogi det al j i i z
nj i hovog i vot a. Sadraj sumerski h pl oi ca j e bi o t aj na sve dok se nemaki
l i ngvi st a Georg Grot efend (Georg Fri edri ch Grotefend) ni j e st udi ozno posvet i o
prevoenj u kl i nast og pi sma koj e j e, na kraj u, pri hvaeno kao posebno
sumersko pi smo koj e danas slovi za naj st ari j e. Grot efend se posebno i znenadi o
kada je otkri o da su Sumerci imal i zapravo dva j ezi ka: muki i enski; t ek t ada
su nauni ci dei froval i t ekst ove sa gl i neni h pl oi ca i z pal at e kral j a Sargona II
i spoznal i da su mnoge st vari za koj e se veroval o da su proi zvod
st aroegi pat ske kul t ure zapravo poni kl e u Sumeru. Naj vanij i su svako zapi si -
kodeksi ponaanja poznat i h kao Ur-Nammu nast al i j o za vreme t ree di nasti je
Ura u junoj Mesopot ami j i 2112. g. p. n. e.
U ovom kont ekst u j e i nt eresantno pot set i t i se da j e ceo koncept Ast ronomi j e,
s krugom od 360 st epeni , zenit om i horizont om, del o st ari h Sumeraca. Zodi j ak
kakav danas poznajemo j e nji hova t vorevi na, zasnovana na verovanj u u
dvanaest bogova. Nji hovo poznavanj e kret anj a Sunca i Meseca dovel o j e do
st varanj a prvog kal endara, koj i su kori st i l i Egi pani i Grci . Sat od ezdeset
mi nut a, i mi nut od ezdeset sekundi , j e nj i hovo ot krie zasnovano na
seksagezimal nom si stemu (1+24/ 60+51/ 60
2
+10/ 60
3
). Mnoga sumerska ot kri a
j e danas t eko, ako ne i nemogue, objasniti ako se zna da je njihova
ci vi l i zaci j a t raj al a net o vie od 2000 godi na, a da nebeski ci klus koj i su oni
preci zno odredi l i t raj e skoro 26000 godi na. Odi st a, kako j e mogue da j e
j edno, s dananj e t ake gl edi t a, prvenstveno l ovako i zeml j oradni ko drutvo
dol o do t ako sofi st i ci rani h znanj a?
Mnoga znanj a koje se danas pri pi suju Egipani ma, kao t o vi di mo, su
zapravo uenj a koj a su sa sobom u Egi pat donel i Sumerci . Egi pani su i h
dodat no produbi l i i poel i prakti no da pri menj uj u. Naj vei broj pirami da koje
su sagraene izmeu Gi ze i El Faj uma danas vi e ne post oj e uni t ene su. No,
od svi h sauvani h egi pat ski h pi rami da naj vi e i nt eresovanj a pri vl ae t ri u
Gi zi: Keopsova ili Veli ka pirami da, Kefrenova i Mi keri nova. Sve one, i ako
19

razl iit e po veliine, i maj u odreene konstant e koje su veoma i nt ri gant ne. O
emu j e re moe se naj bol j e sagledat i na pri meru Keopsove, odnosno Vel i ke
pi rami de kako se naj ee nazi va.
Jedna stranica ove pirami de i zgraene, prema savremeni m i st oriari ma,
2500 g. p. n. e. i znosi t ano osmi nu mi nut a st epena u dui ni , a t o j e deo mere
Zeml j i nog obi ma - mi nut j e ezdeset i na st epena. Baza Vel i ke piramide i znosi
oko 230 met ara. Ako pomnoi mo 230 sa 8, a zat i m sa 60, pa onda sa 360,
dobi j amao ot pri l i ke et rdeset hi l j ada ki l omet ara t o j e zapravo dui na
ekvat ora. Pirami de su faktiki proj ekt ovane uz pomo merne j edi ni ce koj a se
t emel j i na Zeml j i noj vel ii ni , a t o j e 1 podel j en sa 216. 000. Nai me, grka
merna j edi ni ca za dui nu j e st adi j koj i i ma 600 grki h st opa. Ako bi smo
Zeml j i n obi m (216. 000) podeli li sa 360 st epeni u krugu, dobi l i bi smo da j edan
st epen i ma t ano 600 grki h st opa, odnosno 1 st adi j . Ispada da su Egi pani
2500 g. p. n. e. znal i t aan obi m Zeml j e. Pored t oga, odnos i ri ne osnove i vi si ne
j ednakost rane pirami de j ednak j e 2Pi . Pi j e mat emat ika konstant a i j a j e
vrednost 3, 14 a u Keopsovo doba i zvesno ni j e bi l a poznat a. Vi si na pi rami de j e
147, 5 met ara, a kada ovaj broj pomnoi mo sa mi l i j ardom dobi j amo t anu
razdiljanu izmeu Zeml j e i Sunca. Na kraj u, pol oaj pi ramida u Gizi pot puno
se pokl apa, u vreme njihovog nastanka, sa pol oaj em t ri zvezde u sazveu
Ori ona, koj e su Egi pani poi st ovei vali sa Ozi ri som.
Takoe, sve piramide, ma gde graene, usmerene su u pravcu severnog
magnet nog pol j a pl anet e (2958 45. 25N, 3108 03. 75E). Ist o, sve pirami de,
ma gde graene, sa sobom nose t aj ne poruke. U svi m do sada ot kri veni m i
i st raeni m pi rami dama pronaeno j e oko 800 i zreka za koj e se dugo mi sl i l o da
j e svaka cel i na za sebe. Meut i m, danas nauni ci ot kri vaju da se kombi nacij om
i zreka dobi j aj u razl i i t i t ekst ovi i da su svi oni , ma kakav redosl ed i zreka da
uspost avi t e, uvek smi sl eni . Takoe, sve do XX veka se veroval o da egi pat ske
sl i ke koj e pri kazuj u l j udske fi gure sa dve l eve ruke predstavlj aj u j ednost avnu
greku umet ni ka, odnosno nj egovu nezai nt eresovanost za det al j e. Kada su
nauni ci izuavaj ui ri mske st at ue konjani ka ot kril i da konj sa podignut om
l evom nogom oznaava konjani ka koj i j e izgubi o bit ku, a da propet konj
oznaava da su i konj i konj ani k nast radal i u bi ci okrenul i su se ponovo
egi pat ski m sl i kama. Odmah j e ut vreno da sl i ke l j udi sa dve l eve ruke zapravo
znae da j e sli ka nast ala nakon nji hove smrt i; lj udi sa normalni m rukama
sl i kani su za i vot a; oni sa j ednom uzdi gnut om rukom u l akt u i mal i su j edan
st at us u drut vu, a oni sa dve drugi i sl . Takoe, nauni ci danas znaju da
krune koj e su nosi l i egi pat ski kral j evi , odnosno faraoni ni su meu sobom bi l e
razl ii t e samo i z est et ski h razl oga; one su j asno odrei val e ul ogu i pol oaj
svog vl asni ka u nj egovom pol i t i kom, duhovnom i moral nom st at usu.
Hi j erogl i fsko pi smo j e za vreme faraona predstavl j al o osnovni pi sani nai n
komuni kaci j e. U t o vreme oko 1. 000 si mbol a j e bi l o u svakodnevnoj upot rebi i
onaj ko i h j e sve znao smat rao se za pi smenog oveka. Tumaenj e
20

hi j erogl i fski h zapi sa sve do 1822. godi ne ni j e bi l o uspeno, a t ada j e nj i hove
t aj ne, uz pomo kamena i z Rost e (La pi erre de Rosette), otkrio i dei frovao
francuski nauni k an ampol i on (Jean-Franoi s Champol l i on). Do t ada
nauni ci ni su pravili razliku izmeu pri kaza osoba koj i su na t el i ma i mal i ,
kako ko i kako gde, po j ednu t akicu. Veroval o se da se radi o maj st orskoj
greci i l i nekoj posebnoj oznaci di st i nkci j e. Meut i m, ut vreno j e da se
t akice, bez obzi ra na broj li nost i na koj i ma se pri kazuj u, uvek poj avl j uj u na
samo nekom od devet preci zno lociranih delova t el a. Kada su spoj i l i t i h devet
t aki ca dobi l i su preci znu sl i ku l j udski h l ezda: hi pofi ze, hipotalamusa,
epi fi ze, t i roi de, grudnj ae, pankreasa, j aj ni ka, odnosno t est i sa i nadbubrene
l ezde. Proi zi l azi da su st ari Egi pani znali za vanost ovi h l j udski h cent ara
koj i bi t no ut i u na fiziki , duhovni i emoci onal ni i vot oveka.
Danas svi znamo da su osni vai geomet ri j e i ari t met ike u est om veku pre
Hrista bili Tales () i Pi t agora (). Ono t o nam kroz si st em
obrazovanj a nij e ni kada predoeno j e i nj eni ca da su nj i h dvojica, pre nego to
su post al i poznat i po svom uenj u, vi e godi na provel i u Egi pt u. Pi t agora j e,
na pri mer, i mao osamnaest godi na kada j e na Ol i mpi j ski m i grama pobedi o sve
svoje proti vnike u pesnienju. Tada su Grci prvi put uli za nj ega i t o ga j e
prosl avi l o. Nakon toga, sa el j om da se duhovno uzdigne, on provodi kod
Tal esa nekol i ko meseci al i ubrzo, po nagovoru samog Tal esa, odl azi u Si ri j u
kod feni anski h mudraca. Iz Sirije prelazi u Li bij u da bi na kraj u sti gao u
Egi pat . Pit agora j e prepeai o sve od Ni l a do obal e Eufrat a, od Tebe do
Vavi l ona. U hramovi ma na obal ama Ni l a provodi dvadeset ak godi na gde su ga
svakodnevno poduaval i egi pat ski svet eni ci. Iz Egi pt a on prel azi u
mesopot amsku prest oni cu Vavi l on gde boravi punih dvanaest godina uei od
vavi l onski h pi sara i magova. Nakon vi edeceni j skog uenj a vraa se u Grku
al i j e, i st e godi ne, naput a i t raj no se nast anjuje u i t al i j anskom gradi u
Krot onu. Tu osni va svoju uvenu fi l osofsko-versku kol u koj a e trajati punih
150 godi na i koj a, za sve vreme post oj anj a, ni j e i mala vi e od 218 ueni ka.
Od svoj i h ueni ka Pit agora j e zaht evao da se pri dravaj u sl edei h naela:
1. da j e st varnost u svom naj dubl j em ni vou mat emat ike pri rode
2. da se fi l osofi j a moe i skori st i t i za duhovno proiavanj e
3. da se dua moe uzdii do j edi nst va s bogom
4. da odreeni si mbol i i maj u mi st ini znaaj
5. da se sva braa reda moraj u pri dravat i zavet a odanost i i t aj ne
U krot onu Pi t agora svoj i m ueni ci ma prenosi t aj ne vezane za poseban nain
odevanj a (uvek j e bil a obavezna bel a odea kako bi se i naj manj a nei st oa
l ako vi del a) i i shrane (ni kad se nij e j elo meso i ni kada se ni j e smel a dost i i
puna si t ost ), ui i h obavezama meusobnog pot ovanja, pomaganj a i
zaj edni t va, moral ni m dokt ri nama (pot ovanj e st ari j i h, j er ono t o j e
vremenom rani j e zasl uuj e vee poast i ) i stari m i t ada ve skri veni m t aj nama
mat emat i ke, muzi ke i ast ronomi j e. U svom obraanj u ueni ci ma vol eo j e da
21

kae kako su ono t o e uti zapravo samo seanj e na prvobi t na, od ove
stvarnosti skri vena stanj a i znanj a. kol a j e bil a ustroj ena kao svojevrsna
t aj na organi zacij a, a sve sa ci ljem da nj ena znanj a ne budu ot kri vena
nedost oj ni m, odnosno l j udi ma l oi h namera. Sva svoj a znanj a Pi t agora j e
ueni ci ma prenosi o usmeno i ni kada ni t a pi sano ni j e iza sebe ostavi o. Ono to
se o nj emu moe nai zapi sano potie od nj egovih ueni ka, a i t i t ekst ovi su,
bez i zuzet ka, svi bil i i frovani , odnosno pi sani su si mbol i ma i eni gmama.
Uenici su bil i podeljeni u dve grupe: akusmat i ke, poetnike koji su mogli da
sl uaj u al i ne i da vi de Pitagoru koji i m se obraao zakl onj en i za zast ora. Oni
su bili upui vani u rezul t at e nauni h ot kri a al i ne i u naine na koje se do
saznanj a dol o. Drugu grupu su i ni l i mat emat iari koji ma se Pit agora l ino
obraao i koj i su bi l i upueni u sve t aj ne i sva znanj a kol e. Kako je njegovo
i me bi l o zabranj eno za i zgovaranj e svi gu nazi val i Onaj koga neu
i menovat i .
Kada j e Pi t agora i z Grke krenuo ka Siri ji za grke nauni ke brojevi su
poi nj al i od broj a dva. Jedan j e za nj i h govori o o post oj anj u, a ne o kol ii ni .
Tek j e Arhi t (), Pit agori n uenik, jedan pretvori o u broj , modal i t et
kol ii ne kao t o su i ost ali brojevi. Koristei se svoj i m egi pat ski m uenj i ma
koj a j e, cel og svog i vot a, smat rao boi j i m i t aj ni m Pi t agora j e ust anovi o
pravi l a u raunu vezana za parnost . Par pl us par jednako par. Nepar pl us nepar
j ednako par. Par plus nepar jednako nepar. Par put a par j ednako par. Nepar
puta nepar jednako nepar. Par put a nepar j ednako par. Mnoga uenj a st ari h
Grka su zapravo i ngeniozna nadogradnj a uenj a st arog Sumera, odnosno
Egipta.
t a su za zaost al u i u mrak obavi j enu zapadnu ci vi l i zaci j u znai l a uenj a sa
i st oka govori i podat ak da su Arapi preuzel i i z Indi j e mat emat iki koncept 0
kao broj a i prenal i ga svetu kada j e bagdadski geograf, astronom i mat emat i ar
Abu Dafar Muhamed i bn Musa al -Kvari zmi ( , na
persi j skom), l an Kue mudrost i (Bai t al -Hi kma) i z Bagdada napi sao knj i gu
O i ndi j skom oduzi manju i sabi ranj u broj eva. U ovoj uvenoj mat emat i koj
st udi j i al-Kvarizmi pot anko razrauj e znaaj 0 kao broja. Ni al gebra nij e, kao
t o mnogi mi sl e, st vorena u Grkoj - roena j e u Bagdadu; re algebra
i zvedena j e i z arapske rei al-abr. U knj i zi Raunska rasprava o kompl eksni m
brojevi ma i ost acima al -Kvari zmi uvodi arapske broj eve u mat emat i ku i
post avl j a osnove al gebre; on uvodi kvadrat ne j ednai ne i poj am kompl eksni h
broj eva: 24 x - 8 x = 16 x + 4 x + 60, t o daj e 8 x - 12 x = 60, odnosno 8 x
- 60 = 12 x. Ove knj i ge, nakon t o su prevedene na latinski, postaju
naj prodavani je knjige na Zapadu i uvrtavaju se u kl asi ku.
Jedno od t aj ni h uenj a koj e j e Pi t agora preneo svoj i m ueni ci ma odnosi l o se
i na mi steri ju broj eva numerol ogij u koj a j e, i zvesno, bi l a j edna od naj st ari j i h
nauni h di sci pl i na. Osnova nj egovog uenj a o broj evi ma bi l a je da se tajna
Uni verzuma j edi no moe spoznat i preko brojeva i formi . Preneo je ueni ci ma
22

orfi ke mi st eri j e i t aj ne egi pat ski h svet eni ka kako vat ra, voda, vazduh i
zeml j a i ne svet u et vorostrukost - Tet rat iks (). Ovaj broj je po
pi t agorej ci ma kl j u obj anj enj a post oj anj a mnogi h st vari pa i poret ka u samom
Kosmosu. Tako su oni dol i do zakl j uka da je Zeml j a sferina i da ni je
sredi t e kosmosa i da se, shodno t ome, Zeml j a, pl anet e i Sunce okreu oko
j edne central ne vat re koj u su i dent i fi koval i s broj em Jedan. Grci su u vreme
Pi t agore poznaval i 9 planet a. Pi t agora j e t vrdi o da i h i ma 10, a na pi t anj e koj a
j e t o 10. pl anet a, nj egov odgovor j e bi o ant i -zeml j a. Zbunj eni Grci su
pi t al i kako j e t o mogue kada j e niko nij e vi deo, a Pi t agora i m j e j ednost avno
odgovori o kako j e ni ko i nemoe vi det i j er j e uvek na suprot noj st rani . U
nunost post oj anj a deset e pl anet e Pit agora j e verovao naprosto zbog
savrenst va broj a 10 i i nj eni ci da su svi drugi broj evi samo kombi naci j e
prvi h 10 ci fara.
Tet rakt i s sadri ukupno deset t aaka i prikazuj e strukt uru dekade u obli ku
j ednakost rani nog t rougl a. Teme t og t rougl a j e monada, i z koj e se nesporedno
raa dijada - dve take u drugom redu, t rei red i ni t ri j adu t ri t ake u redu,
a et vrt i red i sve st ranice pokazuju tet radu. Izvedeni zbir t aaka po redovi ma
daj e svet i Tet rakt i s: 1+2+3+4=10.
Deset j e, po pi t agorej ci ma, savren, svet i broj . U ovoj di menzi j i , Dekadi
su se kl anj al i kao sveobuhvat nom meri l u. To j e t rougl ast i fi gurat i vni broj t o
vi di mo ovako: ako u bazu st avi mo et i ri t ake, pa iznad njih tri, pa dve, pa na
vrh j ednu, dobi l i smo pirami du, j ednakost rani an t rougao sa st rani cama 4-4-4,
zbog ega se nazi vao i Tetrakti s. Vi dimo: 4+3+2+1=10; u st varanju Dekade
sudel uj u svi rel evant ni broj evi do Pet , koj i j e ve sam napol a Dekada.
Pi t agorej ci su govoril i da se Bog, koj i ureuj e vet i nom, rukovoen svoji m
Umom, posl ui o Dekadom kao zakonom za sve. . . i zat o su cel i ne i delovi svih
st vari neba i Zeml j e odnosi skl ada, na nj oj zasnovani , i po njoj ureeni .
Iz ovakvog prouavanj a brojeva pit agorejci su zaklj ui l i da su brojevi i st o
t o i i va bia s obzi rom da se bi a u, kraj nj oj l i ni j i, mogu rast avi t i na
t rougl ove, koj i bi u t om sl uaj u bi l i pravi at omi pri rode. Tako su oni svi m
brojevi ma dal i smi sao obj anj avaj ui , na pri mer, da priroda treba da bude
i zj ednaena s broj em et i ri , a (= zgodan as, pri l i ka) se ogl edal a u
broj u sedam, dok j e i vot t rebal o i zj ednait i s broj em est . Za nji h j e sveti i n
venanj a bi o pret oen u broj pet , j er j e pet t vorevi na t roj ke prvog mukog
broja i dvoj ke prvog enskog broj a.
Kako je broj Deset bi o sveti broj pi t agorej ci su mu se kl anj al i , a t ekst
mol i t ve upuene Dekadi gl asi o j e:
Bl agosl ovi nas boanski broj u, t i koj i si st vori o bogove i l j ude! O svet i ,
svet i Tet rakt i se, t i koj i sadri koren i izvor venog t oka st varanj a! Jer
boanski broj poi nj e i st i m i duboki m j edi nst vom i dosee svet o etiri; potom
23

st vara maj ku svega, koj a sve povezuj e, prvoroenu, onu koj a ni kad ne skree,
koj a se nikad ne zamara, Sveto Deset , koje dri klj u svi h stvari.



Pogl avlje drugo
EGIPAT


Kad govori mo o Egi pt u, i zvesno j e da govori mo o j ednoj od naj st ari j i h
drava koj a korene vue j o i z et vrt og mi l eni j uma p. n. e. O nj emu su napi sane
mnoge knj i ge i i spriane mnoge prie, al i emo se, za nae pot rebe, naj vi e
osl anj at i na i st orij u Egi pt a koj u j e napi sao st ari egi pat ski svet eni k Manet o.
Svet enike dunost i Manet o () j e obavl j ao t okom vl adavi ne
Pt ol omej a I ( , vl adao od 323. do 285. ) i Pt ol omej a II
( , vl adao od 282. do 246. ). Pi sanj e i st ori j e egi pat ske drave
poeo j e na zahtev Pt ol omej a I, ali j e dovri o t ek za vreme vl adavi ne
Pt ol omej a II. Pot o mu j e ovaj zadat ak poveri o sam faraon, Manetu su bil i
dost upni apsol ut no svi raspol oi vi spi si u kral j evst vu. Posebnu panj u
posvet i o j e rel i gi ozni m dokument i ma, dravnoj arhi vi i st rogo uvani m
magi ni m formul ama. Sva saznanj a pret oi o j e u t ri knj i ge koj e j o ni su
pronaene u i zvornom obl i ku. No, o nj egovom radu saznaj emo posredno, i z
ni za drugi h dokumenat a ij i aut ori se pozi vaju na podat ke iz njegove trot omne
i st orij e Egi pt a.
Uz Ni l su, deset hi l j ada g. p. n. e. , i vel a mnogobroj na nomadska pl emena koj a
su vremenom poela da st varaj u dravi ce koj e su se est o sukobl j aval e oko
podel e i vot nog prost ora. Ti sukobi su t raj al i sve do 3050. g. p. n. e. , kad j e kral j
Memfi sa, po i menu Menes, ubedi o sve ost ale vladare da se ujedi ne kako bi
skupa st voril i veli ku i monu dravu. Od t ada se rauna poet ak Egipat ske
drave i poi nj e broj anje nji hovih di nasti ja i kral jeva. Menes je bi o prvi kralj
prve di nast i j e.
Vremenom su Egi pani , od rat oborni h pl emena, post al i mirol j ubi v, duhovan
narod koj i j e est o pomagao mnogi m nomadski m pl emeni ma. Osnovna
24

preokupacij a Egi pana j e post al o razvi j anj e kval i t et ni j eg i vot a kroz
unapreenj e poljopri vredne proizvodnj e, st oarst va, l ova i ri bol ova, t rgovi ne,
obrazovanj a i t d. Tokom prvi h osam di nast i j a (3050. 2135. ) st voren j e
papi rus, prva sl ova i broj evi neophodni za evi denci j u pri hoda od
poljoprivrede, trgovi ne i sl . Poel i su da grade kompl eksne irigaci one si steme,
a za vreme kral j a Zosera (Dj srHorus-Netjeri khet , vl adao od 2630. do 2611. )
i zgraena j e i prva pi rami da od vrst og mat erij al a - kamena. To j e danas
naj st arij a sauvana pi rami da, a za pot rebe Zosera projekt ovao i i zgradi o j u j e
vrhovni svet eni k, l ekar, ast ronom i arhit ekt a Imot ep. On j e u svoj e vreme bi o
poznat kao naj bol j i poznaval ac sumerski h uenj a. Kasni j e su graene vee i
t ehni ki sloeni j e pirami de al i su sve sledi l e odreene zakonomernosti koj e j e
uspost avi o Imot ep.
Tokom vl adavi ne kral j eva sedme i osme di nast i j e u Egi pt u dol azi do mnogi h
unut ranj i h nesporazuma, pa i sukoba, t ako da se zemlj a, na kraj u, cepa na
dva dela: Severni, s Herakl opoli som kao gl avni m gradom, i Juni , iji gl avni
grad j e bi o Teba. Teba u Egi pat skoj i st ori j i i ma veoma znaaj nu ul ogu no, i z
nekih razloga, pri a o Tebi j e st al no gurana u stranu.
Ponovno uj edi nj enje Egi pt a, odnosno Severnog i Junog kral j evst va dogaa
se t okom vl adavi ne j edanaest e di nast i j e i kral j a Ment uhot epa I (2055. -2004. ).
Egi pat ponovo poi nj e da se razvi j a, al i j edna st var ost aj e nej edi nst vena -
vera. Svaki grad j e i mao svoj a posebna verovanja i bogove koji ma se kl anj ao.
Iako su i mal i razl ii t e bogove koj i ma su bi l i odani , svi Egi pani su veroval i da
su bogovi , ma i j i i ma kakvi bil i , smrt ni kao i l j udi i da normal no st are i
umi ru. Za Egi pane nij e bi lo sporno da j e mat eri j a oduvek post oj al a i zat o i m
j e razmi l j anj e o Bogu st vorenom ni i z ega bil o strano. Nj ihovo osnovno
verovanje se i pak zasni va na uverenju da je svet post ao onda kad j e red nast ao
i z haosa i da od t ada poi nj e sukob reda i nereda, dobra i zl a. . .
Egi pat ski vl adari su u i st o vreme bi l i i bogovi i l j udi koj i su upravlj al i
dravom s boanski m pravom. Svaki vladar j e bio Si n Boji koj i se u trenutku
svoje smrt i sjedi nj avao sa svoji m si nom. Ci l j i svrha ovog sj edi njavanj a bil a je
da pokae podani ci ma da se stari vl adar ot ac seli na nebo da tamo nast avi
svoj u vl adavi nu carst vom nebeski m, a da ga na zeml j i zamenj uje njegov si n u
svoj st vu novog Si na Boijeg. Ovi m i nom se zapravo objanjavalo boje pravo
vl adara da upravl j a Egi pat ski m carstvom. Da bi smo razumel i neka kasni j a
pogl avl j a vano j e i spri ati pri u o ovom boanskom pravu egi pat ski h vl adara.
Bogi nj a Neba Nut i Geb, bog veget aci j e i nj en brat bl i zanac i mal i su et voro
dece: Ozi ri sa, Set a, Izi du i Nept usa. Nj i hov naj st ari j i si n Ozi ri s post ao j e bog
zeml j e, kral j Egi pt a. U skl adu sa st ari m egi pat ski m obiaj i ma oeni o se
svoj om sest rom Izi dom. Mudro j e vl adao dravom, a zbog svoj e pravednost i i
est i t ost i svi su ga vol el i i pot oval i . Vel i ku Ozi ri sovu popul arnost i eni dbu s
prel epom sest rom Izi dom ni j e mogao da podnese samo nj egov brat Set , bog
25

vet ra i pusti nje. Opsednut lj ubomorom Set ubi ja Oziri sa, a kako bi ukl onio sve
t ragove svog zl oi na on brat ovo t el o see na 14 delova i baca ih po celoj
dravi . Kako Ozi ri s i Izida ni su i mal i dece novi vl adar j e t rebal o da post ane
Set . el ei da sprei da se poinjen zloin isplati Izida, uz pomo svoj e sest re
i Set ove ene Nept us, uspeva da sakupi sve del ove Ozi ri sovog t el a i nakon t ri
dana ga uz pomo Tota, uvara naj vei h t aj ni i ni ci j aci j a, vaskrsava. Pri menom
t aj ni h magi j ski h rit ual a Ozi ri s j e ponovo oi veo i sa Izi dom dobi o si na Horusa
i j e roenj e j e naj avl j eno raanj em nove zvezde na i st oku Si ri j us. Nakon
ovoga, Ozi ri s se presel i o na Nebo (Sahranj en j e u Abi dosu), meu zvezde, da
vl ada drugi m carst vom - carst vom mrt vi h, carst vom nebeski m. Od t ada ga
Egi pani sl ave kao boga i vota i zelenil a.
Horus j e bi o neobino nadareno det e pa j e ve sa dvanaest godi na postao
ui t el j koga su uvek prat i l a dvanaest ori ca drugova - ueni ka. O nj egovi m
i zvanredni m sposobnost i ma govori l e su mnoge prie od koj i h su one o hodanju
po vodi i i zl eenj e nei zl ei vi h bol esni ka naj poznatij e. Kada ga je u trideset oj
godi ni krst i o svet eni k Anap Horus j e pozvao na dvoboj ubi cu svog oca. Borba
j e traj al a od zalaska do izl aska Sunca, a Horus j e Set a ubi o u zoru kada se na
i st oku poj avi l o Sunce i zaslepel o ga. Tako j e Egi pat dobi o novog kral j a i boga
Zeml j e. U borbi j e Horus i zgubio oko i ono e, mnogo vekova kasnije, postati
si mbol mnogi h t aj ni h drut ava emanaci j a sol arne i l unarne energi j e; si mbol
duhovne zat i t e i proroki h moi t reeg ovekovog oka. Od ovog sukoba se u
Egi pt u veruj e da se u svet u vodi neprest ana borba i zmeu sledbenika dobra i
poborni ka zl a, i zmeu Horusovi h i Setovi h nasledni ka.
Mnogo vekova kasni j e Kl eopat ra VII ( ) j e ust anovi l a
pravi l o pot ovanj a i sl ave Izi de kao dravne sl ave Egi pt a. Sl avi l a se i bogi nja
Nut koj a se, prema egi pat ski m verovanji ma, poj avl j i val a i na Zeml j i u obl i ku
krave. U Egi pt u se nekad naj vea svetkovina vezana za bogi nj u Izi du
prosl avl j al a 25. decembra t o j e dan kad su roeni Ozi ri s i Horus. Dvanaest
dana kasni j e, odnosno 6. j anuara sl avio se drugi prazni k, rodjenj e nj enog
drugog si na Ai ona. Int eresant no j e da se oba ova dat uma danas prosl avl j aj u i u
hri anskoj crkvi al i sa drugi m povodom. Pored t oga, u praksi vezanoj za Izi du
i mamo i koncept i spovedi gde bi verni k pri znao svom svet eniku svoje grehe, a
ovaj bi mu i h, nakon t o j e za odobrenj e pi t ao Izi du, oprat ao. Got ovo i st i
ri t ual i spovedanj a i mamo i u hri anst vu. Kopt ska hri anska crkva koj a
bat i ni mnoge el ement e Izi di nog kul t a ost al a j e do danas nezavi sna od Ri mske
i Pravosl avne crkve. Ona bat i ni mnoga st aroegi pat ska uenj a koj a su, po nj oj ,
t emel j samog hri anst va. Kad j e papa Jovan Pavl e Drugi (Karol Jzef
Woj t y a, krt eno i me) 1994. g. n. e. obj avi o da Isus Hri st os ni j e roen 25.
decembra ve da j e t aj dan izabran kao nj egov roendan j er se pokl apa sa
znaajni m zi mski m fest ival om drevni h pagana - roenj e Ozi ri sa, naj vei broj
hri ana j e ost ao u neveri ci . Papa ni kada vi e ni j e ponovi o ovu svoj u i zj avu
niti j e saopt io kada je, ako ni j e 25. decembra, Hri st os roen.
26

Egi pani su, kao i Sumerci , gradi l i pi rami de da bi se t o vi e pri bl i i l i
svoj i m bogovi ma, a porede nj i h su gradi l i i posebno vi soke st ubove. Pre
ujedi nj enja Severnog i Junog kraljevst va svako je i mal o svoj poseban sveti
st ub koj i j e, kao neka vrsta vi soko ka nebu i spruene ruke, pomagao nj enom
vl adaru i svet enst vu da uspost avl j aj u veze s bogovi ma.
Pri l i kom uj edi nj enja sveti stub Severnog i sveti stub Junog kralj evst va
preuzet i su kao si mbol i j edi nst va i st abi l nost i novog, j edi nst venog egi pat skog
kral j evst va. Si mbol i ka j edi nst vene povezanost i ost varena j e t ako t o su dva
svet a st uba povezana nebeski m svodom bogi nj e Nut . S j edni m st ubom na
severu, a drugi m na j ugu ovi st ubovu su predst avl j al i vrat a, novog i
j edi nst venog kral j evst va, koj a su vodi l a nj egovom napret ku i st abi l nost i . Vrat a
su bila okrenut a ka Ist oku da pozdravl j aj u i zl azee Sunce.
Veruj ui da j e svet nast ao kad j e i z haosa proizaao red Egi pani su,
vremenom, i zgradi l i koncept znan kao Mt. Bi l i su svesni da pored puke
fi zi ke energij e post oj i i ona psihika koj u j e, za rad l judskog dobra i
prosperi t et a, neophodno razvi j at i cent ri pet al no a ni kako cent ri fugal no j er t ada
ona vodi u rat ove i manj u i l i veu devast aci j u svega post oj eeg. Promat raj ui
zvezde i nebeska tela oni su ust anovi l i odreene zakonomernost i na osnovu
koj i h su ust anovi l i osnov svog zemal j skog pravnog poret ka. Nai me, usl ov
opst anka j edi nst venog Egi pt a j e povezi van s pot rebom post ojanj a reda i
pravde. Svako naruavanje ovog odnosa znaio je prevlast nereda i opt eg
rasul a. Drut veni red i pravda su poi val i na koncept u Mt-a i i vom bogu,
kralju Horusu, koji je bi o i garant Maat-a. Za Egi pane kralj, odnosno faraon
j e bi o i st o t o i Bog s obzi rom da j e bi o nj egovo otel ovl j enj e na zeml j i . Takva,
kakva j e bi l a, egi pat ska ci vi l i zacij a mogl a j e da opst ane samo ouvanj em
boanske kral j evske l oze i univerzal ni h lj udski h vrednost i zati eni h zakoni ma
Mt -a. Post oj al a su 42 pri nci pa Mt -a od koj i h emo navest i samo deset :
1. Ne sme ni koga ubiti niti podstrekavat i druge da to i ne.
2. Ne sme i ni t i prel j ubu ni t i silovati nekoga.
3. Ne sme druge vreati ni t i i m nanosit i bol .
4. Ne sme krast i nit i pri svaj ati bil o ta t o t voje nije.
5. Ne sme l ano svedoi t i ni t i podravat i l a.
6. Ne sme skrnaviti svet a mesta.
7. Ne sme se est i t i bez dobrog razl oga.
8. Ne sme bit i prepot entan i arogantan.
9. Ne sme se i zdavati za onog koj i ni si .
10. Ne sme i ni t i i zdaj u i uvek mora potovat i zakone.
Int eresantno j e spomenut i da kada j e francuski fi l osof, mat emat iar i
egi pt ol og val er (Ren Adolphe Schwaller de Lubi cz) poet kom XX veka
t rai o korene drevnog egi pat skog shvat anj a nael a Mt -a, odnosno harmoni j e
i proporcionalnosti doao j e do t zv. Zlat nog preseka, matemati ko-
27

st rukt ural nog poj ma: odnos koj i se mat emat iki izraava kao 1 pl us kvadrat ni
koren od 5 podi j el j eno s 2, i l i odnos del ova nekog pravca kod koj eg se cel i
pravac odnosi prema veem del u na nai n kao t o se vei deo odnosi prema
manj em. U praksi , ako el i mo net o da podel i mo po Zl at nom preseku, onda ga
prvo del i mo na 13 j ednaki h del ova i onda t o podel i mo u odnosu 8:5, il i ga pak
podel i mo na 21 j ednaki deo pa t o onda u odnosu 13:8, i t ako u beskonanost.
Na to se vie delova podeli , to smo blii t anom Zl at nom preseku, al i nj ega
ni kada neemo dost ii j er j e on nedost i an aproksi mat i van j e. Sve do
val erovog ot kri a verovalo se kako Zlatni presek pri pada Grci ma, a ne
Egi pani ma. Kori st ei se di menzi j ama koj e j e t ada proveraval a francuska
eki pa arhit ekat a i arheol oga, val er j e nepobi t no ot kri o kako j e pravi l o
Zl at nog preseka prvi put pri menj eno u Luksoru koj i j e j o u XIV veku pre
Hri st a i zgradi o Amenhot ep III, i t o uz kompl eksnost i sofi sti ci ranost kakve
Grci ni kad nisu post igli. To su, za egi pt ol oge, bi l i nepobi t ni dokazi o
naprednom mat emati kom razvoj u u Egi ptu ali je za val era t o, pre svega, bi o
dokaz da su Egi pani razumel i samu sut i nu harmoni j e i proporci onal nost i na
emu su gradili i svekoli ke drut vene odnose.
Kad bi vl adar Egi pt a umro post aj ao j e Ozi ri s, kral j nebeski , a nj egov si n
Horus, novi kral j zemal j skog carst va. Ukol i ko kral j ne bi i mao ni j edno det e
bogovi ol i eni u lanovi ma Kraljevske kue su i menoval i novog Horusa.
Int eresantno j e napomenuti da su u Egipt u st upanj e na prest o i krunisanj e bi li
odvoj eni i novi . Stupanj e na prest o j e bi val o u t renut ku i zl aska Sunca, dan
nakon kral j eve smrt i , a krunisanje 33 dana kasnije.
Ceremoni j a st upanj a na prest o se odvij al a u pirami di i nj oj su pri sustvovali
samo naj vi i svet eni ci - l anovi kral j evske kue. Naj vani j i deo ove t aj ne
ceremoni j e bi l o j e put ovanj e budueg kral j a s premi nul i m st ari m kral j em na
nebo, meu zvezde, da bi st ari kral j post ao Oziri s, a novi pri mi o boansku
vl ast od bogova i t ako post ao Horus i vl adar na Zeml j i gde mu vi e ni ko ni j e
mogao ospori t i boansko pravo da vl ada.
ivei u skl adu s Mt -om Egi pani su bili miroljubi v narod. Nj i hov
vl adar j e okupl j ao voj sku samo radi odbrane carst va od spol j ni h neprijatelja.
Grani ce Egi pt a su bi l e ot vorene za mnoga nomadska plemena koj a su u Egi pt u
nal azi la spas pril ikom vel i ki h sua i l i drugi h el ement arni h nepogoda.
Meut i m, za mirol j ubi ve Egi pane pl eme po i menu Hi ksi e bi t i kobno.
Hi ksi su bil i poznati kao prinevi pust i nj e. Posebno su se odl i koval i rat nom
vet i nom, koj u su predano razvi j ali , i naj bol j i m oruj em t og doba. Izbegavi u
Egipat , tokom j ednog dugog sunog peri oda, Hiksi su se zapravo t u t raj no
nastani l i . Vremenom su poeli da preuzi maj u vl ast nad pojedi ni m del ovi ma
Kralj evst va i da t e t erit ori j e post epeno i re, t ako da su, na kraj u, zavladali
got ovo cel i m Egi pt om. Nespreman za borbu sa unut ranji m neprijateljem
egi patski Horus se, pred dobro naoruani m i ratoborni m Hi ksi ma, povl ai u
28

grad Tebu na kraj njem severu zemlj e.
Hi ksi su bi l i veoma okrut ni i , pot o ni su pot oval i Mt , unitavali su
egi pat ska svet i l i t a, a naj st ari j i grad Memfi s, osnovan j o u vreme prve
di nast i j e, srui l i su do t emel j a. Onda su poeli da post avlj aj u svoj e kralj eve i
da se predst avljaju kao Egipani. Kako ni su i mali posebno razvi j enu kul t uru
ni t i rel i gi j u poel i su da preuzi maj u egi pat ske obiaj e i uenj a, ali su, za
razl iku od Egi pana, za vrhovnog boga uzeli Set a, brat oubi cu. Za Hi kse j e Set ,
brat oubi ca, bi o pravo boanst vo kome su redovno pri nosi l i rt ve. Pri t ome se
cel a ceremoni j a kl anj anj a bogu Set u odvi j al a kao da se odnosi na Ozi ri sa i
Horusa, a s ci l j em da Egi pani ne ot krij u kol i ko su oni posveeni sil ama t ame i
zla, odnosno kol iko su suprot stavlj eni koncept u Mt . Hi ksi su, nakon
uni t enj a Memfi sa, i zgradi l i svoj grad Avari s koji su progl asi l i gl avni m
gradom j edi nst venog Egi pat skog kral j evst va i i z koga su upravl j al i bezmal o
cel i m kral j evst vom.
Pored sve zemal j ske vl ast i i bogatst va koji ma su raspolagal i, kralj evi ma
Hi ksa j e, meut i m, nedost aj al a boanska vl ast bez koj e su se oseali
nepot puni m vl adari ma. Kako ni na koj i nai n ni su mogl i da saznaj u t aj ne
ceremoni j e i ni ci j acij e novog kralj a, t j . Horusa, i kako ni su mogl i da
kompl et i raj u sva mi st i na saznanj a egi pat ski h vladara kralj Hi ksa Apepi I je
naredi o svom vezi ru Josi fu da na svaki nai n od dvoj i ce naj vi i h svet eni ka
egi patskog kralj a Taoa II izvue nedostajue t aj ne.
Josi fovi l j udi su uspel i da u Tebi ot mu dvoji cu sveteni ka kraljevske l oe.
Kako od nj i h ni t a ni su saznal i oni su i h ubi l i . Nakon ovoga j edi ni koj i j e j o
znao sve t aj ne kral j evske i nicij acije bi o j e sam kralj Tao II. Troji ca Josi fovi h
ubi ca uspevaj u da, u hramu gde se svakog j ut ra i ekuj ui raanj e Sunca kralj
mol i o, uhvat e i nj ega. Kako i m ni on ni j e odao t aj ne i ni ci j acij e oni i njega
l i avaj u i vot a. Ova ubi st va t roj i ce l j udi koj i su znali i st i nske, drevne t aj ne
vaskrsenj a egi pat ski h kral j eva dogodi l a su se oko 1570. g. p. n. e.
Ubi st vom Taoa II, poznat i j eg kao Sekenere, nest aju autent ina znanja o
i ni ci j acij i Horusa i j o mnogo toga vanog za egi pat sku dravu. Egi pani
kasni j e poi nj u da kori st e nove ceremoni j e, al i ni j edan vl adar Egi pt a vi e ni j e
mogao da se pozi va na vlast dobijenu neposredno od bogova. Od t og vremena
se u Egiptu za vladara ne kae da je kralj ve faraon, t o se vie t ret i ral o kao
neka vrsta insti tucij e, a ne li nost i , odnosno boanst va. Pored t oga, visoko
svet enst vo, predvoeno vi sokosvet eni kom post aje gotovo ravnopravno s
faraonom po pi t anj i ma svet ovne vl ast i .
Sekenereovi si novi Kamos i Ahmos, uz podrku maj ke kral j i ce Ahot ep
poi nj u opt u pobunu Egi pana prot i v Hi ksa i , nakon mnogo krvavi h borbi ,
Hi ksi bivaju izgnani i z Egi pt a. Ist i na, j edan manj i broj Hi ksa, s krajnjeg j uga,
koji nisu uest voval i u sukobi ma ost avl j en j e da t u i dalj e ivi i radi .
29

U skl adu s novousvoj eni m ceremoni jama vaskrsenja kral j a, Sekenereov si n
Kamos postaj e poslednji kral j sedamnaeste di nast i j e. S nj i m se Egipat ponovo
budi i dol azi do nj egovog znaaj nog razvoj a. U skl op novostvorenih t aj ni h
ceremoni ja uneena j e i pri a o ubi st vu st arog kral j a i post avl j anj u novog koj i
vodi svoj u zeml j u u bolji ivot potujui Mt. Int eresant no j e da j e nakon
Kamosove smrt i Ahmos post ao kral j (1539. -1514. ), ali ne u okviru
sedamnaest e di nast i j e ve ga istorija poznaj e kao osni vaa osamnaest e
di nast i j e. Manet o navodi ovu injenicu, ali ne daje ni kakvo objanj enj e za to.
Int eresant no j e i da su mnogi i st ori ari uoi l i ovu nel ogi nost , al i i i zbegl i da
o nj oj bi l o t a vi e kau. Ist i na se zna, al i j e vi e nego oi gl edno da nekome
odgovara da se o nj oj , za sada, ne govori.
Sam kraj egi pat skog carst va vezan j e za Ri mlj ane. Kada se narod ove drevne
drave okrenuo prot i v svog neasnog i nepravednog vl adara koga su zval i
Aul et a - frul a (u i st ori j ski m knji gama poznat og kao Pt ol omej XII-
) - on j e zat rai o pomo Ri ma. Ovo j e za sve Egi pane bi o pot ez
vredan svakog prezi ra. Dan kad j e Aul et umro sl avl j en j e kao naj vei
naci onal ni prazni k. Umest o Aul et a na prest o 51. g. p. n. e. dol azi nj egova kerka
Kl eopat ra VII. Ona se, vezana obi aji ma i t radi ci j om, venava sa svoj i m
ml ai m brat om Pt ol omej om XIII. Brak j e, od samog poetka, bio katastrofa ali
j e svoj pravi kraj doi veo kada je Pt olomej XIII, bez znanj a Kl eopatre, napao
ri mske l egij e i fl ot u u Aleksandrij i.
Upl aen da mu fl ot a ne bude zapl enj ena Cezar (Gai us Jul is Caesar). nareuj e
da se svi brodovi , st aci onirani u Veli koj luci , zapal e i pot ope. Vatra je bila
t ako vel i ka, a vet ar t ako j ak da se pl amen proi ri o i na l uku, a pot om i na vei
deo grada. U t om haosu neko je zapalio i Veliku bi bl i ot eku. Uni t eno j e na
deset i ne hi l j ada knj i ga koj e su vekovi ma pri kupl j ane i suvi m zl at om pl aane.
Cezar j e pobedi o, a Pt ol omej XIII se udavi o u moru. Lj ut og ri mskog
voj skovou koj i se spremao da preduzme drakonske mere prot i v egi pat skog
naroda Kleopat ra je uspel a da smi ri postal a mu je l jubavnica.
Kl eopat ra se po drugi put venava poet kom 47. g. p. n. e. sa svoj i m drugi m
brat om Pt ol omej om XIV. Venanj e se, nakon posredovanj a vi sokog
svet enst va, odrava u skl adu sa svi m ceremoni j ama drevnog Egi pt a. No,
Pt ol omej XIV ni j e dugo i veo pa j e Kl eopat ra ubrzo ponovo post al a udovi ca.
Vrat i l a se Cezaru sa koj i m i st e godi ne dobi j a si na Cezari ona, a 46. g. p. n. e.
odl azi u Ri m. U venom gradu Kl eopat ra, koj a po ri mskom zakonu ni j e mogl a
da se uda za Cezara, ni j e bi l a srdano pri ml j ena. Sve vreme svog boravka u
Ri mu i vel a j e u Cezarovoj vili na obalama Ti bra. No, nezavi sno od Kleopat re,
ri mske i nt ri ge, pakost i i l j ubomora dovel i su do Cezarovog ubi st va 15. mart a
44. g. p. n. e. na st epeni cama Senat a. Et i am t u mi f i l i, bile su njegove poslednje
rei upuene Markusu Juni j u Brut u (Marcus Iuni us Brut us Caepi o) ml adom
senat oru koga j e Cezar vol eo kao roenog si na, a koj i se nal azi o meu
ubi cama. Odmah nakon ovog sramnog ubi st va Rim zapada u graanski rat , a
30

Kl eopat ra se vraa u Al eksandri j u i suoava sa bol est i ma i nemat i nom
st anovni t va nast al i m kao posl edi ca nezapameni h sua.
Kada j u j e 41. g. p. n. e. Marko Ant oni j e (Marcus Ant oni us), ri mski pol i t iar i
voj skovoa, pozvao u Terzus ona j e prihvat i l a pozi v; Marko se odmah zal j ubi o
i ot posl ao svoj oj eni Okt avij i pi smo o raski du braka. Ri mski porezi su
znaaj no smanj eni , a deo bl aga koj e su Ri ml j ani opl j akali biva vraen Egi pt u
za pot rebe popravke i ri gaci oni h si st ema, bunara, put eva. . . Uz pomo Antonija,
koj i j e opl j akao 200. 000 knj i ga i z bi bl i ot eke u Pergamu, Kl eopat ra zapoi nj e
obnavl j anj e Vel i ke bi bli oteke Aleksandri je koj a je, na neki udan nai n, bi l a
nj ena moda naj vea l j ubav. i ni l a j e sve t o je mogla da povrati stari sj aj
Egi pt a. Ni j e prezal a ni od ega. Narod j e ubrzo poeo da j e oboava pa j e t ako
dobi l a i nadi mak: Kral j i ca fal aha (naroda).
Ri m se 31. g. p. n. e. okrenuo protiv Antonija i u pomorskoj bi ci kod Akci j uma
2. sept embra on j e poraen, a godinu dana kasnije j e sam sebi presudi o. U
t akvoj si t uaci j i Kl eopat ra se, nakon t o j e od novog ri mskog i mperat ora
Oktavi jana dobi la garanci je za bezbednost njene i Ant oni jeve dece Pt ol omej a,
Al eksandra i Sel enu, i sedamnaest ogodi nj eg Cezari ona, 12. avgust a 30.
g. p. n. e. ubi l a t ako to j e pri grl i l a kral j evsku kobru, naj veu zmi j u ot rovni cu na
svet u. Ni j e pri hvat i l a da post ane ri mski sl uga. Bi l a j e posl ednj i egi pat ski
faraon. Nakon nj e Egi pat j e post ao obi na ri mska provi nci j a koja prelazi iz
ruke u ruku: vizantiske, arapske, t urske, francuske i , na kraj u, engl eske. Bie
pot rebno got ovo dva mi l eni j uma da ova drevna drava ponovo st ekne svoj u
samost al nost .
Napol eon Bonapara j e 1798. proveo nekol i ko sati u centralnoj odaji
Keopsove pi rami de. U knj i zi Taj ne Vel i ke pi rami de (Secret s Of The Great
Pyrami d), Pi t er Tomki ns (Pet er Tompki ns) pie: Kada j e i zaao, general j e
bi o vrl o bl ed i i mpresi oni ran. Kada su ga pi t al i da l i j e doi veo net o
mi st eri ozno, on j e rekao da ne el i da govori , i da ga nikada vie ne pitaju o
t ome.
Kada se kraj em 1929. etrnaestogodinji Dej vi d Rokfel er (Davi d Rockefel ler
Sr. ) popeo na vrh Keopsove pi rami de nj egov ot ac, Don Dej vi son Ml ai (John
Davi son Rockefel l er, Jr. ), j e st aj ao i spred Sfi nge. Ni j e j e dodiri vao, nij e joj ni
pri l azi o bl i zu. Samo j e st aj ao i ekao da zae Sunce, a onda se udal j i o od nj e
ne okreui j oj l ea.
Inae, deo st arog i mi st inog Egi pt a se nal azi i u Beogradu. Egi pani su
veroval i da nj i hovi mrt vi vl adari obitavaju na nebu, kod zvezde Severnj ae, a
kada se vremenom razvi o kul t Sunca i vot mrt vi h se sel i u podzeml j e. Kako bi
bi l i spremni za podzemni i vot mrt vi su mumi fi ci rani , a sa nj i ma u grob j e
spremano i sve ono t o e i m t rebat i u zagrobnom i vot u. Vremenom
mumi fi ci ranj u su podvrgavani svi oni koj i su u starom Egiptu bili deo
31

dravni ke, kulturne, naune i l i bi l o koj e druge eli te. Jedna od ne ba vel i kog
broj a sauvani h mumi j a danas se nal azi u Narodnom muzej u u Beogradu i
poznat a j e kao Nes-Mi nova mumi j a. Nj u j e 1888. godi ne Hadi Pavl e Rii ki
od Skri bea nabavi o u Luksoru i pokl oni o j e Serbskom narodu da j e gl edi i
t i me se poui j ednom obiaj u st ari h mi sl i l aca. Nes-Mi nova mumi j a j e
j edi nst vena u svet u j er, kao ni j edna druga, i spod mi ice dri svi t ak papirusa
st aroegi pat sku Knj i gu mrt vi h; pored glave j oj se nal azi amaj l i j a Mt-a, a
i spod ovrat ni ka osl i kan j e l i k bogi nj e Nut . Vei na poznat i h pri meraka Knj i ge
mrt vi h koj e se nal aze i uvaj u po svet u i maj u naj vi e 189 pogl avl j a, a Nes-
Mi novi svi ci sadre ak 191 pogl avl j e. Prema kazivanju Branislava
Anel kovia, docent a na Fil osofskom fakul t et u kat edre za arheol ogij u, svici
svet eni ka Nesa ni kada ni su i zueni i ne zna da l i e i kada t o i kada bi t i
uraeno. Inae, Serbski narod j e mumi j u Nesa, vel i kog svet eni ka hrama boga
pl odnost i Mi na (u skl opu hrama Osi ri s Heqa Dj et ), mogao da vi di samo t okom
1888. - odmah po nj enom dol asku u Beograd; od t ada pa do danas ona se nal azi
u depou Narodnog muzej a.


Pogl avl j e t ree
JEVREJI

Terah ( ) Hai vri , bi o j e j edan od mnogobroj ni h t rgovaca u udesnom
Vavi l onu (Vrat a Boi j a) koj i j e j o od 1894. g. p. n. e. bi o samost al na drava-
grad. Za nj ega se naj verovatnij e ni kada nebi ni znalo da se ne spomi nje u
Bi bl i j i , odnosno u knj i zi Post anj a, prva knj i ga Svet og pi smaSt arog zavet a i
prva knj iga Petoknjija. Ovde se o Terahu govori kao o si nu Nahora koj i j e bi o
si n Reu, a ovaj si n Pel ega kome j e ot ac bi o Eber, a koj i se pamt i po t ome t o j e
bi o si n el aha kome j e ot ac bi o Arpad si n ema i unuk Noe. Cel a poent a ove
Bi bl i j ske pri e o porekl u Teraha j e u t ome da se kae kako j e on di rekt an
pot omak deset og i posl ednj eg pat ri j arha pre vremena Vel i kog pot opa. Pi sci ma
Bi bl i j e bi l o j e, oi gledno, od presudne vanosti da Jevreje poveu sa Veli ki m
pot opom i posl ednj i m ovekom koj i ga j e prei veo. Moda j e zbog t oga, ako ni
zbog ega drugoga, pri a o Vel i kom pot opu u Sumeru i kral j u Ziusudri bi l a
naj bolj e uvana t aj na preko dve hi l j ade godi na.
Terah j e j ednog dana skl opi o dogovor sa Bogom da od nj egovi h nasl edni ka
st vori boi j i narod. Dogovor j e podrazumevao da Terah dozvol i svome si nu
j edi ncu Avraam ( ) Haivrijuda napusti kuu u Ur Kadi m-u i posvet i se
nomadskom i vot u. Terah j e odmah i spuni o svoj deo nagodbe, a Bog j e t o i st o
32

ui ni o net o kasni j e. Tako j e Avraam mnoge godi ne svog i vot a proveo
l ut aj ui i zmeu Egipta i Vavil ona. Nj ega Jevreji smatraju svojim praocem i
st oga ga nazi vaj u Avraam Avi nu (Avram na praot ac). Avraam j e pod krovom
svoje kue i veo sa sestrom Sarai ( ) i sa sl uki nj om Haar ( ); sa
Haarom j e i mao si na Imael a ( ), a sa Sarai si na Isaaka ( ). Kada
j e odrastao Imael j e napust i o dom i poeo da i vi u pusti nji; njegovi potomci
se smat raj u Arapi ma - pust i nj ski nomadi . Isaak, koji j e ostao da i vi sa ocem i
maj kom, se smat ra Avraamovi m nasl edni kom, a nj egovi pot omci e postati
prvi Jevreji .
Isaak se oeni o svoj om bl i skom roakom Rebekom (Ri vka) sa koj om j e
i mao dva si na, Esava i Jakova. Kada j e odrast ao Jakov se presel i o kod svog
uj aka Labana Aramej ca gde se, nakon nekog vremena, oeni o sa nj egove dve
kerke, a svoje dve sest re Lej om i Rahel om. Sa Lej om j e i mao est si nova i
j ednu kerku: Ruben, Si mon, Levi , Juda, Isahar i Zebulun, a kerka se zval a
Di na. Rahela mu je rodi la dva sina: Veni j ami na i Josefa. No, Jakov j e i sa
svoji m sl uki nj ama, Bi lhah i Zil hah, i mao et i ri si na: Dan, Naftal i , Gad i Aer.
Kad mu se rodi l o poslednj e det e Bog j e Jakovu dao i me Izrael ( ).
Vremenom e ovi h dvanaest Jakovl j evi h si nova formi rat i svoj e porodice koje
e formi rat i dvanaest plemena od koj i h e se, na kraju, formirati narod Izraela.
Kako j e Jakov naj vi e vol eo svog naj ml aeg si na Josefa ost ala braa
nj i h dvanaest , puna l j ubomore, odl uie da ga ukl one tako t o e ga prodati
Egi pani ma za dvadeset srebrnj aka. Kada j e pri met i o da nema Josefa Jakov
okupi decu i naredi i m da ga pot rae al i mu ovi obj asni e da su oni t o ve
ui ni l i no da ga ni gde nema j er se naj verovat ni j e i zgubio u pust i nj i . Egi pani n
koji je otkupi o Josefa se veoma starao o det et u, a vremenom j e uoi o nj egov
bi st ar um i vol j u za uenj em pa mu omoguava da se obrazuje za sveteni ka.
Josef j e ve sa dvanest godi na stekao iroko obrazovanj e, a kada mu j e bil o
t ri deset o nj emu se govori l o kao o vrl o uenom i mudrom oveku. Tako j e
j ednog dana gl as o Josefu doao i do Jakova koji got ovo da ni j e mogao da
poveruj e da mu j e si n i v. Nakon t o se uveri o u i st i ni t ost pri a o svom davno
i zgubl j enom i preal j enom si nu Jakov cel u svoj u porodicu seli u Josefov
svet eniki dom. Ovo se dogodi l o 1400 g. p. n. e. To bi , u naj kraem, bi l a neka
vrsta ist orij e kojom Jevreji obj anjavaju svoj nastanak i poet ak muka koj e su
doi vel i nakon svog dol aska u j ednu od naj vei h ci vi l i zaci caj a u i st ori j i
ljudskog roda.
Pri a o Jevrej i ma, Izrael u i Judai zmu, i pak, svoj e prave obri se dobij a
t ek sa ovekom po i menu aver, odnosno Mojsi je ( , na hebrejskom i
) kako ga j e nazval a faraonova kerka Bit ni ah(U Kur' anu se ova ena
naziva Asij a bi nt Muzahi m i zapravo j e supruga faraona Firauna)koja ga je
pronal a, usvoj i l a i odgoj i l a. Tanakh ( "), j evrej ska Bi bl i j a koj a j e kasni j e
predat a i hri ani ma pod nazi vom Stari zavet , nas ui da su Egi pani Amram i
Joeva i mal i dvoj e dece, Mi ri am i Arona. Meut i m, 1400 g. p. n. e. Joeva koj a
33

j e t ada i mal a 130 godi na raa t ree det e kome Amram daj e i me aver. No,
upravo t ada, po Tanakhu, vl adar Egi pt a navodno odl uuj e da smanj i broj
j evrej ske popul aci j e i t o na drast ian nai n: ubi j anj em svakog novog
prvoroena. Kako bi spasla det e Joeva tromesenog avera st avl j a u koari cu
i put a ni z reku; koari cu sa det et om, net o kasni je, pronal azi faraonova
kerka i odmah mu daj e i me Moj si j e. Ovo se dogodi l o 1400g. p. n. e. Ko j e
zapravo Moj si j e?
Nj ega pomi nj u i Jevrej i , i hri ani , i musl i mani , a on j e roen, odgoj en i
odrast ao u Egi pt u kao pri nc. Moj si j a, kao usvoj eno det e faraon Ehnat on
( ) j e veoma zavol eo. Prui o mu j e naj bol j e obrazovanj e koj e se mogl o
st ei u Egi pt u t oga vremena. Prema pi sanj u Fil ona i z Al eksandrij e, Moj si j a su
u Egi pt u poduaval i naj umni j i i naj ut i caj ni j i l j udi t og doba: svet enici, oficiri,
pesni ci i umet ni ci svi h vrsta, fi l osofi , mat emat iari i naj poznat ij i ast rol ozi .
Ve sa sedam godi na poeo j e da pri sust vuj e mnogi m rel i gi ozni m i mi st ini m
ceremoni jama posveeni m bogu Sunca At onu. Kada j e napuni o 21 godi nu
Faraon ga upuuje u najvee i naj svet i j e t aj ne egi pat skog drut va. Sa 33
godi ne post ao j e vi soko pozi ci oni rani svet eni k i uveden u t aj ne vaskrsenj a -
nove t aj ne, nast al e nakon ubistva Sekenere Taoa.
Egipat ski vladar Ehnat on prvi je ovek koj i se, umest o mnot vu bogova,
kl anj a samo j ednom nat pri rodnom biu za koje veruje da je svepri sutni duh,
pot puni vl adar svet a. Uprkos rai renom mi l j enj u da j e i dej a verovanj a u
j ednog boga, t vorca neba i zeml j e, roena meu Jevrej i ma, monot ei zam j e
zapravo nast ao j o u Egi pt u, a nj en t vorac bi o j e faraon Ehnat on, vl adar koga
su posl e smrt i njegovi nepri jatelji pokuali da i zbri u iz svih spiskova i sa svih
spomeni ka. Ehnat on nasl euje svog oca nosei i me Amenhot ep IV oko 1424.
g. p. n. e. Kao faraon osamnaest e di nast i j e, on j e smatran bogom na zeml j i .
Naravno, kako i dej a monot ei zma ni j e post oj al a do t ada Ehnat on j e znao samo
da umest o dot anj eg boga Amona na mest o vrhovnog boga mora da post avi
drugo boanst vo i t o j e pokuao uzdi zanj em st arog i dol a iz Heli opolj a - Ra-
Horaht e. On se odl uuj e da napravi pravu versku revol uci j u i da uki ne
verovanje u sve bogove osi m jednog - Atona, sam sunev di sk, t vorca neba i
zeml j e i svepri sut ni duh koj i ni j e samo st vori o svet ve nji me i vl ada. Da bi
revol uci j a bi l a pot puna, Amenhot ep IV menja svoje i me u Ehnat on, t o znai
Sj aj Atonov, a u roku od samo devet godina gradi i novu prest oni cu
Ahet at on, u bl i zi ni dananj e el Amarne. Naj zani ml j i vi j e u novom gradu, ije
ost at ke j e kraj em XIX veka pronaao arheol og Fl i nders Pet ri (Professor Si r
Wi l l i am Mat t hew Fl i nders Pet ri e), j est e t o t o j e ceo i zgraen u skl adu sa
novom rel i gi j om: grad j e sazi dan na i st onoj obal i Ni l a; Vel i ki hram bogu
At onu (Gem-pa-At en)se nal azio na i st oku i njegova glavna vrata bil a su
okrenut a u pravcu i zl aska Sunca, a i spred samog Hrama se nal azi o ol t ar za
pri noenj e rt ava; Od hrama su se ul i ce i ri l e kao zraci sunca, a na gl avnoj
kral j evoj ul i ci su se nal azi l e naj znaaj ni j i domovi ugl edni h egi pana. Ono t o
j e bi lo novi na je da jedi ni bog At on ni j e vi e bio samo bog Egi pana, ve bog
34

svi h l j udi na svet u koj i svi ma j ednako donosi ljubav i koj i j e prema svi ma
podj ednako mi l ost i v.
Ehnat onova rel i gi j a ni j e opst al a dugo posl e nj egove smrti 1388. g. p. n. e.
U doba Tut ankamona, Amonovo svet enst vo se vraa u Egipat i uspeva da
nat era mal ol et nog faraona da uki ne reformu da bi u doba faraona Horemheba
i me At ona i Ehnat ona bi l o i zbri sano sa svi h spomeni ka, a Ahet at on naput en i
zaboravl j en.
Tanakh nas ui kako j e et rdeset ogodi nji Moj sij e j ednog dana video
egi patskog nadzornika kako ubij a roba - Jevreji na. Pi sci Tanakha insisti raj u na
t ome kako je Moj sij e, navodno revol t i ran t i me t o j e nadzorni k faraonove
vojske pogubi o roba, prvo ukori o nadzorni ka, a pot om mu i odsekao glavu. U
Tanakhu se dal j e govori o t ome kako j e Moj si j e zbog ubi st va nadzornika, iako
j edan od t ri naest ori ce naj vi i h egi patski h svet eni ka i faraonov mi l j eni k,
morao da pobegne i z Egi pt a i spas pot rai meu pri padni ci ma pl emena
Madi j anaca. Tu se on eni sa Seforom - kerkom Jot ora, madi j anskog
svet eni ka i voe pl emena. Meu Medi j anci ma Moj si j e provodi 40 godi na sve
dok mu se j ednog dana, dok j e uvao Jot orove ovce, na gori Si naj skoj , ni j e
pri kazao Bog Jahve ( ) i rekao da se vrat i u Egi pat i osl obodi sve j evrej ske
robove. Sl uaj ui Boga, Moj si j e se sa brat om Aronom i Seforom vraa u
Egipat i od faraona trai da osl obodi sve j evrej ske robove. Pot o faraon t o nij e
el eo da ui ni , Aron, a pot om i Moj si j e i zvode ni z uda kako bi uveri l i faraona
u svoj u nadmo, a ovaj se, upl aen, saglaava da pust i sve Jevrej e.
Int eresant no j e da got ovo i dent inu pri u o det et u, korpi u vodi i srenom
kraj u i mamo u spi si ma o rodj enj u Sargona I, akadskog kralja koji j e oko 2350.
g. p. n. e. vl adao Akadi om, a t o j e got ovo hi l j adu godina pre poj ave Moj si j a na
i st orij skoj sceni . Aut ori Tanakha izvesno ni su bili naroit o i nventi vni , a za
t i m ni su ni i mal i posebne pot rebe j er su se j ednost avno bavil i prepi sivanjem
st ari h znanj a koj a su se nalazila u tada ve post oj ei m uenji ma. t a vi e,
j asno j e da su prepi sal i mnoge prie i z Sumera i Egi pt a i t o t ako t o su i h
pri pi sali Boj em narodu. Pi sci Tanakha se ni su pot rudi l i ni da nam obj asne
zato bi Amram, pri padni k st are egi pat eske porodice Levi ( ) sakri vao
svoj e det e od voj ni ka koj i su i nae trebali nj ega da uvaju; ne obj anjava se ni
kako Joeva u svoj oj 130-oj godini moe da rodi det e; ne obj anj ava koj om su
se progresi j om Jakovl j eva deca razmnoaval a da bi nj i hov broj mogao da
upl ai Egi pane; ne objanj ava ni kako su Jakovl jeva deca post ali robovi kad
su i veli u kui svoga brata Josi fa koji je bi o ovek vel i ki h zvanj a u Egi pt u.
Jevrej i est o govore da j e Moj si j e i zveo i z Egi pt a ak dva mi li ona robova,
mada se ozbi l j ni j i j evrej ski i st oriari zadravaju na ci fri od 600. 000. Prema
neki m drugi m i st oriari ma, ukupan broj l j udi koj i su t ada napust i l i Egi pat ne
prel azi pet do est hi l j ada, t o j e mnogo real ni j e, j er t reba znat i da j e ceo
Egi pat u t o vreme i mao oko dva i po mi l i ona st anovni ka, a da se gl avni progon
35

Hi ksa ( ) - koj i su, zapravo, i st o arapsko pl eme, odi grao
neki h dve st ot i ne godi na pre roenj a Moj si j a. Nakon progona Hi ksa u Egi pt u
su nast avi l a da i ve mnoga druga nomadska pl emena, meu koj i ma su Arapi i z
Habi ru pl emena bi l i naj broj ni j i i naj poznat i j i. Got ovo j e i zvesno da j e vi soki
egi pat ski svet eni k Moj si j e i z Egi pt a poveo upravo preost al e Hi kse, pri padni ke
Habi ru i jo devet drugih nomadski h, arapski h pl emena ( ): Banu
Awf , Banu Harit h, Banu Jusham, Banu Najjar, Banu Sa' i da, Banu Shut ayba,
Banu Qaynuqa, Banu Nadir i Banu Qurayza.
S druge strane, prosto je neshvat l j i vo kako bi , ako pri hvat i mo j evrej ske
i nt erpret aci j e ovog egzodusa, 600. 000 l j udi put oval o vrl o surovi m pust i nj ski m
predel i ma bez hrane i vode. To bi i u dananji m usl ovi ma, uz pri menu
naj savremeni j i h l ogi sti ki h mera, bi l o got ovo nemogue ost vari t i . Takoe,
nerazuml j i vo j e da se o t ako grandi oznom progonu ne govori ni u j ednom
j edi nom egi pat skom spi su ni t i u spi su bi l o kog okolnog naroda. O ovom
navodnom egzodusu govori se samo u Tanakhu, odnosno Starom zavet u i ni gde
vie!
Ist orij ska i nj eni ca j e da u vreme navodnog egzodusa l j udi i z Egi pt a, pod
vostvom Moj sij a, jevrej ska nacij a nij e post oj al a ni t i , shodno t ome, ni nj ena
i st ori j a, pi smo, kul t ura i t d. Svi do danas ot kri veni zapi si pot vruj u da su ljudi
koj e j e Moj si j e mogao i zvesti i z Egi pt a bi l i pri padnici arapski h pl emena koj a
su govori l a ugl avnom hananski m j ezi kom i da su se klanjali egipatskim
bogovima Ozirisu, Ptahu i bogi nj i Hat or. O vremenu kada se ovaj dogaaj
odigrao samo se nagaa, mada se naj vei broj i st ori ara sl ae da je, ako ga je
bi l o, t o mogl o da se dogodi i zmedj u 1350. i 1224. g. p. n. e. O t anom vremenu
se ni gde izrii t o ne govori , a ni aut ori Tanakha t o ne spomi nj u.
Jedno drugo promi l j anj e na t emu Moj si j evog bekst va i z Egi pt a i nal aenj a
ut oi t a u pl emenu Madi j anaca moe nas, ako ni ta drugo, podst ai na sumnj u.
Nai me, po svemu sudei , i sti na j e da je Moj sij e, visoki sveteni k i ovek
upuen u svet a egi pat ska uenj a, odl ui o da, zbog verski h razl i ka, svrgne s
prest ol a faraona Ehnat ona, al i u t ome bi va spreen i pri moran da bei kako bi
spasao gl avu. Posl e ovog dogaaj a, faraon odl uuj e da protera sve koji su, na
bi l o koj i nai n, podraval i zavereni ku grupu oko Moj si j a, a t u su se, na
prvom mest u, nal zi l a svet ena l i ca i voe pl emena Habi ru, preost ali Hi ksi i j o
neka manj a nomadska pl emena. Naput aj ui Egi pat , ovi l j udi slede Moj si j eov
put do Madi j anaca. Ukupno, Egi pat su moral i da nupust e pri padni ci dvanaest
nomadski h, arapski h pl emena i pl eme Levi , st aro egi patsko pl eme kome
pri padaju Moj sij e, njegov brat Aron i sestra Miri am. Od pripadni ka ovi h
pl emena j e, prema Tanakhu, posl e et rdeset godi na l ut anj a pust i nj om, nast ao
nov narod, u i st ori j i poznat kao Jevrej i .
Da i roni j a sudbi ne bude vea faraon Ehnaton j e, ubrzo nakon t o j e prot erao
Moj si j a, i sam bi o prot eran i z Egi pt a zbog svoj e monot ei st ike i dej e oko koj e
36

se sporio i sa Mojsijem. Prot eral o ga j e mono svetenstvo, a njegov si n
Tut ankamon, koj i j e kao faraon nast avi o i spovedanj e monot ei st ikog
verovanj a, bi o j e ubi j en s nepunih dvadeset godina. Nakon ovoga svet eni ci na
prest o faraona dovode Aja, ene ga Tut ankamonovom udovi com, a on vraa
mnogobot vo na dvor egi pat ski h vl adara.
Bez i gde i ega pri padni ci pobunj eni h, a pot om prognani h dvanaest
nomadskih pl emena pri hvat aj u Moj si j a za novog vou i spasi t el j a.
Nameravaj ui da post ane apsol utni vladar izgnani h arapski h pl emena, Moj si j e
shvat a da mu ni j e dovol j an samo post oj ei aut ori t et prvosvet eni ka ve da
mora post at i aut ori t et i u gl avni m ovozemal j ski m pi t anj i ma. Da bi ovo
post i gao donosi i m novog boga Jahvea ( ) i nj egovi h Deset Boij i h
zapovest i ( ) koj i h se moraj u pri dravat i sva pl emena. Kako ni
j edno pl eme osi m pl emena Levi ni j e elelo da prihvati novog boga i novu
rel i gi j u Moj si j e, prema Tanakhu, odnosno St arom zavet u, ubi j a svet eni ke i
voe svi h pl emena i sve ost al e koj i ni su el eli da pri hvat e Jahvea; od tada e
svaki m pl emenom vl adati novopost avl j eni svet eni ci i z pl emena Levi , a za
vrhovnog svet eni ka Moj si j e post avl j a svog brat a Arona.
Na Si naj skoj gori , pred koj u su st i gl i t ri meseca nakon i zl aska i z Egi pt a,
arapska plemena predvoena Moj si j em skl opil a su savez sa Jahveom, pri mi l a
od nj ega Knj i gu zakona - Toru ( ) i t ako post al a veruj ui narod. Dobi j anj e
Tore bi o j e zaprvo sveani i n st varanj a saveza Boga sa arapski m pl emeni ma i
nj i hovo prel aenj e i z mnogoboake u novu i jedinstvenu monoteisti ku
relegij u koj u je, kao idej u, prvi osmi sli o i reali zovao Ehnat on. Ovo je uj edno
oznaaval o i pret varanj e dvanaest , odnosno t ri naest arapski h pl emena u novu
j udej sku nacij u. Nakon ovog dogaaj a dolazi do post epenog razvoj a j udej ske
reli gij e koj a se zasnival a na tabernakl u (hramu), svet enst vu i pri noenj u rt vi .
Vremenom e za Jevrej e pot ovanj e est stot i na t ri naest zapovest i Tore,
nebeski h zakona koj e j e Jahve l ino obj avi o, post at i nain svakodnevnog
i vot a. Ono t o j e za hri ane vera u Hri st ovo vaskrsenj e, t o j e za j udai zam
vera u Si naj sku obj avu. Tora se i nae sastoji i z pet Mojsijevi h knji ga poznati h
i pod nazi vom Pent at euh (). Danas se pod Torom podrazumevaj u
got ovo svi naj vani j i svet i j udej ski spi si vezani za zakone i uenj a.
Po nal ogu i uput st vi ma Jahvea Moj si j e j e napravi o koveg Zavet a (
) u koji j e smesti o dve kamene pl oe na koj i ma j e sam Bog i spi sao usl ove
saveza sa svoj i m odabrani m narodom. Pored t oga, u Kovegu se nal azi l a i
meri ca mane (zrnevl j e grma t amari x manni f era) i drenov t ap. No, naj vani j i
smi sao kovega Zaveta j e t o j e on za Jevreje predst avljao vi dlji vi znak boje
pri sut nost i .
I u ovoj bi bl i j skoj prii o Deset Boj i h zapovesti bezimeni aut ori i maj u
probl em. Moj si j e j e bi o Egi pani n i znao j e samo egi pat ski j ezi k, a t o znai i
da su Boj e zapovest i mogle da budu pi sane samo egi patski m hi j erogl i fi ma.
37

Egi pani su svoj e hij erogl i fe zval i Boj i m j ezi kom pa j e mogue da ono t o se
u i st ori j i t umai kao Boj e zapovest i nij e ni ta vi e do deset pravi la koj a j e
Moj si j e sam napi sao, a koj a su zbog egi patskog pi sma koj e j e kori st i o nazvana
Boj i m zapovest i ma. Drugo, u pri l og ovakvom razmi l j anj u, i zvesno i de i
i nj eni ca da j e j evrej sko pi smo, kakvi m ga danas znamo, nast al o t ek nekol i ko
vekova kasni j e.
elj u da prvi stvori j ednu domi nant nu monot ei st iku reli gij u Moj si j e j e
mogao da ost vari samo meu oni m l j udi ma koj i su, nakon nj ega, bi l i pri si l j eni
da napust e Egi pat , i on t o kori sti . Da bi na verskom pl anu uj edini o pripadnike
razl ii t i h arapski h pl emena on preuzi ma monot ei st i ku i dej u faraona Ehnat ona
o bogu Sunca At onu prot i v koga se upravo zbog t oga svoj evremeno pobuni o.
Za vrhovnog boga on progl aava Jahvea koj i j e kao i At on - bog pored koga ne
post oji nijedan drugi. Ali , podani ke je t rebalo podredi t i i ovozemal j skoj vl ast i ,
za ta mu j e posl ui l o Deset Boi j i h zapovest i , koj i h su svi moral i da se
pri dravaj u. Naj vei probl em t ada post aj e pi t anje drave, odnosno t eri t ori j e
gde bi se i spovedal a nova vera i i vel o u skl adu s novi m zakoni ma. Pronai
zeml j u bi l o j e skoro nemogue, j er su svi pl odni i za i vot pogodni prost ori
bi l i ve naseljeni . St oga je jedi ni nain da se doe do obeane zeml j e bil o
njeno osvajanje.
Odl uan da svoj u veru i zakone podravi Moj si j e s plemeni ma kree u
potragu za obeanom zeml j om. Na ovom put u, dugom etrdeset godi na on je
sa svoj i m narodom i mao dost a sukoba sa l okal ni m pl emeni ma kroz i j u su se
t eri t ori j u kret al i i i z nj i h, ugl avnom, i zl azi o kao pobedni k. Bi bl i j a govori o
nj i hovi m borbama po Si naj skoj pust i nj i sa nomadi ma i z pl emena Amal eana,
Amorej ci ma, Moabiana pa i Madi j anaca koj i su i m prvobi t no prui l i
gost opri mst vo. Tokom et rdeset ogodi nj eg l utanja pust i nj om Moj si j e j e uspeo
da pri padni ke nekad nomadski h arapski h pl emana uj edi ni na nai n koj i e
obezbedi t i nj i hov di sci plinovan, organi zovan i j edi nst ven nast up u
nepri j at el j skom okruenj u. Vano j e i mat i na umu da su u ovi h etrdeset
godi na got ovo svi oni koj i su napust i l i Egi pat umrl i i l i pogi nuli i da su
zapravo nj i hovi si novi , l j udi bez korena, onovremeni mondi j al i st i koj i su
odrasl i ne znaj ui t a j e domovi na, bi l i t i koj i su dol i do t zv. obeane zeml j e.
Oni koj i su napust i l i Egi pat bi l i su mnogoboci koj i svoj evremeno ni su
pri hvat al i monot ei st i ke zami sl i egi pat skog faraona, a nj i hovi si novi , koj i su
posl e et rdeset godi na sti gli do obeane zeml j e, post al i su sl edbeni ci prve
prave monot ei st i ke reli gij e. Ovi lj udi bez korena, ove pust injske l ut alice su
domovi nom smat ral i svaki kut ak na kome bi se nal i , oseaj ui da j e ono t o
osvoj e nj i hovo i nii j e vi e. Da l i su ova uj edi nj ena plemena odi st a
predst avl j al a respekt i bi l nu si l u u t o vreme i , ako j esu, na koj i nai n su osvoj i l a
obeanu zeml j u?
O t ome kakva j e t o si l a bi l a, ako j e bi l a, i s kol i ko mal o razumevanj a i
uvaavanj a se odnosi l a prema sl abi j i m od sebe koj i su j oj se nal i na put u
38

naj bolj e se govori u Pet oj Knj i zi Moj si j evoj kad j e izabrani narod sti gao do
drave Hanan:
I i zi e pred nas Si on i sav narod nj egov na boj u Jasu. I t ada nam ga dade
na Gospod Bog, i ubi smo i h sve i svu decu nj i hovu. I uzesmo t ada sve gradove
nj i hove i u nj i ma opet pobi smo sve i vo, i ene i decu. Samo st oku sauvasmo,
a sve vredno ponesmo.
Dugo vremena se smat ral o da j e Moj si j e bi o prvi zakonodavac u i st ori j i
oveanstva. Smatralo se da su njegovih Deset Boj ih zapovest i i skl esani h u
kamenu hi j erogl i fi ma maj st orska kodi fi kaci j a zakona koj i regul i u
meul j udske odnose. Ui st i nu, Moj si j evi h deset zapovest i su zapravo samo l epo
ukl opl j eni del ovi i z Egi pat ske knji ge mrt vih i nita vie. Kako su Bi bli ja i
nj eni j evrej ski aut ori j edi ni i zvor naeg znanja o Moj sij u sve do poj ave novi h
arheol oki h ot kria o Sumeru i vavi l onskom kralj u Hamurabi ju ni ko nij e
sumnj ao u ove navode Tanakha, odnosno St arog zavet a. No, nakon ot kria
sumerski h Zakona vl adanja u gradovi ma i i zvan nji h - Ur-Nammu, a posebno
nakon ot kri a Hamurabi j evog zakoni ka (Codex Hammurabi ) post al o j e j asno da
se Moj si j e ne moe smat rat i prvi m zakonodavcem. S druge st rane, on se moe
pri hvat i t i kao t vorac prve poznat e monot ei st ike rel i gi j e (ako se i zuzme
Ehat on), jer su Buda, Zarat ustra, Isus, Muhamed i t d. deloval i znat no posl e
nj ega. Moj si j e j e vaspost avi o novo rel i gi ozno uenj e s osnovni m ci l j em da
uj edi ni pri padni ke razl ii t i h mnogoboaki h pl emena oko j edne verske i dej e, a
kasni j e i da i h kont rol i e na osnovu j edi nst venog rel i gi j skog uenja. Izvesno
j e da j e Moj si j e, sve do poj ave hri anst va, bi o prvi koji j e rel igiju kori sti o
kao nai n kont rol e i upravljanja ljudima.
Danas se o Moj si j u moe govori t i i z vi e ugl ova i na razne nai ne. Nesporno
da j e avant uru st varanj a sopst vene drave poeo kao ovekoubi ca u Egi pt u, a
da j e nakon t og ubi st va poi ni o i hi l j ade drugi h. Znanj e, veti ne i t aj ne koj e j e
poneo i z Egi pt a su mu omogui l e da svoj naum, na kraj u, uspeno sprovede. Za
nj ega j e rel i gi j a bi l a sredstvo za ost vari vanj e ci l j eva koj i ni su bi l i verski i zat o
od nj ega vai pravi l o da rel i gi j a ne vodi rauna o bi l o kakvi m post oj ei m
normama, j er i h sama st vara i namee drugi m obl ast i ma i vot a. Tako e nas
sva kasni j a pri povedanj a, mit ovi i l egende o post avl j anj u j udej ski h kral j eva i
verski m ceremoni j ama koj e su t om pri l i kom i zvoene samo podseat i na sve
ono t o j e ve vi eno u Egi pt u i Sumeru. No, i di mo redom.
Posl e Moj si j eve smrt i , a umro j e u 120-t oj godi ni na vrhu Fazge gore
Navavske u predel i ma vi soki h Moavski h ravni ca, nekad arapska, a sada
semi t ska pl emena (Si meun, Veni j ami n, Juda, Ruven, Asi r, Nefal i m, Manases,
Dan, Isahar, Josi f, Gad, Zavul on i , konano, pl eme Levi ) su pod vost vom
Moj sij evog naslednika Isusa Navi na pobedi l a j erusal i mskog cara Adonisedeka
i okupi ral a Obeananu zeml j u. Prva st var koj u j e Navin ui ni o bil a j e da
Adoni sedeka i njegova et i ru pomagaa (Oama, Pirama, Jafij u i Davira) obesi
39

na pet naj vi i h stabal a u Jerusali mu, a t ek pot om, kad j e krvavi pi r bio
okonan, pri st upi o j e podel i Obeane zeml j e: Svako od dvanaest pl emena
dobi l o j e deo osvojene t eri t orij e osi m pl emena Levi koj em j e, kao
svet enikom, odredi o deset ak od svi h pri hoda ostalih zemalja.
Podel a j e nai nj ena na osnovu kocke, kako j e Moj si j e naredi o, i
glasila je: Ruvi mo pl eme dobi j a deo zeml j e i st ono od Jordana na jugu
i zmeu reke Arnon i grada Esevona na severu; Gadovo pl eme dobi j a prost or do
Geni saret skog j ezera i zapadni h ogranaka gore Gal ed; Pol ovi na Manasi j i nog
pl emena dobi j a i st onu polovinu gore Galad i ceo Vasa; Judino pleme dobij a
j uni deo Pal esti ne i deo pri morske ravni ce; Josif ovi sinovi (druga pol ovi na
Manasi j i nog plemena) dobi j aj u srednj i deo Pal esti ne t o znai da su dral i cel u
Samari j u; Veni j aminovo pl eme dobija sve zemlje izmeu pl emena Judi nog i
Jefremovog, a t o znai i gradove Jerusal i m i Jeri hon; Si meunovo pl eme dobija
kraj nj i j ug Obeane zeml j e; Zavul onovo pl eme dobi j a vi soravni zapadno od
Nazaret a i i st ono od Akona; Isaharovo pl eme dobi j a Jezdrael onsku ravni cu;
Asirovo pl eme dobi j a obal u i vi soravni od Karmi l ske gore do grada Tira;
Neft ali movo pl eme dobi j a j ordansku ravni cu na severu i pl ani ne severne
Gal i l ej e; Danovo pl eme dobi j a sve zeml j e na severu prema Siri j i i , na kraj u,
kao voa, Isus Navi n dobi j a mest o Tamnat Sarah na podruj u Jefremovog
pl emena.
Dvanest na krvi osnovani h drava su meusobno sarai val e i sklj ui vo po
pi t anj u uvanj a cent ral nog svet i l i t a u Sil omu gde se nal azi o koveg Zavet a -
u kome j e boravi o nevi dl j i vi bog Jahve. Svako pl eme j e na svojoj teritoriji
radilo t o j e ht el o t ako da j e bi lo nemogue stvoriti j ednu centrali zovanu
vl ast . Drava Jevrej a j e zapravo bi l a konfederaci j a pl emena koj a su se
uj edi ni l a u veri , al i bez central ne vl ade i zaj ednike prest oni ce. Nj i hovo
j edi nst vo se preteno i skazi val o t okom vel i ki h godi nj i h prazni ka kada su se
predstavnici pl emena poj avl j i val i pred Jahveom radi obnavl janja Saveza sa
nj i m.
Pl emeni ma su upravl j al i t zv. svet eni ci -sudi j e iji se aut ori tet zasnivao na
injenici da sve to rade rade u i me Jahvea. Iznad svetenika j e, po pravi l u,
j edi no bi o kral j i t o st oga t o j e nj ega direkt no post avljao Jahve. Meut i m, u
odsustvu Jahvea svetenici su i mali pravo da postavlj aju kralj eve i t o u skladu
sa t aj ni m ri t ual i ma mi ropomazanj a, odnosno uzdi zanj a kral j eva na prest o
zemaljski . Kako se Jevreji ma, nakon Mojsi jeve smrti , Jahve ni kako nij e
pokazi vao svet enici -sudi j e zakl j uuj u da su oni gl avni duhovni i pol i t i ki
fakt or meu Jevrejima, a ne kralj evi i j e uzdi zanj e na prest o i onako zavi si od
nj i h. Tako j e, za Jevrejem vreme nakon Moj si j a poznat o kao vreme vl adavi ne
sudij a.
Meu najpoznatijim sudijama t oga doba su bi l : Gotonil , si n
Kenezov i ml ai brat Moj si j evog voj vode Hal eva, koj i se prosl avi o pobedom
40

nad carem mesopotamski m; Aud, unuk Venijami nov, koj i se prosl avi o
ubi st vom cara moavskog; Samegar, si n Anat ov, koji se proslavi o t ako t o je
ubi o est st ot i na Fi l i st ej a; Devora, sudij a i proroi ca, ena Lafi dot ova, koj a se
prosl avi l a pobedom nad asi rski m voj vodom Si sarom; Gedeon se prosl avi o
pobedom nad Medi j anci ma i Amal iani ma; Jef t aj se prosl avi o pobedom nad
Fi l i st ejci ma i Amonci ma; Samson, i z pl emena Danovog, se prosl avi o ubi st vom
mnogi h fi l est i j ski h knezova; Samuil o, i z Levi j evog pl emena, bi o j e prvi prorok
posl e Moj si j a i posl ednj i sudij a Izrai l j a. Prosl avi o se pobedama nad
Fi l est i j ci ma al i se pamt i i kao pisac starozavet ne Knj i ge o sudijama.
Sudij e su bile ne samo verske i dravne voe ve i voj skovoe koj e su
predvodi l e pl emena u nj i hovi m sukobi ma sa okol ni m narodi ma. Kada su
Jevrej i j ednom pri l i kom odbi l i da pl at e odreene poreze pri padnici ma t ada
naj j aeg pl emena Fi l i st ej aca oni su i h voj no porazi l i u sukobu kod Afeka,
porui l i nj i hovo svet i l i t e u Si l omu i odnel i koveg Zaveta. Nesret ni zbog
poraza i nezadovolj ni dotadanj i m upravl janjem od strane svetenika-sudi ja
Jevrej i se t ada spont ano okupl j aj u oko odvanog i esti tog Saul a, si na
Ki sovog. U borbama koj e su usl edi l e Saul j e, sa voj ni ci ma koj e j e sam odabrao
i obuio, porazio Filistej ce i vrat i o koveg Zaveta. Del ovao j e i nastupao kao
pravi uj edi ni t el j i zrai l j ski h pl emena pa ga j e narod okupl j en oko svetilita u
Galgal u proglasi o za svog kralja. Na kraj u, nemajui kuda, sudij a i svet eni k
Samui l o, t i eni k st arog svet eni ka Il i j e, ceremonij om mi ropomazanj a u gradu
Mi spa, zvani no post avl j a prvog j evrej skog kralja Saula ( ) i z pl emena
Veni j ami nova. Ovi m i nom dol o j e do sj edi nj avanj a nebeske i zemalj ske moi
i t i m povodom Jevrej i podi u dva stuba kao simbol ovog uj edi nj enj a.
Meusobno povezani , ovi st ubovi su t rebali da opomi nj u sva i zrai l j ska
pl emena da moraj u bi t i j edi nst vena kako bi opstal a u svet u nesl oge i vei t i h
pretnj i. Int eresant no da j e j edan st ub, i t o onaj koji j e oznaavao zemal j sku
vl ast , bi o post avl j en na sever, dok j e st ub koj i j e predst avlj ao nebesku mo
postavl jen na j ug. Sli nost s Egi pt om j e oi gl edna. Uj edi nj enj em dvanaest
j evrej ski h pl emena pod vodst vom Saul a uspost avl j ena j e de f act o i de i ure
1020. g. p. n. e. prva j evrej ska drava pod i menom Izrael .
Ovakav raspl et dogaaj a doveo je Saul a u pozi ci j u da se osea odgovorni m
pred narodom, a ne svet enst vom. S druge st rane, svet enst vo j e smat ral o da j e
Saul post ao kral j t ek nakon mi ropomazanj a koj e su oni i zvel i i da j e st oga on
odgovoran nj i ma. S obzi rom da ga j e narod spontano izabrao Saul ni j e
pri davao mnogo panj e na formal ne st vari t o se naj bol j e vi del o kroz nj egovo
sedite u Gavaji koj e je pre lii l o na voj ni l ogor nego na kraljevski dvor. Po
nj egovom nai nu i vot a j asno se vi del o da nij e mari o za svet eni ke, ri t ual e i
dvorske ceremoni j e na koj i ma su svet eni ci i nsi st i rali . Jaz i zmeu nji h se
svakodnevno produbl j i vao, a svet enst vo j e naj vi e bi l o zabri nut o zbog
i nj eni ce da voj ska zakl etvu vernosti ne polae, kao nekada, nj i ma ve samo i
i skl j uivo Saulu. Oslanjajui se na podrku naroda Saul se ot voreno
suprotst avi o svet eni ci ma opt uuj ui i h da su kri votvori l i Moj si j eva uenj a i
41

da j e t o osnovni razl og zat o su, na prvom mest u, Fi l i st ej ci uopt e i uspel i da
pobede Jevrej e. Saul ove prozi vke mono svet enst vo j e spremno doekal o.
Samui l o ga j e opt ui o za samovol j no preuzi manj e odreeni h funkci j a
svet enst va, a pot om j e j avno opozvao njegov i zbor za kralja.
Samo par meseci nakon Samui love prozi vke Saul j e ubi j en na Gel vuj skoj gori
gde su mu i t ri si na pogonul a u borbama prot i v Fil i st ej aca. Odmah po ubi st u
Saul a sudi j e za novog kral ja, bre-bolje, postavlj aj u Davida ( ) i z plemena
Judi nog. Narodno negodovanj e svet enst vo grubo suzbija isti ui da j e
Saul ov j edi ni prei vel i si n Isvost ej a j o uvek det e i da st oga nemoe nasl edi ti
oca, a da j e, s druge st rane, Davi d bio naj uspeni ji i najhrabriji general u
Saul ovoj vojsci t o je i dokazao pobedom nad Gol i j at om. Takoe, u pril og
Davi dov i st i cana j e i i nj eni ca da j e bi o oenj en Saul ovm erkom Mi hal om t o
ga j e navodno i ni l o del om fami l i j e. Kako bi se sve i pak dral o pod
kont rol om i Isvost ej a neko ubi , a Samui l o ht ede ak da pogubi i Saul ovu enu
koj a bee t rudna al i se upl ai od naroda t e odust ade. Od t ada pa nadalje sudije,
odnosno st ari i l i mudri svet eni ci kako i h j e ve ko zvao - su pot puno
kont rol i sal i j udej skog kralj a. Oni su se, nast upaj ui i z kralja, namet nuli kao
real na snaga i vl ast nad pripadnici ma svih judejskih pl emena.
Kada j e Davi d 1007. g. p. n. e. u gradu Hevronu kruni san za kral j a, Jevrej i su i
dal j e bi l i podel j eni na dvanaest plemena. Deset severni h pl emena se uj edi ni l o
st varaj ui dravu Izrael , dok su preost al a dva j una plemena st vori l a dravu
Judu. Prvi h sedam godi na vladavi ne Davi d je i skoristi o za konsoli daciju
raspal e voj ske i smanj enje pri t i ska Fil ist ej aca na Jevreje kroz eni dbu sa
kerkom fi l i st ej skog cara Ahi sa. Ovakvi potezi su na kraj u omoguili Davidu
da zauzme j evuzi t ski grad-dravu Jerusal i m koj i se nal azi o i zmeu Izraela i
Jude. Pot o j e Jerusal i m bi o t ano izmeu ove dve drave post ao j e nj i hov
gl avni grad. U Jerusal i m j e prenet koveg Zavet a i me j e on post ao rel i gi j ska i
politi ka prest oni ca svi h Jevrej a. St vorena j e j edi nstvena izrai l j ska drava -
monarhi j a s kral j em mi ropomazani m po svi m pravi l i ma koj a j e ost avi o
Moj si j e.
Davi d j e uj edi ni o severna i j una plemena, proi ri o i zrai l j sku dravu i
uvrst i o svoj pol oaj unut ar nekadanje Saul ove vojske. Pi sci j evrej ske i st ori j e
vol e da govore o Davi du kao vel i kom voj skovoi , dravnom admi ni st rat oru,
di pl omat i i umet ni ku. Meut i m, u St arom zavet u se moe proi t at i po net o i o
nj egovom ubi st vu vernog mu voj vode Uri j e Het ej i na, a sve zbog t oga kako bi
mu preot eo enu Vit savej u. Davi dove ruke bi e krvave i nakon t o je naredio
svom voj vodi Jovu da mu u Kedronskoj dol i ni ubi j e si na Avesal oma koj i ht ede
da ga smeni sa kral j evskog prest ol a. Ako se i ma u vi du da j e svojevremeno,
kao voj voda, i zdao svog gl avnokomanduj ueg Saul a onda se o Davi du moe
st ei i sl i ka kao o ne ba karakt ernom oveku. Kako god bi lo, Davi d se a ne
Saul slavi kao tvorac prve jevrejske drave i po t ome e bi t i uvek pamen.
42

Uoi Davi dove smrt i narod j e el eo da na prest o dovede Sevu - oveka i z
Veni j ami novog pl emena koj i j e, po mnogo emu, sl i i o Saul u. Meut i m,
svet enst vo predvoeno prvosvetenikom Sadokom i uz pomo komandant a
Davi dove l i ne garde Venej e, na prest o post avl j a Vi t savej i nog si na Sol omona
( ). Kako j e Sol omon spadao u red manj e vani h Davi dovih si nova
svet enst vo nareuje da se sva ostala njegova deca Sobab, Nat an, Noa i drugi
(ukupno t ri naest ), kao i u narodu omi l j eni Seva, ubij u.
Tako Sol omon st upa na prest o 967. g. p. n. e. Kruni san j e t aj ni m ceremoni j ama
i ni ci j acij e put em vaskrsenj a, t o j e bi l o u skl adu s novi m t aj ni m egi pat ski m
ceremoni j ama nast al i m nakon ubi st va posl ednj eg egi patskog kralja Sekenerea
Tao. Istim tajnim ceremoni jama krunisani su svi pot onji jevrejski kral jevi .
Sol omon j e nasl edi o mal u ali rel at ivno organizovanu dravu, razvi jenu
t rgovi nu i dobre veze sa susedni m zeml j ama. Za nj egovo vreme uspost avl j ena
j e j aka cent ral na vlast s ri gorozni m poreski m si st emom. Sol omon j e narodu
odredi o danak od 666 t alanata zlat a i od t oga doba broj 666 nosi si mbol i ku
poti nj enost i - zl a. Svet enst vo j e u ovoj novoj j udej skoj dravi ui val o
posebne povl ast i ce i bl agodet i i , t o j e naj vani j e, u pot punost i j e kont rol i sal o
kral j a. Meut i m, vremenom, Sol omon se odaj e raskonom i vot u s mnogo
ena (i mao j e 700 supruga i oko 300 konkubi na) za koj e podi e i t av ni z
luksuznih vila. Novac od poreza j e nemi lice troio na ene i skupoceno
odevanj e l i ne garde koj a j e, na vrhuncu njegove vl adavi ne, brojala vie
hilj ada pri padni ka. No, dokl e god je narod drao u pokornost i, a nj i ma
osi guravao verski apsol ut izam, svet enst vo ni j e i malo ni t a prot i v nj egovog
raskonog i raskalanog i vota. Problem j e nastao kada Sol omon poi nj e sve
manj e da se kl anj a Jahveu i da se ponaa u duhu j evrej ske t radi ci j e.
Po rangu, naj vi a od Saul ovi h mnogobrojni h ena j e bi l a kerka estog
faraona i z 21 di nast i j e Siamuna sa koj om j e provodio naj vi e sl obodnog
vremena. Imal a j e posebnu pal at u, poseban hram za mol i t vu, posebnu voj nu
st rau. . . Pored nj e Sol omon j e poeo da se zani ma za kul t Izi de i da
bl agonakl ono gl eda na svetkovine posveene ovoj egi pat skoj bogi nj i . U
svakom sl uaj u, nj egovo zapost avl janj e Jahvea znai l o j e naruavanje ugl eda i
aut ori t et a svet enst va. No, vrhunac nj egove ekst ravaganci j e sa enama i
reli gij skog zastranji vanj a nast aje dol askom Makede, kraljice od Sabe (
, na et i opskom j ezi ku Gi z) u nj egovu pal at u. Sol omon se do t e mere
zal j ubi o u prel epu et i opsku kral j i cu da j oj j e pored nemerl j i vi h kol i ina zlata
poeo pokl anjati i neke od naj vei h j evrejski h svet i nj a. Svet enst vo se di gl o
na noge. Solomon nije doekao duboku st arost ! Biblija belei njegove
posl ednj e rei : Ni hi l novi sub sol e nieg novog pod Suncem.
U kont ekst u prie o Solomonu i kraljici od Sabe moe se spomenut i i t o da j e
Et i opij a j edi na afrika drava koja ni kada nije bila porobljena i kol onizovana i
u koj oj se, po mi l j enj i ma mnogi h nauni ka, danas ispoveda naji st i j i obl i k
43

hri anske vere u okvi ru Eti opske pravosl avne crkve (Yit yop' ya ort odoks
t wahedo bt krest yan, na amhari k j ezi ku). Pri t ome, post oj i ni z osnovani h
i ndici ja da se izgublj eni koveg Zaveta nal azi upravo negde u Et i opi j i .
Engl eski akademi k Edvard Ulendorf (Edward Ul endorf) smat ra da se mnoge
pot vrde za ovakva promi l j anj a mogu nai u ni zu st ari h spi sa, a pre svi h u
got ovo hi l j adu godi na st aroj et i opskoj knj i zi Kebra Nagast koj a j e zapravo
et i opska pravosl avna bi blij a. Kako bilo, ova pria se i zvesno moe okonati
konst at aci j om da j e kral j i ca od Sabe bi l a posl ednj a l j ubav Sol omonova o emu
j e, u svoj e vreme, govori o i uveni j evrej ski i st ori ar Tit us Fl avi us Josi f (
).
Ono po emu se Sol omon danas naj vi e spomi nj e j e Jerusal i mski hram,
odnosno Sol omonov hram ( ) kako se najee nazi va. Ova naj vea
j evrej ska svet inja podi gnut a j e na i st onoj st rani Jerusal i ma, prema
Kedronskom pot oku, na brdu Mori j a, gde j e prema predanj u Kai n ubi o Avel j a,
a Avraam pri nosi o na rt vu svoga sina Isaka. Hram je, u svoj oj osnovi ,
sagraen prema nacrt i ma Val ovog hrama u Ugaritu. To je bi o dom Jahvea koji
je navodno jo na gori Si naj skoj rekao Moj si j u: Podi gni mi svet i l i t e da mogu
prebi vat i u sredi ni nj i hovoj i u nj ega met ni zakon t o u t i ga dat i ! Tamo u se
j a s t obom sast aj ati . Po zavret ku i zgradnj e Hrama u nj ega je prenet koveg
Zavet a, a mest o u Hramu su dobi l e i sve naj vani j e rel i kvi j e i dokument a o
t aj ni m ceremoni j ama i mi st ini m obredi ma koj e j e Moj si j e poneo i z Egi pt a.
Jerusal i mski hram se, prema opi su i z Tanakha, sast oj ao i z dva del a; veeg
predvorj a, gde se nalazi lo deset zlat ni h svenjaka, st o za hlebove i posude za
kaenj e, i od manj eg svet i l i t a u koj e su post avl j ena dva ki pa kerubi na, koj i su
kri l i ma prekri val i koveg Zavet a. U dvori t u i spred Hrama se nalazi o oltar
namenj en pri noenj u rt ava Jahveu.
Hram j e graen sedam godi na, a u nj egovoj gradnj i kori eni su samo kamen
i kedrovo drvo s dost a zlat ni h apl ikacij a. Gl avni gradi t el j i Hrama ni su bil i
Jevrej i ve maj st ori i z Tira koj e j e posl ao t i rski kral j Hiram nakon t o mu se
Sol omon obrat i o za pomo. Gl avna vrat a Hrama koj i j e stajao na brdu Ci on
bil a su okrenut a ka Ist oku, prema izlazeem Suncu, a dva st uba pred Hramom
su predst avl j ali harmoni j u i ravnot eu uj edi nj enog kralj evst va. St ub koj i j e
st aj ao na j ugu predst avl j ao j e zeml j u Judej u i zvan j e Boaz, a st ub na severu j e
predst avl j ao Izrai l j i zvan j e Jahi n. Uj edi nj eni svodom Jehove, st ubovi su
si mbolizoval i koncept st abilnosti dve drave. Hram j e projekt ovao i njegovu
i zgradnj u nadgl edao uveni fenianski arhi t ekt a Hiram Abi f i z pl emena
Napht al i .
Sl avl j e povodom zavret ka Hrama j e t raj alo t ri naest dana nakon ega su
nj egova vrat a zat vorena i u neke od njegovih prost ori j a su, od t ada, mogl i da
ul aze samo svet eni ci koj e j e narod vremenom poeo da nazi va Ci onski m
mudraci ma. No, pored svet eni ka u zabranj ene del ove Hrama j e ul azi o i
Sol omon koj i j e ak dao sebi za pravo da izvodi neke od naj vaniji h reli gij skih
44

obreda kao t o su pri noenj e rt ava, bl agosil janje naroda i sl.
Sol omon j e i znenada premi nuo 927, i na prest o t ada dol azi nj egov si n
Rovoam. No, ubrzo dol azi do sukoba i zmeu severni h i j uni h j evrej ski h
pl emena i do ponovne podel e drave na dva del a. Deset pl emena koj e j e bi l o
proti v dotadanje teol oke di kt at ure svet enst va i bahat ost i od nj i h i zabrani h
kral j eva formi ra severno kral j evst vo poznat o kao Izrai l j na el u sa carem
Jerovoamom. S druge st rane, veri odana i kral j u podana pl emena Jude i
Veni jami na osnivaj u kralj evi nu Judej u. Vei , razvi j eni j i i napredni j i Izrai l j j e
bio est a met a mnogi h naoruani h i borbeni h nomadski h pl emena, al i sa
i st ori j ske scene nest aj e 721. g. p. n. e. kada ga osvaj aj u i pokoravaj u Asi rci . S
druge st rane, manj a i van svi h t rgovakih pravaca Judej a opst aj e sve do mart a
597. g. p. n. e. Te godi ne j udej ski kral j Joaki n opi nj en l epot om i bogat st vom
Vavi l ona uspeva da nagovori Egipat da nj ihove udruene voj ske napadnu i
osvoj e Vavi l on.
Nakon mnogi h borbi egi pat sko - j udej ske snage doi vl j avaj u poraz u bi ci kod
Karkemi a u koj oj gine i sam Joaki n. Na j udej ski prest o t ada dol azi Joaki mov
si n Joahi n al i vavi l onski car odl uuj e da, kako bi se osi gurao da j evrej ska
dravna i verska el i t a ne bi ponovo spl et kari l e sa Egi pani ma prot i v nj ega, u
Vavai l on odvede Joahi na, cari cu maj ku, naj vi e svet eni ke Hrama i j o
stoti nak porodi ca iz i munog sl oj a j udej skog drut va. Bi la j e to, sa sve
sl ugama, povorka od par hi l j ada l j udi . Tako su i z Judej e u Vavi l on sa
svet enicima ot il a sva taj na uenj a i svi naj vani j i pi sani zakoni j udej skog
naroda. Pot uj ui pl emeni t ost roda kral j a Joahi na Navuhodonosor nj emu i
njegovoj iroj porodici dodel j uj e deo svoje pal at e, a nj egov nasl edni k Avi l
Marduk e Joahi nu poveri t i i neke vane dvorske funkci j e. Judej ski prorok
Dani l o e ak dobiti i funkcij u prvog mi ni stra Vavi lona, a visoka dravna
zvanj a pri mi e i mnogi drugi Judej i . Tako j e, na vavi l onskom dvoru, nast avi l a
da i vi krvna l oza Davi dova. Osi guravi na taj nai n mi r u regi onu, Vavi l onci
t ada od svog prest onog grada prave raj na zemlj i : It ar kapi j a, Et amenanki
hram, vi sei vrt ovi Vavi lona (j edno od sedam svetski h uda) i td.
Na t erit orij i Judej e u VI veku p. n. e. bi l o j e i zmeu 150. 000 i 200. 000
Jevrej a. Nakon t o j e u bogat i i prel epi Vavi l on (prost i rao se na obe obal e reke
Eufrat - podruje bli zu sadanj eg irakog grada Al Hi l l ah) odvedena nj i hova
dravna, verska i duhovna eli t a, Navuhodonosor za upravi t el j a Judej e post avl j a
svog dvorskog i novni ka Gedal i j a, a za prest oni grad odreuj e Mi spu u koj oj
j e svoj evremeno za kral j a bi o mi ropomazan Saul . Razoarani voj ni m porazom i
bez svoji h pol i t iki h i verskih voa Jevrej i , koj i su ost al i , pol ako poi nj u da
naput aju Judej u. U potrazi za bolji m posl ovi ma i l aki m i vot om odl aze u
Egi pat , Grku, Ri m, Iran, u afri ke drave kod Berbera i Bant u crnaca i t d.
Pokuavajui da sprei nji hov odlazak Gedalij a je ak smanj i o poreze i uveo
odreene t rgovake olaki ce ali preostali Jevreji su bi li odl uni u naumu da
napust e kamenit u i za nj ih ni po emu vi e vanu Judej u - bi o j e t o poet ak
45

j evrej ske di j aspore. Mnogo vekova kasni j e, t ani j e 11. g. n. e. grki geograf i
i st ori ar St rabon () j e u svom uvenom del u Ist ori j ske bel eke
zapi sao: Jevrej i se nasel j avaj u po skoro svi m gradovi ma i na cel om svet u.
Danas ni j e l ako nai mest a gde nema predstavni ka t og pl emena.
Naput eni prost ori prve jevrej ske drave e u svest i i seanj u svi h Jevreja
vremenom post at i poznat i kao Svet a zeml j a s obzirom da je ona za nji h bil a od
Boga obeana i da je na nj oj u Jerusal i mu bi l o podi gnuto i najvee svet i l i t e
vere posveeno Avraaamovoj spremnost i da rt vuj e svoga si na Isaka Bogu
Jerusal i mski hram. Tu j e i pei na Makpel a (Me' arat HaMachpel a, Hebron)
grobni ca gde su sahranj eni bezmal o svi jevrej ski praoci Abraham, Jakov i Isak
i pramaj ke Sara, Rebeka i Lea al i i Adam i Eva. Tu se nal aze i grobni ce kral j a
Davi da (brdo Ci on - Har Tzi on), proroka i sudija (dol i na Ki dron - Naal
Qi dron, Masl i nova gora - Har HaZei t i m). Tu j e i prvi gl avni grad Izrael a -
ekem (danas Nabul us) koj i j e uj edno i mest o prvog pol aganj a Zavet nog
kovega sa Deset boijih zapovesti.
Jevreji koji su sti gli u Vavi lon su dobro prihvaeni . Omogueno i m j e da
i zgrade sopst vena nasel j a i da se nesmet ano bave t rgovi nom. Bi l i su pot puno
sl obodni u i spovedanj u svoje vere al i i h ona u kosmopol i t skom Vavi l onu ni j e
pret erano i nt eresoval a. Tokom samo pola veka boravka u naj l epem i
naj bogat i j em gradu na svet u mnogi od nj i h su poeli da uzi maju vavil onska
i mena, da vreme raunaj u po vavi l onskom kal endaru i da govore aramej ski m
j ezi kom. Vei na nj i h se kroz t rgovi nu obogat i l a i st ekl a pot ovanj e sugraana,
a meu nj i ma i st aknut o mesto j e i mala porodi ca Murau za koj u se veroval o da
j e j edna od bogat i j i h u vavi l onskom carst vu. Zapravo, upravo j e porodi ca
Murau potsticala iselj avanje Jevrej a iz Judeje kako bi preko nji h uspostavi la
t o bol j e t rgovake veze i rom sveta.
I t ako, dok se pol i t ika i ekonomska el i t a Jevreja u Vavi l onu dobro snal a
svet enst vo se oset i l o ugroenim jer je sve vie gubilo na znaaj u meu svoj i m
sunarodni ci ma. Nj i hov rel i giozni aut ori t et j e mogao da i ma smi sl a i ut i caj a
samo meu i roki m narodnim masama koje su ost ale u Judej i. U skl opu
pri prema za povrat ak na stara ognjita j udej sko svetenstvo j e pri onul o na
posao pri kupl j anj a stari h j evrej ski h spi sa i svi h poznat i h usmeni h zakona koj e
j e Moj si j e dobi o od Jahvea i preneo i h Jozui , a ovaj svet eniki m prvaci ma.
No, podj ednako vano za j udej ske svet eni ke j e bi l o i pri kupl j anj e broj ni h
paganski h obi aj a i uenj a; svet eni ci koj i su ovl adal i naj vi i m j udej ski m i
paganski m znanji ma postali su l anovi j ednog posebnog brat st va - Haburah. O
ovom mogue naj vani j em j udej skom vavi l onskom brat st vu prvo se saznal o i z
Targuma, aramej skog prevoda Vavi l onskog Tal muda (Berakhot 63b). Od t og
doba svet u post aj e poznat i Ouroboros, znak zmi j e koj a j ede svoj rep t o j e
zapravo i l ust raci j a aksioma Pedet Fi nis Abori gi ne Pot rai kraj u poet ku.
Danas Ouroboros i ma razna znaenj a ali j e od strane Haburaha kori en kako
bi se pri kazal a si l a koj a opst aj e od poet ka svet a i koj a ne moe bi ti unit ena
46

nii m.
Si stemat i zuj ui sva rabi ni sti ka usmena saznanj a vavi lonski rabini su sainili
j edan novi spi s kao dodat ak Tori i on e post at i poznat a kao Tal mud (Jevrej i
pi sanu verzi j u usmene Tore nazi vaj u j o i Torah Shebeal . Peh). Ovaj rabi nski
spi s nij e samo reli giozna dopuna Tore ve je, pre svega, svoj evrst an jevrej ski
zakoni k koj i j e obuhvat ao pri vat no, porodino i kazneno pravo. U Vavi l onu su
t ako nast ali i novi rani rel i gi j ski kodeksi i pravni propi si koj i e svetenstvu
omoguiti da vaspostave svoj narueni aut ori t et i uspost avi t raj nu kont rol u i
domi naci j u nad svi m Jevrej i ma.
Nakon Navuhodonosorove smrt i 562. g. p. n. e. na vavi l onskom prest ol u su se
u naredni h sedam godi na promeni l a t ri vl adara. Unut ranj a pol i t ika si t uaci j a
se rapi dno pogoraval a, a sa nj om i bezbednosna s obzi rom da se na grani cama
Vavi lona nal azi la vojska persij skog cara Ki ra koj i j e upravl j ao carst vom koj e
se prost i ral o od Egi pt a i mal oazi j ske obal e Egej skog mora do i st onog Irana.
Sukob Vavi l onaca sa Ki rom j e bi o nei zbean kao i nj i hov poraz. Osvoj i vi
Vavi l on Kir prot i v ci vi l nog st anovnit va nij e preduzi mao ni kakve represi vne
mere, a sami m t i m ni proti v Jevrej a koj i , i i nae, ni su sudel oval i u sukobi ma
sa Persi j anci ma. U t o doba Vavi l on j e bi o j edan od naj vei h i naj znaaj ni h
t rgovaki h i zanat ski h centara sveta. Naj vei broj Jevrej a je mi rno pri hvat io
novonastalu situaciju i ostao da se bavi svoj i m dot adanj i m posl ovi ma.
Meut i m, Ki r j e el eo da se oni vrat e u Judej u koj a j e t ada ve bi l a got ovo
pust a. Na nj egov zaht ev j evrej ski svet eni ci su rado pozval i svoj e verni ke na
povrat ak u domovi nu al i su ovi t o odbi l i . Vavi l on j e bio prel ep i i suvi e
perspekt i van da bi ga i ko napust i o. Pa i pak, na kraju, pod pritiskom
Persi j anaca manj i broj Jevrej a se nevoljno zaputio put Jerusal i ma.
Ovde j e veoma vano napomenut i da Jevrej i koj i su krenul i i z Vavi l ona put
Jerusal i ma ni su bi l i , u verskom smi sl u, oni i st i Jevreji koj i su svojevremeno i z
Judej e pol i u Vavi l on. Posl e uni t enj a Jerusal i mskog hrama od st rane
Navuhodonorosove voj ske i odvoenj a nekol i ko st ot i na l anova ugl edni j i h
j evrej ski h porodi ca u Vavi lon nj i hov duhovni i vot pol ako poi nj e da se
menj a. Sut i na j e u nj egovom zasni vanju na i zraeni m verski m obredi ma i
obrazovanj u. Pod ut i caj em svet enst va, a naroi t o j edne ekst remne verske
sekte i polit ike frakcije poznate pod i menom fari sej i , osnovne naci onal ne
odredni ce Jevrej a, kao naroda, bi vaj u pot i snut e u drugi pl an. Nj i hovo
domi nant no obel ej e post ae nji hove rel igi ozne vrednosti . Ovaj proces zapoet
u Vavil onu e svoj vrhunac doi veti meu Jevrej i ma povrat ni ci ma u Jerusal i m.
Oni e podii novi Jerusali mski hram (Drugi hram, bez naj vani j e svet i nj e -
kovega Zavet a) i poet i sa i spovedanj em j udej ske vere kakvom j e danas
znamo.
Vavi lonski , odnosno rabi nski judaizam ( ), ako tako moemo da ga
nazovemo, a moemo, j est e rel i gi j a u kl asinom smi sl u t e rei j er ut vruj e
47

nepobi t no post oj anj e Boga i nj egovu j edi nst venost drugog boga nema. On j e
monot ei st ika rel i gi j a i z koj e proi zi l azi i poi manj e kosmosa kao j edi nst vene
cel i ne sa j edni m sist emom zakona. Bog j e sam kosmos, on j e st vori t el j , on j e
veit, svemoan i sveznaj ui. Meut i m, vavi l onski j udaizam nije vera u
nj enom svakodnevnom poi manj u. On vie propi suje pravil a koja izabrani
narod mora da pot uj e i po koj i ma mora da se vlada. On preci zno defi ni e i
ri gorozno sankci oni e nai n ponaanj a. On ut vruj e kodekse, a ne nai n
mi lj enja ili veroi spovedne obaveze.
Nakon t o su Ri ml jani srui li Jerusali mski drugi hram vavil osnki j udaizam,
kroz del ovanje rabina (u prvo vreme poznat i kao t umai Tore, a kasni j e kao
svet eni ci i st arei ne j evrej ski h opti na u di j aspori ), vri novu kanoni zaci j u
Tore i mnogi h drugi h sveti h i t aj ni h spi sa. Takoe, rabi ni odreuju
svakodnevnu sl ubu Boi j u i na si nagoge j evrej ske bogomol j e ( )
prenose neke obrede koj i su se svojevremno mogl i obavl j at i i skl j ui vo u
Hramu. Tako, nekada domi nant no versko del ovanj e kroz Hram i nj egovo
nasl edno svet enst vo, ust upa pri mat rel i gi j skom del ovanj u preko rabi na i
si nagoga. Sve t o j e dovel o do t oga da se poet kom II v. n. e. defi niti vno
konst i t ui e si st em rabi nskog j udai zma, odnosno vavi l onskog brat st va koj e e
radi t i na povezi vanj u Jevrej a i rom svet a. Jevrej i ma od t ada vi e ni kada nee
biti potreban Hram kao objedi nj avaj ui i podst i caj ni fakt or; nj i ma kao
kosmopol i t i ma Hram, kao verski obj ekat , nee vi e bi t i neophodan j er e se
on, prema uenj u fari sej skih rabi na, nal azi t i u svakom od nj i h.
To j e onaj vavil onski j udai zam zbog koga e i st i nski j evrej ski verni ci ol ieni
u sekt ama, kao t o su eseni , napust i t i bogosl uenj e u Jerusal i mskom drugom
hramu j er su ga, po nji hovom uverenj u, i zopaeni svet eni ci , a posebno oni i z
redova fari sej skog vavi l onskog brat st va, oskrnavi l i . To j e ono uenj e: zub za
zub, oko za oko, koj e j e Isus Hri st os t ako st rastveno kri t i kovao i kome se
t ako est oko prot i vi o. To je judaizam koji j e t ako zastrauj ue odstupio od
svog i zvornog uenj a da je Muhamed (), 622. g. n. e. . kada je napustio
Meku i preao u Jat ri bu (Medi na), slobodno mogao da kae da j e on zapravo
i sti nski prorok i Moj sij ev naslednik, a da su Jevreji preokrenul i znaenje
Al ahovi h rei i da st oga Kur' an (al -Qurn al -Kar m ), a ne Tora ili
Jevanel j a predst avl j a Boi j u obj avu u nj enom pravom obl i ku. To j e j udai zam
koj i j e omogui o i sl amu da post ane naji st i j a monot ei st ika reli gi ja na svetu
pozi vaj ui se, sa pravom, na Arapina Avraama Haivri a.
Taj i t akav vavi l onski j udai zam, nesposoban da se sam iri, bio je osuen na
propast . Al i nij e propao! Opstao je! Prvo se i ri o skri ven iza hri anstva, a
pot om j e, za svoj u ekspanzi j u, kori st i o t ol erant nost pripadnika muhamedanske
veroi spovest i . Ve u I v. n. e. u Ri mu, Napul ju, Venozi i drugi m mest i ma
post oj al e su mnogobroj ne si nagoge sa svoj i m rabi ni ma, sudi j ama, pi sari ma i
t d. Do VII v. n. e. , odnosno do poj ave i st upanja i slama na svetsku scenu
Jevrej a i nj i hovi h bogomol j a j e bi l o u got ovo svi m hri anski m zeml j ama, a
48

i zvesno da ni je bi l o ni j ednog znaaj ni j eg t rgovakog cent ra u kome j evrej ske
zaj edni ce ni su bi l e strat eki dobro pozi ci oni rane.
Muhamed je umro 632. g. n. e. , a samo dvanaest godi na kasni je nj egovi
sl edbenici su vladal i Si ri j om, Pal est i nom, Egi pt om, Irakom i Persi j om. Kraj em
VII. v. n. e. vl ast Muhamedovi h sl edbeni ka se prost i ral a od Evrope do Mal e
Azije. Islam je postao rel i gi j a svet ski h razmera, a t o j e mogao da bude samo
zahval j uj ui svoj oj rel i gi j skoj t ol eranci j i i pot ovanj u t ui h kul t ura i obiaj a.
To j e bi l a si l a koj a j e osvaj al a al i ni j e rui l a i uni t avala. To j e bi la si la koj a
j e namet ala saivot svi ma, a t o se naj bolj e vi di iz zakona koji je 637. (nakon
osvojanja hri anske Si ri j e i Pal est i ne) doneo Umar I ( ). Po
ovom zakoni ku poznat om kao Umarov ugovor ut vrena su pravila sai vota
musl i manski h, hri anski h i j evrej ski h zaj edni ca. Za sve verni ke j e bi l a
garant ovana verska t ol erancija, pravna aut onomi ja, si gurnost i vota, svoji ne i
prava na rad. Jedino pravo koje j e hriani ma i j evreji ma bi l o uskraeno j e
bi l o pravo rada u dravni m sl ubama. Umar I j e poznat i po t ome t o j e
razrezao d wn porez koji e za sve, ma koj e vere i naci j e bi l i , biti isti.
To j e j udai zam vavi l onskog brat st va koj i j e, kori st ei se i zl oupot rebl j avaj ui
t ol eranci j u drugi h bi bl i j ski h naroda, krenuo u osvajanj e svet a sa ci ljem
nj egovog porobl j avanj a. Prvo, i skorist io j e pravo nesmetanog kret anj a i rada u
hri anskom svet u, a pot om i musl i manskom carst vu koj e se protezal o od
At l ant skog okeana do Indi j e. Nj egovi su se sl edbeni ci t ada l ocirali u sve
naj vee i naj znaaj ni j e t rgovake i i ndust rij ske gradove. Jevrej ski t rgovci su
pot om uspost avi l i meusobno vrst u t rgovaku i bankarsku vezu. Put oval i su i
i zvan grani ca musl i manskog carst va pozi vaj ui se, kad god i m j e t o bi l o od
kori st i , na pri padnost i sl amskom svet om carst vu. Drugo, pod zast avom carst va
i sl ama su dol i do Ural a i j uni h obl asti Rusij e gde su sve pl emst vo uvenih
Hazara, poznat o t ursko pl eme - Hazar Kaanl , prevel i u j udai zam. Posl e su
i h, pl aajui i m zl at om i dragi m kamenj em, kori st i l i kao rat ni ke za sopst vene
ci l j eve. Hazarski narod j e nest ao t okom XIII v. n. e. al i ne i njegovo j udaizi rano
i vavi l ori zi rano pl emst vo; ono j e nast avilo da obi t ava t ako da j e danas
l uonoa svet ski h fi nansi j a i demokrat orske kabal e. Tree, i ako osl oboeni
svake vrste voj nog sl uenja oni korist e i sl amska osvaj anj a da se pol ako, u sve
veem broj u, sel e i z Persi j e i Iraka ka zapadu, t ako da j e ve kraj em XII v. n. e.
veina Jevreja i vela u Evropi , a ne na Bl i skom Ist oku. Jedan od naj uvenijih
vavil onskih rabi na, lekar i fil osof Moshe ben Mai mon-Rambam ( )
se u svom pi smu si nu Nahmanu 1167. g. n. e. al i o kako j e u Jerusal i mu ost al o
samo dvoj e j evrej a t rgovaca. Razoaran odlazi egi pat sku prest onicu Mi sr al-
Fustat gde sl ui egi pat skog sult ana avara ( ) i
gospodari l okal nom j evrej skom zaj ednicom.
Jedno od naj masovni j i h naseljavanj a Evrope Jevreji ma odi gral o se poet kom
VIII veka kada Mavri , i slamizirani pripadnici severozapadne Afrike, osvajaju
Pi ri nej sko pol uost rvo. Jevrej i su t ada prepl avi l i panij u. Mavri su sa sobom na
49

Evropski kont i nent donel i do t ada nevi ene kul t urne vrednost i , a Jevrej i svoje
t rgovako umee i kamat arenj e. Nakon t o su u uvenoj Rekonkvisti panskih
vl adara Ferdi nanda II Aragonskog i Izabel e Kast i l j ske Mavri poraeni i
proterani , Jevreji su ost al i . Odriui se svog pri j at el j st va sa Mohamedovi m
sl edbeni ci ma odmah su poeli da se kl anj aj u Isusu; j esu se klanj al i Isusu ali se
nisu odricali svoji h vavil onskih uenj a pa kada su t ako verol omni ot kri veni i
kada j e Inqui si ci n espaol a- panska i nkvi zi ci j a ot poela sa svoj om po zl u
uvenom pol i t i kom aut o de f prot erivanje i spalji vanj e jeret ika, opet su se
setili svoje brae - Mohamedovi h sl edbeni ka Trk halklar Turaka, ovoga
put a.
Tokom post oj anj a ovog vel i kog i sl amskog carst va (od 622. do 1258. godi ne)
Jevrej i ma i rom svet a zvanino je upravlj ao vavilonski egzi l arh (vrhovni voa
j evrej ske di j aspore sa sedi t em u Bagdadu) koga je hali fat pri znavao za
predstavnika Jevrej a. Egzi l arhat j e i nae bi o ograni en i skl j ui vo na
pri padni ke di nast i j e koj a j e vodi l a porekl o od Davi dove l oze. Bezbednost
l anovi ma di nast i j e j e garant ovao hal i fat . Sve do 1956. godi ne u Vavi l onu,
odnosno Bagdadu j e i vel a veoma razvi j ena j evrej ska zaj edni ca i t ek t e godi ne,
zbog ne pot ovanja drevni h pravi l a, i raki kral j Fej sal II ( )
j e prot erao posl ednj e Jevrej e pri padni ke vavi l onskog brat st va. Int eresantno
da j e nepune dve godi ne nakon ovog prot eri vanj a Fej sal II ubi j en, nakon ega
j e usl edio i znenadni coup dt at koj i j e doveo do uki danj a haemi t skog
hal i fat a i uvoenj e republ i kanskog ureenj a u Iraku.
Paral el no sa egzil arhom ut i caj e na j evrej ski narod su vri li i pri padni ci dve
vel i ke fari sej ske akademi j e u Suri i Pumpediti ; nji hov uti caj na Jevreje u
di j aspori ost vari vao se preko rabi na i bi o j e evi dent no domi nant niji od ut icaja
egzi l arhat a. Sve j evrej ske zaj edni ce irom svet a i mal e su svoj e si nagoge i
rabine i pri znaval e su aut oritati vnost odl uka upravi telj a akademi je koga su
zval i gaon - uzvi eni . Cel okupno t adanj e rabi nsko vost vo regrut oval o se i z
nekadanj i h t ri naest vavi l onski h porodi ca koj e su i ni l e sr brat st va.
Ut i caj vavi l onski h rabi na i nj i hovog brat st va meu Jevreji ma je i danas
veoma pri sut an. Jo od Vavi lona su volel i i j o uvek vol e da uzi maj u i mena i
obiaj e naroda u i j i m se dravama nal aze t ako da i h j e veoma t eko ako ne i
nemogue i dent i fi kovat i . Naj poznat i j e j e nji hovo i nfi l t riranj e meu t ursko
pl eme Hazara koj e su prvo verski preobratili, a potom mu se namet nul i kao
voe koj e e i h u propast odvest i . Danas se znaj u i mena ovi h vavi l onski h
meetara koji su predvodi li hazarski narod sve do nj egove posl ednj e kapi krvi :
Menasseh ben Hezeki ah, Isaac ben Hanukkah, Zevul un ben Isaac, Menasseh
ben Zebulu, Ni si ben Moses, Aaron ben Nisi , Menahem ben Aaron, Benj ami n
ben Menahem, Aaron ben Benj ami n, Joseph ben Aaron, Davi d ben Hazara
kao naroda nema ali su zato prei veli svi potomci Menasseh-a, Isaac-a,
Zevulun-a, Menahem-ai oni danas strasno del uj u u okviru cioni zma
(Chi bbat h Zi on) koji se od strane mnogi h Jevrej a doi vl j ava kao net o posve
50

st rano i suprot no vel i koj i venoj veri u Moj sija. Oni Jevreji koj i i h danas
sl uaj u t o i ne j er, kako sami kau, ak j e i Bog kad j e uo da su vavi lonski
rabi ni napi sal i Tal mud koj i pret post avl j aj u Tori rekao: Banai nichuni, banai
ni chuni Si novi moj i me pobedi e, sinovi moj i me pobedi e! (Babyloni an
Tal mud, Baba Met si a 59b).


Pogl avl j e et vrt o
KUMRANSKA ZAJEDNICA


Kumranska zaj edni ca j e nast al a oko 200. g. p. n. e. na j udej ski m brdi ma.
Dosl ovno znaenj e rei kumran ( ) j e svod, l uk, ul az i l i net o sl ino.
Kumranci su sebe smat ral i za st ubove-uvare autentinih, od Mojsija
pri ml j eni h j evrejski h t aj ni h uenj a i svekoli kog znanja. Si mbol i an ul az u
Kumransku zaj edni cu predstavl j ao j e prol az i spod l uka zvanog al om, koj i su
dral a dva st uba, Mi spat i Cedeka. Naj ui , odabrani deo Zaj edni ce, ni kad ni j e
brojao vi e od dve st oti ne lanova.
l anovi esenske sekt e i vel i su u rel at i vno nepri st upani m kraj evi ma oko
Crnog mora. Duhovno naj vi e pozi ci onirani sloj esena i veo j e izdvoj eno na
t erenu poznat om kao Ki rbet Kumran ( ). Po svom pol oaj u meu
nj i ma su se razl i koval i svet eni ci , koj i su osi m ri t ual ni h i mal i i odrene
i zvrne funkci j e, i obini l anovi . Na el u Zaj edni ce nal azi o se prvosvet eni k
sa dva pomoni ka i j o deset posebno odabrani h l anova. Kumranci su i vel i i
del oval i kao organi zovano rel i gi ozno udruenje mukaraca.
Broj l anova Kumranske zaj edni ce bi o j e ogranien, a pri st up usl ovl j en
st rogi m pret postavkama. Pre svega, svako ko j e el eo da bude l an morao j e,
najpre, da ispunjava osnovne predusl ove: mukarac ni j e smeo da bude prost ,
odnosno nesposoban da kont rol i e st rast i , ni j e smeo da bude sl ep, gluv, nem ili
da i ma neku vi dl j i vu manu. Drugi m rei ma, svaki kandi dat morao j e da bude
savrenog ment al nog i fi zi kog zdravl j a, t o j e t ek bila pretpostavka za
otpoi njanj e ut vri vanj a nj egovi h i nt el ekt ual ni h sposobnost i , obrazovnog
ni voa i verskih uverenj a.
Izmedj u 1951. i 1956. u drevnoj naseobi ni u Kumranu j e u 11 od 13
post oj ei h skrovi t a (dva su j o u IX v. n. e. ot kri l i Arapi ), nakon obi mni h i
51

skupi h i st rai vanj a, ot kri veno oko 850 svi t aka t ekst ova i dokumenat a
Kumranske zaj edni ce. Lj udi koj i su uest voval i u ovi m i skopavanj i ma su u
naj veem broj u bil i pri padni ci Ri mokat ol i ke crkve, a samo nekol i ci na
nauni ka je bi la samost al na, nezavi sna od Ri ma. Dva naj znaaj nij a fi nansijera
cel og ovog proj ekt a bi l i su Ri mokat ol ika crkva i Dej vi d Rokfel er.
Int eresant no j e podset i t i se da j e j o j edan lan porodice Rokfeler - Don
Dej vi son Ml ai , otac Dejvida Rokfelera, di rekt no povezan sa mi l i onski m
fi nansi ranj em uvenog egi pt ol oga dr Dej msa Henri Brest i da (James Henry
Breast ed) koj i j e vri o dugogodinj a ist rai vanj a u Luksoru i hramu u Medi net
Habuu. t a se sve dogaal o t okom ovi h Brest i dovi h i skopavanj a ni j e poznat o
ali se zna da je egipat ska vl ada 1925. vrl o grubo odbila 10 mi l i ona dol ara za
rekonst rukcij u Muzej a st ari na u Kairu koj e j e Don Dej vi son Ml ai ponudi o. S
druge st rane, Brest i d j e morao u krat kom roku da napust i Egi pat , a po dol asku
u SAD j e prihvati o ponudu porodi ce Rokfel er da bude direkt or Orijent al nog
i nst i t uta Uni vet zit et a u i kagu.
Ono t o su i st rai vai uspel i da vi de u t zv. Svi ci ma s Mrt vog mora bil o je
dovol j no da dovede u pi t anj e cel u hri ansku reli gij u. Ist ina je da je od 850
svi t aka do danas objavlj ena samo pol ovina, a da j e nezavi sne i st rai vae
Rimokatoli ka crkva diskvali fi kovala kao arl at ane el j ne medi j skog
egzi bi ci oni zma. Svi pokuaj i ovi h l j udi da preko specijalizovanih medija
pokrenu nauno zasnovanu raspravu o ovi m spi si ma bi l i su onemogueni . Dva
mi l enij uma st ara Ri mokat ol i ka crkva zna, i i ma naina, da se odbrani od bi lo
ega, a posebno od i st i ne.
U Arheol okom muzej u Pal est i ne, poznat i j em kao Rokfel erov muzej , danas je
izloeno nekoliko ovih svi t aka. Iz do sada dost upnih Kumranski h rukopi sa se
j asno vi di da su nekada post ojal e t aj ne knj i ge koj e su bi l e veoma st are i koj e
su sadraval e i nformaci j e o budui m dogadj aj i ma. Ri t uali ma koj e j e propi sao
sam Bog bi l o j e mogue odgonet nut i neke od t aj ni budunost i . Sadraj t i h
knj i ga se prvo prenosi o samo usmeno, al i j e kasni j e - nakon t ragini h ubi st ava
- poel o pi smeno pamenj e u i frovanom obl i ku. Pri stup ovi m pi sani m t aj nama
j e bi o ograni en i nji h ni kada, u ist o vreme, ni j e mogl o da zna vi e od t ri naest
l j udi .
Poj edi ni rit uali koj i se spomi nj u u ovi m spi si ma neodoljivo podseaj u na
st are egi pat ske ri t ual e, a i zgl eda da su se l anovi zaj edni ce bavi l i neki m od
t aj ni h mi st ini h obreda. Zaj edni ca j e u svoje vreme bil a poznat a i kao
Jerusal i mska crkva i odi st a je bi la esenci j a j udai zma. Kumranci nisu i mal i
dodi rni h t aaka sa svet enst vom Hrama, odnosno Ci onski m mudraci ma kako su
i h neki graani Jerusal i ma nazi val i ve su, naprot i v, bi l i u sukobu s nj i ma.
Zat o su od st rane fari sej a i sadukej a narodu pri kazi vani kao kri vot vorci
ori gi nal nih uenja i sekta koj a zl oupotreblj ava svet a taj na znanj a.
Tokom dva i po veka post oj anj a Zaj ednice (sve pri padni ke su, 68. g. n. e. ubi l i
52

ri mski l egi onari ) nj eni lanovi, ni u jednom moment u, ni su odst upi l i od svog
i spovedanj a ort odoksnog j udai zma. Dvoj i ca nj eni h naj poznat i j i h l anova su
bi l i Jovan Krst i t el j ( ) i Jakov ( ), Isusov brat . Oboj i ca su bi l i
pogl avari Jerusal i mske crkve. Sam Isus ni j e bi o l an Zaj edni ce al i j e bio
veoma vi soko pot ovan od nj eni h l anova. Povremeno je dolazi o u nj u gde je
sa njeni m ost al i m l anovi ma pomagao svakome ko bi doao u nj u sa el j om da
se povue od svet a i nj egovi h zal a. Nakon t rogodi nj e pri preme l anovi
Zaj edni ce su mogl i da post anu samo oni koj i su uspeno proli proces
novi ci j acij e i pol oil i sveanu zakl etvu da nee nit a skri vati pred svoji m
drugovi ma, bi t i nemi pred t ui ni ma i st rikt no pot ovat i st arei nu Kumrana. Da
bi se st al no odraval i i st i m eseni su se t ri put a dnevno kupali: u jutro, u
podne i pre spavanj a. Nj i hova veera j e bi l a svojevrst an ri t ual i po svemu j e
predst avl j al a pret eu hri anske evhari sti j e.
Kumranci su sebe smatral i od Jahvea posebno odabrani m poj edi nci ma u
odnosu na sve ost al e Jevrej e. Nast oj al i su da svoj e sunarodni ke naue vrl i nama
kao t o su i st i na, pravda, i skrenost , skromnost i sl. , a koj e su i m vremenom
post al e st rane. Smat ral i su da i m j e zadat a da cel okupnom Jevrej skom narodu
pokau put spasa i da t ako poprave t et u koj u su boi j em narodu nanel i
j udeo-vavil onska finansi jska elit a i korumpi rani svet enici Jerusal i mskog
drugog hrama. Veruj ui u t akvu svoj u mi si j u oni su kroz svoj a uenj a i
propovedi poeli pri premat i j evrej ski narod za dol azak mesi j e.
Zat o su vani Kumranci i nj i hovi svi ci ? Vani su j er poj anj avaj u mnogo
t oga o hri anskoj rel i gi j i i , j o vani j e, nedvosmi sl eno ukazuj u na post oj anje
drugog put a. Nai me, cel okupno hri anst vo poi va na dogmi o Ist onom grehu
i z koga proi st i u svi ost al i l j udski gresi . Prema j evrej skom i hri anskom
verovanj u greh Adama i Eve, prvi h l j udi koj e j e Bog st vorio, bi o j e u t ome t o
nisu posl uali Boga da ne diraj u pl odove sa drvet a saznanj a dobra i zl a. Nakon
t o su ubral i i okusi l i zabranj eno voe Bog i h j e kazni o nai ni vi i h smrt ni m
l j udi ma. Pun razumevanj a i mi l ost i Bog odl uuj e da i pak pomogne l j udi ma pa
na Zemlj u al j e svoje ot el otvol j enj e - Boga Si na, kako bi sam sebe prineo kao
rt vu za l j ude. Ovom rt vom j e t rebal o da se umi l ost i Bog za Ist oni greh koj i
su poi ni l i Adama i Eva. Ta rt va Agnus Dei (j agnj e Boi je) pojavi la se u
l i ku Isusa Hri st a koj i j e, kao i skupi t el j l j udske grenost i , umro mueni kom
smru da bi pomi ri o Boga s ljudima.
Na dogmi o Ist onom grehu zasni va se i t av si st em odnosa hri anski h
crkava sa nj i hovi m verni ci ma. Ako ospori t e i l i raci onal no posumnj at e u cel u
ovu pri u o Istonom grehu dovodi t e u sumnj u osnovanost post oj anj a Crkve
Hrist ove.
Budizam, Judai zam i Isl am zasni vaju se na i rokoj l epezi drut veni h i
t eol oki h razmi l j anj a i deo su i skrenog duhovnog poi manj a ovi h t ema. Ako
bi st e i z budi st ike reli gij e odstrani li Gaut amu nita bi tno se ne bi promeni lo,
53

ni t i bi se i t a vano dogodi l o s i sl amskom i l i j udej skom verom ako bi st e i z
nj i hovog uenj a i zuzel i Muhameda, odnosno Moj si j a. Meut i m, ako i z
hri anske vere izostavit e Isusa, nemat e veru ve ni z j udej ski h pria koj e,
same po sebi , nemaj u mnogo smi sl a.
Pre ot kri a svi t aka hri anski svet ni j e znao kol i ko su tekstovi St arog zaveta
verodostojni, a koliko su pl od mat e nj egovi h jevrejski h sastavl jaa.
Kumranski spi si , bez i kakve sumnj e, ukazuju na to da mi danas ne poznaj emo
pravu verzi j u Bi bl i j e. Posl ednj i l judi koj i su posedoval i aut ent ina znanj a o
svemu onome u t a bi smo mi danas el el i da veruj emo bi l i su Kumranci .
Jedno od naj znaaj ni j i h saznanj a koj e nam pruaju Kumranski zapi si j e da j e
Jeua ben Josi f i z plemena Jude, poznati j i kao Isus Hri st os, bio smrt an ovek i
naslednik Davi dove loze. Zapi si govore i o Mari ji od Magdal e kao eni
kral j evskog roda i z pl emena Veni j ami novog, Saul ovog pot omka i supruzi
Jeui noj . No, moda naj vanij e, Zapisi sadre uenj e i pouavanj a duboko
rel i ogi oznog Jevrej i na Jeue ben Josi fa koj i se obraao svoj i m sunarodni ci ma.
Iz Zapi sni ka se nedvosmi sl eno vi di da se Jeua ni kada ni j e obraao goyi m
(goji , svi koj i verski i naci onal no ne pri padaj u Jevreji ma) i da j e, i maj ui t o u
vi du, i zvesno da j e nj egovo uenj e kasni j e pri l agoeno propovedanj u meu
nej evrej ski m narodi ma. Bi bli j a, odnosno St ari zavet j e zapravo verno preveden
Tanakh.
Danas j e, za naj vei broj l j udi , Bi bl i ja j edi ni i zvor znanj a o mnogi m st vari ma
koj e se t i u hri anske vere i svi h njeni h gl avni h akt era. Meut i m, Bi bl i j a ni j e
j edi nst vena knj i ga ve j e i ni t ri deset devet knj i ga, a po kat ol i kom Kanonu
ak et rdeset est . Sve ove knj i ge nast al e su znat no nakon Moj si j eve smrt i . Za
hri anst vo j e verovat no naj vani je prvi h pet knji ga Bi blij e, odnosno St arog
zavet a, poznati h kao Pet oknjij e (Pent atehnos). Tekst Pet oknj i ja j e konanu
formu dobi o oko V veka p. n. e. Iako j e u nj emu mnogo t oga nedovol j no j asno
pa ak i meusobno suprot st avl j eno, ipak su od veli ke vanosti jer su sauvali
seanj e na vane i st ori j ske dogaaj e. Prvi h pet knj i ga Starog zavet a su zapravo
samo prevod prvog od t ri del a Tanakha. S druge st rane, danas zasi gurno
znamo da su sva Jevanelj a Novog zavet a napisana nakon uni tenja
Jerusal i mskog drugog hrama i Kumrana.
Da bi smo t o bol j e shvat i l i Kumransku zaj edni cu vano j e napomenut i
nekol i ko i st ori j ski h det al j a. Prvo, nakon vavil onskog osvaj anja Jude, drave
dva j evrej ska pl emena, i razaranj a Jerusal i mskog hrama u Vavi l on j e, od oko
200. 000 st anovni ka Jude, odvedeno naj vi e nekol i ko hi l j ada. Bil i su t o l anovi
j udej ske kral j evske porodi ce, svet eni ci , pri padni ci j evrej ske i nt el ekt ual ne i
fi nansi j ske el i t e i nj i hove sl uge i robovi . Kada su Persi j anci , nakon ni za
krvavi h sukoba, pokori l i vavi l onsko carst vo, persi j ski vl adar Ki r Vel i ki j e
dozvol i o svi ma da se sl obodno kreu nj egovi m carst vom. Ki r j e bi o prosveeni
vl adar koj i j e nj emu poti nj eni m narodi ma dozvol j avao znaaj an stepen
54

samost al nost i . Podst i cao j e t rgovi nu i zanat e, knj i evnost i umet nost . Iako su i
pre Ki ra mogl i da i spovedaj u svoj u veru vei na Jevrej a j e prednost dal a
prakti nim st vari ma trgovini i zanati ma. t a vie, vei na nj i h j e govori l a
samo aramej ski , j ezi k persi j ske carevi ne, dok se hebrej ski kori st i o j o samo u
literaturi.
Nezadovol j ni ovakvi m duhovni m st anj em j udej skog naroda u Vavi l onu, a pre
svega zbog gubl j enj a sopst venog aut ori t et a svet eni ci se zal au za povrat ak u
Judej u. No, i pored nj i hovog snanog agi t ovanj a samo se t reina vavilonskih
Jevrej a, i t o nakon prit i ska Persi j anaca, odl uil a za povrat ak na ognji ta svoj ih
predaka. Od t e t rei ne pol ovi na se, t okom put ovanja za Jerusal i m, predomi sl i l a
i uput i l a ka neki m drugi m poznat i m t rgovakim i zanat ski m dest i naci j ama.
Tako j e samo manj i broj vavi l onski h Jevrej a sti gao u Judej u t o j e znai l o da
j e za Mojsijeve sl edbeni ke dij aspora de fact o postala prava domovi na.
Pal est i nu (i st ori j ski poznat i j u pod i menom Kanaan) e doi vl j avat i samo kao
nj i hov i st orij ski kult urni i verski centar i ni ta vi e od t oga. Da j e t o i dan
danas t ako dokazuj e injenica da se Jevrej i , nakon t o su i m Engl ezi 1948.
osi gural i dravu Palestinu, ne vraaj u u nj u ve nast avlj aj u da ive i rom
sveta. Danas vi e Jevreja i vi u Nj uj orku nego u Jerusali mu.
Prvu grupu Jevrej a koj a se i z Vavi l ona, po nareenj u persi j skog cara,
vraal a u Jerusal i m predvodi o j e Sasavasar, Persijanac i vi soki dvorski
i novni k. Odmah po dol asku u Jerusali m Sasavasar j e ot poeo izgradnj u
Jerusal i mskog drugog hrama i pri premu t erena za pri j em sl edee grupe
nevol j ni h povrat ni ka pod rukovodst vom Isusa i Zorovavel a. Persi j anci su
odmah post avi l i Zorovavel a, unuka Joahi novog, za upravi t el j a Jude kako bi
dodat no podst akl i Jevreje da se i sel javaj u i z Vavil ona. Radove na obnavlj anju
Hrama j e nadgl edao novopost avl j eni prvosvet eni k Isus, Josedekov si n iz
Aronove l oze i on ga j e 515. g. p. n. e. sveano ot vori o za verni ke. Zavret kom
Jerusal i mskog drugog hrama i ut vrda oko nj ega okonan je prvi deo obnove
zeml j e i zrai l j ske. Pol a veka persij skih napora da i z Vavilona Jevreje vrate u
Judu ni su dal i oeki vane rezul t at e. Zat o su sa dvora, uz carski bl agosl ov, put
Jerusal i ma upueni vi soki i novni ci Nemi j a i Jezdra. Oboj i ca su bi l i vi soko
pozi ci oni rani na persi j skom carskom dvoru al i su i h i Jevrej i uvaaval i kao
veoma obrazovane i Jahveu posveene l j ude.
Jezdra i Nemi j a su i z persi j skog prest onog grada Suze dol a u Jerusal i m,
i zmeu 460. i 445. g. p. n. e. i sa sobom donel a Vavi l onski Tal mud, niz
si st emat i zovani h i t ekst ual no organi zovani h usmeni h zakona koja je
svoj evremeno od Jahvea pri mi o Moj sij e. Kanoni zacij om ovi h nekad nepisanih
zakona j udai zam j e dobi o vrst a i bezusl ovno vaea nael a. Kako su Tal mud
smat ral i sastavni m delom Tore farisej i su j ednost avno odredbe Tal muda
progl asi l i konani m zakoni ma po koj i ma se svi Jevrej i i maj u upravl j at i u svom
i vot u. S obzi rom da j e Tal mud bio napisan na hebrej skom, a da su st anovni ci
Jude govori l i samo aramejski m Jezdra i h j e na glavnom j erusal i mskom t rgu, od
55

i zl aska do zal aska Sunca, punih godinu dana upoznavao sa novi m zakoni ma.
Sada j e svaki Jevrej i n bi o upuen u pravi l a ponaanj a koj i h j e morao st rogo da
se pri drava: nai n i shrane, odevanj a, odravanj a hi gi j ene, pot ovanj e subot e,
obrezi vanj e. . . Meu ovi m zakoni ma nal azi l a se i odredba o zabrani eni dbe sa
bi l o ki m ko ni j e Jevrej i n. Svakom pri padni ku j udej ske nacije je nedvosmisleno
st avl j eno do znanj a da se pri padni kom odabranog naroda moe bi t i samo uz
dosl edno pot ovanj e navedeni h propisa. I dok se Jezdra starao za verska
pi t anj a Nemi j a j e bio zaduen za politiku reorgani zacij u j udej ske drave pa
ga j e, kako bi uvrsti o nj egov aut orit et , persi j ski car Art akserks I post avio za
upravitelja Jude.
Ist orij ska vanost Jezdre i Nemi j e ne i scrpl j uj e se samo u nj i hovoj
domi nant noj ul ozi u obnovi j udej ske drave ve i u uspost avljanju etni ki iste
i rasno i skl j ui ve j evrej ske naci j e. Nai me, svi m Jevrej i ma koji su se i z
Vavi l ona vrat i l i u Jerusal i m i oni ma koj i su zat eeni na t eri t ori j i Jude
j evrej sko svet enst vo je rekl o da su upravo oni i st i pokl oni ci Jahvea. Sve
ost al e Jevrej e koj i su samovol j no napust i l i dravu Jude su t ret i ral i kao
nei st e s obzi rom da su se eni l i pri padni ci ma drugi h naroda, usvoj i l i mnoge
hananske obiaj e, govori l i i skl j ui vo aramej ski m j ezi kom i t d. Kako st anovni ci
Jude ni su bi l i verski edukovani kao Jevrej i i z Vavi lona Jezdra i Nemi ja
odl uuj u da se pobri nu da svi pri hvat e nove kanoni zovane propi se i da se
shodno nj i ma ponaaj u. Tako j e od svi h Jevrej a koj i su bi l i u meovi t i m
brakovi ma zaht evano da se odmah razvedu; svi ma koj i ni su el el i da se obreu
il i potuju subotu bil a su uskraena mnoga verska i graanska prava; oni koj i
se ni su kl anj al i Hramu bi vao j e i zreen herem i skl j uenj e i z j evrejske
zaj edni ce; poj edi nci koj i nisu potovali Zakon bili su kamenovani do smrt i i
sl . Kol i ko j e i skl j ui v i beskompromi san Vavi l onski Tal mud bi o vi di se i z
sl edei h ci t at a: Uenj e i zakoni Tal muda vani j i su i i maj u se st roi j e
pri menj i vat i od zakona Tore. Ko prekri zakon Tal muda zasluuje smrt . . . Onaj
koj i ni j e obrezan i ne dri sabat ne naziva se ovekom. . . Izmeu goyi m i
Jevrej a ne post oj i nikakva veza j er meso goyi m j e i vot i nj sko meso, a nj i hovo
seme j e i vot i nj sko seme. . . Kue goyi m su kue i vot i nj ske. . . Goyi m ene su
nei st e i i maj u se smat rat i prost i t ut kama. . . . . Tako j e obnovl j ena Juda, kao
persi j ska provi nci j a, nast avi la da egzi stira na princi pima verske i rasne
i skl j ui vosti za i j u pri menu j e bi o nadl ean Sanhedri n, naj vi e j evrej sko
pravno i reli gij sko telo koje su uspostavi l i Jezdra i Nemi j a.
O Jevrejima koji su i vel i u dijaspori , a koj i su bi l i pot omci nekadanji h
deset severni h plemena koj a su svojevremeno obrazoval a dravu Izrai l Jezdra,
Nemi j a i cel okupno vavil onsko svet enst vo je govoril o kao o deset i zgubl j eni h
pl emena.
Kako se broj st avki fari sej skog usmenog t umaenja Tore poveavao ukazala
se, na kraj u, pot reba za novom pi smenom kodi fikaci j om. Tako j e Rabi -Juheda
Hanasi , pogl avar Sanhedri na i si n Si mona ben Gamal i j el a, poet kom II v. n. e. ,
56

sast avi o knj i gu koj u j e nazvao Mi na. Tri veka kasni j e napi sana j e j o j edna
knj i ga poznat a kao Gemara koj a j e bi l a svoj evrst an dodat ak Mi ni , a zaj edno
sa njom j e i ni l a posve novu knj i gu poznat u kao Jerusal i mski Tal mud. U Mi ni
su bi l a i zl oena sva predanj a usmenog zakona, a Gemara j e bi l a svoj evrsna
i nt erpret aci j a razni h rabi nskih razgovora i kazi vanj a. Sve do 1180. godi ne
Tal mud se ni j e menj ao, a onda j e rabin Moj si j e ben Maj mon i zvri o kompl et nu
resi st emat i zaci j u i neophodne dopune t ako da j e de f acto st voren novi j evrej ski
zakoni k pod i menom Mi i ah Tora i l i Jad Hazakah. eti ri veka kasni j e panski
rabi n Josi f Efrai m Karo ( ) j e sast avi o novi verski kodeks i zakoni k
si st emat i zovan u et i ri knj i ge (Orah haj i m, Joreh deah, Koen ha-mi pat i
Eben haezer) pod zaj edni ki m nazi vom i menom ul han aruh.
Nakon t o su svi st anovni ci Jerusal i ma pri hvat i l i Toru i Tal mud kao nj en
nerazdvojni deo pi tanj e i vot a u skl adu s verski m obiaji ma j e za sve Jevrej e
post ao zakon. Jevrej i koj i su, ma od kuda, el el i da se vrat e u Jerusal i m mogl i
su t o da ui ne t ek nakon t o su se obavezal i na stri kt no potovanje Tore i
Tal muda i pri znal i vrhovnu vlast svetenika-sudija Jerusal i mskog drugog
hrama. Prot i v rabi nskog verskog ovi ni zma i vavi l onskog Tal muda pobunie
se, 500 godi na kasni j e, ovek po i menu Jeua ben Josi f. On e dovest i u
pi t anj e i aut ori t et sudi j a-mudraca i z Hrama, odnosno Ci onski h mudraca kako
su u narodu bil i nazivani .
Ovde j e vano pomenut i i kabal i st e, odnosno one j evrej ske svet enike koj i su
t okom i vota u Vavil onu dol i do t aj ni h vavi l onski h uenj a. Kombi nuj ui ova
uenj a s ve postojei m j evrej ski m znanj i ma o t aj nama svet a oni su razvi l i
novu versku fi l osofi j u poznat u kao kabal a, t o bi u prevodu j ednost avno
znai l o pri manj e. Jedna od naj poznat iji h kabal isti ki h t vrdnj i j e da j e ovek
presl i kan mi krokosmos i da odabrani , uz posebna znanj a, mogu da dost i gnu
Boj e vi sine. Meu Jevreji ma je bil o i jo uvek j e rasprostranj eno mi lj enje
kako kabali sti i maj u mo da spoznaj u i ona znanj a koj e Bog i nae ni je el eo da
prenese oveku. Broj kabal i st a j e uvek bi o mal i , al i i m j e zat o ut i caj bi o
i zrazi t , svakako nesrazmeran nj i hovom broj u i pozi ci j i u drut vu. Jedan od
naj poznat i j i h kabal i st a svog vremena j e bi o j e Rabi n imon ben Johaj , l an
fari sej skog vavi l onskog brat st va. On j e na aramej skom j ezi ku napi sao knj i gu
Sef er ha-Zohar (knji ga sj aj a) koj a e bit i obj avljena tek u XIII veku (hil jadu
godi na nakon nj egove smrt i ). Osnove ezot eriki h uenj a i ekst ati ke t ehni ke u
j udai zmu koj e su i zl oene u Zoharu su predst vavlj ene kroz opis raja gde i ve
pravedni ci i pakl a u koj i su baeni greni ci . Jednost avno, kabal a j e skup t aj ni h
t umaenj e poj edi ni h del ova Bi bl ije koji , objedi nj eni , predst avl j aj u sr
j evrej skog mi st i ci zma. Osnovna mi sao kabal e j e da j e Bog st vori o svet pomou
st varal aki h snaga koj e j ednost avno i zvi ru i z nj ega kao t o zraci i zvi ru i z
Sunca. Ove boij e snage kabali sti nazivaju sf i rot.
Za razl i ku od mi st ini h i t eko razuml j i vi h kabali st a, fari seji svoja uenja
i zlau na j ednost avan i l ako pri hvat l j i v nai n. Veroval i su u rei nkarnaci j u i t o
57

da sva znanj a pot i u od Jahve koj i j e bi o j edi ni bog i st vori t el j svega t o
post oj i . On, po nj i ma, ni j e samo st vori o svet ve i vl ada vasionom, a svoj u
nakl onost i skazuj e samo prema Jevreji ma sa i j i m pat ri j arsi ma (rabi ni ma) j e
skl opi o poseban savez. Veroval i su da Bog ureuj e dogaaj e u skl adu sa
odreeni m pl anom i j i e gl avni deo poet i da se ost varuj e sa poj avom Mesi j e
kao voe svi h Jevrej a. Tvrdi li su da se kombi naci j om odreeni h svet i h rei i
si mbol a mogu odgonet nut i Boj e t aj ne i nae nedost upne oveku. Verovali su u
rei nkarnacij u i t o da j e dua besmrt na, a da j e nj eno spajanj e s t el om samo
pri vremeno.
Vremenom, svet eni ci Hrama i rabi ni su uspostavili apsol ut nu kont rol u nad
verskim i politi ki m i vot om Jevrej a kako u Judi t ako i i zvan nj e. U
politi kom i rel i gi oznom i vot u vei ne Jevrej a posebno vano mest o su
zauzi mal i fari sej i kao neka vrst a verskog aut ori t et a i i nt el ekt ual ne el i t e.
Pri padali su viem ekspl oatatorskom sloj u koji je bi o organi zovan u skl opu
vavil onskog brat stva, s tajnim i frama i st epenima l anstva. Svoj uti caj meu
Jevrej i ma i ri l i su ne samo kroz del ovanj e u okvi ru Hrama i Sanhedri na ve
prvenst veno kroz stvaranje i irenj e mree rabi nski h kol a i i zgradnje mnogi h
si nagoga. Nj i hov naj vei suparni k u pogl edu uspost avl j anj a verskog aut ori t et a
meu pri padni ci ma odabranog naroda bi l i su sadukej i, pripadni ci st arog
j evrej skog verskog st al ea. Sanhedrin je bi o najee popri te unij ih
rasprava ove dve domi nant ne reli gij ske i pol iti ke st ruj e meu Jevrej i ma.
Sanhedri n se sast ojao od sedamdeset l anova koj i m j e predsedavao vel i ki
svet eni k. l anovi Sanhedri na su se prema drut venom pol oaj u del i l i na t ri
kat egori j e: svet eniku eli tu, starei ne i i ntelekt ualce, odnosno knji evnika
kako su se nazival i . Prva se grupa ugl avnom regrut oval a i z redova sadukej a i
fari sej a, druga i z redova svet ovne ari stokrat i j e, a u t reoj su svoj e mest o nali
uvaene sudi j e, pravni ci i nauni ci . Osnovna nadl enst Sanhedri na sast oj al a se
u t umaenj u Mojsijevi h zakona i nji hovoj pri meni na odrene sl uaj e t o je de
f act o predstavlj al o samostalno krei ranj e novi h pravni h propi sa. Pored t oga, on
j e i mao i pravo da za manje j evrej ske opt i ne i menuj e ni e sudi j e i sl ubeni ke,
da sudi u kri vi ni m del i ma proti v jevrej ske religi j e i da nadzi re vrenj e svi h
rel i gi ozni h funkci j a. Jedna od i st ori j ski naj poznat i j i h i svakako
naj kont radi kt orni j i h odl uka koj u j e Sanhedri n i kada doneo j e osuda Jeue ben
Josi fa, odnosno Isusa Hrist a na smrt .
l anovi esenske zaj edni ce, koj i su t okom boravka u Vavi l onu za mnoge
Jevrej e bi l i oli enj e rel i gi j ske i st ot e, a sami m t i m i naj vi i verski aut orit et , su
se u Judej u i z Vavi l ona vrat i l i znat no posl e oni h koj i su po nal ogu Persij anaca
obnavl j al i Hram 515. g. p. n. e. i koj i su pri hvat i l i Toru sa nj eni m t umaenj i ma
zapi sani m u Vavi l onskom Tal mudu. Eseni j ednost avno ni su el el i da budu deo
persi j skog proj ekt a naselj avanj a naput eni h delova Palesti ne, odnosno Jude i
da kao persi j ski podani ci ubi ru porez od l okal nog st anovni t va. Teri t ori j a koj u
su Jevrej i u Pal est i ni nasel il i po povrat ku i z Vavi l ona i i j e j e sredi t e bi o
58

Jerusali mski drugi hram nij e bil a vea od deset ak kvadrat ni h ki l omet ara. Broj
st anovni ka Jerusal i ma se od 515. g. p. n. e. pa do poraza persi j skog cara Dari j a
III Kodomana i sl oma Persi j skog carst va pred voj skom Al eksandra Vel i kog
333. g. p. n. e. samo neznat no poveao, a Jerusali m ni tada ni je bi o sl obodan grad
ni t i j e Judej a bi l a samost al na drava. Ni j e t o ni 515. , a ni 333. g. p. n. e. bi l o
omi l j eno mest o za Jevrej e koji su preferi ral i Egi pat i l i neki od mnogobroj ni h
sredozemni h gradova u koj i ma j e cvet al a t rgovi na.
Nakon t o j e Aleksandar Vel i ki 331. g. p. n. e. osvoji o Egi pat i udari o t emel j e
novom gradu Aleksandri j i , on j e ubrzo post ao prepoznat l j i v po svoj oj verskoj
t ol eranci j i , kul t urnom bogat st vu, zanat st vu i t rgovi ni . Takav grad e preko
noi postati mest o sa naj veom koncent raci j om Jevrej a - preko 200. 000.
Zapravo, vi e j e Jevreja ivel o u Aleksandrij i nego to i h je bil o u cel oj Judeji .
Nakon ubi st va Al eksandra Vel i kog, Juda, odnosno Judej a kako e se od t ada
zvat i , podpada pod vl ast nj egovog general a Pt ol omeja koj i st vara novu
di nast i j u u Egi pt u Pt ol emei da; t ako j e Juda i z st at usa persi j ske provi nci j e
prel a u st at us egi pat ske provi nci j e. Od Jerusal i mskog drugog hrama sadukej i i
fari sej i su vremenom napravi l i svoj evrsnu banku u koj oj su se vri l i menj aki
posl ovi i koj a j e nadgl edala kovanje novca za pot rebe Hrama. Sve t o i
i nj eni ca da se Jevreji sve vi e udalj uj u od svoj e aut enti ne vere ut i cal o j e na
Kumrance da se i z Vavi l ona vrat e u Jerusal i m.
U Jerusal i m eseni dol aze 196. g. p. n. e. al i ga ubrzo, prest ravl j eni oni m t o su
u nj emu zat ekl i , naput aj u st varaj ui zasebnu naseobi nu i gradei neku vrst u
t vrave pod nazi vom Ki rbet Kumran. Nj i hovo naput anj e Jerusal i ma usl edi l o
j e odmah nakon t o su prest al i s bi l o kakvi m bogosl uenj em u Hramu,
smat raj ui ga zagaeni m mest om usl ed opt eg nemoral a i pokvarenost i
sadukejskog i fari sejskog svet enst va, t o j e, po nj i ma, dovel o i do opt e
pokvarenost i vei ne st anovni ka Jerusal i ma. Eseni su u Jerusali m doli sa
namerom da pomognu i zl eenj u duhovno i moral no posrnul i m Jevrej i ma, a
pobegl i su i z njega kako se i sami nebi zarazi l i zlom koj e su t amo zat ekl i .
Odboj nost Jerusal i ma j e za poj edi ne esene bil a t ol i ka da su ak predlagali
povrat ak u Vavi l on. S druge strane, fariseji i sadukeji su bi li sret ni zbog
esenskog povl aenja u planine optuujui i h da svoj i m ri gi dni m i dogmat ski m
uenj em negat i vno ut iu na borbeni duh Jevreja.
Meut i m, i nakon povl aenj a i z Jerusal i ma za obine stanovni ke Judeje
pri padnici esena, odnosno Kumranske zajednice bili su veoma pot ovani , a
mnogi su i h i dal j e smatral i za j edi ne aut ent ine znalce tradici j e Izrai l j a i
prave uvare izvorni h znanja j udai zma. Jedna od naj oi gl edni j i h i naj l ake
uol j i vi h razl i ka i zmeu esena i farisej a ogl edal a se u pitanj u verskog
kal endara. Fari sej ski kal endar koj i j e i danas u upotrebi zasnivao se na
prorauni ma vezanim za kret anj e Meseca, dok su eseni kori st i l i , pot uj ui
t radi ci j u, proraune vezane za kretanje Sunca. I Jeua ben Josi f je svoje
zemal j ske dane raunao po esenskom, a ne fari sej skom kal endaru. Prvi ovek
59

esenske, odnosno kumranske zaj edni ce - vrhovni svet enik, bio je konani
aut ori t et po svi m verski m i svet ovni m pi t anj i ma. U vreme Jeue ben Josi fa,
vrhovni svet eni k Zaj edni ce bio j e Jovan Krst i t el j . Dan Jovana Krst i t el j a j e 24.
j uni, kada j e l et nj a ravnodnevni ca, t j. kada j e Sunce u zeni t u.


Pogl avl j e pet o
JEUA BEN JOSIF


Brani par Mari j a i Josi f su se i z Pal est i ne, beei i spred t erora l okal ne
vl ast i , skl oni l i u Egi pat . Tamo su dobi l i si na po i menu Jeua, a svi su ga zval i
Jeua ben Josi f (, na aramej skom). Pi t anj e dat uma nj egovog roenja je
oduvek bi l o predmet spora. Jedni su t vrdi l i da j e roen 3 g. n. e. , drugi 7. g. n. e. ,
t rei . . . a i st i na j e da se rodi o 0001 godi ne i da od dat uma nj egovog roenj a
hri ani i mere vreme - pre i posl e Hri st a, odnosno pre nove ere i nove ere -
AnnoDomi ni . Musl i mani , s druge st rane, vreme mere od Hi dera,
Muhamedovog bekst va i z Meke (622. g. n. e. ), a Ri ml j ani od osni vanj a Ri ma
anno urbi s condi t ae- 753. g. p. n. e. Kod st ari h Grka, uobiaj eni metod za
odmeravanj e prol aska godi na poi vao j e na poret ku Ol i mpi j ski h i gara, koj e su
prvi put odrane 776. g. p. n. e. Jevrej i svoj e vreme mere od nast anka Svet a, a to
j e, po nj i ma, bi l o 3761. g. p. n. e. t o j e, ni t a drugo do, nast anak Sumera. Tako
dok su hri ani doeki val i 1. j anuar 2006, Jevrej i su sl avi l i 1. Tevet 5766,
Arapi 1. Dhu' l -Hi j j a 1426. godi nu, Kopt i 6. Tybi 1722, a Indusi su se
oprat al i od 30. Phal guna 1927. godi ne mol ei se za dobrobit dol azeeg 1.
Cai t ra 1928.
U ovom ni zu razl ii t i h vremenski h mera val j a spomenut i i kal endar
Et osKosmou ( ) to je zapravo st ari srpski ,
odnosno vi zant i j ski si st em hronol ogi j e za merenj e vremena. Po nj emu vreme
se meri l o poevi o od 1. sept embra 5508. godi ne pre Hri st a t o j e zapravo
st aro verovanj e o vremenu Postanj a svet a. Tako j e car Duan, prema
aut ent ini m zapi si ma i z t og vremena, proklamovao svoj Zakoni k na prazni k
Vaznesenj a 21. maj a 6857. godi ne, a Boj na Kosovu se nij e odi grao 1389. ve
6893. Ovaj kal endar se u Vi zant i j i kori st i o sve do pada carst a 1453, a u
ost at ku pravosl avnog svet a do 1698. godine kada ga je uki nuo Petar Veli ki
usvoji vi sist em Anno Domi ni t ako da j e 1. j anuar 7208. post ao 1. j anuar 1700.
Veli ki pristal ica srpskog merenja vremena bio j e engl eski ist ori ar Edward
60

Gi bbon koj i u svom uvenom spi su The Hi st ory of t he Decl i ne and Fal l of t he
Roman Empi re (poglavlj e XV)ist ie da je prema Juli ju Afri kancu i dr. , svet
odi st a st voren prvog sept embra, 5508 godi na, t ri meseca i 25 dana pre
Hrist ovog roenj a. Tako bi Srbi , da se neke st vari ni su nasi l no menj al e u
nj i hovi m i vot i ma, danas slavili 7511. godinu.
Odrast aj ui u Egi pt u, Jeua j e, j o kao det e, poeo da se upoznaj e s drevnom
egi pat skom magi j om. Meut i m, pored duboko rel i gi oznog oca polako je poeo
da se upoznaj e i sa Tal mudom i t aj ni m i zrai l j ski m uenj i ma skri venim u Tori ,
drugi m svet i m j evrej ski m knj i gama, t aj ni m spi si ma i usmeni m predanj i ma. Sve
ove knj i ge koj e su mal om Jeui bi l e dostupne bile su napisane na aramej skom
j ezi ku j edi nom j ezi ku koj i j e Jeua za i vot a govorio. Za aramej sko pi smo j e
vano rei da j e sl i no arapskom i da se pi e s desna na l evo. Inae, Aramej ci
su narod koji je naj ee i veo na podruju dananjeg Iraka, Si rij e i Irana.
Vremenom su svoj u drevnu rel i gij u zameni l i za Pravosl avlj e, a manji broj j e
preao u i sl am. Danas vei na ovog drevnog naroda pripada Sirskoj
Pravosl avnoj Crkvi i Asirskoj Crkvi Istoka.
Kada se sa dvanaest godi na Jeua obreo u Pal est i ni bi l e su mu ve dobro
poznat e i st orij a i kul t ura Egi pt a ali j e i st ovremeno bi o i vrsni poznaval ac
j evrej ski h obiaj a, t radi ci j e i verskog uenj a. Sve ovo j e bi l o mogue j er j e j o
kao mal o det e pokazi vao i zrazi t u bi st rinu uma, neverovat nu memori j j u i vel i ku
el j u za uenj em. Od svega j e naj vi e vol eo da ita stare jevrejske spise i slua
pri e svet eni ka, a vremenom j e i zgradi o i st anan i sebi svoj st ven oseaj za
pravdu i pravednost. Bi o je, moglo bi se rei , predodreen. . .
Za l inost koj a se smat ra osni vaem neke rel i gi j e uvek se vezuj e poj am
hari zmat ske l i nosti. Ovi ljudi su stalno u bli skom kont akt u s boanst vom i
odatl e proi sti e snaga nj i hovog nat pri rodnog del ovanj a. Veza s boanst vom
mani fest uje se medit aci j ama, asket i zmom, mol i t vama, ekstazama i zanosi ma.
Za hari zmat i ke se ne smat raj u samo l j udi iz svere kult ni h posl ova, ve i l j udi
koj i su posedoval i naj veu vl ast, kao t o su kralj evi il i carevi.
Meu hari zmat i ci ma prvo mest o uvek zauzi maj u pomazani - izabrani da
i zvravaj u mi si j e i zadat ke koj e i m boanstvo poverava. Hari zmat ina
del at nost j e est o i zj ednaavana s prorokom del at nou; proroki dar se
smat ra naj veom verskom sposobnou, pot o prorok uspost avl j a neposrednu
vezu s boanst vom i l ino od nj ega pri ma zadat ke. U Edemskom vrt u Bog j e sa
Adamom i Evom razgovarao l i cem k l i cu. Meut i m, nakon nj i hovog vel i kog
greha, Bog i m se vie ni kada nje prikazao ni t i s nj i ma opt i o. Tako j e i spal o da
Bog vi e ni j e mogao neposredno da razgovara sa l judski m rodom, pa j e odl ui o
da komuni ci ra sa nj i m preko l j udi i ena koj e Bi bli ja naziva vidioci ma i
proroci ma. Re prorok (j evrej ski nabi ' ) znai neko ko j e pozvan (od Boga).
Prorok j e osoba koj a obj avl j uj e boanske vest i . One se mogu odnosi t i na
prol ost , sadanj ost i l i budunost , i mogu se sast oj at i od opomena, savet a,
61

utehe ili predskazanja. Prorok j e beskompromi sni brani lac svega boj eg i
suprotst avl j a se i uni t ava sve t o nij e u skl adu s boj om vol j om. On j e st ub
odbrane tradicij e i u njegovoj del at nosti pri mat i maj u poli tiki , drut veni i
naci onal ni el ement i .
Jeua Ben Josi f, poznat i j i kao Isus, odnosno Hri st os, se po svakom aspektu
del ovanja moe nazvati proroki m hari zmat om. No, on se ne moe smat rat i
osni vaem j edne od naj mnogobroj ni j i h i naj ut i caj ni j i h rel i gija u istoriji
oveanst va hri anst va, mada j e i zvesno da je hrianst vo dobi l o i me po
nj egovom hel eni zovanom i menu, Hri st os ( Isous), i nj egovom uenj u.
Vei na l j udi danas govori o hri anst vu kao o j edi nst venoj rel i gi j i , i l i
razl ikuj e samo katoli ki i pravosl avni smer u hri anskoj crkvi . Ono t o j e
odi st a t ano je da danas egzi stira vie deset i na razni h hri anski h crkava od
koj i h su neke meusobno ozbi l j no suprot st avl j ene. Tokom Prvog Kongresa
Svet skog Si noda Crkava u Amst erdamu, Hol andi j a, 22. avgust - 4. septembar
1948 g. n. e. , uest voval i su predstavnici 142 hrianske crkve. Na kraj u, j edi no
oko ega su mogl i da se sl oe j e bi l o da i m j e zaj ednika samo vera u Isusa
Hrista.
Ako net o moe da povezuj e sve ove raznorodne hri anske veroispovesti u
j edi nst ven korpus hri anst va onda j e t o Novi zavet i nj egovo post avl j anj e
Isusa u cent ar, kao proroka, s posebni m akcent om na njegovo raspee i
vaskrsenj e. Od posebne vanost i za i zuavanj e hri anstva su et i ri j evanelj a
koj a se meusobno pri l ino razli kuj u, i po sadraju i po suti ni . Za razl i ku od
St arog zavet a, novozavet na j evanel j a su nast al a nakon Isusove smrti , i zmedj u
66. i 130. g. n. e. Ova jevanel j a su zapravo anoni mni spi si , a i mena po Mat ej u,
Marku, Luki i Jovanu su i m naknadno dat a kako bi se meusobno l ake
razl ikovala. Nast ala su kao potreba rani h j udej ski h hri ana da se nji ma sl ue
t okom svoji h bogosluenj a i mi si onarenj a i st oga j e j asno zat o se ona nal aze
meu naj vani j i m t eol oki m spi si ma rane Crkve.
Samo Luki no i Mat ej evo j evanel j e govore o Isusovom porekl u i roenju, ali
se pri t ome bi t no razl i kuj u. Prema Mat eju, Isus j e bi o nasl edni k Davi dove l oze
i pravi ari st okrata ij a porodi ca je i vel a u Vi t l ej emu kao deo vi e kl ase i koj u
su nakon Isusovog roenj a poset i l e mnoge kruni sane gl ave. U t om kontekstu
on ceo njegov i vot prikazuje kao i spunj enj e st ari h obeanj a dat i h zeml j i
Izrai l a. S drugre st rane, i Luka pie o Isusu kao nasl edni ku Davi dove l oze, ali
nj egovu porodi cu smet a u red siromani j i h t vrdei ak da j e Isus roen u
t al i i da su ga, odmah po roenj u, prvo poset i l i past i ri . Pri t ome, Luka vrl o
supt i l no povezuj e Isusa sa j evrej skom i st ori j om i t radi ci j om ukazuj ui na
neraski di ve veze i zmeu hri anst va i j udai zma. Kako bi odagnao svaku
sumnj u u j udej ske korene hri anst va Jovan, za razli ku od Luke, vrl o odreeno
pi e: Ovo j e napi sano da veruj et e da Isus j est e Hri st os (Mesi j a), Si n Boi j i , i
da veruj ui i mat e i vot u njegovo i me. Jevanelj a se razlikuj u i u pogl edu
dat uma raspea: po Mat ej u, Luki i Marku ono se odigral o na dan posle Pashe,
62

a Jovan t vrdi da se raspee odi gral o dan pre Pashe. Naj i nt eresant ni j e j e t o t o
Marko, i j e se j evanel j e smat ra naj st ari j i m, ne govori ni t a o vaskrsenj u koj e
j a zapravo st oerni - cent ral ni deo hrianske reli gij e.
Marko, Mat ej i Luka t vrde da j e j avna del at nost Isusova t rajal a samo godi nu
dana, a i z Jovanove naraci j e moe se zakl j ui t i da j e Isus svoj u ui t el j sku
mi sij u vri o ak pune tri godi ne. Marko, Matej i Luka smat raju da je Isus
dj el ovao pret eno u Gal i l ej i i Perej i , a da j e u Judej u i Jerusali mu doao samo
j ednom. Ui st i nu, bi l o j e t o nj egovo posl j ednj e put ovanj e koj e se zavri l o
raspi nj anjem. Meut i m, u Jovanovom j evanel j u Isus put uj e i zmeu Gal i l ej e i
Jerusal i ma vi e put a. Dakl e, u ovi m osnovni m al i ne i sit ni m pi t anj i ma u vezi
sa i vot om oboavanog Ui t el j a, vl adao j e u svi j est i hri ana ve u ono
vri j eme haos.
Sli ne nepodudarnost i padaj u u oi i u hronol ogi j i dogaaj a. Prema Jovanu
Isus i st eruj e prodavae i menj ae novca i z Hrama na samom poet ku svoje
ui t el j ske del at nost i , dok se kod Marka, Mat eej i Luka t o deava na kraj u
nj egove kari j ere, nekol i ko dana pri e nj egove smrt i.
Jevanel j a se, i nt eresant no, ne sl au ni po pi tanj u Judi ne i zdaj e Isusa. U
Jevanel j u po Mat ej u navodi se da j e Juda pol j ubio Hri st a i t ako ri mski m
vojni ci ma ot kri o njegov identit et . Meut i m, u Jevanel j u po Jovanu navodi se
da j e Juda doveo ri mske voj ni ke do mest a gde se Hri st nal azi o sa apost ol i ma i
da su oni pozval i da Isus Nazareani n i zae, nakon ega j e Isus rekao: Ja
sam, i i zaao pred nj i h.
Jevanelj a ni ta odreeni ja nisu ni kada je re o Mari j i od Magdal e
( i l i ). Prema Jevanel j u po Luki , bi l a je to Hristova
i muna sledbeni ca i nj egov ueni k, i z koj e j e on i st erao sedam demona i koj a
ga j e fi nansi j ski podraval a. Nj eno i me ot kri va odakl e j e pot i cal a: i z Magdal e,
grada na obal i Gal i l ej skog j ezera. Bi l a j e j edna od nekol i ko Hri st ovi h enski h
ueni ka, koj e su dol e na nj egov grob rano uj ut ru t reeg dana nakon nj egove
smrti , verovat no da bi donele mi rise. Prema nekoli ko kazi vanj a iz jevandelj a,
ene su srel e anel a koj i j e obj avi o On uskrsnu! t ako da j e, prema
Jevandel j u po Jovanu, Marij a doi vela vi zij u vaskrsl og Isusa. Ovo j e
i st ovremeno i ni i prorokom i apost ol om. Ni j edno od j evanelja, kao kada je
u pi t anj u Isus, ne opi suj e Mari j u t ako da j e nemogue ni nasl ut i t i kako j e
i zgledal a.
Mari j a od Magdal e se najee spomi nj e u j evanel j u po Marku, a
i ma j e i kod Luke i Jovana. Vredno j e i st ai da j e Marij a i pak naj ee
spomenj i na u nekanonskom Jevandel j u po Tomi , Mari j i , Fi l i pu, Pet ru i u
kasni j i m del i makao to j e kopt ski spi s Pi st i s Sof i j a i Mani kej ski psal mi . Prema
rani m t ekst ovi ma Mari j i na odanost Isusu i nj egovo poverenj e u nju se nikako
ne dovode u pi t anj e ve se, naproti v, nj oj poverava ast da sa jo dve ene
63

bude t a koj oj e se Isus pri kazat i nakon uskrsnua. To, a ne druge i susove
ueni ke, nj u i ni apost ol om i prorokom, a nj eno saznanj e prenosi se u priama
o vi zi j i Isusa (Jovan 20, Jevandel j e po Mari j i ). U dvadeset om pogl avl j u
Jevandelj a po Jovanu, Isus je osl ovlj ava nj eni m semi tski m i menom: Marj am!
U Jevanelj i ma po Marku, Mari j i i Tomi i t ekst u Pi st i s Sof i j a, ostali apostoli
(nagl aeno Pet ar) prema nj oj se ponaaj u nepri j at el j ski neveruj ui u nj ene rei .
Al i drugi apost ol i (Lev) st aju na nj enu st ranu. Tako j e u hri anskoj t radi ci j i
ona de f act o apost ol nad apost ol i ma t o se posebno l epo i st i e u Mani kej ski m
psal mi ma, gde j e Isus podsea na nji hov susret nakon vaskrsnua i pot vruj e
da bi trebalo da ode kod ost al i h apost ol a, a naroi t o kod nevernog Pet ra i t o
st oga t o j e ona sada prva meu j ednaki ma apost ol orum-apost ol a.
Int eresant no j e da se u Jevanelj u po Fi l i pu, u vi e navrat a, govori o t ome
kako Isus lj ubi Mari ju u usta i , t o je naj vanij e, kako su Gospoda na
nj egovi m put ovanj i ma uvek prat i l e t ri Mari j e: Mari j a nj egova maj ka, Mari j a
njegova sestra i Mari ja nj egova drubenica. U Drugom ot krovenju po Jakovu
Isusu i Jakove se l j ube i grl e, dok u Taj nom j evanel ju po Marku Isus ot kriva
mi st erij e boij eg carsta ml adiu koj i mu j e posebno drag. U spi su Pistis Sofija
Fi l i p, Jovan, Jakov, Mat ej i Mari j a se pomi nj u kao j edi ni koj i su bi l i Isusovi
voljeni .
Oito je da se jevanel ja, ma koliko se i nsist iralo na nji hovom znaaj u, ne
mogu pri hvat i t i kao net o t o se st varno dogodi l o, i z prost og razl oga t o se
meusobno t ol i ko razl i kuj u da se ponekad pot puno i skl j uuj u. Vano j e
napomenut i da Isus ni kada nita nij e sam zapi sao ni t i j e nj egova pouavanj a
zapisao bil o ko od nj egovih sledbeni ka. On sam j e govori o aramej ski m
j ezi kom, a sva j evanel ja su napi sana na grkom t o znai da su nji hovi aut ori
moral i da prevode spi se koj e su kori st i l i kao i zvorni mat eri j al o nj emu. Pri
t ome, j evanelj a, kad se sagl edaj u kao jedi nstven t ekst , u sut i ni t ol i ko mal o
govore o Isusu da j e j asno zat o u Novom zavet u uopt e i nema pomena o
Isusovom det i nj st vu, ni t i j e dat opi s nj egovog i zgl eda i osnovni h karakternih
osobi na. Ni gde se ne govori o nj egova et i ri brat a (Jakob, Joze, Si mon i Juda)
i vi e sestara. Pored ni za razli i t ost i za aut ore svi h j evanelj a j e i pak
zaj edni ko t o t o se, u veoj i l i manj oj meri , pozi vaj u na Stari zavet kao
vrhovni aut orit et za ono o emu pi u. To, samo po sebi , govori da su se autori
maksi mal no t rudi l i da svoj e spi se veu za j evrej sku t radi ci j u.
Stari zavet je zapravo grki prevod zbi rke j evrej ski h spi sa, odnosno Tanakha
nast al e oko II v. p. n. e. (TaNakH - hebrejski naziv za Stari zavet , radi se o
skraeni ci za Tora = Moj si j evo pet oknj i j e, Nevi i m = Proroke knjige i
Ket uvi m = Spi si (tj . Psal mi i preostal i del ovi Starog Zavet a)). Ovi prevodi
Tanakha sai nj eni su za pot rebe Jevreja koji su iveli u Aleksandriji krajem
prvog veka nove ere, a ni su znal i ni hebrej ski ni aramej ski ve su govorili
samo grki . Meut i m, vreme e pokazati da su ovaj prevod sai ni l i veoma l oi
prevodi oci . Umest o da prevedu Tanakh na i st i grki , oni su mehani ki
64

prevodi l i re po re, ukl j uujui u t o i broj ne hebrejske fraze. Za nekog kome
j e grki mat ernj i j ezi k i ko oekuj u el egant nu grku si nt aksu ovaj prevod zvui
besmi sl eno.
Prevodi su nazvani Sept uaqui nt a (spt udnt ) po sedamdeset ori ci
j erusal i mski h svet eni ka koj i su radi l i na ovom prevodu. Meut i m, prevod j e u
sebi sadravao j edan ni z dodat ni h j evrej ski h uenj a i kazi vanj a od kojih su se
Jevrej i kasni j e ogradi l i ali ne i novonast ala hri anska crkva (rana Crkva kako
se naj ee nazi va) koj a i h j e smat ral a sast avni m del om St arog zavet a. Sve
knj i ge St arog zavet a moemo podel i t i u eti ri grupe:1. Pet knj i ga Moj si j evi h
Post anj e, Izl azak, Levi t ska, Broj evi i Ponovl j eni zakoni ; 2. Ist ori j ske Knj i ga
Isusa Navi na, Knj i ga o sudi j ama, et i ri knj i ge o carevi ma, dve knj i ge
dnevni ka, Knj i ga Jezdri na, Knj i ga Nemi j i na i Knj i ga o Jest i ri ; 3. Poune i l i
moral ne Knj i ga o Jovu, Knj iga o psal ama, Knj i ga pria Sol omonovi h, Knj i ga
propovedni ka, Pesma nad pesmama i Knj i ga o Rut i ; 4. Proroke, knj i ge etiri
vel i ka proroka Isai j e, Jeremi j e, Jezeki l j a, Danil a i knj i ge dvanaest mal i h
proroka.
Treba znat i da Bi bl i j a, kakvom j e danas znamo, ni j e ni t a drugo do zbi r
razl ii t i h del a koj a su vremenom meusobno uskl ai vana kako bi odgovaral a
pot rebi . Godi ne 367. g. n. e. epi skop At anasi j e Aleksandrijski sainio je popis
knj i ga koj e t reba da uu u Novi zavet . Na crkvenom Saboru u Hi ponu 393.
g. n. e. . i Saboru u Kart agi ni 397. g. n. e. i zvren j e konaan i zbor del a koj a e
i ni t i Novi zavet . Ovde j e vano i st ai da j e ovaj skup sveteni ka izostavi o
mnoga znaaj na i st ori j ska del a koj a se j ednost avno nisu uklapala u nji hovu
vi zi j u hri anst va, a koj a su svoj evremeno bi l a pri hvaena od cara Konst anti na
i Prvog Vasel j enskog sabora i z 326. g. n. e. Int eresant no da su rasprave o
dat umu Hri st ovog roenj a t raj al e sve do 440. g. n. e. kada i h j e papa Lav I (Leo
I Magnus) preki nuo i odredi o da se 25. decembar slavi kao dan kada j e Mari a,
nakon bezgrenog zaea, rodil a Isusa Hrist a.
Kakve su reprekusi j e ovakvog svoj evol j nog odabi ra ta j est e, a t a ni j e i st i na
i kompi l i ranj a nemogueg najbolj e se moe videt i na pri meru Marij e od
Magdal e, odnosno Mari j e Magdal ene. Tako j e, pri mera radi , papa Grgur Vel i ki
od Mari j e od Magdal e, ene Isusove, napravio bl udnicu i neasnu enu. Nai me,
pored Devi ce Mari j e i Mari j e Magdal ene, post oji j o pet ena pomenut i h u
j evanel j i ma koj e se t akoe zovu Mari j a. Iz t og razl oga, rani crkveni pi sci su
uvek nast oj al i da razgranie ove ene u raspravama o Mari j i Magdal eni , kao
t o j e t o sl uaj i sa i st onom pravosl avnom crkvom, koj a ni kada ni j e pomeal a
li nost Marij e od Magdale sa Marij om i z Vi t ani j e, a kamol i sa nei menovanom
grenicom i z Jevandel ja po Luki (7: 37-50). Meut i m, papa Grgur Vel i ki j e
591. godi ne u j ednoj svoj oj propovedi j ednost avno u l i k Mari j e od Magdal e
ut opi o t ri razl iit e fi gure iz jevanel j a. Od t renut ka kada j e papa Grgur
i denti tet Luki ne grenice nakal emi o na li nost Mari j e od Magdal e, ona j e
preobraena u bl udni cu.
65

Ipak, i st i na o Isusu se moe dokuiti samo sabiranjem del ova i z mnot va
razl ii t i h cel i na koj e, i ako esto meusobno grubo suprot st avl j ene, i pak daj u
sl i ku oveka, kral ja i proroka i j e uenje ve dve hilj ade godi na bit no uti e na
na i vot . Tu svakako, pored obilj a jevrej ski h i zvora, t reba i mat i u vi du i stare
ri mske spi se Taci t a (Publ i us Cornel i us Taci t us) i Svet onija (Gai us Suet oni us
Tranqui l l us) kao i Kur' ana - svet e knj i ge Isl ama i j edne od prvi h pi sani h
knj i ga u Arabi j i .
Jedan od naj bolji h pri kaza Isusa osat vi o je bi vi carski namesnik
u Judej i , mnogoboac Publ i j e Lent ul a, savremeni k Hri st ov. On j e, u svoj e
vreme, smat raj ui za pot rebno, obavest i o ri mskog i mperat ora Ti beri j a o Isus.
U pi smu j e st aj al o:
uo sam Cezare, da el i znat i sve o ovome t o u t i sada pi sat i .
Ovde se nal azi ovek koji i vi u veliki m vrli nama i zove se Isus Hri st os. narod
ga nazi va prorokom, a nj egovi ueni ci ga smat raj u za boanst vo. Vel e da j e
si n Boga, Tvorca neba i zemlje i svega to na nj oj i ma i biva. Zai st a, Cezare,
svaki dan se uju udne st vari o ovom Hri st u. Da l ei bol esni ke samo dodi rom
i da mrt ve vaskrsava j ednom rej u. On j e ovek srednj eg, l epog st asa. Izgl ed
mu j e bl ag i dost oj an pot ovanj a. Kosa mu j e boj e dobro zrel og l eni ka, pada
mu u uvojci ma preko ui j u i sa beskraj ni om mil i nom i ri se po plei ma. Nosi o
j u j e razdel j eno na t emenu na nazaretski nai n, el o mu j e vi soko i isto.
Obrazi su mu l j upko rumeni . Nos i ust a nj egovi di vno su pravi lni ,
brada mu j e est a, boj e kao kosa, ni j e duga i na sredi ni j e razdel j ena. Oi su
mu l epe i sj aj ne, kao sunani zraci , i ni ko ne moe pravo da gl eda u nj i h od
sj aj a. Ukorava s vel ianst vom, a opomene su mu pune bl agost i . Il i govori o i l i
t vori o, uvek t o i ni sa mi l i nom i ozbil j nou. Nikad ga ne vi dee da se smej e,
al i su ga vi del i da pl ae. Veoma j e umeren, vrl o skroman i veoma mudar.
Jednom rei , t o j e ovek koji svoj om veli kom l epot om i svoj i m boanski m
prei mustvom nadauje sve sinove oveanst va. Naukom zadivlj uj e sav
Jerusal i m. On ni gde ni j e ni t a ui o, a zna sve nauke. Ide bosonog i gol ogl av,
mnogi ga i smevaj u, al i u nj egovom pri sust vu st repe i ude se. Vel e da t akav
ovek ni j e ni kad ni vi en, ni uven u ovi m predel i ma. Mnogi Jevrej i ga
smat raj u za boanst vo i veruj u mu, a drugi ga t ue meni , kao da je protivnik
t vome Vel i anst vu, cezare. On ni j e ni kada ni kome ui ni o zl o, al i j est e dobro.
Ipak sam t vome Vel i anst vu, Cezare, gotov da sluam, kako mi naredi bie
i zvreno.
U Jerusal i mu sedme i ndi kci j e, meseca j edanaest og,
Tvoga Vel i anstva najvernij i i naj poni znij i sl uga,
Namesni k
66

Publ ije Lent ula.
Da bi se l ake i t o bol j e shvat i o l i k Isusa Hri st a neophodno j e ukrat ko
objasni ti sit uacij u u Palesti ni u vreme nj egovog del ovanj a. Vi e od pola veka
pre Hri st ovog rodj enj a, t ani j e 63. g. p. n. e. Pal esti nu j e okupi ral a ri mska
voj ska pod komandom general a Pompej a, pa j e t ako Pal est i na post al a ri mska
kol oni j a. Da bi t o l ake vl adao osvoj enom Pal est i nom Ri m j e na nj eno el o
post avi o Jevrej i na Iroda Vel i kog ( ), a 37. g. p. n. e. Ri mski senat ga j e ak
progl asio i za kralja svi h Jevrej a. Irod j e u svoj e vreme bio i ost ao poznat kao
j edan od naj vei h i naj bol j i arhitekata. Njegov naj poznat i j i poduhvat j e
svakako l uka u Cezari j i al i ono po emu e ga mnogi pamt it i je njegova odl uka
da proi ri Dri gi Jerusal i mski hram; dananj i Zapadni zi d ( ) i l i Zi d
pl aa al-Burag kako ga Arapi nazi vaj u u st arom del u Jerusal i ma ni j e ni t a
drugo do zi d koj i j e sazi dao Irod Vel i ki i koj i j e j edi ni vidlji vi ostat ak
Jerusal i mskog drugog hrama.
Nakon smrt i Iroda Vel i kog Pal est i na j e podeljena izmeu njegovih sinova
Ant i pe (Herod Ant i pat ros), Arhel aj a (Herod Archel aus) i Fi l i pa (Herod Phi l i p
II). Sama Judej a j e pri pal a Arhelaj u koji j e verovao da vei na Jevrej a ne
i spoveda pravu veru Mojsijevu ve da se pri kl oni l a veri Vavi l onskog brat st va,
odnosno di t akt ut u vavi l onski h rabi na. Arhel aj j e, zbog svega t oga, t ol i ko
mrzeo svoj e sunarodni ke Jevrej e da ni j e mogao da zami sl i dan a da ne ubi j e
nekog od sledbenika vavi l onskog j udai zma. Nakon to j e ubi o vi e od t ri
hiljade Jevreja, odnosno i dopokloni ka verskog Vavi lonskog brat st va Ri m ni j e
mogao ni t a drugo nego da ga smeni . Tako j e po krvi poznat j evrej ski vl adar
Arhel aj 6. g. n. e. prognan u Gal i j u, a za novog upravi t el j a postavl j en j e
Koponi j e (Coponi o), ri mski ofi ci r i z konj anikog st al ea.
Narod Pal est i ne mogao j e sl obodno da ispoveda svoj u rel i gi j u, obiaj e i
kul t uru al i j e vrhovna vl ast pri padal a Ri mu koj i j e odmah poeo sa
uspost avl j anj em novi h propi sa, pravi l a ponaanj a i posl ovanj a. Jedna od mera
koj a j e j evrej skom svet enst vu posebno teko pala je bilo uvoenje neki h
novi h poreza koj i su di rektno uti cal i na smanjenj e prihoda Hrama. Za
svet enst vo koj e j e vekovi ma naui l o samo da pri kupl j a poreze za sebe i st rane
vl ast odrce ali ne i da i h pl aa ovo j e bi l a nepri j at na novi na. Tako j e dol o do
t oga da su Jevrej i , di skret no podst i cani od svog svet enst va i nekol i ko
ekst remni h grupa, bi l i u l at ent nom st anj u pobune prot i v vl ast i Ri ma. Koponi j e
je tolerisao ispovedanj e svi h reli gioznih obiaj a Jevrej a al i i h j e pri moravao da
pot uj u ri mske zakone i dravi pl aaj u poreze. Kako svet eni ci ni kako nisu
mogl i da se pomi re sa post ojei m st anj em organi zoval i su masovnu oruanu
pobunu poznat u kao Judas of Gamala. Pobuna j e ubrzo uguena, a Ri m j e, ne
el ei dal j e probl eme sa Jevrej i ma, 9. g. n. e. smeni o Koponi j a i na nj egovo
mest o post avi o novog prokurat ora Markusa (Marcus Ambi vul us). Nakon samo
t ri godi ne Ri m j e opet bi o pri moran da i menuj e novog prokurat ora Ani usa
(Anni us Rufus), a pot om, samo dve godi ne kasni j e 14. g. n. e. , dol o j e do
67

i menovanj a novog prokurat ora Val eri usa (Val eri us Gratus). Nakon to se
ri mski senat zamori o od j evrej ski h prot est a odl ueno j e da se na mest o
prokurat ora Judej e poal j e neko i skusni j i , neko ko e moi uspenij e da se
suprotst avi j evrej ski m spl et kama i zakul i sni m radnj ama.
Za pet og po redu prokurat ora Judej e odreen j e Ponci j e Pil at (Pont i us
Pi l at us, upravlj ao Judej om od 26. do 36. g.p. n. e. ), koji je vai o za prosveenog
i t ol erant nog voj skovou. Pi l at j e bi o prosl avl j eni pukovni k pret ori j anske
garde i sl ovi o j e za asnog oveka pa j e Ri m verovao da e on na naj bol j i
nai n sl ui t i nj emu al i i stanovni t vu Judej e. Medj ut i m, si t uaci j a se, i pored
znaaj ni h napora novog prokuratora da privoli svet enst vo na pot ovanj e
dravnih zakona i plaanj e t aksi , ni j e smi ri val a.
U Svet oj zeml j i t oga doba Jevrej i su bil i podel jeni na vi e grupa, sekt i i
podsekt i . Naj vei broj l anova Sanhedri na (Vel i ki dravni savet i l i Vel i ki sud)
j e dol azi o i z reda sadukej a, st arog svet enikog st al ea koj i j e pragmat ino
saraivao s Rimom obezbeuj ui t ako sebi pol i t iku si gurnost i ekonomsku
bezbednost . Oni su bi l i pot omci l oze Aronove i t o i m j e, po nj i hovom
mi l j enj u, daval o prava da po svi m pi t anj i am nj i hova re meu Jevrej i ma bude
konana. Drugi po zast upl j enosti su bili pri padnici farisej a, grupe verski h
ekstremista nastalih u Vavi lonu i regrut ovani h ugl avnom i z srednjeg i vi eg
sl oj a j evrej skog st anovni ta. Treu grupu lanova Sanhedrina i ni l i su
knj i evni ci koj i su zapravo bi l i prepi si vai i t umai knji ga Zakona i proroka.
U Sanhedri nu su se veoma est o vodi l i ot voreni sukobi i zmeu fari sej a i
sadukej a - dve domi nant ne verske st ruj e j evrej skog naroda. Sadukej i su, sve do
ri mskog osvaj anj a Jerusal i ma, bi l i omi l j eni j i i vi e pot ovani meu narodom
nego fariseji . Za nji h j e vrhunski autorit et bil a pi sana Tora koj a je i sti cal a
vodeu ulogu starog svetenstva. Meut i m, nakon t o j e ri mski general Ti t
osvoji o Jerusali m si mpat i j e naroda se od umereni j i h sadukej a okreu ka
radi kal ni j i m fari sej i ma koj i su, i nae, Tal mud pret post avl j al i Tori . Kraj em I i
poet kom II v. n. e. sadukej i nest aj u i z pol i t ikog i verskog i vot a Jevrej a; sva
vl ast prel azi u ruke fari sej ski h voa koj i su post ali novi t eol oki uitelji,
bat i ni ci i propovedni ci vavilonskog judaizma.
Fari sej i t ada si st emat ski menj aj u j udej ske obiaj e i uvode kval i t at i vno novi
reli gi ozni sist em. U sinagogama u di j aspori novi obiaj i , pravi l a i meri l a
pravednosti se nameu Moj si j evi m sl edbeni ci ma. Za razl i ku od Sadokovi h
pot omaka fari sej i su sebe doi vl j aval i kao nasl edni ke jedne druge tradicije u
skl opu koj e se, j o od vremena Jezdre, pisana Tora i ril a, i nt erpret i rala i
pri menji vala kroz uenj a mnogi h umni h l j udi i mudraca. Tora za njih nije bilo
neto stati no, nepromenl j i vo, ona j e bi l a iva i adapti bil na u onoj meri u
koj oj su vremena t o nal agal a. Oni su, shodno t ome, svoj aut ori t et crpl i , ne
samo i z pi sani h ve i , a moda i pre svega, i z usmeni h predanj a i z vremena
Moj si j a koj a su, pri kupl j al i , si st emat i zoval i i na kraj u pret oi l i u Tal mud.
Nj i hov organi zacioni i aut orit arni vrh su inili rabi ni , sudij e i l i kako su i h
68

neki ve zval i - Ci onski mudraci . Bil i su dobro organi zovano versko bratst vo
nast al o j o t okom boravka Jevrej a u Vavi l onu.
Kao i nt el ekt ual na i verska ari st okrati j a, kako su sebe iskreno doivljavali,
dost a su radi l i na t eol okom uobl iavanj u Tal muda, a veroval i su da j e magi j e
novca net o t o e ne samo osl obodi t i Jevrej e ve i od nj i h nai ni t i gospodare
svet a. Bi l i su ekspl i ci t ni u svoj i m t vrdnj ama da su Jevreji bit no drugai j i od
goyi m i da i m st oga ne t reba dozvol i t i da se meaj u sa ost al i ma. Za razl i ku od
t ol erant nih i pri l agodl j i vih sadukej a koj i su i nsi st i ral i na st rogom, kl asino
verskom pri dravanj u Tore, fari sej i i nsist i raj u na pri hvat anj u i pot ovanj u
Tore i Tal muda zaj edno. Po nj i ma, Tora i Tal mud, kao j edi nst vo, t reba i mora
da budu pri hvat l j i vi za sve Jevrej e, bez obzi ra na nj i hovo obrazovanj e i
drut veni pol oaj . Behu poznat i i po t ome t o su, za razl i ku od sadukej a, na
kraj nj e ekst reman nai n i zbegaval i goyim koj e su smat ral i za net o manj e od
stoke, a vie od bi lj ke.
Veoma poznat a, i ako mala po broj u, bil a j e i sekt a esena; bi l i su poznat i i
kao Kumranci s obzi rom da su i vel i u Kumranu i sel i ma oko nj ega; odraval a
se i i vel a u skl adu s naj st roi m j evrej ski m obiaji ma i rel i gi ozni m normama.
Veroval i su da su upravo oni i stinski nastavljai Moj si j evog saveza sa
Jahveom. Ni su pri znaval i svet enst vo Jerusal i mskog drugog Hrama koj e su
nazi val i si novi ma mraka. Zal agal i su se za nj i hovo ukl anj anj e veruj ui da bi
se t ek t ada st voril i usl ovi za konanu pobedu boanske vl ast i i rom svet a. U
znak prot est a prot i v i skvarenog svet enst va Hrama povukl i su se i z j avnog
i vot a Judej e. U narodu su bi l i poznat i i pot ovani kao i zuzet ni st runjaci za
i scel j enj a t el a i due. Posebna karakteri st i ka esena j e bil a t o to i m j e sva
i movi na bil a zaj edni ka i t o su uvek nosi l i bel u odeu, kao znak svoj e
estitosti. Govorili su o post oj anj u anel a, a u narodu j e bi l o pri sut no
verovanje da u svoj i m t aj ni m knj i gama i maj u i mena svi h anel a i da, na nai n
samo nj i ma znan, mogu da opt e s nj i ma i t ako i scel j uj u l j ude ili predskazuju
budunost.
Uvaavana j e bi l a i sekta nazorej aca po koj oj su esto, krajnje pogreno,
bi l i nazi vani Isusovi sl edbeni ci , pa i on sam. Ist i na, danas mnogi misl e da se
ovaj nazi v odnosi na l j ude i z grada Nazaret a t o j ednost avno ni j e mogue jer
ni kakav grad po i menu Nazaret ni j e post oj ao u Isusovo vreme. Nazorej i su
zapravo posebna sekt a i j i su proroci st anovali u pustinji i pozi val i l j ude da
povremeno dol aze k nj i ma i zaj edno se mol e za dobro svi h Jevrej a. Oni su od
Jevrej a zaht eval i da budu pravedni j edni prema drugi ma i da se redovno mol e
Jahveu. Nji hovi m vi easovni m mol i t vama se est o pri drui vao i Jeua ben
Josi f. Bi l i su l ako prepoznat l j i vi po neobino dugi m kosama koj e su ravno
el j al i sa razdelj kom na sredi ni t emena. Poznat a j e bil a i sekt a ebi onit a koj u
j e u Gal i l ej i osnovao Jeua ben Josi f. Oni su sve do poj ave rabi na Savl a
(apostola Pavl a) bil i j edi ni t umai nj egovog uenj a. U i st orij i se ebi oni t i est o
defi ni u kao j evrej ski hri ani t o j e kraj nj e pogreno. Oni su bi l i isto
69

j evrej ska sekta koja je odbi jal a da sa goyi m i ma bi l o kakve dodi rne t ake.
Posl e Hri st ovog raspea osni vaj u u Jerusal i mu posebnu opt i nu, a nakon pada
Jerusal i ma povl ae se u Transjordanij u gde i m se gubi svaki t rag. Bi l o j e t ada
j o mnogo grupa i razni h sekt i al i su i m se vremenom i zgubil i svi t ragovi . Na
kraj u, val j a pomenut i j o i sekt u zi l ot a koj a j e u svemu podraval a fari sej e pa
j e ak i del oval a kao neka vrst a nj i hovog voj nog reda koj i se post oj ano
zal agao za oruanu pobunu Jevrej a proti v ri mske vl ast i .
Odl unost ri mski h l egi j a u obezbei vanj u usl ova za sprovoenj e zakona
Ri mske Republ i ke na t eri t ori j i cel e Pal est i ne i nepokol ebl j i vost prokurat ora da
po bi l o kom pi t anj u popust i pred radi kal ni m zaht evi ma ekstremni h zi l ot a i
verski h fari sej ski h l i dera konano j e rezul t i ral a pobunom Jevrej a u Judej i , 66.
g. n. e. Pri l i kom t e j evrejske pobune i vot j e i zgubi l o nekol i ko hi l j ada graana,
a Ri mlj ani su, na kraj u, zauzel i Jerusal i m i dosl ovno ga sravni l i sa zeml j om.
Po nareenj u i mperat ora Vespazi j ana (Ti t us Fl avi us Vespasi anus), nj egov si n
Ti t (Ti t us Fl avi us Vespasi anus, i st o i me kao ot ac) j e sa uvenom ri mskom
legijom Legi o X Fret ensi s spal i o Jerusal i mski drugi hram 28. avgusta 70. g. n. e.
Bi l o j e t o na i st i dan kada j e Navuhodonosor est o pedeset godi na pre spal io i
srui o Jerusal i mski hram. Ti t ov sl avol uk na kome se nal azi sedmokraki
svenj ak i z Jerusal i mskog drugog hrama i danas st oj i na Rimskom forumu. Do
135. g. n. e. Jerusalim je postao i st o ri mski grad, pa mu je i i me promenj eno u
El i j a Kapit ol i na.
U ovom sukobu Jevrej a sa ri mski m l egi j ama j e bi l o dost a pogi nul i h,
ugl avnom sa j evrej ske st rane, al i Ri ml j ani po okonanj u sukoba ni su
preduzi mal i vee odmazde. Tako su voe zi l ot a Johanan Gal i l ej ski (
) i Si mon Bar Giora ( ) zarobl j eni i odvedeni u Ri m. Josef ben
Mat i j as ( ) kao j edan od fari sej skih svet eni ka koj i j e uest vovao
u organi zovanj u pobune zarobl j en j e od pri padni ka Legi o X Fret ensi s al i ga j e
ri mski senat ubrzo osl obodi o dodel i vi mu, kao svet enom l i cu, doi vot nu
penzi j u. Mat i j as j e nakon svega promeni o i me u Josi f Fl avij e (Ti tus Fl avi us
Josephus) i posvetio se pi sanj u. Danas se spomi nj e kao j edan od najvei h
j evrej ski h i st ori ara.
Konaan rezul t at pobune bi o j e da su Ri ml j ani proteral i sve Jevrej e i z Judej e
i zakonom i m zabrani l i povrat ak. Sadukej i , zil ot i , eseni i kumranci su nest al i
sa li ca zeml j e. Opstali su samo fari sej i , a hri anst vo j e prest al o da bude sekt a
u okvi ru j udai zma; post al o j e nezavi st an verski pokret i je su prve pri st ali ce
bi l i samo Jevrej i neznaboci okupl j eni u j evrej skoj hri anskoj crkvi . Tek
nakon nekoli ko deceni ja i vel i kog i nsi st i ranj a Pavl a i z Tarsa, uveni ueni k
j o uveni j eg rabi na Gamal i el a i l an Sanhedri na koj i j e gl asao za pogubl j enj e
Isusa Hrista, prvi apost ol i hri anske crkve dozvol i l i su i nej evrej i ma da
post anu deo nj i hove past ve.
U ovako burnom peri odu del ovao j e ovek po i menu Jeua ben Josi f, kasnije
70

poznat kao Isus Hri st os. Nai me, grka re za Mesij u j e Hri st i l i Hri st os. Taj
i zraz j ednost avno znai pomazani k, a odnosi se di rekt no na kralj a. Nema
sumnj e da su se Hri st u negovi sledbeni ci obraal i kao kral j u, zemal j skom i
nebeskom. Jevrej skom Horusu, ako se t ako moe rei . Jeua ben Josi f j e,
prema mnogi m raspol oi vi m i st orij skim spi si ma, bi o smat ran za di rekt nog
pot omka cara Davi da t o ga j e, samo po sebi , preporui val o za t i t ulu
j udej skog kral j a. Meut i m, svoj e pravo na zemal j skog i duhovnog pogl avara
Jevrej a Jeua poi nj e da mani fest uj e t ek nakon t o ga j e Jovan Krst i t el j krst i o
u reci Jordan. To j e uj edno bi la i nj egova i ni ci j acij a, ali i, jo vanije,
mi ropomazanj e.
Jovan j e pri hvat i o da krst i Jeuu t ek pot o j e on napuni o t ri deset godi na j er
pro j evrej skom zakonu pre ovog doba ni j edan Jevrej i n ni j e smeo j avno
i st upat i u narodu. Pre mi ropomazanj a u reci Jordan Jovan upi t a Jeuu: Da l i
si t i onaj koj i e doi i l i da t rai mo drugog? Zadovol j an odgovorom Jovan j e
obavi o i ni ci j aci j u Jeue ben Josi fa, a nakon mi ropomazanj a Jeua okupl j eni m
ueni ci ma kae: Meu oni ma koj e j e porodi l a ena nema veeg od Jovana
Krsti t el j a. Kol i ko j e Jovan uvaavao Jeuu govori i t o t o j e nakon nj egovog
mi ropomazanj a nj egovi m sl edbeni ci ma rekao: Ja vi e ni sam dost oj an ni da
odrei m remenj e na nj egovi m sandal ama. Jeuu su Kumranci smat rali veoma
vanom osobom, odnosno veroval i su da su Jovan i on dva st uba j evrej st va:
Jeua j e bi o zemal j ski kralj, a Jovan nebeski . Jeua opisuj e Jovana kao onog
koj i e doi , a i st i m rei ma i Jovan govori o Jeui . Nj i h dvoj i ca su bi l i
di rekt no upueni j edan na drugog, j er su samo zaj edno mogl i da predst avl j aj u
personi fi kacij u nebeske kapi j e.
Jovan Krsti t el j j e bi o sin svet eni ka Zaharij a i Jel i savet e, roake Marije
Magdal ene. Bi o j e pot omak l oze Aronove, upuen u najvee i naj znaajnije
verske t aj ne naroda j udej skog. Podravao j e Jeuu i ohrabrivao Mari j u u
nj enom okupl j anj u i fi nansi j skom pomaganj u enski h sledbeni ka uenj a Jeue
ben Josi fa. Nakon krt enj a Jeua j e okupi o ni z ueni ka i t ako st ekao t i t ul u ravi
(ui t el j ). Lj ude j e svakodnevno pouavao na gradski m t rgovi ma, pi j acama i
drugi m mest i ma gde su se okupl j al i u veem broj u. Meut i m, fari sej sku panj u
pri vukao j e t ek nakon t o j e svoj a pouavanj a poeo da i zl ae u si nagogama u
koj e su Jevrej i dol azi l i svake subot e radi bogosl uenj a. Sva svoj a vana
obraanj a narodu poi nj ao j e rej u ami n koj u do t ada ni ko ni j e kori st i o. Iako
ni kada nije kroi o na t l o Grke i l i Ri ma, a u Jerusal i mu bi o svega nekol i ko
put a nj egova pouavanj a su se brzo proi ri l a i i zvan nj egove rodne Gal i l ej e.
Izvesno da j e veli ki deo panj e koj u j e pri vl ai o Jeua dugovao aut ori t et u
Jovana Krst i t el j a koj i j e staj ao iza nj ega, al i i podrci Marij e Magdal ene i
njene bogate i uticaj ne porodice.
Mesijansko sveteni t vo Jovana Krst itelja se zavrava 32. g. n. e. kada j e
ubi j en po nal ogu Iroda Ant i pe, j udej skog kral j a Gal i l ej e. Post oj e ozbi l j ne
pret post avke da j e Irod naredio Jovanovo ubist vo na zahtev fari seja, praen
71

vel i koduni m dopri nosom u zl at u nj egovoj st al no praznoj blagaj ni . Nai me,
fari sej i su Jovana smat rali svoji m najvei m proti vnikom u sferi t umaenj a
Tore, a smet al o i m j e i nj egovo st alno prei spi t i vanj e Tal muda; sve t o su
doi vlj avali kao svoj evrsno podrivanj e nj i hovog verskog aut orit et a. Meut i m,
defi ni t i vnu odl uku o nj egovom ubi st vu vodei farisej ski mudraci donel i su
nakon t o j e Jovan krst i o, odnosno miropomazao, Jeuu ben Josi fa. Kako su
ovaj Jovanov in shvat ili ne kao obino krt enj e, ve kao nj egovu i ni ci j aci j u i
mi ropomazanj e Jeue za kral j a Judej skog oni reavaj u da se razraunaj u sa
nj i m. Po Jovanom ubi st vu mest o voe Zaj edni ce preuzi ma Jakov Pravednik
( ), roeni brat Jeue ben Josi fa.
Ubrzo po ubi st vu Jovana, Jeua i nsi sti ra na tome da on ponese i tit ul u
duhovnog voe, odnosno da objedi ni dva st uba u jednoj li nost i i zat o dol azi u
sukob s roeni m brat om koj i se, kao i ost al i l anovi Zaj edni ce, t ome ot ro
suprotstavi o. No, Jeua ne odust aj e od svoj e odl uke i poi nj e da se predstavl j a
i ponaa kao obeani Mesi j a koj i e, kada Carst vo Boi j e nast upi i mat i punu
vl ast . Svoj e mesi j anst vo j e ot poeo veoma ot rom kri t i kom korumpi rani h
sadukej a i fanat i nih i ovi nizmom opsednuti h fari sej a. Brani o j e aut ent ine
spi se Tore ukazuj ui na nepri hvat l j i vost i pogubnost nj enog t umaenj a i
i nt erpret i ranj a na nai n kako su t o inili fariseji putem Tal muda. Ni kada ni j e,
ni na koj i nai n, doveo u pi t anj e i spravnost Zakona i njegovo boij e porekl o.
Naprot iv, smatrao j e da je pri dravanj e Zakona i svi h njegovi h propi sa od
naj vee vanost i za j udai zam ali, za razli ku od farisej a, verovao je da lj udi
ni su st voreni radi Zakona ve obratno. Bi o je uveren da se farisejskim
t umaenj i ma Tore akcenat st avl j a na formu, a ne suti nu. Zaht evi ma
fari sej skih rabi na da se svi Jevreji i maj u, do najsit niji h det alj a, pri dravati
ri tual ni h i obredni h pravil a on j e suprot st avio zahtev za st ri kt ni m pot ovanjem
osnovni h moral ni h normi sadrani h u Tori . Sli no Isusu, nekol i ko vekova
rani j e, govori o j e i prorok Amos kri t i kuj ui nemoral i bezbonost pri padni ka
odabranog naroda: Li cemeri ! Daj et e Bogu deset ak u zai ni ma, a ne mari t e za
i sti nski vane pouke Zakona kao t o su one o pravdi , mi l osru i potenj u.
Fari sej i su prezi ral i goyi m ali su verovali i da mnogi Jevrej i, u zavisnosti od
svoji h zani manj a, t akoe ne zasl uuj u Boj u panj u i da i h st oga t reba
prezi rat i . Tu su, po nj i hovom mi l j enj u, bi l i pripadnici ni ih drut veni h
sl oj eva kao t o su cari ni ci koji su za potrebe Ri ma di rekt no pri kupl j al i poreze,
poreznici, prost i t ut ke i sl . Posebnu odboj nost , pa ak i mrnj u, fari sej i i
sadukej i su gaj i l i prema Jevrej i ma i z Gal i l eje i Samari j e smat raj ui i h
pot omci ma nekadanj i h deset severni h pl emena koj i su se t okom vekova t ol i ko
i zmeal i sa nej evrejski m st anovni t vom da su, na kraj u, post al i gori i od sami h
goyi m. Svest an ovoga Jeua nast oji da svoje sledbeni ke pri dobi j e upravo meu
j evrej ski m st anovni t vom ovi h oblast i koj i su se i zvesno oseali kao pri padni ci
odabranog naroda. Za nji h, od fari sej ske i sadukej ske rel i gi ozne el i t e odbaene
l j ude, Isusovo pouavanj e i okupl j anj e j e odi st a bi l a dobra vest . Zbog svega
t oga fariseji su njegove sl edbenike smat rali nepi smenim i j udej ske vere
72

nedost oj nim uz najei komentar: Ova gomi l a ne poznaj e Zakon Moj si j ev i
prokl et a j e od Boga!
Ni ko od sadukej a i fari sej a ni j e mogao da mu ospori pravo da se zal ae za
ono t o j e ot voreno propovedao. Toru j e naui o napamet j o sa nepuni h deset
godi na, al i j u j e, za razl i ku od fari sej a, aut ent ino t umai o. Nij e pri znavao
fari sej sku Knj i gu Zakona kao normu ponaanj a, ni t i j e pri hvat ao kao osnovu
Pi sma. Demonst rati vno j e i st upao proti v propi sa o pot ovanj u subot e, razni h
post ova, ri t ual nog i enj a i sl . , odnosno neki h od fundament al ni h vi dova
j evrej ske prakse zasnovani h j o od vremena Jezdre i Nemi j e. Odl uno je
osui vao sve vrst e verskog formal i zma, crkvenog i nst i t uci onal i zma i sveti nj e
Jerusal i mskog hrama. Zapravo, di rekt no i ot voreno se suprot st avl j ao
sadukej i ma i fari sej i ma i nj i hovom rel i gi oznom t eroru. Svoj i m sl edbeni ci ma
j e, govorei o fari sej i ma, vol eo da kae: Na Moj si j ev prest o sedoe
knj i evni ci i fari sej i . Sve, dakl e, t o vam kau da drit e, dri t e i t vori t e; al i po
del i ma nj i hovi m ne post upaj t e, j er govore a ne t vore. (Mat ej 23:2-3).
Fari sej sku versku i skl j ui vost koja se ogledala i u t ome t o su ubi j al i sve koj i
bi ul i u Hram a da ni su bi l i j udej ske vere j e upui vao ot vorene i direkt ne
kri t i ke i t o t ako da su svi mogl i da i h uje: Teko vama knji evnici i fariseji ,
l i cemeri , t o zat varat e Carst vo nebesko pred l j udi ma; j er vi ne ul azi t e ni t i
put at e da uu oni koj i bi ht el i . (Mat ej 23:13). Teko vama knj i evni ci i
fari sej i , l i cemeri , t o st e kao okreeni grobovi , koj i spol j a i zgl edaju l epi , a
unut ra su puni kostiju mrtvaki h i svake neistote. (Matej 23: 27).
Jeua j e pre svoj i h propovedi okupl j enom narodu ukazi vao da nj egova mi si j a
ni j e da Moj si j evi m Zakoni ma neto doda ili oduzme, ve da ih narodu prenese
onakvi m kakvi j esu. Obraaj ui se okupl j eni ma redovno j e govori o da ono t o
oveka odi st a i ni nei st i m j esu pohl epa, obmana, nedol i nost , zavi st ,
kl evet a, gordost i bezumlj e. Nagl aavao je da ni t a t o u oveka ulazi spol j a
ne moe da ga uprlj a. . . j er prl j a ono t o t o i zl azi i z oveka, i znut ra, i z
l j udskog srca dol aze zl e namere koj e nagone l j ude na i nj enj e nemoral ni h
st vari , na krau, na ubi st vo, prel j ubu, gramzi vost . . . . Svoje propovedi j e
nazi vao Radosnom veu ponavljajui da one ni su ni t a novo ve puko
vraanj e Moj si j evi m Zakoni ma, vraanj e na Deset zapovest i Si naj a.
Kao i Moj si j e Isus j e potovao i sledi o egi pat ski kal endar po kome j e godi na
i mal a dvanaest meseci , a svaki mesec po t ri deset dana. Ist i na. Egi pani su
i mali preci zne proraune koj i su nedvosmi sl eno ukazivali da godi na ima 365
dana, odnosno da je Zeml j i pot rebno 365, 2563 dana da obi e Sunce. Razli ku
od 5, 25 dana Egi pani su reeval i t ako t o su svakoj godi ni dodavali pet dana,
a svake et vrt e godine godi ni su dodavali j o jedan poseban - specijal an dan.
Isus je znao da su ove dane Egi pani svesno i zuzi mal i i z redovne kal endarske
godi ne i onda i h kao posebne prazni ke posveene Ozi ri su, Horusu, Set u,
Nefti su i Izi di vraal i pri padaj uoj godi ni. Takoe, Egi pani su svaki h 157
godi na kal endaru dodaval i j o j edan svet i dan t ako da j e t i me preci znost
73

nj i hovog kal endara bi l a apsol ut na. No, pri menj uj ui dosl edno pri nci pe Mt -a
Isus j e godi nu podel i o na t ri naest meseci od koj i h j e svaki i mao dvadeset osam
dana, odnosno et iri nedel je. Tako j e godi na i mal a 364 dana, a 365-t i dan j e
bi o poseban, speci j al an s obzi rom da j e spaj ao st aru sa novom godi nomn i kao
t akav j e bi o pri kl j uen posl ednj oj nedel ji koja je tako post al a osmodnevna
nedel j a. Ova Isusova i nt ervenci j a i mal a j e posebno znaenje s obzirom na
uvoenje trinaest og nebeskog znaka koji j e sve do nj ega bi o posebna t aj na
egi patski h sveteni ka i nji hovih jevrejskih ueni ka.
Isusovu i spravku ve 48. g. n. e. pri krio j e Julij e Cezar kada j e angaovao
uvenog egi pat skog ast rol oga Sosi gena da mu i zradi Jul i j anski kal endar koji
e opet godi nu podel i t i na dvanaest meseci i t ako zauvek sakriti trinaesti
nebeski znak. Reformu Julijanskog kalendara obavi e ri mokat ol i ka crkva 24.
februara 1582. godi ne kada j e papa Grgur XIII i zdao bul u Int er gravissi mas
koj om j e doveka i veka st avl j ena t aka na trinaesti nebeski znak. Isus j e
t ri naest i m znakom el eo da prenese poruku l j udi ma al i e ona ostati do danas
t aj na. Ist i na, j edi ni koj i su na pravi nai n kori st i l i Isusov t ri naest i znak bi l i su
francuski apotekar Mi el de Not r Dam (Mi chel de Nostredame, poznat iji kao
Nost radamus) i mat ematiar i fi ziar Bl eze Paskal (Bl ai se Pascal ). Paskal j e
ak objavi o nauno delo Penses u kome j e nast oj ao da skrene panj u na
i nj eni cu da j e cel okupna Tora samo j edno ogromno i frovano del o u kome su
sakri vene mnoge t aj ne l j udske i st ori j e i budunosti .
Za razl i ku od mnogi h Judej a, Jeua j e dobro znao da sva znanj a j evrej skog
mi st i ci zma ugraena u Toru pot iu zapravo i z Sumera i Egi pt a, ali da su t ako
formul i sana da i h samo poznavaoci st ari h kodova-i fri mogu val j ano
prot umaiti . Sveta j evrej ska znanj a koja su se vekovi ma usmeno prenosi l a u
uem krugu prosveeni h kasni j e e, j edni m del om, post at i poznat a kao
kabal i st ika uenj a. Na jevrejskom kabala znai predanj e, odnosno t radi ci j a
ali ni ona, na al ost , bez kodova ne moe post at i za neupuene svet l ost i
mudrost . Uenj a j evrej ski h mudraca i mi st i ka kabal i st a, koj a e se u
pi smenom obl i ku poj avi t i t ek u XIII veku, su tada, a i danas predmet
i nt eresovanj a mnogi h. Samo deo, mal i i doziran, ovog mi st onog uenj a u
formi pi sanog t ekst a rabi na imon ben Johaj a (Shi mon bar Yochai ) svet u e
prezent i rat i Moe de Leon (Moses de Len, meu Jevrej i ma poznat i j i kao
Moshe ben Shem-Tov). Mi sl i i opaanj a koj e j e i mon ben Johaj zapi sao
postae osnov vel i kog broj a ozbil j ni h t aj ni h drut ava. No, u vreme Jeue ben
Josi fa naj vei poznavaoci kabal i st ikih mi sli ni su bil i pripadnici fari sejske
brat i j e ve ugl avnom pri padnici Kumranske zaj edni ce. Oni su, dobar deo svoga
znanj a zapi sal i i bl agovremeno sklonili na sigurna mesta
Jeua ben Josi f j e vai o za vel i kog poznavaoca i st ori j e j evrej skog naroda i za
nekoga ko se ist inski bori proti v l judski h patnji i drut veni h nepravdi u
j evrej skoj zajednici. U svi m propovedi ma zalagao se za domi nacij u pravde i
pravednost i nad svi m drugi m drut veni m vrednost i ma. U skl adu s t i m, i zgradi o
74

j e vrednosni si st em u i j em cent ru j e bi l a ovekova l j ubav prema bl i nj em
svom, toleranci ja i razumevanj e za neprijat elj a svog, bezgranino pratanj e
uvreda i gl upost i i sl . Prost o reeno, vrl o odreeno i dosl edno se zal agao za
egi pat ski pri nci p Mt, mada ga ni kad ni j e t ako nazvao. Tako se di rekt no
suprotst avi o fari sej ski m uenj i ma koj a se ogl edaj u u teoriji osvet e, a zasni vaju
na pri nci pu oko za oko, zub za zub. Fariseji su pravi li vrl o otre st aleke
razl ike meu Jevreji ma, ali , s druge st rane, i otvoreno propovedal i o
j evrej skoj supremaci j i nad svi m goyi m. Nasuprot nj i ma i sadukej i ma, Jeua se
zal agao za t ol eranci j u, j ednakost i l j ubav meu svi m Jevrej i ma, a o goyi m je
i mao net o t ol erant ni j e mi l enj e od fari sej a. Ni j e i h smat rao st okom kao t o su
t o inili fariseji.
Od prvog dana svog mesi j anskog del ovanj a oseao se superi orno u odnosu na
profesi onal ne t umae Tore sadukej e i fari sej e. Ost ao j e upamen dogaaj
kada ga je otac sa dvanaest godi na doveo u Hram, a on t amo post avl j ao pi t anj a
svet eni ci ma na koj a ni j edan ni j e mogao da mu odgovori . Sopst veni aut ori t et ,
po mnogi m svet ovni m i duhovni m pi t anji ma, Jeua j e zasni vao na i nj eni ci da
j e di rekt ni pot omak cara Davi da i bat i ni k nj egovog prest ol a koj i mu j e
dodel i o l ino Jahve. Pored t oga, svi su uvaaval i i nj eni cu da ga j e u reci
Jordan krst i o prvosvet eni k Kumranske zaj edni ce i pri padni k l oze Aronove
Jovan Krst i t el j , a da mu j e ena - Mari j a od Magdal e i z pl emena
Veni j ami novog di rekt ni pot omak l oze Saul ove, prvog j evrej skog kral j a.
Duboko uveren u svoj u mesi j ansku ul ogu Jeua j e otvoreno propovedao i
zal agao se za uspost avl j anj e Carst va Boi j eg koje je nazi vao j o i Carst vom
Nebeski m. Ovo carst vo j e on smat rao svoj i m carst vom, a prenoenj e nj egovi h
zakona na zeml j u za nj ega j e bi o samo, na neki nai n, pozi v na rest auraci j u
ant ike t eokrat i j e u nj enom naj veem sj aj u sa njim u glavnoj ul ozi . U svoji m
propovedi ma Jeua se j evrej skom narodu, prvenst veno nj egovi m ni i m
sl oj evi ma, obraao veoma j ednost avni m rei ma kori stei razne parabol e kako
bi ga t o bol j e razumel i . Siromani i odbaeni pri padnici jevrej skog naroda i z
Gal i l ej e i Samari j e su ga rado sluali i uvaaval i . Jevrej i i z Gal i l ej e su u
odnosu na sunarodni ke i z Judej e i mal i sopst vene obiaj e i versku t radi ci j u, a
Jevrej i i z Samari j e su ak i mal i sopst veni Hram na gori Geri zi m i svoj u verzi j u
Svet og pi sma. Sve nj i h su Jevrej i i z Judeje smat rali nedost oj nim, got ovo
i noverni m kao t o su goyi m. Broj pri st al ica i narast aj ua popul arnost Isusa kao
ravi j a ui ni l i su da se sadukej i i farisej i i pak oset e ugroeni m pa odl uuj u da
se, nakon to su uklonili Jovana, obraunaj u i s nj i m.
36. g. n. e. , nedel j u dana pre vel i kog j evrej skog prazni ka Pashe (Jevrej ski
prazni k koj i j e, dok su Jevrej i bi l i nomadi , bi o posveen proslavi raanj a
novi h ivoti nja, a pot om, kad su Jevrej i osvoj i l i zeml ju Hanansku, prol enom
obnavl j anj u pri rode. Danas j e posveen seanj u odl aska i z Egi pt a), Jeua ben
Josi f j aui na magari ci sa ml adunet om ul azi u Jerusal i m praen svoji m
ueni ci ma. Na ovaj put poao je iz doma Mari j e Magdal ene u Bet ani j i (udal j en
3 km od Jerusal i ma), i z grada u kome j e i Jovan Krst i t el j ot poeo svoju slubu.
75

Propovedaj ui svoje uenj e nekol i ko dana pre Pashe (Pasha se uvek obel eava
14-og dana meseca ni sana, prema l unarnom j evrej skom kal endaru) Jeua pred
Hramom rui sve stol ove koj e su dral i menj ai novca, t rgovco i put a i z
kaveza sve gol ubove koj i su se prodaval i verni ci ma da i h pri nesu kao krvne
rt ve. Treba i st ai da su svi menj ai novca bi l i pod kont rol om Hrama koj i j e
funkci oni sao kao svoj evrsna cent ral na banka koj a j e sama i zdaval a svoj novac
i ut vri val a nj egovu vrednost u odnosu na razne druge val ut e koj e su u t o
vreme bi l e u opt i caj u i rom ri mskog carst va. S dananj e t ake gledi t a, Hram
j e zapravo bi o prva central na banka na svet u j er j e i zdavao sopst veni novac
koj i se mogao, pored zvaninog ri mskog novca, kori st i t i i rom Judej e, a na
t erit oriji Hrama bi o je j edi no pl at eno sredst vo.
Nakon t o j e sa svoj i m ueni ci ma u et vrt ak vee, prvi dan Pashe (Dan j e
kod Jevrej a poi nj ao po zal asku, a ne raanj u Sunca), u Gorni ci , odaj i na
sprat u kue Jovana Bogosl ova na brdu Si on, prosl avi o pashalni praznik, Isus
odl azi na Masl i nsku goru da se pomol i . No, t amo ga hapsi sanhedrinska
pol i ci j a koj a j e, pl aei se naoruanih Isusovih ueni ka, zatrail a asi st enci j u
ri mski h l egi onara. Strahu j evrej ski h pol i caj aca ni j e bil o mest a j er su se ueni ci
razbeal i , svi osi m Jovana, a sam Isus nit i j e beao ni t i pruao ot por.
Sproveden je u pri vatnu rezi dencij u prvosveteni ka Josi fa Kajafe ( ,
) gde su sa nj i m prvo razgovaral i Kaj afa i Ana, nekadanji
prvosveteni k. Nai me, Kajafa ni kada ni j e donosi o ni j ednu odl uku ni t i j e
preduzi mao bi l o kakve mere, a da se pre t oga ni j e konsul t ovao sa svoj i m
t ast om Anom koj i j e i mao i pet si nova; j edan od nj i h j e bi o prvosvet eni k u
peri odu i zmeu Anine i Kajafi ne sl ube, a druga et vorica su bil a pl anirana za
prvosvet eni ke nakon Kaj afe. Ovi h sedmoro l j udi su zapravo i ni l i svoj evrsnu
hunt u koj a j e kont rol i sal a Sanhedri n.
Kada ubei vanj e u Kaj afi noj rezidenciji ni su urodil a plodom Isus j e i zveden
pred Sanhedrin koj im j e predsedavao Kajafa. Odmah na poet ku suenj a Ana
j e Judi Iskari ot skom dao sto dvadeset drahmi t o j e ekvi val ent za t ri deset
si kal a (1 si kal = 4 drahme). Neki l anovi Sanhedrina su se zaudil i zbog
t ol i kog novca koj i se daj e Judi al i i m Ana poj asni : Ni j e mnogo, t o j e vrednost
koj a se pl aa za hananskog roba, ut vrena Zakonom; a ovaj nam prodaj e
sl obodnog Izrai l j ca. Sedni ca Sanhedri na na koj oj je Jeua osuen na smrt
kamenovanj em odrana j e u sanhedrinskoj veni ci Gazi t , koj a se nal azi l a
nedal eko od t reeg po redu Jerusal i mskog hrama. Na sedni cu, po zaht evu Ane,
ni su bi l i pozvani Josi f i z Ari mat ej e i Ni kodi m ben Guri on, dva bogat a i
uti caj na l ana Sanhedri na i bl i ski pri j at el j i Jeue ben Josi fa. Suenje bee
veoma krat ko, a presuda j e donet a odmah nakon t o j e Jeua na Kaj afi no
pi t anj e da l i j e on novi Mesi j a krat ko odgovori o Ja j esam i j a vam kaem da
et e od sada vi det i Si na ovei j eg gde sedi sa desne st rane sile na nebeski m
obl aci ma. . Meut i m, kako za vreme prazni ka sami ni su mogl i ni koka
pogubi t i , a i l egal nu smrt nu presudu je mogao izrei samo Ri m, l anovi
Sanhedri na odl uuj u da Jeuu predaj u Ponci ju Pi l at u, i zasl ani ku ri mskog
76

i mperat ora i prokurat oru Judej e, kako bi ga, kao navodnog pobunj eni ka prot i v
Ri ma, on osudio na smrt .
Pi l at , koj i j e ve deset godi na upravlj ao Judej om, j e znao za mrnju i bes
fari sej a i zavi st sadukej a prema Jeui . Bi o j e obavet en i o nj egovom hapenj u
u Get si manskom umarku (brdo masl i na - ) na periferij i Jerusali ma i o
i zreenoj mu smrt noj presudi kamenovanj em. Pi l at j e zapravo bi o det al j no
i nformi san o t ome da j e Isusov otac Josi f ( ) bi o nekrunisani j udejski kral j i
da se po nj egovoj smrt i brat mu i Isusov st ri c Fi l i p Vet i j an odrekao prest ol a.
Isus je, to se Poncija Pilata ticalo, bio jedi ni legiti mni nasl edni k Davi dove
l oze, a t o znai da se ni j e mogao l ano i zdavat i za j udej skog kral j a i pored
t oga t o t o j udej sko svet enst vo nij e pri znaval o.
Na Pi l at ovo pi t anj e da l i j e on car Isus odgovori : Jesam, al i moj e carst vo
nij e od ovoga sveta. S druge strane, ri mski prokurat or j e znao i da Jeua
nikada i nigde nije propovodeao prot i v Ri ma; ni kada ni j e bi o zagovorni k
revol uci onarni h metoda i bi l o j e opt e poznat o nj egovo promi l j anj e na ovu
t emu: Nakon svega, kakva j e kori st od sukoba i zmeu Ri ma i Izrailj a? U stara
vremena Izrai l j j e bi o poti nj en Egi pt u i Asi ri j i i Persi j i , i ak su i praoci t o
odobraval i , dok god zahvalnost koja se plaa st rani m carevi ma u zamenu za
nj i hovu voj nu zat i t u ni j e dol azi l a u sukob sa obavezama koj e duguj emo
Jahveu. el ei na svaki nai n da i zbegne uee u prl j avi m sanhedri nski m
i grama Pi l at Isusa al j e kod j udej skog cara Iroda da mu on sudi . No, i Irod II
Anti pa kad sasl ua Isusa odbi da mu sudi i vrat i ga Pilatu. Ne elei sukob s
lanovi ma Sanhedrina prokurator prihvati nj i hove l ane opt ube i osudi t i Isusa
na smrt raspeem. Tokom suenj a Pi l at se Jeui obraao s pot ovanj em
osl ovlj avaj ui ga t i t ul om kral j a j udej skog. Pri moran da ga kao pobunjenika
prot i v Rima osudi na smrt , Pi l at nareuj e da se na raspee (napravl jeno od
j ei nst venog komada drvet a koj e su zapravo t vori l a t ri deveta: imir, kedar i
ki pari s) na kome e Jeua biti razapet stavi nat pi s INRI - Iesvs Nazarenvs Rex
Ivdaeorvm (Isus Nazarej kral j Jevrej ski ), a da se krst post avi u Get si manskom
vrt u () koji je bi o pri vat ni posed okruen debel i m kameni m zi dom.
Zaht ev da se raspee obavi na Gol gotskoj steni , odmah pored Jerusal i ma, i spod
koj e se, prema predanj u, nal azi l a l obanj a Adamova - prvog greni ka, Pi l at j e
odbi o. Pored t oga, na opt e zaprepaenj e graana Jerusal i ma i svi h lanova
Sanhedri na, on odobrava Josifu i Ni kodi mu da Jeuu, nakon samo est sat i
(razapet je u devet uj ut ru), ski nu s raspea kao navodno mrt vog, pomau i
sahrane (u est popodne) u pri vatnoj grobni ci Josi fa iz Ari mat eje. Posebnost
ovog grobnog mest a bi l a j e u t ome t o se nal azi l o u samom Get si manskom
vrt u, na svega nekol i ko koraka od mest a raspea.
Da bi se shvatil a Pi l at ova i gra t reba znat i da su svi proti vni ci Ri ma koji su
bi l i osueni na smrt razapi nj anj em na t au-krst , odnosno drvenu konst rukci j u u
obl i ku sl ova T ost avl j ani da na nj emu umi ru dani ma, a nj i hov l e ni ko ni j e
smeo da ski da s krst a sve dok ga di vl j e i vot inj e i pt i ce l ei nari ne bi
77

razvukl i . Jeua j e bi o sahranj en ve nakon devet sat i i , t o j e najvanij e,
sahranj en j e u est popodne uoi zal aska sunca, a t o znai u vreme poetka
drugog dana Pashe, kada ni j edan Jevreji n ni j e smeo nogom da kroi na neko
grobno mest o. Ispre grobni ce postavl jena j e ri mska straa od tri voj ni ka koji
su smenj i val i na svaka t ri sat a i t ako sve do nedelj e kada j e Isus vaskrsao i , to
se Sanhedri na t i e, nestao.
U nedel j u, t ri dana nakon sahrane, nekol i ko ena j e el el o da vidi telo
mrt vog Jeue al i su ot kri l e da j e kamen na grobni ci pomeren, i da nj egovog
t ela nema. Na sumnje Sanhedri na da j e Jeua uopte razapet na propi sani nai n
i da j e odi st a premi nuo odgovori l a j e Mari j a Magdalena t vrdnj om da j e on
uskrsnuo. Opasku Josi fa Kaj afe da kod Jevreja nema uskrsnua Mari j a j e
opovrgl a pri medbom da se prorok i sudac i z Efrai movog roda Samuel poj avi o,
nakon t o j e umro, pred prvi m j evrej ski m kral j em i nj eni m pret kom Saul om.
Ti me j e, i ni se, pi t anj e Jeue ben Josi fa bi l o ski nut o sa dnevnog reda.
U presudi koj u j e pot pi sao proti v Isusa Pil at nedvosmi sl eno navodi da j e t ako
ui ni o j er su ga za razna del a opt ui l i neki ot meni i pri znat i l j udi . Presuda u
ori gi nal u gl asi :

PRESUDA
Koj u i zrie Poncij e Pi lat , namesnik donj e Galil ej e
OSUUJE
ISUSA NAZAREANINA
da mora umeret i na krst u

Presuda se i zri e u Svet om gradu Jerusal i mu 17. godi ne, vl adavi ne Ti beri j a,
dana 25. meseca mart a, kada su Ant oni j e i Kaj af a bi l i svet eni ci i
prvosvet enik Boij i.
Ponci j e Pil at , namesnik donj e Galil ej e, sedei na sudi j skoj st ol i ci osuuj e
Isusa Nazareani na da umre na krst u meu dvojicom razbojnika, jer se
i zmeu naroda nal o ot meni h i pri znatih ljudi koji su i zj avil i :
Da j e Isus zavodio narod;
Da j e Isus buni o narod;
Da Isus ni j e pot ovao zakone;
78

Da se Isus l ano i zdavao za Sina Boi j eg;
Da se Isus l ano nazi vao carem Izrai l j a;
Da j e Isus s pal movom granicom u ruci u prat nji si l nog svet a uao u Hram.
Ponci j e Pil at zapoveda kvi ri nal u Kornel i j u, prvom cent uri onu, da Isusa odvede
na gubi l i t e i da zabrani svima sirotima i bogatima spreavanj e da se Isus
pogubi.
Svedoci koji su potpisal i smrt nu presudu prot iv Isusa su:
Dani l o Robani , f ari sej
Jovan Zorovavel j
Raf ai l o Robani
Kaper, knj i evni k

Isusa e i z Jerusal i ma i zvest i kroz Severnu kapi j u.
Svakom pl emenu poslat i po j ednu ovakvu t abl u presude.

i nj eni ce govore da j e Jeua bi o osuen na razapi njanj e na krst kaznom
pri menj i vanom samo za zl oi nce koj i su buni l i narod protiv carstva. Poncije
Pi l at j e znao da Jeua ni j e govori o i i st upao prot i v Ri ma i da j e zaht ev za
nj egovo pogubl j enj e zapravo rezultat meuj evrej ski h sukoba. No, i pored
svega t oga, Pi l at j e morao da uvai odl une zaht eve Sanhedri na koj i j e i
pi smeno opt ui o Jeuu da se l ano i zdavao za kral j a Izrai l j skog: Quod se
regem Judaeorum f i nxi t esse. Pred pal at om ri mskog prokurat ora sadukej i i
fari sej i su organi zoval i okupl j anj e vel i kog broj a Jevrej a koj i su neprest ano
skandirali na lati nskom mort i s, mort i s smrt , smrt .
Pre razapinj anj a Jeua j e bi o bievan t o j e i nae bi l o uobi aj eno za sve one
koji j e trebal o razapeti na t av-krst . Bi evanj e j e t raj al o dugo, a sam Pi l at se
nadao da e masa, nakon j ezi vog pri zora raskrvavl j enog t el a Jeue ben Josi fa,
odustat i od zaht eva za njegovi m pogublj enj em. Prevari o se. Pre nego t o j e
razapet na krst Jeua j e, uz pomo grkog napi t ka (priprema se od raznog
mi risnog ulj a i tri vrste vi na), uspavan. Pri li kom razapi nj anja st opala i ruke su
mu pri vrene kai em koj i j e pot om zakaen za kl i nce pobodene u krst . Ovi m
mu j e bi o ol akan pri t i sak na grudne mi ie, a noge mu ni su bi l e pol oml j ene,
odnosno ni j e obavl j en coup de grce, t o j e i nae bil o uobi aj eno.
Razapi nj anje su obavi l i pri padni ci l ine garde Poncij a Pi l at a, a ceo i n
obezbeval a j e j edna kohort a (600 voj ni ka). i nu razapi njanj a Jeue na krst
prisustvovali su brojni graani Jerusalima, a meu nji ma, u prvom redu, su bili
prvosvet eni k Hrama Josi f Kajafa i voa fari seja Gamal il . Nekol i ko redova i za
nj i h nal azi l i su se Isusova maj ka Mari j a (pravo i me Mi rj am, , na
aramej skom i l i , na arapskom) i nj ena sestra Salomej a, Marij a Magdal ena
79

sa sest rom Mart om i brat om Lazarom. U posl ednj i m redovi ma se nal azi o Josi f
i z Ari mat ej e. Kad se svet i na razi l a gvozdena grada Jerusal ema bil a su
zakat anena. Jeua ben Josi f j e na t av-krst razapet u pet ak 14. ni sana 3789.
godi ne po j evrej skom kal endaru, prvog dana svet og j evrejskog praznika Pashe.
Ovde j e vano napomenuti i kako su Kaj afini uvari Hrama pristi gl i odmah
nakon razapi nj anj a Isusa i pripremali se da mu lino razbi j u gl avu. Za Anu i
Kaj afu ni t a ni j e bi l o dovol j no. Pi l at ov l ini izasl ani k, kapetan specij al ne
cent uri j e (manj a voj na formaci j a od oko st ot i nak voj ni ka u okvi ru l egi j e koj a
j e i mal a oko 4200-5200 voj ni ka), Gaj Kasi j e Longi n (Cai us Cassi us Longi nus)
j e posmat rao ove l ei nari ma nal i k uvare dok su razbi j al i gl ave Gest esu i
Di zmi koj i su se nal azi l i razapet i l evo i desno od Isusa. U t renut ku kad su
pol i ka Isusu Longi n i m j e svoj i m konj em preprei o put , uzeo koplj e Iroda
Anti pe i nji me zasekao Isusove grudi tano izmeu et vrt og i pet og rebra. Rez
ni j e bi o dubok al i j e bi o dovol j an da se na Isusuovm t el u poj avi krv t o j e za
sve prisutne bi o dokaz da e Jeuo i zvesno umi rat i u st ot i nu muka. To j e kopl j e
kasni j e, zaj edno sa Svet i m krst om i ost al i m rel i kvi j ama pronal a cari ca Jel ena
t okom svog put ovanj a kroz Svet u zeml j u. est vekova kasni j e Longi novo
kopl j e j e dospel o do kral j a Henri ka I (Hei nri ch der Finkl er) i od t ada ono
pri pada nemakom krunskom bl agu i predst avl j a znak vl ast i i carsku rel i kvi j u
i mpl ement i ranu u l egendu i duhovno-mi st ini svet srednjega veka.
Pri l i kom hapenj a Jeue j edanaestorica njegovih ueni ka i l i posl ani ka kako
i h je on nazi vao (apost ol a na grkom) su se razbeali . Zapravo, j edini koji su
ost al i behu Jovan i Juda Iskari ot ski ( ) koj i ga j e i odao
sanhedri nskoj pol i ci j i . Nekol i ko dana nakon nj egovog razapi nj anj a poverl j i vi
l j udi Ponci j a Pi l at a hvat aj u Pet ra i Jovana i kanj avaj u i h sa 39 udaraca biem.
Juda bi va obeen na drvetu koje i ma speci fi an dugul j ast i pl od, j arko crvene
boj e sa t ano 33 semenki u nj emu!
O Pi l at ovoj ul ozi u spasavanj u Jeue ben Josi fa od ost raenog j evrejskog
svet enst va moda naj bolj e govori i nj eni ca da ga j e Et i opska pravosl avna
crkva (Yit yop' ya ort odoks twahedo bt krest yan, na ahmarskom j ezi ku) u VI
veku progl asi l a za sveca! Et iopska pravosl avna crkva j e i nae sve do 1959.
godi ne bi l a deo Kopt ske pravosl avne crkve. Pored t oga, spi s pod nazi vom Act a
Pilati ( ), o i j em aut orst vu i st oriari ni danas ne mogu da se
dogovore, vrlo podrobno govori o deavanj i ma vezani m za suenj e, osudu i
vaskrs Jeue ben Josi fa. U ovom grkom spi su s poet ka I v. n. e. (naj st ari j i
dokument o ovom dogaaj u) se za st radanj a Jeue ben Josi fa osuuje jevrejsko
svet enst vo, a ri mskom prokurat oru se pri pi suju dobre namere i dela vezana za
nj egovo vaskrsenj e.
Kuda j e vaskrsl i Jeua oti ao? Prema neki m i ndi j ski m l egendama, umro j e u
Kami ru u dubokoj st arost i . U Kur' anu pi e da j e Jeua, nakon put ovanj a po
Indi j i , doi veo duboku st arost (125 godi na) i premi nuo negde u Pal est i ni .
80

Pouke koj e je, po arapskom verovanj u, zadnji Boiji posl ani k Muhamed
govori o o naj razl ii t i j i m aspekt i ma l j udskog i vot a sakupl j ene su i t ampane u
knjizi Hadis ( ). Na mnogi m st rani cama Hadi s-a se nedvosmi sl eno govori
da je Jeua ben Josif i z Judeje preao u Indi j u, a pot om u ni z drugi h zemal j a
propovedaj ui svoj a verovanj a. O Jeui ben Josi fu i okol nost i ma koj e su ga
okrui val e u Hadi s-u se govori na hadi s-i muhkem nai nu t o znai da
pri poveda smat ra da i m ni j e pot reban t evi l (objanjenj e). Po svemu sudei,
Jeua j e nakon svog "vaskrsnua", pot uj ui dogovor i zmeu Pi l at a i Josi fa,
ot put ovao odmah u Indi j u, a pot om u Al eksandri j u. Nj egova ena Mari j a
Magdal ena, sa sest rom Mart om i brat om Lazarom, odl azi prvo u Ri m gde caru
Ti beri j u uruuje crveno jaje uz koment ar Risurrezi one di Ges (Hri st os
Vaskrsnu), a odat l e, uz garanci j e ri mskog cara, u Marsej , Francuska. S nji ma
na ovaj put pol azi i Josi f i z Ari mat ej e koj i j e, i nae, organi zovao i fi nansi rao
ceo poduhvat . Logi st i ku i si gurnost put ni ci ma obezbedi o j e l ino prokurat or
Ponci j e Pil at .
Al eksandri j a j e nast al a 331. g. p. n. e. po naredbi Al eksandra Vel i kog koj i j e t e
godi ne osvoj i o Egi pat . Arhi t ekt e koj e su proj ekt oval e Al eksandri j u su, u ast
Al eksandru, gradu dal e obl i k hl amide (purpurni ogrta koj i j e nosi o
Al eksandar Vel i ki t okom svi h svoj i h osvaj anj a) odnosno proj ekt oval i su ga
kao savreni pravougaoni k i spresecan saobraani cama pod pravi m ugl om. Bi o
j e t o grad proj ekt ovan po svi m zakonima svet e geomet ri j e. Nal azi o se na
grani ci i zmeu Evrope i Afri ke, i zmeu Grke i Egi pt a. Imao j e dve l uke:
j ednu okrenut u i st oku i drugu okrenut u zapadu. Osam godi na posl e osni vanj a
Al eksandri j e Al eksandar Vel iki j e ubi j en. Imao j e t ano 33 godi ne. Sahranj en
j e u svom gradu Aleksandri j i .
Nakon ubi st a Al eksandra nj egovo carst vo meu sobom del e nj egovi general i .
Egi pat , a t i me i Al eksandri j a pri padaj u Pt ol omej u Prvom. U znak pot ovanj a
prema svom nekadanj em voi kralj Pt ol omej Prvi odl uuj e da nast avi sa
i zgradnj om i unapreenj em Al eksandri j e. Prvog meseca svog vladanj a doneo j e
odl uku o zi danj u muzej a i bibl i ot eke u Al eksandri j i i t i m povodom razai l j e
pozi v svi m vl adari ma svet a da u Al eksandrij u ot preme del a svoj ih pesni ka i
prozai st a, ret ora i sofist a, l ekara i vraeva, i st ori ara i fil osofa. Pored t oga,
Pt ol omej , na sve et i ri st rane svet a, al j e svoj e agent e sa zadat kom da nabave i
u Al eksandri j u donesu naj ree i najznaaj ni j e knj i ge za koj e se t ada, po prvi
put u istoriji, sai nj ava bi bl iografija koja j e danas poznat a kao Kalamahove
Pi nakl es (Tabl i ce). Pored bi bl i ot eke se nal azi o i uni verzi t et sa vie hi l j ada
studenata koj i su bi l i bespl at no poduavani . Ogromno dvori t e j e danj u
sl ui l o kao neka vrst a foruma, a po noi su u nj emu mogli da spavaj u svi
st udent i koj i ma j e dom bi o dal eko.
Naredni h sedam vekova Al eksandri j a e, pod pax romana, bit i i ntelekt ualna
prest oni ca svet a. Iz t e i t akve Al eksandri j e pot ie i prva ena naunik
(mat emat iar i fil osof) Hi pat i j a ( ). Al eksandrij ski muzej i bi bli ot eka
81

(sedam st ot i na hil j ada nasl ova) e bit i nadal eko uveni , a za nj i hovo
funkcionisanje bi e i zdvaj ana gotovo neograniena sredstva. Prvi bi bli ot ekar
Zenodotus () ui e u i st ori j u po t ome t o j e uspeo sa ost rva Kos u
Al eksandrij u da dopremi sedamdeset ak medi ci nski h spi sa danas poznat i h kao
Corpus Hippocrat i cum. Nakon si stemat ske obrade ovi h spi sa i j i su aut ori , po
svemu sudei , bili Hi pokrat ovi ueni ci Zenodot us j e svet u podari o
Hi pokrat ovu zakl et vu ( ) koj a e ubrzo post at i najvaniji
et iki pri nci p pri l i kom uvoenj a l ekara u posao. Aleksandrij ski sedamdeset
met ara vi soki svet i oni k ( ) post ae j edno od sedam
svet ski h uda.
U t u i t akvu Al eksandri j u i z Indi j e st ie Jeua ben Josi f. Iako su Jevreji u
t adanj oj Al eksandri j i predst avl jal i got ovo t rei nu st anovni ka Jeua i m ni j e
bi o poznat . Vei na Al eksandrij ski h Jevrej a j e govori l a samo grki , nij e bila
verski ost raena i ugl avnom se bavi l a t rgovi nom i dobro pl aeni m zanat i ma.
U t ako relaksiranoj i prosveenoj sredini Jeua se povezuj e sa dobro poznat i m
i uvaavani m egi pat ski m mudracem i svet eni kom Ormusom i nj egovi h est
ueni ka (Ormusovo drut vo) sa koj i ma obnavlj a rad jednog st arog udruenja
Rui n krst - organi zacij e i j e uenje se zasnivalo prevashodno na
st aroegi pat ski m mi st eri j ama. Sve svoj e vreme u Al eksandri j i Isus e posvet i t i
i zuavanju spisa egi pat skog boga Tot a, odnosno Hermesa kako su ga Grci
nazi val i . Svoj novi dom u Al eksandriji napust i o j e samo eti ri i l i pet put a i
uvek radi odl aska u Masal i j u, odnosno francusku pokraj i nu Langedok gde j e
ivela Mari ja Magdalena i gde su ga ne retko smatrali l anom drut va Frres
de l a Rose Croi x d' Or.
Interesantno je napomenuti da je Poncije Pilat, nakon to je de facto
oslobodio Jeuu bio izloen neuobiajeno otrim napadima lanova
Sanhedrina. Povod je naravno bio Jeua ben Josif i sve to se deevalo sa i
oko njega ali je de iure jevrejske rabine revoltiralo to to je Pilat sagradio
39km dugi akvadukt od sela Al-Khadera u blizini Vitlejema do Jerusalima
koristei novac Hrama. Odluni da se obraunaju sa Pilatom oni upuuju
zahtev, i dosta zlata, rimskom guverneru Sirije Viteliusu (Luci us Vi t el l i us
Vet eri s) da smeni Pilata s obzirom da mu je on bio podreen. Prihvatajui
zlato, Vitelius pie sve najgore o Pilatu caru Tiberiju (Ti beri us Caesar
August us), zhtevajui njegov promptni opoziv i osudu. Tiberije pozitivno
odgovara na zahtev Viteliusa i poziva Pilata u Rim. Znajui ta povratak u
Rim moe da znai Pilat odmah odailje u prestoni grad specijalno pismo
De i ndubit at a Jesus resurrecti one kojim nastoji da imperatoru i Senatu
objasni sve okolnosti Isusovog raspea i vaskrsa. Iako je Rim imao
razumevanja za Pilata carska se re nije mogla povui pa se prokurator
spremio za povratak.
Nekoliko dana pre nego to je Pilat stigao u Rim imperator Tiberije umire,
a njegovo mesto zauzima Gaj Kaligula (Gai us Jul i us Caesar August us
82

Germani cus). Novi rimski car rairenih ruku doekuje Pilata, dodeljuje mu
mnoge poasti i imanja i, naravno, oslobaa ga svih jevrejskih optubi. ta
vie, Kaligula koji je prezirao Jevreje nareuje da se u centar
Jerusalimskog drugog hrama postavi njegova statua kako bi Jevreji
konano shvatili ko ima vrhovnu vlast. Svog jevrejskog roba po imenu
Elizar Kaligula lino ubija, a potom nareuje da se njegovo telo ispuni
slamom, stavi u oklop i ostavi pred vrata njegove spavae sobe kako bi on
mogao mirno da spava. Koliko je Kaligula malo drao do Jevreja govori i
njegovo kazivanje da e pre njegov omiljeni konj Incitat postati konzul
nego to e to uspeti ma koji Jevrejin. Kaligula je konja prvo proizveo u
graanina, zatim u senatora da bi ga na kraju predloio za konzula. Ni
jedan Jevrejin, za njegovog ivota, nije doiveo poasti koje su pruene
Incitatu.
Uvaen, bogat i u Rimu svugde dobro primljen Poncije Pilat ipak odluuje
da ostatak ivota provede u Francuskoj sa svojom vernom suprugom
Klaudijom Prakulom koja je, inae, bila upoznata sa uenjem Jeue ben
Josifa. Klaudija se svojevremeno, preko Josifa iz Arimateje, upoznala i sa
Marijom Magdalenom, a veruje se da je upravo Klaudija presudno uticala
na svog supruga Poncija Pilata da spase Jeuu. O tome gde je i kako je Pilat
iveo u Francuskoj ne postoje nikakvi verodostojni podaci, ali nije teko
pretpostaviti da se tamo sastao s Marijom i njenom decom. Bio je to,
zapravo, poetak saradnje na uspostavljanju Davidove loze na tlu Evrope.
Opt ej evrejski ustanak protiv Ri ml j ana poeo j e 66. g. n. e. i t raj ao j e pune
eti ri godi ne, mada j e zvanino zavren t ek 74. g. n. e. , padom poznat e t vrave
Masade. Za gl avnokomanduj ueg odbrane Sanhedri n postavlj a Josi fa ben
Mat atj u, koji e se kasni j e, pod i menom Josi f Flavi je, proslavit i kao jedan od
naj vei h pi saca j evrej ske i st ori j e. Mat at j a j e bi o zaroblj en ali ga j e Ti t
osl obodi o i dozvoli o mu da i z Jerusal i ma i znese svet e j evrejske knj i ge. Ti t j e,
dok su j o t raj al e borbe, dozvol i o i l anu Sanhedri na Johanan ben Zakaj u i
svi m nj egovi m sledbeni ci ma iz grupe Bet-Hil el da napust e Jerusali m i
nesmet ano se nast ane u Javneu. Riml j ani su, vodei rauna o j evej ski m
prvaci ma, na kraj u uguili ovu pobunu, i u naredni h nekoliko godi na oistili
Jerusali m od Jevrej a. Posl ednj i bast i on borbe proti v Ri mski h legija bil a j e
t vrdj ava Masada i j om odbranom j e rukovodi o Lazar, roeni brat Marij e
Magdalene i naj st arij i l an pl emena Veni j ami nova, koj i j e t u i pogi nuo. Pad
Masade ne oznaava samo konaan sl om j evrej skog ot pora Ri mu ve i poetak
organi zovanog i st rogo kontrol i sanog i renj a j udeo hri anst va meu
i noverni ma, odnosno nej evreji ma. Pokret aka snaga ovog grandi oznog proj ekt a
bie grupa rabi na, a nj egovi prvi , i ni ci j al ni egzekut ori apostol Petar i rabin
Pavl e. Tako e j edno i st o j evrej sko t eol oko uenj e poeti da se i ri svet om.
Sa apost ol om Pet rom i rabinom Pavl om Isusova poruka j e poel a da
popri ma j asan i konaan oblik na osnovu koj eg j e podi gnut o itavo teol oko
83

zdanj e hri anst va. Isusovo uenje u sebi nij e sadraval o el ement e gnost i ci zma
sve dok i h rabi n Pavl e i z Tarsa ni j e uveo kao osnov za i renj e hri anske vere.
Ovde j e vano ponovi t i da se hri anst vo, rel i gi j a zasnovana na uenj u
Jevrej i na Jeua ben Josi fa, ne i ri meu Jevrej i ma ve i skl j ui vo meu goyi m.
Ovakvom i renj u j udeohrianst va presudno su doprineli fari sej i, koji su
podraval i Pavla i Pet ra smat raj ui da j e t o naj bol j i nai n da se, po nj i ma,
defet i st i ko uenj e Jeue ben Josi fa otkl oni od j evrej skog naroda, a goyi m
poti ne j udej skoj volj i .


Poglavlje esto
HRIANSTVO


Sam Jeua ben Josif, poboni Jevrejin, nije tvorac hrianstva koje su,
koristei njegovo uenje i ime, stvorili neki drugi ljudi, s vrlo odreenim
ciljem.
Nakon Jeuinog raspea Jakov preuzima njegovo mesto i tako postaje prvi
biskup Jerusalimske crkve. Jakov kao predvodnik onoga to e kasnije
postati poznato kao hrianstvo poinje da nosi mitru kao znak svog
poloaja. Svi dananji biskupi nose istu mitru, a ova vodi poreklo iz Egipta.
Mitra s razdvojenim prednjim od zadnjeg dela i njen karakteristian rep je,
ustvari, hijeroglif koji oznaava Amona, boga tvorca Tebe. Kako je Teba
grad u kome je ubijen Sekenere Tao, poslednji egipatski kralj koji je znao
sve tajne i misterije vaskrsnua, oigledno je da se mitrom elela jasno
uspostaviti veza s tim periodom i izgubljenim, i ponovo naenim, tajnama.
Ime egipatskog boga Amona Kumranci su izgovarali amin i pozivanjem
njegovog imena se zavravala svaka molitva unutar Jerusalimske crkve.
Istina, re amin je prvi poeo da koristi Isus Hrist ali ne na kraju ve na
poetku nekih svojih vanih obraanja narodu. Kasnije se izrazu amin, u
sklopu hrianskog uenja, daje znaenje neka tako bude, dok mu je u
prevodima Novog zaveta na srpski dato znaenje zaista.
Poto je Jeua bio primoran da, nakon raspea i uskrsnua, napusti
Jerusalim, njegov brat Jakov okuplja potovaoce njegove misli i uenja i
zajedno sa ostalim Kumrancima nastavlja da se suprotstavlja sadukejima i
farisejima. Kao poglavar Jerusalimske crkve smatrao je da ima apsolutno
84

pravo da ue u Hram, svetinju nad svetinjama, to je i uinio. Isti oni koji
su organizovali ubistvo Jovana Krstitelja i raspee Jeue organizovali su
62. g. n. e. i kamenovanje Jakova. Po izlasku iz Hrama, a neposredno pre
nego to je izdahnuo Jakov je rekao: O Gospode, Oe moj, preklinjem te
da im oprosti, jer ne znaju ta ine. Ove rei danas mnogi pripisuju Isusu
Hristu.
Smrtonosni udarac Jakov je primio u glavu, i to dok se nalazio na vratima
Hrama. Ubijen je, ne sluajno, gotovo na isti nain kao Sekenere Tao.
Sahranjen je u dolini Kedron koja se nalazi tano ispod istone kapije
Hrama. Njegovo ubistvo Cionski mudraci predstavili su kao delo rimskih
plaenika to je ozbiljno razljutilo sve stanovnike Jerusalima. Danas se
gotovo svi slau da je ova prevara vezana za ubistvo Jakova delovala
ujedinjujue na Jevreje i pozitivno na njihovu odluku za podizanjem bune
protiv Rimljana.
Krajnji ishod etvorogodinjeg sukoba Jevreja sa rimskim legijima je za
Kumrance bio unapred poznat s obzirom da su ga predvodili verski
ostraeni ljudi, a ne vojno talentovani i spremni pojedinci. Zato su 68.
g. n. e. pripadnici Kumranske zajednice odluili da sakriju sve svete spise i
relikvije kako ih se nebi dokopali Rimljani. Trinaestorica najviih
svetenika Zajednice odneli su i sakrili sve spise na trinaest razliitih
mesta. Dve godine kasnije Rimljani su zaveli red u Jerusalimu i unitili
Kumran.
injenica da su Hristovo uenje i propovedi prihvatili mnogi siromani i
od jevrejske verske elite odbaeni Jevreji nije izmakla panji fariseja. Oni
stoga odluuju da se, nakon njegovog razapinjanja na krst i nestanka sa
judejske verske i politike scene, i ubistva Jakova kao njegovog naslednika
nastavi rad na uobliavanju njegovog uenja kako bi se stvorile osnove
jedne nove teoloke misli. Osnovna ideja im je bila da se kroz ovu religiju
pridobiju iroke jevrejske inoverne i nejevrejske mase koje do tada nisu
bile pod njihovim verskim autoritetom. Konana svrha svega ovoga bila je
da se putem kontrole vrhovnih propovednika nove judeo hrianske religije
ostvari kontrola nad duama novih vernika.
Realizacija plana poela je odabirom apostola, odnosno prvih
propovednika nove veroispovesti. Isusovi apostoli su, svi osim jednog, bili
mladi, nedovoljno iskustveni i neodluni da bi im zadatak irenja vere bio
poveren. Petar (Shimon ben Jonah odnosno ) nepismeni ribar, bio je
jedini od Hristovih apostola koji je odgovarao i to prvenstveno iz razloga
njegove bezgranine vere u Jahvea i dobrog poznavanja Hristovog
pouavanja. Njemu je Isus poverio neka od svojih uenja od kojih su
najvanija ona vezana za Preobraenje, Vaskrsenje i Svoju molitvu iz
Getsimanskog vrta. Kao drugi stub nove religije, Crkve Hristove, odabran
85

je Savle ( ), rabin, lan Sanhedrina i najtalentovaniji uenik
rabina Gamalila. ta vie, mnogi su Savla smatrali najinteligentnijim i
najobrazovanijim ovekom svog vremena. Bio je poznat i kao osniva sekte
paulinstva na ijem elu je prikazao rasko svoje retorike, organizacioni
smisao, duboko poznavanje Mojsijevih zakona i iroko obrazovanje
zasnovano na grkoj filosofiji. Njega u Jerusalimu sa Hristovim
poslanikom, apostolom Petrom, upoznaje Josif Varnava, staratelj Hrama.
Nakon to su se upoznali, siromani ribar Petar i ueni rabin Savle
(kasnije poznat po hristijanizovanom imenu Pavle - ), provode
etrdeset dana u kui Marije, majke Jeue ben Josifa. Nakon dugih
razgovora - t t e t t e, ova dva oveka kreu u svet i poinju da
propovedaju Jevanelje meu goyim. Obojica e u istoriju hrianstva ui
kao sveti apostoli. injenica da su obijica bili obrezani, osmog dana po
roenju, nikome nikada nee zasmetati.
Glavnu i najopseniju potragu za kumranskim dokumentima organizovali
su upravo Petar i Savle. Nakon Isusovog raspea Petar je pokuao, na razne
naine, da postane lan Kumranske zajednice. eleo je da sazna njihova
tajna znanja i mistina uenja. No, Kumranci su ga odmah prozreli i
prozvali ovek lai i nikad mu nisu otvorili svoja vrata. Moda je
upravo zbog toga Petar i bio jedan od revnosnih progonitelja Kumranaca i
svih sledbenika njihove Jerusalimske crkve tokom jevrejske pobune protiv
Rima 66. -70. g. n. e. Nakon to je Jakov ubijen Petar sa posebnim
zadovoljstvom prihvata ponudu rabina Savla da zajedno nastave da ire
pouavanja i poruke Jeue ben Josifa. Istina, ime Jeua ben Josif nikada
vie nee biti izgovoreno jer e biti zamenjeno njegovim helenizovanim
nazivom Isus Hristos. Promena imen bila je potrebna da bi se prikrilo
jevrejsko poreklo osnivaa nove religije koja je vrlo brzo pustila korenje
meu inovernim Jevrejima i mnogobrojnim nejevrejskim stanovnitvom
irom rimskih kolonija.
U irenju hrianstva osim Petra nije uestvovao ni jedan drugi Isusov
uenik: Juda i Jakov su ubijeni u Jerusalimu; Toma je poao za Isusom u
Indiju gde i umire; Andrej je ubijen u grkom gradu Patre; Tadej je otiao u
Afriku gde mu se ubrzo izgubio svaki trag; Filip se nastanjuje u Hijerapolju
sa kerkama da bi ubrzo po dolasku preminuo; Vartolomej je ubijen u
Jermeniji; Mateju se u Arabiji gubi svaki trag; Simon Zilot je prvo otiao u
Masaliju, a potom u Englesku kod Josifa iz Arimateje; Jovan, Hristov
najomiljeniji uenik, se povukao u Efes gde je doiveo duboku starost. Svi
ovi Hristovi uenici e biti potovani kao prvi apostoli Hrianske crkve ali
je istina da su njene temelje postavili Pavle i Petar sa ljudima koje su sami
odabrali i koji su svi bili, pre i iznad svega, odani Jahveu. Oni e, na
najbolji mogui nain, stvoriti Crkvu Hrista kojoj ni vrata pakla nee
odoleti.
86

Ovde je vano napomenuti da j e u okvi ri ma rane crkve odmah dol o do
podel e na pri st al i ce Mari j e od Magdale koja j e fi gurirala kao j edi ni pravi
apost ol orum-apost ol a i sl edbeni ke Petra i Pavla. Sutina njihovog sporenja
ni j e bi l a bezazl ena j er se odnosil a na pit anj a kao to su znaenj e Hri st ovog
uenj a, verodost oj nost prorokovanj a, pri roda spasenj a, ul oga ene u okvi ru
zaj edni ce i t d. Sledbeni ci Mari j e Magdal ene posebno su i st i cal i vrednost i
Isusovog uenj a kao put a ka unut ranj oj duhovnoj spoznaj i , a ne kao
apokal i pt inog ot krovenja; oni pri hvataju Isusovu smrt i vaskrsnue, al i opo-
vrgavaj u st av da su pat nj a i smrt put ka venom i vot u; oni t akoe odbacuj u
besmrt nost fi zi og t el a, t vrdei da e samo dua bi t i spasena; oni govore u
pri l og pri znavanj a ena kao voa pozi vaj ui se na samog Isusa koj i j e Mari j i i
ni kome drugome ot kri o naj vee t aj ne i odredi o j e za svog prvog i naj vani j eg
apost ol a al i ukazuj u i na injenicu da su imune ene bi l e t e koj e su
fi nansi j ski pot mogal a Isusa, ost al e mu verne do kraj a, st oj ei u podnoj u krst a,
dok su se muki apost ol i kukaviki razbeal i . U ranoj Crkvi Mari j i Magdal ene
ene su slui l e kao akoni ce pa i svet eni ce.
Kako se prvobi t no hri anst vo poi nj al o i ri t i na t erit ori j ama pod kont rol om
Ri ma sl edbenici Mari j e Magdal ene su upui vali i na det al j vezan za drevni
obredni ri t ual hi eros gamos u kome nevest a kral j i ca, pomazuj ui svog
ml adoenj u, progl aava ga za kral j a, ak dodelj uj uci mu kralj evsku mo.
Oi gl ed no da ena sa posudom od alabast era koj a j e pomazal a Isusa
predst avl j a ot el ot vorenj e ovog drevnog arhet i pa, koj i j e bi o prepoznat l j i v u
svakom del u Ri mskog carst va. Nema nieg poni znog u i nu pri znavanj a i
ukazi vanja pot ovanja koj i je Marij a izvel a pomazuj ui Isusa u obredu hieros
gamos. Naprot i v. Obred hi eros gamos j e mogl a da i zvede samo ena kral j evke
krvi , a Mari j a j e t o i zvesno bi l a. Za naj rani j e hri ane, bogi nj a u jevandel ji ma
bi l a j e Mari j a Magdal ena, i j e j e i me Magdal ena znai l o uzdi gnut a.
Podel a u ranoj Crkvi na dve nepomi rl j i ve st ruj e j e bi l a j asna i
beskompromi sna i i l a j e u kori st sledbeni ka Marije Magdalene. No,
zahval j uj ui fari sej i ma koj i su Mari j i ni m pri st al i cama zabranjivali ulaz u
si nagoge kao prve hri anske bogomol j e, a na kraju i h masovno progonili i
ubi j al i Pavl e i Pet ar su mogl i nesmet ano da del uj u kao j edi ni pravi . O ovom
sukobu se nedovol j no pi sal o u raspravama o poeci ma razvoja hri anst va i
st oga j e zani ml j i vo pomenut i Karen Ki ng, profesor na Harvardskoj bogosl ovi j i ,
koj a i st ie da post oj i povezanost i zmeu Jevandelj a po Mariji , koj e podrobno
govori o Mari j i Magdal eni , i Pavl ove posl ani ce Ti moteju, koj a savet uj e
enama da se ne ogl a avaj u u crkvi . Kingova ukazuj e da su oba spi sa nast al a
ot pril ike u i st o vreme, 125. godi ne n. e. , i da skupa veoma dobro osl i kavaj u rat
i zmeu Mariji ni h i Pavl ovih pri st al i ca koj i j e besneo u okvi ru rane Crkve.
Hrianstvo kakvo se razvilo kroz rane vekove postojanja, i kakvo mi
danas poznajemo, nastalo je kao svojevrsna interpretacija uenja Jeua ben
Josifa od strane Pavla i Petra. Tako, primera radi, krtenje koje Pavle uvodi
87

kao deo obreda pristupanja hrianskoj zajednici Isus Hristos nikada nije
pominjao. ta vie, Isus nikada nikoga nije krstio niti je ovom inu u
svojim pouavanjima posvetio bilo kakvu panju. Kako, koliko i kome su
Pavle i Petar odgovarali za svoj rad najvie govori injenica da je
Sanhedrin naredio ranoj Crkvi da treinu hrianskih priloga dostavlja
Hramu za njegovo funkcionisanje i pomo Jevrejima u Judeji. Pavle je
judeizovanim hrianima ovo obrazloio reima: Obavezni ste da dajete
Boijem narodu jer je on objavio svoj duhovni blagoslov vama
neznabocima. Hriani su morali redovno da itaju Toru i potuju Zakon
ali ih je Sanhedrin oslobodio obaveza obrezanja i potovanja subote. Prvi
hriani su svoju veru ispovedali u sinagogama, i tek u II veku n.e. , nakon
to su ih Jevreji izbacili iz sinagoga kao duhovno neiste ljude, poinju da
zidaju svoje bogomolje. Hrianima je dozvoljeno da slave jevrejski
praznik Pashe ali pod svojim nazivom i sa drugim povodom Vaskrsenje
Isusovo. Dozvoljeno im je da slave i jevrejski praznik Pedesetnice
posveen slavlju nedelja i etvi, ali i ovoga puta kao svoj praznik posveen
roenju hrianske Crkve Silazak Svetog Duha na apostole i td. No, bez
obzira na sve ovo, nema sumnje da bez Pavla i Petra sutina Hristovog
uenja nebi bila sauvana i u svetskim razmerama prihvaena kao to je to
danas sluaj.
Pot o j e Jeui no uenj e bi l o kraj nj e revol uci onarno za ono vreme, a ogl edal o
se u i zj ednaavanju polova, ravnopravnost i svi h l j udi pred Bogom, i vot u
nakon smrt i i sl . ono j e postalo omi l j eno meu si romani m i srednji m
sl oj evi ma st anovni t va ri mske i mperi j e. Za razl i ku od fari seja, koji su na prvo
mest o svoji h rel igiozni h ceremoni j a st avl j al i Set a - boga t ame, Jeua se vrat i o
i zvori ma egi pat skog uenj a Mt a, u i j em sredi t u j e bi l o dobro umest o zl a,
Sunce naspram t ame i td. Jeua j e svoj e uenj e i propovedi posvet i o Jevrej i ma,
al i e sudbi na nj egove sl edbeni ke pronai upravo meu goyi m nej evrej skom
st anovni t vu kome se on nikada za i vota nij e obraao.
Pet ar se, za razli ku od Pavl a, obraao i skl j ui vo i noverni m Jevrej i ma dok j e
goyi m - neznaboce i z nej evrej ski h redova duboko prezi rao i odbi j ao da sa
nj i ma i ma bi l o kakav kont akt . Naj vee sukobe po t om pi t anj u i mao j e sa sami m
Pavl om koji se najvie zal agao da upravo nej evreji pri me Hri st ovo uenj e i
veru u Hri st a. Da j e t o t ako moe se vi deti i iz i t anj a Novog zavet a koji Isusa
i Pavl a st avl j a u cent ar osni vanj a i razvoj a hri anst va. Pavl e i nj egovi
mi si onari su ui ni l i sve da se, uz pomo neophodni h i zmena u Jeui nom
uenj u, pri bl i e si romanom i srednj em sl oj u nejevrejskih podani ka ri mske
i mperi j e. Zahval j uj ui nj i ma hri anst vo j e poel o da se i ri i z Pal est i ne u
Si ri j u, Mal u Azi j u, Grku, Egi pat , Ri m i dalj e na Zapad.
Ozbi l j no ukorenj i vanj e hri anst va na podruj u ri mske i meperi j e odi grava se
t okom t reeg i et vrt og veka, a poseban znaaj u t ome su i mali papa Sil vest re I
(Si lvest er, Epi scopus Romanus) i - u zapadnom svet u poznat a
88

pod i menom Hel ena of Const ant i nopl e. Naravno, ul oga i znaaj za st var
hri anst va proi zil aze iz i nj eni ce da j e bi l a maj ka ri mskog cara Konstanti na i
da j u j e krst i o l ino papa Si lvestre. vera u Hri st a i papi no
zauzi manj e kod Konst ant i na - koj i j e bi o prvosvet eni k Kul t a Sunca da
pri st upi hri anstvu kao politi kom pi t anj u par excel l ance, s obzirom na
narast aj ui broj hrianski h verni ka, pozi t i vno su pri ml j eni od st rane ri mskog
cara. Hri ansko pravosl avlje je ubrzo postal o j edna od naj perspekti vniji h
reli gij a Ri ma ali , isti ne radi , moramo rei da ga Konst anti n (roen u Ni u,
Srbi j a, 28. februara 272. g. n. e. od maj ke srpki nj e e i ri mskog
voj skovoeChl orus-a, kasni j e poznat og kao caraZapadnog Ri mskog
carst vaFl aviusa Valeri usa Const anti usa koj i j e t akoe roen na prostori ma
Srbij e u okoli ni Knjaevca) ni kad nij e proglasi o zvani nom dravnom
rel i gij om Ri ma j er j e t o bil a Deus Sol Invict us; Kul t Sunca j e u Ri m st i gao i z
Si ri j e i pri hvaen j e znat no pre Konst ant i na, a naj vee slavl j e Boga Sunca
odraval o se 25. decembra.
Iako ni kad nije post ao hriani n Konst ant i n j e ui ni o sve t o j e bi l o
neophodno da i nst i t uci onal i everu svoj e maj ke - hri anst vo i da ga
nepovrat no promovi e kao svet sku reli gij u. j e pri mi l a hri anst vo u
Ri mu 312. g. n. e. i presudno j e ut i cal a na si na da godinu dana kasnij e (313.
g. n. e. ) donese Mi l anski edi kt (Edi t t o di Mi l ano - Edi t t o i mperi al e di
t ol l eranza) koj i m j e progl aena verska ravnopravnost i prest anak gonj enj a
hri ana koj e j e do t ada t raj al o u ri mskom carst vu. Kol i ko i kakav j e ut i caj
maj ka i mal a na si na vi di se i po t ome to je Konstantin prihvat i o da 325. g. n. e.
sazove Prvi sabor u Ni keji - Conci l i um Ni ceaenum Pri mum. Bi o j e t o sabor na
kome su prvi put nast upi le ujedno carska i episkopska vl ast . Saborom su,
pored Konst ant i na, predsedavali panski epi skop Osi j a (Hosi us of Crdoba) i
uveni i st ori ar hrianst va Jevsevi j e Kesari j ski . Naj vi e j e bi l o pri sut no
epi skopa sa Ist oka meu koj i ma svakako t reba pomenut i Al eksandra i z
Al eksandrij e, Eust ahij a i z Ant i ohi j e, Euzebij a i z Cezari j e i t d. Meut i m,
i nt eresant no da Saboru ni j e pri sust vovao papa Si l vest er I koga su t om pri l i kom
predst avl j al i nj egovi l i ni i zasl ani ci Vi t us i Vi ncent i us.
Nakon t o j e Sabor gl asovi ma vei ne defi ni t i vno ut vrdi o da j e Isus bog, a
ne smrt ni ovek, Sabor j e sastavi o i Simvol vere - Symbol um Ni ceno-
Const ant i nopol i t anum po kome sva vlast u okviru hri anske crkve pri pada
epi skopi ma; da se vreme praznovanj a Uskrsa mora odrei vat i prema j evrej skoj
Pashi (posl e Pashe, a ni kako pre i l i na sam dan Pashe) i da e njegov dat um
utvri vat i Sanhedri n prema j evrej skom kal endaru; da se Ari j eni zam i druga
j eret ika uenj a i maj u odbaci t i i da se za naj vi e verske zakone i dal j e i maj u
smat rat i j evrej ski zakoni i z Tanakha, odnosno St arog Zavet a; da se Crkvi
Hrist ovoj i z dravne kase mora davat i pri hod za njene osnovne pot rebe i t d.
Sve t rokove put a i boravka t ri st ot i ne i osamnaest svet eni h lica u Ni keji je
snosi o sam Konst ant i n, a da bi meu verni ci ma uveao znaaj nove reli gij e on
j e episkopa ri mskog smest io u Lat eranski dvor gde ga j e obukao u naj di vni j e
89

hal j i ne i okrui o bezbroj nom posl ugom. Sazi vanj em i uspeni m okonanj em
Ni kejskog sabora rimski car Konst ant in j e ispunio el ju svoje majke da se vera
u Hri st a uzdi gne na vasel jenski ni vo, ali j e, t o j e za nj ega bi l o mnogo vani j e,
de f act o pot puno kont rol i sao novost vorenu hri ansku crkvu. Svi uesnici
Sabora pri mi l i su, u znak seanj a na ovaj i st ori j ski hri anski dogaaj , carski
zl at ni k sa l i kom .
U Konst ant i nopol j u j e 326. g. n. e. odran Prvi Vasel j enski sabor - Concilium
Const ant i nopol i t anum Pri mum na kome su pot vreni svi Si mvoli vere usvoj eni
na Prvom saboru u Ni kej i . Na Vasel j enskom saboru j e donet a i odl uka o
oduzi manj u i uni t enju svi h pi sani h i l i kovni h del a koj a se ne ukl apaj u u
st rogo defeni sane odredbe nove hri anske reli gij e, odnosno uni t enj e oni h
del a koj a dovode u sumnj u osnove hri anske crkve; svi koj i su se pobuni l i
proti v ove odl uke bili su ubij eni. Osnovano j e i t el o poznat o pod nazi vom
Korekt orijum sa zadat kom da kori guje sva post oj ea Jevanel j a. Pot o su
unit ena sva proti vrena Jevanelj a (oko t ri deset ) i ukl onj eni svi koj i se nisu
sl agal i sa st avovi ma i mi lj enj i ma Korekt ori j uma, Konst anti n j e 331. g. n. e.
naruio i fi nansirao izradu novi h prepi sa St arog zaveta. Odlukama donet i m na
saboru u Konst ant i nopol j u j e defi ni t i vno bi l a odreena sudbi na hri anst va:
hri anski t eol ozi onog vremena su, s carski m bl agosl ovom, dobi l i pri l i ku da
konano pri kupe svu raspol oi vu grau, det al j no j e pregl edaj u i st vore
si nhroni zovanu, hermet i ku cel i nu, odbacuj ui sve t o se ni je slagalo sa
t ekst om Novog zavet a ( ).
Nakon Konst ant i nopol j skog sabora j e obi l a Hri st ov grob i mest o
nj egovog raspea gde j e t om pri l i kom pronala Krst Gospodnji . Odlui l a j e da
se ova mest a t raj no i vel ianst veno obel ee pa j e Konst ant i n 327. godi ne
naredi o j erusal i mskom epi skopu Makari osu da se, u duhu post oj ee hri anske
t radi ci j e, mest o Hri st ove sahrane, odnosno vaskrsenj a pokri j e crkveni m
svodom. Tako j e nast al a uvena hri anska graevi na Crkva Svet og Groba
( ) koj a j e, vremenom, post al a naj vee hri ansko
svet i l i t e. Na al ost , Persi j anci su 614. g. n. e. opl j akal i i spal i l i ovo svet i l i t e,
koj e j e kasni j e pat ri j arh Modestos obnovi o. Nj egovo konano uni t enj e dol o
j e s Fat ami dom Kal i fom al Haki mom ( ), koj i ga j e 1009. g. n. e.
spali o i sravni o sa zeml j om i zvadi vi mu ak i t emel j e. Ono t o danas verni ci
mogu da vi de u Jerusal i mu j e, zapravo, rekonst rukcij a Crkve Svet og Groba
koj u su 1144. g. n. e. i zvri l i Templ ari nazvavi j e Sanct um Sepul chrum. No,
kako god, od ot kria Krsta Gospodnj eg, Jerusal i m koj i j e do t ada
bio samo obi an ri mski garni zonski grad dobi j a novi znaaj; hriansko
pot ovanj e svet i h mest a se proi ruj e na cel u Pal est i nu koj a se od t ada nazi va i
Terra Sanct a (Svet a Zeml j a).
Jel ena j e, pored Krst a Gospodnj eg, ot kri l a i mesto gde se Moj si j u j avi o
Gospod (mest o vat renog grma kupi ne) pa j e odmah dal a da se na i st om mest u
i zgradi kapel a posveena Bogorodi ci . Nakon ovoga uz kapel u poi nj u da ni u
90

mal e manasti rske zajednice. Uz ovu kapel u car Just i ni an I (
, roen na prost oru dananj eg Leskovca) i cari ca
Teodora () u VI veku grade crkvu, a oko mal i h manast ri rske zaj edni ce
podi u odbrambeni zi d. Manasti rski kompl eks od IX veka nosi naziv Svete
Kat ari ne ( ) po svet oj mueni ci Dorot ej i
Al eksandri j skoj koj a j e propovedala pravoslavlje i kada su j e st avlj ali na
naj vee muke, a skonala j e u vreme cara Maksimi na na Si najskoj gori nakon
ega j oj j e t el o prenet o u manast i rski kompl eks. Svet i Sava, prvi arhi epi skop
Srspke pravosl avne crkve, na svom drugom put ovanj u po Sveti m mest i ma,
boravi o j e na Si naj u u manast i ru Svet e Kat ari ne1234. godi ne. Tu j e proveo
i t av asni post , Svetu et rdeset nicu, molei se za svoj srpski rod. Manastiru
Svet e Katari ne nai sveti kraljevi Draguti n i Mi l ut i n dari val i su broj ne pokl one
koj i se i danas uvaj u u manast i rskom muzej u i bi bl i ot eci . U manast i ru se
nal azi prvi srpski psal t i r. Kraj em XIV veka i guman Si naj skog manast i ra bi o j e
Srbi n, Joani kije.
Vekovi ma nakon cari ce Jel ene bi e prisut ni srpski tragovi u Svetoj zeml ji.
Manast i r Svet og Jovana Bogosl ova, manast i r asnog krst a u Jerusal i mu
podi gao j e sveti Sava, a crkvu Svet og ora u Akru sveti Sava kupuj e od
Lat i na. Kralj Mi l ut i n, u Jerusal i mu, podi gao j e manast i r posveen Sveti m
arhangelima, a prvi srpski patrij arh, Joani ki j e, na Tavoru, di e crkvu Svet og
Il i j ea. Srbi e upravl j at i manast i rom Save osveenog u Judej skoj pust i nj i puni h
130 godi na. Verni ci Srpske Pravosl avne Crkve koj i danas pohode manast i r
Svet e Kat ari ne i maj u pri vi l egi j u da se pokl one i cel i vaj u ruku Svet e Kat ari ne,
a nakon t oga monah svakome daruj e prst en na kome pi eAgi a Kat ari na.
Kol i ko j e bi l a i ost al a znaaj na za hri anst vo govori i podat ak da j e
kasni je od strane Crkve proglaena za svet icu, a njen sarkofag sa nat pisom
Fl avi a Iul i a Hel ena August a j e i zl oen u vati kanskom muzej u Pi o-Clement ino
u prelepoj sali - Sal a a Croce Greca.
Kada mu j e maj ka 329. premi nul a Konst ant i n odl uuje da sedi te
Vasel j esnske Hri st ove Crkve presel i u st ari grad Bi zant ( ) koj i j e
330. prei menovao u Konst ant i nopol j ( ), a koj i e post at i
poznat i kao Novi Ri m (Nova Roma). Sel ei kraljevsku rezidencij u u
Konst ant i nopol j Konst ant i n j e de fact o od st arog Bizant a nai ni o novu
prest oni cu ri mskog carst va. U centru Konst ant i nopol j a on poi nj e da zi da novu
naj veu i naj l epu crkvu koj u j e svet do t ada vi deo Crkvu Svet e Mudrost i,
odnosno Aj a Sofi j u ( ) kako j e dans znamo. Crkva j e bil a razruena
u vreme Ni ki nepobune al i j u j e 537. godi ne obnovi o car Just i ni j an uz pomo
nadal eko uveni h matemati ara Ant emi j a i z Tral a i Izi dora i z Mi l et a. Crkva j e
bi l a kruni dbena crkva vi zant i j ski h careva i u nj oj j e odrano nekol i ko sabora.
U znak seanj a na ova vremena na gal eri j i crkve i danas st oj e Mermerna vrat a
kroz koj a su smel i i mi gl i prol azi ti samo l anovi vel i kog Sinoda. Kraj crkve
nal azi se grob cara Konst ant i na, mnogih vi zant i j ski h careva i pat ri j arha.
91

Meut i m, i nt eresant no j e napomenut i da se na gal erij i Crkve nal azi i grob
ml et akog duda Henri ka Dandol a (Enri co Dandolo) koj i j e i nae bio veliki
prot i vni k Vi zant i j e i pravosl avnog svet a. Crkva Svet e Mudrost i j e danas,
zaj edno sa Crkvom svet og Vit al ea (Chi ese di San Vi t al e) u Raveni , naj l epi i
naj znaaj nij i objekat vizant ijske arhitekture i pravosl avnog hri anskog svet a.
U nastoj anj u da osl abi j evrej ski uti caj na hriane Vasel j enska Hri st ova
Crkva 364. godi ne odrava crkveni sabor u Laodi cej i , provi nci j a Mal e Azi j e,
na kome se hri anima zabranj uj e da praznuj u subotu i i zrie anat emu na sve
one hrane koj i bi nastavil i da i dal je praznuju subotu. Kanon 29 ovog sabora
glasi:
Hri ani ne smej u na j udej ski nain praznovati i ne radit i subot om, ve
t rebaj u radi t i t og dana. S druge st rane, t rebaj u pot ovat i dan Gospodnj i (he
Kyri ake hemera) i uzdravati se kol iko j e mogue, da kao hri ani ne rade
t oga dana.
Int eresant no za ovaj Kanon j e t o t o on zapravo osnauj e pol i t iki akt ,
odnosno zakon o praznovanj u Sunevog dana i l i nedelj ekoj i j e 7. mart a
321. godi ne progl asi o car Konst ant i n. Ovaj uveni Konst ant i nov zakon o
obaveznom praznovanj u nedel j e koj i m ona post aj e danom odmora za sve
sudi j e, st anovni ke gradova i za sve radni ke gl asi : U asni dan Sunca neka se
gradski slubeni ci i graani odmaraju, sve radionice trebaj u biti zat vorene.
Nakon smrt i cara Konst ant i na 337. Ri msko carstvo se del i na Ist ono i
Zapadno t o ubrzo ut i e na j edinst vo Vaseljenske crkve. Papa Sil vestre j e
el eo vlast apsolut nu vl ast koju, ni na koji nai n, nij e nameravao da del i sa
neki m drugi m. Opsednut t om i dej om on posl ednj eg meseca svog i vot a 335.
godi ne, fal si fi kuj e dokument pod nazi vom Const i t ut um domi ni Const ant i ni
i mperat oris (Konst ant i nova donaci j a) po kome j e, navodno, car Konstantin
dodel i o nj emu posede zaj edno sa i mperat orski m znamenj em. U ovom
fal si fi kat u pi e:
Mi nareuj emo i propi suj emo da Si l vest re i njegovi naslednici upravl j aj u
nad etiri gl avna provincijska sedi t a: Ant i ohi j om, Al eksandri j om,
Konst ant i nopol j em i Jerusal i mom, kao i nad svi m crkvama Boi j i m u cel om
svet u.
Da bi se, dodat no, preporui o kao prvi meu j ednaki ma kome, i pak, ni ko ni j e
ravan, Si l vest re, a pot om i njegovi nasl edni ci uvruj u koncept pape kao
namesni ka Isusa Hri st a na Zeml j i . Ist ovremeno, dodat no se afi rmi e i ut vruj e
pozicija pape kao naslednika svetog Pet ra, predvodni ka apostola i prvog
ri mskog bi skupa. Rimske pape su t ako vremenom sve vi e nast oj al e i uspeval e
da u svoj i m rukama koncent ri u fi nansi j sku, voj nu i pol i t iku vl ast , post aj ui
t ako pravi svet ovni vl adari . Ri mski bi skup j e, bar t o se papa ticalo, postao
92

pogl avar crkve i kral j na zeml j i . Crkva i drava su se uj edi ni l e. Kako se grad
Vat i kan nal azi o u sredi tu st arog poganskog Ri ma pape su smi sl i l e re
katoli ki , u grkom ova re - i ma znaenj e opt eg, i me su zapravo
el el e da saopt e svi m hri ani ma da se nj ihova vlast prosti re na sve
hri anske crkve uklj uuj ui i Ist onu.
Papska borba za svet sku duhovnu prevl ast j e popri mi l a opsesi vni karakt er i
opte j e poznat o da su mi li oni lj udi mueni ki ubi j eni t okom mranog srednjeg
veka, a sve samo zbog odbi j anj a da se pri kl one vlasti Rima, odnosno papi.
Kako ubi st va verski h nei st omi l j eni ka nebi i mal a samo duhovni ve i
mat eri j al ni smi sao ri mske pape su smi sl i l e kako Crkva po boanskom pravu
i ma pravo oduzet i i movi nu j eret i ka, zat varat i i h i osuivati na spal ji vanj e.
Ovakvo pravo sebi do tada nije priuti o ni j edan svet ovni vl adar pa j e t ako,
i st orij ski gledano, prvo pravo na primenu naj st rani j e kazne, pa i smrt ne,
pri pal o Kat ol i koj crkvi .
Srednji vek je bi o i proao al i i danas u Kat eki zmu Kat ol ike crkve strana
560. u l anu 2266 st oj i : Odbrana opt eg drut venog dobra t rai da se napada
onesposobi da i ni zl o. S t i m u vezi j e t radi ci onal ni crkveni nauk pri znao
osnovani m pravo i dunost zakoni t e j avne vl ast i da odreuj e kaznesrazmerne
t ei ni prestupa, ne iskl juuj ui u kraj nje t eki m sl uaj evi ma ni smrtnu kaznu.
Na euhari st i j skom kongresu u Bol onj i kardi nal a Reci nger (Rat zi nger) kae:
Smrt nom kaznom kanj ava se, ako je pravedno dosuena, neko za koga j e
dokazano da j e kri v za najt ee kazneno delo i ko predst avlja opasnost za
soci j al ni mi r.
Ve t okom VI veka kat ol ika crkva j e post al a si l a per se, a od 1059. pape se
bi raj u i skl j ui vo na t aj ni m kardi nal ski m sesi j ama poznat i m kao concl ave.
Kardinale i nae bira iskl jui vo papa i t o i z redova bi skupa, svet eni ka i
akona. U hi j erarhi j i Ri mokat ol i ke crkve, kardi nal i su posle pape najvii
vel i kodost oj ni ci , oni su nj egovi saradni ci i savet ni ci . Osl ovl j avaj u se sa
eminencija (Sua Emi nenza) i nose purpurne kapi ce i ogrt ae.
Sua Emi nenza su, nj i h oko sto dvadeset , t okom concl ave smet eni u Domus
sanct ae Mart hae (Domu svet e Mart e) gde se dogovaraj u i gl asaj u o buduem
vl adaru Vat i kana i nj emu podreenog hrianskog svet a. Samo gl asanj e
odrava se u j ednoj sveama osvet l j enoj odaj i u Cappel l a Si st i na (Si kst i nska
kapel a). Ri t ual gl asanj a j e sve samo ne nai van i i sprazan rit ual j er j e t o
zapravo mi sti ni obred prenosa moi sa mrt vog na novog epi skopa Ri ma - na
novog pol agaa prava na Cat hedra Pet ri, sa Ozi ri sa na Horusa. Rit ual je nakon
i zme 1054. vi e put a menj an al i j e zadrao neke gl avne odrednice koj e se i
danas potuju:
Papi na smrt se potvruj e t ako t o dekan Kardi nal skog zbora t ri put a zl at ni m
ekiem udari gl avu premi nulog pape pozi vajui ga nj egovi m krsni m i menom.
93

Ukol i ko se papa ne odazove dekan tada proglaava sede vacant e (praznom
st ol i cu sv. Pet ra), ski da Ri barov prst en s desne ruke i lomi ga na dva dela. ig
pokoj nog pape se zat i m uni t ava dok se, u i st o vreme, papinska rezi denci j a
zat vara i peat i . Tel o pokoj nog pape se od et vrt og do est og dana po smrti,
ost avl j a u kri pt i crkve sv. Pet ra.
Nakon obreda sahrane pape kardi nali i zborni ci okupl j aj u se, ne pre
et rnaest og, a ni posl e dvadeset og dana nakon smrt i pape u crkvi Sv. Pet ra.
Okupl j anj e kardi nal a se obavl j a pre i zl aska novog Sunca, a i stog dana u
podne, odnosno onog sat a kada j e Sunce u zeni t u, kardi nal i i zborni ci dol aze u
kapel u sv. Pavl a u Apost ol skoj pal at i (Pal azzi Apost ol i ci) i z koj e e poi put
Si kst i nske kapel e. Kad kardi nal i i zborni ci dou u kapel u pol au zakl et vu na
ut anj e u vezi svega onoga t o sl edi od t og moment a do moment a i zbora novog
pape i , dodi ruj ui sv. Jevanel j e, pol au zakl et vu vernost i Const i t ut i o
Apost ol i ca Apost ol skoj konst i t uci j i (Danas vaea Konst i t uci j a j e Universi
domi ni ci gregi s i z 1996. godi ne).
Izbor novog pape se obavlja tajni m gl asanj em na papiru, a ceo postupak
nadgleda Veli ki i zbornik i nt erni koordi nat or konkl ave koga kardi nal i bi raj u
meu sobom. S obzi rom da se u vi evekovnoj i st orij i Vati kana nikada nije
dogodi l o da se za nasl edni ka sv. Pet ra i zabre neko od tzv. favori t a nast al a j e
i zreka: Ko ul azi u konkl avu kao papa, i zl azi i z nj e kao kardi nal! Gl asanj e za
papu se odvi j a u t ri faze, a za njegov izbor je potrebna dvotrei nska veina
pri sut ni h kardi nal a.
Prva faza gl asanj a j e zapravo pri prema i podel a gl asaki h l istia.
Gl asaki li sti mora bi t i pravougaonok obl i ka gde e na gornjoj polovini bi ti
i spi sano El i go i n summum pont i f i cem (Za vrhovnog svt eni ka bi ram), a na
donj oj pol ovi ni j e ost avlj en prost or za upi s i mena novog pape. Ime mora bi t i
besprekorno j asno napi sano.
Druga faza gl asanj e se odnosi na sam i n ubaci vanj a l i st ia u za t o
odreenu pravaougaonu kut i j u. Svi kardi nal i moraj u na i st i nain presaviti
listi i drei ga vi dl j i vo u ruci prii ol t aru gde e, opet , nagl as i zgovori t i
zakl et vu predvi enu apost ol skom konst i t uci j om. Po i zgovorenoj zakl et vi
kardi nal ostavlj a li sti u kut i j u nakon ega, j o j ednom, kl ekne pred olt ar i t ek
pot om odl azi na svoj e mesto. Kada svi kardi nal i okonaj u svoje gl asanj e l i stii
se vi e put a promeaj u, a t ek pot om se pri st upa nj i hovom prebroj avanj u. Ako
broj l i st i a ne odgovara broj u kardi nala li sti i se svi spal j uj u i odmah se
pri st upa novom gl asanju. Ukol i ko j e broj l i st ia adekvat an broj u kardi nal a
sledi ot varanje list ia i nagl as i t anj e i mena. Nakon t o se i me sa l i st ia
gl asno proi t a l i st i se i gl om probui na mest u gde se nal azi re el igo - biram,
a zati m se st avi na konac i povee vorom.
Trea faza glasanj a j e uj edno i final ni i n koji se ogleda u brojanj u
gl asova koj e su svi kandi dat i dobi l i . Ako ni ko ni j e dobi o dve t rei ne glasova
94

nema i zbora pa se l i st i i spalj uj u, a i z di mnj aka Sikstinske kapele kul j a crni
di m. Ako se ni nakon t ri dana gl asanj a ne i zabere novi papa, dol azi do preki da
gl asanj a naj vi e na j edan dan koj i j e posveen mol i t vi i sast anci ma. Ukol i ko i
nakon sl edei h sedam t ura gl asanj a nebude poznat novi papa, sli jedi jo jedan
dan odmora pa ponovno i zvoenje gl asanj a. Kada, na kraju, neko i pak dobije
dve t reine glasova i tako post ane novi papa sast avi e se svet i zapi sni k, a
listi i e se opet spali t i al i e ovom pri l i kom i z di mnj aka Si skt i nske kapel e, uz
zvonj avu zvona sa crkve sv. Pet ra, pokul j at i bel i di m. Tek nakon t oga e se
okupl j eni ma i spred Kapel e al i i cel om svet u obrat i t i prvi kardi nal i z reda
akona i t o rei ma: Annunt i o vobi s gaudi um magnum! Habemus Papam! -
Objavljujem Vam veliku radost ! Imamo papu!
Ust ol ienj e pape se vri na prvu nedel j u nakon i zbora i t ada bi kardi nal i
kleknuli pred novog papu i pol oil i mu zakl etvu vernosti. Papa se kruni e
vi zant i j skom t i j arom Tri regnum, u crkvi sv. Pet ra nakon ega on i zrie svoj
bl agosov, danas nadal eko poznat i Urbi et orbi (gradu Ri mu i svet u). Posl i j e
t oga dol azi do pal j enj e bakl j e koja bi se potom nagl o ugasi l a uz
konstat acij u Si c t ransi t gl ori a mundi (tako prolazi sl ava sveta).
Kral j evi su dol azi l i i pol agal i krune pred papske noge. Govorei o papi
Inokent i j u II i st oriar Maj er (Mayer) pi e: "Za njegove vl adavi ne got ovo su se
u pot punost i i spunile papske tvrdnj e da e svaki svet ovni vladar postati obian
vazal ri mskog bi skupa. Got ovo svi evropski kral j evi i pri nevi zakl eli su mu se
na odanost kao vrhovnome gospodaru. Opet j e Ri m post ao svet ski vl adar. No,
i pored svega toga j edna sila, duhovna naravno, ni j e mari l a za Ri m:
Konst ant i nopol j j e mogao da se meri sa Ri mom al i t o ni j e el eo. Ist ona crkva
j e i suvi e bi l a okrenut a duhovni m pi t anj i ma da bi se bavi l a ri mski m
ovozemal j ski m kombi nat ori kama.
Jedno od pi t anj a na kome su se crkve podel i l e bi l o j e i pi t anj e hri st ovi h
rodi t el j a. Kako j e Isus Hristos prihvaen za bogooveka vremenom j e post al o
j asno i da se nj egovi m roditeljima Josifu i Mariji mora dodeliti adekvatan
pol oaj pa su, shodno t ome, u okvi ru Pravosl avne Vasel j enske crkve
progl aeni za svece. Meut i m, Ri m j e odbi o da Hri st ovu maj ku proglasi za
svet i cu j er nj eno krt eno i me ni j e bi l o Mari j a ve Mi rj am; posebno j e bil o
sporno t o t o se o nj oj govori l o kao kerci bogatog i uticaj nog Arapi na Nabi
Imrana i z obl ast i al-Quaf . O Mi rj am se, sve do nastanka svet e knj i ge i sl ama
Kur' an ni j e mnogo znal o, a j o manj e se govori l o. U Kur' anu se u devet naest oj
suri (odel j ak, pogl avl j e), od ukupno 114 govori o Mi rj am. Od osam l j udi koj i u
Kur' anu i maj u svoj u posebnu suru Mi rj am j e j edna. Kat ol i ka crkva j e t ek
1854. g. n. e. kroz bul u Ineff abil is Deus pape Pija IX (Gi ovanni Mari a Mast ai -
Ferret t i , krt eno i me) pri hvat i l a i za dogmu progl asi l a uenj e po kome j e
Mi rj am, odnosno Mari j a kao devi ca rodi l a Isusa Hri st a. Zakasnel o i po mnogo
emu i znueno pri znanj e Marije kao device dovel o j e do poj ave mnogi h sumnj i
u i sti nski aut ori tet Vati kana. Kako bi se uvrst i o pol oaj pape i onemoguilo
95

svako prei spi t i vanj e nj egovi h odl uka Prvi vatikanski sabor 18. j ul a 1870.
donosi uvenu odl uku Inf al l i bi l i t pont i f i ci a po koj oj papa bezgrean u
pi t anj i ma vere i moralnog nauka kad se obraa ex cat hedra.
Jedna od prvih i glavni h teol oki h razl ika izmeu Ist one-vi zant i j ske i
Zapadne-ri mske crkve poj avio se ve t okom VII veka i odnosi se na poi manj e
svet og Duha koj i u hri anst vu predstavlj a tree l i ce svet og Troj st va. Prema
Ist onoj crkvi i pravosl avnom verovanj u svet i Duh je sila kojom Otac
nadahnj uj e Si na, dok, ri mokat ol i ci , odst upaj ui od ort odoksnog verovanj a,
smat raj u da svet i Duh moe proi shodi t i i i z Si na - Fi l i oque, a ne samo i z Oca.
U pravosl avl j u se kae: Veruj emo u Duha Svet oga. . . koj i i zl azi od Oca, a u
ri mokat ol ikoj i novi ranoj verzi j i st oji : I u Duha Svet oga. . . koj i i zl azi od Oca
i Si na (Fili oque).
Izmeu Ri mske i Konst ant i nopol j ske crkve vremenom su nast al e i mnoge
druge ne t ako vel i ke al i svakako znaaj ne bogosl ovske razmi rice. Dok se u
Konst ant i nopol j u posvei val a vel i ka panj a dal j em razvoj u verske i duhovne
svest i , dot l e se u Ri mu panj a usredsrei val a got ovo i skl j uivo na prakti ne
st vari crkvenog del ovanja. Na Ist oku je grki j ezi k bi o i ost ao crkveni jezi k, a
na Zapadu se on naput a u kori st l at i nskog. U Ri mu l i t urgi j a poi nj e da se
obavl j a s presni m hl ebom, a u Konst anti nopol j u se nast avl j a sa kvasni m
hl ebom. Pravosl avci , kao t o j e red, post dre sredom i pet kom (u sredu j e
Juda i zdao Hrista, a u petak je osuen na smrt ), dok rimokat ol i ci ut orak i
subotu dre za posne dane pri emu su oskrnavil i i sam i n post a
dozvol j avaj ui da se j ede sve osi m mesa. Na Istoku se potuje pravo
svet eni ka koj i se ni su zamonail i da osni vaju porodi ce, a u Ri mu se uvodi
celi bat. Ist ok zaht eva da sveteni ci nose bradu kako je t o nekad i ni o Hri st os i
svi apostoli , a na Zapadu i m se dozvol java da se bri ju i ak se u t ome podst i u.
Ist ona crkva se trudil a da verni ci pri l i kom verski h obreda budu okrenuti ka
Jerusal i mu, a Ri m j e verovao da samo svet eno l i ce, a ne i verni ci , t reba da
gl eda put Jerusal i ma. Vrhunac meusobni h nesporazuma i razli ka nastao je
poet kom 1054. kada j e Ri m podrao Normansku i nvazi j u Si ci l i j e i t o samo
zat o t o su Si cil i j anci sledi l i uenj a Vizantij e.
Pored niza t eolokih, dokt ri narnih i prot okol arni h razl i ka Ist ok i Zapad se
ni su sl agal i ni oko j ednog na i zgled banal nog pitanj a si romat va! Zapadna
crkva j e si romat vo poi mal a i t ret i ral a kao greh - kaznu Boi j u; oni koj i nisu
i vel i u skl adu sa njegovi m odredni cama, koj i ga ni su sl avil i , sl uali i koj i mu,
zbog svega t oga, ni su bi l i mi l i moral i su da i spat aj u - siromat vo j e bi l a
nj i hova kazna. S druge strane, Ist ona crkva j e smat ral a da se Isus Hri st os
obraao pret eno si romani m i napaeni m l j udima ne zato to su oni bil i od
Boga kanj eni ve st oga t o su bi l i rt ve - strane rt ve drut vene nepravde
koj u su krei ral i i sprovodi l i povl aeni sl oj evi ogrezl i u l ai ma, prevarama,
pl j aki i li cemerj u. Za Isusa j e, smat ral o se u Ist onoj crkvi , si romaan i
napaeni svet pun l j ubavi i mi l osra bi o jedi ni spas za oveanst vo koj e se,
96

rukovoeno srebrol j upci ma, kretal o put ponora.
Int eresantna j e i razl i ka po pit anju prarodi t el j skog greha. U pravosl avl j u se
pod prarodi t el j ski m grehom podrazumeva greh koj i su poinili Adam i Eva i on
se, u vi du posl edi ce, prenosi na sve l j ude kroz nj i hovu skl onost ka grehu.
Kat ol ika crkva ne spori ovo pravosl avno poi manj e al i za nj u se greh Adama i
Eve prenosi sa roditelja na decu i t o t ako, da sva deca u t renut ku svoga zaea
post aj u grena. Za kat ol iu crkvu sva deca su j o od zaea grenici i t o ost aj u
sve do krt enja; deca koj a umru nekrt ena, po verovanju katoli ke crkve, zbog
grenost i ne mogu u nebo, nego su osuena na pakao. Pravosl avlje, s druge
st rane, na svaki nai n odbacuj e mogunost da se deca raaju grena i vrsto
stoji na stanovit u da su nevi na od bil o kakvog i bil o i jeg greha. Pravosl avlje
na decu gleda kao na mal e anel e i odbacuj e svaku, pa i t eoret sku, mogunost
da i h tret ira kao neka grena bia.
Slast za novcem i mat eri j al ni m vrednost i ma doveo j e do t oga da su za
Kat ol iku crkvu got ovo svi bi l i greni al i da j e t o mogl o da se i spravi
j ednost avni m davanj em novca svet eni ci ma. U skl adu s t i m Kat ol i ka crkva j e
uspost avila pol iti ku opratajnice (indulgencija) mogunost da l j udi
novcem pl at e svoje pret hodno ui nj ene grehe, pa ak i one grehe koj e e t ek
poi ni t i . Za sve koj i pl at e svet eni ci e se mol i t i Bogu da i m oprost i ve
ui nj eno i l i da i h unapred abol i raj u od greha koj e e t ek poi nit i. Tako j e papa
Jovan XXII uspost avi o cenovnik oprataj ni ce:

- plj akanj e crkve - 2, 25 denari us
- paljenje kue - 2, 75 denari us
- ubistvo obi nog oveka - 1, 75 denarius
- f al si f i kovanj e i l aganj e - 2 denari us
- sil ovanj e nevi ne devoj ke - 2 denari us
- udaranj e svet eni ka - 2, 75 denari us
- abort us - 1, 5 denari us
- ubistvo roditelja il i supruge - 2, 5 denarius
- osl obaanje od svih grehova - 12 denari us

97

Razl i ke meu crkvama su se vremenom umnoaval e i radi kal i zoval e t ako da
j e raskol bi o nemi novan. Prvi koj i odl uno poi nje da papst vu prisvaj a
dravni ko-vladarska odli j a bi o j e Ni kol a I (Papa Ni colaus Magnus Episcopus
Romanus), koj i j e sedeo na Pet rovom prest ol u od 858. do 867. godi ne. Zborni k
dokumenat a poznat pod nazi vom l eDecretal i dell o Pseudo-Isi doro (Pseudo-
Isi dorovi dekret al i ) su uzeti kao pravni osnov za uspost avl j anj e neograniene
papske vl ast i . Ovi navodni dokument i su svi bi l i fal si fi kovani , a meu nj i ma j e
bi l a i Konstant inova donacij a. No, i pored oi gl ednog fal si fi kat a posl ui l i su
svrsi . Pozi vaj ui se na nj i h Ni kol a I j e progl asi o vl ast pape nad svi m ost al i m
crkveni m vel i kodost oj ni ci ma. Ist ovremeno, Dekret al i ma j e obznanjena i
uspost avl j ena osl oboenost Crkve od svet ovne vl ast i , tavi e, i st aknut j e i
podreeni pol oaj svet ovne vl ast i u odnosu na Crkvu. Ni kol a I j e progl asi o da
se nj egova vl ast prost i re celi m svetom i da je t o zapravo poredak svet a Ordo
Mundi , kome svi t reba da se kl anj aj u. Idej a o novom poret ku - Novom
svetskom poret ku je zapravo bila i deja vodi lja fari sej ski h rabi na kada su
ot poslal i Pavl a i Pet ra da ire hri anst vo meu goyi m. Ri m j e t u pol i t i ku
svesrdno podravao, a Konst anti nopolj je ni kada nij e ozbilj no ni razmatrao.
Ist ono ri msko carst vo poet kom X v. n. e. poinj e da se suoava sa mnogi m
ekonomski m i pol i t iki m probl emi ma. Vrhunac nastaj e sa poj avom Turaka
sel duka koj i ma Vi zant i j a, osl ablj ena i znut ra i podri vana spolj a, vi e nij e
mogl a efi kasno da se suprot st avl j a. U t akvoj si t uaci j i u Konst ant i nopol j u
hram svet e Sofi j e 15. j ul a 1054. g. n. e. st i u l egat i ri mskog pape Lava IX
(Bruno, Count of Dagsbourg, krt eno i me). Preki daj ui propoved pat ri j arha
Mi hai l a Kel ural i j a ri mski kardi nal i benedi kt anski prelat Umbert o de Sil va
(Humbert us de Si l va Candi da), obraaj ui se pri sut ni m verni ci ma, opt uuj e
pat ri j arha Konst ant i nopol j skog za j eres i na gl avni ol t ar stavl j a papsku bul u
koj om se opt uuje svekol i ka Ist ona crkva. Ceo Konst ant i nopol j se di gao na
noge u odbranu Pat ri j arha. Nakon pet dana, 20. j ul a, na sazi v patrijarha
Kel ural i j a, odran j e Sabor na kome su anat emi sani svi koj i su, na bi l o koj i
nai n, podraval i papsku bul u koj a j e, nakon Sabora, spal j ena pred graani ma.
Tako j e, zbog nezaj al j ivost i svake vrst e Ri ma, dol o do vel i kog raskol a
Vasel j enske crkve na Ist onu i Zapadnu, odnosno na Katoliku i Pravosl avnu.
Pravosl avl j e j e ost al o verno veri , a kat ol ianst vo vlast i .
Nakon 20. j ul a 1054. Konst ant i nopol j , kao sredi t e vi zant i j ske i hri anske
i mperi j e, bi va prozvan Novi Ri m (Nuova Roma) i od t ada j e u pravosl avl j u
prvi po vanost i hri anski cent ar. On sti e pravo da sazi va sabore, da
posreduj e i arbit ri ra po svi m sporni m pi t anj i ma. Uz Konstanti nopol j staju st ari
cent ri ri mskog carst va i vere Aleksandri ja, Ant iohij a i Jerusali m.
Sve do Vel i ke i zme (Grande Sci sma i l i Sci sma dei Lat i ni) ri mski papa i
vasel j enski pat ri j arh su bi l i dva domai na i st e kue. Meut i m, odmah nakon
Sci sma dei Lat i nipapa progl aava sebe samog direktni m i zaslani kom svetog
Duha, nepogrei vi m po svi m pi t anj i ma vere - i nf al l i bi l i t pont i f i ci a i t ako za
98

svoj e verni ke post aj e vrhovni pogl avar koj i odbi j a da prest o svet og Pet ra del i
sa bi lo kim. Papa Ni kola II (Grard de Bourgogne, krt eno i me) u el j i da, po
svaku cenu, ukae na prevl ast i mo Zapadne crkve i zdaj e 13. aprila 1059.
godi ne Izborni dekret u skl opu bul e In nomi nee Domi ni: Pozi vaj ui se na
Konst ant i novu donaci j u i Pseudo-Isi dorove dekret al e on proglaava da pape u
budue i maj u birat i kardi nal i nezavisno od svet ovne vl ast i. Ovo j e bi o poet ak
st varanj a papske drave St at us Pont i f i ci us, a proces st varanj a j e okonan 1.
maj a 1357. kada j e u vreme pape Inokent i j a VI (t i enne Aubert , krt eno i me)
donet niz zakona poznat i h kao Const i t ut i ones Sanct Mat ri s Eccl esi koj i ma
su reguli sani svi odnosi u Vat i kanu i koj i su, na svoj nai n, predst avlj ali neku
vrst u ust ava.
Ceo dananji koncept kat ol ici zma i mi sije pape poi vaj u na mi t u o papi kao
vi karu Isusa Hri st a na zemlj i , o svet om Pet ru kao predvodni ku apost ol a i
Ri mskom bi skupu, a papi kao nj egovom nasledni ku. Na ovaj nai n pape su
nast oj al e da organi zaci j u i samo porekl o st rukt ure ri mokat ol ike crkve prikau
kao i zvorni deo porekl a hri anske religije. Danas meu istori ari ma vi e nij e
sporno da apost ol Petar ni kada u svom ivot u nije kroi o na t l o Ri ma nit i j e,
sami m t i m, mogao da bude bi skup Ri mski . No, i pored ovog i ni za drugi h
i st orij skih fakata koji nedvosmi sleno ukazuj u na nei sti ne na koji ma poi va
koncept kat ol i ci zma, Vat ikan ni na koj i nai n ne odust aj e od svoj i h fal si fi kat a.
Ist raj avanj e u ovom grehu j e ve hi l j adugodi nj a karakt eri st i ka Ri ma i ona se,
na nesreu mnogi h, i do danas uspeno odrava. Tako verni ci ove na
falsi fi kat u zasnovane katol ike hri anske crkve danas predst avl j aj u 17, 30%
svet ske popul aci j e.
Pri t i snut a, s j edne st rane, gol om si l om Turaka osmanl i j a, a s druge,
perfi dni m di pl omat ski m spl et kama Republ i ke Veneci j e i samoga Ri ma
Vi zant i j a j e posust aj al a. Defi ni t av sl om Vi zant i j skog carst va nast upi o j e 1453.
godi ne sa padom Konst ant i nopolj a. Ist ona crkva j e i zgubi l a svoje t el o al i ne i
duu koj a ut oi t e pronal azi u Ruskoj pravosl avnoj crkvi koj u od t ada mnogi
nazi vaj u i Terza Roma, odnosno (Trei ri m). Od 1589. godi ne na
spi sku drevnih pravosl avni h crkava Moskva zauzi ma pet o mest o s obzi rom da
j e t e godi ne u nj oj, dozvol om Konst ant i nopol j a, uspost avl j ena pat ri j ari j a. U
Konst ant i nopol j skom, odnosno Cari gradskom di pt i hu pomeni ku, odnosno
poret ku po ast i , koj i j e j edi ni vaei za pravosl avl j e, esto mest o po st ari ni ,
znaaj u i asti za hri anski svet pri pal o j e Beogradskoj pat ri j arij i (Ekl i si a t i s
Servi as) i nj enom prvoj erarhu ( ). Iza Ekl i si a t i s Servi as sl ede j o
samo t ri crkve sa st at usom pat ri j ari j a: Rumunska, Bugarska i Gruzi j ska.
Ostal e pravosl avne crkve kao to su Ki parska, Grka (Jel adska), Al banska,
Pol j ska, ekosl ovaka, Ukraji nska, Fi nska i Est onska nemaj u st at us
pat ri j ari j a ve su samo aut okefal ne i l i aut onomne.
Izuavanj e Novog zavet a ozbiljno je poel o t ek u XIX v. n. e. Moda zat o
naj vei broj hri ana j o ne pri hvat a dokaze da j e Novi zavet zapravo amal gam
99

mi t ova, l ani h svedoanst ava navodni h oevi daca, i naj razl iitijih sadraja
preuzet i h i z drugi h kul t urni h i verski h t radi ci j a. Kol i ko god da j e uenj e Jeue
ben Josi fa, odnosno Isusa Hri st a dubokoumno, humano i bogougodno t ol i ko j e
ri mokat ol iko propovedanj e nj egovog uenj a podreeno samo j ednom ci l j u
osvaj anju i ouvanju sekularne vlasti. Sanct a Sedes (Svet a St oli ca) je veru
pret vori l a u sredst vo.
Anal izi rajui uzroke moralnog posrnua Evrope Fj odor Dostojevski (
) i h pronal azi u ri mokatolicizmu. U svome Dnevnik
pi sca ( ) i z 1873. pi e: Ri mska crkva, u ovakvom vi du
kakvom je sada, post oj ati ne moe. Ona j e t o sama obznani l a kada j e svet u
objavil a da je njeno carstvo od ovoga svet a! Ri mokat oli cizam j e prodao Hri sta
za zemal j sku vlast , a sebe ve odavno smat ra nad svi m oveanst vom. Pred
kraj i vota Dost ojevski zapisuj e: Na Zapadu se Hri st os pomrai o, kad j e
zapadna crkva unakazi l a Hri st ov l i k pret vori vi se u Ri msko carst vo, i
ovapl ot i vi ga ponovo u obl i ku papst va. Doi st a, na Zapadu ne post oj i vi e ni
hri anst vo ni Crkva.
U svom vei t om nast oj anj u da se namet ne ne samo kao duhovna ve i kao
svet ovna vl ast Sancta Sedes se ve od V veka sl ui l a svi m poznat i m i
nepoznat i m sredst vima u ci lju ostvarenja svog vladarskog st at usa. Vremenom
Sanct a Sedes razvi j a sopst vene redove verni ka koj i su, svaki na svoj nai n,
i mal i za i skl j ui vi ci l j uspost avl j anj e opt e supremaci j e ri mokat ol i anst va.
Meu ovi m redovi ma naj poznat i j i su: August i nci (Ordo Sancti Augustini),
Benedi kt anci (Ordo Sancti Benedict i ), Domi ni kanci (Ordo Frat rum
Praedicat orum), Franjevci (Ordo fratrum mi norum), Jezuiti (Ordo Soci etas
Jes), Kapuci ni (Ordo Frat rum Mi norum Capuci norum), Kl ari se (Ordo sanctae
Cl arae), Konvent ual ci (Ordo Frat rum Mi norum Convent ual i um), Karmel i ani
(Ordo Fratrum Beatae Mari ae Virgi ni s de Monte Carmel o) i Trapi sti (Ordo
Ci st erci ensi s St ri ct i ori s Observant i ae). No, u svet u su, po svom del ovanj u,
naj vi e panj e privukli prelatura ri mokatolike Crkve poznata kao Opus Dei
(Prael at ura Sanct ae Cruci s et Opus Dei ) koj u j e 1928. osnovao panski
svet eni k Hozemari a Eskri va (Jos Mar a Jul i n Mari ano Escri v Al bs) i red
Jezui t a koj i j e j o 1534. u Pari zu formi rao Ignasi o de Loj ol a (Ignaci o de
Loyol a S. I) pod mot om Omni a ad mai orem Dei gl ori am Sve na veu slavu
Boiju.

Opus Dei

Tokom X veka pol oaj ri mokat oli ke Crkve j e, prema engl eskom i st ori aru
Edvardu Gi bonu (Edward Gibbon), bi l a na i st ori j ski naj ni em ni vou. Spas j e
100

doao kroz monaki red Ordo Sanct i Benedi ct i na i j em se el u nalazi o sveti
Benedi kt iz Nursij e (Benedet t o da Norci a). On j e bio prvi koji je ustvrdio da
se l i na svet ost moe post i i j edi no kroz Delo Boi je (Opus Dei) koje se
dost i e stri kt ni m monaki m zakl et vama koj e j e on formuli sao: posl unost ,
cel i bat i si romat vo koje, samo po sebi , znai odri canj e od svakog obl i ka l ine
svoji ne. U skl adu sa ovi m odredni cama svet og Benedi kt a dol o j e t okom
srednj eg veka do radi kal ne t ransformaci j e kat ol i ki h manast i ra i z mest a
pl i t kog razmi l j anj a i koj ekakvog razvrat a u cent re za vi sokoumne
kont empl aci j e. Sanct a Sedes j e svoj e opskurne ci l j eve poel a t ako da ost varuj e
na osnovu dobro promi l j eni h i prakt i no odmereni h pot eza.
Nekol i ko vekova kasni j e, svet eni k Hozemari j a Eskri va j e pri nci pe Benedi kt a
i z Nursi j e dopuni o svoji m promi l j anj em da novac vlada svet om i da j e
ri mokat ol ika hegemoni j a svet om nemogua bez obezbeenj a finansi j ske
hegemoni j e. Eskri va j e shvat i o da su za crkveni poredak vani poslunost ,
cel i bat i si romat vo al i da j e za osvaj anj e svet ske vl ast i naj vani j e
preuzi manj e svet ovni h pozi ci j a ut i caj a t o j e mogue uz pomo novca i
kont rol e obrazovni h si st ema. Del o Boi j e j e st oga, prema Eskri vi , bi l o, pre
svega, potrebno sprovodi ti u bankama, uni verzit et i ma i mi ni starski m
kabi net i ma. Svojim saradnici ma Eskriva je preporui vao maksi mal nu
di skreci j u govorei: Ost ani ut l j i v, i nee ni kada zaal i t i ; govori , i est o
hoe. Pri t ome je nagl aavao da je svako osvaj anj e vlasti vezano za
difamacin: neprijatelju kai j edno, a uvek i ni drugo.
Po Eskri vi ni m zami sl i ma Opus Dei j e poeo sa i zgrai vanj em korporat i vne
pi rami de u okvi ru koj e j e od vanrednog znaaj a bi l a knj i govodst vena
umenost u transferisanju kapit ala. Osnivane su mnoge neprofit ne organi zacij e
- St i f t ung i ansalt (preduzea) po uzoru na ona koj a j e razvi j ao Li ht entaj n.
Kako je ovaj korporati vni bizni s zaht evao obuene i i skusne posl ovne l j ude,
Opus Dei je ubrzo poeo da regrutuje svoj e sl edbeni ke upravo iz sfere
posl ovni h l j udi . Efi kasnost ovog regrut ovanj a bi l a j e vi soka zahval j uj ui
upot rebi saznanj a do koj i h su svet eni ci dol azi l i pri l i kom i spovedanj a
posl ovni h l j udi . Inae, nezvi sno od ovi h regrut aci j a, poznat o j e da
prozelitizam Opus Dei -a nema cenu i ne bira sredstva!
U svom i zvet aj u kardi nal u Bau (Sebast i ano Cardi nal Baggi o) o Opus Dei
bi skup Al varo del Port i l j o (l varo del Port i l l o) poet kom 1981. pi e: Broj
l anova j e 72. 375, a samo 2% su svet eni ci . . . l anovi Opus Dei-a rade u 479
uni verzi t et a i i nst i t ut a za vi soko obrazovanj e na pet kont i nenat a; 604 novi na,
magazi na i nauni h publ i kaci j a; 52 t el evi zi j ske i radio st ani ce; 38 novi nski h
rekl amni h agenci j a; 12 fi l mski h proi zvodni h i dist ri but erski h kua. . . t avi e,
lanovi Opus Dei-a uz pomo obini h graana kat ol i ka i nekat ol i ka, hri ana i
nehri ana, promovi u u 53 zeml j e apost ol ske akt i vnost i edukat i vne i l i
socijalne sadri ne; kroz osnovne i l i srednj e kol e, t ehni ke i nst i t ut e,
oml adi nske kl ubove, ugost i t eljske kole. . . . U ovom i zvet aj u bi skupa Al vara
101

ni su bil e spomi nj ane banke u koj i ma Opus Dei ost varuj e svoj ut i caj j er j e t o
podat ak koj i se uvek prosl eivao na nain koji nije podrazumevao ol ovku i
papir vi va voce.
Da st vari , i ako t ako mogu i zgl edat i na prvi pogl ed, ni kakao ni su bezazl ene
govori ameriki pisac Den Braun (Dan Brown) u svoj oj knj i zi Da Vi nii j ev
Kod. U nj oj se obj anj avaj u oni mrani put evi Opus Dei -a koj i za ost varenj e
svoji h ci ljeva, pored regul arnih l anova, kori st i i usl uge l j udi koj i svoj verski
fanat i zam pret post avl j aj u fil osofi j i prava na i vot svi ma oni ma koj i se nau na
put u Boi j eg Del a. Naj bol j i pri mer za i l ust raci j u ovakvog naina del ovanja
Opus Dei-a j e i zvesno skandal vezan za vat i kansku banku Ist i t ut o per l e
Opere di Rel i gi one IO. Ova zvanina banka Stat o del la Ci tt del Vaticano
(Grad-drava Vati kan) u kojoj su mi nencegri se (si va emi nencij a) l anovi
Opus Dei -a pokriva got ovo pol ovi nu finansi jskog trita Italij e i prisut na j e
posebno u i ndust ri j i t el ekomuni kaci j a, prehrane, enegi j e i t d. , a i nt eresant no
da j e i j edan od gl avni h akci onara u Ri viera Casino u San Remu.
Iako svepri sut na u It al i j i , banka j e pri vukl a panj u na sebe tek 1969. godi ne
kada j e bi l a umeana u vel i ku operaci j u pranj a preko 950 mi l i ona narko dol ara
za pot rebe uvene amerike mafi j ake Gambi no fami l i j e (La fami gli a
Gambi no). Neposredno pre poet ka ove operaci j e papa Pavl e VI (Gi ovanni
Bat t i st a Enri co Ant oni o Mari a Mont i ni ), na predl og l j udi i z Vi l le Tevere,
gl avno sedi t e Opus Dei -a, za glavnog savet nika banke post avl ja Mi kel e
Si ndonu (Mi chel e Si ndona) u fi nansi j ski m krugovi ma poznat og po nadi mku
Aj kul a. Kako j e posao pranj a novca st eenog put em t rgovi ne drogom bi o
obi man i zaht evan Si ndona u posao, uz saglasnost di rekt ora Vat ikanske banke
nadbiskupa Pola Mari nkusa (Paul Casi mir Marci nkus), ukl j uuj e i Robert a
Kal vi j a (Robert o Cal vi ) i nj egovu banku Ambrosi ano. Oboj i ca su, naravno, bi l i
povezani sa Opus Dei i pri padni ci masoneri j e i t o u uvenoj l oi Propaganda
Due P2.
Kako bi se shvatio znaaj i mo l oe P2 naveemo samo neke l anove koj i
su u noj oj bi l i zaj edno sa Si ndonom i Kal vi j em: Silvio Berluskoni (Si l vi o
Berl usconi), jedan od najbogatij ih i t ali j anski h i ndust rij al aca i budui premi j er
It ali j e; Vi kt or Emanuel (Vi ct or Emmanuel), princ od Napulja i nasl edni k
it ali janske krune; general Vit o Mi el i (Vi t o Mi cel i ), ef i t al i j anske voj ne
obavetaj ne sl ube Servi zi o Inf ormazi oni Operati ve e Si t uazi one - SIOS;
general Pj etro Muzumeci (Pi et ro Musumeci ), zameni k di rekt ora i t al i j anske
voj ne obavet aj ne sl ube Servi zi o per le Inf ormazioni e la Sicurezza Mil it are
SISMI; Federi ko Damat o (Federi co Umbert o d' Amat o), pri padni k obavet aj ne
sl ube i t al i j anske pol i ci j e i nekadanj i mi ni st ar unutranjih poslova u vladi
Beni t a Musol i ni j a; Lio el i (Li ci o Gel l i ), fi nansi j er; Federi ko Bart fel d
(Federi co Carl os Bart t fel d), argent i nski ambasador u Beogradu od 1991. do
1995. ; Ant oni o Dal i (Ant oni o DAl ), vl asni k banke Si cula; Masi mo Karol i s
(Massi mo de Caroli s), l an naj ueg rukovodst va st ranke Hri anska
102

demokrat i j a (Democrazi a Cri st i ana) i pot onj i saradni k Berl uskoni j a u st ranci
Forza It ali a; pol i t iari Angel o de Carol i s, Mario Tedeschi , Enri co Manca idr.
Vati kanska banka je porodici Gambi no za usl uge pranj a novca napl ai val a
50% od ukupne sume, a svi posl ovi su se obavl j al i preko fi kt i vne fi rme Mabusi
i ni za manj i h i t ali j anski h i vaj carski h banaka. Meut i m, i ako j e vatikanska
peri onica i zgl edala sigurno si t uaci j a j e nenadano poel a da se menj a kada j e
italijanska polici j a, i st rauj ui sve posl ove uzepa Kal a (Gi useppe ' Pi ppo'
Cal ) j ednog od bosova si cil i j anske mafi j e, ot kri l a da se deo nj egovog
nelegalno steenog novca pere preko Banco Ambrosi ano. Kako j e j edan od
naj vei h deoniara Ambrosi ana bi o Vat i kan, kl upko j e poel o da se odmot ava.
Novoi zabrani papa Jovan Pavle I (Albi no Luciani , krt eno i me) poet kom
sept embra 1978. nareuj e kardi nal u anmari Vi l ot u (Jean-
Mari e Cardi nal Vil lot) sprovoenj e sveobuhvat ne i st rage i punu saradnj u sa
pol i ci j om. It al i j anska ali i svetska javnost su bili okirani. Meutim,
neposredno pre poet ka zvanine i st rage i odmah nakon prvi h uspeha pol i ci j e
dol azi do ni za spekt akul arni h ubi st ava koj i e onemogui t i razot kri vanj e
glavni h organizat ora cele ove afere.
Prvo su ubij eni vaj carski bankari Charles Bouchard, Bert rand de Mural,
Robert Lecl er, Grard Soi sson, a pot om j e ubi j en pol i ci j ski i nspekt or oro
ul i j ano (Gi orgi o Bori s Gi ul i ano) koj i j e i ot kri o saradnj u mafi j e sa Robert om
Kal vi j em. Sl edei na listi ubijenih je bio oro Ambrozol i (Gi orgi o
Ambrosol i ), l i ni Si ndoni n pravni k, a onda sl ede Robert o Kal vi , Mi kel e
Si ndona i mnogi drugi . Meuti m, od svi h ubi stava najst ranije i svakako
najtragi ni j e j e bi l o ubi stvo pape Pavl a I nakon samo 33 dana nj egovog
papst vovanja.
Opus Dei i ma et i ri ni voa l anova: numerari j i , obl at es, supernumerari j i i
kooperant i . Numerari j i su naj vi i ni vo u koj i mogu bi t i promovi sani samo
vrhunski intelekt ualci predodreeni za naj vi e funkci j e u drut vu. Meut i m,
i ako pri padni ci numerari j a mogu bi t i i ene one su znaajno di skredit ovane i
naj vi i ni vo koj i mogu dost ii j e pol oaj sekretari ce. Jedna od oni h koj a se
ni j e sl agal a sa ovakvom di skri mi nat orskom pol i t i kom bi l a j e panska
ari st okrat ki nj a Mari a Karmen (Mari a del Carmen Tapia) koj a j e, nakon t o j e
pobegl a i z sobnog pri t vora i z Vi l le Tevere, objavi la 1992. knji gu Ms al l del
Umbral (Ispod praga). U ovoj , na moment e pot resnoj i spovedi , Mari j a opi suj e
nai n na koj i se regrut uj u pri padni ci i nj i hov pot onj i i vot koj i zapravo u
cel ost i bi va podreen Del u Boi j em.
O samoj regrut aci ji Mari a pi e: Post upak pri j ema u l anst vo odvi j a se u t ri
faze. U prvoj pri premnoj kandidat se stavlja na probni rad. Ako se i spune
oeki vanja superi ora ot poi nj e se sa drugom fazom koj a t raj e naj manj e pet
godi na t okom koj i h se vri i ndokt ri naci j a svakog pojedinca. Ako, po
okonanju druge faze, kandi dat i spuni sva oeki vanja superi ora, bi e
103

predl oen za pri j em u lanstvo, t o podrazumeva polaganj e doi vot ne zakl et ve
bespogovornog sl uenj a Del u i kl anj anj e papi . .. Mol i t ve se odravaj u
svakodnevno uz padanj e na kol ena ni i ce, l j ubl j enj em poda i i zgovaranj em rei
Servi am sl ui m; sve one se zavravaj u t el esni m obami ranj em, odnosno
mort i fi kaci j om dok se samobi evanje po golom telu vri naj manj e j edanput
nedel j no uz obavezno i zgovaranj e rei Credo Sacra Regi na. . . Raski danj e
doi vot ne zakl et ve i naput anj e Opusa Dei-a j e veoma bol an i kraj nj e
nei zvest an i n. Strategij a odvraanj a podrazumeva ucene, zastrai vanj a,
psi hi ko mal t ret i ranj e t o, na kraj u, dovodi do t oga da su mnogi j ednost avno
nest al i , i zvri l i samoubi st vo i l i skonali u nekoj od mentalnih ustanova. . .
U istoriji rimokatoli ke crkve nij e bilo, osi m u sl uaj u vi t ezova Templ a,
vani je organizacije u strukt uri nj ene moi od Opus Dei-a. To j e jedi nstvena
li na prelatura, odnosno pri vi l egovana bi skupi j a bez t erit orij e koj u j e t akvom
nai ni o papa Pavl e II apost ol skom konst i t uci j om poznat om kao Ut Sit . Ovakav
stat us Dela Boj eg znai da nj egovi l anovi ne podleu post oj eoj hijerarhiji
crkve ve se preko prel at a di rekt no vezuj u za papu. To, s druge st rane, znai
da papa pod svoj om di rekt nom komandom i ma oko osamdeset hi l j ada lanova
Opusa koji se nalaze na i st aknut i m drutvenim i politi ki m pol oaj i ma u 87
drava na svi h pet kont inenat a. Dananj i prel at Opus Dei-a je bi skup Havij er
Rodri gez (Javi er Echevarra Rodr guez) koj i j e pored t oga i lan Vrhovnog
suda Vatikana (Supremum Tri bunal Signat urae Apost oli cae) koji m predsedava
li no papa. Zvanino sedi te Opus Dei-a j e u Vill e Tevere, nekadanj oj
ambasadi Maarske u Ri mu u ul i ci Bruno Buozzi . U dvori t u vi l e se nal azi i
grob Hozemari a Eskri ve i me mu j e, u odnosu na sva druga svet ena l i ca koj a
se sahranjuj u na groblj u, odato posebno pri znanje. Meut i m, glavni operati vni
cent ar Opus Dei-a ni j e u Ri mu ve u Nj uj orku u sedamnaest osprat noj pal ati
Murray Hi l l Pl ace u ul i ci 243 Lexi ngt on Av. Izgradnj a ove i mpresi vne zgrade
od 40. 538 m kot al a j e krajem XX veka 47 mi li ona dol ara.


Jezui ti


panski svet eni k Ignasi o de Loj ol a j e, kao nekadanj i voj ni k, ust roj i o
verski ri mokat ol i ki red po naj st roi m voj ni m pravi l i ma, a sebi j e kao voi
dao zvanj e praeposi t us general i s (superior general). Odmah nakon osni vanj a i
st varanj a j ednog vrst og j ezgra Ignasi o odl azi u Ri m i st avl j a se na
bezrezervno raspolaganj e papi Pavl u III (Al essandro Farnese, krteno i me).
104

Uz papi n bl agosl ov on na Boi 1538. sl ui svoju prvu svet u mi su u bazi l i ci
Sant a Mari a Maggi ore. Na iznenaenj e svi h u ri mskoj kurij i papa Pavle III ve
27. sept embra 1540. bul om Regi mi ni mi lit antis eccl esi ae, proglaava Jezuit e
(Drubu Isusovu) novi m redom koj i e odgovarat i samo nj emu l i no; ovo j e na
neki nai n bi o i ost ao l ini red rimskog pape.
O t ome ko su i kako funkci oni u Jezui t i se dugo nagaal o al i j e, na kraj u,
kao i za sve ost al o t o se vat i kanskom t aj nom i ma smatrat i post al o deo i st ori j e
koj u Ri m danas kat egoriki negi ra. O Jezui ti ma se moe, kao i o svi m ost al i m
ri mokat ol iki m redovi ma, govori t i kroz pri kaz nj i hovog del ovanj a al i u sl uaju
reda Ignasi a de Loj ol e naj bolj e j e samo predoiti nji hovu zakletvu koja se
pol ae pri l i kom i ni ci j aci j e.
panski sveteni k Al bert o Ri vera (Al bert o Magno Romero Rivera) je
svojevremeno bi o pri padnik j ezuit skog reda al i se, i z nepoznatih razl oga,
pokaj ao i svet u podari o svoj u autobi ografij u u koj oj je izneo ni z optubi na
raun Vati kana i obel odani o jezuitsku zakl etvu. Iznenadno j e premi nuo u
ezdeset i drugoj godi ni , a nj egova supruga Nuri (Nury Ri vera) ga j e sahrani l a
u neobel eenom grobu na grobl j u Rose Hi l l Cemet ery u gradu Tul si ,
Okl ahoma, SAD. Pol i cij i koj a j e i st raival a preranu i i znenadnu Ri veri nu smrt
Nuri j e kazal a: Si gurna sam da su ga ot roval i . Sto post o sam si gurna da su ga
ot roval i . Radi o j e za Vat i kan pod komandom j ezui t skog general a oca Pedra
Arupu (Pedro Arupe) i kad i h je napust i o i obj avi o svoja saznanj a znal a
sam. . . .
Kakva j e t o Jezui t ska zakl et va koj u j e Ri vera obj avi o, a koj a j e i zazval a
pravi l ov na nj ega? Govori l i ova zakl et va, sama po sebi , vi e o ri mokat ol ikoj
crkvi i njeni m redovi ma od bi l o kog mogueg pri mera nj i hovog dosadanj eg
del ovanja? ta je to Ri vera zapi sao o obredu uvoenj a u dunost i posl ednj oj
zakl et vi Jezui t a:

Govori superi or:
Si ne moj , i do sada si ui o da se pret vara da si t oboe na nji hovoj
st rani , a zapravo ni si . Meu ri mokat ol i ci ma da bude ri mokat ol i k i ak da
bude pi j un meu svoj om vl ast i t om braom. Ui o si da ne veruje lj udi ma, da
se ne uzda u l j ude; meu reformat ori ma da bude reformat or, meu
hugenoti ma hugenot , meu kalvinistima kalvinist, meu prot est ant i ma da
bude prot est ant i st ekne njihovo poverenje.
Trai da propoveda sa nj i hovi h propovedaoni ca i da svom est i nom
svoje prirode objavi nau svet u rel igij u i papu; ak sii t ako ni sko, da
post ane j evrej meu Jevrej i ma, da bi se mogao osposobi t i da skupi sve
105

i nformaci j e u kori st t vog reda, kao veran papi n voj ni k. Ui o si da t aj no sej e
seme neprij at elj stva i zavi sti meu dravama koj e su u mi ru i huka i h da
proli vaj u krv. Uvuci i h u rat i st varaj revol ucij e, graanske rat ove u
zaj edni cama, provi nci j ama i zeml j ama koj e su nezavisne i pune prosperi t et a,
koj e ui vaj u bl agosl ove u kul t uri , umet nost i i naukama. Budi na st rani oni h
koj i se bore u rat u i radi pot aj no sa svoj om braom j ezui t i ma, koj i su moda na
drugoj strani i ot voreno se suprotstavljaj u onoj s koj om si t i povezan. Samo
t ako crkva moe uspeno u t i m neugodni m usl ovi ma pri vest i kraj u pregovore
za mir. . . s ti me da cilj opravdava sredst va.
Ui o si t a j e dunost pi j una: da sakupl j a i nj eni ce i i nformaci j e i z
svi h mogui h izvora. Trudi se da dobij e poverenj e porodica prot estanat a i
j eretika svi h kl asa, kako trgovaca, tako i bankara, pravnika, zat i m u kol ama i
uni verzi t et i ma, parl ament i ma, zakonodavnim telima, sudovima i parl ament i ma.
Da bude sve za sve l j ude, za papi nu volj u i j e smo mi sl uge sve do smrt i .
Pri mi o si sve i nst rukci j e j o kao novaj l i j a, pa kao neofi t i kao aut or,
kao i spovedni k i kao svet eni k, al i se jo ni si opremi o svime t o je potrebno,
da komanduj e armij om Loj ol a u sl ubi pape. Ti mora da sl ui u pravo vreme
kao i nst rument i i zvri t el j kazne, kao t o su naredi l i t voj i pret post avl j eni , j er
ovde ni ko ne moe radi ti ko nije osveti o svoj rad krvlj u jeret ika, jer bez
prol i vanj a krvi ni j edan ovek ne moe bi t i spasen. Zato, naoruajt e se za svoj
posao i ui ni t e svoj e spasenj e si gurni m. Ti e pored svoje pret hodne zakl et ve
pokornost i svom redu i odanosti papi, ponovi t i za mnom:
Ja, . . . sada u pri sut nost i svemogueg Boga, svet e devi ce Marije,
svet og Mi haj l a arhanel a, svet og Jovana Krsti telj a, sveti h apost ol a, svet og
Pet ra i svet og Pavl a i svi h svet aca i sakral ni h host i j a neba, obeavam i
i zj avl j uj em da u, kada bude povolj na pri l i ka, vodi t i nemil osrdan rat pot aj no i
j avno proti v svi h jeretika i protestanata, kao to sam usmeren i upuen, da u
i h i st rebi t i sa l i ca zeml j e i da neu pot edet i ni koga, bez obzi ra na st arost , pol
i usl ove; da u i h veat i i pal i t i, pust oi t i , gul i t i kou, davi t i i pokopavat i
i ve, parat i st omake i ut robe nj i hovi h ena i razbij ati glave nji hove dece o
zi dove, da sat rem zauvek nj i hovu odvrat nu rasu. Pot o se t o ne moe i ni t i
j avno, j a u pot aj no upot rebl j avat i otrovni pehar, st i snut i konopac, el ini
bode i li ol ovni met ak, bez obzi ra na ast, rang, dostojanst vo i l i aut ori t et
osobe ili osoba, bilo kakvi bi l i nji hovi usl ovi u ivot u, j avni i l i pri vat ni , onako
kako budem u bi l o koj e vreme upuen od bi l o kog zast upni ka pape ili st areine
brae po svet oj veri , po drut vu Isusovom.

Akt uel ni general superi or Jezui t a j e svet eni k Pet er Kol venbah (Pet er-
Hans Kol venbach) koj i e, u dogovoru sa Papom, 2008. godi ne svoj u pozi ci j u
ust upi t u panskom svet eni ku Adol fu Pahonu (Adol fo Ni col s Pachn).
106

Gl avno sedi t e j ezui t a nal azi se u cent ru Ri ma u vi l i poznat oj kao Curia
General i zi a u ul i ci Vi ale di Port a Ardeat ina. Kako su, za razl i ku od Opus
Dei-a koj i j e i skl j uivo elitisti ka organi zaci j a, Jezui t i u potrazi za lj udski m
duama okrenut i svi m sl oj evi ma stanovni t va, ova fundament al i st ika
katoli ka organizacij a i ma svoje centre u got ovo svi m dravama svet a; jedno
od naj vani j i h, kao po pravi lu kada su ri mokat ol ike organizacij e u pitanj u, je
svakako ono u Nj uj orku u ul i ci 39 East 83rd St reet .


Pogl avlje sedmo
PORODICA


Josi f i z Ari mat eje j e bi o l an Sanhedri na i j edan od naj bogat iji h st anovnika
Jerusal i ma. Pored t oga, Josi f j e bi o roak Mari j e Magdal ene i pot oval ac Jeue
kao nast avlj aa Davi dove l oze. Nj egov pol oaj i ut i caj meu Jevreji ma su ga
preporui l i i ri mskom prokurat oru Ponci j u Pi l at u, s koj i m j e razvi o naroito
dobre odnose.
Radi kal i zam Hri st ovog uenj a i propovedanj a smet ao j e j evrej skom
svet enst vu. Sadukej i ga ni su vol eli , a fari sej i su ga na svaki nai n osporaval i .
Posebno ni su odobraval i nj egova humani st ika propovedanj a i nj egovo
odst upanj e od uenj a koj a su oni vekovi ma obl i koval i u skl opu Tal muda. Oni
su nj egovo uenj e doi vl j aval i kao i st u i zmu vrednu propovedanj u samo
meu goyim. Tako j e, nast upaj ui sam proti v svi h l anova Sanhedri na, Jeua
bi o osuen na smrt i pre nego t o j e uhapen. Na nj egovu sreu, Poncije Pil at
ni j e el eo da preuzme i st ori j sku odgovornost za ubi st vo l egal nog nasl edni ka
i zrailj skog prest ol a pa je, u dogovoru s Josi fom i z Arimat eje, organizovao
nj egovo i st i nsko razapi nj anje, ali i , j o bre, ski danj e s raspea i sahranu u
Get si manskom vrt u poznat om u t o vreme kao Josi fov vrt . Kad su nakon tri
dana otkrili prevaru sadukej i i fari sej i su zaht eval i da vi de Jeui n le, ali ga
ni su nal i u grobni ci u koj oj je navodno sahranjen. Marij a Magdalena se klela
da je Jeua vaskrsnuo. Tako, zapravo, niko nij e bio kri v.
Dogovor i zmeu Ponci j a Pi l at a i Josi fa i z Ari mat ej e podrazumevao j e
odl azak Jeue i z Pal est i ne. Pot uj ui ovaj dogovor, svestan celokupne
si t uaci j e, Jeua ben Josi f odl uuj e da napust i Jerusal i m. Nakon etrdeset dana
provedeni h u j ednom skrovi t u on kree put Indi j e i t ada j e posl ednj i put vien
107

u Jerusal i mu. Net o kasni j e, njegova supruga Marij a Magdal ena, sa sest rom
Mart om i brat om Lazarom u pratnj i Josi fa iz Ari mat ej e kree put Ri ma i
Marsej a, Francuska. Prekomorski put Porodi ce organizovao je Poncije Pil at , a
fi nansi rao Josi f. Zbog svega t o j e ui ni o Prokurat or j e kraj em 36. g. n. e.
opozvan s dunost i i pozvan u Ri m gde j e t rebal o da mu se sudi . Sreom ni je.
Samo pet meseci po i skrcavanj u u Marsej , Mari j a Magdal ena j e rodi l a erku
Saru. et i ri godi ne kasni j e, odnosno t ano devet meseci nakon t o j e Jeua po
prvi put i z Al eksandrij e doao u Marsej , raa si na Jeuu, a pot om j o j ednu
erku po i menu Tamar koj a se rodila u Langedoku.
Tadanj i Marsej bi o j e poznat kao Masal i a, osnovan 600. g. p. n. e. Bi l a j e t o
naj vea i naj znaaj nij a l uka na Zapadnom medi t eranu, a meu st anovni t vom
j e bil o i j evrej ski h t rgovaca i j i su preci na t e prost ore doli i z Vavi l ona. Da
bi osi gural i pri mat Masali e kao gl avne t rgovake t ake Medi t erana t rgovci
ovoga grada su osnoval i j o t ri grada: Ant i b, Ni cu i Monte Karl o, kao vane
t rgovake st ani ce ka i st oku; naj vani j i grad sa koj i m su st anovni ci Masal i e
t rgoval i bi l a j e Al eksandri j a.
Do 49. g. p. n. e. , kada su j e Ri ml j ani sravni l i sa zeml j om, Masal i a j e bi l a
defini ti vno j edna od nezaobil azni h luka na Medi t eranu. Jo od 124. g. p. n. e.
Masal i a j e bil a samost al an grad u okvi ru narast aj ueg Ri mskog carst va.
Meut i m, 49. U sukobu oko rimskog prest ol a gradski oci Masal i e su se
opredel i l i za Pompej a, a prot i v Jul i j a Cezara. Pot o j e Cezar pobedi o sudbi na
Masal i e j e bi l a zapeaena: grad j e do t emel j a uni t en. Obnova j e ubrzo
usl edi l a al i su gradu t raj no bi l e oduzet e znaaj ne t erit orij e koj e j e nekada
kont rol i sao. Pod di rekt nom Ri mskom upravom Masal i a menj a nazi v u Masilia
i , uz t rgovi nu, u nj oj poi nj e da se razvi j a obrazovanj e, t ako da su za krat ko
vreme podi gnut e mnoge kol e. Od svi h kol a naj poznat i j e su bi l e one koj e su
se bavi l e medi ci nom i fi l osofi j om. Neki od naj poznat i j i h t rgovaca obnovl j enog
grada post aj u Jevreji koji su i mali got ovo eksluzi vno pravo trgovanj a sa
Al eksandri j om. Nekada rel at i vno sl obodan grad Masal i a j e sada bi l a pod
pot punom vl au Rima koj i zavodi st roge poreske obaveze; one su, i ako i st e za
sve, i pak naj t ee padal e j evrej ski m t rgovci ma koj i su pored poreza dravi
moral i da i zdvaj aj u i znaaj ne poreze u kori st svog svet enst va.
U t akvu Masal i u 36. g. n. e. dol azi j udej ska kral j evska porodi ca s naj bl i i m
roaci ma i sledbenici ma. Naj poznat i j i j evrej ski t rgovci pri mi l i su j e s duni m
uvaavanj em j er i m j e bil o poznat o ko su nj eni lanovi ; pri hvat ili su i h kao
l anove j udej ske kral j evske kue. Odmah po i skrcavanj u porodi ca j e smet ena
u j ednu od naj veih i naj lepih vi la na uzvienju nedal eko od centra Masali e.
Na kapi j i kroz koj u se ul azil o u i manj e nal azi l o se sedam mal i h pel i ca, a na
ul azni m vrat i ma vi l e j e 39. g. n. e, po dol asku Jeue i z Al eksandri je, iskl esan
znak ri be. To j e bi o prvi dom j evrej ske kral j evske porodi ce u Evropi . Nakon
roenj a drugog det et a, Jeue ml aeg, Mari j a se sel i u provinciju Langedok gde
108

raa tree det e, erku Tamar. Umrl a j e 73. g. n. e.
Do kraja I v. n. e. stanovnici provi nci j e Langedok su pot puno pri hvat i l i
aut ent ino uenj e Jeue ben Josi fa, a vremenom su post al i poznat i kao Kat ari ,
t o j e znai l o i st i . Papa Inokent i j e III (Lot ari o de' Conti di Segni, krt eno
i me) j e oceni o da isti, sami po sebi, predst avljaju negaciju papskog
aut ori t et u pa j e t ako, nakon vel i ke i zme (Grande Sci sma i l 1054. ), 1208.
g. n. e. Kat are progl asi o j eret i ci ma, zaht evaj ui od francuskog kral j a Fil i pa II
da se obrauna s nj i ma. Krst aki pohod prot i v Kat ara i nj i hovi h si mpat i zera, u
kome ni su uest vovali vit ezovi Templ a, poeo j e 24. j una 1209. g. n. e. na dan
Svet og Jovana Krst i t el j a. Krst aku voj sku predvodi o j e uveni francuski
pl emi Simon de Monfor (Si mon IV de Mont fort -lAmaury). Zat i ranj e Kat ara i
nj i hovi h pri st al i ca obavl j ano j e si st emat ski i det al j no t ako da j e pot raj al o sve
do 1244. g. n. e. , odnosno do pada nj i hovog posl ednj eg pri bei t a t vrave
Mont segura. Vano j e napomenut i da se i st rebl j enj e Kat ara odvi j al o u okvi ru
et vrt og krst akog pohoda na Jerusal i m koj i j e 1202. g. n. e. pokrenuo
Inokent i j e III.
Za et vrti krst aki ni je bil o bit no samo preuzi manje Jerusali ma od
Muhamedovi h sl edbeni ka ve, moda i naj vani j e, i ruenje Vizant ije kao
cent ra i st e vere u uenj a Jeue ben Josi fa. Kat ari su, t o se pape Inokent ija III
t i cal o, bi l i speci fian deo pravosl avnog vizant ijskog mi l jea koje j e t rebal o u
korenu sasei. Nita bol je Papa nije mi sli o ni o Srbi ma pa se tako direkt no
umeao u izbor nasl edni ka Stefana Nemanje: uz pomo ugarskog kral j a
Emeri ka (Imre rpd-hzmagyar ki rl y) na el o srpske drave j e 1202. g. n. e.
doveo Vukana, a ne St efana t o j e bi l a posmrt na el j a St efana Nemanj e. Kada
j e St efan uspeo da preuzme vl ast u Srbij i Inokent i j e III (Innocent i us III) j e
odbi o da mu dodel i kral j evski venac - , odnosno krunu regi um di adema
odbi j aj ui t ako da pri zna st aro srpsko kraljevstvo. Ri m je ve tada pokazao
svoj odnos prema Srbi ma al i i Vizant i j a i z koj e cari ca Iri na ( ) za srpske
kraljeve alje vi zanti jsku carsku kapu kal i pt ru - opt oenu samo naj fi ni j i m
bi seri ma i dragi m kamenj em.
Na poet ku krst akog pohoda regi on Langedok-Rusi j on j e i mao naj napredni j u
umet nost , posebno knj i evnost , i nauku t og doba. No, po okonanj u krstakog
pohoda pa sve do danas t o j e pust ara u svakom pogl edu. Inae, na poet ku
krst akog pohoda Langedok-Rusi j on ni j e bi o pod pot punom vl au Francuske
ve su nj i me vl adal i grofovi od Tul uza comtes de Toul ouse. Po zavretku
krst akog pohoda regi on j e oi en od l j udi i t o j e, po svi m vaei m meri l i ma,
bi o prvi genoci d u i st ori j i Evrope, a poi nj en je na zaht ev pape Lucija III koji
j e novembra 1184. g. n. e. u Veneci j i i zdao bul u Ad Abol endam pozivajui na
obraun sa Al bi ani ma, odnosno Katari ma. Njegovi nasl edni ci Urban III,
Grgur VIII, Klement III, Celesti n III i Inokent ije III su se zduno zal agal i za
pot ovanj e bul e pa j e t ako, na kraj u, ubi j eno vi e od st oti nu hi l j ada l j udi .
Ono t o j e i nt eresant no za ovaj genoci d, u i st oriji poznat kao Al bi anski
109

krstaki rat (Expediti o sacra in Al bi genses), je odsustvo vitezova t empl ara na
st rani st anovni ka Langedoka. Nai me, j o od svog osni vanj a t empl ari su se
smat ral i zat i t ni ci ma provi nci j e Langedok, a Bert rand de Bl anfor, etvrti
vel i ki maj st or, bi o j e i z kat arske porodi ce i predvodi o j e vit ezove Templ a od
1153. do 1170. g. n. e. Int ervenci j a t empl ara usl edi l a j e t ek 1244. g. n. e. i t o ne
u ci l j u zat i t e mal og broj a prei veli h stanovni ka Langedoka ve u nameri
odbrane t vrave Mont segur; i z t vrave su t empl ari odnel i i u kot sku prenel i
mnoga znaaj na dokument a koj a su do t og vremena bi l a u posedu Kat ara.
Danas mnogi smat raj u da j e Davi dova zvezda si mbol j udai zma, t o ona
odi st a i j est e, meut i m ovaj heksagram j e zapravo sast avljen od dva si mbola
egi pat skog porekl a. Vrhovi ove zvezde (gornj i i donj i ) su vrhovi dve pi rami de
pol oene j edna na drugu. Pi rami da iji j e vrh usmerena na gore, a temel ji na
dol e j e egi pat ski si mbol za mo kralja. Kralj svoju mo iskazuje na Zemlji ali
se ona prot ee do neba. S druge st rane, pi rami da i j i j e vrh usmeren na dol e, a
t emelji na gore je, takoe, egi pat ski si mbol al i svet enika ija je mo
ust anovl j ena na nebu i koja se protee i na Zeml ju. Ovaj heksagram je ustvari
obel ej e dvost rukog mesije: sveteni kog i kral j evskog; i j edini pravi znak
Jeue ben Josi fa, direktnog pot omka cara Davida. Ovu zvezdu j e on kori st i o
kao l i ni znak i st oga j e ne moemo nai ni u j ednoj od st ari h hebrej ski h
knj i ga. U i roj upot rebi Davi dova zvezda se prvi put sree u neki m
srednj ovekovni m hri anski m crkvama i u got ovo svi m graevi nama koje su
podi gl i vi t ezovi Templ a.
Iz Masi l i j e, nakon t o se Mari j a Magdal ena udobno i si gurno smest i l a, Lazar
se 37. g. n. e. vraa u Jerusal i m. Kao verni sl edbeni k Jerusal i mske crkve,
odnosno kumranskog svet enst va Lazar j e bi o veoma bl i zak sa Jakovom,
brat om Isusa Hri st a. Bi o j e i j edan od organizat ora pobune prot i v Riml j ana, a
kao j edan od posl ednj i h brani l aca t vrdj ave Masade, gine 15. aprila 74. g. n. e.
Josi f i z Ari mat ej e, nakon kraeg zadravanj a u Masi l i j i , odl azi u Engl esku i
nastavlj a da se bavi trgovi nom. Ost ae u neraski di vi m odnosi ma s j udej skom
kral j evskom porodi com, a nj egovi pot omci se, poet kom drugog veka, ak
orouj u s nj om. Sahranj en j e u Jerusal i mu, u svoj oj grobni ci u Get si manskom
vrt u na samo par koraka od grobni ce u koj oj j e Isus bi o smet en nakon
ski danj a sa Krst a.
Jeua svoj e uenj e nekol i ko godi na propoveda u Indi j i , a pot om se
nast anj uj e u Al eksandrij i , koj a sredi nom prvog veka post aj e j edan od
i nt el ekt ual no naj j ai ni h cent ara svet a. Krajem pedeseti h godi na se defi ni ti vno
vraa u Langedok al i ga, nakon Mari j i ne smrt i 73. g. n. e. , naput a i odl azi u
Pal est i nu gde i umi re u svoj oj 88. godi ni .
Poet kom 38. g. n. e. u Masi l i u dol azi da i vi nekadanj i prokurat or Pal est i ne
Ponci j e Pi l at . Kao dobar poznani k Porodi ce i nj en odani prij at elj post aje rado
110

vi en gost i ovek koj i j e Porodi ci obezbei vao pol i t iku i svaku drugu vrst u
podrke kod t adanj i h rimskih vlasti.
Jeua ben Josi f j e nesumnj i vo bi o hari zmat ska l i nost , ovek vel i ke duhovne
snage i , nakon t o su Ri ml j ani uni t i l i cel u Kumransku zaj edni cu 68. godi ne i
pobi l i sve nj ene l anove, ost ao j edi ni i v poznaval ac svi h t aj ni h ceremoni j a
Preobraenj a, Vaskrsenj a i mnogi h drugi h drevni h egi pat ski h mist eri j a.
Medj ut i m, ost aj e i st ori j ska i nj eni ca da j e za i renj e nj egovog pravog uenj e i
opst anak l oze Davi dove naj vi e ui ni l a nj egova supruga Mari j a Magdal ena. O
znaaj u Mari j e Magdal ene naj bol j e su govori l i mnogi pri padni ci Si onskog
priorata tajne organi zaci j e koj u j e ona i osnoval a sa ci l j em da se zat i t i i
obezbedi opst anak i prosperi t et j udej ske kraljevske l oze.
Ri mokat ol i ci , kao navodni bat i ni ci Hri st ovog uenja, su sva osporavanja
sopst veni h uenj a karakt eri sal i kao j eres. Iako su se meu sobom razl i koval e u
poj edi ni m t eol oki m poj edi nost i ma, sve t zv. j eresi su deci dno odbaci val e
j erarhi j sko ust roj st vo Ri ma, sve su na Isusa Hri st a gl edal e kao na smrt nog
oveka, t ret i ral e ga kao proroka i sve su prednost daval e l inom prosvet l j enj u
u odnosu na sl epo kl anj anje veri. Jedan od najpoznat i j i h nasl edni ka izvornog
Hri st ovog uenj a bi o je ovek po i menu Mani ( , na persi j skom).
Mani j e rodj en 214. g. n. e. u okol i ni Bagdada, a ve 240. g. n. e. je bio poznat
po svom duhovnom iscelitel j st vu i i st eri vanj u demona. Verovao j e u
rei nkarnacij u, t vrdi o j e da uvek post oj i i da e uvek post oj at i j edna prosveena
kl asa l j udi meu koj i ma e posebno bi t i znaaj ni pomazani poj edi nci . Mani
j e, kao i mnogi drugi , t vrdi o da Isus ni j e pogubljen na krstu i da je hrianst vo
l ana t eol ogi j a. Nj egove kol e, koj e su vodi l i njegovi sledbeni ci, bil e su
naroi t o akt i vne i ut i caj ne na j ugu Francuske i u pani j i . uveni al bi anski
krst aki pohod bi o j e, pored ost al og, usmeren i na uni t enj e mani hei zma t og
doba.
Druga naj znaaj ni j a j eres bi l a j e ona koj u j e, nakon Mani j evog pogubl j enj a,
i ri o Ari j e (Ari us, roen oko 250. u Li bi j i ). Bi o j e svet eni k u Al eksandri j i
gde j e i veo i del ovao od 318. do 336. g. n. e. Sut i na nj egovi h propovedi bi l a j e
da Isus Hri st os nij e i st o t o i Bog ve da j e on smrt an ovek i da j e kao t akav
umro pri rodnom smru kad mu j e dol o vreme. Suprot st avl j aj ui hri anst vu
aut ent inu j evrej sku veru on de f act o uvodi hri anstvo u jevrejske okvire.
Prot i v Ari j evog bogohul j enj a prvi j e ust ao Al eksandar Al eksandri j ski
( ) epi skop Al eksandri j e koj i j e od Ari j a zat rai o da
odmah pri zna Svet o t roj st vo: Bog ot ac t vorac neba i zeml j e, Bog si n
spasi telj oveanst va i Svet i Duh - t rea Boj a osoba koj a l j udi ma daj e Boj e
vrl i ne i krepost . Ari j e ni j e odust aj ao od svog uenj a pa car Konst ant i n,
nast oj ei da sprei vee raskol e u Crkvi, odl uuje da se ovo pitanj e raspravi na
Prvom vasel j enskom saboru koj i j e odran u Ni kej i 325. godi ne. Na saboru j e
dol o do estoki h rasprava po pit anj u pri rode samog Hri st a. Tako j e, u svom
111

kraj nj e emot i vnom nast upu, Ni kol a i z Li ki j e ( ), kasni j e poznat kao
sveti Ni kola, fi zi ki napao Ari ja, nakon ega j e udal j en i z raskone dvorane
carske pal ate gde se sabor odravao. Ni kol a j e udal j en, aAri j e rainj en,
progl aen j eret i kom, prokl et i i zbaen sa sabora na ul i cu gde j e ubrzo umro od
ot rova koj i j e pre t oga na si l u popi o. Kako j e Konst ant i n sve odl uke sabora
progl asio carski m zakoni ma, pristalice Arija su od t ada post al i dravni
neprijatelj, a prve rtve su bili episkopi Sekundom Pt ol i medi ski , Teon
Marmari ki i Jevsevi j e Nikomi dijski.
Meu najodanijim i najiskrenijim pristali cama arij ani zma su bi l i Got i i
Vi zi got i . Pri l i kom pl j ake Rima 480. g. n. e. Vi zi got i su, i z pot ovanj a prema
Ari j u, pot edel i sve hri anske crkve. Tokom vladavi ne Vizigota arijanizam je
posat o domi nant an obl i k hri anst va u panij i, u obl ast i Pi ri nej a i j unoj
Francuskoj . Kao najuvaavanij a jevrej ska porodi ca u j unoj Francuskoj,
porodi ca Jeue ben Josi fa uvek j e i mal a poseban t ret man od st rane vi zi got ski h
vl adara. Di nasti ki m brakovi ma Porodica se orodila s vi zi got ski m pl emst vom
(Al ari h I, At aul f, Val i j a, Teodori h I i II, Euri h. . .), a iz njihovih kasnijih
brani h veza s Franci ma nast al a j e uvena l oza Merovinga (Merovej , Hi lderi h
I, Hl odoveh I i njegovi si novi . . . ).



Pogl avl j e osmo
MEROVINZI


Ist orij a Francuske j e ust vari saga o t ri velike di nastij e: Merovi nke,
Karoli nke i Kapt inske. Ove tri dinast ije su stvoril e osnove svi h dravot vornih
i nst i t uci j a i osnovne t erit orij al ne pret post avke dananje Francuske.
U vreme kada se Porodi ca i z Jerusal i ma dosel i l a u Marsej vel i ki m
podruj i ma Evrope vl adalo j e Ri msko carst vo. Da bi kontrol isali ova vel ika
prost ranst va Ri ml j ani su skl apal i mnoge ugovore o saradnj i s l okal ni m
pl emeni ma. Ona su t ako post aj al a savezni ci Ri ma i obezbei val a mu
supremacij u na osvojeni m t eri torij ama. Jedan od t akvih saveza Riml j ani su
st vori l i i s germanski m pl emenom Zapadni m Got i ma, odnosno Vi zi got i ma kako
se najee nazi vaj u. Zapadni Got i su i spovedali ari j eni zam i ako i m j e net o
112

smet al o u Ri mskom carst u onda j e t o bi l o nj egovo papst vo.
Ri mske pape su j o od poet ka IV veka nast oj al e da ost vare dobre odnose sa
Vi zi goti ma ali su oni odbi jali sve kontakte sa papama vrst o i spovedaj ui
ari j eni zam. Ri msko carst vo j e bi l o papska t vrava ali je vi zigotski kralj Alarik
I (Al arei ks) 410. g. n. e. upao u Ri m i kompl et no ga opust oio. Papa Inokent i j e
I nij e bi o samo oplj akan nego i na smrt prest ravl j en pa pokuava da sa
Vi zi got i ma uspost avi kakve t akve odnose. Meut i m, novi vi zi got ski kral j At al f
(At havul f) j e odbi o svaki kont akt sa papski m emi sari ma smat raj ui da su
t vorci hrianst va Pet ar i Pavl e kri vot vori l i uenj e Jeue ben Josi fa, a da se
Hri st ovo uenj e i poruke naj bol j e i skazuj u u ari j ani zmu. U nemogunost i da
ost vari saradnj u sa Vi zi got i ma, a sve vi e sumnj aj ui u mo Ri mskog carst va
pape su se j edno vreme primirile i tek se papa Si mah (Symmacus) kraj em V
veka za pomo obrat i o j ednom novom i narast aj uem carst vu Merovi nga.
Na el o Vi zi got a 485. godi ne dol azi Al ari k II, koj i se 507. godine kod
Vul i j a, Francuska uput a u bi t ku sa franaki m kraljem Kl ovisom I (Cl ovis I).
Vi zi got i su bi l i pot puno pot ueni , a Alari k j e poginuo. Klovi s preuzi ma sve
nj i hove t eri t ori j e, osi m oni h u Sept i mani j i i pani je u koj i ma Vi zi goti
nastavlj aju sa i spovedanj em arijeni zma i proteri vanjem Jevrej a. Dva veka
kasni j e - 711. godi ne mavarski vojskovoa Tari k Ibn Zi j ad u bi ci na reci
Gvadal et i pobeuj e vi zi got skog kral j a Roderi ka. U naredni h pet godi na Mavri
su osvoj i l i cel o Iberi j sko pol uostrvo, a prei vel o vizigot sko pl emst vo se spasl o
povl aenj em kod Merovi nga. Bi o j e t o kraj j ednog od naj poznat i j i h pl emena
Evrope t og vremena i gl avnog nosi oca ari janske vere.
Pobedom Kl ovi sa nad Zapadni m Got i ma na scenu Francuske i Evrope st upa
Merovi nka di nast i j a (Mrovingiens dynast i e), koj a j e vl adal a od VI do
sredi ne VIII veka, odnosno od Kl ovi sa I (Cl ovi s I
er
481. -511. ) do ildri ka III
(Chil dri c III
er
743. -751. ). Merovi nka di nast i j a nosi i me po Kl ovi sovom dedi
Merovi koji je bio franaki kralj i i j e i me Mrove, i zgovarano na
francuskom, znai maj ka od preko. Mnogi veruj u da se ovako nagl aeno
izgovaranje imena merovi nke di nast i j e i ni l o s namerom da se nagl asi veza
di nast i j e sa Mari j om Magdal enom koj a se odmah po st upanj u na francusko t l e
porodi l a i post al a maj ka. Inae, zat it ni znak Merovinke di nasti je bi o je
st i l i zovani cvet Iri sa f l eur de l ys, i j e j e seme i z Svet e Zeml j e gde samoni kl o
rast e u Evropu svoj evremeno donel a Mari j a Magdal ena. Fl eur de l ys sa tri
l ati ce francuske kralj evske kue j est e si mbol svega mukog i grafiki j e prikaz
sveanosti obrezivanja u kome su sadrana sva obeanja koja je Bog dao
Izrael u i kui Davi dovoj .
Gregori j e Turski (Grgoi re de Tours) j e prvi pi sac u t ril ogiji
merovi nke i st ori ografij e. Nj egovo pravo prezi me j e Fl orent i us meut i m, u
ranoj ml adost i ga sam menj a u Turski u znak pot ovanj a prema j ednom od
svoji h predaka - epi skopu Tura. Roen j e 539. godi ne u provinciji Overnj
113

(Auvergne), u gradu Kl ermon-Feran (Cl ermont -Ferrand), a pot icao j e i z
ari st okrat ske, senat ske porodi ce. O nj egovom obrazovanj u su se st aral i , pot o
j e rano i zgubi o oca, nj egov st ri c Gal , epi skop Kl ermona, a zatim Avit koji je
nasl edi o Gal a na mest u epi skopa Kl ermona. Pored ova dva epi skopa o
Grgurovom obrazovanj u se st arao i nj egov uj ak Uefroni j e koga j e Grgur i
nasledi o na mestu episkopa Tura kada j e ovaj premi nuo 573. godi ne.
Najznaaj ni j e Grgurovo del o j est e Hi st ori a eccl esi astica Francorum i l i
Crkvena i st ori j a Franaka u koj oj , u naj veoj meri govori i merovi nki m
vl adari ma i i st ori j i ove kral jevske di nastij e.
Pseudo-Fredegareva hroni ka j e drugi po redu i st orij ski spi s o
Merovinzi ma i predst avl j a naj vanij i i zvor za i st orij u Franake drave i
susednih naroda u VII veku i pri pada t ril ogiji merovinke i st ori ografije.
Pronaena je u XVI veku. Prvo se veroval o da j e nj en aut or neust ri j ski opat
Fredegar (Frdgaire). Meutim, docnije je utvreno da su aut ori ove hronike
sa poet ka VIII veka tri monaha i t o dvoj i ca i z Burgundi j e, a t rei iz Meca.
Kako se prava i mena monaha nikada nisu saznala ouvao se prvobit ni naziv
ovog spi sa uz prefi ks pseudo. Pseudo-Fredegareva hroni ka daje pregled
dogaaj a do t ree decenij e 8. veka. Hroni ka j e znaajna kao izvor za onaj
peri od franake i st ori j e za koji je sauvan mali broj dokumenat a. Prua
svedoanst vo o Sl oveni ma, knezu Samu, Dagobert u I i Arnul fi nzi ma.
Li ber Hi stori ae Francorum j e t rei po redu spi s o merovi nkoj di nasti ji
i kao takav ri pada t ril ogiji merovi nke i stori ografij e. Ova i storij a Franaka
napi sana j e od st rane nepoznat og monaha 727. godi ne u u Neust ri j i . Napi sana
j e na l at i nskom, a znaaj na j e j er daj e obi l j e i nformaci j a o Merovi nzi ma i
st anj u na nj i hovom dvoru sa kraj a VI i poetka VII veka.
Vel iki anali manastira Lor i l i Annal es Lauri ssenses mai ores su, pored
t ri l ogi j e merovi nke dinastije, moda najznaajniji pojedinani spi s koj i
preci zno i pedant no bel ei podat ke o prvoj di nast i j i koj a j e st varal a francusku
dravu. Vel i ki anal i i j i j e prvi deo sai ni o monah i z l ine prat nje Karl a
Vel i kog, a okonao franaki ist ori ar Aj nhard (Ei nhard), daj u pregl ed
dogaaj a od 741. pa sve do 829. godi ne. Pret post avl j a se da j e Aj nhard
i zl aganj e preki ni o 829. godi nom pot o ga j e napust i l a svaka nada u obnovu
j edi nst va franake drave. Vel i ki anali manastira Lor su prvi zapadni i zvor
koj i razl i kuj e sl ovenske narode pri emu se expl i ci t e pomi nj u Srbi koj i
nasel j avaj u Dal maci j u.
Na osnovu raspol oi vi h ist orij skih knjiga o Merovi nzi ma lako j e uoi t i da se
zaj edno sa i renj em t eri t ori j e na koj i ma su oni upravlj ali pojavil a potreba za
poveanj em broja kval i fi kovani h dravni h sl ubeni ka. Naj vei broj pi smeni h i
obrazovani h l j udi na jugu Francuske i t zv. panske kraj i ne j e bi l o meu
Jevrej i ma pa oni t ako ubrzo post aj u vrl o znaajni u dvorskoj admi ni straci ji.
Uzi manj e Jevreja u dravnu sl ubu nij e bi lo uobi ajeno za Evropu t og
114

vremena. Meut i m, Merovi nzi meu koj i ma j e bi l o dosta i mena kao t o su
Samson, Sol omon, El i zar, Jakov, Josif i sl. nisu ni naj manj e mari l i za t o.
Naprot iv.
U Merovi nkoj kral j evskoj kui , i nj oj bli ski m porodi cama, nosil a se duga
kosa s razdel j kom po sredi ni gl ave. Zog t oga su bi l i est o nazi vani i reges
cri ni t i dugokosi kral j evi . Merovi nzi su i z nekog razl oga veroval i da duga
kosa daj e posebnu mo i nikad je nisu skrai val i . Meut i m, net o drugo j e
veoma i nt eresant no i vano za ovu di nast i j u. Godine 496. g. n. e.
Rimokatoli ka crkva j e skl opi l a poseban Cont ract us (ugovor) sa ovom
kral j evskom kuom. Ugovorom su se Ri mske pape obavezale da za sva
vremena pot uj u merovi nku krv i l ozu. Ri m j e Klovisu priznao st at us Novus
Const ant i nus t o j e, zapravo znai l o da mu se pri znaj e pravo da vl ada svi m
teritorijama nekadanj eg Svet og ri mskog carst va. Drugi m rei ma, Ri m j e
Kl ovisa pri znao za prvog i najveeg meu svi m vl adari ma na svetu. Ovde je
i nt eresantno napomenuti da j e pri znanj e Klovi sa za kralja od strane Ri ma
usl edi l o i pored injeni ce da ga papski legat ni j e kruni sao ni t i j e on od Pape
pri mi o kral j evske i nsi gnij e t o je i nae bil a obaveza za sve druge vladare.
Merovi nzi su, kao ni j edna kral j evska kua pre ili posl e nji h, na svoje
kral j evst vo gl edal i kao na porodinu bat i nu i ni su pri znaval i ni kakve
pri vi l egi j e drugi m rodovi maa, ni po roenj u, ni po emu drugom.
Merovi nki kralj evski dvor j e bi o centar dravne uprave odakl e j e kral j
upravl j ao cel okupnom t eri t ori j om na koj u j e pol agao pravo. Kral j j e i mao
apsol ut nu sudsku vlast ali j u j e naj ee prenosi o na Dvorski sud. Vl ast eoske
porodi ce predst avl jale su najbl iu kralj evu okol i nu i u okvi ru nji h su post oj ale
dve vrst e podani ka: Leudi - pri padni ci vlastele koje j e kral j bi rao za naj vi e
i novni ke i koj i su j edini mogl i da mu se l ino pri bl i e i anst rust i oni
oruana prat nj a kral j a, odnosno prvi krug nj egovog obezbeenj a. I l eudi i
anst rust i oni morali su da poloe doivotnu zakl et vu na vernost kral j u od koj e
i h j e kasni j e samo smrt mogl a oslobodi t i . Posebnu kat egori j u l j udi kod
merovi nga su pretst avlj ali oni koji su bi l i bi rani za vrenj e voj ne slube. Kralj
j e nji ma davao benef i ci j t o j e zapravo deo t eri t orij e sa sve selj acima koji su
na nj oj radi l i , a oni su za uzvrat moral i uvek da budu pri pravni za st avl j anj e
pod oruj e u sl ubi kral j a. Posebnu kat egori j u l j udi su pret st avl j al i i oni
koj i ma j e kral j davao i muni t et t o je pretst avl j al o zat i t u nji hovi h poseda od
saamog kral j a i nj egove admini straci je. Nai me, t erit orija u posedu osoba koje
su od kral j a dobi l e povel j u o i muni t et u bi l e su nedostupne dravni m
i novni ci ma koj i ni su smel i na nj u da kroe. Na t akvi m t erit ori j ama post oj al a
j e posebna sudska i upravna vl ast , a nosi l ac i muni t et a i mao j e ak pravo da
pri hode t e t erit orij e preusmeri sa kralj eve u l inu bl agaj nu.
Na svo st anovni t vo, bi l o Romane bi l o Franke, merovi nki kralj
j e gledao kao na lj ude koj i su od nj ega l ino zavisni . Naj blie kraljeve agent e,
pomoni personal nj egovog dvora, inil e su nj egove provbit ne li ne sl uge
115

mi ni st eri j al ci , birani i z redova robova ili osloboenih. Tako se i novni k koj i j e
prvobi t no st aj ao na el u dravne uprave zvao seneal (od senescal us stariji
rob) i l i maj ordom (mai or domus upravni k i manj a). Na dvoru j e funkci oni sal a
i kancelarij a za izdavanj e isprava, sklapanje mira i slanj e pi sama. Posebno
mest o u okvi ru dvorske hi j erarhi j e pri padal o j e ri zniaru koj i j e uvek prat i o
kral j evsku ri zni cu, koj a j e i nae bil a pokret na. Interesant no je da merovinzi
ni kada ni su pravi l i razli ku i zmeu svoj e i dravne ri zni ce, odnosno sav novac
u dravnoj kasi su smat rali li ni m bogat st vom.
Kl ovi sa j e poet kom VI v. n. e. mi ropomazan od j ednog svet eni ka i z
Langedoka i Ri m j e, bez sumnj e, znao da j e Kl ovi s bati ni k Davidove loze.
i nj eni ca da j e mi ropomazanj e bi l o obavlj eno na nai n i na dan kada je Jovan
Krst i t el j mi ropomazao Isusa Hri st a, Ri mu j e bi l a dovol j na da uspost avi
posebne odnose s Merovinkom dinastijom. Pri tome, j edi no na emu j e Ri m u
Cont ract usu i nsi st i rao bil a j e da Kl ovis zvanino uzme ri mokat ol i ko
hri anst vo za veru, i da Ugovor ost ane t ajni dogovor dve vl ast i . Da bi
osi gurao svoj u di nast i j u, oduvek za i nt ri ge i spl et ke spremnog Ri ma, Kl ovi s j e
preao u hri anst vo, mada ga ni kad ni j e pri hvat i o ni t i i skreno odobravao. Na
Klovisovu odluku da pri hvat i Cont ract us dost a j e ut i cal a i nj egova ena,
fanati na kat ol i ki nj a, erka kralj a Burgundij e Hilperika (Chil peric II), prel epa
Kl oti l da (Cl ot hi l de).
Odmah po st upanj u na prest o Kl ovi s j e ot poeo serij u rat ova sa ci l j em da
uveava svoje kralj evst vo. Ni z uspeni h bi taka doveli su do znaaj nog
uveanj a nj egovog kral j evst va. Kako j e na novoosvoj eni m t erit ori j ama bil o
dost a hri ana, kako j e i nj egova supruga bi la hrianka, i kako j e papa Fel i ks
III (Feli x III)od njega zaht evao da pree u hri anst vo Kl ovi s j e, kraj nj e
pragmat i no, odl ui o da pri mi hri ansku veru. Ovi m krtenjem Klovis je
obezbedi o mi r meu svoj i m podani ci ma i osi gurao, kako j e mi sl i o, dodat nu
podrku za svoj u di nast i j u. Papa j e sl avio ovo preobraanje, a zbog svojih
zasl uga za Kl ovi sov prel azak u hri anst vo, Kl ot i l da j e kasni j e kanoni zovana
od st rane Ri ma.
Kl ovi sova odl uka da pri mi veru u Hri st a za Ri m j e bil o od posebnog znaaj a.
Krajem V veka poloaj Ri mske crkve je bio kraj nje nezavi dan, a papi n pol oaj
meu evropski m pl emst vom ni j e bi o ni po emu posebno uvaavan. Nai me, ve
kraj em IV veka ri mski bi skupi sebe nazi vaj u papama, meut i m nj i hov st at us i
pol oaj su bi l i i st i kao i bil o kog drugog biskupa bil o koje druge crkve. t a
vi e, Ri mska crkva sve do kraj a V veka nij e bi la ni ta znaaj nij a ni uti caj nij a
nego ari j ani zam koj i j e ona smat ral a za j eres. Ri mu j e st oga bil a preko
pot rebna podrka j ednog snanog i uti caj nog evropskog vl adara. Nj enoj
nebeskoj vl ast i j e bi l a neophodna ovozemal j ska si l a koj a bi j e zatitila i
promovi sal a.
U svakom sl uaj u, i zmedj u Ri ma i Kl ovi sa j e kraj em V veka skl opl j en
116

sporazum po kome j e Kl ovi s od Ri ma dobi o t i t ul u Novus Constantinus t o je,
drugi m rei ma, znai l o da vl ada Svet i m ri mski m carst vom. Kl ovi s I j e, sa
svoj e st rane, t rebal o da osi gura opst anak crkve i da j oj obezbedi vrhovnu
duhovnu vl ast na Zapadu. Ovaj sporazum i nj egovo ost varenj e su j edan od
naj vani j i h momenat a u hri anskoj i st orij i . Udareni su t emel j i novog Ri mskog
carst va hri anskog carst va i j a su dva st uba bi l i rimska crkva i merovi nka
di nast i j a. Ri m j e bi o duhovni aut ori t et , a Merovi nzi svet ovni . Ovi m ugovorom
skl oplj en j e neraski di v savez i zmedj u crkve i drave, koj e su se obavezal e na
nj egovo nepreki dno pot ovanj e. Meut i m, Ri m j e, i m j e osigurao svoj e
pozicije u Evropi , prekri o ovaj savez pomogavi , a verovat no i organizovavi,
ubi st vo merovi nkog kral j a Dagobert a II (Dagobert II i l i saint Dagobert ).
Merovi nka di nast i j a se razvi j al a, u svakom pogl edu, sve do ubi st va nj enog,
moda naj uveni j eg, kral j a Dagobert a II. On j e 679. g. n. e. ubijen od strane
pri padnika j udejske karoli nke porodi ce koj a j e sl ui l a na nj egovom dvoru, a
uz odobrenj e i podst i caj Ri ma. Za novog vl adara Francuske kruni san j e, po
svi m prot okol i ma Ri ma, Pi pi n II. U znak zahval nost i papi Agat u za podrku u
ubi j anj u Dagobert a II i dol asku na prest o, Pi pi n II okupl j a monu voj sku sa
koj om upada u It al i j u i pobeuje tadanje papske nepri jatelje Lombardijce.
Terit orij e Lombardij e koj e j e Pi pi n II predao Papi e kasni j e post at i t emel j
papske drave.
Pre nego t o j e ubi j en, Dagobert II j e na si gurno skl oni o svog si na i
nasl edni ka Si gbert a IV. Nai me, Dagobert j e bi o obavet en o odl uci
ri mokat ol ike crkve da pogazi ugovor s merovi nkom di nast i j om od 496. g. n. e.
i da ga, shodno t oj odl uci , ubi j e uz pomo vi soki h dvorj ana i z porodi ce
Karol i nga. Znaj ui da e, ako uspej u da ga ubi j u, si gurno ubi t i i nj egovog si na
on ga j anuara 679. g. n. e. al j e u Razes, Langedok kod oca nj egove supruge
i zel e, odnosno Si gbert ovog dede. Si gbert j e dobi o t i t ul u voj vode od Razea i
grofa od Redea. Rede j e zapravo bi o t adanj i nazi v za gradi Rene-le-ato u
provi nci j i Langedok-Rusi j on. Si gbert IV j e umro 758. g. n. e. , a nj egovi
naslednici su uzeli prezi me Pl ant -Ard. Iz krvne l i ni j e Sigbert a IV, nakon
nekol i ko vekova, na i st ori j sku scenu st upa porodi ca Bl anfor, i z koj e pot i e i
vel i ki maj st or Templ ara Bernar de Blanfor. Znaaj ove porodi ce moe se
sagledat i i i z i njenice da je Prvi krstaki rat predvodi o Bernarov pot omak
ofri de Boon. Ovde j e i nt eresant no napomenuti da j e i z i st e krvne l i ni j e i
papa Kl ement V (Bert rand de Got , krt eno i me) koj i j e odi grao znaajnu ulogu
u uni t avanj u Templ ara i nj i hove voj no-fi nansi j ske organi zaci j e u uvenom
procesu - Le procs de l ' ordre du Templ e.
Od ubi st va Dagobert a II 679. Merovi nka di nastij a j e samo nomi nalno
vl adal a Francuskom, a st varnu vl ast su preuzel i l anovi Karol i nke porodi ce.
Od 687. svu vl ast u kral j evst vu Merovi nga i ma Pi pi n II, a nakon nj egove smrt i
714. vlast dele njegova dva sina, da bi ve 725. svu vl ast u kral j evst vu
preuzeo arl Martel , nj egovo vanbrano det e. Karl o Mart el se pokazao
117

dost oj ni m nasl edni kom svog oca. Uvrvrst i vi se na pol oaj u mai or domus-a,
na prest o j e doveo Teodori ha III, pri padni ka di nast i j e Merovi ng. Teodori h III
j e samo formal no bi o kral j Franaka dok j e pravu vl ast posedovao sam Karlo
Mart el . Kako bi osi gurao svoj u vl ast ali i nastavi o sa voj ni m osvajanji ma
Mart el j e pri st upi o reformi voj ske pri emu j e posebnu panj u posvet i o razvoj u
konj i ce. Kako su mu za ovu reformu bi l a pot rebna ogromna fi nansi j ska
sredstva on je jednostavno izvri o konfi skaci j u vel i ki h crkveni h i manj a.
Naj vei voj ni uspeh Mart ela vezuje se za pokoravanj e Akvitani je 732. i
Provanse 739. godi ne. Nai me, 732. akvit anski voj voda Eudo pozi va u pomo
Mart el a radi zaj ednike borbe prot i v Arapa i z severne Afri ke. Arapi su se 711.
godi ne i skrcal i na obal e j une pani j e i posl e bi t ke kod Jerez de l a Front era
su srui l i Vi zi got sko kralj evst vo i t i me postali gospodari panij e. Godi ne 717.
osvaj aj u obl ast Sept i mani j e, a 732. ugroavaj u i Akvi t ani j u. Do odl uuj ue
bi t ke i zmeu Karl a Martela i Akvi tanaca sa j edne i Arapa sa druge st rane,
dol o j e kod Poat j ea 732. Mart el j e uspeo da porazi Arape i tako zaustavi
nj i hov do t ada odl uan prodor ka ost at ku Evrope al i j e t om pri l i kom pod svoj u
vl ast st avi o i Akvit ani j u koja je bez ot pora priznal a vrhovnu vlast Franaka.
Oekuj ui da j e nakon i scrpl j uj ui h sukoba sa Arapi ma i zapoetih
sukoba sa Sasi ma Martel doveo svoje voj ne i fi nansi j ske pot enci j al e do grani ca
pucanj a separat i st iki nast roj ene voj vode Provanse 739. godine otpoi nj u rat
prot i v Mart el a al i u pomo zovu i Arape koj i su bi l i vi e nego volj ni da mu se
osvet e za sve ranij e poraze. Arapska voj ska j e odmah krenul a uz Ronu
nadaj ui se da e l ako pot ui Mart el ove snage koje su se ve dobrano i scrpel e
na severu gde su rat oval e proti v Sasa. No, t ada j e Mart el pokazao da je pored
unapreenj a voj ske unapredi o i di pl omat i j u nekadanj e merovi nke drave: u
pomo pozvao l angobardskog kral j a Liut pranda (712 - 744) koj i j e, uz fakt or
i znenaenj a, rel at i vno l ako porazi o Arape ost avl j aj ui Mart el u posao
pokoravanja Provanse.
Godi ne 737. umi re l egi t i mni merovi nki kral j Teodori h III, a
Karl o Mart el odbija da na prest o makar i pro forma dovede novog kral j a.
Nast avi o j e sam da vl ada u svoj st vu mai or domus al i j e t ako de f act o st avi o
t aku na merovi nku di nasti ju. Neposredno pred smrt (741) dravu je podelio
meu svoj a dva si na: Karl omana i Pi pina Mal og. Vl ast nad Aust razi j om
poveri o j e svom si nu Karl omanu, a vlast nad Neust ri j om, Burgundi j om i
Provansom svom si nu Pi pi nu Mal om.
Da bi ozakonili svoj u vl ast, Karl oman i Pi pin Mali su uzeli j ednog
deaka i z kral j evske kue Merovi nga i dovel i ga na prest o pod i menom
Hi lderi k III. Braa su zaj edno vl adal a do 747. godi ne, kada se Karl oman
povukao u It al i j u, u j edan samost an. Ovi m j e Pi pi n Mal i ost ao j edi ni pravi
vl adar Franaka. No, kako j e bi o samo de f act o ali ne i de iure vladar Pi pin
Mal i 750. godi ne odail j e pi smo papi Zahari j u u kome mu post avl j a pi t anj e da
118

l i kral j evski nasl ov treba da nosi onaj koji nema mo ili onaj koji j e sposoban
da upravl j a dravom i i ma svu vl ast . Ri m koj i j e odavno zazi rao od merovi nke
di nastij e je bio vie nego spreman da iznese svoj e mi l jenj e po kome kralj
treba da bude onaj koji ui va pravu vl ast . Uzi maj ui papi n odgovor zdravo za
got ovo Pi pi n Mal i j e sa vl ast i svrgao Hi l deri ka III i posl ao ga u manast i r.
Odmah nakon t oga - 751. godi ne, sazvao j e sabor vel i kaa u Soasonu koj i ga
j e progl asi o kral j em Franaka dok ga j e Boni faci j e, epi skop Maj nca, odmah
pot om kruni sao i mi ropomazao. Ovi m kruni sanj em poi nj e zvanini peri od
vl adavi ne Karol i nke di nast i j e, druge francuske dinast i j e.
Papa Zahari j e j e od j ednog maj erdomusa st vori o kral j a ali j e, za uzvrat ,
nekadanj i maj erdomus od j ednog pape st vori o ne samo duhovnog ve i
svet ovonog vl adara. Nai me, godine 751. langobardski kral j Ai st ul f j e zauzeo
Ravenski egzarhat , a ve 753. j e odl ui o da zauzme i Ri m to je uplail o papu
St efan II (752 - 757) pa j e pobegao i z Ri m u prat nj i franakog posl anst va.
Naredni h godi nu dana papa provodi na dvoru Pipi na Mal og u Ponti onu i tada
odl uuj e da ponovo ali ovoga put a l ino kruni e Pi pi na Mal og, a nj egova dva
si na mi ropomae. To j e bi o prvi al i i posl ednji put da papa nekog ci vi l a
kruni e. t a vi e, papa j e Pi pi nu dodel i o i t i t ul u pat ri ci us Romanorum. Nakon
ovog sveanog ina krunisanja u kat edral i Cathdrale royale de Sai nt-Denis
papa i Pi pi n Mal i se sast aj u u Kersi j u gde se Pi pi n obavezuj e t zv. Kersij ski m
obeanj em (Trai t de Qui erzy) da pomogne papi u borbi proti v Langobarda i
da e mu vrat i t i sve st are poast i i i manj a. Godi ne 756. franaka vojska j e
upal a u severnu It al i j u i ubrzo opkol i l a l ongobardskog kralja Ai stulfa, koji
nakon t oga pri hvat a da papi prepust i Ravenu i Ri m, kao i da pri zna vrhovnu
vl ast Franaka. Tako j e papa post ao i svet ovni vl adar.
Neposredno pre svoj e smrt i 768. Pipi n Mal i upravu nad Aust razi j om i
Neust ri j om poverava j e si nu arl u, a upravu nad Burgundij om, Provansom i
Sept i mani j om si nu arl omanu. No, kako j e arl oman premi nuo 771. godi ne
arl j e j ednost avno preot eo nj egove t erit ori j e i ako su ove po zakonu pri padal e
nj egovi m si novi ma. Karl (Charl es I
er
l e Grand i l i Karl der Groe) j e j ednom
seri jom uspeni h ratova proiri o franaku vlast na cel u Galij u, Bavarij u,
Lombardi j u i Saksoni j u, a vl adao j e i dobri m del om cent ral ne Italij e. U
savremenoj i st oriji arl se najee nazi va Karl om Veli ki m, a njegovo
kral j evst vo se zval o i Prvi rajh i obuhvat al o j e t erit ori j e koj e danas
poznaj emo kao Francusku, Hol andi j u, Bel gi j u, Luksemburg, vei deo
Nemake, Aust rij u i del ove pani j e i Ital i j e.
Godi ne 774. Karl o j e doao u Ri m gde ga j e pri mi o Papa i odmah
i menovao za pat ri ci j a, a Karl o j e, vel i koduno, papi pot vrdi o pravo na
Pat ri moni um Sanct i Pet ri , odnosno povel j u i z 756. godi ne koj u j e i zdao nj egov
otac i kojom se kao papski posedi smatraj u Ravenski egzarhat , Ri mski dukat ,
Veneci j u i Ist ar. Let a 774. Karl o j e na boj nom pol j u porazi o Langobardskog
kral j a Dezi deri j a, konfi ni rao ga u j edan manast i r i odmah pot om se sa
119

nj egovom krunom na gl avi progl asi o za Rex Francorum et Langobardorum.
Ri m koj i j e bezrezervno pruao sve vreme podrku Karl u j e poel eo i sam da
se mal o proi ri pa j e t ako papa 780. godi ne pokuao svoj oj zemal j skoj vl ast i
pri poj i t i i t eri t ori j e Toskane, Spol et a, Benevent a i Korzi ke. Meut i m, Karl u se
ove papske pret enzij e ni mal o ni su dopal e pa j e l ino doao u Ri m da t o kae
papi i da odmah pot om za kral j a It al i j e i menuje svog sina Pipina.
Karl o j e veoma vodi o rauna da svoj e odnose sa Ri mom ni na koj i
nain ne pokvari mada nije dozval j avao da papske ambi ci j e upl iu u nj egove
pl anove. Ove veze naj moni j e svet ovne vl ast i i Ri ma su bi l e t ol i ko vrst e da
j e papa Lav III na Boi 25. decembra 800. godi ne u crkvi svet og Pet ra
kruni sao Karl a u cara Zapadnog ri mskog carst va. Ovo carsko krt enje je od
svi h krtenja koje su pape do t ada obavi l e bi l o pol i t iki naj kont roverzni j e i za
i st ori j u novog svet a naj vani j e. Nai me, za t adanj u Evropu post oj al o j e samo
j edno carst vo i j edna hri anska crkva. Vi zant i j a j e smat rana j edi ni m
zakoni t i m carst vom; Novi m Ri mom koji j e nasl edio staru Ri msku i mperij u.
Kruni sanj em Karl a za cara preki nut j e vekovni red pri emu se Ri m i skreno
nadao da e Franaka zameni t i Vi zanti j u. Svest an i nj eni ce da bez pri znanj a
Vi zant i je papsko kruni sanj e nee bi t i opt epri hvaeno Karl o 802. al j e
i zasl anst vo u Konst ant inopol j cari ci Iri ni () sa ponudom za brak, t o bi
i de iure dovel o do uj edi nj enj a Ist oka i Zapada. Meut i m, odmah pot o j e
Karl ovo i zasl anst vo st i gl o u Konst ant i nopol j , Iri na bi va svrgnut a sa vl ast i , a
novi car post aj e Nii for ( ' , 802 - 811), koj i j e i nae bi o poznat po
svoj oj odboj nost i kako prema papi t ako i Franci ma. Nakon ovoga de f act o
poi nj u paral el no post oj e i funkci oni u dva carst va: j edno na Ist oku i j edno na
Zapadu.
Ljut zbog neuspeha svoje mi si j e u Konst ant i nopol j u i i nj eni ce da j e
Ni i for bi o umean u svrgavanj e Iri ne koj a j e, nezvanino ve bila prihvatila
njegovu branu ponudu, Karlo poi nj e da podst ie neprij atelje Vi zanti je. Tako
j e u sukobu kod Pli ske sa bugarskom voj skom car Nii for ubijen, a obesni
bugarski kan Krum (rodom Tatar) je od nj egove lobanj e napravi o pehar. Nakon
t oga Karl o preduzi ma di rekt ne napade na got ovo nebranj ene vi zant i j ske
posede: prvo zauzi ma Ist ru i Dal maci j u, a 810. godi ne i Veneci j u. Pod usl ovom
vraanj a ovi h t erit orij a Vi zant i j i , car Mi hai l o Rangabe ( ,
811 - 813) j e 812. godi ne preko i zasl ani ka u Ahenu pri znao Karl a za vasi l evsa
t o j e znail o da od tada i formalno post oj e dva carst va. Mada j e Karl o od
Mi hai l a pri znat samo za cara al i ne i za ri mskog cara, i pak j e on ovi m svoj i m
priznanjem otvorio vrata Rimu da post avi pi t anj e opst anka dal j eg i skl j ui vo
vizantisko pravo na cel okupno ri msko nasl ee. Mnogi i st oriari t ret i raj u
trenut ak pri znavanja carske ti tule Karl u od strane Vi zanti je za pravi poet ak
srednjeg veka.
el ei da se svet u pri kae u t o j e mogue glamuroznij em svetlu
Karl o j e poeo da kopi ra vi zant i j ske careve i t o prvenst veno podi ui niz
120

vel el epni h zamkova i crkava u Ahenu, Ingel haj mu, Ni mvegenu, Vormsu i
drugi m mest i ma. Tako j e Karl ov dvorac u Ahenu bio kopija dvorca Teodoriha
Ost rogot skog u Raveni , a kapel a u i st om gradu j e bi l a ni ta vi e nego kopi j a
osmougaone crkve sa kupol om sv. Vi t al a u Raveni . Naal ost , veina
karol i nki h gradevi na podi gnut a j e od drvet a t ako da su got ovo sve propale.
Sam Karl o se veoma t rudi o da podi gne ni vo svog obrazovanj a kako bi , i na
t om pl anu, bi o t o bl i i vizantij ski m vl adari ma. Tako je na svoj dvor doveo
nekol i ci nu naj uenijih ljudi meu koj i ma i monaha Al kui na, epi skopa
orl eanskog Got a Teodul fa, pi sca Pavl a akona i dr. No, i pored njihovih
znat ni h napora Karl o ni kada ni j e naui o da pi e al i se zat o mogao pohval i t i da
zna govoriti l ati nskim.
Da bi reio pi tanje naslea, Karl o Vel i ki j e 806. godi ne dravu podel i o
i zmeu svoj a t ri si na. Meut i m, kako su dvoj i ca umrla j o za Karl ova i vot a,
Karlo je 813. godine u Ahenu za cara kruni sao svog jedino preivelog sina
Ludvi ga (Ludwi g der Fromme). Tom pri l i kom donet a j e odluka da Bernard,
Karl ov unuk i Pipi nov si n, post ane kral j It al i j e. Ludvi g j e st upi o na prest o
814. godi ne nakon Karl ove smrt i . Bi o j e znat no obrazovani j i od oca al i mu j e
nedost aj al a Karl ova odl unost t ako da j e ubrzo pao pod ut i caj svet enst va t o
j e Ri m odmah i skori st i o. Tako mu papa Lav III nije pol oi o podani ku
zakl et vu, a pot enj e pape od nj ega vi e ni su t rai l e carsku pot vrdu za svoj
i zbor. Napokon, papa Paskal I dobi o j e od Ludvi ga pot vrdu koj om se Ri m
i zuzi mao i z j uri sdi kci j e carske vl asti to je znail o da franaki car vi e nije
i mao pravo da se mea u i zbor papa i papske posl ove.
Godi ne 817. , na predl og svet enst va, u i zboru franaki h kral j eva
uspost avl j en j e si st em pri mogeni t ure t o j e znai l o da se drava vi e ni j e
del i l a i zmeu vl adarevi h si nova. Sada j e samo naj st ari j i si n mogao nasl edi t i
carsku vl ast , dok su ost al i si novi bili predvi eni za zavi sne vl adare. U skl adu
sa ovi m Ludvi ga j e t rebao nasl edi t i naj st arij i si n Lot ar dok bi srednj i si n Pi pi n
dobi o upravu nad Akvi t ani j om, a naj ml ai Ludvi g upravu nad Bavarskom.
Lot ar (Lot har I. ) se, za razli ku od svog oca, pokazao poborni kom
j ake carske vl ast i koj a ne t rpi upl i t anj a svet enst va u dravne posl ove. Kako bi
sputao sve vee ambi ci j e Ri ma on 824. godi ne obj avl j uj e Konstit uti on Lot hars
koj om ograniava vlast papa tako to i m daje pravo da same biraju i
postavl jaju visoke dravne i novni ke u svoj oj papskoj dravi al i t ek nakon t o
za to pri bave carsku sagl asnot. Ri m je bi o nezadovoljan ali i nesposoban da se
direktno suprotstavi carkoj odl uci . No, si t uacija se bit no promeni l a nakon t o
j e Ludvi g 823. dobi o j o j ednog si na Karl a koj i e za ivota postati poznat
pod nazi vom Karl o el avi (Karl II. , der Kahl e). Na sugesti je svetenstva
Ludvi g svoga si na i z drugog braka Karl a unosi 829. godi ne u t est ament i daj e
mu Al emani j u, Al zas, Rei j i deo Burgundi j e koj e su do t ada pri padal e Lot aru.
Ova Ludvi gova odl uka j e, kako se Rim i nadao, i zazval a nezadovol j st vo
nj egovi h st ari j i h si nova i dovel a do sukoba oca i si nova koj i e 830. izvriti
121

dravni udar i poni t i t i dopunu t est ament a. Ludvi g j e od t ada pa sve do svoj e
smrt i 840. i veo u kunom pri t voru okruen mnogobroj ni m svet enst vom.
Odmah nakon smrt i oca Ludvi ga 840. Lot ar odl uuj e da poni ti oev
t est ament i obj edi ni cel okupno carstvo. Naravno, ovakvoj odl uci su se
suprotstavil a nj egova braa koj a su ga 841. godine u bici kod Oksera do nogu
pot ukl a. Tom pri l i kom braa su se zakl el a da e se proti v Lotara bori ti sve do
nj egovog uni t enj a. Ludvi g Nemaki (Ludwi g II. , der Deut sche) j e zakl et vu
i zgovori o na romanskom da bi ga razumel a Karl ova vojska, a Karl o na
nemakom da bi ga razumel a Ludvi gova vojska. Pot om su se obe voj ske
obavezl e da e napust i t i svoj e gospodare ako prekre zadat u re.
Godi ne 842. Ludvi g Nemaki i Karlo el avi su meu sobom podel i l i
Lot arove posede ost avivi mu samo posede u Italiji . Lot aru j e dozvoljeno da
zadri carsko dost oj anst vo al i ono de f act o vie ni ta nij e predst avljal o.
Ludvi g Nemaki j e dobi o zeml j e koj e su se prost i ral e i st ono od Rajne, sa
bi skupi j ama Maj ncom, Vormsom, Spaj erom. . . Karl o elavi je dobi o zeml je
zapadno od It al i j e. Verdenski m ugovorom naput ena j e i dej a j edinstvene
drave, odnosno i dej a obnove Zapadno-ri mskog carst va.
Nakon smrt i Ludvi ga Nemakog i Karl a el avog dol o j e prakt i no do
raspada karol i nke drave t o j e dovel o u opasnost i samo papst vo u Ri mu koj e
j e ost al o bez svog vekovnog zat i t ni ka. Arapi koj i su zaposel i Si ci l i j u i bi l i
poznat i pod nazi vom Saraceni i re svoj u vl ast na j ug It al i j e t ako da su ve
842. dol i do Ri ma, a ve 877. su pri moral i papu da i m pl aa godinji danak.
Zbog svega t oga papa meu Karol i nzi ma trai takvu linost koj a e ga zat i t i t i ,
al i koj a ga opet nee podvest i pod svoj ut i caj . Nakon ni za pregovora Ri m se
odl uuj e za Karl a Debel og, brat a Ludvi ga II Nemakog i pozi va ga u Ri m gde
bi va kruni san prvo za kralj a, a zati m 881. i za cara. Karl o Debel i je pod
svoj om vl au ujedinio Italiju i Nemaku al i j e 888. umro t ako da se opet
ot voril o pit anje prest ol a.
Za vreme vl adavi ne Karl a Vel i kog karol i nka di nast i j a j e dost i gl a svoj
vrhunac al i su pot onj i sukobi oko krune i upl i t anj e Ri ma dovel i do nj ene prvo
st agnaci j e, a pot om i propast i . Ist ori j a bel ei da j e Karol i nka di nast i j a nest al a
s l i ca zeml j e nizom t ragini h i neobj anji vi h smrti . Neki od naslednika
di nast i j e su nesreno nast radal i u l ovu, neki su umrl i od t ada nei zl ei vi h
bol est i , a nekol i ci na j e ubi j ena. Karol i nka di nast i j a konano nest aj e 911. kad
umi re nj en posl ednj i nasl edni k koj i za sobom ni j e ost avi o ni j ednog pot omka.
Sve do 987. u Francuskoj se smenj uj u mnogobroj ni pret endent i na prest o, al i
kruni sanj em Huga Kapet a (Hugues I
er
Capet ) na scenu st upa Kapt i nska
di nast i j a, koj a j e vl adala sve do 1328, odnosno sve do kraj a XIX v. n. e. ako se
uzme u obzi r da su j e nasl edi l e krvno bl i ske di nast i j e - Val oa i Burbon. Pod
ovom di nast i j om Francuska dobi j a konane obri se kao drava, a po nj i hovi m
122

brani m i vanbrani m odnosi ma naj bol j e se mogu vi det i i shvat i t i neverovat ne
veze krvnog srodst va koj e j e nastaj al o j o od vremena Mari j e Magdal ene i
Jeue ben Josi fa.
Hugo Kapet j e si n Huga Vel i kog i Hadvi , erke nemakog kralj a Ot a I.
Nj egovo kruni sanj e oznai l o j e defi ni t i van kraj Karolinke di nast i j e, a on sam,
kad j e st upi o na prest o, vladao je malim del om Francuske. Nj ega j e na prest ol u
nasl edi o si n Pi o Avgust koj i se rel at i vno ml ad oeni o roakom Bert om. No,
ovaj brak ni j e dugo t raj ao, pa se on eni Konst ancom od Arl a, erkom Vilijama
od Arl a i Bl ane Anuj ske. Pi o j e uspeo da osvoj i burgundsko voj vodst vo i
t ako neznat no uvea nasl eene t eri t ori j e. Imao j e eti ri sina i erku, a nasl edi o
ga j e naj st ari j i sin Henri I.
Henri I se oeni o Anom od Ki j eva, erkom Vel i kog voj vode od Rusi j e koj i
j e, i nae, bi o di rekt an pot omak vi zant i j ski h careva i bat i ni k svi h duhovni h
vrednosti Ist onog carst va. Na prest ol u ga j e nasledi o si n Fili p I, koj i se
oeni o hol andskom grofi com Bert om, erkom grofa od Fri ze i Hol andi j e. Imao
j e vi e dece, a nasl edi o ga j e si n Luj VI, poznatiji kao Debeli Luj.
Luj VI j e ost ao upamen po t ome t o j e poeo proces smanji vanj a prevelike
vl ast i vi sokog pl emst va i post epenog prenoenj a t e vl ast i na svet enst vo i ni e
pl emst vo. U vrenj u vl ast i znaaj no se oslanjao na Ri m, a najveu pomo su
mu pruale dve opati je: Sen Deni i San erman de Pre. Oeni o se pri ncezom
Adel ai dom Savoj skom. Na prest ol u ga j e nasl edi o si n Luj VII, koj i se prvo
oeni o Eleonorom od Akvi t anije s kojom je imao dve erke. Pot o se razveo od
Eleonore, oenio se Henriet om i z uvene porodi ce Plant agena, a pot om
Konst ancom od Kast i l j e i , na kraj u, Adel om ampanj skom. Nasl edi o ga j e si n
Fi l i p II, koj i se oeni o pri ncezom Izabel om Haj nu.
Fi l i p II j e ost ao zapamen po t eri t ori j al noj konsol idaci ji Francuske (etiri
put a j e uveao zeml j i ne posede). Da proi ri o t eri t orij e Fi l i p j e morao da
suzbi j e vlast engleski h Pl ant agenat a koj i su u Francuskoj dral i vl ast u Menu,
Ani j u, Akvi t ani j i i Normandi j i . Kako t o ni j e mogao da post i gne voj ni m
sredst vi ma Fi l i p se odl ui o za pol i t i ku i renj a spl et ki meu Pl ant ageni ma t o
se, na kraj u, pokazal o kori sni m. Pored t eri t ori j al nog proirenja Francuske Filip
j e ost ao poznat i po nast avku gradnj e cathdrale Not re-Dame de Paris,
poet ku gradnj e pal ai s du Louvre, pri znavanj u aut onomi j e L' uni versi t de
Pari s. . . No, pored svega navedenog u i st ori j i se Fi l i p najee dovodi u vezu
sa nemi l osrdni m proganj anj em svi h koj i su se prot i vi l i kat ol i koj crkvi i kao
vl adar odgovoran za nezapamena proganj anj a i ubi j anj a Al biana na j ugu
Francuske. Nasl edi o ga j e naj st ari j i si n Luj VIII, koj i se oeni o neakom
engleskog plemi a Dona Lakl anda. Kao kral j , nastavi o je sve t o j e nj egov
ot ac zapoeo. Nasledi o ga je sin Luj IX.
Jedi ni kanoni zovani kral j Francuske, Luj IX, oeni o se Margaretom od
123

Provanse koj a ga j e prati l a na nj egovom prvom krst akom pohodu 1248. Iako
j e Francuska t okom nj egove vl adavi ne ekonomski rel at ivno dobro napredoval a,
Luj IX e ost at i poznat kao kralj koji je poeo s i nkvi zi cijom u Francuskoj , i
po nevi enoj okrutnosti proti v svi h neprijat elj a Ri ma. Na prest olu ga je
nasl edi o si n Fi l i p III.
Poznat po enama, Izabel i Aragonskoj i Mari j i od Brabant a, Fi l i p III se ba i
ni j e previ e t rudi o da unapredi krunu, al i , i st i ne radi , ni j e ui ni o nit a ni da j e
dovede u pi t anj e. Naj poznat i j i j e kao ot ac Fi l i pa IV koj i ga j e nasl edi o na
prest ol u.
Fi l i p IV j e znaaj no oj aao kral j evsku pozi ci j u na raun katoli kog
svet enst va i dravne admi nist raci j e. Oeni o se anom, naslednicom ampanj e
i Navare. Meuti m, i st ori j a ga naj vi e pamt i po tome to je odgovoran za
unit enje organizacij e vit ezova Templ a i po besmi sl enom rat u koj i j e poveo
prot i v engl eskog kral j a Edvarda I. Rat om ni t a ni j e reeno, a na kraj u se
njegova sestra Margareta udal a za Edvarda I, a nj egova kerka za Edvarda II.
Dovodei na papski prest o Kl ement a V, Fil i p IV j e uni t i o organi zaci j u
vi t ezova Templ a i ubi o Vel i kog maj st ora aka de Mola. Dok je u zoru 18.
mart a 1314. goreo na l omai de Mol j e obeao papi Kl ement u V i Fi l i pu IV da
e mu se u roku od godi nu dana oboj i ca pri drui t i na onom svet u. Kl ement V
j e i znenadno premi nuo posle samo mesec dana 20. apri l a 1314, a Fi l i p j e
ubi j en 29. novembra 1314. Ist ori ari se sl au da se Francuska nakon ubi st va
Fi l i pa IV nal a u got ovo bezi zl aznoj meunarodnoj pozi ci j i . Nasl edi o ga j e
nj egov srednji si n Fil i p V, koj i j e, sreom, bio i zuzetno nadaren i umeren
vl adar, t o j e umnogome sprei l o pol i t iki i ekonomski haos u Francuskoj .
Meut i m, nj egova vl adavi na j e nasi l no preki nut a 3. j anuara 1322. kada j e
ubi j en u svoj oj 31. godi ni . Nasl edi o ga j e ml ai brat arl IV ali je i on ubijen
ve 1328.
Bl an od Burgonj e, Mari j a od Luksemburga i na kraj u ana Devro su bil e
ene arl a IV. Ni sa j ednom nij e i mao dece pa j e t ako de f act o sa njegovi m
ubi st vom preki nut a l oza Kapt inske di nastij e. Osvet a za ubi st vo vel i kog
maj stora Templ a de Mol a j e t ako bi l a pot puna. Na francuski presto tada dolazi
arl ov uj ak Fi l i p od Val oa, koj i j e poneo nazi v Fi l i p VI. Meut i m, kad j e arl
IV ubi j en pravo na Francusku krunu j e, pored lanova porodi ce Val oa, pol agao
i engl eski kral j Edvard III; dva prava, a j edna kruna su nemi novno dovel i da
rat a i zmeu Francuske predvoene Fi l i pom od Val oa i Engleske.



124

Pogl avlje devet o
SIONSKI PRIORAT

U Naci onal noj bi bl i ot eci Francuske u Pari zu post i j i sauvana knj i ga Taj ni
dosi j ei (Dossiers secrets d' Henri Lobi neau) u koj oj se na vi e mest a govori o
j ednoj mi st eri oznoj i veoma st aroj taj noj organizaci j i pod nazi vom Si onski
pri orat (Pri eur de Si on).
Osnivanje Sionskog pri orat a dat i ra j o i z 45. godi ne i vodi nas u
Al eksandri j u, odnosno Langedok-Rusi j on u Francuskoj .
Napust i vi Jerusal i m 36. g. n. e. Jeua ben Josi f je otputovao u Indiju, a
pot om u Al eksandri j u gde se upoznaje s naj uveni j i m mudracem t oga doba,
Ormusom (Ormesi us). Nji h dvoj i ca, zbog bezbedonosni h razl ozl oga, sve rade
preko t aj ne organi zaci j e Rui n krst . Organi zaci j a pod i st i m i menom
Rosenkreuzer e u Nemakoj kraj em XIV veka osnovat i Kri st i j an Rozenkroj c
(Chri sti anus Rosencreutz) ali ona nee, i pored elje osni vaa da to t ako
predstavi , i mat i dodirni h t aaka sa Aleksandri j skom.
l anovi Al eksandri j skog Ruinog krst a (si mbol j e bi l a crvena rua sa bel i m
krst om na nj oj ) mogl i su da post anu samo naj ueni j i i naj ut i caj nij i l j udi ma
odakl e bi l i . Svi l anovi su se zavet oval i na grobnu t i i nu, a u svakom
t renut ku, ma gde bi l i , mogl i su da raunaj u na bezrezervnu pomo lanstva.
Osnovni cil jevi organizaci je bil i su verska t ol eranci j a, dost i zanj e apsol utnog
znanj a i nj egovo ouvanje.
Jeua ben Josi f kraj em pedesetih godina definitivno naputa Aleksandriju i
put uj e za Masi l i u, a sa sobom nosi i sve naj vani j e spi se i veze Rui nog krst a.
Po nj egovom dol asku Porodi ca se brani m vezama orodi l a s franaki m
kral j evi ma. Ove veze vremenom post aj u t ako vrst e da j e iz njih zapravo
nast al a nova - Merovi nka di nast i j a koja se, kroz cel u francusku i st ori j u,
naj di rekt ni j e vezuj e za Jeuu ben Josi fa i Mari j u Magdal enu.
Taj no udruenj e Rui n krst unut ar koj eg j e del ovao Jeua ben Josi f je,
zapravo, j edno st aro mi st ino egi pat sko udruenj e. Po dolasku u Langedok
Jeua udara t emel j e ovom udruenj u i na evropskom t l u. Meuti m, j o pre t oga
Mari j a Magdal ena j e osnoval a j ednu sasvi m novu organi zaci j u, s ci l j em
ouvanja judejske kraljevske loze, odnosno, iz nje nastale Merovinke
di nast i j e. Sve do svoj e smrt i , 73. g. n. e. , ovom t aj nom organi zacij om j e
upravl j al a Mari j a. Vremenom, ova organi zaci j a j e menj al a i mena i sedit a, da
bi na kraj u post al a poznat a i prepoznat lji va kao Si onski pri orat . Pri orat j e
del ovao u naj veoj t aj nost i , a prva pi sana dokument a o nj egovom post oj anj u
125

nal azi mo t ek kad mu j e Francuski kral j Luj VII (Loui s VII de France) 1152,
dodel i o i manj e i pot vrdi o Orl ean kao gl avno sedi t e Si onskog pri orat a. Luj j e
ak bi o oenj en j ednom pri padnicom Merovi nke di nasti je, Henrij et om i z
porodi ce Pl ant agena. Papa Aleksandar III (Orlando Bandi nell i, krt eno i me) j e
bul om pri znao vl asni t vo Pri orat a nad vel i ki m zemlj i ni m posedi ma u
Francuskoj , pani ji , It alij i i, naravno, Palestini, u koj oj j e i mao apsol ut nu
svet ovnu i duhovnu vl ast .
Dvadeset godi na pre prvog krst akog rat a, grupa monaha i z Kal abri j e, s
poseda koji su pri padal i Sionskom pri orat u, dol azi u Francusku i odseda u
zamku voj vot ki nj e od Lorene, Mat i l de de Toskan, roene t et ke Godfrij a
Buj onskog. Mat i l da monasi ma dodel j uj e i manj e u Orval u, veoma bl i zu St enea,
gde j e neki h pet st ot i na godi na rani j e bi o ubi j en Dagobert II. Tu j e za nji hove
pot rebe sagraena opat i j a i z koj e su oni , 1108, ot i l i u novosagraenu Opatiju
Not r Dam di Mon de Si on u osl oboenom Jerusal i mu. Nepoznat i i bezi meni
monasi su veoma l j ubazno pri ml j eni i sve vreme nj ihovog boravka na
raspolaganj u i m j e bi l o sve t o se na i manj i ma Mat i l de de Toskan i Godfrij a
Buj onskog mogl o nai . Ni j e i m t rebal o puno; behu t o obrazovani i veoma
skromni l j udi , koj e su domai ni pri hvati li na preporuku Si onskog pri orata. Ova
grupa monaha j e, zapravo, u novoformiranoj opat i j i u Orval u ust anovi l a t ab
za pri premu i pokret anj e krst akog pohoda na Jerusal i m. Pri orat j e zakl j uio
da su se st ekl i usl ovi za j edan ovakav pohod, a za nj egovu real i zaci j u val j al o
j e obavi t i mnoge pri preme, meu koj i ma j e naj vani j e bil o dobi t i podrku Pape
i svi h evropski h kral j eva.
Od svi h ovi h monaha i st ori j a bel ei samo i me Pj era Pust i nj aka, koj i j e ve
1095. g. n. e. post ao poznat i rom Evrope kao odl uan zagovorni k krst akog
pohoda na Svet u zeml j u. Pj era j e bezrezervno podravao papa Urban II i on j e,
sa nj egovi m bl agosl ovom, obi ao sve evropske dvorove. Posle got ovo tri
deceni j e akt i vnost i monaha i z Kal abri j e, odnosno i z Opat i j e u Orval u, Evropa
j e bil a spremna za prvi krst aki pohod.
Uoi prvog krstakog pohoda samo et i ri lana Si onskog pri orat a su bi la
poznat a i t o mal om broj u l j udi . To behu Andre de Monbar, Arsamboom de
Sent-Enj an, Ni var de Mont idi er i Godfri Buj onski . Inae, i nt eresant no da j e
Pj er Pust i nj ak bi o j edan od st arat el j a Godfri j a Buj onskog.
Prvi krst aki pohod poeo j e 1096, a ve 15. j ul a 1099. osvoj en j e Jerusal i m.
U noi i zmedj u 20. i 21. j ul a u Jerusal i mu j e odran sast anak Si onskog
pri orat a (i mena nj egovi h l anova ni gde ni su zabel eena) posl e koga j e 22. j ul a
Godfri Buj onski proglaen za brani oca Svetog groba. Ovom t i t ul om Godfri j e,
po svemu, osi m po zvanj u, post ao prvi evropl j ani n kral j Jerusal i ma. Godfri j e
umro samo godi nu dana kasni j e, a njegov brat Boduen je post ao i po t ituli kralj
Jerusal i ma.
126

Godfri Buj onski je bi o di rektni nasl edni k Merovi nke di nasti je, a pre polaska
u krst aki pohod 1096. prodao j e svu svoj u i movi nu u Francuskoj , rekavi da
e Svet a zeml j a bi t i nj egova domovi na do kraj a i vot a. Odmah nakon t o j e
progl aen za brani oca Svet og groba Godfri j e naredi o da se na brdu Si on,
j uno od Jerusal i ma podi gne opat i j a. To j e, prema neki m zapi si ma, bi l o
vel ianstveno zdanj e opasano vi soki m bedemi ma i kul ama na svakom ugl u.
Opat i j a se mogl a vi det i sa svi h st rana, a zval a se Opat i j a Not r Dam di Mon de
Si on. Opat i j a j e post al a sedi t e Si onskog pri orat a, a u nj u 1108. dol aze i
organi zat ori prvog krst akog pohoda - monasi i z Kal abri j e, odnosno Orvala.
U Sl ubenom l i st u (Journal offi ci el e) Republ i ke Francuske se moraj u obj avi t i
osnovni podaci svi h vladi ni h i ne vladi ni h grupa i organi zaci j a. U Journal
of f i ci el e br. 167. od 20. j ul a 1956. zavedena j e organi zaci j a pod i meneom
Prieure de Si on sa sedit em u Rue de Sous-Cassan, Annemasse (Hi taSavou).
Zabel eeno j e da j e osnovna namena osni vanj a ovog drut va obrazovanj e i
uzaj amna pomo l anova. Ovo nam govori da j e neko 1956. g. n. e. sl ubeno
zaveo Si onski pri orat u pol i ci j ske knj i ge i , shodno t ome, pol i ci j i dost avi o
j edan pri merak nj egovog statuta, odnosno pravilnika.
Pravi l ni k koj i j e 1956. dost avl j en francuskoj pol i ci j i i ma 21. l an i i z nj ega
se ni na koji nai n ne moe zakl j uiti o kakvoj se organizacij i radi . Jedi no t o
j e i zvesno j e da se pri j em u organi zaci j u ne ograniava po osnovu obrazovanj a,
j ezi ka, pol a, kl ase i l i pol i t ikog opredel j enj a. Ono t o u pravi l ni ku pri vl ai
posebnu panj u j e st av i z l ana 7. u kome pi e da se kandidat mora odrei
svoje l i nost i da bi se posveti o slubi vi soko moral nog propovedni t va.
Pravi l ni k, t akoe, i st i e da Si onski pri orat i ma i svoj e drugo i me pod koj i m
moe da del uj e, a t o j e Cheval erie dInstit uti ons et Regl es Cat hol iques
dUni on Independent e et Tradi t i onal i st e (Vi t eki red kat ol i kih ustanova i
pravi l a nezavi snog i tradicionalistikog saveza).
Krat ko reeno, nakon itanj a Pravil ni ka sti e se utisak da se radi o nekoj
i zuzet no strogoj i posveenoj katoli koj organizaciji. Ako znamo da j e Si onski
pri orat , pod drugi m i menom naravno, od osni vanj a 45. g. n. e. , bio, spram
hri anst va, prvenst veno j eret iko-gnostika organi zaci j a, onda s pravom
moemo da se zapi t amo o emu se, zapravo, t u radi . Ist i na j e da Si onski
pri orat , od vremena krtenj a Kl ovi sa, zvanino nast upa u duhu i skl adu s
ri mokat ol ikom crkvom, a da se u st varnost i ni kada nij e odrekao svoj ih
pri nci pa i ci l j eva vaspost avl j anj a Merovi nke dinastije, odnosno vraanj a na
prest o nasl edni ka Davi dove l oze.
Prema Pravi l ni ku, Si onski pri orat i ma ukupno 9841 l ana koj i su rasporeeni
u 729 obl ast i , 27 dobara i j edan Svod koj i se nazi va Kiri j a. Gl avnu skupt i nu
i ne svi l anovi Si ona, a nj ome predsedava i Si onom upravl j a Navi gat or
(Naut onni er). U pol i ci ski m spi si ma st oj i da j e general ni sekret ar ovog
udruenja Pj er Pl antar, a da ga zamenj uj u an Del aval , Andre Bonom i Arman
127

Defago. Int eresant no j e da j e adresa na koj oj j e Si onski pri orat zaveden
nepost ojea, a ni u j ednom i meni ku francuski h pot a ne moet e nai nji hov
broj .
Prema svim, do sada, raspoloi vi m spi si ma prvi veli ki maj stor Si onskog
pri orat a bil a j e Marij a Mgdal ena, a nakon Godfrij a Buj onskog i nj egovog brat a
Boduena veli ki maj st ori bi l i su:
an de i zor (Jean de Gi sors), rodj en 1133. godi ne, a umro 1220. Bi o j e
vl asni k zamka i zor u Normandi j i , gde su se t radi ci onalno, svake godi ne,
sret ali francuski i engleski kraljevi . Upravo j e ovde, pril i kom j ednog t akvog
okupl j anj a kral j evski h porodi ca, dol o do, nai zgled, apsurdnog sukoba oko
t oga koj i e od kraljevski h predstavnika da se zakloni u hl adovi ni j ednog
st abl a brest a koj e j e, na kraj u poseeno. U sut i ni , ovo j e bi o ot voren sukob
dve kralj evske kue oko t oga ko i ma vi e Merovi nke krvi , a t i me i vee pravo
na upravl j anj e gl avni m posl ovi ma Evrope. Ovaj sukob se dogodi o 1188.
godi ne, a posl e nj ega an de i zor j e post ao vel i ki maj st or Si ona. On j e do
1193. bio, zvani no, vazal engl eskog kral j a Henri j a II, a zat i m i Riarda I.
Mari de Sen-Kl er (Mari e de Sai nt-Cl ai r) j e roena 1192. godi ne, a
pot omak j e Anri j a de Sen-Klera, barona od Rosl i na u kot skoj . Baron Anri j e
ost ao upamen po t ome t o j e prat i o Godfri j a Buj onskog u prvi krst aki pohod
1096. Baka Mari j e de Sen-Kl er j e bi l a udat a za brata ana de i zora.
Gi jom de i zor (Gui l l aume de Gi sors) j e rodj en 1219. godi ne. Imao j e
t i t ul u vi t eza i bi o unuk ana de i zora. Nj egova sest ra se udal a za ana de
Pl ant ara nasl edni ka l oze Merovi nga, odnosno Sigi bert a IV. Naj vi e se pamt i
kao prat i l ac Luj a IX t okom est og krstakog pohoda.
Eduard de Bar(Edouard de Bar) j e roen 1302. godi ne. Imao j e t i t ul u grofa
od Bara. Bi o j e unuk engl eskog kral j a Edvarda I i neak Edvarda II. Udaj om
erke za jednog od l anova kue Loren obezbedi o j e vrst u vezu ove dve
porodi ce. Vel i ki maj st or j e post ao 1307. godi ne, a pogi nuo je u brodol omu
1336. Za i vot a j e bi o vel i ku pri j at el j Feri j a od Lorene i ana od
Luksemburga, a poznat o j e da su i Loreanska i Luksemburka kua bil e kue
merovi nke krvi .
ana de Bar(Jeanne de Bar) j e rodj ena 1295. godi ne, a umrl a 1365. Ona j e
st ari j a sest ra Eduarda de Bara, i unuka engl eskog kral j a Edvarda I i neaka
Edvarda II. Sa samo pet naest godi na udal a se za monog engl eskog erl a od
Vorena, Saseksa, Sarej a i St rat erna. Imal a j e neobino srdane odnose s
engleski m i francuski m dvorom. Kada je 1345. dola da i vi u Francusku
post al a j e namesni ca grofovi j e Bar. Tokom st ogodi njeg rata engleske i
francuske krune u bici kod Poat j ea 1356. godine francuski kral j j e zarobl j en, a
zat i m odveden u London gde j e ut amnien u zl ogl asnom Taueru. ana se i st e
128

godi ne presel i l a u London; gde se, uz odobrenj e engleskog kralja, st aral a o
t ada naj uvenij em zatvoreniku Tauera. Umrl a j e u Londonu 1365. godi ne, a
1361. godi nbe se povukl a s mesta Velikog majstora.
an de Sen-Kl er (Jean de Sai nt-Cl air) j e roen 1329. godi ne. Pot i cao j e od
francuski h pl emiki h kua Somon, i zor i Sen-Kl er-si r-Et . Nj egov deda j e bi o
suprug t etke ane de Bar.
Bl ana dEvro (Bl anche d' Evreux) j e roena 1332. godi ne i bi l a j e kerka
navarskog kralja pa je t ako poznat i j a kao Blana od Navare. Od oca j e
nasl edi l a grofovi j e Longvi l i Evre, a nakon udaje za francuskog kral j a Fil i pa
VI post al a i grofi ca od i zora. Poznaval a se i sa anom de Bar, al i j e mnogi ,
pored svega ovoga, pamt e po pri ama o nj eni m al hemi arski m prouavanj i ma i
t aj ni m opi t i ma. Takoe, mnogi j e spomi nj u kao bl i sku pri j at el j i cu i zat i t ni cu
Ni kol e Fl amel a.
Ni kol a Flamel (Ni col as Fl amel) je roen 1330. godi ne. Nema pouzdani h
podat aka o nj egovom porekl u. Zna se da se bavi o al hemiarski m i st rai vanj i ma
i da j e u t ome i mao puno uspeha. Bi o j e neobino skroman ovek al i j e, s
druge st rane, ogromne svot e novca t roi o na kompl et no opremanj e mnogi h
bolni ca, izgradnj u crkava i kapel a. Zna se da j e t ri kapel e podi gao u Bul onj i ,
grofovi j i oca Godfri j a Buj onskog. Nj egove al hemi arske radove s posebnom
panj om j e i zuavao Isak Nj utn.
Rene Anujski (Ren d' Anjou) j e roen 1408. godi ne, a vel i ki maj st or j e
post ao sa samo deset godina, 1418. Nij edan vel i ki maj st or ni j e i mao t ol i ko
t i t ul a kol i ko Rene: grof od Bara, grof od Provanse, grof od Pi j emont a, grof od
Gi za, voj voda od Kal abri j e, voj voda od Anua, voj voda od Lorene, kral j
Maarske, kral j Napul j a i Si ci l i j e, kral j Aragona, Val ensi j e, Maj orke i
Sardi ni j e. Rene j e, si mbol ino, nosio i titulu kralja Jerusalimskog. Od 1418.
do 1428. godi ne umest o Renea posl ove Velikog maj st ora j e obavlj ao njegov
st ri c Luj , kardi nal od Bara. Kad j e Rene post ao voj voda od Lorene za svoj
znak j e odabrao krst s dve vodoravne preke koj i j e, mnogo godi na kasni j e,
t okom Drugog svet skog rat a, post ao si mbol francuski h snaga ot pora fai zmu.
Na Reneovom dvoru su est o bi val i pri sut ni razni poznavaoci hermet ike
mi sl i , a bil o j e i oni h koj i su t u nal azi l i ut oi t e za naj razl i itije alhemi arske
opi t e. Pot o j e i mao mnoga i manj a u It al i j i , Rene j e vi e godi na proveo t amo.
Naj bol j i pri j at elj i u It ali j i , i najei sagovorni ci , bi l i su mu l anovi porodi ca
Sforca i Medi i .
Rene se s Jovankom Orl eankom upoznao 1429. godine, u svoj oj prest oni ci
Nansi j u, i od t ada su nj i h dvoj e bi l i veoma pri sni . On ju je upoznao i sa
svoj om maj kom Jol andom Anuj skom, koja j e pri hvat i l a da bude nj ena
zat i t ni ca. Rene j e prat i o i sve vreme bi o uz Jovanku Orl eanku t okom uvene
129

opsade Orl eana. Ova bi t ka se vodi l a s cil j em da se na francuski prest o dovede
arl VII.
Naj ml au i naj mi l i j u erku Margaret u, Rene je udao za engl eskog kral j a
Henri j a VI, a Margaret a j e post al a uvena t okom graanskog rat a u Engleskoj,
poznat om kao Rat dvej u rua.
Jol anda de Bar (Iol ande de Bar) j e roena 1428. godi ne, a na mest u
Vel i kog maj st ora nasl edi l a j e oca, Renea Anuj skog. Udal a se za dobrog
pri j at el j a nj enog oca Feri j a, gospodara Si on-Vodemona, a nakon nj egove smrt i
t raj no se presel i l a na njegovo i manj e. Si na Renea j e kol oval a u Firenci, gde
mu j e vaspi t a bi o or Ant on Vespui , poznat i j i kao veliki zatitnik
Boti el i j a. Rene j e nakon kol ovanj a, a po povrat ku u Francusku, post ao
voj voda od Lorene.
Sandro Fi l i pepi (Sandro Fi l i pepi ) poznat i j i kao vel i ki sl i kar Bot i eli , roen
j e 1444. godi ne. O nj egovom vaspi t anj u, obrazovanj u i kasni j em radu st aral e
su se porodi ce Medii , Est e, Gonzaga i Vespui . Tokom obrazovanj a naj vi e
vremena j e proveo kod t ada najuveni j eg al hemi ara i predstavni ka hermet i ke
mi sli Andrea del Verokij a, koji j e bi o uit elj i Leonardu da Vi ni j u. Pod
uti caj em Medi i j evi h posvet i o se paganski m t emama, i zlaui i h j avnost i na
mnogi m svoj i m sl i kama, koj e j e najee kori st i o kao magi sko orue za i renje
svoji h uverenj a. Bot i eli je bi o pravi ezot eri k, o emu govori i naj vei broj
njegovih del a; pa se t ako i izrada prvog pil a tarot karata vezuj e za njegovo
i me.
Leonardo da Vi ni (Leonardo di ser Pi ero da Vi nci ) j e roen 1452. godi ne
u gradiu Vi ni pored Fi rence. Otac Pj ero j e bi o uveni advokat , a maj ka
Kat arina prel epa arapska robi nj a. Iz t og razl oga Leonardo ni j e mogao da uzme
oevo prezi me ve j e u narodu post ao poznat kao Leonardo iz Vi ni j a. No, i
pored t oga o nj emu se veoma dobro st arao nj egov ot ac i njegovi prijatelji.
Meu oevi m pri j at el j i ma najpoznat i j i su bi l i oni iz porodi ca Medi i , Sforca,
Gonzage i Savoj . Bi o j e, kao i Bot ieli , ueni k uvenog Veroki j a, al i se, za
razl i ku od Bot ielij a, koji se pred kraj ivota osami o i prest ao sa st varal aki m
radom, do posl ednj eg daha bavi o naukom i umet ni ki m st varanj em. Ne post oj i
ni j edno nj egovo l i kovno del o koj e ni j e proeto paganski m verovanj i ma,
odnosno negaci j ama ri mokat ol i ki h dogmi . Ni na j ednoj nj egovoj sl i ci i l i
freski nema raspea ni t i pri kaza navodnog st radanj a Isusa Hri st a. Bi o j e
kl asian j eret i k. Tvrdi o j e da j e Jeua ben Josi f, odnosno Isus Hri st os, bi o
prorok, da j e s Mari j om Magdal enom i mao decu i da j e sve svoj e t aj ne poveri o
Mari j i , a ne apost ol i ma, kako ri mokat ol i ka crkva t vrdi . Del ovanj em i
st varanj em i skazi vao j e pot ovanje prevashodno Marij i Magdaleni i Jovanu
Krsti telj u, a ne Isusu Hristu.
Poznat kao ovek koj i mal o i ret ko govori i pak j e, kad bi t o i ni o, ukazi vao
130

da j e Isus i mao brat a bl i zanca i da j e on, ako j e neko uopt e i bi o razapet,
razapet na krst ili, u kraj nj em sl uaj u, neko nj emu sl ian. Naglaavaj ui
i nj eni cu da su Isusovi ueni ci ugl avnom bi l i nepi smeni i prosti ljudi voleo je
prst om da pokazuj e na l i k Marij e Magdal ene, obrazovane i i mune ene, koj a
j e zapravo nastavil a da i ri i zvorno Isusovo uenj e. Podseao j e sagovorni ke
da su se svi Isusovi ueni ci nakon raspea razbeal i na sve st rane, a da su uz
nj ega ost al i samo Mari j a i Jovan, koga je Isus nazi vao brat om. Kad j e vaskrsao
pored Isusa ni je bi o ni ko od nj egovi h ueni ka ve Mari j a Magdal ena i upravo
nj oj j e Isus preneo poruku. Naravno, Mari j a ni j e bi l a sama j er su pored nj e bi l i
kapet an Gaj Kasi j e Longi n, kao st arei na st rae koj u j e odredi o Ponci j e Pil at , i
j o dva rimska straara. Oni su uval i Mari j u i Isusa.
Leonardo j e svoj om umet nou i nai nom i vot a i ri o i st u poruku. Bio j e l ep
ovek, savreno graen i uvek odeven u bel o; ni kad ni j e j eo meso i i veo j e u
cel i bat u. U ophoenj u s l j udi ma nij e povi avao t on, a prema svoj i m
saradni ci ma se uvek odnosi o s duni m pot ovanj em: Pot uj si romane i sl abe,
a sa snani ma i bogat i ma kako t i vol j a, vol eo j e govori . Ljudi su el el i da
budu u nj egovom drut vu ne samo zbog nj egovog besprekornog st i l a odevanj a,
fi ni h mani ra, nadahnut og govora ve i zbog vesel og duha i potrebe da stalno
zbi j a al e.
Danas kad se spomene i me Leonarda da Vini j a naj vei broj l j udi odmah
pomi sl i na nj egove uvene sl i ke i freske. Got ovo da ni ko i ne zna za znaaj
nj egovi h pi sani h del a koj a su zapravo naj vea vrednost koj u j e za sobom
ost avi o. Poeo j e da pie t ek u svoj oj 37 godini i pi sao j e, bez preki da, sve do
smrt i . Za nj i m j e ost al o preko pet hi l j ada i spi sanih st rani ca i sve su do danas
sauvane, a ono t o i m j e zaj edniko j e injenica da ni na jednoj od nj i h nema
rei Bog.
Leonardo j e pi sao l evom rukom, a po ugl edu na arapski svet pi sao je sa desne
na l evu st ranu i t o t ako da j e t ekst mogue it ati t ek ako ga gl edate u ogledalu.
Pored toga, mnoge krat ke rei spajao je u jednu dugu, a mnoge duge rei
razdvaj ao j e na ni z manj ih. Ni kada nij e upotrebljavao bil o kakve znake
i nt erpunkcij e. Vrlo ret ko je pagi nirao stranice, a ne ret ko se na kraju neke
st rani ci moe nai nj egovo upozorenj e vi di sl edeu strani cu i l i nast avak sa
pret hodne st rane. Posebno j e vol eo da mea paragrafe t ako da se na j ednoj
strani ci jedan paragraf odnosi na nj egova razmi l j anj a o fi l osofi j i , sl edei o
fi zi ci , a st rana zavraval a pi sanj em o sl i karst vu. Sl edei paragraf o fi zi ci se
mogao nai na nekom drugom papi ru, na nekoj st otoj ili dvestotoj stranici.
Leonardo j e ui vao u ovako i spi sani m st rani cama. Znao j e da i h ni ko, t ek t ako,
ne moe i ni kad nee proi t at i . Da bi se sva njegova del a mogl a i spravno
pri redi t i bi l o bi neophodno na j ednom mest u i mat i sve nj egove spi se - vi e od
pet hi l j ada st ranica, a t o se do danas nije dogodilo.
Na jednoj od pet hilj ada rukom si t no i spi sani h st rani ca Leonardo j e zapi sao:
131

Kako neke mai ne mogu dugo boravi t i i spod vode bez da nj i hovi put ni ci
i zau na vazduh i kako dugo j e mogue i vet i bez hrane neu ni kada t ano
navest i . Ovo i z razl oga zle naravi l j udske koj a bi ova znanj a kori sti l a za
unit enje, a ne st varanje. Pa i pak, Leonardo je prvi ovek koji je opisao i
ski ci rao t enk, podmorni cu, avi on i t d. Nj egovo i strai vanje o snazi vodenog
t oka i mogunou nj egove kont rol e u svrhu st varanj a energi j e t ampano j e u
Bol onj i 1828. godi ne pod nazivom Del mot o e mi sura del l Acqua.
Deceni jama i vekovima Leonardove si tno ispi sane strani ce su bil e predmet
unosne t rgovi ne. Ponekad se na prodaj u prodaval a samo j edna st rani ca. Cene
su bi l e uvek vi soke, a kupci uvek poznat e l inost i evropskog pl emst va. Danas
se naj vei broj nj egovi h rukopi sa nal aze u Kraljevskoj bi bli ot eci u Vi ndzoru,
Engl eska, Isusovom kol edu u Oksfordu, u pri vat ni m bi bli ot ekama l orda
Eburnhema i grofa od Lankastera i, naravno, u Vati kanskoj bibl ioteci.
Veruj ui da se nepi smenom narodu ne vredi obraat i knj i gama on j e sl i kao,
nast oj ei da mu t ako prenese i st i nu o Isusu i ri mokat ol i koj crkvi . Papu j e
prezi rao. Povrnom anal i zom samo j ednog njegovog del a - L' Ul t i ma Cena
(Taj na veera) moe se l ako uoi t i nj egova namera da i st i na, ono u t a j e on
verovao, dugo ost ane dost upna l j udi ma.
I pre Leonarda su umet ni ci sl i kali pri zor pashal ne, odnosno t aj ne veere, al i
ni ko to nij e ui ni o na t ako reali st i an i upeat l j i v nai n. Svi m t i m sl i kama
morat e da se pri bl i it e, t ragaj ui za poj edi nost i ma, a Leonardova Taj na veera
se moe sagl edat i samo s odreene di st ance i pod odgovaraj ui m ugl om. Ako
se post avi t e kako t reba, sve e vam bi t i j asno. Ono t o odmah pada u oi j e t o
da ni j edan od apost ol a, pa ni sam Isus, nema oreol svetl ost i i znad gl ave.
Drugo, i ako j e sl i kao pri zor pashal ne veere, pred Isusom nema ni hl eba ni t i
vi na, a tanj ir mu j e sablasno prazan. Ist i na, na st ol u se nal azi nekol i ko
komadia hl eba, al i ne i hl eb koji Isus treba da osvet i. Pred nji m nema ni
Svet og gral a s nj egovom navodno i scel i t el j skom krvi . Meut i m, ako se pogl eda
i znad gl ave apost ol a u udalj enom l evom ugl u sl i ke (enska strana), vi di se gral
(put i r) koj i l ebdi kao ukras na zi du. Leonardo j e ovi m el eo j asno da poal j e
poruku da gral ni j e ni kakav pehar ve da ga treba traite u nekoj drugoj ravni .
Koj a j e t o ravan post aj e j asno odmah pot o se shvat i da l i ni j a koj a bi se
povukl a i z sredita lebdeeg put i ra prol azi t ano kroz li ce osobe sa Isusove
desne st rane, a zat i m dodi ruj e Isusovu l evu ruku. Rast oj anj e i zmeu l ebdeeg
grala i osobe sa Isusove desne strane j ednako je rastojanj u izmeu nj e i
Isusove l eve ruke. Nema sumnj e da j e Leonardo smi l jeno povezuj e lebdei
gral sa Isusom i nj egovom oi gl edno vol j enom osobom na sl i ci .
Moda j e, i pak, naj upeat l j i vi j i deo sl i ke onaj na kome j e pri kazan apost ol
Pet ar koj i u desnoj ruci dri no, a l evom see ka vrat u Mari j e Magdal ene. . .
Leonardo s Isusove desne strane ni j e nasl i kao apost ol a Jovana, kako mnogi
veruj u, ve Mari ju Mgdal enu. Zato Petar el i da ubije Marij u! Zbog toga t o
132

j e samo nj oj i nekome vi e ot kri o sve svoj e t aj ne? Zbog nj ene rane Crkve? Ako
znamo da j e na Taj noj veeri pri kazan trenut ak kad Isus saopt ava ueni ci ma
da zna da e ga j edan od nj i h i zdat i , a drugi pokrast i , postavl j a se pi t anj e ni j e
li jedan od dvoji ce prozvani h ba Pet ar. Nij e li ba on od farisej a Hrist ovih
progoni t el j a, pozvan da propoveda hri anst vo kako se t o nj i ma i ni l o
zgodni m! Ni je l i ba on sa Pavl om progoni o Marij i ne sledbeni ke u okvi ru rane
Crkve! Izmeu Pet ra i Jovana, odnosno Mari j e, sedi apostol Juda Iskariot ski
st eui u desnoj ruci vrei cu s t ri deset dukat a. Levom rukom Juda nast oj i da
skl oni tanji r ispred Mari je, ali ga Isus u t ome spreava. Jasno je da Leonardo
ukazuj e na Judu Iskari ot skog kao na drugog oveka koji e se ogreiti o njega
pre nego t o svane. Pet ar e ga pokrasti, a Juda izdat i.
Leonardo svoj u Taj nu veeru pri kazuj e kao skup t ri naest osoba koje sede za
pravougaoni m st ol om. Svi su ugl avom okrenuti ka Isusu, osi m apostola Jude
Tadej a i Marka. Apost ol a Tadej a Leonardo j e nasli kao prema svom l i ku
i zraavaj ui tako, okrenut lei ma Isusu, svoj st av prema nj emu. Koga
predstavl j a apost ol Marko, t akoe okrenut l ei ma Isusu, ost aj e t aj na. Apost ol a
Tomu Leonardo pri kazuj e kao bradat og oveka, odmah do Isusa, kako upi re
kai prst om u nebo. Ako znamo da j e na svi m svoj i m radovi ma Leonardo sl i kao
Jovana Krstit elj a s upereni m kaiprst om ka nebu onda nam j e j asno da j e
apost ol Toma zapravo Jovan. Al i , ovde, na Taj noj veeri, Jovan Krstitelj kao
da upozorava Isusa, kao da mu preti , kao da ga podsea da ga j e on
mi ropomazao i da j e t aj svoj i n, na kraju, platio gl avom.
Mnogi smat raj u da j e sli ka Taj ne veere u crkvi Sant a Mari j a del e Graci j e
freska, al i ona t o odi st a ni j e. Jednost avo nij e j er ni j e sl i kana A ff resco
t ehni kom gde se boj e meaj u sa svei m mal t erom; Leonardo j e koristio tehniku
poznat u kao A secco gde se boje nanose na suvi malter to ih i ni neuporedi vo
manj e post oj ani m. Ova t ehni ka j e pogodna samo za pl at no i l i drvo, a Leonardo
j e ba nj u, i ako j e bi o j edan od naj vei h poznaval aca fresko t ehni ka, pri meni o
sl i kaj ui Taj nu veeru. Tom t ehni kom j e Leonardo svoj e del o osudi o na
relativno brzo propadanj e, a do danas j e sauvana samo zahval jujui
vi est ruki m rest auraci j ama. Kako su mnogi umet ni ci u Leonardovo vreme znal i
za njegovu odl uku da naslika sl iku koja nest aje pri onuli su na nj eno
kopi ranj e ne bi li sauval i nj ene osnovne poruke, post avku i l i naprosto izgled.
Na deset ine sl ikara je kopiral o nj egovu pashal nu veeru i svi su svoj e kopi j e
nosi l i i pokazi val i i rom Ital i j e i Evrope. Upravo t o, pri kazi vanj e kopi j e sl i ke,
a sa nj om i nj ene osnovne poruke bi lo je ono to j e Leonrado i el eo da
post i gne. Sl i ku j e za nekol i ko godi na vi del o vi e l j udi nego t o bi j e vi del o za
ceo vek da su moral i da dol aze u crkvu Sant a Marija dele Gracije.
Leonardo j e j edan od naj vei h sl i kara, dubokouman mi sl i l ac i pravi maj st or
st varanj a zagonet ki . Sve t o j e, na pri mer, pi sao pi sao j e obrnut o, na t akav
nain da je mogl o da se proit a samo u ogl edal u. est o j e govori o kako su
l j udi nesmot reni i da i suvi e l ako veruj u u sve t o i m se kae. Da bi dokazao
133

ovo nasl i kao j e, prema svom femi ni zi ranom l i ku, port ret ml ade dame. Ova
sl i ka j e kasni j e postal a poznata kao Mona Li za i danas se uva u Luvru. Kada
j e prvi put vi deo Mona Li zu iz Luvra uveni svet ski poznaval ac l epi h
umet nost i Bernard Berenson napi sao j e: U l i ku Mona Li ze vi deo sam zapravo
hladnu sli ku ene koj a ne moe da pobudi moj e saoseaj e nit i moj e
i nt eresovanj e. To j e oprezna, l ukava, si gurna osoba koj a zrai i sve proi ma
nepri j at el j skom superi ornou. Za razl i ku od mnogi h Berenson nije naseo na
pri u o Mona Li zi kao port ret u prel epe dvadeset ogodi nj e supruge gospara Del
okonda. Ako l j udi ne mogu da vi de da ni j e l epa, mogu da vi de da nema
dvadeset godi na, napisao j e j edan i t al i j anski novi nar podseajui svoj e
itaoce da je Lisa Gi oconda, i mala nepuni h dvadeset godinu kad j e navodno
pozi ral a Leonardu.
Ko j e zapravo Mona Liza i zato bi nj en i dent itet uopt e bi o sporan? Pravu
sl i ku Mona Li ze Leonardo j e nacrt ao na mol bu svog dobrog pri j at el j a ul i j ana
de Medi i j a, brat a Lorenca Medii j a, vl adara Fi rence. Monal i za j e zapravo bil a
fi orenti nska dama Const ana dAval os i ul i j anova l j ubavni ca. Kako j e
ul i j ano ubi j en 26. apri l a 1478. godi ne u zaveri koj u su organi zoval i
fi orenti nska bankarska porodi ca Paci i papa Sikst us IV (Francesco dell a
Rovere, krt eno i me) Leonardo osl i kavanj e crt ea prel epe Const ane nastavl j a
t ek 1503. godi ne; sl i ku pl emki nj e dAval os pred smrt Leonardo predaj e
francuskom kral ju Fransoa I, a Napoleon Bonaparta j e i z Luvra prenosi u svoj e
sedit e u Pal ai s des Tui l eri es i ona e odat l e u Luvr bi t i vraena t ek nakon
Napol eonovog ubi st va. Zat o j e sl i ku Mona Li ze Napol eon nazi vao Mari e de
Magdal a verovat no ni kada sa si gurnou nee bit i razj anj eno al i j e i zvesno da
Napol eon t o ni j e i ni o sl uaj no.
Kao vel i k st runj ak za t ehni ku, od 1515. do 1517. godi ne bi o j e u voj sci
arl a od Monpansi j ea i Burbona, konet abl a Francuske i vi ce-kral j a Langedok-
Rusi jona i Mil ana. Poznat i su nj egovi nacrt i hel i koptera, podmorni ca, t enkova
i drugi h za ono vreme neshvat l j i vi h t vorevi na. Kraj em devet naest og veka
Britanska kralj evska kua j e dol a u posed kompl et ni h Leonardovi h nacrt a
samohodni h oruja. Poet kom dvadeset og veka, posl e nj i hove det alj ne razrade,
bri t anska armij a j e uz asi stencij u inenj era Lansel ot a de Mola (Lancelot El di n
De Mol e) uspel a 8. sept embra 1915. da proizvede t enk koj i j e, prema
mi l j enj i ma mnogi h, i mao ut i caj a na t ok Prvog svet skog rat a.
Posl ednj a sl i ka koj u j e Leonardo zapoeo i zavri o bi l a j e sl i ka San
Gi ovanni Bat t i st a (Jovan Krst i t el j ); sl iku Jovana Krsti telj a ni ko nij e naruio i
t o j e j edi na sl i ka naena kraj nj egove smrt ne post el j e. Kada je slika u XX veku
podvrgnut a rent genski m zraci ma ot kri veno j e da i spod sl oj eva ul j ane boj e
nema crt ea sli kana j e di rekt no i z glave, bez i kakvi h pret hodni h pri prema i
t o j e j edi no t akvo Leonardovo delo. Danas se pretpost avl j a da j e el eo da j e
pokl oni Lui zi od Savoj a na i j i m j e rukama 2. maj a 1519. i umro u vi l i Cl os
Lucu Pari zu. Inae Lui za j e maj ka francuskog kral j a Fransoa I koj i j e bi o
134

j edan od naj vei h pot oval aca Leonardovog del a i koj i j e, nakon nj egove
sahrane u kapel i Sai nt-Hubertu okvi ru zamka Cht eau at Amboi se, i zjavi o:
Na svet u nema oveka po znanj u ravnog Leonardu. Bi o j e i ost ae naj vei
sl i kar, skul pt or, arhi t ekt a i fi l osof. U pogrebnoj povorci koj a j e odal a
posl ednj u poast Leonardu da Vi ni j u bi l o j e, po nj egovoj pi sanoj el j i ,
eszdeset prosj aka. Sva njegova i movina podeljena j e nj egovi m ueni ci ma.
arl de Monpansi jea i Burbona (Charl es III of Bourbon-Montpensier) je
roen 1490. godi ne, a umro je 1527. Za i vot a j e bi o naj moni j i vel moa
Francuske. Maj ka mu j e Kl ara od Gonzage, a sestra mu j e bil a udat a za
voj vodu od Lorene, unuka Jol ande de Bar i praunuka Renea Anuj skog. Kao
i skusnog voj ni ka koj i se i skazao u borbama u It al ij i Fransoa I ga j e 1515.
i menovao za vrhovnog zapovedni ka francuske voj ske. Meut i m nakon smrt i
arl ove supruge Suzane od Burbonj a odnosi i zmeu arl a i Fransoa I se remet e
t ako da on bi va prinuen da se skl oni kod Karl a V, Svet og ri mskog cara, gde
j e odmah post ao zapovedni k carske voj ske. U bi ci kod Pavije 1525. godine
arl j e porazi o francusku voj sku i zarobi o Fransoa I al i j e ubrzo morao da ga
osl obodi . Dve godi ne kasni j e j e sa svoj om voj skom krenuo na Rim, da se
obrauna s papom Kl ement om VII koj i se, po nj egovom verovanj u, l ano
predst avl j ao i l anu veru i spovedao. Tokom opsade Ri ma se t eko razboleo i
umro t o j e posebno ogori l o nj egovu voj ska koj a upal a u Ri m i opl j akala sve
t o se t ada opl j akati moglo. Papa se spasao.
Ferante de Gonzag (Ferdi nand de Gonzague) roen j e 1507. godi ne. Imao
j e t i t ul u grofa od Gast ale. Otac mu j e bi o voj voda od Mant ove, a maj ka Izabel a
dEst a, poznat a kao vel i ka zati t ni ca Leonarda da Vi ni j a. Bi o j e veoma bl i zak
sa arl om od Monpansi j ea, a kad su Fransoa od Lorene i voj voda od Gi za
pokual i da se domognu francuske krune on i m j e bi o desna ruka u svi m
nj i hovi m poduhvat i ma. Kao i svi nj egovi pret hodni ci , vel i ki maj st ori , i
Ferdi nand j e bi o iskren pokl onik ezoterine mi sl i . Umro j e u Bri sel u 15.
novembra 1557. pri l i kom j ednog nesret nog pada sa konj a. S obzi rom da j e bi o
guverner Mi l ana sahranj en j e, mada u t aj nost i , u Mi l anskoj kat edral i (Duomo
di Mi lano).
Luj de Gonzag (Loui s de Gonzague) j e roen 1539. godi ne, a zvani no j e
bi o poznat pod i menom Luj de Never (Lui gi di Gonzaga-Nevers). Bi o je neak
Feranta od Gonzage, roeni brat mu se oeni o j ednom od l ani ca kral j evske
Habsburke porodi ce, a kerku j e udao za voj vodu od Longvi l a, dok j e bl i sku
roaku udao za voj vodu od Lorene. Tokom svi h verski h rat ova Luj de Gonzag
j e bi o naj bl i i savezni k kue od Lorene i kue og Gi za.
Sve svoj e sl obodno vreme Luj j e posvei vao i st rai vanj u ezot erine mi sli ,
posebno j e sarai vao sa ordanom Brunom i Donom Dij em, koj i j e bi o, bez
premca, naj poznat i j i engl eski ezot eri k. Tokom 1582. poset i o j e Kembri d i
Oksford, sedi te engl eske ezoteri ne mi sl i , gde se sret ao s mnogi m i st aknut i m
135

ezot eri ci ma t og doba. U i st ori j i e meut i m ost at i naj vi e poznat po svom
ueu u Vart ol omej skoj noi od 24. avgust a 1572. kada j e zapoet masakr
i st aknut i hfrancuski h protest anat a (hugenot a) od st rane kat ol i ka, a po
naredbi Karl a IX t adanj eg kralj a Francuske. Obraun sa hugenot i ma j e
i splanirala Kat ari na de Medi i , maj ka francuskog kral j a i on se i z Pari za ubrzo
proi ri o po cel oj Francuskoj ; za manj e od et i ri meseca irom Francuske j e
ubi j eno oko 70. 000 hugenot a. Prvog j anuara 1573. Kat ari na de Medi i j e
post al a mi l ost i va pa j e preoi vel i m hugenot i ma dat a opci j a: i l i da se
pokat ol ie il i da se i sel e t o je vei na i ui ni l a odl azei u Kanadu gde su
osnoval i naseobi nu Kvebek.
Robert Fl ad (Robert Fl udd i l i Robertus de Fl ucti bus) j e roen 1574.
godi ne. Ot ac mu j e bi o j edan od naj bl i i h saradni ka engleske kral j i ce Eli zabet e
I Tj udor i bl iski m porodi ni m i posl ovni m odnosi ma sa Luj de Gonzagom. Na
oevo i nsi st i ranj e Robert se kol ovao na nekol i ko evropski h uni verzi t et a al i j e
naj vi e vremena proveo u Oksfordu koj i j e, nakon Kembri da, bi o gl avno
upori t e ezot eri ne mi sl i t adanj e Evrope. Taj na prepi ska Fl ada sa uveni m
nemaki m ast ronomom Johanom Kepl erom o i zradi horoskopa oduvek j e
i zazival a interesovanje ali sadraj ovi h pi sama, i pored t oga t o su got ovo sva
sauvana, ni kada nije objavlj en. Za javnost su ost al i t aj na i Kepl erovi spisi o
t anom dat umu Hri st ovog roenj a. Za i vot a, Fl ad j e post ao prva l i nost
ezot erine mi sl i u Engl eskoj i bi o j e povezan sa mnogi m nauni ci ma onog
vremena. Meut i m, nj egovo druenj e sa naj poznat iji m rozenkroj cerom
Johanom Valenti nom Andreom j e i zazi val o naj vi e panj e i nedoumi ce kod
njegovih pri jat elj a. Nai me, rozenkroj ceri su t ada bil i omraeni i rom Evrope, a
Fl ad i h je, na zaprepaenj e mnogi h, zduno brani o.
Kao veoma uen i ovek od posebnog aut ori t et a Fl ad 1602. pri hvat a mol bu da
bude vaspi t a i ui t el j si nova Anri j a od Lorene. U t om posl u razvi o j e poseban
odnos s ml adi m arl om, kasni j e vojvodom od Giza koji e 1631. postati poznat
kao j edan od gl avni h zavreni ka u neuspel om nast oj anj u svrgavanj a francuskog
kral j a Luj a XIII, sina Marije Medii . ovek koj i j e t ada pomogao kral j u da
prebrodi zaveru j e bi o di rekt or Sorbone i nae poznatiji samo kao kardinal
Ri el j e. Moda su, ako ni zbog ega drugog, ba zbog ovoga u prvi m dani ma
Francuske revol uci j e oni koj i su se zakl i nj al i na sl obodu i j ednakost svi h l j udi
i skopal i posmrt ne ost at ke kardi nal a Ri el jea koj i su do t ada bi l i pohranj eni u
crkvi u okvi ru Pari skog uni verzi t et a i od t el a odvoj i l i dobro mumi fi ci ranu
gl avu sa koj om su se posl e dani ma zabavl j al i po pari ski m t rgovi ma. Ovu
skaradnost okonao j e t ek 1886. Napol eon III kada j e pronaao Ri el j eevu
gl avu i ponovo j e spoj i o sa t el om.
Johan Val enti n Andrea (Johann Val enti n Andreae) j e roen 1568. godine.
Ot ac mu j e bi o l ut eranski past or i bogosl ov u Vi rt embergu. St udi rao j e
t eol ogi j u i pri rodne nauke al i j e naj vei deo i vot a proveo put uj ui Evropom.
Meut i m, oni koj i su ga poznaval i ni su o njemu govori l i kao o t eol ogu i l i
136

nauni ku ve pre svega kao pri padniku jednog t aj nog drut va hermet i ke i
ezot erine mi sl i . Imao j e bl i ske poznani ke na got ovo svi m evropski m
dvorovi ma, a 1614. j e rukopol oen za akona u varoi ci Vai hi ngen an der Enz
u okol i ni t ut gart a, a pot om za svet eni ka u mest u Cal w. Tokom
t ri deset ogodi nj eg rat a u Nemakoj (1618. -1648. ) mest o boravka Johana
Val ent i na Andree zaobi l azi l e su, ak i i zbegavale da mu se pri bl i e, voj ske
svi h zaraeni h strana. Za i vot a j e napisao vie knji ga od koji h se Chymische
Hochzei t Chri st i ani Rosencreut z anno 1459 (Al hemi j ska svadba Kristijana
Roznekrocera 1459)smat ra naj vani j i m rozenkroj cerski m radom. t a vi e,
mnogi sl edbeni ci rozenkroj cerskog reda veruj u da se Andrea t okom pi sanj a
ovog del a kori st i o ori gi nal ni m spi si ma samog Kri st i j ana Rozenkroj cera
osni vaa Reda Rui nog krst a.
Robert Bojl (Robert Boyl e) j e roen 1627. godi ne. Ot ac mu j e bi o erl od
Korka, al i on ni kad ni j e ht eo da prihvati ni jednu tit ul u. kol ovao se na tada, a
i danas, naj presti ni j em engl eskom kol edu It onu, iji rektor j e bi o
rozenkroj cer Henri Vot on. Kao dvanestogodi nj ak Boj l j e bi o poslat u Firencu,
gde su Medii i dalje, proti vno papi nom negodovanj u, prual i podrku i zat i t u
ezot eri ci ma i nauni ci ma svi h grana, a meu nj i ma i samom Gal i l ej u. Posebno
pri j at el j st vo Boj l j e uspostavi o s Kozi mom III de Medii j em, kasni j i m
vl adarom Fi rence i vel i ki m voj vodom Toskane. Posl e pet ogodi nj eg kol ovanj a
u Fi renci gde j e st ekao mnoga znanj a i nauio latinski kao maternji vraa u
Engl esku, i odmah st upa u kont akt e s mnogi m i st aknut i m ezot eri ci ma, a pre
svi h sa Samj uel om Hart l i bom, nekad bl i ski m saradni kom Johana Val ent i na
Andree. Iz Fi rence Boj l u Engl esku donosi i t ri spi sa o ast ronomi j i i pravi l i ma
pravl j enj a horoskopa koj e mu j e l ino predao t ada ve ost arel i Gal i l eo Gal i l ej .
Kao t ri deset ogodi nj ak, odlazi u Oksford i sti e nova ezot eri na znanj a, a
naj bl i i pri j at el j i mu post aj u Isak Nj ut n i Don Lok. U svoj e vreme sl ovi o j e
za vel i kog mi sl i oca i z obl asti t eol ogi j e, fi l osofij e, hemi j e i fi zi ke, a dvadeset i
devet knj i ga koj e j e obj avi o naj bol j e govore o t ome. Mnogi ga danas smat raj u
za prvog modernog hemi ara, a nj egovu knj i gu Chymi co-Physi cal Doubt s &
Paradoxes (Hemi j sko-fi zi ke sumnj e i paradoksi ) oznaavaj u kao naj vani j e
del o s poet ka savremene hemij e.
Boj l ni j e kri o nakl onost ka ezot eri j i i uvek j e i st i cao da e govoriti onoliko
j asno i ot voreno kol i ko j e t o mogue, s obzi rom da sam obavezan na uvanje
t aj ne. Vie put a j e poset i o grob Nost radamusa i Renea Anuj skog, a 1676.
godi ne i nekadanje prebivali te Mari j e Magdal ene u Sen Bomu. Sve ove
poset e obavi o je na dan svet og Jovana Krsti telj a. Neposredno pred smrt , 1691.
godi ne, Bojl je sve svoje papire poveri o Isaku Nj ut nu.
Isak Njutn (Isaac Newton) j e roen 1642. godi ne. Porodi ca mu vodi porekl o
od drevnog kot skog pl emst va, mada su nj ena mo i ut i caj u vreme roenj a
Nj ut na bi le zanemarlj ive. kol ovao se u Kembri du, gde j e upoznao Boj l a i
Dona Loka. Nji h t roj i ca e do smrti ostati nerazdvoj ni pri j at el j i i bl i ski
137

saradni ci . l an Kral j evskog drut va j e post ao 1672. godi ne, a 1696. post avl j en
j e za upravni ka Kralj evske kovni ce i uest vovao u ut vri vanj u standarda za
zl at o koj i i danas vae. Sedam godi na kasni j e i zabran j e za predsedni ka
Kral j evskog drut va.
Nj ut n je bi o l an engl eskog masonskog drutva i blizak prijatelj
naj i st aknut i j i h masonski h fi gura, kao to su Dems Anderson i arls Redklif.
U masonske redove pri mi o ga j e voj voda od Lorene, koj i j e nakon eni dbe s
Mari j om Terezi j om Aust ri j skom pri mi o t i t ul u Svet og ri mskog cara.
Nj ut n je, kao ni jedan drugi nauni k t oga vremena, bi o posveen hermet ikoj
mi sl i . U svoj oj bi bl i ot eci j e i mao vi e st ot i na al hemi arski h radova, a sam j e
posvei vao mnogo vremena odgonet anj u t aj ne uzaj amni h veza muzi ke i
arhitekt ure. Bi o j e opsednut priama i podaci ma vezani m za navodni
Sol omonov hram, uveren da se u nj egovi m razmerama kri j u mnoge al hemi j ske
formul e. Verovao j e da j e j udai zam u svoje vreme raspolagao saznanj i ma zbog
koj i h j e bi o cent ar samog Boanskog znanj a. Meuti m, ova znanj a su
vremenom i zgubl j ena i Njut n j e smat rao svoj om i obavezom svoj i h
i st omi l j eni ka da pronau i zgubl j enu mudrost svet a.
Posebno j e radi o na pri kupl j anj u mat eri j al a za knj i gu o i zvorni m pravi ma
kral j evanj a, odnosno osnovama vl adanj a. U skl opu ovi h i st rai vanj a razmat rao
j e i j udej ske t vrdnj e o osnovanost i nj i hove supremacije nad ostal im rasama.
Pri u o Isusu kao bogu u pot punost i j e odbaci vao argument uj ui ovakav svoj
st av dokazi ma o kri vot vorenost i Novog zavet a. Uvek j e i st i cao prednost gnose
nad verom, t vrdei da j e obrazovanje jedi ni pravi put .
arl s Redkl i f (Charl es Radcl yffe) j e roen 1693. godi ne. Nj egovog oca
Edvarda pri padni ka ugl edne nort ambrij ske porodice engl eski kralj Dej ms II
proi zveo j e u erl a od Dervent vot era. Nj egova maj ka je bil a vanbrano det e
engleskog kralja arl sa II i nj egove l j ubavni ce Mol Dej vi s pa j e t ako Redkl i f
bi o unuk engl eskog kral j a. Za nj ega se zna da j e bio mason (kot ski obred) i
da j e 1725. u Pari zu osnovao prvu masonsku l ou na konti nent u, da j e bio
upuen u mnoge ezot eri j ske tajne i da je dobar deo i vot a posvet i o radei za
kuu Stj uart t o e ga na kraj u kotati gl ave.
Nakon ubi st va brat a Dej msa i smrt i nj egovog si na Dona Redkl i f 1738.
odl uuj e da se povue i z j avnost i, odnosno da svoj e akt i vnost i prot i v nemake
kue Brunswi ck-Lneburg (Hanover) koj a j e vl adal a Engl eskom uini manje
uolji vi m. Danas se zna da je Redkli f tada zapravo poeo da del uj e posredno,
preko j ednog vi t eza po i menu Endrj u Remzi i od tog vremena ovakav nai n
akt i vnst i (del ovanj e preko drugi h l i nosti ) est o pri menj uj u svi vel i ki maj st ori
Si ona. No, bez obzira na njegovu obazrivost engl eski kral j Dord II uspeva da
ga zarobi i pogubi 8. decembra 1746.
138

arl od Lorene (Charl es-Al exandre de Lorrai ne) j e roen 1712. godi ne.
Nj egov st ari j i brat Fransoa se 1735. oeni o Mari j om Terezij om t ako da j e
post ao dever aust ri j ske carice. Pot o j e dost a vremena provodi o na aust ri skom
dvoru arl se zbl i i o sa sest rom Mari j e Terezi j e, Mari j om Anom, s koj om se i
venao 1744. godi ne. Odmah po venanj u post avl j en j e za guvernera
Aust ri j ske Ni zozemske (Bel gi j e) i za gl avnokomanduj ueg aust rij ske vojske. U
t om svoj st vu predvodi o j e carsku voj sku u mnogi m bit kama i i st akao se kao
i zuzet an st rat eg i odvaan rat ni k. Na al ost , u bici kod Loj t ena 1757. sukobi o
se s vojskom Fri driha Veli kog i bi o pot uen do nogu. Zbog t og poraza Mari j a
Terezija ga smenj uje i on se povlai u svoju prestonicu Brisel.
U Vel i kog maj st ora Tevt onskog reda proi zveden j e 1761. godine, a devet
godi na kasni je nj egov neak Maksi mi l i j an od Lorene j e post avl j en za nj egovog
pomonika.
arl ov brat Fransoa j e post ao mason 1731. godi ne, a svoj dvor u Beu
pretvori o je u cent ar evropske masoneri je
Maksi mi l i jan od Lorene (Maxi mi l ian Franz Wenzel von sterrei ch) j e
roen 1756. godi ne. Bi o j e naj ml ai sin Fransoa od Lorene i Mari j e Terezi je, a
mnogi su ga zval i Maksi mi l i j an fon Habsburg. Bi skup Mi nst era i nadbi skup, i
carski el ekt or Kel na post ao j e 1784. godi ne, a 1780. godine, posle smrti strica
arla, proi zveden j e u Vel i kog maj st ora Tevt onskog reda. Maksi mi l i j an j e
j avno i spol j avao vel i ku l j ubav prema muzi ci i sl i karst vu, a nj egovi
naj poznat iji tieni ci su bi l i Haj dn, Mocart i Bet oven. Veroval o se da j e
Maksi mi l i j an j edan od naj obrazovani j i h l judi u Evropi , a on sam j e bi o veoma
t i h i del ovao j e dost a skromno. Pouzdano se zna da j e i mao bl i ske veze s
mnogi m masoni ma, al i sam se nikad nigde nije eksponirao. U skladu s novim
pravi l i ma Si ona, akt i vnost i j e obavl j ao preko drugi h l j udi , a u nj egovom
sl uaj u su t o bi l i nj egova broj na pol ubraa i pol usestre.
arl Nodi je (Jean-Charl es-Emmanuel Nodi er) j e roen 1780. godi ne. Bio
j e svoj evrsno udo od det et a, jer je ve od svoje deset e godi ne davao vrl o
kval i fi kovane pol i t ike procene i sudove. Do svoje osamnaest e godi ne post ao
j e poznat kao pi sac veeg broj a vi sokotirani h romana. Poznavanj e pol iti ke
preporui lo ga je za mest o gradonael ni ka Bezansona, a u i roj j avnost i j e bi o
poznat i kao j edan od naj ut i caj ni j i h masona. Za gl avnog bi bl i ot ekara
Arsenal ske bi bl i ot eke i menovan j e 1824. godi ne, a t o j e bi l a bi bl i ot eka s
naj vei m fundusom radova o magi j skoj , kabal i st ikoj i hermet i koj mi sli .
Val j a napomenut i da su u ovoj bi bli oteci pohranjeni svi spi si , dokumenti i
knj i ge koj e j e Napol eon 1810. godi ne, im j e osvoji o Ri m, odneo iz vatikanske
arhive. U okviru bibl i ot eke Nodi j e j e stvorio svoj salon, i j i gost i su bi l i
uveni ezot eri ci t og vremena. Nj egovi bl i ski pri j at el j i i saradni ci su bi l i Vi kt or
Igo, Fransoa-Rene de atobrijan, Bal zak, Del akroa, Di ma-ot ac, Lamarti n i t d.
Mnogi ga, ipak, pamt e po direktnoj umeanosti u dve neuspel e zavere protiv
139

Napol eona, 1804. i 1812. godine.
Vi ktor Igo (Vi ctor-Mari e Hugo) roen j e 1805, a pot i e i z pl emi ke
porodi ce i z Lorene. Otac mu je bi o general u Bonaparti noj armi ji , al i je
zapravo i nt enzi vno sarai vao sa njegovim proti vnici ma. Roen j e u Bezansonu
gde j e pored redovnog obrazovanj a i mao i posebnog t ut ora - arl a Nodi j ea sa
koj i m j e post ao nerazdvoj an pri j atel j . Nj i h dvoji ca su, kao specij al ni gosti ,
pri sust voval i kruni sanj u arl a X, a Igoov l ini pri j atel j j e bio i kralj Luj Fi l i p,
koj i j e krvno bi o vezan za kuu Habsburg-Loren. Supruga Vi kt ora Igoa, kojom
se venao 1825. j e bi l a neaka Maksi mi l i j ana od Lorene, a ceremoni j a
venanja odrana je u Sen-Sil ipsu po neobinom obredu koji j e pri sut ni ma
ost ao krajnje neshvatl ji v.
Mnogi poznat i i bogat i l j udi su mu se nudi l i za mecene, to j e on, ugl avnom,
odbi j ao. Igo j e bi o neskri veni poborni k ezot eri j e, gnost i k u dui i pri vreni k
hermet i ke mi sli . Iako j e bio i zuzet no reli gi ozan ni je verovao u Isusovu
boansku pri rodu, t vrdei da j e on bi o samo prorok i j edan od naj veih mistika
svog vremena. Nj egove ueni ke j e ocenj i vao kao nepismenu druinu.
Kl od Debi si (Cl aude-Achi lle Debussy) j e roen 1862. godi ne. Jedna bogat a
ruska pl emki nj a ga j e usvoj i l a u 18-oj godi ni i omogui l a mu da se obrazuj e u
Ri mu i Pari zu. S nj om j e proput ovao got ovo cel u Evropu; na proput ovanj u su
bi l i rado vi ani gost i u mnogi m pl emiki m porodi cama. Nj egova ruska
zat i t nica bi l a j e mecena ajkovskom, a svoj u prvu muzi ku nagradu Debi si j e
dobi o 1884. Li st a Debi si j evi h pri jat elja j e zamana. Na nj oj su Vikt or Igo,
Oskar Vaj l d, V. B. Jej t s, Pol Val eri , Andre i d, Marsel Prust , Pol Verl en, a
posebno mest o zauzi maj u poznat i francuski ezoterici Moris Met erl i nk, St efan
Mal arme, grof Fi l i p Ogi st Vi l i j e od Il -Adama i , naravno, Ema Kal ve. O svoj i m
vezama i poznanst vi ma s kruni sani m gl avama i istaknutim politi arima Debisi
ni kad ni je priao, al i se znal o da su mu sva vrat a nj i hovi h domova uvek bi l a
ot vorena. Posl e nj egove smrt i , 1918. godi ne, st avljena je zabrana na
obj avl j i vanj e naj veeg del a njegove prepiske, a na delovi ma koji su ugledal i
svet l ost dana i zbel j ena su mnoga mest a, pa i cel i pasusi .
an Kokto (Jean Mauri ce Eugne Cl ment Cocteau) j e roen 1889.
godi ne. Pot i e i z poznat e i ugl edne francuske porodi ce. Naj vei deo i vota
proveo j e kao pravi boem, druei se s mnogi m pesni ci ma, sl i kari ma i
muzi ari ma. Pri t ome, i ako se sam ni kad ni j e bavi o pol i t i kom ni t i j e za nj u
i kad pokazi vao zani manje, poznat o j e da se poznavao sa svi m znaaj ni j i m
l j udi ma i z pol i t ikog vrha, a da su ga najugl ednije plemi ke porodi ce redovno
pozi val e u svoj e domove. O t om del u svog ivota Kokto nikad nije ht eo da
govori . i vot mu j e j e bi o prepun skandala povezani h s upot rebom razni h
st i mul at i vni h narkot i ka, a pre svega kokai na. Naj bol j i pri j at el j i su mu bili
Marsel Prust , Andre i d, Mori s Bareson, Andre Mal ro i t d.
140

Iako mu j e i vot bi o i spunjen razni m aferama ni kada ga ni ko ni zat a ni j e
posebno prozvao. Posl e Drugog svet skog rat a bi o j e pod direkt nom zat i t om
De Gol a, predsedni ka Francuske, a 1949. godi ne j e ak proi zveden za vit eza
Legi j e ast i .
Jedan od naj i nt eresant ni j i h i naj i nt ri gant ni j i h radova Kokt oa j e svakako
mural koj i j e uradi o u crkvi Nae Gospe od Francuske, u Londonu. Tokom
1960. j e pozvan da i zradi mural koj i pri kazuj e Raspee. Na ovom Kokt oovom
raspeu nal azi se j edno crno sunce, j edan l j udski l i k zel ene boj e i ri mski
voj ni k sa t i t om na kome se nal azi st i l i zovana pt i ca, koja nij e ni ta drugo do
egi pat ski l i k Horusa. Meut i m, naj zani ml j i vi j i j e njegov pri kaz razapet og
Hrista: na muralu je prikazan samo donj i deo krst a t ako da se vi de noge onoga
ko je razapet , ali ne i nj egov li k. Ispod st opal a na krst j e privrena j edna
predi menzi oni rana crvena rua. Razapetu rtvu na krst u okruuj u ri mski
voj ni ci , ueni ci i neke ene. U cent ru gomi l e se i pak i st i e j edna osoba , a ona
ni j e ni neki ri mski l egi onar ni t i ueni k ve sam Kokt o. Nesumnj i vo da j e ovi m
muralom, samo tri godine pre smrt i 1963, Kokt o j asno i zrazi o svoj u sumnj u u
boanst vo Hri st ovo i zvani nu verzij u njegove smrti .
Fi l i p de ersi (Philippe de Chrisey) je roen 1925. godi ne u bogat oj
porodi ci koj a j e i mala vel i ke posede u Ardeni ma. Obrazovao se u el i t ni m
kolama i t eno j e govori o t ri st rana j ezi ka. i roj j avnost i j e bi o poznat kao
neuspean pi sac i ovek koji ni kad nij e bi o i skreno pri ml j en u vi i m kul t urni m
krugovi ma Francuske. Preko ogromni h umski h i manja nj egove porodice u
Ardeni ma, armij a Treeg raj ha j e 14. maj a 1940. godi ne prodrl a na t eri t ori j u
Francuske i okupi ral a j e. Ovaj prodor Vermaht a j e bi o t ako i znenadan i efekt an
da su se francuska i engl eska voj ska nal e u pravom st anj u rasul a. Na zaht ev
do sada nepoznat e osobe Adol f Hi t l er j e 24. maj a 1940. godi ne obust avi o sve
rat ne operacije kod francuske l uke Denkerk, omogui vi t ako t ada
bespomonoj britanskoj vojsci da se nesmet ano evakui e. Na zaht ev i st e osobe
Hi t l er j e ost avi o sl obodnim j edan deo Francuske u kome se kasni j e rodi o
osl obodil aki pokret na el u s arl de Gol om. Zati tni znak de Gol a i pokret a
ot pora j e bil a plava zastava sa Lorenski m krst om t o j e bi l o bl i sko i porodi ci
Chri sey.
Na mest o Vel i kog maj st ora j e i zabran 1963. godine, a peri od nj egovog
predsedavanj a Priorat om je jedan od najsramni j ih u istoriji ove stare
organizaci j e. Nai me, u saradnj i sa ameriki m mi lionerom Gejl orom Fri menom
ersi poi nj e da t ampa i prot ura l ana dokument a o Pri orat u s ci l j em da ga
di skredi t uj e po svi m pi t anj i ma. Zat o j e, po ubrzanom i skraenom post upku,
smenj en s mest a Vel i kog maj st ora, a do i zbora Pj era Plant ara Pri orat om j e
upravl j al o pri vremeno t rol ano t el o. Umro j e 1981. godi ne.
Pjer Pl antar de Sen Kl er (Pi erre Athanase Mari e Pl antard) je roen 1920.
Na mest o Vel i kog maj st ora dol azi 1981. godi ne, nakon ni za nesporazuma
141

unut ar Pri orat a. Njegov i zbor svakako predst avl j a di skont i nui t et s dot adanj om
praksom Pri orat a da na mest a Vel i kog maj st ora uvek post avl j a i st aknut e
umet ni ke, nauni ke i l i i nt el ekt ual ce. Porodi ca Pj era Plant ara j e dugo bi l a
skri vana zbog osnovani h sumnj i da bi se ova l oza di rekt ni h pot omaka
Merovinke di nasti je mogl a nasil no ugasi t i . Sam Pj er Plant ar svom prezi menu
pri dodaj e Sen Kl er t ek 1970. godi ne, smat raj ui i zl i ni m da kri j e ono t o j e
ve svi ma t ada bi l o dobro poznat o. Engl eska grana ove porodice poznat a je po
prezi menu Si nkl er. Za Pj era se prvi put ul o kad j e 1937. osnovao Red Al fa-
Galat , koji se zal agao za uj edi nj enj e svi h evropskih drava. Al fa-Galat je
t okom Drugog svet skog rat a, 1942. u okupi ranom Pari zu poeo sa i zdavanj em
novi na pod i menom Vai ncre - pour une j eune cheval erie. Voj ni ci Treeg rajha
koj i su okupi ral i Francusku ni kad ni su kont rol i sal i ni t i sput aval i rad
uredni t va i t ampari j e Vaincre. Inae, prvi pi sani dokument s nj egovi m
pot pi som j e zapravo pi smo koj e j e 16. decembra 1940. uput i o Maral u Pet enu,
u kome ga obavet ava o jezi voj masonsko - j evrej skoj konspi raci j i prot i v
Francuske, sugeri ui mu prompt ne akci j e kako bi se i zbegl a i l i barem
smanj i l a predst oj ea kat ast rofa. Pi smo j e pot pi sao kao Pi erre De France-
Pl ant ard. Pj er j e i mao i neki h konkret ni h zasl uga za i zbor arl a de Gol a za
predsedni ka Francuske 1958. Vano je napomenuti da Charles Andr Joseph
Pi erre-Mari e de Gaul l e potie i z j edne od naj st ari j i h francuski h ari st okrat ski h
fami l ija koja j e dala i francuskog kral j a Fi l i pa II Avgusta (1165. - 1223. ).
Pored t oga, dobro j e poznat i Pj erov bli zak odnos s j o jedni m predsedni kom
Francuske Fransoa Mi t eranom (Franoi s Mauri ce Adri en Mari e Mi t t errand) i
s Al enom Poerom (Al ai n mi l e Louis Mari e Poher), i st aknuti m francuski m
dravni kom, koj i j e dva put a bi o predsedni k prel azni h vl ada. Premi nuo j e
2000. u svom st anu u Pari zu. Na sahrani su mu bi l i arl i an de Gol , unuci
uvenog francuskog generala i predsednika.
Tomas Plantar de Sen Kl er (Thomas Pl antard), si n Pj era Pl antara je
6. avgust a 1989. godi ne i zabran za novog Vel i kog maj st ora Si onskog pri orat a.
Ono t o ga u osnovi razl i kuj e od oca j e nj egovo nastoj anj e da del uj e t o
neupadl j i vi j e. No, i pored t oga poznat o j e da j e Tomas Pl ant ar rado vien gost
na pri j emi ma rezervi sani m samo za l j ude od uti caj a i z sveta pol i t i ke i vel i kog
bi zni sa. Kada j e francuski predsedni k Fransoa Mi t eran 1981. godi ne poset i o
Rene l e at o, i fot ografi sao se na kul i Magdala, u nj egovoj prat nji bio je i Pjer
Pl ant ar sa si nom Tomasom. Podravanje francuske politike l evice i umereni
ant i ameri kani zam su karakteri st ini za st avove Tomasa Pl ant ara koj i se j o
uvek nal azi na el u Pri orata.



142

Pogl avl j e deset o
TEMPLARI


Kraj em j edanaest og veka u Evropi ni j e postoj ao ni j edan znaaj ni j i
kral j koj i ni j e, vi e i l i manj e, bi o povezan s merovi nkom di nast i j om, odnosno
s kral j evskom l ozom Davi dovi h nasl edni ka.
l anovi Si onskog pri orat a zduno su se dal i na posao da pokrenu pohod za
oslobaanj e Jerusal i ma; koj i su 638. g. n. e. osvoj i l e zdruene voj ne snage Arapa
i Jevrej a, pod komandom uvenog kal i f-Umara (Umar i bn al -Chat t ab). Bil o j e
vi e razl oga za ovakvu odl uku, al i su dva bi l a presudna. Prvo, el j a da se na
Jerusal i mski prest o vrat i j edi ni pravi kral j , nasl edni k Jeue ben Josi fa i
drugo, da se u vl asni t vo Si ona vrat e svi svet i predmet i i t aj na znanj a koj a su
ost al a u Kumranu, a koj e su Kumranci , pre svog unitenja, sakrili na razli i t i m
mest i ma.
Ist i ni za vol j u, musl i mani koj i su vladal i Jerusal i mom od sedmog veka ni su
brani l i hri ani ma da dolaze u grad, no Turci Selduci su, nakon to su 1071.
pobedi l i egi pat sku voj sku i osvoj i l i Jerusal i m, zabrani l i hri ani ma da dol aze
na hodoaa. Nast oj ei da povrat i Jerusal i m, odnosno da ga ui ni dost upni m
svoj i m hodoasni ci ma Vi zant i j a i st e godi ne pokree voj sku proti v Turaka, ali
bi va poraena u bi ci kod Manzi kert a.
Vi zanti jski car Mi hajl o VII ( ' ) ve 1074.
upuuj e mol bu papi Grgur VII za voj nu pomo da bi osl obodi o Jerusalim i celu
Mal u Azi j u koj u su Turci zaposel i . el ei ne samo da pomogne osl obaanj u
Jerusal i ma ve i da obnovi j edi nst vo hri anske crkve, posl e i zme i z 1054,
papa Grgur VII (Johannes Grati anus, krt eno i me) i ste godi ne okuplja vojsku,
al i j e zbog broj ni h sukoba i rom Evrope ne al j e u pomo Vizantiji.
Ovakav sl ed dogaaj a pokrenuo j e Si on da svi m si l ama i zmiri i ubedi
evropske vladare da organizuj u jedi nst ven vojni pohod za osl obadjanj e
Jerusal i ma. Ipak, da se ne bi previ e eksponi rao, ali i da bi za ovaj proj ekat
osi gurao bezrezervnu podrku Ri mske Crkve, Si on uspeva da na papski presto
1088. dovede Urbana II (Odo of Lagery), kome preput a uj edi nj uj uu ulogu u
Zapadnom carst vu. Urban II pot ie i z st are plemi ke porodi ce i z Cht i l l on-
sur-Marne, obl ast ampanj u Francuskoj . Nakon dugog i odl unog angaovanj a
Pape 27. novembra 1095. na Savet u u Kl ermonu 300 svet eni h
vel i kodost oj ni ka odl uuj e da se pokrene krst aki pohod za osl obaanj e
Jerusal i ma. Govorei u Kl ermonu Urban II j e kao osnovne razl oge za krst aki
143

pohod naveo pomo hri anskom narodu Vi zanti je i oslobaanj e Svet e zeml j e,
a posebno j e nagl asi o pot rebu ponovnog uj edi nj enj a hri ana, odnosno
stvaranj a jedi nstvene crkve na el u s Ri mski m papom.
Prvi krst aki pohod poeo j e u prol ee 1096, a kada su Krst ai st i gl i u
Beograd 1097. godi ne Godfri j a Buj onskog (Godefroy de Boui l l on) j e ekal a
poruka Vizant i j skog cara Aleksej a Komnenusa ( ' ) da moe
raunat i na nj i hovu bezrezervnu podrku; t ri godi ne kasni j e (15. j ul a 1099. )
Jerusal i m j e osl oboen. Kad su, nakon rel at i vno krat ke opsade, Krst ai
konano prodrli u Jerusali m nastao je nevi en pokol j . Uz pokl i Deus Vult
(Bog t o el i ) ubi j eni su svi st anovni ci , oko 70. 000 l judi . Musl i mani koj i su
pokual i da se spasu beei u dami j u El-Aksa pokl ani su kao st oka, a Jevrej i
koj i su se skl oni l i u j ednu svoj u si nagogu su spal j eni zaj edno sa nj om. Ni ko
ni j e prei veo. Papa Urban II umro j e dve nedel j e po osvaj anj u Jerusal i ma, a
1881. progl aen j e za sveca.
Povodom osvaj anj a Jerusal i ma svet eni k Rej mond (Raymond Agui l ers) j e u
svom dnevni ku zapi sao: "U Sol omonovom hramu (u Jerusal i mu), gazi l i smo do
kol ena u krvi , pa ak i do konjski h uzda, po pravednom i udesnom Boi j em
sudu.
Za prvog vladara osl oboenog Jerusal i ma, 22. j ul a, post avl j en j e Godfri
Buj onski . Nj emu su l anovi Si onskog pri orat a, koj i su bati ni l i mnoge t aj ne
Jeue ben Josi fa i Jovana Krst i t el j a, pa i one o mi ropomazanj u, na taj nom
sast anku u noi i zmedj u 21. i 22. j ul a, ponudi l a t i t ul u kral j a, al i j u j e on odbi o
pri hvat aj ui samo zvanj e vl adara. Nakon Godfri j eve smrt i , nj egov ml ai brat
Boduen (Baudoui n I) je pri hvati o krunu i post ao kralj Jerusali ma. Prvi ci l j rat a
za Svetu zeml j u bi o j e ostvaren.
Odmah po preuzi manj u vl ast i Godfri j e naredi o da se na j ednom brdu, j uno
od Jerusal i ma, poznat om pod i menom Si on podi gne opat i j a i t o na mest u gde
su se nal azi l e ruevi ne j edne st are vizant i ske crkve poznat e kao Maj ka svi h
crkava. Opat i j a j e graena neshvat l j i vom brzi nom za t o vreme, a u nj en kamen
t emel j ac bee ukl esano Not re Dame du Mont de Si on; ova Opat i j a j e post al a
sedi t e Sionskog pri orat a i od t ada j e uspost avl j ena redovna veza i zmeu
pri padni ka Si onskog pri orat a u Jerusal i mu i Evropi .
l an Si ona zaduen za odravanj e ove veze i operat i vne akci j e bi o j e grof od
ampanj e Ig (Hugues Ierde Champagne). Pot o j e u Jerusali mu uspost avljen
red, Si on j e zakl j uio da mu nedost aj e organizovana si l a koj a bi ost vari l a
nj egov drugi ci l j : ot kopavanj e, prenoenj e u Evropu i uvanj e svi h skri venih
papira i relikvija Kumranske zaj edni ce.
Seti mo se da su Kumranci sve t aj ne spi se koji ma su raspolagal i i druge
vrednost i sakri l i pre nego t o su i h ri ml j ani pobi l i 68. g. n. e. Takoe, vekovi ma
144

se, nakon to su Ri ml j ani u krvi uguili jevrejsku pobunu i z 66. g. n. e,
govorkal o i o basnosl ovnom bogat st vu u zl at u, srebru i dragom kamenj u, ni kad
pronaenom, u Jerusali mu; koje su sadukeji i fari sej i sakri l i i spod i l i u bl i zi ni
Hrama. Ri ml j ani su, i nae, 135. g. n. e. prot eral i sve Jevrej e i z Jerusal i ma i
zabrani l i i m da se u nj ega i kad vrat e.
S obzi rom na del i kat nost cel og posl a Si on j e zakl j ui o da j e neophodno
formi rat i poseban vit eki red posveen samo ovom zadat ku. Igu grofu od
ampanj e (Hugues Ier de Champagne) koj i j e uest vovao i u osl obaanj u
Jerusal i ma 1099. j e preputeno da odabere osmori cu vit ezova, okosnicu
budueg voj nog reda. Ig j e i zbor vi t eza obavi o 1112. g. n. e. i odmah sa nj i ma
otpoeo posebne pri preme. Pre pl ani ranog put a u Svet u zeml j u grof od
ampanj e 1115. na svom i manj u Klervo (Cl ai rvaux) podi e opat i j u L' abbaye
de Cl ai rvaux i pokl anj a j e ci steri nskom monahu po i menu Bernar (Bernhard de
Cl airvaux). Inae, Bernar se zamonaio samo t ri godi ne pre t oga u opat i j i
Labbaye de C t eaux, a porekl o vodi i z bogat e i ut i caj ne pl emike porodi ce
Tekli n i z Burgonj a (Tescel i n de Bourgogne). Meut i m, uprkos i nj eni ci da su
sve pri preme bi l e zavrene ve 1115, sedmori ca vi t ezova i dva monaha, koj e j e
odabrao Bernar, st i u u Jerusal i m 14. maj a 1119, a t o j e vi e od godi nu dana
nakon t o j e Boduen I premi nuo u El -Ari sh-u. Razl og ovako dugog odl aganj a
j e bi o dost a prozaian i svodi se na el j u grofa od ampanj e da saeka
okonanj e razvoda od prve ene Constance de France, kerke francuskog
kral j a Fi l i pa I, kako bi mogao da se oeni sa Eli sabet h de Varai s, kerkom
Gi joma Veli kog grofa Burgonj e; nakon venanj a ekal o se i det e.
Nakon t o su svi porodini posl ovi grofa od ampanj e okonani mal a skupi na
vi t eza se ot i snul a put Svet e zeml j e. Po dol asku i Jerusal i m grofa Iga i nj egovi h
osam prat i l aca sveano doekuj e kral j Boduen II (Baudoui n du Bourg of
Edessa) i ust upa i m i st oni deo dvora. Nakon t ri meseca devet vit ezova se sele
u dami j u al -Aksa ( ) i obj ekat poznao kao Sol omonove t al e.
Ubrzo pot om pred j erusal i mski m pat ri j arhom Gormond de Pi cqui gny polau
zakl et vu i dobi j aj u bl agosl ov za sve t o e radi t i , a radie mnogo t oga. Ve
16. j anuara 1120. na konci lu u Nabl usu j erusal i mski pat ri j arh i m dodel j uj e i
prvu i nsi gni j u crveni krst po kome e kasni j e post at i prepoznat l j i vi i
potovani.
Sa patrij arhovi m bl agosl ovom vi t ezovi Templa odmah otpoi nj u sa svoj i m
mi st eri ozni m i skopavanji ma, a ve kraj em 1120. u Francuskoj u La Font enot t e
i n Dij on uspost avljaju svoj precept orat (neka vrst a sedi t a i central e) koj i e
i m dugo vremena bi t i gl avna evropsak baza. Ot varanj e ovog precept orat a
nadgledao j e Ig grof od ampanj e koj i j e ve t ada iz Jerusali ma u Francusku
doneo neke t aj ne svi t ke koj i e per se pri volel i anuj skog grofa Ful ka V
(Foulque V d' Anj ou) da se pri drui Templ ari ma i dodel i i m ogromna i manj a.
Ful k V e i nae 1131. post at i j erusal i mski kral j . Ig grof od ampanj e se u
Svet u zemlj u vraa t ek 1125. godi ne, a do t ada se u Francuskoj ve govori l o o
145

t empl arskom bogat st vu koj e t ri do eti ri put a nadmauje i movi nu francuskog
kral j a Luj a VI (Loui s VI de France).
Kao razl og dol aska u Jerusal i m, vi t ezovi su navel i obezbei vanj e put eva ka
Jerusal i mu koj i ma su hodoasni ci put oval i da poseuju Sveti grad. Nazvali su
se Si romani m vi t ezovi ma Hri st a i Sol omonovog hrama (Pauperes
commi l i t ones Chri st i Templ i que Sol omoni ci ). Meut i m, prvi h osam godi na
boravka u Jerusali mu vi tezovi Templ a, kako su i h svi zvali , ni su se udal j aval i
mnogo od al -Aksa koj u j e zapravo podi gao kal i f Val i d I ( )
j o 705. na ruevi nama nekadanj eg Jerusal i mskog drugog hrama. t a vi e, sve
vreme, od i zl aska do zal aska Sunca, provodi l i su samo na prost oru oko al -Akse
za koj i su znal i da j e nekada bi o prost or oko Jerusal i mskog, odnosno
Sol omonovog hrama. Predmet nj i hog i nt eresovanja su bile rel i kvi j e i t aj ni
spi si i z drevnog Egi pt a. Pored ovoga, drugo mest o kome su pokl anjali panju
j e bi o prostor poznat kao Kirbet-Kumran.
Dok su Templ ari prekopaval i i pret rai val i stare ruevi ne pravu zat i t u
hri anski m hodoasni ci ma prual i su vi t ezovi Hospi t al ci . Oni su u Jerusal i mu
osnoval i ak i posebno pri hvat i l i t e za premorene i bol esne put ni ke. Godi ne
1118. ovi vi t ezovi menj aj u nazi v u Hospi t al ci svet og Jovana Jerusal i mskog, a
papa Gel azi j e II (Gi ovanni Coni ul o, krteno i me) i m daj e blagosl ov i odobrava
zakoni k poznat kao Pravi lnik, a i me i m se opet menj a u Suvereni j erusal i mski ,
rodoski i mal t eki voj ni hospi t al ni red svet og Jovana
(SovranoMi l i t areOrdi neOspedal i erodi SanGi ovanni di Gerusal emmedi Rodi edi Ma
l t a). Ovaj ri mokat ol i ki vi t eki red i danas post oj i , a nj egovog vel i kog
maj st ora bi ra i st o t el o kardi nal a koj e bira i papu. Red j e meunarodno pri znat i
i ma st at us st al nog posmat raa u Uj edi nj eni m naci j ama i lan je Saveta Evrope,
a sa 101 dravom i ma stal ne di pl omat ske odnose.
Znaaj i pol oaj Mal t eki h vi t ezova se moe sagledati i i z i nj eni ce da Red
i ako ne poseduj e t erit ori j u kao neka drava i pak i ma dve ekst eri t ori j al ne
zgrade u Ri mu (i zvan j uri sdikci je It al i j anske drave) koj e nemaj u st at us kao
neka ambasada ve se j ednost avno t ret i raj u kao t erit ori ja strane drave: Jedna
j e Pal azzo di Malta u Vi a dei Condot t i 68 i u nj oj se nalazi veli ki maj stor
(l at . magi st er, ui t el j ) Reda s dravnom upravom; druga j e Villa Malta
sul l ' Avent i no u koj oj se nal azi sedi t e Rimskog pri orat a. Danas ni ko ne moe
biti pri ml j en kod pape, a da pret hodno nij e proao kroz odaj u Malt eki h
vi t ezova u Vat i kanu i razmeni o par rei sa nj i hovi m sekret arom.
Poet kom XXI veka Red mal t eki h vi t ezova i ma oko t ri naest hi l j ada lanova
i ak osamdeset hilj ada dobrovol j aca. Svoj evremno lan Reda j e bi o i
j ugosl ovenski prest ol onasl edni k Pet ar II; danas u Srbiji Red i ma oko 50-t ak
l anova od koj i h su j avnost i poznat i prest ol onasl edni k Al eksandar
Karaorevi koj i j e ak i odl i kovan vel i ki m krst om sa zl at nom zvezdom i
advokat Marko Nicovi. Naj znaaj ni j e rel i kvi j e mal t eki h vi t ezova: desna aka
146

svetog Jovana krstit elj a, deo (ast i ca) krsta na kome j e Hri st os razapet i i kona
Bogorodice Fi l ermske su svojevremeno bi l i u posedu Srpske crkve. Meut i m,
prevarom crnogorskog komuni st i kog prvaka Marka Orl andia su i zuzeti i z
poseda Srpske crkve i sada se nal aze u Dravnom muzeju na Ceti nj u.
Godi nu dana po povrat ku u Svet u zeml j u grof od ampanj e j e i znenadno
premi nuo j una 1126. Po i nst rukci j ama pri ml j eni m of Iga grofa od ampanj e
nj egov vazal Ig de Paj en (Hugues de Payens) i vi t ez Andre de Monbara
(Andr de Mont bard) kreu u Francusku. Sa sobom su ponel i naj vei deo do
t ada ot kriveni h st vari koj e su, odmah po dol asku u Francusku, smest ili u
precept orat u La Font enot t e i n Di j on gde su se sast ali i sa ve t ada poznat i m
Bernarom. Ushienost nekadanjeg monaha, a sada opat a Bernara oni m t o mu
j e pokazano bil a je ogromna. Po nal ogu grofa od ampanje Bernaru je predat
j edan kompl et svi t aka pal j ivo sloenih u drvenu kutij u od kedrovi ne. t a su
vit ezovi predali Bernaru?
Iako su dugo i naporno kopali po ruevinama oko al -Akse, odnosno
nekadanj eg Jerusal i mskog drugog hrama i Ki rbet -Kumrana koj e su ri mske
l egi j e pod Ti t om, si nom cara Vespazi j ana, 70. g. n. e. sravni l e sa zeml j om,
Templ ari , osi m del a fari sej skog i sadukej skog zl at a, ni su nal i ni t a drugo. Za
nj i h j e t o bil o vel i ko razoarenje j er j e zl at o bil o posl ednj a st var koj u su
t rai l i . Ono po t a su, zapravo, bi l i posl ani u Svet u zeml j u Templ ari su dobi li
od hasasi na, voj nog reda verske sekt e Ismai l i ana. Nai me, hasasi ni koj e j e
svoj evremeno osnovao Hasan Sabah (al -Hasan i bn-al -Sabbah) su na dva mest a
u bl i zi ni Ki rbet -Kumrana, sredi nom IX veka, pronal i mnogo svitaka pisanih
aramej ski m j ezi kom. Svi ci su pri padal i Kumranskoj zaj edni ci i po otkriu su
bili smeteni u bi bli ot eku t vrave Al amut ( , na persi j skom), koj a se
nal azi la na plani ni El brus i koja je bil a sedi ete Hasan Sabaha i njegovih
sl edbeni ka. Sam Hasan j e meu Arapi ma bi o poznat kao St arac sa Pl ani ne.
Dva veka nakon to su vi tezovi Templa od hasasina dobili uvene svi t ke,
bi bl i ot eku u Al amut u j e spal i o Hul agu-kan (HlgQaan), unuk Di ngi s-kana
(i nggi s Qaan). Pri a se da su knj i ge gorele sedam dana i sedam noi . Toli ko
i h je bil o.
Po povrat ku u Francusku vi t ezovi Templ a kral j u Luju VI predaj u deo svit aka
i z koj i h j e nedvosmi sl eno proi zi l azi l o da j e Jeua ben Josi f bi o naslednik
Davi dovog prest ol a i da j e s Mari j om i mao decu, dakl e nasl edni ke. Ri mskoj
crkvi su, preko monaha, a pot om i sveca Bernara i z Burgundij e, predani
preostal i svici sa sl ini m sadraj em. S jedne strane, Si on j e bi o zadovol j an j er
j e i mao nepobi t ne dokaze o di nast i ki m pravi ma merovinke loze izrasle na t lu
Francuske a, s druge strane, Ri m j e verovao da se dokopao posl ednj i h dokaza o
Isusu Hrist u kao mesiji i jevrejskom kral j u i da vi e ni ko nee moi da dovode
u sumnj u nj egovo boansko porekl o. Nakon Bernarovi h dobri h vest i papa
Honori j e II pozi va u audi j enci j u Ig de Paj ena, Gi l j am de Burea (Gui l l aume de
147

Bures) i Gaja Bri zbara (Guy de Brisbarre). Papa j e vi deo i uo sve t o ga j e
i ni l o sret ni m.
Oduevl j en i nadasve zahval an Honori j e II 13. j anuara 1128, na Saboru u
gradu Troa, dodelj uj e vitezovi ma Reda Templ a Pravil ni k. Zahval jui
i nsi t i ranj u svet og Bernara Templ ari su na Konci l u zareeni , a opat Kl ervo i m
j e i zrekao pohval u u svom De l aude novae mi l i t i ae. Za prvog vel ikog maj st ora
reda i zabran j e Ig de Paj en koj i j e odmah pot om u Londonu uspost avi o
precept orat i na nj egovo el o post avi o Hj ua Argenst aj na (Hugh d' Argenst ei n).
Kako j e bi o oenj en sa kot skom pl emki nj om Kat ari nom Sen Kl er (Cat heri ne
de Sai nt Cl air) Paj en se sast ao i sa kot ski m kralj em Dabi dom (Dab d mac
Ma l Chol ui m) i ugovori o, a t o se vremenom pot vrdil o, neraski di vo
prijateljstvo izmeu kot a i vit ezova Templ a. Na i manj u porodice Si nkler
poznat om kao Balantrodoch uspost avl j en j e precept orat koj i e se 1307. za
Templ are pokazai t i naroit o vredni m.
Kol i ko j e za kat ol iku crkvu bi lo vano sve ono t o j e opat Bernar i ni o
opisae u nj egovoj bi ografi j i svet i Mal ahij a, bi skup Armaga u Irskoj . Tokom
pri kupl j anj a mat erij al a za Kl ervoovu bi ografij u Mal ahij a j e doao do
t empl arski h dokumenat a koj i su ga prosvet l i l i vi zi j om zbog koj e j e l i no
1139. godi ne ot i ao u Ri m i preneo j e papi Inokent i j u II (krt eno i me Gregori o
Papareschi). Prema ovoj viziji koja j e danas poznat a kao Proroanstvo papa
(Propheti a Sanct i Mal achi ae) post oj i 112 krat ki h l ati nski h fraza koje opi sno
predst avl j aj u sve budue pape i nekol i ko ant i papa, poevi od pape Cel est i na
II, i zabranog 1143. , i zavravaj ui se sa budui m papom u proroanst vu
opi sani m kao Petar Ri mlj anin, i j i e se pont i fi kat zavri t i uni t enj em grada
Ri ma i St rani m sudom.
Tumaenj e Mal ahi j eve vi zi j e se zasni va na nal aenj u veze i zmeu l ati nske
fraze i papi nog rodnog mest a, papskog grba i l i dogaaj a i z nj egovog
ponti fi kata. Na primer, prva fraza, Ex cast ro Ti beris (Iz zamka na Ti bru),
odgovara rodnom mest u pape Cel est i na I, Cit t di Cast ell o na reci Tibar. Papa
Kl ement XIII (1187. -1191. ) roen j e u Skolari j u al i se prosl avi o svoji m
svet eniki m pozi vom u Umrbi j i , zvan j e u proroanst vu Rosa Umbriae (Rua
Umbri j e). Za et vrt og papu po Mal ahi j evoj vizi j e st oj i l ati nska fraza Abbas
Suburranus (opat Suburski ), a odnosi se na papu Anast azi j a IV (1153. -1154. )
koj i j e roen pod krt eni m i menom Corrado del l a Suburra. Ex t et ro carcere
(i z usaml j enog zat vora) j e l at i nska fraza koj a se odnosi l a na prvog po redu
ant i papu Vi kt ora IV (1159. -1164. ). Vi kt or IV je pre izbora za papu bi o
svet eni k u zat voru u Tullianu. Za devet og po redu papu st aj al a j e fraza Ex
anere cut ode (uvar gusaka) t o j e bio zapravo i deal na opi s pape Al eksandra
III (1159. -1181. ) ija famil ija j e na grbu i mala guske.
Papa Pavl e VI (1963. - 1978. ) j e opisan u proroanst vu kao Fl os fl orum
(cvet cvet ova). Njegov l i ni grb su krasi l a t ri l j i l jana. Nakon njega, papa
148

Jovan Pavl e I (26. avgust 1978 . - 28. sept embar 1978. ), oznaen j e l at i nskom
frazom De medi etat e Lunae (od pol a meseca) t o odgovara t anom danu
nj egovog i zbora - 26. avgusta 1978, dan nakon posl ednj e et vrt i ne meseca.
Papa Jovan Pavl e II (1978. -2005. ) j e roen 18. maj a 1920. na dan t ot al nog
pomraenj a Sunca t o odgovara nj egovoj opi snoj latinskoj frazi De l abore
Sol i s (od poroaj a Sunca).
Nakon Jovana Pavl a II, u proroanst vu su navedena j o samo dvojica papa.
Fraza koja se odnosi na novog papu Benedi kt a XVI j e Gl ori a Ol i vae (Sl ava
masl i ne), a posl ednj a fraza, koj a se odnosi na posl ednj eg papu, j e naj dua i u
ori gi nal u gl asi : In persecut i one ext rema S. R. E. sedebi t Pet rus Romanus, qui
pascet oues i n mul t i s t ri bul at i oni bus: qui bus t ransact i s ci ui t as sept i col l i s
di ruet ur, & Iudex t remdus iudicabit popul um suum. Fi ni s. (U sred ogromnog
progona, na prest o Svet e ri mske crkve e sesti Pet ar Riml j ani n, koj i e
napasat i svoje stado t okom mnogi h st radanj a, nakon ega e grad sedam brda
bi t i uni t en, i st rani Sudi j a e sudi t i svome narodu. Kraj. ).
Mal ahi jevo proroanst vo je sve do 1595. godi ne bi l o uvano u Vat i kanski m
arhi vi ma, a onda ga j e obel odani o benedi kt anski svet eni k Arnol d Vij on
(Arnol d de Wyon) u skl opu svoj e knj i ge Li gnum Vit .
Pre povrat ka u Svet u zeml j u maj a 1129. Paj en j e ugovori o brak i zmeu grofa
Fulka V i Meli sande (Meli ssande), kerke pokoj nog kral j a Boduena II. Takoe,
pri sust vovao j e i venanj u Ful kovog si na Geoffrey-a sa Mat i l dom, kerkom
engl eskog kral j a Henri j a I. I ovo venanj e j e ugovori o Paj en pri l i kom nj egove
poset e Londonu i ot varanj a prvog engl eskog precept orat a nakon ega se, pre
svog put a u kot sku, sreo sa Henri j em I. Engl eski monarh j e t ada bi o
nezadovol j an t o mu se kerka razvel a od nemakog kral j a Haj nri ha V
(Hei nri ch V) al i ga j e Paj en vrl o l ako oraspol oi o predl oivi mu sj aj nu prili ku
- Geof frey-a si na, kako j e t ada rekao, budueg jerusalimskog ktralja.
U Jerusal i mu Paj en zat i e bol esnog kral j a Boduena II koj i samo nakon dve
godi ne umi re. Tada na jerusali mski prest o, po krvnoj l i ni j i , st upa nj egova
kerka Mel i sanda i nj en suprug grof Fulk V. Pored j erusal i mskog pat ri j arha
Gui l l aume de Messi nes glavni ceremoni j al mast or j e bi o Paj en. No, bez obzi ra
na pat ri j arhovo pri sust vo svi ma koj i su pri sust voval i ni j e promakl o i z vi da da
su vi t ezovi Templ a post al i net o mnogo vi e od onoga za ta su se do t ada
i zdaval i : post ali su sil a per se!
Pravi l ni k j e bi o posebno znaaj an za Templ are i nj i hov budui prosperit et.
Nj egovi m dobi j anj em ceo hri anski svet i h j e pri hvat i o kao prave i monahe i
vi t ezove. Usl ovi koj e su svi kandi dat i moral i da i spune (prva godi na l anst va
bi l a j e probna) da bi post al i l anovi reda bi l i su: da su roeni u branoj
zaj edni ci , da su plemi kog porekl a, da su zdravog duha i t el a, da nemaj u
ni kakve druge obaveze i sl . Od svi h vit ezova se zaht eval o da se odmah po
149

pri st upanj u redu zakunu na si romat vo (svu i movi nu su moral i da pokl one
redu), ednost i pokornost. Bi l i su obavezni da skrat e kosu, al i i m j e bi l o
zabranj eno da skrauj u brade. Svi su morali da nose bel e ogrtae i t uni ke na
koji ma se nal zi o crveni krst.
Pravi l ni kom j e bi l o propi sano i nj i hovo ponaanj e u boj u: ni j e i m bi l o
dozvol j eno da mol e za mi l ost ni t i su mogli da se ot kupe i z zarobl j eni t va, ni j e
i m bi l o dozvol j eno da odust aj u od sukoba, osi m ako odnos snaga ni j e bi o vei
od t ri na j ednog, a i t ada samo ako gl avnokomanduj ui t o naredi . Pravi l ni kom
j e fakt iki bi lo odreeno da i z bi t ke mogu da i zau samo kao pobedni ci . U
got ovo svi m i st ori j ski m spi si ma se opi suj u kao veoma hrabri i vet i rat ni ci ,
dobro organi zovani i di sci pl i novani . Jednom rej u, za nj i h se moe rei da su
bi l i naj efikasni j a borbena formaci j a t og doba.
Jedna st var u Pravi l ni ku j e posebno zaniml j i va, a t o j e da Red moe da pri ma
pokl one od svakog, a da sam ne moe i ne sme ni kome da pokl anj a bi l o t a.
Ovom t akom Pravi l ni ka kao da se el el o obezbedi t i i osi gurat i budue
bogat svo Reda. Da j e t o ba t ako, a ne neki sl uaj, naj bolje svedoi odluka
nekadanjeg ci sterinskog kaluera i z Kl ervoa i t ieni ka svetog Bernara, iz
1130, poznat og kao papa Inokent i j e II, da Red ne odgovara ni j ednom
eparhi j skom bi skupu ni t i i j ednom vl adaru, osi m samom Papi i da, shodno
t ome, ni kome nee pl aati ni kakve takse niti poreze. Ovom papi nom bul om
Red j e, de f act o, post ao pot puno nezavi san od svake zemal j ske vl ast i ; post al i
su, iako bez granica, drava za sebe gde god bi se nali .
Sa kakvi m bogat st vom j e Red vi t ezova Templ a raspol agao vi di se ve i i z
spi ska nj egovi h darodavaca: Ti bo II grof od ampanj e (Thi baud comt de
Champagne) predao j e Templ ari ma cel okupno svoj e i manj e Barbonne-Fayel;
port ugal ska kral j i ca Tereza (Teresa de Port ugal ) predal a i m j e t vravu-zamak
Sourei ceo gradFont e Arcada; kral j Aragona Al fonso I (Al phonse I
er
d' Aragon)
predao i m j e cel o kral j evst vo; Mat i l da grofi ca od Bul onj e (Mati l da I count ess
of Boul ogne) i supruga engl eskog kralja St efana (St ephen of Engl and) i m j e
pokl oni l a grofovi j u Essex. . .
Kada j e 24 maj a 1136. premi nuo prvi vel i ki maj st or Reda Paj en nj egovo
mest o tada zauzi ma istaknuti i uvaeni Rober Kraon (Rober Craon compt de
Bourgogne). Smrt Paj ena uticao j e da Vati kan ubrza neke pl anove vezane za
Red vi tezova Templ a. Tako j e papa Inokent i j e II 1138. i zdao bul u Omne
Dat umOpt i mum (Sve dobre stvari ) koj om redu daj e do t ada nevi ene
ekonomske povl ast i ce. Pored t oga Inokent i j e II 1139. posebni m akt om pri znaj e
post oj anj e i uvaava sva prava posebne grupi l j udi okupl j eni h u savezu t ada
poznat om kao Prieur de Si on. Nakon bul e Inokent i j a II i papa Cel est i n i zdaj e
bul u Mi l i t es Templ i (Voj ska Hrama), a papa Eugen III se poj avl j uj e sa bul om
Mi l i t i a Dei (Boiji vojnici). Sve ove bul e su i mal e za cilj da osnae red i
uzdi gnu ga na ni vo nedodi rl j i vi h za sve evropske vl adare. Vi tezovi Templa su
150

t ako i mal i mogunost i pravo da grade sopst vene crkve u koj i ma su, ne ovi sno
od katoli kog svet enst va, mogl i da i spovedaju svoju veru. Nj i hove bogomol j e
e se i spol j a i i znut ra razli kovat i od t adanj i h ri mokat ol iki h crkvi . Sve
nj i hove crkve su bi l e krune osnove t o j e si mbol i zoval o i dej u uni verzuma i
enskog pri nci pa.
U naredni h pol a veka Red j e post ao voj na, ekonomska i pol i t ika si l a koj a
ni j e mogl a bi t i zaobiena ni u jednom vanij em meunarodnom pi t anj u.
Posedoval i su ogromne posede u svi m evropski m zeml j ama, na koj i ma su gaj i l i
razne i t ari ce za svoj e pot rebe, al i i za t rgovi nu, i zgradi l i su preko hiljadu
crkava, manasti ra, svrat i ta za put ni ke ka Svet oj zeml j i i sl . Posedoval i su
naj veu renu i morsku fl ot u brodova i naj poznat ij a brodogradi lita, razvili su
prvi bankarski si st em na svet u promovi ui ek (tratt a bancari a) kao nai n
pl aanja, njihove bolnice su post al e naj poznat i j e po pri meni do tada
nepoznatih, a nadasve efi kasni h lekova i t ehni ka meu koj i ma j e i pri mena
vet akog disanja.
Poet kom t ri naest og veka Templ ari su, govorei dananjim jezikom, postali
prava mul t i naci onal na kompani j a. Zahval j uj ui ogromnoj fl oti , i j e sedit e j e
bil o na ostrvu Majorka, a glavna l uka La Roel na obal i At l anti ka, oni su
vodi l i gl avnu re u pomorskoj t rgovi ni u emu i m j e u mnogome pomogl a i
pri mena magnet nog kompasa koj i su oni konst rui sal i . Kont rol i sal i su sve
naj vani j e t okove novca, a mnoge kruni sane gl ave t og doba su i m bi l e duni ci .
Nj i hovo umee u graevi narst vu i h j e ne samo prosl avi l o ve donosil o i
ogromne zarade, j er ono t o su oni znal i i mogl i ni ko drugi u to vreme nije
smeo ni da pokua. Prve gotske graevi ne su nj i hovo del o, a narod j e nj i hove
graevi nare nazi vao Sol omonovi m zi dari ma. Jedna od naj poznat i j i h kat edral a
koj e su podi gl i j e ona u art ru, Francuska. Sve nj i hove kat edral e su bi l e
dekorisane neshvaeni m dekoraci j ama za ono vreme, ali se danas ot kri va da su
sve t e dekoracij e zapravo kodirani zapi si nji hovi h t aj ni h znanj a.
Kako j e rasl a nj i hova ekonomska i pol i t ika mo, tako se nj ihovo
i nt eresovanj e za Jerusal i m smanj i valo. Ist i na, Templ ari su i mal i veoma
razvi j ene t rgovake veze s mnogi m musl i manski m zeml j ama, a posebno dobre
odnose su odraval i s neki m nj i hovi m prvaci ma i voama poj edi ni h sekt i ,
meu koj i ma su naj poznat i j i Hasasi ni . Meut i m, t okom 1185. usl edi o j e ni z
vrl o neobi ni h i tragi nih dogaaj a. U Rimu umi re papa Lici us III, a zamenj uj e
ga papa Urban III. U Jerusalimu umi re stari kralj Boduen IV Jerusal i mski , a na
prest o st upa Boduen V. Ist e godi ne mest o Vel i kog maj st ora vit ezova Templ a,
umest o Arnol da de Torohe (Arnau de Torroja), zauzi ma erar de Ri dfor
(Grard de Ri defort).
Omamljen uticajem i snagom Templara, zaboravivi razl oge nji hovog
osni vanja i zvaninog post oj anj a, erar de Ridfor poinje da se mea u
unut ranj e odnose kral j evske porodi ce t o, na kraj u, dovodi do ubi st va
151

Boduena V (Baudoui net V de Jrusalem) i dovoenj a na kral j evski prest o
vel i kog erarovog pri j at el j a Gi a od Luzi nj ana (Guy de Lusi gnan). erar j e u
t ome i mao vel i ku podrku pri nca Rej noa (Reynaud de Cht i l l on) koj i j e, i nae,
bi o kraj nje omrznut u Svetoj zeml ji zbog okrut nosti i drskosti . Ubi st vo kralj a
Boduena V ni j e bi l o ubi st vo t ek nekog samoprokl amovanog kralj a. Bi l o j e t o
ubi st vo kral j a po krvnoj l ini j i Jeue ben Josi fa. Bi l o j e t o ubi st vo koj e e
dovest i do sukoba Sionskog priorata s Templ ari ma.
Jo u vreme vl adavi ne Boduena IV Gi j e, i z ista mira, izmasakrirao j ednu
veu grupu bedui nski h past i ra koj i su, u skl adu s dogovorom kral j a Jerusal i ma
i predstavni ka musl i mana, i mal i pravo da dovode svoja stada na i spau. Garant
ovog dogovora su bi l i Templ ari . Ovaj dogaaj j e i zgl aen uz kraj nj e napore
Boduena IV, Vel i kog maj st ora Templ a Arnol da de Toroge i Saracenskog kralj a
Sal ah-al -Di na ( ). Meut i m, samo godi nu dana kasni j e
t enzi j e meu hri ani ma se poveavaj u. Vrhunac j e nast ao kada j e pri nc Rej no,
besan zbog ukora koj i mu j e Jerusal i mski pat ri j at h Hracl i usd' Auvergneuputio
povodom nj egovog net ol erant nog ponaanj a prema musl i mani ma, uhapsi o
Patrijarha, mui o ga, a pot om i ut amni i o. Vel i ki maj st or Templa nije
reagovao. Ohrabren i zost ankom bi l o kakve kri ti ke Rej no 1186. presree veli ki
bedui nski karavan, koj i j e prol azi o pored Jerusal i ma, i ubi j a sve bedui ne
pri svaj aj ui sav nj i hov t ovar. I ovoga put a j e i zost al a bi l o kakva reakci j a
vit ozova Templ a.
Posebni m dogovori ma koj e j e Si onski pri orat , odnosno kral j j erusal i mski
i mao sa saracenski m kral j em Sal ah-al -Di nom bi l o j e predvieno da se on st ara
za bezbednost hri anski h hodoasni ka, a da se Templ ari bri nu za si gurnost
musl i mana. erar de Ridfor nij e potovao ni jedan dogovor Si onskog priorat a,
j erusal i mskog kral j a i kral j a Saracena. t a vi e, vel i ki maj st or Templ a j e 1175.
uz pomo asasi na pokuao da ubije Sal adi na.
i m j e shvat i o da s hri ani ma ni kad nee moi da post i gne nijedan odriv
dogovor o suivotu, Sal ah-al -Di n j e odl uio da se obrauna s nji ma. Kraj em
j ul a 1187. okupi o j e oko dvanest hi l j ada voj ni ka i saekao hri ansku vojsku
kod brda Hat i na. Hri ani su i mal i oko dvadeset hi l j ada voj ni ka, od koj i h su
par st oti na samo bili pri padni ci el itnih vitekih redova Templ a i hospi tal aca.
Iako mal obrojni j i i sl abi j e naoruani musl i mani su zahvalj uj ui mudroj t akt i ci
saracenskog kralja i izdajstvu neki h hri anski h pri neva na kraj u pobedili .
Sal ah-al -Di n j e, u skl adu sa svoj i m verski m uenji ma i oseanj i ma, ponudi o
sl obodu svi m zarobl j eni m hri ani ma pod usl ovom da se preobrat e u i sl am.
Mnogi su t o odbi l i pa su bi l i ubi j eni al i ne i Gi koga j e Sal ah-al -Di n, uz sve
poast i dost oj ne j edne kruni sane gl ave, osl obodi o.
Tri meseca posl e bit ke kod Hat ina, tanije 2. oktobra, Jerusali m je pao u
ruke Saracena, a da pri t ome ni j edna zgrada ni j e opl j akana ni t i j e bi l o ko od
nj egovi h st anovni ka bi o povreen. Saladi n ni je proterao hri ane i z
152

Jerusal i ma, ni t i su t o ui ni l i nj egovi si novi , koj i su ga nasl edi l i pot o j e 4.
mart a 1193. premi nuo u Damasku. Progon hri ana i z Jerusal i ma poinje tek
1244. zbog neprest ani h krstakih pohoda da se ponovo osl obodi Jerusal i m i
osvoj e nove arapske t erit ori j e. Posl e pada t vrave Sen-ana-dAkra, maja
1291, hri ana vi e got ovo da i ni j e bi l o u Svet oj zeml j i . Iako su mnogi kri vi l i
vi t ezove Templ a za gubi t ak Svet e zemlj e, t o se u sl uaju erara de Ri dfora
moe pri hvat i t i , i pak j e t akva ocena pret erana. Tokom st o godi na (1099. -
1191. ) vi e od 20. 000 t empl ara j e pogi nul u branei Svet u zeml j u i i nt erese
hri anst va. U odbrani t vrdjave Sen-ana-dAkra, nakon t o su evakui sal i
ene, decu i st are, svi vi t ezovi Templ a, nj i h oko 400, na el u s veli ki m
maj st orom Vi l i j amom de Bozeom su i zgi nul i branei posl ednj e hri ansko
upori t e u Svet oj zeml j i .
Novo sedi t e Templ ari uspost avl j aj u na Ki pru, a novoi zabrani vel i ki maj st or
Templ a post aj e mi st eri ozni francuski plemi Ti bal d Godi n (Thi baud Gaudi n).
On uspeva da konsol i duj e t empl arske redove nakon kat ast rofe kod Akre, uz
i st ovremeno i renj e fi nansi ski h i trgovaki h posl ova Reda. Na mest u vel i kog
maj st ora 1292. menj a ga ak de Mol (Jacques de Molay), zvani no 23 i
posl ednj i vel i ki maj st or.
Poet kom et rnaest og veka, mnoge kral j evske kue Evrope su dugovale
znaaj na fi nansi ska sredstva Redu i sve su vi e zazirale od njegovog
ekonomskog i pol i t ikog uticaja. Kako se, nakon ubi st a j erusal i mskog kral j a
Boduena V sve vie pri al o o t ome da su t o ubi stvo i zvel i vi tezovi Templa
zarad ogromnog bl aga dobi j enog od Jevrej a, odnosno Ci onski h mudraca koj i su
nast avl j ai pol i t i ke i fi osofi j e nekadanj e vavi l onske sekt e, poznat e kao
fari sej i , francuski kral j Fil i p IV (Phi l i ppe IV de France) poznat iji kao Fi lip
Lepi (Phi l i ppe l e Bel ) j e, na zaht ev Si onskog pri orat a, otpoeo pri preme za
obraun sa Templ ari ma. Prva st var koj u je uradio bil a je da protera sve Jevreje
i z Francuske proglasi vi i h j eret i ci ma, a pot om i da konfi skuj e cel okupnu
nj i hovu i movi nu. S obzi rom i na t o da j e naj vei deo t empl arskog bl aga bi o
smet en u Pari zu, Fil i p j e odl ui o da konaan personal ni i fi nansi j ski obraun
s ubicama kralja bude u nj egovoj prestoni ci .
Samo, vel i ka fi nansi j ska i voj na sil a vi t ezova Templ a j e bil a per se prevel i k
zal ogaj za nj ega pa j e Fi l i p IV morao da t rai podrku evropski h kruni sani h
gl ava koj e su, kao i on, bi l e vrl o bl i ske sa Si onski m pri orat om. No, bi l o kakva
akci j a ove vrst e bi l a bi nemogua bez podrke pape pa j e Fil i p, t vrdei da su
Templ ari zapravo j eret i ci i finansi ski l ei nari , zat rai o podrku Ri ma. Pot o j e
i sam Ri m, kako se i spost avi l o, bi o pod ut i caj em Ci ona i nj emu odani h
Templ ara Fi l i p IV j e prvo ubi o papu Boni facij a VIII (Benedett o Caet ani,
krt eno i me) 1303, a pot om i papu Benedi kta XI (Ni col a Boccasi ni , krteno
i me) 1304. Uz dost a napora francuski kral j na prest o svet og Pet ra dovodi
svog papu, Kl ement a V (Raymond Bert rand de Got, krteno i me). Kako se
ni t a nepredvi eno nebi dogodi l o Fi l i p IV Kl ement a V, sa sve papski m
153

i nsignij ama, preselj ava u Pari z; t o j e bi o prvi i j edi ni put da j e presto svetog
Petra bio izmeten izvan Ri ma.
Post upaj ui po di rekt i m sugest i j ama vel i kog maj st ora Si ona i Fi l i pa IV papa
Kl ement V j e pozvao aka de Mol ea i vou hospit al aca da dou u Pari z, kakao
bi se dogovorol i o navodno novom krst akom pohodu na Jerusal i m. De Mol e j e
na ovaj sast anak doao s Ki pra, a voa hospit al aca se nij e pojavi o. U noi,
pet ak 13. okt obra 1307. ak de Mol j e uhapen. Ist e noi irom Franuske
pohapeno j e 627 Templ ara od got ovo 3000 kol i ko i h j e bi l o. . Rano uj ut ro
provalj en j e t empl arski t rezor u Pari zu, al i u nj emu ni j e naen ni jedan zl atnik
i ni j edan dokument , a u l uci La Roel , gl avnoj t empl arskoj l uci , ni j e zat een
ni j edan j edi ni brod. Uz opt ube za bogohul j enj e, zel enaenj e i sodomi j u ak
de Mol j e, s j o stot i nak Templ ara, osuen i spaljen na l omai nedal eko od
crkve Not re Dame. Vel i ko bl ago t empl ara ni kad nij e pronaeno, ni t i su i kada
pronaeni nj i hovi t aj ni spi si o koj i ma se t ako mnogo govori l o, a vezuj u se za
ot kopavanj a koja j e vri o grof Ig od ampanj e s drugovi ma u Jerusal i mu i u
okol i ni Ki rbet -Kumrana. Proi e mnogo godi na pre nego to se sazna da j e
sve t empl arske spi se, po uput st vi ma samoga de Mol ea, i z Pari za u kot sku
prebaci o nj egov roak Guichard VI si r de Beauj eu. Prebacivanje dokumenata,
s obzi rom na nj i hovu vanost , obavl j eno j e u dva navrat a i t o t ako t o su prvo
ot preml j ena dokument a koj e su Templ ari sami pronal i , a pot om dokument a
koj a su pri mi l i od asasi na meu koj i ma su sa posebnom panj um t ret i rana ona
koj a su nast al a u okvi ru organi zaci j e Rui n krst koj u su 46. godi ne u
Al eksandri j i osnoval i Ormus sa svoji h est ueni ka i Jeua ben Josi f.
Mnogi se i danas pitaju kako je mogue da j edna voj na, ekonomska i
politi ka si l a kakva su bil i vit ezovi Templ a nestane s i st ori j ske scene preko
noi . Mo koj om su raspol agal i t okom dvanaest og i t ri naest og veka j e
nespoji va s nai nom na koj i j e okonana.
Templ ari su, t okom dva veka post oj anja, razvil i naj bolj u obavetajnu sl ubu
s naj napredni j i m kodi rani m pi smom i gest ovni m govorom. Za zat i t u svoj i h
t aj ni koristi l i su kod poznat kao i fra t ba. Ist i kod za zat i t u svoj i h znanj a
kori st i l i su i pri padni ci Kumranske zaj edni ce hi l j adu godi na pre nj i h. Meu
sobom su, kad j e t o si t uacij a nal agal a, mogl i da razgovaraj u j ezi kom pot puno
nerazuml j i vi m za sve pri sutne. Nj i hovi precept orat i , koj e su i mal i u svi m
evropski m zeml j ama i i rom Pal est i ne, bil i su sedi ta za regrut ovanj e novi h
l anova, obuku, st aranj e o st ari m i povredj enim vi t ezovi m, za pomo svi m
put ni ci ma koj i su j e t rai l i i sl . Precept orat i su posebno bi l i odgovorni za
pri kupl j anj e i obradu svi h i nformaci j a od znaaja za Red, bili su svojevrsni
obavet aj ni cent ri Reda Izvanredni m si st emom veza, svake nedel j e, a po
pot rebi i ee, i nformaci j e koj i ma su precept orat i raspolagal i dostavl j ane su
vel i kom maj st oru. Na neki nai n, precept orati su funkcionisali kao neka vrsta
savremeni h ambasada, konzul at a i pri vredni h komora.
154

Ako sve t o i mamo u vi du, onda se post avl j a pit anj e kako j e bi l o mogue da
ak de Mol upadne u zamku Fi l i pa Lepog. Kako j e bi l o mogue da vi t ezovi
Templ a, moni kao t o su bi l i , ne saznaj u ni t a o namerama j ednog, i pak,
prosenog kralj a?
Templ ari su od osni vanj a odgovaral i samo papi i nj emu su daval i deset i nu
svoj i h pri hoda. Bi l i su uvek rado vi eni i pri mani u papskom dvoru. Za nj i h u
Rimu nije bi l o t aj ni . Meut i m, si t uaci j a se bi t no promenila nakon to su ljudi
Fi l i pa Lepog ot el i i ubi l i papu Boni faci j a VII, a odmah pot om ot roval i i
nj egovog nasl edni ka Benedi kt a XI. U svoj st vu vel i kog maj st ora, ak de Mol se
vi e put a sret ao s Boni faci j em VII, a j edanput i s Benedi kt om XI. Pri l i kom
ovi h susret a ak de Mol j e upozoravan na zaht eve Fi l i pa Lepog, da se vi t ezovi
Templ a okri ve za j eres i bl ud, i da i m se, kao t akvi ma, oduzme sva i movi na, a
Red uki ne. Sline i nformaci j e o kl evet ama Fi l i pa Lepog t emplarski veliki
maj st or dobi j ao j e i i z svoj i h precept orat a, a posebno od oni h i z Francuske. t a
vi e, bil o j e i i nformaci j a da pri padnici hospitalaca blagonakl ono gl edaj u na
opt ube koj e j e Fi l i p i ri o Evropom.
Kad j e na papski prest o postavl jen Bert rand de Got, nadbiskup Bordoa i
vel i ki pri j at el j i duni k Fi l i pa Lepog, poznat kao papa Kl ement V (1305. -
1314. ), Templ ari ma j e bi l o j asno da e francuski kralj dobi t i papi nu sagl asnost
za nj i hov progon. Kl ement V j e, verovat no upl aen za svoj u bezbednost u
Ri mu, papsku st ol i cu premest i o u Francusku 1309. kako bi ga Fi li p IV l ake
t i t i o.
Pl an za obraun sa vi t ezovi ma Templ a se dugo pri premao i kada j e
sept embra 1307. Papa pozvao voe templara i hospi tal aca da dou na dogovor
o novom krst akom pohodu sve j e ve bi l o got ovo. ak de Mol j e ve bio
obavet en o pl anu da se on i svi vit ezovi Templ a pohapse, a da se nji hova
i movi na zapl eni. Pre nego t o je s Kipra krenuo u Francusku de Mol j e naredi o
da se sva dokument a s Ki pra prenesu u kot sku, a da se ona manj e vana spal e.
Pre t oga, odnosno mesec dana pre papi nog pozi va, i z Pari za j e u kot sku
preneeno svo t empl arski zl at o i svi znaajni spisi. Na put za Pari z pratil o ga
j e 65 Templ ara i , sa st rane gl edano, sve j e del oval o normal no, ni po emu se
ni j e mogl o zakl j ui t i da Templ ari sumnj aj u u bi l o t a. Po dol asku u Francusku
saekao i h j e Fi l i p Lepi i pri redi o neobino srdaan i svean doek. Ful k de
Vi l ar (Ful k de Vi l l ar, 1305. -1319. ), vel i ki maj st or hospi t al aca i pored toga to
j e pot vrdi o dol azak, ni j e se poj avi o.
U pet ak, 13. okt obra i rom Francuske kral j evi seneal i su, odmah nakon
ponoi , otvorili zapeanj ene naredbe u koj i ma j e st aj al o da se i maj u pohapsi t i
svi pripadnici Reda. Nareenj e j e do zore i zvreno bez da se i jedan jedi ni
vi t ez Templ a prot i vi o hapenj u, a o otporu da i ne govori mo. Ono t o j e
i znenadi l o Fi l i pa Lepog i nj egove sl edbeni ke j e da u pet ak 13. okt obra 1307.
godi ne posl e Hri st a ni j e bil o ni ega u pari skom precept orat u. Ni j e bi l o novca,
155

zl at a, dragog kamenj a, ni j e bi l o ni j ednog j edi nog dokument a. Sve j e nest al o.
Te noi , nest al a j e i cel okupna t empl arska fl ota iz luke La Roel - ukupno
osamnaest brodova na el u s naj vei m brodom na svet u Fal kon. Papa j e nakon
ovoga 22. Novembra 1307. i zdao bul u Pastoralis Praeeminentiae koj om od
svi h evropski h vladara zaht eva hapenj e i progon vi t ezova Templ a. Kako god
bi l o, za papu i francuskog kralja j e, sve do nj ihove prerane smrti , ostalo t aj na
kako su t empl arski brodovi i svo bl ago nest al i . Kasni j e su ovi brodovi vi ani
na ot voreni m mori ma s crnim zastavama, na koji ma su beli m bil e nasli kane
mrt vake gl ave s po dve ukrt ene kost i i spod. Ri mokat ol i ka crkva i h j e
nazi val a pi rat i a t vrdei da su oni obini l opovi , t o uopt e ni j e t ano.
Templ arski brodovi su vekovi ma presret al i samo brodove ij i vl asnici su, na
bi l o koj i nai n, bi l i umeani u dogaaj e od 13. oktobra 1307.
Papa j e 1312. zvanino raspusti o Red bul om Vox i n excel so, a da ni kad ni j e
i zreena presuda o nj i hovoj kri vi ci , i naj vei deo nj i hove i movi ne dodel i o,
nj emu verni m, vi t ezovi ma hospi t al ci ma. Inae, u narodu j e od t og pet ka 13.
okt obra uvreeno verovanj e da je svaki pet ak 13-og u mesecu
(f ri ggat ri skai dekaphobia) posebno baksuzan datum kada netreba poinjati niti
zavravat i bi l o koj i posao, a posebno ot poi nj at i i l i zavravat i neko put ovanj e.
Od t ada se i u numerol ogij i broj dvanaest uzi ma za broj pot punost i (dvanaest
meseci u godi ni , dvanaest znakova zodi j aka, dvanaest pl emena Izrael a,
dvanaest apost ol a Isusovi h, dvanaest bogova Ol i mpa i t d. ) dok se broj t ri naest
uzi ma za broj di skont i nui t et a. Kod hri ana se posebno poelo govoriti o
injenici da je posl ednj em pashal nom obredu Isusa Taj na veera (Coena
Domi ni ) bi l o t ri naest osoba i da j e Isus bi o razapet upravo u pet ak. O fobi j i
pet ka prvi j e, kraj em XIV veka, pi sao engl eski pi sac Defri oser (Geoffrey
Chaucer) u svom na dal eko uvenom del u Kant eberi j ske pri e (The
Cant erbury Tales).
ak de Mol , kao i svi pohapeni vi t ezovi Templ a, j e muen dani ma i noi ma
u t vrdj avi Si non naj st rani j i m met odama koj e j e i nkvizi cij a znal a. Posle sedam
godi na pat nj i on i ofroa de Sarne (Geoffroy de Charnay), precept or
Normandi j e, su spal j eni na l omai na ostrvcetu l edel aCit na reci Seni i u
bl i zi ni kat edral e Not re Dame. Pred masom koj a se okupi l a da gl eda
spalji vanje, ak de Mol je pozvao Papu i Fi lipa IV da mu se pridrue i zaj edno
s nj i m pol oe raune Bogu. Iste godi ne oboji ca su se pri drui la veli kom
maj storu.
Tokom i spi t i vanj a t empl arski h vi t ezova i nkvi zi ci j a j e ut vrdi l a da se Red
hrama sast oj ao od sedam spol j nj i h krugova koji nisu bili posveeni u
znaaj ni j e st vari Reda. Sva znanj a i mudrost i posedoval a su t ri unut ranj a
kruga i j i su l anovi zapravo i bi l i i ni ci rani u posebne t empl arske t aj ne. Ova
tri reda ni kada nisu i mal a vi e od sedamdeset vi t ezova, a medj u nj i ma nj i h
t ri naest j e i ni l o prvi red na el u sa vel iki m majst orom. Ovaj prvi krug je
donosi o sve naj vanij e odl uke za Red. Inkvi zi ci j a j e bil a i znenadj enj a
156

saznanj em da se ovaj unut ranj i deo Reda i nt enzi vno bavi o i st rai vanj em
ezot erinih i religijski h pitanja. Posebno j e bil o vano saznanj e da su i ni cirani
vi t ezovi bil i upueni u mnoge t aj ne j evrej skog i i sl amskog svet a. Iako su znal i
da se t empl arska zakl et va pol agal a Bogu i Naoj Gospi i nkvi zi t ori su i pak bi l i
zaprepaeni kad su uli templarsku molitvu za oprost grehova: mol i m se
Gospodu da t e osl obodi grehova onako kako j e osl obodi o grehova Svet u Marij u
Magdal enu kao i l opova koj i j e razapet na krst .
Nakon t o j e vel i ki maj st or ak de Mol uhapen 1307. preko dve hi l j ade
Templ ara se povukao u svoj e precept orat e u Port ugal u, kotskoj i vaj carskoj .
Jedino od mest a gde su templ ari ost al i apsol ut no bezbedni , s apsol ut nom
vl au, bez Ci ona i Si ona, j e bi l o more. Imal i su naj veu i naj moderni j u fl ot u,
a nj i hovi kapet ani su posedoval i mape i znanj a koj a su t ada bi l a dost upna samo
odabrani ma. Red j e nast avi o da i vi i radi , mada j e dol o do bi t ni h promena u
nj egovom poj avnom del ovanj u. Naj ot voreni j e j e del ovao u kot skoj gde
papske bul e koji ma j e red zabranjen ni kad ni su obznanj ene, a u Port ugal i j i j e
samo promeni o i me u Red Hri st ovi h vit ezova. vaj carska je post al a centar
nj i hovi h spekul at i vni h fi nansi j a. Kada se 1356. u Bazel doseli o i nast ani o
pl emi po i menu de Ble, j edan od oni h i z prvog unut ranj eg reda vi t ezova
Templ a, Bazel j e defi nit ivno postao cent ral no mest o vajcarski h, odnosno
t empl arski h spekul at i vni h fi nansi j a. Mi rom u Vest fal i j i 1648. j e odreena
traj na neutral nost vaj carske, a na Kongresu u Beu 1815. ista j e pot vrena i
j o j edanput zagarant ovana.
Danas se u Bazel u nal azi sedi t e j edne pri vat ne banke - Banke za
meunarodno poravnanj e (Banque des rgl ement s i nt ernati onaux) koj a okupl j a
sve svet ske centralne banke. Okrugl og j e obl i ka, po uzoru na okrugle crkve
koj e su Templ ari oduvek gradi l i , a poznat a j e kao maj ka svi h cent ral ni h
banaka. Ova komerci j al na banka j e speci j al ni m meunarodni m ugovorom
pot pi sani m 1930. u Hagu od st rane predst avni ka svi h evropski h drava i SAD
zat iena od bi l o kakvi h i nt ervencija vaj carske i l i bi l o koj e druge vlade i
i zuzet a i z svi h vrst i i obl i ka poreza. Hag kao mest o pot pi sa ovog ugovora ni j e
sl uaj no odabran i z prost og razl oga t o j e on sedit e mone hol andske
kral j evske porodi ce Orange-Nassau koj a u nj emu i ma, ni manj e ni vi e, t ri
rezi denci j e od koj i h j e Hui s t en Bosch Pal ace naj raskoni j a i i st ori j ski
naj zani ml j i vi j a j er j e, ne j ednom, bi l a mest o odravanja najvanijih
nezvanini h sast anaka svetske bankarske elit e.
ak de Mol j e bi o posl ednj i vel iki maj stor koga su vit ezovi Templa sami
i zabrali; od nj egovog pogubljenj a veli kog maj st ora post avl j a Sionski priorat.
Sve do sukoba francuskog kralj a Fili pa II (Phi l i ppe IIzvani i Phi l i ppe August e)
i engl eskog suverena Henri j a II (Henry II) j anuara 1188. u Francuskoj , i spred
zamka i zor (Gi sors), Templ ari su bi l i verni Si onskom pri orat u. Te godi ne j e
ot kri veno da su meu vi t ezove Templ a ubaeni pojedi nci koji su svoj u vernost
i spovedal i Ci onski m mudraci ma, a ne Pri orat u. To j e nemi novno rezul t i ral o
157

nesl ogom meu vi t ezovi ma Templ a i , na kraj u, dovel o do gubi t ka Svet e
zeml j e i ni za nesporazuma i zl e krvi meu mnogi m evropski m vl adaj ui m
kuama. Ako znamo da su Si onski mudraci i Jerusal i mski pri nc vezani sa
vavil onskom sekt om fariseja, odnosno da su samo moderni zovani nastavak
st are j udeovavi l onske sekt e, a da Si onski pri orat odgovara di rekt no
naslednicima Isusa Hri st a i Marij e Magdal ene onda j e j asno zat o j e dol o do
sukoba 1188. Inae, ovaj sukob dva kralj a i spred zamka ana i zora (Jean de
Gi sors) j e u i st ori j i poznat kao Sea brest a (Cut t i ng of t he elm) i do danas ni j e
razj anj eno ta je bio razl og i smi sao Henrij eve see ovog osam st ot i na godi na
starog drveta. t a god da se tog dana stvarno dogodilo i zvesno j e samo t o da j e
Fi l i p II uspeo da na svoj u st ranu pridobij e Henri jeva dva sina Ri arda i Dona
i okrene i h prot i v oca koj i j e, u neveri ci i vel i koj duevnoj boli, preminuo 6.
Jul a 1189.
Uni t enj e vi t ezova Templ a koj e j e predvodi o vel i ki maj st or ak de Mol j e
bi l o del o Si onskog pri orat a koj i j e pogubl j enj em naj vi eg t empl arskog
rukovodst va nast ojao da spase Red od daljeg propadanja i upadanj a u
fari sej sku zamku. Meut i m, akcija ni je ostal a bez reakci je pa je t ako odgovor
Ci onski h mudraca bi o brz i efi kasan pogubl j eni su papa Kl ement V,
francuski kral j Fi l i p Lepi i , na kraj u, njegova dva si na. Konana osvet a
usl edie t ek u XIX veku, u dogaaj i ma poznat i m kao Francuska revoluci ja, kad
j e ukinut a francuska monarhij a. Meuti m, taka na osvetu st avl j ena j e t ek
poet kom XX veka kada j e t okom Prvog svet skog rat a razbati njena dinastij a
Habzburga. Ovde se samo t reba pot set i t i da su u XVI veku Merovinge
predst avl j al i Lot arinzi , l oza koj a j e vremenom post al a l ot ari nko-habzburka
pa su tako i Habzburgovci zapravo bati ni ci merovinke krvne l oze.



Pogl avl j e j edanaest o
BRAA ZIDARI (MASONI)


Poet kom et rnaest og veka sve evropske kruni sane gl ave su na neki nain
bi l e u srodst vu s Merovi nkom di nast i j om. Pa i pak, i pored toga nesporazumi i
sukobi meu evropski m pl emst vom su bi l i est i , a ne ret ko i veoma krvavi .
Dogaaj i oko i s vi t ezovi ma Templ a, gubi tak Jerusal i ma i mnot vo drugi h,
158

sl ini h dogaaj a naveo j e lanove Sionskog priorata da preispitaju dotadanju
praksu koj a ni j e daval a oeki vane rezul t at e. Na kraj u, zakl j ui li su da se, na
osnovu i skust va koj e su i mal i sa vi t ezovi ma reda Templ a, mora stvoriti znatno
ira organi zacija koja bi pokrival a ceo svet .
Dva veka post ojanj a i del ovanj a vi tezova Templa donelo j e neka neverovat na
saznanj a i st vori l o pot puno nove mogunost i za ost varenj e osnovni h ci l j eva
Si onskog pri orat a. Meut i m, do sl ini h zakl juaka su dol i i Ci onski mudraci
al i e se nj i hovo del ovanj e odvi j at i sa ci l j em preuzi manj a st vorenog, a ne
st varanj a novog.
Kao prvo, Templ ari su prvi razvili savremen si st em bankarskog posl ovanj a
ekovi ma, meni cama i pozaj mi cama s veli ki m kamatama; specij alnost su i m
bil e zat ezne kamate. Novac se pokazao kao naj monij e sredst vo upravl janja
l j udi ma. Shvat i l i su da onaj ko kont rol i e t okove novca uspost avl j a pravi l a
i gre.
Druga st var koja se poakazal a neverovat no monom i efi kasnom j e bil o
ust roj st vo Templ ara po, kako mi t o danas zovemo, komuni st i kom pri nci pu.
Svi koj i su el el i da budu pri padni ci ovog Reda su cel okupnu i movi nu
predaval i u vl asni t vo Redu, a oni sami su mogl i da raspol au cel okupnom
i movi nom koj om j e red raspolagao. Niko nij e smeo da i ma bil o kakvu svoj inu,
a sva svoji na j e bi l a dost upna svi ma. Kako j e meu vitezovi ma bil o i arapa-
muhamedanaca, hri ana al i i pri padnika drugi h vera, Pravi l ni kom j e bi l o
utvreno kada i kako e se svi mol i t i (svako svom) bogu, al i se o veri ni j e
smel o raspravlj ati .
Svi vi t ezovi koj i su zbog st arost i i li povreda bi l i nesposobni i l i spreeni da
odgovaraj u obavezama Reda su, do kraj a i vot a, bi l i obezbeeni svi m t o i m j e
t rebal o za normal an i vot . Naj ee su st anoval i po precept orat i ma, gde su
i mal i i medi ci nsku negu.
Ova pri nci pi organi zacij e vi t ezova reda Templ a obezbedi l a su da meu nji ma
nema ni kakvi h mat eri j al ni h sukoba ni t i verskih i naci onal ni h net rpel j i vost i .
Bi l i su u cel ost i odani svom zadat ku i kraj nj em ci l j u. Aut ori t et vel i kog
maj stora j e bi o neprikosnoven, a svako suprot stavl j anj e zavraval o se
drakonski m kaznama.
Posl ednj e javno poj avlji vanje vit ezova Templa zbil o se u kot skoj , kad se
kot ska vojska predvoena Robert om Brusom (Robert de Brus, 6t h Lord of
Annandal e and jure uxorisEarl of Carri ck) 24. j una 1314. (na dan Jovana
Krst i t el j a) sukobi l a sa voj skom engl eskog kral j a Edvard II; bi l a j e t o bi t ka za
samost al nost kot ske. U ovoj uvenoj bi ci kod Banokburna (Blr Allt a'
Bhonnai ch in Gaeli c) est i po hi ljada kota sukobil o se s dvadeset pet hilj ada
engleskih vojni ka. Organi zovani i predvoeni s skoro et i ri stot i ne vi t ezova
159

Templ a koti su pobedili Engl eze i obezbedi l i svoj u samost al nost . Tajna ove
got ovo neverovat ne pobede l ei u i nj eni ci da su Templ ari predvoeni svoji m
novi m veli ki m maj storom anom Markusom Larmeni j em (Jean-Marc
Larmeni us), pre sukoba, pri bavi l i podat ke o svi m razmet aj i ma engl eske
voj ske i o nj i hovoj nast upaj uoj voj noj t akt i ci . Ovde se mora i mat i u vi du da
su Templ ari meu sobom govori l i francuski i da su na engl eskom dvoru gde se
od 1066. do 1362. govori o samo francuski j ezi k i mal i ni z i zvanredni h pi j una.
Meut i m, naj znaaj nij e informacij e Templari ni su dobil i od svoje obavetajne
sl ube ve od grofa Tomasa od Lankast era (Thomas, Earl of Lancaster) koji je
mrzeo Edvarda II (Edward II, "of Carnarvon, " Ki ng of Engl and) zbog nj egovog
homoseksual i zma i raskal anog i vot a; Edvard II j e nakon kruni sanj a svog
l j ubavni ka Pi rsa Gej vst ona (Pi ers Gavest one, Earl of Cornwal l ) ui ni o grofom
od Kornvol a t o j e u mnogome razgnevi l o st aro engl esko pl emst vo. Poraz kod
Banokburna i odl uka kralji ce Izabel e, kerka francuskog kralj a Fi lipa IV, da
napust i Edvarda II i vrat i se u Pari z su okrenul e sve Engleze prot i v kral j a, a
ba t o j e grof Lankast er pri el j ki vao. Mone snage engl eskog pl emst va
predvoene grofom Roderom de Mort i merom (Roger Mort i mer Baron of
Wi gmore) su okt obra 1326. porazi l e Edvardovu voj sku, a pot om ga i zarobi l e.
Engl eski kral j j e 21. sept embra 1327. ubi j en u zamku Barkl i (Berkel ey Castl e)
nabi j anj em na uareni kol ac.
Pobedom kod Banokburna Robert Brus post aj e kral j kot ske i osni va
poseban vi t eki red The Most Anci ent and Most Nobl e Order of t he Thi st l e koj i
e sve do dannj i h dana i mat i vanu ul ogu u bri t anskoj pol i t i ci . Templ ari se
zvani no povl ae s j avne scene, ali u stvarnost i nji hov ut icaj u i votu kot ske
postaje domi nant an. Jedan od i st aknut i h kot ski h pl emi a i ovek koj i j e bi o
bl i sko vezan za mi st eri j e vi t ezova Templ a al i i mi st eri j e onoga t o e kasnij e
post at i poznat o kao t aj ne Bae masona Vi l i j em Si nkl er (Wi l l i am Si ncl ai r1st
Earl of Cai t hness, 3rd Earl of Orkney, Baron of Rosl i n) j e i sproj ekt ovao i
1440. ot poeo i zgradnj u svog konanog boravi t a - Rosl i nsku kapel u (Rossl yn
Chapel ). Ovaj pravi hram masoneri j e j e podi gnuta za est godi na, ali su
zavrni radovi na nj oj t raj al i puni h etrdeset godi na.
Rosl inska kapel a je graena vi e deceni j a, a dovrena je tek 24. juna 1480. u
skl adu sa naj vi i m st andardi ma svete geomet rij e. Svaki santi met ar njene
unut ranj ost i j e pokri ven si mbol i ma od koj i h mnogi ni do danas ni su
prot umaeni . Mnogi od si mbol a se mogu pri pi sat i vi t ezovi ma Templ a, meut i m
mnogi se mogu vezat i samo za masone koj i zvanino poi nj u da del uj u znat no
kasni j e. S druge st rane, unut ranj ost Rosl i na obi l uj e mnogi m paganski m i
i sl amski m pri zori ma. Posebno j e i nt ri gant no t o to j e u unut ranj ost i na vi e
od st ot i nu mest a pri kazan Zel eni ovek, pagansko kel tsko boanstvo
veget aci j e. Na gredi i znad vrat a st oj i nat pi s : Vi no j e j ako, kral j j e j ai , ena
j e naj j aa, al i i st i na nad svi ma vl ada.
Naj vei uspeh i poet ak novog naina delovanj a Templara nast aje smru
160

engleske kral j i ce Eli zabet e I, i z di nast i j e Tj udor, koj a ni j e i mal a nasl edni ke.
Templ ari uspevaj u da za novog kral j a Engl eske postave kotskog kralja
Demsa I, i me je dol o do stvaranj a nove j edi nst vene drave, Veli ke
Bri t ani j e, i nezaust avl j i vog irenj a uti caj a Templ ara na prost oru Engl eske, a
pot om i i zvan nj eni h grani ca. kot ska e, i pak, ost at i nji hov vei t i cent ar, a
crkva u Rosl i nu est o posei vana sveti nj a.
Na sast anku t ri naest naj ut i caj ni j i h lanova Si onskog priorat a koj i se 24. j una
1308. (dan Jovana Krsti t el j a) odrao u gradu poznat i m pod i menom La Ville-
Lumi re, ocenj eno j e da su se st ekli oeki vani usl ovi da se na el o
razj edinjene i na mal a kral j evst va podel j ene Evrope post avi j edan vl adar kao
naj vi i aut ori t et . Evropa j e, pot om, t rebal a da post ane pol azna t aka za dalj e
i renj e nj i hove vl ast i . Za ovakav ci l j j e bi l o neophodno osmi sl i t i posebne
metode i organizacione cel i ne bi t no drugai j e od svega do t ada vienog.
Pol azei od ove konst at acij e, zakl jueno j e da se organi zuj e voj ska
gradi t el j a sast avl j ena od naj umni j i h i naj ut i caj ni j i h l j udi svog vremena.
Nj i hov pri marni zadat ak bie i zgradnj a osnovni h predusl ova za vl ast j ednog
kral j a i uspost avl j anj e t emel j a j edi nst vene evropske drave s nji m na elu.
Odl uka koj a e se pokazat i kao veoma znaaj na za budui rad i ost varenj e
ci l j eva Pri orat a j e ona koj om se uee u novoj t aj noj organizaci j i ot vara i za
one koj i ni su krvno povezani , al i znanj em, ugl edom i l i bogat st vom i maj u
poel j an aut orit et .
Vojska i nt elekt ualaca, ugl edni h i ut icajnih lj udi e, po zami sl i Si onskog
pri orat a, i zgradi t i neophodne t emel j e za novu j edi nst venu dravu na i j em el u
e se nal azi t i krvni pot omak Jeue ben Josi fa, odnosno cara Davi da. Ta voj ska
e se od t ada nazi vati Braom zi dari ma, a u organi zaci onom smi sl u bie
sastavlj ena od bezbroj manji h jedi nica pirami dalno organizovani h. Voe
nekoli ko jedi nica e organizovat i posebna taj na drutva radi koordiniranj a
rada, a efovi ovi h posebnih t aj ni h drut ava e meu sobom st varat i opet
posebna t aj na drut va radi koordi naci j e svi h j edi ni ca. Da bi za sve one
i zvan t aj ne cel a stvar bi l a nerazuml j i va i li naizgled haot ina, pa ak i
besmi slena predvi eno je formi ranje j o ni za drugi h tajnih organi zacij a
nezavi sni h od l anova brae zi dara. Zami l j eno j e da, radi t o efi kasni j eg
del ovanj a, novoosnovana t aj na udruenj a ne moraj u uvek da t rae sagl asnost
za svoj e akt i vnost i sve dok su one usmerena u pravcu ost varenj a ut vrenog
ci l j a. Uvi d u akt i vnost i svi h ovi h t aj ni h drut ava i mae svi l anova Pri orat a, a
pot pun uvi d u sve dogaaj e i akt i vnost i j e privilegija samo Prosveene
t ri naest ori ce.
Red vi t ezova Templ a ni kad ni j e zvani no ugaen i on i danas post oj i.
Zvanini nazi v mu j e Ordo Supremus Mi lit aris Templ i Hierosolymitani i 24.
j una 2001. godi ne j e pri znat od strane Organi zacij e Uj edi nj eni h Nacij a i j i su
l an post al i 2. decembra 2002. sa st at usom st al nog posmat raa i savet ni ka;
vel iki majstor Templ ara danas je admi ral Dej ms D. Keri (James J. Carey).
161

Ul ogu koj i j e t okom dva veka akt i vnog post oj anj a i mao red vi t ezova
Templ a od petnaestog veka preuzi maj u braa masoni . Ovi novi ratnici postali
su naj vea si l a Novog svet skog poret ka. To j e danas voj ska s preko pet mi l i ona
l anova, od koj i h pol ovi na i vi i del uj e u SAD, a preko est st oti na hi l j ada u
Vel i koj Bri t ani j i . Svi oni su okupl j eni u vi e od 100. 000 l oa i rom svet a.
Zadatak da pone formi ranj e organi zaci j e Sl obodni h zi dara (Braa masoni )
dobi l a j e st ara kotska porodica Si nkl er, koj a j e i mal a i st aknut u ul ogu i meu
vi t ezovi ma Templ a. Si nkl eri vode direkt no porekl o od Merovi nga, a na
nj i hovom posedu j e i zgradj ena Rosl i nska kapel a koj a se i danas smat ra za
j edan od naj svet i j i h masonski h hramova. Mnogi veruj u da se i danas i spod
ovog hrama nal azi naj vei deo t aj ni h spi sa i blaga koj e su vi t ezovi Templ a,
predvoeni grofom Igom od ampanj e, ot kri l i i spod ruevi na posl ednj eg
Jerusal i mskog hrama i u okol i ni Ki rbet -Kumrana. Meut i m, ovo ni j e t ano.
Ove nekad t empl arske, a danas masonske sveti nj e se j esu nal azil e u Kapel i sve
do 1871. kada su prenet e u l ondonski Siti gde se i danas nal aze u j ednoj zgradi
u uli ci Lime St reet. Pod zat i t om su Si onskog pri orat a.
Vi l i j em Si nkl er post avi o j e osnove masonst va, a ono se sve do poet ka
osamnaest og veka organi zaci ono usavraval o i unaprei valo met ode del ovanja.
Najznaaj ni j e i naj obi mni j e organizacione promene preduzeo je kotski kralj
Dej ms VI, i nae prvi kral j mason. On j e svog brat a masona Vil i j ema oa
(Wi l l i am Shoe) obavezao da sast avi nov Pravi l ni k za masone. Pot uj ui
kral j evsku koj a se, i nae, ni kada ne povlai o 28. decembra 1598. godi ne
obj avl j uj e novi Pravi l ni k: Prava i propi si koj e t reba da pot uj u svi Maj stori
masoni u okviru ovog kralj evstva. Pravi l i ma su formal i zovani skoro svi
dot adanj i ri t ual i , koj e dananj i masoni nazi vaju Trei st epen Zanat a
slobodnog zidarstva. Okupl j anj e spekul at i vni h masona Pravili ma je oznaeno
kao l oe i od t ada sl obodno zidarst vo i ma st rukt uru l oa. Da bi j edna loa bila
akt i vna moral a j e da i ma naj manj e sedam lanova. Inae, prema ori gi nal ni m
spi si ma Pravi l ni ka struktura masonst va i zgl eda:

1 Uenik
2 Pomonik
3 Maj st or
4 Taj ni Maj st or
5 Savreni Maj st or
6 Intimni Sekretar
162

7 Predsedni k i Sudi j a
8 Int endant Zgrada
9 Izabrani k Devet ori ce
10 Slavni Izabrani k Pet naest ori ce
11 Uzvi eni Izabrani Vit ez
12 Vel i ki Maj st or Arhi t ekt a
13 Kral j evski Svod Sol omona
14 Vel i ki Izabrani k Pot puni i Svet l i Zi dar
15 Vit ez Ist oka i Maa
16 Pri nc Jerusal i ma
17 Vit ez Ist oka i Zapada
18 Suvereni Pri nc Rui nog Krst a
19 Vel i ki Svet eni k
20 asni Vel i ki Maj st or Svi h Loa
21 Noahi t Pruski Vit ez
22 Vit ez Kral j evske Seki re
23 Sef Tabernakl a
24 Pri nc Tabernakl a
25 Vit ez Medene Zmi j e
26 Pri nc Zahval nost i
27 Suvereni Zapovedni k Hrama
28 Vit ez Sunca , Prosveeni Pri nc
163

29 kot si Vi t ez Svet og Andrej e
30 Vit ez Kado
31 Vel i ki Inspekt or - Inkvi zi t or Vit ez
32 Svet l i Pri nc Kral j evske Taj ne
33 Suvereni Veli ki General ni Inspekt or

Samo pet godi na posl e obj avl j i vanj a Pravi l a, 1603. godine, kotski kralj
Dej ms VI e post at i i kral j Engl eske pod i menom Dej ms I (James VI and I).
Nj ega e 1625. nasl edi t i nj egov si n arl s I (Charl es I of England), koj i j e
t akoe bi o sl obodan zi dar. Za vreme nj i hove vl adavi ne obznanj uj e se da j e
sl obodno zi darst vo vrst o povezano i proet o nauni m di sci pl i nama kao t o su:
ari t met i ka, geomet ri j a, astronomi ja, gramatika, ret ori ka, l ogi ka i muzi ka.
Dej ms I e Engl eskoj crkvi podari t i i novu Bi bl i j u poznat u kao Dej msova
bi bl i j a koj a e post at i , a i danas j e Sol a Scri pt ura (Sveto pi smo) za sve
protestante. U nastojanj u da pri nesu svet l o t o veem broju ljudi masoni
osni vaj u Nevi dl jivi kol ed (Invisi bl e Coll ege) kako bi zai nt eresovani mogl i da
proi re svoje vi di ke i prevazi u sve st ege mranog srednj eg veka koj e j e
uspost avi l a Ri mokat ol i ka crkva. arls I j e Invi si ble Coll ege ozvani i o
dekret om, odnosno formi rao j e Kral j evsko drut vo (The Royal Soci et y) koj e j e
post al o naj vee st eci t e nauni ka t og doba. Kral j evsko drut vo, i za koga j e
st aj al o sl obodno zi darst vo, e vremenom dovest i do ere prosveenost i i st vori t i
pret post avke za i ndust rij al i zacij u t okom devet naest og i dvadeset og veka. Pot o
j e masoni ma, kao nekad t empl ari ma, zabranj eno da u l oama razgovaraj u o
pol i t i ci i rel i gi j i , i u Kral j evskom drut vu j e bi l a zabranj ena svaka pri a na
ove t eme. Ovakvi m svoj i m del ovanj em sl obodni zi dari su se di rekt no
suprotstavil i Ri mu i njegovoj do tadanj oj praksi da spreava i sprei
prosveenost kad god i gde god j e t o mogue.
U masonski m redovi ma, kao nekada u redovi ma vi t ezova Templ a, nij e bil o
neophodne harmoni j e pa j e posl e dvadesetet i ri godi ne vl adavi ne arl s I
ubi j en; nj egovom si nu ni j e bil o dozvoljeno da zauzme engleski presto, pa je
Engl eska post al a prva parl ament arna republi ka koj om je, od ubi st va arlsa I
1649, upravl j ao sl obodni zi dar Ol i ver Kromvel (Ol i ver Cromwel l ). Ovaj
republi kanac j e sahranj en u Vest mi nst erskoj opat i j i 1658. kao kral j , a posl e
smrt i na el u Engl eske ga j e zameni o nj egov si n, koj i j e kraj em 1659. bi o l epo
zamol j en da odst upi sa vlast i kako bi Engl eska ponovo mogl a da post ane
kraljevi na.
Sve do 24. j una 1717. godi ne (dan Jovana Krst i t el j a) masonske
164

organizacij e su uglavnom del oval e u t aj nost i , a onda su t og dana eti ri
l ondonske l oe: Lodge 1 sa sedi t em u pi vni ci kod Guske i rot i l j a; Lodge
2 i j i su se l anovi okupl j al i u pi vni ci kod Krune; Lodge 3 j e bil a poznat a
po lanstvu koje se okupl j al o u svrat i t u Jabukovo drvo i Lodge 4 sa
sast aj ali t em u pi vni ci Pehar i groe osnoval e Vel i kuLouEngleske (Premier
Grand Lodge of England). Za prvog vel i kog maj st ora j e i zabran Ent oni Sej er
(Ant hony Sayer), a Dej ms Anderson (James Anderson)j e 1723. sai ni o pravi l a
po koj i ma se masoni i maj u ponaat i . Masonska pravi l a su obj avl j ena uKnjizi
konst i t uci j e drevnog i asnog brat st va slobodni h i pri hvaeni h
zi dara. Anderson j e pravi l a, odnosno st at ut napi sao po nalogu odbora
sast avl j enog od etrnaestorice vodei h l anova Veli ke loe. St atut ut vruje
naj vani j e ri t ual e, pravi l a ponaanj a meu koj i ma j e i ono t empl arsko o
zabrani voenj a pol i t iki h i verski h rasprava u l oama. Masonski m pravi l i ma
j e nedvosmi sl eno ut vreno vodee mest o plemst va meu l anst vom, a u t om
kont ekst u j e apost rofi rano da svi masoni , bez i zuzet ka, i maj u i zraavat i svoj u
l ojal nost kui Hanovera.
Tokom nekol i ko naredni h godi na Sl obodni zi dari i z Londona su osnoval i
svoje l oe u svi m engl eski m kol oni j ama, a odmah pot om j e poel o sa nj i hovi m
osni vanjem i u drugi m evropski m dravama i Ameri ci t ako da i h j eve do
1735. bi l o akt i vno 216. Vano j e i st ai da su sve novoosnovane l oe moral e
biti podreene vel i koj naci onal noj l oi drave u koj oj del uj u, a vel i ka
naci onal na l oa ma koj e drave j e uvek bil a u zavi snom odnosu od Vel i ke l oe
Engl eske. Iz ovog pravil a su bi l e i zuzet e samo francuske l oe s obzi rom da
Vel i ki Ori j ent Francuske (Grand Ori ent de France) post upa po at ei st iki m
pravi l i ma. Od 1937. kada j e pri nc od Vel sa uao u brat st vo i ni ci ran j e obi aj
da bri t anski kral j , nj egovi naj bl i i nasl edni k i l i neko bl zak koga oni odrede
bude i sti vremeno i veli ki maj stor.
Iz Hanoversko-Vindzorske l oze kralj eva Engleske masoni su bili : Fredri k
Lui s, pri nc od Vel sa (Fri edri ch Ludwig, Pri nce of Wal es, 1707. -1751. ) -
naj stariji sin kralj a Dorda II, kralj Veli ke Britanij e i Irske, voj voda od
Braunschwei g-Lneburga i knez i zborni k Svet og Rimskog Carst va i ot ac
Dorda III, kral j Vel i ke Bri t ani j e i Irske, i voj voda od Braunschwei g-
Lneburg i el ekt or Hanovera; Vilijem Avgust, voj voda od Kamberl enda
(Wi l hel mAugust , Herzog von Cumberl and, 1721. -1765. ), drugi si n Dorda II i
Carol i ne of Brandenburg-Ansbach; Edvard Avgust, voj voda od Jorka (Pri nz
Edward August von Engl and und Hannover, 1739. -1767. ), brat Dorda III i
drugi si n Frederi ka Lui sa. Godi ne 1767. dobi ja tit ul u past Grand Mast er of
Engl and; Henri Frederik, voj voda od Kamberl enda i Strat herna (Hei nri ch
Fri edri ch, Herzog von Cumberl and und St rat hearn, 1745. -1790. ), brat Dorda
III. Tit ul u vel i kog maj st ora Grand Lodge of London and West mi nst er pri mio
1782. ; Vi l i jem Henri, voj voda od Gl ost era (Wi l l i am Henry, Herzog von
Gl oucest er, 1743. -1805. ), brat Dorda III; Dord Avgust Frederi k (1762. -
1830. ), st ari j i si n Dorda III i kral j Engl eske pod i menom Dord IV (Georg
165

IV. August Fri edri ch, Kni g von Grobri t anni en und Irl and und Kni g von
Hannover); Frederik Avgust, vojvoda od Jorka (Pri nz Friedrich
August , Herzog von York und Al bany, Herzog zu Braunschwei g und Lneburg,
1763. -1827. ), brat Dorda IV; Vi l i jem Henri , voj voda od Kl arensa (1765. -
1827. ), brat Dorda IV i kral j Engl eske pod i menom Vi l i j em IV od Engl eske
(Wi l hel m IV. Hei nri ch, Knig von Grobritannien und Irl and und Kni g von
Hannover. ). Ti t ul u vel i kog maj st ora pri mi o 1792. ; Edvard Avgust, voj voda od
Kent a (Pri nz Eduard August , Herzog von Kent und St rathearn, 1767. -1820. ),
ot ac kral j i ce Vi kt ori j e. Za Vel i kog maj st ora reda St ari h i zabran 1813. ali ga
kasni j e naput a i za Vel i kog maj st ora Uj edi nj ene l oe Engleske predlae svog
brat a voj vodu od Saseksa; Ernest Avgust, voj voda od Kamberl enda i kral j
Hanovera od 1837. (Ernst August I. , Kni g von Hannover, Herzog von
Cumberl and und Tevi ot dal e, 1781. -1851. ) Pet i si n Dorda III; Dord
Frederi k Avgust, posl ednj i kralj Hanovera i vojvoda od Kamberl enda (Georg
V. , Knig von Hannover und Herzog von Cumberland und Tevi ot dal e, 1819. -
1878. ), si n Ernest a Avgust a od Hanovera; Avgust Frederi k, grof od Saseksa
(August Fri edri ch, Herzog von Sussex, 1773. -1843. ), brat vojvode od Kenta i
Kamberl enda. Ti t ul u vel i kog maj st ora pri mi o 1813; Vil ijem Frederik, voj voda
od Gl ostera (Prinz Wi l hel m Fri edrich, Herzog von Gl oucester und Edi nburgh,
1776. -1834. ), si n Vil i j ema Henri j a; Albert Edvard, pri nc od Vel sa je postao
prvi britanski kral j i z di nast i j eSaxe-Coburg and Got ha (Al bert Eduard, Kni g
des Verei ni gt en Kni grei chs von Grobri t anni en und Irl and und Kai ser von
Indien, 1841. -1910. ), si n i nasl edni k kralj ice Vi ktorij e; Pri ncArtur, voj voda
od Konot a (The Pri nce Art hur, Duke of Connaught and St rat hearn and Earl of
Sussex, 1850. -1939. ), si n kral j i ce Vikt ori j e i guverner Kanade; Leopol d
Dord Dankan Alber, voj voda od Ol beni j a (The Pri nce Leopol d, Duke of
Al bany, Earl of Cl arence and Baron Arkl ow, 1853. -1884. ), naj ml ai si n
kral j i ce Vi kt ori j e i pri nca Al bert a. Bi o j e starei na l oe Ant i qui t y No. 2,
naj st ari j e engleske l oe; Pri ncAl bert Viktor, grof od Kl arensa (Pri nce Al bert
Vi ct or, Duke of Clarence and Avondal e, 1864. -1892. ), si n Edvarda VII. Za
nj ega se dugo veroval o da j e mi st eri ozni seri j ski ubi ca - Dek Trbosek;
Edvard Al ber, pri nc od Vel sa i voj voda od Vindzora do 1936, a pot om kral j
Uj edi nj enog kral j evst va pod i menom Edvard VIII (Edward VIII of the United
Ki ngdom, 1935. -1936. ); Al bert Frederik Artur Dord, voj voda od Jorka
koj i j e post ao i kral j Ujedi nj enog kral j evst va pod i menom Dord VI (George
VI, 1895. -1952. ). Ost ae upamen kao posl ednji i mperator Indi je i poslednji
kral j Irske; Pri nc Dord, voj voda od Kent a (George Edward Al exander
Edmund, Duke of Kent , 1902. -1948. ), vel i ki j e maj st or Uj edi njene engleske
l oe od 1939. do 1943. ; Pri nc arl s, si n kral j i ce El i zabet e i pri nca Fi l i pa,
voj vode od Edi nburga (Charl es Phi l i p Arthur George, Pri nce of Wal es, Duke
of Rot hesay and Duke of Cornwal l ). Roen j e 14. novembra 1948. u
Beki ngemskoj pal at i gde ga j e krsti o Kant erberi ski nadbi skup. Odmah po
roenj u dobi j a t i t ul u voj vode od Korvel a i Rot si j a, a t i t ula pri nca od Vel sa
pri pal a mu j e 1969. kada je i iniciran u masoneriju; godinu dana kasnije
zauzeo j e svoje mest o u Domu Lordova.
166

Prvi koj i su poeli ozbi l j no i j avno da zazi ru od masona, ukazuj ui na
sveopt u opasnost koj u sa sobom nose, bi l e su neobrezane ri mske pape:
Kl i ment XII j e o t om pi t anj u 24. apri l a 1738. i zdao enci kl i ku In Emi nent i ;
Benedi kt XIV se ogl asi o 18. maj a 1751. enci kl i kom Eccl esi am; Pij e VII j e 13.
sept embra 1821. i zdao Eccl esi am a Jesu Chri st i; Lav XII, 13. mart a 1825.
objavljuje bulu Quo Graviora; Pij e VIII, 21 maj a 1829. obznanj uj e enci kli ku
Traditi ; Grgur XVI, 15. avgust a 1835. saopt ava enci kl i ku Mi rari ; Pij e IX, 9.
novembra 1816. i zdaj e bul u Qui Pl uribus, a 1865, obznanj uj e bul u Multipices
i nt er; Lav XIII, 1884, bul a Humanum Genus i 1894. bul a Praecl ara i Lav XIII,
1902. godi ne bul a Annumi ngressi . Sve pape su nedvosmi sl eno upozoraval e na
aktivnosti slobodnih zidara prot i v crkve i drave, s j edi ni m ci l j em da osvoj e
vlast i zavl adaj u celi m svet om. Pape ni su ukazi val e samo na masone, ve i na
ni z drugi h t aj ni h organi zaci j a koj e su samo deri vat masoneri j e i u funkci j i
ost varenj a osnovnog i j edi nog ci l j a: da se uki nu sve rel egi j e, post ej ee vl ade i
kraljevi , i uspost avi j edan svet ski cent ar cent ar moi.
Prvo ot voreno i zazivanj e Si onskog pri orat a i dovoenj e u pi tanje
nj egovog prava, ne samo na Jerusal i mski presto, ve i na post oj ee evropske
prest ol e, kao t o se zna, dogodi o se i nfi l t racij om sledbeni ka Ci onski h mudraca
meu vi t ezove Templ a. Ova i nfi l t raci j a j e bi l a t ako efi kasna da j e odanost
Jerusal i mskom pri ncu pri hvat i o ak i vel i ki maj st or Reda. i m j e 1188. Pri orat
post ao svest an prevare preduzeo j e ni z koraka da bi povrat i o kont rol u nad
Templ ari ma i u t ome j e uspeo t ek 1307. Zabranj uj ui rad i hapsei mnoge
pri padni ke reda Templ a, francuski kral j Fi l i p Lepi ut amnii o j e 1307. godi ne i
vel i kog maj st ora aka de l a Mol a, a nj egovi nasl edni ci spal i l i su ga na l omai
1314. godi ne. U znak osvet e Ci onski mudraci , odnosno nj i hovi sl edbeni ci , u
roku od godi nu dana po ut amnienj u aka de l a Mol a ubi j aj u francuskog kral j a
i papu. U naredni h nekol i ko godi na Ci on se post arao i da oba sina Fi lipa
Lepog prevremeno napust e ovaj svet t ako da j e di nast i j a Karol i nga nestal a s
i st ori j ske scene. Novu l ozu francuski h kral j eva post avi o j e opet Si onski
pri orat , a pot i u i z porodi ce Val oa koja j e imal a direkt ne krvne veze s
Karol i nzi ma.
Mart a 1789. godi ne 266 masonskih loa koje je kontrol i sal a francuska Vel i ka
Loa Ori j ent a (GOdF) su st avl j ene u pogon radi pri preme t erena za ruenje
francuske di nast i j e i uspost avl j anj e parl ament arne republ i ke. Za kraj
osamnaest og veka ova i dej a j e bil a odi st a veoma smel a, pa ak i nezami sl i va.
Meut i m, masonska mai neri j a se pokrenula i st vari su krenul e t okom
pogubni m za Luj a XVI (Loui s-August e de France), Mari j u Ant oanet u (Mari e
Ant oi net t e) i . . . U prol ee i l et o t e godine voj voda od Orl eana, veliki majstor
Vel i ke l oe Ori j ent a i i l umi nat organi zovao j e, zaj edno sa svoj i m pri j at el j em i
kontrol orom francuski h fi nansij a arl om Al eksandrom (Charles
Al exandre, vi comt e de Cal onne), vet aku nest ai cu i t ari ca na trit u. Ovo je
dovel o do nezapamenog revol t a naroda i do gl adi deset i na hi l j ada l j udi .
Ist ovremeno, masoni u Skupt i ni bl oki raj u usvaj anj e bi l o kakvi h reformi i l i
167

zakona, to je, zajedno s haosom na t ri t u, st varal o ut i sak apsol ut nog rasul a i
nemoi vl ast i da bi l o t a ui ni .
Pot o j e za svrgavanj e kral j a bi l o neophodno naoruat i narod, masoni i z l oe
Les Neuf Surs(Devet sest ara) su 14. j ul a organi zovali napad na Bastilju,
vel i ku t vravu pret vorenu u kral j ev zat vor, u i st onom del u Pari za. Ci l j j e
navodno bi o osl obaanj e pol i t i kih zat voreni ka. Ist i na j e da j e t om pri l i kom
osloboeno samo sedam naj obini j i h kri mi nalaca i j edan duevni bolesni k,
ut amni en na zaht ev sopst vene porodice. Meut i m, upadom u Bast i l j u napadai
su dol i do mnogo puaka i barut a koj i su t amo bi l i uskl adi t eni ; t o j e i bi o
osnovni ci l j napada. Sada ve dobro naoruani Jakobi nci , predvoeni poznat i m
pravnikom i politi arem Robespj erom (Maxi mi l i en Franoi s Mari e Isi dore de
Robespi erre), 12. j ul a 1789. poi nj u revol uci j u prot i v monarhi j e, a u kori st
republ i ke. Masonska devi za e t ada bit i - sl oboda, j ednakost , brat stvo il i smrt
- l i bert , gal i t , frat ernit ou l a mort. Inae, t ada naj pevani j u pesmu Al l ons
enf ants de l a partie. Le j our de gl oi re est arriv j e 1791. napi sao mason Ru
de Lil (Cl aude Joseph Rouget de Li sl e) i ona e svet u kasni j e post at i poznat a
kao francuska hi mna La Marsei l l ai se.
Monarhi j a j e poraena ve 10. avgust a 1792, a 21. sept embra j e
progl aena Republ i ka. Luj XVI j e gil j ot i ni ran 21. j anuara 1793. u Pari zu na
pl ace Loui s XV, a Mari j a Ant oanet a j e pogubl j ena 16. okt obra i st e godi ne i na
i st om mest u. Trg na kome j e francuski kral j evski par pogubl jen se danas zove
Pl ace de l a Concorde, a na mest u pogubl j enj a se uzdi e ogromni egi pat ski
obel i sk Luxor. To j e bi o poslednji i n osvet e za aka de la Mol a. Tokom
1793. godi ne i rom Francuske j e poel a haj ka na ri mokat ol ike svet eni ke. Po
hi t nom post upku j e usvoj en zakon Const i t ut i on ci vi l e du cl erg po kome j e sva
crkvena zeml j a pripal a dravi od koje su j e kasni j e po bagat el ni m cenama
ot kupil i buroaske voe revol uci j e. Meuti m, svrha zakona nij e bil a samo
l egal i zaci j a pl j ake ve i ubi j anj e na st oti ne svet eni ka koj i su ust al i u
odbranu crkvene i movi ne i odbranu samog Boga. Crkve su bi l e zat vorene,
zvona pret opl j ena u t opovske granat e, vel i ke crkvene grede (fosne) kori ene
za izgradnj u tala, bi bli je javno spalji vane, a svet eni ci prvo si l ovani i pot om
veani . Bi skup Pari za Ant oi ne-El onore-Lon Le Cl erc de Jui gnbi o je
navodno suen od novouspost avl j ne narodne skupt i ne - t ats gnraux de
1789, a pot om i zveden na bi nu da odi gra gl avnu ul ogu u naj sramni j oj komedi j i
koj a j e i kada i zvedena u gradu svet l osti . Pot om j e, u svoj oj sveanoj odori
pred vel i ki m mnot vom bi o nat eran da i zj avi kako j e rel i gi j a koj u on
propoveda u sut i ni samo svet enika t rgovi na, koj a nema osnova ni u j ednoj
i st ori j i i l i svet oj i st i ni . Kraj em dana, pred ugl avnom pi j anom i ost raenom
svet i nom, bi o j e pri moran da porekne i post oj anj e samog Boga.
Tek t ada su, po mi l j enj u vel i kog maj st ora voj vode od Orl eana, i zravnat i svi
rauni povodom i zdaj e i ubi st va vel i kog Maj st ora aka de l a Mol a. Bil a j e t o
konana osvet a Si onski h mudraca. Na dan gi l j ot i ni ranj a Luj a XVI voj voda od
168

Orl eana j e u svoj i m rukama drao nj egov Dnevni k u kome j e, na posl ednj oj
strani ci , pi sal o samo Ri en (ni t a). To j e dan kada j e u Francuskoj prest al a da
vai devi za nobl esse obli ge (ot menost obavezuj e); nove vladare ni kada vi e
ni t a nee obavezi vat i . Vek prosvet l j enj a - Sicl e des Lumi res j e mogao da
pone.
Meut i m, t okom etiri revoluci onarne godi ne u Francuskoj j e uni t ena i
kompl et na pri vreda, t ako da j e na st ot i ne hi l j ada l j udi bi l o bez posl a i
sredst ava za i vot . Gl ad se na naj brut al ni j i nain nadnel a nad Francusku i nj en
narod nad koj i m nova vl ast , predvoena Maksi mi l i j anom Robespj erom,
otpoi nj e neverovat an eksperi ment depopul i zaci j e Francuske. Pl an j e bi o da se
broj st anovni ka smanj i s dvadeset i pet mi l i ona na esnaest , i me bi se
navodno rei o probl em gl adi , nezaposl enost i i bol est i. Tokom samo nekoli ko
nedel j a ubi j eno j e vi e od t ri st ot i ne hi l j ada, ugl avnom bol esni h i st ari h l j udi .
Zat o je ovaj zastrauj ui proj ekat obust avljen nije poznat o, al i su svi njegovi
det al j i pot anko zabel eeni kao i skust vo za neka druga vremena. Navedi mo,
seanj a radi , samo neke od l anova Comi t de sal ut publ i c revol uci onarnog
organa zaduenog za ove posl ove: Bert rand Barre de Vi euzac, Georges
Jacques Danton, Jean-Franois Del acroix, Jean-Bapti ste Treil hard. . .
Di pl omata, fil osof, pravni k, savetnik kraljeva Sardinije i mason Drevnog i
Prihvaenog kot skog Reda De Mast er (Joseph-Mari e, comt e de Mai st re),
promat raj ui i ne veruj ui u ono t o vi di zakl j uuj e da j e prirodan poredak
st vari u svet u poremeen i da e narodi t ek oset i t i i skupo pl at i t i nest anak
t eokrat ski h drava j er j e, prost o reeno, vl ast kral j eva boanskog porekl a -
droit di vi n. Da j e De Mast er u pravu vi del o se ubrzo nakon t o j e uvena
masonska parol a koj u su nai vni sel j aci uzvi ki vali kao svoju l i bert , gal i t ,
f rat erni t ou l a mort zamenj ena ve t okom 1790. pravom buroaskomLi bert ,
Sret , Proprit (Sl oboda od monarha, Bezbednost od Boi j e pravde i
Vl asni tvo nii m ograni eno).
Kraj em osamnaest og i poet kom devet naest og veka Evropa j e bi l a podel j ena
na nekoliko st oti na dravi ca koj i ma su domi ni rale Engl eska, Francuska,
Rusi ja, Aust rij a i Pruska. Pot o je Napoleon poraen 1814. godi ne, u Beu j e
sept embra i st e godi ne sazvan Kongres na kome su uest voval i predst avni ci
vel iki h evropski h sil a i nekoliko deseti na vladara manj ih kraljevstava (Danske,
vedske, Maarske, pani j e, Port ugala, Hol andi j e, Vi rt emberga, Italij e, Ri ma i
t d. ); t o j e bi o naj vei pol i t iki skup u dot adanj oj i st ori j i Evrope. Osnovni ci l j
Kongresa j e bi o redist ri bucij a t erit ori j a i st varanje ravnot ee snaga u Evropi i ,
moda naj vani j e, st varnj e neke vrst e uj edi nj eni h naci j a, odnosno j ednog
zaj edni kog koordi ni raj ueg admi ni st rat i vnog t el a koj e bi obezbei val o
mehani zme za reavanj e svi h nesporazuma i usagl aavanj e razvoj ni h ci l j eva
Evrope, kao jedi nstvene drave.
Kongres j e t raj ao od sept embra 1814. do j una 1815. Ovako dugo t raj anj e
169

Kongresa bi l o j e usl ovl j eno i nj eni com da j e Napoleon Bonapart e u mart u
1815. napust i o ost rvo El bu. Zvanina i st ori j a bel ei da je on t o ui ni o zat o to
mu j e novouspost avl j eni francuski kral j Luj XVIII obust avi o i spl at u
dogovorene penzi j e i t o j e aust ri j ski mi ni st ar i nost rani h posl ova pri nc
Met erni h (Wenzel Lot har von Met t erni ch) spreavao nj egovu dragu
Habzburkovku Mari j u Luj zu da mu se pri drui . Razl ozi su i zvesno bi l i druge
pri rode. Povrat kom Napol eona poeo j e st odnevni rat koj i j e okonan nj egovi m
porazom kod Vat erl oa i prot eri vanj em na ost rvo Svet a Jel ena, gde j e 5. maj a
1821. ot rovan. U oprot aj nom pi smu, j edan od naj vei h voj skovoa u i st orij i
Svet a, pi e: Umi rem pre svog vremena, ubij en od st rane engleske oli garhi je i
nj eni h pl aeni h ubi ca. Francuska revol ucij a, Napol eonov poraz i nj egovo
kasni j e ubi st vo i zvesno predstavl jaj u veli ku prekret ni cu u i st ori j i oveanst va;
Evropa e proi kroz period od 99 godi na bez veih sukoba, a osnovna
politi ka karakt eri st i ka ovog doba bi e i renj e demokrat i je kao domi nant nog
politi kog ureenj a i j aanj e buroazi j e kao nj enog gl avnog zagovorni ka i
promot era.
Iako j e Napol eon bi o vel i ki voj skovoa i dravni k mnogi e ga pamti t i i po
nj egovoj vel i koj l j ubavi prema t ri ma enama: kont esi ozefi ni de Boharnas
( Mari e-Josphe-Rose Tascher de La Pagerie), grofi ci Mariji Valevskoj (Mari a
z czyskich Walewska) i princezi Mariji Luj zi (Mari e-loui se-lopol di ne-
franoi se-t hrse-j osphi ne-l uci e). I ako se danas zna got ovo sve o nj egovom
voj nom i pol i t i kom kraj u j edna bi zarnost j e ost al a nerazj anj ena: zat o j e
mrt vom Napol eonu, i l i Le Pet i t Caporal kako su ga zvali Francuzi , hirurki m
zahvat om odst ranj en pol ni organ, a u st arom mundi ru pronaena ci gl a? Jedan
od posl ednj i h evropski h pol i t iara koj i j e sa Napol eonom razgovarao t t e--
t t e bi o j e austri jski mi ni star i nost rani h posl ova pri nc Met erni h. Int eresantno,
mada i st ori j ski kraj nj e nevano, da j e upravo pri nc Met erni h svoj evremeno
posredovao kod eni dbe Marij e Luj ze i Napol eona. Nakon nj egovog ubi st va,
bre-bol j e, udesi o j e da se ona uda za austrijskog general a Adama Adal bert a, a
sam se preporui o Napol eonovoj sest ri Karol i ni Bonapart e (Carol i ne Bonapart e
Murat ), a pot om i nj egovoj omiljenoj metresi voj vot ki nj i od Abrantesa (Laure
Junot d' Abrant es). Jedan od posl ednj i h l j udi koj i su st radal i po Napol eonovom
nareenj u (2. decembar 1814. ) bi o j e francuski aristokrata iz porodice Cond i
mason koga su francuski revol uci onari 14. j ul a 1789. osl obodi l i i z Bast i l j e -
Donat i en-al phonse-f ranoi s, Comt e De Sade, poznatiji samo kao Marki z de
Sad.
Snage koj e su osmi slil e, organi zovale i i zvel e francusku revol uci ju staj ale
su i i za Kongresa u Beu. St odnevni rat s Napol eonom i m j e pomogao da svi
uesni ci Kongresa 9. j una 1815. pot pi u mi rovni ugovor koj i m j e de f act o bi o
t rasi ran put ka st varanj u j edi nst vene Evrope. Naj vei deo t rokova Kongresa
snosi l a j e porodi ca Rot i l d (Rot hschild), a u nji hovo i me na Kongresu je
nezvanino i st upao nj i hov porodi ni prijatelj , aust rij ski ministar spoljnih
posl ova pri nc Met erni h. Na i zrii t zaht ev Rotil da sve drave uesnice
170

Kongresa pot vrdi l e su i j o j edanput garantovale apsolut nu i bezrezervnu
neut ral nost vaj carske koj u j e dobi l a j o 1648. godi ne mirom u Vest fal i j i .
Mi rovni ugovor i z Bea odbio j e da pot pie samo ruski car Aleksandar I
( ) koji ga je javno nazvao masonskom
prevarom, t vrdei da j e kraj nji cilj konsti tuisanj a Evropske federacij e zapravo
poni t avanj e svi h naci j i j a i monarhi j a. Na nj egvo i nsi st i ranj e 26. sept embra
1815. pot pi san j e novi ugovor i zmeu Rusi j e, Pruske i Austrij e poznat kao
Svet i Savez. Ovi m j e poni t eno sve t o j e post i gnut o i t o j e t ek t rebal o post ii
Beki m Kongresom. Nat an Rotil d (Nat han Mayer Rot hschil d), kao gl avni i
odgovorni kreat or Bekog Kongresa, i nspi rat or i zagovorni k st varanj a
Evropske federacije, nikada nee oprostiti Romanovima ovaj nj i hov, po nj emu,
i zdaj niki i n. Dug e biti naplaen 1917. godine.
Razl ozi za i zl aenj e masona u j avnost , formi ranj em Vel i ke l oe Engl eske,
posledi ca su procene oni h koji su nekad st aj al i i za Templ ara, a sada masona,
da j e neophodno t o pre omasovi t i ovu organi zacij u i od nj e st vori t i monu
svetsku sil u. Ovakav zaklj uak j e posledi ca i nj eni ce da j e 1492. Kri st ofor
Kol umbo zvanino ot kri o Ameri ku i da je nakon t oga poel o njeno ubrzano
nasel j avanj e. Bri t anska kruna j e od poet ka i mal a domi nant nu ul ogu u
nasel j avanj u Ameri ke i formi ranj u kol oni j a i rom novog kont i nent a. Pored
voj ske, Bri t anska kruna j e vl ast u Ameri ci obezbei val a i masonski m
udruenj i ma, al i ona ni su bi l a dovol j no ut i caj na ni po broj u ni t i po st rukt uri
lanst va. Bi lo j e neophodno omasoviti masonske organi zacije, osigurati
mehani zme nj i hove kont rol e i st avi t i i h u funkci j u koj u su nekad i mal i
Templ ari . Severni deo Amerikog kont i nent a post ao j e t ada, a i danas j e, ni t a
vi e do Bri t anska kol oni j a.
Prvi masoni dol i su u Ameri ku ve 1658, a prva masonska organi zaci j a
osnovana j e 1694. u Pensil vanij i. Poet kom osamnaestog veka Tri naest ori ca
su odl ui l a da se od Ameri ke napravi prva demokrat ska republ i ka koj a e, na
svaki nai n, bi t i pod nj i hovom kont rol om. Ova odl uka i znudi l a j e i zl azak
masona u j avnost , odnosno formi ranj e prve Veli ke l oe Engleske 1717, a samo
nekol i ko godi na kasni j e ova l oa poela je s pl anski m osni vanj em loa irom
engleskih kol onij a. Ve post oj ee organi zacij e ameriki h masona se, nakon
neophodni h i ni ci j aci j acij a, ust roj avaj u po sist emu l oa koji i danas
funkcionie.
Bri t anska kruna j e, uz pomo svoji h regularni h t rupa, obezbei val a naj vee i
naj bol j e posede za svoj u ari st okrat i j u, a uz pomo Ist ono-indijske kompanije
kont rol i sal a got ovo cel okupnu t rgovi nu u Ameri ci . Vremenom su se masoni i l i
nj i ma vrl o bl i ski l j udi nal i na svi m rukovodei m mest i ma t ri naest bri t anski h
kol oni j a u Ameri ci . t o se masona t ie, odnosno nj i hovi h osni vaa i
upravl j aa, vl ast j e bi l a osvoj ena. Meut i m, kada j e bri t anski monarh Dord
III 1774. godi ne zabrani o ameriki m graani ma da kuj u i kori st e sopst veni
171

novac dol o j e do veli ki h pobuna.
Prva ant i bri t anska akci j a poznat a j e kao Bost onska aj anka (Bost on Tea
Part y) koj om pri l i kom su ameri ki kolonisti baci l i 342 sanduka aj a bri t anske
Ist ono i ndi j ske kompani j e u more. Prvi pravi sukobi poi nj u t okom april a
1775. i okonavaj u se 1783. bri t anski m porazom. Ameri kanci su t ada prest al i
da kori st e novac i skovan od strane Banke Engleske i da pl aaju poreze
Dordu III. Ameri ka se osl obodi l a neposredne vl ast i bri t anske monarhi j e al i
j e odmah poel a da pot pada pod vl ast razni h t aj ni h drut ava od koj i h su
masoni i zvesno bi li naj poznat iji .
Int eresant no da j e Kont i nent al ni Kongres t ri naest bri t anski h kol oni j a odredi o
15. j una 1775. general a i vel i kog zeml j oposedni ka (preko 12. 000 hekt ara u
dravi Ohaj o) Dorda Vai ngt ona da rukovodi Kont i nent al nom voj skom. Kao
vel i ki maj st or u hij erarhi j i masonst va, i ni ci ran j e 4. avgust a 1753. u l oi
Frederi cksburg, Vai ngt on j e i mao vrl o bli ske veze s predst avni ci ma brit anske
krune u Ameri ci , a po zavret ku rat a 1789. bi va i zabran za prvog predsednika
Sj edi nj eni h drava. Prema i st rai vanj i ma dr. Robert a Hi eroni ma (Dr Robert R.
Hi eroni mus) koj a je obj avi o u knj i zi Osni vai naci j e i t aj na drut a (Foundi ng
Fathers, Secret Soci eti es) 33 generala Kont inentalne armije kojom je
komandovao Vai ngt on su bi l i masoni svi ni eg ranga od nj ega. Tako j e
Ameri ka, kao i st a masonska t vorevi na, za prvog predsednika dobi la j ednog od
najuticajnijih masona svog vremena.
Int eresantan podat ak za poet ak amerike nezavi snot i j e t o t o j e al-Maml aka
al -Mari bi yya (Maroko) bi l a prva drava koj a j e 1777. priznala nezavisnost
SAD. Kako su sve drave zaziral e od priznanj a nezavisnosti nekadanjih
bri t anski h kol oni j a sul t an Maroka Mohamed III (
) j e 20. decembra 1777. i zdao progl as da svi ameriki brodovi mogu
pri st aj at i u marokanske l uke i da i m on garant uj e bezbednost . Bilo jo to de
fact o priznanj e uspenost i borbe nekadanj i h britanskih kolonija za
nezavi snost . Devet godi na kasni j e ameriki predsedni k Tomas Deferson j e
potpi sao Pakt prijatel jst va sa Marokom (Moroccan-American Treat y of
Fri endshi p) koj i j e i danas na snazi i naj st ari j i j e ugovor t e vrste koj i Ameri ka
i ma i u cel ost i potuj e i dosl edno i spunj ava sve nj egove odredbe. Nakon ovoga
broj drava koje su poel e da pri znaj u nezavi snost doj ueranji h brit anskih
kol oni j a se poveavao, a i nt eresant no da j e meu nj i ma bi l o i nemako
voj vodst vo Saks-Koburg-Gote (Sachsen-Coburg und Got ha). Ernst II (Ernst
August Karl Johann Leopol d Al exander Eduard) vl adar ovog nemakog
voj vodst va i roeni brat pri nca Al berta (Franz August Carl Al bert Emmanuel
von Sachsen-Coburg und Got ha) mua bri t anske kral j i ce Vi kt ori j e j e 30. j ul a
1861. godi ne i menovao Ernst Ravena (Ernst Raven) za svog konzula u Teksasu
kako bi odat l e nadgl edaot ok ameri kog graanskog rat a koj i su, danas se zna,
i ni ci ral i i fi nasi ral i bri t anski bankari .
172

U pi sanj u Deklaracij e o nezavi snost i , koj a j e usvoj ena 4. j ul a 1776. i prvog
Ust ava, koj i j e st upi o na snagu 1. mart a 1781, uestvoval o je vi e i st aknut i h
ameriki h masona. Izrada Vel i kog peat a SAD poverena j e t roji ci naj vi i h
masonski h maj st ora: Tomasu Defersonu, Donu Adamsu i Bendami nu
Frenkl i nu. Nj i hov rad j e zavren 1782. kad j e Kongres usvoj i o i dej no reenj e i
kad je uraen prvi ot i sak Vel i kog peat a SAD.
Na prednj oj st rani Vel i kog peata nal azi se orao poznat naji roj javnosti.
Ovaj peat se kori st i za overu svi h vl adi ni h dokumenat a. Meut i m, druga,
suprot na, strana Veli kog peat a ni kad ni j e kori ena za overu bi l o kog
dokument a i verovat no ni kada i nee bi t i j er j e t o zapravo peat i l umi nat a,
j edne od naj t aj nij i h i naj moniji h organizaci ja na svet u. Suprot nom st ranom
peat a domi ni ra pi rami da sa svevi dei m okom na vrhu i l at i nski m nat pi som u
dnu pi rami de Novus Ordo Secl orum. Ovaj natpis bi u sl obodnom prevodu
znai o Novi svet ski poredak, a i l umi nat i pod t i m podrazumevaj u naj avu
raanj a novog, sekul arnog svetskog poretka.
Veli ki peat SAD j e ust vari pot puno proet masonski m si mbol i ma, t ako da
nema ni kakve sumnj e ko st oj i i za osni vanj a ove drave. Kao pri mer,
naveemo dosl ednu upot rebu svet og masonskog broj a t rinaest:
13 zvezdica iznad orl ove ube u obl i ku Davi dove zvezde
13 pruga na tit u,
13 masl i novi h l i st ova,
13 masl i na,
13 strela u desnoj orl ovoj kandi,
13 pera u st rel i ,
13 sl ova u nat pi su Annui t Coept i s(Oko provienj a)
13 sl ova u nat pi su E Pl uri bus Unum (Iz mnot va j edan)
13 ni voa pirami de.
Na desnom kri l u orl a nal azi se 32 pera koja oznaavaj u 32 st epena kot skog
obreda, a u l evom kri l u j e 33 pera, to predst avl j a 33 nivoa obreda Jork.
Svevi dee oko predst avl j a oko Horusa, a pi rami da organi zaci onu st rukt uru
masona, odnosno i l umi nat a, dok zavrni kamen s okom predst avl j a zapravo
kuu Rot i l da koj a kont rol i e Ilumi nat e. Godi na 1776. koj a j e i spi sana
ri mski m broj evi ma (MDCCLXXVI) na dnu piramide odnosi se na godinu kada
su 1. maj a 1776. u Nemakoj osnovani Il umi nat i , odnosno Bund der
Perf ekt i bi l i st en, a ne kako neki veruj u godi nu kada j e obj avlj ena nezavi snost
ameriki h trinaest kol onija.
Masonerija j e u Ameri ku ul a na veli ka vrata, a injeni ca da su njenu
unutranj u i spolj nu pol iti ku kontrol isal a braa umnogome obj anj ava zat o
se Sj edi nj ene drave danas na svet skoj pol i t i koj sceni poj avlj uj u kao
173

l uonoe demokrat i j e koj u nameu, ugl avnom, brut al nom si l om. Meu
masoni ma koj i su bi l i vi soko pozicionirani u dravnom aparat u SAD verovat no
su naj i nt eresant ni j i oni koji su se obreli na mest u predsedni ka Ameri ke:
George Washi ngt on, prvi predsedni k, 1789. 1797, pri ml j en u masoneri j u 4.
avgust a 1753. u l oi Fredericksburg (sada l oa No. 4).
James Monroe, pet i predsedni k, 1817. 1825, pri ml j en u masoneri j u 9.
novembra 1775. u l oi Wi l l i amsburg (sada l oa No. 6).
Andrew Jackson, sedmi predseni k, 1829. 1837, pri ml j en u masoneri j u
1827. u l oi Harmony No. 1 u Nevi l u, Tenesi gde j e t okom 1822. i 1823.
sl ui o kao vel i ki maj st or.
James Knox Pol k, jedanaesti predsednik, 1845. -1849, pri ml j en u
masoneri j u 4. sept embra 1820. u loi Col umbi a No. 31.
James Buchanan, pet naest i predseni k, 1857. 1861, i ni ci ran u masoneri j u
24. j anuara 1817. u l oi No. 43 (ova loa nikad nije i mal a svoj e i me).
Andrew Johnson, sedamnaest i predsedni k, 1865. 1869, pri ml j en u
masoneri j u t okom maj a 1851. u l oi Greenevil le No. 119 (sada l oa No. 3).
James Abram Garfi el d, dvadeseti predsedni k, 1881, pri ml j en u
masoneri j u 22. novembra 1864. u l oi Col umbus No. 30.
Wi l l i am McKi nl ey, dvadeset pet i predsednik, 1897. 1901, pri ml j en u
masoneri j u 3. maja 1865. u loi Hiram Lodge No. 21.
Theodore Roosevel t, dvadeset est i predsedni k, 19011909, pri ml j en u
masoneri j u 24. aprila 1901. u loi Mat i necock Lodge No. 806.
Wi l l i am Howard Taft, dvadeset sedmi predsedni k, 1909. 1913, pri ml j en u
masoneri ju 18. februara 1909. u l oi Occassi onal Lodge.
Warren Gamaliel Harding, dvadeset devet i predsedni k, 1921. 1923. ,
pri ml j en u masonerij u 27. avgusta 1920. u loi Mari on No. 70.
Frankl i n Del ano Roosevel t, t rideset drugi predsednik, priml j en u
masoneri j u 28. novembra 1911. u l oi Holl and No. 8.
Harry S. Truman, t ri deset t rei predsedni k, pri ml jen u masonerij u 18.
mart a 1909. u l oi Bel t on No. 450.
Geral d R. FordJr. t ri deset osmi predsedni k, pri ml j en u masoneri j u 18. maj a
1951. u l oi Columbia No. 3.
Lyndon Bai nes Johnson, t ri deset esti predsedni k, 1963. -1969, pri ml j en
u masoneri j u 30. okt obra 1937. u l oi City No. 561.
Kako god bi l o, na kraju se i pak mora rei da su masoni najvea i naj monija
t aj na organi zaci j a na svet u. Nj i hova mo proi zi l azi i z i nj eni ce da i h i ma
skoro est mi li ona i da se nal aze rasporeeni na svim ni voi ma lj udskog
organizovanj a: sudij e, poli cajci , dokt ori , pol iti ari, bankari, novinari,
marketi nke agenci j e, advokati i sl . Pored masona post oj i j o i t av ni z drugi h
t aj nih organi zacij a i j i su l anovi i zvesno uti caj nij i od naj veeg broj a masona,
ali got ovo sve ove organizacije kori st e usl uge masonske oraganizacije kao
neposrednog i zvoaa mnogi h nj i hovi h poduhvat a.
174

Kol i ka j e mo i kol i ko se od masona zazi ral o naj bol j e i l ust ruj e pri mer da j e u
SAD 1827. godi ne osnovana t rea pol i t ika part i j a pod nazi vom Ant i masonska
part i j a (Anti-Masoni c Party). Pored t oga t reba i st ai da j e papa Kl ement XII
28. apri l a 1738. godi ne naj ot ri j e osudi o masone bul omIn emi nent i
apost ol at usspecul a. Papa Benedikt XIV i zdaj e 22. decembra 1741. bul u
Immensa Past orum pri nci pi s koj om ponovo upozorava na masonsku opasnost i
t o posebno u Ameri ci . Papa Pi j e VI se 1793. obraa svoji m verni ci ma
osuuj ui Francusku revol uci j u i masone koj i su j e, po nj emu, osmi sl i l i i
i zvel i ; francuske t rupe pod vost vom Napol eona Bonapart e su 1796. upal e u
It al i j u i porazi l e papsku voj sku, a 20. februra 1798. uhapsi l e i ut amniile papu
koj i j e sl edee godi ne, kao zarobl j eni k Republ i ke, premi nuo. Napol eon j e
dozvol i o da se nj egovo bal samovano t el o sahrani t ek poet kom 1800. godi ne.
Papa Lav XII 13. februra 1827. i zdaje enci kli ku Quant a Laeti t i a u kojoj govori
o kot skoj i del ovanj u neki h moni h t aj ni h drt ava, a pot om 1833. obznanj uj e
i enci kli ku Quo Gravi ora u koj oj zabranj uj e svet enst vu da opt i sa dj avol j i m
kl i conoama masoni ma. Svoj gl as prot i v masona i i t al i j anske karboneri j e
podi gao j e i papa Pij e IX kada j e 9. novembra 1846. obznani o enci kl i ku Qui
Pl uri bus. U enci kl i ki Quant a Cura koj a j e obznanj ena 8. decembra 1864.
godi ne Pij e IX upozorava svet na opasnost od demokrat i j e i socijalizma. U
aneksu ove enci kl i ke poznat om kao Syl l abus Errorumpapa detalj no i zl ae
svoja saznanja o masonskoj zaveri da preko demokrat i j e i njeni h l ani h
sl oboda pokore sve slobodne l j ude svet a. Et si Mul t a j e nazi v enci kl i ke od 21.
novembra 1873. u koj oj Pij e IX j asno i nedvosmi sl eno povezuj e masone sa
j evrej i ma govorei o nj i ma kao Si nagogi avol a Synagoga del Di abol us.
Meut i m, naj ee osude masonerije dol e su od strane pape Lava XIII koji se
t i m povodom obrat i o hri ani ma sa dve enci kl i ke: 21. apri l a 1878. -
Inscrut abi l i Dei Consi l i o i 20. apri l a 1884. - HumanumGenus. Lav XIII j e
vrl o preci zno ukazao da masoni i oni koj i st oj e i za nj i h del uj u sa ci l j em
unit enja morala, naci onal ni h drava i samog hri anst va. Glavno oruje,
nast avi o j e Papa, masoneri j e su demokrat i j a i komuni zam pomou koj i h oni ,
pol ako al i i zvesno, uni t avaj u porodicu, drutvo i naci onal nu dravu, a sve sa
ci l j em uspost avl j anja j ednog carst va Novus ordo secl orum. Lav XIII j e prvi
spomenuo i Prot okol e ci onskih mudraca - IProtocolli dei Savi di Si on, Vel i ki
peat Sj edi njeni h Ameri kih Drava - Great Seal of t he Uni ted St ates i,
posebno, pol i t i ku l i beral i zma i graanski h sl oboda koj i h se svi verni l j udi
t rebaj u i moraju paziti.
Radi kal no i zmenj en stav ri mokat oli ke crkve prema masoni ma nastaj e nakon
t o su Mudri l j udi Ci ona uspel i da na papski prest o 1963. godi ne proguraj u
ovanija Monti ni a (Giovanni Batti st a Enrico Ant onio Mari a Monti ni , krteno
i me) na papski prest o pod i menom Pavl e VI. Kada j e, grekom, posl e Mont i ni a
na papski prest o 26. avgust a 1978. godi ne doao Al bi no Luciani Ci on je brzo
del ovao: Lui ani koj i j e pri mi o i me Ioannes Paul us PP (Jovan Pavl e I) j e
ubi j en t ano na 33 dan svog papst vovanj a. Za novog dvest a ezdeset et vrt og
papu j e i zabran pol j ski brat Karol Jozef Voj t i l (Karol Jzef Woj t ya, krteno
175

i me) koj i j e sebi odmah odabrao i me Jovan Pavl e II. Nakon puni h dvadest est
godi na vladavi ne Jovana Pavl a II Rimokat ol i kom crkvom na mest o St at us
Pont ifi cius je doveden Jozef Raci nger (Joseph Al oi s Ratzinger, krteno i me).
Ovaj redosl ed prvi h l j udi Ci vit as Vati cana j e bi o po vol j i i el j i Mudri h l j udi ,
o emu je j o u XIV veku govori o Mal ahi j e.
Pavl e VI ost ae upamen po svojoj enci kli ci Eccl esi am Suam gde poziva
katoli ke verni ke na di j al og sa at eist i ma t o j e de f acto znai l o i sa masoni ma
koj i su do t ada bi l i oznaeni kao avol ove l uonoe. Drugo, podj ednako j e
vaan i njegov susret u Jerusali mu sa Atinagorasom ( ),
konst ant i nopol j ski m i vasel j enski m pat ri j arhom. Tom pri l i kom nj i h dvoj i ca su
dogovori l i neku vrst u ekumeni zma koj a j e, sama po sebi , znai l a anul i ranj e
katoli ke i zme i z 1054. godi ne. Nakon Jerusal i ma pogl avari i st one i zapadne
hri anske crkve su se sast al i u Ist anbul u 1967. i t om pri l i kom su ponovo
potvrdi li ranij e ut vrenu politiku ujedinjenja; o t ome u Vasel j enskoj
pat ri j ari j i post oj i ai de-memoi re koj i j e Pavl e VI predao At i nagorasu.
Povodom ovakvog nekanonskog opt enj a pat ri j arha Ati nagore sa
ri mokat ol iki m pogl avarem Svet ogorski monasi manast i ra Esfi gmen su 1964.
podi gl i crnu zast avu nad manast irom, a nad ulazni m vrat i ma post avi l i
nat pi s . Od t ada pa sve do danas Esfi gmenski monasi
ne opt e sa Konst anti nopol j skom pat ri j ari j om; nj i hov naj vei neprij atelj je
dananji vaseljenski pat ri j arh Vart ol omej , mason, koj i na sve nai ne nast oji da
i h prot era sa Svet e gore. Na nj egov zaht ev grki guverner Svet e gore Arist os
Kasmi rogl u j e i zdao naredbu da se monasi i sel e; u odbrani Manastira, a
pri l i kom pokuaj a nj egovog nasi l nog preuzi manj a od st rane Vart ol omej ovi h
pri st al i ca, 2006. ubi j en j e monah Tri fon.
Pogl avar Ist one crkve Ati nagoras bi o j e mason 33 stepena i kada je 7. j ul a
1972. premi nuo u Ist anbul u sahranj en j e uz pot ovanj e gl avni h masonski h
ceremoni j al a: pl an reda pri l i kom odavanj a posl ednj e pot o j asno j e ukazi vao
na obl i k zmi j e uroboros. To j e zmi j a savi j ena u krug t ako da gri ze sopst veni
rep, t o na si mbol i an nai n ukazuje na povezanost i vota i smrt i . U
hri anskoj si mbol ici , zmi ja je personi fi kacij a avol a, meut i m u j udej skoj
avo - ha-sat an ( )j e samo pomaga Boga.
Da e Vasel j enska pat ri j ai j a nast avi t i sa pol i t i kom At i nagorasa postarao se
Jovan Pavl e II koji se 1979. u Istanbul u, na Fanaru gde je sedi te patri jarij e,
sreo sa novoi zabrani m pat ri j arhom Vart ol omej I (
). Nj i h dvoj i ca su se ponovo sast al a u Vat i kanu 1995. i t om
povodom Vasel j enska pat ri j ari j a j e i zdal a saopt enj e: Poset a Ri mu prui l a j e
pril iku dvoji ci poglavara da razmatraj u t eka pi tanj a koj a se tiu itavog
ivot a verni h i odnosa dvej u crkava. Teme koj e su posebna panj a dvoj i ce
vel i ki h crkveni h voa bil e su jedi nstvo hrianst va, t eol oki di j al og dvej u
crkava i probl emi Uni j e. Naravno, oni ni su zaboravi l i da razmot re t eka
savremena soci j al na, ekol oka i druga pi t anj a, t rasi raj ui put eve za uspena
176

reenj a. Pat ri j arh Vart ol omej j e 13. mart a 2005. doput ovao u Be kako bi u
kat edral i Svet og Stefana primi o Nagradu Kardinal a Keni ga (Franz Cardi nal
Kni g) koj u mu j e dodel i l a kat ol ika zadubi na Komuni e Progresi (Comuni o
et Progressi o). Zahval j uj ui se na nagradi koja nosi i me pokoj nog kardinal u
Keni ga koj i j e prvi j o 1961. zapoeo pol iti ku ekumeni zma izmi renj a
ri mokat ol i ka i pravosl avaca, Vart ol omej j e i zj avi o: Skandal oko raskol a se
mora prevazi i j er Evropa t reba da se razvi j a na j edi nst veni m hri anski m
nael i ma. Po okonanj u sveanost i uput i o se u ri mokat ol iko svetilite
Mari acel gde j e govori o o pri meru prave vere koj a za sve nas predst avl ja
Presvet a Bogorodi ca. Vart ol omej I j e, uz opt e odobravanj e svi h pri sut ni h,
govori o i o pot rebi ujedi nj enj a svi h pod j ednom zemal j skom vl au i j edni m
Bogom. Ni masoni nebi bolje to iskazali.
el j an pot vde pol i t i ke ekumeni zma i opt enj a sa svi ma papa Benedi kt XVI
j e, na pozi v pat ri j arha Vart ol omej a I, poset i o u novembru 2006. Ist anbul . Tom
pri l i kom ri mokat ol iki pont i f je uest vovao u verskoj sl ubi povodom prosl ave
dana svet og Andrej a Prvozvanog, sveca-zatit nika carigradske crkve. Dva
pogl avara su t om pri l i kom konstantovala da spornih pit anja vie nema i da e
vreme t o pokazat i . Rukoval i su se masonski m st i skom pal acem se bl ago
st i sne prepona i zmeu pal ca i kai prst a.
Jo kad j e 16. okt obra 1978. kardi nal Tiseran (Ti sseran) naj avi o novog papu
uveom reeneci om Habemus Papam i mamo papu, Jovan Pavl e II j e bi o
spreman da se ogl asi uveni m Urbi et Orbi (Gradu (Ri mu) i svet u) i nast avi
zapoet u pol i t i ku Pavl a VI. Ne samo da ne osuuj e masone ve i zagovara
neke od cil jeva za koje se masoni oduvek bore. Posebno t reba i st ai njegovu
ot vorenu pol i t i ku ekumeni zma: prilikom propovedi u Maroku 1985. on je,
obraaj ui se masi od 50. 000 musl i mana doslovce rekao Mi i Vi veruj emo u
i st og Boga, j ednog j edi nog gospoda. Godi nu dana kasnije, 13. aprila 1986, u
Veli koj sinagogi u Ri mu (Tempi o Maggi ore di Roma) Pavl e II se mol i o za
dol azak Mesi j e. Ist e godi ne, 27. okt obra, u crkvi sv. Pet ra u Ri mu koj a j e t ada
bil a ustuplj ena budisti ma, Papa se zajedno s 14-t im Dalaj Lamom (Lhamo
Dndrub, krt eno i me) mol i o za dobrobi t Bude. Godi ne 1995. Pavl e II j e
odobri o i zgradnj u prve dami j e u Ri mu - Grande Moschea di Roma (naj vea
damija u Evropi sa preko 30. 000 kvm), a 1999. se, pri l i kom poset e Iraku,
klanj a svet oj musl imanskoj knji zi Al -Qurn pol j ubi vi j e u znak pot ovanj a.
Za vreme Pavl a II dogodila se najvea i naj uveni j a afera vezana za odnose
Vat i kana sa svet skom masoneri j om. Druga po vel ii ni pri vat na it alij anska
banka Ambrozi j ano (Banco Ambrosi ano) j e 1982. bakrot i ral a i t ada se ot kri l o
da j e nj en predsedni k Robert o Kal vi (Robert o Cal vi ), l an masonske l oe
Propaganda Due P2, bi o bl i zak sa Pavl om II i da j e zapravo do bankrot st va
banke Ambrozi j ano dol o zbog odreeni h fi nansi j ski h pekul aci j a Vat i kana.
Pol i ci j a j e dol a u posed pi sma koj e j e Kal vi 5. j una 1982. uput i o Pavl u II sa
upozorenj em o mogui m posl edici ma i predl ozi ma da se dal j e pekul aci j e
177

preki nu. Ubrzo nakon ot kri vanj a afere Kal vi j e, zaj edno sa svoj om
sekret ari com Graci j el om Koroe (Graci el l a Coroche), ubi j en. Vat i kanska
banka i j i j e pun nazi v Ist i t ut o per l e Opere Rel i gi osej e sa 224 mi l i ona dol ara
obet et i l a sve koj i su ovom aferom bi l i ot eeni . Tokom i st rage koj a j e, usl ed
razni h opstrukci j a, t raj al a pet godi na otkri vena su i i mena poj edi ni h l anova
l oe P2. Pored neki h svet eni h l i ca za i t al i j ansku j avnost su ipak
naj i nt eresant na bi l a i mena Sil vi j a Berl uskoni j a (Si l vi o Berl usconi ), budueg
i t ali j anskog premi j era i Vi kt ora Emanuel a (Vi ct or Emmanuel ),
prest ol onasl edni ka re d' It al i aCasa Savoi a. Pol i ci j a j e saopt i l a i da su lanovi
l oe bi l i svi el ni l j udi naj vani j i h i t al i j anski h obavet aj ni h i
kont raobavet aj ni h sl ubi. U vi l i vel i kog maj st ora l oe P2 Li cij a el i j a (Li ci o
Gel l i ) pronaeni su pl anovi za Demokrat ski preobraaj It al i j e koj i ma j e
predvi ena dodat na kont rol a j avni h medi j a, dal j a di skredi t aci j a si ndi kat a,
pi sanj e novog ust ava It al i j e koj i m bi se umanj i l e graanske sl obode i prava i
sl . Od svega ot kri venog j e i pak bi o naj i ndi kat i vni j i NATO-a proj ekat nazvan
Gl adi o, a koj i m su bi l e razrai vane razne mere dest abi l i zaci j e It al i j e za sl uaj
njenog odstupanj a od evroatl at ske polit ike.
Od niza drugi h tajni h organi zacija, najvanij ih za razumevanje procesa
st varanj a Novog svet skog poret ka su i l umi nat i , Okrugl i sto, Kral j evski i nst i t ut
za meunarodne odnose, Savet za meunarodne odnose, Bil derberg, Ri mski
kl ub, Tri l at eral na komi si j a, Mrt vaka gl ava, Grupa i t d. O neki m drugi m
t aj ni m drut vi ma se samo nagaa, za nj i h nema nikakvi h opipl ji vih
mat eri j al ni h dokaza, o nj i ma se, j ednost avno, samo spekul i e i i zvode posredni
zakl j uci. O nj i ma neemo ni mi govori t i , al i et e, nadam se, i sami ponet o
zakl j ui t i o nj i ma i nj i hovom del ovanj u.
Sl obodni zi dari su naj vea t aj na organi zaci j u na svet u. Ima i h preko pet
mi l i ona i nal aze se u svi m del ovi ma svet a. Meut i m, ono t o i h odi st a i ni
moni m i ut i caj ni m j e i nj eni ca da se mnogi nji hovi l anovi nal aze na visoki m
dravni m i l i posl ovni m funkci j ama. Reci mo samo da su t ri naest ori ca amril ki h
predsednika bili masoni , a meu poslovnim svetom svakako su najpoznatiji bili
Henri Ford (Henry Ford), Val t er Kraj sler (Wal t er Percy Chrysl er), Ki ng i l et
(Ki ng Camp Gi l l et t e), arl s Hi l t on (Charl es Hi l t on) i t d. Sli ku masona kao
dobri h i fi ni h l j udi pot pomau l anovi i z sveta kult ure i umet nost i , kao t o su
bi l i Art ur Konan Doj l (Si r Art hur Ignat i us Conan Doyl e), Mark Tven (Samuel
Langhorne Cl emens, pravo i me), Val t er Skot (Si r Wal t er Scot t , 1st Baronet ),
Oskar Vaj l d (Oscar Fi ngal O' Fl ahert i e Wi l l s Wi l de), Ludvi g van Bet oven
(Ludwi g van Beet hoven), Vol fgang Amadeus Mocart (Joannes Chrysost omus
Wol fgangus Theophi l us Mozart ), Net King Kol (Nat hani el Adams Col es), Dj uk
El i ngt on (Edward Kennedy "Duke" El l i ngt on), Luj Armstrong
(Loui sSat chmoArmst rong), Kl ark Gebl (Cl ark Gabl e), Don Vej n (John
Wayne), Pi t er Sel ers (Ri chard Henry Sel l ers), Dej vi d Niven (James Davi d
Graham Ni ven), Hari Hudi ni (Harry Hoodi ni), Ri ard Bart on (Ri char Burt on) i
mnogi drugi .
178

Da bi se razumel a masoneri j a, nj eni mot i vi i nai ni del ovanja pot rebno j e
dost a vremena. I samo razumevanj e njeni h si mbol a i zi skuj e ogromne napore i
obi mno predznanj e j er svaki poj edi nani si mbol si mbol i ma vrl o odreeno
znaenj e, i st orij u i obj anj enj e. Masoneri j a funkci oni e na vie ni voa, pri
emu pri padni ci ni i h ni voi ne znaj u ba ni t a o onome t o vi i rade; ona ni j e
t aj na kao organizacij a, ali je tajna ono t o se u nj oj radi .
Masoneri j a od l anova zaht eva da budu teisti, a nikako ateisti; apsolutno joj
j e nevano u kog boga l an veruj u i kom se bogu kl anj aj u; bi t no j e da veruj e i
da se kl anj a! Od svi h l anova zaht eva se visok st epen moral nost i , i nsi st i ra na
t o j e mogue veem obrazovanj u i nj egovom st al nom usavravanj u, a kao
i mperat i v se namee razumevanj e i l j ubav prema oveku i t d. Jednom reju,
trai se sve t o se moe poel et i od j ednog uvaenog graani na. Sl obodni
zi dari su poznat i kao vel i ki donat ori u humani t arne svrhe, pri emu posebnu
panj u posveuj u bol ni cama, dei j i m ust anovama, kol ama i sl . Kad se pogl eda
koj i su sve gl umci , pevai , kompozi t ori i knj i evni ci bili masoni prost o j e
neshvat l j i vo da bi t akvi l judi mogl i bi t i opt ueni za bi l o kakve nezakoni t e i
mrane radnj e, a posebno ne za nekakvu konspi raci j u na gl obal nom ni vou. I
odi st a j e t ako, oni su i pri ml j eni u masonske redove da bi se st vorila t o j e
mogue povol j ni j a sl i ka o masoni ma kao uzorni m graani ma nae zaj edni ce.
Masoneri j a j e uvek, bez i zuzet ka, na prvi pogl ed ugl aena organi zacija
odabrane gospode. Nj ihova humanost i dobronamernost su net o t o bi t rebal o
da se podrazumeva. Meut i m, prve nedoumi ce i sumnj e u uzvi ene masonske
vrednost i nast aj u kad se uj e zakl et va koj u svaki novi l an mora da poloi
pril ikom pri jema u organi zaciju: l an se obavezuj e da e uvek pomagat i brat a
masona ma u kakvoj nevol j i bi o, ma t a da mu t reba, pa ak i kad se radi o
nekome ko j e poi ni o ubi st vo. Meusobno pomaganj e j e i mperat i v bez koga
nema lanstva, a ne bi bil o ni organi zaci j e. Od masonske organizacij e svaki
l an moe da oekuj e maksi mal nu pomo, al i za uzvrat mora i da prui sve t o
se od nj ega zat rai , pa makar to bil a i izdaj a drave i li net o sl i no.
Pri j em masona u organizacij u je svean i n u okvi ru koga nema mest a
i mprovi zaci j ama i bil o kakvi m nedoreenost i ma. Svaki novopri ml j eni lan
ul azi u Plavu l ou koj a i ma t ri ni voa. Got ovo devedeset odst o masona se nal azi
u ove t ri l oe bez i kakve anse da preu na vi i ni vo, a neki ak i ne znaj u da
post oj e vi i ni voi . Oni koj i znaj u da post oj e vi i ni voi nemaj u ni kakvu i dej u
ta se u nji ma radi i deava, nit i ko su l anovi . Samo i zuzetni pri padni ci prva
t ri ni voa, dokazani i provereni u praksi, u posl ovi ma od i nt eresa za bratstvo,
mogu da pri st upe vi i m ni voi ma brat st va.
Mnogo t oga t o se danas govori i pi e o masoni ma zasni va se ugl avnom na
saznanj i ma koj a su obel odani li ljudi koj i su nekada bi l i , u masonskoj
hi j erarhi j i , vi soko pozi ci oni rani lanovi. Naput ajui masonerij u neki od nji h
su, i pored zakl et ve o grobnom ut anj u, odl ui l i da ukau svet u na pogubno
179

del ovanj e masona i opasnost i koj u oni perse predst avljaj u. Neki od ovi h l j udi
su ak napisali i knji ge o masoni ma, a j edna od posebno i nteresant ni h je
Okul tnat eokrat ij a (Occul t Theocrasy) koj u j e j e 1933. napi sal a Edi t Mi l er
(Edit h Starr Mill er), poznata i kao ledi Kvinboro (Lady Queenboro).
U knj i zi l edi Kvi nboro na st rani cama 363 i 364 posebno se obrauj e zvanini
obred 33. i posl ednjeg stepena Drevnog i pri hvaenog kotskog obreda koj i j e
nakon Si nkl era konano obl i kovao i ut vrdio Al bert Paj k. Znaaj ovog obreda
j e u t ome t o se t ek na t om ni vou l anovi ma ot kri va pravi razl og i smi sao
post oj anj a masonske organi zaci j e i nj eni konani ci l j evi . U naj kraim crtama
l edi Kvi nboro j e zapi sal a:
Posl ednj i st epen obreda j e za zvanj e Suverenog Vel i kog Inspekt ora
General a. Taj Red j e veliki osvet ni k ubi j enog Vel i kog maj st ora i vel i kog
ampi ona humanost i , (ovo se odnosi na Hi ramaa Abi f i l i aka de Mol a) j er j e
neduni Vel i ki maj st or ovek, ovek koj i j e maj st or, kral j Pri rode, koj i j e
roen nevin i nesvestan.
Na nevini Vel iki majstor rodi o se da bi bio srean i ui vao u svi m pravi ma
bez i zuzet ka. Ali pao j e pod udarci ma t roj i ce ubi ca, pokvarenj aka koj i su
obezvredili njegovu sreu i prava i uniti li ga. Te tri neuvene ubi ce bi l e su
Zakon, Svoj i na i Rel i gi j a. (Za ral i ku od l edi Kvi nboro masoni zvanino t vrde
da su ubi ce Neznanj e, Ti rani j a i Net rpel j i vost ).
Zakon, j er ni j e u skl adu s pravi ma poj edi nca i dunost i drut venog
oveka, pravi ma koj a svi ma pri padaj u. Dunosti su samo neposredna posl edi ca
prava dost upnog svi ma radi ui vanj a svi h prava.
Svoj i na, j er Pl anet a ne pri pada ni kome, a nj eni pl odovi pri padaj u svi ma
onol i ko kol i ko se od nj i h t rai za potrebe sopstvenog bl agost anj a.
Rel i gi j a, j er reli gij e su samo f i l osof i j e koj e razvi j aju geni jal ni l judi , a
pri hvat aj u se u uverenj u da e se poboljat i bl agostanj e.
Ni zakon, ni Svoj i na, ni Rel i gi j a ne mogu se si l om namet nut i oveku pot o ga
unit avaj u t ako t o mu uskrauj u naj vredni j a prava. Oni su ubi ce koj i ma smo
obj avi l i nemi l osrdan rat do smrti .
Od svih ovih neuveni h nepri j at el j a Rel i gi j a j e t a na koj u t reba upravi t i nae
naj smrt onosni j e napade, j er ni j edan narod ni j e nadi veo svoj u rel i gi j u. Kada
Rel i gi j a bude mrt va, Zakon i Svoj i na e nam past i na mi lost i nemilost , a onda
emo moi da obnovi mo drut vo osnivanj em korpusa ubi ca oveka, masonske
reli gi je, masonskog zakona i masonskog vl asni tva.

180

Masoni u Srbi ji

Osni vanj e Vel i ke l oe Turske dogodi l o se 1909. No, t o neznai da masoni i
pre t e godi ne ni su del oval i na prost ori ma osmanske i mperi j e. Naprot i v, bi l o i h
j e i bil i su veoma akti vni ali se t a nji hova del at nost odvi j al a pod pat ronat om
strani h veli ki h loa i t o pre svega onih i z Pari za i Londona. U Naci onal noj
bi bli oteci Francuske (Bi bli ot hque nati onal e de France) uva se 1890 st rani ca
spi sa Vel i ke l oe Ori j ent a (publ i cat i on de obdi ence maonni queG. O. d. F. ). U
nj i ma se, i zmeu ost al og, nal aze i podaci vezani za akt i vnost masona u
Turskoj , a t i me i Srbi j i t okom XVIII i XIX veka. Prema ovi m spi si ma prva
l oa u Turskoj osnovana j e 1721. u Izmi ru za vreme vl adavi ne Osmana III
(Osmn-1 Salis, na t urskom -1703-1730); prvi poznat i t urski masoni su bi li
Sai t el ebi , Ibrahi m Muft eri ka i Kumbara Ahmet Osman-paa, Francuz koj i se
poturi o i i j e j e pravo i me Cl aude Al exandre comt e de Bonneval.
St upanjem na presto Seli ma III (Sel m-i sl i s, na t urskom - 1789. -1807. )
Osmansko carst vo j e dobil o ml adog i obrazovanog vladara svesnog
neophodnost i radi kal ni h promena u carst vu, a zarad njegovog opst anka i dal j eg
prosperitet a. Na prvom mest u nal azi la se pot reba za reformom oruani h snaga,
odnosno st varanj em moderne voj ske ni zam dedi d askeri koj i e zameniti
neefi kasne i obesne j aniare. Nakon t o j e aust ri j ska voj ska, pod komandom
fel dmaral a Laudon (Ernst Gi deon Frei herr von Laudon), osvojila Beograd
1789. j ani ari su prot erani iz Beograda. U ovi m borbama uest vovao j e i
prosl avi o se srpski fraj kor (oko 5. 000 l j udi ) rukovoen pot pukovni kom
St evanom Mi hal j evi em. Meut i m, Svi t ovski m mi rom i z 1791. Beograd j e
ponovo vraem Turci ma, a u skl adu sa mirovni m odredbama Sel i m III
zabranj uje j aniari ma povrat ak u Beograd. Hat i eri fi ma 1791. i 1793. uki nuo
j e i ft l uk sahi bi j e (gospodari i ftl uka), a sami m ti m i namet e koji su i m Srbi
do t ada pl aali . Ost al o j e da narod pl aa samo carske poreze (hara) i t o u
fi ksnom i znosu od 20 groa po gl avi t o j e bil o znaaj no olakanje za sve. Pri
t ome, srpski knezovi , koje j e narod bi rao po ut vrenom obi aj u, su bi l i t i koj i
su pri kupl j al i poreze; oni su organi zoval i i pol i ci j sku sl ubu, a i mal i su pravo
i da sude za manj e prekraj e. Crkvi i manast i ri ma su vraena mnoga prava i
sl obode. Turci su zadral i samo vrhovnu upravu Paal uka i sudst va.
Kao garant a svoj e volj e Seli m III j e post avio Bei r-pau na el o Beogradskog
Paal uka. On j e, u vie navrat a, uspeno odbi j ao napade j aniara koji ni kako
ni su mogl i da se pomi re sa svoj i m progonom i z Beograda. Kada j e j ul a 1792.
Bei r-pau zameni o Mehmed Pekmedi -paa j aniari su videli svoj u ansu da
se ponovo doepaj u svoj i h rani j i h poseda i vl ast i u Beogradu. Pod vost vom
Kara Hasana i Hadi Bi a 2. 000 j aniara j e uspel o da upadne u Beograd i
osvoje ga. Na vest o povrat ku j ani ara Seli m III j e odmah uput i o na Beograd
Topal Ahmed-pau sa 1600 konj ani ka koj i su kraj em novembra 1792. prodrl i u
181

Beograd. Nakokon estoki h sukoba j ani ari su pobegli u Vi di n, a za novog
gospodara Beogradskog Paal uka post avl j en j e Hadi Mustafa-paa.
Konst ant no prisut na opasnost od j aniara al i i pot reba da ui ni net o vi e za
Srbe dovel i su do t oga da j e Hadi Must afa-paa organi zovao, apri l a 1797.
godi ne, srbsku narodnu voj sku koj a j e broj al a oko 1. 500 boraca pod komandom
St anka Arambai a. Pored ovoga, u nast oj anj u da pri kri j e svoj u komuni kaci j u
od j ani arski h pi j una u Beogradu Must afa-paa, u dogovoru sa svoj i m l ini m
savet ni kom i poznat i m t rgovcem Pet rom Ikom, i ni ci ra osni vanj e masonske
l oe. Loa (i me l oe nij e sauvano) j e u poetku broj ala devet lanova od
koj i h su t roj i ca bi l i Turci , a est ori ca Srbi . Pored Ika, l anovi l oe su bi l i i
Janko Kat i , braa ardakl i j a, t rgovac ore Petrovi (od Turaka prozvan
Kara Yorgi crni ore zbog svoje t amne put i i po t om nadi mku nj egovi
pot omci uzi maj u prezi me - Karayorgevi ) i mi t ropol i t beogradski Met odi j e
(Grk po naci onal nosti ).
U nemogunost i da se si l om vrat e na svoj e posede u Beogradu j aniari u
St ambol al j u ogromne kol ii ne zl at a koj e su dovel e do t oga da i m Port a
(t urski nazi v za vl adu) februara 1799. odobrava povrat ak. Predvoeni svoji m
dahi j ama Aganl i j om, Kuuk Ali j om, Mul a Jusufom i Foi Mehmedom j ani ari
odmah ot poi nj u sa provoci ranj em, zast rai vanj em graanst va i pl j akom
st anovni t va. Kraj em decembra 1801. ubi j aj u Hadi Must afa-pau, mi t ropol i t a
Met odi j a i preuzi maj u svu vl ast u Beogradskom Paal uku. Jedi no t o i m j e
ost al o i zvan domaaj a je bila Beogradska l oa.
Novi beogradski paa posat o j e Hasan-paa, al i su svu vl ast u
Beogradu zapravo dral e dahi j e; nj i hova obest doi vel a j e vrhunac seom
gl ava 74 srpska kneza 13. j anuara 1804. U ovakvoj situaciji u Oracu na
Sretenj e Gospodnj e 2/ 15 februar 1804. okupl j a se oko dve st ot ine srpski h
kneeva, haj duka i i muni h domai na i progl aava poet ak ust anka prot i v
dahi j a, a ne prot i v Turaka kako se mi sli . Za tadanje srpske prvake sul t anov
aut ori t et i i nt egri t et Osmanskog carst va ni su bili sporni . Za vou ust ani ka
prosl avl j eni haj duk St anoj e Glava post avl j a ora Petrovi a al i ne, kao t o bi
se mogl o pomi sl i t i , zbog nj egovog aut ori t et a i gospodst va, ve zbog i nj eni ce
da j e i mao voj nog i skust va st eenog kao voj ni k (ot put en u i nu kapl ara) u
aust ri j skoj sol dat esci (1787. -1791. ). Do kraj a maj a Srbi uspevaj u da okupe oko
16000 ust ani ka koj i su opkol i l i Beograd i u vi e navrat a pot ukl i snage
krdal i j a i j ani ara. Svu vl ast u Beogradskom Paal uku Srbi su st ekl i t ek 8.
j anuara 1807. kada su i posl ednj i j aniari i krdal i j e pobegl i u Vi di n. Nakon
286 godi na Turske vl adavi ne Beograd j e opet mogao da post ane srpski prest oni
grad kao t o j e t o bi o 1403. za vreme vl adavi ne despot a Stefana Lazarevia.
Srbi su uli u Beograd u kome su glavnu re, pored Turaka, t ada
vodi l i j o Ci ncari , Jermeni , Grci i Jevrej i koj i su u Srbi j u dol i zaj edno sa
Turci ma t okom XV, a naroi t om u prvoj pol ovi ni XVI veka. U Beograd Jevreji
182

st i u odmah nakon t o j e osmanl i j ska voj ska Sul ej mana Vel ianstvenog
(Sulaymn, na t urskom) 28. avgust a 1521. osvoj i l a Beograd. Meut i m, do
masovnog pri l i va Jevrej a - Sefarda u Srbi j u dol azi t okom XVI veka nakon t o
su i h panski kral j evi Ferdi nand II Aragonski (Fernando II de Aragn) i
Izabel a Kasti l j ska (Isabel I de Cast i l l a) prot eral i i z pani j e. Turski sul t an
Bajazit II (Bayezi d-i sani , na turskom) i h j e t ada vel i koduno pozvao da se
nasel e na t eri t ori j e Osmanl i j skog carst va; 600. 000 Jevrej a j e sa zahval nou
pri hvat i l o Baj azi t ovu mi l ost i odmah poel o da se nastanj uj e na podruje
Ist one Evrope. Tako j e vi e hil j ada Jevrej a st i gl o i u porobl j enu zeml j u
Srbi j u. Turci su i m dal i mnoge t rgovake pri vi l egi j e pa su oni ubrzo post al i
domi nant ni u t rgovi ni hranom, sol j u, voskom, l oj em, oruj em i muni ci j om,
ret ki m met al i ma. . . Rudni k Maj danpek i Kuaj na su od 1570. bi l i u koncesi j i
Jafet a Papa, a nj egov si n Si mon j e 1574. post ao nadzornik topionice u
Maj danpeku.
Od svi h pri vi l egi j a koj e su Jevrej i i mal i i zvesno su posebno znaaj ne
bi l e one vezane za pri kupl janj e poreza za pot rebe Port e: Jevreji su, kao dobri
t rgovci koj i su znal i kol i ko ko i ma, u poj edi ni m sl uaj evi ma ut vri val i vi sunu
haraa za raj u, a bi l o j e i sl uaj eva kada su Port i pl aali poreze za odreenu
l j ude i onda od nj i h t o napl ai vali u vi estrukom iznosu. Koliko su Jevreji bili
u mi l ost i kod Turaka naj bol j e govori i nj eni ca da su i m 1663. u Beogradu dal i
prvo ul icu, a pot om i et vrt u koj oj j e ot vorena j ei va verska kol a. Tokom
1690. su sagraene i dve si nagoge El kal vj ezho i El kal nuevo, versko
kupat i l o Mi kve, a podi gnut a su i posebna j evrej ska grobl j apo propi si ma hervra
kadisha: j edno za Sefarde, a drugo za Akenazi . I t ako, dok su Jevrej i ui val i
sve bl agodet i sult anske vl asti Beograd je za Srbe bi o zabranj en grad. U nj emu
j e bi lo vie si nagoga (est do kraja XIX veka) nego pravosl avnih srpski h
bogomol j a, vi e j ei va i ni j edna srpska kol a, vi e j evrej ski h i l i ci ncarski h
t rgovaca nego srpskog i vl j a. . . Prema Turskom popi su gl ava i z 1815. u
Beogradu j e bi l o svega 60 srpski h st anovni ka. Maala.
Srpski ustanak je uspeo, a o uslovi ma mi ra, j o dok su borbe t raj al e t okom
1805. i 1806, u carskom gradu Cari gradu (, na srpskom pre
aust ro-ugarski h, odnosno Vukovi h reformi ) j e pregovarao Pet ar Iko koj i j e
obezbedi o da se Srbi ma vrate sva st eena prava dat a i m carski m fermani ma
1793. i 1796. Meut i m, mi r koj i j e Iko dogovori o pao j e u vodu onog
moment a kada j e ruski general Mi hel j son, gl avnokomanduj ui Dunavske
armij e, 11. j anuara 1807. zat rai o od srpskih prvaka pomo u ruski m
operacij ama prot iv Turaka u Mal oj Vlakoj . Srbi su se l i st om odazval i ovom
pozi vu t o j e u mnogome pomogl o Rusi ma da pri si l e Turke na brzu predaj u.
Za srpsko junako dranj e ruski car Al eksandar I j e j anuara 1807. nagradi o
ora Pet rovia carskom sabl j om koj a se, do t ada, daval a i skl j ui vo l anovi ma
general i t et a i komandant i ma armi j a. Carski dar j e preko barona Andrej a
Budberga, mi nistra inostranih posl ova i grofa Krjusola 20. maja uruen
183

Pet rovi u u Mal aj nikom l ogoru. Ugovorom o mi ru i zmeu Turske i Rusi j e u
Sl obozi j u 1807. Rusi j a se obavezuj e na zat i t u Srbi j e; poet kom 1808. u
Beograd st i e i ruski general Konst anti n Konst ant i novi Rodofinikin
( ) kome j e dobrodol i cu u gl avni
grad Srbi j e poel eo nj egov novopost avl j eni gradonael ni k Petar Iko.
Rodofi ni ki n j e doao u svoj st vu konzul a koj i j e t rebal o da pokae rusku
zai nt eresovansot za budunost Srbi j e i pomogne i zgradnj u nj eni h dravnih
i nst i t uci j a.
Poet ak rat a Rusi j e sa Napol eonom oznai o j e t eka vremena za Ruse al i i za
Srbe. Rusi su moral i da i zvre koncent raci j u svi h svoj i h voj ni h pot enci al a za
, a t o j e uj edno znai l o da se morao pot pi sat i poseban
mi rovni ugovor sa Turci ma. j e bi l a broj na i mona al i ne
dovol j no da bi vodi l a borbe na dva front a. Mi r sa Port om j e Rusi ma bi o preko
pot reban i Turci su t o znal i pa su nj egovo pot pi si vanj e usl ovi l i zaht evom da
Al eksandar I odust ane od garanci j a i z Sl obozi j a koje j e dao Srbi ma. Rusko i
ot omansko carst vo skl apaj u Bukuret anski mi r 16. maj a 1812. godi ne, a
l anom 8. Mi rovnog ugovora Srbi se obavezuj u da Turci ma predaj u sve
gradove i sve svoj e t opove; za novog beogradskog pau j e post avl j en Sul ej man
Skopl j ak. Mnogi su u Srbi j i bi l i i znenaeni i zat eeni ovakvi m razvojem
dogaaj a al i ne i ore Pet rovi. On j e j o od 1808. preko Nauma Georgi sa,
Grka i l ana grke naci onal ne i osl obodi l ake t aj ne organizacije Hat erij a
( ) bi o redovno obavet avan o mnogi m ruski m voj ni m i
politi ki m pl anovi ma.
ore ni j e pri hvat ao obj anj enj a i argument aci j u ruski h di pl omat a vezani h za
neophodnost pot pi si vanj a Bukuret anskog mi ra i nj egovog ogranienog
traj anj a. Lj ut i razoaran on pozi va Srbe na ust anak prot i v Turaka al i se t ome
proti vi vei na srpski h prvaka. Nakon ubi st va umerenog, raci onal nog i ust anku
prot i vnog voj vode Mi l ana Obrenovia, ore Petrovi podi e na voj nu
nespremne i nedovol j no naoruane Srbe. Bi l a j e t o borba u koj oj Srbi ni su
mogl i pobedi t i i koj a ni kada nij e t rebal o da se desi . Turske snage su februara
1813. krenul e na Srbi j u i z Vlake, uz Moravu i i z Bosne preko Dri ne; brojano
t ri put a vee i u naoruanj u nemerl j i vo nadmoni je t urske snage su pol ako al i
si gurno napredoval e. Srbi su gi nul i u hi l j adama, a kada j e poraz 3. okt obra
1813. post ao i zvest an ore bei i z Srbi j e u Zemun; uz sebe j e i mao samo
carsku sabl j u i l ina odl i kovanj a. U Srbi j i su sa narodom ost al i Mi l o
Obrenovi, Stanoje Gl ava i drugi srpski prvaci koji su svoj evremeno odluili
da Pet rovi vodi Prvi srpski ust anak; mnogi e u Srbi j i ora Pet rovi a
pamt i t i ne po i skazanoj hrabrost i ve po i nj eni ci da j e svoj om rukom ubi o st o
dvadeset pet Srba meu koji ma i roenog oca i brat a.
t a j e o oru i nj egovom nainu vojevanja mislio Sava Tekelija, priznati
poznaval ac grke i ri mske kl asi ke, poli gl ot a koj a j e govori o grki , ruski ,
l ati nski , francuski , nemaki pa ak i t urski , ovek koj i j e i grao zapaenu ul ogu
184

u drut venom i pol i t ikom ivotu Ugarske moe se vi deti iz nj egovog pisma
upueno Napol eonu Bonapart i 13. j una 1804. U t om pi smu on nagl aava da
Pet rovi , i pored i skust va i z Aust ro-Ugarske voj ne, ne vodi rat ve samo
haj dui j u sa mnogo prol i vanj a serbske krvi . . . Serbski narod t renut no nema
l j udi koj i bi nj i me upravlj al i , koj i bi mogl i da mu daj u samu idej u naci onal nog
post oj anj a. . . Sav dananj i ust anak Srba nee i mati ni kakvu traj nost, svi e
pokuaji biti uzaludni.
Val j a spomenut i da se orev pradeda Gj ergj Marashi Kli ment i u
Kuansko-Drekal oviski kraj dosel i o i z okol i ne Shkodr-a. Za pri u o oru
Pet rovi u vaan j e Gj ergj-ov si n Jovan koj i se i z Podgori ce Kuansko-
Drekal oviskog okruga, i spod Kneevi ne Crnogorske dosel i o u Srbi j u sa
si novi ma Pet rom i Mi rkom. Jovan se, po odobrenj u Sal i -age, nast ani o u sel u
Vi evcu (pored Kraguj evca) gde se kasnij e Pet ar oeni o sa Mari com, kerkom
Pet ra i vkovi a iz Masl oeva. U ovom braku izrodil o se estoro dece
(Mari nko, Marko, Jovan, Marij a i Mil i ca), a meu nj i ma i ore na dan svet og
Georgi ja 3/ 14 novembra 1752.
Sakri vaj ui se od aust ro-ugarske pol i ci j e Pet rovi se sklanja u frukogorski
manast i r Fenek gde ubrzo bi va ot kri ven, prebaen u Petrovaradin, a pot om u
Grac. Iako su Rusi u vi e navrata i nt erveni sal i da Petrovi bude osloboen do
t oga ni j e dol e sve dok aust ri j ski mi ni st ar spol j ni h poslova Met erni h ni j e,
okt obra meseca 1814, l i no naredi o nj egovo put anj e. Met erni h j e svoj u
odl uku obrazl oi o prost om injenicom da je ore Pet rovi svoj evremeno bi o
odani i poni zni sl uga nj egovog carskog vi soanst va. Meut i m, manj e j e
poznat o da j e i nt ervenci j a za Kara Yorgi dol a direkt no i iz Cari grada. ta
vi e, i z Cari grada j e ak st i gao i predl og pri ncu Met erni hu da se Kara Yorgi j u
vrat e nj egova i manj a u Aust ri j i i l i kupe nova kako bi on mogao da i vi kako
brat u dol i kuj e.
Poet ak Drugog srpskog ust anka 23. apri l a 1815. ore j e doekao u svom
ruskom domu; ust anak j e predvodi o Mil o Teodorovi, j edan od najvei h
srpski h domai na i brat od uj aka nesuenog voe Prvog srpskog ust anka
Mi l ana Obrenovia. U ast i seanje na svog ubijenog polubrata Milo
Teodorovi j e promeni o svoj e prezi me 1810. u Obrenovi. Smat raj ui sebe
pravi m voom srpskog naroda Pet rovi odl uuj e da se prebaci u Srbij u i
preuzme od Mi l oa komandu. Meut i m, ruski dvor koj i ga j e t ret i rao samo kao
bi veg vou Prvog srpskog ust anka, a ni kako kao akt uel nog predst avni ka
srpskog naroda ga u t ome spreava; ruske vojne procene su ukazi val e da bi
nj egov povrat ak samo narui o srpsko j edi nst vo koj e j e mukom i zgraeno to
bi , s druge strane, znaaj no umanj i l o anse za uspeh predst oj eeg ust anka.
Ruski car koj i se svojevremeno l ino zauzeo za i zbavl j enj e Pet rovia i z
aust ri j ski h kazamat i dodel i o mu vi soku penzi j u odl uuj e da ga, zbog i nt eresa
srpske st vari , prebaci u Novomi rgorod.
185

Revol t i ran ore preko svoj i h pri st al i ca u Srbi ji Pavl a Cuki a i kneza Si me
Markovi a podi e pobunu prot i v Mi l oa. orov ust anak prot i v ust ani ka ni je
dobro poeo pa se on u Gal at i j u kod Jai j a povezuj e sa voom hat eri st a i
masonom Al eksandrom Ipsi l ant i j em ( ). Hat eri st i
obeavaj u Petrovi u pomo i si guran povrat ak u Srbi j u pod usl ovom da, kad
osvoji vl ast u Srbiji , pokrene Srbe na optebal kansi ustanak; kraj nji ci lj
ust anka j e t rebao da bude proteri vanj e Turaka sa Bal kana i obrazovanj e
federaci j e pravosl avni h hri ana sa grkom hegemoni j om. ore j e pri hvat i o
ponuenu nagodbu, postao l anom hat eri j e i ve 29. j una 1817. uz pomo
Georgi sa Levanti sa prelazi u Srbij u sa pasoem na i me ruskog pl emia Mi hai l a
od Leonarda ( ). Ubi j en j e u zoru 13. jul a 1817. u sel u
Radovanj u, u j aseni kom srezu, bl i zu Smedereva. Nj egov ubi ca Ni kol a
Novakovi j e sa mrt vog ora ski nuo sva odl i kovanj a i sa carskom sablj om,
od koj e se Pet rovi ni kad ni j e odvaj ao, predao i h oret ovom kumu Vuj i ci
Vuli eviu, a ovaj i h preko Pavl a Sret enovia-Li sovia prosl edi o knezu Mi l ou
Obrenoviu. Tako j e ubi j en prvi srpski mason, voa Prvog srpskog ust anka i
hat eri st a ore Pet rovi.
O nekont rol i sanom t emperament u ora Pet rovi a koj i j e, nebroj eno put a
skupo kot ao srbsku raj u, pisao j e i i st oriar Rado Lj ui : Voda j e na
mahove obuzi mao neki udan gnev i bes. U t i m peri odi ma, a oni su ponekad
due t raj al i , kao 1806. i 1808. godi ne, od nj egove ruke stradal i su mnogi Srbi ,
pa t ako i nj egov brat . On se u t i m t renuci ma ni j e mogao kont rol i sat i . . . .
Meut i m, Karaore nij e ubi o samo roenog brat a Mari nka, ve i oca!
Oceubi st vo se dogodi l o 1786. godi ne kada j e ore, kako navodi profesor
Ljui , oca t eko rani o i z puke nakon t o se on suprot st avi o nj egovom
odl asku i z Srbi j e za Aust ro-Ugarsku. Kako Pet ar ni j e bi o smrt no pogoen
ore j e naredi o jednom momku da ga dokraj i . Sahrani l i su ga u j ednoj jaruzi
pored St ojni ka bez sveteni ka i opela.
Predvoeni Mil oem Obrenoviem Srbi su, nakon samo nekol i ko sukoba i
i zvoj evani h pobeda (Naj uveni j a j e bi t ka kod Dubl j a gde su Srbi do nogu
porazi l i voj sku Ibrahi m-pae), prihvatili inicijativu ruskog cara Al eksandra I i
sa Turci ma skl opi l i sporazum o preki du sukoba koj i e, nakon t o j e Napol eon
Bonapart a poraen, a Rusi j a zarat i l a sa Turskom i pobedi l a j e, dovest i do t oga
da j e sul t an (prava t i t ul a j e Osmanl padiah dr) Mahmud II 1830. i zdao Hatt-
eri f l erl e (Hati eri f). Ovi m akt om Srbij a j e st ekl a odreenu unut ranj u
samoupravu i sl obodnu kol u, a Milou je posebnim berat om (ukaz) pri znat o
nasl edno kneevsko dost oj anst vo.
Nast oj ei da Srbi j i obezbedi to vie dravnih at ri but a Mi l o na urevdan
osni va srbsku gardu to je predstavljalo, nakon mnogo vekova, novi poet ak
srpske st aj ae vojske. U okviru vojske on odmah ustanovljava i vojnu
obavet aj nu sl ubu na el o koj e post avl j a Mi l et u Radoj kovi a. Takoe, Mil o
udara i t emel j e sl ubi dravne bezbednost i osni vaj ui posebnu sekci j u pri
186

(Mi ni st arst vo unutranj i h posl ova) koj e j e
vodi o Dimi t ri j e Davi dovi. U to vreme naj poznat iji srpski obavetaj ac i
profesi onal ni pol i caj ac bio j e Si ma Nei c, beki st udent , pol i gl ot a i t erduman
(t uma) kod Turaka. Moda j e i pak naj znaajnije to to Mi l o 1834. uvodi
serbski j ezik kao zvani no pi smo u komuni kaci j i sa svi m ost al i m dravama, a
prvi dopi s na serbskom j e uput i o Port i . Tako j e Mi l o Obrenovi, koj i j e i nae
bi o vei di pl omat a nego voj ni k, uz mal e srpske rt ve, puno dat og zl at a
beogradskom vezi ru Maral i Al i -pai i samom sul t anu Mahmudu II (
) i uz nesebinu pomo cara Al eksandra I i nj egovog opunomoenog
i zaslani ka grofa Gri gorij a Al eksandrovi a Stroganova (
), obnovi o srpsku dravu.
Kao vel i ki di pl omat a i veoma obazri v ovek Mi l o j e posebno vodi o rauna o
svom odnosu prema Jevrej i ma. Znao j e da su t okom Prvog, a posebno t okom
Drugog srpskog ust anka pi j uni ral i i radi l i u kori st Turaka ali je, i pored toga,
bi o svest an nj i hovog ut i caj a u Londonu i Beu i nji hovi h dobrih veza u
Cari gradu. Jevreji se ni u j ednom moment u srpskih oslobodil aki h ratova ni su
stavlj ali na stranu Srba. t a vi e, bi l o j e opt e poznat o da su Jevreji bili meu
naj vei m fi nansi j eri ma dahi j a. Bi l i su i ost al i odani Ot omanskoj i mperi j i .
Mi l o, kao i skusni pol i t i ar i vladar, ni kada ni je zbori o proti v Jevrej a kako
nebi doveo u pi t anj e svoje dobre odnose sa vel i ki m si l ama, a pre svega sa
Port om koj a je svojim Hat t - eri f l erl e Srbi ma obj avl j eni m 1830. u Beogradu,
na dan svet og Andri j e Prvozvanog, obavezala Srbe da pot uj u sva prava
Jevrej a koj a i m j e ona do t ada garant oval a. U pi t anj u, Mi l o j e znao, ni j e bi l a
samo Port a ve moda i pre svega Engl eska koja je inila sve na jevrejsku
dobrobit . Tako j e on osigurao sva verska, kulturna i trgovaka prava Jevreja
dozvol j avaj ui i m pri t ome da zadre t ursko dravlj anst vo i da ne sl ue srbsku
voj sku. Svoj korekt ni odnos prema Jevreji ma Mil o j e demonst ri rao i t i me t o
j e u si nagogi sl uao hor, a za svog saraf a (menj aa novca i bankara) j e uzeo
Jevrejina Hai m ben Davi da koga j e od mi l j a zvao Davio (svoj u menj ani cu
novca i mao j e kod dananje kafane Grka kral j i ca). Davi o j e od Mil oa dobi o
j o j edan vaan i poverlj iv posao: postao je prvi li ferant oruja i municije za
srpsku voj sku. Pored t oga, Mil o je odl ui o da mu Sol omon Izrael
( ) saini carinske t ari fe koje su se, po ugledu na t urske, i mal e
pri menj i vat i na t erit orij i Srbi j i , a za svog l inog kroj aa j e uzeo j evrej aLazara
Levi nsona, dok mu j eJosi fl ezi nger (Joseph Schl ezi nger) i z Sombora bi o voj ni
kapel maj st or i kompozi tor prvih voj nikih mareva. Vrhunac Mi l oeve bri ge za
stat us Jevreja u Srbiji nast upa nakon t o mu se rabi n Avraham Pardo (Abraham
Ben Yi t zhak Pardo) 12. apri l a 1831. obrat i o dopi som mol ei ga da uzme u
zat i t u si romane Jevrej e koj e beogradski opt i nski sud ni j e el eo da osl obodi
pl aanj a poreza. Tada je Mil o i zdao posebnu odl uku u skl adu sa koj om vi e ni
j edan sud ne moe sudi t i Jevrej i ma osi m nj ega samoga. Tekst ove odl uke gl asi :

, ,
187

, ,
,

,

.
,
.
Svet oandrejska narodna skupti na okonala j e svoj rad 31. j anuara 1856.
godi ne, a ve u sept embru j e odrano zasedanj e t zv. Mal ogospoj nske skupt i ne
na koj oj su posl anici , pod pri t i skom naroda, donel i odluku da se Jevreji ma
zabranj uje nasel j avanj e i zvan Beograda i obavl j anj e st al ne t rgovi ne po
duani ma. Pogoeni ovakvom odl ukom Skupt i ne u i me naroda Izrai l j skog
Mi l ou se za pomo obrat i e Moreno Konort i, Avram Suzi n, Moo A. Ruso,
Bohor elebonovi , Jakov M. Koen, Jakov Bul i , Mei r A. Koen, Moa N.
Kalderon, Moa A. Ozerovi i Moreno J. Koen. Lj ut na predstavnike naroda
koj i nesvesni j evrej ske svet ske si l e donose propi se koj i di rekt no t et e
meunarodnoj pozi ci j i Srbije Milo ve kraj em septembra donese Ukaz koj i m
j e sve zakone koj i ni su bil i u sagl asnost i sa nj egovi m Ukazom st avio van
snage. Ovaj uveni Ukaz Popeat el j st vu bnut reni del a gl asi :
,
, ,

,
,
,
.

.
26. 1859. . .
Mil o j e posebno podravao meovi te brakove i , na svoj nai n, vodi o rauna
o deci koj a su se raala u nji ma. Tako je, na pri mer, Vukai n J. Pet rovi
(1847-1924), unuk Josi fa l ezi ngera, kraj em XIX veka post ao zameni k
predsedni ka vlade i mi ni st ar fi nansi j a. Unuci asovni ara Kl aj na, doselj eni za
druge Mi l oeve vl adavi ne, bi l i su dr Voj i sl av Mari nkovi , i st aknut i
j ugosl ovenski dravni k, mi ni st ar spol j ni h posl ova (1927-1932) i predsedni k
vl ade (1932) i Pavl e Mari nkovi, pozorini krit iar, mi ni st ar prosvet e i
poslanik.
O pol oaj u Jevrej a u evropski m drava starae se od 1860. i Uni verzal na
188

i zrai l j ska al i j ansa (Al l i ance Isral i t e Uni versel le) koju j e osnovao francuski
mi ni st ar pravde Isak Adol f Kremi j e ( i l i IsaacMose Cremi eux,
krt eno i me). Al i j ansa j e est o kod poj edi ni h vl ada i nt erveni sal a povodom
st i canj a vi e prava za l okal ne Jevrej e i l i progona i nepravdi nanet i h
poj edi nci ma. Ona j e bi l a j edan od i ni ci j at ora da se na Berl i nskom kongresu
razmat ra i pi t anj e pol oaj a Jevrej a u zeml j ama koj e su t rai l e nezavi snost . Ist o
su t o t rail i i ameriki posl ani k u Beu Don Kason (John A. Kasson) i u
Berl i nu Baj ard Tej l or (Bayard Tayl or). Kongres j e t o naravno uvai o. Tako se
Al ijansa na Kongresu pokazal a dovol j no ut i caj nom da samost al nost Bugarske,
Srbi j e, Crne Gore, Rumuni j e i Ist one Rumel i j e usl ovi povol j ni m reavanjem
politi ki h i graanski h prava Jevrej a u nji ma.
Prvi put se na Kongresu o pol oaj u Jevrej a, raspravl j al o 12/ 24 j una, na
sedni ci posveenoj del u mi rovnog ugovora o reenji ma za novu bugarsku
dravu. Predst avni k Francuske, mi ni st ar spol j ni h posl ova Vi l i j em Vadi ngt on
(Wi l l i am Henry Waddi ngt on) predl oi o j e da se u t ekst l ana V doda deo o
ravnopravnost i svi h vera. Vadi ngt ona su podral i nemaki kancel ar pri nc
Bi zmark (Ot t o von Bi smarck), predsedavaj ui Kongresa, aust rougarski
mi ni st ar spolj ni h posl ova grof ula Andrai (Andrssy Gyula), britanski
predst avni k l ord Sol zberi (Robert Art hur Tal bot Gascoyne-Ceci l , 3rd Marquess
of Sal i sbury) i i t ali j anski predst avni k grof De Lone (De Launey). Predst avni k
Turske Karat eodori (Al eksandro Karat odori Paa) je, podseaj ui na specij al ne
odnose Turaka i Jevrej a, naglasio kako su predl oene sl obode i graanska
prava za Jevrej e u Bugarskoj u skl adu s t urski m zakonodavst om, ugovori ma i
konvenci j ama i da i h stoga t reba pri hvat i t i . Tri dana kasni j e, 27. j una,
j ednogl asno j e usvoj en t ekst o pol oaj u Jevrej a u Bugarskoj al i t ako da se
ni gde expl i ci t ne govori o nj i ma ve samo o ravnopravnost i svi h verski h
zaj edni ca. Taj t ekst j e, mut at i s mut andi s, unet i u lanove koji se odnose na
Ist onu Rumel i j u, Crnu Goru, Rumuni ju i Srbij u.
Poseban st at us Jevrej a u Srbi j i pot vren j e na Berl i nskom kongresu 28. j una
1878. Obnova srpske dravnost i t ada j e bil a usl ovl j ena garant ovanj em svi h
graanski h prava Jevrej a u Srbi j i neovi sno od t oga kada su, kako i po kom
osnovu u nj u dol i . Da t o bude t ako pobri nul a se Al i j ansa koj a j e preko svog
predstavnika u Beogradu Davida Benj ami na Rusoa bil a obavetena da se status
Jevreja u Srbij i pogorao nakon smrt i kneza Mi l oa, pa j e Kongresu o pol oaj u
Jevreja u Srbij i uputi la sledei dopi s:
U Srbi j i oni su pot puno i st erani iz unutranj ost i i i z vei ne varoi ,
i skl j ueni su i z dravne sl ube, i z svakog javnog zvanja, dovedeni su do
mi zerij e; i ako su i m oduzet a naj dragoceni j a prava, oni ni su osl oboeni
ni kakvog t eret a; oni pl aaju sve dabine, sl ue u vojsci kao i ost ali Srbi . U
posl ednj em rat u oni su se nadal i svoj i m pat ri ot i zmom savl adat i nepravdu, koj u
i m ini roena ot adbi na, a oni su se hrabro t ukli, prol evaj ui svoj u krv
zaj edno sa svoj i m zeml j aci ma. Tol i ke rt ve nj i hove j edva t o dobi e nekol i ko
189

rei pri znanj a od st rane mini st ra unut ranj i h del a, na Vel i koj narodnoj
skupt i ni 1877. Za badava je Turska, zakljuuj ui 1877. konvenci j u sa
Srbi j om, t rai l a za Jevrej e ona prava, koj a i m Srbi j a t ako post oj ano odrie.
Pod takvim rei mom nji hov se broj odavna smanj i o za pol ovinu; oni se nal aze
samo u neki m varoi ma pod nepreki dnom opasnou da i zae kakav dekret ,
koj i i h i zgoni i z zemlj e. . . .
Prot i v ovakvog pi sanj a Al i j anse i st upi l i su samo ruski predst avni ci knez
Gorakov ( ) i grof uvalov (
). Oni su smat ral i da Jevrej i u podunavski m kneevi nama
ne t reba da budu i zj ednaeni u pravi ma s ost al i m graani ma. U zapi sni ku su
t i m povodom zabel eene rei kneza Gorakova:
Kad j e re o graanski m i pol i t iki m pravi ma Nj egova visost zaht eva da se
ne brkaj u Izrael iani Berl i na, Pari za, Londona i l i Bea, koji ma se si gurno ne
bi mogl o odbi t i bi l o koj e pol i t iko i l i graansko pravo, s Jevrej i ma Srbi j e i l i
Rumunij e i neki h ruski h pokraj i na, koj i su, po njegovom mi l jenj u, prava
napast za domae stanovni t vo.
Kako za Srbij u zapravo i nij e bil o alt ernat i ve svi su oeki val i prompt ni
pri stanak. . Ipak, Jovan Risti, predst avni k Srbi j e na Kongresu, ni j e i mao j asne
i nst rukci j e i z Srbi j e pa j e hi tno ot poslao tel egram Jevremu Gruj iu, mi nistru
pravde u Akci onom mi ni starst vu, u kome nagl aava kako davanj e pune
ravnopravnost i Jevreji ma t reba pri hvat i t i kao uslov za dobi j anj e nezavi snost i
Srbi j e. Dan kasni j e Ri st i j e ot poslao t el egram i knezu Mil anu koj i se t ada
nal azi o u Ni u: Jue na predlog prvoga punomoni ka francuskog, Kongres j e
rei o j ednogl asno ravnopravnost za i vut e u Srbi j i . Mi l an j e t i m povodom
uput i o t el egram Jovanu Ri st iu: Ja smat ram da t reba, bez i naj manjeg
okl evanj a, da i zj avi mo da smo spremni da prokl amuj emo pot punu j ednakost
svi h vera i ovl auj em vas da formuli ete dekl araci j u u t om smi sl u.
Srbij a je, kako bi i spunil a preuzete obaveze, moral a da menj a neke od
odredbi svoga ust ava, a naj vei deo diskusija o di ktat u Kongresa j e obavl j en
na t aj ni m sedni cama vl ade i Narodne skupt i na. Prot i v ravnopravnosti Jevreja
j e bi l a vei na narodni h poslani ka pa j e ak i sam Ri st i na j ednoj t aj noj
sedni ci rekao kako ni j edan Srbi n ne t reba da se zauzi ma za prava Jevrej ska,
t o nam j e namet nut o si l om okol nosti u ugovoru berli nskom, i kad oni ne t rae,
onda ne t reba t o pi t anj e da se pokree i kamo sree i da se ni kad i ne i zvri .
Ni ta bolj e ni je mi sli o ni Pai koj i j e 23. decembra 1789. u Narodnoj
skupti ni i zj avi o: Jest , mi smo nezavi sni , al i naa nezavi snost i skupl j ena j e
skupo, ravnopravnou Jevrej a. . . . Taku na sve pri e st avi o j e knez Mi l an
Obrenovi kada j e u prokl amaci j i od 10. avgust a 1878. rekao kako j e Evropa
dodel i l a Srbi j i suverenost pod j edni m usl ovom koj i sam pri hvat i o i odl uan
sam da ga potujem.
190

Jevrej ska zaj edni ca koj a j e prema popi su i z 1874. broj al a 3460 dua j e bi l a
vrst o zati ena l anovi ma 34. i 35. Berl i nskog ugovora. Svoj a graanska,
politi ka, verska i sva druga prava Jevreji nisu dugovali dravi Srbij i ve
di kt at u i moi zapadni h si l a, a pre i i znad svi h Vel i koj Bri t anij i i nj eni m
premi j eri ma: prvo hri st i j ani zovanom j evrej i nu Benj ami nu Di zrael i j u (Benj ami n
D' Israel i , 1st Earl of Beaconsfi el d), a pot om i l ordu Robert u Sesil u. Jevrej i su
t ako, svoj om vol j om, bi l i i ost al i Corpus Separat um posebno t el o u odnosu
na Srbe. Prema podaci ma i z 1874. na prost ori ma Srbi j e j e ivel o 3460 Jevrej a i
svi oni su, bez i zuzet ka, bil i i ost al i t urski dravlj ani. Najvi e i h j e i vel o u
Beogradu, a pot om Ni u gde su i ni l i 8% ukupnog st anovnitva, Pirotu,
Leskovcu, Vranj u. . . Meut i m, nakon Berl i nskog kongresa broj Jevrej a u Srbi ji
poi nje da raste pa ih j e t ako prema popi su i z 1895. u Beogradu ivelo 3099, a
prema popi su i z 1910. Beograd j e bi o dom za 4192 Jevrej a. Na posl ednj em
popi su koj i j e raen u Kral j evi ni Jugosl avi j i 1931. godi ne ukupan broj Jevreja
i znosi o j e 68. 195 (39. 010 Akenaza, 26. 168 Sefarda i 3. 227 t zv. ortodoksnih)
pri emu j e nji h i vel o u j edanaest gradova: Subot ici , Senti, Beogradu,
Novom Sadu, Zemunu, Vel i kom Bekereku (Zrenj aninu), Sarajevu, Bi t olj u,
Skopj u, Osi j eku i Zagrebu.
Kakav su odnos Jevrej i i mal i prema srpskoj borbi za osl oboenje vi di se na
pri meru bombardovanj a Beograda j una 1862. Tada su se svi si novi Izrael a
spakovali i prel i u Zemun gde i h ekal a nesebina pomo porodi ce Rotil d iz
Frankfurt a i t o u iznosu od 25000 franaka u zl at u, a Zemunski Magi st rat i m
avgust a vel i koduno odobrava nasel j avanj e. No, odmah nakon t o su se sukobi
u Beogradu st i ali Jevreji su se vrat i l i u razrueni Beograd i stal i kukat i kao
i m u nj emu vi e ni j e kao t o j e bil o. Predstavnici beogradski h Jevreja (Davi d
Benj ami n Ruso, Abraham Macli jah, Jehuda Aroest i , Haj am A. Konfi no. . . ) su se
ve 20. j una 1863. obrat i l i za pomo knezu Mi hai l u Obrenoviu al i i kuama
Rot i l da u Frankfurt u, Pari zu i Londonu kao i Moe Montefj oreu koj i j e sl ovi o
za j ednog od naj ut i cajni h st anovni ka gl avnog grada bri t anske monarhi j e. Svoj e
al be uput i l i su i engl eskom general nom konzul u u Beogradu G. J. Ri ket su sa
mol bom da se za nj i h j adne zauzme kod bri t anske kral j ice Vi kt orije koja bi
mogl a da i h st avi pod svoj e pokrovi t el j st vo i t ako prekrat i nau tunu
si tuaci ju u ovoj zeml j i . Kako j e bi l o Srbi ma: kol i ko i h j e pogi nul o, ost al o
i nval i di ma, kol i ko j e srpski h porodi ca usl ed zapal j eni h i l i porueni h domova
ost al o bez krova nad gl avom ni j e bi l o bi t no!
Odnos pojedinih Mojsijevi h sl edbeni ka prema Srbi ma, nj i hovoj
osl obodil akoj borbi i obnovl j enoj dravnost i nakon Berli nskog kongresa moe
se vidi iz nji hovog zaht eva da i m se i movi na ot eena t okom srpski h
osl obodil aki h rat ova i ma nadoknadi t i . Tako su, pri mera radi , ni kom j evrej i nu
Merkadu Al kal aj u Srbi i spl at i l i 20. 000 zl at ni h franaka; nj egov unuk dr Isak
Al kal aj e 1923. godi ne u Beogradu bi t i i zabran za senat ora i progl aen za
vrhovnog rabi na u Kralj evi ni SHS, a mnogi e ga pamt i t i po kazi vanj u da se
naci onal soci j al i st ika propaganda iri Srbij om i da u Beogradu ni u l i st ovi u
191

koj i ma se po Hi t l erovom recept u vreaj u Jevreji . To j e bi o prvi sl uaj da
neko, na bilo koji nai n, povezuj e Srbe sa Hi t l erom. Iz t e l oze Alkal ai
sefardski h Jevrej a pot ie i akt uel ni mi ni st ar spolj ni h posl ova Bi H Sven Al kal aj
(l an st ranke Hari sa Si l aj dia) koj i vai za j ednog od naj vei h zagovorni ka
opt ui vanj a en bl oc Srba i Srbij e za navodni genocid u Srebrenici .
Kako su Srbi gledali na Jevreje, nj ihovo duhovno i pol itiko bi e moe se
l ako vi det i i z knj i ge koj u j e Vasa Pel agi 1879. objavi o pod nazi vom
Vjerozakonsko uenj e Tal muda i l i ogl edal o i vut skog pi t anj a. Ist e godi ne
znaaj nu panj u meu Srbi ma i zazvae i knj i ga Ni kol e Jovanovi a (u srodst vu
sa Sl obodanom Jovanoviem) Jevrej sko pi t anj e u Srbi j i. O Jevrejima u Srbiji
pie i Si ma St anoj evi koj i 1880. i zdaj e knj i gu Kakav zao upl i v st vara ivutska
vera i moral u drutvu ljudskom. et i ri godi ne kasni j e 1884. i Jaa Tomi u
svoj oj knji zi Jevrej sko pi t anje pi e o t ome kako poj edi ni j evrej ski zel enai
unit avaj u srpske domai ne. Nakon deset ogodi nj eg rada Vasa Pel agi 1890.
t ampa j o j ednu knj i gu o j evrej sko-srpski m odnosi ma: ivut i novi grobari
Srbije i Srbstva.
Neznat an broj Jevrej a srpsko dravl j anst vo pri hvat a t ek 1919, a i t ada to nije
bil o srpsko ve zapravo dravlj anst vo Kralj evine SHS. Vei broj ugledni h
j evrej skih trgovaca i bankara u Beogradu, na pri mer, t ek nakon 1. sept embra
1939. pri hvat a da pri mi j ugosl ovensko dravl j anst vo i ako su i t ada zadral i
svoj a t urska dokumenta! Ilust rat ivan pri mer ut om smi sl u su l anovi i mune
porodi ce El i as (vl asni ci fabri ke t ri kot ae El ka i fi rme H. El i j as &
Comp) koj i su pri hvat i l i nueno i m dravl j anst vo t ek nakon t o su Srbi 27.
mart a 1941. pri hvat ili nji hovu parol u Bolj e rat nego pakt . Pre ovoga dat uma
l anovi porodi ce El i as ni su bi l i uz Srbe ni 1804, ni 1813, ni 1862, ni 1875, ni
1879 ni od 1894 do 1918. Nakon 6. apri l a 1941. lanovi porodi ce Eli as, i ne
samo oni , su u svoj i m l i ksuzni m aut omobi l i ma napust ili Beograd i Srbij u.
Pored ora Pet rovia posebno mest o u i storiji srpske masoneri j e zauzi ma i
Vuk Stefanovi Karadi ( , na srpskom pre
aust ro-ugarski h reformi srpskog j ezi ka). U svet masona ga 1820. godi ne u
Beu uvodi Jernej Bart ol omej Kopit ar (Jernej Bart hol omus Kopi t ar), cenzor
sl ovenski h knj i ga i asopi sa Beke dvorske bi bl i ot eke i redakt or sl ovenske
rubri ke u Wi ener allgemei ne Zeit ung-u.
Na obal i Dunava prema Pet rovaradi nu j e 1694. godi ne i zgraen mostobran,
opasan anevima, radi zatite rani j e podi gnut og pont onskog most a. U bl i zi ni
su se nasel i l i srpski grani ari i osnovali naselje Pet rovaradi nski anac, i l i
Varadi nski anac (Fossat um Pet rovaradi ense, odnosno Pet ernj ardei ner Schanz
kako su ovu srbsku naseobi nu nazi val i Maari). Petrovaradi n j e nakon
uspost avl j anj a podunavske grani ce (sa l eve st rane Dunava) l 702. post ao gl avno
pogranino mest o pa j e t ako i podi gnut o na ni vo oberkapet ani j e. Prvi upravnik
mest a postao j e oberkapet an Vasa Ni kol i . Naseljavanje Pet rovaradi na se
192

odvi j al o u vi e navrata, a j edno od naj vei h se odi gral o nakon ponovnog pada
Beograda pod t ursku vl ast l 739. To j e u naj veoj meri povealo broj
st anovni ka koj i su, zahval j ui povolj noj pozi ciji Petrovaradi na, razvil i
t rgovi nu koj a ga j e ubrzo i ui ni l a j edni m od naj znaaj nij ih mesta u Bako -
bodrokoj upanij i.
Cari ca Mari j a Terezi j a (Mari a Theresi a von sterreich) j e
1. februara 1748. godi ne i zdal a Povel j u o progl aenju Petrovaradi nskog anca za
sl obodan i kral j evski grad koj i j e dobi o i me Neoplanta (Novi Sad) i pravo na
t ri vaara godi nj e. Ist e godine, 23. mart a, donet j e i St at ut sl obodnog i
kral j evskog grada Novog Sada u kome se, i zmeu ost al og, u t aki 14.
preci zi ra: radi dobrog ureenj a, da se zapi sni ci ove varoi i druga akt a,
t ano sai ne i urade, zat o se pl emeni t om Magistart u ozbi l j no zapoveda, da
marl j i vo nast oj anj e i panj u i ma, da se zapisnici Senata isto sai ne.
Zapi sni ci sa sedni ca Magist rata voeni su u poet ku na l at i nskom j ezi ku da
bi 1786. Be naredi o da se vode na nemakom. Nakon t o su se Srbi pobuni l i u
Novom Sadu j e ve 1790. opet zaveden l ati nski protokol Magi stratski h
zasedanja. Kada j e Svet ozar Mil eti1861. doao na elo Magi strata kao gradski
nael ni k, St at ut om od 19. j una 1861. Magi st rat j e odredi o srpski j ezi k kao
zvani ni jezi k i t o ne samo u unutranji m posl ovi ma nego i u dopi sivanj u sa
sebi ravni m, pa i sa pret post avl j eni m vl ast i ma. No, Beu se t o ni j e dopal o pa
j e Mil et i ve do kraja 1861. godi ne suspendovan sa mesta nael ni ka, a 22.
maj a 1862. Namesni t vo donosi naredbu da se put ni l i st ovi , vandrovske i
slubene knj ige za Maarsku samo na maarskom, i nae za druge zemlj e na
maarskom i nemeckom j ezi ku i zdaj u. Nakon svega to j e doi veo Mi l et i je
i zjavi o: Balkan e umest o naj l epe bat e, vrt a Evrope, ost at i vei t i i zvor
nest abi l nost i , rat ova i sukoba zbog prepl i t anj a i nt eresa vel i ki h si l a.
Meuti m, Be ni j e, kako bi se mogl o pomisliti, eleo da se nemaki,
maarski i l i l at i nski kod Srba svugde i u svakoj pril ici korist e. Naproti v. Srbi
koj i su prema deset oj t aki Povel j e i mal i sl ui t i Nj enom vel ianstvu i svet oj
ugarskoj kruni usque ul t i mam sanguinis guttam (do posl ednj e kapi krvi)
mogl i su u svakodnevnom ivotu kori sti ti svoj prosti narodni jezi k ali ne i
nj egovu knj i evnu varijant u. Nast oj ei da promovie prost govorni jezi k kod
Srba Marij a Terezija j e ak 14. februara 1770. izdal a povl ast i cu za srpsku
t ampari j u bekom uni verzi t et skom knji aru Josi fu Kurcbeku koj i j e put em
t ampanj a novi na, razni h svezaka i knj iga t rebalo da deluje proti vno upotrebi
srpskog knji evnog j ezi ka.
Na zahtev Vatikana koji ni je zaboravi o odl uke Si noda i z Sonore (Spli t) vlada
Mari j e Terezi j e j e traila da se za srpske kole kati hizis (U pravosl avlj u
Kati hizis j e knji ga vere, a u koli je t o nast avni predmet u kome se i zl ae
i st i na o Bogu, oveku i svet u) i zradi na prost om narodnom j ezi ku kako bi se
Srbi (, pre Aust ro-Ugarski h, odnosno Vukovih reformi serbskog
193

j ezi ka) odvoj i l i od Rusi j e i t ako pri bl i i l i Nj enom kral j evskom vi soanst vu i
ugarskoj kruni . Takvi su zahtevi dostavljani crkveni m si nodi ma od 1769, 1774.
i 1782. godi ne. Suti na ovi h zaht eva se svodi l a na to da se u knji evnu
upot rebu umest o dot adanj eg srpskog knj i evnog, odnosno sl avj anoserbskog
j ezi ka uvede obi an narodni j ezi k, a da se umest o i ri l i ce kao gl avno pi smo
uzme l at i ni ca. Kako ovi zahtevi ni su nail azili na razumevanje kako kod
srpskog svet enst va t ako i kod srpski h prvaka Mari j a Terezi j a, na svoj oj
samrt noj post el j i , obavezuj e grofa Franj u Kol era (Frank Khler) da svest rano
reformi e ceo i vot Srba u nj enoj dravi.
Del uj ui u skl adu sa el j ama maj ke, i nt eresi ma krune i samog Vat i kana
Jozef II (Joseph II), si n Mari j e Terezi j e, 1781. donosi uredbu o uvoenj u
l ati nice u sve srpske kol e, a 1784. izdaj e naredbu da se u srpski m kolama
vi e ne sme ui t i ni kori st i t i i ri l i no pi smo. Usl ed vel i ki h prot est a
pravosl avnog svet enst va i pret nj i srpski h prvaka da e, ako bude t rebal o, sa
Carst vom i zarat i t i i ri l i ca j e ost al a u upot rebi . Pomaganje aust ri j skog dvora
katoli koj crkvi u pol i t i ci uni j aenj a Srba bi l o j e i skreno i i st raj no al i nij e
daval o elj ene rezult ate. Stoga j e Be kraj em XIX veka odl ui o da promeni
dotadanju strategi ju.
Vano j e podset i ti se da je iril ica bil a sl ubeno pi smo jo na dvorovi ma
vel i kog upana Nemanj e, koj i j e bi o vl adar Rake, Zet e i Huma, i bosanskog
bana Kul i na. Naj st ari j i ouvani dokument sa upot rebom i ri l inog pisma
pot ie od 27. sept embra 1186. i t o su zapravo pot pi si vel i kog upana St efana
Nemanje i njegovog brata kneza Mi roslava na l at i nskom pi sanom ugovoru o
mi ru sa Dubrovni kom. Pored t oga, sauvana j e i Povel j a bana Kul i na od 29.
avgust a 1189. koj a j e pisana kako na l at i nskom t ako i srpskom, a sauvana j e i
j edna l at i nska povel ja kneza Mi rosl ava od 17. j una 1190. na koj oj se nal azal i
nj egov pot pi s na i ri l i ci . Iz t og vremena pot ie i uveno Mi rosl avl j evo
j evanelje koj e i ma 181 st rani cu i spi si nu na srpskoj i ri l i ci .
Pi smenost u srednj ovekovnoj Srbij i je bil a na znaaj no vi em ni vou nego t o
se t o danas veruj e. I i nae, poznavanj e t ehni ke pi sanj a i i t anj a j e u
vi zant i j skom svet u bi l a veoma rai rena, znat no vi e nego u svi m ost al i m
dravama Zapadne Evrope srednjeg veka. U Vi zant iji su post aj al a dva ni voa
obrazovanost i poj edi nca: nii i vi i . Ni i se odnosi o na puko znanj e pi sanj a i
itanj a, a vii na kreativnu, odnosnu duhovnu upotrebu ovog znanj a kroz
pi sanj e novi h knj i ga pre svega rel igiozni h. Vi zantij ci ni na koj i nai n ni su
podcenj i val i ni i ni vo obrazovanj a i j edi no su sa prezi rom i pot cenj i vanj em
gl edal i na nepi smene osobe.
Poet kom XIX veka u Beu se procenj i val o da Srba koj i su i vel i od Kupe do
Sol una, i od Jadranskog mora do Temivara i Peuj a i ma vie od pet mi l i ona.
U t o vreme ni ko pokatoli ene Srbe u Dal maci j i , Hercegovi ni , Bosni i Slavoniji
ni j e smat rao Hrvat i ma ni t i j e, kao pomi sao, post oj al a mogunost da se Srbi
194

koji su preli u isl am nazi vaj u musl i mani ma. Svest an znaaj a srpske
popul aci j e na Bal kanu i nemogunost i dal j e ekspanzi j e Carst va na i st ok bez
nj ene kont rol e beka vl ada odl uuj e da dot adanj u pol i t i ku si l e prema Srbi ma
zameni pol i t i kom bri sanj a nj i hovog kul t urnog i dent i t e. Za izvrioca ove
st rat egi j e odreen j e, na preporuku mi ni st ra i nost rani h posl ova i pri nca
Kl emensa Met erni ha, kraj em 1810. Jernej Kopi t ar, ovek srednjeg rast a, ri e
kose, di plomi rani pravni k i dravni i novni k u Dvorskoj bibl i ot eci . Met erni h
se zai nt eresovao za Kopi t ara kada j e ovaj kao t ri deset ogodi nj ak odbi o ponudu
Bekog uni verzi t et a da bude redovan profesor odl uuj ui se za sl ubu u
Dvorskoj bi bl i ot eci gde e ubrzo bi t i promovi san za cenzora sl ovenski h knj i ga
i novi na.
U obrazl oenj u svog predl oga Met erni h navodi da j e Kopit ar i skreni kat ol i k
za koga j e Aust ri j a uber al l es (i znad svega) t o, s druge st rane, obj anj ava i
nj egovu uroenu rusofobi j u. U dokument i ma koj i su prat i l i kandi dat uru
ml adog Slovenca, a aust ri j skog podani ka Kopi t ara navedeno j e i nekol i ko
nj egovi h ci t at a u koj i ma on ukazuj e na preimust vo kat ol i ke crkve i
i zmat ian pol oaj i karakt er Srba, odnosno svi h pravosl avaca. Shodno svom
uverenj u Kopi t ar o svet enicima Srpske pravosl avne crkve uvek govori kao o
neki m negat i vni m l i nosti ma koj e uvanj em st arog srpskog j ezi ka, el e da
st vore i ouvaj u jezi ku razl i ku i zmeu pravoslavnih i kat oli ki h Juni h
Sl ovena zbog ega j e neophodno poni t i t i nj i hov napor!
Svaki j ezi k i ma svoj u govornu i knj i evnu vari j ant u. Govor j e, po pravi l u,
naj gora vari j ant a i zraavanj a svakog j ezi ka j er se nema dovol j no vremena za
razmi l j anj e o skl adu rei i j ezikom ul epavanj u. Kod pisanja meuti m svako
se t rudi da se i zrazi bogat i je, l epe i pravi l nij e; u svakom narodu l j udi od pera
se, i z pokol j enj a u pokol j enj e, t rude da unaprede pi sanu re i tako se st vara i
poveava razl ika izmeu govorne i pi sane varijante j ezi ka; knj ievni j ezi k
svakog naroda j e obavezno i bez i zuzetka pravi l ni j i i bogat i j i od nj egove
govorne vari j ant e, a kraj nji ci l j svake knj i evnost i j e da podi gne ni vo
govornog j ezi ka.
Kod svi h naroda Evrope post oj i duboka i i skrena svest o j ezi ku kao t emel j u
nast anka i opst anka j ednog naroda, a t i me i poi manj e j ezi ka kao naj vi e
naci onal ne vrednost i . Nemaki fi losof Johan Herder (Johann Got tfried von
Herder) j e l epo i st akao da j e svaki j ezik ri zni ca misl i j ednog naroda i nj egovog
saznanj a sebe i svet a. Od nai na shvat anj a, nast avl j a Herder, zavi si i ono t o
se zove ment al i t et , odnosno posebnost j ednog naroda u odnosu na druge.
ovekov proces mi l j enj a usl ovl j en j e nj egovi m j ezi kom, a t o znai da od
bogatst va j ezi ka zavi si i dubi na mi sli. Zaklj uuj ui svoje krat ke opaske o
j ezi ku Herder ist ie da bri ga o j ezi ku zapravo predstavl j a bri gu o i dent i t et u i
opst anku svakog naroda.
Bez kul ture, i bez osnovne pret postavke svake kult ure, j ezi ka, ovek bi bio
195

t ek j o j edna vrst a Darvi novog maj muna. Svoj u ovenost l j udi ne duguj u
ni kakvoj evol uci ji ve upravo j ezi ku i kul t uri . Del uj ui na dvanaest mi l i j ardi
neurona u l j udskome mozgu, j ezi k i kul t ura su oveka obdarili pravom,
naukom, et i kom, fi l osofi j om; omogui l i su sva post oj ea dost i gnua
i nt eli gencij e. Zahval juj ui jezi ku i kul turi , l j udsko ponaanj e j est e
i nt eli gentnij e, ori gi nalni je i kreati vnij e i od ponaanja bil o koje druge
ivoti nj e.
Pol azei od ovi h osnovni h i nesporni h konst at aci j a o j ezi ku Jernej Kopitar
pri st upa reformi srpskog j ezi ka. Osnovni ci l j mu j e bi o da srpski knj i evni
j ezi k pot i sne novi m vet aki m j ezi kom i z koga e biti prognane sve srpske rei
koj e su sa sobom nosi l e mnot vo smi sl ova vezani h za vekove srpske kul t ure i
t radi ci j e. Rei u novom srpskom j ezi ku ni su smel e, prema Kopi t aru, da nose u
sebi bil o kakvu svet ost i vrednost . Jedi na nj i hova svrha j e t rebal o da bude
sporazumevanje t o j e znail o da ga t reba pojednost avi, do krajnj i h grani ca,
kako bi bi o l ako pri hvaen od st rane naj i ri h narodni h masa. To j e, prost o
reeno, znai l o da se govorni jezik koji je bio u upotrebi meu nepi smeni m
srpski m narodom, pun t urci zma i germanski h i zraza, promovi e kao novi
knjievni j ezi k Srba. S druge st rane, i st i proces j e i ao za t i m da se post oj ei
srpski knji evni i sakral ni j ezik, i zvorni slavjenoserbski i ruskocrkveni j ezi k,
pot i snu i z svake upot rebe. Trebal o j e srbsku i ri l inu azbuku od 46 sl ova
zameni t i sa 26 sl ova l at ini ce. Osnovu ovog nj egovog pl ana j e predst avl j al o
poznat o uenje ort ografski princip nemakog li ngvi ste Adel unga (Johann
Chri st oph Adel ung) koj e j e glasil o: Pi i kao t o govori i i t aj kao t o pi e, i
koj e j e on i zneo u del u Deutshen Sparchlehre f ur Schule. Inae, Adel ung j e bi o
dobar poznaval ac srpske kul t ure i i st orij e pa j e t ako sve stanovni ke Bal kana
koj i su govori l i neki m od srpski h narej a smatrao Srbi ma, a sam srpski j ezi k
j e, po njegovoj strukt uri i bogatst vu, pret postavlj ao svi m ost ali m
st arosl ovenski m j ezi ci ma.
Radei na novom srpskom pravopi su i reniku (kasni je e i pravopi s i reni k
pot pi sat i Vuk Karadi ) po Adel ungovi m pravili ma, Kopit ar se i nt enzi vno
konsul t ovao i sa mnogi m drugi m l i ngvi st i ma, a pre i i znad svega sa uveni m
eki m kaluerom, odnosno j ezui t ski m opat om i poznat i m j ezi koznal cem
Josi fom Dobrovski m (Josef Dobrovsk) koji je zapravo bio pokatoli eni
Jevrej i n. Nakon t o j e Dobrovski premi nuo 1829. u posl u mu pomae Ludwi g
Gay, Nemac koj i e kasnij e post ati poznat po svom kroat i zovanom i menu -
Lj udevi t Gaj . Pi ui 1832. i zvet aj vl adi u Beu o svom napret ku u procesu
poni tavanja napora Srpske pravosl avne crkve na ouvanj u srpskog knji enog
j ezi ka Kopi t ar posebno ukazuj e: I ukol i ko vi e ovaj (Vukov) j ezi k uspeva
ut ol i ko onaj , od kal uera skrpl j eni , i ezava, a s t i m se, t ako i st o, rui gl avna
pregrada nj egovog st ada (mi t ropl ota Strat i mi rovia) od kat ol ikog!
Lat i ni su u VII v. p. n. e. usvoj i l i zapadnu vari j ant u grkog al fabet a, kori st i l i
su 23 sl ova pi ui s desna na l evo. Vremenom su obl i ci sl ova menjani , a prel o
196

se i na pi sanj e s l eva na desno. i renj em Ri mskog carst va poel a j e da se i ri i
l at i ni ca kao pi smo okupat ora, a sa irenjem hri anst va i po di kat at u Vat i kana
zapadni Sl oveni (Pol j aci , esi, Sl ovaci i Sl ovenci) usvaj aj u l at i ni cu, a i st o,
net o kasni j e, i ne i Rumuni pa i Turci koj i pod Kemal om At at urkom (Mustafa
Kemal At at rk) naput aj u arapsko pi smo u kori st l at i ni ce. Do XVIII veka
l at i nino pi smo j e st andardi zovano i uobl i eno u 26 sl ova. Pod skut i ma
svetskih kolonijalnih si l a (Engl eska, pani j a i Port ugal ) l at i ni ca ot poi nj e
osvaj anje sveta: Ameri ka, Austral i j a, Azi j a i Afrika. Tokom i st orij e, l at i ni ca j e
pri l agoavana novi m j ezi ci ma u koj i ma j e poi nj al a da se kori st i l a, a koj i su
i mal i foneme koj i h ni j e bil o u drugi m j ezi ci ma, i t ako su nast al a nova sl ova i
di j akri t i ke, npr. : akut ni akcent u panskom; grav akcent
francuskom i i t al i j anskom; di j areza u nemakom; brev akcent u i
potpi sani zarez u rumunskom i t d.
Poet kom XIX veka srpska odboj nost prema st ranom pismu j e za Zapad bila
mnogo vi e od verskog i kul t urol okog pi t anj a. Lat i nienj e i kat ol i enj e Srba
j e postalo polit i ko pit anje par excel l ence, a j edan ovek - Jernej Kopi t ar j e
dobi o zadat ak da ovaj probl em okona - begrenzen. Beki cenzor j e bi o
svest an da radi kal nu reformu srpskog j ezi ka, odnosno, zamenu serbskog
knj i evnog j ezi ka i i ri l inog pi sma novi m prost i m narodni m j ezi kom i
l ati nski m slovi ma nee moi da i zvede ni ko drugi do neki Srbi n. Imaj ui t o u
vi du on se ve 1810. uput a u t raenj e takve linost i i brzo dol azi do crkvenog
bl agodej anca Save Mrkal j a koj i j e st udi rao u Pet i . Kopi t ar odmah u Budi mu
Gradu daje da se tampa jedna omanj a knj i i ca (18 st rana) pod i menom
- gde se kao aut or pot pi suj e Mrkal j
(pri merak ove knj i i ce se uva u Arhi vu SANU u Sremski m Karl ovci ma). U
ovoj publ i kaci j i su t ada dat i got ovo svi osnovni el ement i Vukove reforme, a
posebno j e i st aknut o pravi lo pii kao t o govori koj e je pre toga ve
promovi sao Sl ovenac Bl a Kumerdej u svoj oj gramat i ci sl ovenakog j ezi ka i z
1808. : Zvuk koj i uj emo u naem j ezi ku ne t reba da i ma za svoj e oznaavanj e
vi e od j ednog znaka, j ednog sl ova. U ovoj knj i i ci od osamnaest st rana
Kopi t ar, odnosno Mrkal j predlae da se i z post ojee serbske azbuke i zbace sva
sl ova osi m , , , , , , , , (u znaenj u j ) , , , , , , , , , ,
(za st rane rei ), , , , i , zaklj uuj ui da su potrebna j o sl ova za , , i
. Naravno, nova serbska azbuka j e t rebal o da i ma 29 slova gde bi sva bi l a
j ednozvuna, a uvoenj e novog pi sma l at i nice umest o dot adanj e i ri l i ce se
podrazumeval a.
Ova knj i i ca j e meu Srbi ma doi vl j ena kao pravo bogohul j enj e i negi ranj e
svesl ovenskog jezika i pisma koj e su ust anovil a braa i ri l o i Met odi j e
( , na crkveno sl ovenskom), ueni ci vasel j enskog pat ri j arha
Fot i j a ( ), poznat i fi l osofi svog vremena i vi soki
dost oj anst veni ci na vi zant i j skom dvoru. Mi t ropol i t j e t ada bi o St evan
St rat i mi rovi koj i j e vai o za vel i kog pokl oni ka sl avj enoserbskog j ezi ka i
eti mol okog pravopi sa i on je, kao to se od srpskog mi t ropol i t a mogl o i
197

oeki vati , Mrkaljevo delovanje okarakt eri sao kao i n prot i v naroda i crkve al i
j e, znajui ko st oj i i za svega, od Pete odmah zahtevao da se vi e nipot o ne
smej u t ampat i spi si sl ini Mrkal j evom. Govorei o vekovi ma serbske kul t ure
St rat i mi rovi zaklj uuj e da se ne moe i ne sme dozvol i t i i dogodi t i da serbski
knjievni j ezi k bude j ezi k prosti h zeml j odel cev, i l i kozarov i l i govedarov,
ovarov i proi h podl ej i h l j udej koji niti rei i maj u dost a, ni ti i h pravo
i zgovaraj u, ni t i kadgod knj i ge i t aj u. Mrkal j (crkveno i me Jul i j an) j e odmah,
od st rane crkveni h vl ast i , povuen sa st udi j a i upuen u manast i r Gomi rj u gde
j e arhi mandri d bi o docni j i pat ri j arh Raj ai ; nakon nekoliko godi na naputa
Serbsku crkvu, odl azi u Be i i zdaj e knj i i cu pod i menom u koj oj
se odri e svoj e grafiko-ort ografske reforme. Premi nuo j e 1833. u Pavi l j onu
C Beke bol ni ce za duevne bol esni ke (Pavil lon C Neurol ogisches
Krankenhaus Wi en).
Pouen ovi m i skust vom Kopit ar koj i j e za Mrkal ja napi sao: So klare
grammati sche Vemunft habe i ch i n Israel nicht gefunden, odnosno u
Mrkal j evoj knj i i ci i ma vi e li ngvi stike fil osofi je nego u drugoj debel oj
gramat i ci menja t akt i ku i u Beu 1812. godi ne osni va slovensku t amparij u i
pokree , i j i e prvi broj i zai j anuara 1813. Kako osni vanje
novi na ni j e el eo da vezuj e za svoje i me, on sreuje da zvani an zaht ev za
pokret anj e novi na kod polici je potpiu dva srpska student a u Beu, Dimitrije
Frui i Di mi t ri j e Davi dovi koji e post ati i prvi urednici. Od i dej e da nji ma
poveri ul ogu srpski h reformi st a on ubrzo odust aj e zbog nj i hove
nespremnost i na saradnj u i okree se Jovanu Beri u, akt uaru gl avne kolske
i nspekci j e u Srbi j i . Kako se Beri, nakon t o j e upoznat sa zadat kom st varanj a
novosrpskog j ezi ka, prepl ai o Kopi t ar i od nj ega odust aj e. Ni j e mu uspel a ni
zami sao da za svoj e i dej e regrut uje uvenog Si mu Mi l ut i novia Saraj l i j u (U
masoneri j u pri ml j en u Laj pci gu u l oi Mi nerva) koj i j e sl ovi o za jednog od
naj pi smenij i h i naj ueniji h Srba. Na kraju, Kopi t ar se defini t i vno odl uuj e za
Vuka St efanovia Karadi a koga j e 1813. upoznao u bekoj kafani Rot Hahn
(Crveni pet ao).
Iz razgovora koj e j e vodi o sa Vukom Kopi t ar j e shvat i o da pred sobom i ma
pravu l i nost za svoj naum: Vuk koji nije zavri o ni osnovnu kolu j e prezi rao
Srbe koj i mu ni su dozvol i l i da se upi e u Karl ovaku gi mnazij u (Pravi nazi v:
Serbska pravosl avna vel i ka gi mnazi j a karl ovaka); bi o j e sakat , ni zak, debel e
i rapave koe (guija koa). . . . j e bi o
spreman na sve samo da post ane HerrVuk (gospodi n Vuk). Vuk j e, po
sopst venom kazi vanj u, doao u Be sa namerom da post ane knji evni k!?
Pi smen - kol i ko j e bi o - odmah se si l no obradovao kad j e shvat i o kako j e
prost onarodni j ezi k kojim on kao i svi seljaci u Srbiji govore znaaj an
uvaenom nauni ku. Kopi t arevo mi l j enj e da narodni srpski jezi k t reba
promovi sat i kao knj i evni kako bi narod razumeo knj i ge post ae t ada Vukova
i dej a vodi l j a. Sve t reba posel j ai t i pa t ako Vuk zbori : Oni koj i pi u moraju
pazi t i na govor prost oga naroda, i ne odst upaj ui od onoga t reba svoj j ezi k da
198

ugl aavaju i da popravljaj u.
U svom izvetaju efu beke pol i ci j e grofu Jozefu Sedl ickom (Josef Graf
Sedl nit zky) Kopi tar i zraava svoje uverenj e da j e u dvadeset est ogodi nj em
Vuku Karadiu pronaao Srbi na spremnog da ust ane prot i v svi h
sl avj enoserbski h l i saca i pedanat a, a kako aust rij ske vlasti trae da
prost onarodni i l i i l i rski j ezi k, koj i se upot rebl j ava u knj i evnost i kat ol i kog
del a srpskog naroda, post ane srpski m knj i evni m j ezi kom mi bol j eg od Vuka
neemo nai . Dal j e, Kopi t ar nagl aava: Vuk u Srbi j i poznaj e zeml j u i l j ude,
vel i ke i mal e, u t ani ne. On bi u sl uaj u pot rebe mogao t amo da ui ni Aust ri j i
znaaj ne usl uge, a i ovde da prui znaaj na obavet enj a, ako bi se njegove
usl uge elele.
Nakon t o j e beka pol i ci j a i zvri l a neophodne provere za Vuka Kopi t aru j e
i z dravne kase odobreno 1. 000 dukat a za akt ivnost i vezane za l atinienj e i
katoli enj e Srba, nj i hovo odvaj anje od Rusa i sl ovenski h korena, i stavl janje
pod ut i caj Aust ri j e. Vuku su osi gurane mnoge vane veze kako u Aust ro-
Ugarskoj t ako i u Srbi j i . Pri l i kom odobrenj a ovi h novani h sredstava mi ni st ar
spolj ni h posl ova Austro-Ugarske Kl emens Vencel fon Met erni h j e Kopi t aru
naglasi o: Naj vani j i zadat ak rei ma j e da Carst vo sauva od oslobodilakih
pokret a ugnj et eni h naroda. Sada se j avlj aj u neke nove i dej e koj e j a ni t i umem
ceni t i ni t i hou da i h ceni m. Ne ueni h, ve dobrih graana hou da i mam.
O t ome ko j e i t a radi Vuk Karadi govore i poverl j i va spi sa ruske t aj ne
pol i ci j e. Vukovo poznanst vo sa vi soki m carksi m sl ubeni kom u Beu ni j e
mogl o da ost ane nepri meeno, kao t o nepri meeni m ni j e mogl o da ost ane ni
nji gov stil i vota koji ni kako nije bio u srazmeri sa nj egovi m drut veni m
st at usom. U j ednom od izvetaja ( ) efa bekog odseka
ruske t aj ne polici je grofa Andrej a Ivanovi a Tolstoja ( ),
dravnog savet ni ka i nekadanj eg gubernat ora, od 28. decembra 1827. godi ne,
upuenog l i no efu carske t aj ne sl ube (III . . .
) grofu Bekendorfu (
) pi e da je Vuk Karadi pij un austri jske vl ade. U argument aciji
za ovakvu t vrdnj u navodi se, i zmeu ost al og, da Vuk ne skri va svoj e t aj ne od
austri j ski h vl ast i , a da mu ove pokri vaj u naj vei deo nj egovi h t rokova koj i
vi est ruko prevazi l aze sve nj egove poznat e pri hode. U pri l ogu se nal azi l o i
nekol i ko Vukovi h pi sama upueni h Kopi t aru od koj i h j e ono od 11. avgust a
1823. naj ekspl i ci t ni j e: Hval a Vam, t o vel i t e, da et e mi eni j o 50-100
fori nt i f. w. w. posl ati , ako bude nuno. Zat i m sl edi i pi smo od 23. decembra:
Hval a Vam, t o kaet e, da st e mi eni opet posl ali 100 f. w. w. val j da j e
i skal a. Moda j e i pak naj upeat l j i vi j i pi smo od 26. februara naredne godine:
Pi smo Vae od 31. pro. mj eseca pri mi o sam. Naj pri j e Vam (h)val a na t i 60
f. . t o mi obriet e. Boga mi pri znaj em da st e mi ml ogo i preml ogo dal i ; samo
da oe Bog dat i da Vam se skoro odui m. . . Za t i 60 f. j a bi mol i o da mi odma
(podvueno u ori ginal u) polj ete ove, pa ako mogbudem bez nj i i zii i z
199

Li piske, l asno u i doni j et i sa sobom. Da Vuku nikada ni j e bi l o dost a govori i
nj egovo pi smo od 4. apri l a i st e godine: Mol i m Vas da mi odma 110 f. w. w.
pol j et e (po del i ancu mi sl i m da j e naj bol j e), a 100 f. zasad zadri t e kod sebe,
pa u Vam posl i j e za nj i pi sat i . U dopuni ovog i zvet aj a koj i j e zaht evao
Bekondorf, a koj a se odnosi na poet ak Vukovog rada za Be Tol st oj navodi
1814. godi nu i u pri l ogu dost avl j a Vukovo pi smo Kopi t aru od 20. mart a 1815:
"Ja u ovuda j ot da i st raujem Serbsks pesne, pak u na l et o doi , k Vama da
i h peat i mo; no ako uzi mam novaca t ako u doi , ako l i ne bude novaca. . . onda
u se oprost i t i i sa sreom i sa knj i estvom Serbski m.
U elji i nastoj anju da spree Vukovo dest rukt i vno del ovanj e i da ga
pri dobi j u na svoj u st ranu, a pol azei od saznanj o nj egovoj gramzi vosti , Rusi
su Vuku 1826. dodel i l i penzi j u u vi sini od 100 dukat a t o j e vredel o t ano
1. 140 forinti. Od 1835, nakon ni za i nt ervenci j a, dobi j ao j e i srpsku penzi j u,
prvo u vi si ni od 200, a onda 300, i naj zad 400 t al i ra godi nj e da bi mu od
1844. knez Mi hai l o odobri o penzi j u od 600 t al i ra. Tako je, na kraju,
srebrol j ubac Vuk pri mao ne samo novac i z aust ri j ske dravne kase ve i dve
penzi je, a raspol agao je i sa 70 hekt ara zeml j e. Vuk j e po svi m ondanj i m
meri l i ma bi o bogat ovek. Kako bi se shvat i l a enormnost ovi h pri manj a
navedi mo kako se u Beu u t o vreme l uksuzan st an u cent ru grada pl aao od 50
do naj vi e 100 fori nti . Kval i t et ne cipel e su kotale oko 3 fori nt e koli ko i jedna
svi nj a, hal j i na 10, prevoz l uksuzni m koi j ama do Srbij e 4, 5 fori nti i t d.
Moda, ne, i zvesno kao nita drugo o Vuku i njegovom karakt eru naj bol j e
govori nj egovo pi smo koj e j e uput i o svoj oj eni nakon t o j e j una 1831. godi ne
pri mi o nj eno pi smo o roenj u kerki ce Amal i j e:
Saznao sam s naj veom radou da si se t i sreno porodi l a i da si dobi l a
ker. Ist i na, bi l o bi mi mi l i j e, kao i t ebi i djeci , da j e t o bi o deki , al i neka j e
i ona i va i srena. Ako j e Roza, Vasi l i j a i Mina ne budu vol j el e, onda j e t i
polji meni, a j a u j e nekome pokl oniti ili prodati . Hval a Bogu da si se t i
samo sreno porodil a!. . Kada bi mogl a bar da mi napi e da li si ve dobi la
penzi j u!. . .
Ono t o Rusi ni su znal i i l i , bol j e rei , ni su shvat al i j e da j e Vuk bi o ne samo
srebrol j ubac nego pre svega t at ovek. Za novac j e bi o spreman i roeno det e
da proda, a za slavu, Kopit ar j e znao, i duu bi prodao. Beki cenzor j e dobro,
ak veoma dobro, poznavao Vuka i sve nj egove sl abost i pa mu j e t ako, nakon
dvogodi nj i h pri prema, 1814. t ampao pesmari cu, a ve 1818. Kopit ar tampa i
svoj davno pripreml j eni koj i , naravno, pot pi suj e Vuk Karadi.
U Rj eni ku j e obraeno oko 26. 000 rei meu koj i ma j e bi l o i zost avl j eno 2/ 3
isto srpskih rei , a u kori st t urski h i germanski h kovanica. Par godi na kasnije,
sredi nom 1820, Vuk bi va uveden u paramasonsku organi zaci j u koj u su
sainjavali bivi l anovi najuveni j e beke l oe Zur wahren
Ei nt racht ; pri padni ci ove l oe su, u svoj e vreme, bi l i Vol fgang Amadeus
200

Mocart (Wol fgang Amadeus Mozart ), Jozef Haj dn (Franz Josef Haydn) i mnogi
drugi i st aknut i beki i evropski i nt el ekt ual ci . Kopi t ar j e Vuka post avi o u
Termi nol oku komi si j u Carske bibli oteke nazi vaj ui ga gramat i ki genij e, a
pot om se pobri nuo da ovek bez i j ednog kol skog svedoanstva 24. sept embra
1823. post ane poasni dokt or fil osofije na Uni versit t Jena. Vuku koj i 1805.
ni j e pri ml j en u Serbsku pravoslavnu veli ku gi mnazi j u karl ovaku - zbog
nedovolj ne pi smenosti , i koga j e i Dosit ej Obradovi svoj evremeno odbi o da
poduava j e sve ovo i mponoval o; pol upismenom Srbi nu se dopal a i dej a da
upravo on bude ot ac pi smenosti srpskog naroda.
Povodom i zl aska nj egovog reni ka koj i j e mi t ropol i t St rati mi rovi
anat emi sao, a knez Mi l o zabrani o uz koment ar da j e to Serbski rj eni k
t ol maen lati nskij em i nj emakij em ri jei ma Vuk kae:
Svi Sl avenski narodi kromj e Serbal j a vost onog' vj eroi spovjedani ja i maj u
svoje Rj eni ke. . Mi ga sami t rebamo. . . Ja sam t akovi j Rj eni k preduzeo, i ve
skupi o. On e pomenut i m' pot rebama udovl et vori t i . Soderavae sve Serbske
rj ei , koe se nal aze u Rj eni ci ma: (koi e samo i menom Serbski j ), Del l abel l i ,
Bel ostencu, Jambreiu, St ul l i j u, Haj mu; i mae j ot' ednu t ret i nu pravi h
Serbski h rj ei , koe se ni u ednome, ot reeni h Rj eni ka, ne nal aze!
Za razl i ku od Vuka Kopi t ar o Srpskom Rj eni ku pi e: Gramat i ka i dve
sveske pesama bili su pokuaj i. Rj eni k treba definit ivno da utvrdi
ort ografi j u. Ovde se j asno vi di kako Kopit ar ukazuj e na i nj eni cu da
l at i nienj e Srba ni j e bi o i nst ant posao ve proces koj i se bri l j i vo pl ani rao i
sprovodi o t o e pot vrdi t i i kasni j i prevod Novog zaveta koji je Kopitar ve
i mao pri premlj enog za Vuka. Svoj e di vl j enj e prema Vukovom reni ku
Kopi t ar j e obj avi o u l i st u Wi ener al l gemei ne Lit erat ur zei t ungu i zraavaj ui
svoje uverenj e da j e t o samo poetak novi h i j o vei h reformi srpskog j ezi ka.
U nast oj anj u da promovi e novog j ezi kog geni j a sl ao j e pohval ne kri t i ke
svi m ut i caj nij i m novi nama i poznat i j i m i nt el ekt ual ci ma zahtevajui od nj i h da
podre del o Vuka Karadia. Vi e pisama t e vrste Kopit ar j e uput i o i
nemakom knj i evni ku Jakobu Gri mu (Jacob Ludwi g Karl Gri mm) koji ni kako
ni j e mogao da shvat i u emu j e vel i i na Vukovog del a, odnosno t a j e
i ngeni ozno u i nj eni ci da se iz bogat st va rei i i zraza i de u t ot al nu osrednj ost
l i ngvi st ike mat eri j e. Na kraj u, Gri m j e i pak shvat io i svoje di vlj enje j e
obj avi o u get i ngenski m knj i evni m novi nama nakon ega j e ak i preveo
nekoli ko srpski h narodni h pesama.
Kopi t arevo oduevl j enj e ni j e del i o ni j edan j edi ni srpski i nt el ektual ac, a
kroz t ekst u l i st u Ost errei chi scher Beobacht er naj argument ovanij e mu se
suprotstavi o profesor karlovake Bogosl ovij e Georgi je Hranisl av koji je
ukazao na ni z nei st i na i pol ui st i na koj i ma se Kopi t ar slui kako bi opravdao i
afi rmi sao pot rebu sakaenja srpskog j ezi ka i ponit avanja srpske kul t ure i
i st orij e. Izemeu ost al og profesor Georgi j e pi e:
201

1. Ko god pobl i e poznaj e srpsku i st ori j u i knj i evnost i u st anj u j e da
kri t iki i spi t a i meusobno uporedi st i l ne samo starijih, ve i naj novi j i h
srpski h rukopisa i knj i ga, morae, zaj edno sa Dobrovski m, pri znat i da su Srbi ,
pre nego t o su pi sal i svoj e knj ige pravim srpski m, a t o znai t akozvani m
sl ovenski m, j ezi kom, s naj vie prava pretendovali na t o da j e sl ovenski j ezi k
bi o i ost ao nj i hova svoj i na i da zbog t oga ni j ednom od sl ovenski h naroda ne
moe bi t i t ako l ako kao srpskom da t ano pi e sl ovenski m, j ezi kom i da ga i ma
u knj i gama. Jer, sl uba Boj a se kod Srba i danas, kao i u doba nast aj anj a
nj i hove crkve, dri na sl ovenskom j eziku, i sve crkvene i kol ske knj i ge pi sane
su t i m j ezi kom; ml ado srpsko svet enst vo i srpska ml ade kol uj e se na t i m
knj i gama i na t om j ezi ku uz pomo ve post oj ei h sl ovenski h gramat i ka
Smot ri ckog, Vuj anovskog, Mrazovi a i t d, i uz pomo bol jih rukopi sa; ml ade
na t om j ezi ku slua re boi j u i mol i t ve u crkvi i u kui i z ust a svoga duhovnog
past i ra, Bogu se mol i zaj edno sa svoj i m st ari j i ma na t om j ezi ku, a i srpski kl i r,
nj egove konzi st ori j e i i zobraeni deo naroda srpskog obavl j aj u na t om j ezi ku
svoje poslove i obj avl j uj u slovenske knj i ge.
2. Iza t oga samo po sebi i zl azi da Srbi umej u sl ovenski da pi u i da ne smej u
prest at i t o da i ne ba sada kada zbog ei h i i ri h dodi ra sa drugi m
narodi ma nj i hov obi ni govorni jezik, koji Dobrovski s pravom naziva corrupt a
Serbi ca (iskvareni srpski ), poi nj e j ako da se kvari . I zato bi se Srbi odricali
sopst vene svoji ne, za koj om t ako udno poseu Rusi i u aust ri j ski m zeml j ama
t akozvani Rusnj aci , i koj i su sa nj i ma nekad del i l i t akoe Moravci , Il i ri i
Dal mat i nci ri mskog zakona pri sveanom odravanj u nj i hovi h crkveni h obreda
ak i sa svet og ol t ara, uz i skl j uenj e svakog prost onarodnog di j al ekt a?
3. Pot o j e, prema l eceru, sl ovenski j ezi k, kome su uzor bila svojstva i
l epot e grkog, meu svi m novij i m naj ranije doao do najvee i zgraenost i ,
nepoj ml j i vo j e t a j e gospodi nu K. t rebal o da kae da bi starosl ovenski pi sat i
znai l o i st o t o i govorit i kao pre hi l j adu godi na! l ecer, nezadovol j an
Kol i j usom i Doderl i nom, nazvao ga j e, dodue, dok j o ni j e bi o dovol j no
obavet en, i zumrl i m knj i ki m j ezikom, al i ga j e sol i dni Dobrovski i spravi o
navodei da on j o i vi u govoru ne samo Srba i drugi h Il i ra, ve ak i u
govoru Rusa i Rusnj aka. Sl ovenski j ezi k dri korak. . . osnova mu ni j e
uzdrmana, karakt er nij e i zmenj en, trag mu ni j e zat rt . Nj egova l epot a i rasko
su nedi rnut i , odral e su se snaga i upeatljivost, i me nadmaa one koj i su
ni kl i i z l at i nskog i germanskog. On j e danas i st o onako snaan, i st o onako
raskoan kao i pre hilj adu godi na. Nesumnj i vo j e da se na nj emu moe, kako
kae l ecer, drat i l i t urgi j a vi sokog st i l a i da obian ovek meu sl ovenski m
narodi ma razume sl ovenski ist o onako kao t o donj onemaki sel j ak razume
vi sokonemaki , na kome mu se dri propoved, mada nij e u stanju da govori
njime.
4. U l i t urgi j ski m knj i gama Srba ni su ni t ampa ni st i l ruski , kao to pogreno
t vrdi gospodi n K. t ampa ne: j er su ruska sl ova (graanska i ri l i ca) i zraena i
202

i zrezana tek krajem sedamnaest og veka. St il ne: j er Bi bl ija i ostal e crkvene
knj i ge ni su prevedene na ruski , ve na sl ovenski jezi k. Da, moda, gospodin K.
ne mi sl i da u crkveni m knj i gama rusi zama i ma zat o t o su one u Rusi j i
t ampane? To bi bi l o got ovo i st o kao kad bi neko rekao: kod Ci cerona i ma
mnogo gal i ci zama zat o t o j e t ampan u Francuskoj !
5. Sl ovenski pi sci u Srba mogu se s nekadanj i m l at i nski m i l i dananj i m
nemaki m kl asi ci ma uporedi t i ut ol i ko to oni, kao i ovi, nisu pisali
prost onarodni m j ezi kom (l i ngua rust i ca), pot o ovaj u pravom gramat i kom
smi sl u i nij e ni kakav j ezi k. A t vrenje gospodina K. da iskvareni srpski stoji
prema sl ovenskom u i st om onom odnosu u kome i t al i j anski i f rancuski st oje
prema l at i nskom j ezi ku ni j e t ano. Mi ne moemo da veruj emo da gospodi n K.
moe, u suprotnosti sa istori j om, smatrat i da j e l at i nski j ezi k, mada sl ui
i t al i j anskom i f rancuskom za i enj e i obogaivanje, bi o praj ezik It al ij ana i
Francuza. It al i j ani i Francuzi se ne mogu podi i t i t i me da i maj u sopst veni
i st , aut oht oni j ezi k, ve su usvoj i l i t ua, od razni h naroda pozaj ml j ena
narej a. Ako bi se nj i ma oduzele, tako rei , hemi jski st oplj ene rei razni h
naroda, onda bi bi l i i z t emel j a i upani i ne bi ost al o ni naj manj eg traga
kl asinog j ezi ka nekadanj i h Ri ml j ana.
Druki j e st oj i st var sa dananji m srpski m pl ebej ski m j ezi kom. To j e samo
i skvaren sl ovenski . Ako bi se u nj emu preuzet e st rane rei , koj i ma j e on
nat runj en, zameni l o sl ovenski m, ako bi on odbaci o ono t o kvari nj egov pravi
gramat iki si st em, koj i nadmaa ak i nemaki i i t ali j anski i f rancuski , i mal i
bi smo pred sobom i st srpski i l i sl ovenski j ezi k, j edno i stori jski neosporno
dokazano pravo svoj i ne onog i st og srpskog naroda koj i , kao i pre hi l j adu
godi na, post oj i i danas s ovi m i st i m slovenski m j ezi kom, koj i sada napada
gospodi n K.
6. Ovaj prajezik svih Sl ovena i Ant a, to j est Venda i l i Sl ovena, Srbin je pre
svi h drugi h sl ovenski h naroda uzdi gao do svog knji evnog j ezi ka, iji m su se
poznavanj em umel i da kori st e ruski i eki fi lol ozi . ak se i uveni Dobrovski ,
koj i j e, nasuprot leceru, bi o spreman da t vrdi da t o ni j e i zvor svi h ost al i h
sl ovenski h di j al ekat a, osl anj ao na t aj j ezi k pri i zgradnj i bogat o razuenog
si st ema ekog j ezi ka; al i u svom nacrt u j ednog opteg etimologikona
sl ovenski h j ezi ka, on j e u prvom redu morao da se dri oblika ovog sl ovenskog
j ezi ka. Pa kako sad Srbi n da prezre svoj u di nu kol evku i da sad pone s
uzdi zanj em samo svog dananjeg siromanog pl ebej skog j ezi ka do j ezi ka
knj i ge? Da l i j e nj egov kl asi ci t et moguan? Da l i se i kada nj i me mogl o
i zraavat i bez pomoi sl ovenskog j ezika? Ko e s nj i m da se kree napred u
sf eri l j udskog znanj a?
Neka se kao pri mer ne i st i e pi smo l at inski h Ilira. Oni govore j o
i skvareni j i m di j al ekt om i piu j o net anij e od Srba. Sva nj ihova j ezika
pravi l a mogu bi t i l ake pri kl adna i j edi no pri kl adna za ri mokat ol i ke i
203

prot est ant e. Nji hovo odst upanj e od sl ovenske j ezi ke t eori j e opl aki vao j e
nekada ri mokat ol i ki opat Past ri cij us, koji je, da bi mogao da popravi jedan
Brevi arium Ill yricum iz godine 1748, morao i sam pret hodno da naui
slovenski . Njegovo pismo nadbi skupima i bi skupi ma Dal maci je j e u tom
pogl edu veoma znaaj no.
Teka sudbi na koj a j e Sl ovene, uopt e, zadesi l a i mala j e presudan ut i caj na
nj i hova narej a. Neki su svoj e narej e napust i l i , neki su ga pomou
t ampari j e, al i kasni j e, obnovi l i prema sl ovenskom. Ni Srbi , mada su bil i
i zl oeni naj t ei m i skuenj i ma i seobama, ni su napust i l i svoj sl ovenski j ezi k.
Nj i hov Okt oi h, st ari j i od prve knj i ge Rusa i Maara, t ampan j e 1493-1494.
Nast oj anj em kal uera Makari j a u Zet i , i st o t ako, st aranj em srpski h kal uera
na Cet i nj u, u Veneci j i , Goradu na Dri ni , Mi l eevi , Skenderu (u Makedoni j i )
i t d, poj avl j i val e su se t ampane sl ovenske crkvene knj i ge. Al i i pored t oga se,
kako pri meruju Dobrovski i Trlaji , srpski prost onarodni govorni j ezi k j ako
udal j i o od svog t ako l epog, pl emeni t og, i st og crkvenog j ezi ka i i zopai o se,
kao t o se nekad morao i zopai t i i j ezi k Grka i Ri mlj ana, i u poreenj u sa
sl ovenski m i ma nesumnj i vo manj u vrednost nego i skvareni l at i nski nekog
seoskog not ara u poreenj u sa jezikom Ci cerona.
Pot o j e, prema t ome, sadanj i srpski j ezi k si romaan i nepodoban za
i zraavanje vi i h nauni h i dej a, a nj i me bi , i pak, po gospodi nu K, t rebal o
pi sat i , kako da se nae l eka nj egovi m sl abost i ma? Odakl e ga obogat i t i ? Iz
sl ovenskog? - Prema gospodi nu K, ne, pot o bi svako t ako obogaenj e
predst avl j al o prezreni starosl ovenski bal ast . Iz drugih sl ovenskih narej a? -
Ona su i st o t ako neist a kao i srpsko. Iz st rani h? - Ti me bi nast al o j o vee
zameateljstvo nego ono protiv koga ustaje gospodi n K. Treba l i , moda, po
anal ogi j i , s i skvareni m srpski m kovat i nove rei pomou Vukove srpske
gramat i ke? Tako e sadanj i srpski di jalekt bi ti j o gori nego sada, jer ovaj
nema ni t a od t vorbe rei, ne poznaje est etiku kri t i ku, ui sve naopako, dok
j e, bez i kakve sumnj e, dunost spi sat el j a svakog naroda da bi ra ono t o j e
naj pl emeni t i j e i z vi i h jezika i njegovi h anal ogij a.
Mi t vrdi mo da za i skvareni srpski j ezi k t aj vi i j ezi k ne moe bi t i ni j edan
drugi nego sl ovenski , to j est pravi srpski . Zat o se meu Srbi ma onom koj i nij e
gramat iki pot puno upuen u sl ovenski j ezi k ni kad ne moe dat i pravo da pi e
knj i ge. Kvi nt i l i j an i Vi j om su rekl i, da ml ade treba od same kol evke ui t i
i st ot i j ezi ka. ak i i t al i j anski i f rancuski pisci , koj e gospodi n K. pri zi va u
pomo, kao i pi sci ost al i h naroda ne i zuzi maj ui ni maarske, pi u i st i j e nego
t o prost narod govori . . .
Da l i j e gospodi n K. u pravu kada naziva mranj aci ma (vi ri obscuri ) one koj i
su sl ovenski j ezik predst avl j al i , i l i predst avl j aj u, i skvareni m srpski m, pa mu
onda i j edan Raj i , j edan Trl aj i , Darvar it d, zasl uuj u da meu Srbi ma budu
nazvani mranj aci ma, t o preput amo odl uci vel ikog broja naj mudri jih gl asova
204

ueni h Sl ovena, kao i nj egov proi zvol j ni sud o prekrasni m Vukovi m narodni m
pesmama (od koj i h mnoge ni su ba edne); o nj i hovi m svei cama i t omovi ma i
o neobino bogat oj nepi sanoj l i t erat uri (cel og?) srpskog naroda. Vuk,
meut i m, pri znaj e: Ot kako sam i h uo, mogao sam i svoj e i me zaboravi t i ".
Mi bismo elel i da Vukov srpsko-nemako-l ati nski reni k nadmai po
vrednost i onaj srpsko-nemaki i z 1790. godi ne; al i u t o moramo j ako sumnj at i ,
j er onaj moe bi t i opt i j i , i ima tendenciju da preiava i skvareni srpski
j ezi k, mada ni on nij e svuda i st o srpski; o ovaj , prema naj avi , odaj e nameru
da ve uzdi gnutoj knji evnost i Srba namet ne j o prost aki j a narej a, uz
pot puno i skl j uenj e sl oveni zma, i z obl ast i Jadra u Turskoj .
Jednom nemakom nauni ku t eko da bi mogl o da padne na um da i zda
gramat i ku i reni k na i skvarenom narej u provi nci j e u koj oj i vi , s namerom
da i z nemake crkve i kol e, i i z govora obrazovani h Nemaca progna i st i
nemaki j ezi k. Ni gospodi n K. ne bi smeo da i h zbog nj i hove upornosti nazove
nadri nauni ci ma, j er ni on sam ne pi e narodni m di j al ekt om. Zat o da Srbi n
poe rakovi m put em i da se ne ravna prema pri meru nemaki h nauni ka, i j i
se isti nemaki j ezik prema i skvarenom narej u nj i hove provi nci j e odnosi i st o
onako kao i skvareni srpski prema slovenskom?
Ni j e nam pri j at no da pot ovanog gospodi na K, pot o on ne poznaj e dobro ni
pravi ni i skvareni srpski j ezi k, podseamo na Horaci j evo "Sumi t e mat eri am"
("Odabi rajt e, pisci , grau koj oj su vae si l e dorasl e"). A ako gospodi n K.
mi sl i da j ezi k ni j e gl avni znak raspoznavanj a za svaki narod, da naopake
srpske gramat i ke i reni ci ne upropauj u sl ovenski j ezi k na t et u srpske
crkve, ako bi gospodi n K. ht eo da u j avni m l i st ovi ma i smej ava i l i saal j eva, i l i
ak naruuj e sl ovenske spi satel j e - onda moramo i mi nj ega veoma saal j evat i
i st oga se, zai st a uzal ud pozi vati na nemake i sl ovenske narode koj i su i ezli
ranij e, zbog svog zanemarenog i l i naput enog pisma i jezika.
Ponet svi m oni m t o ga j e snal o Vuk u Kovei u pi e: Jezgra ovoga
naroda got ovo su sve sami sel j aci i t eaci . . . . . al i i Srbi i maj u viu kl asu i l i
svoj u gospodu koj a i vi u Aust ri j skom carst vu i koj a se razl i kuj e ne samo od
sel j aka i od t eaka nego i izmeu sebe. Meut i m, kad govori o Srbi j i Vuk
kae: Ono mal o varoana i graana sj ede meu Turci ma, druki j e se od
naroda nose i i ve, i snj i ma se ne mi j eaj u ni u kaki j em narodni j em posl ovi ma:
zat o se meu narod got ovo i ne broj e. . . U Crnoj Gori ni t i i ma grada ni varoi , i
zat o se ne moe ni mi slit i da ima kaki jeh drugijeh ljudi osim selj aka i t eaka.
Za razl i ku od Vuka Luki jan Mui cki u y 1819. za serbsku
vi soku kl asu - domaine pie: ' .
Mui cki , i pored odreeni h si mpat i j a za Vuka, kao pravi konzervat i vac,
aristokrata i proti vni k svi h idej a demokratij e ni kako nij e mogao da shvati kako
Vuk ne moe da pri hvat i da j ezi k st varaj u knj i evni ci kao t o j e t o u svi h
205

ci vi l i zovani h evropski h naroda, a da j e on, i pored mogue l i no dobrih
namera, samo pi on u i gri koj u vodi j edan carski podani k i redakt or sl ovenske
rubri ke u Wi ener allgemei ne Zeit ung-u.
oki ran Vukovom drskou, aroganci jom i prezirom prema serbskom j ezi ku
koj u j e j avno i spol j avao Sava Tekel i j a pi e:
Gl up Serbl j i nu budi i govedarski govori j er onda si Vukov Serbl j i n. Ako si
l epe t o perom napi sa nego t o je baka izrekla krezuba, Serbski t o ni je. . .
Ot kad baka va postade prof esor? Zat o l i ml adost provest e u kol i ?
Mi l an Vi dakovi, profesor l at i nskog u Novom Sadu i naji t ani j i serbski pi sac
svoga vremena, 1817. pi e o Vuku i nj egovoj Aust ro-Ugarskoj vezi :
On i st i , po moj emu u j ezi ku razmot reni j u, da j e za ono vreme spavao, bol j e
bi ui ni o neel i t o j e ono pi sao. . . I i st i nu Vam, moj i m i t at el j em i spovedam da
se j a ni sam dovol j no onomu spi sat el j u naudi t i mogao kako se on smeo usudi t i
onako do krovova ivca nau azbuku pot kresi vati i onol i ka naa krasnj ej a
pi smena, okol o 16, bez kojih mi ne moemo biti, izostaviti! Kako j e se drznuo,
vel i m, u ovu l j ubeznu naroda naeg zeni cu di rnut i !
Kako bi se shvat i l a l j ut nja i prezir srpski h i ntelekt ual ca prema Vuku i
nj egovom bekom ment oru koji ne samo da su radi l i na poni t avanj u srpskog
knj i evnog j ezi ka ve i na kvarenj u samog naroda navedi mo samo par pesmi ca
koj e su, prema ovoj dvoji ci , deo umot vori na srpskog naroda:
Pesma Za dukat gl asi :
Pi ri vat ru, j ebi Kat u!
Ne da Kat a bez dukat a;
Ja u Kat i dukat dat i ,
Pa u Katu pojebati
Podaj gro, j ebi j o,
Podaj dva, pa u j a,
Podaj t ri , pa e ti !

Pesma to si bijesna i ma samo dva reda:
206

Oj devoj ko, t o si t ako besna,
t o si besna, kad t i ni j e t esna?

Pesma Di l i -di kl a i ma est redova. Prva dva gl ase:
Oj evoj ko, di l i -di kl a,
Je l i piki dl aka ni kl a?

Kako bi uvrst i o svoj e pri j at el j st vo sa Vukom Kopi t ar ga, u svoj st vu kuma, u
katoli koj crkvi Svet og Roka u carst vuj uem gradu Vi enni 28. j anuara 1818.
eni sa nemi com Anom Kraus (Anna, geb. Kraus) koja j e za t u svrhu i z
austro-ugarske dravne kase pri mi l a 100 dukat a. Venao i h j e svet eni k
Ferdi nand Fi s. Ana e do kraj a i vot a pri mat i apanau austro-ugarske
monarhi j e; bankovni raun j oj j e bi o ot voren u Erste Oest errei chische Spar-
Casse banci u bekom kvart u Leopoldstadt gde j e i vela. Kanonima
ri mokat ol ike crkve, poet kom devet naest og veka, nij e bi l o dozvolj eno
skl apanj e meovi t i h brakova; i noverni k j e prvo morao da pri mi kat ol i ku veru,
pa t ek onda da st upi u brak sa kat ol ki nj om. Vuk j e, dan pre venanja,
Svet osavl j e zameni o ri mokat ol i anst vom. Inae, Anu Kraus sa Vukom j e
upoznal a naj uveni j a beka hetre Henri j et a Rot man (Henritte Rothmann) u
svom domu u Elendbast ei 719, Wi en. Ova prel epa smea bel i j ka j e puni h
t ri deset godi na bi l a pod di rekt nom zat i t om efa beke pol i ci j e grofa
Sedli ckog koji j u je, ne retko, angaovao za dravne potrebe. Hetre Rot man
j e bi l a poznat a po t ome t o j e i mal a najlepe i najfinije frei madchen devoj ke
koj e j e ugl edna gospoda mogl a da povede sa sobom i zadri onol i ko dugo
kol i ko su i m t o fi nansi j e dozvolj aval e. Be j e poet kom i sredi nom XIX veka
bi o najvee t ri t e l j ubavi na svet u: na svakih sedam belija dolazila je po
j edna prostit ut ka to nij e bilo zabel eeno ni u st arom Ri mu. Inae, za Anu
Kraus, u zvanini m poli cij ski m arhi vama u Beu (Archi v Dei
Pol i zei verwal t ung Wi ener) koje j e pot pi sao i zvesni Jdi n Josefi ne post oj e
podaci samo da j e roena 1797. al i se ne navodi ko su j oj rodi t el j i ni t i da l i j e
i mal a bli i h i dal j i h roaka.
Suprot st avlj aj ui se Vuku i nj egovi m nal ogodavci ma knez Mi l o Obrenovi
20. okt obra 1836. pi e vl adi ci Pet ru II Pet roviu Nj egou:
, , ,
,
, ,
207

, , ,


. . . ,
, , ,
.
Kopitar, poverlj ivi dravni cenzor sl ovenski h knj iga i novi na, veli ki austrofil
i revnostan kat oli k, eleo j e da putem prost og narodnog j ezi ka i l ati nice
osi gura osnovu za real i zovanj e i dej e o austri j skom sl ovenst vu umest o
sl ovenst va ruskoga; znao je, od samog poet ka, da e se naj vei efekti na
l at i nienj u Srba post ii preko Crkve pa j e zat o posl ao Vuka 1818. u Pet rograd
kako bi od ondanj eg Ruskog bi bl i j skog drut va (
) dobi o sagl asnost za t ampanj e Novog Zavet a na novom narodu
razumlj i vom j ezi ku koj i j e on Vuk pri redi o, a ne kao t o j e t o do t ada bi o
sl uaj crkveno-sl ovenskom j ezi ku. se
sl oi l o sa Vukovom i dej om pa i m on ve poet kom 1820, pri l oe svoj prevod
Bi bl i j e. U svom proprat nom pi smu Vuk navodi kako j e svoj prevod nai ni o
ugl avnom sa t zv. sl ovenskog prevoda i z 1820. godi ne koji je bio potvren od
crkvenog Si noda, uz obi mne i vane konsul t aci j e sa nemakim Luterovim
prevodom i ruski m. Vuk kae i da j e, ponekad, konsult ovao i drugi h deset
razl iit ih prevoda na druge evropske j ezi ke.
Pri mi vi l epo sai nj en i povezan Vukov prevod j e zamol i l o
At anasija St oj kovia da proveri rukopi s u skl adu sa t adanj i m vaeim
serbski m pravopisom. Kako j e pri medaba bil o u skoro svakoj
reeni ci 1823. godi ne vraa Vuku nj egove spi se.
Ovde j e vano ukazati samo na t o da ni j e sl uaj no odabral o
St oj kovi a za recenzent a s obzi rom da j e on st udi rao fi l osofi j u u Segedi nu,
prava u Pounu, fi zi ku u Geti ngenu u Nemakoj , gde je postao dokt or
fi l osofij e i l an pri rodnj akog drutva. Pored t oga on j e radi o i kao profesor na
harkovskom Uni verzi t et u, gde j e bi o i rekt or. Govori o j e grki , lati nski,
nemaki , francuski , engleski , ruski , eki i pol jski . I, na kraju, navedi mo da
St oj kovi danas sl ovi za prvog srpskog fi zia i da j e aut or prve knj i ge na
srpskom jezi ku o fizici .
Prot i v Vukove Bi bl i j e bi l a j e i Komi si j a Serbske crkve koj u su predvodi l i
mi t ropoli t Leonti je Lambrovi, t ada bi vi srpski mit ropol i t i arhi mandri t
Fi l i povi. Razoaran t akvi m razvoj em dogaaj a, a ne el ei da kompromi t uj e
svoj u i dej u Kopi t ar se za pomo ne obraa Bekom bi bl i j skom drut vu (Vi enna
Bi belgesell schaft) ve se za pomo u tampanj u i di stri buci ji nove Bi bli je
okree Bri t anskom & i nost ranom bi bl i j skom drut vu (Bri t i sh & Forei gn
Bi bl e Soci et y). Upozoreni od Kopi t ara na sva prot i vl j enj a novom - Vukovom
prevodu Bi bli je pretst avni k Bri t i sh & Forei gn Bi ble Soci et y u Beogradu,
208

Benyami n Barker, 1832. godi ne pokuava prvo da dobi j e pi smeno odobrenj e od
kneza Mi l oa da se po Srbi j i di st ri bui ra ne Vukov prevod Bi bl i j e ve prevod
Bi bl i j e koj i j e, po nal ogu Ruskog bi bl i j skog drut va u posl u i spravl j anj a
Vukovog prevoda, sai ni o j o 1822 Atanasi j e St oj kovi . Pri t ome Barker kao
nai n di st ri buci j e nudi "bogat i ma veu cenu, a si romasi ma manj u, a veoma
si romasi ma bezpl at no". Knez t o ni j e odobri o. Nakon ovoga Bri t ansko &
i nost rano bi bl i j sko drut vo odl uuj e da odust ane od cel og proj ekt a al i na
Kopi t arovo i nsi st i ranje i pak ga okonava 1844. godine samo nekol i ko dana
pre Kopi t areve smrt i u Beu.
Novi zavet koj i j e kao prevodi l ac pot pi sao gramat iki geni je Vuk Karadi
Bri t ansko & i nost rano bi bl i j sko drut vo t ampa 1847. godi ne u Jermenskom
benedi kt anskom manast i ru u Beu ( , na j ermenskom)
u t i rau od 1920 pri meraka. U ovoj Vukovoj verzi j i Bi bl i j e i ma 49
sl ovenski h rei koj e se, kakoVuk kae, unaem narodnom j eziku ne govore,
al i se l asno mogu razumj et i i snarodni j em pomi j eat i; 47 novi hsl ovenski h
kovani ca i 84 rei koj e j e Vuk i zmisl i o. Naravno, Bri t ansko & i nost rano
bi blij sko drutvo i Vuk za ovaj prevod Bi bl ije ni su dobi l i saglasnost Serbske
pravosl avne crkve I prvi koji j e ustao prot i v i renj a ovog spi sani j a bi o j e
karl ovaki mi t ropol i t Josi f Raj ai, a pot om i beogradski mi t ropol i t Pet ar
Jovanovi .
Odgovaraj ui na ni z pri medbi koj e su se meu neupuenim katoli ki m
kl erom poj avi l e odmah po saznanj u za novi Vukov prevod Bi bl i j e Kopi t ar
12. februara 1822. pi e: Ne t reba zaboravi t i da se ovde ne radi o Bi bl i j i za
kat ol i ke, ve za verni ke Ist one crkve, koj i ma j e l i no sardi ni j ski mi ni st ar
Demai st re, pi sac knj i ge Du pape, a radi dobra kat ol i ke crkve, poeleo da celu
l est vi cu spoznaj e preu t o pre t i m bol j e, j er e t ako l ake post at i kat ol i ci .
Poj anj avaj ui neupueni ma i ost at ak Vukovog del ovanj a Kopitar dodaj e:
Vukov knj i evni rad st oj i u t esnoj vezi sa moj i m el j ama u pogl edu gramat i ke
Dobrovskoga. Oboj i ca t reba da odvoj e Srbe od Rusa, i oni e to t raj no
posti i .
Prot i v Vuka j e ponovo ust ao I Mi l o Obrenovi pa j e t ako
(mi ni st arst vo unut ranj i h posl ova) razasl al o (poli caj ce)
da zapl ene Vukovu pi sani j u koj a ne sme u nae ot eest vo. Koment ari ui
Vukov naum knez Mi l o kae: On previ a da e t enj e t akove koj i ma j e Vuk
pri st ao, t enj e ref ormi zma ako i m se za vreme ne st ane na put u dananj a naa
zgodna i nezgodna vremena, samo razdor u na narod usel i t i , j er on zna i t o
t a j e krvi Nemaku st al o, dok j e prevod Novog Zavj et a, dok j e ref ormaci j a
prodrl a kud j e naumi l a.
Kneev savet ni k Pet roni j evi i sekret ar srpskoga mit ropol i t a i cenzor knj i ga i
novi na Vasil i j e Lazi obj avl j uj u l anke dokazuj ui kako j e Vukov prevod
Bi bl i j e t ampana od st rane kat ol ike i protestantske Propagande, a sve sa
209

ci l j em uvoenj a l at i nskog pravopi sa t o ga i ni opasni m po veru pravosl avnu.
U t om duhu i vl adi ka Jevevi j e Jovanovi obj avl j uj e knj i gu O prevodu
Novoga Zavj et a. . . u koj oj poj anj ava kako Vuk pri vi dno zadravaj ui spolj ni
i zgl ed ruski h sl ova zapravo uvodi u serbski jezi k latinski pravopis. Ozbi lj ne
kri t i ke na Vukovo spi sat el j st vo i upozorenj e serbskom narodu j e uput i o i
Ni kanor Gruj i , vladi ka pakraki , l an Matice srpske i Srpskog uenog
drut va. On j e 1852. godi ne u Zemunu obj avi o knj i gu Pri mj et ve Ni kanora
Gruj ia, arhi mandri t a kuvedi nskog, na prevod Novoga Zavjet a, koji je
gospodi n Vuk S. Karayi pi sao u koj oj j e nabroj ao oko t ri st ot i ne egzaktnih
pri medbi na prevod.
, kri t i ke i upozorenj a ueni h i duhovni h l j udi ni su i mal i mnogo
uspeha pa j e t ako Vuk Karadi 11. j anuara 1848. pozvan na sveanu
audi j enci j u kod aust ri j skog cara Ferdi nanda I (Ferdinand I. Karl Leopol d
Joseph Franz Marcell in) koji mu t om pri l i kom daruj e bri l l ant ri ng (bri l i j ant ski
prsten) za sve zasluge koje je do tada za carevi nu poi ni o. Da prst en ni j e bi o
uzal udan govori i i nj eni ca da j e dve godi ne kasni j e 16. mart a 1850. u Beu,
u organi zaci j i Kopi t arevog nasl edni ka Franca Mi kl oia (Franc Ri t t er von
Mikloi), pot pisan t zv. Beki knj i evni ugovor (Wi ener Li t erat uren Pakt )
i zmeu Vuka Karadi a i ora J. Popovia (Srbi ma poznat samo pod
i zmenj eni m i menom i prezi menom ura Dani i ) sa predstavnici ma hrvatskog
pokret a Lj udevi t Gaj (Ivan Maurani, Di mi t ri j Demet er, St j epan Pej akovi ,
Ivan Kukul j evi i Vinko Pacel) da se umest o srpskog i ri l i nog pi sma kneza
Mirosl ava i svet oga Save koje j e u Srbi j i bi l o sl ubeno pi smo kori eno u
kolama, dravni m i kul t urni m ust anovama, graanst vu. . . i ma poet i sa
kori enj em hrvat skog l at i nikog pi sma t zv. gaj evi ce. Prvi Srbi koj i su poeli
primenjivati hrvat sko l at i nino pi smo su bi l i Vuk i ura kada su Wi ener Pakt
pot pi sal i gajevicom.
Jedan od l j udi zadueni h za real i zaci j u Bekog knj i evnog ugovora bi o j e i
Josi p t rosmaj er (Joseph Georg Strossmayer), hrvat ski bi skup, dokt or
t eol ogi j e, profesor kanonskog prava na bekom Uni verzi t et u i pol i t iar (voa
Narodne st ranke) koj i j e svoj u pol i t i ku zasni vao na hrvat skom dravnom prvu.
Ovde j e vano napomenut i da hrvatsko dravno pravo predstavlja jedno od
glavni h nael a hrvatske naci onal ne pol iti ke j o od sredi ne XIX veka, a bazira
se na ideji da Hrvati i maj u i st ori j sko pravo da uspostave svoju nacionalnu
dravu na svi m t erit ori j ama koj e su po osnovu prvost eenost i pri padal e
Hrvat skoj do 1102. Ove t eri t ori je su, gl edano sa stanovi t va dananje podele
nekadanje SFRJ, t erit orija Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovi ne, Crne
Gore i i st oni deo Srema zakl j uno sa Zemunom.
trosmaj er, svestan znaaja poli ti ke latini enja Srba, odmah postaje njen
revnosni egzekut or i t o t ako t o prvo namee st av da Srbi mogu bi t i samo
pravosl avci, odnosno da svi Srbi koj i su pri mi l i kat ol ianst vo i maj u bi t i
Hrvat i . Tokom 1867. on, uz pomo hrvat skog fi l ol oga Vat rosl ava Jagia koj i
210

j e godi nu dana ranije osnovao Archi v f r sl avi sche Phi l ologi e, i ni ci ra i zradu
Rj enika hrvat skoga i l i srpskoga j ezi ka i , u skl opu t e akt i vnost i , u Zagrebu
osni va Jugosl avensku akademi ju znanost i i umj et nost i . Na mest o sekret ara
JAZU (Danas Hrvat ska akademi j a nauka) trosmaj er post avl j a j ednog od
naj bol j i h gi mnazi j al aca evangel i st ike crkve u Brat i sl avi, poznat og st udent a
fi l ol ogi j e u Beu (Wi en Sprachwi ssenschaft) i naj bolj eg Vukovog ueni ka i
sl edbeni ka uru Daniia. Interesant no da je Dani ievo kol ovanj e u Beu
fi nansi j ski u skl opu svoj e pol i t i ke t o vi e kolovani h Srba, pomogao srpski
knez Mi haj l o Obrenovi koga j e t rosmaj er smat rao za vel i ku smet nj u
(entgegen) u politici latini enja Srba.
Tokom XVIII i poet kom XIX veka j ezi k srpski h sel j aka j e i mao t ol i ko
t urci zama da su Turci mogl i kako-t ako sa nj i ma da komuni ci raj u i bez znanj a
serbskog. Asi m Peca u knj i zi Turci zmi u Vukovim rj eni cima isti e da j e u
nj egovi m reni ci ma bi l o vi e od 1. 000 t urci zama. Kol i ko su Turci ceni l i i
podraval i Vukovu reformu serbskog jezi ka naj bolj e govori pri mer iz 1867.
kada su Turci u Saraj evu, u vi l aj et skoj t ampari j i , i zdal i Bukvar serbski za
osnovne kol e. Bi o j e t o prvi bukvar t ampan Vukovi m j ezi kom i pravopi som.
Na njegovoj prvoj stranici pisal o j e: Po nal ogu nj egove preuzvi enost i .
eri f Osmanpae (eref Osman Paa), val i j e vi l aj et a bosanskog, i ma se ovaj
bukvar na pokl on davat i u ovom vi l aj et u. Kako bi se l ake shvat i l a
zai nt eresovansot Turaka za i renj e Vukovog srpskog j ezi ka navedi mo samo
nekol i ko t urci zama i z Vukovi h renika: aj var, alav, alat, ant eri j a, badava,
bakal ni ca, barj ak, barut, batak, boranij a, bost an, budal a, burazer, gal ama,
duvan, duek, ubre, kaf ana, jelek, kasapi n, kai ka, t ezga, t epsi j a, tiganj,
t est era, eki . . . Sve ove t urske rei Srbi e, vremenom, pri hvat iti kao svoj e.
No, pored t urski h rei Vukov reni k j e obi l ovao i germanski m i zrazi ma koj i
se, takoe, danas smat raj u srpski m rei ma: pal ai nka, kol a, f rut uk, ri nf l aj ,
upaj z, knedl a, f raj er, f raj l a, t reber, kibicer, naj der, ust er, komoda, kof er,
poret , bluza, mustra, l af rok, pl ac, ci gl a, l uf t i rat i. . .
U skl adu sa ve pri preml j enom reformom srpskog j ezi ka Vuk j e, meu
Srbi ma, poeo da se zal ae za preki d sa svi m obl i ci ma dot adanj e srpske
knj i evnost i i pismenost i . Umest o post oj eeg serbskog knj i evnog j ezi ka on
zagovara upot rebu narodnog j ezi ka sa t okavski m di j al ekt om kao novog
knj i evnog j ezi ka. Sut i na ovog nj egovog, odnosno Kopi t arevog zal aganj a j e
bila u i enj u srpskog j ezi ka od svi h vari j ant i sl avi zma, i zadravanj a svi h
obl i ka t urci zma i germani zma koj i su bi l i u svakodnevnoj upotrebi meu
obini m, nepi smeni m narodom. Kopi t arevu azbuku srpskog j ezi ka sa 30 sl ova
Vuk, pod svoj i m i menom, i zdaj e 1818. i u nj oj e bi t i i zost avl j eno t ri naest
srpski h sl ova: , , , , , , i dr. Zbog siromat va l ati ninog pi sma
Kopi t ar j e, sa ciljem bar del i mi nog dost i zanj a performansi i rilice, bi o
pri moran na pri menu dvost ruki h znakova - lj , nj , d, dj . Ova i ovakva azbuka
e u Srbi j i zvanino bi t i pri znat a t ek 1868. kada e bi t i uvedena i u sve kol e.
211

Naj vei prot i vni ci pri znavanj a i uvoenj a Vukove azbuke u kol e su
bi l i t adanj i serbski i nt el ektual ci koj i su 31. maj a 1842. osnoval i Drut vo
serbske slovesnosti sa ci l j em i renj a nauka o serbskom j ezi ku i pri bli avanj u
narodnog j ezi ka serbskom knj i evnom i zrazu. Prvi l anovi drut va bi l i su
Jovan St eri j a Popovi, At anasi j e Ni kol i, Si ma Mi l ut i novi i dr. Kako bi
srpski knji evni jezi k sa t o manj e t et e pri bl i i l i narodu pri redi l i su novu
azbuku od 35 sl ova, ot poel i rad na Jezi koslovenom reni ku i t ampanj u novi h
udbeni ka za kol e. Meut i m, pod ut i caj em Vuka Karadia i nj egovi h
pri st al i ca, a naroi t o zbog snani h i nt ervenci j a Bea kod kneza Mi hai l a
Obrenovia, Drut vo j e zabranj eno 1864. et i ri godi ne kasni j e, odmah nakon
ubist va kneza Mi hail a, Kopitareva, odnosno Vukova azbuka j e namet nut a za
zvani nu azbuku srpskog j ezi ka, a i z Pet e j e u Srbi j u st i gao i Vukov prevod
Novog zavet a. Tokom proslave uprili ene ovi m povodom i zvedeno j e
orkest arsko del o (Serbska fant azi j a) koj e j e u ast Mihaila
Obrenovia i sl avu serbskog naroda 1867. komponovao uveni ruski
kompozi t or Ni kol aj Ri mski -Korsakov ( -
).
U pri l og svoj i h sukoba sa serbski m i nt el ekt ual ci ma i , pre svega,
Serbskom pravosl avnom crkvom, Vuk kae:
"Rat u knj i est vu ni kad nij e t et an, nego j e od vel i ke pot rebe i pol ze, a
osobi t o u ovakvom poet ku kao t o se sad knj i est vo nae nal azi . . . U ovakvom
ratu de se dva brat a bore. . . Kako l i e ovdj e rat meu braom rui t i dom".
Vuk j e znao za st av Crkve koj i j e j o 1805. l epo i zl oi o mi t ropol i t a
St rat i mi rovia: serbski knj i evni ci t reba da pi u oni m j ezi kom koj i se
pri bl i ava sl avj enskom, a sl avj enoserbski knjievni j ezi k na stari, naji st i j i j e
sl avj enski j ezi k. Karl ovaka mi t ropoli ja je smatrala da serbski knjievni j ezi k
t reba da opst ane i post ane odbrana od narodnog jezi ka, "koji je bi o t ako
zgodan most za kat ol iku propagandu. Meut i m, za Vuka
nij e bil a nikakav aut ori t e, a t o svakako nisu bi li ni t adanji
serbski i nt el ekt ual ci . Tako j e osporavao znanj e i umee Dosi t ej a Obradovia i
sav nj egov dot aanj i rad na reformi srpskog j ezi ka. Po nj emu Dosi t ej u Srbi j i
ni j e i mao ni kakvog drugog posl a osi m t o j e ui o ono j edno di j et e (Al eksu,
si na Kara Yorgi j a), pa i t o ni j e sve ui o, nego j e i l o i u kol u, a on ga j e samo
pouavao i s nj i m i vl j eo. Ako ni j e i mao ni kakve pl ate, ni j e mu ni t rebal a j er
mu se daval o opet kat o po deset i ne dukat a. Pa t a mu j e vi e trebalo plat a
(nj emu kao st aru kal ueru)? Zar j e on bio doao u Srbi j u da t ee novce; a da j e
pi sao nekol i ko poueni j a, koj a su se at i l a u crkvi bi ogradskoj , 1808. godi ne
na novo l j et o st i hove ruskome caru i Rodofi ni ki nu (nat ampani u Ml eci ma), i
moe se rei da su najgori od svi ju njegovih stihova. . . .
U svoj i m uvredama i omal ovaavanj u serbske inteligencije Karadi ,
koji je inae vol eo da se predst avl j a kao dokt or fil osofi j e, j e naj dalj e oti ao
212

kada je za Si mu Milutinovi a rekao: Ludot vornom vodi com pokopl j en. Svi
su bil i l udi pa st oga on ne pri znaj e ni t a od rani j e, negi ra sve do i ri l a i
Met odi j a, do svet oga Save! Najuvenija je njegova i zjava da sveti Sava nije
govori o serbski m j ezi kom, a spi s srpskog pat ri j arha Dani l a Banj skog Sl ova o
knezu Lazaru j e okarakt eri sao kao bolesno!
Kako Kopi t areva, odnosno Vukova reforma serbskog j ezi ka ni j e odmah bi l a
pri hvaena u Srbi j i oni se okreu Srbi ma koj i su u t o vreme i vel i pod aust ro-
ugarskom vl au. Tako su pokat ol i eni Srbi prvi pri hvat i l i novi pravopi s, a
mnogi od nj i h i i dej u da su pri padni ci hrvat skog, a ne srpskog naroda. U
skl adu sa ovi m Ant e St arevi 27. sept embra 1852. pi e u Narodni m novi nama:
Ni j edan Srbi n, koj i j e kat ol i kom post ao i l i se kat oli kom rodi o, nee, da kae
da j e Srbi n, da pi e srpski da govori srpski , a t o zat o, j er j e sa
i menom Srbi n istona crkva skopana, i kat ol i ku kazat i , da j e Srbi n i ni se da
bi t ol i ko znail o, kao da kae, da je istone crkve.
Hrvat ski sabor j e 1861. progl asi o od Vuka, odnosno Kopi t ara reformi sani
serbski j ezi k za sl ubeni j ezi k Hrvat a nazi vaj ui ga, naravno, hrvat ski m
j ezi kom. Hrvat i , koj i sve do t ada ni su i mali svoj knj i evni jezik ve su se
koristili nemakim, italijanskim, maarski m i l at i nski m, post al i su t ako prvi
kori sni ci Vukove reforme serbskog narodnog j ezi ka. Pri svaj aj ui serbski
j ezi k za svoj oni su se odmah opredel i l i za t okavski di j al ekt sa i j ekavi com, a
za pi smo su pri hvat i l i samo l at i ni cu. Progl aavaj ui ovakav serbski j ezi k
svoj i m Hrvat i su st vori l i osnov da sve Srbe koj i su govori l i ovi m, svoj i m
mat ernj i m, j ezi kom ponu l ati ni i t i , pohrvai vat i i kat ol ikoj veri pri vodi t i .
Hrvat ski i st ori ar Ferdo ii, govorei o politici irenja hrvat ski h t eri t ori j a i
hrvat skog naroda naut rb Srba, nat ural i zovanog Hrvat a Ludwi ga Gaya nazi va
j edni m od naj zasl unij i h si nova svi h vremena. Ist i na, i i priznaj e da se
i renj e hrvat ski h t eri t orij a i ut i caj a ni kada nebi mogl o ost vari t i bez pomoi
Kopi t ara i , naravno, Bea koj i j e i za svega st aj ao.
t a j e za Hrvat e znai o Vuk naj bolj e j e i skazao Ivan Kukul j evi Sakcinski,
koj i j e s Karadiem u Beu al i i kod kue na seoskom i manj u proveo mnoge
ugodne asove u razgovoru o budunosti naega naroda. Dvadeset godina
nakon Vukove smrt i u Hrvat skom saboru Kukul j evi e rei:
Ja moram i skreno kazat i da se neki m zanosom sj eam dana svoje mladosti.
U ono doba kad j e hrvat ska spaval a u dubokom snu, kad je sva inteligencija
j edi no l at i nski govoril a, kad j e u enskom drutvu j edini jezi k bi o nj emaki;
kad j e naa ari st okraci j a - ponaj vi e i pl emst vo - svoj e si nove poi l j al a kao u
Meku i Medi nu u Maarsku da naue Maarski i ono sve to j e prot i vno
hrvat skoj i sl avenskoj budunost i uope. U ono doba. . . Srbi su t o bi l i ,
gospodo, koj i su me naui l i l j ubi t i svoj narod. . . i me Mi luti novi,
Magaraevi, Vuk Karadi , Josi p Novi . . . "
213

Vuk j e prvi put boravi o u Zagrebu 1837, a drugi put 3. j una 1838. godi ne. U
pi smi ma Kopi t aru hval i o se da je nai ao na izuzetan doek:
Svuda su me doeki vali s osobitom asti . U Zagrebu sam ruao kod grofa
Janka Drakovia, koj i me j e na svoj i j em kol i ma k sebi dovezao i nat rag
odvezao; u Topuskom (kod Gl i ne) bi o sam na ruku, koj i su of i ci ri od ci j el e
regi ment e dal i na godovno svoga obrt era, prema kome sam ja sjedi o u sred
st ol a, za koj i m j e bi l o vi e od 70 sami j eh of i ci ra; iz Karl ovca sam j edva
pobj egao od goenj a. . .
Tokom t i h boravaka u Zagrebu Vuk Karadi j e st upi o u vezu sa voama
Il irskog pokret a, a posebno dobre odnose j e uspostavi o sa Lj udevit om Gaj em i
grofom Drakovi em. Iskreni finansijer Vukovi h reformi srpskog j ezi ka u
Zagrebu bi oj e i bi skup Josi p t rosmaj er, naj ugl edni j i hrvat ski svet eni k t oga
vremena, a zapravo Nemac koj i j e bi o u pot punost i posveen ost varenj u beke
pol i t i ke uni j aenj a pravosl avaca i ovek koj i se prvi poeo javno zalagat i za
j ugosl ovenst vo. Kol i ko j e Vuk bi o dobro pri ml j en i omi l j en u Zagrebu govori i
podat ak da mu j e 16. sept embra 1861. Zast upni t vo grada Zagreba, na predlog
i l i rca Sl avol j uba Eduarda Vrbani a, dodel i l o Povel j u poasnog graani na
koj om su mu dat a sva prava, sl oboti ne i kori st i kao t o svakom graani nu
Zagreba po zakonu i st arom narodnom obiaj u pri padaj u: I t ako nalae da se,
novoi zabrani ovaj graani n na u knj i gu ost al i j eh poasni j i h graana naij eh
upi e. Po Vuku j e nazvana i j edna zagrebaka ul i ca i t o ona t o spaj a
Bokovi evu i orievu u centru grada. Vuk j e brzo, ak i suvi e brzo, post ao
svest an vanost i l at i nienj a Srba t o se moe vi deti i z nj egovi h rei:
I tako se samo rez njega moemo uj edi ni t i sa naom braom Ri mskoga
zakona, koj a s radou nama ruke pruaj u: mi svi val ja da se trudi mo, dotl e da
dot j eramo, da nam j ezi k u knj i gama bude t ako j ednak, da se svaka knji ga moe
od sl ova do sl ova pret ampat i od Lat i nskij eh sl ova Sl avenski ma a od
Sl avenski j eh Lat i nski ma, pak emo onda (i samo onda) bi t i j edan narod i i mat i
j ednu knj i evnost , kao n. p. Nij emci zakona Ri mskoga i Lutoranskoga.
Prvo t ampano del o na od sabora 1861. godi ne pri hvaenom hrvat skom
j ezi ku bi o j e Novi zavet u prevodu Vuka Karadia, t ampan u Beu na l at i ni ci
i u izdanju Bri t anskog & i nost ranog bi bl i jskog drut va. Do t e 1864. godi ne u
Hrvat skoj j e kori en Novi zavet u prevodu St ipana Konzul a i Ant una
Dal mat i nca, a obj avlj en j e j o 1563. na gl agol j i ci u t ampari j i u Urach-u kraj
Tbi ngen-a. Kako j e Vukov prevod bi o veoma dobro pri hvaen u narodu ve
1868. u Pet i se za Hrvat sku t ampa drugo i zdanj e sa Psal mi ma, a 1868.
godi ne tampa se i t ree izdanje na l ati nici ali i i ri l i ci i j i se pri merci
di st ri bui raj u i po Srbi j i . Popul arnost Vukovog prevoda Novog Zavet a u
Hrvat skoj j e bi o i zuzet an t ako da j e do 1895. godi ne t ampano ukupno 50
hi l j ada pri meraka. Prvu neznatnu revi zi j u Vukove Bi bl i j e i ni Mi l an
Reet ar, Hrvat i rimokat ol i k, kome j e u t om posl u pomagao vel i ki hrvat ski
214

fi l ol oki aut ori t et Vat rosl av Jagi. Novo, revi di rano, i zdanj e t ampano j e
1895. godi ne u Budi mpet i , sa naznakom pregl edano i zdanj e. Od t ada pa do
danas sva l at i ni na i zdanj a Novog Zavet a u Hrvat skoj predst avl j aj u samo
pret ampano Reet arovo popravljeno i pregledano izdanj e Vukove Bi bl i j e.
Kao svoj e prvo uni fi ci rano pi smo Srbi su j o od 863. kori st i l i gl agol j i cu koj u
j e sast avi o Konst ant i n Fi l osof, poznati j i kao sveti i ri l o prema grkom
t aj nopi su, odnosno i ri l i cu koj a nita drugo do deri vat glagolji ce i grkog
ust avnog pi sma unci j al e. i rili ca j e ubrzo post ala veoma vana za dalji razvoj
srpske kulture i duhovnog i vot a, a nj enoj l epot i se pokl oni o i papa Hadri j an II
(Hadrianus II) koji je u kat edrali Svet og Pet ra odrao sl ubu na
crkvenoslovenskom j ezi ku. Papa Jovan VIII (Ioannes VIII) j e ak j una 880.
pot vrdi o sl ovensko bogosl uenj e bul om Indust ri ae t uae (Marl j i vost t voj a), a
i st o j e ui ni o i 882. cari gradski pat ri j arh Fot i j e. Probl emi sa Srbi ma i
nj i hovom i ri l i com u odnosu na Vat i kan nast aj u kada j e Met odi j e, brat i ri l ov
i prvi sl ovenski arhi epi skop, 884. preveo Bi bl i j u na sl ovenski j ezi k. Tako su
Srbi ali i svi ost al i sl ovenski narodi: Pol j aci , Moravci - esi i Sl ovaci, Bugari
i dr. st ekl i posebnu pri vi l egi j u koj u ni j edan narod Zapadne Evrope t ada ni j e
ui vao, sl ual i su Svet o pismo i sl ubu Boi j u na jezi ku koj i su mogl i da
razumej u. Sve t o se, ma kako l epo moe zvuat i , ni j e ni kako dopal o papi ni
Germani ma koj i poinju da shvataju opasnost od nj i ma stranog j ezi ka i j o
st rani j eg pi sma. Vrhunac ri mokat ol i ke fobi j e od i ri l i ce i sl ovenskog j ezi ka
nast aj e kada i ri l o kroz svoj i h osam pi sani h apol oget ski h rasprava zapoi nj e
odbranu i zvornog Hri st ovog uenj a od nepri merenog ut i caj a j evrej skog
svet enst va. irilu se, naravno, odmah pridruuj e i Met odi j e t o dovodi do
t oga da ga Germani hapse i bacaj u u t amni cu gde ga dre due od godinu dana.
Ot kl anjanje j evrej skog uti caj a na hrianst vo se t ako, za sve Sl ovene, j o u IX
veku pokazal o kao napad na samog papu i cel okupno ri mokat ol i ko
svet enst vo.
Pit anje reli gi je, odnosno domi naci j e pape nad hri ani ma se t ako na preac
postavi lo kao pi tanje upot rebe ri mskog al fabet a i l at i nskog j ezika. U Ri mu
vi e nij e bi l o dil eme da se kont rol a nad sl ovenski m narodi ma moe i mora
ost vari vati kroz namet anj e lati ni ne abecedej er su l at i ni ca i l at i nski de f act o
bi l i i ost al i j edi no pi smo i j ezi k ri mokat ol i anst va. Vraanj e Srba, kao
naj veeg sl ovenskog naroda, pod kont rol u Ri ma podrazumeval o j e, pre svega,
nj i hovo odvaj anj e od i ri l i nog pi sma i l at i nienj e t o j e, got ovo ceo
mi l eni j um kasni j e, upravo i bi o osnovni ci l j Bea. Kopi t ar preko Vuka
pri prema t eren za l at i nienje kroz naput anje post oj ee srpske ortografije,
debel og jer () i uvoenj e sl ova j u srbsku azbuku, a pot om i kroz i zmenu
obl i ka svi h i ri l ini h sl ova kako bi t o vi e sl ii l a l at i nskom pi smu. O znaaj u
j ednog j edi nog sl ova j Jernej Kopi t ar j e j o 1814, povodom t ampanj a
Vukove Pi smeni ce, rekao: Jedno Jj e apsol ut no nuno. Bez nj ega neemo
uspet i ! Povodom t ampanj a Kopi t ar pi e: Rj eni kom t reba
defini ti vno ut vrdit i srbsku ort ografij u al i t ako da t reba da i zdri i spi t pred
215

kri t iari ma. Moramo vodi t i rauna i o Vuku. . . .
Pored injeni ce da j e kraj nj e neobi no i mat i j edan j ezik sa dva pi sma,
Srbi ma j e 1885. namet nut o i da se odreknu ijekavi ce i i kavskog kao svog
narej a (akcent a). Te godi ne, St oj an Novakovi, lan Srpske kraljevske
akademi j e (osnovana 1. novembra 1886. na t emel j i ma Drut va srpske
sl ovesnost i iju j e bi bli ot eku i zbirke preuzel a), uspeva da progura ideju da se
ekavi ca progl asi za j edi no srpsko knj i evno narej e. Pored t oga, Srbi ma su
namet nut i i l at i nski nazivi za mesece u godi ni :
anuar (Januari us) nosi i me po dvogl avom ri mskom bogu Janusu
koj i j e si mbol svakog poetka i kraja. Janus je bog koji je posedovao i
mogunost da vidi prol ost i budunost, a u lit erat uri se ne ret ko kori st i
da se prikae dvoli nost .
Februar (Februari us) nosi i me po ri mskom prazni ku ienj a i
pokajanja - Februa .
Mart (Marti us) nazvan e po st arori mskom bogu rat a Marsu,
odnosno st aroi t al skom bogu prol ea.
Apri l (Apri l i s) nazvan e po ri msko bogi nji Afrodit i il i po
l ati nskom glagol u aperire t o znai ot vorit i , odnosno ot poeti sa l epi m
dani ma.
Ma (Mai us) nosi i me po ri msko boginji pri rode - Mai .
un (Junius) nazvan e po vrhovno st arori msko bogi nji braka i
domai nst va - unoni .
ul (Jul i us) nazvan e po Gaju uli u Cezaru.
Avgust (August us) e nazvan po i mperat oru Okt avij anu Avgust u.
Septembar (September) e nast ao od l at i nske rei septem t o znai
sedam.
Oktobar (Oct ober) od rei oct o osam.
Novembar (November) od rei novem devet.
Decembar (December) od rei decem deset .
I t ako, dok su Srbi pri morani da kori st e l at i nske nazi ve gregori j anskog
kal endara pape Grgura XIII Hrvati su, nazi vajui i h svoj i m, nast avi l i da
kori st e ugl avnom st are i smi sl ene srpske nazi ve: Srbi su od vaj kad prvi mesec
u godi ni nazi val i seanj oznaavaj ui t ako pravo vreme za seu ume, odnosno
vreme kada vegetacij a miruj e; drugi mesec su nazi vali ljuti odsli kavajui t ako
vreme kada j e zi ma po pravi l u bi l a vel i ka i l i l j ut a; za t rei mesec su kori st i l i
nazi v suhi j er t ada poi nj u da dol aze suvl j i i t opl i j i vet rovi sa j uga;berezozol
i l i l ei t rava je bi o nazi v za et vrti mesec kada t rava oivlj ava najavl juj ui
buenj e pri rode; t raven i l i cvet anj su se kori st i l i da oznae pet i mesec u kome
veget aci j a defi ni t i vno poi nj e da cvet a; est i mesec, u znak poet ka cvet anj a
treanja je prozvan i zok i l i trenjar; erven, odnosnoet var j e nazi v sedmog
meseca koga karakteri e et va i upot reba srpa; gumni k, odnosno zarev je nazi v
osmog meseca u godi ni ; i z pot ovanj a prema vinovoj l ozi i ruj noj boji vi na
216

devet i mesec je post ao poznat kao ruj ani l i grozdober; opadanj e l i a je
usl ovi l o nazi v deset og meseca li st opad, odnosnoumopad; nazi v jedanaest og
meseca - st udeni oznaavao j e defi ni t i vni dol azak zi me, a kol edar j e bio
posl ednj i mesec u godi ni i oznaavao je nastupanje dana hladnih ko led.
Iako se pi t anj a akcent a i nazi va meseci u godi ni nekome mogu ui ni t i
margi nal ni m t o i pak ni j e t ako. Sve j e vano i oni koj i su, nakon svi h Vukovi h
reformi , i zvri l i ove i zmene su zapravo zadal i posl ednj i udarac srpskom
j ezi ku i i rom ot vori l i put procesi ma kontami naci j e srpske kul t ure, i st ori j e i
svega drugoga. Da su oni bi l i u pravu, a Srbi u j adu, pokazuj e i i nj eni ca da se
u okvi ru Srpske akademij e nauka i umet nost i - st o dvadeset i est godi na
nakon nj enog osni vanj a i dal j e radi na t ome da Renik srpskohrvat skog
narodnog i knj i evnog j ezi ka ost ane na osnovama t zv. Vukovi h reformi gde
i ma t ako mal o l eksi ke i z Srbij e. Ovaj proj ekat zapoet j e j o 1893. godi ne u
okvi ru Akademi j i nog Leksi kografskog zavoda i do 2007. j e obj avl j eno 18
t omova; nj egovi naj vani j i i zvoai danas su Mat i j a Bekovi, Mi l ka Ivi,
Ni ka St i pevi i Predrag Pal avest ra. Jedan od l j udi koj i j e ve ostavio peat
na proj ekat standardi zacije srpskog jezi ka je i penzionisani profesor
it ali janskog jezi ka Fil ol okog fakult et a Uni verzi t et a u Beogradu Ivan Kl aj n
(Ivan Kl ei n) koj i smat ra da se srpski j ezi k vi e ne moe izj ednaavat i sa
narodni m srpski m selj aki m j ezi kom kako j e t o bil o pre Vuka. Ovaj
i staknuti beogradski i nt elekt ualac ukazuje na i nj enicu da su Srbi od Vuka do
sada znal i samo za Vuj akl i j i n reni k st rani h rei al i e i m, po nj emu, od sada
t rebat i i j ednot omni reni k srpskohrvatskog knj i evnog j ezi ka ako mi sl e da se
pravi l no sl ue savremeni m srpski m j ezi kom. Nj i hov knj i evni j ezi k e danas
morati da znaju svi , a nekadanj i srpski knj i evni j e prognan i na kraj u
umoren.
O nekadanj em serbskom knj i evnom j ezi ku onome pre Kopi t ara, Gaj a,
Vuka i sada Kl aj na, uveni sl ovaki i st ori ar Pavel afari k (Pavel Jozef
afri k) u svoj oj knj i zi Serbi sche Lesekrner oder historisch-kritische
Bel eucht ung der serbi schen Mundart (Srpska ant ol ogi j a i l i i st ori j sko-kri t iki
pogl ed na srpska narej a)t ampanoj 1833. godi ne pi e: Jezi k Serbski j e t ako
ori gi nal an, i st , gramat iki savren i bogat da se j ednost avno ni j e mogao
obl i kovat i bez post oj anj a j ednog j edi nst venog prvobi t nog i samost al nog
naroda.
Francuski geograf i et nol og Ami Bue (Ami Bou) za serbski knjievni jezik u
svom del u La Turqui e d' Europe koj e j e 1832. godi ne tampao u Pari zu kae:
Serbski jezi k j e bogat , energian i harmoni an, podj ednako dobro pri st aj e
mukom i enskom rodu, dobar j e za opevanj e l j ubavni h pesama i nenost i ,
kao i veliki h krvavih podvi ga. Zvuan j e i ot men. Srbi n govori pol agano, ne
pravei pauze i svoj i m j ezi kom na naj l epi nai n i zraava pri st oj nost .
Konst rukci j e reeni ca u srpskom j ezi ku su j ednostavne, i maj u i zuzet an smi sao
za preci znost , mat ovi t ost i srpski m se govori pri st oj no. Ako su i kada j edan
217

j ezi k i j edan narod bi l i st voreni za vladavi nu javnim raspravama, t o su si gurno
srpski jezik i srpski narod. Sic!
Govorei o procesu namet anj a Vukovi h reformi srpskog j ezi ka Ivo Andri,
knj i evni k i nobel ovac j e rekao: Bi o j e t o pravi , dugogodi nj i rat u kome j e
bi l o pobeda i poraza, j unat va i i zdaj a, heroj a i st radal ni ka, plal j i vaca i
prebega. Ko j e i zgubi o zna se! Mi lo Crnj anski ocenjuje da je Vukovo
Opi sanij e Srbije anti srpski spis u kome se peri od pre Vuka predstavlj a kao
vreme puno bede, surovost i i mranjatva neega t o odl i kuj e pri mi t i vne
narode. Vuk, i zvesno, za i vot a ni j e upoznao ni afrika ni Boua. Mea
Sel i movi nakon svest rane anal i ze Vukovog rada krat ko i j asno zakl j uuje da
bi Vuk bez Kopi t ara mal o t a posti gao. S t i m u vezi on ukazuj u i da
upotreba prili no kompl i kovane st rune termi nol ogi je za koj u Vuk ni kada
nije pokazivao naroi t o razumevanj e svedoi da j e i za nj ega u svemu st ajao
Kopi t ar.
Sveti sl av Basara, knj i evnik, Vuka nazi va neobrazovani m avant urist om, a
nj egovu reformu karakt eri e kao uj durma prot i v srpskog naroda. Basara
kae:
Kruci jal ni ali skriveni , uzrok nai h akt uel ni h nesrea i nesporazuma vi di m
u domenu l i ngvi st i ke; preci zni j e u Vukovoj ref ormi j ezi ka i pi sma. . . Ako
pogl edamo t a j e Vuk doi st a ui ni o, za sada samo u ravni pi sma, vi deemo da
se nj egova genij al nost ni pot o ne ogl eda u konst rukci j i , ve u oduzimanju,
odsecanj u i i zbaci vanj u. On j ednost avno i zbacuj e sl ova azbuke koj a mu se ine
suvi ni m, koj a ne odgovaraj u nj egovom pri mi t i vnom oseanj u za j ezi k. . . Mora
se pri znat i da j e Vukov projekat liio ovaj j ezi k nei zmernog gramat ikog i
l eksikog bogat st va i da bi naa mat eri j al na i duhovna i st ori j a bi l a u svakom
pogl edu bogat i j a. . . Vuk ne samo da j e upropast i o j ezi k nego j e budue
narat aj e l i i o i st orij skog konti nuit et a. Sve ono t o se pi sal o do Vuka, st rogo
uzev, deo j e j edne nasi l no zavrene i st rori j e sa koj om mi , usl ed j ezike
proval i j e, got ovo da nemamo ni t a. U posl ednj oj anal i zi , naa st varna i st ori j a
nema vi e od 150 godi na. Iz t og vremena j e prost or j ednog drugog j ezi ka,
j ezi ka koj i nam j e st ran; kont i nui t et i st ori j skog smi sl a j ednog naroda ne
prenosi se krvl j u, nego jezikom. . . . Vukovo profani sanj e j ezi ka i pi sma ni j e
mogl o proi bez prof ani sanj a st varnost i oni h koj i nj i me govore. . . Opredeljenje
za si mpl i f i kaci j e, koj e j e kasni je post al o naci onal na osobi na, kret anj e po
i nerci j i gde j e j edi ni aut ori t et ni z opt epri hvaeni h predrasuda,
i dol opokl onst vo. . . sve su t o posl edica apsol ut ne neodgovornost i ,
nekompet ent nost i , i mrovi zaci j e koj e j e Vuk et abl i rao. . . Podsetimo se,
zapamt i mo t ako da ne zaboravi mo da su vukopokl oni ci , nj ihov krem, u srpsku
knj i evnost i kul t uru ul i preko zgari t a srpski h crkava i l eeva srpskog
naroda.
Pri a o Vukovoj navodnoj geni j al nost i u poj ednost avl j enj u gramat i ke i
218

smanj enj u broj a sl ova i ma smi sl a u onoj meri u koj oj j e neko spreman da
pri hvat i t ezu da su Srbi pri rodno ogranien narod t e da mu j e st oga bi l o
neophodno pri redi t i i podj ednako ogranienu azbuku i vokabul ar. Pri mera radi ,
Japanci j o od III veka kori st e sl i kovno pi smo poznat o kao kandi ()
nast al o od modi fi kovani h ki neski h znakova. U XIII veku su od kandija
sast avi l i dve fonet ske azbuke poznat e pod zaj edniki m i menom kana. Prva
azbuka se zove hi ragana () i upot rebl j ava se i skl j ui vo za j apanske rei ,
dok se druga zove kat akana () i namenj ena j e za st rane rei . Ove dve
azbuke i maj u 96 sl ova. S druge st rane, Ki nezi u dnevnoj upotrebi kori st e oko
500 sl ova st andardnog mandari nskog j ezi ka, a da bi neko za sebe mogao da
kae da je pi smen mora da zna naj manj e 3000 sl ova. O kul turi i pismenosti
ovi h naroda suvi no j e govori t i . Nema i m ravni h!
Posl ednji srpski knji evnik koji je pi sao na srpskom knj i evnom j ezi ku bi o j e
vl adi ka Pet ar Pet rovi Nj ego; danas nema t og Srbi na koj i moe, bez reni ka,
proi t at i Nj egoev i l i razumet i Mi rosl avl j evo j evanelj e
(Pi sano j e za pot rebe Mi rosl ava, brat a Nemanjinog, sina Zavidinog i kneza
zahumskog od 1171. -1197. ), naj st ari j i srpski irili ni rukopis. O Mari ji nskom
j evanelu, najstarije ouvano del o srpske knj i evnost i pi sano gl agol jiciom u X
veku, da i ne govori mo. Ni j edan Srbi n danas ne moe razumet i nat pi se na
srpski m manast i ri ma i crkvama sazi dani m pre XX veka. Evo, pri mera radi ,
j edne reeni ce napi sane na srpskom jezi ku: ,
, , ,
, , .
Poet kom XX veka Lj uba Soj anovi j e obj avi o knj i gu St ari serbski zapi si i
natpisi u koj oj j e sl ovenoserbski preveo na vukov j ezi k. Koli ko i kako j e nova
Vukova azbuka ut i cala i na sam srpski j ezi k najbol j e se moe vi det i po t ome
kol i ko j e t eko, got ovo nemogue, razumet i rei svet og Save i z nj egovog del a
Zakonopravi l o (poznat o i po i menu Krmi j a):
, .
, ,
;
,
, ,
.
O razli ci i zmeu serbskog pre i posl e Vuka moe se l ako prosudi t i i i z
sl edeeg pri mera:
Sl aveno-serbski:
.
219

Vukov prost onarodni :
.
Moda j e i pak naj l ake shvat i t i kako Srbi danas ne govore serbskim ve
Vukovi m srpski m i z sl edeeg pri kaza rei napi sani h na serbskom i od Vuka
reformi sanom j ezi ku:

















Vuk St efanovi Karadi j e prema bekom Prot okol u umrl i h premi nuo 7.
februara 1864. (17 November 1787 i n Tri an der Dri na, einer
herzegowi ni schen Fami l i e; 7. Februar 1864 i n Wi en), a kao mest o st al nog
boravka i smrt i naveden j e Be, Marokanergase 3. Sahranj en j e u Beu na
katoli kom groblj u St Marxer Fri edhof gde poi vaj u i posmrt ni ost aci Jernej a
Kopi t ara, Al eksandra Ipsi l ant i j a, Mocart a, opena. . . U Beu j e ost al a da mu
ivi supruga Ana koj a ni kada svoj om nogom ni j e el el a da kroi na tlo Srbi je.
Nj egovi ost aci su 1897. prenet i u Beograd i sahranj eni u port i Saborne crkve
naporedo s Dosi tej evi m. Meut i m, nj egov nadgrobni spomeni k sa Lorenski m
krst om se i danas nal azi na bekom grobl j u-parku St Marxer, a sve t rokove
nj egovog odravanj a snosi uprava grada Bea. Kako j e j edan kat ol i k mogao da
se sahrani u porti Saborne crkve. . . ?
Dok j e Vuk u Beu ui vao u svom druenj u sa aust rij ski m masoni ma i
f rul ei n mi ni st ar unut ranj i h posl ova Aust ri j e Johan Kempen (Johann Franz
Kempen, Baron von Fi cht enst amm) se i nt eresovao za akt i vnost beogradske
masoneri j e. U j ednom i zvet aj u od 27. februara 1855. koj i j e Kempen pri mi o
od aust ri j skog konzul a u Beogradu Radosavl jevi a st oj i : Ovdanj a masonska
l oa se zove Ali Ko. Nj en st arei na j e Turi n Mehmed Sai d Ismail i i vi u
Beogradu od svoj e pri vat ne i movi ne. On j e uj edno i vel i ki maj st or svi h
sl obodnozi darski h l oa u evropskoj Turskoj . Loa u Beogradu broj i oko 140
l anova, meu koj i ma se nal azi i Toma Vui Perii koji j e masonom postao
220

pri l i kom svog boravka u Cari gradu 1840-41. . . U l oi su i Frant i ek Zah,
pol j ski grof Tiski j evi c, pol i t iar Avram Petronijevi t e pol j ski emi grant Adam
art ori ski . . . Da l i i u kakvom j e odnosu ova l oa sa i nost rani m, posebno sa
aust ri j ski m l oama nisam mogao da saznam. Konfi dent koj i mi j e saopt i o ove
poj edi nsot i t vrdi da j e Mehmed Sai d Ismai l poasni maj st or l aj pci ke l oe i da
dobro i vi sa poznat i m sl obodni m zi darom u Peti, profesorom Levi som.
Tokom 1876. u Beograd j e st i gl o vi e hi l j ada It al i j ana, Maci ni j evi h i
Gari bal di j evi h dobrovolj aca spremni h da se bore za osl oboenj e Srbij e i Srba
od Turskog j arma. Okt obra i st e godi ne Lui i Joani ni (Lui gi Jeani ne),
i t al i j anski konzul u Beogradu i Iili o Del a Bona (Ichi lo del la Bona), komandir
Gari bal dijevi h dobrovolj aca osni vaju u hotel u Srpska Kruna u Beogradu l ou
Luce dei Bal kani (Svet lost Balkana). Loa j e bil a pod zatit om Veli kog
Orijent a It alij e, nj en prvi st arei na bi o j e lekar dr Marko Polak, a sekretar
Mia Lj ubi brat i, hercegovaki voj voda. Loa j e okupl j al a veoma ugl edne i
ut i caj ne l j ude t oga vremena kao t o su: Bader Vi l j em, i nenj er; Boi dar Bodi ,
bankar; Maj zner Josi f, pomoni k di rekt ora Narodne bi bl i ot eke; ore
Mi l ovanovi, sl i kar; Pet ar Ubavki, vaj ar; Hai m Ozerovi, t rgovac i dr.
Pod pokrovi t el j st vom Vel i kog Ori jent a It al i j e 5. okt obra 1881. poel a j e sa
radom i l oa Srpska zadruga. Nj en prvi st arei na bi o j e Emi l i j an Joksi movi,
profesor Vel i ke kol e, a lanovi samo naj ugledniji graani Beograda: dr Lazar
Pau, mi ni star fi nansi j a za vreme vl ade Ni kol e Paia; Maksa Ant oni j evi ,
zlat ar; Emil i j an Josi movi , profesor Veli ke kole; Mil o Cveti , gl umac i dr.
Loa Sl oga, rad i post oj anst vo j e osnovana 10. sept embra 1883, t akoe pod
zat i t om Vel i kog Ori j ent a Itali je. St areina loe bi o j e Mi haj l o Val t rovi (od
1912. doi vot ni poasni stareina), a meu ugl edni m brat st vom bilu su: Nikola
Ant ul a, Hai m Davio, Kornel Drakoci , Josif Majzner, dr Ferdo amsa, i dr.
Vel i ka l oa Ugarske j e j anuara 1891. donel a odl uku o pri manj u pod zat i t u
l oe Pobrati m koj a j e sa sveani m ri t ual ni m radom 14. februara ot poel a svoj
i vot . Nj en prvi starei na j e bi o ore Vaj fert (George Wei fert), di rekt or
Narodne banke i i ndust ri j al ac. Poznat i l anovi ove l oe su bil i : Svet omi r
Ni kol aj evi , l an Srpske kraljevske akademij e, profesor Vel i ke kol e i
gradonael ni k Beograda; DAndrea Domeni ko, sl i kar; Mi l o Goevac, t rgovac;
ore Lazarevi, pivar; Stevan Mokranj ac, muzi ar; Il i j a Moj si l ovi , advokat ;
At i l a Okol i anj i , apotekar; St evan Sremac, profesor i knj i evni k; Josi f
Svoboda, muzi ar; Vasa Jovanovi, sekretar Mi ni starst va pri vrede; Ni kola
Lukaek, i ndustri jalac; Beni ka Fl aj er, trgovac; i voj in Mii , oficir; arl
Duse (Charles Doucet) i nst ruktor maevanj a; Moa Pi j ade, profesi onal ni
revol uci onar, sl i kar i novi nar i dr.
Kri za nast al a aneksi j om Bosne i Hercegovi ne od st rane Aust ro-Ugarske
dovela j e do osni vanj a j edne nove l oe koj u e podravati Veliki Orijent
221

Francuske. Sveani rad ot varanj a nove l oe Uj edi nj enj e odran j e 22. februara
1909. St arei na l oe post ao j e Vasa U. Jovanovi (i ndust ri j al ac i bl i ski
pri j at el j Ni kol e Paia), a izvesno nj en najugl edniji lan bio je Leon Deko,
francuski posl ani k u Beogradu. Loa j e i mal a vel i ki broj l anova frankofi l ski
ori j ent i sani h, a meu nj i ma su se posebno i st i cal i : Lazar At anackovi, Milan
Antonijevi , Mi hai l o Avramovi, Dimitrije Mijalkovi , Mi l an Mi l ovanovi ,
Pavl e Majzner, an Ri kaj , ozef Vikar, Pavle Vasil jevi, Voji sl av Tankosi,
Lj ubomi r Jovanovi i dr.
Jedan od naj vei h srpski h masona i srpske masonerije uopte sli kar ore
Mi l ovanovi i ni ci rao j e 1910. zaj edno sa i ndust ri j al cem Damj anom
Brankoviem osni vanj e l oe umadija pod pokrovi t el j stvom Vel i ke l oe
Hamburga. Loa je osveena 7. j ula, a prvi st arei na post ao j e Jovan
Al eksi j evi. Naj poznat i j i l anovi su bi l i : Spasoj e Barj akt arovi, Mi haj l o
Cuki, Marko Mi l ut i novi, Duan Radi voj evi, Jovan Ni kol i , Mi l an Ri st i ,
Todor Vasoj evi , Jovan Aleksijevi , Petar replovi , St evan kori i dr.
Srpska kralj evina j e bi l a aut orit arna drava voena na nai n u kome ni j e bi l o
di l eme ko j e naj st ari u kui i i j a j e posl ednj a. Srbi su bi l i pat ri j ahal no
vaspi t an narod sa i skrenom verom u Boga; bi l o j e t o vreme u kome se re
domaina i kralj a nisu povl ai l e; st i sak ruku je bio jai od svakog peat a. No,
vremena su se menj al a i poj avil i su se pol i t iari koj i su poel i zagovarat i priu
o nekakvoj pravoj , i sti nskoj demokrat i j i o bol j i m i l epi m vremeni m samo
ako. . . . Jedan od t i h pol i t iara bi o j e i Ni kol a Pai (po naci onal nost i Ci ncar i z
porodi ce Pacu koja se kraj em XVIII veka i z Bugarske doselil a na prostore
Ti moke Kraj i ne). Beskompromi sni prot i vni k Pai evi h l evi arski h i dej a i
si nt agme nj egovg pol i t ikog programa Hoemo demokrat i j u bi o j e srpski
kral j Mi l an Obrenovi .
Mi l anovo prot i vl j enje svi m l evacima kako j e on nazi vao levi are
rezul t i ral o j e t i me da j e 11. okt obra 1882. godi ne Jel ena-Il ka Markovi
(supruga Svet ozara Markovi a i i nt i mna pri j at eljica Nikole Pai a) pucal a u
Sabornoj Crkvi na nj ega i sreom promai l a. Dve nedel j e pre ovog dogaaj a
28. sept embra 1883. Pai j e i skori st i o narodno nezadovoljstvo zbog
oduzi manj a oruj a i pokrenuo svoj e pri st al i ce u Ti moku (Ti moka buna) sa
ci l j em svrgavanj a sa vl ast i kral j a Mi l ana. Obaranje sa vlasti dinastije
Obrenovia t rebal o j e da rezul t i ra dovoenj em na srpski prest o crnogorskog
kneza Ni kol e i l i Pet ra Karaorevi a i , moda naj vani j e, odvajanjem Srbije
od Austro-Ugarske i pri bli avanj e Rusiji . Naravno, Pai ev pokuaj svrgavanj a
srbi j anske di nast i j e odvi j ao se uz znanj e Sofij e gde su mu podrku prual i
mi ni st ar poli ci j e St efan St ambol ov ( ), predsednik
bugarske l i beral ne st ranke Ni kol a Suknarov ( ) i
Jordan Ivanov (), ef sofij ske pol i cij e i nj egov zet (oeni o se
Pavom Pai). Bugari su prui l i odreenu l ogi st iku i fi nansi j sku pomo za
4. 000 pobunj eni ka meu koj i ma j e bi l o i 1. 000 Crnogoraca na el u sa
222

voj vodom Peka Pavl ovia. Crnogorci su bi l i posebno ki vni na kral j a Mi l ana
nakon t o i m j e srpska vl ada na el u sa Mi l anom Pi roancem okt obra 1882.
zabranil a dosel javanj e u Srbij u i ak i sel i l a u Crnu Goru 150 posl ednj e
dosel jeni h fami li ja.
Coup d' t at (dravni udar) nij e uspeo, a na suenj u pred Preki m sudom u
Zaj earu koji m je predsedavao Dragomi r Raj ovi je ut vreno da su gl avni
i ni ci j at ori dravnog udara, osi m Paia, bi l i j o Mari nko Ivkovi, Lj ubomi r
Didi i Al eksa Stanojevi . Ivkovi i Di di su uhapeni pri l i kom pokuaj a
begst va u Bugarsku i osueni , a Ni kol a Pai i Al eksa St anoj evi su uspel i da
se domognu Sofi j e. Int eresant no da j e 1945. godi ne, u svoj oj 92. godi ni ,
St anoj evi kao uvaeni bugarski poli tiar postao l an Narodnog front a
( ). Suenj e j e okonano 18. novembra, a do
t ada j e na smrt osueno 94 uesni ka i 567 na robij u. Inae, odmah po
okonanj u Ti moke bune oko 1200 Crnogoraca iz 363 porodi ce j e pri mi lo
bugarske pasoe i dravl j anst vo.
U Bugarskoj Pai e uz pomo crnogorski h prvaka voj vode Peka Pavl ovia i
Savi a Vul ovi a razvi t i snanu ant i obrenovievsku kampanj u. Oni e 18.
okt obra 1885. i zdat i progl as srpskom narodu da zbaci j aram koj i mu pret i da
ga odvoj i od Srpst va i Sl ovenst va. Progl as se zavrava rei ma: mi prel azi mo
grani cu k vama brao, u pomo. . . . Crnogorci i z Bugarske su od 1883. redovno
ubaci val i et e u Srbi j u pl j akal i i i zazi val i nerede. Ovi poduhvat i e se
pokazati toliko profi t abi l ni m da e vei na Crnogoraca poeti da i vi iskl jui vo
od pl j ake. Do prestanka ovakvi h upada doi e t ek nakon Bugarsko-Srpskog
rata i inervenci je Aust ro-Ugarske; Bugarska e t ek 1886. i nt erni rat i Paia i
Pavl ovia dal j e od srpske grani ce u Ruuk, odnosno Trnovo.
Bugarsko umi ri vanj e Paia i Pavl ovi a ni j e se ozbi l j nij e odrazi l o na
crnogorske aspiraci j e prema srpskom prest ol u. Od kada j e knj az Ni kol a u
Cet i nj skom manast i ru 30. j ul a 1883. godi ne u 10 asova udao svoju naj st ari j u
kerku Zorku za Pet ra Karaorevia, pet o det e Al eksandra Karaorevia i
Persi de Nenadovi, aspiraci je Petrovia i Karaorevia popri mi e obri se
urote proti v Obrenovia. Ovo venanj e j e obavl j eno uz inodejstvovanje
mi t ropol i t a Vi sari j ona Lj ubi e, a ono t o j e bi l o vano j e da j e kum bi o ruski
car koga j e zast upao grof Orlov Denisov. Za rusku spolj nu pol i t i ku j e bi l o od
presudnog znaaj a da odri svoj e pozi ci j e na Bal kanu, a t o s Obrenovi i ma,
koj i su se t radi ci onal no osl anj al i na Aust ro-Ugarsku, ni j e bi l o mogue. Rusi se
nisu di rekt no meali u pitanje srpskog prestol a ali ni su ni i ni l i nit a da
obeshrabre knj aza Ni kol u i Al eksandra Karaorevia, koj i j e t ada i veo u
Temi varu, da Petra nai ne srpski m kral j em. Za razl i ku od Rusa crnogorsku
opsesi j u su vrl o konkret no podral i Bri t anci koj i su, po svaku cenu, el el i da
odvoj e Srbi j u od Austro-Ugarske.
Pai se u Srbij u vraa t ek nakon t o j e 22. februara 1898. kral j Mi l an bi o
223

pri moran da abdi ci ra u kori st svog si na Al eksandra. i m se vrat i o Pai j e
odmah, i pored t oga t o j e Mi l an abdi ci rao, poeo opet da pi e l anke prot i v
nj ega i t o, pre i i znad svega, zbog nj egovog osl anj anj a na Aust ro-Ugarsku, a
ne na Rusi j u. Zbog neodmereni h i uvredlji vi h rei u svoji m l anci ma Pai je
(21. maj a 1898. ) bi o osuen na devet meseci zat vora u Poarevcu. Novi kral j
Srbij e Al eksandar j e bi o mi ropomazan u manast i ru i ve t ada j e Pai
poeo i prot i v nj ega da kuj e zaveru. Meut i m, pre obrauna sa Al eksandrom
Pai se j o jednom okrenuo proti v Milana i t o 24. j una 1899. kada j e
organi zovan at ent at na t ada ve ex kral j a Mi l ana. Ovaj pokuaj ubi st va u
narodu j e poznat kao Ivanj danski at ent at , a nj egov neposredni i zvril ac je bio
radi kal uro Kneevi . Mi l an j e prei veo i pol ici j a j e uhapsi l a deset ak
radi kal a meu koj i ma i Paia. Svi konspi rat ori su kanj eni na vi edeceni j ske
kazne osi m ura Kneevia koj i j e osuen na smrt i Paia koj i se na sudu
kl eo u svoj u odanost dinastiji Obrenovi a i za sve opt ui vao svoj e part i j ske
drugove; Sud ga je osudio na pet godi na robi je al i je odmah pomi lovan nakon
t o se za nj egovo osl obaanj e, kod Mi l ana i Al eksandra, zauzeo li no ruski car
II.
Ve u avgustu ist e godi ne Pai t aj no odl azi u Sofi ju gde se susree sa
St efanom St ambol ovi m i od nj ega t rai pomo vezano za pi t anj e di nasti j e
Obrenovia. Meuti m, i ako j e kralj Mi l an i mao nerai ene odnose sa
Bugari ma oko nj egovog i manj a Bregovo koj e j e pri pal o Bugari ma, i ako j e sa
Bugari ma ak i zarat i o novembra 1885. St ambol ov j e sada gl at ko odbi o Pai a
uz opasku da e se u budue i Bugarska vi e oslanj ati na Aust ro-Ugarsku, a
manj e na Rusi j u. Pai se vraa u Srbi j u razoaran ali ne i poraen. Nast avio
je sa spletkarenjem i svoj i m subverzi vni m pl anovi ma.
Osamnaest meseci nakon neuspel og Ivanj danskog atent at a Mil an j e
premi nuo u Beu, a 29. maja 1903, Al eksandar Obrenovi j e, zaj edno sa
kral j i com Dragom Main, ubi j en u svoj oj kui . Srpsku krunu, zvanj e i i manj e
preuzee tada knez Petar Karaorevi koji je pre toga u Parizu bio iniciran u
masoneri j u pod i menom Pet ar Mrkonj i. Zajedno sa Karaoreviem na srpsku
politi ku scenu st upa i Ni kola Pai , uveni levi ar, osni va buroaske
Radi kalne st ranke, bl i ski pri j at el j Svet ozara Markovi a i ruskog ari st okrat e i
anarhi st e Mi hai l a Bakunj i na ( ) koji ga je
1868. u Ci ri hu i ni ci rao u masoneri j u.
Od Bakunj i na kao j ednog od gl avni h i zvora svoj e pol i t ike i nspi raci j e Pai
j e uo i t o da u svet u paral el no egzi st i raj u dve osnovne grupe int elekt ualaca:
Prvu grupu i ne t zv. crvenebi rokrat e, koj i e i skori st i t i narodnu borbu da
uspost ave najsurovij u di kt aturu u i stori j i . Suprot no nj i ma, drugu grupu
predst avl j aj u oni koj i e se, sumnjajui u mogunost uzi manj a vl ast i na t aj
nai n, st avi t i u sl ubu pri vat nog kapi t al a kroz dravnu kapit ali sti ku
demokrat i j u gde e, kako Bakunj i n ekspl i ci t no kae tui narod narodnim
tapom. Koli ko j e Bakunj in bio u pravu Pai e spoznati kada pri padni ci
224

prve grupe intel ektual aca zavedu komuni st iku di kt at uru u Rusi j i 1917, a
druga grupa namet ne di rekt nu vl adavi nu korporat i vnog kapi t al i zma fai zam,
u It al i j i 1922. Predst avni k prvi h j e bi o Vl adi mi r Il i, a drugi h Beni t o Musol i ni
(Benit o Ami l care Andrea Mussol i ni ), i st aknut i i t al i j anski soci j al i st a, novi nar i
publ i ci st a. Kada j e 1912. Musolini bio izabran za predsedni ka Soci j al i st ike
st ranke (Part i t o Soci al i st a It ali ano) najdui tel egram est i t ki i dobri h el j a
st i gao j e od Vl adimi ra Il ia. Inae, general ni sekret ar Partito Socialista
It al i ano odmah po okonanj u Drugog svet skog rat a j e bi o Sandro Pert i ni
(Al essandroPerti ni ) koj i e 1978. bi t i i zabran i za predsedni ka It al i j e. Inae,
i nt eresaant no j e da su Musol i ni j evi pri vatni dnevnici i neka pi sma i z li ne
korespondenci j e zabranj eni za objavlji vanje sve do 2025. godi ne.
Pai eva el j a, i el j a oni h koj i su ga podraval i , da Srbi j om nevl ada
srbi j anska di nast i j a konano se ispunil a. Dugo i naporno je Pai na t ome
radi o. Dugo i naporno su ga neki u t ome podraval i . Kako bi ovekoveio
prest anak di nast i j e Obrenovi a i uzdi zanj e Karaorevia Pai je na
krunisanje Petra za novog kral j a Srbi j e 8. septembra 1904. pozvao britanskog
sni mat el j a Frenka Storma (Frank St orm Mot ershow). Za Petra j e iz Francuske
donet a i nova kral j evska kruna, a u Beograd j u j e iz Pari za doneo Milenko
Vesni. Par dana pre ove uvene ceremoni j e uzdi zanj a novog pogl avara (10.
decembra 1904. ) Pet ar Karaorevi j e post avi o Pai a za predsedni ka srpske
vl ade. Bi o j e t o poet ak drast i ne i pogubne promene spol j nopol i t ike
ori j ent aci j e Srbi j e koj a e se, na kraj u, pokazat i pogubnom ne samo po srbsku
dravu negi i sam narod.
Imaj ui u vi du karakt er promena koj e su nastal e u Srbij i poet kom
XX veka vano j e, kada se govori o Obrenovii ma i nj i hovoj spol j noj pol i t i ci
napomenuti da oni ni kada nisu bi li antiruski ori jenti sani al i da su smatrali da
Srbiji nema opstanka ukoliko se u svojoj spol j noj pol i t i ci ne bude osl anj al a na
Aust ro-Ugarsku. I, zai st a, ako danas pogl edamo i st orij u Srba u prot ekl a dva
veka, promi lj anj e Obrenovi a postaj e veoma i nteresant no i akt uel no.
i nj eni ca da su se Karaorevi i , kao i Josip Broz nakon nj i h, zal agal i za
navodno prorusku pol i t i ku i odvaj anj e Srbi j e od Nemake ne znai nita drugo
nego da se od 1903. u Srbi j i vodi angl ofi l ska pol i t i ka koj a j e oduvek
mani pul i sal a srpski m naci onal ni m oseanj i ma i pri rodnom bl i skou sa Ruski m
narodom.
Tano st o godi na nakon obaranj a srbi j anske di nasti je Obrenovia, 29. maj a
2003. godi ne, prest ol onasl edni k Al eksandar II Karaorevi (roen 17. j ul a
1945. u apart manu broj 212 hot el a Clari dges u Londonu) sa svoj om drugom
suprugom Kat ari nom (Kat heri ne Cl ai ry Bat i s) e u kri pt i crkve svet og Marka
poloiti venac. Obraaj ui se novi nari ma prest ol onasl edni k j e i zj avi o: Peri od
vel i ki h i st ori j ski h prel oma i i skuenj a za Srbi ju j e konano zavren i pred
nj om j e st abi l na budunost . Inae u Hutchi nsonEducational Encycl opedi a,
naj poznat ij on enci kl opediji o kruni sani m gl avama svet a, o Petru Drugom
225

Karaoreviu dosl ovce pi e: Kral j Jugosl avi j e od 1941. do 1945. godine,
abdi ci rao j anuara 1945. godine i predao svoj u kral j evsku vl ast Namesni t vu i
vl adi maral a Ti t a. Prema ovome Al eksandar Karaorevi, koj i se rodio
nakon abdi kaci j e svoga oca, j e si n ekskral j a i kao t akav ne moe bi ti
prest ol onasledni k. Inae, i nt eresant no j e da ni j edan Karaorevi koj i j e
vl adao Srbi j om ni j e bi o u nj oj roen!
Pol iti ka Aust ro-Ugarske prema Srbi ji na i j em elu se sada nal azio proruski
ori j ent i sani Karaorevi j e poel a da se menj a. Tako j e 22. sept embra
(5. okt obra) 1908. car Franc Josi f I pot pi sao zvanini akt o aneksi j i Bosne i
Hercegovi ne. Nekol i ko meseci pre ovog zvaninog akt a Bea Ni kol a Pai j e
preko Damj ana Denj e Brankovia bi o obavet en o aneksi oni m pl anovi ma
Oszt rkMagyar Monarchiaali po tom pitanju vl ada i dvor ni su preduzeti
ni kakve di pl omatske korake. Pai i pored i nj eni ce da j e Brankovi sve
i nformaci j e dobi o od di rekt ora mone nemake firme Norddeutsche Ll oyd dr
Hajnri ha Vi gl enda (Dr. Heinrich Wi egand) koj a j e i mal a bl iske veze sa beki m
dvorom ni j e verovao da j e t ako net o mogue pa, sl edst veno t ome, nij e nita ni
preduzi mao. Kako j e stanovnit vo Bi H bil o vei nski Srpsko aneksi j a j e u Srbi j i
doi vl j ena kao okupaci j a srpskog naroda. Protesti su bili masovni, otri i
kraj nj e emot i vni . Meut i m, vrhunac nezadovol j st va nast upi o j e kada j e srpska
vl ada 31. mart a 1909. i zj avi l a da pri znaj e akt aneksi j e Bosne i Hercegovi ne i
da e brojano st anj e voj ske smanj iti na broj i z prolea 1908. t a vi e, vl ada
se prema Aust ro-Ugarskoj obavezal a da sprei dalj e osni vanj e dobrovolj aki h
odreda i raspust i sve do t ada ve osnovane. Opt enarodno nezadovoljstvo
ovako kapi t ul ant skom pol i t i kom vl ade j e bil o pri metno u svi m segment i ma
drut va. Meut i m, naj izraenij e proti vlj ene poli ti ci vl ade j e bil o u vojsci, a
posebno meu ofi ci ri ma koj i su pri znanj e aneksij e doi vel i kao i zdaj u kral j a
Pet ra I Karaorevi a. Zat o ba u voj sci ?
Izdaj om ofi ci rske ast e i zakl et ve date srpskom kral j u, a sve na pol i t iki
nagovor i ul uda obeanj a i z bel oga svet a, grupa ofi ci ra j e 28. maj a 1903, net o
pre ponoi , krenul a i z pet beogradski h kafana ( nal azi l a se u mal om
parku pored Narodnog pozori t a i bi l a j e vl asni t vo t rgovca Il i j e
Mi l osavl j evia Kolarca; nal azi l a se na mest u dananj eg Doma
oml adi ne i u nj oj j e, nakon prevrat a, 1903. osnovana Srpska
socijaldemokrat ska st ranka; nalazil a se na uglu Nui eve i
Deanske gde j e danas zgrada Lut ri j e; nalazila se na ugl u
Vasi ne i Zmaj Jovine) da svrgne di nast i j u Obrenovia sa vl ast i . U t ri sat a i
pedeset mi nut a posl e ponoi 29. maj a ubi l i su kralj a Aleksandra Obrenovia i
kral j i cu Dragu Mai n, a net o kasni j e i kral j ii nu roenu brau pot poruni ke
Ni kol u i Ni kodi j a, predsedni ka vl ade Di mi t ri j a Ci ncar Markovia i mi ni st ra
voj nog Mi l ovana Pavl ovi a. U maj skom coup d' t at 1903. ubi j eno j e j o 123
naj bl i a l ana kral j evske porodi ce Obrenovi, a sa cil jem da vi e ni kada ni ko
i z ove srbij anske kraljevske di nasti je ne moe ostvari ti pretenzi ju na srpski
prest o. Kral j i kral j i ca su ubi j eni i z pi tol j a, a pot om su nj i hova bei vot na tela
226

i zbodena sabl j ama i , na kraju, iskasapljena sekirom. Raskomadane ost at ke t el a
srpskog kral j a i kralji ce zavereni ci su st avi l i u l i meni koveg (oka Tri fkovi
l i mar j e zavari o kovege) i poarni m koli ma, posle ponoi, prevezl i do st are
crkve svet og Marka na Tamaj danu i t ano u j edan as i pet naest mi nut a
pol oi l i u grob kral j eve bake Anke Jevrema Obrenovi. Ist og dana pre
zal aska Sunca, ubi ce srpske kraljevske porodice su paradi ral e Beogradom sa
i nt i mni m del ovi ma nj i hovi h t el a nat aknut i m na sabl j e. Quelle honte,
quel l ehumi l i at i on kakva sramot a, kakvo poni enje!
Mest o sahrane posl ednj i h Obrenovia nij e bi lo, kao ni nai n ubist va,
sl uaj no: Baka Anka j e bi l a ubi j ena u nedel j u 29. maj a 1868. u Kout nj aku
kada j e svoj i m t el om pokual a da sprei Pavl a i Kost u Radovanovi da pucaj u
na njenog brata od stri ca kneza Mi hai l a Obrenovia. Inae u srpskoj j avnost i j e
vl adal o opt e uverenj e da su Pavle i Kost a delovali po zaht evu princa
Al eksandra Karaorevia koj i i m j e obezbedi o oruj e i novac. Za Anku,
Mi hai l a, Dragu i Al eksandra Obrenovia 29. maj e bi t i posl ednji dan i vot a.
Svedok ovog uasnog maj skog pi ra beasni h ofi ci ra u Srbi j i bi l a j e i bri t anska
novi narka Izabel a Fei rfi l d (Ci cel y Isabel Fairfiel d) koja e o nj i ma, Srbij i i
Jugosl avi j i 1941. godi ne i zdat i knj i gu Crno j agnj e i sivi soko (Bl ack Lamb and
Grey Falcon) pod imenom Rebeka Vest (Rebecca West). O ovoj knji zi Mi lo
Crnj anski j e i zrazio svoj sud: Gospodj a Sisi li Izabel koja pi e knji ge pod
pseudoni mom Rebeka Vest , svakako j e j edna od naj sl avni j i h, meu pol i t iki m
aut ori ma u Londonu. Nj ena knj i ga o Jugosl avi j i , koj u j e t ampal a za vreme
prol og rat a, pod nasl ovom Crno j agnj e i sivi soko smat ra se kao kl asino del o
o naoj zeml j i i naem narodu.
Sramno ubi j eni m i podj ednako sramno sahranj enom kral j evskom paru
spomeni k od mermera su 1917. post avi l e aust ri j ske okupaci one vl ast i . Na
spomeni ku j e pi sal o: Ovde poi vaj u u mi ru boi j em Nj egovo vel ianstvo kralj
Srbij e Aleksandar Obrenovi i Nj eno vel ianst vo kral j i ca Draga Obrenovi,
koj i pogi nue od zli kovake ruke 29. maj a 1903. godi ne. Mest o venog
boravka kral j evski par Obrenovia promeni e u maj u 1942. godi ne i t o s t oga
to j e u est oapri lskom bombardovanj u 1941. godi ne i zgoreo ceo obj ekat gde
su bil i sahranj eni . Tada su nji hovi posmrt ni ost aci , zaj edno sa t el i ma knj aza
Mi l ana Obrenovia Prvog (st ari j eg si na kneza Mi l oa), gospoe Ane, supruge
gospodara Jovana Obrenovia, knj aevi a Sergi j a, si na kral j i ce Nat al i j e i
kral j a Mi l ana Obrenovia et vrt og, kao i crkveni h vel i kodost oj ni ka t u
sahranj eni h i zvaeni i presel j eni u kri pt u novosazi dane crkve svet og Marka.
Odl uku o prenosu posmrt ni h ost at aka kral j a Aleksandra Obrenovia i supruge
mu kral j i ce Drage, donel a j e arhi j erej ska vl ast 7. okt obra 1941. Zapi sni k po t oj
odl uci Srpska pravosl avna crkvena opt i na dost avi l a j e 15. j ul a armi j skom
general u i predsedni ku srpske vl ade Mi l anu Nedi u koj i j u j e u naj veoj
di skreci j i sproveo.
Nakon ovakvog ri t ual nog ubist va, sahrane i opskurnog sl avlj a zavereni ci su
227

na srpski prest o doveli Petra Karaorevia, peto dete Al eksandra
Karaorevia i Persi de Nenadovi koj i su, po verovanj u mnogi h, i z svog
doma u Temi varu kont i nui rano koval i pl anove i radi l i na svrgavanj u di nast i j e
Obrenovi. Pet ar Karaorevi j e sa voama ubi ca posl ednj eg kral j a i kral j i ce
i z di nast i j e Obrenovi komuni ci rao preko svoga kol skog druga Ni kol e Hadi
Tome, poznat og i ndust ri j alca i pri padni ka loe Pobrat i m. Pre nego t o j e 24.
j una iz jednog sela pored eneve doveden u Beograd Karorevi je, u
pri sust vu deset ogodi njeg Pavl a Karaorevi a (Si n Kneza Arsena i Knegi nj e
Aurore Pavl ovne Demi dov di San Donat o), pot pi sao i zasl ani ku zavereni kog
ofi ci rskog kora Damnj anu Popoviu:
Ja Pet ar Karaorevi , kunem se au, da, dok na prest ol u Srbi j e budem j a
i moj i pot omci , zavereni ci i nj i hovi pot omci ne samo da nee bi t i sudski
gonj eni , ve da e i m naprot i v u zeml j i bi t i osi gurani najvii poloaji .
Sve put ne t rokove porodi ce Karaorevi za Beograd snosi l o j e nekol i ko
bogat i h beogradski h t rgovaca, adva ugledna beogradska Jevrejina - dr David
Al kalaj , advokat, osni va drutva Cion u Beogradu i Jakov Levenzon,
predsednik jevrejske optine akenaskog obreda - bi l i su u deputaciji koja je
kral j a Pet ra I doprat i la u Beograd. Odmah po dol asku u srpsku prest onicu
Pet ar I nareuj e da se srui srpski kraljevski dvor u kome su ubi j eni posl ednj i
Obrenovii ; maj st ori su moral i ak i t emel j e dvora da vade. Za Pet ra I e
arhi t ekt a St ojan Ti t el bah projekt ovat i i i zgradi t i novi , vei i l epi . Iz dravne
sl ube su prot erani svi koj i su i mal i i naj manje veze, pa i simpat ije sa
Obrenovii ma. i st ka Pet ra I zahvat il a j e i voj sku gde j e odmah u penzi j u
ot eran general t abni pukovnik i voj i n Mi i (maj ka Anel i j a j e i z kue
Kot unia kao i Voji sl av Kot unica). Meut i m, vreme e pokazat i da j e za
odbranu Srbi j e pot rebno mnogo vi e od Karaorevi h l epi h mundi ra pa e
Pet ar I Miia u dva navrat a reakti virati: Prvi put poet kom bal kanski h rat ova
nakon koj i h j e opet penzioni san i , drugi put , poetkom Prvog svetskog.
Podset i mo se da j e Pet ar u Srbi j u st i gao o t uem t roku al i se na
mest u kral j a Srbi j e veoma brzo snaao pa j e ve 1907. u Topoli, na brdu
Opl encu, udari o kamen t emel j ac za di nasti j ski mauzol ej, odnosno hram svet og
ora. Ist e godi ne Karaorevi j e pol oi o i kamen t emel j ac u ul i ci Cara
Uroa za si nagogu Bet Izrael , a odmah pot om j e odl i kovao novu zast avu
j evrej skog pevakog drut va. Pet ar j e oi gl edno i mao pri j at el j e u Beogradu pa
se nj egova i movina ubrzano uveaval a, a kol i ka j e ona bi l a naj bol j e se vi di i z
pregl eda i movi ne Pet rovog si na Al eksandra Karaorevia i spisa Sredskog
suda za Beograd vezana za njegovu zaost avt i nu i nj enu deobu:
Tri vi l e na Opl encu i i manj e. U bul evaru kneza Al eksandra Karaorevia,
na Dedi nj u, St ari dvor dvorac, Novi dvor, crkva i vi e prat ei h obj ekat a, sa
ureeni m prost orom oi vi enog umom. et i ri kue u ul i cama: Pat ri j arha
Di mitrija, kralj a Aleksandra, Krunskoj i Sarajevskoj , sa pl acevi ma i prat ei m
228

obj ekt i ma. Vrednost dvorskog kompl eksa na Dedi nj u j e 81. 330. 000 di nara, a
ukupna vrednost u Beogradu j e 91. 870. 000 di nara. Izvan Beograda, pl ac i
zgrada na Cetinju, dvorac Leskovac sa zemlj i t em u Rijeci Crnojevi a sa
prat ei m obj ekt i ma, l et nj i kovac Mil oer, et i ri l i vade u Sokobanj i , dvorac u
Bohi nj u, sa pratei m obj ekti ma i l ovaki dvorac u Kameni koj Bi stri ci .
Ukupna vrednost i movi ne i zvan Beograda j e 3. 578. 605 di nara. Ovoj
nepokret noj i movi ni i ma se dodat i i namet aj , hart i j e od vrednost i , novac u
bankama i got ovi na od 45. 630 f rancuski h f ranaka i 2. 171 engl eski h f unt i.
Meu dvadeset i osam ofi ci ra koj i su u noi i zmeu 28. i 29. maj a ubi l i
kral j a i kral j i cu naj vani j i su bi l i general Jovan At anackovi , pukovni k
Damnj an Popovi , pukovni k Al eksandar Mai n (dever kral j i ce Drage Mai n),
pukovni k Pet ar Mi i, pot pukovni k Leoni das Sol arevi , maj or Luka Lazarevi,
kapet an Dragut i n Di mi t ri j evi Apis i kapetan Mi hai l o Ri st i . Ci vi l ni deo
maj ski h prevrat ni ka su predvodi l i ore Geni , sudi j a, Dragomi r Raj ovi,
t rgovac, Ni kol a Hadi Toma i ore Vaj fert (Otac Ignac i maj ka Ana su bi l i
ri mokat ol i ci i dravl j ani Maarske) koji j e u prevrat ul oio ak 50. 000 di nara.
Ni kol a Pai je bi o u najuem zavereni kom krugu al i se uoi coup dt at
upl ai o mogueg neuspeha i pobegao u Opat i j u. Meu i nspi rat ori ma i
organi zat ori ma maj skog prevrat a bi l o j e, dokazano, i i st aknut i h masona t og
vremena od koj i h su naj poznat i j i knez Pet ar Karaorevi, trgovac Ni kola
Hadi Toma, advokat Aleksa Novakovi, i ndustri j al ac i t rgovac ore Vaj fert ,
poruni k Boi n Si mi , kapetan Stevan api nac, Vasa U. Jovanovi, arl Duse,
Ni kol a Lunaek i Andra orevi .
Pomi rlji vim i servil ni m reni kom vl adi ni h i novni ka vezani m za aneksi j u
Bi H bi o j e zat een i ruski car Ni kolaj II ( ).
On se ve sredi nom okt obra 1909. u Rakoniij u sast aje sa it alijanskim kraljem
Vi kt orom Emanuel om III (Vi t t ori o Emanuel e III di Savoi a) i nj i h dvoj i ca
odmah izdaju zaj edni ko saopt enj e: Balkan pri pada bal kanski m narodi ma.
Ovi m su se dva suverena javno deklarisala proti v aneksije Bosne i
Hercegovi ne, a zahval j uj ui ovakvi m st avovi ma i pol i t i ci Rusi j e u rat u prot i v
Turske 1912. e uj edi nj ne del ovat i , prvi put u i st ori j i Balkana, Srbi ja,
Bugarska i Grka. Pri j at el j bal kanski h drava t ada j e bi o i nemaki car
Vi lhel m II (Fri edri ch Wil hel m Al bert Vi kt or von Preuen) kome j e grki kral j a
Konst ant i n I ( ) i z kue Schleswi g-Holstei n-Sonderburg-
Glcksburg bi o zet , a rumunski kral j Karol I (Carol I) i zdanak l oze Hoencol ern
(Hohenzol l ern-Si gmari ngen) kao i on sam. Da ni j e bi l o Vi l hel ma II, danas se
pouzdano zna, Aust ro-Ugarska bi napala Srbij u j o kraj em 1912.
Kao posl edi ca i znevereni h oeki vanj a od st rane Karaorevia grupa ofi ci ra
i ci vi l a odl uuj e 1909. da se taj no poveu u j ednu organi zacij u sa cilj em borbe
za ujedi nj enj e svi h Srba koj i i ve u Bosni i Hercegovi ni , Crnoj Gori , staroj
Srbij i, Makedoni ji, Hrvatskoj, Slavoni j i , Voj vodi ni i Pri morj u. Nakon dugi h i
sveobuhvat ni h pri prema oni t ek 9. maj a 1911. u Beogradu osni vaj u
229

organizacij u Uj edi nj enj e i l i smrt. Na osni vakom sast anku j e dogovoreno da se
pored t aj nog del ovanj a i pak mora i j avno nast pat i u ci l j u promovi sanj a
osnovni h i dej a i i renj a pat ri ot ski h oseanj a. U skl adu sa ovom odl ukom j avni
program organizacij e obj avlj en j e u Pi j emont u, dnevnom l i st u koj i j e
organizacij a poel a da t ampa, a sl ogan opozici ja i vl adi i opozi ci j i i st aknut j e
kao osnovni pri nci p. Taj ni deo programa i znesen j e u dva dokument a: Ust avu i
Posl ovni ku.
U prvom l anu Ust ava j e pi sal o: U ci l j u ost varenj a narodnog i deal a,
uj edi nj enja Serbst va, st vara se organi zaci j a, i j i l an moe bi t i svaki Serbi n,
bez obzi ra na pol , veru, mest o roenj a, kao i svaki onaj koj i i skreno bude
sl ui o ovoj i dej i . . . . U l anu et i ri st oj i : Za i spunjenje ovog zadatka,
organi zaci j a, prema karakt eru svog bia, uti e na sve fakt ore u Serbi j i , kao
Pi j emont u, i na sve drut vene sl oj eve i cel okupni drut veni i vot u nj oj . Na
el u organizaci je se nal azila Vrhovna cent ral na uprava, a svi l anovi su
pri l i kom pri j ema pol agal i zakl et vu u koj oj j e, posebno, i st aknut o da e u
sl uaj u i zdaj e prekri ocu sudi t i l anovi . Na peat u Organizaci je se jasno
vi del a pesni ca u koj oj se nal azi l a zast ava sa mrt vakom gl avom i ukrt eni m
kost i ma, a pored zast ave no, bomba i boi ca sa otrovom. Prema Poslovni ku,
svaki l an Organizacije, osi m l anova Vrhovne cent ral ne uprave (Il i j a
Radi vojevi . predsedavaj ui , Vel i mi r Vemi , sekret ar, edomi r Popovi,
Dragut i n Dimitrijevi , Voj i sl av Tankosi, Il i j a Jovanovi , Mi l an Vasi , Mi l an
Mi l ovanovi, Radoj e Lazi, Bogdan Radenkovi i Lj ubomi r Jovanovi, st upi o
u masoneri j u u Beu, a afil ovao se u beogradsku l ou Ujedi nj enj e), i mao j e
umest o i mena broj , grupu i vi u vezu; zbog osi guranj a t aj nost i rada i
bezbednost i l anova propi sano je da se sve komuni kaci j e meu l anovi ma i
organi ma obavl j aj u usmeno. Do kraj a 1911. godi ne Organi zacija je okupljala
preko 2. 000 l anova od koj i h su vei na bil i ci vi l i .
Vrhovna cent ral na uprava je est o svoje sast anke odraval a u GrandHot el u,
vl asni t vo masona Duana Mi l ievi a, a znat nu t ehniku pomo za svoj rad
pri mal a j e od l oe Uj edi nj enj e ij i je st arei na bi o Vasa U. Jovanovi, bl i ski
pri j at el j Lj ubomi ra Jovanovia sa koj i m j e komi t ovao po Makedoni j i . Kako j e
j edan od ci l j eva ove l oe bi l o i razvi j anj e srpskog naci onal i zma i renj em
francuski h i dej a, kult ure i privredni h veza sa srpski m preduzei ma Vrhovna
cent ral na uprava j e ost vari l a i dost a bl i ske veze sa francuski m di pl omat ski m
predst avni ci ma u Beogradu.
Aneksi j a Bosne i Hercegovi ne za srpsku vl adu bil a je sve samo ne
i znenaenj e. Poet kom 1908. ruski mi ni st ar i nost rani h posl ova grof
Al eksandar Petrovi Izvol j ski ( ) j e l ini m
dopi som obavest i o predsedni ka vl ade o planovi ma Austro-Ugarske. t a vi e,
srpska vojna obavet aj na sluba dola je do saznanj a da j e aneksi j a Bi H za
aust ro-ugarsku monarhi j u samo prvi korak u ost varenj u ekspanzi oni st ike
pol i t i ke. Pl an Habzburgovaca j e bi o da se preko Bi H, Rake i dol i nom Vardara
230

i zbi j e na Sol un. To j e, ako se i maj u u vi du srpski naci onal ni i nt eresi , znail o,
pre i l i kasni j e, rat sa Srbi j om. I pored svi h saznanj a i austro-ugarski h pret nj i
srpska vl ada nakon aneksi j e ni j e preduzi mal a ni t a, a nj en predsedni k Ni kol a
Pai svoj i m del ovanj em j e i ni o vi e zl a nego koristi srpski m
spolj nopolit iki m i svekoli ki m i nt eresi ma. U t akvi m okol nost i ma osni vanj e
organizacij e Uj edi nj enj e i l i smrt i ni l o se, nj eni m i dej ni m t vorci ma, kao net o
nemi novno i logi no. Da su bi l i u pravu pokazal o se vi e put a, a naroi t o kad
j e Pai u dogovoru sa Bugari ma, bez znanj a srpskog voj nog vrha, obj avi o rat
Turskoj 4. okt obra 1912. Ist i na rat Turskoj prvi j e objavio crnogorski kralj
Ni kol a 25. sept embra al i t o ni ko nij e ozbi l j no shvat ao. Nai me, u Srbi j i , od
kada je knez Ni kola Petrovi traio i od srpske drave dobi o 40. 000 dukat a
(vi e od pol ovi ne srpski h dravni h rezervi ) kako bi Crnogorci pomogl i Srbi ma
u rat u sa Turci ma 1876, ni ko vi e ni j e ozbi l j no shvat ao crnogorsko brat st vo i
j unat vo; kada j e knez Ni kol a 1886. sa Vat i kanom pot pi sao konkordat ni ko
ozbi l j an vi e ni j e gaj i o ni i l uzi j e o brat st vu.
Bal kanski savezni ci su poet kom sept embra predal i kol ekt i vnu not u Turskoj
zaht evaj ui da, bez dalj eg odlaganj a, sprovede odredbe Berli nskog ugovora
koj i m su predvi ene nove admi ni strat ivne podel e vezane za Makedoniju, St aru
Srbij u, Epir i Al banij u. Turska se opi ral a ovi m obavezama i odugovl ai l a sa
nj i hovi m i zvravanj em. Ovako konfuznu i t eku di pl omat sku si t uaci j u
i skori st i o j e Pai : Suoen sa porastom ozbiljnog nezadovolj st va u vojsci i
i roki m narodni m masama on i zl az nal azi u i znenadnoj objavi rat a Turskoj;
ovi m j e uspeo da suzbije sve unutranje tenzi j e i panj u voj ske i naroda usmeri
na predst oj ei novi ratni sukob. Dj vu ve vieno.
Pre obj ave rat a Pai j e sa Bugari ma, bez znanj a voj nog vrha i vlade,
skl opi o t aj ni Ugovor (). U drugom lanu Ugovora pi e: Srbij a
pri znaj e Bugarskoj pravo na teritoriju istono od Rodope i reke St rume, a
Bugarska Srbi j i pravo na t eri t ori j u severno i zapadno od are planine.
Meut i m, u nastavku Ugovora Pai obavezuj e Srbij u da ne trai za sebe nita
j uno od li ni je Kriva Pal anka Ohri d, t o de f act o znai da Srbija preputa
Bugari ma Krat ovo, t i p, Vel es, Pri l ep, Ohri d i Bit ol j . Ovi m Srbi j a ost aj e bez
grani ce sa Grkom i sl obodnog i zl aska na Sol unsku l uku preko koj e j e
obavl j al a naj vei deo svoj e t rgovi ne.
Jedan od posl ednj i h l j udi koj i j e uo za Pai evu obj avu rat a Turskoj bio je
nael ni k General t aba general Radomi r Put ni k. Umest o da bude konsultovan u
vezi ovakve odluke vlade on je o i st oj obavet en pi smom od nael ni ka
Politi kog odelj enja Mi ni starst va i nostrani h posl ova Mil ana Jovanovi a:
Gospodi ne eneral e, po naredbi g. Predsedni ka Mi ni st arskog savet a, ast mi
je izvestiti Vas, da je danas u 4 sat a po podne predata ovdanjem turskom
posl ani ku not a, u koj oj su i zl oeni nai zaht evi Porti . Kako j e verovat no da
Turska nee pri mi t i nae zahteve i da moe, u roku od 24 sat a, sama
event ualno poeti akcij u, t o mi j e ast saopt i t i Vam prednje, radi znanj a i
231

upravl j anj a.
Zat een i bl ago konst erni ran ovakvom odl ukom Paia, general Put ni k u
svom dopi su mi ni st ru voj nom pi e: Ovakvi m post upkom naa voj ska j e
i zl oena napadu pre no t o j e i zvri l a koncent raci j u i pri preme za borbu. Ovo
j e ui nj eno ne samo bez pret hodnog sporazuma sa eneral t abom, nego
prot i vno mome rani j em usmenom saopt enj u g. Mi ni st ru predsedni ku, po kome
naa voj ska ne moe bi t i got ova za operaci j e pre 7-og. okt . t e da dot l e t reba
i zbegavat i ogl as rata. Prema tome, ja ne mogu pri mi t i odgovornost za
posledi ce koj e bi usl ed i zazi vanj a rat a mogl e na nas past i.
Preko organi zacij e Uj edi nj enj e i l i smrt beogradska masoneri j a, a pre svega
nj en frankofi l ski deo, j e znaaj no pomogl a pripremu srpske voj ske. Tokom
sukoba, General t abu su dostavlj ani i odreeni obavetaj ni podaci koji su imali
znaaj a na uspeni j e pl ani ranj e odreeni h voj ni h operaci j a. Srpski voj ni ci , nj i h
402. 200, voeni general i ma Radomi rom Put ni kom, i voj i nom Mi i em,
St epom St epanoviem, Boom Jankovi e i dr. osl obodi l i su cel u St aru Srbi j u i
Makedoniju izbi vi 5. novembra na Jadransko more. Za svoj e zasl uge nael ni k
General t aba Radomi r Put ni k dobie zvanj e voj vode.
Neshvat l j i vo brzi poraz Turske vi e j e upl ai o nego t o j e i znenadi o Aust ro-
Ugarsku. Nj ena propast je otvarala vrat a st varanju veli ke Srbij e, a t o je bil o u
suprot nosti sa ekspanzioni sti kom pol i t i kom Dvojne Monarhi j e. Poet kom
okt obra ona i z Bea put Al bani j e al j e arbanakog vou Ismai l Kemal a (Ismai l
Kemal Bej Vl ora) kako bi polit i ki organi zovao podeljena al banska pl emena.
On je u Al bani ju doveen aust ri j ski m rat ni m brodom, a ve 28. novembra
1912. u Val oni j e progl aena nezavi snost Al bani j e (Republika e Shqi pri s) sa
Kemal om na el u; i st og dana Aust ro-Ugarska j e priznala Al bani ju. Pored
ovoga, aust ro-ugarska agent ura i voj na obavet aj na sl uba povezuj u pri padni ke
makedonskog VMRO-a (
) na el u sa Janet om Sandanski m i albanske prvake kako bi meu
sobom t o bolje koordinisali napade na Srbe. I, na kraj u, Dvoj na Monarhi j a
preko svog posl ani ka u Sofi j i , grofa Tarnovskog (Adam Graf Tarnowski von
Tarnow), ot voreno zagovara i trai da Bugarska t o pre stupi u rat proti v
Srbij e.
Na al ost , bri l i j ant ni uspesi srpske voj ske ni su bi l i praeni i uspesi ma
srpske di pl omat i j e. Sve do pol ovi ne 1912. mi ni st ar spolj ni h posl ova Srbi j e bi o
j e dr Mi l ovan . Milovanovi, i skusni pol i t iar koj i j e i mao ak i li ne
kont akt e na nemakom i ruskom dvoru. No, nakon nj ega Pai odbij a da se
i menuj e novi mi ni star i sam preuzi ma rukovoenj e srpskom spol j nom
politikom. Posledica ovoga e biti da su se svi uspesi srpske voj ske poti ral i na
razni m mi rovni m konferenci j ama gde j e dej st voval a pai eva dipl omatij a.
Preko l oe Pobratim organizacij a Uj edi nj enj e i l i smrt j e obavet ena o t oku
232

Konferenci j e ambasadora vel i ki h si l a u Londonu (Vel i ka Bri t ani j a, Aust ro-
Ugarska, Rusi j a, Nemaka, Francuska i Ital ija). Sut i na se svodi l a na t o da
srpska di pl omatij a nij e pravovremeno i odluno reagoval a na predl oge koj i su
se i znosi l i na Konfrenci j i . Prvog dana Konferencije 17. decembra 1912, donet
j e naelan zaklj uak o formi ranj u aut onomne Al bani j e garant ovane i
kont rol i sane od st rane est si l a. Pored t oga, zakl j ueno j e i da granice
Al bani je i Crne Gore na severu u svakom sl uaju budu susedne. Na ovaj
nai n j e odmah, prvog dana rada Konferenci j e, odbaen zaht ev Srbij e za
i zl azak na more. Pai t ek 8. j anuara 1913. Konferenci j i dost avl j a promemori j
u kome srpske i nt erese i zl aska na more obrazl ae t ezom o kont i nui t et u borbe
srpskog naroda za nezavi snu naci onal nu egzist encij u i postoj anj em niza
spomeni ka srpske dravnost i i kulture na teri t ori j ama koj e t reba da pri padnu
Al bani ji. Promemorij se zavrava apel om na svest i savest Evrope i
ci vi l i zovanog svet a uz j ednu veoma i nt eresant nu opasku: Mi smo podnel i
vel i ki h rt ava radi odranj a mi ra i stvaranja Albanij e, dalj e i h ne moemo i
neemo podnosi t i . Do danas ni ko ni j e razj asni o ko j e i kada doneo odl uku da
srpski narod podnosi bi l o kakve rt ve radi st varanja Albani je. Na Pai ev
promemori j Konferenci j a j e odgovoril a usvaj anj em odluke o obaveznom
povl aenju svih srpskih vojnih snaga sa terit orij e Al bani je.
Samo i i skl j ui vo zahval j uj ui ruskoj di plomat i j i , a pre svega direkt nom
angaovanj u ruskog cara Nikolaj a II Srbija je uspela da na Konferenciji
odbrani Met ohi j u sa akovi com, kao i Debar koj e j e, i nae, Aust ro-Ugarska
odl uno t rai l a da pri padnu novost vorenoj Al bani j i .
Pokuavajui da pri kri j e svoj u odgovornost za sramotu koj u j e Srbi j a
doi vel a na Konferenci j i , a pre svega zaht ev da se odmah povue i z Al bani je
Pai za sve okri vlj uj e svoje doj ueranje savezni ke Bugare. On sada od
Bugara t rai revi zi j u rani j e pot pisanih sporazuma t vrdei da su oni t et ni po
Srbij u. Bugarski kralj Ferdinand Koburg koj i j e na prest o doao aust ri j skom
pomoi se umesto di j al oga sa Paiem poeo spremat i za rat proti v Srbij e; po
naredbi kralj a Ferdi nanda Bugarska, bez obj ave rat a, 17 j una 1913. napada
Srbi j u. Iako zat eena srpska voj na komanda j e sa nekol i ko i zuzet ni h manevara
uspel a da el i mi ni e fakt or i znenaenj a na koj i su Bugari raunal i , a pot om i da
pree u odl unu kont raofanzi vu. Ve 17. j ul a u Ni u j e, na mol bu bugarske
vl ade, pot pi sano pri mi rej e. Srpska voj ska j e opet t ri j umfoval a i ovoga put a
osvoj al a cel o podruj e j une Srbi je. Isti na, dobi l a j e t eri t ori j e nasel j ene
al banskom vei nom koj a j e ve sept embra 1913, podst aknut a od Aust ro-
Ugarske i Bugarske, krenul a prot i v Srbi j e. Sl ino j e bi l o i sa Makedonijom gde
su Makedonci okupl j eni u VMRO-u pokrenuli ni z napada na l okal no srpsko
st anovni t vo i srpsku voj sku. Zahval juj ui Pai u i njegovi m korumpi rani m
radi kal i ma Bal kanski rat ovi , kol i ko god voj no uspeni za Srbi j u, su se
pret vori l i , i st ori j ski gl edano, u poet ak nj enog dugog i i zvesnog propadanj a;
Srbi j a j e t ada st ekl a mnoge mone i trajne neprij at elj e.
233

St arei na l oe Srbi j a 676 (i st o j evrej ska l oa osnovana 1911. u Beogradu,
pod pokrovi t el j st vom XI di st ri kt a Nezavi snog Ordena B' nei B' rit i z Cari grada)
Avram Ozerovi kao prvi Jevreji n u pol itikom ivotu kneevine Srbije
upozori o j e i ru j avnost na t et nu pol i t i ku Ni kol e Paia i nj egovi h naj bl i i h
politi ki h saradni ka. Ozerovi koj i j e i nae bio i predstavnik Al l i ance Israel i t e
Uni versal l e posebno i sti e nj i hove mari fet l uke na prost ori ma St are Srbij e i
Makedonije. Inae, kako bi uspeno i zveo svoje malverzacij e na prost oru Stare
Srbij e i Makedonije Pai ni j e dozvol j avao da se Ust av Kral j evi ne Srbi j e
pri menj uj e na ovi m prost ori ma od 30. maj a 1913. ve j e za nj i h donosi o
posebne uredbe. u
Jedana od poslednji h takvi h uredbi j e i Uredba o nasel j avanj u
novoosloboenih i prisaj edi njeni h obl asti Kralj evini Srbij i donet a 20. februara
1914. Ci l j ove uredbe j e navodno bi o l i kvi daci j a feudal ni h odnosa sobzi rom da
se zeml ja na Ki M nal azi la vei nom u rukama t urski h i al banski h begova i
i t l uk-sahi bi j a, a kmet ovi su bi l i ugl avnom srpska i al banska si rot i nj a. Sve u
svemu, razni m zl oupot rebama i nepromi l j enom pol i t i kom Pai eve vlade
produbi o se j az i zmeu srpskog i al banskog naroda i zaot ri l i i onako l oi
naci onal ni odnosi nast al i i nj eni com, kako pi e Jovan Cvi j i u lanku
Balkanski rat i Srbij a, da j e i zmeu 1876. i 1912. i z ovog del a St are Srbi j e
i zbegl o u Srbi j u preko 150. 000 Srba.
Raski d sa Paievom politikom prema Kosovu i Met ohi j i moe biti al ne
mora da znai nai ni o j e Mi l enko Vesni kada j e nj egova vl ada 24. sept embra
1919. usvoj i l a Uredbu o nasel j avanj u junih krajeva: Prvo su se vraale
porodi ce koj e su do 1914. godi ne bi l e u posedu t api j a put em kupovi ne zeml j e.
Nj i hov povrat ak i povrat ak ostalih Srba je postao masovan t ek kraj em 1919;
vei na se pri vremeno nast ani l a u gradovi ma, ekaj ui da uu u svoj e rani j e
kupl j ene posede i l i j ednost avno da dobi j u zeml j u od drave. Meut i m, sve ove
mere bil e su zakasnel e i i zvesno nedovol j ne da bi na et nikom pl anu
kori goval e odnos koj i j e bi o poremeen na t et u srpskog naroda t okom XIX i
poet kom XX veka. Da j e t o t ako pokazuj u i podaci o naci onal noj strukturi
kosovsko-met ohi j skog st anovni t va i z 1939: od ukupno 645. 017, na sl ovenski
el emenat dol azi 162. 896 (25, 2%), na nesl ovenski - al banski , t urski, ciganski
i t d. el emenat - 422. 827 (65, 6%), a na srpske i druge nasel j eni ke j o svega
59. 294 (9, 2%). Ovakva pol i t i ka se ve t ada pokazal a pogubnom za pozi ci j e
srpske drave na prost ori ma St are Srbij e, a vreme e pokazati da je ona, uz
komuni st iku asi st enci j u nakon Drugog svet skog rata, dovela i do gubi t ka
St are Srbi j e. Na ovako pogubnu poli ti ku srpskih polit iki h prvaka ukazivao je
Jevrej i n, mason i l an Narodne st ranke Avram Ozerovi .
U knj i zi Korupcij a i razvoj moderne srpske drave aut ori Goran Ant oni ,
Al eksandar Mil eti, Vl adan Jovanovi i Vl adi mi r Cvetkovi pi u o nizu
korupci onaki h afera u vreme nast aj anj a moderne srpske drave. ak dva
pogl avl j a u knj i zi govore o korupciji na Kosovu i Metohij i za vreme Pai a, a
234

Goran Ant oni , kao nj i hov aut or, posebno ukazuje na korupti vnost srpskih
dravni h i novni ka na Ki M gde su predsedni ci opt i na i naelnici okruga i
srezova bil i gl avni akt eri korupcij e. Puni a Rai , ovek od najveeg
poverenj a Ni kol e Pai a za obavl j anj e naj prl j avi j i h pol i t iki h posl ova, e
1921. godi ni ot i i na Ki M u i nspekci j u opt i na, okruga i srezova. Zadat ak mu
j e bi o da proveri osnovanost sve veeg nezadovoljstva naroda bahatou i
gramzi vou dravni h i novni ka; i ako posl an kao neko ko j e t rebal o da sprei
korupciju Rai e ubrzo sam post at i poznat po aferi manast i ra Deani .
Ant oni istie da j e ovo j edna od naj neobinijih korupcionaki h afera i z
vremena Paieve vl adavi ne: Puni a Rai j e baci o oko na manast ri sku umu
koj u su u srednj em veku Nemanj i i pokl oni l i manast i ru. Tvrdei da j e
naslednik Nemanjia Rai j e sredi o da mu sud u Pei presudom ust upi u
vlasnit vo pomenut u umu kao nasl edni ku Nemanj ia.
Najozbilj nij i propust u spolj noj polit ici Srbij e Pai i Karaorevi e uiniti
apri l a 1915. pri l i kom pot pi sivanj a Londonskog ugovora i zmeu It al i j e i
Ant ant e (Rusi j a, Bri t anija i Francuska). Tom pri l i kom Ant ant a j e, el ei da
pri vue Bugarsku na svoj u st ranu, ponudi l a Srbi j i da prepust i Bugarskoj
t erit ori j e i st i no od Vardara, a da za uzvrat dobije Bosnu i Hercegovinu,
del ove Slavonije i deo jadranske obale od Budve (uklj uuj ui i Budvu) do
Spl i t a gde bi bi l a grani ca Srbi j e sa Ital i j om. Ovaj predl og, za koj i se posebno
zalagao car Nikolaj II, Pai i Karaorevi su odmah odbi l i . Ruski mi ni st ar
spolj ni h posl ova Sazanov ( ) j e pokuao l i no da
ut i e na Pai a al i bez uspeha. Samo t ri meseca nakon pot pi si vanj a
Londonskog ugovora i odbijanja ponude Antante o proirenj u Srbi je, Pai j e
i zrazi o spremnost da se srpska t eri t ori j a l evo od Vardara ustupi Bugarskoj
samo pod usl ovom da se Srbi j i dozvol i uj edi nj enj e sa Hrvat skom!
Ovakvi stavovi i ponaanj e Paia i Karaorevia su za mnoge bi l e
i znenaenj e i ako su nji h dvoj i ca uki danj e Kraljevi ne Srbij e i stvaranj e
nekakve zaj ednike dravne t vorevi ne sa Hrvat i ma i Sl ovenci ma naj avi l i j o 7.
decembra 1914. u okvi ru t zv. Ni ke dekl araci j e koj u j e u formi vl adi ne i zj ave
usvoj i l a Narodna skupt i na. Dok je srpska voj ska vodila krvave bit ke na
Kol ubari proti v Aust ro-Ugarske armade u okvi ru koje je bil o dosta hrvatski h
voj ni ka i dobrovol j aca Pai j e naredi o samost al skom prvaku Mi l oradu
Drakoviu (ubi j en 1921. kao mi ni st ar unut ranj i h posl ova Kral j evi j e
Jugosl avije u Hrvatskoj) da saini tekst Deklaracij e koju je on li no proitao
narodni m posl ani ci ma. U Skupt i ni ni j e bi l a omoguena di skusi j a o Dekl araci j i
ve se od narodnih predst avni ka zahteval o samo da j e podre t o su oni
j ednogl asno i ui ni l i . t a j e pi sal o u Dekl araci j i :
Vl ada Kral j evi ne Srbi j e smat ra kao svoj naj gl avni j i i u ovi m sudbonosni m
t renuci ma j edi ni zadat ak, da obezbedi uspean svretak ovog veli kog
voj evanja, koj e j e, u t renuci ma kada j e zapoet o, post al o uj edno borbom za
osloboenj e i uj edi nj enj e sve nae neslobodne brae Srba, Hrvat a i
235

Sl ovenaca.
Ovakvo ponaanj e i delovanja Pai a ruski carski poslani k u Beogradu koj i j e
sa Srbi ma preao Al bansku golgotu knez Trubecki
( ) j e rekao: Srbi ni kad ne vi de st vari kakve
j esu. . . Srbi su vel i ki ovi ni st i koj i su ubeeni u bespogovornu nadmo svoje
kul t ure. . . Skl oni opt i mi zmu Srbi est o zat varaj u oi pred t ekoama. . . danas ne
el e da vi de duboke razl i ke i zmeu sebe i Hrvat a. . . Srbi su pravosl avci , a
Hrvat i kat ol i ci . Meu Srbi ma nema st al eki h razl i ka, a u Hrvat skoj post oj i
stara aristokrati ja. . . Hrvati su vekovi ma bi l i pod ut i caj em nemake kult ure pa
se t ako moe rei da j e razli ka meu nj i ma kao i zmeu graana i selj aka.
Di nast i j a Karaorevia i Nikola Pai su sa neskri veni m nezadovol j st vom
gl edal i na rast uti caj a l anova organi zaci j e Uj edi nj enj e i l i smrt. Posebno su
bi l i zabri nut i porast om nj i hovog aut ori t et a meu pri padnicima vojske i srpske
politi ke opozi ci j e. Di nast i j a j e poj edinci ma i z Uj edi nj enj e i l i smrt dugoval a
povrat ak na prest o, a Pai j e poeo ozbi ljno da shvata pretnje koje su mu
upui vane zbog nj egove ant i srpske pol i t i ke i bezskrupul ozni h fi nansi j ski h
mal verzacij a njegovog si na Radet a. Paiev si n j e bi o poznat iskljui vo i samo
po aferama: vercu pl at i ne i z Srbij e za Nemaku, afera Omnium Serb
(i zgradnj a fabri ke oruj a), Stona afera, afera Adamstal i t d. . Obraun sa
el ni m ljudi ma Ujedi nj enj a, Karaorevi i Pai ot poi nj u usred Prvog
svet skog rat a - 2. apri l a 1917. godi ne u Sol unu. Uz l ane dokaze o navodnom
pokuaj u at ent at a na regent a Al eksandra koj e j e namest i o mi ni st ar unut ranj i h
posl ova Lj uba Jovanovi , na smrt su osueni Dragut i n Dimitrijevi Apis,
Radoje Lazi , Mi l an Mi l ovanovi, edomi r Popovi, Vl adi mi r Tucovi,
Veli mi r Vemi , Lj ubomi r Vul ovi , Bogdan Radenkovi (vi cekonzul ) i Rade
Mal obabi. Pai j e, na zaht ev Bea, pokuao da pri padni ke Uj edi nj ene i l i smrt
opt ui ak i za at ent at na aust ro-ugarskog prest ol onasl edni ka Ferdi nanda al i
j e, u nedost at ku bi l o kakvog dokaza, morao da odust ane.
Kako bi usred rat a i dal eko od ot adbi ne mogl i da se obraunaj u sa delom
ofi ci rskog kora od koga su zazi ral i Karaorevi i Pai januara 1916.
rasput aj u celokupnu Vrhovnu komandu na el u sa Radomi rom Put ni kom i
i voji nom Mi i em. Kao obj anj enje za sve ovo Pai i zdaj e saopt enje: Za
na poraz kri vi su komandant i koj i su voj sku i z Bit ol j a i Debra krenuli za
Dra, umest o za Grku. . . pa sada vl ada mora da reava i st o voj nike st vari.
Pai j e svoj i m saopt enj em sl agao sve preutavi da je Grka odbi l a voj ni
savez sa nj egovom vl adom i da mu j e uputil a upozorenj e da e razoruat i
srpsku voj sku ako samo pokua da povredi nj enu neutralnost. Razoaran i pred
svoj i m voj ni ci ma poni en voj voda Put ni k odmah odl azi u Francusku. Po
nareenj u francuske vrhovne komande doekan j e sa svi m voj ni m poasti ma,
dodel j ena mu j e naj vi a voj na penzi j a i vi l a u Ni ci . Umro j e, a da ni kada vi e
nij e vi deo Srbij u.
236

Sredi nom 1952. mi ni st ar unut ranj i h posl ova Al eksandar Rankovi j e naredi o
da se sprovede sveobuhvat na i st raga oko Sol unskog procesa. U skl adu sa ovom
i ni ci j at i vom Radi j e Lazi, Api sov sest ri i Vul ovieva udovi ca podnel i zaht ev
za obnovu procesa. Nakon niza pretraga i detalj ne anali ze preko hil jadu
dokumenat a j avni t ui l ac Mi rkovi j e podneo predl og Vrhovnom sudu Srbi j e:
Novi dokazi koj i su ot kri veni , i zj ave Vel j anovia i drugih kao i druge
i nj eni ce navedne u ovom predl ogu dovol j ni su za izmenu presuda Nieg
voj nog suda i Vi eg voj nog suda za ofi ci re u kori st opt ueni h. Odl ukom
Vrhovnog suda Republ i ke Srbi j e, na obnovl j enom procesu od 2. do 13. j una
1953, svi opt ueni na Sol unskom procesu su osl oboeni za dela zbog koji su
bi l i opt ueni .
Int eresant no j e da su na ovom obnovl j enom procesu na svet l o dana izali
podaci na koj e su svoj evremeno ukazi val i pri padni ci Ujedinjenje ili smrt :
Pai j e svoj om pol i t i kom stal nog smanj enj a voj nog budet a doveo do t oga da
j e srpska voj ska u rat proti v Aust ro-Ugarske 1914. ul a bez dovol j no muni ci j e
(u bici na Kolubari svaki srpski vojnik je dobi o samo 50 met aka), puaka,
injel a, cokul a, zali ha hrane i t d. Mnogi regrut i su u rat krenuli u civi lni m
odel i ma i opanci ma nosei hranu od kue; do puke su dol azi l i t ako t o su
ekal i da i m neko od drugova pogi ne kako bi se voj niki opremi l i . Na
obnovl j enom procesu j e i zal o na vi del o i da j e vi e od 17. 000 regrut a ml ai h
od 18 godi na st radal o, pri l i kom povl aenj a preko Al bani j e, a usl ed nedost at ka
odgovaraj ue odee, hrane, l ekova i oruj a. Bi l i su i st a i l aka met a za
Arbanase koj i su se vebali u gaanj u ubi j aj ui i h. Zaost al e, gladne i bol esne
Arbanasi su saeki vali , do gol a ski dali i ost avl j al i da umru od hl adnoe. Prema
i zvet aj u vrhovne komande srpske voj ske od 25. j ul a 1914. do 14. j ul a 1916.
bi l o j e i zgubl j eno 390. 228 voj ni ka. Da st var sa nespremnou srpske voj ske i
same Srbij e za rat prot iv Aust ro-Ugarske bude j o porazni j a po Paia i
Karaorevie post al o j e j asno kada se saznalo da j e Damj an Denj a Brankovi
j o u j anuaru 1914. obavest i o Paia i Dvor o Aust ro-Ugarski m voj ni m
pl anovi ma o napadi ma na Srbi j u i nj i hovom i eki vanj u pogodne pri l i ke za
nj egovo ot poi nj anj e. Ove i nformaci j e Brankovi j e dobi o od di rekt ora
nemake fi rme Fri edri ch Krupp AG Hoesch-Krupp dr. Mi l ona iji je on
zast upni k za Srbi j u bi o. U vezi sa ovi m Brankovi je i zjavi o:
Meni j e u poverenj u saopteno u Berlinu da je ul t i mat um Srbi j i spreml j en u
Post damu i da j e rat prot iv Srbij e odl uen u Konopi t u i zmeu Vi l hema i
Franca Ferdi nanda u j anuaru mesecu 1914. godi ne, nekol i ko meseci pre
at ent at a. Ovu vest saopt i o mi j e kao zast upni k Krupove f abrike, nj en direkt or
dr Mi l on. On mi j e, i zmeu ost al og, rekao da je Nemaka dala Austriji
sl obodne ruke u akci j i prot i v Srbi j e, da i zabere i uzrok i vreme kad e j e
napast i . Ja sam t o saopt i o i naoj sl obodnozi darskoj l oi i Pai u. . .
Tadanj avl ada zauzet a nepreki dno part i j skom borbom, odst rani l a j e svaki
i nt ers od dogaaj a spolj ne poli tike.
237

Na sudu je ot kri veno i da j e Jevrej i n, pri padni k i st o j evrej ske l oe Bene
Beri t (B' nei B' ri t - Si novi zavet a) osnovane u Beogradu 1911. Avram Levi,
nael ni k Mi ni st arst va finansi j a, 1915. uz pomo voj ni ka Vl adi mi ra St evia i
Vase St ankovi a preneo preko Al bani je Mirosl avljevo j evanel j e, i t ako spasao
naj vredni j i spomeni k srpske kul t ure koj i j e dobi o i zvanino epi tet naj l epeg
i ri l inog rukopi sa na svet u. Od j una 2005. Mi rosl avl j evo j evanel je upi sanoje
u regi st ar UNESCO - Pamenj esvet a, pa se t ako nal azi u drut vu sa
francuskom Dekl araci j om o pravi ma oveka i graani na i z 1789. godi ne, sa
kol ekci j ama ubert ovi h i openovi h del a, Get eovi h rukopisa, Bet ovenovom
Devet omsi mf oni j om, Gut enbergovom Bi bl i j om, rukopi si ma Ni kol e Kopernika,
sa Fenianski m pi smom, arhi vom Ni kol e Tesl e. . . Mi rosl avl j evo j evanelj e se
danas uva u Narodnom muzej u u Beogradu, a pre nekoli ko godina je sai nj en
nj egov faksi mi l u t i rau od 299 pri meraka od koj i h se mnogi nal aze u
naj poznat i j i m bi bli ot ekama sveta: Li braryof Congres Vai ngt on;
Bri t i shNat i onal Library London; bi bl i t eke uni verzi t et a: Harvard, Princet on,
Yal e, Cambridge, Oxf ord, Ohio, La Sorbonne, Al ma Mat er St udi orum
Uni versi t di Bol ogna. .
Idej a o uj edi nj enj u svi h t eri t ori j a gde Srbi predst avljaj u veinsko
st anovni t vo pri pada srpskoj i nt el i genci j i . Uj edi nj enj e svi h srpski h zemal j a j e
el j a srpskog naroda. Jugosl avi j a, kao zaj ednika drava Srba, Hrvata i
Sl ovenaca, j e i dej a hrvat ske masoneri j e al i i neki h beogradski h ci oni st a
predvoeni h dokt orom Davi dom Al balom. Mal o j e poznat o al i j e vredno
podseanj a da j e upravo dokt or Albal a kao kapetan srpske voj ske doao maj a
1917. na Krfu, a nakon razgovora sa zameni kom mi ni stra i nost rani h posl ova
Jovanom Jovanoviem, na i dej u da i nst rument al i zuj e ugl ed i ut i caj ci oni st a u
kori st j ugosl ovenskog nacionalnog programa. Prema rani je ve usvoj eni m
st avovi ma ci oni st ikog drut va Ci on na el u koga se nal azi o dr Davi d M.
Al kal aj real i zaci j a j ugosl ovenske i dej e podrazumeval a j e uki danj e kral j evine
Srbij e al i i osni vanje nove drave koj a bi bi l a garant j evrejski h verski h i
ekonomski h sl oboda. Kao del egat Srpske vlade pri SAD dr Al bal i pri dobi j a za
j ugosl ovensku i dej u i samog predsedni ka Vi l sona t o e, pokazae se, biti od
vel i ke znaaj a za njenu kraj nju realizacij u.
Loa Uj edi nj enj e je osnovana 1908. odmah nakon aneksije BiH, i povratka
Mi l ovana Mi l ovanovia, ministra i nostrani h posl ova Srbi j e i z di pl omat ske
mi si j e u Engl eskoj i Francuskoj . Leon Deko, francuski posl ani k u Beogradu j e
preko Francuskog Vel i kog Ori j ent a obezbedi o sve t o j e neophodno za poet ak
rada Loe. Ova i st o frankofi l ska l oa se i nt enzi vno zal agal a za uj edi nj enj e
svi h srpski h zemal j a, a odl uan pot ez u t om pravcu j e preduzel a kada j e
Aust ro-Ugarska, 15. j ul a, ot vorenom depeom (depea je bil a napi sana na
francuskom j ezi ku) preko t emi varske pot e, obj avi l a rat Srbij i . l anovi l oe
kont aktirali su Ni kol u Pai a i ponudi l i mu svoj u pomo u ot varanj u vani h
di pl omat ski h kanal a i snabdevanj u voj ske neophodni m voj ni m i sani t et ski m
mat eri j al o. Kol i ko Pai ni j e bi o zai nt eresovan za stanj e voj ske i nj enu
238

spremnost govori naj bol j e i nj eni ca da j e Srbi j a ul a u rat sa j edanaest put a
vei m nepri j at elj em bez nael ni ka t aba Vrhovne komande. Samo zahval j uj ui
nesebi nom angamanu l anova Uj edinj enjasrpski voj ni ci ni su bi l i
i zmasakri rani u Kol ubarskoj bi ci u koj u i h j e Pai posl ao got ovo bez
muni ci j e. U posl ednj i as i z Francuske j e dopreml j ena preko pot rebna muni ci j a
za srpske puke.
Svesni uti caj a masonerij e na svet sku pol i t i ku, a naroi t o na pol i t i ku
Francuske i Engleske oni su Pai u predl oi l i da odmah, paral el no sa
i zvoenj em rat ni h odbrambeni h operaci j a, zapone di pl omat sku kampanj u za
konano i definiti vno reenje srpskog pit anja ujedi njenj e svi h srpski h
zemal j a. Namera j e bi l a da se obezbedi pol i t i ko, di pl omat sko i voj no
del ovanje Srbij e sa ci l j em da se sve t erit ori j e Austro-Ugarske gde su Srbi bil i
vei na pri poj e Srbi j i t o j e znail o i i zlazak na more preko Dal macij e. Pai ne
samo da ni j e ozbi l j no razmot ri o ovaj predl og ve sve do obj ave rat a ni j e
ozbi l j no reagovao ni na upozorenj a vojne i dipl omat ske obavet aj ne slube da
Dvoj na Monarhi j a pri prema napad na Srbi j u. Predsedni k srpske vl ade j e, nakon
at ent at u Saraj evu, nast avi o sa predi zbornom kampanj om koj u j e obust avi o t ek
kad je 220. 000 hiljada austro-ugarski h voj ni ka predvoeni h feldcaj gmast erom
Oskarom Pot j orekom, ponemeni m Sl ovencom, krenul o na Srbi ju. St varanju
koal i ci one vl ade, odnosno obj edi nj avanj u svi h snaga u Srbi j i , Pai je
pri st upi o t ek nakon t o mu j e pukovni k Api s zapret i o voj ni m puem.
Koal i ci ona vl ada j e formi rana u Ni u 22. novembra, a Pai j e i nakon t oga
nast avi o da govori o neophodnost i odravanj a izbora u Srbiji.
Kako srpska vl ada ni j e i mal a ni kakvu pol i t i ku pl at formu ni t i j e ut vrdi l a
svoj e rat ne ci l j eve Pai u Ni u, konano i opet pod pret njom, pri hvat a predl og
l oe Uj edi nj enj e da okupi nekol i ko i nt el ekt ual aca kako bi se sai ni l i rat ni i
politi ki cil j evi Srbij e. Ovu grupu su sai njavali Slobodan Jovanovi , Lj uba
Jovanovi , Al eksandar Bel i, Ni kol a St oj anovi , Jovan Cviji i Mi rko Lat as;
Jovanovi , Beli i St ojanovi su bili masoni . Predl og Sl obodana Jovanovi a da
se odmah osnuj e Srpski odbor u Pari zu sa ci l jem da radi na afi rmaci j i
politi kih i nacionalnih ciljeva Srbije Pai odl uno odbi j a. Pored svi h
propusta koje j e nai ni o pre rat a, i oni h odmah po nj egovom ot poi nj anj u
Pai 1915, kada je vladalo zatije nakon to j e Austro-Ugarska pretrpel a
kat ast rofal ne poraze na Ceru i Suvoboru (Kol ubara), poi nj e sa pol i t i kom
razdora meu srpski m ofi ci ri ma. Mart a 1915. uz pomo regent a Aleksandra
smenj uj e pukovni ka Api sa sa mest a efa Obavet aj nog odel j enj a Vrhovne
komande i daj e nal og da ci vi l na pol i ci j a uhapsi Api sovog pomoni ka za Bosnu
Radet a Mal obabi a. Kako j e Mal obabi razvi o vrsti vezu agenat a u Bi H ona
se, nakon nj egovog hapenja, raspala i ni kad vie ni j e obnovl j ena.
Ono t o Pai , i pored vi est ruki h predl oga, ni j e ui ni o: osni vanje Srpskog
odbora u Pari zu sa svom podrkom koj u mu j e mogl a prui t i francuska
masoneri j a, ui ni l i su Hrvat i i Sl ovenci. Kad su otpoel i pregovori savezni ka
239

sa It al i j om o nj enom pri kl j uenj u borbi prot i v Cent ral ni h sil a hrvat ska
masoneri j a j e, bre bol j e, u Parizu 30. apri l a 1915. osnoval a Jugoslovenski
odbor. Nj ega su zapravo formi ral i Ant e Trumbi, Frano Supi l o i Ivan
Met rovi , a Supi l o, Hrvat i z Dal maci j e, j e post ao predsedni k. I dok su Hrvat i
i musl i mani u okviru austro-ugarske voj ske j uri al i na Srbe i Srbij u, i dok su
se u Bi H dogaal i naj st rani j i progoni i ubi st va srpskog naroda Pai je
otpoeo pregovore sa Jugosl ovenski m odborom o st varanj u nekakve nove
drave svi h Sl ovena. Kada j e, pod pri t i skom srpske masoneri j e, a pre svega
l anova l oe Uj edi nj enj e, predsedni k srpske vlade bi o pri moran da od
savezni ka zatrai prisaj edi nj enj e Bi H Srbiji , l anovi Jugosl ovenskog odbora su
se naj ot ri j e pobuni l i . I dal j e t ret i raj ui Jugosl evnski odbor, u kome su gl avnu
re vodi l i Hrvat i (got ovo svi l anovi hrvat ski h masonski h l oa Hrvat ska Vi l a i
Lj ubavbl i nj ega), kao srpskoj vladi ravnopravnog sagovornika, Pai sa nji ma
20. j ul a 1917. na Krfu pot pi suj e dekl araci j u koj om j e predvieno st varanj e
j edi nst vene drave Sl ovenaca, Hrvat a i Srba. On pri hvat a da u novoj dravi sva
tri naroda Srbi , Sl ovenci i Hrvati budu ravnopravni na cel oj t erit ori j i nove
drave. Pored toga, saglaava se da sva tri j ezi ka budu i st o t ret i rana kao i da
se i zj ednai status hrvatske lat i ni ce sa srpskom i ri l i com. Bez konsul t ovanj a
Srpske Pravosl avne Crkve Pai pri hvat a da se pravoslavni kal endar i zbaci i z
upot rebe u kori st ri mokat ol ikog i da se Srbi ma, pored i ri l inog, kao
ravnopravno pi smo namet ne i l at i ni ca. Pai se t ada, po krat kom post upku,
post arao i da se i z j avne upot rebe i zbace vekovni nazi vi Srpske pravosl avne
crkve za godi nj e mesece: bogojavljenski za j anuar; sretenj ski za februar;
bl agovet enski za mart ; urevski za apri l ; carski za maj ; pet rovski za j uni;
i l i nski za j ul i ; gospoi nski za avgust ; mi hol j ski za sept embar; mi t rovski za
okt obar; mrat i nj ski za novembar i boini za decembar.
U vreme proboj a sol unskog front a od st rane srpske voj ske, u vreme kad j e
Bugarska kapi t ul i ral a i kada se voj ska Aust ro-Ugarske i Nemake raspadal a po
svi m avovi ma u Zagrebu, navrat -nanos, hrvat ska masoneri j a 8. okt obra od
posl ani ka bekog carskog parl ament a, hrvat skog i dal mat i nskog Sabora i
sl ovenakog Narodnog vea formi ra Narodno vi j ee Sl ovenaca, Hrvat a i Srba.
Za predsedni ka Vi j ea bi o j e i zabran dr. Ant on Koroec, a za pot predsedni ka
dr. Ant e Pavel i i Svet ozar Pri bi evi. Predst avni ci oni h koji su gubi l i rat i
koji su najvie jada zadali srpskoj voj sci i narodu preko svog Narodnog vij ea,
kao pol i t i kog predst avni t va svi h Sl ovenaca, Hrvat a i Srba u Aust ro-
Ugarskoj , obj avi l i su svoj program: Uj edi njenj e svi h Sl ovenaca, Hrvat a i Srba
u narodnu, sl obodnu i neodvi snu dravu Sl ovenaca, Hrvat a i Srba, ureenu na
demokrat ski m naelima.
Kada je Aust ro-Ugarska 28. okt obra ponudi la kapit ulacij u savezni ci ma
Hrvatski sabor je odmah sutradan progl asi l o svoj e odceplj enj e od umi rue
Monarhi j e: Razreavaj u se svi dravnopravni odnosi Kral j evine Hrvatske,
Sl avoni j e i Dal maci j e sa Kralj evinom Ugarskom i Carevi nom aust ri j skom. . .
Dal maci j a, Hrvat ska i Slavonija sa Ri jekom progl aavaj u se posve nezavi snom
240

dravom prema Ugarskoj i Austri j i , t e prema modernom nael u narodnost i , a
na t emel j u narodnog j edinst va Sl ovenaca, Hrvat a i Srba na ci j el om
et nografskog podruja t oga naroda, bez obzi ra na ma koj e t eri t ori j al ne i
dravne grani ce, u koj i ma narod Sl ovenaca, Hrvat a i Srba danas i vi . Na
kraj u Sabor j e usvoj i o zakl j uak da pri znaj e vrhovnu vl ast Narodnog vi j ea
Sl ovenaca, Hrvat a i Srba. Odmah nakon svega ovoga na sedni ci Sabora se
zapeval a Li j epa naa domovi no i poel o kl i cat i Hrvat skoj dravi . Kada su u
salu uli hrvatski generali iz aust ro-ugarske armi j e okieni medal j ama
zasl ueni m u borbama prot i v Srba na Ceru i Kol ubari , svi pri sut ni su ust al i uz
pokli e i vel a hrvatska voj ska. Tada, t og i st og dana, saborski poslani ci su
donel i odl uku da se srpskoj voj sci zabrani prel azak grani ce novoosnovane
hrvat ske drave. Tu i t akvu Hrvat sku dravu ni ko na Svet u ni j e pri znao. Ni ko
osi m Paia i Karaorevia; srpska vl ada j e not om od 8. novembra, nii m
i zazvana, priznala Narodno vijee kao zakonitu vladu Srba, Hrvat a i
Sl ovenaca, koji i ve na t eri t ori j i aust ro-ugarske monarhi j e.
Zbog ove Paieve uj durme nekol i ko mi ni stara j e dal o ost avku s
obrazloenjem da je ovim sprovedena namera hrvatski h i sl ovenakih
politi ara i z Habzburke monarhij e da se Srbi Bosne i Hercegovi ne, Srema i
Sl avoni j e, Dal maci j e i Li ke, Banat a, Bake i Baranj e odvoj e od Srbi j e, pa da
se, kad doe vreme, s nj i ma napravi front prema Srbi j i . Narodno vi j ee
Sl ovenaca, Hrvat a i Srba su kao ravnopranog sagovornika odbacil e i sve
savezni ke vlade ali , i pored svega, Pai i Karaorevi t o ni su el el i da
ui ne.
Srpska vlada, na el u sa Nikol om Paiem, je ove politi ke predst avni ke
del ova poraeni h snaga i z Prvog svet skog rat a pri znal a kao sebi ravne
pregovarae. ta vi e, kad su savezni ci , a pre svega Francuzi , odbil i da
pri znaj u ovu i granku sa Narodni m vi jeem Nikola Pai se l i no zal oi o da
ono bude meunarodno pri znat o. Kako nj egovo di pl omat sko zal aganj e ni j e
dal o oeki vane rezult ate Pai put uj e u enevu u prat nj i M. Drakovia, V.
Mari nkovia i M. Tri fkovia. Tamo okupl j a predst avni ke Narodnog vi j ea (A.
Koroec, dr Mel ko i ngri j a i Gregor erj avi ) i Jugosl ovenskog odbora i z
Londona (Trumbi , Gregori n, Vasilj evi , St oj anovi i Banj ani n) i sa nj i ma
donosi dekl araci j u o st varanj u j edi nst vene drave sa pari t etnom vl adom. Po
Pai u, srpski l anovi vl ade bi zakl et vu pol agal i kral j u, a svi ost al i
predsedni ku hrvat ske republ i ke. Paievo ant i srpst vo se i pak naj bolj e moe
vi deti iz dela dekl aracij e u koj oj st oji da: Zajedniki m naporom savezniki h
naroda i Sjedi njeni h drava, snagom naroda, Srba, Hrvat a i Sl ovenaca,
sl oml j ene su na boj ni m pol j i ma sve nasi l ne prepreke nj egovom uj edi nj enj u.
Ovom dekl araci j om Pai j e Hrvat e i Sl ovence koj i su, sve do kraj a rat a, bi l i u
sast avu Cent ral ni h si l a preveo u t abor savezni ka i t ako i h abol i rao svake
odgovornost i za zverst va koj a su poi ni l i , got ovo i skl j ui vo, prema srpskom
narodu.
241

Zbog nevienog revol t a koj i j e u Srbi j i , a posebno meu ofi ci rski m kadrom,
i zbi o nakon obj avl j i vanj a enevske dekl araci j e, srpska vl ada j e na Krfu
podnel a kol ekt i vnu ost avku. No, kako regent Al eksandar i Pai ni su
dozvol j aval i da se sazove sedni ca Narodne skupti ne vlada u ost avci je
nastavi l a da vlada sve do 27. decembra 1918. Zat o j e bi l o pot rebno da se
obezbedi vl adavi na vl ade u ost avci ?!
Srpsko narodno vee Bosne (21. okt obra 1918. ), Srpsko narodno vee Srema
(29. oktobra), Veli ka srpska narodna skupt i na u Novom Sadu koj a j e
predst avl j al a Banat , Baku i Baranj u (12. novembra), Vel i ka narodna skupt i na
srpskog naroda u Crnoj Gori (13. novembra) i Narodna vea Banj a Luke i
Kot ora (14. novembra) donose odl uku o pri sajedi njenj u Srbij i. No, Nikol a
Pai i regent Al eksandar su bili prot iv uj edi nj enj a svi h srpski h zemal j a i zat o
su sprei l i sazi vanj e Narodne skupt i ne Kral j evi ne Srbi j e koj a j e t rebal a samo
da i zda prokl amaci ju o uj edi nj enj u.
Del uj ui prot i vno el j ama i i nt eresi ma srpskog naroda oni prihvataju
hrvat sku i sl ovenaku ponudu za st varanj em kraljevi ne SHS i t o na nain
suprotan Ustavu Kraljevi ne Srbij e. Tako j e i z Hrvat ske u Beograd 1. decembra
1918. doput oval o 28 zast upni ka Narodnog vi j ea od kojih su njih 19 bili
lanovi t ri hrvatske l oe: Hrvatska Vil a, Lj ubav bl i nj eg i
Maksi mi lijanVrhovac. Sve t ri l oe su bil e pod direkt nom zatit om Veli ke l oe
Ugarske. ef del egaci j e Vij ea dr Ant e Pavel i predao je regent u Odl uku
Vi j ea o uj edinj enju u zajedniku dravu koj u on odmah pri hvat a i zj avl j uj ui :
ovi m asom i spunj avam svoj u vl adarsku drunost t e u i me Nj egova Vel iansva
kral j a Pet ra I. progl aavam uj edi nj enj e Srbi j e sa zeml j ama nezavi sne Drave
Sl ovenaca, Hrvata i Srba u jedi nstveno Kral j evst vo Srba, Hrvat a i Slovenaca.
Sve ovo se dogaalo u pri vatnom st anu regenta Al eksandra u kui
Kuzmanovi a na Terazi j ama. Pai , koji j e sve ovo osmi sli o i organizovao ni je
pri sust vovao ovom sveanom i nu. Upl aen od mogui h negat i vni h reakcij a
na nj egovu pol i t i ku uj edi nj enj a on 3. novembra 1918. podnosi ost avku na
funkci j e predsedni ka vl ade i mi ni st ra i nost rani h posl ova i bei u i nost ranst vo.
Funkci j u mi ni st ra i nost rani h posl ova od 3. novembra 1918. do 20. decembra
1918. obavl j ae St oj an Proti . On se ni j e pl ai o niega. Got ovo mesec dana
kasni j e (27. decembra 1918. ) sazvana j e Narodna skuptina Kraljevine Srbije
koj a j e sankci oni sal a ovaj i n vel ei zdaj e srpski h naci onal ni h i nteresa i de f act o
i de i ure uki nul a post oj anj e Kraljevi ne Srbi j e, drave srpskog naroda. Bi o j e t o
kraj srpske naci onal ne drave i pol i t i ke na emu su Pet ar Karaorevi i Pai
i nt enzi vno radil i j o od 1903.
Prva vl ada Kral j evi ne SHS formi rana j e 27. decembra 1918. sa
St oj anom Prot iem kao nj eni m predsedni kom, Ant onom Korocem,
pot predsedni kom, dr. Ant om Trumbi em, mi ni st rom i nost rani h posl ova,
Svet ozarem Pri bievi em, mi ni st rom unut ranj i h posl ova i t d. Sredi nom
j anuara 1919. uki nut j e srpski pravosl avni kal endar i na t eri t ori j i cel e zeml j e
242

uveden ri mokat ol i ki , odnosno gregori j anski po papi Grguru XIII. Tokom
mart a 1919. uki nut a j e srpska voj ska, a osnovana voj ska nove drave u koj u j e
ul o 2. 500 bi vih ofi cira aust ro-ugarske i 500 crnogorski h ofi ci ra koj i su
odmah dobi l i po in vi e. Srpska zast av i grb zamenj eni su novom zast avom
(pl avo-bel o-crveno), a novi m grbom su domi nirali hrvatski i slovenaki
si mbol i . Februara 1919. st vorena j e j edi nst vena ci oni st ika organizacija pod
nazi vom Savez ci oni st a Jugosl avi j e sa sedi tem u Zagrebu. Fi nansi ranj e ove
organizacij e preuzela j e na sebe nova drava i to kroz usvaj anje Uredbe o
st al noj godi nj oj dravnoj pomoi verskojzaj ednici Jevrej a u Kral jevini
Jugosl avi ji . Ci oni st iki pokret j e i zdej st vovao i specijalni st at us Jevreja i t o
kroz usvajanj e Zakona o verskojzaj edni ci Jevrej a u Kral j evi ni Jugosl avi j i .
Odmah posl e uj edi nj enj a 1918. , j evrej ska opt i na u Beogradu j e
i ni ci ral a da se sve j evrej ske opt i ne u Kral j evi ni SHS uj edi ne u j edan Savez,
koko bi se odnosi sa dravom ui ni l i efi kasni j i m i kako bi se osigural o da se
sva verska i druga pi t anj a Jevrej a j edinstveno reguliu na cel okupnoj t eri t ori j i
novost vorene drave. Na kongresu svi h j evrej ski h opt i na, odranom u
Osi j eku, 1. -2. j ul a 1919. osnovan j e Savez j evrej ski h veroi spovedni h opt i na.
Za prvog predsedni ka j e i zabran dr Hugo Spi t zer, advokat i z Osijeka. Vrhovni
rabi nat kao naj vi e duhovno t el o Jevrej a u Kraljevini SHS osnovan j e 1923. , a
za vrhovnog rabi na i zabran j e dr Isak Al kal aj i z Beograda, koj i j e i st ovremeno
bi o i predsedni k Saveza rabi na Kralj evine SHS.
U novost vorenoj j ugoslovenskoj dravi cionisti ke organizaci je
ui val e su podrku ne samo vl ade nego i cel okupnog dvora Karaorevia.
Svet ski cionist i ki krugovi visoko su ceni li novonast al u si t uaci j u, a posebno
ul ogu di nast i j e Karaorevia pa j e odl ueno da posl e Art ura Bal fura(Art hur
James Bal four, 1st Earl of Bal four), Tomaa Masari ka (Tom Garri gue
Masaryk), Al berta Aj ntaj na(Al bert Einst ei n) i drugi h za ci onistiku i dej u
zasl uni h l j udi , svoj u masl i novu spomen-umu u Pal est i ni 1930. dobi j e i kral j
Pet ar Prvi Osl obodi l ac. Nakon ovoga i t av ni z ci oni st a i i st aknut i h j evrej ski h
j avni h l inosti u Jugoslaviji primio j e vi soka dravna odl i j a, a u Drut vu
naroda i drugi m meunarodni m forumi ma ci oni st i ki st avovi su i mali gotovo
bezrezervnu podrku j ugoslovenskih predst avni ka. Ubrzo posle st varanja
bri t anske mandat ne t erit ori j e u Pal esti ni , Kraljevina SHS je podral a j evrej ske
dravot vorne pl anove u okvi ru bri t anskog mandat a. Odnosi i zmeu
j ugosl ovenske drave i poli tiki h organa Jevrej a u Pal est i ni uspost avl j eni su
ve okt obra 1920. posl e posete general nog sekretara Svet ske ci onisti ke
organi zaci j e Samuel a Landmana Beogradu. Tada j e ot voreno pol i t iko
predst avni t vo pal esti nski h Jevrej a - Pal est inski ured, koj e je ubrzo zamenj eno
predst avni t vom Jevrej ske agenci j e. Nova pri l i ka za j avnu podrku ci oni zmu
bi l a j e poset a predsedni ka Izvrnog odbora Svetske ci oni sti ke organi zaci j e
Nahuma Sokol ova Kralj evi ni sredi nom mart a 1928. Sokol ova su pri mi l i pred-
sedni k vlade Velja Vuki evi i zast upni k mi ni st ra i nost rani h posl ova Il i j a
umenkovi , koj i su svoj i m i zj avama ponovi l i snanu podrku cionisti ki m
243

ci l j evi ma. Posl e t ri dana pri mi o ga j e u audij encij u i kralj Al eksandar. Poseta
Jugosl avi j i Nahuma Gol dmana, l ana Izvrnog odbora Svet ske ci oni st ike
organizacij e i di plomat skog predstavni ka Jevrejske agenci je pri Drut vu
naroda, kraj em okt obra 1936. i mal a j e t ret man zvanine dravnike poset e t o
se vi di i i z podat ka da i h j e u posetu pri mi o i knez Pavle koji je ponovi
zvani nu dravnu podrku ci oni st i ma i nj i hovi m osnovni m programski m
ci l j evi ma st varanje j evrej ske drave na t l u Pal esti ne.
Jedna od posl ednj i h zvani ni h prili ka za potvrdu prijatel jst va
Jugosl avi j e ci oni st ikoj st vari dogodi l a se sredi nom 1939. kada j e bri t anski
ci oni st i ki prvaka i l ana Svet skog j evrej skog kongresa Morisa Perl cvaj ga
(Mauri ce L. Perl zwei g) doao u zvaninu poset u Jugosl avi j u. Tom pri l i kom su
ga pri mi l i premi j er Dragi a Cvet kovi i predst avni k Mi ni starst va i nost rani h
posl ova. Gl avni sadraj razgovora bi o j e razmat ranj e pi t anj a u vezi sa
j evrej ski m i zbegli cama koj om pri l i kom j e j ugosl ovenska strana i zrazi l a
spremnost da pri mi sve oni koj i budu t o el el i. Ovakva predusretljivost
Jugosl avi j e posebno j e pozdravi o predsedni k Svet ske ci oni st ike organizaci je
Hai m Vaj cman (Chai m Wei zmann, prvi predsedni k drave Izrael ) koj i j e,
nakon razgovora sa dr Davi dom Albalom, izrazio svoj e zadovol j st vo i uverenj e
da e pol i t i ka Jugosl avi j e i nadal j e ost at i u i st oj l ini j i sa Pal est i nom.
Prvi dani , meseci i godi ne nove dravne zaj edni ce nast al e na
ruevinama Kral jevine Srbij e bili su evi dent no povol j ni za Jevrej e, ni t a manje
l oi za Hrvat e, Sl ovence i koga sve ne j o al i ne i za Srbe koj i su voeni
di nast i j om Karaorevi a i Pai embi l i prevareni da na olt ar j ugoslovenske
i dej e pri l oe got ovo sve t o su i mal i.
Jedan od pot predsedni ka vl ade novost vorene drave bi o j e i dr. Vl at ko
Maek, Sl ovenac i poznat i hrvat ski pol i t iar-voa Hrvatske selj ake stranke.
On j e t okom Prvog svt eskog rat a, kao aust ro-ugarski voj ni k 42. domobranske
di vi zi j e i z Zagreba, pucao na Srbe u bi t kama na Kol ubari i Ceru. Iz nj egove
aut obi ografske knji ge obj avljene u Njuj orku vi di se da su mu naj bli i saborci u
rat u prot i v Srba bi l i Josi p Broz, Slavko t ancer i srpski dobrovoljac Svet ozar
Pri bi evi. Na sedni ci Krunskog savet a, odranoj 6. mart a 1941. godi ne,
Maek e izj aviti Ceo Hrvat ski narod je za saradnj u sa Nemakom, a 8.
apri l a, dva dana nakon napada Nemaca na Beograd, ot i ao j e u Zagreb gde j e
preko radij a pozi vao hrvat ski narod da i skae svoj u l oj al nost Treem rajhu.
Vano j e napomenut i da j e Maek, uoi izbijanja Drugog svet skog rat a - 26.
avgust a 1939, obezbedi o spaj anj e Savske i Pri morske banovi ne (Kral j evi na
Jugosl avi j a j e bi l a podel j ena na devet banovi na: Dravskabanovi na - Lj ubl j ana,
Savskabanovi na - Zagreb, Vrbaskabanovi na - BanjaLuka, Pri morskabanovi na -
Spl i t , Dri nskabanovi na - Saraj evo, Zet skabanovi na - Ceti nje,
Dunavskabanovi na - Novi Sad, Moravskabanovi na - Ni , Vardarskabanovi na -
Skopj e; Beograd nije pripadao nijednoj banovi ni ) i me j e st vorena Banovi na
Hrvat ska, odnosno vel i ka Hrvat ska koj a e, pod komuni st i ma, bi t i dodat no
244

proi rena, a devedeseti h godina XX veka pri znata kao nezavi sna i suverena
drava.
Ant e Pavel i j e bi o j edan od hrvat ski h prvaka koj i j e i skreno pot ovao
Ni kol u Paia. Nj egova sest ra Vi nj a koj a od Drugog svet skog rat a i vi u
Madri du j e 1998. godi ne obj avi l a manj i deo nj egovi h zabel eki od koj i h se
j edna odnosi i na nj egovu pri vat nu poset u Paiu 1925. u Beogradu. Naj vei
deo ovi h zabel eki j e j anuara 1999. obj avi o hrvat ski Veernj i Li st . U
Beogradskoj zabel eci Pavel i pi e: Sast anku j e pri sust vovao Pai ev li ni
sekretar profesor ore Jel eni koj i j e i pri premio na susret . . . . Pai je sa
svoj om dugom i negovanom bradom i zgl edao kao patri jarh, bi o je elegantno
obuen i kraj nj e l j ubazan. Veoma brzo j e sa kurt oaznog razgovora preao na
sut i nu pi t anj em kako sada st oj e st vari u Hrvat skoj . Rekao sam mu da u
Hrvatskoj ni ko ne eli da ivi u Jugoslaviji j er se ni ko ne osea pri padni kom
nekakvog sl ovenskog naroda. Ako mu neko od Hrvat a govori drugaij e onda
moe bi ti samo da t o i ni i z neke l ine kori sti . Da mu je t o bilo poznato
potvrdi o j e pri seanj em na vreme i z Krfa gde j e o zaj ednikoj dravi
razgovarao sa Trumbi em. Kako sam kae Trumbi je predlagao da se nova
zaj edni ka drava nazove samo Jugosl avi j a ali j e on t o odbi o i nsi sti rajui da u
nazi vu obavezno bude i odredni ca - hrvat ska. Tako j e nova drava ve tada
nazvana Kralj evi na Srba, Hrvata i Slovenaca.
Komuni st ika partija Jugoslavije osnovana j e 20. apri l a 1919, a svoj u pol t i ku
zasni vae na tezi da je Kral j evi na SHS, odnosno Kral j evi na Jugosl avi j a
t amnica naroda, a da su Srbi njeni tamni ari . Net o kasni j e, Ant e Pavel i e
osnovat i pokret Ust aa hrvat skarevol uci onarna organi zaci j a koji e se
prosl avi t i t okom Drugog svet skog rat a. Pavel i 1927. put uj e u Ri m gde
predst avni ku i t al i j anske vl ade Davanzat i j u (Forges Davanzat i ) predaj e
promemorij HSP-a koji m se It ali ji nudi saradnja na ruenju Jugosl avij e; 20.
apri l a 1929. u Sofi j i sa predst avni kom
makedonske t erori st i ke organi zacije pot pi suj e deklaraci j u o uzaj amnoj
pomoi Makedonaca i Hrvata u ruenju Jugosl avij e i stvaranj u samost al ni h
drava Hrvat ske i Makedoni j e. Nakon sofi j skog sast anka Pavel i odl azi u Ri m
gde se susree sa Musol i ni j em koj i mu dodel j uj e pomo od 25 mi l i ona l i ra i
kuu u Pesarij u koj a od tada postaje cent ar ust aa u It al ij i i mest o gde j e
zapoet o pl ani ranj e at ent at a da Al eksandra Karaorevia nakon to je
Kral j evi na 17. j ul a 1929. osudila Paveli a na smrt .
Tokom 1919. i 1920. u mnogi m hrvat ski m i sl ovenaki m novi nama su est o
objavlji vane fot ografi je i scepani h i neuhranjeni h srpski h ratni h vojnih i nvali da
kako prose irom zeml j e Srbije. Na fot ografij ama su se mogli vi det i nekadanji
ofi ci ri aust ro-ugarske armij e, a sada oficiri vojske Kralj evine SHS kako
udel j uj u mi l ost naput eni m srpski m rat ni ci ma. Do 1921. svi prosl avl j eni srpski
ofi ci ri su bi l i penzi oni sani i l i demobi l i sani . Di nast i j a Karaorevia, Pai i
ost al i su gural i u zaborav podat ak da j e u Prvom svetskom rat u Srbi j a, kad se
245

pogl edaj u sve zaraene strane, i mal a naj vee gubi t ke u l j udst vu 1. 164. 000
pogi nul i h t o j e 26% st anovni t va (4. 428. 600) i got ovo i st o toli ki broj
ranjeni h.
Ismevanj e srpski h j unaka i pl j uvanje po srpski m rt vama dosti ie
svoj mal iciozni kreendo kada j e Al oj zu St epincu (Aloisi us Vi kt or St epi nac)
1919. godi ne dodel j en orden Karaoreve zvezde sa maevima. Voj niki orden
Karaoreve zvezde ust anovl j en j e uredbom 28. maj a 1915. godi ne i mogl i su
ga dobi t i samo voj ni ci i podofi ci ri za svoj e zasl uge prema kral j u i otadbi ni .
i me j e, kako j e St epi nac zadui o kral j a Pet ra Karaorevi a ni do danas ni j e
ot kri veno. i me j e Al oi si us zadui o Srbi j u zna se: Odmah nakon mat ure 1916.
Al oj z st upa u austro-ugarsku voj sku - 96-u Karl ovaku pukovniju u kojoj se
i st akao kao j edan od naj hrabri j i h voj ni ka koj i e 1918. ak bi t i i ranj en.
Meut i m, t e 1918. godi ne austro-ugarsko carst vo se raspadal o, a u Zagrebu se
formi ralo Narodno vi jee pa se ranjeni Stepi nac uputi o na osni vaku
skupti nu. Aust ro-Ugarski car Karl o I (Karl I. st erreich-Ungarn) razrei o j e
svoj u voj sku zakletve vernost i t o j e pokorni St epi nac odmah i skori st i o pa se,
bre bol j e, pri j avi o u novost vorenu Jugoslovensku legiju kaj a j e navodno
trebal o da se bori na strani Srba na Sol unskom frontu; ni kada nij e ispali o ni
j edan met ak al i j e zat o asno demobi l i san u prol ee 1919. i odmah pot om
odlikovan. Sa sve ordenom se uputi o u Ri m na st udi j e na Gregori j anski
uni verzi t et . Godi ne 1932. i menovan j e nadbi skupom-koaut orom, a 1933. j e
ve post ao zagrebaki nadbi skup; i st e godi ne j e u Beogradu poloio zakletvu
kral j u Al eksandru Karaoreviu. Srbi , oni prost oduni , nai vni , e, kako t o
kod nj i h obino bi va, St epi nca upoznat i i , na al ost , zapamt i t i t okom Drugom
svetskog rata: predst avio i m se, prvi put , u Jasenovcu reima In Te, Domi ne,
speravi (U t ebe se, Gospode, uzdam)! I sada, j o j ednom, po emu je St epi nac
zadui o kral j a Pet ra Karaorevia? i me j e Al oi sius zadui o Srbe znamo!
Posl ednj i in za pamenj e Pet ra Karaorevia j e bi o donoenj e
novog ust ava nj egove Kralj evi ne Srba, Hrvat a i Slovenaca - Vidovdanskog
ust ava 28. j una 1921. godi ne: Kral j evi na SHS j e odreena kao ustavna,
parl ament arna i nasl edna monarhi j a, i j i j e j ezi k srpsko-hrvat sko-sl ovenaki.
Meut i m, vezano za monarhi ju, Vi dovdanski m ust avom su sprovedene brojne
i zmene srpski h di nast iki h pravi la od koji h je, bez di l eme, naj vani j a ona po
koj oj za i zbor monarha pot rebna sagl asnost sve t ri verske konfesi j e u
j ugosl ovenskoj dravi - pravoslavne, kat oli ke i muhamedanske, a predvi ena
j e i mogunost da kral j Jugoslavi j e moe bi t i i druge veroi spovest i , a ne samo
pravosl avne! Kako bi se narodu Srpskom odvrat i l a panj a od bol ne pol i t i ke
real nost i u novost vorenoj dravi se odi gravao pol i t iki cirkus tako da je do
1937. godi ne Kral j evi na i mala 35 vl ada u koj i ma j e bi l o ukupno 656 mi ni st ara,
a st voren j e i bi rokrat ski aparat sa oko 350. 000 sl ubeni ka.
Za t u i t akvu dravnu kreat uru vl adi ka Ni kol aj j e napi sao da j e
bi l a prkos Hri st u i svetom Savi , i da j e uni t i l a duu Srbst va do t e mere da
246

komuni st i ma kasni j e ni j e bi l o t eko da j e dot uku. i nj eni ca da j e kral j
Al eksandar Karaorevi pri hvat i o da nebude miropomazan po pravosl avnom
obredu govori sve, zakl j ui o j e vl adi ka Ni kol aj .
Jedan od naj vei h pri j at elj a srpskog naroda vajcarac i uesnik u
rat u Srbi j e 1914. -1918. (sa Srpskom voj skom odst upao preko Al bani j e) dr
Rodol fo Ari bal d Raj s (Dr. Archi bal d Rudol ph Rei ss) j e u svoj oj knj i zi uj te
Srbi , obj avl j enoj nakon njegove smrt i 1928. godi ne, napi sao:
t a st e uinili za svoje ratne i nvali de? Od svi h zemalj a koje su
uest voval e u rat u vae se vl ast i naj gore odnose prema nj i ma. . . . A t a j e sa
voj ni ci ma i of i ci ri ma koj i nisu t edel i krv i zdravlj e da bist e vi bi l i sl obodni ?
Jest e l i post upal i s nj i ma kako t o oni zasl uuj u i kako vam dunost nal ae? Ne!
Bezmal o, rekl o bi se da upravl j aka kl asa vae zeml j e mrzi one koj i su uinili
usl uge vaoj ot adbini . Sam Bog zna kol i ko st e propat i l i u t oku rat a od Aust ro-
Ugara-vaba. Predst avni ke i st e one Nemake, koj a vam j e bil a nemi losrdan
nepri j at el j i koj a e t o ponovo bi t i j ednog dana vai pol i t iari doekuj u
rai reni h ruku. Naj bol j i pri mer za t o j e Ni kol a Pai . . . Stari Pai j e stvorio
t e bezobzi rne pol i t i are, prof i t ere koj i est o dravu smat raj u kravom muzarom
i j i m se ml ekom hrane. Lino on j e uspostavi o t aj si st em. . .
Srpska naci onal no ori j ent i sana masonerij a, to masoneriji i nae
nij e svoj stveno, se ni kada nee oporavi t i od ove nacionalne politike Nikole
Pai a i regenta Al eksandra. Domi nant nu ul ogu u novost vrenoj dravi e i mat i
hrvat ska i sl ovenaka buroazi j a i masoneri j a sa koj i ma e, vrl o bli sko,
sarai vat i Komuni st ika partija Jugoslavije.
Pai ev bi ograf itali janski di pl omata Karl o Sforca (Carlo Sforza) ni kada
nita ni je napisao o porekl u njegove porodi ce. S druge st rane, istakao j e bli sko
pri j at el j st vo Paia sa Svetozarom Markovi em sa koj i m su ga, pored sl ini h
politi kih pogleda, posebno zbl i aval a oseanj a mrnj e prema kral j u Mil anu
Obrenoviu, prvom srpskom kral j u nakon St efana Prvovenanog. Sforca
ukazuj e i na Paievu vezu za Mi hai l om Bakunj i nom, ocem modernog
anarhi zma, sa koj i m se drui o sve vreme svoj i h st udi j a u Ci ri hu. Pri t ome,
Sforca napomi nj e da j e Pai Bakunj i novu i dej u da se marksi zam odmah
pri meni u Srbi j i pretpost avi o i dej i nj enog pret hodnog demokrat skog
profi l i sanj a. Svoj e l evi arske i dej e Pai i zl ae j o 1876. zal aui se za
samoupravu, decentral izaci ju, i ndust ri j u na osnovi dravnoj i sl.
Vel i ka l oa Kral j evi ne Srbi j e osnovana j e 1912. i del oval a j e sve dok j e
post oj al a i srpska drava, 1. decembar 1918. godi ne. Kada su Ni kol a Pai i
regent Al eksandar samovol jno uki nul i Kral j evi nu Srbi j u i progl asi l i Kral j evi nu
SHS i Vel i ka Loa Srbi j e se t ransformisal a u Vel i ku l ou Kral j evi ne SHS.
Uoi Drugog svet skog rat a sve l oe na t eri t ori j i Kral j evine Jugosl avi j e su se
uspaval e pa i Vel i ka l oa Kral j evi ne Jugoslavi j e. Apri l a 1990. godi ne u
247

Beogradu se bude l oe: Pobrat i m, Sl oga, Rad i post oj anst vo i, na kraju, l oa
Maksi mi l i j an Vrhovac. Velika ujedinjena loa Nemake 23. j una 1990.
reakt i vi ra Vel i ku l ou Jugoslavij e (VLJ). Prva redovna godi nja skupti na VLJ
odrana j e 4. i 5. j ul a 1990. godine kada su reakt i virani konst i t ucij a i st at ut
Vel i ke l oe Jugosl avi j e usvoj eni j o 1925. godi ne. Za prvog vel i kog maj st ora
reakt i virane VLJ i zabran j e Zoran D. Nenezi, dot adanj i st arei na l oe
Pobrat i m. Inae, Nenezi j e u masoneri j u i ni ci ran u l oi 217 u Di zel dorfu.
Sa ot poi nj anj em rat ni h dej st ava Sl oveni j e proti v SFR Jugosl avi j e, a pot om i
graanskog rata u Hrvatskoj i Bi H VLJ naput aj u masoni i z Sloveni j e,
Hrvatske i Bi H koji , pod zat i t om vel i ki h l oa Aust ri j e i Nemake osni vaj u
svoje velike loe. Makedonski masoni t akoe naput aj u VLJ i uz pomo
engl eske masoneri j e konst i t ui u svoj u vel iku l ou. Tokom 1993. grupa masona
crnogorske ori j ent aci j e (Sl obodan Perovi, Dragan Tanasi, Novak Jaukovi,
Vl adi mi r Desi mi rovi, Sran St ankovi, Brani sl av Di mi t ri j evi, Novica
Jovovi i Brani sl av i gi ) na i ni ci j ati vu Vel i ke uj edi nj ene l oe Nemake
i st upa i z VLJ i formi ra Regul arnu vel i ku l ou Jugosl avi j e. Ovaj svoj i n e
pravdat i navodni m ut i caj em Mi l oevia, srpske poli cij e i voj ske na masone u
Srbi j i . Odmah pot om ot poee sa ri t ual nim i zvi nj enj i ma Hrvat i ma i
Musl i mani ma zbog navodni h srpski h zl oi na nad nj i ma i sl . Ova grupa
crnogorski h masona e u Ri mi ni j u, It al i j a uz podrku vel i kog maj st ora Vel i kog
ori j ent a It al i j e Gust ava Rafi j a osnovat i prvu crnogorsku l ou Mont enegro.
Kasni j e se osni vaj u j o i l oa Zora i Lua mi krokozma.
Ist og dana kada j e dol o do raspada Zaj edni ce SCG 2006. godi ne crnogorski
masoni , pod zat i t om Vel ike uj edi nj ene l oe Nemake, konstituiu Veliku loe
Crne Gore na el u sa Novakom Jaukoviem, profesorom el ekt rot ehni ke.
Meut i m, Vel i ka l oa Crne Gore j e kod nadl eni h dravni h organa Crne Gore
regi st rovana samo kao udruenj e graana odnosno kao nevl adi na organi zaci j a.
U nj oj se ni j e dogodi o proces masonske i ni ci j aci j e t o znai da ona deluje
posve i l egal no.
Rukovoeni sl edom dot adanj i h dogaaja grupa srpski h masona naput a VLJ
i uz pomo Vel i ke l oe Francuske formi ra Vel i ku naci onal nu l ou Srbij e na
el u sa Suvereni m Vel i ki m Komanderom Vrhovnog Savet a kot skog Ri t ual a
Draganom Mal eevi em Tapi j em. Nakon t o j e Mal eevi l i en i vot a 2003.
godi ne starei na l oe post aj e vel i ki maj st or Draguti n Zagorac. Ist aknut i
lanovi ove loe su Miki Manoj lovi , gl umac, Mi l orad Pavi , knji evnik,
Mirosl av Gai , akademi k, Boko Jaki, novi nar, i dr. Vel i ka naci onal na l oa
Srbij e j e inci ral a i osni vanj e prve enske l oe u Srbi j i , i Reda t empl ara. Vel i ka
naci onal na l oa Srbi j e i ma sl edee l oe: Pobrati , umadi j a, Ivanj ski venac,
ore Vaj fert , Ist i na, Dositej Obradovi, Svet l ost Bal kana, Sl oboda i svet i
Sava.
Tokom 2006. formi rana j e Regul arna Vel i ka l oa Srbi j e pod i j om zat i t om
248

rade 22 loe. RVLS j e pri znata od preko st oti nu regularnih vel i ki h l oa i rom
sveta i nasl edni k je Veli ke Loe Kral j evi ne Srba, Hrvat a i Sl ovenaca. Za
j ednog od svoj i h, i st ori j ski gl edano, naj poznat i j i h l anova ova l oa e isticati
kral j a Al eksandra Karaorevia.
Pored Vel i ke l oe Francuske na teritoriji Srbije sve j e pri sut ni j i i Vel i ki
ori j ent Francuske koj i j e u protekli h pet naest godi na osnovao eti ri l oe: Zora,
Vernost , Uj edi nj enj e i Harmoni j a. Ovakvom akt i vnou francuske masoneri j e
stvoreni su uslovi za osni vanje l okal ne Obedi j enci j e na naci onal nom ni vou.
Od 2000. godi ne u Srbij i j e sve pri sut ni j e i del ovanj e Vel i ke uj edi nj ene l oe
Nemake. Int enzi t et i ut i caj nj enog del ovanj a su sve uol j i vi j i u Beogradu, a
naroit o su izraeni u Voj vodini .


Pogl avl j e dvanaest o
MOZES AMEL BAUER

U arhi vama Uni verzi t et ske bi bloteke Kembrida uva se dokument aci ja
vezana za porodi no st abl o Rot i l da i to jo od 1550. godi ne. Prema ovoj
dokument aci j i prvi zapi si o j evrej skoj zaj edni ci u Frankfurt u dat i raj u j o i z
sredi ne XII veka, a podaci o prvi m l anovi ma porodi ce Rot il d ukazuj u da su
oni zapravo samo j edna grana uvene hazarske prodice Hahn koj a j e nemaki m
j evrej i ma, a pre svega oni ma i z Frankfurt a podari l a na dal eko uvaenog rabi na
Josef Juspa Hahn-a, pi sca verski i istorij ski vanog dela Josef Omet z. Prvi
pomen porodi ce Rot i l d, nevezano za porodi cu Hahn, odnosi se na Isaka, si na
El hanana (Isaac ben Elchanan) koj i j e 2. avgust a 1492. evi dent i ran u
Frankfurt u. Isak j e od oca, utljivog i meu Akenazi j evrej i ma (Hazarl ar)
duboko pot ovanog rabi na, nasl edi o znaaj nu sumu novca t ako da j e u
poreski m knj i gama Frankfurt a za 1555. evi dent i rano da je pl ati o porez u
i znosu od 2. 700 gul dena. U skl adu sa st at usom Isak 1560. godi ne gradi novu
kuu poznat u kao Hauszum rot en Schi l d (Kua kod crvenog tita). Meuti m,
savremena i st ori j ografi j a se, ne bez razl oga, ovom porodi com bavi t ek od
Mozesa Kal man Bauera (Moses Kal man Bauer) koj i j e kraj em XVII veka i veo
u predgrau Frankfurt a u kui koj u j e 1665. sagradi o Isakov unuk rabi n Naft al i
Herc (Naft al i Hert z ben Yaakov El chanan) poznat u kao zur Hi nt erpf ann (Kod
vrel og t i ganj a). Za Herca se, naravno, ne vezuj e samo i zgradnja kue zur
Hi nt erpf ann ve i knjiga Emeq HaMel ekh koj u j e napi sao 1648. i koja se tada,
a i danas, smat ra za j edno od najvanij ih J-di schen kabal i st iki h spi sa.
249

Bauer se bavi o menj aki m posl ovi ma, kamat arenj em i t rgovi nom zl at ni m
novii ma. Svog si na i menj aka Mozesa j e od naj manj i h nogu dao u rabi nsku
kol u, a kad j e zavri o uzeo ga j e da mu pomae u posl u. Kad j e 19. okt obra
1735. Kal man premi nuo Mozes Amel Bauer (Moses Amschel Bauer) j e
preuzeo oev posao i za krat ko vreme ga znaaj no unapredi o. Sa suprugom
Gut l i (Gut l Schnapper, kerka Wol f Sal omon Schnapper-a, bankara kneza
Sakn-Maj ni ngena, i Hannah Israel) je imao desetoro dece koj u j e podi zao u
duhu ort odoksni h j evrej ski h verski h uenj a. Nast oj ei da svoj e fi nansi j ske
posl ove proi ri i zvan Frankfurt a, on menj a l ako prepoznat l j i vo j udeohazarsko
prezi me Bauer u Rot i l d (Crveni t i t ), prema crvenom titu koji j e t ada bi o
porodi ni zatit ni znak iznad ul azni h vrat a nji hove kue u uli ci Junget rase, u
predgrau Frankfurta. Crvena boja bila je odabrana za zat i t nu boju porodice
zat o t o j e ova boj a u starom Egi ptu si mbol i zoval a mukost , a Rot i l di su
veroval i samo svoj i m muki m pot omci ma. Na sredi ni ovog crvenog t i t a
nal azi o se dvoglavi orao.
Mozes j e i mao vi e dece, al i j e naj vi e vol eo si na Maj era (Mayer Amschel s
Bauer, 1744. 1812. ) koga je s nepunih deset godina poslao da ui za
rabi na; det e j e pokazi val o naroit u sklonost ka j evrejski m verski m i misti ni m
uenj i ma, a posebno se zani mal o za kabal i st ike mudrosti i tajne. Na alost ,
samo dve godi ne kasni je, 1755. godi ne, Maj erovi rodi t el j i umi ru i on se vraa
kui; godinu dana kasnije porodini pri j at el j i z Hanovera Samj uel Openhaj m
(Samuel Oppenhei m) ga uzi ma kod sebe da radi u banci Bankhaus Oppenhei m.
Na iznenaenj e svi h, Maj er Amel j e t ako dobro i brzo ul azi o u bankarske
fi nese i t aj ne da ga j e Openhaj m posl e sedam godi na proizveo u ml aeg
saradni ka. Openhaj movi e 1789. sve svoj e bankarske posl ove presel i t i u Bon
gde e Sal omon Opnehaj m osnovat i novu banku pod i menom Sal . Oppenhei m
j r. & Cie. KGaAi koja i danas uspeno radi , a poetkom XXI veka postal a je
naj vea svet ska pri vat na banka u vl asni t vu j edne porodi ce (kraj em 2005.
nj ena sveukupna akt i va j e prevazi l azi l a sumu od 130 mi l i j ardi dol ara).
Nakon t o j e proni kao u naj vani j e t aj ne bankarskog zanat a Maj er 1763.
naput a Openhaj move i i z Hanovera se vraa kui , u Frankfurt , gde nast avl j a s
nekadanj i m oevi m posl ovi ma, kao t o su prodaj a ant ikvit eta i , pre svega,
davanj e zaj mova s kamat om. Vrl o brzo Maj er post aj e svest an da se prava
zarada ne kri j e u ant i kvi t et i ma i sit ni m zaj movi ma ve u pekul ati vni m
fi nansi j ama Kredi t geschf t e und Bankgewerbe. Jo dok j e radi o kod
Openhaj ma Maj er se upoznao sa general om Est orfom (Emmeri ch Ot t o August
von Est orff) koj i e ga u Frankfurt u preporui t i Vi l hel mu IX od Hesen-Hanaua
(Wi l hel m IX. von Hessen-Kassel) kako bi mu pronal azi o ret ke antikvit e. Svoj
posl ovni odnos sa pri ncem Maj er j e poeo t ako to mu je prodavao skupocene
st ari ne po vanredno povol j ni m cenama. St ekavi korisna iskustva u radu s
Maj erom pri nc odl uuj e da ovog vel i kog kabal i st u, koj i j e t eko govori o
nemaki , i menuj e za svog krunskog bankara i agent a.
250

Pri nc Vi l hel m j e bi o sin l andgrafa Frederi ka od Hesen-Kasel a (Frederi c
Landgrave von Hessen-Kassel ) i pri nceze Meri , kerke bri t anskog kral j a
Dorda II (George II of Great Bri t an). Vi l helm j e t ako bi o u rodu i sa
Dordom III ali i sa kralj evski m kuama vedske i Danske. Vi l hel mov ot ac
l andgraf Frederi k vai o j e za j ednog od naj bogat i j i h l j udi Evrope toga doba,
t ako da, kad j e umro 1785, pri nc Vil hel m nasleuj e bogat st vo koj e ga j e
svrst aval o meu naj ut i caj ni j e l j ude Evrope. Kao i ot ac bi o j e mason, a i ni ci ran
j e u loi Zarovavelj . Selei se i z svoj e skromne grofovi j e Hanau-Mincenberg,
koj a se prost i ral a na sever i zapad oko Frankfurt a, u znat no veu i bogat i j u
grofovi j u Hesen pri nc Vil hel m j e dobi o i t i t ul u Kurf rst von Hessen. Ovde j e
i nt eresant no napomenut i da j e on t ada st aru l at i nsku i zreku Cui us regi o, ei us
rel i gi o (i j a zeml j a nj egova i rel i gi j a) preformul i sao u Cui us pecuni a, ei us
rel i gi o (i j i novac nj egova i rel i gi j a) i t o uzeo za svoj i vot ni mot o.
Pozdravlj aj ui pri nca u nj egovom novom domu Maj er j e prokoment ari sao:
Sol a pecunia regnat - hodie ti bi , cras mi hi (Samo novac vl ada danas t ebi ,
sut ra meni)!
Landgraf Vi l hel m od Hesen-Kasel a j e vol eo novac i oboavao ene. Iz
vanbranih veza i mao j e preko dvadeset oro dece. Naj poznat i j e nj egove veze su
s pl emki nj om Karol i nom fon Sl ot haj m (Karol i ne von Schl ot hei m), s koj om j e
i mao deset oro dece, i veza sa vaj carki nj om Rozalij om Dorot ej om Ri t er (Rosa
Dorot hea Ri t t er). Pot o ni kad ni j e skrivao svoj e l jubavnice, Vil helm j e svoj
svoj oj deci dao odgovaraj ue t i t ul e fon Hesent aj n, fon Haj mrot , fon Haj nau
i t d. Velik broj lj ubavnica, dece, skupi h zabava i sl. zaht eval i su i ogromna
fi nansi j ska sredst va, a pri nc ih je i mao na pret ek.
Pokraji na Hesen-Kasel j e bi l a jedna od naj bogatij i h u Evropi t okom
osamnaest og veka. Pri l i kom stupanj a na prest o Vi l hem j e zat ekao got ovo 40
mi l i ona gul dena i znat an deo akci j a Amst erdamske Vi zel banke. Naj vei deo
prihoda kua Hesen-Kasela je inae ost vari val a i znaj ml ji vanj em voj ske kome
god j e bi l a pot rebna, a t o j e najee bi l a Bri t ani j a. Ist ori j ski napoznat i j i
pri mer i znaj ml j i vanj a voj ske Hesen-Kasel a Bri t ani j i , bi o j e t okom nj enog
rat ovanj a prot i v pobunj eni h ameriki h kol oni st a u rat u koj i su vodi l i za
nezavi snost . Bri t ani j a j e t ada za 20. 000 hesenski h voj nika pl at i l a ast ronomski h
3. 191. 000. Pot o j e raspol agao ogromni m kol ii nama got ovog novca, l andgraf
Vi l hel m j e poeo sa davanj em pozaj mi ca mnogi m nemaki m prinevi ma koj i
su, i z razl oga di skreci j e, i zbegaval i banke. Meut i m, kad j e odl ui o da pone
davanj e vei h i kompl i kovani j i h zaj mova shvatio je da mu t reba posredni k
kako se ne bi saznal o ko st oj i i za t ako vel i ki h i unosni h t ransakci j a. Na
predl og i sugest i j u svoga l inog fi nansi j skog savet ni ka Karl a Budera (Buderus
von Carl hausen) zakl j ui o j e da j e njegov bankar i agent Maj er Rot i l d i deal an
ovek za t aj posao. Od t ada j e novac kral j evske kue Hesen-Kasel a Majer
pozaj ml j i vao uz vi soke kamat e, al i na nai n da ni ko ni kad ni j e posumnj ao da
j e to novac nekada pri nca, a sada el ekt ora kue Hese. Osi romaeni evropski
dvorovi su i mal i vel i ke pot rebe za got ovi m novcem, a Maj er i m se uvek
251

nal azi o pri ruci . Bio j e vanredno diskret an i na dobrom gl asu. U rel at i vno
krat kom vremenu zaradi o j e dost a novca za kral j evsku kuu Hesen-Kasel , al i i
za sebe. Izmedj u 1801. i 1806. Maj er j e za svoj i l i za raun Vilhel ma bi o
ukl j uen u deset ak naj vei h zaj mova Evrope t og vremena, od koj i h su svakako
naj vani j i zaj movi Danskoj , Hesenu i Darmt at u, Badenu, Redu svet og Jovana
i t d.
S obzi rom da j e uvek raspol agao vel i ki m kol ii nama got ovog novca i da mu
j e di skreci j a bi l a zati t ni znak, Maj er Amel j e 1800. dobi o t i t ul u carskog
dvorskog agent a i od aust ri j skog cara, a 1802. j e post ao i zvanini dvorski
agent Reda svet og Jovana. Poet kom devet naest og veka got ovo da i ni j e bi l o
evropske kraljevske kue koja nije, u veoj il i manj oj meri, bi la u fi nansiski m
vezama s Maj erom Amel om Rotil dom.
Iako ve bogat i s i zvanrednom reput aci j om, Maj er Amel ansu za st i canj e
pravog bogat st va doekuj e tek pojavom Napol eona Bonaparte na i st ori j skoj
sceni Evrope. Zapravo, francuska revol uci j a j e bi l a prava prekret ni ca za i vot i
posl ovanj e kue Rot i l d. Sredi nom XVIII veka Maj er j e bio poznat samo kao
j edan od bogat i j i h kamat ara i menj aa, a ve 1780. se nal azi o na l i st i
naj bogat i j i h l j udi u Frankfurt u. Pre nj egove smrt i , 1812. godi ne, mnogi su
bogat st vo kue Rot i l d meri l i ne frankfurt ski m i l i nemaki m ve evropski m
st andardi ma.
Neposredno pre i zbi j anj a francuske revol uci j e, a naroi t o nakon nj e, Maj er
shvat a da se i st ori j ske okol nost i u Evropi bi t no menj aju i da j e neophodno
pri l agodi t i rad porodi ce novonast ali m okol nost i ma. Imao j e pet kerki i
pet ori cu si nova, i svi su radi l i unut ar porodini h posl ova. Kao vel i ki
pot oval ac Tore i Tal muda, a i znad svega kao j edan od najvei h kabal i st a svog
vremena i ovek svest an i st ori j skog t renut ka, on unapreuj e posl ovanj e
porodi ce t ako t o al j e et i ri si na (Sal omona u Be, Nat ana u London, Kal man-
Karl a u Napul j i Jakob-Dejmsa u Pari z) u eti ri vel ika evropska grada, da bi
t amo poeli sopst vene bankarske posl ove. Amel ost aj e s nj i m u Frankfurt u da
bi mu pomagao i nasl edio ga kad za to doe vreme.
et i ri novost vorene banke Rotilda, u Londonu, Parizu, Beu i Napul j u bi l e
su vl asni t vo svakog od si nova, j er i m j e ot ac pokl oni o osni vaki ul og za
poet ak rada, al i j e sve kl j une odl uke do, kraj a i vot a, donosi o samo Maj er
Amel . ta vi e, pravil a koj a je on t ada formul i sao pomogl a su brai da st vore
naj veu finansi jsku i mperij u tog vremena. Banke su bil e samost al ne, ali su se
meusobno bezpogovorno i spomagal e, odnosno posl oval e su kao savremene
mul t i naci onal ne korporaci j e. Zarada j e del j ena proporci onal no, u odnosu na
udeo u vl asni t vu. Maj er j e odredi o da samo muki pot omci mogu raspol agat i
fi nansi j ski m sredst vima Kue Rot i l d t ako da u sl uaj u smrt i j ednog od brae
sav novac pri padne ost al oj brai , a ne supruzi i deci pokoj ni ka. Meu braom
su se moral i pot pi sat i ugovori po svi m pi t anj i ma posl ovanj a, a osi m nji h ni ko
252

drugi ni kad nee moi da ima uvi da u posl ovanj e ni jedne banke. Za sve
posl ove vodile su se dvoj ne knji ge.
Francuska revolucija i dol azak Napol ena bi l i su dogadj aj i koj i su i zazval i
krunski preokret u fi nansij ama i uticaju Kue Rot i l d. El ekt or Vi l hem j e
fi nansi rao sve Napol eonove prot i vnike, a naroi t o Aust ri j u i Prusku t okom
1805. godi ne. Kada j e pruska voj ska i zgubi l a bi t ke kod Jene i Auerst at a u
j esen 1806. godi ne, Napoleon je i zjavi o: Moj cilj j e da ukloni m kuu Hesen-
Kasel i z spi ska vladara i da j e i zbaci m s l i st e moni ka. Jedi no t o j e Vi l hel m
t ada mogao da uradi bi l o j e da bei u Dansku. Iako j e sa sobom poneo dobar
deo zl ata, naj vei deo j e i pak bi o pri nuen da poverio Maj eru na uvanje.
St i caj em ovi h okol nost i Rotil di su se nali u prili ci da raspolau dobri m
del om fi nansi j ske moi j ednog od naj bogat i j i h l judi u Evropi , el ekt ora
Vi l hel ma. Ova i nj eni ca omogui l a j e Rot i l di ma da poet kom devet naest og
veka post anu j edna od naj snani j i h i naj ut i caj ni j i h fi nansi ski h i nst i t uci j a
Evrope. Narvno, peri od raspol aganj e t uom i movi nom i st i canj e ogromni h
zarada od davanj a kredi t a st rani m dravama po t om osnovu za Rot i l de j e
okonano porazom Francuske i i zgnanst vom Napol eona na Elbu. Meuti m, t ada
ve finansiski monoj i uticajnoj Kui Rot i l d srea se osmehnul a j o
j edanput ; i m se Napol eon vrat i o i z i zgnanst va 1. mart a 1815.
Rat ovi koj e j e Britanija vodila prot i v Napol eona kot al i su dravnu kasu oko
830 mi l i ona funt i . Bez obzi ra na dot adanj u ekonomsku mo Bri t ani j e bil a j e
t o suma koj u ona nij e mogla da isfi nansira bez uzi manj a kredita. Nacionalni
dug se s 240 mi l i ona funti 1793. popeo na preko 900 mi l i ona funt i 1815, a t o
j e bi l o neverovat ni h 200% nacionalnog dohot ka. Takoe, j avna pot ronj a u
Britaniji izmeu 1793. i 1815. znaaj no j e porasl a, od neki h osamnaest mi l i ona
funt i na got ovo cel i h st o mi l i ona godi nj e. Povrat ak Napol eona s El be znai o
j e da se rat nastavl j a i da e bri t anskoj voj sci trebati nova, znaaj na
fi nansij ska sredstva. Nat an Rot il d (Nathan Mayer Rot hschi ld), glava
Londonske banke Rot i l da j e odmah bri t anskoj vl adi st avi o na raspolaganje
vel i ke kol i i ne zl at a neophodnog za finansiranje brit anski h t rupa na
kont i nent u.
Od Napol eonovog povrat ka s El be do nj egovog poraza kod Vat erl oa prol o j e
samo t ri meseca. Bi t ka kod Vat erl oa u bl i zi ni Bri sel a omoguila je Kui
Rotil d da u jednom danu post ane fi nansi ska i mperi j a. Poet ak sukoba kod
Vat erl oa i t ok same bi t ke su nedvosmi sl eno pokazi val i da e Napol eon
pobedi t i engleskog voj skovou Vel i ngt ona (Art hur Wel l esl ey, 1st Duke of
Wel l i ngt on). Prvi t aj ni vojni izvetaji o rasul u meu Engl ezi ma i si gurnoj
pobedi Napol eona su ubrzo st i gl i u London t o j e, i st og moment a, dovel o do
pani ke na Londonskoj berzi . Pani ku j e dodat no pospei o Nat an Rot i l d kad j e
20. j una, odmah po ot varanj u Berze, naredi o da se prodaj u sve nj egove akci j e
u naj vei m bri t anski m fi rmama, a naroi t o u Banci Engl eske. Vrednost akci j a
na Londonskoj berzi j e poela tako nagl o da pada da j e fi nsnsijska kat ast rofa
253

bi l a i zvesna i nemi novna.
Meuti m, u sit uaciji kada se Veli ngton pri premao da prizna poraz na boj no
pol j e kod Vat erl oa st i e pruska voj ska (48. 000 voj ni ka) pod komandom
maral a Gerharda Bl uha (Fri edri ch Wil hel m Frei herr von Bl ow, Graf von
Dennewi t z) poznat og pod nadi mkom Marschal l Vorwrt s (maral napred).
Prusi su, a ne Engl ezi , pobedi l i Napol eonovu Grande Arme (75. 000 voj ni ka) i
Napol eon se pokl oni o Bl uhu, a ne Vel i ngt onu koj i se na pol j e Vat erl o, j uno
od Bri sel a, poj avi o sa samo 23. 000 voj ni ka. Tog 18. j una 1815. kad j e u
popodnevni m sat i ma francuskom general u Pj eru Kambronu (Pi erre Jacques
t i enne Cambronne) upuen pozi v da se preda st ari voj skovoa j e odgovori o:
La garde meurt mais ne se rend pas Garda umi re ali se ne predaje!
Sudbi na Napol eona Bonapart e bi l a j e defini ti vno zapeaena, a t o j e znao i
pi j un Nat ana Rot i l da Rot vud (Rot hwood) koj i se nal azi o u bl i zi ni same
bit ke; pomou dobro organi zovane kuri rske sl ube brae Rot i l d (u prenoenj u
vesti sa Vaterloa kori eni su i gol ubi pi smonoe - Col umba l i vi a domest i ca),
preko Denkerka i Dil a do Nju Kort a u Londonu, ve oko ponoi 19. j una j e
st i gl a i nformaci j a o porazu Napol eona.
Porodi ca Rot i l d j e i nformaci j e o zbi vanj i ma na Vat erl ou i mala skoro 48
asova pre nego to j e Vel i ngt onov ai de-de-camp maj or Henri Persi (Henry
Percy) predao (t ano u 23 asa, 21 j una) Vel i ngt onov zvanini izvetaj
lanovi ma brit anskog kabi net a, koj i su, svi do j ednoga, bi l i okupl j eni na veeri
kod l orda Heroubi j a (Dudl ey Ryder, 1st Earl of Harrowby). Po pri j emu
i nformaci j e, ost al o j e zabel eeno da se premijer Velike Britanije lord Li verpul
(Robert Banks Jenki nson, 2nd Earl of Li verpool), ne pomeraj ui se sa svoj e
st ol i ce, obrat i o lanovi ma svoga kabi neta: Gospodo, vest i su dobre, a veera
j o bol j a. Bri t ani j a j e pobedila ali se mnogi sa Berze t ome nee radovat i .
Kako su, na osnovu prvi h dezi nformaci j a koj e su i ril i Rot i l dovi agent i j o
od ponoi 19. j una, svi u Londonu veroval i da Vel i ngt on gubi bi t ku, na berzi u
Londonu (London Stock Exchange) j e zavladala nevi ena pani ka i dolo j e do
masovne prodaj e deoni ca i consul s, obvezni ce bri t anske drave. Berzanski
pekul ant i su znali da Nat an Rot il d raspol ae naj noviji m i najt anijim
i nformaci j ama, da i ma i zvanrednu poslovnu intuici j u i st oga j e injenica da i
on prodaj e svoj e deoni ce i consul s dovel a do dodat ne hi steri j e prodaj e svega.
Do kraj a dana obvezni ce britanske drave consul s, deoni ce Banke Engl eske i
svi h preduzea prodavane su budzat o.
Znaj ui pravu i sti nu o ishodu bitke ve 19. j una, Nat an Rot i l d j e 20. j una,
odmah po ot varanj u Berze, l ino naredi o prodaj u svi h svoj i h deoni ca, i me j e
dodat no ubrzao pad vrednost i akci ja na Berzi . Kako su akci j e, i z sat a u sat ,
gubi l e vrednost Nat an j e 21. j una na samo sat pre zat varanj a Berze, preko
svoji h t ajni h brokera, kupi o got ovo sve deonice Banke Engleske i t o za esti nu
nj i hove real ne vrednost i . Ist ovremeno, doao je u posed kontrol nih paketa
254

akci j a ni za naj znaaj ni j i h i naj vei h engleskih fi rmi . Rotil d je del ovao u
svoj e i me, al i i u i nt eresu Nj enog Vel ianst va Kral j i ce Engl eske. Bi l o kako
bilo, 21. juna 1815, samo sat pre ponoi kad j e Vel i ngt onov kuri r saopt i o
i shod bi t ke, Nat an Rot i l d j e post ao j edan od naj bogat i j i h bankara Evrope
kont rol i ui , u svoj e i i me svoji h posl odavaca, naj vei deo britanske
ekonomi je i Banku Engl eske. Iz t og vremena j e ost al o zapameno jedno
nj egovo berzansko pravi l o: Buy when t heres bl ood i n t he st reet s and sel l t o
t he sound of t rumpet s Kupuj t e dok krv t ee ul i cama, a prodaj t e kad se t rube
oglase!
Po povrat ku u London Vel ingt onu, koj i se oki t i o t ui m perj em, j e pri reen do
t ada nevi en doek; narod ga j e sl avi o, a Kral j i ca ga j e odl i koval a t i t ul om
l orda i znaaj ni m posedi ma. Danas mnogi vreuj u da Vel i ngt ona Kral j i ca ni j e
nagradi la zbog pobede koj u i ni j e i zvoj evao, ve st oga t o j e njegov gl asni k s
boj nog pol j a posl an s vie od 24 asa zakanj enj a. Neto kasnije i Natan
Rotil d j e dobi o tit ulu barona.
Za razumevanj e finasij skih i di pl omat ski h pot eza brae Rot i l d naroi t o j e
vano upoznat i komuni kacionu mreu koj u su poel i da razvi jaju kraj em
osamnaest og, a usavri l i j e prvi h deceni j a devet naest og veka. Do kraj a
dvadeset i h godi na XIX veka raspol agali su naj brom i naj si gurni j om mreom
agenat a i redovnih korespodenat a i j a j e osnovna ul oga bi l a da do Nj u Kort a,
rezi denci j e Rot i l da u Londonu, st i u naj novi j e pol i t i ke i ekonomske vest i .
Njihovi kuriri bili su prepoznatljivo obueni , a uz mi t o su prolazi l i sve grani ce
i kont rol ne punkt ove bez provere i zadravanja. Kad god j e si t uaci j a t o
nal agal a kururi su put oval i prerueni , a brai su na raspol aganj u bil i i naj bol j e
dresi rani gol ubovi pi smonoe. Znaaj pravovremene i nformaci j e naj bol j e se
moe vi det i i z pri mera bi t ke kod Vat erl oa. Naravno, osnovni ci l j ovakve
nj i hove komuni kaci j e bi o j e da prvi dobi j u pol i t ike i nformaci j e od i j eg
sadraj a j e zavi si l o hoe l i kupovat i i l i prodavati hart i j e od vrednost i , pre
nego t o vest i post anu opt epoznat e i t akve ponu da ut iu na trite. Nj ihove
pot anske usl uge kori st i l i su mnogi i muni l j udi t og doba i mnoge kruni sane
gl ave, a naj poznat i j i su bi l i britanska kraljica Viktorij a i njen suprug Albert. U
suti ni , evropska eli t a j e poel a da kori st i komuni kaci onu mreu porodi ce
Rot i l d i z dva razl oga: prvo, ona j e bi l a bra od svi h drugi h vi dova prenosa
pot e i poi l j ki i , drugo, dipl omat e i pl emst vo su mogli preko njih kraj nje
di skret no da se dopi suju bez bojazni da e bi l o ko t o saznat i , t o s j avnom
pot om ni je bi o sl uaj .
Fi nansijsku operacij u slinu onoj u Engl eskoj Rot ildi su ponovili i u
poraenoj Francuskoj . Da bi , nakon ni za bezuspeni h pokuaj a, finansi j ski
oj aal a i pokrenul a svoj u pri vredu Francuska j e, nakon t o j e pari ska Kua
Rot i l d odbi l a da j oj prui bankarsku podrku, odl ui l a da se zadui kod
Bering banke i z Londona. Inae skept ino i krajnj e oprezno fi nansij sko tri te
kapi t al a u Francuskoj poi nj e poziti vno da reaguje na novi dravni zaj am t ek
255

od okt obra 1818. godi ne kada i Dejms Rot i l d (Baron Jacob, di t James, de
Rot hschi ld), osni va francuske kue Rotilda, poi nj e da kupuj e dravne
obvezni ce Francuske. Ovo j e st vori l o uverenj e kod ost al i h fi nasi j era da j e
uspeh francuskog zaj ma i zvest an i da se dravni m obvezni cama moe ost vari t i
pri st oj na zarada. Meut i m, sredi nom novebra Rot i ldi su sve svoj e obvezni ce u
j ednom danu i znel i na berzu, t o j e dovel o do nezapamenog pada nji hove
vrednost i . Kad j e vrednost obvezni ca dost i gl a got ovo nul t u t aku Rot i l di su
i h, opet preko svoj i h t aj ni h brokera, sve ot kupi l i . Tako su st ekl i kont rol u nad
dobri m del om francuske ekonomi j e. Porodica francuski h Rot i l da j e od t ada
i spred svog i mena st avl j al a de.
Podstaknut ovakvi m mahi nacijama Kue Rot i l d Ludvi g Bern (Ludwi g Bern)
pie: Rot il d je veli ki svet eni k st raha, bog na i j em olt aru su rt vovani
sl oboda, pat ri ot i zam, ast i sve graanske vrl ine. On moe da za j edan sat
proda sve svoje akci j e na berzi da bi se sunovrat i l e u najdubl j i ambi s, a onda
bi. . ; gospodin Rotild zna da se i mena svi h pri neva Evrope nal aze u nj egovoj
knj i zi kredi t a. . .
Sut i na posl ovne pol i t i ke i uspeha Kue Rot i l d se naj l ake moe shvat i t i i z
savet a koj i j e Dej ms Rot i l d, sredi nom devet naest og veka, dao grofu Tasi l u o
i nvest i ranj u kapi t al a:
Gospodi ne Grofe, ako el i t e kapi t al bez kamat e, kupuj te zemlju. Ako elite
kamat e bez kapi t al a, kupuj t e akci j e. Rukovoeni upravo ovakvom pol i t i kom
do t ri deseti h godi na devet naestog veka pet kua Rot i l da post al e su vodea
snaga u j avni m fi nansi j ama drava u koj i ma su posl oval e. Rotil di su, zapravo,
i mal i ut i caj kakav u uobiaj eni m usl ovi ma i ma cent ral na banka.
Nemaki pesni k i novi nar Haj nri h Haj ne (Hei nri ch Hei ne) t ri deseti h godi na
devet naestog veka pie:
Oni uni tavj u domi nacij u zeml j e, usavravaj ui do neuporedi ve moi si stem
dravni h obvezni ca i i st ovremeno i m daj ui ranij e pri vi l egi j e zeml j e. . . Ni ko ne
i ni vi e da produi revol uci j u od sami h Rot il da. Mada zvui udno, oni kao
bankari kraljeva i uvari pri nevski h apanaa, i j a bi egzi st enci j a mogl a bi t i
dovedena u pi t anj e kol apsom evropskog si st ema drava, i pak i maj u svest o
svoj oj revol uci onarnoj mi si ji. . . Natan Rot i l d j e Neron finansi ja, koji kao
apsol ut ni vl adar vl ada berzama svet a si stemat ski uni t avaj ui pri vi l egi j e
pl emeni t i h, a zarad osnivanj a novi h demokrat ski h pravila upravljanja
dravama.
St at us naj vei h i naj moni j i h svet ski h bankara Rot i l di st i u nakon t ri
revol uci j e: Ameri ke, Francuske i Ruske koj e su osmislile i organizovale t ajne
organizacij e koj i ma su i oni pri padal i . Danas ni j e nepoznat o da su sve ove
revol uci j e bi l e fi nansi rane od st rane meunarodnog bankarskog kart el a u kome
256

upravo Rot i l di i maj u presudnu re.
Mozes Amel Bauer j e ve poet kom osamnaest og veka bi o l an j ednog
t aj nog j udej skog drut va, a kad j e u Frankfuru osnovana prva masonska l oa
on se naao u nj oj . Mason j e bi o i nj egov si n Maj er koj i j e, zapravo, i proi ri o
porodi ni posao, t ako t o j e 1750. godi ne, nakon oeve smrt i , preuzeo
porodi ne posl ove oko t rgovi ne ant i kvi t et i ma i skupoceni m t kani nama, al i i
proi ruj ui del at nost na bankarstvo. Rel at i vno brzo osni va banke u Londonu,
Parizu, Beu, Frankfurtu i Napulju. Na elu ovih banaka nalazil i su se njegovi
si novi . Banka u Frankfurt u, maj ka svi h drugi h nj i hovih banaka, zval a se Mozes
Amel Rot i l d i si novi , a zatvorena j e 1901. godi ne. Ve t ada, porodi ci Rot i l d
ni ko ni j e bi o ravan. Maj er Rot i l d j e umro 19. sept embra 1812. godi ne, a
zameni o ga j e nj egov naj st ari j i si n Nat an Maj er Rot i l d i z l ondonske porodi ce,
koj i j e premi nuo u noi 29. j ul a 1836. godi ne. Na el o kue t ada dol azi
Dej ms, gl ava pari ske kue.
U nekrol ogu, u l ondonskom Times-u, Tomas Masa Al zager (Thomas Massa
Al sager) je Natanovu smrt oznai o kao j edan od naj vani j i h dogaaj a za Sit i ,
i verovat no Evropu, koj i se zadugo nee ponovi t i . Opi suj ui Natanovu
sahranu, u ponedel jak uj utru 8. avgust a, Tomas pi e da je povorku inilo 75
koi j a i na hi l j ade l j udi , a da su mnoge radnj e t og dana bi l e zat vorene. U
povorci j e bi l o mnogo di pl omat ski h predst avni ka i engl eski h parl ament araca.
Natanovi posmrtni ost aci su sahranj eni na severozapadnom ugl u j evrejskog
del a grobl j a, na putu za Vajt epel .
Opt eevropsko i nt eresovanj e za smrt naj st ari j eg brat a i gl ave Kue Rot i l d j e
razumlj i vo. Razl og j e sasvi m j ednost avan, j er j e Nat an bi o naj bogat i j i ovek
Britanij e, a s obzirom na i nj eni cu da j e Bri t ani j a bi l a naj monij a svet ska sila
l ako j e zakl j ui t i da j e on bi o naj bogat i j i poj edi nac na svet u. S druge st rane,
Dej ms j e bi o naj bogat i j i ovek u Francuskoj , a i st o vai i za Amel a
(Amschel Mayer von Rot hschi l d), Sal omona (Sal omon Mayer von Rot hschi l d) i
Karla (Calmann Carl Mayer von Rot hschil d) u zemlj ama gde su i veli i radili .
Sve u svemu, Rot i l di su, bez sumnj e bi l i naj bogat i j a porodi ca na svet u.
Banka koj u j e Nat an osnovaao novcem svog oca u Londonu zval a se
N. M. Rot schi l d & Sons(N. M. Rot i l d & Si novi ) i od osni vanj a j e bil a okosni ca
porodi nog posl ovanj a. Sedi t e banke j e, od 1809. godine do danas, u ul i ci 2
New Court , St . Swi t hi ns Lane. Posl e bi t ke kod Vat erloa i berzanski h dogaaj a
koj i su se pot om dogodi l i Nat ana se obrat i o novi nari ma: I care not what
puppet i s pl aced on t he t hrone of Engl and t o rul e t he Empi re. The man who
cont rol s Bri t ai n' s money suppl y cont rol s t he Bri t i sh Empi re and I control the
Bri t i sh money suppl y. (Ne i nt eresuj e me ko se nal azi na prest ol u Engl eske
i mperij e. ovek koji kontroli e brit anski novac kontrolie cel o kraljevstvo, a
j a kont rol i em bri t anski novac).
257

Sedi te banke N. M. Rot schil d & Sons j e u srcu Londona, poznat om pod
nazi vom Si t i (The Cit y). U Sit ij u se danas nalaze ekspozit ure skoro 500 razni h
svet ski h banaka, sedite Banke Engl eske, Londonska berza i glavna zgrada
naj veeg osi guravaj ueg drut va Loj d. Siti se prostire na j ednoj kvadratnoj
mi l j i (2, 6 kv. km. ) i t o j e, u dosl ovnom smi sl u rei , cent ar svet ski h fi nansi j a. U
nj emu danas i vi oko 7. 800 st anovni ka koj i ne podl eu engl eski m zakoni ma;
preko dana u cent ar Si t i j a dol azi da radi got ovo 300. 000 l j udi . Karakt eri st ino
za Si t i j e da j e on j o 1132. od engl eskog kral j a Henri j a I dobio samostalnost,
a od 1141. godi ne, nakon t o j e konst i t ui sana Uprava Si t i j a, ova t eri t ori j a j e
i zuzet a i z j uri sdi kci j e kralj evst va. Ovim privilegijama Si t i j e prakt i no post ao
nezavi sna t eri t ori j a u okvi ru engl eskog kral j evst va, net o kao Vat i kan u It al i j i .
Si t i bi ra svog l orda gradonael ni ka, koj i j e naj vi a vlast u Si t i j u i kome mora
da se podredi i bri t anska kral j i ca kad st upa na nj egovu t eri t ori j u. Si t i i danas
i ma svoj u pol i ci j u, koj a nema veze s bri tanskom pol i ci j om, i ma svoj e kol e. . .
Mo Sitija je posebno izraena nakon osni vanj a Banke Engl eske koj a j e,
ust vari , pri vatna banka i koj a od osni vanj a 1694. i ma naj vani j u ul ogu u
razvoj u Vel i ke Bri t ani j e, SAD i t d. Si t i j e, sasvi m si gurno, drava za koj u
veoma mal i broj l j udi zna da post oj i .
Pre smrti Maj er Amel Rot i l d j e sastavi o t est ament koj i i danas, s mal i m
i zuzeci ma, pot uj u svi Rot i l di . Svoj t est amet Majer Amel je i zdi ktirao samo
sat pre nego t o e umret i . Osnovu t est ament a i ni nekol i ko t aaka od koj i h j e
naj vani j a ona da se svi Rot i l di moraj u meu sobom eni t i i udavat i . Maj er j e
kao kabal i st a znao za znaaj i neophodnost ouvanj a istote krvi koju je bilo
mogue obezbedi t i samo meuporodi ni m brakovi ma. Pored t oga, na ovaj
nain se osiguravao i kontinuitet porodinog bogat st va. Porodi ni m
fi nansi j ama e se, po Maj eru, moi bavi ti samo muki pot omci, a gl avnu re e
uvek i mat i naj st ariji Rotild.
Ukazuj ui si novi ma da samo j aki i maj u budunost on i h obavezuj e da uvek
ost anu j edi nst veni i da ni kad ne okrenu l ea j edan drugom, i da, u vezi s t i m,
redovno sast avl j aj u ugovore o saradnj i i podel i dobi t i kako se ni kada nebi
sukobl javali oko finansij ski h pit anj a.
Brakovi roaka su kod pri padni ka svi h rel i gija bili normal na stvar sve do
sedmog veka, kad j e papa Grgur Vel i ki (Gregori us Magnus, 590. -604. ), u svoje
vreme poznat i kao Servus servorum Dei (Sl uga sl ugu Boi jih), naredi o da
verni t reba da se venavaj u samo s oni ma koj i su i m rod u t reem i l i et vrt om
kol enu. Naravno, ovo se odnosi l o samo na hri ane i ni na koj i nain se nije
t i cal o j evrej a i musl i mana meu koj i ma su ovakvi brakovi i danas normal na
st var.
Pre t est ament a Maj era Amel a Rot i l di su se venaval i s lanovi ma drugih
j evrej ski h porodi ca. Meut i m, nakon 1812. Rot i l di poi nj u da se venavaju
i skl j ui vo meu sobom. Od dvadeset j ednog braka pot omaka Maj era Amel a
258

sve do 1877. dogovoreno j e naj manj e pet naest brakova i zmeu nj egovi h
di rekt ni h pot omaka. Poel o j e u j ul u 1824. kada se Dej ms, gl ava pari ske Kue
Rot i l d, oeni o svoj om brat ani com - Sal omonovom erkom Bet i . Dve godi ne
kasni j e, Sal omonov si n Ansel m oeni o se arl ot om, svoj om sest rom od st ri ca,
Natana. Pot om se naj st ari j i Nat anov si n Lajonel oenio arl ot om, naj st ari j om
erkom svog st ri ca Karl a i t d.
U porodi ci Rot i l d posebno su se sl avila roenj a muke dece, a gl avni razl og
za t o j e t o j e porodi ca dosl edno prakt i koval a endogami j u. Neko bi pomi sl i o
da su ovakvi brakovi , s medi ci nske t acke gl edi t a, bi l i opasni po zdravl j e dece,
t o j e samo donekl e t ano. Nai me, od et rdeset et voro unuka i praunuka
Maj era Amel a samo j e est oro umrl o pre navrene pet e godi ne, t o j e 13, 6%.
S druge st rane, sredi nom devet naest og veka, u zapadnoj Evropi meu
hri ani ma smrt nost dece do pet e godi ne ivot a j e i znosi l a oko 25%. Ni j edno
nj egovo unue i l i praunue nij e i mal o ni kakvih ment al ni h smet nj i, a njihov
proseni i vot ni vek, ako i zuzmemo estoro umrlih pre pet e godi ne i vot a, bi o
j e 93 godi ne.
Izraavaj ui svoj u vol j u da se Rot i l di meu sobom ene i udaj u, Maj er
Amel j e prvenst veno nast oj ao, a u t ome i uspeo, da unut arporodini m
brakovi ma sprei razdvaj anje pet kua i onemogui da i j edan stranac i kad
stekne udeo u bogat st vu pet ori ce brae. Pored t est ament a koj i su do kraj a
i vot a pot oval i , braa su od oca, koj i se uvek i u svakoj pri l i ci pri dravao
st arohebrej ski h obi aj a i i z nj i h st eeni h navi ka, nasl edi l a i praksu da ni kad ne
rade na Sabat i da se ri gorozno pri dravaj u koer i shrane. Kao deca, braa su
morala da i t aj u Toru, osnov Moj si j eovi h zakona i Tal mud, zbirku rabinskih
koment ara i rasparava o pravi l i ma i vot a koj a nal ae vera. Kad se sve t o i ma u
vi du, ne i znenauj e nj i hova posveenost veri , konspi rat i vnost u radu i skl onost
ka del ovanj u u mnogi m t aj ni m brat st vi ma t og doba.
Kol i ko su Rot i l di polagal i na brane veze i krvne rel acij e koj e se t ako
uspost avl j aj u govori i t o t o su gl avama bankarski h kua (Dreyfuses, Lazards,
Schi ffs, Warburgs. . . ) na koj e su i mal i snaan ako ne i domi nant an ut i caj
nal agal i da se sva nji hova deca meusobno ene. Tako se poj edi nano
uspost avljen j evrejski bankarski kapi t al pret vori o u meunarodni kapi t al ,
bazi ran na ni zu i nt eresant ni h brakova koj i su, na kraj u, rezulti ral i
uspost avljanj em meunarodnog fi nansi j skog kart el a na ijem se el u nal aze
Rot i l di .
Uvi aj ui da za potpunu kontrol u l j udi ma i dogaaj i ma ni j e dovol j an samo
novac, ve da j e neophodno raspol agat i i nekom vrst om pri si l e, al i ne voj ne i l i
pol i ci j ske, Maj er Amel Rot i l d odl uuj e da do maksi muma i skori st i masonsku
organizacij u i j i j e lan bi o. Pot o su masoni ve bi l i mnogobroj na
organi zaci j a, s veoma uvaeni m l anst vom, on odl uuj e da formi ra posebno
t aj no drut vo. Ono e, po nj emu, del ovat i kroz masonske loe koj e treba
259

dodat no i nst rument al i zovat i zarad posti zanja konanog ci l j a: domi naci j e svi m
svet ski m t okovi ma novca i uspost avl j anj a j ednog cent ra upravl j anj a svet om.
To drut vo e bi t i poznat o pod i menom Il umi nati .


Pogl avl j e t ri naest o
ILUMINATI

Ime Adam u j udej skoj ali i hri anskoj religiji oznaava prvog oveka.
Wei s j e na nemakom naziv za bel u boju ali , u odreenom sl edu rei , moe da
se odnosi i na nekoga ko je prosvet ljen. Re haupt Nemci kori st e da bi ukazal i
na nekog ko j e na vrhu hij erarhij e.
Adam Vaj shaupt (Johann Adam Wei shaupt ) j e roen 1748. u pobonoj
j evrej skoj porodi ci . t avi e, nj egov ot ac Johan Vaj shaupt j e bi o veoma uvaen
rabi n koj i j e za svog si na i mao posebne pl anove. Meut i m, t okom 1754.
Adamovi rodi t el j i nenadano umi ru, a dalj e st aranje o nj emu preuzi ma nj egov
kum Baron Ikst at , koj i j e radi o u Uni verzi t et u u Ingol t adu. Za neobino bi st ro
det e zai nt eresoval i su se i Jezui t i , koj i ubrzo preuzi maj u odgovornost za
nj egovo budue obrazovanj e i vaspitanje.
Jo kao mal i Adam bi va pokat ol i en, a ve 1768. zavrava st udi j e u
Ingol t adu u Bavarskoj , kao naj tal ent ovani j i st udent generacije. Na jesen
1772. proi zveden j e u profesora kanonskog prava, a samo t ri godine kasnije
promovi san j e za dekana. Tokom st udi j a Vaj shaupt j e doao u dodi r s uenj i ma
Pi t agore i mnogi h drugi h ant iki h mi sl i l aca koj i su znaaj no ut icali na nj egovo
postepeno distanci ranj e od dotadanji h zatit ni ka Jezuita, svet eni kog reda
unut ar Kat ol i ke crkve. Poseban uti caj na konano di st anci ranje Vaj shaupt a od
Jezui t a, odnosno kat ol ike crkve i roj al i sti ki h si st ema i mal o j e nj egovo
i zuavanj e francuskog pi sca i fi l osofa Fransoa Arua, poznat i j eg pod i menom
Vol t er.
Adama Vaj shaupt a s Maj erom Amel om Rot i l dom upoznao j e 1772. poznat i
j evrej ski fi l osof Moj si j e Mendel son (Moses Mandel son). Kont akt i i zmeu
Vaj shaupt a i Rot i l da ni su bi l i est i ali su bil i i nt enzi vni po razmeni mi lj enja
i i dej a i zasnovani na bl i ski m pogl edi ma na svet i uverenju u neophodnost
nj egovog menj anj a. Tokom druenj a s Moj si j e Mendel sonom i nj egovi m
saradni kom i sledbeni kom Mihaelom Hesom, Adam Vaj shaupt je doao u dodir
s naj vei m t aj nama kabal e i post aj e i ndokt ri ni ran ovi m drevni m ezot eri ski m
260

spoznaj ama. Prvog maj a 1773. u kui Rotilda u Jungetrase u Frankfurt u
Adam Vaj shaup j e pri sust vovao sast anku t ri naest ori ce Jevrej a koj e mu j e
Maj er predst avi o samo kao Di e wei sen von Zion (Ci onski mudraci ). Tom
pri l i kom dvadeset pet ogodi nj i Vaj shaaupt j e, vodei zapisnik, postao
svedokom odl uke t ri naest orice lj udi da se ost vari domi nacij a i kontrol a nad
cel i m svet om put em kont rol e svet ske novane mase.
Na predl og Maj era Vaj shaupt 1. maj a 1775. osni va t aj no udruenje koje
nazi va Red perf ekci oni st a (Bund der Perfekt i bi l i st en) no ve 1. maj a 1776. mu
menj a nazi v u Red Il umi nat a (Il lumi nat enorden die Erl eucht eten).
Osni vakom sastanku u ulici Theresi enst rae 23 j e prisustvovalo samo pet oro
l j udi ali e se nj i hov broj , za nepuni h godi nu dana, poveat i na got ovo dve
hilj ade. Nji hov osnovni mot o, smi sao postojanja i del ovanja bie i zraen u t ri
l ati nske rei Novus Ordo Seclorum. Borba za novi svet ski poredak u kome
nee bi t i mest a za rel i gij e, nacij e i pat ri ot i zam, kral j eve i kralj ice i privat nu
i movi nu post ae zadat ak svi h pri padnika Reda i l umi nat a. Adam Vaj shaupt e
post at i prvi vel i ki maj stor reda.
Vaj shaupt j e, po nalogu Maj era Amel a, sai ni o Program Reda Il umi nata
(Poli t i sches Programm der Il l umi nat enorden - MDCCLXXVI) od devet t aaka
koj i , u osnovi , i danas vai :
1. Uki danj e monarhi j a i svi h sl obodno i zabrani h vl ada.
2. Uki danj e pri vatne svoj i ne.
3. Uki danj e prava na nasl ei vanj e.
4. Uki danj e pat ri ot i zma, naci onal i zma i dravnog suvereni t et a.
5. Uki danj e i nst i t uci j e porodi ce i svi h moral ni h vrednost i .
6. Uki danj e svi h poznat i h rel i gij a.
7. Uspostavljanje jedne svet ske banke.
8. Uspost avl j anj e j ednog monet arnog si st ema.
9. Uspostavljanj e jednog svet skog cent ra vlasti .
Il umi nat i su ust roj eni po uzoru na Jezuit e, a od preuzet ih j ezui t ski h met oda
rada val j a i st ai nai n pi j uni ranj a prot i vni ka i kont rol e saradni ka. Ti m
povodom Vaj shaupt j e govori o; Zat o ono t o su oni ui ni l i za ol t are i
carevi ne j a ne bi h mogao ui ni t i prot i v ol t ara i carevi na. St varaj ui pi rami du
svoji h posveeni ka, koj a se zasni val a na j o od esnaest og veka proverenoj
st rukt uri j ezui t a, a kasni j e i masona, Vaj shaupt j e posebnu panj u posvet i o
apsol ut noj t aj nost i del ovanj a Reda. Svoj i m sl edbeni ci ma j e govori o i
ponavl j ao: Vel i ka snaga naeg reda l ei u njegovoj t aj nosti. Neka se ni kada
ni ko ne pojavi na bil o kom mest u pod svoj i m i menom, nego uvek pod neki m
drugi m nazi vom i drugom del at nou. Instruiui l anove reda kako da
nast upaj u u j avnost i on i st ie da se nekad mora govori t i ovako, a nekad
onako, al i uvek bez ot kri vanj i pravi h namera, j er one moraj u ost at i skri vene za
poti nj ene.
261

U red i l umi nat a pri mani su, po pravi lu, l j udi s ment al ni m kapaci t et om,
znanj em i spremnou da menj aj u svet s kraj nj i m cil j em da mu donesu konaan
mi r i vl adavi nu razuma pod j edni m svet ski m cent rom moi . S ti m u vezi pi sao
j e da ovek nij e lo, osi m kad ga t akvi m ui ne despotski vladari, reli gij a,
drave, oveka l oi pri meri i zopae. Kad konano Razum postane rel i gi j a
lj udi , problem e bit i reen. Da bi se obezbedilo izbavlj ene oveka i razum
post ao superi orna odredni ca ovekovog svekol i kog del ovanj a, i nsi sti rao je da
mudri moraju da kori ste sva sredst va da ine dobro koj a pokvareni kori ste da
ine zl o. Iz t og razloga Vajshauptu i njegovi m sl edbenicima ni j e bi l o st rano
l aganj e, kraa, obmana, ubi j anj e i sl . Kraj nj i cil j j e uvek opravdavao sredst va.
Od samog poet ka Vaj shaupt se zal agao za pri j em ena u Red, i st iui da
nema bolj eg naina da se utie na mukarce od onoga preko ene. Pri t ome,
ene j e del i o na dve vrst e: ugl edne, koj e e dopri neti afi rmacij i i i renj u
ugl eda Reda i one koj e e pomoi da se zadovolje i pri dobij u poj edi na braa.
Vreme e pokazati da su il umi nat i i zdano kori st i l i seksual no ucenj i vanj e l j udi
na pol oaj u da bi i h pri dobil i za svoj u stvar, a da i m ni zastraivanj e, pa ni
ubi st va prot i vni ka, ni su bili ni naj manje st rani .
Za krat ko vreme red i l umi nat a j e okupi o preko dve hi l j ade l anova koj i su
del oval i i rom Evrope. Meu nj i ma j e bil o pl emi a, sudi j a, pol i caj aca,
dokt ora, nauni ka, svetenika. . , jednom rej u ut i caj ni h i uvaeni h l j udi u
sredi nama gde su del oval i . Da bi i sam Red ui ni o nevi dlj i vi m za j avnost ,
Vaj shaupt odl uuje da njegovi l anovi uu u masonske loe koj e e kori st i t i
kao paravan za svoj e del ovanj e. Infi l t ri ranj e i l umi nat a u naj vi e masonske
redove obavl j eno j e na Konvenci j i masona u samost anu Vi l hel msbad, u
Hesenu, 16. j ul a 1782. Ovom skupu, kome su pri sustvovali predstavnici svih
evropski h l oa, predsedavao j e voj voda Bransvi k (Graf von Brunsvi k).
Il umi nate j e predvodi o bl izak Vajshaupt ov saradni k, hanoverski baron Franc
Fri dri h Ludvi g fon Kni ge (Franc Fri edri ch Ludwi g von Kni ge). Posl e ponoi ,
17. j ul a, Voj voda Bransvi k, voj voda od Orl eana (Duc d' Orlans), Maj er Amel
Rotild, Adam Vajshaupt i baron Kni ge odravaju t aj ni sast anak na kome se
dogovaraaj u o i nfi l t raci j i i l umi nata u vrh masoneri j e i nj enoj
i nst rument al i zaci j i za svoj e potrebe, odnosno za potrebe Cionski h mudraca na
el u s Jerusal i mski m pri ncom. Sagl asi l i su se i da i l umi nati pri maj u
naj i st aknut i j e masone u svoj e redove t o e, vremenom, dovest i do pot pune
prosvet l j enost i al i i kontrol e masoneri j e. Sedi t e i l umi nat a se premet a u
Frankfurt , gde j e ve vi e godi na del oval a masonska l oa Red strogog
posmat ranj a, a iji osnivai su bi l i rabi n Cvi Hi rs (Rabi Hi rsch), pri nc Karl
(Pri nz Karl ), brat pri nca Vil i j ama od Hesen-Hanau, Si gi smund Gaj zenhaj mer
(Si gi smund Gei senhei mer), Rot i l dov saradni k i naravno sam Maj er Amel
Rot i l d. Bi l o kako bi lo, i l umi nat i su do Treeg kongresa masona, u Frankfurt u
1786. godi ne, kont rol i sal i sve masonske l oe u Nemakoj , Aust ri j i , Maarskoj ,
Engl eskoj , kot skoj , Pol jskoj, vajcarskoj, Belgiji, Francuskoj, Italiji,
Holandiji, paniji, vedskoj, Rusi ji , Irskoj , Afri ci i Americi.
262

Na Konvenci ji su usvojeni i zaklj uci o met odama del ovanj a, dinami ci i
kraj nj em ci l j u Brat sva. Nedugo nakon Konvencij e bi l o j e l ako uoiti da su
i l umi nati i nt enzi vi ral i akt i vnost preko masonski h l oa, t o j e bit no uti calo na
agresi vni j i nast up masona i nj i hovo ubrzano i renj e svet om. Iako su se svi
uesnici Konvenci j e zakl el i i vot om na veno ut anj e marki z de Vi zj e j e, pred
smrt , zapi sao da: zavera koj a j e spremna i pokrenut a t ako j e dobro osmi l j ena
da e bi t i nemogue da j e vl ade i crkva i zbegnu. Konvenci j a j e bi l a dogaaj
od i st ori j skog znaaj a ne samo za masone i i l umi nat e ve i za sve narode
svet a. Bel eke koj e j e Adam Vaj shaupt vodi o na Konvenciji , a u koji ma se
naj vi e ci t i ra i zl aganj e Maj era Amel a, kasni j e e dopuniti njegov verni
sl edbenik i i l umi nat Mozes Mordekaj Marks Levi (Moses Mordecay Marx
Levy, poznat i j i samo kao Karl Marks). Ove i j o neke druge bel eke e, nakon
t o u nj i hov posed doe pol i ci j a carske Rusij e, bi t i t ampane poet kom
dvadeset og veka pod nazi vom Prot okol cionski h mudraca.
Iako j e Vajshaupt preduzeo sve mere da bi obezbedi o t aj nost rada i pri kri o
samo postojanj e il umi nata, st icaj okol nosti i h j e razot kri o, a reput aci j a koj u su
nakon t oga st ekl i dovel a je do zabrane delovanj a reda u svi m evropski m
dravama. Post upaj ui u skl adu sa svrhom svog osni vanj a, i l umi nat i su 1784.
godi ne osmi sl i l i pl an za svrgavanj e Habzburke monarhi j e, al i j e on ot kri ven.
To j e dovel o do zabrane nj i hovog del ovanj a u Bavarskoj . Meut i m, prava
kat ast rofa Il umi nat e j e zadesi l a 1785. u skl opu pri prema za obaranj e francuske
kral j evske porodi ce.
Francuski i l umi nat i bi l i su okupl j eni oko l oe Leoni das i j i vel i ki maj st or j e
bi o grof Gabrijel Vi kt or Riket i de Mirabo (Honor Gabri el Ri quet i , Comt e de
Mi rabeau). Masonima j e domi ni ral a Veli ka francuska l oa Orij enta, na ijem
se el u nal azi o vel i ki maj st or voj voda od Orl eana koj i j e i sam, nakon
Konvenci j e i z Vi l hemsbada, post ao i l umi nat . Posl e neuspeha iz 1784.
Vaj shaupt se povukao u duboku i l egal u, al i ni j e odustao od pl ani ranj a dal j i h
dest rukt i vni h akci j a. Ve do l et a 1785. godi ne i mao j e, do naj si t nij i h det al j a,
razraen pl an za svrgavanj e francuskog kralja i uspostavl janj e prve prosveene
drave, Francuske republ i ke. Po svom poverl j i vom i odanom oveku Lencu
(Lent z), uput i o j e j ul a 1785. i z Frankfurt a, gde se kri o, kompl et an pl an
Mi rabou i voj vodi od Orl eana oekuj ui da se za godi nu dana ost vari . St i caj em
nesreni h, bezmal o neverovat ni h, okol nost i u ol uji koj a j e poel a odmah nakon
to j e Lenc napusti o Frankfurt, udari o ga j e grom. Na nesreu Il umi nat a bi sage
u koj i ma su se nal azi l i dokument i ost al e su net aknut e. Nemaka pol i ci j a, iji
su agent i prat i l i Lenca, j e t ako dol a u posed t aj ni h dokumenat a i z koj i h se
nedvosmi sl eno vi del o da i lumi nat i pri premaj u revol uciju u Francuskoj s cilj em
svrgavanj a kral j a i uki danj a kat ol ike crkve. t a vi e, iz dokumenata se vi del o
da j e Francuska samo prva u ni zu kral j evi na koj e t reba da nest ane u procesu
i l umi nat skog preobl i kovanj a svet a. Drugi na ovom spi sku j e bi o vedski kral j
Gust av III (Gust av III), a t rei austri jski car Leopol d II (Leopold II
sterrei ch).
263

O ovome j e nemaka pol i ci j a odmah obavest i l a francuski i sve druge
evropske dvorove, al i oni ni su dovol j no ozbi l j no shvat i l i ova upozorenj a.
Pol i ci j a j e ak dala da se odt ampa i cel okupan zapl enj eni mat eri j al koj i j e
obj avl j en pod i menom Ori gi nal ni spi si Reda i l umi nata. Profesor Edi nburkog
uni verzi t et a i l an Kral j evskog udruenj a u Edi nburgu Don Robi nson (John
Robinson) je 1789. godi ne t ampao knj i gu Dokazi o zaveri za obaranj e svi h
svet ski h vl ada i uni t enj e svi h post oj ei h rel i gij a; Robi nson j e bi o mason i
znao j e dobro o emu pi e i govori . Na al ost, mal o ko je ova upozorenja
uzi mao za ozbi l j no. Ist i na, akt i vnost i svi h t aj ni h organi zaci j a i rom Evrope su
bi l a zabranj ena al i se got ovo ni t a konkret ni j e nij e uradil o na nji hovom
razbi j anj u. Jedi no j e u Bavarskoj , t okom 1786. godi ne, uhapeno nekol i ko
l anova i l umi nat a i j a su se i mena nala u t aj ni m spisi ma koje j e Lenc nosi o.
Nakon ovi h hapenj a i i nt enzi vne pot rage pol i ci j e za nj i m, se skl anj a na
i manj e voj vode Franca od Saks-Koburg-Sal felda (Franz Friedrich Ant on von
Sachsen-Coburg-Saal fel d) gde j e ekao da dogodi ono t o j e t ako minuci ozno
proj ekt ovao: poet ak revolucij e protiv francuske monarhi j e 14. j ul a 1789. ;
usvaj anje Dcl arat ion des droit s de l ' Homme et du ci t oyen (Dekl araci j a o
pravi ma l j udi i graana) od st rane francuskog parl ament a 26. avgust a 1789. ;
ubi st va Leopol da II 1. mart 1792, Gust ava III 29. mart 1792. i Luj a XVI
21. j anuar 1793. Tek t ada vel i ki maj st or i l umi nat a odl azi u Ameri ku, gde i
umi re 1830.
Nemaka pol i ci j a i got ovo svi koji h se t o mogl o t i cat i u Evropi su znal i za
namere Ilumi nat i al i ni ko, kao usl ed opt e amnezi j e, ni j e preduzi mao ni t a
odl uni j e po t om pi t anj u, a i l umi nat ska kol a su poel a da se kreu: nakon
Kongresa u Vil hemsbadenu il umi nati i nt enzi viraj u svoje delovanj e preko
masonski h l oa. Posebno pri sna saradnj a, sve do kraj a francuske revol uci j e,
odvi j a se s Vel i kom francuskom l oom Ori j ent a, odnosno di rekt no s Voj vodom
od Orl eana. Ost ae zabel eeno da je francuska revol uci j a poel a upadom u
Bastilju 1789. gde je 1307. godi ne francuski kral j Fi l i p Lepi ut amniio aka
de l a Mol a, velikog maj st ora vit ezova Templa. Takoe, zapi sano j e da su
posl ednj e rei koj e j e, na dan pogubl j enj a, 21. j anuara 1793, uo Luj XVI bil e
rei voj vode od Orl eana: Rauni su namireni . Odmah posl e pogubl j enj a
kral j a i kral j i ce Mi rabo se obrat i o pri sut ni ma rei ma: Kraj monarhi j e
okonali su si novi i keri Reda vit ezova Templ a.
Francusku revol uci j u su osmi sl i l i i i spl ani ral i i l umi nat i na el u s Adamom
Vaj shaupt om, a nj eni dosl edni i zvri oci su bil i pri padni ci francuske buroazi j e
okupl j eni u vi e masonski h organi zaci j a. Kako sami ni su mogl i da okupe vei
broj pari ana oni su unaj mi l i oko hi l j adu st rani h kri mi nal aca koj i su t ako
post al i udarna snaga buroazi j e u nj enom obraunu sa francuski m pl emst vom i
nj egovi m feudal ni m si st emom. Opt e pri hvaeno verovanje da je francuska
revol uci j a bil a del o namuenog i napaenog francuskog naroda j e i zmi l j ot i na
samog Vaj shaupt a i kl asina i l umi nat sko-masonska propaganda. Svrha i smi sao
ove i zmilj ot i ne j e bi l a dvostruka: da se prikrije udeo i l umi nat a i masona u
264

svrgavanju jednog evropskog suverena i da se zabauri injeni ca da su kroz
Dekl araciju o pravi ma l j udi i graana koj u j e francuski parlament usvoji o 26.
avgust a 1789. prava dat a t ous l es j ui f s qui vi vent en France (samo Jevrej i ma
koj i su i vel i u Francuskoj) svi drugi su i h i mal i i pre revol uci j e. Pored
masona gl avna ul oga u Francuskoj revol uci j i pri pada naravno i j evrej ski m
bankari ma koj i su organizovali fi nansij ski kartel za njeno i zvoenj e. Meu
naj poznat iji m fi nansijeri ma su: porodi ce Mont efj ore i Rot i l d i z Londona,
braa Bendami n i Abraham Gol dsmi t (Benj ami n i Abraham Gol dsmi t h) i z
Londona, Mozes Mokart a (Moses Moct t a) i z Londona, Dani j el Icig (Daniel
It zi g) dvorski bankar Fri dri ha II od Pruske, Davi d Fri dl ander (Davi d
Fri edl nder) i Herc Serfber (Herz Cerfbeer) i z Alzasa. Posebno j e i nt eresant no
uee bankara V. H. Efrai m (V. H. Ephrai m) koj i j e umro et rnaest godi na pre
Revol uci j e al i j e svoj i m nasl edni ci ma ost avi o u amanet da nastave nj egov rad
na fi nansi ranj u promena u Francuskoj. Efrai m je i nae bi o dvorski bankar
kod Fri dri ha I kral j a Prusije i elektora Branderburga (Fri edri ch Wi l hel m I).
Fi nansijska podrka jevrejskih bankara prevratu u Francuskoj bil a je dobro
osmi l j ena i kordi ni rana i z j edne i l umi nat ske l oe koj a j e bi l a osnovana u
Berl i nu pod i menom Tugenbund. Sedi t e l oe nal azi l o se u kui bankara Herca
Serfbera, a i st orij a bel ei da j e gospoa Henrij eta Herc (Henrietta) ee
vi ana u drut vu francuskog revol uci onara Mi raboa (Honor Gabriel Ri quet i,
Comt e de Mi rabeau) nego sa svoj i m suprugom. Meu i st aknut i m pri padni ci ma
Tugebund-a i zvesno j e bi o i Fri dri h Genc (Frederi ck von Gent z) koj i e
j avnost i post ati poznat i j i t ek nakon t o j e post ao l ini sekretar Austrij skog
kancel ara pri nca Met erni ha. Inae, l ou posest ri mu u Beu je vodil a Feni
Arnst i n (Fanny von Arnst ei n), erka bankara Dani j el a Ici ga koj a j e i upoznal a
Met erni ha sa svoj om vel i kom si mpat i j om Gencom, a ovaj aust ri j skog kancel ara
sa Sol omonom Rot i l dom (Sal omon Mayer von Rot hschi l d) koj i e t ako ui na
vel i ka vrat a u Be i ondanj e arist okratske krugove. U Jevrejskoj hronici
(Jewi sh Chroni cl e) od 1. sept embra 1922. zabel eene su rei gospoe Herc
kako su svi Jevrej i okupl j eni oko Tugenbund-a bil i notorni finansi jeri
Francuske revol ucije.
Jevrej i su dugo bi l i na l oem gl asu u Francuskoj gde j e obian narod u
vel i koj meri zazi rao od njih. U pril og ove konst atcije moe se navesti , kao
i l ust raci j a, samo det al j da j e j o od 9. j ul a 1721. godi ne pred francuski m
sudovi ma uvedena praksaMore Judai cokoj om se Jevrej i ma zabranjuj e
svedoenj e u sudski m post upci ma prot i v hri ana. Jedi ni grad u Francuskoj u
kome se ni j e pri menj i vao More Judai co bi o j e Strazbur koji je danas sedite
Evropskog parl ament a. Iako se pri mena More Judai co moe initi
di skri mi nat ornom ona j e zapravo i znuena odredba usl ovl j ena i nj enicom da
Jevrej i nisu svoj e zakl et ve pred sudom smat ral i obavezuj ui m j er i h, prema
sopstvenom kazi vanj u, na pot ovanje obavuzuj u samo zakl etve pred rabi nom.
Kako su zbog ovakvog odnosa Jevrej a prema sudovi ma mnogi hri ani postali
rt ve j evrejski h na nei st i ni zasnovani h poveri l aki h parni ca uvedena j e
265

pomenut a praksa.
Ist orij ska i nj eni ca j e da j e Francuska uoi revol uci j e bi l a j edna od
naj napredni j i h, ako ne i naj napredni j a evropska drava. Raspol agal a j e s
got ovo pol ovi nom cel okupne evropske novane mase, a nj ena t rgovaka
razmena sa svet om se poveal a preko 400% za samo nekoli ko decenij a.
Polovi na bogatst va Francuske nalaziola se u posedu njene srednj e kl ase, a
sl obodni sel j aci su i mal i vi e zeml j e od ari st okrat i j e. Za razl i ku od veine
drugi h evropski h drava, kral j j e u Francuskoj uki nuo pri si l ne j avne radove, a
pol i ci j i j e muenj e zat voreni ka u postupku sasl uanj a bil o naj st roe
zabranj eno. Put na i nfrast rukt ura u Francuskoj j e bi l a j edna od naj bol j i h, t o j e
znaaj no ol akaval o putovanj e i t rgovi nu. Broj kola i bol ni ca u odnosu na
broj st anovni ka bi o j e naj vei u Evropi t og doba.
Podi i narod na revol ucij u u t akvoj zeml j i bil o j e got ovo nemogue. Upravo
zat o j e Vaj shaupt osmi sl i o pl an kako bi razbesneo narod i odobrovol j i o ga da
pri hvat i kral j evo pogubl j enj e i uspost avljanj e prve prosveene republ i ke.
Kao prvo, vojvoda od Orleana je organi zovao ot kup svi h zaliha ita u
Francuskoj , koj e su odmah pot om sakrivene. To j e preko noi i zazval o
nestai ce hl eba, a za t u si t uaci j u, preko novi na i spret no ireni m gl asi nama,
okri vl j en j e kral j . Narod j e poverovao.
Drugo, Francuska j e bi l a naj vei fi nansi j er Amerike revol uci je 1776.
godi ne, a za t o j e moral a znaaj no da se zadui kod st rani h banka. Nj en
ukupan dug i znosi o j e preko et i ri mi l i j arde l i vri , a probl em j e nast ao kad su
st rani poveri oci zat rai l i da se dug, bez mogunost i reprogrami ranja, odmah
vrat i . U t akvoj si t uaci j i kral j j e 1786. uveo dodat ne poreze, to je izazvalo
vel i ko nezadovol j st vo st anovni t va, a posebno srednj e kl ase. Naravno, ne t reba
ni pomi nj at i da j e naj vei deo st ranog zaj ma kontroli sala Kua Rotild.
Tree, da bi i zazval i monet arni haos i i nflaciju masoni su odtampal i 35
mi l i ona novani ca i u krat kom vremenu i h sve pust i l i u opt i caj . Fal si fi kat i su
bi l i ravni ori gi nal u i i nflaci j a j e podi vl j al a, ost avlj aj ui naj vei broj lj udi bez
prebi j ene pare.
Od 605 l anova francuskog parl ament a (Est ates-General ) na dan 17. j una
1789. godine 447 su bili masoni . Oni su u Parl amentu za sve okrivljavali
kral j i cu Mari j u Ant oanet u i nesrenog Luj a XVI. Ist ovremeno, nji hovi pl aeni
gl asni ci su i l i od mest a do mest a i i t al i progl ase prot i v monarhij e. Bil o kako
bi l o, za manj e od godi nu dana j avno mnj ej e Francuske se okrenul o prot i v
kral j a zaht evaj ui nj egovu gl avu.
Revol uci j a j e poela napadom na Bast i l j u (Bast i l l e, Rue Saint-Antoine) 14.
jula 1789. radi navodnog osl obaanj a nezakoni t o ut amnieni h l j udi , i j a j e
266

j edi na kri vi ca, kako su t ada govori l i zavereni ci , bi l a t o t o su ukazi val i na
kral j eve greke. Francuska j e 1789. bi l a naj mnogol j udni j a drava Evrope, s
preko 27 mi l i ona stanovni ka, od koj i h j e skoro mi l i on ivel o u Pari zu. Od t i h
mi l i on pari ana na Basti l j u j e kreneul o nekol i ko stot i na graana: Gl avna snaga
demonst ranat a su bi l i st rani pl aenici , nji h oko hilj adu, koj e su i l umi nat i
angaovali u Nemakoj , Aust ri j i i It al iji. Kad j e rulj a provali la u nebranjenu
Basti l j u u nj oj j e prema sauvani m podaci ma Archi ves de l a Bast i l l e bi l o samo
sedam zat voreni ka; bi l i su t o, osi m Marqui sa de Sada, obini kri mi nal ci .
Revol uci onari su i pak, bez i kakvog povoda, ubi l i marki za Lenej a (marqui sde
Launay), upravni ka kralj evog zatvora Bastil je pa se on t ako moe smat rat i
prvom rt vom prosveene revol uci j e. Odseenu Lenejevu gl avu
revol uci onari su nabi l i na j ednu mot ku i s nj om mari ral i ul i cama Pari za.
Krvavi pir je t ako dobi o svoj prvi in. Meut i m, dok su j edni sl avi l i smrt
st arog i bol esnog marki za drugi su se bavi l i ozbi l j ni m st vari ma: pravi razl og
za napad na Bast i l j u j e bi l o oruj e koj e j e u nj oj bi l o l agerovano; vi e hi l j ada
puaka j e l ako odneseno, a t o j e bil o dovoljno za drugi i n t ragedi j e.
Republ i ka Francuska progl aena j e 22. sept embra 1792. i t o j e dat um kad j e,
prvi put u i st ori j i oveanst va, od Boga dana vl ast zamenj ena vl au oni h koj i
su j e sami sebi dodeli li .
Jedi na st var koj u revol uci onari nisu uspel i da ost vare j e bi lo osni vanje
cent ral ne banke Francuske. Nj u e 18. j anuara 1800. godi ne osnovati Napoleon
Bonapart a smet aj ui j e uHt el de Toul ouse to je zapravo nekadanj a vila
grofa od Tul uza (Comt es de Toul ouseLoui s Alexandre de Bourbon) u cent ru
Pari zu - rue de l a Vri l l i re, 1er arrondi ssement de Pari s. Za osni vanj e
cent ral ne banke Francuske i nt eresant no j e napomenut i da se prvi pokuaj
nj enog uspost avl j anj a vezuj e za kot l anani na Dona Loua (John Lou) koj i j e,
kao poznaval ac nai na rada Banke Engl eske i pri j at el j nj enog osni vaa
Vi l i j ama Pat ersona (Si r Wi l l i am Pat erson), na pozi v voj vode od Orl eana
(Phi l i ppe dOrl ans) st i gao u Pari z kraj em 1714.
Voj voda od Orl eana koj i j e u t o vreme bio mi nistar finansija i mao j e i dej u da
sa marki zom Ant oanom (Antoi ne Crozat, marquis du Chatel) osnoju francusku
cent ral nu banku sa pravom emi si j e sopst venog novca. Cil j j e, naravno, bi o da
se po uzoru na Banku Engl eske t ampanj em papirnog bankarskog novca
fi nansi ra drava, a da se pot om dugovi napl at e u zl at u. Kako ni su el el i da se
oni i l i neko nj i ma bl i zak eksponira kao osni va i t ut l ar banke pozval i su
savrenog st ranca. Tako j e Lou 2. maj a 1716. u Pari zu osnovao
Banque gnral e, a ona ve 10. apri l a 1717 ot poel a sa emi sij om bi l l et de
banque. Za svoj u i dej u central ne banke voj voda od Orleana j e uspeo da
pri vol i i osmogodi njeg francuskog kral j a Luj a XV al i ne i st aro francusko
pl emst vo koj e svesno buroaske prevare i opasnosti od nekontrol isanog
tampanj a novca uspeva da je ukine poet kom 1720. Prot i v novih zahteva za
osni vanjem centralne banke bie kasni j e i punol et ni Luj XV (Loui s XV, l e
Bi en-Ai m). Proti v cent ral ne banke odl uno je, sve do izbi j anj a revol uci j e,
267

i st upao i Luj XVI (Loui s XVI, Loui s-August e de Franc) t vrdei da ona ne
donosi ni kome sreu; nikome osi m oni ma koji nj ome upravlj aj u.
Francuska revol ucija podari la j e svetu nekoli ko st vari, meu koj i ma se mogu
apost rofi rat i nove pokret ake snage oli ene u t aj ni m drut vi ma, preki d sa
st ari m i dej ama i vremeni ma, nast anak nove svet ske ere u koj oj e demokrat ori
u i me naroda, a ne nasl edne monarhi j e, upravl j at i dravama i svet om. Prvi put
u i st ori j i nasl ednu ari st okrat i j u zameni o j e sl oj t rgovaca i l i hvara buroazi j a
j e t ako dol a na vl ast , a sa nj om i ekonomska pol i t i ka lai ssez-f ai re. Francuska
revol uci j a podari l a j e svet u i Napol eona Bonapartu koj i j e osnovao prvu
francusku cent ral nu banku i , na opt e zadovol j stvo evropski h bankara, poeo
seri ju rat ova.
Pod vl adavi nom Di rekt ori j uma poeo j e i zl ogl asni Marqui se de Sade da
objavlj uje svoje nadaleko uvene sadi stike romane, a u Pari zu j e t ampan prvi
adresar bordel a i gal ant ni h dama Tari f des f i l l es du Pal ai s-Royal , l i eux
ci rconvoi si ns et aut res quart i ers de Pari s, avec l eurs nomes et demeures
(Tari fa devoj aka Pal e-Rojal a, nj egove okol i ne i ost al i h kvart ova Pari za, s
nj i hovi m i meni ma i st anovi ma). Meu parianima j e posebno bi o na ceni
pansi on Madame Dupron gde se za 25 zl at ni h franaka mogl o ui vat i cel e
noi . Uki nut a j e crkvena odredba o zabrani razvoda braka, a prvi koj i su
oset i l i nj ene efekt e bi l e su pari ske prostit ut ke koje su od pot eni h rasput eni ca
got ovo ost al e bez posl a; i zvesni Li ardot sa vesel i m i ponovo sl obodni m
ml adi m damama osni va Bureau de conf i ance koj i e postat i pret ea dananj i m
slubama za prat nj u galant ne gospode. U Francuskoj j e ve prve
revol uci onarne godi ne broj vanbrano roene dece povean za preko 100%.
Francuska revol uci j a j e svet u podari l a mnogo t oga.
U znak seanja na poet ak Rvol ut i on f ranai se u Parizu je tano sto godina
kasni j e - 1889. na Marsovom pol j u (Champ-de-Mars) podi gnut naj vi i obel i sk
na svet u poznat pod i menom t our Ei f f el- Aj fel ov toranj . Konst rui sao ga j e
mason Al exandre Gust ave Bonni ckausen di t Ei f f el, poznat i j i samo kao Gust av
Aj fel . Na Marsovom pol j u (Mars j e ri mski bog rat a) j e i nae 14. j ul a 1790.
obavl j eno sveano progl aenj e Francuske za ust avnu monahi j u - Fte de la
Fdrati on. Tom pri l i kom masonski m voama francuske revol uci j e uruen j e i
speci j al ni t el egram podrke bri t anskog premi j era Vi l i j ama Janga (Wi l l i am Pi t t ,
t he Younger).
Prvu knj i gu o st rahot ama Francuske revol uci j e i nj eni m gl avni m
protagoni sti ma - masoni ma, odnosno il umi nat i ma napi sao j e 1797. j ezui t a Abe
Baruel (Abb August i n Barruel ). Knj i ga se zval a Mmoi res pour servi r
l ' Hist oi re du Jacobi ni sme (Memoari o i st ori j i j akobi ni zma) i u sebi j e sadral a
ni z dokument a i i zj ava koj e su nedvosmi sl eno ukazival e da su coup d' tat u
Francuskoj osmi sl i l e i i zvel e t aj ne organi zaci j e i za koj i h su st aj al i Il umi nat i .
Spaavaj ui gl avu od preki h sudova i kri zni h t abova novouspostavljene
268

i l umi nat ske vl ast i Baruel j e spas pot rai o i pronaao u Londonu kod
francuskog pl emi a pri nca od Kont ea (Louis Franoi s Joseph de Bourbon,
Pri nce of Cont i ). Bauerova ot kria o umeanost i masona i Il umi nat a u proces
uspost avljanj a diktat ure i demokrat skog terora (dictat orshi p and democrat i c
t error) u Francuskoj pot vrdi o j e, i st e godine 1979, svoj om knj i gom Dokazi
konspi raci j e. . . (puni nazi v knj i ge: Proofs of a Conspi racy agai nst al l t he
Reli gi ons and Government s of Europe, carri ed on in t he secret meet i ngs of
Freemasons, Il l umi nat i and Reading Soci eti es) profesor fi l osofi j e na
Uni verzi t et u u Edi nburgu Don Robi s (John Robi son). Robis j e do svoj i h
saznanj a o umeanost i Il umi nat u coup d' t at u Francuskoj doao preko
Kral j evskog drut va u Edi mburgu i j i j e bi o l an, a naj vei broj det al j a mu j e
saopt i o nj egov bl i ski pri j at el j admiral a arl s Noul s (Si r Charl es Knowl es, 1st
Baronet ) koj i j e i sam bi o lan nekol iko t aj nih organi zacij a.
Od 1776. do 1785. i l umi nat i su i mal i ogranke, odnosno organi zaci j e, u svi m
naj vani j i m evropski m prest oni cama. Prva i l umi nat ska l oa u Ameri ci
osnovana j e 4. j ul a 1786. i st og dana kada j e 13 bri t anski h koloni j a u Novom
svet u progl asi l o svoj u Ameri ku deklaracij u o nezavisnost i . Prva i dugo
vremena naj poznat i j a i naj znaaj nij a ilumi natska loa bil a je ona u Nj uj orku
pod nazi vom Kol umbi j ska i l umi nat ska l oa (Col umbi an Il l umi nat e Lodge). Pre
nego to se navril a godina dana ameri ke nezavi snost i u svakoj od 13
federal ni h j edini ca post oj al a j e po j edna l oa i l umi nat a. Pri sust vo i l umi nat a u
Ameri ci j e bi l o oito, a nji hova destrukti vna ori jentacij a upozoravajua. Tako
j e 19. j ul a 1789. predsedni k uni verzi t et a Harvard, profesor Dejvid Papen
(David Papen), obraaj ui se di pl omci ma i zj avi o da je opasnost od iluminata
po ameriki pol i t iki si st em i pravo veroi spovest i ogromna s, mogue,
nesagledi vi m posl edi cama. Uviaj ui opasnost iluminat ske prisut nost i u
Ameri ci , kat ol i ki svet eni k G. V. naj der (D. V. Sni der), poet kom sept embra
1789. godi ne, al j e upozoravaj ue pismo amerikom predsedni ku Dordu
Vai ngt onu. U odgovoru, koj i j e 25. septembra posl ao vel easnom naj deru,
Vaington isti e: Mnogo sam sl uao o podl i m i opasni m pl anovi ma i
dokt ri nama i l umi nata. Ni je mi namera da sumnjam u i nj eni cu da se dokt ri na
i l umi nata ni j e rai ril a po Sj edi nj eni m dravama. Naprot i v, ni ko ni j e
zadovol j ni j i od mene zbog t e injeni ce!
U znak seanj a na osni vanj e prve l oe u Ameri ci i l umi nat i su preko svog
oveka Edvarda Labul ea (douard Ren Lefebvre de Laboul aye) organizovali
da se u Njuj orku 1886. godi ne podi gne 46, 5 m vi soka st at ua pod nazi vom La
l i bert cl ai rant l e monde (Sl oboda osvet l j ava svet). Kamen t emel j ac za ovu
monument al nu st at uu pol oi o j e Vi l i j am Brodi (Wi l l i am A. Brodi e), vel i ki
maj st or Vel i ke l oe Nj uj orka. St at uu, danas poznat u samo kao St at ua sl obede,
j e, kao i Aj fel ov t oranj , konst rui sao poznati mason Gust av Aj fel (Al exandre
Gust ave Ei ffel - Bni ckhausen), a nj en aut or j e Frederi k Bart ol (Frdri c
August e Bart hol di ). Kao uveni egi pt ol og Bart ol j e posveeno sl i kao mnoge
mot i ve i z st arog Egi pt a od koj i h su mnogi bi l i i zl oeni u nj egovoj masonskoj
269

l oi LAlsace-Lorrai ne. Meut i m, on j e bi o upuen i u mnoga uenj a grkih
gradova-drava i Rimskog carst va. Zbog svega t oga j e i bi o, od st rane Labul ea,
odabran za skul pt ora ovog i lumi natskog si mbol a. Kako j e sve t o j e u vezi sa
i l umi nat i ma i masoni ma puno si mbol i ke reci mo samo da sedam zrakova koji
okruuj u gl avu enske fi gure predst avlj aj u si mbol za sedam mora i sedam
kont i nenat a. Nai me, o sedam svet ski h mora se govori l o j o u starom Sumeru i
t aj broj , koj i mnogi smat raj u za magijski broj , mora su preuzeli st ari grci,
ri ml j ani , arapi i on se redovno poj avl j i vao u srednj evropskoj l i t erat uri :
Arapsko, Crno, Crveno, Indi j sko, Persi j sko, Kaspi sj sko i Sredozemno. t o se
ti e kont i nenat a j o od vremena Egi pana se govori o sedam kont i nenat a i oni
se i danas u mnogi m sredi nama t ako poi maj u: Afri ka, Ant arkt i k, Aust ral i j a,
Juna Ameri ka, Severna Ameri ka, Evropa i Azi j a. Inae, sama st at ua ki pa
Sl obode j e prava kopi j a pri kaza ri mskog boga Apolona boga sunca, l epot e i
kol oni zaci j e, odnosno grkog boga sunca Hel i osa.
Iz svog si gurnog i udobnog ut oi t a u Koburgu, gl avnom gradu nemakog
voj vodst va Saxe-Coburg-Saalf el d Vaj shaupt se 1793. brodom uput i o za
Ameri ku. Pri sust vo Vaj shaupt a i i l umi nat a j e u Ameri ci odmah pri meeno, a
nji hovo delovanj e je i danas j edno od domi nant ni h u SAD. Odmah po dol asku
u Ameri ku Vaj shaupt se upl eo u st varanj e pol i t i kog i ekonomskog si st ema
drave, a nadasve j e poznat nj egov ut i caj na prvog amerikog predsedni ka
Dorda Vai ngt ona (George Washi ngt on). Vaj shaup j e Ameri ku poi mao kao
t abul a rasa koj u samo t reba popuni t i i l umi nat ski m vrednost i ma i pravi l i ma
i gre, a pot om i nsi st i rati na nji hovoj pl anet arnoj uni verzal nost i . Vaj shaupt j e
i skreno verovao da e svi koj i budu i vel i u i l umi natskoj Ameri ci bit i
superi orni u odnosu na ostat ak sveta neprosveene mase - koj i ma Ameri ka
mora donet i uni verzal ne vrednost i sl obode i opt eg progresa. U skl adu sa ovi m
Vaj shaupt ovi m verovanj em u Ameri ci j e kasni j e promovi sana dokt ri na
Manifest Desti ny Sudbi nskoj predodreenost i : Ameri ka i ma Boansku
predodreenost da prosvetli ceo ameriki konti nent i ko god da j oj se u t ome
suprotst avi samo dokazuj e svoj u prost ot u i opravdanost amerikog delovanj a.
Prvo j avno obel odanji vanj e ove Vaj shaupt ove dokt ri ne ui ni o j e 1836.
ameriki predsednik Endrj u Deksonu (Andrew Jackson). Nakon Drugog
svet skog rat a ameriki predsedni k Hari Truman (Harry S. Truman) proi rie
pravo amerike Boanske predodreenost i na ceo svet , a sve pod i zgovor
odbrane od komuni zma.
Za amerike fi nansi j e i ekonomi j u od posebnog j e znaaj a bi l o Vaj shaupt ovo
i nst rui ranj e Al bert a Gal at i na (Abraham Al fonse Al bert Gal l at i n) koga j e on
prosvet l i o i i z vaj carske ga put Amerike uputio jo 1780. godine. Odmah
po dol asku Gal at i n se prouo kao vel i ki fi nansi j ski mag i uz odgovarajuu
podrku ubrzo j e post ao kongresmen, a pot om i mi ni st ar fi nansi j a. Kada j e
1811. uskraeno pravo rada prvoj central noj banci Prvoj ameri koj banci (Fi rst
Bank of t he Uni t ed St at es) Vajshaupt se post arao da Galati n, kao mi ni st ar
fi nansi j a, ubedi predsedni ka Ameri ke Dej msa Medi sona (James Madi son, Jr. )
270

da se rat ni t rokovi koj e j e Ameri ka i mal a u rat u prot i v Bri t ani j e (1812. -1815. )
mogu pokri t i samo preko cent ral ne banke. Medi son j e pri hvat i o ovu sugest i j u i
osi gurao podrku kongresa koj i j e 1816. odobri osni vanj e i rad nove cent ral ne
banke - Druge banke SAD (Second Bank of t he Uni t ed Stat es). Ova
Vaj shaupt ova banka e, na svoj nai n, bi t i pret ea danas naj vee i
naj znaaj nij e cent ralne banke na svetu Si stema Federal ni h Rezervi.
Kada j e kraj em 1793. st i gao u Ameri ku Vaj shaupt ni j e i mao posebni h veza sa
ni ki m. On je bi o veza svi ma! Prema sopst venom kazivanj u nj egov najvei
uspeh tokom t ri deset sedam godi na ivot a u Ameri ci je bil o osni vanj e druge
cent ral ne banke SAD - SecondBank of t he Uni ted States 1816 i postavl j anj e
osnova za ni z t aj ni h drut ava meusobno odvojenih, a istom cilju
posveenih! Svojim jezuitskim vet i nama, kabal i st i kim umei ma i uz punu
kont rol u ameri ki h l oa, uspeo j e da i zdej st vuj e da ameriki kongres, koj i j e
bi o jednoglasno proti v cent ralne banke, na kraj u, i pak, apsol ut nom vei nom
dodel i dvadeset ogodi nj u koncesi j u novoj central noj banci Drugoj banci
SAD; banka j e dobi l a koncesij u da u i me i za pot rebe amerike drave t ampa i
i zdaj e novac. Uoi kongresnog odl ui vanj a Tomas Deferson (Thomas
Jefferson), t rei predsedni k SAD 1801. -1809, j e upozori o kongresmene, al i i
cel u ameriku j avnost da j e Ust av dao pravo samo dravi da t ampa novac i
ut vruj e nj egovu vrednost . Ako se ovo eksl uzi vno pravo drave prenese na
grupu l j udi koj e narod ni j e bi rao i koj i ni kome ne odgovaraj u, onda e oni
preko svoj e banke i korporaci j a koj i ma e j e okrui t i , prvo i nf l aci j om, a pot om
def l aci j om, l i i t i sve graane nj i hove cel okupne i movi ne i t o t ako da e se
nj i hova deca j ednog dana probudi t i samo sa gomi l om dugova.
Dobar poznani k i j o mnogo t oga Adama Vaj shaupt a u SAD bi o j e i Vi l i j am
Rasel (Wi l l i am Hunt i ngt on Russel l ). Nj egovi m venama t ekl a j e krv poznat i h
engleskih fami l ij a: Pi erpont, Hooker, Bi ngham, i Willet . Kao i Vaj shaupt i
Rasel j e u SAD doao i z Nemake gde j e zapoeo st udi j e koj e j e morao da
napusti kada je pol icija otkrila da pri pada t aj nom redu Ilumi nat a. Odmah po
dol asku u SAD on zavrava ameriku voj nu kol u Ameri can Li t erary,
Sci ent i f i c and Mi l i t ary Academy, nakon ega se upi suj e na uni verzi t et Yal e.
Obrazovan, t al ent ovan, el okvent an i nadasve i nvent i van Rasel post aj e lan
drut va Phi Bet a Kappa (od grki h sl ova fi - , bet a - , kapa - ) koj e j e bi l o
zami l j eno kao drut vo za promoci j u i uvaavanje izvrsnosti . Meut i m, kako
se i spostavi lo da se ot voreni, iskreni i donekle problemati ni govori i
razmi l j anj a i z drut va prenose i zvan njega Rasel odl uuj e da ga napust i i sa
svoji m pri j at elj em Al fonsom Taftom (Al phonso Taft , ot ac amerikog
predsedni ka Wi l l i ama Howarda Taf t a), po uzoru na Ilumi nate, osni va taj no
drut o Schdel und Knochen u koj e pri maj u pet naest naj bolj ih st udenat a. Iste
godi ne drut vo menj a svoj nazi v u Skul l & Bones, a Rasel preuzi ma obavezu
nj egovog i zdanog fi nansi ranj a i t o kroz fondaci j u koj u j e speci j al no za t u
svrhu osnovao: Russel l Trust Associ at i on.
271

Na meri kom uni verzi tetu Yal edanas del uje ukupno osam tajnuh
drutava:Skul l and Bones (Lobanja i kost i), a potom, Al pha Del t a Phi (),
Chi Del t a Thet a (), Del t a Kappa Epsi l on (), Scrol l and Key (Svitak i
kl j u), Book and Snake (Knj i ga i zmi j a), Berzel i us i Wol f' s Head (Vuija
gl ava). Ovi h osam t aj ni h drut ava i maj u vl ast i t e kri pt e, gdj e se nji hovi l anovi
sast aj u dva put a nedel j no i t o uvek po zal asku Sunca. Svako od osam t aj ni h
drut ava i ma pet naest ak l anova, koj i su svi st udent i et vrt e godi ne. Do rani h
90-i h pri mal i su se samo muki lanovi , ali danas sva drut va pri maju i ene.
Budui da akti vnosti drutava poi nj u u sept embru zaj edno s poet kom
akademske godi ne, lanovi se bi raj u krajem prolenog semest ra nj i hove t ree
godi ne st udi j a.
Ni ko zapravo ne zna na koji nain generacija koj a odlazi bira generacij u koja
e i h nasledit i. Ipak, uvek se nast oj e pronai naj bolj i, najpopularnij i,
naj t al ent i rani j i i naj uspeni j i st udent i koj i i maj u predi spozi ci j e da sut ra budu
li deri u posl u koj im se budu bavi li . Ne post oji ni kakav proces apli kacij e,
formul ari - novo l anst vo di rekt no biraju post oj ei lanovi . Drutva se sastaju
svakog et vrt ka i nedel j e nakon zal aska Sunca i t o t okom cel e kolske godi ne.
Nakon t o se izvri sel ekci j a st udenat a koj i e bi t i pri ml j eni druge nedel j e u
aprili organi zij e se TapWeek (nedel j a t apanj a), kad se st udent i defacto
i ni ci raj u u redove drut va. Sam proces i ni ci j aci j e nazi va se Tappi ng (t apanje)
t o j e zapravo ri t ual koj i se dosl edno sprovodi j o od XIX veka: Na TapDay
(dan t apanj a), stariji student i l an drut va bi pri ao odabranom novom l anu
pa bi ga u prol azu pot apao po ramenu i pi t ao: Skull and Bones. Pri hvat a i l i
odbi j a? St udent bi morao apat om da odgovori i t ako pri hvat i l i odbi j e
ponueno lanst vo.
Takav post upak zadrao se i danas, a nakon pri hvat anj a pri st upa se deiure
obredu i ni ci j aci j e u koj em st ari j i l anovi odeveni u mant i j e sa kapul j aama
dol aze po nove, vezuj u i m oi , nakon ega i h kao sl epce vode do njihovih
kri pt i gde e i m se ski nut i povezi kako bi oni ponovo progl edal i. t a se nakon
t oga deava do dana dananj eg ni j e poznat o. Na Yale-u post oj i osam kri pt i ,
koj e su zapravo graevi ne bez prozora kako dnevna svet lost ni kada nebi mogl a
u nj i h da dospe. Sve su one odvoj ene od ost at ka kampusa kovani m met al ni m
ogradama i l i runo sl agani m kameni m bl okovi ma. Iako ne post oj e sni mci
unut anj i h prost ori j a kri pt i ni t i val i dni zapi si i pak se spekul i e sa
i nformaci j ama da kri pt e poseduj u vi e zasebni h cel i na od koj i h su neke
posvee umet nost i (sl i karst vo, drama, knji evnost, muzi ka), druge orat orst vu,
t ree kulinarst vu i sl .
Samo post oj anj e kri pt i i nj i hovo odravanj e t a god ve da se nal azi u nj i ma
usko j e skopano sa t rokovi ma nj ihovog servi si ranj a, a sva t aj na drut va na
Yal e-u evi dent no j e raspolau znaaj ni m fi nansi j ski m sredst vi ma. Odakl e sve
272

novac dol azi ni j e sasvi m poznat o ali se zat o zna da est t aj ni h drut ava i ma
fondove vredne oko 3 mi l i ona ameri ki h dol ara dok Skull and Bones raspolae
sa 8, a Scroll and Key sa ak 11 mi l i ona dol ara.
Ve dui ni z godi na medi j ski naj eksponi rani j e i naj poznat i j e ameriko taj no
drut vo j e Skul l and Bones, a osnovano j e j o 1832. Ovo drut vo se smat ra za
j ednu od naj moni j i h t aj ni h organi zaci j a u SAD i t o st oga t o su nj egovi
lanovi Crme de l a crme amerikog est abl i ment a koj i poseduj e ogroman
politi ki ut i caj i raspol ae znaaj ni m fi nasi j ski m pot enci j al i ma. Upravo zbog
svega t oga j edna bi zarna st var vezana za ovo drut vo post al a j e medi j ska
pi kanterija prvog reda. Nai me, prvo suWall Street Journal, a pot om i The New
York Ti mes obj avi l i da su pri padni ci Skul l and Bones ukrali l obanj u
i ndi j anskog pogl avi ce i z pl emena Apaa Geroni ma (Goyaa): nju su za vreme
I svet skog rat a 1918. i z FortSill -a ukrali pripadnici drutva Skul l and Bones
predvoeni Preskot om Buom (Prescot t Bush), dedom amerikog predsedni ka
Dorda Bua St arij eg. Inae, Geronimo j e sl avlj en kao si mbol posl ednj eg
ot pora Indij anaca ekspanzi oni sti koj politici SAD-a u XIX veku.
Knj i evni ca Aleksandra Robins (Tri od nj eni h pet knj i ga su bi li ameri ki
best sel eri ) j e nedavno opt ui l a Skul l and Bones i za krau l obanj e
naj poznat i j eg meksikog revol uci onara Pana Vil e (Dorot eo Arango
Armbul a). Nakon ovoga, a veruj ui da se radi o neasni m si lama, sadanj i
poglavica Apaa i pot omak Deroni ma Ned Anderson (Ned Anderson) koj i
i nae i vi u rezervat u San Karl os u Okl ahomi j e podneo zaht ev FBI-aj u da
pronae i vrati l obanj u vel ikog pogl avi ce kako bi ona mogl a da se spoji sa
t el om. Andersonu se pri druio i Remzi Kl ark (Wi l l i am Ramsey Clark) advokat
i nekadanji dravni t ui lac i mi ni star pravde SAD t ako to j e apri l a 2009.
podneo t ubu prot i v predsedni ka Baraka Obame (Barack Hussei n Obama II),
Robert a Gej t sa (Robert Mi chael Gat es), dravni sekret ar odbrane SAD u i
predstavnika Skul l and Bones za povraaj lobanj e. Upit an zat o ni j e podneo
t ubu i prot i v bi vi h predsedni ka SAD Bua Starij e i Ml aeg kad se zna da su i
oni l anovi ovog t aj nog drut va Klark j e krat ko odgovori o: Ova dva su
dovol j na.
Ono t o j e Rasel zapoeo na Yal e-u proirole se po celoj Ameri ci tako da su
se drut va osni val a i na drugi m uni verzi t et i ma, od kojih moemo izdvojiti
Cl oak and Dagger (Pl at i bode) na uni verzit et u Georgetown u
Vai ngt onu, Sphi nx (Sfi nga) na kol edu Dart mout h, Skull & Serpent (Lobanja i
zmi j a) i Theta Nu Epsi lon () na uni verzit et u Wesl eyan, Spade Soci et y na
uni verzi t et u Auburn, St . A' s na uni verzi t et u Columbia, Qui l l and Dagger na
uni verzi t et u Cornel l , Abari s Soci ety na uni verzi t et u Dart mout h, Order of t he
Ci rcl e i Adel phi c Cl ub na uni verzi t et u East Carol i na, Order of Ammon i
Paladi n Soci ety na uni verzi t et u Emory, Order of t he Acropol i s i Gri di ron
273

Soci etyna uni verzi t et u Georgi a, Eucl eian Society na uni verzi tet u NewYork,
Del t a Psi (), Phi () na uni verzit et u Pri ncet on, Porcell ian Cl ub, Delphic
Cl ub, Fl y Cl ub, Phoeni x - S K, Fox Cl ub na uni verzi t et u Harvard i td.
Int eresantno j e napomenuti da na Harvard-u del uj e i t aj no udruenje Si gnet
Soci ety koj e j o 1870. osnovao Charl es Joseph Bonapart e, neak i mperat ora
Napol eona Bonapart e i ovek koj i j e bi o bl i ski saradni k amerikog
predsedni ka Teodora Ruzvel t a (Theodore D. Roosevelt) i osniva amerike
specij al ne poli cij e FBI (Federal Bureau of Invest igat ion).
Kad j e u osamdeset drugoj godi ni , 1830, Adam Vaj shaupt umro za novog efa
Il umi nata j e postavlj en italij anski pat ri ot a i revol uci onar uzepe Maci ni
(Gi useppe Mazzi ni , 1805. -1872. ). Maci ni ni j e bi o poznat samo po svoj oj
i nt el i genci j i i uni verzi t et skom obrazovanj u ve i po tome t o mu je otac
akomo, uni verzi t et ski profesor, bio i li ni lekar oca brit anske kral jice
Vi kt ori j e pri nca Edvarda (The Pri nce Edward, Duke of Kent and St rat hearn).
Jo dok j e st udi rao na Uni verzi t et u u enovi post ao j e l an t aj nog drut va
Karbonerij a (La Carboneria), a 1830. i ni ci ran j e u masonerij u. Kraj em 1834.
godi ne uzdi gnut j e na 32. st epen u kot skom obredu, a Vrhovni savet Pal erma
mu 1864. dodel j uj e 33. st epen. Uest vovao j e u svi m i t al i j anski m
revol uci onarni m pokret i ma. Prokl amovani ci l j Karboneri j e, koj u j e kraj em
XVIII veka osnovao u Napulj u Pjer ozef Brio (Pi er Joseph Bri o), bi o j e
uni t enj e hri anske vere i uj edi nj enj e It al i j e. Zbog svoji h revol uci onarni h
akt i vnost i Maci ni j e bio vi e put a hapen i prot eri van i z It al i j e, al i j e na kraj u,
u veli koj meri zahvalj ujui ba nj emu i njegovom bl i skom pri j at elj u uzepe
Gari bal diju (Gi useppe Gari bal di), Ital i j a 1861. godi ne post al a j edinst veno
kral j evst vo. Inae, u znak seanj a i pot ovanj a ameriki i l umi nat i su 1878.
godi ne u nj uj orkom Cent ral nom parku post avi l i masi vnu Maci nij evu bistu
koj u j e i zradi o uveni i t al i j anski skul pt or ovani Turi ni (Gi ovanni Turi ni ).
Dj uzepe Gari bal di (1807. -1882. ) bi o j e profesor i t al i j anskog i francuskog
j ezi ka, matemati ke i ui t el j l epog pi sanj a. Tokom nj egovog boravka u
Ist anbul u dva su sul t ana u i st oj godi ni mi st eri ozno premi nul a, a on j e post ao
bl i zak pri j at el j sa nji hovi m nasl edni kom sul t anom Abdl hami dom II. Kada se
prot i v novog ot omanskog vladara pobuni o vel i ki vezir Mithat Paa njegovo
bei vot no t el o j e pronaeno u gradi u Tai f pored Meke, Saudi j ska Arabi j a. U
Tuni su je bi o gl avni voj ni konsul tat nt bega Hasana (Al i Muddat i bn al-Husayn)
koj i se t ada uspeno odbrani o od pokuaj a voj nog udara. Kada j e 4. okt obra
poel a sa ekspl oat aci j om el eznika l inija Pariz Istanbul poznata kao Orijent
Ekspres ni ko ni j e znao da j e t o bi l a Gari bal di j eva i dej a koj u j e t urski sul t an
real i zovao sa bel gi j skom kompani j om CIWL (Compagni e Int ernat i onal e des
Wagons-Li t s et des Grands Express Europens). Meut i m, i znad svega
Gari bal di j e bi o beskompromi sni borac za uj edi nj enj e It al i j e i formi ranje jedne
j edi nst vene evropske drave. Svoj u i dej u o sj edi nj eni m evropski m dravama
det al j no j e i zneo u knj i zi Memorandum vlasti . Tri naest godi na j e proveo u
274

Ameri ci gde se bori o na boj i t i ma Rio Grande, La Plat e, Mont evi dea, Sea
Seri t a i t d. U Italiju se vraa 1848. godi ne i odmah okuplj a dobrovoljce sa
koj i ma uest vuj e u uveni m Maci ni j evi m pohodi ma. U masoneri j u j e i ni ci ran
1844. godi ne, a 1881. j e i zabran za vel i kog maj st ora i tal i j anske masoneri j e. Do
smrti j e ostao veran Maci nij evi m sl obodarski m i dej ama, a na nj egovoj sahrani
u enovi 1882, pred 100. 000 pri sut ni h l j udi , nj egova masonska braa su
i zj avil a da e It al i j a bi t i j edi nst vena, nezavi sna i sl obodna republ i ka. U znak
zahval nsot i za sve to j e ui ni o za irenje i dej a svet l osti ameriki masoni su
mu u cent ru Vai ngt onskog parka (Washi ngt on Square Park) podi gl i masi vni
brozani spomeni k.
Kao pravi , beskompromi sni revol uci onar uzepe Maci ni j e sarai vao i s
Mozesom Mordekaj em, s koj i m j e 1864. osnovao Prvu i nt ernaci onal u i j i lan
j e bi o i Laj onel de Rot i l d (Li onel Nat han de Rot hschi l d). Prva i nt ernaci onal a
j e prest al a s radom 1872. - i st e godi ne kada j e Macini umro. Int eresant no j e
napomenut i da j e Maci ni odravao veoma bliske veze sa srpski m knezom
Mi l oem Obrenoviem sa koj i m se prvi put sreo u Beu nakon nj egovog
i zgnanst va i z Srbi j e j una 1839. Nakon t o j e Miloeva ena kneginj a Ljubi ca
premi nul a u Beu 26. maj a 1843, prema neki m aust ri j ski m i zvori ma, na
predl og Maci nij a, srpski knez bi va i niciran u loi Zum hei l i gen Joseph. Preko
Maci ni j a Mi l o Obrenovi se upoznao i sa Gari bal di j em i veruje se da su mu
oni i pomogl i da se vrat i u Srbi j u 1858. i vlada njome sve do svoj e smrt i 1860.
godi ne. Obrenovi je u t o vreme bi o naj bogat i j i Srbi n i j edan od najimunijih
st anovni ka Bea. Poznat o j e da j e Srbi j u napust i o j una 1839. sa 550. 283 zlatna
dukat a, a da j a svoj evremeno ak i t urskom sul t anu pozaj mlj ivao novac. U dva
navrat a bi o j e i gost u enbrunu (Schl oss Schnbrunn) kod Franj e Josi pa I
(Franz Joseph I). Nakon svoje druge poset e enbrunskom zamku Mil o j e
doao na i deju da organi zuj e bal na koj i bi dol i svi Srbi koj i i ve u Beu;
t ako j e nast al a t radi ci j a svesrpskog okupl j ana koj a se odral a do danas
Svet osavski bal .
Maci ni j e, kao j edan od voa Karboneri j e, bl i sko sarai vao i s nadal eko
uvenom t erori st ikom organizacijom Kamora (La Camora) i z Napul ja. Iako su
mnogi Kamoru ocenj i val i kao kl asinu kri mai nal nu organi zaci j u i nj eni ca j e
da su oni od 1830. znaaj no pomagal i Maci ni j a u borbi za uj edi nj enj e It al i j e.
Si gurno j e da j e udeo nj i hovih sledbeni ka u proterivanj u re d' It al i aCasa
Savoi a i z It al i j e bi o znaaj an. Iz i skust va koj e j e st ekao sarauj ui s
pri padnicima Kamore, Maci ni j e zaklj ui o da j e neophodno od najproverenijih
i najodaniji h l anova Karboneri j e formi rat i j ednu naroi t o t aj nu i odanu grupu,
koj u j e nazvao Maf i a po arapskoj rei mahyas. Poznat i kao mafi ozi , oni su
i mali odobrenj e od Maci ni ja da za potrebe organizacije kradu, plj akaj u,
ucenj uj u i ubi j aj u. Svi l anovi pol agal i su posebnu zakl et vu ut anj a - Omert u,
a nepot ovanj e ove zakl et ve se pl aal o i vot om. Omert a j e u sebi sadraval a i
uvenu reeni cu: Cu e surdu, orbu e t aci , campa cent ' anni ' mpaci - onaj ko j e
gl uv, sl ep i nem poi vee st oti nu godi na. Kad je, kraj em devet naest og veka,
275

dol o do poveane mi gracij e Italij ana u Ameri ku pri padni ci Mafi je su formi rali
posebne ekspozi t ure, prvo u Nj uj orku, a pot om i u ost al i m vei m i ndust ri j ski m
gradovi ma SAD. U SAD Mafi j a j e post al a poznat i j a pod i menom Cosa Nost ra,
a del oval a j e na dva ni voa: j edan koj i j e ovekoveen fi l movi ma i knj i gama i na
drugom, mnogo znaj ni j em, kao posebna smrt onosna al at ka i l umi nat a u
Ameri ci .
Kol i ku i kakvu mo mafi j a i ma u SAD al i i u It al i j i moe se vi det i na
pri meru nj enog l ana Sal vat orea Lui j ana (Sal vat ore Lucani a), poznat og kao
Laki Lui j ano. Kao j edan od poznat i h pri padni ka njuj oke mafi j e Lui j ano j e
uhapen i osuen zbog svodnitva na 50 godina robij e. U elj i da ga oslobode
advokat i mafi j e su ponudi l i voj sci SAD da i m pomognu oko nj i hovog
planiranog iskrcavanj a na Si ci l i j u t okom l et a 1943, a da za uzvrat amerika
vl ada osl obodi Lui j ana. Kako Ameri kanci ni su ozbi l j no shvati l i ovu ponudu
predl oeno i m j e da, po sopst venom i zboru, predl oe neku akci j u kao probu.
Odl ueno j e da mafi j a proba da pot opi francuski brod Le Normandi e koji je
prenosi o muni ci j u za nemake trupe. Mesec dana kasnije brod je bi o pot opl jen,
a amerike snage su se 10. jula 1943. godi ne iskrcale na obal i si ci l i j anske
provincije Kaltani et a bez i j ednog ranj enog i ubi jenog voj ni ka. Ist og dana na
morski pesak provi nci j e Sirakuza i skrcal a se i Osma bri t anska armi j a.
Guverner Nj uj orka Vi l i j am Dvaj er (Wi l l i am O' Dwyer) j e 1946. pomi l ovao
Lui j ana i on j e sve do svoj e smrt i 26. j anuara 1962. mirno i veo u Napul j u.
Bi o je posl ednji mafi ozo sa t itul om capo di t ut t i capi .
Parl ament It al i j e formi rao j e nakon Drugog svet skog rat a poseban Komit et za
borbu prot i v mafi j e i nj eni h saradni ka irom It alij e. U i zvet aj u, nakon
dvogodi nj eg rada, na puni h 59 st rani ca, Komi t et j e, i zmeu ost al og,
zakl j ui o: "Komi t et j e uveren da veze Koza Nost re i dravnih i nsti t uci j a i du
preko organi zaci j a masona. Ovo nae uverenj e zasni va se na dokument ovanom
saznanj u da su mnogi l anovi Koza Nost re ujedno i istaknuti l anovi
i t ali j anske masonerij e. Koza Nost ri j e pot rebna zati t a u dravni m
i nst i t uci j ama koj u obezbeuj e masoneri ja, a s druge st rane masoneri j i j e Koza
Nost ra potrebna kao svojevrsna udarna snaga.
U najue l anst vo Karboneri je Maci ni j e 1856. uveo i uvenu Helenu
Pet rovnu Bl avat ski ( , 1831. - 1891. ) koja je
poznat a po mnogo emu, a pamt i se i nj ena i zj ava da ako neko el i da
gospodari l j udi ma onda mora da i h obmanj uj e i l ae. . . t o su pl anovi za akci j u
j ednost avni j i , prost i j i i gl uplji , t o je vea ansa za nji hovo ost vari vanj e j er
l j udi najee ne veruj u u oi gl edno. Za Bl avat sku j e i nt eresant no
napomenut i i t o t o j e u svom radu Taj nadokt ri na ( -
, ) pisal a i dodat no razvij ala Pl at onovu i dej u o
At l anti di i nj eni m st anovni ci ma. Promi l j anj a Bl avat ske na ovu t emu e
kasni j e uti cat i na Rudol fa Sebt endorfa (Rudol f von Sebot t endorf) da u
Mi nhenu 18. avgust a 1918. osnuj e mi st i no drut vo Tule (Thul e-Gesellschaf t ,
276

odnosno u punom nazi vu St udi engruppe f r germani sches Al t ert um ) kao svoj
odgovor u borbi prot i v j evrej ske komuni st ike poast i u Nemakoj. Danas se
zna da j e drut vo Tul e fi nansi ral o nemaku pol i t iku partij u - Deut sche
Arbei t erpart ei , koj a j e zapravo bi l a pret ea Nati onal sozi ali sti sche Deut sche
Arbei t erpart ei NSDP na el u koj e se nal azi o Adol f Hi t l er. Iako ni kada ni j e
bio l an Thule-Gesellschaft Adol f Hi t l er j e sa panj om prouavao nj i hovo
uenj e i i dej e, a na predl og Fri driha Krona (Fri edri ck Krohn), st arog l ana
drut va je pri hvati o ekvil ateralni krst (svast iku) sa kraci ma iskri vlj eni m pod
pravi m ugl om u l evu () i li desnu stranu () kao zatit ni znak NSDP-a. Ovaj
znak Adolf Hi t ler je li no st i l i zovao t ako t o ga j e post avi o u bel i krug na
crvenoj pozadi ni kako bi kont ri rao crvenoj zast avi Komuni stike parti je
Nemake sa srpom i ekiem. Svast i ka j e i nae svet i si mbol u budi zmu,
hi ndui zmu i ai ni zmu i danas se, kao vekovi ma rani j e, nal azi u opt oj upot rebi
u graanski m i rel i gi j ski m ceremoni j ama u Indij i .
Za vou i l umi nat a u SAD 1859. post avl j en j e, na preporuku Macinija, Albert
Paj k (Al bert Pi ke, 1809. -1891. ). Paj k j e u masoneri j u i ni ci ran 1853. u l oi
West ern St ar No. 2, a ubrzo j e post ao vel iki sveteni k Kraljevskog svoda i
Suvereni komandor kot skog obreda. Nemogavi zbog bol est i da pri sust vuj e
konvenci j i vrhovnog vea u Pari zu na dan 14. j ul a (pad Bastilje) 1889. Pajk
pi e i odai l j e speci j al ne i nst rukci j e na adrese 23 Vel i ke l oe i rom svet a. U
nj i ma od vel i ki h maj st ora zaht eva da samo masonima 30, 31 i 32. reda obznane
da j e masonska rel i gi j a sadraval a, sadri i da e uvek sadravat i naji st i j i
obl i k Luci ferove dokt ri ne. Dokt ri na Adonaj a (j udej ski , a t i me i hri anski ,
odnosno Bi bl i j ski Bog) j e j eres, a i st i nska i i st a fil osofska rel i gij a j e vera u
Luci fera. Evo del a onoga t o j e Pajk napi sao:
Ono t o moramo rei gomi l i (mi sl i na l j ude u svet u) j e da Mi (odnosi
se na masone vi sokog ranga) oboavamo Boga, al i t o i ni mo s razumom i bez
suj everj a. Vama, Suvereni Veliki Inspekt ori General i kaem ovo, da moete
ponovi t i brai 30, 31, 32, i 33. st epena. Svi mi koj i smo pri st upi l i vi i m
st epeni ma t reba da masonsku rel igi ju negujemo u i st ot i l uci f erske dokt ri ne.
Da Luci f er ni j e Bog, da l i bi ga Adonaj , Bog hriana, ij a del a dokazuju
njegovu okrut nost, perfidnost i mrnj u prema oveku, varvarst vo i
unazaivanje nauke, i nj egovi svet eni ci srui li lani m opt ubama?
Da, Luci f er j e Bog, al i , naal ost , i Adonaj j e Bog. Zbog venog zakona koji
kae da nema svet l ost i bez sene, l epot e bez runoe, ni t i post oj i bel o bez crnog
i st i nska i i st a f i l osof ska rel i gij a j e verovanj e u Lucif era, ravnog
Adonaj u. . . Svemi r j e bal ansi ran na si l ama koj e odravaj u nj egovu ravnot eu,
si l om pri vl aenj a i si l om odbi j anj a. Te dve si l e post oj e u fizici, filosof i j i i
rel i gi j i . Nauna real nost o boanskom dual i zmu ogl eda se put em f enomena
pol ari t et a i uni verzal ni m zakonom skl onost i i neskl onost i . Zbog t oga su:
i nt el i gentni ueni k Zoroast er, kao i gnost i ci , manihej ci i t empl ari nakon nj ega,
277

pri znaval i kao j edi no l ogi nu met af i ziku koncepcij u, sast av boanski h
pri nci pa koj i se veno bore, t ako da j e t eko verovat i da j e j edan sl abi j i u
snazi od drugoga. Tako se i dogaa da se Luci f er, Bog Dobrot e j o uvek bori
za oveanst vo proti v Adonaja, Boga Tame i Zl a.
Kod ci t i ranj a ovog Pajkovog pi sma vano j e nai ni t i j ednu opasku vezano za
nazi v Boga. Stari Jevrej i i mali su dva i zraza za Boga: Adon i Baal . Adon j e
bi o nazi v za l i nog gospodara j edne osobe, dok j e Baal oznaavao gospodara
i l i vl asni ka nekog dobra. Vremenom Adon j e post ao i zraz za Boga i usmeno se
kori st i o umest o za Jevrej e zabranj enog i zgovaranj a i mena St vori t el j a JHVH .
Tako se vremenom dol o do t oga da se Adonaj (moj Gospode) kori st i o
i skl j ui vo za osl ovl j avanj e Boga.
Jo od davni na potie uverenj e da j e Luci fer bi o voa koj i j e naveo aneosku
voj sku na pobunu prot i v Boga i o t ome j e, moda naj lepe, zapi se i koment are
ostavio Josif Fl avije koj i se danas mogu proi t at i u The Compl et e Works of
Fl avi us Josephus (Kompl et na del a Josi fa Fl avi j a). Kada se danas govori o
Paj ku, masoni ma, i l umi nat i ma i l i nekoj drugoj t aj noj organizaci j i moe bi t i
dobro podset i t i se sut i ne i st ori j skog sukoba koj i prepriava i Fl avi je: Luci fer
na l at i nskom znai ' ' Svetl onoa' ' (l ux, l uci s svet l ost i ferre nositi) a moe
oznaavat i i pl anet u Veneru, koj a j e ' ' j ut arnj a zvezda u zoru". U grkoj
mi t ol ogij i , Luci fer se personi fi kovao u l i ku mukarca koj i nosi bakl j u i odat l e
i pot i e obiaj da se, povodom ot varanj a oli mpijski h i gara, baklj a iz Ati ne
prenosi na mest o novog prosvet l j enj a. Inae, prema Fl avi j u Luci fer j e j e
pokuao da uj edi ni sve l jude svoga vremena pod j ednom svet skom vl adom koj a
bi bila proti v Boga, odnosno Hri sta (Anti hrist). Grad Vavi lon bi post ao
met ropol a svet a, a nj egova kula bil a bi spomenik oveku da st oj i kao si mbol
mudrost i nj eni h gradi t el j a i kao si mbol ot pora Adonaju. No, uvi aj ui opasnost
od zl a koj e uvek nast aj e u vel i ki m gradovi ma Bog odl uuje da oni koje je on
spasao - si novi Noj evi ponovo nasel e zeml j u razil azei se i z Vavi l ona i
nastanj uj ui se u svi m del ovi ma svet a. Ovo bi , varovao j e Bog, spreilo irenje
zl a koj e nast aj e i opstaj e samo u vel iki m lj udski m naseobinama.
Kako bi sprei o Boi j u zami sao da mu raseli okupljeni svet Luci fer j e
otpoeo sa izgradnjom Vavi lona koj i po l epot i i l uksuzu do t ada nebee vi en.
I nebeska kul a pod obl aci ma, i vi sei vrt ovi , i naj l epe ene u naj l epi m
odorama, i naj umni j i l j udi u naj bol j i m kolama. . . sve j e Luci fer osmi sl i o al i
Bog odl uno ust ade prot i v t oga pa t ako u knj i zi Post anj a 11: 3-9 i t amo: A
Gospod sie da vi di grad i kul u, t o zi dahu si novi oveiji. I ree Gospod: gle,
narod j edan, i j edan j ezi k u sveh, i t o poee radi t i , i nee im smet ati nita da
ne urade to su naumi l i . Haj de da siemo, i da i m pometemo j ezi k, da ne
razumej u j edan drugoga t a govore. Tako i h Gospod rasu odande po svoj
278

zemlj i , t e ne sazi dae grada. Zat o se prozva Vavil on, jer onde pomete Gospod
j ezi k ci j el e zeml j e, i odande i h rasu Gospod po svoj zeml j i . ' '
Paj k j e, ako se uzmu u obzi r zapi si Josi fa Fl avi j a, bi o ni t a drugo do
Luci ferov i zaslani k. Iako je bi o bril ijant an ak i vel i ki erudi t a Paj ku j e, bez
i kakvog obrazl oenja, uskraeno pravo st udi ranj a na Harvardu. Revol t i ran
ovi m i nom za nepune t ri godi ne j e zavri o prava i post ao advokat . U
nej veem broj u svoj i h odbrana zast upao j e i nt erese ameri ki h Indi j anaca i
si romani h i obespravl j eni h l j udi . Teno j e govori o 16 j ezika, bi o je mason 33.
st epena kot skog obreda, osniva i prvi predvodni k Kj u Kl uks Kl ana (Ku Kl ux
Kl an) i general Konfederal ne Armi j e koji j e pod komandom i mao samo
Indi j ance; nj egov se spomenik nalazi u centru Vaingt ona i t o j e j edi ni
spomeni k konfederal nog ofi ci ra. Zal agao se za svet sku vl adavi nu Il umi nat a i
na nj egov predl og formi rano j e pet i l umi nat ski h svet skih centara: Vai ngt onu,
za Severnu Ameri ku, Mont evi deu, za Junu Ameri ku, Napul j u, za Evropu, u
Kal kut i , za Azi j u i na Mauri ci j usu, za Afri ku. Ova shema i danas funkcionie.
Bi o j e pot ovan meu masonima sa Severa kao pri nc adept , mi st i k, poet a, heroj
meu mnot vom, i nauni k sl obodnog zi darst va. Na Jugu su ga got ovo smat ral i
bogo-ovekom i geni j em. Za Indi j ance j e bi o i ost ao ovek - j edi ni bel ac koj i
j e prepeai o sve nji hove t erit ori j e i koj i je govori o nji hovi m j ezikom bez
naglaska.
Na j ednom od sudski h roita na kome je brani o dvoj i cu Indij anca i z pl emena
Shawnee Paj k j e ot kri o amerikoj j avnost i vel i ku i dugo uvanu t aj nu o kl et vi
i ndi j anskog pogl avi ce Tekumseha (Tekoomsh) upuenoj ameri kom narodu i
nj egovi m predsedni ci ma. Kada j e 30. sept embra 1809. ameriki general
Vi l i j am Henri Hari son (Wi ll i am Henry Harri son), na prevaru, za nepunih
10. 000 $ od sedam i ndi j anski h pl emana ot kupi o preko t ri mi l i ona hekt ara
nj i hove zeml j e Tekumseh j e odbi o da pri zna pravo ovi h t api j a. U j esen 1811.
j e poeo da okupl j a naj bol j e borce razni h i ndi j anski h pl emena kako bi se
obraunao sa ameriki m general om. No, u zoru 7. novembra dok j e on bi o
i zvan Ti ppecanoel ogora, na Vel i koj mol i t vi , Hari son j e upao u l ogor i
i zmasakri rao got ovo t ri hi l j ade Indijanaca. Po povratku sa molitve nad
iskasapljenim telima svoj i h sunarodni ka Tekumseh je izrekao kl et vu:
Hari son e umret i kao Vel i ki pogl avi ca. I posl e nj ega e svaki bel i Vel i ki
pogl avi ca i zabran u razmaku od 20 godi na, a na godi nu koj a zavrava nul om,
umret i na mest u Vel i kog poglavice. I svaki put kad umre, neka se svi bel i l j udi
set e smrt i moga naroda.
Nakon ove t ragedi j e Tekumseh se uput i o u Kanadu gde j e sve do svoj e smrt i
1813. rat ovao prot i v amerike domi nacije i bri tanske krune. Danas ga u Kanadi
sl ave kao naci onal nog heroj a i j ednog od naj veih vojnih stratega. Na li st st o
naj zasl uni j i h Kanaana (The Great est Canadi an) Tekumsehovo i me se nal azi
279

na 37 mest u.
Pre Tekumsehove kl et ve ameriki predsedni ci su got ovo po pravi l u umi ral i
na Dan ameri ke nezavi snosti 4. j uli : Don Adams (John Adams), drugi
predsdni k SAD i Tomas Deferson, t rei predsedni k SAD umrl i su 4. j ul a
1826, a Dejms Monro (James Monroe), pet i predsedni k umro j e 4. j ul a 1831.
godi ne. Tekumsehova kl et va poel a j e da se i spunj ava sa i zborom generala
Vi l i jama Henri Hari sona za predsedni ka SAD 1840. Umro j e mesec dana
nakon i nauguraci onog govora; Abraham Linkoln (Abraham Li ncol n) je 1860.
post ao ameriki predsednik, a ubijen je poet kom svog drugog mandat a 14.
apri l a 1865. Nj egov pot predsedni k Hanibal Haml i n (Hanni bal Haml i n) umree
na Dan nezavi snost i SAD; Dvadeseti po redu predsedni k SAD j e bio Dejms
Garfi l d (James A. Garfi el d) i zabran 1880. Premi nuo j e 19. sept embra 1881;
Dvadeset i pet i predsednik SAD Vi l i jam Mek Ki nl i (Wi l l i am McKi nl ey) j e
1900. i zabran po drugi put na mest o prvog oveka Bel e kue. Ubi j en j e u
Nj uj orku 14. sept embra 1901; Pobedom na i zbori ma 1920. Voren Hardi ng
(Warren G. Hardi ng) j e post ao dvadeset i devet i predsedni k SAD. Premi nuo j e
2. avgust a 1923. ; Naj popul arni j i predsedni k SAD j e i zvesno bi o Frenkl i n
Di l ano Ruzvel t (Frankl i n Del ano Roosevel t ). Bi o j e ak et i ri put a bi ran na
mest o predsedni ka SAD. Trei mandat j e osvoj i o 1940, a et vrt i 1944.
Premi nuo j e t okom svog et vrt og mandat a 12. apri l a 1945. ; Naj ml ai ameriki
predsedni k bi o j e Don F. Kenedi (John Fi t zgeral d "Jack" Kennedy). Izabran
je 1960. a ubijen 22. decembra 1963; Ronal d Regan (Ronal d Reagan) j e na
mest o prvog oveka SAD izabran 1980. a ve u mart u 1981. na nj ega j e i zvren
at ent at . Sl ui o j e u dva mandat a, a premi nuo j e 5. j una 2004. Prema zvaninom
saopt enj u dokt orskog konzi l i j uma voj ne bol ni ce Val t er Ri d (Wal t er Reed
Nati onal Army Medical Center) koju je j avnost i saopt i o komandant bol ni ce
general maj or Kenet Farmer (Kennet h L. Farmer Jr. ): Ronal d Regan di ed
f rom t he ef f ects of 1981wounds. - Ronal d Regan j e umro usl ed kompl i kaci j a
nast al i h od st ari h rana i z 1981.
Dord V. Bu Ml ai (George Wal ker Bush) j e za predsedni ka SAD i zabran
novembra 2000-t e, a ve 7. februara 2001. na nj ega j e u Vai ngt onu pucao
Robert Pi ckett . Nij e bi o uspean ba kao ni
koj i j e 10. maj a 2005. u Tbi l i si j u baci o bombu na Bua i nj egovog
gruzi j skog domai na Mi hai l a akavi l i j a (
). Neuspeni atentati na Bua ukazuj u na t o da j e Tekumsehova
kletva prestal a da deluje nakon puni h 140 godi na. Inae, vezano za Tekumseha
j e i nt eresant no i st ai j o da j e i st ononemaki fil mski st udi o Deutsche Fi l m-
Akt i engesel l schaf t 1966. godi ne sni mi o fi l m o ovom neobinom i ndi j anskom
pogl avi ci . Gl avnu ul ogu u fi l mu, odnosno l i k sl avnog i ndi j anca j e gl umi o
uveni srpski reditelj i gl umac Goj ko Mi t i .
Kako se namet nuo kao i zuzet na l i nost , od neprocenjljive vrednosti za
i l umi nat e, Paj k j e vremenom poeo da deluje kao voa Reda. U svoj st vu prvog
280

oveka on 15. avgusta 1871. godi ne pi e pi smo uzepe Maciniju u kome mu
i znosu svoj Grand Pl an za konanu pobedu i l umi nat a. Ovo pi smo j e puni h
dvanaest godi na bi l o i zl oeno u bi bli ot eci Bri t anskog muzej a u Londonu, a
pot om povueno kako se o nj emu nebi vi e i kada govori l o. Na sedam st rani ca
Paj k, i zmeu ost al og, pi e Maci nij u:
Pot o su, do sredi ne poslednj eg veka, konsol i doval i svoj u kont rol u nad
f i nansi j ama vei ne evropski h drava meunarodni bankari sada intenzivno
rade na proirenju svoje sf ere uticaj a na ceo svet . . . Kako bi ovi napori uspel i
bie neophodno da pot pal e ni z svet ski h rat ova, a prvi meu nj i ma bie
potpalj en kako bi carska Rusij a bi l a st avl j ena pod kont rol u. . . Drugi e biti
pot pal j en kako bi mnoga carst va nest al a, a Rusi j a dodat no oj aal a. . . Trei,
koj i e bi t i i zvor divl j at va i naj krvavi j eg rusvaj a, bie pot pal j en kroz sukob
hri ana i Arapa. Kraj ovog Treeg vel i kog rat a nast upie t ek kada graani u
potrazi za i deal om pri me i stinsko prosvetl jenje kroz univerzal no i spolj avanje
i zvornog uenj a Luci f era.
Al bert Paj k j e aut or nekol i ko knj i ga (Magnum Opus, Legend. . . ) meu koj i ma
Moral na nael a i dogma (puni nazi v knj i ge j e: Moral na nael a i dogma
drevnog i pri hvaenog kot skog obreda sl obodne masoneri j e pri premlj enog za
Vrhovni savet Tri deset t reeg st epena June j uri sdi kcij e Sjedi nj eni h Drava i
obj avl j en od nj egovog Aut ori t et a) i ma posebno mest o. Od 1871. godi ne kada j e
napi sana pa do danas knj i ga j e j edno od naj znaaj ni j i h pi sani h dokument a
masona. Nj egova knj i ga Moral na nael a i dogma i ma 861 strani cu i i ndeks od
218 st rani ca, a sast oj i se od 32 pogl avl j a, od koj i h svako obj anj ava po j edan
od ukupno 32 st epena masoneri j e. Takoe, u knji zi se nalazi bezbroj fi nih
crtea koji dodatno pojanjavaju neke od drevnih rituala i obi aj a.
Pored ni za ezot eri j ski h i mi st ini h momenat a knj i ga j e posebno vana jer je
prvi put neko kompet ent an progovori o o rel i gi j skom aspekt u masoneri j e i t o
rei ma: Svaka masonska l oa j e hram rel i gi j e, a nj ena uenj a predstavl j aj u
versko uput st vo. O ovom pi t anj u on govori i u knj i zi Legenda: Dakl e,
masoneri j a poduava l j ude da masoni predstavl j aj u i st u i pri mi t i vnu rel i gij u,
dok u Magnusopus pi e: Dakl e, svaka masonska l oa predst avl j a j edan hram
rel i gij e; a nj eni sl ubeni ci su posl eni ci rel i gi j e, oni upuuj u u veru i njeno
uenj e. Paral el no sa ovi m rel i gi j ski m demi sti fi kaci j ama mnogi prouavaoci
Paj kovog del a smat raj u da je i pak najznaaj ni j e t o t o j e Paj k ot kri o da
masonski Savet 33. st epena kont rol i e cel o Sl obodno zi darst vo i t o sl edeom
zakl et vom koj om obavezuje i ni ci j at e na 18, st epenu kot skog obreda:
Ja (i nicijat navodi svoje puno i me). . . daj em obeanj e i zakli nj em se da u se
pokoravat i i sl edi t i sva pravi l a i zakone ovog Reda Vi t ezova rui nog krst a
(t it ula 18. st epena) i dekrete i mandat e koj i na mene moe prenet i Suv:.
Inspekt or Gen:. (Suveren Inspekt or General ) i pri mi t i me u Vrh:. (Vrhovni )
savet 33. st epena i j oj j uri sdi kci j i pri padam.
281

Na poet ku knji ge - na njenoj prvoj strani ci , Paj k j e j asno odredio kome je
knj i ga namenj ena: Ezot eri j ska knj iga, samo za potrebe kot skog obreda; da se
vrat i posl e povl aenja il i smrti njenog korisni ka. Na pri medme nekih l anova
da knj i ga moe doi do ruku nemasona Paj k obj anj ava da, ako se t ako net o i
dogodi , ni ko nee moi da razume o emu ona govori i t o st oga t o j e kori st i o
skri veni j ezi k. Paj k dal j e kae: Jedi no st runj aci t reba da razumej u znaenj e
ovi h si mbol a. Na opasku j ednog broj a masona da j e knj i ga i nj i ma t eka za
itanj e i got ovo nerazuml j i va Paj k odgovara: Ako el i t e da naete i dobij ete
pri st up Svet i l i t u, dovol j no smo vam rekli da vam ukaemo na taj put. Ako ne
uspet e, beskori sno nam j e da vam kaemo vi e, j er je nesvrsi shodno t oli ko
rei . Paj k j e i skreno verovao da j e Bog st vori o l j ude s razli i t i m
i nt el ekt ual ni m sposobnost i ma i neki ma omogui o da superi ornom
i nt el ekt ual nom moi , vi de i utvrde porekl o i st i na koj e su skri vene od mnot va
drugi h l j udi . U t om kont ekst u j e i zavri o svoj e promi l j anj e na t emu t ekog
st i l a i j o t eeg odgonet anj a poj mova: Konj , pas i sl on svesni su svog
identiteta jednako kao i mi . Oni mi sl e, sanj aj u, pamt e, raspravl j aj u se
meusobno, i zmi l j aj u, pl ani raj u i rezonuj u. Po emu su um i i nt el i genci j a
oveka na vi em st epenu i l i i ri u odnosu na um ivoti nje?
Pot o j e, 11. mart a 1872. umro Maci ni , Paj k j e odredio Adrijana Lemi a
(Adri ano Lemi , 1822. -1896. ), masona 33. st epena, da rukovodi evropski m
i l umi nat i ma. Lemi , bogat Firent i nski bankar, bi o j e i zuzet no bl i zak s uveni m
italijanskim patriotom i revol uci onarom uzepeom Gari bal di j em. Jedan od
naj ut i caj ni j i h voa i t al i j anski h Karbonara i l an Vrhovnog skupa Karbonerij e
bi o j e i Karl Rot i l d (Carl Mayer von Rot hschil d i l i Kal man Rot hschi l d),
osni va napul j skog ogranka porodice Rotild. Ne treba zaboravit i da su
i l umi nat i osmi sl i l i , st vori l i i rukovodil i svet skom organi zaci j om komuni st a pa
st oga i ne udi t o j e i Laj onel de Rot i l d bi o lan Prve i nternacionale.
Red i l umi nat a j e i danas j edna od naj ut i caj niji h taj ni h organi zaci j a. I dal j e su
svi njeni lanovi pri padnici i sl obodnih zi dara, a sl obodni zi dari i dal j e ne
znaj u ko su odi st a i l umi nati. Zapravo, najvii, 33. st epen masoneri j e, j e t ek
prvi st epen Il umi nat a. Oni su bl i ski svi ma, a nj i ma ni ko ni j e bl i zak. Ust vari ,
za i l umi nat e bi se mogl o rei da su posredni ci i zmeu onih koji zapravo
vl adaj u svet om, i zmeu Si onski h mudraca, Jerusal i mskog pri nca, t ri naest
fami l i j a, i svi h drugi h poznat i h i nepoznat i h t aj ni h organi zacij a.
U Ingol t at u, mal om gradu nemake pokraji ne Bavarske, u uli ci
Theresi enst rae 23 na zgradi gde j e 1776. osnovan red i l uminara danas stoji
t abl a koj a sve pri sut ne podsea na t o vreme.


282

Pogl avl j e etrnaesto
KARL MARKS

Mozes Mordekaj Marks Levi ( ) roen j e 5. maj a 1818 u Triru,
Nemaka od maj ke Henri j et e i oca Haj nri ha; otac, deda, pradeda i ukundeda
su mu bi l i rabi ni . Sa sedamnaest godi na se upi suj e na st udi j e prava
Uni verzi t et a u Bonu, gde se i st e godi ne veri o sa Deni fon Vest fal en (Johanna
Bert ha Jul i e Jenny, Frei i n von West phal en), kerkom bogat og nemakog
pl emi a barona Vest falena. Kao bril ij antan student dospeva na prestini
Uni verzit et prava u Berli nu gde e i scrpno i zuavati Hegel ovu fi l ozofij u i
Foj erbahova uenj a o mat eri j al i zmu. Zvanj e doktora fil osofi je Marks sti e na
Uni verzi t et u u Jeni .
Odmah po zavret ku st udi j a Marks se pri druuj e pokret u ml adi h
Hegel i j anaca, koj i su ot ro kri t i koval i hri anst vo i prusku ari st okrat iju. Poto
mu j e zbog nj egovi h radi kal ni h st avova onemogueno dal j e bavl j enj e naukom,
on 1842. godi ne poinje da radi kao uredni k u l iberal nom asopi su Rhei ni sche
Zei t ung u okvi ru koga ost varuj e posebno bl i sku saradnj u sa dvoj i com i zuzet ni h
j evrej ski h soci j al i st a Ferdi nandom Lasal om (Ferdi nand Lassal l e) i Mozesom
Hesom (Moses Moshe Hess) koji e u ci oni st i koj i st ori j i ost at i upamen po
svom naci onal i st i kom del u Ri m i Jerusal i m; St udi j a u okviru jevrej skog
naci onal i zma (Rom und Jerusal em, di e l et zt e Nat i onalittsfrage). Nj i hovi
kri t iki l anci o pruskoj ekonomi j i i spol j noj pol i t i ci t ol i ko su razbesneli
vl adu da j e asopi s ubrzo zabranj en t o j e, na kraj u, pri moral o Marksa,
Ferdi nanda i Hesa da se kraj em 1843. presele u Pariz.
U Pari zu Marks odmah ost varuj e bl i sku saradnj u sa uveni m anarhi st om
Bakunjinom ( ) i poznat i m francuski m
fi l osofom Prudonom (Pi erre-Joseph Proudhon), dok sa Arnol dom Ruom
(Arnaul d Rouge) 1844. pokree asopi s Deut schFranzsi sche Jahrbcher u
kome obj avl j uj e svoj poznat i spi s Zur Judenf rage O j evrej skom pi t anj u. No,
kako ovaj i zdavaki poduhvat ni j e i spuni o sva Marksova oeki vanj a on poinje
da pi e i za najradikal nij e nemake novi ne koj e su se t ampal e u Pari zu
Vorwrt s. Nj egovi radi kal ni l anci i odl uno zal aganje za j evrej sko pitanje
dovel i su do t oga da obnovi bl i sku saradnj u sa Mozesom Hesom koji ga jedne
veeri , u uvenom pari skom nonom kl ubu Moul i n Rouge, upoznaj e sa
Fri dri hom Engl esom (Fri edri ch Engel s), si nom bogatog engl eskog i ndust ri j al ca
i z Manest era. Meut i m, saradnj a Marksa i Hesa e ponovo biti prekinuta jer
pari ska pol i ci j a ni j e vi e el ela da trpi Marksov skri bomanski ekst remi zam pa
ga hapsi u nj egovom l uksuznom apart manu u Rue Vaneau i proteruje iz
Francuske.
283

Marks i Engel s naput aj u Pari z 1845. i odl aze u Bri sel gde provode t ri
rel at i vno l agodne godi ne na adresi rue Jean D' Ardenne, 50, Ixel l es. Meuti m,
i ako t ol erant na Bel gi j a i pak ni j e mogl a da t oleri e Marksove nekontrol isane
revol uci onarne pozi ve upuene bel gi j skom prol et ari j at u pa ga st oga poet kom
1848. policija hapsi i prot eruj e i z Bel gi j e sa zabranom da se i kada vi e u nj u
vrat i .
Kao dvost ruki prognanik Marks sa Engel som st i e u London maj a 1848. Tu
e se oeni t i i s enom i est oro dece e prvo i vet i u Sohou, del u Londona
poznat om po l akom ivot u, a pot om u Kent ish Town kvart u. Osnovni i zvor
pri hoda su mu bi l e berzanske pekul aci j e na London St ock Exchange. Tako j e,
hvalei se svoji m berzanski m uspesi ma, 1864. napi sao uj aku Laj onu Fi l i psu
(Li onel Phi l i ps) kako j e na berzi zaradi o oko 400 funt i , t o bi , po dananj i m
st andardi ma, bi l o vi e hi l j ada evra. Drugom pri li kom, u pi smu naj bol j em
pri j at el j u Fri dri hu Engel su koj i j e t ada i veo u Manest eru, Marks pie: Da
sam i mao vi e novca t okom posl ednj i h deset ak dana napravi o bi h dobar posao
na berzi . Dol o j e vreme kad uz pomo pamet i i mal o novca u Londonu ovek
moe da napravi uda. Naj i roj j avnost i Marks j e bi o poznat kao dopisni k
ugl edni h ameriki h novina New York Dai l y Tri bune koje su mu objavil e ak
355 lanaka. Interesant an j e uvodni l anak Tri buna od 4. j anuara 1856. u kome
Marks kri t i kuj e meunarodni fi nansijski kartel zbog svog pekulati vnog
del ovanj a i koj i j e, kako Marks navodi , nal i k nekoj porodinoj manufakt uri s
obzi rom da ga ugl avnom i ne meusobno dobro povezane j evrej ske porodi ce
od koji h se posebno ist iu Kni gswart er-i , Bi sschoff shei m-i , Hollander-i ,
Lehren-i . . . Marks pot om nabraj a i neke ne t ol i ko poznat e al i neobi no vane
j evrej ske banke kao to su Li ppmann, Rosent hal & Co, Lissa & Kann, Raphael
& Co, Wertheim & Gomperts, Becker & Fuld. . .
Pri a o navodnom Marksovom si romat vu j e obina i zmi l j ot i na, got ovo
neverovat na ako se zna da j e berzanske savet e dobi j ao l ino od Laj onel a
Rot i l da, gl ave l ondonske kue Rot i l d. Pored t oga Marks j e bi o l j ubi t el j
egzot ini h kubanski h ci gara, skupi h francuski h vi na i naj bol j eg engl eskog
pi va; bi o j e rado vien gost u banji Karlovy Vary, a ni u Mont e Carl o Casi nu
ni j e bi o nepoznat ; t akav ukus i st il i vota su i zvesno zaht eval i dubok dep, a
Marks ga j e i mao. Poznat a j e nj egova al a kako sav novac koj i j e zaradi o od
knj i ge Das Kapit al nije bio dovoljan ni za ci gare koj e j e popui o pi ui ga.
Kad j e 1785. Bavarska vlada obel odani l a Il umi nat ske pl anove za uni t enj e
hri anst va i postoj ei h vlada l anovi i l umi nat a su se povukl i u i l egal u.
Del ovanj e su nast avi l i formi ranj em i kont rol om ni za manj i h organi zaci j a meu
koj i ma j e Li ga pravedni h l judi bi l a posebno akt i vna; l an Li ge 1842. post aj e i
ml adi , bunt ovni novi nar Mozes Mordekaj Marks Levi . Bri t kog pera i nemi rnog
duha, Marks j e odmah poeo da pi e propagandne pamfl et e za Ligu, pozi vaj ui
narod na ustank i pobunu prot i v rei ma. Na zahtev Lige, koja e ubrzo
promeni t i svoj nazi v u Li ga komuni st a, Marks u Francuskoj 1844. poi nj e da
284

pi e nj en program al i e ga zavri t i i obj avi t i t ek 1. februara 1848. u Londonu
- Manifest der Kommunist ischen Partei; Mani fest se na engl eski i druge jezi ke
prevodi t ek 1850 godi ne. Zat o j e Marks t ako dugo radi o na Mani fest u
komuni st ike partije?
Izmeu i t anj a i st ori j ski h knjiga i pi sanj a Marks je ui vao u fi ni m vi ni ma i
j o fi ni j i m ci garama. Svoju obavezu da napie program Lige ni j e ozbi l j no
shvat i o t ako da mu j e prva verzi j a ak odbi jena kao neozbi ljna, a za drugu
ni kako ni j e nal azi o vremena. Okol nost i su se bi t no i zmeni l e pot o se u j esen
1847. u Londonu sreo s Laj onel om Rot i l dom, u nj egovoj rezi denciji u ulici
148Pi ccadi l l y. W. I. Laj onel , koj i j e dobro poznavao Marksov nauni rad,
posebno j e ceni o t o t o j e Marks na j edi nstven nai n Hegel ovu fi l ozofi j u
prot kao Foj erbahovi m mat eri j al i zmom, i t ako razvi o uenj e koj e e kasnije
posl ui t i kao efi kasno sredst vo za mani pul aci j u l j udi ma i upravl j anj e
dogaajima. Rotild je bio uveren da j e Marks st vori o novi opi j um za i roke
narodne mase i st oga j e odl ui o da ga podri u dalj em radu, al i i da ga akt ivno
ukl j ui u ost vari vanj e i l umi nat ski h pl anova.
Iznosei mu svoj e osnovne pogl ede na svet , Laj onel j e Marksu posebno
obj asni o fil osofi j u rat a kao j ednog od osnovni h drut veni h odnosa unut ar koga
se razreavaj u mnoge unut ranj e suprot nost i . Cenei da bez rat a nebi bi l o ni
opt eg napret ka, usl ed nemogunosti promena anahroni h odnosa i i dej a koj i ,
vremenom, post aj u domi nant ni u drut vu, a koj e j e nemogue prevazi i mi rni m
put em, Laj onel j e revoluci j e okarakt eri sao kao naj konst rukt i vni j e
meul j udske odnose. U t om smi sl u od Marksa j e zat rai o da revi dira
dot adanj i t ekst , odnosno nacrt part i j skog programa, i da ga pri l agodi
revol uci onarni m vremeni ma koj a dol aze. Na kraj u, pre nego t o se oprost i o
od svog domai na, Marks j e pri mi o crvenu konu t anu s kopama od i st og
zl at a u koj oj su se nal azi l a dokument a od, kako j e Laj onel nagl asi o, naj vee
vanosti za nau stvar.
Meu dokument i ma crvene kone t ane nal azi l a se i kopi j a zapi sni ka Adama
Vaj shaupt a s Konvenci j e masona u Vi l hemsbadenu i j o dvadeset ak zapi sni ka s
drugi h skupova; ovi mat eri j al i t rebal o j e da pomognu Marksu da shvat i znaaj
dokument a koj eg se pri hvat i o da napi e - Mani f est a komuni st ike part i j e.
Kasnij e, na mol bu ozbi ljno bol esnog Laj onel a Marks e dodat i Vaj shaupt ovi m
bel ekama i z Vil hemsbadena nove zapi se, a sve zaj edno e pri redi t i kao j edan
j edinst ven zapi sni k. Tako i novi ran mat erij al Marks predaje Laj onel u 1879.
godi ne - nedel j u dana pre nj egove smrt i .
Odmah po i zl asku i z t ampe Mani f est Komuni st ike part i j e j e, kao neka vrst a
bi bl i j e, di st ri bui ran svi m part i j ski m ogranci ma i rom Evrope. Revol uci onarna
vremena koj a j e Lajonel naj avi o Marksu poel a su ve 1. mart a i st e godi ne u
Badenu, a pot om i u Beu, Parmi , Veneci j i , Londonu, Rusi j i , Pari zu i t d.
Int eresant no da su revol uci j u u Francuskoj pokrenul i , kao i 1789, buruj i u
285

skl opu svoj i h t zv. banquet campai gn (banket kampanj a) na koj i ma su
reafi rmi sal i sl ogan l i bert , egal i t , f rat erni t al i dodal i i pokl i droi t au
t ravai l (pravo na rad). Na ovi m uveni m banquet campai gn sedeljkama je
osmi l jeno i osnivanje At el i ers Nat i onaux pur l e chmage (Zavodi za
nezaposl ene) sa osnovnom i dej om da se okupi , kontrolie i kanal i e masa
nezaposl eni h i j i se broj nakon 1789. kont i nui rano poveavao. No, i ako u
Francuskoj nij e posti gnut o ba nita za radni ke i sel j ake j est e se ipak uspel o u
neemu: Na vl ast j e doveden Napol eon Bonapart e i uspostavl jeno j e Drugo
francusko carst vo.
Revol uci onari irom Evrope oi gl edno ni su i mal i uspeha ali se Evropa, te
1848. godi ne, dobro potresl a. Mani fest j e, zapravo, t rebal o da bude, i bi o j e,
obj anj enj e i naj ava povoda zbog koj i h e se revol uci j e pokret at i . Sve
evropske kruni sane gl ave su i mal e pri l iku da se upoznaj u Mani fest om u kome
se Marks zalae za: pokretanje i uspost avljanj e di ktature prol etarijata;
uki danj e pri vat nog vlasni t va; zabrane i spovedanj a svi h vera; uspostavl j anj e
centralne banke radi kontrol e svi h novani h t okova; ekspropri j aci j u zeml j i t a i
konfi skaci j u i movi ne svi h prot i vni ka revol uci j e; st avljanje pod dravnu
kont rol u svi h komuni kaci oni h veza i i nformat i vni h si st ema; dravno
obrazovanj e i vaspi t anj e dece i t d. Mani fest j e zapravo bi o naj ava odl aska
j edni h i dolaska drugi h vl adara sveta.
Kapi t al i st iko drut vo se obj anj ava kao drut vo sukoba buroazi j e, srednj e
klase, i prol etarijata, a pot o se buroazij a ni kad nee mi rno odrei svojih
pri vi l egi j a, Marks pozi va na revol uci j u, na rat koj i t reba da posl ui kao
sredst vo za razreenj e nerazrei vog. Beskl asno drut vo koj e prol et ari j at
uspost avi bi , samo po sebi , vodi l o ka opt em mi ru, prosperit et u i sl obodama.
Mani fest j e odi st a bi o kamen t emel j ac razvoj a Komuni st ike part i j e i nj ene
i deol ogi j e i za koj e su st aj al i ni ko drugi do i st i oni koj i su osmi sl i l i i i zvel i
Rvol ut i on f ranai se. Ovde j e vano i st ai kako su i l umi nat i i buroazij a za
ije dobro j e osmi l j ena i i zvedena Rvol ut i on f ranai se bil i svesni da se
kl i ce svakog novoga poret ka uvek nal aze u st arom. Nai me, pol i t ike i
ekonomske promene ma kog istorijski poznatog si st ema su bi l e i uvek e bi t i
nemi novne i st oga kl j uno pit anje ni je bi lo li e se ve kada e se promene
dogodi t i i ko e i h sprovodi t i . Svesni injenice da ideali Francuske revol uci j e -
Li bert , Egalit, Frat erni t koj i ma su oni pokrenul i mase ni su dovol j ni usl ov
opst anka kapi t al i st ikog si st ema i l umi nati se st avlj aju na el o snaga koj e e
del ovat i u pravcu promene si st ema koj i su oni krei ral i . Bi l o i m j e vano da se
upravo oni , a ne neko drugi nau na el u oni h koj i e del ovat i prot i v
kapi t al i zma koj i se, kao t o j e Bl oh j asno formul i sao, zasni va na odravanj u
gl adi , oskudi ca i nemat i ne.
Shvat aj ui da j e kapi t al i zam pret vara sve drut vene i nst i t uci j e, kao i i t av
i vot , u sredst vo za opl odnj u kapi t al a, a da j e kapi t al i st iki t ot al i t ari zam
naj pogubnij i obl i k t ot al i t ari zma koj i j e st voren u i st orij i novost vorena
286

radni ka kl asa Evrope j e poel a da se komea. S obzi rom da su u got ovo svi m
evropski m zeml j ama post ojal i razl ii t i revol uci onarni pokret i , poj avi l a se
pot reba za nj i hovi m meusobni m povezi vanj em i post epenom koordi naci j om
akt i vnost i . Bi l o j e neophodno formi rat i j ednu meunarodnu, nadnaci onal nu,
revol uci onarnu organi zacij u i t o se, posl e nekol i ko godi na Marksovog
napornog angaovanj a, konano i dogodi l o 28. septembra 1864. Tog dana, u
Mart i ns Hol u, Kovent Garden u Londonu, okupi l i su se francuski prudoni st i i
bl anki st i , nemaki soci j al i sti , i rski naci onali st i , pol j ske pat ri ot e, mazi ni j evi
sledbenici iz Ital ije i engleski l eviari , a svi s i st om el j om - da net o menj aj u;
ovaj skup j e odran pod nazi vom Int ernat i onal Worki ngmen' s Associ ati on, a u
i st orij i e bit i zapamen kao Prva i nt ernaci onal a (Fi rst Int ernati onal e).
Engl ezi su se bunili proti v klasnih privil egija, Francuzi proti v bonapartizma,
Poljaci proti v Rusa, Nemci proti v li beral nog kapi t al i zma i td. Na sast anku j e
i zabran General ni savet na el u sa Marksom koj i ga je vodio sve do 1872.
godi ne, kad se sedi t e Int ernaci onal e, i z razl oga bezbednost i , presel i l o u
Nj uj ork. Bi o j e t o kongl omerat nepomi rl j i vi h revol uci onarni h razl i i t ost i koj e
j e, na kraj u, Marks sve uobl ii o u pri hvat l j i vu kooperaci j u evropski h
komuni st a.
Osni vakom kongresu Prve i nt ernaci onal e kao poasni l an, pri sust vovao j e i
Laj onel Rot i l d koj i j e i fi nansi rao skup ove arol i ke evropske revolucionarne
elit e. Rot il di se ni su sl uaj no poj avi l i kao fi nansij eri s obzirom da su preko
Marksa, odnosno General nog saveta na i j em se el u on nal azi o kont rol i sal i
sve evropske revol uci onarne pokret e i grupe. Komuni st i danas sl ave 1. maj
(usvojen kao prazni k na prvom zasedanj u Druge Int ernaci onal e u Pari zu 14.
j ul a 1889. ) kao dan svog osnivanja, a zapravo se radi o prosl avi dana kada su
osnovani i l umi nat i u Mi nhenu 1776. Druga Int ernaci onal a j e 1910. u
Kopenhagenu progl asi l a i 8. mart kao dan ena, a zapravo se radi o prosl avi
l egal i zaci j e uspost ave robst va u Ameri ci : 8. mart a 1655. godi ne
Nort hampt onCount y Court u britanskoj kol oni ji Virdinij a (Domi ni on and
Col ony of Vi rgi ni a), koj u j e t ako 1584. krst i l a engl eska kral j i ca Eli zabet a I, j e
ozakoni o doi vot no uspost avl j anj e vlasni t va nad l j udi ma; ena robinj a moe
dat i porod samo novom robu! Sa svoj i h 129. godi na Mari a do Carmo Jeroni mo
j e bil a najstarija ena robinja na svet u! Legali zacij a inst i t uci j e robovl asni t va
j e vreme j e pokazal o, bi l o, pored t rgovi ne drogom, j edan od dva kamena
t emel j aca prosperi t et a bri t anske i mperij e.
Komunisti celog svet a usvoj i l i su crveni pent agram (zvezda sa pet krakova
i st e dui ne post avl j eni h pod ugl om od 36) kao zat i t ni znak, a on j e u i st ori j i
poznat i kao j edan od naj j ai h magi j ski h si mbol a koj i si mbol i zuj e pet
pri rodni h el emenat a: vatra, voda, vetar, vazduh, zemal j a. U kabal i on
si mbol i zuj e mi krokosmos, a dovodi se u vezu i sa ovekom i nj egovi h pet
udova. Crvena boj a, si mbol i na boj a komuni st a, j e pri hvaena u znak
zahval nost i prema porodi ci Rot i l d, a odnosi se na crvenu boj u grba koj i se
nal azi o i znad ulazni h vrata nji hove kue u Judengassse Frankf urt am Mai n
287

gde j e sve i poel o.


Pogl avlje pet naesto
VLADIMIR ILI ULjANOV LENjIN


Vl adi mi r Il i Ul j anov ( ), si n Il aj a Ni kolaj evia
Ul janova i Marij e Aleksandrovne Bl ank, roen j e 22. apri l a 1870. u Simbi rsku,
Rusi ja. Nj egov deda po ocu Ni kol aj Vasil jevi i baka Ana Al eksej evna
Smi rnova pri padal i su mongol skom kal mi kom narodu -
; deda po maj ci Al eksandar Dmi tri evi Izrail Blank
( ) bi o je Jevreji n, a baka Ana
Johanova Groopf ( ) bi l a j e det e Nemca i vedj anke.
Iako su pot i cal i i z dobro st oj ee porodi ce i i mal i dovol j no sredstava za
kol ovanj e i i vot , Vl adi mi r Ili i nj egov stariji brat Aleksandar bi l i su duboko
i i skreno ant i carski i ant i ruski ori j ent i sani . Lenji n j e st udi rao na
, a brat Aleksandar j e zavrio -
; po okonanj u st udi j a
Lenji nov brat, kao lan zavereni ke organi zaci j e i pokuaj a
ubi st va cara Aleksandra III ( ), 1887. bi va
uhapen, suen, osuen i obeen u Pet rogradu. Podset i mo se da j e pri padni k
poljski Jevrejin Ignacije Hri vet ski (Ignacy Hryni ewi ecki ) 13.
mart a 1881. bombom ubi o cara Aleksandra II (
), a da je Al eksandar Ulj anov uestvovao u sedam pokuaj a ubi st va
cara Al eksandra III ( ).
Vl adi mi r Il i Ul j anov j e di pl omi rao prava 1891. godi ne i odmah poeo, kao
pomoni k, da se bavi advokat urom. Meut i m, noen snani m ant i carski m i
ant i ruski m oseanj i ma, opsednut i dej ama Karl a Marksa i Fri dri ha Engelsa on
sebe ne nal azi u advokat uri ve u organizovanj u i i zvoenj u razni h anti carskih
akt i vnost i ; ubi st vo Nikolaja II, cara Rusi j e, post ae mu opsesija. Zbog svog
ot vorenog ant i dravnog i st upanj a i del ovanj a krajem 1895. bi va uhapen i
osuen na et rnaest meseci progona u Si bir gde upoznaj e ml adu j evrej sku
revol uci onarku i l ani cu ruski h socij al i st a Nadedu Krupsku (
) i eni se nj om. Po povrat ku i z Si bi ra, 1900.
godi ne, nji h dvoj e pokreu l ist za pot rebe Ruske soci j al demokrat ske
radni ke part i j e i j i l an Vl adi mi r Ul j anov post aj e uzevi part i j sko i me Lenj i n
288

(pre t oga konspi rat i vno i me mu j e bi l o Vol gi n). Kad su unut arpart i ski sukobi
1903. godi ne dovel i do podel e soci j al demokrat ske radnike part ije na dve
frakci je boljevike i menj evi ke, Lenji n se naao u grupi voa bolj evike
frakci je; tri godi ne kasni je on e postati neprikosnoveni l i der bol j evi ka.
Fabi j ansko drut vo j e osnovano u Londonu 4. j anuara 1884, a nazi v j e dobi l o
po ri mskom voj skovoi i z t reeg veka Kvi nt usu Fabij usu Maksi musu koji se
uspeno bori o prot i v Hanibala. Pri marni ci lj drut va j e bi o da se kori enj em
st rat egi j e koj u j e nekada kori sti o Kvi nt us Fabij us: ni kada se ne konfront i raj sa
nepri j at el j em di rekt no, ve ga pobeuj post epeno, seri j om mnogi h manj i h
bi t aka, i uvek se povl ai posl e svakog uspenog napada - pri preme osnove za
dal ji nastavak svrgavanj a evropski h carski h porodica i uspostavl janj e drava
na bi t no novi m drut veni m osnovama, ije glavne okvire su ve bi l i dal i
Adam Vaj shaupt i Karl Marks. Ukrat ko, Fabi j anci su se zal agal i za
rekonst rukci j u post ej ei h drut ava u skl adu sa moralni m post ul ati ma novog
svet skog poret ka. Program j e napi san 1887. i nj egova sut i na j e u sl edei m
rei ma: Fabi j ansko drut vo i ma za cilj reorgani zaciju drut va put em
osloboenj a zeml j i nog i i ndust ri j skog kapi t al a i z ruku poj edi naca i kl asa. . .
Drut vo, shodno t ome, radi na ukidanju pri vat nog vl asni t va nad
zeml j om. Nj i hov prvobi t ni si mbol bi l a j e kornj aa, koj a j e oznaavala
Fabij usovo sporo, post epeno ali kont inuirano kret anje unapred.
Snaga, i uti caj , l anova Fabi j anskog drut va l eal a j e, pre svega, u i nj eni ci
da su svi bi l i u bl i skoj vezi s Drut vom odabrani h i Apost ol ski m kl ubom, u
koj i ma su gl avnu re vodi l i l anovi porodi ce Rot i l d, Mont efi j ore, Ast or i j o
neki h poznat i h evropski h bankarski h kua. Udarnu grupu ovog drut va
sai nj aval i su Dord Bernard o (George Bernard Shaw), novi nar koj i e
1925. pri mi t i Nobel ovu nagradu za knj i evnost , Dord Orvel , knj i evni k i
aut or uvenog romana 1984, Si dni Veb (Si dney Webb), Grej em Val as (Grayem
Wal l ace), Si dni Oli ver (Si dney Ol i ver) i dva j evrej ska pisca Izrael Cangvil
(Israel Zangwi l l ) i Izrael Koen (Israel Cohen). Naj vei finansi j eri Drut va su
bili Rokfelerova i Karnegi jeva fondaci j a i gospodj a Erna El mharst (Erna
El mhurst ), udovi ca Vi l i j arda Straj t a (Wi l l i ard St rai ght ) part nera J. P. Morgana.
Prema ocenama li dera ove organizacije za uspeh nji hovi h i deja bit no je bi lo
svrgavanj e dve evropske di nast i j e: Hoencol erna u Nemakoj i Romanova u
Rusi j i . Podj ednako vano i m j e bi l o i svrgavanj e sul t ana Mehmeda VI
(Mehmed Vahi dddi n) i uki danj e Ot omanskog carst va.
Kako bi za svoj e i deje pri dobi li ml au generaci j u engleske i svetske
ari st okrat i j e fabi j anci su preko Sidni Veba 1895. osnoval i danas ve prest inu
Londonsku kol u za ekonomi j u (The London School of Economi cs).
Naj poznat i j i st udent i koj i su pohaal i ovu kol u su: Dozef Kenedi Ml ai
(Joseph Pat ri ck Kennedy, Jr), si n Dozefa Kenedi j a (Joseph Pat ri ck "Joe"
Kennedy, Sr. ), senat ora; Don Kenedi (John Fi t zgerald "Jack" Kennedy),
budui predsednik SAD, Dejvi d Rokfeler, Robert Kenedi Ml ai (Robert
289

Franci s Kennedy, Jr. ), si n Robert a Kenedij a (Robert Franci s "Bobby"
Kennedy); istaknuti l an Demokrat ske st ranke, senat or i ambasador SAD pri
UN Deni j el Maj ni han (Dani el Pat ri ck Pat Moyni han); Domo Keni j at a (Jomo
Kenyat t a), budui predsednik Keni je. . .
Tano deset godi na nakon pokret anj a Londonske kol e za ekonomi j u fabi janci
su u Nj uj orku, opet sa ci l j em promoci j a svoji h idej a, osnovali Rand ekonomsku
kolu (Rand School of Economi cs). Nakon svega t ri godine ova kol a e svoje
ekspozi t ure i mat i u svi m naj vani j i m uni verzi t et ski m centri ma irom SAD:
Harvard, Princet on, Col umbi a, New York iPennsyl vani a. Ameri ke fabi jance
su predvodi l i pi sci Apt on Si nkl er (Upt on Si ncl ai r) i Dek London (Jack
London), advokat Kl arens Derou (Cl arence Darrow) i svet eni k Tomas Hi gi ns
(Thomas Went wort h Hi ggi nson). Ameri koj i nt el ekt ual noj j avnost i e ubrzo
bi t i vi e nego poznat mot o nj i hovog del ovanj a: atheism, socialism and
educati on f or a new social order - at eizam, soci jali zam i obrazovanje za novi
socijalni poredak!
Januara 1905. u London j e st i gl a del egaci j a bol j evi ka predvoena
Vl adi mi rom Ul j anovi m koj i je za fabijance bi o prvi ovek novog socijalnog
poret ka. S obzi rom na raspol oi ve fi nansi j e fabi j anaca ne i znenauje to su
budui revol uci onari smet eni u prest i ni Cl aridge hot el gde i h j e doekao
Mori s Beri ng (Mauri ce Baring), pripadnik j edne od naj poznatijih bankarskih
porodi ca. Na sast anku koj i m j e predsedavao uveni engl eski ekonomi st a Don
Maj nrad Kej ns (John Maynard Keynes, 1st Baron Keynes) dogovoreno j e da se
bol j evi ci ma obezbedi deset ak mi l i ona dol ara kako bi se odmah pokrenul a
revolucija u Rusiji; pri marni ci l j j e bi o da se, kroz ni z manj i h unutranjih
sukoba, Rusi j a dodat no osl abi i prisi li na kapit ulacij u u rat u proti v Japana,
koj i j e poeo jo 8. februara 1904.
Ul janov iz Londona di rekt no putuj e u Rusi ji gde je ve 4. februara 1905.
bombom ubi j en Sergei Al eksandrovi , st ri c ruskog cara. Sa Lavom
Bront aj nom ( ), konspirati vni nadi mak Trocki
( ), Lavom Rozenfel dom ( ), poznat kao
Kamenov ( ), Georgom Ovsejgeronom ( -),
poznat kao Zi novj ev ( ) i Josi fom Vi sari onoviem Dugavilijem
( ), konspi rat i vno i me St al j i n ( ),
on t ada mobi l i e sve l evi arske i ant i carske pri st al i ce i okupl j a kri manal ce
svi h vrst a kako bi , na za njega sveti dat um - 1. maja pokrenuo revolucij u. Iako
rel at i vno dobro organi zovani i pri l ino broj ni , revoluci onari ni su i mal i
ozbilj ni h ansi jer se Car, odmah po i zbi j anj u revol uci onarni h nereda, odl ui o
na nj i hovo razbi j anj e i t o po cenu sl abl j enj a voj ni h efekt i va u sukobu s
Japanom. Revol uci onarno rukovodst vo se t ako, posl e samo nekol i ko meseci ,
nal o u opt oj pani ci i bekst vu. Ul j anov bei u London gde ga j e na adresi 30
Hol f ord Sqr, Ki ng' s Cross Road ve ekao pri preml j eni st an, Bront aj n u
Nj uj ork, Rezenfelt i Ovsej geron u Nemaku, a Dugavi l i , pot o j e uhapen i
290

osuen za revol uci onarne akt i vnost i , bi va prognan u sel o Kurej ka, u bl i zi ni
Vankora, Si bi r. Ipak, i ako revolucij a nij e uspel a, cilj meunarodni h bankara j e
ost varen, s obzi rom da j e Japan, koga su finansirali, pobedi o, a Rusij a znat no
fi nansi j ski i voj no osl abil a; bi l a j e t o general na proba i prava i n vi vo pri prema
za pokret anj e j ednog novog vel i kog svet skog sukoba Prvog svet skog rat a.
Bri t ani j a j e od poet ka Rusko Japanskog sukoba fi nansi j ski podraval a
j apansku carsku vl adu preko svoji h banaka u Americi . Sve t ransakci j e su i l e
preko banaka koj e su kont rol i sal i Rot i l dovi ameriki bankari - J. P. Morgan i
Jakob i f (Jacob Hirsch Schiff) koji je 1904. ak bi o pri ml j en u pri vat nu
audi j enci j u kod bri t anskog monarha Edvarda VII; audi j enci j i su pri sust voval i
j o i Don Beri ng (John Baring), di rekt or Banke Engl eske i Al fred de Rot i l d
(Al fred Charl es de Rot hschi l d), naj st ariji sin Laj onel a Rotil da i di rekt or
Banke Engl eske u peri odu od 1869. do 1889. Samo preko Kuhn, Loeb & Co
banke na ijem se el u nal azi o i f obezbeeno j e preko 200 mi l i ona dol ara
pomoi za moderni zaci j u j apanske flot e i nabavku drugog savremenog
naoruanj a. Zahval j uj ui izdanoj fi nansi jskoj pomoi (kredi t i ma) Japan j e
opremi o fl ot u ul t ra moderni m t opovi ma, koj i su i mal i znat no vei domet od
ruski h, t o j e sukob na moru ui ni o pogubni m za Ruse; u neravnoprovni m
pomorski m bi t kama Rusi su i zgubili glavni nu svoje fl ot e. Meut i m, bez obzira
koliko oslabl jena na moru, Rusi j a j e i dal j e bil a preveli ki zal ogaj za Japan pa
su bri t anski rat ni st rat ezi odl ui li da se Rusija napadne i znut ra, a za t o su ve
bi l i spremni bolj evici na el u s Lenj i nom.
Revol uci j a j e u Rusij i poel a 1. maj a 1905. i Car j e bi o pri nuen da angauj e
znaaj ne snage da bi suzbi o narast aj ue nerede. Ne el ei da se bori na dva
front a Nikol aj II j e, ocenj uj ui unut ranj u st abi l nost pri ori t et nom, pri hvat i o
mi rovni predl og ameri kog predsedni ka Teodora Ruzvel ta (Theodore D.
Roosevel t ) i 5. sept embra 1905. pot pi sao mi r s Japanom. Jakob i f j e nakon
potpi si vanj a mi ra, a de f act o ruske kapi t ul aci j e, pri mi o od j apanskog cara
Mei j i -t enna naj vi e j apansko odl i kovanj e Kyokuji tsu sh (Medal j a Izl azeeg
Sunca). Tri godi ne kasni j e Teodor Ruzvel t koj i j e bi o j edan od kreat ora ruskog
poraza, pri mi o j e Nobel ovu nagradu za mi r.
Anal izi rajui posl edi ce Japansko-Ruskog rat a i neuspel e j udeobol j evi ke
revol uci j e anal i t iar Al eksandar Pauel (Al exander Pauel ) j e 19. j una 1909. za
The Sat urday Evening Post napisao:
Evropskim narodima vie ne upravl j aj u nj i hove naci onal ne vl ade; one su
pot pal e pod j ednu drugu vl ast: nevi dlji vu vl ast fi nansij skog kapit al a koj a se
protee do svih palat a i kua i rom Evrope. Nj u oseaj u svi l j udi , a pre svi h
oni koj i zavi se od svog rada. Ni j edna evropska naci j a vi e ni j e samost al na i
nezavi sna; nj i hova pol i t ika aut onomi j a j e podreena f i nansi j ski m despot i ma
pred koj i ma i kraljevi kl ee.
291

Ono na t a j e Pauel ukazi vao j e zapravo i njeni ca da kapitalizma kao edo
Francuske buroaske revol uci j e ne poveava i zvesnost l j udskog opstanka, kao
t o j e t vrdi o Marks, ve ga sve dramat ini j e dovodi u pi t anj e. i nj eni ca j e da
kapi t al i zam i demokrat i j a kao nj egova pol i t ika nadogradnj a proi zvode kod
obini h l j udi st rah od budunost i . Naj pogubni j a karakteri st i ka kapi t al i zma, a
Bri t anij a j e poetkom XX veka bil a naj vea i naj monij a kapit ali sti ka i
demokrat ska t vorevi na, j e da od posl edi ca uni t avanj a i vot a (rat ovi , masovne
zaraze, gl ad i sl . ) st vara i zvore profi t a i na t aj nai n osnov za svoj dal j i razvoj .
Kapi tal izam j e bi o i ost ao samoreprodukuj ui mehani zam destrukci j e koj i j e za
l j udski rod i st o ono t o j e mal i gni t umor za organizam: on produava sebi
i vot t ako t o unitava sve ono t o prua mogunost oveanstvu da opstane.
Nakon neuspel e revol uci j e i z 1905. Ul j anov bei u London gde e 1908. bi t i
i ni ci ran u masoneri j u u l oi Rosemary Lodge No. 2851. Iz Londona put uj e za
Manest er, Pari z, Prag, Berl i n, . . . . da bi se po i zbi j anj u Prvog svet skog rat a
skl oni o u vaj carsku (5. sept embar 1914. 3. apri l 1917. ). U mi rnom
ambi j ent u vaj carske Vl adi mi r Il i sa Nadedom Krupskom pokuava da
zai nt eresuj e vaj carske l eviare za nj egovu i dej u permanent ne revol uci j e. Na
t aj ni m skupovi ma evropski h l evi ara u Zi merval du (1915. ) i Ki ent al u (1916. )
Lenji nove revolucionarne ideje su odl uno odbaene. Predstavnici svi h
soci al demokrat ski h i drugi h l evi h part i j a su bi l i i skreno naci onal no
ori j ent i sani i odbaci l i su svaku mogunost da revol uci onarni m akci j ama
dest abi l i zuj u svoj e rat om ugroene drave. Lenj i n j e mi slio upravo suprot no;
nj egov boravak u Bernu, Ci ri hu i l iksuznom enevskom st anu u ul i ci 91 Rue de
Carouge pl aal i su anaci onal ni i mondi j al i st iki bankarski krugovi koj i su od
nj ega oeki vali svrgavanj e ruskog cara i buroazij e, a pot om i kompl et nu
denaci onali zaci j u ruskog naroda; mul t i naci onal ni bankarski krugovi finansi ral i
su, od prvog dana, frakci j u unut ar ruske socijaldemokrat ske
partije na i j em se elu nalazio Uljanov; meunarodni bankarski kart el
omogui o j e Ul j anovu da j anuara 1912. u Pragu osnuj e posebnu part i j u
koj a e 1917. cel om svet u post at i
poznat a kao . Ul janov je, kao
nekada Karl Marks, svoj e knji ge pi sao u l uksuzni m ambi j ent i ma koj e su mu
obezbei val i svet ski l i hvari i rat ni piromani ; l j udi bez srca, due i mi l ost i .
Vl adi mi r Il i je bi o nji hov plaeni k bez srca, due i mil ost i , a Vi nst on eril
(Wi nst on Leonard Spencer-Churchi l l ) j e u svom obraanj u Parlament u 5.
novembra 1919. ovako opi sao njegov povratak u Rusi ju 16. aprila 1917. :
Lenj i n j e posl at u Rusi j u kao neki vi rus kol ere koj i j e trebal o ubaci ti u
gradski vodovod i on j e, neverovat no, funkci oni sao besprekorno efi kasno i
smrt onosno. Sa demonskom l akoom j e uni t avao svaku dravnu i nst i t uci j u
koj a j e bi l a od vi t al nog znaaj a za ruski narod.
Preko Nemake i vedske Ulj anov 16. apri l a 1917. i l egal no ul azi u Rusi j i i
odmah preuzi ma komandu nad bol j evi ci ma; pored neposredne odgovornosti za
ubi st vo cara, ut amnienje ruskog naroda i st varanja prve bezboni ke i
292

satani sti ke drave na t l u pravosl avne Rusi j e, Ul j anova e mnogi pamt i t i i po
kol osal nom poduhvat u prebaci vanj a got ovo st o hi l j ada ruski h Jevrej a u
Nemaku. Pl an j e bi o da se od poraene Nemake st vori j o j edan komuni st iki
bast i j on. Sa vi soko uzdi gnutom crvenom zast avom ovi l enji novi komunist i su
otpoel i revol uci onarne akci j e u Berl i nu, Bremenu, Bransviku, Hamburgu,
Hal eu, Laj pci gu, l eskoj , Ti ri ngi j i i Ruru. Samo zahval j uj ui odl unom ot poru
nemakog naroda, organizovanom u 65 fraj kora, j udeokomuni st iki prevrat je
osuj een. Nemaka komuni st i ka part i j a e, po dol asku Adol fa Hi t l era na
vl ast , ponovo pokuat i da podi gne soci j al i st i ku revol ucij u paljenj em
Rajhst aga i izazi vanjem masovni h nereda i rom zeml je; kao i 1918. i 1933.
znaaj an broj t adanj i h l anova Nemake komuni st i ke partij e i njenog
rukovdst va bil i su Jevrej i koj i su svoj evremeno dol i i z Rusije. Interesantno
j e napomenut i da, nakon neuspeha nemakih i ruski h jevrej a u preuzi manj u
vl ast i u Nemakoj , na scenu st upa ameri ka bankarska j udeo el i t a. Tako su
amerike banke investi ral e u nemau i ndust ri j u, nakon dol aska Adol fa Hi t l era
na vl ast 1933. godi ne, ukupno 826, 4 mi l i ona dol ara.
O t ome ko j e bi o gl avni u revol uci onarnom rukovodstvu moda naj bol j e
govori t el egram koj i j e 9. j una 1919. iz Rusije za SAD uput i o kapet an
amerike voj ne obavet aj ne sl ube Mont gomeri aj l er (Mont gomery
Schuyl er): U dananj em rukovodst vu u Rusi j i od 384 naj vani j e funkci j e i ma
13 Rusa, 15 Ki neza, 22 Jermena i oko 300 j evrej a od koj i h ak 264 dol azi i z
SAD. Ovaj t el egrem se danas uva u US Nat i onal Archi ves i n Washi ngt on. U
februaru 1919. pred Potkomi si j om pravnog komi t et a Senat a SAD svedoi o j e
svet eni k Dord Simon (George A. Si mon) koj i j e j o od 1914. i veo u
Pet rovgradu: Oi gl edno da su vi e od pol ovi ne t zv. agi t at ora meu
bol j evi ci ma j evrej i . U decembru 1918. rukovodstvo Severne komune
Pet rovgrada predvodi o j e ovek po i menu Afel baum (Zi novj ev). Od 388
l anova Komune samo 16 j e bi l o Rusa, svi ost al i , osi m j ednog crnca i z SAD
profesora Gordona, bi l i su j evreji .
O j evrej skom ueu u revol uci j i i z 1917. pi sal i su mnogi ruski aut ori : . .
, . , . . , . . , . . , . .
, . . -, . , . . , . . , .
, . , . , . . , . . , . . ,
. . , . . , . . , . . , . . ,
. . . . . Svi su oni , bez i zuzet ka, konst at oval i da su pored
pri padnik li beral ne i prozapadne ruske buroazij e i pojedi nih l anova same
carske porodi ce u revol uci j i kl j unu ul ogu i mal i i j evreji kako oni u Rusi j i
t ako i oni sa zapada koj i kont rol i u meunarodni bankarski kartel . U samoj
Rusi j i fi nansi j sku podrku prevrat ni ci ma i caroubi cama su prui l i naj vei
j evrej ski bankari : , ,
, , .
293

Broj j evrej a u Rusij i 1917. godi ne j e bi o 1, 1% odukupne populacije, meutim
nj i hov broj u bol j evikom rukovodst vu j e zato bio apsolutno
predi mi nzi oni ran. Tako su naj bl i i saradnici Lenjina i Bront aj na bi li akenazi
j evreji :. -, . -, . -
, . -, -, .
Od 24 l ana Cent ral nog komi t et a Bol j evike part i j e i zabrani h avgust a 1917.
bilo je 7 Jevreja koji su i uest voval i u neposrednom organi zovanj u i
sprovoenj u revol uci j e: , , , , ,
. Ost al i h 17 su bi l i : , ,
, -, , , ,
, , , , , , ,
, , , , ,
, .
Od 19 l anova prve Lenj i nove vl ade 12 su bili Jevreji: (narodni
komesar za j avne radove), (Narodni komesar za borbu prot i v
kont rarevol uci j e), (narodni komesar za t rgovi nu), (narodni
komesar za oduzi manj e pri vat ne i movi ne), (narodni komesar za
zdravst vo). . .
U Narodnom komesari j at u za unut ranj e posl ove od 10 l anova 9 su bi l i
j evreji : , , , , , ,
, .
U eKi ( ) 31 od 34 komesara su bi l i j evrej i :
, , , , , ,
, , , , , , , ,
, , , , , , ,
, , , , , , ,
, i.
U Komesari j at u pravde od 8 l anova svi su j evrej i : , ,
, , , , .
U Komesari j at u za i nost rane posl ove od 17 naj vani j i h pozi ci j a 16 su zauzel i
j evreji : , , , , , , ,
, , , , , ,
, i.
U Komesari j at u prosvet e 7 od 8 l anova su bi l i j evrej i : , ,
, , , .
Okrut nost i net ol erant nost j evrej a t okom kao i nakon nj i hove revolucije u
Rusi j i bi l a j e posebno i zraena prema ruskom narodu al i i Kozaci ma koj i
294

uporno ni su el el i da se odreknu svoj e zakl et ve na vernost ruskom caru. Tako
su Leon Bront aj n i spred i Jakov Sverdl ov (
) 1919. bi l i gl avni i nspi rat ori masovni h ubi st ava i uni t enj a Kozaka.
Ost al a j e sauvana pi smena naredba Sverdl ova da se preduzme masovan i
nemi losrdan teror nad svi m Kozaci ma koji su direkt no ili i ndirekt no u sukobu
sa sovj et skom vl au (
, -
).
Kakav j e zapravo Vl adi mi r Ulj anov bi o moe se dobro sagl edati iz dopi sa
koj i j e 2. j una 1918. uput i o svi m guberni ski m sreski m sovdepi ma. U dopi su se
zapravo nal aze i nst rukci j e za post upanj e prema pobunj enom seoskom i
radni kom st anovni t vu (pobuna sel jaka poznat a kao ),
nepri j at el j u komuni st a i Sovj et ske Ruske Federat i vne Republ i ke. U
Lenj i novom dopi su koj i j e obj avl j en u Pravdi br. 54 od 23. februara 1942.
dosl ovce st oj i :
U Ukraj i ni se vi e put a desi l o, da su se sel j aci i radni ci suprot st avi l i
evakuaci j i i l i uni t avanj u i movi ne, nadaj ui se da e j e sauvat i za sebe. Oni
su bi li est oko kanjeni . Pri mer Ukraji ne mora da posl ui kao st rana l ekci j a
za cel u Rusi j u.
Zato pri nji hovom pokuaj u da preu u of anzivu, mesno stanovnitvo duno
j e da pod rukovodst vom svoji h sovj eta da se najstroe pridrava sledeeg
nareenj a:
U prvom redu evakui sat i ratne rezerve. Sve t o nee bi t i evakui sano, mora
biti spal jeno i di gnut o u vazduh. i t o i brano evakuisat i i l i zakopat i u zemlj u.
Ono to se ne moe zakopati unititi . St oku prot erat i . Mai ne evakui sat i
kompl et ne i l i po del ovi ma. Ako se ne mogu odvui uni t i t i i h. Met al e koj i
ni su evakui sani zakopat i u zemlj u. Lokomoti ve i vagone odvl aiti . Koleseke
rast uri t i . Most ove mi ni rat i i di zat i u vazduh. ume i useve pal i t i . Post avl j at i
zasede i dej st vovat i vat reni m i hl adni m oruj em. U t om ci l j u uni t avat i sve bez
i zuzet ka.
Predsedni k Sovj et a narodni h komesara
V. Ul j anov

Ovakva i nj oj sl i ne di rekt i ve Vl adi mi ra Ulj anova dovel e su t okom 1921. i
1922. godi ne do smrt i gl au preko pet mi l i ona graana Rusi j e (u Ukraj i ni
naj vi e), a u i st ori j i e se pamt i t i kao 1921. 1922. Prema
i st rai vanj i ma ukraj i nskog geografa i demografa Vladi mi ra Kubj ovia
295

( ) i dr Vasi l a Hri ka (Vasyl Hryshko)
naj manj i broj umrl i h od gl adi j e 4, 8 a naj vi i 7, 2 mi l i ona. Meut i m, i z nekog
razl oga oni vreme dogaanj a ovi h strani h zl oi na i zmet aj u za peri od nakon
Lenj i nove smrt i , odnosno za sve okri vl j uj u Stal j i na. O st rahot ama
i zgl adnj i vanj a ruskog i ukraj i nskog naoroda se ak raspravl j al o I u Senat u
SAD 1958. Godi ne, a kao osnova za raspravu j e posl ui o dokument nasl ovl j en
samo kao 122. U njemu doslovce pie: Obazri ve procene govore o
4. 800. 000 pri si l no umrl i h od gl adi . Meut i m, mnogi pri znat i naunici smat raj u
da j e broj nasi l no i zgl adnel i h i premi nul i h l j udi naj verovat ni j e i zmeu 5 i 8
mi l i ona.
Kao pravi kri mi nal ac i voa bande Lenj i n 19. mart a 1922. godi ne pi e st rogo
poverl j i vo pi smo lanovi ma pol i t bi roa ( .
) u kome od nj i h zaht eva pl j aku Ruske crkve: Preuzi manj e svi h
vrednosti i z l avri , manast i ra i crkvi se mora obavi t i u naj kraem moguem
roku, nemil osrdno i uz naj veu odl unost . t o se vi e t om pril ikom ubi je
pri padnika reakci onarne buroazije i svet enst va t o bolje!
Kada su se zbog ovakog neopi si vog pl i t ikog i ekonomskog t erora
j udeokomuni st a pobuni l i mornari u Kront adu ( ) prvi koj i su se
zabri nul i za opst anak j udeobol j evi ka bi l a j e amerika admi ni straci ja; mi ni st ar
t rgovi ne Herbert Huver (Herbert Cl ark Hoover) koj i e 1929. postati
predsedni k SAD j e l ino, t okom avgust a 1921, organi zovao pri kupl j anj e i
slanje pomoi komuni st ikoj vl ast i u Rusi j i ; ameri ko i t o j e sprei l o dal j e
i renj e pobune, a mornare i nezadovol j ne radni ke i z Kront ada j udeobol j evi ci
su pogubi l i .
Orkestrirana glad koja se prvi h godina judeobolj evi kog t erora dogaal a
i rom Rusi j e, a pre svega u ruskoj i t ni ci Ukrajini bi e razl og zat o Nemci
1942. godi ne got ovo da ni su mogl i da nau Jevreje u Ukraji ni; pre nji hovog
dol aska, a i posl e, Ukraj i nci su i h sami hvat ali i po krat kom post upku se
obraunaval i sa svoj i m dot adanj i m t amniari ma i del at i ma. Pri padni ci
Vermaht a su u Ukraj i ni , a i dobrom del u Rusi j e doekani kao osl obodi oci.
Kakav j e bi o j udeokomuni st i ki rei m u Rusi j i dovol j no govori i podat ak da j e
samo prve godi ne komuni st i ke di kt at ure u Rusiji srueno preko 600
pravosl avni h hramova i ni jedna si nagoga; naj vei broj pravosl avni h crkava j e
do Lenj i nove smrt i 1924. godi ne bi o pret voren u muzej e, bol ni ce, kol e,
kasarne, zat vore. . . Po di rekt nom nareenj u Ul j anova 1918. godi ne uhapen j e i
sadist iki muen, a pot om i ubi j en kij evski mi t ropoli t t o je,
del oval o kao pozi v na obraun sa pravosl avni m svet enst vom pa i h j e t ako u
samo par godi na ubi jeno, prema podaci ma
oko 95. 000 (prei vel o i h j e samo 17. 629). Na poet ku j udeobolj evi kog pi ra
1917. u Rusi j i j e bi l o 55. 173 crkve, a do 1940. u funkci j i j e ostalo svega 503.
Kako se nebi pomi sl i l o da su Lenji n i j udeobol j evi ci bi l i en bl oc protiv
296

rel i gi j a neophodno j e ukazati na i nj eni cu da j e Sanct a Sedes ve 1918.
uspost avi l a di rekt ne komuni kaci one l i ni j e sa Lenj i nom t o j e 12. mart a 1922.
dovel o do pot pi si vanja sporazuma izmeu Vati kana i prve komunisti ke
drave; na st ot i ne ri mokat ol i koh svet eni ka predvoenih brojnim jezuitima su
ul i u Rusij ui i ot poel i sa svoj om pol i t i kom prozel i t i zma: i zgl adnel i i bol esni
Rusi mogl u su da dobi j u t anj i r t opl og bora samo u j ezui t ski m svrat i t i ma na
koj i ma j e pi sal o . Uz svako pare
hl eba pravosl avni hri ani n j e morao da pri mi i cedul j i cu na koj oj j e pi sal o
(Ri mski papa Ruskom narodu)! Vati kan je,
kao podrku novoj j udeobolj evi koj vl ast i , ve kraj em mart a 1922. odobri o
Moskvi 1. 500. 000 l i ra pomoi i obrat i o se Drut vu naroda sa zaht evom da sve
zeml j e podre Rusi j u. Nakon 864 godi ne sukoba sa Ist onom crkvom Ri m se
po prvi put oset i o dobro vi va communi smus. Pravosl avl j e j e pobedom
j udeobolj evi ka doivel o svoj naj vei i st orij ski poraz. Ovaj svoj evrsni krst aki
pohod na pravosl avne ruske due obust avi o j e St al j i n t ek 8. apri l a 1929. kada
j e proterao i z Rusij e sve j ezuit e. Iste t e godi ne St al j i n j e i z ruski kol a
proterao i j udeo-katoli anski si st em kol ovanj a ruske dece i vrat i o na snagu
kl asini carski obrazovni sistem u kome ni je bil o samo veronauke. Po t om
kol skom si st emu ruska deca su post al a poznat a kao naj prosveeni j i ml ai sloj
bi l o kog drut va u svet u.
S j edne st rane, j udeobol j evi ci su i zgl adnj i val i ruski narod, uskrai val i mu
medi ci nsku pomo, podrgaval i ga naj st rani j em t eroru i j ednostavno ga ubijali
a, s druge st rane, su ga plj akal i na naj best i j al ni j i mogui nai n. Iz muzej a i
domova ruski h pl emi a krali su nepreconji ve umet nike vrednosti i sl ali i h
svoji m zapadni m ment ori ma. Kako bi se prikupil e to vee kol i i ne zl at a,
nakon t o su razvaljene sve banke i poharani svi domovi , j udeobolj evici su
pri moraval i rudare da rade i po 14 sat i , a mi l i oni ma ubi j eni h l j udi su vaeni
zl at ni zubi . Za Ul j anova i njegovu kamari l u Rusi j a j e bil a pl en koj i j e t rebal o
dokrajiti . Prema kazi vanj u Bakmati efa (), carskog ambasadora u
SAD u vreme i zbij anj a revolucij e, judeobol j evi ci su do kraja 1918. od Jakoba
i fa pri mili oko 12 mi l ona dolara, a od 1919. do 1922. u trezore nj uroke
banke Kuhn, Loeb & Co su prebacili oko 600 mi li ona zlat ni h rubalj a.
Bakmet i ef kao znaajne fi nansijere navodi jo i nj uj orku banku Speyer & Co,
banku Lazard Frres & Co. i pari sku finansi j sku kuu Gunzbourg (osnovao j e
baron Sal omon de Gunzbourg).
Ipak, po onome po emu e Ulj anov uvek ost at i poznat i uven je nareenje
koj e j e i zdao Jakovu Sverdl ovu ( )
da se 17. j ul a 1918. l i kvi di ra cel okupna carska porodica iz dinastije
koj a j e t ada bi l a ut amniena u Jekat eri nburgu na Ural u; ovo j e bi l a obaveza
koj u j e Ul j anov preuzeo u Londonu j o 1905. Tel egram sa Lenj i novi m
nareenj em Sverdl ovu za pokol j Romanovi h na pot u j e odneo Lenj i nov
t el ohrani t el j Al eksej Aki mov ( ). Romanovi su st rel j ani u
j ednoj prost ori j i kue i nenj era Ipat i j eva ( ) u Jekat eri nburgu;
297

komandant st rel j akog voda bi o j e Jakov M. Jurovski (pravo i me
), Jevrejin od oca -a i maj ke .
Jo jedno Lenji novo nareenj e nebi bi l o l epo i spust i ti iz vi da, a t ical o se, po
uzoru na odl uke voa Francuske revol uci j e, i
(pedofi l st vo i homoseksual i zam) Ul j anov j e odmah
naredio da se ove dve, do tada zakonom sankci oni sana oblika ljudskog
ponaanj a, i zbri u i z zakona. Francuski m revol uci onari ma ni su smet al i
komzument i Pdophi l i e i L' homosexual i t pa j e Lenji n mi sl i o da nij e bi l o
razl oga da se ova uvaena gospoda oseaj u nel agodno u Rusi j i . t a vi e,
1927. meu Jevrej i ma j e osnovano t el o poznat o kao
(Komi t et za j evrej sko pravo i st andarde) koj e j e
odl ui val o o Hal aha pravnoj st rani Moj si j evi h zakona. Hal ah govori o
verski m obavezama Jevrej a, ri t ualima koje treba potovati ali i o
meul j udski m odnosi ma uopt e. Obuhvat a prakt ino sve karakteristike
l j udskog i vot a i ponaanja a t u, u tom gal i mat ijasu, ba i nij e neki probl em
ako se neko osea i ponaa kao (homoseksual ac). Jevrej skom
komi t et u za pravo i st andarde ni j e pret erano smet al o ako j e neko
ali je to zato ratobornom gruzi nu i t e kako bil o odurno. Tako je
St al j i n t ek 1934. uspeo da poni t i Lenj i nove odredbe o seksual ni m sl obodama
odreene gospode i ponovo i h vrat i meu zakonske paragrfe. Da kod Jevrej a t o
ni j e samo pi t anj e seksual ne ori j ent aci j e St al j i n e shvat i t i t ek nakon Drugog
svetskog rata kada e bez i naj manj e t runke razumevanja za t u vrst u
seksual nog afi nit eta izj aviti da j e met a j ednog st ranog o kul ta
koj e svoj e del ovanj e u Rusi j i ni j e preki dal o j o od 1918. Ni j e i mao pot rebe da
navodi ko i ni ovo drut vo s obzirom da se njegovo eksluzi vno l anst vo
got ovo uvek vezi val o za ( ).
Naj vei pot ovaoci Vl adi mi ra Il ia Uljanova su bili i ostali meunarodni
bankari , a pre svi h Maks Varburg (Max Warburg) i Jakob i f koj i su Lenj i na i
ceo revol uci onarni pokret fi nansi ral i sa ogromni m kol ii nama novca i suvog
zlat a. Najvei deo ovi h fi nansij a iao j e preko Olafa Aberga (Ol af Aschberg) i
nj egove Nye Banken u t okhol mu; Ol af Aberg e 1921. godi ne u Pet rogradu,
po speci j al nom ukazu Vl adi mi ra Il ia, osnovati
koj a e post at i (al fa i omega) ruski h fi nansi j a; bie t o prva
centralna banka Rusij e proti v koje su se ruski car i narod toliko borili. U znak
zahval nost i za sve t o j e uinio za meunarodni bankarski kart el ameri ki
fi nansi j er Don Dej vi son Ml ai Rokfel er e 1931. godi ne angaovao poznat og
meksikog sli kara i komuni stu Di jega Ri veru (Di ego Mar a Ri vera) da izradi
mural za ul azni hol Rokfel erovog cent ra u Nj uj orku. Mural j e nazvan
oveanstvo na raskru i pri kazi vao je sukob kapi tali sti ke i komuni st ike
i deje, a na nj egovoj komuni sti koj strani je pri kazan Lenji n kako se dri za
ruke sa radni ci ma u borbi proti v nosi l aca i dej e l i beral nog kapi t al i zma. Ri veri
j e za nj egov rad i spl aeno 21. 500$ t o j e, za t o vreme, bi l a neobino vi soka
suma. Meut i m, usred i zrazi t og negodovanj a j avnost i mural j e morao bit i
298

ukl onj en i z Rokfel erovog centra, a nj egova replika danas krasi Pal at u lepi h
umetnosti u Meksiko Sitiju.
Pored emi net ni h bankarski h krugova j udeobol j evi ke j uri ni ke predvoene
Lenj i nom sl avi l i su i rabi ni irom Ameri ke. Govoreu u nj i hovo i me rabi n Vaj s
j e 24. mart a 1918. za New York Ti mes i zj avi o: Verujem da ni jedno od
dosadanji h dosti gnua moga naroda ni je bi l o pl emeni ti je od ovoga to su
ga sada posti gl i si novi i keri Izrael a kroz vel i ki pokret za osl obaanje
Rusije. U l anku se, pored ost al og, ci t i ra i i zj ava profesora Ki j evskog
uni verzi t et a dr. Mandel t aj ma (Mandelsht am) koju je on i zrekao na
Ci oni st ikom kongresu u Bazel u 29. avgust a 1897. godi ne: Jevreji
najenergini je odbi jaju svaku pomi sao na sjedi njenje sa drugi m naci jama;
Jevreji imaju svoju i deju svetske i mperije kojoj streme; Jevreji e
upotrebi ti sav svoj uti caj i mo kako bi spreili rast i irenje autoriteta
drugi h naci ja koje bi tako mogl e oteati i l i ak i sprei ti ostvarenje
uspostavl janja jevrejske svetske domi naci je. Koli ko ameriki graani ni su
bi l i svesni i st orij ski h posl edi ca j udeobol j evike revol uci j e u Rusi j i govori i
i nj eni ca da j e u SAD 1. sept embra 1919. godi ne osnovana, uz odgovaraj uu
medi j sku promoci j u, Komuni st ika part i j a Ameri ke (CPA) sa Vi l i j amom
Fost erom (Wi l l i am Z. Fost er) kao njeni m prvi m general ni m sekret arom;
osni vakom kongresu st i gao j e i l i ni t el egram podrke od Vl adi mi ra Il ia u
kome j e st aj al o: Prvi svetski rat nam je doneo Rusi ju, a Drugi e nam
i sporui ti Evropu.

Vl adi mi r Il i j e, nakon dugogodi nj eg bol ovanj a od
, umro 21. j anuara 1924. godi ne na
svom i manj u . U svom posl ednj em pi sanom dokument u
(t est ament ) koj i j e napi sao t okom posl ednj e nedel j e 1923. i prve
nedel j e 1924. godi ne zaht evao j e od l anova polit biroa i delegat a predst oj eeg
XII Kongresa part ije da uklone Staljina (
) sa mest a general nog sekretara. No, i pored snane podrke
Ovsej gerona, Rozenfel da, Bront aj na, Nadede Krupske i drugi h Lenj i novom
posl ednj em sl ovu Dugavi l i uspeva da se odri na el u part i j e.
U aut orskom l anku Valt era Durant ea (Wal t er Durant e) New York Ti mes 27.
j anuara obj avlj uj e t unu priu o smrt i vel i kog bol j evikog l i dera i o
st ot i nama hi l j ada upl akani h Rusa koj i mu u mi mohodu odaj u posl ednj u poast .
Ni tada, a ni kasnije, ni kada zapravo, u ovi m novi nama nee bit i mest a za
mi l i one Lenj i novi h rt ava


299


Pogl avl j e esnaest o
ANTIRUSKA REVOLUCIJA


Poet kom dvadeset og veka Rusi j a se smatral a j ednom od naj prosperi t et ni j i h
evropski h drava. Na pri mer, od 1907. do 1913. stopa i ndust ri j skog rast a
Rusi j e bi l a j e vea nego u Ameri ci , Engl eskoj i l i Nemakoj. Od 1870. do 1917.
ekonomski prosperit et Rusij e je bi o jasno uol j i v sa st anovi t a st varanj a
srednj e kl ase i sve breg naput anj a koncept a agrarne pri vrede u kori st
i nt enzi vne i ndustri j al i zacij e. Proi zvodnja itarica je prve deceni je dvadeset og
veka za 40% prevazil azila pot rebe zeml j e pa i h j e Rusi j a i zvozi l a. Na svet ski m
berzama i t ari ca 20% j e ot padal o na rusku peni cu i kukuruz. Proizvodnj a
naft e u Rusi j i prve godi ne dvadeset og veka j e bi l a vea od one u Ameri ci za
dva mil i ona i dvest ot i ne hi l j ada t ona. To j e za mnoge bi l o nezmi sl i vo. Takvom
st opom rast a Rusi j a j e pret i l a da do sredi ne XX veka post ane naj razvi j eni j a
i ndustri ska zeml j a. uveni francuski ekonomi st a Edmond Tj eri j e (Edmund
Thi erye) j e 1914. za pot rebe francuske vl ade, sai ni o ekonomsku anal i zu ruske
pri vrede - conomi e de l a Russi e. Na kraj u svog i scrpnog i det al j nog i zvet aj a
zakl j ui o j e da e naj kasni j e do sredi ne dvadeset og veka Rusi j a bi t i
naj razvi j eni j a evropska drava.
Car Rusije Al eksandar II ( II ) je 28. aprila 1861.
i zdao (Mani fest emanci pacij e) koj i m j e osl obodi o
kmet ove i rom Rusi j e (SAD su robovl asniki si st em formal no uki nul e t ek
1865. ), zabrani o cenzuru t ampe, uspost avi o slobodu uni verzi t et a, zameni o
ri gi dne voj ne i vl adi ne sudove j avni m ci vi l ni m sudovi ma i t d. Nast avl j aj ui
sve ono t o je Aleksandar II zapoeo car Nikolaj II je, nakon to je sanirao
posl edi ce revol ucionarnih dogaaj a i z 1905. godi ne kada j e pol ovi na carske
porodi ce nast radal a, preduzeo niz dodat ni h drutvenih reformi kako bi
pobol j ao usl ove za dal j i neomet an ekonomski i kul t urni prosperi t et zeml j e.
Pri hvat i o j e pri nci p ograni ene carske vl ast i , uspost avi o naci onal ni parl ament
- Dumu, uveo j e ili najavi o uvoenj e ni za fundament al ni h zakona koj i su
t rebal i da ui ne efi kasni j om rusku ekonomi j u. Car Ni kol aj j e 1912. godi ne uveo
u svet u naj napredni j i obl i k soci j al nog osi guranj a (
). Zakon j e i mao ukupno 286
l anova od koj i h se 115 di rekt no odnosi l o na pi t anj a vezana za prava radni ka u
sl uaj u nj i hove bol est i , a 235 l anova zakona j e regul i sal o pi t anje prava
radni ka u sl uaj u povrede na radu i di rekt ne obaveze posl odavca.
300

Jednom rej u, Ni kol aj II j e osi gurao red, rad i stabi l nost ekonomskog
razvoj a Rusi j e koj a se poet kom dvadeset og veka prost i ral a na 22 mi l i ona
kvadrat ni h ki l omet ara, a t o j e j edna esti na Zeml j i ne povri ne. Carska
porodi ca Romanovi h, koj a j e vl adal a Rusi j om ve t ri veka, smat rana j e ne
samo za j ednu od naj st ari j i h di nast i j a ve se veroval o da j e i bez premca po
porodi nom bogat st vu.
Hri anska Rusi j a j e got ovo oduvek i mal a probl ema sa Hazari ma, odnosno
Akenazi Jevreji ma ( ) kako su se oni predst avlj ali i nji hovi m
ovi nistiki m ponaanj em i ekst remni m verski m i spovedanj em. Bi l o j e poznat o
da se Hazari , odnosno Jevrej i , kako su sami govori l i , bave ugl avnom
l i hvarenj em kao nai nom st i canj a pri hoda i da, u i spovedanj u svoji h
reli gi oznih oseanj a, prakt i kuj u razne, po meri l i ma pravosl avni h hri ana,
satani sti ke obrede. Ruski narod j e verovao da Hazari koj i su pri mi l i j udej sku
veru i zvode obred rt vovanj a (nej evrej ske) dece Bogu Jahveu za prazni k Pashe
i i z t i h al i i mnogi h drugi h razl oga Hazari i l i Jevrej i za koj e su se i zdaval i su u
vi e navrat a, 1727, 1738, 1742. i 1773. godi ne bi l i masovno proganjani iz
Rusi j e. Prvi koj i j e prognao Hazarske jevreje i z Rusi j e j e bio Ivan IV Grozni
( , vremenom prozvan i u i st oriji poznatiji pod i menom
() i l i IV ) u XVI veku, a pot om j e
i st ouinio i njegov sin Ivan I ( I prozvan ).
Nakon toga Katari na Veli ka ( II ), Nemi ca i z l oze Hol t aj na
i j e krt eno i me j e bi l o Sofi j a Avgust a od Anhal t -Cerbst a, i m j e ak zabranila
da i ve u Rusi j i , al i ni kada nij e uspel a da i h protera s obzi rom da su oni l ako i
brzo prel azi l i u hri anst vo. Car Al eksandar I, Kat ari ni n unuk, deport ovao j e
20. 000 Jevrej a 1824. godi ne, a 1891. zbog nereda i pokuaj a ruenj a carst va
Al eksandar III ( ) ih prot eruje iz Moskve.
Poet kom dvadeset og veka Rusi j a je bila zemlja s najjai m i naj i zraeni j i m
ant i semi t ski m oseanj i ma. Koment ari ui pol i t i ku l i beral i zma i za koj e su
st aj al i Jevrej i , a koj a se sa Zapada uporno nat ural a Rusi ma Fj odor Mihaj lovi
Dost oj evski ( ) e posl ednj e godi ne svog
i vot a - 1881. rei : Prokl et i l i beral i e dovest i do propast i Rusi j e.
Preko Ohrane ( - O ), t aj ne
sl ube zaduene za bezbednost carske porodi ce, Ni kol aj II j e bi o upoznat sa
svi m det al j i ma meunarodne bankarske zavere koja se kuje proti v nj ega. U
nj egovom posedu j e ak bi o i podui spi sak razni h t aj ni h organi zaci j a koj e su
bi l e angaovane na osmi l j avanj u i prepremi svrgavanj a di nast i j e Romanovi h,
a sa ci l j em promene pol i t ikog i ekonomskog si st ema u Rusi j i . Prema
raspol oi vi m podaci ma Ohrane ovu meunarodnu kamari l u predvodi l a j e
porodi ca Rot i l d, a preci zan spi sak ameriki h finasijera Caru je 15. februara
1916. dost avi o general pukovni k carske Imperi j al ne armi j e Aleksej Nehvol odof
( ). Nikolaj ni je el eo sukobe. Bi o j e opsednut i dej om
dal j eg ekonomskog prosperi t et a Rusi j e, a njega, znao je, nee bi t i ako bude
pri moran da mobi l i e znat na fi nansijska sredst va za odbranu zeml je od napada
301

spolj a i novi h unutranj ih nemi ra. elei da odobrovol j i meunarodne bankare
i prui i m ruku pomi renj a deponovao j e 400. 000. 000$ u ChaseBank,
Nati onal Cit yBank, Guarant yTrust Bank, HanoverTrust Bank i
Manuf act urersTrust Bank. Poseban depozi t od 80. 000. 000$ car j e uinio na
raun mati ne banke Rotilda u Parizu - Rot hschi l d Banque, 47 rue du
Faubourg Sai nt -Honor, Paris. Bi l a j e t o, za t o vreme, nepoj ml j i vo vel i ka
suma novca. Bi l a j e t o kol ii na novca za koj u j e vredel o, ako ni zbog ega
vi e, ubi t i bi l o kog oveka, a naroi t o j ednog Romanova - cara Rusi j e.
Ul ozi su bi l i vel i ki pa su i pri preme, u skladu sa mot om Rot il da Unit,
i nt gri t , act i vit , bi l e obi mne i t emel j ne. Japansko-Ruski rat j e bi o samo deo
t i h pri prema - uvert i ra za naj vei rat ni sukob u i st ori j i oveanst va, Prvi
svetski rat , i za prvu uspenu komuni sti ku revol uci j u. Prema podaci ma
London Jewi sh Chroni cl e meunarodni jevrej ski bankarski kartel fi nansirao je
revol uci j u u Rusi j i sa ukupno 874. 341; ameriki ambasador u Pet rogradu
Dord Maj er (George Mayer) j e 30. decembra 1905. uput i o speci j al no pi smo
amerikom dravnom sekret aru El aj a Rut u (El i hu Root ) u kome, i zmeu
ost al og, pi e: Jevreji su ul oi l i svakako mnogo organi zaci oni h napora i
fi nansijski h sredstava u podi zanje i sprovoenje revol uci je i rom Rusi je.
Kao naj vani j e i naj promi nent ni j e fi nasi j ere ambasador Majer navodi Jakoba i
Mort i mera i fa, Maksa i Fel i ksa Varburga, Ot a Kana (Ot t o Khan), Dani el a
Gugenhajma (Dani el Guggenhei m), Maksa Braj t i nga (Max Bri t ei ng) i eroma
Hanauera (Grme Hanauer).
Revol uci j u u Rusi j i , 1917. godi ne, su fi nasi ral i zapadni bankari i
i ndust ri j al ci na el u s porodi com Rot i l d. U Ameri ci j e ak osnovan
konzorcijum s ciljem da pri kupi pare za nj eno fi nasiranje. Konzorcijum su
sai nj aval i predst avni ci banaka i fi rmi i j i su vl asni ci bil i i f, Rokfel er,
Morgan, Di Pon, Dreksl er, Bi dli , Hari man, Varburg i dr. Int eresant no da je
di rekt or Banke federal ni h rezervi i z Nj uj orka, Vi l i j em B. Tomson (Wi l l i am B.
Thomson), dao bol j evi ci ma l i ni pri log od mi li on dol ara, a i st o j e ui ni o i
gradonael ni k Nj uj orka Don Miel (John Purroy Mi t chel). U Evropi, naj vei
fi nansij er j e bil a porodi ca Rotil d, a sam l ord Mil ner, predsednik Okrugl og
st ol a, i nvesti rao j e dvadeset i j edan mi l i on rubal j a i l ino j e u Petrogradu
kont rol i sao raspodel u novca. Nemake banke M. M. Warburg & Co, banka
Schreder i z Frankfurt a i mnoge druge, dot uri l e su bol j evi ci ma 40 mi l i ona
zl at ni h maraka. Preko devedeset post o komuni st ikog rukovodst va, prvi h
godi na revol ucij e, i ni l i su Jevrej i na el u sa Ulj anovi m i Bront aj nom.
Od svi h ameri ki h banaka dve su i pak bi l e naj revnosni j e: Nati onal Ci ty Bank
i Guaranty Trust . Prva je poslala Fredrika Korsa (Frederi ck M. Corse), a druga
Henri j a Emeri j a (Henry Crosby Emery) u Pet rograd kako bi nadgl edal i
raspodel u nj i hovog novca bol j evi ci ma. Kao i spomo ovi m bankarski m
agent i ma u Pet rograd j e t okom l et a 1917. godi ne, preko Si bi ra, st i gl a i
et rdeset olana delegacij a amerikog Crvenog krst a koj u su, od prvog do
302

posl ednj eg l ana, sainjavali oficiri ameri ke armi j e. Kompl et nu l ogi st i ku za
ovu svoj evrsnu bankarsku ekspedi ci j u obezbedi o j e t adanj i ameriki
ambasador u Rusi j i Davi d Fransi s (David R. Franci s) koj i se, po okonanj u
nj i hove mi si j e, 1. novembra 1917. vrat i o u Vai ngt on.
Ameri ke novi ne New York Journal of Ameri ca su u broj u od. 3 februara
1949. obj avi l e uvodni l anak u kome pi e:
Mnogi poznati i sl avni lj udi nae prol osti su ukazivali na Jevrej e kao
osni vae komunizma. Ovu i deol ogij u je promovisao Karl Marks, Jevrej i n i z
porodi ce sa dugom rabi nisti kom t radi ci om. Od et i ri pol i t ike grupe koj e su
uest voval e u svrgavanj u ruskog cara prva j e bi l a 100% Jevrej ska, a i u
drugi m broj Jevrej a j e bi o domi nant an. Danas svi znamo da j e cel a t adanj a
boljevi ka vl ada bi l a sast avl j ena samo od Jevrej a kao to su Trocki (pravo
prezi me Bronst ei n), Kamenov (pravo prezi me Rosenf el d), Zi novj ev (pravo
prezi me Ovsei -Gershon), Sokol j ni kov (pravo prezi me Gi rsh-Bri l l i ant ),
St ani sl avovi (pravo prezi me Unschl i t ), Jakub Genecki (pravo prezi me
Ferst enberg), Maksi m Lit vi nov (pravo prezi me Wal l ach), Karl Radek (pravo
prezi ke Sobel sohn) i dr. Jedan od naj vei h j evrej ski h bankara t oga doba Jakob
i f i z Khun, Loeb & Co. dao j e Ul j anovu i Bront aj nu 20 mil i ona dol ara samo
da zbace sa vl ast i ruskog cara i uspost ave komunisti ku ti ranij u.
uveni engl eski pol i t iar Vi nst on eril je 8. februara 1920. godi ne posvet i o
punu st rani cu aut orskog t ekst a u novi nama Il l ust rat ed Sunday Heral d pit anju
j evrej skog uea u Ruskoj revol uci j i :
Ovaj komuni st i ki pokret meu Jevrej i ma nij e ni t a novo. Jo od vremena
Spart aka Adama Vaj shaupt a - Nemaka, Karl a Mordekaj a Marksa -
Engl eska, Lava Bront aj na Trockog - Rusi j a, Bel e Kuna Maarska, Roze
Luksemburg Nemaka i Eme Gol dman SAD i nt enzi vi ran j e rad na ovoj
svet skoj j evrej skog zaveri prot i v post oj ee ci vili zacij e, a radi nj enog
preureenj a u obl i k nekakve nemogue j ednakost i koj a se neprest ano i ri .
Nj eni l anovi su i zvesno bi l i pokret ai vel i ke t ragedi je koj u znamo kao
Francusku revol uci j u. Oni su bi l i gl avne pol uge svi h subverzivni h pokret a
t okom devet naest og veka. A sada j e ovaj krug i zvanredni h l i kova svet skog
podzeml j a, a pre svega amerikog i evropskog, uspeo da se doepa Ruskog
naroda hvat aj ui ga za grklj an. Danas su oni nedvosmi sl eni vl adari vel i ke
ruske i mperi j e.
Tokom i st ori j e za sve vl adare j e bi l o naroit o vano da znaj u t o vi e o
namerama nepri j at el j a. U t om smi sl u, od kad j e veka, kori st i l i su se speci j al no
pri premlj eni l j udi za pri kupl j anje ovakvih informacija. To se i ni l o t ako t o su
poj edi nci odani vl adaru ubaci vani u prot i vnike redove ili su pojedi nci iz
prot i vniki h redova bi vali vrbovani , po razl i i t i m osnovama, za pot rebe
vl adara. Ovakve akt i vnost i , danas poznate kao pijunaa posebno su unapredi li
303

vi t ezovi Templ a, a na ovakvo pri kupl j anj e podat aka obavet aj nog i
kont raobavet aj nog karakt era naroit o su se osl anj ali engleski kralj evi.
Kada je na samrt noj post el j i engl eska kral j i ca Ana, koj a nij e i mal a dece, za
nasl edni ka odredi l a nemakog pri nca Georg I. Ludwi g i z di nast i j e Hanover
dol o j e do znaaj nog i nt enzi vi ranj a obavet aj nog rada l j udi odani h novom
kral j u. Novi engl eski kralj Dord I (1714. -1727. ) bi o j e si n el ekt ora Hanovera
i nij e govori o engleski ; nj egovi proti vni ci u Engleskoj bi li su mnogobroj ni i
visoko pozi ci onirani meu engl eski m pl emst vom pa j e bl agovremeno
ot kri vanje nji hovi h namera i nji hovo osuj ei vanj e bil o, zapravo, pit anje
opst anka nemakog pri nca na t ronu Engl eske. Obavet aj ni posl ovi u i me i za
pot rebe engl eskog kral j a post aj u tako akt ivnost i od prvorazrednog znaaj a za
Krunu. Od t ada do danas ovaj pri ori t et nij e menj an, ali se dol askom na prest o
kraljice Vi kt ori je (1837. -1901. ) menja svrha obavet aj ne sl ube bri t anske
Krune; obavet aj na saznanj a se kori st e, ne samo za si gurnost prest ol a, ve i
za proi renj e i uvrenj e bri t anske domi naci j e irom svet a.
U svom uvenom govoru u Kri st al noj pal at i u Londonu 1872. Bendami n
Di zrael i , bri t anski premi j er, j e sve pri sut ne podset i o da budunost cel og svet a
zavi si od dobrobi t i i mperij al ni h si l a meu koj i ma j e Bri t ani j a bil a naj vea i
naj znaaj ni j a. Za razl i ku od Francuske i Nemake koj e su poet kom XIX veka
t ek bi l e na poetku svoje kolonij al ne ekspanzije Engleska j e tu svoj u
i mperij al nu fazu ve okonala i svet poel a da osvaj a kapit al om; post al a j e
naj vei i j edi ni pravi svet ski bankar. Engl eska j e 1860. i mal a 7. 300. 000. 000$
raspol oi vog i nvest i ci onog kapi t al a, a ve 1896. godi ne 21. 000. 000. 000$. Na
fi n de si cl e godi nji prihodi od engl eski h prekomorski h i nvest i ci j a dost i gl i su
neverovat nu sumu od 500. 000. 000$, a zarada od trgovi ne dost i zal a j e t ek
25. 000. 000$. Engl eska j e bi l a svetska bankarska sil a; nj eni sve vei finansi j ski
potenci jali su nepreki dno t rai l i nova t ri ta za i nvesti ci j e al i nji h, ako se
i zuzme Rusi j a, got ovo da vi e i ni j e bi l o, a Rusi j a i ruski car su bi l i zat voreni
za engl eski novac. U svom govoru bri t anskom parl ament u 1902. godi ne Ost i n
embrl en (Si r Joseph Aust en Chamberl ai n), konzervat i vni pol i t iar i dobi tnik
Nobel ove nagrade za mi r, j e rekao:
Tendenci j a vremena koj e j e pred nama ogl edae se u t ome t o e manje
drave pot padat i pod ut i caj vei h, a vee pod ut i caj i mperij al ni h sil a. Hoe l i
Engl eska opst at i i ost at i naj vea i mperi j a zavi si od t oga hoe l i druge prest at i
da budu i mperi j al ne si l e i ak nestati; pit anje naeg i renj a ni j e pi t anj e
veli i ne ve opstanka!
U skl opu opseni h i t emel j ni h pri prema za prvu komuni st iku revol uci j u,
bri t anski kral j Edvard VII (akt i vno podravao j udeobol j eviku hazarsku
revol uci j u i z 1905. ) 1909. godi ne odobrava formi ranj e posebne super-t aj ne
vojne obavetajne slube poznat e pod nazi vom MI6 (Military Intelligence
Sect i on 6). Na el o sl ube post avl j en j e Mansfel d Smi t Kami ngs (Si r George
304

Mansfi el d Smi t h-Cummi ng) koj i j e sva dokument a pot pi si vao j edni m sl ovom -
C, i to uvek zelenim mast ilom; sve do pred kraj dvadesetog veka bri tanska
vl ada ni j e pri znaval a post oj anj e MI6, a do 1996. i me prvog oveka ove sl ube
j e t ret i rano kao dravna t aj na. Serij a romana Jana Fl emi nga o t aj nom agent u
Dej msu Bondu i nspi ri sana j e l i kom j ednog od najuveni j i h agenat a MI6
Dorda Rozenbl uma (George Rosenbl um), poznat i j em pod i menom Si dni Raj l i
(Si dney George Reill y).
Odmah po osnivanju MI6 nj egovi agenti, kao di plomat e, novi nari i posl ovni
l j udi odl aze u Rusi j u. Voa ove grupe bi o j e Brus Lokart (Si r Robert Hami l t on
Bruce Lockhart ), koj i j e novembra 1915. i menovan za bri t anskog konzul a u
Moskvi , a nj egovi gl avni saradni ci Hj u Val pol (Hue Valpol), Harold Vilijams
(Harol d Wi l l i ams) i Somerset Mom (Wi l li am Somerset Maugham, pisac) su
poet kom 1916. posl ani u Pet rograd u svoj st vu bri tanski h dopisnika. Pored
Lokart a, naj vanija figura bri tanske agent ure angaovane za organi zacij u i
pokret anj e ruske revol ucij e bi o j e i nat ural i zovani ruski Jevrej i n Si dni Raj l i
( , na ruskom). On j e za MI6 poeo da radi ve poet kom
dvadeset og veka i bi o j e zaduen prvenst veno za rusku voj sku. Mart a 1917.
Raj l i j e doput ovao u Ci ri h, vaj carska gde j e uz pomo Fri ca Pl at ena (Fri t z
Pl at t en), Karl a Mura (Carl e Moore) i Al eksandra Hel phendoma (Al exander
Hel phand, odnosno Israel Lazarevi ch Gel fand krt eno i me) pri premio
Lenj i na i grupu kri mi nal aca za put u Rusi j u. Meu ovi m Lenj i novi m
kompanj oni ma naj vani j i su bi l i Nahamkez-St ekl ov, Apf el baum-Zi novi ev,
Rosenf el dt-Kamenev, Gol dmann-Gorev, Gol dberg-Mekowski , Zederbaum-
Mart ov, ali i profesi onal ne j evrej ske ubi ce Gol oscheki na, Syromol ot ova,
Saf arova, Voi kova i Yukovskya koji e, pod komandom Sverdlova, pobiti na
hi l j ade Rusa. Oni e speci j al ni m vozom preko Nemake, vedske i Fi nske st ii
u Pet rograd 3. apri l a 1917.
Meut i m, pre svi h pri prema za svrgavanj e ruskog cara, odnosno dovoenj e
komuni st a na vl ast u Rusi j u MI6 je 1916. godine u Petrogradu organi zoval a
ubi st vo uvenog monaha Gri gori j a Jefi movia Raspui na (
). Te 1916. godi ne Car j e, pod snani m ut i caj em
Raspui na, el eo da pot pi e separat ni mi r sa Nemakom; Raspui n j e st al no
ponavl j ao da Nemci ni su nepri j atel j i Rusij e i da Prvi svet ski rat ni j e i ne t reba
da bude ruski rat . Tako j e, gotovo svakodnevno, pokazi vao Caru i Cari ci pi smo
kral j a Fri dri ha Vi l hema I (Wi l hel m I Fri edri ch Ludwi g) upueno caru Pet ru
Vel i kom ( ) 1718. u kome ga osl ovlj ava sa naj drai pri j at el j u i
brat e. Ponekad j e na grudi ma, da svi mogu da j e vi de, drao sl i ku ruske cari ce
Kat ari ne II Vel i ke ( II ), nemake pri nceze roene u
t et i nu. Bil o j e i dana kada bi za t rpezom zapevao LaMarsei l l ai se podseaj ui
Cara na one koj i su ubi l i Luj a XVI i Marij u Ant oanet u. Nepri rodno udri vanj e
Rusi je sa Engl eskom i Francuskom proti v Nemake Raspui n j e nazi vao
.
305

Event ual no pot pi si vanj e separat nog mi ra omogui l o bi nemakom caru
Vi l hel mu II da svoj i h 235. 000 voj ni ka angaovanih na Ist onom front u prebaci
na Zapadni , i to bi , bez i kakve sumnje, dovel o do poraza Vel i ke Bri t ani j e i
nj eni h savezni ka; dinast i j a Hoencol erna bi nast avi l a da vl ada Nemakom. To
se ni j e smel o dozvol i t i i MI6 t o nee dozvol i t i . Kada se saznal o da su u
t okhol mu, vedska 16. jula 1916. izmeu pot predsedni ka ruske Dume
Al eksandra Prot opopova ( ) i Fri ca
Varburga (Fritz Warburg), predsedni ka Hamburke berze i i spred nemake
vl ade ovl aenog pregovaraa ot poel i razgovori o skl apanj u separat nog mi ra
i zmeu Nemake i Rusi j e u MI6 je zavladala uzbuna.
Centrala brit anske agenture u Rusi j i , smet ena u u
Pet rogradu, pri bavi l a je sve neophodne podat ke i obavi l a sve pri premne radnj e
za l i kvi daci j u Raspui na. I pored ni za sj aj ni h bri t anski h agenat a u Rusi j i u
sedit u MI6 u Londonu odl ueno j e da operaci j om l i kvi daci j e Raspui na
upravl j a speci j ani agent Osval d Raj ner (Oswal d Rayner) i on j e poetkom
1916. upuen u Pet rograd. Odmah po dol asku Rej ner kont akt ira svog dobrog
druga sa studij a u Oksfordu grofa Feli ksa Jusupofa
(, -), oenj en carevom
neakom ) kako bi mu pomogao u ovoj opasnoj
mi sij i.
Jusupf koj i j e vai o za not ornog bi seksualca, alkoholi ara, kockara i jednog
od naj bogat i j i h l j udi u Rusi j i pozvao j e Raspui na u svoj raskoni dom
na veeru. Monah j e pozi v odbi o al i se naknadno
predomi sl i o kada mu j e Jusupof rekao da je to elja Iri ne Al eksandrovne i
vel i kog voj vode Dmi t ri j a Pavl ovi a Romanova ( ).
Tokom veere Vasili Makl akov ( ), advokat i
not orni mason, j e u dva navrat a si pao ci j ani d Raspui nu u hranu al i on ni j e
reagovao. Kada se Iri na povukl a na spavanj e Raspui nu su u l ea pucal i
Jusupof i pri nc Vladi mi r Puri kevi ().
No, kada su pokual i da ga ubace u kol a veli kog vojvode Dmi t ri ja kako bi se
ot arasi l i nj egovog t ela bacanj em u reku otkrili su da Raspui n ni j e
mrt av ve samo t eko ranj en. Obuzel a i h j e neopi si va pani ka i t ada j e na scenu
st upi o Raj ner koj i j e obezbei vao podrku: j o j edan met ak u Raspui na
okonao je i vot jedne od naji nt ri gantnij ih l inost i svoga doba i osujet i o pl an
za separat ni mir. Raj ner j e Raspui novo i zreet ano t el o ubacio u zadnji deo
aut omobi l a i u bl i zi ni vi l e na baci o
u vodu.
Oovomdogaajudostadetaljno e 19. sept embra 2004.
godi nepi sat i l ondonski Tel egraphobj avlj uj uipisaniizvetajkoji suDonSkej l
(JohnScal e) i St efanEl aj a (St ephenAl l ey) posl al i cent ral iMI6i zPet rograda:
Iakosepl ani raneakt i vnost i ni suodvi j al epredvi enomdi namikomi na
306

el j eni nai n, ci l j j ei pakpost i gnut. Reakcijenanest anakTamnesnage
(kodi ranoi mezaRaspui na) subi l epozi t i vne, madejebi lopit anj ao
i roj zaveri vezanoj zanj egovoukl anjanj e. Raj nerskl anj asvedokazei odet al j i ma
eVasizvestitipopovratku.
Int eresant noj enapomenut i dasugrofJusupofi vel i ki voj vodaDmi t ri Pavl ovi
Romanov, nakonuspenogokonanj aant i ruskerevol uci j e, apri l a 1919.
bri t anski mboj ni mbrodomHMS Marl borough prebaeni u London. Sa nj i ma j e
za London ot put oval a i Mari j a Fjodorovna ( --
-) t et ka bri t anskog kral j a Dorda V (George Frederi ck
Ernest Albert von Sachsen-Coburg-Got ha) i vel i ki voj voda Ni kol aj Nikol aj evi
( ).
Iz Londona Jusupof i Dmi tri odlaze u Pari z gde i h u ruskoj ambasadi
doekuje Maklakov koj i i m odmah pomae u kupovi ni novi h vi l a. Za razl i ku
od Jusupofa koj i se smesti o u Bulonj Bi jankuru vodei umeren i vot Dmi t ri
ve 1921. post aj e nadal eko poznat svet skoj mondenskoj j avnost i po svoj oj vezi
sa Koko anel (Gabri el l e Bonheur "Coco" Chanel). Iz ove veze se nee rodi t i
det e ve j edna od i kona XX veka parfem N5 de Chanel . Makl akov koj i se
1913. u Rusi j i prosl avi o odbranom Menahem Mendel a (
), Jevrej i na opt uenog za ri t ual no ubi st vo t ri naest ogodi nj eg Andrej a
Jui nskog ( ) e u Pari zu ot kri t i da su nj egove veze sa
moskovski m rabi nom Mazehom i uveni m j evrej ski m advokat om Oskarom
Gruzenbergom ( ) bi t i od kori st i za nj egov
prosperi t et ni i vot u Francuskoj ; umro j e bogat u svoj oj 88 godi ni .
Bri t anska agent ura u Rusi j i j e st al no podst i cal a pobune prot i v Cara.
Sredi nom februara 1917. uspel i su da organi zuj u do t ada, po broj u uesni ka i
i nt enzi t etu, naj obimni j e i naj vi ol entnij e anti carske demonstraci je. Ve 25.
februara su pal e i prve rt ve, a do 10. mart a regi strovano je 1224 mrt vih
policajaca i demonstranat a. Sve t o j e, na kraj u, dovel o do t oga da Car, 15.
mart a, abdi ci ra u kori st svog brat a veli kog kneza Mi hai l a Al eksandrovi a
( ). Tada je uspostavljena i pri vremena vl ada
kojom j e prvo predsedavao knez Gregori Lj vov ( ),
a pot om Al eksandar Kerenski ( ), i j i ot ac j e
bi o profesor Vl adi mi ru Il iu Ul j anovu. Jedna od prvi h mera pri vremene vl ade
bil a j e da obj avi amnest ij u za sve prognane uesni ke revol uci j e i z 1905.
Lenj i n, Trocki , Stal j i n, Zi novjev i ost al i mogl i su mirno da se vrat e. Drugo,
vl ada j e povukl a sa t ri t a got ovo sve rezerve hrane i ot poel a ubrzano
t ampanj e novca t o j e ve u maj u proi zvel o i nfl aci j u veu od 1. 000% - kreiran
j e komuni st i ma t ako mi o haos.
Kori st ei haoti nu si t uaci j u u Rusi j i bri t anska obavet aj na sl uba, uz pomo
nemake i vaj carske pol icij e, u Ci ri hu oprema speci j al ni voz sa zavareni m
vrat i ma - ; u nj emu se nal azi o Lenjin s jo trideset i
307

t roj i com bol j evi ka i etrdeset mi li ona zl atnih maraka. Prol az voza kroz
Nemaku, koj a j e t ada bi l a u rat u sa Rusi j om, sve vreme su obezbeivali
pri padni ci nemake t aj ne poli ci j e na ijem el u se nal azi o Maks Varburg,
roeni brat uvenog ameri kog bankara Pol a Varburga. Pored Ul j anova u
Rusi j u j e st i gao i Lav Bront aj n Trocki s 267 j evrej ski h kri mi nalaca meu
koj i ma j e bi l o i 56 st ari h bolj evi ka koj i su se ovenal i krvavi m rukama u
neuspel oj revol uci j i iz 1905. Brontajn j e sa sobom nosi o i deset mi l i ona
dol ara koj e j e pri mi o neposredno pre nego t o se 27. mart a 1917. u Nj uj orku
ukrcao na brod za Rusi j u - S. S. Kri st i ani af j ord. Int eresant no j e da se
Bront aj n, samo par meseci pre ovoga put a, oeni o kerkom Rot i l dovog
bankarskog agenta u SAD Avrama i vot skog (Abram Zhi vot ovsky).
Jakob i f, prvi ovek banke Khun, Loeb & Co. , osnovao j e 1910. u Nj uj orku
drut vo Fri ends of Russi an Freedom (Pri j at el j i ruske sl obode) i j e su naj ue
j ezgro inile osvedoene j evrejske ovini st e prognane iz Rusij e nakon
neuspel e revol uci j e i z 1905. godi ne; prvi ovek Drut va bi o j e Dozef M. Praj s
(Joseph M. Pri ce), a gl avni operat i vac Lav Bront aj n. el j u za uspean rad
Drut vu uput i l a j e, pored ost al i h, i Barbara aj kovski (Barbara Tsaikovsky),
supruga Ni kolaj a aj kovskog ( ) koj i j e svojevremeno sa
Kat ari nom Brekoj skaj om bi o umean u pokuaj at ent at na cara Ni kol aj a II.
Poet kom 1917. godi ne ova, u sut i ni t erori st ika organi zaci j a, koj om j e
rukovodi o Lav Brontaj n, a upravlj ao Jakob i f, i mal a j e 267 l anova. Svi ma
nj i ma i f j e, preko svog pri j at el j a Vudro Vi l sona (Woodrow Wi l son),
predsedni ka SAD, obezbedi o pasoe Sj edi nj eni h Drava kako bi t o l ake ul i
u carsku Rusi j u kad doe vreme za pokret anje ant i ruskerevol uci j e. Kad j e ova
t erori stika grupa 1917. brodom S. S. Kri st i ani af j ord krenul a ka Rusi j i , Jakob
i f je Bront aj nu dao 10 mi l i ona dol ara u zl at u, a krajem i ste godi ne poslae
mu j o 15 mi l i ona kao i zraz svog posebnog zadovol j st va post i gnut i m
rezul t at i ma. S obzi roma na del i kat nost put a i novac koj i j e Bront aj n nosi o i f
j e obezbedi o da ga u l uci Hal i f ax u novoj kot skoj , prva l uka nakon Nj uj orka,
doeka pri padni k bri t anske t aj ne sl ube Vi l i j am Vaj sman (Si r Wi l l i am
Wi seman). Kako su Bront aj n i njegovih 267 prijatelja svoj om poj avom odmah
i zazval i sumnj u pol i cij e u Hal i faksu i spost avi lo se da je pri sust vo Vajsmana
bi l o od posebne kori st i : Ne samo da i h j e osl obodi o pri t vora u koj i su svi
odmah po i skrcavanj u sa broda bi l i smet eni nego i m j e, po krat kom post upku,
obezbedi o prol azne vize za Engl esku i ulazne za Rusi j u.
Prvi Sovj et , revol uci onarna vlast u carskoj Rusij i , formi ran j e ve 14. mart a
1917. u Petrogradu, dan pre abdi kaci j e Ruskog cara, a formi ral i su ga l anovi
organizacij e Pri j at el j i ruske sl obode. Oduevl j en poet ni m uspesi ma svoj i h
t erori st a Jakob i f i m 24. mart a al j e t el egram sl edee sadri ne: Pozdravljam
Vas sve okupl j ene na veeranj em sast anku i i zraavam Vam duboku al ost t o
ni sam s Vama - svoj i m pri j at el j i ma da zaj edno sl avi mo uspeh onoga na emu
smo t ako dugo i naporno radi l i i emu smo se t ol i ko nadal i .
308

Ogrezli u t eroru i krvi judeobol j evi ci su ubrzo izgubili svaki , pa i naj manj i
oseaj za l j udsko dost oj anst vo i meru. Tako e poet kom sept embra 1917.
Bront aj n, sada ve uvel i ko poznat kao Trocki i zj avi t i : Ruski narod mora da
i zgori kao i bi ca u naoj revol uci ji . Kao pri l og ovoj i zj avi Ul j anov 11.
sept embra i zdaj e pi smeno nareenj e bolj evi ci ma da obese naj manj e st ot i nu
poznat i h a, poharaj u nj i hovu i movi nu, si l uj u ene i utamnie decu
( . . ). Grupa
evropski h akademi ka j e 1997. godi ne obj avi l a u Pari zu knj i gu Le Li vre noi r du
communisme: Cri mes, t erreur, rpressi on o svi m do t ada poznat i m
j udeobolj evi ki m zl oinima meu koj i ma j e i ovaj o kulacima i njihovim
porodi cama.
Komuni st i su pored a sist ematski ot poel i i sa l i kvi daci j ama i st aknut i h
ruski h i nt el ekt ual aca. Ul j anov j e j ednom pri l i kom, koment ari ui rusku
i nt eli gencij u, rekao: Jedan i ntel i gentan Rus je zapravo uvek Jevreji n i l i
neko ko ima bar malo jevrejske krvi . Jedna od najpoznatijih
j udeokomuni st ikih rtava j e svakako pesnik Sergej Jesenji n (
) koj i j e 27. decembra 1925. godi ne ubi j en u
koj a j e i nae bi l a st eci t e i sedi t e
bri t anske agent ure pre Okt obarske revol uci j e. Sergej j e, i pored svog i zrazi t og
ant i komuni zma, ubi j en t ek nakon t o se sept embra 1925. razveo od ameri ke
pl esaice i poznate Jevrej ke Isidore Dankan (Angel a Isadora Duncan, na
engleskom i l i , na hebrej skom) i nakon t o se sept embra 1925.
venao sa Tol st oj evom unukom Sofi j om (). Kao da ovo ri t ual no
ubi st vo (naen je u hot elskoj sobi preseeni h vena i obeen o radi j at or)
komuni st i ma ni j e bi l o dovol j no pa su desetak godi na kasnij e ubili i njegovog
si na Juri j a (). Imena Lava Bront aj na i omi l j enog j udeokomuni st ikog
pisca i pesni ka Vladi mira Vl adimi rovi a Maj akovskog (
) se naj di rekt ni j e vezuj u za Jesenj i novo ubi st vo;
t ek 1966. godi ne u Rusi j i j e dozvol j eno ponovno t ampanj e njegovi h pesama i
t o u ograni enom t i rau.
Al eksandar Kerenski , predsedni k pri vremene vl ade, bez i kakvi h sukoba i
nesporazuma j e bolj evi ci ma predao vl ast 7. novembra (25. oktobar po
pravosl avnom kal endar) 1917. Posl e t oga Kerenski odlazi u Pariz iz koga se
t okom 1940. sel i u SAD gde j e i nt enzi vno radi o na Huverovom i nst i t ut u i
Uni verzi t et u St anford. Umro j e 1970. u Nj uj orku ali je, i z nepoznatih razl oga,
sahranj en na privat nom l ondonskom grobl j u Put ney Vale. Prvi, navodno,
sl obodni i zbori u Rusi j i odrani su 25. i st og meseca. Uz nevi enu agi t aci j u i
propagandu bol j evi ci su osvoj i l i oko 30% gl asova; sedamdeset odst o gl asaa,
od 42 mi l i ona l j udi koj i su gl asal i t og 25. okt obra 1917, bi l o j e prot i v
bol j evi ka. Vl adi mi r Ul j anov, Bront aj n, Rozenfel t , Sverdl ov, St al j i n i drugovi
ni su pri znal i rezul t at e izbora - zaveli su di ktat uru, a sve ost al o je i st orij a.
Prvi na l i st i svi h pri ori t et a koj e j e Ul j anov i mao, condi t i o si ne qua non,
309

nakon t o su bol j evi ci u krvi osvoj i l i vl ast 7. novembra 1917. godine, bio je
da ut amnii, a potom i l i kvidira rusku carsku porodi cu. Naredbu za masakr
carske porodi ce i zdao j e l ino Ulj anov. Nj egov t el egram sa naredbom za
ubi st vo svi h Romanovi h na pot u j e 16. j ul a 1918. odneo t el ohrani t el j Al eksej
Aki mov ( A). Tel egram j e pri mi o i prompt ni pokol j carske
porodi ce, u vi l i i nenj era Ipat i j eva, i zvi o j e j edan od najzloglasnijih
j udeobolj evi ka Jakov Sverdlov ( ). U ast dobro
obavl j enog posl a Lenj i n e kasni j e Jekat eri nburg prei menovat i u .
Neka ost ane zabel eeno da j e car II t og dana nosi o svet l osmeu
uni formu, a na grudi ma orden svet og ora.
Sagl asnost za ubi st vo ruske carske porodice dao je engleski kralj Dord V i
t o t ako to i m j e uskratio azil koji su oni oeki vali od njega. Odbi janj e azi la
j e, zapravo, bi o si gnal j udeokomuni st i ma da mogu da pogube j ednu od
naj stari h evropski h dinast ija. Brest Listovski m mi rom (Fri edensvertrag von
Brest -Lit owsk) i zmeu Nemake i Rusi j e pot pi sani m 3. mart a 1918, j ednom
dodat nom kl auzul om unet om na i nsi stiranje nemakog kaj zera Vi l hel ma II,
utvrene su garanci j e o bezbednost i ruske carske porodi ce. Bi o j e t o pokuaj
Vi l hel ma II, unuka brit anske kraljice Vi kt orij e i roaka ruske cari ce
Al eksandre, da spase Romanove i j e j e puno carsko prezi me bi l o Hol st ei n-
Gott orp-Romanov. Romanovi su, nek ost ane zabel eeno, pot omci j edne od
naj st ari j i h i u Evropi naj uvaavani j i h di nast i j a Ol denberg koj a j e u XVI
veku i mal a odl uuj uu ul ogu u afi rmaci j i protestantizma u Nemakoj i Evropi .
Kao dokaz da ni ko ni j e l i kvidiran, boljevici su na pregovore doveli ml adog
carevi a Al eksej a (-
). Post oj e neke i ndi ci j e da j e, na j o uvek neut vreni nai n, ml adi
carevi i pak ost ao u i vot u. Ako j e t o t ako onda j e mogue da je carevi
Al eksej i z Rusi j e prebaen u SAD gde j e i veo pod i menom Gal enj evski .
Ameri ki asopi s New York Dai l y Mi rror j e 11. j una 1971. godi ne naj avi o
lanak o seanj i ma Nj egovog carskog vi soanst va Al ekseja Nikolajevi a
Romanova. Iako pompezno naj avl j i van l anak ni kad ni j e obj avl j en, a novi nar
koj i j e pri premi o i nt ervj u i sl i ke j e otput en. Ameri ka admi ni stracij a j e ak
t i m povodom i zdal a saopt enj e u kome j e deci dno navedeno: Si gurni smo da
Gal enj evski ni j e carevi Aleksej . Mnogi su se nakon ovog saoptenj a pi t al i da
li t o Admi nistracij a zna, ako Galenj evski ni je, ko je Carevi.
Drugi Lenji nov zadat ak je bi o da na sva vani j a mesta dravnog aparata
post avi pri padni ke nove j udeokomuni st ike el i t e. To t o je meu nj i ma bi l o
90% Jevrej a svakako nij e bila sluaj nost . Iako j e bi o apsol ut ni gospodar cel e
Rusi j e j edan segment vl ast i j e i pak bi o i zvan nj egove nadl enost i - pi t anj e
organi zaci j e sl ube dravne bezbednost i , odnosno t aj ne pol i ci j e. Sve
i ngerenci j e u ovom segment u dravne organi zaci j e preuzeli su agenti britanske
obavet aj ne sl ube. Iako su na mest o prvog oveka ruske t aj ne pol i ci j e
post avi l i pol j skog pl emia Fel i ksa eri nskog, a samu sl ubu popuni l i
Jevrej i ma bri t anska agent ura j e i pak sve konce dral a u svojim rukama.
310

Trea obaveza l i dera j udeokomuni st ike revol ucij e finansi rane preko Wal l
Street a se odnosi la na ispl atu trokova bankari ma koje su oni i mali u
fi nansi ranj u bol j evi ka. Na prvom mest u su bi l i oni i z SAD. Judeokomuni st i ,
ni su zaboravi l i da su i h nemaki bankari bl i ndi rani m vozom, u sred rat a 1917,
i z vaj carske prebacili u Rusij u. Zat o su Nemakoj predal i Rusku terit ori ju
vel ii ne Aust ro-Ugarske i Turske zaj edno sa 56 mi l i ona st anovni ka; t rei nu
svi h el ezniki h mrea; 73% svi h rezervi rude gvoa; 89% rezervi ugl j a;
5. 000 i ndust ri j ski h kompl eksa i , na kraj u, pri hvat l i da Rusi Nemakoj i splat e 6
mi l i j ardi maraka rat ne ot t ete. Naravno, pored i spl at e t rokova meunarodni
j evrej ski bankarski kart el j e oeki vao i redovne godi nje di vi dende koje se, i
dan danas, uredno isplauj u. Najvei deo ruski h devi zni h rezervi t okom 2005.
godi ne (oko 150 mi l i j ardi dol ara) se dri na rauni ma inostranih banaka - i sti h
oni h koj e su nekada fi nansi ral e ant i rusku revol uci ju. Jedan od deset
nabogat i j i h l j udi u Rusi ji, Oleg Deripaska ( )
j e na pit anje novi nara t a mi sli o predsedniku Rusij e Vladi miru Puti nu izjavi o:
Neki misl e da j e gospodi n Put i n jevrejski menader u Rusiji .
Prve kolii ne zl at a, dragog kamenj a i razni h umet ni ki h vrednost i put
Londona i Nj uj orka posl ao j e Lenj i n ve kraj em 1917. godi ne. Kada mu j e
poet kom 1918. st i gao dopi s rudni ka za proi zvodnj u zal at a koj i m se zaht eva
podi zanje cene koj a j e tada bila nepuni h 10% od svet ske cene Ulj anov j e 27.
februara 1918. odgovori o: t o se t ie zl ata, preporuuj em da se si rovi na pl aa
i prodaj e po ceni proizvodnj e. Nema naroi t e uredbe o zl at u od Sovnarkoma
(Lenj i nski zborni k XXXIV, st r. 14). Rusko zl at o e za Zapadne bankare biti
j efti no naj j efi ni j e zlat o na svet u. Kada j e, skrhan si fili som i srani m udarom,
1922. morao da se povue i z j avnost i Ul j anova su zamenjival i Josi f
Vi sari onovi Dugavili , Gregori Ovsejgeron i Leo Rozenfelt . Posle
Lenj i nove smrt i (21. j anuar 1924. godi ne) Dugavi l i j e uspeo da se i zbori za
mest o prvog oveka Part ije, ali j e ost ao svestan domi nant nog uti caj a Jevreja,
kako u parti ji , t ako i u polici ji .
Meut i m, pored ve navedeni h mera j udeokomuni st a u duboko pravosl avnoj i
i skonski pat ri j ahalnoj Rusi j i j edna j e i pak bi l a posebno t ret i rana i
beskompromi sno sprovoena: uni t avanj e ruske porodi ce i smanj enje
nat alit et a. Odmah po preuzi manj u vl ast i 1917. bol j evici su donel i zakon
, koj i m se
uki da crkveno venanj e i zamenj uj e prost om evi denci j om u eni dbenom
uredom (). Ist ovremeno, bol j evi ci uvode i i nst i t uci j u razvoda braka bez
i kakvi h formal nosti i neogranienu sl obodu pobaaja; ni u jednoj zemlj i svet a
t ada eni ni j e bi l o pri znat o pravo preki da t rudnue. Judeobol j evi ci su
Ruski njama veli koduno ponudili i programe steri lizaci je, a kako j e hi rurka
met oda dosta zahtevna j udeobolj evici ot kri vaju da se prekomerni m i zl aganjem
rnt genskimX zracima post ie kod ena traj na st eri lnost ni l akeg ni
bezbol ni j eg nai na da se deset i ne hi l j ada ml adi h ena uini nerotkinjama.
Paral el no sa svi m ovi m judeoboljevici poi nj u da razdvaj aj u brane parove
311

t ako t o su po pravi l u mukarci ma davali posl ove u drugi m, hil jadama
ki l omet ara, udal j eni m gradovi ma; brani parovi se vi e nisu mogl i videt i pa je
poeo da se i ri konkubi nat . Mi l i oni brakova su se raspali, a slobodna
seksual na zaj edni ca j e bil a i zj ednaena sa kol ekt i vni m brakom. To j e prakt ino
bi l a l egal i zaci j a slobodne l j ubavi pa ak i neke vrst e masovne prostit ucije.
Inst i t uci j a braka j e bil a uni tena.
Po preuzi manj u vl ast i Staljin je nastavio sa dosl ednom pol i t i kom A
radni h i pri si l ni h dravni h l ogora (
) koj e j e promovi sao Ul j anov. Bi l a j e to zapravo
robovl asni ka pol i t i ka prot eri vanj a pol i t ikih neistomi ljeni ka (ugl avnom
Rusa) u Sibi r na pri si l ni rad. Od 1918. pa do 1938. u gul azi ma j e st radal o oko
20. 000. 000 Rusa. To j e broj koj i j e, prema naj skromni j i m procenama, bar za
dvadeset put a vei nego t o j e carska di nast i j a Romanov ut amnii l a i pogubi l a
l j udi t okom svoj e t ri veka duge vladavi ne.
Nensi Adl er (Nenci Adl er), profesor u Cent ru za prouavanj e Hol okaust a i
genocida pri Kraljevskoj holandskoj akademi j i nauka i umet nost i i
Amst erdamskom uni verzi t et u j e 2004. godi ne obj avi l a knj i gu Prei vel i i z
Gul aga S one st rane sovj etskog sist ema (The Gul ag Survivor: Beyond the
Sovi et Syst em). Kori st ei seanj a, memoare, opsene i nt ervj ue i zvaninu
dokument aci j u Adl erova konstat uj e da j e pol i t i ka A bi l o zapravo
gl avni i nst rument odravanj a j udeokomuni st ikog si st ema do Drugog svetskog
rat a i da, po svemu, predstavlj a naj vei genoci d u l j udskoj istoriji. Ona
ukazuj e i na t o da j e poli t i ka Anakon 1945. zamenj ena novi m
supti lni jim met odama koji su dovel i do t oga da e i t avo sovj et sko drut vo
post at i zapravo j edan prost rani . Koment ari ui posl edi ce ovakve
j udeokomuni st ike pol i t i ke po ruski narod Adl erova j e, u jednom intervju,
napomenul a da se posl edi ce ovog genoci da i rat ni h st radanj a Rusa mogu
sagl edat i i u okvi ru podat ka da j e kraj em XIX, odnosno poet kom XX veka
Rusi j a i mal a popul aci j u od oko 125 mi l i ona, a Ki na od oko 300 mi liona l j udi .
Prema podaci ma UN od 1990. do 2005. godi ne u Rusi j i se bel ei
kont i nui rani pad pri rat aj a. Na 1. 000 Rusa broj umrl i h j e 16, a broj
novoroenih 10, 6. To znai da se broj Rusa svake godi ne smanj uj e za 750-800
hiljada. Drugim rei ma, ako se ovaj t rend nast avi broj Rusa e do 2050. godi ne
bi t i smanj en za t rei nu, odnosno sa sadanj i h 115 mi l i ona ost ae ih svega oko
80 mi l i ona. Koment ari ui ove podatke i st ori ar Ol eg Plat onov (
) nagl aava da se t i podaci i znose i zvan i st ori j skog
kont ekst a i me se pri kri vaj u pravi uzroci stradanja ruskog naroda. Pl at onov
naglaava da Broj rt ava masovni h represi j a, organi zovane gl adi , i
komuni st ikog t erora od 1918. do 1955. godi ne i znosi preko 87 mi l i ona. rt ve
su uvek bi l e naj bol j i deo ruskog naroda. Ako se sabere broj belih emigranata,
ubi j eni h i dece koj a su mogla bi ti roena, demografski gubit ak Rusij e je st o
pedeset est mi liona ljudi.
312

Stal ji n se, konano, t ek 1946. godi ne suprot st avi o j udeokomuni st i ma i
nj i hovi m angl osaksonski m bankarski m fi nansi j eri ma. Te godi ne otvoreno je
odbi o ponudu amerike vl ade, koj u su mu preneli Bernard Baruh (Bernard M.
Baruch) i Dejvid Lilent al (Davi d Eli Lili enthal), da se od Uj edinjenih nacij a
st vori prva svet ska vl ada sa sopst venom voj skom i pravosudni m si st emom, a
da se u Rusi j i , oko Kri ma, st vori prva nezavi sna i sl obodna j evrej ska drava.
Zapravo, St al j i n j e o i dej i st varanj a prve j evrej ske drave na t eri t ori j i Rusi j i
i nformi san j o 15. februara 1943. kada j e Crvena armij a osl obodi l a Kri m. Tog
dat uma j e pri mi o memorandum t ri vi soka j evrej ska komuni st ika li dera:
Mi hoel sa (), Haj feca () i Ept aj na () koji m se
predl ae stvaranj e nove, nezavi sne i suverene jevrej ske drave -
na t eri t ori j i Kri ma, a koj a bi se zvanino nazi val a - -
. Stalji n i h j e gl at ko odbio, al i su se oni za podrku
odmah obrat i l i ameriki m ci oni st iki m krugovi ma koj i su St al j i nu, nakon
okonanj a Drugog svet skog rata, uputil i novi zaht ev za st varanj e j evrej ske
drave - Eret z Yi srael na Kri mu uz napomenu da bi oni fi nansi ral i ceo ovaj
projekat .
Kol i ko j e odl uan, snaan i kompl eksan jevrejski priti sak na Stalji na bi o
moe se vi deti i iz osni vanja t aj nog udruenj a Ant i communi st Consort i um iza
koga su stajali SAD, Britani j a i Vat i kan. Idej a j e bila da se okupe najvei
zl oi nci Drugog svet skog rat a i instrument ali zuj u u borbi proti v St alji na i
nj egovi h ruski h komuni st ikih sledbenika. O akti vnost i ma ovog kri mi nal nog
konzorci j uma se mal o zna al i se o njegovi m t zv. pacovski m kanal i ma (Rat
Li nes) za spaavenj e nacist a, fai st a, ust aa, bal i st a i dr. dost a pi sal o.
Pokuavajui da amort i zuj e negat ivne posl edi ce odbi j anj a j evrej ski h zaht eva
za st varanj em Eret z Yi srael na ruskoj zeml j i St al j i n j e, preko svog i zasl ani ka u
OUN Andrej a Gromi ka ( ), t okom cel e 1947.
godi ne davao punu podrku bri t anskoj i ci oni st ikoj i ni ci j ati vi za st varanje
nezavi sne j evrej ske drave u Pal est i ni . Jevrej ska drava na arapskoj zeml j i j e
progl aena 14. Maj a 1948, a samo 19 mi nut a nakon ovog progl asa SAD su
pri znal e Izrael za nezavi snu i suverenu dravu. Dve nedel j e kasni j e i St al j i n j e
pri znao Izrael i osudi o sve arapske akt i vnost i proti v nj ega. Prvi i zrael ski
ambasador u SSSR-u bi l a j e Gol da Mei r ( ), uvena j evrej ska
t erori st ki nj a i budui premi j er Izrael a.
St al j i nov pokuaj da demont i ra vl ast Jevrej a -
(st ara bol j evika garda) u Rusi ji ni je uspeo. Bi o j e veoma oprezan
j er j e znao sve o spregama ruski h i ameriki h Jevrej a i nj i hovi m vat i kanski m
vezama. Znao j e, do u naj si t nij e det al j e, ko j e i kako fi nansi rao Februarsku i
Okt obarsku revol uci j u. Znao je da sa ruski m Jevreji ma, koj i su kont rol i sal i
got ovo sve aspekt e pol i t ikog, voj nog, ekonomskog i kul t urnog i vot a ne moe
da i de na front al no razraunavanj e. Krenuo j e pol ako, sa puno respekt a prema
prot i vni ku. Meut i m, kada j e decembra 1952. ot kri vena zavera j evrej ski h
dokt ora za nj egovu i l i kvi daci j u j o nekol i ci ne visoki h ruski h funkci onera
313

St alji n je krenuo u ot voreni obraun sa j udeokomuni st i ma. Pol i ci j a j e ot poeka
sa hapenj i ma osumnj i eni h, a sudovi da procesui ranj u Jevrej e za ekonomske
mahi naci j e, korupci j u, pi j uni ranj a u kori st st rani h obavet aj ni h sl ubi , l ana
sudska svedoenj a u procesi ma prot i v i st aknut i h ruski h naci onal i st a i sl . TASS
( ) j e 2. j anuara 1953. i zdao
saoptenj e o j evrej skoj zaveri za ubi st vo St al j i na, a novi ne a i
su t u i nformaci j u odmah 3. j anuara prenel e iroj j avnost i . Nekol i ko dana
kasni j e u , su obj avl j ena i mena glavnih akt era ove zavere. S druge
st rane, SAD su svoj rat ni brod Couri er pri bl i i l e ruski m obal ama i odredi l e ga
za gl avnu emi si onu st ani cu svog propagandnog radi j a Voice f Ameri ca, a sve
sa ciljem da se podre Staljinovi protivnici -
. Dnevno se izvetaval o o navodni m masovni m hapenj i ma i
mont i rani m procesi ma. Sredi nom j anuara poj aani su meunarodni priti sci
prot i v St al j i na: dol o j e do ozbi l j ne dipl omat ske zat egnut ost i s Izrael om; na
ambasadu SSSR-a u Tel Avi vu, Izrael j e 9. februara i zvren t erori st i ki napad
bombom, a samo dva dana kasni j e preki nut i su di pl omat ski odnosi i zmeu dve
zeml j e. Kraj em februara j evrej ska komuni st ika el i t a u Moskvi , Pet rogradu i
svim ostalim vei m ruski m gradovi ma se prest ravi l i j er se pronela vest da j e
St al j i n naredi o akt i vi ranj e pl ana za progon svi h Jevreja u Si bi r. Preduzet e su
oaj nike i posl ednj e mere za ubi st vo odl unog Gruzi j ca. Nakon sedam godi na
vel i ke borbe prot i v j udeokomuni st a
ubi j en j e 5. mart a 1953, a ve dan kasni j e uki nut j e odsek pri Mi ni st rast vu za
dravnu bezbednost koj i se bavi o pri kupl j anj em podat aka i dokument aci j e svi h
zl oi na j udeokomuni st a; je odnela
posl ednj u i konanu pobedu.
ovek koj i j e onemogui o St al j i novu nameru da spase t o se spast i mogl o bi o
j e njegova desna ruka, ovek od poverenj a Lazar Moj sij evi Kaganov (
; ' ). Ovaj l an Prezi dij uma, a t o j e post ao na
zaht ev Stal j i na, i st ari KGB-ovac j e svoj evremeno sam osmi sl i o i nst i t uci j u
A za i j u razradu j e bi o zaduen nj egov st ari j i brat Mi hai l ().
Svoj u pri snost sa Stalji nom j e osi gurao na vi e nai na pa i preko sest re e
koj a j e bi l a Stal j i nova l j ubavni ca. Kada su svi j evrej ski pokuaj i ukl anj anj a
St al j i na propal i l ino j e, uz pomo Lavrentija Berije (
), ot rovao St al j i na i na mest o novog predsedni ka doveo Ni kit u Hruova
( ).
Samo dan nakon t o j e St aljin ubijen, ef policije Beri j a j e t enkovi ma
opkol i o cel u Moskvu i organi zovao hapenj e i ubi stva svi h l j udi odani h
St al j i nu. Do 9. mart a, kad je St alj in sahranjen, ve je bilo li kvi dirano 357
nj egovi h naj bl i i h i naj odani j i h saradni ka, a preko j edanaest hi l j ada sl edbeni ka
j e uhapeno i deport ovano u Si bir. Ve 3. apri l a svi osumnj i eni za pokuaj
St al j i novog ubi st va su osl oboeni , a svi koj i su svojevremeno uest voval i u
nj i hovom ot kri vanj u, hapenj u, i spi t i vanj u i suenj u su pogubl j eni . Nakon t ri
meseca uspostavl jeni su di pl omat ski odnosi sa Izrael om. Po okonanj u svi h
314

ovi h progona i ubi st ava, ovek koj i j e sve t o organizovao i nadgledao,
nekadanja Stal jinova vrst a ruka i nj egov zeml j ak i z sel a Merkheul i j u u
abhazi j skom del u Gruzi j e, Lavrent i j e Beri j a j e, kao opasni svedok, ubi j en 26.
j una 1953. Nal og za ubi st vo j e, naravno, i zdao Kaganov. Jevrej ski knj i evni k i
i st aknut i ci oni st a Stj uart Kan j e 1987. objavio knji gu u i zdanj u William
Morrow & Co o Lazaru Kaganovu pod nazi vom: Wol f of t he Kreml i n: The Fi rst
Bi ography of L. M. Kaganovi ch, t he Sovi et Uni on' s Archi t ect of Fear
(Kremal j ski vuk, prva bi ografij a L.M. Kaganova arhit ekt e sovj et skog
st raha).
S t ake gl edi t a oni h koj i su st aj al i i za revol ucij e u Rusi j i St alj i n j e bi o
greka koj a se vi e ni j e smel a ponovi t i . Tako su za nj egove nasl edni ke bi rani
nedvosmi sl eno odani l judi , kao Ni kit a Hruov, Leonid Brenj ev (
), Juri j Andropov ( ), Mihai l
Gorbaov ( ), Bori s Jel j ci n (
) i Vladi mi r Puti n.
Sve do Mihai l a Gorbaova i l umi nat i su u Rusij i uvri val i vl ast , sl amaj ui
ot por Ruskog naroda i Ruske pravoslavne crkve, a kad j e ocenj eno da j e
si t uaci j a pod punom kont rol om poel a j e demont aa vel i ke ruske i mperi j e i
ot voreno pl j akanje svega to j e nekada pripadal o ruskoj carskoj porodi ci i
ruskom narodu. Umest o da se, t o bi bi l o normal no i razumno, nakon raspada
komuni zma sve i me j e SSSR raspol agao i sve to j e posedovao, a t o j e nekad
bil o vlasni t vo carske porodice i ruskog naroda, vrat i carevi m nasl edni ci ma i
podel i ruski m radni ci ma i sel j aci ma odl ueno j e da se t o nemerl j i vo bogat st vo
pri vat i zuj e. Ko j e t o odl uio? Naravno, dravni aparat koji u najveoj meri
nadgl eda i kont rol i e odabrana el i t a, a koj u t i t i i obezbeuj e voj ska i
pol i ci j a koj i su, j o od 1917. godi ne, pod nj i hovom naj st room kont rol om.
Kako se t o zapravo desi l o? Kako j e j edna od navei h svet ski h sil a t o prest al a
da bude bez met ka, bez povi ka? Jednost avno! Mi hail Gorbaov, ovek sa
(bel egom), j e dovri o ono t o je nekadanji direktor KGB-a i
predsedni k SSSR-a Juri j Andropov poeo; promovi ui demokrat i j u koj u j e
nazi vao , odnosno l i t erarno j e doveo do opt e bede
svi h graana i ekonomskog kol apsa SSSR-a, a pot om j e bez znanj a vl ade i
vojske pri premi o (Novi savezni ugovor) o
demont i ranj u SSSR-a i uspost avl j anj u ,
(Zajednice nezavisnih Sovj etski h suvereni h drava). Gorbaov je plani rao da
na t eri t ori j i SSSR-a, od post oj ei h republ i ka i aut onomni h pokraj i na, formi ra
preko 700 novi h nezavi sni h drava. Njegov pl an j e ot kri ven 14. avgust a 1991.
kada j e i onemogueno kompl et no rasparavanj e i devastaci j a Rusij e.
Meut i m, raspad SSSR-a j e bil o nemogue sprei t i i ovaj i n vel ei zdaj e obavi o
j e poznat i komuni st iki aparat ik Boris Nikolajevi Jel ci n.
Pl j aka carske, radnike i sel j ake imovine zbila se t okom vl adavi ne
315

not ornog al kohol iara Jelj ci na, a kontrol a i zati t a t e i t akve pri vat i zaci j e
poverena j e proverenom agent u KGB-a, Vl adi mi ru Put i nu. Ist i na, mnogi su
skl oni da veruj u da Puti n nije i ni kada nee bi t i prost a t ransmi si j a u ovom
procesu. O j ednom od naji nt ri gantnij i h i naj t aj anst veni j i h ruski h voa
Vl adi mi ru Put i nu se danas rel at i vno mal o zna, a mnogo pekul i e.


Vladimir Vl adi mi roviPut i n



Put i n j e roen u Pet rogradu 7. oktobra 1952. od maj ke Mari j e Ivanovne i oca
Vl adi mi r Spi ri donovia Put i na. Maj ka j e radi l a u j ednoj fabri ci za
proizvodnj u robe iroke potronj e, a ot ac j e sl ui o u mornari ci kao ofi ci r na
podmorni ci . Posl e nekol i ko godina provedenih na moru Vl adi mi r Spiridonovi
prel azi u Sedmi odsek NKVD-a (grupa za diverzi j e) gde j e i penzi oni san.
Di pl omi rao je prava na Lenji ngradskom uni verzi t et u 1975. godi ne, a u KGB
ga j e regrut ovao Sergei Ivanov. Nakon t o j e uspeno zavri o
rasporeen je u Drugo odeljenje Lenj i ngradskog KGB-a. U i n maj ora
unapreen j e 1984, a ve sledee godine uspeno prolazi sve t est ove i obuku
na . . . . Od 1985.
do 1990. svoj obavet aj ni rad nast avl j a u Drezdenu, Ist ona Nemaka kao
direkt or Doma Nemako-Sovj et skog pri j at el j st va. Tokom sept embra 1989.
rasporeen je na mest o saradnika u Odseku za meunarodnu saradnj u
Uni verzit et a u Lenj i ngradu, a maj a 1990. post aj e savet ni k za spol j nopol i t ika
pit anj a gradonaelnika Petrograda Anatolija Sobaka. Sobak j e bi o, nakon
raspada SSSR-a, prvi demokrat sko i zabrani gradonael ni k Pet rograda i
politi ar sa naj vei m aut orit et om poet kom devedeset i h godi na. Sa Put i nom se
prvi put upoznao t okom 1976. godi ne na Pravnom fakul t et u gde j e bi o vanredni
profesor. Nakon samo mesec dana provedeni h na funkciji savetnika
gradonael ni ka Petrograda Puti n je 28. j una i zabran na funkci j u predsedni ka
Komi t et a za meunarodnu saradnj u Pet rograda, a ve avgust a 1991. godi ne
formal no naput a KGB. Ot varanj e ruskog t ri t a za st rane i nvest i t ore dovel o j e
mnoge st rane firme u Pet rograd i Moskvu t ako da j e Put i n sa svoj om
besprekornom reput aci j om, savreni m poznavanj em nemakog j ezi ka i
ut i caj ni m vezama 1992. post ao l an Savet odavnog odbora velike nemake
fi rme za t rgovi nu nepokret nost i ma St . Pet ersburg Immobili en und
316

Bet ei l i gungs. Na novi m i zbori ma za gradonael ni ka Pet rograda 1996. Sobak
gubi u kori st Vl adi mi ra Jakovl eva t o j e dovel o i do promena na mnogi m
kl j uni m mest i ma gradske admi ni stracij e, a t o je znail o i preispiti vanje
poloaj a Vl adi mira Put ina.
Samo nedel j u dana nakon gradski h i zbora u Pet rogradu Put i n pri ma pozi v od
Pavela Borodina ( ) da doe u Moskvu i preuzme
posao u okvi ru admi ni st racij e predsedni ka Rusi j e. Ve 26. marta 1997.
predsedni k Jel ci n ga post avl j a za zameni ka direkt ora cel okupne predsednike
admi ni straci j e ( ), a 25.
j ul a 1998. nai menovan j e za di rekt ora FSB-a (
, nasl edni k KGB-a). Na mest o zameni ka
predsedni ka Vl ade Ruske Federaci j e dol azi 9. avgust a 1999. Kada j e
predsedni k Rusi j e Bori s Jeljcin razrei o Sergej a St epai na sa funkci j e
predsedni ka Vl ade Put i n zauzi ma nj egovo mest o:
. U skl adu sa Ust avom Rusi j e u
sl uaj u da predsedni k drave demi si oni ra, odnosno i z bi l o kog razl oga ni j e u
mogunosti da dovri svoj mandat , na mest u predsedni ka drave ga zamenj uj e
predsedni k vl ade. Upravo se t o dogodi l o kada j e Boris Jelci n i znenada 31.
decembra podneo ost avku. Vl adi mi r Put i n post aj e
.
Gradonael ni k Moskve Jurij Lukov i nekadanj i sovj et ski predsedsedni k
vl ade Jevgeni j Pri makov (pravo i me Jevgeny Fil kenst i en) sredi nom decembra
1999. godi ne naj avi l u su da e se kandi dovati za mest o predsedni ka Rusi je.
Redovni predsedniki i zbori t rebal o j e da se odre sredi nom j una 2000. Kako
j e Jel ci n podneo ost avku i zbori su se, u skl adu sa Ust avom, moral i odrat i
naj kasni j e u naredna t ri meseca. Bori s Berezovski , prvi j evrej ski dolarski
mi l i j arder u Rusi j i , j e preko svoj e dve t el evi zi j ske st ani ce ORT i TV6, i svoj i h
novi na , i organizovao
do t ada nevi enu i zbornu kampanj u u kori st akt uel nog predsedni ka Rusi j e.
Pored t oga, Berezovski j e ul oi o j o sedam mi l i ona dol ara kako se ni t a nebi
prepust i l o sl uaj u. Vl adi mi r Put i n j e, uz t akvu kampanj u i nepri preml j ene
proti vnike, rel ati vno lako odneo pobedu na i zbori ma koj i su se odral i 26.
mart a. Na dan 12. februara 1991. godi ne j e pot pi sao savezni zakon koj i m se
garant uj e bezbednost Mi hai lu Gorbaovu i Bori su Jel j ci nu. Nai me, u Rusi j i j e
proti v njih pokrenut sudski postupak zbog pl j ake dravne imovi ne i
uruavanj a poret ka, a u vaj carskoj se vodi l a i st raga oko nj i hovog uea u
pranj u vi e st oti na mi l i ona dol ara zbog ega e vaj carski sudovi 2001. godi ne
pokrenuti krivinu istragu proti v Pavel a Borodina kao nji hovog prvog
saradni ka. Svoj drugi mandat na predsedniki m izbori ma Puti n je potvrdio 14.
mart a 2004. kada je osvoji o 71% glasova. Bilo je to got ovo pl ebiscit arno
i zj anj avanj e u nj egovu kori st . Novembra 2006. ak 87% anket i rani h graana
mu j e pokl oni l o poverenj e.
317

Kada j e prvi put 1999. preuzeo vl ast u Kreml ju Put i n ni j e bi o pol i t iki
afi rmi sana l inost . Mal o j e l j udi znal o za nj ega, a j o manj e pret postavl j al o da
bi on mogao da pret enduj e na mest o predsedni ka Rusi j e. Bi l o j e neophodno
predstaviti ga narodu kao aut orit arnu linost sposobnu da se suoi i sa
naj t ei m probl emi ma Rusij e t og vremena. St i caj em okol nost i , nekako ba u t o
vreme, u eeni j i su se ponovo na pobunu di gl i separat i st i i Put i n prot i v nj i h
odmah al j e 120. 000 naj bol j e obueni h pri padni ka ruske armij e. Pobuna j e
uguena, a novi predsedni k Rusi j e j e st ekao sl avu odl unog i
beskompromi snog pol i t i ara. Ovakav razvoj dogaaj a odmah j e izazvao i
medi j sku kampanj u nj egovi h proti vnika koji su prompt no l ansi ral i kampanj u
t vrdei da j e doveden na vl ast uz pomo novca ruski h ol i garha (), a
pre svi h Bori sa Berezovskog ( ) i da e st oga
biti ni ta vie do nji hov potrko. Opt ube su bi l e ozbi l j ne i u vel i koj meri
argument ovane pa j e i odgovor Vl adi mi ra Put i na na nj i h bi o vanredno
rezol ut an.
Ruski predsedni k j e nal oi o speci j al nom pol i ci j skom odel j enj u za borbu
proti v organi zovanog kri manal a da i spita l egal nost del ovanja deset ak naj vei h
ol i garha. Meu nj i ma su bi l i Berezovski i Vl adi mi r Gusi nski (
). Berezovsi kraj em 2000. bei u Vel i ku Bri t ani j u,
a Gusi nski ut oi t e nal azi u Izrael u i j i j e dravl j ani n i bi o. Ruska pol i ci j a j e
odmah zat rai l a od Int erpol a da j oj pomogne oko hapenj a i pri voenj a ove
dvoj i ce osumnj ieni h ol i garha. No, Int erpol j e ost ao nemoan. Britanski
premi j er Toni Bl er (Ant hony Charl es Lynt on Tony Blai r) j e l i no osi gurao
azi l Berezovskom, a Svet ski Jevrej ski Kongres se zal oi o za zat i t u
Gusi nskog. Izrael j e odbi o da i sporui svog graani na Rusij i .
Pouena ovakvi m i skust vom ruska pol i ci j a menj a t akt i ku i okt obra 2003.
hapsi naj bogat i j eg od svi h j evrejski h oligarha u Rusi ji Mi hail a Hodorovskog
( ). On j e t ada bi o vl asni k naj vee ruske
naft ne kompani j e Jukos ( ) i j edne
od naj moni jih fi nansij ski h grupa MENATEP (
- ) sa sedi tem na Gi bral t aru. Ukupna vrednost
kapit al a mu se, prema amerikom asopi su Forbs, procenj i val a na oko 18.
mi l i j ardi dol ara. Nakon det al j ne i st rage pol i ci j a dol azi do saznanj a da se i za
Hodorovskog, odnosno nj egovog kapi t al a kri j e ni ko drugi do not orni bri t anski
i nvest i ci oni bankar Jakob Rotil d (Nat hani el Charl es Jacob Rot hschi l d, 4t h
Baron Rot hschi l d). Cel okupna i movi na Hodorovskog j e t ada zapl enjena i
vraena dravi Rusiji . Isti na, najvanij i saradnici Hodorovskog Leoni d Nevzl i n
( ), Mihail Brudno ( ) i Vladimir
Dubov ( ) su uspel i da pobegnu u Izrael gde su dobi l i
davl j anst vo i zat i tu. Izrael , i pored zaht eva Moskve, ni kada nij e pokrenuo
post upak ekst radi kci j e ovi h kri mi nalaca. ta vi e, kao graani Izrael a Brudno i
Dubov su 2005. otputoval i u SAD gde su bi l i gost i ameri ki h senat ora
predvoeni h Tomom Lant oem (Thomas Pet er Lant os).
318

Vi e ni ko ni j e sumnj ao u sposobnost i i odl unost novog ruskog predsednika.
Narod ga j e sl avi o, a ol i garsi respekt oval i . No Put i n nij e, i oi gl edno i ne
namerava da ue u rat sa svim oligarsima u Rusiji niti , na bilo koji nai n, el i
da oi vi nekadanju hladnorat ovsku pol i t i ku prema Vel i koj Bri t ani j i i SAD.
Nakon raspada SSSR-a Rusi j a j e izgubil a 35% svoje nekadanje t eri torij e i
49% st anovni t va. Tokom vl adavi ne Gorbaova i Jel j ci na ruska drava j e
got ovo u cel ost i devast i rana. Vel i ka dravna preduzea su prodavana za
bagat el u, voj ska dovedena do samog ruba propast i , pol icij ski aparat postao
okosni ca organi zovanog kri mi nal a, a korupci j a uzel a t ol i ko maha da se i ni l o
da pravne drave vi e i nema. Od 1997. do 2000. godi ne i onako ni zak
st andard ruski h graana opao j e za dodat ni h 60%. Indust ri jska proi zvodnja
smanj ena j e za got ovo celi h 50%. Nezaposlenost, opta beda, glad, prosj aenj e
i prost i t ucij a, kri mi nal sa naj vei m procent om oruanih napada na svet u je ono
sa i me se Vl adi mi r Put i n suoi o kada j e mart a 2000. godi ne i zabran na mest o
predsedni ka Rusij e.
Svoj predsedni ki mandat Putin je zapoeo i zgovaranj em uvene reeni ce
Napol eona Bonapara i Dona F. Kenedi j a Moj naj vei nepri j atel j j e vreme.
Put i n i l j udi oko nj ega ni su i mpul si vni i grai ve svi m st vari ma prilaze krajnje
st udi ozno, a t o se vi di i po t ome t o od prvog dana svog predsednikog
mandat a Put i n sprovodi pol i t i ku t emel j nog sani ranj a ruski h pol i t i ki h t okova i
j aanja unutranje kohezi j e Ruske federaci j e.
Nakon odl une i snane i nt ervenci j e u eenij i, koj om pri likom j e rastureno
separat i st iko j ezgro, Put i n povl ai gl avni nu voj ni h snaga i ot poi nj e di j al og
sa raci onal ni m eenski m naci onal st i ma. Sve to, na kraj u, rezul t i ra
refernduskom odl ukom graana eeni j e da ost anu deo Ruske federaci je.
Rusi juje, svoji mpredsedni ki mukazombr. 849 od 13. mart a 2000,
podel i onasedamfederal ni hokruga: ;
; - ;
; ;
i . Ovim
okruzi ma upravl j aj u voj na l i ca koj a on post avl j a, a l okal ni parl ament i samo
odobravaj u. t et an ut i caj nevl adi ni h organi zacij a j e u vel i koj meri
amort i zovao t ako t o j e zakonom zabrani o nj ihovo fi nansi ranj e i z i nost ranst va.
Umest o polit ike kri mi nala u ruskoj pri vredi koj u j e promovi sao Mi hai l
Gorbaov, a zduno podrao i nast avi o Bori s Jel j ci n Put i n uvodi dravni
kapi t al i zam. Pod kont rol u drave st avlj a sva javna preduzea i sve st rat eke
grane i ndust ri j e voj nu, energet i ku, rudarst vo i saobraaj . Oli garsi ma je
prepust io deo u proizvodnj i naft ni h energenat a, bankarstvu i t rgovi ni ali i m j e
namet nuo znat nu dravnu kontrolu. Izbegavi sukobe sa oli garsi ma, od koj i
neki poseduj u i t ave gradove pa i obl ast i , Put i n j e i pak obezbedi o apsol ut nu
vl ast i kont rol u drave nad proi zvodnj om i di st ribuci j om nafte i gasa.
Sa l anicama Evropske Unij e Puti n j e uspost avi o veoma dobre odnose. Ovo
319

se posebno moe rei za Francusku, It al i j u i Nemaku ij i je kancel ar Gerhard
reder (Gerhard Schrder) j o 1995. privatno doputovao u Pet rograd na
prosl avu nj egovog roendana. Ruska federacija danas kraj nj e formal ne odnose
i ma samo sa Vel i kom Bri t ani j om koj a, kao gl avna pokret aka sil a Novog
svet skog poret ka, odbi j a da prihvati real nost povrat ka Rusij e na svetsku
politi ku scenu. Ona j e jedi na l ani ca Evropske Uni j e koj a se najotri je proti vi
uvozu ruske naft e, gasa i kapi t al a u Evropu. Bri t ani j a, preko SAD, nast avl j a sa
svoj om pol i t i komom umnoavanj a broj a bal kanski h drava, nj i hovom
dest abi l i zaci j om i i nkorpori ranj em u EU, a sve sa ci l j em spreavanj a
ost varenj a ruskog uti caj a u ovom del u Evrope. Rusofobina pol i t i ka Vel i ke
Bri t ani j e ogl eda se i u i zazi vanj a ogranieni h rat ni h sukoba na Bl i skom Ist oku.
Nj en se pol i t iki i fi nansij ski establi ment zalae za otvaranj e novih rat nih
ari t a, odnosno voenj e pol i t i ke kont roli sani h sukoba ni skog i nt enzi t et a na
tl u Irana, Sirij e i Severne Korej e, a t o su upravo drava koj e i maj u dobre
ekonomske i pol i t ike odnose sa Rusi j om.
U j edanom poverl j i vom j apanskom voj nom dokument u od 25. avgust a
2008st oj i .
(Buova admi nsi t raci j a razmat ra mogunost uspost avl j anj a di rekt ne
bl okade Irana). Ameri kanci se, svial o se t o nekome i l i ne, pri premaj u za
sukobe u t om del u svet u, a el aboraci j a sl edi :
"; "
(Najva pravog cil ja borbeni h vebi i j asno
i menovanje proti vnika nij e uobiaj ena praksa osi m i ako vam ni j e ci l j da
nepri j at el j u poal j et e nedvosmi sl enu poruku!). Jo j edan det al j i z i zvet aj a j e
veoma zaniml jiv, a odnsodi se na Izrael:

(Izrael j e danas deo Angl o-ameriki h oruani h snaga

koj e su us l ubi moni h naftni h kartel a i nji hovih i nt eresa na Bli skom Ist oku).
Izral e, nema sumnj e, bi t i i skori en kao oki da sukoba u ovom del u svet a
kada za t o doe vreme. Izvet aj se zavrava svoj evrsnom di l emom koj a t o
moe, a i ne mora da bude s obzi rom na akt ere:

(Da l i j e ovo akt provokaci j e podran propagandom zapadni h medi j a i l i

j e ovo net o t o nas moe uvest i u konfl i kt e i ri h razmera!?).
Nemaka koj a j e pet a po redu svet ska drava po kol ii ni kori enj a energije
danas j e 100% ovi sna od ruske naft e i gasa. Cel a Evropa j e danas sa preko
80% ovi sna od ruskog gasa t o i zazi va vel i ku nel agodu meu Bri t anci ma i
Ameri kanci ma. Zapravo, kont i nui rani m poveanj em svoj e proi zvodnj e i
i sporuke naft e i naft ni h deri vat a svi m dravama Evropske Uni j e Rusi j a j e
uspel a da poti sne SAD sa evropskog t ri t a. Ona j e danas dobi l a st at us
pri ori t et nog ekonomskog part nera vei ne evropski h drava. Mi ni mal i st ike
320

naune procene ukazuj u da se na t eri t orij i Rusi j e danas nalazi oko 30% svih
svetski h rezervi naft e, gasa, pl at i ne, drvet a, zl ata, dij amanat a i srebra. Ona
i ma naj vee povri ne obradi vog zeml j i t a na svet u sa koj i h bi mogl o da se
hrani cel okupno evropsko stanovni t vo. Ovaj ogroman ekonomski pot enci j al
Rusi j e Put i n j e uspeo da pret vori u nj eno st rat eko oruj e. Rusi j a koj a j e
evropska drava, ne samo u geografskom smi sl u ve, pre svega, po svoj oj
kul t uri i sveopt oj ci vi l i zaci j i , i ma sve anse da postane nj ena domi nant na
voj na i ekonomska si l a.
Akt uel na pol i t i ka el i t a Rusi j e na ijem se elu nalazi Vl adimir Putin je
svesna zapadnih poli tiki h i nt eresa koj i se kri j u iza ubrzanog irenja NATO-a
ka i st oku, prvenst veno ka dravama koj e su nekada bile deo Rusi j e. Ni ko od
nj i h nema i l uzi j a o t ome t a j e pravi ci l j SAD kad pl ani raju da na t erit ori ji
Pol j ske i eke post ave odbrambene raket ne si st eme. Svi oni veoma dobro
razumej u poruku koj u i m j e Zbi gnjev Bei nski (Zbi gniew Kazi mi erz
Brzezi ski ) uput i o: Rusi j a raspol ae sa 37% svi h svet ski h rezervi nafte i
gasa, a i ma samo 3% st anovni t va. To nij e pri hvat l j i vo. No, i pored svega
kroz ta je prola u prot ekl e dve deceni j e, Rusi j a i dal j e predst avl j a drugu
svet sku voj nu i at omsku sil u. Moskva j o uvek i ma domi naci j u na prost oru
Evroazije, od Finske, preko Irana i Ki ne, do Indi j e i Japana. Sa Ki nom,
Indij om, Iranom i Severnom Korej om Rusi j a i ma posebno dobro razvi j ene
ekonomske i pol i t ike odnose. No, i pored svega ruski pol iti ki i voj ni vrh j e
svest an da Rusi j a sama vi e, u geopol i t i kom smi sl u, ne moe da predst avl j a
proti vteu sada ve gl obal noj domi naci j i SAD. Iz t og razl oga Rusija ostvaruje
st rat eke odnose sa Ki nom koj i su u kont i nui ranom usponu pa su t ako doi vel i
i svoj u veri fi kaci j u kraj em XX veka kada j e pot pi san angaj ski sporazum (The
Shanghai Cooperat i on Organi zat i on). Ovi m su dve drave nai ni l e prvi korak u
spreavanj u dal j eg i renj a amerikog ut i caj a u Cent ral noj Azi j i koj u one
doi vl j avaj u kao deo svog egzi st enci j al nog prost ora. Vladimir Putin je ovaj
sporazum o saradnj i dodat no osnai o unapreuj ui ga u voj ni savez dve drave
sa j asno i zraenom ant i bri t anskom i ant i amerikom doktrinom.
Svoj u pol iti ku akt i vnost Put i n j e usmeri o i u pravcu osnivanj a jednog ireg
ekonomskog i fi nansi j skog saveza BRIK (Brazil , Rusij a, Indij a i Ki na).
Put i nova nova ekonomska pol i t i ka koj a u svom fokusu nema SAD i zazval a j e
vrl o pal j i vo anal i zi ranj e vodei h svet ski h fi nansi j ski h i nst i t uci j a. Tako j e
amerika banka Gol dman Sachs odmah dol a do podat aka da e ove et i ri
zeml j e naj kasni j e do 2030. godi ne bi t i fi nansi j ski i i ndust ri j ski snani j e od
SAD, Japana, Nemake, Veli ke Brit ani j e, Francuske, It al i j e i Kanade.
i nj eni ca da drave okupl j ene oko BRIK-a zauzi maj u et vrt i nu ukupne
t eri t ori j e pl anet e Zeml j e, da i maj u vi e od 40 odsto svet ske popul acij e i da i m
j e, u ovom moment u, zaj edni ki brut o naci onal ni dohodak vei od pet naest
hi l j ada mi l i j ardi dol ara govori dovol j no sama za sebe. Paral el no sa poet kom
del ovanja BRIK-a Brazil i Argent ina su i niciral e i povezi vanje zemal j a
Lat i nske Ameri ke sa zeml j ama Afri ke. Prvi sami t ovi h zemal j a odran j e ve
321

2006. u Ni geri j i i post i gnut i dogovori i du u pravcu uspostavljanja energetske
si gurnost i Afri ke i nj ene sve manj e fi nansi j ske ovi snost i od beskrupul ozni h
svet ski h finansi j ski h cent ara.
Jedno j e si gurno: Rusi j a j e 2006. godi ne post al a naj vei proi zvoa nafte na
svet u; nj ene devi zne rezerve su 2008. dost i gl e sumu od preko 600 mi l i j ardi
dol ara; nema ni kakvi h strani h dugovanj a i od nekadanjeg duni ka se
pret vori l a u kredi t ora. U energet skom i svakom drugom pogl edu Rusi j a j e
samodovol j na drava dok su SAD 2008. godi ne moral e da uvoze 60% naft e i
20% gasa. Prema studi j i amerikog Inst i t ut a za energi j u amerika ovi snost od
uvozne naft e e do 2020. godi ne porast i na 80%, a gasa na 40%.
Banka za meunarodna poravnjanj a j e sredi nom 2006. godi ne obj avi l a da
kont i nui rani dvogodi nj i pad vrednost i amerikog dol ara u odnosu na evro i
j en ni j e rezul t at samo i zuzet no visokog t rgovi nskog defi ci t a SAD ve, pre
svega, odl uke cent ral ni h banaka Rusi j e, Ki ne i j o neki h drugi h drava da
svoje devi zne rezerve vi e ne dre samo u dol ari ma. Ovaj proces se odi grava
kraj nj e diskret no ali kont i nui rano zakl j uuj u strunj aci uz ocenu da e dal j e
sl abl j enj e dol ara i rast amerikog defici t a i mat i veoma negat i vne posl edi ce na
ukupnu makro i mikro fi nansi jsku si t uaci j u SAD, a t o e se, s obzi rom na
st at us dol ara kao svet ske valut e, katastrofalno odrazit i i na cel okupnu svetsku
ekonomi j u.
St varanje BRIK-a i angaj skog saveza i maj u dalekosene geopolit i ke
posl edi ce u smi sl u vaspost avl j anj a bi pol arnog, odnosno mul t i pol arnog svet a
naspram j ednopol arnog koga predst avl j aj u SAD. Sa dezi nt egraci j om SSSR-a za
t a j e odgovoran Mi hai l Gorbaov prestao j e da vai i dogovor veli kih sila sa
Jal t e o uspost avl j anj u bi pol arnog voj no-pol i t ikog svet skog odnosa. SAD su
nakon 1991. preduzel e ni z voj ni h, ekonomski h i pol i t i ki h koraka u l i t erat uri
predst avl j eni h kao gl obal i zacij a i l i mondi j al i zaci j e, a koj i ni su ni t a drugo du
uspost avljanj e jednopol arnog t ot al i t arnog svet skog si st ema na elu sa SAD.
Ovaj i mperi j al ni pohod svet skog bankarskog kart el a i ni za mul t i naci onal ni h
kompani j e koj e kont rol i u i upravl j aj u sa SAD ameri ki polit ikol og Semj uel
Hant ingt on (Samuel Phil li ps Hunti ngt on) je u svom uvenom del u Cl ash of
Ci vi l i zat i ons (Sukob ci vi l i zaci j a) prost o nazvao The West agai nst t he Rest
Zapad proti v ost atka sveta. Hantington jasno i sti e da je Zapad (i t aj
bankarski kart el i mul tinacionalne kompanij e) ot poeo sa krei ranj em
sopst venog pl anet arnog poret ka Novi svet ski poredak, po i skl j ui vo svoj i m
meri l i ma. uveni ruski pol i t i kol og Al eksandar Dugi n u svom del u Geopolitika
post moderne ovaj proces ne vi di kao sukob prol ost i i budunost i ve kao
sukob razl i i t i h verzi j a budunost i koje proi zi l aze i z razl i ite prolosti.
Nakon buroaske revol uci j e u Francuskoj , odnosno krajem XIX veka kada na
Zapadu vi e ni j e bi l o feudal ni h si st ema kont rol ori svet skog fi nansi j skog
kapi t al a l ansi ral i su t ri obl i ka vl adavi ne (l i beralnu demokrat i j u, komuni zam i
322

fai zam, odnosno naci zam) koj i e svoji m meusobni m sukobi ma, na kraj u,
dovest i do apsol ut ne prevl asti l i beral ne demokrat i j e. Ovu pobedu kapitalizma i
uspost avl j anj e j ednopol arnog svet a sa SAD kao apsol ut ni m gospodarem
ameriki pi sac Franci s Fukoj ama (Yoshi hi ro Franci s Fukuyama) dobro
anal i zi ra u svome sada ve uvenom del u The End of Hi st ory and the Last Man
(Kraj i st ori j e i posl ednji ovek). Po nj emu, kraj em XX veka nast upa kraj
i st orij e s obzi rom da j e l i beral ni kapit al i zam, nakon to j e pobedi o naci zam i
komuni zam, ost ao sam sa sami m sobom. Po nj emu, al i i po mi l j enj u svi h
ost al i h propagat ora gl obal i zma i mondi j al i zma, preost al o j e j o samo da se
zapadnoevropski abl on i st orij e pri meni na sva ost al a drut va i da se t ako
cel okupno oveanst vo st avi pod j ednu kapu kapu SAD. Ovo abl oni ranj e
budunosti svi h ost ali h naroda podrazumeva bri sanj e nj ihove i st ori j e, t radi ci j e,
obiaj a i uspost avl j anj e novi h kul t urol oki h vrednost i . Glavnu prepreku na
ovom put u abl oni ranj a budunost i ost at ka svet a Zapad vi di u naci onal ni m
oseanj i ma i naci onal ni m organi zacij ama i i nst i t uci j ama st ari h drava (Ki na,
Rusi j a, Japan, Srbi j a i arapski svet) i st oga j e obraun sa nj i ma progl asi o za
svoj pri marni zadat ak coup de grce.
Naj novi j e poj ave naci onal soci j al zma u Rusi j i se masovno osuuj u od strane
vei ne zapadni h zvani ni ka. Mnogi su skl oni da Mar za Rusi j u koj i su
pri padni ci naci st ikog pokret a i zvel i 2005. godi ne u cent ru Moskve, sa svi m
si mbol i ma nekadanj e Naci onal -soci j al i st ike parti je Nemake, t umae kao
povratak antisemitizma u Rusij u. Za sada, Puti n ne koment ari e ove pojave, ali
njegovi susreti u Kreml ju sa Sergej om Baburi nom (
), voom radi kal ni h ruski h naci onal i st a, mnogi t umae kao
nj egovu t i hu sagl asnost . Na ovakvo zakl j ui vanj e i h upuuje j o i i nj eni ca da
j e redovan gost Kreml j a i prosl avl j eni ruski pi sac i nacional i st a Al eksandar
Sol j enj i ci n ( ). Veruje se da je upravo on
na el u grupe ruski h i nt el ekt ual ca koj a formul i e i dej u nove ruske drave.
Ruski narod danas Vl adi mi ra Put i na ne zove po i menu ni t i po tit uli , prozvan je
i poznat kao . Njegovi najblii saradnicu su l j udi sa koj i ma j e
nekada radi o u Pet rogradu i got ovo svi su, kao i on, nekada bi l i pri padni ci
FSB-a, odnosno KGB-a. Jednog od njih valja posebno istai j er j e ovek od
posebnog poverenj a ruskog predsednika: Dimi t rij Medvedev
( ).
U Rusi j i 2005. godine i ma vi e st oti na dol arski h mi l i onera, a 36 naj bogat i j i h
l j udi su, prema pi sanj u ameri kog asopi sa Forbs, vi est ruki dol arski
mi l i j arderi sa ukupnom sumo od oko 100 mi l i j ardi dol ara. Naj vei broj ovi h
novokoponovani h mi l i j ardera bogat st vo j e stekl o u pet rohemi j skoj i
met al urkoj i ndust ri j i , odnosno t rgovi nom si rovi nama. Rusija se rasprodaj e.
Od ovi h 36 mi lij ardera sa svetskom t ei nom i ma nji h dvadestak, od kojih su
j edanaest ori ca Jevreji : Roman Abramovi ( ),
Vi kt or Veksel berg ( ), Mi hai l Fri dman
( ), Germa Kan ( ),
323

Leoni d Mi hel son ( ), Vl adi mi r Li sin (
), Vi t al i Mal ki n ( ), Al eksandar Smolenski (
), Vladi mi r Vi nagradov ( ), Pj otr
Aven ( ) i Anat oli j ubaj s (
). Bogat st vo Romana Abramovi a, gubernatora ukot skog Aut onomnog
Okruga, za 2005. godi nu procenj uj e se na 18. 2 mil i j ardi dol ara t o ga, opet po
Forbsu, i ni j edanaest i m naj bogat i j i m ovekom na svet u. Podset i mo se samo
da j e kapit al zvani no naj bogatij eg oveka Gej t sa (Wi l l i am Henry Gat es
III), oko 50 mi lij ardi dol ara.
Svi ruski dol arski mi l i oneri i milijarderi ost varuju skoro peti nu brut o
naci onal nog dohot ka. Ovaj podat ak t reba gl edat i kroz injeni cu da se naj vei
deo ruskog privatnog bogatstva nal azi u rukama par st oti na fami l ija od koji h
su mnoge j evrej skog porekl a. Pri hodi 100 naj bogat i ji h l j udi u Rusi j i su t okom
2005. godine prevazili pri hode 25% zaposl eni h Rusa dok j e, u i st o vreme,
preko 30% ruski h porodi ca ivel o i spod grani ce si romat va. Kad se ovi podaci
i znose vano j e znati da se prosena pl at a u Rusi j i za 2005. godi nu kret al a oko
115 . Ako se zna da j e broj Jevrej a u Rusi j i , prema popi su i z 2002. godi ne,
229. 938 odnosno svega 0, 16% od ukupne popul aci j e onda j e svaki dal j i
koment ar i zl i an.
Ovi l j udi do 1988. godi ne ni su bi l i ni po emu poznat i ni t i i muni . Svi osi m
j ednog: Bori sa Berezovskog. A ko j e Bori s Berezovski naj bol j e govori asopi s
Forbs, koj i j e Berezovskog j asno oznai o kao j ednog od naj ut i caj ni j i h l j udi
ruskog podzemlj a. On danas pod zatit om engleskih vlasti i vi i radi u
Londonu. Tu, dal eko od ruske pol i ci j e, on sa grupom bi vi h agenat a FSB-a,
planira svoj povrat ak u Moskvu i ubistvo Vladi mi ra Puti na. Svoj u novu
ant irusku revol uciju ovaj Jevreji n i vlasni k i zraelskog pasoa ne kri je ve j e
ak j avno naj avl j uj e. Tako j e l ondonskom The Guardi n dao i nt ervj u 13. apri l a
2007. i obznani o: I am pl ott ing a new Russi an revol uti on Ja pri premam novu
rusku revol uci j u. Ako znamo ko j e pl ani rao Ant i rusku revol uci j u 1917, ko j u j e
fi nansi rao i ko j e nj ome rukovodi o t ada ove rei Berezovskog t reba ozbi l j no
pri mi t i k znanj u.
Hoe l i Vl adi mi r Put i n i grupa od oko sedamdeset ak l j udi i z naj ueg
rukovodst va -a i -a (
), voj ne obavet aj ne sl ube, kako neki mi sl e, uspeti
u spaavanj u ruskog naroda i nj egove drave ost aj e da se vi di . sren


Ruska pravosl avna crkva
324




Prvi kont akt nekog Rusa sa hri anst vom vezuj e se za Sv. Apost ol a Andri j u
Prvozvanog, koj i j e 60-t i h godi na nove ere boravi o na podruj u od j unog del a
Crnomorskog pri morj a, u Vi t i ni j i i Pont u, pa preko Traki j e, Ski t i j e, Sarmat i j e
do Abhazi j e. Meut i m, prvo pravo pokrt avanje Rusa odi gral o se u doba
knezova Askol j da ( ) i Dira () oko 866. godi ne i nastavi l o za
vreme njihovi h nasl edni ka na Ki jevskom prestol u ( ) Ol ega
( , 882. -912. ) i Igora Rj urkovia ( , 912. -945. ). Ovi
vladari su bil i pagani al i ni su zabranj i val i pokrt avanj e l j udi i i renje
hri anst va. Veli ka knjegi nja Ol ga ( , 945. -955. ) pri ma,
meut i m, krt enj e u Konst ant i nopol j u (957. ), da bi se po povrat ku u domovi nu
akt i vno ukl j ui l a u mi si onarski poduhvat , ukl anj al a paganske kumi re,
post avl j al a krst ove i gradi l a crkve. Njen si n j edi nac i pak ni j e pri hvat i o novu
rel egi j u. Naprot i v, on preduzi ma progon hri ana i ruenj e hramova koj e j e
njegova majka pre toga sagradil a.
Novi podsticaj hrianst vo e dobi t i t ek sa dol askom na vl ast kneza
Vl adi mira ( I , 980. -1015. ) koji je, kao i knj egi nj a
Ol ga pri mi o krt enj e. Za nj egovo vreme hri anst vo post aj e dravna rel i gi j a.
Mi t ropol i t Mi haj l o (988. -992. ) po nal ogu samog Kneza vri masovna krtenja u
Ki j evu, Novgorodu, Rost ovu, Smol j ensku i t d. Zaj edno sa i renj em hri anstva
knez Vl adi mi r j e radi o i na prosveenj u naroda pa je tako u okvi ru svake crkve
del oval a i kola. Vladi mi rov si n i nasledni k Jarosl av
( , 1019. -1054. ) nastavio je oevi m st opama. Posl e smrti mitropolit a
Mi hai l a ( ) na arhij erejsku katedru post avl j en j e Leont i j e, a pot om
Jovan I, Teopemt i dr. Ruska crkva poetkom drugog mi lenijuma obuhvata 6
mi t ropol i j a koj e su se nal azi l e pod j uri sdi kci j om Konstantinopoljske
pat ri j ari j e; epi skopi i naj vei deo svet enst va su bi l i Grci i Bugari . Godi ne
1051. na mi t ropol sku kat edru prvi put dospeva Rus, uveni pisac i besednik
Il ari on ( , ). No,
nakon nj egovog upokojenja nasleuje ga niz grkih arhijereja: Jefrem
(), Georgi je (), Jovan II ( II), Jovan III ( III),
Ni kol aj () i dr. Broj eparhij a se krajem XI veka uveava na 12, a
Ruska crkva i dal j e ost aje u potpunoj zavisnosti od Konstanti nopol ja
(Cari grada, Ist anbula) sa prvoarhij ereji ma Grci ma.
Poet kom XIII veka dol azi i do prvi h ot ri j i h sukoba sa kat ol iki m kl erom
koji uspeva da iz Gali a prot era epi skope i svet eni ke Ruske crkve i uspost avi
l ati nsku arhi epi skopij u. Papa Grigori je IX (Ugol ino di Conti , krteno i me)
1231. godi ne upuuj e posl ani cu vel i kom knezu Georgi j u Vsevol odoviu
325

( , ) sa pozi vom da pree
u kat ol i anst vo t o Knez odbi j a. Pri l i kom napada Mongol a na Ki j ev 1240. bi va
ubi j en mi t ropol i t Josi f, a Rusi , u nemogunosti da ostvare kontakt sa
Konst ant i nopol j skom pat ri j ari j om, po drugi put samost al no bi raj u mi t ropol i t a
Ki ri l a II. Od t ada pa sve do 1448. Rusi e ugl avnom sami bi rat i svoj e
mi t ropl oi t e. Kada j e (1448. ) ruska mit ropol i j a podel j ena na dve Zapadnu i
Ist onu patrijarh odluuje da lokal ni ruski episkopi sami biraju prvojerarha iz
svoji h redova, ali da bude postavlj en sa blagosl ovom Cari grada, a za Ist oni
daj e bl agosl ov da sabor ruski h j erarha bi ra i post avl j a mi t ropoli t e od ruski h
epi skopa; na t aj nai n j e Ist ona mi tropolij a zadobil a samost al nost i
nezavi snost . Godi ne 1589. na i ni ci j at i vu cara Teodora Ivanovia uspostavlja se
Ruska pat ri j arij a sa ci l j em da Moskva post ane Trei Rim. Pod jurisdi kcij om
Ruske pat ri j ari j e se u poet ku nal aze samo eparhij e na t l u Moskovske drave
(preanj a Ist onoruska mi t ropol i j a), a t ek od 1685. u nj en sast av ul aze i sve
eparhi j e i z Zapadnoruske mi t ropol i j e.
Radi kal ne promene u ust roj st vu Ruske crkve nastaj u sa dol askom Pet ra
Vel i kog ( I - ) na prest o Rusi j e. Tokom
nj egove vl adavi ne dol azi do i zraene sekularizacij e drave i podi nj avanj a
Crkve nj egovoj vl ast i . On 1721. uki da Pat ri j ari j u i upravl j anj e Crkvom
poverava Si nodu. Vl adavi na Pet ra vel i kog ost ae upamena, kad j e Ruska
crkva u pi t anj u, po znaaj ni m ogranienj i ma nj eni h prava i moi , a posebno po
nj egovom favori zovanj u zapadni h uticaja i proklamovanju i deje o bli skosti
pravosl avlj a i prot est ant i zma. Kat ari na II ( II ) nast avl j a sa
pol i t i kom Pet ra Vel i kog pa 1764. donosi odl uku o oduzi manj u i movi ne
eparhi j ama i manast i ri ma. Tek nakon smrt i Kat ari ne II 5. novembar 1796.
dol azi do oset nog i kont i nui ranog preporoda Crkve. Ruski car Al eksandar I
nal ae 1814. da se Svet o pi smo prevode na ruski j ezi k i pospeuj e akt i vnost
monat va. Usl ed ovakvi h carski h mera dol azi do znaaj ni h reformi duhovni h
kol a, sprovode se odl une mere za obraun sa nosioci ma raskol ni ke pol i t i ke,
podst ie se mi si onarenj e u Si biru i Kavkazu i dr.
Vl adavina Aleksandra III i Ni kol aj a II t akoe su se poziti vno odrazile na
sveukupan i vot i del ovanj e Ruske crkve. Posebno j e bl agorodna bi l a
vl adavi na Ni kol aj a II cara Rusij e, kralj a Pol j ske i Vel i kog voj vode Fi nske. On
j e 1906. dozvol io i pomogao osni vanj e bogosl ovsko-fi l osofski h drut ava u
Moskvi , Petrogradu i Ki jevu. Kada j e 1916. od Ruske pravoslavne crkve
pri mi o Memorandum sa mol bom da se uki ne i l i makar osl abi nepreki dno
starat eljstvo i odve budna kont rol a crkvenog i vot a od st rane svetovne vlasti,
i me se Crkvi oduzima samost alnost i i ni cij ati va, Ni kol aj II je odmah ukinuo
ukaz cara Pet ra Vel i kog o uki danj u Pat ri j ari j e i predl oi o crkveni m vl ast i ma
da se u Moskvi sazove Sabor episkopa radi izbora Patrij arha i dalj ih
neophodnih reformi koj e e osnaiti duhovnu vlast i aut ori t et Ruske
pravosl avne crkve.
326

Nakon dui h pri prema Sabor ot poi nj e sa radom 15. avgust a 1917. uz uee
564 l ana. Pored odl uke o obnovi Pat ri j ari j e (28. okt obra), Sabor 21.
novembra donosi i odl uku o i nt roni zaci j i Pat ri j arha Ti hona (
). Pored t oga, donet o j e j o ni z odl uka o reorgani zaci j i
naj vi e crkvene eparhij ske uprave, unutranj oj i spolj anj oj mi si j i i dr. Na
kraj u, u novonast al i m okol nost i ma bol j evike revol ucij e, Sabor donosi odluku
koj om odl uno osuuj e dekret Sovj et a narodni h komesara O odvaj anj u Crkve
od drave i kol e od Crkve kval i fi kuj ui ga kao pol i t i ku progona pravosl avl j a
na t l u carske Rusi j e.
St rahovanj a Crkve su se pokazal a t ani m; jo t okom traj anj a nasil nog
preuzi manj a vl ast i u Rusi j i 8. okt obra 1917. ubi j en j e prot ojerej Jovan
Kourov, a potom i mitropolit Vl adi mir Kij evski. Samo u Moskvi je 1918.
godi ne zat voreno oko 600 crkveni h hramova, a do 1938. l i kvi di rano j e 95%
hramova u odnosu na st anj e pre poetka boljevi kog terora februara 1917.
godi ne. Hramovi Ruske pravosl avne crkve se masovno pret varaj u u bol ni ce,
kol e, zat vore, skl adit a i sl . No, naj st rani j e j e, i pak, bi l o ono t o se deaval o
svet enst vu i pravovernom narodu. Naj bol j e su prol i oni koj i su odmah
ubi j eni ! Ost al i su mueni po zat vori ma, voeni ul i cama kao st oka, zat varani
i skl j ui vo po crkvama koj e su bil e pret vorene u tamni ki vi l aj et samo za
hri anske verni ke, proganjani u dal eka sel a Si bi ra na naj t ee radove i sl . U
t akvoj sit uaci j i pat ri j arh Ti hon se odl uno suprot st avl j a bol j eviki m
neverni ci ma koj i su, oi gl edno ne sl uaj no, od prvog dana i mal i i svoj e
saradni ke u Ruskoj pravosl avnoj crkvi A. Vedenski () i V.
Krasni cki (). Oni j avno prokl amuj u l oj al nost bol j eviki m vlasti ma
po cenu raski da sa kanoni ma i predanj i ma i zaht evaju likvidacij u Patrijarha.
U moment u j udeokomuni st i ke ant i ruske revol ucije Rusku crkvu su inili: 3
mi t ropol i t a, 13 arhi epi skopa, preko 100 epi skopa, 56. 000 svetenika, 22. 000
akona i 100. 000 crkava. Crkva j e i mala i 1. 130 manast i ra s preko 100. 000
kal uera i kal ueri ca; i mal a j e et i ri duhovne akademi j e, 52 bogosl ovi j e i vi e
hilj ada parohij ski h kola. Crkva j e i mala i sopst venu i movi nu koja se ogl edala
u 1. 800. 000 hekt ara zeml j e i raznu pokret nu i movi nu u vrednost i od oko
40. 000. 000 rubal j a, a nj en ukupni kapi t al se procenjivao na preko
1. 000. 000. 000 rubal j a. Pored svega t oga, u svoj i m ri zni cama Crkava j e uval a
razne crkvene dragocenost i i st vari basnosl ovne vrednosti . Tu su, t akoe, bi l e
bezbrojne biblioteke sa knj i gama i rukopi si ma - i zvori ma st are ruske kul t ure,
nauke i knj i evnost i t o i h j e inilo neprocenjivim sa mat eri j al ne t ake
gl edi t a.
Nakon t o j e 1918. godi ne osudi o pokol j carske porodi ce Tihon bi va prvi put
uhapen i prebi j an t ako da po put anj u i z zat vora mesec dana ni j e mogao da
st ane na noge. Drugi put j e, nakon t o j e osudi o best i j al nu pl j aku svi h
crkveni h vrednost i i ekspropri j aci j i nj ene cel okupne i movi ne, uhapen i
ut amni en (apri l 1922. j uni 1923. ) u manast i ru Donski . Put en j e na sl obodu
327

t ek kad j e procenj eno da mu od i vot a ni j e j o mnogo preost al o. Pa i pak,
poi veo j e sve do 7. apri l a 1925. godi ne, a samo dva dana rani j e odrao j e
svoj u posl ednj u Li t urgi j u. Za novog Pat ri j arha Crkva proglaava mitropolita
Pet ra Pol j anskog koj i samo nekol i ko mesci kasni j e bi va ut amnien. U t akvoj
situaciji na mest o Pat ri j arha l ocum t enens pri vremeno se post avl j a, od 1925.
do 1943. Sergi j ( ). On e zvani no ponet i
zvanj e tek 8. septembra 1943. kada e Josi f Visari onovi
St al j i n ui ni t i sve da pomogne Ruskoj crkvi . Nai me, kada j e Nemaka napal a
komuni st iku vl ast u Rusi j i 1941. sovj et ski graani ruske naci onal nosti Rusi ,
su i h doeki vali sa oduevl j enj em. Pri padnici sovj etski h t rupa - ruske
naci onal nost i , su se masovno predaval i voj ni ci ma Vermaht a t ako da i h j e za
samo godi nu dana bil o vi e od t ri mi l i ona u nemakom zarobl j eni t vu. Po
nareenj u nemakog kancel ara Adol fa Hi t l era Rusi , pri padni ci sovj et ske
armij e, su i mal i t ret man voj ni h zarobl j eni ka i nisu bi l i upui vani u radne
l ogore. Na nesreu, nemogunost Nemaca da obezbede dovol j ne kol ii ne
hrane, l ekova i zi mske odee t okom 1941. - 1943. godi ne, rezul t i rae smru
svi h ovi h Rusa. Na ruski m t erit ori j ama koj e su se nal e pod vl au Nemaca
Vermaht j e dozvol j avao obnovu Ruski h pravosl avni h svet i nj a, a pri padni ci
i ni nj erski h j edi ni ca su, ne ret ko, pomagali u nj i hovoj obnovi .
Judeokomuni st ika vl ast u Rusi j i se 1943. nal azi l a pred t ot al ni m voj ni m i
politi ki m porazom. Li deri komuni st ike partije Sovjet skog saveza su u
peri odu od 1936. do 1939. sprovel i Vel i ku i st ku ( ) meu
l anst vom. Oko 400. 000 l anova j e i skl j ueno, a meu nji ma i 39 vi soki h
ofi ci ra sovj et ske armi j e svi ruske nacional nost i . Meu ovi m ofi ci ram
sedmori ca su bi l i naj bl i i saradnicigenerala ukova (
), a on sam j e bi o pot een na izrii t zaht ev
predsedni ka Pol i t bi roa Josi fa Vi sari onovi a Stal j i na. i st ku j e sprovodi o
NKVD ( ) na ijem se el u t ada
nal azi o Genri h Jagoda ( , poljski Jevrejin). Ova
j e dovela do toga da j e armij ski vrh de f act o bi o obezglavlj en.
Prat ei dogaanj a u Sovj et skom Savezu ameriki asopi s Dai l y Worker u svom
broj u od 12. mart a 1936. godi ne ci t i ra i zj avu Hari j a Pol i t a (Harry Pol l i t t ):
suenja u Moskvi predst avl jaju trij umf u ist ori ji progresa.
Kada j e j una 1941. ot poeo rat sa Nemakom na el u Crvene armij e
(- ) su se nal azi l i ofi ci ri pol i t ikog
profi l a. Ispunj aval i su sve part i j ske st andarde ali ne i voj ne. U t akvi m
okol nost i ma Josi f Vi sari onovi se 4. sept embra 1943. godi ne obraa patrijarhu
Sergi j u sa mol bom za pomo. Ruskoj crkvi se prompt no vraaj u mnoga i manj a
i doput a bogosluenj e. Prei vel i ut amnieni sveteni ci se oslobaaj u, a u
Moskvi se nakon puni h 25 godi na odrava Lit urgi j a. Ruska crkva j e 1943.
raspolagal a samo sa 100 akt i vni h hramova od 78. 000 kol i ko i h j e bi l o
poet kom 1917. Pat ri j arh Sergi j u se obraa svi m verni m Rusi ma pozi vaj ui i h
da st upe u odbranu - (maj ke Rusi j e). Ist ovremeno, St al j i n
328

reakti vira sve oficire ruske naci onal nost i koji su do tada bili nasil no
penzi oni sani i l i prot erani u Si bi r. Odzi v na Pat ri j arhov pozi v j e bi o t akav da
svi dobrovol j ci ni su mogl i odmah da budu pri ml j eni u Armi j u na i j em su se
el u, nakon St al j i nove i nt ervenci j e, nal azi l i naj bol j i ruski ofi ci ri . St anj e na
front u se ubrzo menj a u kori st Rusi j e, a sl om Vermaht a poi nj e da dobi j a
obri se.
Sredi nom 1944. pat ri j arh Sergi j se upokoj i o, a za XIV Pat ri j arha Moskve i
cel e Rusi j e i zabran j e, 2. februara 1945. godi ne, Al eksej I (
). Judeokomuni st i ka t ol eranci j a Ruske
pravosl avne crkve umrl a j e zaj edno sa Josi fom Vi sari onovi em St al j i nom.
Novoi zabrani prvi sekretar Komuni sti ke part i j e Sovj et skog Saveza Ni ki t a
Hruov j e odmah po svom i zboru 7. septembra 1953. poeo da menj a pol i t iki
kurs prema Pravoslavnoj crkvi; vrhunac progona svet enst va i veruj uih
pravosl avni h l j udi dost i gnut j e t okom 1956. kada se odrava 20. part i j ski
kongres. Na nj emu Hruov obj avl j uj e raski d sa St al j i novom pol i t i kom
opt uuj ui ga za vel i ke i st ke pre Drugog svt eskog rat a i si mpat i j e prema
Pravoslavlj u. U naredne dve godine Crkva je vraena na pozi ci j e koj e j e i mal a
pre 4. sept embra 1943. Po nareenj u Hruova umnoava se broj agenat a KGB-
a unut ar Crkve i stvaraj u se pret post avke za presudan ut i caj j udeokomuni st a na
i zbor poglavara Ruske crkve.
Za pet naest og Pat ri j arha 1970. i zabran j e Pi men I (
) koj i j e t okom 1969. i 1971. pri mi o dva odl ij a Sovj et skog Saveza
(medalj u i orden ). Po
nj egovom upokoj enj u na el o Ruske pravosl avne Crkve j una 1990. post avl j en
j e Al eksej II ( , po naci onal nost i Nemac i z
Est onij e; Al exej Rdiger, na nemakom). Ubrzo po post avl j enj u Al eksej II se
17. j ul a 1990. godi ne, na dan kad j e carska porodi ca i zmasakri rana i sam car
Ni kol aj II ubi j en, obrati o narodu sa mol i t vom za dobrobi t komuni st ike
part i j e. Nakon ovog gafa Al eksej se pouri o da u decembru podri zaht eve
53 ruska knj i evni ka, akademi ka i pol i t iara kojima se od tadanjeg
predsednika Sovj etskog Saveza Mihail a Gorbaova trai da sprei dalju
pl j aku dravne i crkvene i movi ne. Gorbaov koj i j e 11 mart a 1985. pri l i kom
svog i zbora na mest o prvog oveka KPSS-a i zj avi o: Bl i zu smo svog konanog
ci l j a, a onda nam predst oj i , nije ni odgovori o uvaeni m
ruski m i nt el ekt ual ci ma. Ne, on j e 25. decembra 1991. podneo ost avku na mest o
predsedni ka SSSR-a; t o j e uj edno i dan rast uranj a vel i ke Ruske i mperi j e koj u
su od Ruskog naroda 1917. godi ne ot el i j udeokumuni st i po nal ogu i uz punu
podrku Wal l Street a. Sve ono to je 1917. pripadal o ruskom caru i ruskom
narodu 1991. post al o, u naj veoj meri , vlasnit vo ruske oligarhij e.
Kada se Bori s Jel ci n, komuni st a, poznat naj vi e po svom al kohol i zmu i
naredbi da se srui vi l a Ipat i j evi h u Jekat eri nburgu, kandi dovao za mest o
predsedni ka Rusi j e 1991. pat ri j arh Al eksej II mu j e preko moskovske t el evi zi j e
329

porui o: Neka Vam Bog pomogne u ovi m, za sve nas, t ako vani m i zbori ma.
t a j e Pat ri j arh mi sli o kad j e rekao za sve nas moe se nasl uti ti iz njegovog
obranj a svi m rabi nima Nj ujorka 13. novembra 1991. :
Draga brao, Shalom al eichem svi ma Vama u i me Boga, l j ubavi i mi ra. Svi
smo mi braa j er smo svi mi deca St arog zavet a i Sinajske pl ani ne. . . Vai
zakoni su i nai , vae propovedi su i nae propovedi . Samo udrueni m
mol i t vama i napori ma moemo i zgradi t i novo demokrat sko drut vo, novi
svet ski poredak gde e se Jevrej i oseat i bezbedno, i i vet i u at mosf eri mi ra i
l j ubavi .
Moskovska pat ri j ari j a j e 1994. pot pi sal a Bal manski sporazum (Bal amand
Agreement ) sa Ri mokat ol ikom crkvom u kome se ut vruj u pravci ekumenske
pol i t i ke. U Sporazumu se dve crkve nazivaju sestrinski m crkvama koj e
funkci oni u kao dva pl una krila jednog organizma. Ovim istorijskim
sporazumom Moskovska patrij arija je ot vorila vrata svi h svoji h crkava kako
bi u nj i ma svoj u veru mogl i da i spovedaj u kat ol i ci i prot est ant i . U
hi l j adugodi nj oj i st ori j i Ruske crkve ovako neto se ni kada ni j e dogodi l o.
Kada se, nakon dugogodi nj i h zaht eva verni ka za progl aavanj em cara
Ni kol aj a II za sveca, ni j e vi e mogl o okol i i t i Moskovska pat ri j ari j a j e 1998.
godi ne i zdal a saopt enj e:
Car Nikol aj II j e odgovoran za dogaaj e na Hodi nski m polji ma, odgovoran
j e zbog svoj i h veza sa Raspui nom, vreao j e radni ke i unazadi o zeml j u. Kao
dravni k j e bi o pot uno beskori st an. Naj vani j e, on j e odgovoran za i zbi j anj e
revol uci j e i zat o j e i pat i o!!!
Ruska parl ament arna komi si j a koj a se bavi l a i st rai vanj em del ovanja KGB-a
j e, nakon puni h godi nu dana pri kupl j anj a arhi vske grae, j anuara 1992. bi l a
spremna da Parl ament u prezent i ra rezul t at e svoga rada. U obimnom materijalu
posebno pogl avl j e j e posveeno Pet om odel j enj u KGB-a zaduenom za
kont rol u i voenj e Crkve. Ve na drugoj st rani ovog poglavlj a nal aze se i mena
svet eni h l i ca saradni ka ruske t aj ne pol ci j e: Mi t ropol i t i Juvenal Krutitse,
Pi t ri m Vol okol amska, Fil aret Ki j evski i Fil aret Mi nska su bil i saradnici KGB-
a, a nj i hova kodi rana i mena su Adamant , Abbat , Ant onov i Ost rovski . Ova
et i ri crkvena vi sokodost oj ni ka su obraena zaj edno al i j e zat o saradni k KGB-
a pod nadi mkom i mao poseban t ret man. Nj egovo pravo i me j e Alexej
Rdi ger, a post ae poznat kao esnaesti Pat ri j arh Moskve i cel e Rusi j e. .
Prema zvanini m dokument i ma KGB-a, pri l oeni m uz i zvet aj Parl ament arne
komi si j e, Al eksej II j e regrut ovan u KGB 28 1958. godi ne u Est oni j i
od st rane agent a . Za svoje zasl uge za Sl ubu Al eksej II j e 1988.
godi ne odl i kovan naj vi i m odl i kovanj em KGB koj e ova
sl ba moe da dodel i agent u saradni ku. Odmah po okonanj u svog rada
Komi si j a j e rasput ena, a ve pri premljeni i dokument ovani mat erij ali ni kada
ni su dospel i na redovno zasedanj e Parl ament a.
330

Pored post oj ee Ruske Crve na i j em se el u nal zi Al eksej II, post oj e j o dve
podj ednako vane Ruske crkve. Kada j e bobeda bol j evi ka 1917. godi ne ve
post al a i zvesna j edan broj vi sokih sveteni ka Ruske crkve je napusti o Rusij u.
Si nod Ruske crkve j e 20. j una 1920. doneo odl uku da j e novoust anovl j enj a
Ruska Ort odoksna Crkva u Di j aspori (
) nevi dlj ivi deo Ruske Crkve koji e samost al no odl ui vat i pot uj ui
sve kanone. Tako e bi t i do ukl anj anj a ATEISTIKIH snaga u Rusij i . Kada j e
pod pret nj ama da e biti pobij eno stotinak sveteni ka pat rij arh Tihon 1927.
i zdao o neophodnost i saradnj e Crkve sa dravnom vl au i priznao
njenu domi nacij u po svi m pitanji maj jedan broj svet eni ka je napusti o Rusku
crkvu i osnovao . Svet eni ci su svoj e obrede
dral i po umama, st anovi ma i podrumi ma. U narodu su bili poznat i i kao ljudi
bez pasoa pot o ni su el el i poseduj u crvene j udeokomuni st i ke putne i sprave
zari ui se da e radi j e umret i nego sa avol j i m papi ri ma put ovat i .
Sa raspadom komuni zma i nast ankom demokrati j e i , manj e vie, i st i m
akt eri ma st ekl i su se, bar j e t ako i zgl edal o, usl ovi za povratak svet enst va
Ruske Ort odoksne Crve u Di j aspori i poet ku i zl aska svet enst va
na j avnu scenu. No, povrat ku j edni h i i zl asku drugi h se suprot st vai l a
Moskovska pat ri j ari j a i novo demokrat sko rukovodst vo. Pat ri j arh Ruske
Ort odoksne Crkve u Di j aspori Vi t al i j j e u decembru 1996. ot posl ao pi smo
svom veruj uem narodu u kome j e naveo da j e Moskovska pat ri j ari j a Crkva
oboaval aca Sot one, t o j e prava Crkva Ant i hri st a. Za j edi nu pravu crkvu
ruskog naroda u Rusi ji Vit alij pri znaj e samo i njene
svet eni ke.
No, i pored pri sutni h podel a i zmeu t ri ruske crkve, i na i zgl ed
nepremost i vi h razl i ka, na nj i hovom uj edi nj enj u naj vi e j e angaovan Vl adi mi r
Puti n. Ruski predsedni k veruj e da j e nemogue obnovi t i Rusi j u i povrat i t i j oj
nekadanj i sj aj bez duhovnog j edi nst va nj enog naroda. Hoe l i u t ome car
Vl adi mir uspet i ostaje da se vi di . - sreno!


Poglavlje sedamnaesto
O K R U G L I S T O


Uredni k nemaki h novi na Zukunft Maksi mi l i j an Harden (Maxi mi l l i an
331

Harden) j e 1900. obj avi o l anak o post oj anj u kamarile homoseksualaca na
dvoru cara Vi l hel ma II. Po Hardenu gospoda koj a ne l j ube ene se svuda
uzaj amno pomau, unut ar i i zvan Nemake i gaj e pri jat elj st vo koj e je j ae
nego samost anski red i l i savez sl obodni h zi dara, koj e se vre dri zaj edno i
pl et e svoje mree preko svi h bedema vere, preko svi h drava i klasa. Posvuda
sedi t aj lj am: na dvori ma, u voj sci i u mornari ci na vi soki m pol oaj i ma, u
redakcij ama vi sokotirani h novi na, na direkt orski m fot eljama veli ki h
t rgovaki h firmi , u rekt orati ma naj poznatij ih uni verzit eta pa ak i sudni cama.
Svi se oni povezuj u prot i v svog zaj ednikog nepri j at el j a; mnogi ve gl edaj u na
normal ne l j ude odozgo, kao na neka druga bia. . . Harden, koji e kasnij e bit i
t uen i osuen, u l anku navodi t roj i cu naj vani j i h homosexual i t t a: grof
Gi nt er fon ul enberg (Gnter Graf von Schul enberg), knez Fi l i p Ul enberg
(Phi l i pp Frst zu Eul enburg und Hert efeld) i grof Kun fon Mol t ke (Kuno Graf
von Mol t ke). Nakon ove j avne prozi vke car Vil hel m II, koj i j e i nae bi o prvi
unuk bri t anske kral j i ce Vi kt ori j e, j e cel okupnu t u der l i beral i smuskamari l l a
rast erao, a poj edi nce ak i prognao i z Nemake.
Za razl i ku od puri t anske Nemake u Engl eskoj j e oduvek bi la pri sut na
homoseksual nost samo kao j o j edna u ni zu seksual ni h ori j ent aci j a.
Naj st rani j i koment ar na nei j e homoseksual no opredel j enje, ako bi ga uopt e
bi l o, mogao j e bit i samo shocki ng. Za Engl eze j e homoseksual nost shocki ng al i
j e zato razvod braka bil o net o nepri mereno; za vreme kral j i ce Vi kt ori j e o
razvodu se ni j e smel o govori t i u Baki ngemskoj pal at i . Razvedeni mukarci i
rasput enice nisu imal i pri stupa na engleski dvor, a t o su moral i pot ovat i i
stranci; ni jedan razvedeni di pl omata nije mogao biti akreditovan kod kraljice.
Naj poznat i j i h shocki ng ari st okrat a i z vremena kral j i ce Vi kt ori j e svakako j e bi o
Sesi l Rouds (Ceci l John Rhodes), osni va uvene De Beers dijamanstke
kompani j e i dugogodi nj i vl adar June Afri ke.
Ml ad i bogat bri t anac Sesi l Don Rouds, si n bi skupskog namesni ka
St ort forda, verovao j e da samo britanska el i t a moe i t reba da upravl j a svet om
na dobrobi t svi h. Kada j e Henri VIII 1509. stupio na engl eski prest o bel i ovek
j e kont rol i sao 9% svet ske t eri t ori j e, a 1901. kada j e bri t anski monarh Vi kt ori j a
premi nul a 83% svet a j e bi l o pod dominaci j om bel aca. Rouds j e i skreno
verovao da meu bel ci ma pri mat pri pada Engl ezi ma i st oga j e est o ci t i rao
Bernarda oa (George Bernard Shaw): Svaki j e Engl ez roen sa nekom
nest varnom snagom koj a ga i ni vladarem svet a. Poznata je Roudsova i zreka:
Ne post oji ni t a tako loe, i ni t a tako dobro t o jedan Engl ez ve ni j e
ui ni o. No, bez obzira na t o ta i kako net o ini o, j edan Engl ez ni kada ne
moe da pogrei ! Rouds j e bi o i st i nski engl eski i mperi al i st a koj i j e, bez
t runke sumnj e, verovao da Bri t anska monarhi j a t reba da vl ada svet om; ne zbog
kori st i same Imperi j e ve zbog nesposobnosti svet a da sam vodi rauna o sebi .
Porodi ca Sesi l spada u red najuticaj niji h engl eski h porodi ca j o od poetka
sedamnaest og veka - kada je Vilijam Sesi l (poznat i kao baron Burghl ey) bi o
332

li ni sekretar i lj ubavni k engl eske kralji ce Eli zabet e I, kerke Henri j a VIII i
poslednja kraljica iz di nastije Tj udora. Odmah po dol asku u Oksford na
st udi j e, Rouds j e u Apol o l oi pri ml j en u sl obodno zi darst vo i veoma brzo
unapredj en u zvanj e maj stora masona. Meuti m, ubrzo post aje veoma otar
prema bri t anskoj masoneri j i , t vrdei da j e neagi l na i nekompet ent na u
afi rmaci j i i i renj u bri t anski h naci onal ni h i nt eresa. Iako kri t ian prema
bri t anskoj masoneri j i bi o j e nj en najakti vniji lan, a meu bl i ske pri j at el j e j e
ubraj ao kral j eve Dorda IV (George IV) i Vi l i j ama IV (Wi l l i am IV), l orda
Randol fa eri l a, Oskara Vaj l da (Oscar Fi ngal O' Fl ahert ie Wi ll s Wi l de),
Bernarda oa, Art ura Konana Dojl a (Si r Art hur Ignatius Conan Doyl e),
Raarda Ki pli nga (Joseph Rudyard Ki pli ng), Vil i j ama St i da (Wi l l i am Thomas
Stead) i td.
Pred kraj st udi j a Rouds, opi nj en Plat onom i nj egovi m vienj em drave i
drut va, sai nj ava sopst veni program svet ske domi nacij e Brit anaca. Prva
t aka programa podrazumeval a j e organzovanj e t aj nog drut va i j i e osnovni
zadat ak bi t i dal j e unapreenj e Bri t anske i mperi j e i uspostavl j anj e bri t anske
kont rol e nad cel okupni m neci vi l i zovani m svet om. Druga t aka se odnosi l a na
podi zanj e i t raj no unapreenje statusa i ut icaj a Ameri ke kao i zvoaa
bri t anske spolj ne pol i t i ke. Di kt i raj ui nai n ustroj st va i cilj eva svoje nove
organi zaci j e Rouds j e, na kraj u, umest o rekapi t ul aci j e svega t o j e ve i zneo
j ednost avo rekao: Uzmi t e j ezui t ski Pravi l ni k koj i j e sai ni o Inj aci o Loj ol a
(Ii goLoyol a), a 7. j ul a 1571. odobri o papa Pij e V (Gi ovanni Angel o Braschi ,
krt eno i me) bul om Dum i ndef essae i ubaci t e rei Bri t anska i mperi j a na svako
mest o gde st oj i Ri mo-kat oli ka vera.
Ime t aj ne organi zaci j e koj u j e Rouds zaj edno sa uveni m bri t anski m
novi narom Vi l i j amom St i dom (Wi l l i am Thomas St ead) osnovao 5. februara
1891. bi l o j e Drut vo odabrani h (Soci et y of t he El ect ). Prvi i naj vani j i
i ni ci j al ni lanovi drut va bili su Cardi nal Manni ng, Lord Art hur
Bal f our, Lord Albert Grey i Si r Harry Johnst on. Nakon Roudsove smrt i 1902.
drut vo, u sl avu svog osni vaa, menj a nazi v u Roudsov okrugl i st o (Rhodes
Round Tabl e), a sam Rouds t est ament om koj i j e sast avi o 33 dana pre smrt i
kompl et nu svoj u i movi nu poverava na upravlj anje Leopol du Roti ldu (Leopold
de Rot hschi l d), prvom oveki bri t anske kue Rotil da. Za novog vou
Roudsovog okrugl og st ol a Leopol d Rot i l d u dogovoru sa svoj i m brat om
Al fredom Rot il dom (Al fred Charl es de Rot hschil d), direktrorom Banke
Engl eske, i menuj e sl obodnog zidara Lorda Al freda Mi l nera (Al fred Mi l ner, 1st
Vi scount Mil ner) koji preuzimaj ui ovu funkci j u i zj avl j uj e: Moj pat ri ot i zam
nema geografska ve samo rasna ogranienja. Ja sam brit anski rasi sta.
Pod rukovodst vom l orda Al freda Mi l nera drut vo e post ati j edno od
najuticajnijih organi zacija dvadesetog veka. Okrugli st o je bi o i ost ao t ajna
organi zaci j a koj a okupl j a bri t ansku ari st okat i j u i veoma bogat e poj edi nce i z
cel og svet a, a naroi t o i z SAD. Ekspozi t ure j e i ma u svi m vei m i vani j i m
333

svet ski m prest onicama. Osnovni nai n del ovanj a l anova Okrugl og stola
svodio se na unoenje nesl oge meu zeml j e i narode kako bi se proi zvel i
konfl i kt i koj e bi oni kasni j e kont rol i sal i i upravl j al i u duhu bri t anske kori st i .
Zapravo, Mi l ner i nj egova desna ruka Defri Doson (George Geoffrey
Dawson ), novi nar i uredni k TheTi mes(t ampa se i i zl azi u Engl eskoj od 1785. )
kao veli ki pot ovaoci uenj a Karla Marksa su do det alj a prostudirali njegove
spi se u koj i ma j e on prakt ino razrai vao drut vena kretanj a u skl adu sa
Hegel ovim uenj em po kome se si nt eza dobij a t ek nakon, u konkret nom
vremenu i j asno defi ni sanom prost oru, kontroli sanog suprotstavlj anja t eze i
ant i t eze! Engl ezi su oduvek bili maj st ori pol i t i ke di vi de et i mpera, a l anovi
Okrugl og st ol a su j ednost avno ui vali u izazi vanj u kriznih si tuaci ja irom
svet a.
Meut i m, ono po emu e Okrugl i st o ost ati poznat j e Roudsova fondacija i
formi ranj e dve t aj ne organizaci j e: Kralj evskog i nst i t ut a za meunarodne
odnose, sa sedi t em u Londonu, i Savet a za meunarodne odnose u Nj uj orku.
Pored ove dve organi zaci j e, l anovi Okrugl og st ol a i maj u znaaj ne kont akt e i
veze i s Tri l at eral nom komi si j om, Bil derberg grupom i Ri mski m kl ubom.
Ust vari , moe se rei da ovi h pet organi zacija i ne kimu pol i t i ke Novog
svetskog poretka.
Sesi l Rouds (1853. -1902.) j e rodj en u Bi ops Sort fordu, j ednom mal om,
i di l inom mest acu nedal eko od Londona. Sa 17 godi na j e upi sao st udi j e u
Oksfordu al i i h j e okonao t ek nakon osam godi na zbog i zrazi t o l oeg zdravl j a.
Po savet u l ekara odl azi u Afri ku, i t amo za krat ko vreme ot kri va rudni ke
di j amanat a i zl at a, i post aj e j edan od naj bogat i j i h i naj ut icaj ni j i h Bri t anaca
svog vremena. Kraj em XIX veka Rouds j e posedovao 90% svet ske proi zvodnje
di j amanat a i osni va je Dijamantskog si ndi kat a, pret ee dananje Cent ral ne
prodaj ne organi zacije koja kontrol ie 80% svet ske t rgovi ne di j amant i ma. i vot
u Afri ci mu j e pomogao da se i zl ei od opake bol est i i on se vraa u Engl esku,
gde na Oksfordu zavrava studije kao jedan od najboljih st udenat a. Po
povrat ku u Afri ku 1881. godi ne i zabran j e za l ana Parl ament a Kej p kol oni j e,
a 1890. post aj e nj en premi j er. Rouds j e j edan od naj zasl uni j i h l j udi za vel i ki
uti caj Brit anije na Afri kom kont i net u, a naj vi e j e dopri neo st varanj u
Junoafri ke Republ i ke 1910. Nj egova kua u Kej pt aunu j e post al a rezi denci j a
premi j era, a uni verzi t et u ovom gradu se t akoe nalazi na njegovom i manj u; on
j e i zvesno j edan od naj znaaj ni j i h l j udi , s kraj a devet naest og veka, za ut i ranj e
put a Novom svt eskom poret ku.
Od 1. j ul a 1899. Roudsova f ondaci j a (Rhodes Trust) obezbeuj e st i pendi j e za
70 st udenat a (32 i z SAD ) svake godi ne, a oni dol aze i z zemal j a Komonvel t a,
Nemake i SAD. St i pendij e se obezbeuj u na peri od od dve godi ne u
Oksfordu, a po nj i hovom okonanj u st udent i se vraaj u u svoj e zeml j e na
i st aknut a mest a u dravnom aparat u, veli ki m mult i naci onal ni m kompani j ama
i l i znaajni m meunarodni m organi zacij ama. Oni t ako poinj u da deluj u kao
334

zast upni ci Roudsovi h i dej a, odnosno post aj u akt i vni borci za ost vari vanj e
pol i t i ke Il umi nat a i j i j e l an i Rouds bi o. Naj poznat i j i dosadanj i st i pendi st i
su bi l i Bi l Kl i nt on (Bi l l Cl i nt on, Wi l l iam Jefferson Bl yt he III), dvost ruki
predsedni k SAD, premi j er Aust ral i j e Bob Houk (Bob Hawk), Di n Rask (Davi d
Dean Rusk), prvi ovek ameri kog Stej t di part ment a, senat or Vi l i j am Ful braj t
(James William Fulbri ght), Bajron Vaj t (Bi ron Whi t e), l an Vrhovnog suda
SAD, Ni kol as Kacenbah (Ni chol as Kat zenbich), bi vi javni t uilac SAD, Frenk
er (Frank Cherch) bi vi senat or, bri gadni general ameri ke armi j e Pi t
Douki ns (Pi t Dokins), Hedl i Donovan (Hedl ey Donovan), gl avni uredni k
Ti mes-a, St ansfi l d Turner (St ansfi el d Turner), ef C. I. A. za vreme predsedni ka
Kart era i dr.
O Roudsovom okrugl om st ol u i nj egovi m st i pendi st i ma se got ovo ni ta nij e
znal o do 1951. kada j e ameriki novinar Vilijem Ful t on (Wi l l i am Ful t on) u
Tri bune-u napisao sledee: Kl j une pozi ci j e u amerikoj vl adi dre st i pendi st i
Roudsove f ondacije. To su lj udi koj i su, nakon to su uspeno zavril i studi je u
naj poznat i j i m uni verzi t et i ma i rom SAD, dobi l i Roudsove st i pendi j e za
posebno dvogodi nj e usavravanj e u Oksfordu. Svi oni su, pre odl aska u
Engl esku, provereni kao poklonici Roudsove i dej e da SAD, kao deo Bri t anske
i mperij e, t reba ui ni t i naj veom voj nom si l om. . . SAD t reba da budu udarna
pesni ca Bri t anskog kral j evst va. . . Roudsovi st i pendi sti domi ni raj u amerikom
vl adom, a posebno oni m nj eni m del om koj i odl uuje o pomoi koj u SAD
dodel j uj u drugi m dravama. Imaj ui to u vi du ne iznenauj e i njeni ca da je
Vel i ka Bri t ani j a naj vei pri mal ac ove pomoi : Tokom prve t ri godi ne
Maral ovog plana, posl e Drugog svet skog rat a, Vel i ka Bri t ani j a j e pri mi l a 2
mi l i j arde i 706 mi l i ona dol ara, t o j e ubedl j i vo naj vei i znos koj i j e j edna
drava dobi l a u okvi ru ovog pl ana. . . Ameri kom narodu bi neko morao, na
kraj u, da kae da su SAD samo svet ska voj na i pol i ci j ska si l a u sl ubi Veli ke
Bri t ani j e.
Od osni vanj a Okrugl og st ol a samo su porodi ce Roti l d i Ast or i mal e svoj e
st al ne predst avni ke u nj emu, a meu znaaj ni j i m fi nansi j eri ma su i pri padnici
fami l i j a Vit ni , Rokfel er, Morgan i Vanderbi l d.
Na kraj u, reci mo da je, i pored sve svoj e sl ave i uti caj a, Sesil Rouds umro
kao osramoen ovek: Nj ega j e pol j ska pri nceza i spi sat elj i ca Kat ari na Redvi l
(Katarzyna Radzi wi owi e), t ui l a sudu za fal si fi kovanj e i zvesni h fi nansi j ski h
dokumenat a. Probl em sa ovom t ubom prel epe Kat ari ne, supruge nemakog
pri nca Wi l hel m Radzi wi-a i neake uvene grofi ce Ewelina Haska-e koj a j e
bi l a udat a i za Honor de Bal zac-a, j e bi l a u t ome t o j e podi gnut a u Junoj
Afri ci gde j e Rouds bio bog. Odmah nakon okonanj a ovog procesa 1902.
Rouds j e, i ako osl oboen, premi nuo duboko pot reen mnogi m det al j i ma koj i
su, po njegovom mi lj enju, bi li bespot rebno predmet spora. Jedan od t i h
det al j a j e i t o da j e kao ml adi bi o apsol ut ni zalj ubl jenik u poezij u dvoji ce
naj poznat i j i h engl eski h promot era pederast i j e Dona Si monda (JohnAddi ngt on
335

Symonds) i Vil i j ama Kori j a (Wi l l i am Johnson Cory).
Nekoli ko decenij a kasnija princeza Radvi l e biti krunski svedok u uvenom
Bernkom procesu (1934. -1935. ) vezanom za pi t anj e aut ent inost i spi sa
poznat i h kao Prot okol a ci onski h mudraca. U t o vreme pri nceza j e ve st ekla
reput aci j u osobe koj a, kao pri padnica naj vi i h ari st okrat ksih krugova, dobro
poznaj e t aj ne i zakul i sne radnj e gornj eg eal ona evropske el i t e o emu j e,
posebno, pisala u svom romanu o nemakom caru Vil hel mu II, ali i ni zu
lanaka objavlj enih u najuveni j i m francuski m novi nama LeFi garo. Posebno
i nt eresantna j e bi l a nj ena saradnj a sa arl som i l ijem, si nom francuskog
pravni ka Morisa olij a (Mauri ce Jol y) koj i je puni h deset godina radio kao
mi nist re d' t at pri francuskoj vl adi . Iz ni kad razj anj eni h razl oga Moris
naput a svoj vi soko pozi ci oni rani i dobro pl aen dravni pol oaj i 1864. odl azi
u enevu gde obj avl j uj e roman Di alogue aux enfers ent re Machi avel et
Montesqui eu (Di j al og Maki j avel i j a i Mont eski j ea u pakl u). Danas mnogi koj i
osporavaju autenti nost Prot okol a veruj u da j e Mori sova pol i t ika satira o
di j al ogu dvoj i ce l j udi u pakl u zapravo osnova za Prot okol e koj i e svetl ost
dana ugl edat i t ek par decenija kasni je.
Na suenj u pri nceza se, na i znenaenj e svi h, u pri l og svoje t vrdenj e o
ori gi nal nosti Prot okola ni je pozi vala na ol ija ml aeg ve prvenst veno na
saznanj a do koj i h j e dol a preko Roudsa i nj egovi h naj bl i i h saradni ka koj i su
svi bi l i pri padnici tajnog drutva Cambri dgeApost l es (Apost oli Kembri da), a
koj e post oj i j o od 1820. Pri t ome, pri nceza j e navel a kako j e i mal a priliku da
proit a pri merak Prot okol a na engl eskom koj e j oj j e dao Rouds al i koj e se
zval o: The Prot ocols of t he Meeti ng of the Zi oni st Men of Wi sdom. Koliko je
njeno svedoenj e t eko pogodi l o ci oni st i ke krugove govori i podat ak da je
poznat i i zrael ski sudi j a Vrhovnog suda Hadesa Ben-Ito ( - ) 2005.
godi ne, puni h sedamdeset godi na nakon Bernkog procesa, t ampal a knj i gu
The Li e That Wouldn' t Di e, The Protocol s of the El ders of Zi on (Prot okol
ci onski h mudraca, l a koj a nee da umre). Knji ga se bavi navodno l ani m
svedoenj em pri nceze Radvi l , a u pokuaj u njene di skredi tacije Ben-It ovoj
pomo su prui l i predsedni k vrhovnog suda Engleske baron Henri Kenet Vol f
(Henry Kenet Wol ff) i nj uj orki sudij a Edvard R. Korman (Edward Corman).
Pi t anj e svedoenj a pri nceze Redvi l bie ponovo aktueli zovano ezdeset i h
godi na i t o vezano za pet ori cu ruski h pi j ununa koj i su godinama, kao
pri padni ci KGB-a, radi l i u Londonu. U bri t anskoj t ampi j e afera odmah
prozvana Cambri dgeFi ve (Pet orka i z Kembri da) s obzi rom da su svi
osumnj i eni zapravo bil i brit anci i nekadanji studenti na uni verzi t et u u
Kembri du: Ki m Fi l bi (Harold Adri an Russel l "Ki m" Phi l by), Donal d Mekl i n
(Donal d Duart Macl ean), Gaj Bri di s (Guy Francis De Moncy Burgess )
i Ent oni Bl ant (Ant hony Frederi ck Bl unt ). Ime pet og ruskog agent a ni kada ni j e
ot kri veno mada su post oj al e mnoge i ndi ci j i da j e t o bio Vi kt or Rot i l d
(Nat haniel Mayer Victor Rot hschi ld, 3rd Baron Rothschild) koj i j e sa ost al i ma
336

st udi rao na Tri ni t i kol edu i, vezano za ovaj detalj se pojavi lo i me princeze
Redvi l , bi o l an t aj nog drut va Cambri dgeApost l es. U svoj oj knjizi Pet i
ovekRol and Peri (Rol and Perry), t ri deceni j e nakon i zbi j anj a afere, povezuj e
Vi kt ora Rotil da sa ostal om et vori com i podsea da su svi oni t ri deset i h
godi na t okom st udi j a post al i ubeeni komuni st i i lanovi Cambri dgeApostl es
drut va i j e j e neke od l anova ba t ih godi na pomi nj al a pri nceza Redvi l ,
pri padni ca j edne od naj st ari j i h evropskih plemi kih porodica.

Pogl avl j e osamnaest o
KRALJEVSKI INSTITUT ZA MEUNARODNE ODNOSE

Prvi svetski rat j e zvani no okonan na Mi rovnoj konferenci ji koj a j e 28.
j una 1919. odrana u bogat om predgrau Pari za Versaj u 28. j una 1919. - t ano
pet godi na nakon ubi st va nadvojvode Ferdinanda u Saraj evu. Rat ni sukobi su
okonani j o 11. novembra 1918. al i su od t ada pa sve do j una 1919.
dogovarani mi rovni usl ovi koj e e Nemaka morat i da pri hvat i . U prel epom
dvorcu Cht eau de Versai l l es se okupi o crme de l a crme l anova Okrugl og
stola: Al fred Mil ner, Edvard Mandel Haus (Edward Mandel l House), Bernard
Baruh, or Mandel (George Mandel l , pravo i me Jeroboam de Rot hschi l d) i dr.
Ova uvaena gospoda se, pored pi t anj a vi si ne rat ni h reparaci j a koj a e
Nemaka morat i da pl at i , bavi l a i pi t anj em opi j uma i kanabi sa; u okvi ru
posebne Commi ssi on i nt ernat i onal e de l ' opi um dogovoreno j e da se ograni i
dot adanj a sl obodna t rgovi na opi j umom i kanabi som.
Cel u Mi rovnu konferenci j u i zrei ral i su svet ski bankari , a j edan od nj i hovi h
nezvanini h port parol a j e bi o savet ni k ameri kog predsedni ka Vudro Vi l sona i
ci oni st a Isai j a Bauman (Isai ah Bowman). Oni su, pri premaj ui nast avak Prvog
svetskog rata, nametnuli nemogue rat ne reparacije Nemakoj st varajui t ako
ekonomski kol aps i propast nemakog carst va; Nemci ma j e umest o kaj zera i z
di nastij e Hoencol erna nametnuto republi kansko ureenj e sa Jevrej i ma kao
glavni m protagoni sti ma. Jevreji su, a ne Nemci upravl j al i Nemakom a
najvaniji meu nj i ma su bi l i Gust av Bauer (Gustav Adolf Bauer), premi j er,
pot predseni k i mi ni st ar fi nansi j a Mat i j as Erzberg (Matt hias Erzberger),
guverner Vi l hel m Maj er (Wi lhel m Mayer) i , na kraj u, Edvard David (Eduard
Davi d) kao mi nist ar unutranj i h posl ova. Kol i ki j e ut i caj bankara bi o naj bol j e
i l ust ruj e pri mer brae i z uvene j evrej ske bankarske porodice Warburg: na
amerikoj strani kao pregovara i predst avni k Sist ema federal ni h rezervi SAD
bi o j e Pol Varburg (James Paul Warburg), a na drugoj st rani Nemaku
cent ral nu banku j e zast upao nj egov roeni brat Maks Varburg. Koment ari ui
mi rovne usl ove koj e su diktirali predstavnici meunarodnog bankarskog
337

kart el a bri t anski mi ni st ar i nost rani h posl ova l ord Dord Nat anij el Kurzon
(George Nat hani el Curzon, 1st Marquess Curzon of Kedl est on) j e, nakon
sveane ceremoni j e pot pi si vanj a, i zj avio: Ovo nij e mir, ovo j e samo pri mi rj e
koj e e t raj at i dvadeset godi na. Drugi svet ski rat j e poeo dvadeset godina
kasni j e.
Koli ko i kako se zastranil o na Konfernci j i u Versaj u govori i injenica da su
se u j esen 1919. sast al i l anovi Okrugl og st ol a i zakl j ui l i : Kanj avanj e
Nemake j e i spravno, j er ni ko ne moe poverovat i u bi l o kakvu nagl u promenu
u srcu t e zeml j e, no, ugovor j e prest rog. Duh predmi rovnog sporazuma j e
prekren. I det al j po det al j , Nemaka j e t ret i rana nepravedno, premda j e u
sporazumu kao celi ni opseno ost varena pravda. Posebno su reparaci j e
pret eke, a nemaki susedi bi t akoe trebal i bi ti pri sil jeni na razoruanje, kako
j e Vi l son obeao etvrt om t akom. Ni kakav zaht ev da se kaj zer progl asi rat ni m
zl oi ncem ne bi trebal o postavlj ati . Ako on predstavlj a pretnj u t rebal o bi ga
posl at i na ot ok, bez suenj a, kao Napol eona.
Uporedo s nadgl edanj em t oka Mi rovne konferenci j e, lanovi Okrugl og st ola
su se, 30. maj a 1919. godi ne sast al i na i nt i mnoj veeri u pariskom hot el u
Maj est i c gde su i m domai ni bi l i baron Edvard de Rot i l d (douard Al phonse
James de Rot hschi l d) i spred francuske kue Rot i l da i Val t er Rotild (Lionel
Wal t er Rot hschi l d, 2nd Baron Rot hschi l d) i z Londona. Na ovom pri v sast anku
su, uz naj fi ni j i francuski ampanj ac Dom Pri gnon i ruski kavi j ar
, nazdravl j al o se ukl anj anj u Hoencol erna, Habsburga i Romanovih
sa vlast i ali su donet e i dve odl uke: da se osnuj e j evrej ska drava u Pal est i ni i
formi ra novo presti no drut vo - Insti tut za meunarodne odnose. Osnovni ci l j
Inst i t ut a j e t rebal o da bude anal i za meunarodni h odnosa i predl aganj e mera za
spreavanj e i zbi j anj a nepredvieni h i nepoelj ni h konfli kt nih sit uacija.
Pokrovi t el j Inst i t ut a od 1926. j e bri t anska kral j i ca t ako da mu se t ada i i me
menj a u Kral j evski institut za meunarodne odnose (The Royal Inst i t ut e of
Int ernati onal Affai rs); kasni j e e u j avnost i post at i poznat i j i kao et am Haus
(Chat am House) po zgradi u kojoj mu se nal azi sedit e, a koj a j e bi l a dom
t roj i ci bri t anski h premi j era: Pi t u El deru (Wi l l i am Pi t t , 1st Earl of Chat ham),
Edvardu St enl i j u (Edward George Geoffrey Smi t h-St anl ey, 14t h Earl of Derby)
i Vi l i j amu Gl edst onu (Wi l l i am Ewart Gl adst one). Naj vei deo njegovih
trokova pokriva nekoli ko multi naci onal ni h kompani j a i svet ski h banka. Danas
mnogi doi vl j avaj u Inst i t ut kao i nt elektualni centar i nukl eus konane
realizacije politike st varanj a j edne svet ske vl ade, j ednog pravnog i monet arnog
si st ema i j edne rel i gi j e. Rad Inst i t uta j e, prema odredbama st at uta, t ajan kao
t o su t aj na i i mena njegovih lanova. Meut i m, vremenom, kako bi od oi j u
radoznalaca pri kri o svoj e t aj ne akt i vnost i Inst i t ut j e razvi o i svoj e j avne
del at nosti . Tako se danas prikazuje da je broj pojedi nanih lanova Instituta
2350 i da 262 svet ske korporaci j e i maj u svoj e predst avni ke u nj emu. Takoe,
nij e taj na da j e profesor Vi kt or Bal mer-Tomas (Vi ct or Bal mare-Thomas) danas
338

direkt or Inst it uta i da on koordi ni e njegove najvanij e posl ove. U sklopu
ovakve svoj e del at nost i Insti t ut t okom svake godi ne, i rom svet a, organizuj e
oko st ot i nak razl ii t i h sast anaka na koj i ma uest vuj u i st aknut i ml adi st runjaci
i z razli i t i h obl ast i . Sve t o se na ovi m sastancima, na unapred zadatu t emu,
i zrekne se pal j i vo bel ei i kasni j e anal i zi ra u Inst itutu. Ovi sastanci su
ot voreni i Inst i t ut se trudi da im pri da dost a publ i ci t et a.
Ono t o se pri kri va od oi j u j avnost i j e spi sak nj egovog ueg kruga koj i
nema vi e od t ri st oti ne lanova. Ni ko ni kada nij e ot krio gde se i kada
odravaj u sast anci ovih l j udi al i se zna da se na ove sast anke ni kada ne zove
vi e od 99 l anova. Ko e na koji sastanak biti pozvan zavi si od problemati ke
koj a se razmat ra, a konanu odl uku o uesnici ma donosi predsedavajui
Inst i t uta. Sast anci ma uvek, bez i zuzet ka, prisut vuje i neko i z Bri t anske
kral j evske kue. Svaki od uesni ka i ma pravo da informacije do koj ih doe na
ovi m sesi j ama kori st i u skl adu sa svoj i m kasni j i m pot rebama. Ono t o j e
naj st roe zabranj eno j e da se pozi va na i zvor svoji h saznanj a.
Pre profesora Bal mer-Tomasa funkcij u direkt ora, odnosno predsedni ka
vri l i su l ord Pit er Kari ngt on (Pet er Alexander Rupert Cari ngt on, 6t h Baron
Carri ngt on) i l ord Denki ns od Hi l heda (Roy Harri s Jenki ns, Baron Jenki ns of
Hi llhead). Spisak 262 svetske korporacije koje i maj u svoj e predst avnike u
Instit ut u nij e ni kakva tajna. Meut i m, na ovom spi sku nema kompani j a kao t o
su Morgan Guaranty Trust Company of New York, S. G. Warburg Group, Bank
of Engl and, Federal Reserve Syst em, Ll oyd Bank, Berkl ey Bank, HSBC,
Ci t i group Incorporat ed, Bri t i sh Pet rol eum, Shel l Int ernat i onal ,
Ameri canExpress, Hoffmann-La Roche, Bayer i London St ock Exchange, a
upravo one daj u svoj e predst avni ke za sast anke poznat e kao 99. Pored
korporaci j a svoj e predstavnike na sast anci ma 99 i maj u i bri tansko
Mi ni st arst vo i nost rani h posl ova i Mi ni st arst vo odbrane, MI6, Ambasada SAD
u Londonu, Amneast y Internati onal, ABC News, CBS News, BBC Worl d, New
York Ti mes, Reuters Group Li mi t ed, Washi ngton Post, The Ti mes, Spiegl ,
Fi nancial Ti mes i t d.
Sedi t e Inst i t ut a j e na Trgu sv. Dej msa u Londonu (Chat am House, 10 St.
James Square, London, SW1Y 4LE). Inst i t ut i ma ci l j da pri bl i i svi ma nama
i dej u j ednog svet skog poret ka i za t o mu na raspol aganju st oj e prakti no
neogranieni fondovi i apsol ut an pri st up ba svi m naj vanij i m svetski m mas-
medijima. U cilju unapredjenja svog delovanja Kraljevski Inst i t ut j e od
poet ka svog rada kori st i o usl uge Tavi st ok i nst i t ut za l j udske odnose;
naj poznat iji proizvod Tavi st oka j e NATO Pakt .
l anovi Okrugl og st ol a okupljeni u hotelu Maj est ic su uz naj fi ni j i hors-
d' uvre donel i odl uku da se formi ra Kral j evski i nst i t ut a za spoljne odnose u
Londonu al i i da se osnuj e nj egovo pomono telo u Nj uj orku kako bi se preko
nj ega ost vari vao j o konkretnij i i presudniji brit anski uti caj na kreiranj e i
339

kont rol u amerike spol j ne i unut ranje politi ke. Pomono t el o Kraljevskog
i nst i t ut u osnovao j e 17. j ul a 1919. godi ne u Nj uj orku Edvard Mendel Haus pod
i menom Savet za spol j ne posl ove (Counci l on Forei gn Rel at i ons).
Da bi se ovo l ake shvat i l o val j a ci t i rat i Henri j a Kisi ndera (Henry Hei nz
Al fred Ki ssi nger), nekadanj eg saradni ka dva ameri ka predsedni ka, Riarda
Ni ksona (Ri chard Mil hous Ni xon) i Deralda Forda (Geral d Rudol ph Ford,
Jr. ) i l ana Savet a za spol j ne odnose koj i j e u maj u 1982. u Londonu rekao da
se t okom svog sl ubovanj a u amerikoj admi ni stracij i vi e i ozbi l j ni j e
konsul t ovao sa svoj i m kol egama i z bri t anskog mi nist arstva spolj nih posl ova
nego sa svoji m ameri ki m saradni ci ma. Odmah po povrat ku u SAD Ki si ni nder
osni va konsul t at nt sku fi rmu Ki ssi nger Associ at es, Inc. , a na zaht ev
Kral j evskog i nst i t ut a na nj eno el o dol azi l ord Pi t er Kari ngt on, dot adanj i
bri t anski mi ni st ar spol j nih poslova i potonji general ni sekret ar NATO-a.
Svest an kako i kol i ko su medij i vani za svaki posao, a naroit o za
obl i kovanj e j avnog mnj enj a Sesi l Rouds j e j o 1894. godi ne, preko posredni ka
Al freda Harmsvort a, kupi o l ondonske novi ne Eveni ng News, a 1896. pokrenuo
Daily Mail . Meut i m, nakon t o j e 1916. godi ne sagl edao kako od Jevrej a
kont rol i sana amerika t ampa uvl ai SAD u svet ski sukob bri t anski monarh
Dord V j e zai grao na vel i ku kart u pa j e 1922. osnovao i nformat i vnu agenci j u
Bri t i sh Broadcast i ng Corporat i on Lt d, danas poznat i j u samo kao BBC.
Agenci j om e, od osni vanja do danas, upravl j at i Odbor i j e l anove i menuj e
bri t anski premi j er al i ne bez kralj evske saglasnosti . Agencija je svoju
akt i vnost zvani no ot poel a 14. novembra 1922, a Don Ri t (John Charl es
Wal sham Reit h, 1st Baron Reit h) je bi o prvi predsedni k Odbora.
Danas BBC posl uj e kao neka vrst a j avnog servi sa i ako j e i dal j e u
stopost ot nom vl asni t vu bri tanske kralj evske kue. Sedi t e BBC-i a j e u
Port l and Pl ace, London, a od 2005. predsedni k Odbora j e Ant oni Sal c
(Ant hony Sal z). Ost al i l anova Odbora su Debora Bul (Deborah Bul l ), Dermot
Gl ison (Dermot Gl eeson), Merfin Dons (Merfyn Jones), Fabi an Mot (Fabian
Monds), Deremi Pit (Jeremy Peat), Ri ard Tej t (Ri chard Tait) i Angel a Sarkus
(Angel a Sarki s). General ni direkt or BBC-a j e Mark Tomson (Mark Thomson).
Godi nj i budet ove naj vee i nformat i vne kue na svet u sa preko 26. 000
zaposl eni h prevazi l azi sumu od 6 mi l i j ardi evra. Svoj e programe emi t uj e na 42
j ezi ka, a procenjuje se da nj i hove dnevne vest i svakodnevno redovno prat i par
st ot i na mi l i ona l j udi i rom svet a.
Danas mai nst ream medi ji kao t o su New York Times, , Washi ngt on Post , The
Gardi an, Le Monde, CBS, AP, CNN i t d. su post al i svoj evrst anobrazac po
kome se ravnaj u svi ost al i . Tako se ost varuje osnovni zadat ak medi j a koj i su
ut vrdili nji hovi vl asni ci - kreiranj eproj ektovane st varnosti . Naj vei svet ski
medi ji danas odreuju t a j este, a t a nij e vest dana. Ono t o oni ne obj ave kao
da se ni j e ni desi l o. Kont rol a j e apsol ut na nema i zuzetka. Svi drugi manje
340

znaaj ni medi j i moraj u preuzi mat i nj i hove vest i i obrasce i nformi sanj a t ako da
j e got ovo nemogue i zbei nj i hovom sofi st i ci ranom nai nu uni fi kaci j e
lj udskog mi lj enja. I upravo i z t og razl oga danas, na poet ku XXI veka,
sredst va i nformi sanj a su u posedu mul t i naci onal ni h kompani j a i j i j e oseaj za
naci onal no, pat ri ot sko, humano, pravedno i t a sve ne j o j ednost avno
subli mi rano u novcu i moi .
Narodom se, u t o vi e nema sumnj e, naj l ake vl ada put em kont rol e nj egovog
mi l j enja, a t o se kraj nje efi kasno ost varuj e uz pomo medi ja. Zato, ni kako
zbog profit a, privat ne korporaci je i mul t i naci onal ne kompani j e u svoj i m
rukama dre medi j e i , sve vi e, el i t ne kol e i uni verzi t et e. Korporaci j e su t e
koje determi ni u nae polj e svesti , odnosno t zv. j avno mnj enj e, a sve u skladu
sa aksi omom engl eskog fi l osofa Dona Loka (John Lock) po kome obi ni
l j udi moraj u bi t i i skl j ueni iz javnih poslova.
Vei na novi nara vol i za sebe da mi sl i da j e sl obodna u i zboru i nai nu
prezent acij e vesti . To j e t ano samo kol i ko i nj i hova el j a da svoj u l inu i
profesi onal nu afi rmacij u pot rae na nekom od biroa za nezaposlene. Surova
i st i na od koj e oni bee obmanj uj ui sebe i sve ost al e j e da njihovo slobodno
novi narst vo poi nj e i zavrava na bl agajni svakog prvog u mesecu. U
medi j i ma j e sve st avl j eno pod nadzor i sve j e u skl adu sa korporaci j ski m
pravi l i ma koj a ne poznaj u plural i zam mi l j enja. Oni su, u naj bol j em sl uaj u,
samo uvaeni posredni ci i zmeu korporaci j a i bezl ine demokrat ske mase koj u
t reba drat i na odst ojanj u od j avnih poslova, a pre i i znad svega od pol i t i ke
koj a j e namenj ena i rezervi sana samo za onaj deo el i t e koj a se odrekl a i naci j e
i vere.

Pogl avlje devet naesto
SAVET ZA SPOLjNE ODNOSE


Savet za spol j ne odnose (Counci l on Forei gn Rel at i ons) osnovan j e 17. j ul a
1919. u Nj uj orku i funkci oni e kao neka vrsta ekspozi t ure Kral j evskog
i nstit uta. Novac za osnivanje savet a dali su J. P. Morgan (John Pi erpont
Morgan), Bernard Baruh, Ot o Kan (Ot t o Hermann Khan), Jakob i f, Pol
Varburg i Don Dej vi son Ml ai Rokfel er. Savet j e formirao li no Edvard
Mendel Haus koji ga j e, kao naj vi i il umi nat u SAD, kont rol i sao sve do svoj e
smrt i 1938. Odmah po osni vanj u Savet j e i mao 150 l anova koj i su
predst avl j al i i nt el ekt ual ni i pol i t i ki krem ameri ke Ist one obal e, a za
341

di rekt ora savet a 1921. j e post avl j en Isai j a Bauman koj i e kao l an Savet a
t okom Drugog svet skog rat a bi t i j edan od kl j uni h l j udi u amerikoj vl adi
vezano za t eri t ori j al na pi t anja. Int eresant no da j e Isai ju na mestu direkt ora
Savet a 1927. nasl edi o Al en Dal s (Al l en Wel sh Dul l es) koj i e 1953. postati
prvi ci vil ni i naj due akt i vni di rekt or amerike obavetaj ne agenci je CIA.
Savet danas i ma preko t ri hil j ade i est o l anova, od koj i h 500 dol azi i z
naj bogat i j i h ameriki h porodi ca; sl edei h 500 l anova predst avl j aj u akt uel ne
cent re moi SAD: mul t inaci onal ne kompani j e, banke, osi guravaj ua drutva,
farmaceut ske kue, voj nu i ndust ri j u, a ost al i su emi nent ni l j udi i z voj ske,
medi j a, nauni h i nst i t uci j a i sl . Vano j e napomenut i da 500 naj vei h
ameriki h korporacij a koje i maju svoje predstavnike u Savet u ost varuj u 80%
brut o naci onal nog dohot ka SAD i di rekt no zapol j avaj u preko 25 mi l i ona
radni ka. Da bi neko post ao l an Savet a, kad su poj edi nci u pi t anj u, mora da ga
predl oi neki od l anova; t aj predl og zat i m razmat ra Komi t et za l anst vo i
Kadrovska komi si j a, a konanu odl uku donosi Odbor di rekt ora. Svi l anovi
Saveta moraj u bit i ameriki graani .
Sve do 1980. lanovi Saveta su preteno bili pripadnici njuj orke liberal ne
elit e, ali se danas struktura pol ako menja, pri emu se nj egov l i beral ni duh ne
dovodi u pi t anj e. l an 2. novi h uredbi Savet a izriito nal ae da niko nema
pravo da ot kri va bi l o kakve poj edi nost i sa sast anaka Savet a, i da e ukol i ko
t ako net o ui ni bi t i i skl j uen. Sedi t e SSO-a j e u l uksuznoj palati Harold
Pratt House, na adresi 58 East 68t h St . , New York, NY 10021. Ovu kuu j e 16.
apri l a 1945. Savet u pokl oni o Harol d Irvi ng Prat (Harol d Irvi ng Pratt) i j i j e
ot ac svoj evremeno bi o vl asni k naft ne kompani j e Ast ral Oil i bli ski saradni k
Dona Dej vi sona Rokfel era (John Davi son Rockefel l er). Proj ekt ant i kue su
bi l e uvene nj uj orke arhit ekte Adams Delano (Adam Del ano) i est er Hol ms
Ol dri k (Chester Hol mes Al dri ch) pri emu j e Ol dri k bi o poznat i kao roak
uvenog senat ora Nelsona Ol dri ka koji je bi o j edan od osni vaa Sistema
federal ni h rezervi .
U Amerikoj admini st raci j i , uz predsedni ka drave, naj vani j a mest a su:
dravni sekret ar, savet ni k za naci onal nu bezbednost , sekret ar odbrane i
sekret ar dravne bl agaj ne. Od osnivanja Savet a svi predsedni ci SAD, s
i zuzet kom Ronal da Regana, bi l i su i l anovi Savet a. Od 22 dravna sekret ara
18 j e dol o i z redova Savet a, a mest a sekretara odbrane, savet ni ka za
naci onal nu bezbednost i sekret ara Dravne bl agaj ne su got ovo uvek
popunj avana l j udi ma i s SSO-a. Od devet naest di rekt ora obavet aj ne agenci j e
C. I. A. t ri naest oro j e dol o i z Saveta, a svi vrhovni zapovednici savezni kih
voj ni h snaga u Evropi , i svi ameri ki ambasadori pri NATO-u do sada su bi l i
lanovi Savet a.
Naj vei pri l i v l anova SSO-a u dravnu admi ni st raci j u SAD bi o j e za vreme
mandat a Dorda Bua stari j eg (George Herbert Wal ker Bush), koj i se okruio
342

s t ano 350 l anova Savet a. Savet pot puno kont rol i e kako Demokrat sku t ako i
Republ i kansku st ranku. Svej edno j e za koga e graani SAD gl asat i , i zbore e
uvek dobi t i kandi dat SSO-a.
Demonst ri raj ui svoj u mo i neosporni uticaj Savet je j ednog rel ati vno
nepoznat og pravni ka i veitog politi kog gubit nika Riarda Ni ksona progurao
na mest o predsedni ka SAD. Ni kson se 1960. U Nj uj orku susreo sa Nel sonom
Rokfel erom (Nel son Al drich Rockefeller), a dve godi ne kasni j e se zaposl i o u
advokat skoj kancel ari j i Dona Miel a (John Mi t chel l ) koj i j e radi o got ovo
i skl j ui vo za porodi cu Rokfel er. U svom prvom obraanju nacij i u svojstvu
predsednika SAD Ni kson je nagl asi o: Ameri ki narod e dobi t i vl adu koj a e,
na prvom mest u, gl edat i nj egovu dobrobit al i t ek kad se Kongres i l okal na
i zvrna admi ni st raci j a odreknu del a svoj e vl ast i . Nekol i ko meseci kasni j e
objavi o je da se SAD dele na deset admi ni strati vni h distri kta, a ve u februaru
1972. j e pot pi sao Izvrnu naredbu broj 11647 koj om se znaaj an deo vlasti
drava l ani ca prenosi na federal ni ni vo. Jednost avno reeno, ovakvom
odl ukom predsedni ka SAD Ameri kanci ma su uskraena mnoga graanska prava
koj a su do t ada ost vari vali preko svoji h l okal ni h vl ast i .
Preko asopisa Forei gn Aff ai rs Savet , manj e-vi e j asno, i znosi st avove o
naj akt uel ni j i m svet ski m pi t anji ma, ali i nast oj i da afi rmie svoj u gl obalistiku
ori j ent aci j u i zal aganj e za ost varenj e j ednog svetskog soci j al i st ikog si stema.
Int eresant no j e napomenut i da j e Eci kl opaedi a Bri t anni ca o ovom asopi su
navel a sl edee: Idej e koj e se eksperi ment al no i znose u ovom asopi su esto
se kasni j e poj avl j uj u kao deo zvanine pol i t i ke i l i zakonodavst va ameri ke
vl ade. Argent i ski publ i ci st a Adrij an Sal bui (Adri an Sal buchi) smat ra da j e u
Vai ngtonu st aci onirana samo formal na vl ast SAD-a, a da j e nj en pravi centar
u Nj u Jorku u ve pomenut oj palat i Harol d Pratt .
U j ednom broj u Foreign Affairs-a obj avl j en j e st rat eki ci l j Savet a:
Uspost avl j anj e novog meunarodnog poret ka koj i e odgovarat i svet ski m
t enj ama ka mi ru i drut veni m i ekonomski m promenama. Iz ovakve
formul aci j e, t eko da bi bi l o ko mogao da prepozna j ednu od naj vani j i h
polut aj ni h organi zacija koj e svom snagom rade na bri sanj u svi h naci onal ni h
drava i nj i hovi h suvereni t et a, omal ovaavanj u svakog pat ri ot i zma i uki danj u
svi h rel i gij a. Danas j e j asno da l anovi Savet a rade na uspost avl j anj u j edne
svet ske vlade, odnosno j ednog cent ra moi i si st ema vrednost i gde e novac,
samo novac, bi t i pri znavan kao najvie dobro.
Akt i vnost i na uspost avl j anj u Novog svet skog poret ka t raj u ve vekovi ma, a
centar t e nove vlasti trebal o bi , na kraj u, da budu Ujedi njene nacij e. uveni
nemaki fil osof Emanuel Kant (Immanuel Kant ) se j o 1795. godi ne u svoj oj
knj i zi Zum ewi gen Fri eden(Ni kad preki nut i mi r) zalagao za uspost avljanje
nepreki dnog mi ra i , u skl adu sa t i m, predlagao formiranj e Li ge svet ski h
drava koj a bi znaaj no pri bl i i l a sve drave i osigurala mi rno razrenj e svih
343

nj i hovi h meusobni h nesporazuma. One drave koj e bi svoje i nt erese nast ojale
da namet nu pri menom si l e Liga bi , po Kant u, ot ro kanj aval a. Pri t ome, Kant
j e verovao da bi Li ga dobro dol a prvenst veno manj i m dravama koj e bi preko
nj e bil e efi kasno zatiene od samovol je veli ki h drava.
Prvi pokuaj st varanj a j edne nadnaci onal ne svet ske organi zaci j e zbi o se na
Kongresu vel i ki h si l a u Beu 1814. Kongres j e t rebal o da usvoj i odl uke o
novi m t eri t ori j al ni m podel ama posl e Napol eonovog poraza, al i i da razmot ri
mogunost osni vanj a j edne nadnaci onal ne i nst i t uci onal ne forme koj a bi bi l a u
st anj u da spreava budue konfl i kt e i obezbedi nesmet anu komuni kaci j u meu
svi m evropski m dravama neovi sno od nj i hove t eri t ori j al ne i l i ekonomske
moi . Do 9. j una 1815. ambasadori zemal j a uesni ca, osi m Rusi je, pot pi sal i su
mi rovni ugovor koj i m su bi l a ot vorena vrat a formi ranj u prve nadnacionalne
i nst i t uci j e neke vrst e dananj i h Uj edi nj eni h naci j a. Kongres u Beu zapravo i
ni j e bi o kongres u kl asi nom smi slu jer se ni kada nij e odral a ni jedna
pl enarna sedni ca, a gl avni pregovarai su bi li ambasadori i mi ni stri spolj ni h
posl ova vel i ki h evropski h si l a koj i su i di kt i ral i t ok i zakl j uke Kongresa.
Osni vanj e svetske nadnaci onal ne organizacije j e bil a njihova i deja koj u su oni
nametnuli ostalim uesnici ma i koj a j e ak bila prihvaena i od efa rusku
del egaci j u grofa Nesel roda ( ). Meuti m, ruski
car Al eksandar I se ot ro suprot st avi o ovom pl anu smat raj ui da se dravni
suvereni t et i naci onal ni i dent i t et ne mogu podredi t i ni kakvi m meunarodni m
organi zaci j ama.
Drugi pokuaj formi ranj a j edne nadnaci onal ne organi zaci j e del i mino
uspeno j e okonan 1920. Tada j e st voreno Drut vo naroda (League of
Nati ons) u koj u su ule 63 drave i koja je zvani no prest al a da post oj i 1946.
kada j u j e zameni l a Organizacij a ujedi nj eni h naci j a. Naj vea mana Drut va
narodakoje j e predstavlj al o prvu opte-poli tiku organizacij u u svet uj e bila
injenica da SAD, usled ot pora njene nacionalno opredeljene, konzervat i vne i
nadasve ant i l i beralne politike el ite, nisu bi le njen l an ali i t o t o j e Stal j i n
i zveo Rusi j u i z nj enog lanst va 1939.
Ini ci j at ori osni vanj a Drut va naroda naroda bi l i su lanovi Okruglog st ol a,
koj i su i mal i veoma vanu ul ogu i na Mi rovnoj konferenci j i u Pari zu.
Najvanija konstit uci onal na dokument a Drut va naroda sai ni l i su saradni ci
Okrugl og st ol a, al i j e, na kraj u, sve i pak ost al o mrtvo sl ovo na papi ru j er SAD
ni su el el e da se odreknu ni del a svoj e nezavisnost i i suvereniteta. Prvi
pokuaj j e, kao t o smo vi del i , propao zbog t ada carske Rusj e, a sada zbog
ant i l i beral ne Ameri ke. lanovi Okrugl og st ol a zaklj uili su da naredni pokuaj
osni vanja j edne nadnacionalne organi zacije ne sme, ni na koj i nai n, zavi si t i
od naroda i zabrani h predst avni ka. Medj ut i m, Drut vo naroda j e i pak i spuni l o
j edan vaan zadat ak: 22. j ul a 1923. pri znal o j e Jevrej sku agenci j u za Izrael
( ). Ova i st o ci oni st i ka organi zaci j a se ni j e bavi l a
unapreenj em pol oaj a Jevrej a u Pal esti ni ve promoci j om ci oni st iki h i dej a i
344

cilj eva vezanih za st varanje j evrej ske drave na arapskom t l u.
Kral j evski i nst i t ut j e pomogao bri t anskom premi j eru Vinst onu erilu, a
Savet za spol j ne odnose amerikom predsedni ku Frenkl inu D. Ruzvelt u da 14.
avgust a 1941. godi ne, u naj veoj tajnosti, potpiu Atlant sku povel j u (At l ant i c
Charter) koj om su se obavezali na meusobnu saradnj u i afi rmaci j u pol i t i ke
mi rolj ubi ve saradnje meu svi m dravama. Ovo j e zapravo bil a prva faza pl ana
danas poznat og kao Ri viera u pravcu osni vanj a Organizacije ujedi njenih
naci j a. Druga faza se ogl edal a u pri t isku i usl ovl j avanj u bri t anske i amerike
vojne pomoi manj i m evropski m dravama od koj i h se zaht eval o samo da
pot pi u Povel j u; t okom 1942. godi ne j o 24 drave j e pot pi sal o Povel j u. Trea
faza se odi gral a 1943. godi ne kada su se predst avni ci SAD, Vel i ke Bri t ani j e,
Ki ne i SSSR-a sast ali u kui Robert a Bl i sa (Robert Woods Bl i ss) zvanoj
Dambert on Ouks u Vai ngt onu i usvoj i l i nacrt budue Povel j e Ujedi nj eni h
naci j a. Prvu, radnu verzi j u Povel j e sa koj om su se uesnici sast anka u
Dambert on Ouksu upoznal i sai ni o j e Kral j evski i nst it ut, a Savet za spolj ne
odnose j e radi o na nj enoj fi nal i zaci j i .
U San Franci sku, 25. apri l a 1945. godi ne, okupi l i su se predstavnici 50
drava da bi usvoj i l i konanu verzi j u Povel j e UN. Meut i m, proi e puna dva
meseca pre nego to do njenog usvajanj a doe, i puni h est meseci (24.
okt obar 1945. ) pre nego t o Uj edi nj ene naci j e budu zvanino osnovane.
Ameri ka delegacija je u San Franci sku i mal a 75 l anova, i svi su bi l i i z SSO-
a. Danas se svi slau da j e Savet za spol j ne odnose i mao veoma vanu pa ak i
presudnu ul ogu u formul i sanj u svrhe, pri nci pa i organizacione strukture
Uj edi nj eni h naci j a. Jedna od drava koj a j e j avno i odl uno odbi l a pozi v da se
pri kl j ui OUN j e bi l a Ci vi t at i s Vat i can sa papom Pi j em XII (Eugeni o Mari a
Gi useppe Gi ovanni Pacel l i , krt eno i me) na el u; Vat i kan danas i ma samo
st at us posmat raa u UN.
Osni vanj em Organizacije uj edi njeni h nacij a ost varen j e j o jedan znaajan
korak ka formi ranj u Novog svet skog poret ka predvoenog lanovi ma
meunarodnog bankarskog kart el a. l an SSO-a, poznat i ameriki bankar i
nekadanji fi nansij ski savet nik predsedni ka Ruzvelta Dejms P. Varburg je,
govorei o Novom svet skom poret ku, i st akao: Svet ski poredak bez svet skog
zakona j e anahroni zam. . . Svet koj i propust i da uspost avi vl adavi nu zakona nad
naci j ama-dravama ne moe j o dugo da post oji . Mi i vi mo u opasnom peri odu
prel aska i z j edne ere punog suvereni t et a naci j e-drave u eru Svet ske vl ade.
Obraaj ui se Senat skom komi t et u SAD Varburg j e zaprepaeni m l anovi ma
Komi t et a obj asni o i kako e se doi do gl obal ne svet ske vlasti: Imaemo
Svet sku vl adu, svi del o se t o vama i l i ne, konsenzusom i l i si l om.
Nakon ovako ot vorenog i st upa Dej msa P. Varburga vi e ni j e bi l a t aj na koj i
j e kraj nji cilj Saveta za spol j ne odnose. Dodat no poj anjenj e, ako je uopt e
bi l o kome t rebal o, dao je nekadanj i direkt or Svet ske zdravstvene
345

organizacij e, dokt or Brok i zl om (Dr George Brock Chi shol m): Da bi smo
sti gli do Svet ske vl ade, neophodno j e i z svest i l j udi ukl oni t i nj i hov
i ndi vi dual i zam, odanost porodinoj t radi ci j i , naci onal nom pat ri ot i zmu i
verski m dogmama. . . Na t ome t reba zasni vat i promene u l j udskom ponaanj u i
t o j e ci l j naeg budueg delovanj a.
Moda j e, i pak, ci l jeve Savet a naj bol j e opi sao kont ra-admi ral ester Vord
(Chest er Ward):
Naj monija klika u ovoj elitistikoj grupi i ma j edan zaj edniki cilj - ona
el i da i znudi predaj u suvereni t et a i naci onal ne nezavi snosti Sj edi njenih
Drava. Druga kl i ka meunarodni h l anova CFR-a. . . obuhvat a i nt ernaci onal ne
bankare sa Vol st rita i nji hove kljune agent e. Oni prvenst veno el e da dobi j u
bankarski monopol nad svet om, koj a god si l a na kraj u bude kont rol i sal a
gl obal nu vladu. Svi oni bi, najverovat nij e, el eli da t a si l a budu svemone
Uj edi nj ene naci j e; spremni su, meut i m, da se zal oe za i u kori st Svet ske
vl ade koj u bi kontrol i sal i sovj et ski komunist i, ukol iko bi i m suverenost SAD
i kada bi l a predat a u ruke.
Kol umni st ki nj a Indi anopol i s News-a Edi t Kermi t Ruzvel t (Edit h Kermi t
Roosevel t , unuka ameri kog predsedni ka Ruzvel t a) j e 23. decembra 1963.
napisal a da pol iti ka Saveta vodi ka predaji suverenit eta SAD Uj edi nj eni m
naci j ama. Kont ra admi ral voj ske SAD est er Vord (Chest er Ward) j e 1975. u
knj i zi Kisi nderova i spovest napi sao: Pret hodni pokuaj i da se pouzdano
dokae ut i caj SSO-a, bi l i su ili i gnorisani ili pak i smejani od st rane liberal ne
t ampe kao pret eri vanj e. Ovo j e za t ampu bi l o l ako j er bil o kakava i st i na o
moi i akt i vnost i ma lanova Saveta ne moe da se i skae a da ne zvui
prt erano. U i st o vreme, nekadanj i agent FBI Den Smut (Dan Smut ) j e,
pozi vaj ui se na svoj a saznanj a i z Sl ube, i zj avi o da j e politika Saveta
usmerena ka st varanj u j ednog svet skog soci j al i st ikog si st ema i j i e deo bi t i
i SAD.
Fi rme koj e danas i maj i svoj e predst avni ke u savet u su: ABC News, Alcoa,
Inc. , American Express, American Int ernat i onal Group, Inc. (AIG), Bank of
Ameri ca, Bl oomberg L. P. , The Boei ng Company, Bri t i sh Pet rol eum p. l . c. ,
Comput er Associ ates, Inc. , Chevron Corporati on, Cit igroup Inc. , Coca-Col a,
De Beers, Deut sche Bank AG, Duke Energy, Exxon Mobi l Corporat i on, FedEx
Corporat i on, Ford Mot or Company, General El ectric Company,
Gl axoSmi t hKl i ne pl c, Googl e Inc. , The Gol dman Sachs Group, Inc. ,
Hal l i burt on Energy Servi ces, H. J. Hei nz Company, Hess Corporat i on,
nt ernat i onal Busi ness Machi nes Corporat i on (IBM), JPMorgan Chase & Co. ,
Kohl berg Kravi s Robert s & Co, Lehman Brot hers Hol di ngs Inc. , Lockheed
Mart i n, Mast erCard Worl dwi de, The McGraw-Hi l l Compani es, Inc. , McKi nsey
& Company, Merck & Co. , Inc. , Merri l l Lynch & Co. , Inc. , Morgan St anley,
Mot orol a Inc. , NASDAQ, News Corporat i on, Ni ke, Inc. , Pepsi Co Incorporat ed,
346

Pf i zer Incorporated, Royal Dut ch Shel l , Sony Corporati on of America, Tata
Group, Time Warner Inc. , Tot al S. A. , Toyot a Motor Nort h Ameri ca, Inc. , UBS
AG, Uni t ed Technol ogi es Corporat i on, Uni t ed St at es Chamber of Commerce,
Verizon Communi cati ons Inc. i , na kraj u Vi sa Inc.
Meu naj poznat i j i m l anovi ma Savet a, od nj egovog osni vanj a do
danas, bi li su: Graham Al l i son, Robert Orvi l le Anderson, Les Aspi nJ. Bowyer
Bel l , W. Mi chael Bl ument hal , Harol d Brown, Wil l i am P. Bundy, Wil l i am S.
Cohen, Warren Chri st opher, Geral d Corri gan, Wi l l i am J. Crowe, Kennet h W.
Dam, John W. Davi s, Norman Davi s, C. Dougl as Di l l on, Peggy Dul any, All en
Wel sh Dul l es, Di anne Fei nst ei n, Mauri ce R. Greenberg, Alan Greenspan, W.
Averel l Harri man, St anl ey Hof f mann, Ot t o H. Kahn, Jeane Kirkpatrick, Henry
Ki ssi nger, Wal t er Lippmann, Wi nst on Lord, John McCain, George J. Mi t chel l ,
Davi d Rockefell er, Jay Rockef ell er, El i hu Root , Brent Scowcrof t , George P.
Shul t z, George Soros, St robe Tal bott , Cyrus Vance, Paul Volcker, Paul M.
Warburg, Paul Warnke, Robert Zoellick, Zbigniew Brzezinski, John Kerry,
Bi l l Cl i nt on, Al Gore, Ronal d Reagan, George H. W. Bush, Dick Cheney,
Geral d Ford, Richard Ni xon, John, Davi d & Nel son Rockef el l er, Condol ezza
Ri ce, Paul Wol f owi t z, Ri chard Hol brooke, Col on Powel l , Mi chel l e Obama,
Angel i na Jol i e. . .
Naj ue rukovodst vo SSO-a, od osnivanja do danas, i ni t ri deset ak l anova
koj i se redovno sast aj u u pal at i Harol da Pret a da razmot re prot ekl e dogaaj e i
osmi sl e budue. . . Naj ml ai l an Upravnog odbora SSO-a i ovek sa naj dui m
st aom u nj emu (34 godi ne) bi o j e Dej vi d Rokfel er. Inae, el ni lj udi SSO-a
ponekad svoj e sast anke odravaj u i u inost ranst vu, a i nt eresant no j e da su
2001. godi ne et i ri dana provel i u Havani gde su bi li gost i kubanskog
predsednika Fi del a Kast ra (Fidel Al ejandro Cast ro Ruz).
Ut i caj Savet a na unut ranj u i spol j nu pol i t i ku SAD j e t ol i ko domi nant an da
se njegov aut ori tet vi e ni na koji nai n ne dovodi u pi t anj e. U t om smi sl u j e
od posebnog znaaja bi o i sastanak najueg kruga Savet a koji se odrao u
subot u 27. j anuara 2007. u Nj uj orku. Tom pri l i kom razmat rani su predst oj ei
predsedniki i zbori u SAD i l i st a demokrat ski h i republ i kanski h kandi data.
Demokrat ska st ranka j e dost avi l a l i st u sa et i ri kandi dat a: Hi l ari Kl i nt on
(Hi l l ary Cl i nt on), Barak Husein Obama (Barack Obama), Don Edvards (John
Edwards), Kris Dod Chris Dodd) i Bil Ri ardson (Bil l Ri chardson). Na listi
Republ i kanaca su se t akoe nal azi l a et i ri pret endent a: Mi t Romni (Mi t t
Romney), Rudi ul i j ani (Rudy Gi ul i ani), Don Mek Kei n (John McCai n), Fred
Tomson (Fred Thompson) i Nj ut Di nri Newt Gi ngri ch). Prvi koj i se obratio
naj uem krugu Savet a bi o je Dej Rokfel er (John Davi son "Jay" Rockefel l er
IV) sa predl ogom da Savet podri nomi naci j u Baraka Obame iz vi e razl oga
meu koj i ma j e, t ek na kraju, naveo i t o to Obami bezrezervnu podrku prua
i Zbi gnjev Bei nski koj i ga poznaj e i prat i nj egov razvoj j o od 1981/ 1982.
kada mu j e predavao na Kol umbi j a uni verzit et u. U t aksat i vnom nabrajanj u
347

razl oga u kori st Obame Rokfeler j e kao posl ednj u naveo i j eni cu da mu j e
supruga Miel vodei l an Savet a za i kago. Pri sutni ma se zat im obrat io
Dord Soro i nformi ui i h da j e gl avni favori t demokrat a Hi l ari Kl i nt on dok
j e Mek Kei n bi o naj omi l j eni j i meu republ i kanci ma. Iako se st av Savet a znao i
pre sast anka Soro j e i pak i mao pot rebu da nagl asi kako se i zbor Baraka
Obame za budueg predsedni ka SAD mora sagledavati prvenst veno iz ugla
neophodnost i promene spoljne i unutranje pol i t i ke SAD i nemi novnost i
donoenj a neki h kval i t at i vno novi h i ni mal o popul arni h mera. Savet j e, kako
se i oeki val o, zauzeo st av bez i j ednog gl asa prot i v, da se podri Barak
Husei n Obama.
Barak Obama, et rdeset sedmogodi nj i senat or i z Il i noi sa, j e i zabran za 44.
predsedni ka SAD u noi 4. novembra 2008. t ako t o j e osvoj i o 365 od 538
el ekt orski h gl asova, koje savezne drave dobij aju u skl adu sa broj em
st anovni ka. Obraaj ui se stot i nama hil j ada svoji h pri st al i ca okupl j eni h u
parku Grant u srcu i kaga, Obama j e i zmeu ost al og rekao:"Ako bi l o ko od
vas j o sumnj a da je u Americi sve mogue i ako se j o neko pita da li je san
nai h osni vaa i danas i v. . . ova no mu prua odgovor. "
Jedi ni redovni pri mal ac asopi sa Forei gn Aff ai rs u Jugosl avi j i od 1945. do
1980. bi o j e doi vot ni predsedni k SFR Jugosl avi j e Josi p Broz Tit o.


Pogl avl j e dvadeset o
TRILATERALNA KOMISIJA


Na i manj u Dej vi da Rokfel era, Pokanti ko Hi l su, 23. i 24. j ul a 1972. okupi l o
se sedamnaest lj udi na osnivakom sast anku Tri l at eral ne komi si j e. Ispred
svakog od njih nalazilo se papiri na kome j e bi l a rukom i spi sana uvena
Dona D. Rokfel era: Own not hi ng. Cont rol everyt hi ng (Ne poseduj t e ni t a.
Kont rol i i t e sve). Idej u za Komi si j u dao j e Zbi gnjev Bei nski , a sve ost al o je
preuzeo D. Rokfel er.
Na pit anj e novi nara The Wal l St reet Journal o ci l j evi ma i l anovi ma
Tri l at eral ne komi si j e, D. Rokfel er j e odgovori o: Komisija je, u stvarnosti,
grupa zabri nuti h graana zai nt eresovani h za pospeenj e veeg razumevanj a i
348

kooperaci j e meunarodni h savezni ka. Kasnije e kao ofi ci j el ni razl og za
formi ranj e Komi si j e bi t i navedena el j a za unapreenj em kooperaci j e t ri
naj razvi jenij a regi ona sveta: Ameri ke, Evrope i Japana, s ci l j em odravanja
mi ra, upravl j anj a svet skom ekonomi j om (posebno naft ni m i zvorma) i
poveanj a ekonomskog prosperi t et a radi ubl aavanj a siromatva u svetu.
Ini ci j at i vu za osnivanj e Tri l at eral ne komi si j e i zneo j e Dej vi d Rokfel er na
sast anku Bi l derberg grupe u Bel gi j i , 1972. godi ne, a nj enu detal jni ju
el aboraci j u podneo j e, na sast anku Savet a za spol j ne odnose, profesor
Uni verzit et a Kol umbi j a Zbi gnj ev Bei nski . Sut i na i deje bil a j e da se okupe
lanovi bankarske i indust riske el ite i z SAD, Evrope i sve vani j eg i
ut i caj ni j eg Japana da bi snage usmerl i ka uspost avl j anj u novog meunarodnog
monet arnog i poreskog si stema. Osni vanje Komi sij e se odvij al o pod
pat ronat om Savet a za spolj ne odnose, a neposredna real i zaci j a j e poverena
Zbignj evu Bei nskom i Dejvi du Rokfeleru, koji e, kao predsedavaj ui
Savet a za spol j ne odnose za neposrednu realizaciju osnivanj a Tri l at eral e
angaovati jo i Roberta Bouvij a (Robert Bouvier) i z Centra za meunarodne
st udi j e na Harvardskom uni verzi t et u, Henri j a Ovena (Henry Owen) sa i nst i t uta
Bruki ns i Mekdord Bandi j a (McGeorge Mac Bundy) i z Fordove fondaci j e.
Novac za nj eno funkci oni sanj e obezbedil i su: Ford Foundat i on, Rockeffel er
Foundation, Thyssen St i f t ung, General Mot ors, Coca-Col a, Ti me Magazi ne,
CB&SBank i Wel l s Fargo & Co. Prva sedni ca Izvrnog odbora odrana j e u
Toki j u okt obra 1973.
Sedi te Trilateral ne komi sij e u SAD j e u Nj uj orku, 345 East 46t h
Street , Sui t e 711. Druga amerika adresa j oj j e 1156 15t h St . NW Sui t 505,
Washi ngt on 20005, DC. Tri l at eral a i ma sedi t e i u Pari zu, i Toki j u. Prvi
predsedni k Tri l at eral ne komi si j e (1972. -1976. ) bi o j e Zbi gnj ev Bei nski ,
t vorac nacrt a nj enog kompl et nog ust roj stva i aut or nj ene Povel j e. Komi si j a
i ma 325 l anova, i t o 146 i z Evrope, 98 i z SAD i 81 i z Japana. Ona treba da
dovede do vee ekonomske meuzavi snot i supersi l a, da onemogui ekonomsku
samostal nost bil o koje drave u svet u i da kontroli e glavne izvore energije na
Bl i skom i st oku. U st avrnost i , ona del uj e kao neka vrst a i st urenog odel j enj a
Savet a za spol j ne odnose i i zvri l ac neki h nj egovi h, ni mal o l egi t i mni h ni t i
popul arni h i dej a.
Jedan od poslova Trilateralne komi si j e i z koga se moe j asno i
nedvosmi sl eno sagl edat i nj ena mo odnosi se na i zbor nepoznat og
demokrat skog guvernera j edne od naj manj i h drava SAD na mest o predsedni ka
SAD. Taj ovek se zvao Dej ms Earl Kart er (James Earl "Ji mmy" Cart er, Jr. ),
a u j avnost i e kasnij e post ati poznat samo kao predsedni k Di mi Kart er. U
j esen 1973. Dej vi d Rokfel er je, na predl og dr. Pi tera Brna (dr Peter Burn) iz
Tavi st ok inst it uta, ugosti o na svom uvenom i manj u Pokant i ko Hi l s guvernera
Dordi j e Kart era i t okom veere mu vrl o otvoreno predoi o t a se od njega
oekuj e ukol i ko bude i zabran za predsedni ka SAD. Gl avna reenica, odnosno
349

odredi na t aka Rokfel erovog i zl aganj a j e bi l a konst at ci j a da su SAD de
f act oj o 15. avgust a 1971. suspendoval e meunarodni monet arni dogovor
post i gnut u Bret on Vudsu 1944. godi ne, odnosno da SAD vi e ni kome nemogu
da i spl auj u zl at o u zamenu za papi rne dol arske novani ceSi st ema f ederal ni h
rezervi t o j e i nae bi l a kl j una t aka ovog Dogovora. Kart er j e shvat i o da su
banke koje st oj e i za Si st ema f ederal ni h rezrvi prevari l e i t av svet i da se
novouspost avl j eni meunarodni monetarni poredak na dolaru koji sada vredi
t ano ni ta od bil o ega mora brani t i ne vi e zl at om ve orujem. Karter je
shvat i o i pri hvat i o sve usl ove novi h pravi l a i gre, a ti me j e njegov put do Bele
kue bi o ot voren; sve vreme njegovog boravka u Bel oj kui gl avni kontrol or
i spred Tri l at eral e i Tavi stoka mu j e bi o admiral Haj man Ri kover (Hyman
George Rickover).
est meseci pre predsedniki h i zbora Dej ms Karter j e, prema Gal upovom
i strai vanju, i mao podrku samo 4, 1% l anova sopst vene Demokrat ske stranke,
a u j avnost i uopt e ni j e uzi man u obzi r kao pot encijalni kandidat pa mu ni
procenat popul arnost i ni j e meren. Nakon est meseci , ak i za Ameri ku
nevi ene medi j ske kampanj e i pot roeni h mnogo mi l i ona dol ara, Dej ms
Kart er j e dobi o nomi naci j u Demokrat ske st ranke i kasni je j e i zabran za t ri deset
i devet og predsednika SAD; SSO je i mao svog oveka u Beloj kui - oveka
koj i i m j e dugovao sve i koj i bez nj i h ne bi predstavl j ao ni t a. Kao predsedni k
SAD Kart er se okrui o lanovi ma Tril at eral ne komi si j e i SSO-a: Pol om
Vokerom (Paul Adol ph Vol cker), Saj rus Vensom (Cyrus Robert s Vance),
Vorenom Kri st oferom (Warren Mi nor Chri stopher), Maj kl Blument al om
(Werner Mi chael Bl ument hal ), Zbi gnj evom Bei nski m, Riardom Gardnerom
(Ri chard Gardner), Pol Niij em (Paul Ni che). . . Karter j e, na zaht ev Dejvida
Rokfel era, Pola Vokera post avi o na elo Upravnog odbora federal ni h rezervi ,
t o j e naj vani j e i naj ut i caj ni j e mest o za kont rol u amerikog bankarst va i
ekonomi j e.
Nakon t o j e Kart er i zabran za predsedni ka SAD ut i caj ne vai ngt onske
novi ne The Washi ngt on Post obj avi l e su: Ako st e l j ubi t el j t eori j e zavere o
t aj nom preuzi manj u sveta, svi dee vam se admi ni st raci j a novoi zabranog
predsedni ka Kart era. Naj manj e t ri naest t ri l at eral aca j e ot i l o na gl avna mest a u
vl ast i . Ovo j e odi st a neobino ako se zna da Tri l ateral na komi si j a i ma ukupno
98 l anova i z Ameri ke. Ono t o The Washi ngt on Post ni j e publ i kovao, t ada t o
ni j e bi l o vano, j e da j e Kart er u svoj u admi ni st raci j u pri mi o i j ednu nadarenu
st udent ki nj u Denverskog uni verzi t et a Kondol i zu Raj s (Condol eezza Ri ce) koj a
e 2005. godi ne post at i ef amerike admi ni st arcij e. Int eresant no da j e Raj sov
ment or na uni verzi t et u bi o Josi f Korbel (Josef Korbel ), ot ac Medli n Ol braj t
(Madel ei ne Korbel Al bri ght), prve ene koj a e od. 1997. do 2001. upravl j at i
St ej t depart ment om.
Ist aknut i l an Senat a SAD Beri Gol dvot er (Barry Morri s Gol dwat er) j e
1980, govorei o Tri l at eral noj komi si j i, rekao: Post oj e snage koje rade proti v
350

nae zeml j e. Te snage rade samo za svoje sebine i nt erese u okvi ru ove
drave. . . Tri l at eral na komsi ja je vet, koordi niran pokuaj da se pri grabi i
uvrst i kont rol a nad et i ri cent ra moi : pol i t ikom, monet arnom,
i nt el ekt ual nom i verskom.
Zat o Kart er? Zat o t o j e znao da sl ua i pot uj e l j ude koj i ma duguj e!
Premi j er Irana Mohamed Mosadek ( , na persi j skom) j e 1951.
odl ui o da naci onali zuje naftnu industrij u svoj e zeml j e koj u su do t ada skoro
pot puno (98%) kont rol i sale bri t anske i ameri ke firme preko naft ne kompani j e
Angl o-Irani an Oil Company. Samo dve godi ne kasni j e Mosadek j e u kl asi nom
puu zbaen s vl ast i , a zameni o ga j e Mohamed Reza Pahlavi ( ,
na persi j skom). Pu j e, na zaht ev Tri l at eral ne komi si j e i Ri mskog kl uba,
osmi l j en u Aspen Inst i t ut u , a i zveden uz pomo amerike C. I. A. -e. Ameri ki
general Norman varckopf (Norman Schwarckoph) seni or tada j e osnovao
omraenu i ransku t aj nu pol i ci ju SAVAK, sa zadat kom da t i t i i kont rol i e aha
Mohameda Rezu Pahl avi j a. Svi vodei l j udi SAVAKA su zavrili posebnu
obuku i l i u Engl eskoj i l i u SAD. Bri t anske i amerike naft ne kompani je su
mogl e da nast ave s nesmet anom ekspl oat aci j om naft e s t om t o j e Angl o-
Irani an Oi l Company j ednost avno prei menovana u Bri t i sh Pet rol eum Company.
Kao voa Irana ah j e odl ui o da net o uradi za prosperi t et sopst vene zeml j e
i naroda. Poeo j e da ot vara kol e i moderni zuj e indust riske kapaci tete, gradi
neophodnu i nfrast rukt uru i sl . Iran j e u rel at i vno krat kom vremenu post i gao
j ednu od naj vi i h pri vredni h st opa rast a na svet u. Meut i m, t o ni j e bi l o sve
Mohamed Reza Pahl avi j e ot poeo proces drut veni h i polit iki h reformi : U
i ranski zakon uveo j e pri nci pe rel i gi ozne t ol eranci j e; odvaj anj e crkve i drave;
formi rao j e parl ament koj i j e prvo i mao samo savet odavnu funkci j u al i j e
vremenom dobi j ao sve vea ovl aenj a i sl . Meut i m, za sve zapoeto i
pl ani rano ahu j e bil o potrebno vi e novca, pa je t rai o od naft nih kompanija
da se povea udeo Irana u profi t u koj i one ost varuj u ekspl oat aci jom i ranske
naft e. St rane naft ne kompani j e su t ada kontrolisale i eksploat i sal e preko 90%
naft e u Iranu i ni su pokazal e ni naj manj e razumevanja za nj egove i ni ci j at i ve i
predl oge. U t akvoj si t uaci j i ah odl uuj e da got ovo pol ovi nu od 25 mi l j ardi
dol ara Iranski h devi zni h rezervi iskori sti za nove i nvesti ci one programe.
Problem j e bi o u t ome t o se t aj novac nal azi o ugl avnom u ameri ki m
bankama, a meu nj i ma j e bi l a i Chase Manhat t an Bank gde j e naj vei
poj edi nani deoniar bi o Dej vi d Rokfel er; Chase j e i nae i mal a vrste
korespondent ne odnose sa cent ral nom i ranskom bankom Markazi Jomhouri
Isl ami Iran i bankom Mel l i Iran, naj veom komerci j al nom bankom.
Podi zanje depozit nog Iranskog novca iz amerikih banaka za pot rebe drave
j e po mi l j enj u bankara bio kraj nj e nepri hvatl jiv korak i ah j e st oga
okarakt erisan kao nepouzdan saradni k. Nj egov pat ri ot i zam i naci onal i zam se
ni kako ni su sl agal i sa nj i hovi m profi t i ma i pl anovi ma naft ni h kompani j a.
351

Kol i ko j e za ameri kance bi o vaan Iran i potreba da se kontrolie ah Reza
Pahl avi govori i injeni ca da j e za ambasadora u Teheranu od 1973. do 1976.
bi o post avl j en Riard Hel ms, nekadanj i di rekt or C. I. A. Uz pomo svoji h lj udi
u SAVAK-u ( , i ranska obavet aj na i
bezbedonosna agencij a)C. I. A. j e 1979. organi zoval a narodnu pobunu pa j e ah
16. j anuara zbaen s vlasti .
U Iran se 1. februara, nakon dugogodi nj eg i zgnanst va u Francuskoj , vraa
aj at ol ah Ruhol ah Musavi Homei ni ( , na persi j skom) koj i
preuzi ma svu vl ast u zeml j i . Na mest o premi j era i ranske vl ade aj at ol ah
Homei ni post avl j a Mehdi Bazargani ( , na persi j skom) koj i e
odust at i od svi h dot adanj i h zaht eva prema naftnim kompanijama i obustaviti
sve zapoet e drut vene i pri vredne reforme za koj e j e bil o pot rebno
angaovanj e i ranskog depozi t nog novca. Organi zovani i od st rane Zapada
podrani povrat ak Homei ni j a u Iran j e zbuni o mnoge anal i t i are s obzi rom da
se znal o za nj egovu ant i zapadnu pol i t i ku. U Francuskoj Homei ni j e boravi o u
Neauphl e-l e-Cht eaupod st ri kt ni m nadzorom francuske obavet aj ne sl ube
Servi ce de Document ati on Ext ri eure et de Cont re-Espi onnage. Kako i zat o se
CIA odl ui l a da na Iranski prest o dovede ovog verskog l i dera post al o j e j asno
ve 11. j una 1979. godi ne kada j e Los Angel es Heral d-Exami ner obj avi o
svedoenj e bri t anskog novi nara Vi l i j ema Hiki j a (Wi l l i am Hi ckey) koj i j e u
Neauphl e-l e-Cht eau svoj evremeno i nt ervj ui sao i fot ografi sao Homei ni j a. Na
Hi ki j evoj fot ografi j i se j asno vi di st rogo l i ce aj at ol aha al i i nj egova desna aka
na koj oj j e nedostaj ao srednj i prst Homei ni j e i mao samo devet prstij u.
Homei ni koj i se nakon pet naest godi na i zgnanst va vrat i o u Iran j e i mao svi h
deset prst i j u i t o j e odmah uoi o predsedni k i ranske vlade u vreme aha Ami r-
Abas Hovei da ( ). Nova i ranska verska revol uci onarna vl ast j e
odmah uhapsi l a Hovei du i on j e na suenj u 6. apri la 1979. izjavi o: Poznavao
sam ga l ino i uveravam Vas da j e i mao samo devet prst i j u. Ovaj Homei ni j e
varal i ca. Hovei da j e streljan dan kasnije.
Ist e godi ne, i stovremeno sa zbaci vanj em aha i dovoenjem Homei nij a na
el o Irana C. I. A. u Iraku organi zuj e pu u kome j e ubi j en predsedni k, general
Ahmed Hasan al -Bakr ( ). Novi predsedni k Iraka post ae Sadam
Husei na ( ) koj i e, na zaht ev Ameri kanaca, ve
1980. godi ne, ot poet i rat prot i v Irana. U ovom rat u, koji je traj ao puni h osam
godi na, pogi nul o j e preko pol a mil i ona l j udi , a zapadne drave su Iranci ma i
Iraani ma prodale oruja i municij e za preko pedeset mi l i j ardi dol ara. Iran i
Irak su sve svoj e devi zne rezerve pot roi l e na kupovi nu ameri kog, engleskog
i francuskog oruj a. No, za naft ne kompani j e naj vani j e od svega j e bi l o t o t o
j e cena naft e porasl a za pet puta i nakad se vi e nije vratil a na prethodni nivo.
Govorei o rat u Iraka i Irana ameriki predsedni k Ronal d Regan koj i j e
poet kom 1980. zameni o Di mi j a Kart era ot voreno j e porui o predst avni ci ma
drava Persi j skog zal i va da bi poraz Iraka u rat u s Iranom, bi o suprot an
352

i nt eresi ma Sj edi nj eni h Ameriki h Drava. Novi nar The Washi ngt on Post -a
Bob Vudvord (Robert "Bob" Upshur Woodward, poznat po otkrivanju afere
Vot ergej t ) ot kri va 1986. da j e C. I. A. Iraani ma sve vreme rata dost avljala
obavetaj na saznanja od i nt eresa za voenj e uspeni h akci j a proti v Iranaca. Uz
znanj e SAD, Irak je prot iv i ranske voj ske kori st i o i boj ne otrove koj e su mu
redovno i sporuvani sa Zapada.
Zat o j e Kart er i zgubi o sl edee predsednike i zbore? Obavi o j e svoj posao, a
za novi ni j e bi o pogodan.
Za novog predsedni ka SAD i zabran j e Ronal d Regan. Cel okupnu
predsedniku kampanj u Regan j e zasni vao na kriti ci , i na upozoravanju
amerikog naroda na opasnost od razni h t aj nih i pl ut aj ni h organizaci ja:
Interesi Tri lat eralne komi si j e su podreeni meunarodni m bankarski m i
mul t i naci onal ni m kompani j ama. Ne veruj em da bi i j edna admini st raci j a
amerike vl ast i t rebal a da popuni 19 naj vani j i h mest a l anovi ma t e i l i neke
sl ine grupe. . . Mi sl i m da post oj i deo el i t e u naoj dravi koja upravl j a vl au.
Oni el e vl ast u rukama samo nekol i ci ne, j er ne veruj u da l j udi mogu sami da
upravl j aj u svoj i m i vot i ma. Graani ma Ameri ke se dopal o ono t o j e Regan
govori o i t a j e obeavao da e ui ni t i ako doe na vlast pa su ga 1980.
i zabral i za predsedni ka.
Pot o mu j e i st ekao prvi predsedniki mandat Regan j e odl ui o da se j o
j ednom kandi duj e za predsednika. Meut i m, t ampa j e uvel i ko pi sal a o
nj egovi m do t ada sl abi m rezul t at i ma, st arost i i bolesti koja ga sve vie
spreava da obavlja svoj u predsedniku dunost . Apsol ut ni favorit bi o j e
njegov proti vkandi dat Valt er Mondejl (Wal t er Mondal e), u dva navrat a l an
Senat a i pot predsedni k SAD za vreme Di mi j a Kart era. U t akvoj medi j skoj
at mosferi i opt enarodnom raspol oenj u da j e neophodno bi rat i ml aeg,
agi l ni j eg i i nvent i vni j eg predsedni ka Ronal d Regan apri l a 1984. u Bel oj kui
pri reuj e sveani banket za l anove Tri l at eral ne komi si j e. Nakon dueg
razgovora sa l anovi ma Tri l at eral e, a posebno nakon razgovora sa Dej vi dom
Rokfel erom, Regan pri hvat a odreene sugest i j e svoj i h sagovorni ka vezani h za
ekonomsku i spol j nu pol i t i ku SAD. U roku od mesec dana Regan j e post ao
l j ubi mac svi h mas medi j a to j e rezul t i ral o porast om nj egove popul arnost i i
ponovni m i zborom. Odmah na poetku svog drugog predsednikog mandat a
Regan j e post avi o dvadeset osam l anova Savet a za spol j ne odnose, deset
l anova Bi l derberg grupe i j edanaest lanova Tril at eral ne komisije na
naj odgovorni j a mest a u dravnoj admi ni st raci j i . Nj egov pot predsedni k Dord
Bu st ari j i bi o j e lan Saveta za spolj ne odnose i Tri l at eral ne komi si j e.
Godinji sast anci Tril at eral e se nai zmeni no odravaj u u sva t ri regi ona; na
pri mer: 2001. godi ne, od 9. do 12. mart a, u Londonu, Engl eska; 2002. godi ne,
od 5. do 8. apri l a u Vai ngt onu, SAD; 2003. godi ne, od 11. do 14. aprila, u
Seul u, Korej a; 2004. godi ne, od 7. do 10. maj a, u Varavi , Pol j ska. Sast anak
353

Tri l at eral e j e 2006. odran u Toki j u, Japan od 21. do 24. maj a, a Bri sel ,
Bel gi j a j e mest o nj i hovg sastanka za 2007. Za sve sast anke posebne mat eri j al e
pri premaj u kombi novane grupe i z sve t ri konst i t ut i vne regi j e i oni su osnova
za kval i fi kovanu raspravu i donoenj e odgovaraj ui h preporuka. Nakon
godi nj i h sast anaka Komi sije svaki regi on dri svoje posebne sednice na
koj i ma se donose operat i vne odl uke u skl adu s preporukama usvoj eni m na
godi nj i m sast anci ma Komi si j e. Danas, uz predst avni ke bankara i
industrijalaca Komi sija meu l anst vom i ma i veoma ut i caj ne poj edi nce i z
sveta medij a, umetnost i, sindikat a, nevladi ni h organi zacij a i t d.
Govorei o Komisi j i , Dej vi d Rokfel er j e negi rao sve navode o nj enoj
t aj nost i , navodei da za 10$ godi nj e pret plat e svako moe bi t i redovan i t al ac
nj i hovog asopi sa Tri al og, da se i mena donat ora, oni h s pet i vi e hil j ada
dol ara, svake godi ne redovno obj avl j uj u, da su nj i hova adresa i t el efoni
normal no evi dent i rani u svakom t el efonskom i meni ku i t d. Jedi no to j e t aj no,
po Dej vi du, su t eme sast anaka i ono t o se na njima dogovara.
Neki od naj poznat i j i h l anova Tri l at eral e su svakako bi l i i l i su j o uvek:
Rej mond Bar(Raymond Barre), premi jer Francuske; Zbi gnj ev Bei nsi
(Zbi gniew Brzezinski), savet ni k za naci onal nu bezbednost SAD i savet ni k
predsedni ka Di mi j a Kart era; Dord Bu St ari j i (George Herbert Wal ker
Bush), et rdeset prvi predsedni k SAD, Frenk Karl ui (Frank Carl ucci), mi nistar
odbrane SAD u vreme Ronal da regana; Dej ms Kart er (James Cart er), t ri deset
devet i predsednik SAD; Di k ej ni (Richard Bruce "Di ck" Cheney)
pot predsedni k SAD u vreme Derda Bua St ari j eg; Voren Kri st ofer(Warren
Mi nor Chri st opher) dravni sekret ar SAD u vreme Bi l a Kl i nt ona; Bi l Kl i nt on
(Wi l l i am "Bi l l " Cl i nt on)etrdeset drugi predsedni k SAD; Vi lij am Koen
(Wi l l i am Cohen), ameri ki mi ni star odbrane u vreme Bi l a Kl i nt ona; Lorenc
Igl berger(Lawrence Eagl eburger) dravni sekret ar SAD u vreme Bi l a
Kl i nt ona; Al en Gri nspen(Al an Greenspan) predsedni k Federal ni h rezervi 1987-
2006; Aleksandar Hei g(Al exander Hai g, Jr. ) dravni sekret ar SAD u vreme
Ronal da regana; Edvard Hi t (Si r Edward Heat h) premi j er Vel i ke Britanije
1979. -1974; - savet ni k Bori sa Jel j cina;
Henri Kisi nder(Henry Al fred Ki ssi nger) dravni sekret ar SAD u vreme
Ri arda Ni ksona; Ki i chi Mi yazawa (), premi j er Japana 1991. -1993;Akio
Mori t a (), osni va SONY-a; Vol t er Mondej l (Wal t er Mondal e)
pot predsedni k SAD u vreme Di mi j a Kart era; Braj an Mal runi (Bri an Mul roney)
premi j er Kanade 1984. -1993; Dej vi d Rokfel er(Davi d Rockefel l er Sr. ),
ameriki mi l i j arder; Pol Vol fovi c(Paul Wol fowi t z), nekadanji mi ni star
odbrane SAD i predsedni k Svetske banke; Dord Vasil iu( ),
predsednik Kipra 1988-1993; Robert Zeli k (Robert Bruce Zoel lick), predsedni k
Svet ske banke od j ul a 2007. . . .

354


Pogl avl j e dvadeset prvo
B I L D E R B E R G G R U P A


Pri nc Bernard(Bernhard Jul i j us Kert Karel Godfri Pi t er), pri nc od
Li pe-Bi st erfel da i Hol andi j e bio je, od 1933. do 1937. godi ne, l an Naci onal
soci j al i st ike part i j e, obavet aj ni ofi ci r naci st ikih SS j edi ni ca i agent
specij al nog odelj enj a N. V. 7 fi rme I. G. Farben sa sedit em u Berl i nu. Dve
godi ne pred poet ak Drugog svet skog rat a, 1937. godi ne, oeni o se pri ncezom
Jul i j anom od Hol andi j e (Jul i ana Emma Loui se Mari e Wi l hel mi na van Oranj e-
Nassau), za koj u se veruj e da j e j edna od najbogatijih ena s obzi rom da j e
gl avni akci onar u naft noj kompani j i Royal Dut ch Shel l Co. Kad su nemake
t rupe okupi ral e Hol andi j u ml adi brani par se presel i o u London gde su i mal i
i rok krug pri j at el j a; posebno su bi l i pri v sa Vi kt orom Rotil dom (Nathaniel
Mayer Vict or Rot hschil d, 3rd Baron Rot hschi l d) i polj ski m ari st okrat om,
pri padni kom j ezui t skog reda i saradni kom bri t anske obavet aj ne sl ube MI6
dr. Jozef Hi jeroni m Reti nger (Jzef Hi eroni m Reti nger). Iz nj ihovih esti h
susret a i askanj a rodila se idej a o osni vanj u elit ne grupe moni h i ut i caj ni h
evropski h i ameri kih ljudi .
Dr. Jozef Reti nger poti e i z ugl edne ari st okrat ske porodi ce hri st i j ani zovani h
pol j ski h j evrej a. Nakon t o mu j e ot ac umro o nj egovom vaspi t anj u i
obrazovanj u se st arao grof W adysaw Zamoyski koj i mu j e omogui o da se
upi e na Coll gede Sorbonne u i ji m anal i ma je zapisan, do dana dananj eg,
kao naj ml ai dokt or nauka. Po okonanj u st udi j a 1908. grof Zamoyski alje
Jozefa u London gde se on upoznaj e sa Dozefom Konradom (Jzef Teodor
Konrad Korzeni owsk), nat ural i zovani m Engl ezom koj i, kao i Retinger, potie
i z hri st i j ani zovane pol j ske j evrej ske porodice koja j e i mal a nasledno pravo na
upot rebu grba Nacz. Druenj e sa Konradom e presudno ut i cat i na Ret i ngera
da kasni j e post ane j ezui t a i mason 33 st epena. Kao pripadnik visokog drutva
Ret i nger odava naj bl i e mogue veze sa i ndust ri jski m magnati ma,
i nt el ekt ual ci ma, revol uci onari ma i vi soki m kat ol iki m svet enst vom. Tako j e
preko svog j ezui t skog pri j atel j a Robert a Li bera (Robert Lei ber), koj i j e j o od
1924. bio lini savet ni k papskog nunci j a u Nemakoj kardi nal a Pael i j a
(Kardi nal Pacel l i), i zdej st vovao, u sred rat ni h operacija 1943. , prijem kod pape
Pija XII.
Svrha i j edi ni smi sao Ret i ngerovog dol aska u Vat i kan j e bi l o pri bavl j anj e
podrke Eccl esi a Cat hol i ca Romana (Kat ol ike crkve) za real i zaci j u nj egove
355

got ovo opsesi vne i dej e o uj edi nj enj u svi h kat ol i ki h drava u Evropi i
st varanj u j edi nst venog evropskog ekonomskog, pol i t ikog i voj nog bl oka. Prvi
put j e, kao ni kada ni kome pre - det al j no i sveobuhvat no, Ret i nger o svom
pl anu za st varanj e Evropske unije kat oli kih drava govori o papi Pij u XII
(Eugeni o Mari a Gi useppe Gi ovanni Pacelli , krt eno i me). U Vat i kanu su ovi m
nj egovi m sast anci ma sa Papom od 18. februara do 3. mart a 1943. prisustvovali
j o i nemaki ambasador pri Svet oj stolici Fraj nhard fon Vai ci ker (Ernst
Frei herrvon Wei zscker) i nj uj orki nadbiskup Fransi s Spel man (Franci s
Joseph Cardi nal Spel l man), koj i j e i nae bi o l i ni prij at elj sa Bernardom
Baruhom (Bernard Mannes Baruch) ameriki m mi l i onerom i savet ni kom
amerikog predsednika Frenklina Ruzvelta. Nakon dve nedelje razgovora u
gradu svet og Pet ra Ret i nger j e dobi o t o j e el eo Pi j e XII j e dao svoj
blagosl ov proj ektu Evropske uni je. Nakon ovog sast anka Rober Li ber j e
i zjavi o: Ich begl ckwnsche Si e, dass Sie sich sonnen drfen, i m Schatt en des
Hei l i gen St uhl es (Draga mi j e t o nas sve obasj ava Sunce koje j e u senci Svet e
St oli ce).
U ovom sl edu st vari vano j e podset i t i na j edan ne ba est o spomi nj an
det al j : Frenkl i n Del ano Ruzvel t j e pri padni k j edne od naj st arij i h i naj bogat i j i h
nj uj oki h j evrej ski h porodi ca VanRoosenvl et koja j e jo od XVIII veka preko
Jacobus-aRoosenvl t-a (ukundeda) poel a da ost varuje i zuzet an uti caj na
ameriku pol i t i ku. Nj egov pradeda IsaakRoosenvel t j e vai o za j ednog od
naj bogat i j i h Nj uj orana koj i j e 1784. bi o koosni vaBank of New York. Po
nasl ednom bogat st vu j e ost ao poznat iJames (Jacob) Roosevel t , ot ac Frenkl i na
Ruzvel t a koga pamt e i po t ome t o j e porodi ni mot o Qui Plantavit Curabit
(Ko sej e t aj i anj e) obj anj avao rei ma: Ko seje pare t aj anj e vl ast !
Spomeni mo samo da j e pri padni k porodi nog klana holandski h Jevreja
VanRoosenvel t bi o i Teodor Ruzvel t , 26-t i predsedni k SAD koj i vodi di rekt no
porekl o od Claes Mart enzsen Van Rosenvelt .
Sa papski m bl agosl ovom i nei scrpnom energi j om Ret i nger se nakon Drugog
svet skog rat a, uz naj bl i u asi st enci j u grofa Ri harda (Ri chard Ni col aus
Graf Coudenhove-Kal ergi ), angaovao na formi nju Pokreta za Evropu u okvi ru
koga j e del ovao i Vi nst on eri l nakon t o ni j e rei zabran na mest o bri t anskog
premi j era. Iz t og vremena se pamt i eri l ov govor koj i j e 1946. odrao
st udent i ma Uni verzit et a u Ciruhu kada je pozvao evropske drave i SAD da
pri st upe osni vanj u Evropske uni j e. Prvi pravi rezul t at Retingerovog zalaganja
dogodie se ve 5. maj a 1949. u Londonu kada su predst avni ci deset evropski h
drava pot pi sal e akt o osni vanju Evropskog savet a (Consei l de l ' Europe - CoE)
sa sedi tem u Strazburu. Osni vanj em ove nadnaci onal ne organizacije nai nj en
j e prvi i naj vani j i korak u ust anovl j avanj u nove superdrave - Evropske
Uni j e. No, i pored t oga Ret i nger ni j e bi o u pot punost i i spunj en - obuzel a ga j e
nova st rast fi nal i zaci j a i dej e o uspost avl j anj u j edne j edi nst vene i
nadnaci onal ne svet ske vl ade.
356

Ret i nger j e znao ko je, kada i zato pokrenuo t u i dej u, a sada j e i oseao da
j e dol o vreme za nj enu konanu real i zaci j u. Imao j e a priori sagl asnot mnogi h
relevant nih poj edi naca i organi zacija ali kao ovek koji ni kada ni je koraao po
obl aci ma bi o j e svest an da ost varenj e ove i dej e nee bi t i mogue ukol i ko i za
nje na organizovan i si nhronizovan nai n, ne stanu najvanij i pojedi nci
naj vani j i h drava svet a. Pol azei od t oga on 1952. predl oe pri ncu
Bernhardu da ani mi ra svoj e pri j at el j e sa bri t anskog i drugi h evropski h dvorova
i da, ako se dobije saglasnost , formira organizacioni komi t et za sazi vanj e
j ednog evro-amerikog sastanka na ijem elu bi se nalazi o Bernhard.
Uz podrku kue Rot i l da u Evropi i porodi ce Rokfel era u SAD, pri nc
Bernhard j e pozvao 120 ugl edni h graana Evrope i Severne Ameri ke da se
okupe u hot el u Bil derberg u mest u Ost erbek (Oost erbeek) u Hol andi j i ;
sast anak j e odran od 29. do 31. maj a 1954. u pot punoj t aj nosti; u hotelu, osim
pri nevi h zvani ca ni j e bi l o ni kog vi e, a neobino broj ne pol i ci j ske i
speci j al ne voj ne snage su obezbei val e hot el i ceo gradi Ost erbek. Sve
t rokove sast anka podmi ri l a j e Fordova fondaci j a.
Dve t rei ne pozvani h su bi l i i z Evrope, a j edna t rei na i z SAD; j edna t rei na
pri sut ni h bi l a j e i z evropski h kraljevskih porodica, vi soki dravni funkcioneri i
i st aknut i pol i t i ari , a dve t rei ne su bi l i ekspert i i ugl edni l j udi i z obl ast i
fi nansij a, i ndustri je, i nformi sanj a, obrazovanj a, komuni kacij a i sindikat a. Na
ovom osni vakom sast anku ut vreni su osnovni ci l j evi od koj i h j e st varanj e i
uvrenj e nadnaci onal ni h i nst i t uci j a Novog svet skog poretka postavljen kao
j edan od naj vani j i h zadat aka. To j e, s druge st rane, podrazumeval o
preduzi manj e odl uni h i beskompromi sni h mera u pravcu anul iranja svi h
naci onal ni h i suverenih odredni ca post oj ei h drava, naputanje svake
i deol ogi j e pat ri ot i zma, redefini sanj e moral ni h normi i dr.
Radom Bi l derberg grupe rukovodi predsedavaj ui, pravni komi tet od 35
lanova, Savet odavni odbor i poasni general ni sekret ar. Do 1976.
predsedavajui j e bio pri nc Bernhard koj i j e, zbog umeanosti u korupci onaku
aferu oko kupovine i prodaj e avi ona Lockheed morao da se povue i svoje
mest o ust upi l ordu Houmu od Hi rel a (Al exander Frederi ck Dougl as-Home,
Baron Home of t he Hi rsel ), nekadanjem brit anskom premi j eru. Od 1980. do
1985. na el u Bi l derberg grupe j e Val t er el (Wal t er Scheel), bi vi predsedni k
Savezne republ i ke Nemake, a zameni o ga j e l ord Rol od Ipsdena (Eri c Rol l ,
Baron Rol l of Ipsden), direktor poznat e vaj carske SBC Warburg Bank. Od
1989. predsedavaj ui j e l ord Pi t er Kari ngt on (Peter Al exander Rupert
Cari ngt on, 6t h Baron Carri ngt on), nekadanj i bri t anski mi ni st ar spolj ni h
posl ova, general ni sekret ar NATO-a i predsednik Kral j evskog i nst i t ut a za
spol j ne odnose. Danas Bi l derbergom predsedava Et j en Davi nj on (t i enne,
Vi scount Davi gnon), predsedni k Socit Gnrale iz Belgije.
Svoj mondi j al i st iki i gl obal i st iki angaman u Bi l derbergu pri nc Bernhard
357

j e zameni o angamanom u druge dve mnogo t aj ni j e i i zvesno opskurni j e
organizacij e: The 1001 Cl ub i Group Pesent i . Mu bi ve kralj i ce Jul i j ane i
ot ac sadanj e hol andske kral j i ce Beat ri se (Beat ri x Wi l hel mi na Armgard) pri nc
Bernhard umro j e 1. decembra 2004. godi ne; sahranj en j e u Del ft u u
Narandast oj kui . Posl ednj u poast mu j e odal o est hi l j ada pri padni ka
hol andski h mornariki h i konj i kih jedinica.
Grupa u naj st rooj t aj nost i uva mest o i vreme svoj i h sastanka, a t akoe i
dnevni red i i mena uesni ka. Sve sast anke Bi l derberga obezbeuj u j ake voj ne i
pol i ci j ske snage zeml j e domai na; bezbedonosne pripreme prevazilaze i one
predvi djene za zvanine skupove efova drava i vlada. Iako mnogi o
Bi l derbergu govore kao o t ajnoj svet skoj vl adi on t o odi st a ni j e i z prost og
razl oga to se sast aje samo j edanput godi nj e, t o i ma nekonzi st ent an sast av i
to, od osni vanja do danas, nije zauzi mao konane odl uke po bi l o kom pi t anj u
ve samo preoporuke koj e su, t akve kakve j esu, bi l e uvek od posebnog znaaj a
za naj vei broj drugih organi zaci j a al i i vl ada mnogih drava. Sast anci Grupe
su kraj nj e neformal ni : ne vodi se ni kakav formalni zapi snik nit i stenogramske
bel eke. Svi uesni ci su podel j eni po temat ski m oblasti ma i sve t o se dogaa
zapravo j e razmena mi l j enja kroz neku vrstu neformal nog askanja. Meut i m,
na kraj u se, i pak, na osnovu usagl aeni h i preovl auj ui h mi ljenj a i ocena
pri maj u k znanj u preporuke za dalj e del ovanje uesni ka; ovako formul i sana
mi l j enj a i st avovi svet ske el i t e pri maj u se i , shodno nj i ma, se post upa s
naj veom panj om u svi m cent ri ma svet ske pol i t i ke. Ako se zna da sast anci ma
Bi lderberga pri sust vuj u sve krunisane evropske gl ave, predsedni ci drava il i
vl ada mnogi h zemal j a, vl asni ci naj vei h svet ski h banaka i medi j ski h kua,
naj moni j i i ndust ri j al ci . . , onda j e j asno zat o se Bi l derberg doi vl j ava t ako
ozbi l j no i s respekt om.
Sast anci Bi l derberg grupe se odravaj u jedanput godi nje i ne t raju nikad
due od tri dana. Na nji ma nikad ne uest vuj e vi e od 120 osoba, a uesni ke
sast anka pozi va predsedavaj ui nakon konsul t aci j a s upravni m komi t et om i
general ni m sekret arom. Sve t rokove sast anka snosi zeml ja domai n i ,
naravno, pri vat ni donat ori . Sast anak Bi l derberg grupe 2006. odran j e u Ot avi ,
Kanada, a prema neki m, znat no rani j e preuzet i m obavezama, 2007. sast anak bi
t rebal o da se odri u Istanbul u, Turska.
Bi l derberg ni j e j edi na grupa ovog t i pa, al i j e karakt eri st i na po del ovanj u i
aut ori t et u koj i i ma irom sveta. Za nj u j e speci fino to to na jednom mest u na
t ri dana okupl j a vodee svet ske l j ude da, u kraj nje neformal noj at mosferi ,
raspravl j aj u o najvanijim politi ki m i ekonomski m pi t anj i ma. Meu
uesnici ma vl ada savreno poverenje i i sti nska potreba da krajnj e otvoreni m
razgovorom razmot re sve aspekte pit anj a koj a su predmet nj i hovog
i nt eresovanj a. Nema t ampe, nema saoptenj a sa sastanka, nema davanj a
ni kakvih izjava i nema l j ut nje zbog bil o ega i zreenog na sastanku. Jednom
rej u, Bi l derberg j e odi st a j edna neformal na grupa, nekonzi st ent na po sast avu
358

(samo 39 lanova su stalni l anovi ) i neobavezuj ua po zaklj uci ma koji se,
i pak, ne ret ko sprovode do naj sit ni jih detalja.
Kao i l ust raci j a rada Bi l derberga naj bol j e e nam posl ui t i pri mer s prvog
sast anka ove grupe, iz 1954. godine. Tada su evropski uesni ci sast anka
i zrazi l i nezadovol j st vo amerikom pol i t i kom proti v komuni sta u SAD, koj u j e
predvodi o senat or Makartni (Joseph McCart ney). Odgovarajui na ovako
i zraenu bri gu svoj i h evropskih sagovorni ka savet ni k amerikog predsedni ka
arl s Dagl as (Charl es Dougl as Smi t h), podran od st rane efa C. I. A. -e
general a Val t era Bedel a Smi t a (Wal t er Bedel l Smi t h), dosl ovce j e odgovori o:
Da l i e Makart i umret i od met ka nekog at ent at ora i l i e bi t i ukl onj en na
pravi ameriki nai n ukl anj anj a davei s polit ike scene j a neznam, al i
predvi am da e do naeg sl edeeg sast anka Makart ni bi t i i st ori j a za ameriku
politi ku scenu. Kako j e arl s Dagl as obeao svoj i m uvaeni m evropski m
kol egama t ako j e i bil o: senat or Dozef Makart ni j e ve od poetka 1955. bio u
apsol ut noj medi j skoj bl okadi , a 1957. j e nenadano premi nuo u svoj oj etrdeset
i osmoj godi ni . Pol a veka nakon Makart ni j eve i znenadne smrt i j e ot kri veno da
j e naj vei broj komuni st a koj e j e on pohapsi o i procesui rao bil i Jevrej i: Phi l i p
Jef f e, Andrew Rot h, Mark Gayn, Judit h Copl i n, Gerhart Ei sl er, Kl aus Fuchs,
Harry Gol d, Abraham Brot hman, Davi d Greengl as, Robert Oppenhei mer,
Israel Wei nbaum, Mi ri am MoscowitzOvaj pri mer na pravi nai n i l ust ruj e
razumevanj e meu lanovi ma Bil derberg grupe.
Kada se francuski predsedni k arl de Gol 1963. odl uno usproti vio ulasku
Vel i ke Bri t ani j e u Evropsku ekonomsku zaj edni cu (pret eu Evropske uni j e) na
sedni ci Bil derberga odranoj od 20. do 22. mart a 1964. u Vil i j amsbergu, SAD
donet a j e odl uka o nj egovom svrgavanj u. Kao odgovor na sve napade na njega
i Francusku koj i su nakon t oga usl edi l i de Gol j e 1966. povukao sve francuske
trupe i z Severno At lantskog saveza i naredio NATO trupa da do 8. juna
napust e Francusku. Ist e godi ne je poseti o Kanadu gde je svoje obraanj e
graani ma Kvebeka zavri o rei ma Vi ve l e Qubec l i bre ! Tokom 1968. u
Francuskoj su organi zovane masovne st udent ske i si ndi kal ne demonst raci j e
prot i v de Gol a pa j e on i st e godi ne raspi sao prevremene izbore na koji ma j e
t ri j umfovao sa 70% osvoj eni h gl asova. Meut i m, i pored svega t oga, ve
sl edee 1969. j e podneo ost avku i t raj no se povukao i z pol i t ikog ivot a
Francuske. Iznenada j e premi nuo 1970. godi ne, a aut opsi j om ni kada ni j e
ust anovlj en pravi uzrok njegove smrti; sahranj en j e u selu Col ombey-l es-Deux-
glises bez uobiaj ene ceremoni j e. Engl eska j e, nakon t o j e za novog
predsedni ka Francuske i zabran or Pompi du (Georges Pompi dou)
dugogodi nj i sl ubeni k Rot i l dove banke u Pari zu, post al a lan EEZ-a,
francuski voj ni ci su se vrat i l i u NATO, a NATO na t eri t ori j u Francuske.
Na l ini pozi v Dejvida Rokfelera do t ada nepoznati guverner amerike drave
Arkanzas, Bi l Kli nton prisustvovao j e sast anku Bi l derberga u Baden Badenu,
Nemaka, 1991. godi ne. Govorom o neophodnost i i neizbenosti gl obal i zaci j e i
359

svoji m speci fini m armom Kl i nt on j e pri dobi o si mpat i j e svi h lanova Grupe,
posebno oni h st al nih. Ve naredne godi ne Bil Kli nt on, kao nekad nepoznati
Di mi Kart er (James Earl Carter, Jr. ), uest vovao j e na predsedniki m
i zbori ma u SAD i pobedi o.
Kako j e mogue da se o Bi l derberg grupi , koj a okupl j a odi st a svet ski crme
de l a crme, t ako mal o zna? Odgovor na ovo pi t anj e moe se spoznat i i z
govora koj i 1991. godi ne u Baden Badenu odrao Dej vi d Rokfel er: Zahval ni
smo Washi ngton Post -u, New York Ti mes-u, Ti me magazi nu i svi m ost al i m i z
svet a masovni h medi j a i j i di rekt ori su pri sust vovali naim sastancima
pot uj ui na obiaj diskrecij e u protekli h etrdeset ak godi na. Bil o bi
nemogue da radi mo na ost varenj u naeg pl ana za ceo svet ako bi smo bil i
i zl oeni oi ma, i sudu, j avnost i svi h ovi h godi na. Danas j e svet znat no
sl oeni j i i spremni j i da pri hvat i nau i dej u j edne svet ske vl ade.
Tokom pol a veka post oj anj a i rada Bi l derberga mnoge krunisane glave su
uest vovale u nj egovom radu: The Prince Philip, Duke of Edi nburgh mu
bri t anske kral j i ce Eli zabet e II, The Pri nce Charl es, Pri nce of Wal es - si n
bri t anske kral j i ce Eli zabet e II, Prince Bernhard ot ac hol andske kral j i ce
Beat ri se, Beat rix Wi lhel mi na Armgard hol andska kral j i ca, Prinze Cl aus
Georg Wi l hel m Ot t o suprug holandske kraljice Beatrise, Prinz Willem-
Al exander Cl aus George Ferdi nand van Oranj e-Nassau princ naslednik
hol andske krune, Juan Carl os I de Borbn kral j pani j e, Sof a de Greci a
supruga panskog kral j a Huana Karl osa I, Inf ant a Cri st i na, Duquesa de Pal ma
de Mal l orca kerka panskog kralj a Huana Karl osa I, Pri nce Phi l i ppe, Duke
of Brabant si n belgij skog kralja Al bert a II i princ naslednik, Carl XVI Gust af
kral j vedske, Haral d V kral j Norveke, Hans-Adam II pri nc
Li htentajna, Pri nce Axel Chri st i an George of Denmark danski pri nc.
Pored pri padni ka bri t anske kral jevske kue sastanci ma Bi lderberga su
obavezno pri sust voval i i bri t anski premi j eri : James Harol d Wi l son, Baron
Wi l son of Ri evaul x; Al exander Frederi ck Dougl as-Home, Baron Home of t he
Hi rsel ; Si r Edward Ri chard George Heat h; Leonard James Cal l aghan, Baron
Callaghan of Cardiff ; Margaret Hi l da That cher, Baroness That cher; Si r John
Maj or; Ant hony Charles Lynton "Tony" Bl air i James Gordon Brown.
SAD su na sast ancima Bi l derberga uvek predst avlj ali nj eni naj vi i polit iki
predstavnici i dravni sl ubeni ci: Deral d Ford (Geral d Ford, Jr. ), tri deset i
osmi predsedni k SAD; Bi l Kl i nt on, et rdeset i drugi predsedni k SAD; Val t er
Mondej l , pot predsedni k SAD u vreme predsedni ka Di mi j a Kart era, Den Kvej l
(James"Dan" Quayl e), pot predsedni k SAD u vreme Dorda Bua st ari j eg;
Ri ard Pej l (Ri chard N. Perl e), dravni sekret ar za odbranu u admi ni st raci j i
predsednika Ronalda Regana; Zbignjev Bei nski , savet nik za nacionalnu
bezbednost u admi ni st racij i predsedni ka Di mi j a Kart era; Mek Bandi
(McGeorge "Mac" Bundy), savet ni k za nacional nu bezbednost u
360

admi ni stracijama predsednika Dona Kenedi ja i Li ndona Donsona (Lyndon
Bai nes Johnson); Kenet Dem(Kennet h W. Dam), dravni sekret ar za fi nansi j e
u admi ni straci j i Dorda Bua ml aeg; Kl arens Di l on (Cl arence Dougl as
Di llon), dravni sekretar za fi nansi je u admi ni st raci j i Dona Kenedi j a i
Li ndona Donsona; Al eksandar Hej g (Al exander Hai g, Jr. ), dravni sekret ar u
admi ni straciji predsedni ka Ronal da Regana; Riard Hol bruk (Ri chard
Hol brooke), ambasador SAD pri UN u vreme mandat a predsedni ka Dorda
Bua st ari j eg; Donal d Henri (Donal d McHenry), ambasador SAD pri UN u
vreme mandat a predsedni ka Di mi j a Kart era; Robert Maknamara (Robert
McNamara), dravni sekret ar za odbranu u admi ni straci j i Dona Kenedi j a;
Koli n Pauel (Coli n Powel l) dravni sekret ar u admi ni st raci j i Dorda Bua
ml aeg; Kondol i za Raj s, dravni sekret ar u admi nist raci j i Dorda Bua
ml aeg; Di n Rask (Davi d Dean Rusk), dravni sekret ar u vreme Dona
Kenedi j a i Li ndona Donsona; Brent Skovkroft (Brent Scowcroft ), savet ni k za
naci onal nu bezbednost u vreme predsedni ka Deral da Forda i Dorda Bua
starijeg; Dord ul c (George Shul t z), dravni sekretar u vreme admini st raci j e
Ronal da regana; Saj rus Vens (Cyrus Vance), dravni sekret ar u admini st raci j i
Di mi j a Kart era; Henri Ki sinder, savetni k za naci onal nu bezbednost , a pot om
dravni sekret ar u admi ni st raci j i Riarda Ni ksona. . . . .
Na sast anke Bil derberga se redovno pozi vaj u i vi soki funkci oneri EU: Hans
van der Bruk (Henri (Hans) van den Broek), oze Manuel Baroso(Jos Manuel
Duro Barroso), ak Sant er(Jacques Santer), Romano Prodi (Romano
Prodi ), ak Del or (Jacques Del ors), Havij er Sol ana(Francisco Javier Solana de
Madari aga), Kri s Pat en(Chri st opherPat t en), Ema Boni no (Emma Boni no),
oaki n Almunj a(Joaqu n Al muni a Amann). . .
Mnoge svet ski poznat e kompani j e su, po pozi vu, sl ale na sast anke
Bi l derberga svoj e el ne l j ude: Fiat - Gi ovanni Agnel l i ;ThyssenKrupp AG -
Gerhard Cromme; Ot t o Wol ff Group - Ot t o Wol f f von Amerongen; Carlyle
Group - Loui s V. Gerst ner, Jr. ; Siemens AG - Kl aus Kl ei nfel d; Mi crosoft
Corporation - Crai g Mundi e; Royal Dutch Shellplc - Jorma Jaakko
Ol l i l a; British Petroleum - Edmund John Philip Browne, Baron Browne of
Madingl ey; Statoil ASA- Haral d Norvi k; El i Lil l y and Company - Si dney
Taurel ; Novart i s Int ernati onal AG - Dani el Luci us Vasel l a; Googl e Inc.- Eri c
Emerson Schmi dt ; Dai ml er AG - Jrgen Eri ch Schremp; PayPal - Pet er Andreas
Thiel ; Deut sche Post AG - Kl aus Zumwi nkel; Deut sche Luft hansa AG -Jrgen
Weber; Ameri can Int ernat i onal Group, Inc. (AIG) - Mauri ce R. "Hank"
Greenberg . . .
Bi lderberg grupi su oduvek st ajali na raspolaganj u nauni i l j udski
pot enci j al i naj pri znat i j i h svet ski h uni verzi t et a i i nst i t ut a i zat o su oni uvek
i mali svoj e predstavni ke na godinji m sast anci ma: McGi l l Uni versi t y -
Montreal , Kvebek, Kanada; Hudson Inst i t ut e - Crot on-on-Hudson, Nj uj ork,
SAD; Aspen Inst i t ut e - Vai ngt on D. C. , SAD; Leiden University
361

Lei den, Hol andij a; Hoover Inst i t uti on Kal i forni a, SAD; Lel and St anford
Junior University - St anford, Kal i forni a, SAD; The Johns Hopki ns Uni versi ty
- Bal t i more, Meri l end, SAD; Harvard Uni versit y - Kembri d, Masauset s,
SAD; Col umbi a Uni versit y - Njujork, NY, SAD; Universit y of Toront o -
Ont ari o, Kanada; Pet er G. Pet erson Inst i t ut e - Vai ngt on D. C. , SAD;
Massachuset t s Inst i t ut e of Technol ogy(MIT) - Kembri d, Masausets,
SAD. . . .
Da j e Bi l derberg moan i da se njegova re uvek uje i u svi m najvani ji m
svetski m fi nansijskim i nstit ucij ama govori i t o da nj egovim sastanci ma, opet
samo po pozi vu, pri sust vuj u prvi l j udi : Deut sche Bank AG, Federal Reserve
Syst em, The Gol dman Sachs Group, Inc. , Banca d' It al i a, European Cent ral
Bank, Al l i ed Iri sh Banks pl c, Lazard Frres & Co. , Bank of Engl and, Bank f or
Int ernat i onal Set t l ement s, Banque de France, The Royal Bank of Scotl and
Group Plc, Dresdner Bank AG, Barcl ays PLC, Chase, Banque Nat i onal e de
Bel gi que, Skandi naviska Enskil da Banken, S. G. , Warburg & Co. , Warburg
Pi ncus, Worl d Bank Group. . . . Porodi cu Rot i l d koj a kont roli e nepoznat i broj
banaka i fi nansi j ski h i nst i t uci j a i rom svet a na sastanci ma Bi l derberga su
predst avl j al i : Baron Guy douard Al phonse Paul de Rot hschi l d, Nat hani el
Charl es Jacob Rot hschi l d, 4t h Baron Rot hschi l d i Lynn Forest er de
Rot hschi l d.
Sve sast anke Bil derberga redovno prate novinari al i, naravno, ne bilo koji
ve samo oni koj i dol aze i z odabrani h medi jski h kua: The Dai l y Tel egraph,
Fi nancial Ti mes, The Economi st , Die Welt , Bild, Di e Zeit , The Washi ngton
Post , ABC News, Dai l y News, The Ti mes, U. S. News & Worl d Report, The Wal l
Street Journal i El Pas.


Pogl avlje dvadeset drugo
BILDERBERG I SRBIJA

Soci j al i st ika Federat i vna Republi ka Jugosl avija bil a j e komunikaci ona
spona t ri kont i nent a: kroz nj u su prol azi l i put evi koj i su spaj al i Zapadno-
evropsko podruj e sa Sredozeml j em, sa Bl i ski m i st okom i Azi j ski m
kontinetom. Ki ma svi h ovi h put eva bil a j e, i ost al a, Srbi j a. Kroz nj u prol azi
kl j uni reni pl ovni put, koji povezuje zapadnu i centralnu Evropu, preko
kanal a Raj na-Maj na, i Dunavom s Crnim morem; drugi vodeni pravac vodi
Moravskom dol i nom prema Povardarj u i Egej skom moru. el eznike
362

komuni kaci j e Srbi j e povezuj u Evropu s Bli skoi stoni m i Azijski m prost ori ma.
Za neke drave i organi zaci j e ovo j e geost rat eki prost or od pri marnog interesa
za osvajanj e i kont rol u afro-azij skih t eritorij a.
Terit orij a srpske pokraji ne Kosovo i Met ohi j a pokri va net o vi e od deset
hi l j ada kvadrat ni h kil omet ara al i j e, po mi lj enju svi h voj nih strat ega, t rbuh
Jugoi st one Evrope i, zahvalj uj ui pri rodnoj konfi guraci j i t erena, prava voj na
t vrava za kont rol u ovog del a svet a i napredovanj e ka Evroazi j i .
U hot el u Cezar Park u Si nt ri, Port ugalij a, od 3. do 6. juna 1999. godi ne
odran j e 47. sast anak grupe Bi l derberg. Pri sust voval o j e 111 uesni ka i z 24.
drave. Prva t aka dnevnog reda bi l o j e Kosovo, medi j at or za ovu t emu bi o j e
Henri Ki si nder, a govorni ci Karl Bi l d (Ni l s Dani el Carl Bi l dt ) i z vedske,
arl s G. Boj d (Charl es Graham Boyd) i z SAD, Domi nik Moa (Domi ni c Moa) i z
Francuske i Mi kail Zant ovski (Michael Zant ovski) i z eke.
Sastanak je odran neposredno pre potpi si vanj a kapit ul acij e SR Jugosl avi j e
u Kumanovu, s NATO Pakt om, i konanog sl oma pol i t i ke Sl obodana
Mi l oevi a. Tom pri l i kom mogl o se ut i da j e kapi t ul aci j i Srbi j e u mnogome
dopri neo speci j al ni izaslani k nemake vlade Peter Kast enfel t koj i j e, u okvi ru
t aj ne mi sij e, boravio u Beograd od 29. maj a do 4. j una 1999. Kast enfel t , koj i
j e i nae veani n i koj i j e nekad radi o za investicionu bankarsku fi rmu Di ll on,
Read & Co. se etiri put a sast ao sa Mi loevi em u jednoj od dedi nj ski h vi la.
Kao nekadanj i bankar i akt uel ni fi nasij ski ekspert u firmi Archi pel ago
Enterpri ses Ltd Kast efel t j e govori o j ezi kom koj i j e Mi l oevi dobro razumeo
t o j e, na kraj u, rezul t i ral o njegovi m pri hvat enj em nemi novnog
kapit ul acij om. Dol azak ernomi rdi na ( ) i
Aht i sari j a (Mart t i Oi va Kal evi Aht i saari ) poet kom j una sa deset t aaka koje
su Mi l oeviu ponuene kao Take i t or l eave i t j e bi o samo zavrni in onoga
t o j e Kast enfel t ve perfektuirao.
No, uprkos i nj eni ci da j e rat proti v Mi l oevia dobi j en, meu uesnici ma
ni j e bi l o ni kakvog posebnog zadovoljstva; nedvosmi sleno je konstat ovano da
j e u napadu na Srbi j u NATO uspeno kori en umest o neuspene di pl omat ij e, a
da gl avni rezul t at sukoba ni j e sl om Srbi j e ve sl om t radi ci onal nog pol i t i kog
koncept a naci onal ne i suverene drave. Pozi t i vni efekt i sukoba, zaklj ueno j e,
su t i t o j e kosovki pri mer pomogao i zgradnj i evropskog i dent i t et a,
odumi ranj u i dej e dravnog suvereni t et a i uvrenj u NATO-a kao
nepri kosnovene voj ne sile. Kakav znaaj je ubist vo Srbij e i mal o po
prosperitet NATO-a govori i podatak da su nakon 1999. godi ne Pol jska,
Maarska, eka, Lit vani j a, Est oni j a, Let oni j a, Sloveni j a, Sl ovaka, Bugarska
i Rumuni ja post ale l ani ce ovog voj nog saveza.
Konst at acij u da j e Srbij a pol i t i ki poraena i ekonomski uni tena, sledi l a j e
pret post avka da e j oj sada za obnovu t rebat i oko 30 mi l i j ardi dol ara i da j oj
363

se one moraj u ui ni t i dost upni m preko posebni h kredi t ni h l i nij a, al i pod
posebni m usl ovi ma! U ovom kont ekst u opet j e spomi nj an akt o kapi t ul aci j i
koj e j e Mi l oevi prihvati o, a u kome se u lanu 9 govori o mogunosti
novane pomo radi obnove i st abi l i zaci j e kri znog podruj a. Pol azei od
st ava da j e pozi ci j a Srbij e na Balkanu sli na onoj koj u Nemaka i ma u Evropi ,
i zraeno j e uverenj e da e se obnova Srbi j e odvi j at i pod kont rol om MMF-a i
EU t o e, pored obnove, i st ovremeno osi gurat i i njeno pri bl i avanj e EU i
pri voenj e neophodni m demokrat ski m regul ama. Pri t ome, bez i kakvi h di l ema
j e i st aknut o da j e za Evropu bi t na t eritorij a Srbi je, a ne i Srbij a kao drava
koj a se moe adekvatno prekomponovat i .
U ovom kont ekst u vano j e osvrnut i se na Ki si ndereve uvodne napomene
koje su pri sut ne pot set ile na i nj eni cu da j e j o davne 1880. godi ne l ord
Edmond Fi cmori s (Edmond George Pet t y-Fi t zmauri ce, 1st Baron Fi t zmauri ce)
rekao da j e od i nteresa za evropske sile da se stvori jaka Al bani ja koja bi
objedi njaval a skadarski , janji nski , kosovski i bi tol jski vi l ajet. Obavezu
real izacij e ove ideje na sebe j e preuzel a Bri t ani j a al i j u j e od nje kasnije
nasledil a Aust ro-Ugarska. Svoj e deset omi nut no izlaganj e Ki si nder j e zavri o
konst at aci j om da pri mena si l e prema Srbi j i ni j e bi l a u svrhu puke zat i t e
albanskog stanovnitva ve da je per se bi l a na t ragu i dej a l orda Ficmori sa.
Na kraj u, zakl j ueno j e da po kapi t ul aci j i Srbij e t reba osi gurat i dol azak na
vl ast part i j a demokratske provi nij encij e, a pot om i preduzet i mere kako bi se
Mi l oevi i drugi srpski pol i t iki i voj ni l i deri nali u Hagu i odgovaral i za
svoj u nekooperat ivnost . Nji hovo suenj e i osuda post ae pret post avka za dal j u
dekompozi ci j u Srbi j e i konano ukidanja njenog pravnog i ekonomskog
si st ema; ovo e zapravo predst avl j at i i zuzi manj e Srbi j e i z meunarodnog
pravnog poret ka i nj eno konano bri sanj e sa spi ska meunarodno pri znat i h,
nezavisni h i suverenih drava.
Razmatranj e pi tanja st at usa Kosova odl oeno je za kasnij e, ali nij e bi lo
ni koga ko j e doveo u pi t anj e rani j u odl uku o neophodnosti uspostavljanja
njegove nezavi snosti i pot rebu redefini sanj a poloaja severne srpske pokrajine
Voj vodi ne. Ova pi t anj a su samo godi nu dana rani je, 14. -17. maj 1998. u hot el u
Turnberry u kot skoj , razmat rana u skl opu di skusi j i o budunost i NATO-a.
Tada su se uesni ci Bi l derberga ozbi l j no pozabavi l i sve pri sut ni j i m j avni m
pri medbama na opravdanost dal jeg post oj anj a Evroatlant skog pakta nakon pada
Berli nskog zi da i evi dent ne voj ne nemoi Rusi j e. Formal ni rai son dt re
NATO-a reen j e st varanj em nest abi l nost i u samoj Evropi, odnosno na
t erit oriji june srpske pokraji ne - Kosovu i Met ohi j i . Evropski problem su t ako
pro f orma post al i Srbi koj i su navodno ugroaval i neduno al bansko
st anovni t vo. NATO j e bombardovao Srbi j u, okupi rao Kosovo i Met ohi j u i
t ako cel om svet u pokazao i dokazao navodnu svrhu svog dal j eg opst anka.
i nj eni ca da su Srbi i Srbij a bi l i samo excul pati on (i zgovor i opravdanj e) za
nast avak NATO drang nacht Ost en (vozi na Ist ok)pol i t i ke zapadnoj javnosti
364

nisu bili vani.
Naravno, danas j e svi ma j asno da za dol azak NATO-a na Bal kan preko
Srbij e i njegovo irenje na istonoevropske zeml je post oj e dubl j i razl ozi . Oni
se pre svega t iu strat egi je koja se odnosi na kont rol u pri rodni h bogat st ava
Kaspi j skog bazena. Ova strat egi j a u okvru pol i t i ke drang nacht Osten
podrazumevast ri ktnu kont rol u i st onoevropski h zemalj a: namet anj e dobro
kont rol i sane demokrat i j e i sprovoenj e di ri govane pri vatizacije dotadanjih
dravni h ekonomi j a. NATO j e garant uspeha svi h ovi h promena koj e se i nae
sprovode po di kt at u MMF-a, SB-a i EU. Meut i m, paral el no sa
di sci pl onovanjem i st onoevropski h drava SAD, kao komanduj ua sil a u
okvi ru NATO-a koj i je jedina meunarodna voj na si l a koj a ni j e pod
demokrat ski m i pravni m nadzorom, vre upl i v i ost varuj e svoj u domi naci j u i
nad svi m ost ali m evropski m dravama. Kraj nji ci lj SAD-a je, pre nego t o se
doe do fi nalne reali zacij e strategij e gl obal ne kontrole svetski h energetski h
resursa, j e da uspost ave apsol ut nu domi naci j u nad Evropom.
Politi ki i ekonomski sl om Rusi j e i uj edi nj enj e Nemake predstavljaju
svoj evrst an poet ak kraja polit ike st varanj a Novog svetskog poret ka. Na t om
t ragu j e i pol i t i ka napada NATO-a na Srbi j u, od 24. mart a 1999. godi ne, za
koj u e ameriki predsedni k Bi l Kl i nt on rei : "NATO i nt ervenci j om su
promovi sane i podrane nae vrednost i i zat ieni nai i nt eresi ". Kad j e t reeg
j una SRJ, odnosno Srbija, kapi t ul i ral a anal i t iar New York Times-a j e t o
j ednost avno prokoment ari sao: "Probl em sa Kosovom j e od poet ka zapravo bi o
u t ome kako da reaguj emo kad nam se l oe st vari dese na nevani m mesti ma.
Naj obj ekt i vni j u ocenu agresi j e NATO-a na Srbi j u dao j e 24. mart a 2000.
godi ne eki m novi nama Li dove novi ni pol j ski Jevrej i n, nekadanj i savet ni k
predsedni ka Di mi j a Kart era, st al ni l an Tri l at eral ne komi sije i prvi apost ol
amerike geopol iti ke Zbignj ev Bei nski:
Rat prot i v Srbi j e i z humani t arni h razl oga j e i zmi lj ot i na Bl era i Kli nt ona.
Ako bi i h i ko ozbi l j no shvat i o, onda j e t rebal o da i nt erveni emo u Ruandi . To
ni smo ui ni l i . Ni smo uinili nita ni u eeniji, gde se deava mnogo gora
humani t arna kat ast rof a. Na Kosovu smo i nt erveni sal i pre svega i z
geopol itiki h razl oga: boj al i smo se da bi NATO mogao pot puno da i zgubi
kredi bil itet ukoli ko nebi bio dosl edan i operaci j u doveo do kraj a. . .
Dve godi ne kasni j e Bei nski u svoj oj knj i zi Drugaansa (Second Chance:
Three Presidents and the Cri si s of Ameri can Superpower) pi e: Kli nt on j e
doneo odl uku o upot rebi si l e da bi pri morao Srbi j u da napusti Kosovo. . .
Pol i t i ka i renj a NATO-a se pokazal a t ako pl odnom da j e bilo nemi novno da se
zavrna f aza j ugosl ovenske kri ze razrei sredinom 1999. pod zapadni m
usl ovi ma i ameriki m vost vom. Srbi j a j e bi l a pri morana da se povue sa
Kosova.
365

Veoma dobru ocenu NATO agresi j e dal a j e i Jel ena Guskova (
), doktor istorijski h nauka, redovni l an Ruske akademij e
nauka, inostrani l an Srpske akademi j e nauka i umet nost i i rukovodi l ac Cent ra
za i zuavanj e savremene bal kanske kri ze Insti t ut a za sl avi st i ku Ruske
akademij e nauka. Na pi t anj e novi narke Branke ulj i i z asopi sa Novi St andar
zat o su zapadne sil e preko NATO-a kreneul e da uni t avaj u Srbiju i srpski
narod ona odgovora:
Razlog je jasan: Srbi j a j e smet al a. Prvo j e SFRJ smet ala t i me t o j e bi l a
j edna od naj j ai h i naj vei h drava na Bal kanu. Zat i m j e SRJ bi l a smet nj a t i me
t o j e sauval a svoj u voj sku, t i me t o j e bil a i ost al a nespremna da se
poti nj ava pl anovi ma NATO. Sve bal kanske drave su pri hvat i t i saradnj u sa
Al i j ansom i danas i spunj aj avu sve nj i hove usl ove. Zapad i m t ako danas di kt i ra
svoje t umaenj e demokrat i j e i f ederat i vni h odnosa, daj e i nst rukci j e za
upravl j anj e dravom, pol i t iki m st rankama, sam post avl j a i smenj uj e
rukovodst va. Ovi m put em ni j e krenul a SRJ pa j e st oga i bombardovana.
Zakl j uuj em da su ba rodosl ovl j e Srba, nj i hovo porekl o i i st orijski karakter,
hrabrost i j unatvo, predst avlj al i gl avnu prepreku na put u novih svetskih
vl adara.
Dvadeset godi na Zapad j e uporno uni t avao j ednu dravu i j edan narod. U
t oj borbi prot i v srpskog naroda NATO i gra ul ogu orua. Svet ni kada ni j e
zauzi mao t ako nepravedan st av u odnosu na ceo j edan narod. Srbiju su optuili
za hegemoni zam, za vel i kosrpske ambi ci j e, za el j u za st varanj em vel i ke Srbi j e
na raun drugi h naroda. Sve vel i ke l ai . Zbog speci f ikne ist orijske ul oge
Srbi j e na Bal kanu, vl adari svet a su se pot rudi l i da osl abe srpsku dravu - prvo
i znut ra, zat i m t eri t ori j alno i onda duhovno. NATO ni j e bi o pobedni k u rat u j er
ni j e uspeo da uni t i t adanj u j ugosl ovensku vojsku ni t i da sl omi borbeni duh
voj ni ka i of i ci ra. Kao i mnogo put a rani j e kada su u pi t anj u Srbi , pobeeni ste
u mi ru. Ono t o danas pokuavaj u da vam urade grani i se sa pot puni m
fizi ki m unitavanj em jedne naci je.
Kraj nj i ci l j bombardovanj a Srbi j e j e bi o nasi l na promena vl ast i i t o se, na
kraj u, dogodi l o 2000. godi ne, t o j e rezul t at operaci j e koj u su pri premil e
speci j al ne sl ube sa Zapada. Pot om j e bi l o l ako uni t i t i SCG, na i j em se el u
nal a nova posl una vl ast . . . Sve u emu Zapad ni j e uspeo u Rambuj eu i
bombardovanj em ost vareno j e 2005. godi ne, kada j e potpisan sporazum izmeu
SCG i NATO o kopneni m l i ni j ama komuni kaci j e, koj i m se regulie tranzit
NATO voj ske i opreme preko t eri t orij e Srbij e i Crne Gore. NATO t ada postaje
naj povl aeniji kori snik aerodroma, morski h zal i va, put eva i pruga, kasarni,
i nf ormaci oni h i komunikaci oni h sistema. I t o do zavret ka svi h operaci j a
odravanj a mi ra u regi onu Bal kana! Tako j e st vorena mogunost dopunskog
smet aj a NATO voj ske na Bal kanu, nj i hove di sl okaci j e i peregrupisanja za
dal j e prebaci vanj e na i st ok. Bal kan post aj e mest o st al ne di sl okaci j e NATO.
Ni vo dravnog suvereni t et a Srbi j e post ao j e veoma ni zak. Nemogue j e
366

uost al om sakri t i da al i j ansa rukovodi procesi ma koj i gue samost al nost i
nezavi snost bal kanski h sl ovenski h naroda. Svedoci smo j o uvek nedovrenog
procesa usit nj avanja i smanj enj a t og prost ora.
Brut o naci onal ni dohodak 19 zemal j a lani ca NATO-a i znosi preko petnaest
hi l j ada mi l i j ardi dolara to znai da su bil e 518 puta bogat i j e od Srbi j e;
t eri t ori j al no su bi l e vee za 228 puta, a broj njihovih stanovnika je za 67 puta
nadi l azi o broj Srba. Uesnici sast anka oceni l i su da t rokovi voj ne kampanj e
proti v Srbij e nee bit i vei od 0, 5%, t o j e, po nj i ma, skromna suma koj a e
i onako bi t i rel at i vno brzo nadoknaena u procesu pri vat i zaci j e koj a predst oj i
Srbij i i u koj oj e sve t o j e nekada bi l o drut veno i dravno pri past i manj em
broju privat ni ka ili mul ti naci onal ni m kompani j ama. Kol i ko su uesni ci
Bi lderberga bili u pravu vi di se i z pri mera srpske el jezare SARTID A. D. koj a
j e sa j o est zavi sni h preduzea 2003. godi ne prodat a amerikoj fi rmi US
St eel Koi ce za 21, 3 mi l i ona dol ara. SARTID A. D. su srpski demokrat ori prodal i
u bescenj e al i su zat o nj egove dugove u vi si ni od oko 1, 6 mi l i j ardi dol ara
prebaci l i na t eret poreski h obvezni ka Srbi j e.
Sva i movi na drave Srbi j e na Kosovu i Met ohi j i , za koj u ona i danas
ot pl auj e kredi t e, se posl e kapi t ul aci j e 1999. i dol aska snaga UN rasprodaj e
bez ikakve nadoknade dravi Srbi j i . Glavni prot agoni st a ove pl j ake j e Uni t ed
Nat i ons Int eri m Admi ni st rat i on Mi ssi on i n Kosovo (UNMIK). Kako se pl j aka
i movi ne republ i ke Srbij e (U peri odu od 1961. do 1990. Srbi j a j e u razvoj Ki M
i nvest i ral a 17 mi l i j ardi dol ara) nebi di rekt no povezival a sa UN 13. j una 2002.
godi ne j e osnovana Kosovska poveri l aka agencij a koj oj j e UNMIK poveri o
kompl et nu pri vredu u drut venom i dravnom vl asni tvu. Tako j e KPA post al a
vl asni k 720 drut veni h i est j avni h preduzea. Za samo par godi na na KiM je
prodat o (po model u spi n of f) oko 300 srpski h drut veni h preduzea za t a j e na
raun Kosovske poveril ake agenci je (KPA) uplaeno svega 280 mi l i ona evra.
Meut i m, mnogo znaaj nij e od drutveni h i dravni h preduzea su rudna
bogatstva srpske pokrajine. Svet ske procene govore da su rezerve ugl j a na
Kosovu i Met ohi j i 14, 7 mi l i j ardi t ona, a l i gni t a oko 14 mi l i j ardi t ona t o i h
i ni pet i m po vel ii ni svet ski m rezervama. S druge strane, prema podaci ma
Worl d Bank od 2005. godi ne na Kosovu i Met ohi j i i ma veoma ret ki h i
dragocenih ruda i nji hova komercij al na vrednost se procenj uj e na naj manj e
13, 5 mi lijadi evra. Danas su sva rudna bogatstva Kosova i Met ohi j e na
raspolaganj u i nost rani m mul t i naci onal ni m kompani j ama koj e ovu pri vi l egi j u
nemi l i ce kori ste.
Ako bi neko sada pomi sli o da je pl jaka srpske drave koj u danas na Ki M
sprovode UN st rana i moralno i pravno nepri hvatlj iva bi o bi i zvesno u pravu.
Meut i m, kako j e od Srbi j e bil o neophodno uzet i sve - ukl j uuj ui i ono crno
i spod nokt i j u, demokrat ske drave Zapada su odl ui l e da obaveu demokrat ske
vlasti u Srbiji da zajam za razvoj drut veni h i dravni h preduzea koj e su UN
prodal e u i znosu od 1, 7 mil i j ardi dol ara vrat i Republ ika Srbi j a. Demokrat ske
367

vl ast i u Srbi j i su 2001. godi ne pri hvat i l e ovu obavezu i prebaci l i j e na
graane.
Kada j e umro Josi p Broz Ti t o, i l umi nat , komuni st a, gospodi n po roenj u i
predsedni k Jugosl avi j e, i mao j e 88 godi na. Kral j evi na Srba, Hrvata i
Sl ovenaca st vorena j e 1918. godi ne, a nj eno konano rast uranj e dovreno j e 88
godi na kasni j e progl aenj em nezavi snost i Crne Gore. Na preporuku
Bi l derberga Crna Gora e post at i deo prot ekt orat a EU, a Srbi j a e, nakon 88
meseci po razdvaj anj u od Crne Gore 2013. godi ne, bi t i svedena na t eri t ori j u
ne veu od one koj u j e i mal a pre Bal kanski h rat ova.
Sast anak Bi l derberg grupe za 2006. godi nu odran j e u Ot avi , Kanada, j una
meseca u hot el u Brukst ri t (Brookest reet Hot el , 525 Legget Dri ve, Ot t awa).
Sastanku j e pri sust voval o 135 gost i j u, t o j e net o vei broj od uoboaj enog, a
zbog nekol i ko novi nara koj i su naknadno pozvani .
Sve uesni ke Bi l derberga na aerodromu (Ot t awa MacDonal d-Cart i er
Int ernati onal Ai rport ) su saeki val e crne l i muzi ne na i j i m oferaj bnama se
nal azi l o mal o crno sl ovo . Gost i ni su prol azi l i uobi aj enu cari nsku kont rol u
ve su odmah i z avi ona ul azi l i u t i k uz avi on parki rane l i muzi ne. Svaki komad
prtl jaga uvaeni h put nika j e, umest o i menom, bi o obeleen samo j edni m, opet ,
crni m sl ovom .
Od sletanja do poletanja uesni ke j e obezbei val a el i t na pri vat na agenci j a za
obezbei vanj e l j udi i obj ekat a Gl ob Ri sk Holding (The Globe Ri sk Hol dings),
i z Otave, iji j e vl asni k Al en Bel (Al an Bell), nekadanji pri padni k brit anskog
SAS-a. Trodnevni boravak Bil derberg grupe u Brukst ri t hot el u nadgledao je
direkt or Patri k Bazil (Pat ric Bazel) sa svoj i m odabrani m osobl j em. Gost i ni su
bili posebno zahtevni , a sve t o su j eli i pi li doneto j e u hotel dan pre nj ihovog
dol aska, rekao j e vl asni k hot el a i uveni kanadski preduzetni k Terens Metju
(Terence Matt hew).
Sastanci su odravani po t emat ski m grupama, a mesta odravanj a bil a su
gl avni l obi hot el a i mal i separei po sprat ovima i l i apart mani ma. Pl enarne
sedni ce, bil o i h j e t ri , odrane su u gl avnoj Sal i hot el a i t o t ako t o su st ol ovi
bi l i post avl j eni u j edan vel i ki krug, a uesni ci su bili rasporeeni po azbunom
redu. Ni ko ni j e i mao pri mat ; svi su bili ravnopravni.
Sast anku su, kao i uvek do t ada, prisustvoval i predst avni ci najveih naftnih
kompani j a, masovni h medi j a, i ndust ri j e zabave, indust rij e prehrambeni h
proizvoda i farmaceut ske i ndust ri j e. Zat i m, nosi oci naj vi i h dravni h funkci j a
naj razvi j eni j i h zemal j a Evrope, Azi j e, Afri ke i Ameri kog kontinenta.
Naravno, sast anku su pri sust voval e i kruni sane gl ave Evrope, na el u s
kral j i com Beat ri som; koj a j e, pored t oga t o j e kral j i ca Hol andi j e, i naj vei
poj edi nani deoniar Royal Dut ch Shel l. Predsedni k SAD i premi j er Vel i ke
368

Britanij e poslali su svoje i zaslani ke.
Da bi se upot puni l a sl i ka o prisut ni ma, reci mo da su sast anku pri sust voval i i
predstavnik Coca Col a, Dej vi d Dord (Davi d George), erar Kl ajst er (Gerard
Cl iester) ispred elektronskog gi ganta Phi l i ps, Hans Straberg (Hans Strberg),
kao predst avni k vedskog gi gant a El ektrol ux, Bert rand Kol omb (Bert rand
Col omb), predsedavaj ui Laf arge-a, Zerma Ol il (Jorma Jaakko Ol lil a),
predsedni k Shel l Oi l Company, Ekart Sul t s (Ekkehard D. Schul z),
predsedavajui korporaci j e ThyssenKrupp AG, Don Ekl an (John Phi l i p
El kann), pot predsedni k FIAT S. p. A. , Ji rgen remp (Jrgen Eri ch Schrempp)
i spred Dajml er-Krajsler korporaci je, zat i m Franko Barnabe (Franco Bernab),
u i me porodi ce Rot i l d, predst avni ci sedam najveih svet ski h banaka, od koji h
emo spomenut i samo Ti mot i Gaj t nera (Ti mot hy F. Gei t hner), devet og
predsedni ka Federal Reserve Bank of New York, zat i m Ronal d S. Loj d (Ronal d
S. Loyd), predsedni k Credi t Sui sse, Velnik (Wel ni ck) A. H. E. M. , predsednik
Bank of Holl and i Dej ms Volferson (James Wol fson), predsedni k Worl d Bank.
Od pol i t iki poznat i h l i nost i vano j e pomenut i Dorda Patakij a (George
Pataci), guvernera Nj uj orka, Karl a Bil da, nekadanj eg premi j era vedske,
Edvarda Bol sa (Edward Bal l s), sekret ara za ekonomska pi t anj a u bri t anskoj
vl adi , Kenet a Klarka (Kennet h Cl ark), l ana bri t anskog parl ament a, Henri j a
Ki si ndera, Ni l i Krosa (Ni l Cross), l ana Evropske komi si j e i Eda
Kronenberga (Ed Cronenberg), direktora Glavnog taba NATO-a. Od pri sut ni h
novi nara naveemo samo Mart ina Vol fa (Marti n Wol f) iz brit anskog
Fi nancial Ti mes i Vendl i n von Bredoua ( Vendel i ne A. H. von Bradow i
Adri ana D. Vul dri da (Adri an D. Wool dri dge) i z prest i nog l ondonskog
TheEconomi st . . .
O emu se na ovom t rodnevnom sast anku Bi l derberga raspravl j al o? t a j e
bi l a glavna t ema? ta j e zakl j ueno. . ? Odmah da kaemo, zakl j uaka nij e bil o!
Post oj e samo preporuke o merama koj e t reba preduzet i po pi t anj i ma o koj i ma
su uesnici raspravl jali . A o emu su raspravl j al i ?
Osnovna t ema, kao i uvek, bi l a j e naft a i akt uel na si t uaci j a u svet u. Sa
zadovol j st vom j e ocenjeno da su mere koje j e Bil derbergpredl oio prole
godi ne dovel e do porast a cena od 70$ po barel u, al i je, na predl og, Henrija
Ki si ndera, zaklj ueno da j e neophodno pre 2010. godi ne dost ii cenu od
150$. Pot seaj ui da j e barel naft e 1969. kotao 3, 32$, deset godina kasnije
25, 10$, a 2006. ve 58, 30$. Ki si nder j e i zrazi o uverenj e da se dalji rapi dni
rast cena moe obezbedi t i i zazi vanjem, kont rol i sanj em i koordi ni ranj em
l okal ni h kri za, a pot om i kont rol om produkci j e naft e na Bl i skom Ist oku i
st rogom kont rol om dal j eg kori enj a atomske energij e. Na sast anku se ul o i
uverenj e da j e pi t anje Venecuel e, kao pet og svet skog proi zvoaa naft e, ak
akut ni j e od pi t anj a Irana, al i i da j e neophodno drat i se rani j e ut vrenog
redosleda i di nami ke i i nj enice da je Iran na grani cama Rusi j e koj a j e, sama
po sebi , odgovor mnogi h pi t anj a. Zavravaj ui svoje obraanj e prisut ni ma
369

Ki si nder j e posebno ukazao na i nj eni cu da j e cenovna pol i t i ka naft e u
di rekt noj korel aci j a sa pol i t i kom Ri mskog kl uba - Aureus Bi l l o mi l i j arda
sl obodni h graana svet a.
Pi t anj e svet ske proizvodnj e nafte i nj ene budue cene povezano j e, opet
zahval j uj ui Henri j u Ki si nderu, s pi t anj em dal j eg efi kasnog fi nansi ranj a
Uj edinjenih nacij a. Polazei od i nj eni ce da su UN ve neka vrsta svetske
vl ade Bi l derbergj e mi l j enja da bi do 2015. t rebal o uvest i t aksu od 10 cent i na
svaki proi zvedeni barel naft e u kori st dudet a UN. Ukol i ko bi se ova i dej a
Bi lderberga, koj a ba i nij e nova, ost vari l a t o bi bi l o prvi put da se jedna
meunarodna organi zaci j a fi nansi ra sopst veni m t aksama. Ovo bi , s druge
st rane, bi l o i fi nansi sko osamost alj ivanje jedne nadnaci onal ne organizacije u
odnosu na nj ene naci onal ne lani ce.
Ci t i raj ui nekadanj eg amerikog predsedni ka Bi l a Klintona da su ne
vl adi ne organizaci j e naj l epa i naj bol j a st var koj a nam se mogl a dogodi t i od
pada Berli nskog zida, Karl Bi l d j e predl oio da se i nt enzi vi ra nji hovo
del ovanj e, povea broj i osi gura vra maunarodna saradnj a meu nj i ma da
bi se u t o skori j em vremenu poj avi l e kao ravnopravan part ner naci onal ni h
vl ada i rom svet a. t a vi e, Bi l d smat ra da se u naredni h nekol i ko godi na ove
organizacij e moraju stavit i u sl i bu UN, kao t o j e t o sada sl uaj s neki m
ekol oki m organi zacijama. Opt e sl aganje s ovim predl ogom propraeno j e i
koment arom da bi se po t om pi t anj u net o t rebal o ui ni t i i u Rusi j i . Nai me,
ruski predsedni k Put i n j e dekret om zabrani o da se bil o koj a nevladi na
organi zaci j a, pod bi l o koj i m usl ovi ma, fi nansi ra i z i nost ranst va. Predviene su
veoma ot re kazne za sve one koj i se ogree o ovu predsedniku uredbu.
S duge st rane, kao pri mer povoljnih usl ova za del ovanj e NVO i nj i hovo par
excel l ence funkci oni sanj e navedene su tri NVO u Srbiji:
Fond za humani t arno pravo (osnovan 1992. ) na ijem se el u nalazi Nat aa
Kandi i i j i su gl avni fi nansi j eri Fond za ot voreno drut vo (The Open Soci et y
Inst i t ute) i za koga st oji ameriki milijarder Dord Soro i ameri ka dravna
fondaci j a The Nati onal Endowment for Democracy. Inae, za svoj e uspeno
del ovanje Nat aa Kandi je, izmeu ost al i h, dobi l a i specij al nu nagradu
Kol eda j evrej ske uni j e Roger E. Joseph. Na rad u Fond j e dola iz Gradskog
si ndi kat a grada Beograda. Bi l a j e l an SKJ.
Na el u beogradskog Hel si nkog odbora za l j udska prava (Hel si nki
Commi t t ee for Human Ri ght s i n Serbi a) se nal azi Sonj a Biserko. Ona j e i nae
roaka nekadanjeg mi ni stra i nost rani h poslova SFRJ Budi mi ra Lonara. Pre
nego t o j e ot poel a rad u ovoj NVO prol a j e kroz speci j al nu obuku za
del ovanje u okviru nevladi nih organi zacij a (januar 2001. okt obar 2001. ) u
Unit ed States Inst it ut e of Peace; bil a j e j edan od naj bolj i h pol azni ka to
neudi s obzi rom da j e za vreme SFRJ st ekla dvadeset ogodi nji st a u
370

Minist arstu inostrani h poslova SFRJ. Bila je l an SKJ.
Di rekt or Komi t et a pravni ka za l j udska prava (osnovan 1997. ) j e Bil j ana
Kovaevi-Vuo, kerka nekadanj eg general a JNA Vel j ka Kovaevia (pi sac
knj i ge Kapel ski kresovi ). Finansijeri ove NVO su The Open Soci et y
Inst i t ut e, The German Marshal l Fund of t he Uni t ed St at es, Konrad-Adenauer-
St i f t ung i Fri edri ch-Ebert -St i f t ung. Bila je l an SKJ.
Pored ove tri , verovat no najeksponi ranije NVO, treba pomenut i j o i
Graansku inicijativu sa Mil j enkom Deret om na el u; Nezavi sno udruenje
novi nara Srbi j e (NUNS) gde j e j edna od naj vani j i h l inost i Nadeda Gae,
l an SKJ i nekada rado viana novi narka u CK SKJ; Bal kanski fond za
demokrat i j u gde j e di rekt or Ivan Vejvoda; Centar za kul t urnu dekont ami naci j u
koj i predvodi Borka Pavievi ; Beogradski cent ar za l j udska prava sa
profesorom Voj i nom Di mi t ri j evi e i t d. Naravno, naj vani j a od svi h NVO j e
Fond za ot voreno drut vo (danas se zove Beogradski f ond za pol i t i ku
i zuzet nost), nekadanja ekspozit ura Dorda Soroa za Srbij u, koji m suvereno,
j o od 1991, rukovodi Sonj a Li ht (Sonj a Li cht , od oca Ant una i maj ke Suzane).
Ova NVO danas del uj e pod pokrovi t el jst vom Savet a Evrope sa ci l j em
profi l i sanj a novog pol i t i kog rukovodstva Srbij e i i zvesno j e j edna od
naj vani j i h organi zaci j a ovog profi l a! Inae, gospoa Licht j e danas i lanica
The Geneva Cent re f or t he Democrat i c Cont rol of Armed Forces i svi koj i el e
da doprinesu pacifiziranj u srpske voj ske i drut va mogu j oj se obrat i t i na
sl edeu adresu: Ms. Sonja Licht Liaison Of f i cer f or Serbi a, DCAF, P. O. Box
1360, CH-1211, Geneva 1, Swi t zerl and, Fax: +41 (0)22 741 77 05.
Pored ve pomenut i h nevl adi ni h organi zaci j a bez j edne bi cel a
pri a o nj i ma bi l a ne samo nepot puna ve i ni kad i spriana, a t o j e G17. U
demokrat skom okruenj u koj e su krei ral i komuni st i , odnosno soci j al i st i svoj e
mest o dobi l a j e i Grupa 17. Nj eno osni vanj e su 1996. zvani no inicirali
asi stent na Ekonomskom fakultet u u Beogradu Ml aan Di nki i Veselin
Vukot i, profesor i z Podgori ce. Idej a j e navodno bi l a da se okupi grupa
eksperat a koj a bi , svoj i m znanj em i i dej ama, pri premil a niz radi kal ni h reenj a
za promenu ekonomskog i pol i t ikog si st ema Srbi j e. Prema neki m saznanj i ma
j edan od l j udi koj i j e bi o dobro upuen u osni vanje G17 bi o j e i Don Nej bor
(John Davi d Nei ghbor), agent C. I. A. koj i j e j o od 1985. del ovao na t eri t ori j i
SFRJ. Nej bor j e dugo vremena del ovao i z Skopl j a i Zagreba, a 1987. svoj u
bazu premet a u Beograd i post aje j edan od glavni h lj udi C. I. A. za Balkan. Bio
j e poznani k mnogi ma sa pol i t ike scene Srbij e i nema sumnj e da je, pored
brit anskog agenta Monktona (Ant hony Leopold Col yer Monckt on), i grao
veoma znaaj nu ul ogu u mnogi m dogaaj i ma sve do 2002. kada j e ubi j en.
Nakon Nej borovog ubi st va u Maarskoj 15. decembra 2002. Redovna skupt i na
Ekspert ske mree G17 odl uuj e da se preregi st ruje i post ane pol i t ika stranka
pod novi m i menom G17+.
371

Svako, naj poznat i j i pri padni k G17+ j e nekadanj i asi st ent na
predmet u Teori j a i pl ani ranj e pri vrednog razvoj a na Ekonomskom fakul t et u u
Beogradu Ml aan Di nki. Ovaj asi st ent koj i j e i vl asni k di pl ome muzike
kole odsek za klavi r i nekadanji ef benda Monet arni udar j e 6. okt obra
2000. godi ne sa grupom naoruani h l j udi upao u prostorije Narodne banke
Jugosl avi j e. Kol i ko j e novca, zlat a, srebra i umetniki h sl i ka kao i ost al i h
vrednosti asi stent zatekao kada je sa svoj i m pri j at el j i ma pod oruj em upao u
Narodnu banku Jugoslavi j e ni j e poznat o i i zvesno ni kada nee bi t i . Ono t o se
zna j e da j e Skupt i na SRJ i zabral a u ut orak 27. decembra direkt ora G17 pl us,
nekadanj eg asi st ent a na Ekonomskog fakul t et u i efa Monet arnog udara
Ml aana Di nkia za guvernera NBJ.
Tokom st udi j a na Ekonomskom fakul t et u Ml aan Di nki se
posebno i nt eresovao za posl ovanj a crnih fi nansi j ski h t rit a i i mpl i kaci j e
defi ci t a j avni h fi nansi j a. To, nema sumnj e, ot kri va nj egove skl onost i pa st oga i
ne iznenauje to e ubrzo post ati poznat po gaenj u etiri najvee i za srpsku
pri vredu naj znaaj nij e banke: Beobanka, najvea posl ovna banka i prva po
t ednj i u nekadanj oj SFRJ. Ova banka j e, u moment u progl aenj a st eaj a,
i mal a vi est ruko vea pot rai vanj a od dugovanj a i zbog t oga j avnost i ni kada
ni j e prezent i ran nj en bi l ans; Jugobanka, si st em banaka pod ovi m i menom j e
i mao predst avnit va u naj vei m svet ski m bankarski m cent ri ma; Beogradska
banka, si st em koj i j e okupl j ao 19 banaka u Srbiji i banka koj a se jedno vreme
nal azi l a i na 97. mest u u Evropi i , konano, Invest banka, koj u j e j o 1858.
osnoval a svoj om odl ukom Svet oandrej ska skupti na. Gl avni razl og za
osni vanj e ove banke u Srbi j i sredi nom XIX veka bil o je da se narod osl obodi
zel enaa! Ove etiri banke su servisi ral e oko 90% posl ova pri vrede i t ednj e
st anovni t va.
Gaenj em domai h banaka asi st ent i DOS (Demokrat ska opozi ci j a
Srbi j e i l i , kako neki kau, Demokrat ski okupat ori Srbije) obezbedili su
nesmet an nast up st rani m bankama koj e su odmah preuzel e st aru i novu devi znu
t ednj u graana. Limi t za osni vanje stranih banaka j e bi o mi ni mal an - pet
mi l i ona dol ara pa j e t ako, na pri mer, samo Rai f f ei sen banka sa i ni ci j al ni m
kapit al om od neophodni h pet mi l i ona dol ara dol a, za manj e od godi nu dana,
do bilansne akti ve od osamst o dva mi li ona dol ara. Srpsko fi nansi j sko t ri t e j e
preput eno na mi lost i nemi l ost stranci ma, a razvl aenj e basnosl ovne i movi ne
etiri srpske banke obavljeno j e di rekt nom prodaj om nj i hove i movi ne, preko
novoosnovane Naci onal ne tedi onice i Euroaksi s banke, pri vat ne banke u
vei nskom vl asni t vu Crnogorca Voji na Lazarevia koj i j e, i nae, 90-i h godi na
i roj j avnost i bi o poznat ugl avnom kao savet ni k crnogorskog premi j era Fi l i pa
Vuj anovia.
Kao guverner NB Srbi j e Dinki znaaj an deo dravni h devizni h
rezervi prebacuje u Euroaksis banku koja se t ada poj avl j uj e kao fi nansi j er
odabrani h srpski h t aj kuna u pri vat i zaci j i srpski h fi rmi . Da ne bude zabune:
372

novcem graana Srbi j e fi nansi rani su odabrani pojedi nci za pri vatizaci ju
dravne (i t aj narodne) i movi ne. Koment ari ui kri t i ke koj e su mu bi l e
upuene nakon gaenja et i ri naj vee srpske banke i nest anka nji hove
i movi ne novopost avl j eni guverner Narodne banke Srbije Mlaan Di nki j e pred
kamerama izjavi o: Ja jesam za l egali zam, al i tek nakon t o se izgradi pravna
drava, a do t ada Wil d Wild West . Za sve t o j e ui ni o srpskom narodu i
nj egovoj dravi Ameri ka ga j e oboaval a t ako da mu j e okt obra 2007. godi ne u
Vaingtonu od strane asopisa Euromoney dodelj ena tit ul a naj evropljani n za
2006. Poet ak obrazl oenj a ove prest i ne nagrade asopisa koji je osnovan tek
1969, godi ne gl asi : Pasi oni rani muziar, Mlaan Dinki zna sve o vrednosti
prave kompozi ci j e. . . .
Da pria o gaenju srpski h banaka ni j e sl uaj na i ni mal o nai vna
po ekonomsko al i i pol i t iko bie srpskog naroda govori i inj eni ca da je
Radovan Jelai u svojstvu guvernera Narodne banke Srbi j e doneo odl uku po
koj oj Srbi ne mogu i mat i vi e od 5% vlasni t va u bankama u Srbi j i . Odl ukom
koj a j e obj avl j ena u Slubenom glasniku broj 51/2006 i broj 129/ 2007, i koj a
j e morala da se sprovede do sredi ne 2008. godi ne, NBS j e opi sal a usl ove koj e
mora da i spuni svako ko el i da osnuj e i l i kupi banku u naoj zemlj i. Usl ovi
koj e j e Jel ai propi sao i skl j uuj u mogunost da bi l o koj e domae pravno i l i
fi zi ko lice moe da kupi vi e od pet odst o bi l o koj e banke. iptari, Hrvati,
Bonjaci, Crnogorci i ko sve ne j o mogu bi t i 100% vl asni ci banaka koj e
posl uj u u Srbij i ali ne i Srbi . Inae, gospodi n Radovan Jel ai je dravljani n
Maarske, roen u mest u Frankenst adt -u danas poznat om kao Baj a, a naj vei
deo deti nj st va proveo j e u sel u Hercegsznt u upani ji Bcs-Ki skun.
Dravl j anst vo SRJ dobi o j e speci j alnom odl ukom Savezne vl ade SRJ, u
novembru 2000. godi ne, kako bi mogao da bude i menovan prvo na mest o
vi ceguvernera, a 2004. , na predl og G17+, Narodna skupt i na Republ i ke Srbi j e
i menoval a ga j e i na mest o guvernera.
Kakvi su pri padni ci NVO u Srbi j i , kakvi su nj hovi si mpat i zeri i
i st omi l j eni ci naj bol j e se moe shvat i t i i z samo nekol i ko ci t at a nj i ma bl i ski h
osoba. Tako nekadanji novi nar asopi sa Duboks, Mladost, Polet,
Nedel j a, Nedel j na Dal maci j a, Osl oboenj e, Vj esni k, Rok 82 i dr. , a
danas propagat or neoli beral nog kapi tali zma Petar Lukovi za Srbe pie:
Taj narod j e neobrazovan, pri mi t i van, on se ne kupa, . . . nit a ne pamt i ,
nezna za koga da gl asa i kad gl asa uvek gl asa za pogrenog, ne ume da i t a. . .
Odvrat no mi j e, odvrat no mi j e kad vi di m ovaj narod. . . Taj narod j e kol ekt i vni
kret en i j a sada ne govori m o deset psi hi j at ara, ve govori m o nekol i ko
mi l i ona psi hi j at ara, po dva psi hi j at ra za svakog Srbi na. Jedan da ga dri , a
drugi da mu ekiem obj anj ava kako t reba da se ponaa.
Svoj e oseanje prema Srpskom narodu i zrazi o j e i Marko Vi dojkovi,
nekadaizvrni uredni k srpske verzi j e asopi sa Pl ayboy, pot om gl avni i
373

odgovorni uredni k asopi sa Maxi m, front men punk banda On t he Run i , na
kraj u knj i evni k sa j ednom knj i gom Kande, koj i pi e:
Taj smrad krezubi , bezpari , bez posl a, bez iega, on ne voli ni pare, j er zna
da i h nema, a ne vol i ni Srbi j u, j er ni nj e nema, t e vel ike Srbi je, on vol i samo
svog Puti na. Mar bre u pi ku materi nu!.
Latinka Perovi , sekret ar Saveza komuni st a Srbi j e od 1969. do 1972, prvi
srpski l i beral , a od od 1993. godi ne gl avni i odgovorni uredni k asopisa
Tokovi i st ori j e, konst ant uj e, ni manj e ni vi e nego, da se u Srbij i deava
obnova i deol ogi j e fai zma i naci zma do ni voa pret enzi j a da on post ane
vl adaj ua ideologija. Neto podjednako umno o Srbi j i promi l j a i Pavel
Domonji , ef novosadske kancel ari j e Hel si nkog odbora za l j udska prava u
Srbi j i , kada se pi t a: Hoe li Srbija biti pristojno ureena, graanska drava,
i l i e Srbij a bit i rasi sti ka, smrdl j i va i pri mi t i vna bal kanska movara. Inae
Domonj i j e poznat i po t ome t o j e novembra 2007. i zrazi o svoj e uverenj e da
Kosovo i Met ohi j a t reba da bude nezavi sno, a da se Voj vodi ni mora osi gurat i
barem st at us Hong Konga.
Profesor Ml aden Lazi predaj e soci ologi j u na Fi l osofskom fakul t et u u
Beogradu i bavi se i st rai vanj em el i t a j o od 1984. godi ne. Tokom 2004. Lazi
j e sproveo posebno i strai vanje meu pri padni ci ma NVO-a u Srbi j i i ut vrdi o,
na opt e i znenaenje, da preko 70% njih sebe doi vl j ava kao pravu pol i t i ku
l evi cu. Prema Lazi u, dve t reine domai h pri padni ka NVO-a su regrut ovani i z
komuni st ike vie srednj e kl ase t o je dovel o do toga da su se najvani je
NVO formi ral e odozgo prema dol e, umest o odozdo prema gore. Po nj emu
nekol i ci na odabrani eksperata regi st ruj e NVO, a zat i m i ri mreu saradni ka
koj i se regrut uj u u skl adu sa zaht evi ma i no fakt ora koj i i obezbeuj e novac za
nj i hovo funkci oni sanj e. Prema pri kupl j eni m podaci ma 84, 4% NVO su na
pl at nom spi sku razni h st rani h fondova, a pre svi h oni h i z SAD. Naj veu korist
i z ovakvog fi nansi ranj a i maj u upravo oni koj i su, po nal ogu i no fi nansi j era, i
regi st roval i NVO - rukovodei i ekspert ski deo.
Govorei o novokomponovani m pol i t i ki m el itama, a t u moemo svrst at i i
one koj i danas del uj u u okvi ru NVO-a, soci ol og Raj t Mi l s (Charl es Wri ght
Mi l l s) u svoj oj knj i zi The Power El i t e kae: Lj udi drugorazredne
i nt el i genci j e, ozbi l j nog i zraza lica saoptavaj u gl omazni m formul aci j ama svoj e
mi sli koje ni su ni ta drugo do opt e fraze. Sluei se l i beral nom ret ori kom,
neodreenost se uzdi e na ni vo princi pa a, osl anjaj ui se na konzervativizam u
stavu, i raci onal nost se t akoe uzdi e na t aj ni vo. Javni odnosi i slubene
t aj ne, pol i t ika kampanja na tri vi j al nom ni vou i nezgrapno ostvarene
i nj eni ce. . . Oni su u i me real i zma konst rui sal i j ednu, apsol ut no svoj u,
paranoi dnu st varnost . . . Umest o odgovornog t umaenj a dogaaja, oni se
pret erani m obi l j em drut veni h odnosa t rude da t e dogaaje maski raju,
374

nemaj ui respekt a za j avnu debat u, oni se sl ue nei nt el i gent ni m poj movi ma i
kri l at i cama. . . Oni nisu reprezentativne l i nosti.
Svoj sud o l anovi ma nevl adi ni h organi zaci j a i zrekao j e, prost i m srpski m
j ezi kom, i prosl avl j eni rei ser, pisac i muziar Emi r Kust uri ca: Kad kaete
ml adii i devoj ke i z nevl adi ni h organi zaci j a mi sl i t e na one koj i su j ako hrabri
a t o i ni j e t eko kada znamo da i za nji h st oj i najmonij a pent agonska bat ina.
Nezavi san sam j a, a oni su ovisni ci . Od koga su oni nezavi sni , od svoj e nacije,
crkve, od i dent i t et a. Mal o mi j e muka od t i h meraa naeg naci onal i zma,
pat ri ot i zma koj i vam s ponosom priaj u da i du na speci al heari ng u Pentagonu,
pa vam posl e govore o nezavi snost i . Ja i mam j ednu j edi nu t emel j nu i dej u u
svom i vot u, a ona se zasni va na t om ouvanju i dentit eta, pre svega kult urnog,
koji uopte ne ugroava druge i zato mi je nepodnolj iva i opasna ta nji hova
i deja predst avni ka nevladi ni h organizacija koj a govori o superi ornosti
Ameri kanaca.
Kada su poet kom 2009. t zv. nevladi ne organi zaci j e Komi tet pravni ka za
l j udska prava i Hel si nki odbor za l judska prava u Srbi j i saopt i l i da su
Okrunom j avnom t ui l at vu u Beogradu podnel i kri vinu pri javu prot iv
akademi ka Dobri ce osi a zbog "izazi vanj a naci onal ne, rasne i verske mrnj e
i net rpel j i vnost i " Emi r Kust uri ca j e prokomentarisao:
Ne znam zat o oni koj i t ue osi a za t o to je napi sao ne zamol e efove da
zakupe deo Beograda pa da se l j udi poput Dobri ce t amo spal j uj u, da se
raoveuj u, eree! To bi bi l o mnogo efi kasni j e, a da Si-En-En t o di rekt no
prenosi ! Et o komerci j al ne i dej e, a i humane. Tako bi narod oistili od
njegovog, kako oni mi sl e, l oeg t ki va. . . Budunost svet a j e t ot al i t arni rei m,
dravni kapit al i zam, koj i e u i me ekonomski h i nt eresa manj i ne moi da ost avi
bez posl a st oti ne hil jada lj udi - i ti ne moe ni t a. Zat o je to s Dobricom
poet ak zabij anj a koca u srce i nast avl j anj e t radi cije lapota.
Inae, pomenut i Hel si nki odbor za lj udska prava u Srbi ji na el u sa i zvrni m
direkt orom Ivanom Kuzmanovi em j e, u skl opu svoje speci j al ne mi si j e
suoavanja sa prol ou, al t ernat i vnog obrazovanja ml adi h i evropei zaci j a
Srbij e, sproveo 2006. kampanj u l anog predstavljanj a Srba i srpske drave u
svetu t ako t o je na mi l i on el ekt ronski h adresa u 150 drava ot posl ao
kri votvorene podat ke vezano za stradanj e Jevreja u Srbij i t okom Drugog
svet skog rat a. Kraj nj a poent a ovakvog ant isrpskog del ovanj a ove nevl adi ne
organizacij e je zapravo kreiranj e meunarodne pret st ave o srpskom narodu kao
j ednom genoci dnom narodu i j a se drava danas moe, a verovat no, po nj i ma, i
t reba, i zj ednai t i sa nacist ikom Nemakom. Izmi l j ot i ne Hel si nkog odbora
su bi l e t akvog obi ma da su i sprovoci ral e i Jau Al mul i a, poznat og srpskog
novinara, publicistu i predsedni ka Jevrej ske opt i ne (1989-1992), koj i j e bez
pardona i zj avio: Ovo i zjednaenj e nemaki h okupatora i kvisli nki h organa u
uni t enj u srpski h Jevrej a ne odgovara i st i n. . . Kvi sl i nki rei m i formaci j e
375

nabroj ane u i zvet aj u Hel si nkog odbora i mal i su sporednu ul ogu. Dost avl j al i
su nemake pozi ve Jevrej i ma, sproveli su nemaku meru i zbaci vanj a iz
dravne sl ube, dral i su mest i mino strau i za nemaku novanu nagradu
t rai l i skri vene Jevrej e i predaval i i h Nemci ma. Pozi vaj ui se na i st rai vanj a
Saveza j evrej ski h opt i na Jugoslavije, na svedoanst va prei vel ih srpskih
Jevreja, kao i na dela priznati h jevrej ski h i st oriara u i nost ranst vu, Al mul i
upozorava da svi oni govore da su j edi no nemaki okupat ori odl ui val i o
unit avanju Jevreja u Srbi ji i da su i zvri oci bi l i nemaki organi .
U i nt ervj u koj i j e maj a 2009. dao novi naru M. Mi l osavl j eviu Momo Kapor,
doajen srpske knjievne scene i jedan od najpopul arniji h pisaca na prost ori ma
nekadanje SFRJ, opisao j e kako vi di i ta mi sli o poli tikoj eliti Srbije:
Radi se ugl avnom o povl aenoj dj eci soci j al i st ikih predstavnika u
t rgovi ni , di pl omat i j i koj i su na zapadu zavri l i fakul t et e, i l i o rat ni m
dezert eri ma t o su se sami kol oval i i vratil i kao pobj edni ci kada smo i zgubi l i
sve rat ove. Oni se, dakl e, pril ino razli kuj u od oni h preanji h; oni su
ski nhend j api j i , znaj u poneki st rani j ezi k, mnogo su el egant ni , j er i maj u veze
sa srpski m aneri ma, pa dobijaj u sve za trei nu ci j ene. Svi oni , i j edni i drugi i
t rei i oni koj i e t ek da dou. Samo mi i h je malo ao, j er i zgl eda da su bi l i
bol esni kada se t o u kol i ui l o o usponi ma i padovi ma vl ast i , ni j esu nauili
kol i ko dugo t raj e. Moda i h t o ne zani ma, j er kad odu sa vl ast i , ot ii e kao
veoma i muni , a i za ugl a i h eka vri j eme i nj i hovo pot omst vo, koj e e spi skat i
kao i obi no onom i st om brzi nom koj om su st i cani .
Akademi k, knji evni k i i nt elekt ualac parexcel l ance Dobri ca osi o
pri padnicima nevladi ni h organi zacija i proatlant ski ori jenti sani m poli ti ari ma
u svoj oj knji zi Vremezmij a (211 st rana) pi e: Taj soci j al ni , pol i t i ki i moralni
t al og t ri bal nog varvarskog Bal kana uzi ma za savezni ka Ameri ku i Evropsku
uni j u prot i v naj demokrat ski j eg, najcivilizovanij eg, najprosveenij eg,
bal kanskog naroda srpskog naroda.
Pi t anj e Jugoi st one Evrope, s osvrt om na Srbi j u, ni j e posebno razmat rano, al i
j e na j ednoj grupnoj sedni ci ukazano na neophodnost da se, nakon odvaj anj a
Crne Gore, proces konanog reenja pit anja Srbij e mora razrei ti ubrzanjem
procesa osamost al j enj a Kosova i revi diranjem st at usa Voj vodi ne. Za
Bi l derberg pi t anje stat usa Voj vodi ne j e kval i t at i vno drugai j e od Kosovskog i
ono se, ni na koj i nai n, nee i nemoe reavat i nasi l ni m put em. Pi t anje
osamost al j enj a Voj vodi ne e se reavat i kroz sut i nsku promenu nj enog
ust avnopravnog pol oaj a u okvi ri ma Srbi j e nakon ega sledi nj ena i nt egraci j a
u evropske t okove neovi sno od cent ral ne Srbi j e. Ukol i ko u Srbij i bude neki h
nesl aganj a sa ovakvim reavanjem Voj voanskog pitanja onda j e mogua i
nj egova i nt ernaci onal i zaci j a po ve utvreni m i i sprobani m met odama.
Zavravajui kratku debat u o Srbiji uesnici Bi l derberga su zakl j ui l i da j e
amriki plan za razvoj Srbije dobro osmi ljen i da e se, shodno t ome, u
376

cel ost i reali zovati do kraja 2011.
Tokom razmat ranj a svet ski h monet arni h kret anj a dol o se do zakl j uka da j e
neophodno podi i kamat ne st ope, i t o naj pre u SAD, a pot om i u ost at ku svet a.
Takoe, pozi t i vno j e ocenj eno mi l j enj e da j e, paral el no s podi zanj em cene
kredi t a i naft e, neophodno t ri t a Evrope i SAD ui ni t i at rakt i vni m za svet ske
i nvest i t ore t ako t o e se porezi i dopri nosi smanj i t i . Ako se pal j i vi j e razmi sl i
samo o ova t ri el ement a budui h svet ski h ekonomski h paramet ara j asno j e da
e se zeml j e u razvoj u u naredni h par godi na suoi t i sa veoma t eki m
ekonomski m i zazovi ma. Ovde val j a posebno ukazat i i na fanat inu odl unost
Bi lderberga da nikome vie ne dozvol i da ovl ada at omskom energij om,
naj j eft i ni j i m i naj si gurni j i m energetskim i zvorom XXI veka.
Drugog dana sast anka Bil derberg j e i mao posebnog gost a. Tog dana crni ,
bl i ndi rani kadi l ak se zaust avi o u podzemnoj garai hot el a, a i z nj ega j e i zal a
Hi l ari Kl i nt on (Hi l l ary Di ane Rodham Cl i nt on), supruga bi veg ameri kog
predsednika Bil a Kl int ona, a sada senat or Nj uj orka. Na sveanom ruku,
pri reenom nj oj u ast , poasni predsedni k Bi lderbergaEt ijen Davi jon j e
i zrazi o uverenje da j e Ameri ci pot rebna bit na promena kada j e u pi tanj u i zbor
predsedni ka pa j e t ako i zneo l i no uverenj e da Hi l ari Kl i nt on moe bit i pravi
predsedniki kandi dat u SAD 2008. U t o i me svi pri sut ni su podi gl i ae i
nazdravi l i buduem predsedni ku SAD, Hi l ari Kl i nt on. Pre veere crni
aut omobil j e odvezao senat ora Nj uj orka Hi lari Klint on do obli nj eg pri vatnog
aerodroma. Ot i l a j e kao t o j e i dola, bez pasoa i j ednog jedi nog centa u
depu, al i s preporukom, kao nj en suprug 1991, koj a obeava blistavu
politi ku kari j eru.


Pogl avl j e dvadeset t ree
RIMSKI KLUB

Po zvaninoj verzi j i , Ri mski kl ub j e osnovalo sedamdeset pet l judi 1968.
godi ne, kao nevl adi nu i neprofit abil nu organi zacija. Osnovni cilj evi su mu da
i denti fi kuje naj vee i najozbiljnije probl eme s koj i ma e se u budunost i
suoavati oveanst vo i da angaovanj em svet ske st rune el i t e i z obl ast i
nauke, i ndust ri j e i ekonomi j e pronal azi odgovaraj ua reenj a i nudi i h
vl adama, i svi ma koj i odl uuj u, na razmat ranj e, usvaj anj e i del ovanj e u skl adu
s nj i ma. U Kl ubu se kont i nui rano i i nt erdi sci pl i narno sagledavaj u svi svetski
probl emi u uverenj u da j e svet jedan i da su probl emi j edi nst veni . Dugorono
377

sagledavanj e razvoja oveanst va i predvianj e pozi t i vni h i negativnih pojava
na t om put u su za Kl ubpri marni s ci l j em predl aganj a mera za el i mi ni sanj e oni h
poj ava koj e, po uvrenju njegovi h l anova, predst avljaju smet nj u l ogi nom
bri sanj u nacional ni h dravni h grani ca i uki danj u suverenit et a naroda.
General ni st av Kl uba j e da su vl ade svi h drava prezauzet e svoj i m dnevni m
probl emima i potrebama pa ni su u st anj u da reavaj u gl obalne probleme, i da
se st oga oni moraj u reavat i mi mo nji h - u organi zacijama koj e del uju
gl obal no.
Kao nova organi zaci j a na global nom ni vou Kl ub okupl j a nauni ke,
ekonomi st e, posl ovne lj ude, vi soke i novni ke razni h meunarodni h
organizacij a, akt uelne i bi ve predsednike vl ada i drava sa svi h pet
kont i nenat a. Svi t reba da i spunjavaju samo j edan usl ov: da veruj u da sudbina
oveanstva nije stvar sl uaj a i da su l j udi , odnosno nj i hove el i t e u st anj u da
prue odl uan dopri nos unapreenj u l j udskog drut va i da osi guraj u nj egovu
prosperitet nu budunost . Ust vari , prvi l anovi Ri mskog kl uba su pri padal i
j ezgru uvene Morgent au grupe (Morgent hau Group), a udrui l i su se s ci l j em
da ubrzaj u st varanj e j edinst venog svetskog poret ka. eleli su da se do 2000.
uspost ave j edna Svet ska vlada i j edna rel i gij a. U operati vnom smi sl u,
naj zasl uni j i za formi ranj e Kl uba bil i su Aurel i o Peci (Aurel i o Peccei), j edan
od di rekt ora Fijata i bl i ski saradni k pokoj nog ovani j a Anj el i j a (Gi ovanni
Agnel l i ), mason 33. st epena i l an loe P2 i uveni nauni k Al eksandar Ki ng
(Al exander Ki ng), kot l anani n po roenj u, Engl ez po obrazovanj u i Pari ani n
po mest u prebi val i t a. Ri mski kl ub e, ne svoj om vol j om, post at i poznat pre
svega po knj i zi The Li mit s t o Growt h (Ograni enj e razvoj a) koj u su, po
njegovoj narudbi ni, sai ni l i Donel a Medou (Donel l a H. Meadows), Denis
Medou (Denni s L. Meadows), Jorg Rander (Jrgen Randers) i Vili jam
Behren (Wi l l i am W. Behrens III).
Kl ub i ma samo 100 st al ni h i 35 pri drueni h l anova iz 52 drave koj i del uj u
kroz 28 ispostava irom svet a od koj i h su i one u Zagrebu (Inst ut Ruer
Bokovi , ul i ca Bj eni kova 54, Zagreb) i Ljubl j ani (St efan Inst i t ut , ul i ca
Jamova 39, Lj ubl j ana). Fi nansi ra se i skl j ui vo pri vat ni m donaci j ama, a
uzi manje bil o kakva sredstva od bil o koj e vlade i li neke dravne organizaci je
j e naj stroe zabranj eno. Fi nansijska sredstva Kl uba u naj veoj meri
obezbeuje Nemaki Maralovog Fonda, i j e j e sedi t e u Njuj orku, a t u su j o
Rokfel erova i Fordova fondci j a. Zvanino sedi t e Ri mskog Kl uba j e u
Nemakoj, Ri ssener Landst st rasse 193, Hamburg 22559.
Pot rebu za osni vanj em Ri mskog kl uba (nazi v j e dobi o prema mest u
osni vanja) i mal i su Dej vi d Rokfel er i ovani Anj el i . Anj eli, kao j edan od
naj i st aknut i j i h l anova Crnog pl emst va Veneci j e, enove i Londona, lan
Bi l derberg grupe i nadasve kl uba 1001, i zrazi o j e, 1967. Dej vi du Rokfel eru,
nezadovol j st vo sporou ost vari vanj a pl ana uspost avl j anj a Svet ske vl ade i l i ,
kako se t o danas zove, Novog svet skog poret ka. Anj el i i nj egov bliski saradnik
378

Peci su i mal i i dej e kako da se ubrzaj u akt i vnost i na ovom pl anu, a Rokfel er i h
j e oduevlj eno pri hvati o. Odl ueno j e da nj eno ost vari vanj e pone odmah i da
Aurelij o Peci preduzme sve pripreme za osni vanj e nove mondi jalisti ke
organizacij e koj a e dobi t i i me Ri mski kl ub. U osni vanju Kluba Peci u je
pomagao, na predl og Dej vi da Rokfel era, Al eksandar Ki ng, ovek poznat po
svoji m zasl ugama u osnivanj u Organi sat i on de Cooprat i on et de
Dvel oppement conomi ques (Organi zaci j a za ekonomsku saradnj u i razvoj -
OECD) i ut i caj u na i mpl ement aci j u amerikog Marshal l Pl ana (zvani an nazi v
European Recovery Program) za obnovu Evrope nakon Drugog svet skog rat a.
Dok meu l anovima Bi l derberg grupe i mamo uvek predst avni ke svih
zemal j a koj e sainjavaju NATO Pakt, dotle na sast anke Ri mskog kl uba
redovno dol aze naj vi i rukovodi oci samog NATO-a. Po svom osni vanj u Kl ub
j e preformul i sao sve pol i t i ke funkci j e i pri nci pe NATO-a. Iz ovako
ust rojenog Severno-atl ant skog pakt a proi zala j e mogunost nj egovog
samostal nog delovanja nezavi sno od st avova zvanini h i nst i t uci j a drava koj e
ga i ne. Srbij a j e bil a prvi i storij ski primer da jedna organi zacija obj avi rat i
napadne j ednu, do t ada, suverenu i nezavisnu, dravu. Napad NATO-a na, do
t ada, nezavi snu i suverenu dravu, lani cu UN SR Jugosl avi j u naredi o j e
Havi jer Solana (Franci sco Javi er Solana de Madari aga), general ni sekretar ove
voj ne al i j anse. Od 1999. mnoga pravi l a meunarodnog prava su prestala da
vae, a defi ni t i vno j e raski nut o s poj mom nezavi sni h i suvreni h drava.
Bombardovanj em Srbi j e NATO j e pokrenuo posl ednj u fazu u procesu
uspost avl j anj a Novog svet skog poret ka.
Jedan od naj vani j i h i naj efi kasni j i h nai na uspost avl j anj a Novog svet skog
poret ka, po mi l j enj u l anova Kl uba, svakako j e upot reba voj ne si l e. Sve
i zraeni j e kri ze na svetskoj politi koj sceni , st al ni nekontroli sani rast
st anovni t va i sve vee irenj e rasul a meu raznorodni m ekonomski m
st rukt urama zaht evaj u i opravdavaj u preduzi manj e odreeni h drasti ni h mera
sa ci l j em nj i hovog kont rol i sanj a i kori govanja. Oni su, dosl ovno, pravi
maki j avel i st i , s t i m t o bi i m i sam Ni kol a Maki j avel i (Ni ccol Machi avel l i )
pozavi deo na neki m odl ukama. Prema shvat anj u Ari bal da Robert sa (Archi bal d
Robert s) i znet og u knj i zi The Most Secret Sci ence akti vnosti Ri mskog kl uba
ni su ni t a drugo do konsekvent no i zvoenj e Hegel i j anskog pri nci pa: Ova
t ehni ka j e odavno poznat a i ve j e uspeno pri menj i vana od st rane lanova
Okrugl og st ol a, a funkci oni e t ako t o ONI sami prvo kreiraju problem, a
pot om svoj u ve st vorenu opozi ci j u put aj u da st vara ekonomski haos, krizu u
kol st vu, zdravst vu, sport u i sl . Na kraj u, ONI se poj avl j uj u sa ponueni m
reenj em koj e, po pravilu, svima i zgleda pri hvatl ji vo.
Osnovna pol i t ika vodilja Klubaj e poruka koja je i znet a u knj i zi Ograni enj a
razvoj a. U nj oj se zapravo razrauj e i dej u monaha anmarij e Orteza
(Gi anmari a Ort ez) i z manast i ra Camal dol ensi an pored Murana i uvenog
engl eskog demografa i pol i t ikog ekonomi st e Tomasa Robert a Mal t usa
379

(Thomas Robert Mal t hus) da su zemal j ski resursi ogranieni i da j e neophodno
kont rol i sat i rast l j udske populacije kako bi bi l o dovol j no hrane, vode i gori va
za one koji t reba da i ve. Mal tus j e verovao da bi se naj vei svet ski
probl emi mogl i rei t i kada bi se raanj e dece dozvol i l o samo oni m brani m
parovi ma koj i i h mogu i zdravat i . Mal tus j e bi o prot i v svake dravne pomoi
si romani m t vrdei da j e t o ul udo pot roen novac pot o bi se si romani t ada
j o vi e razmnoavali i t ako mul t i pli ci rali post oj ee demografske probleme. Za
soci j al nu kri zu meu engl eski m i ndustri jski m radnici ma Malt us j e okri vio
same radni ke t vrdei da su nji hove nadnice dovolj ne i da je pravi problem u
deci koj u oni raaj u - kada nebi bil o dece nebi bil o problema. Pol azei od ove
pret post avke Mal t us predl ae da se radni ci ma zabrani venanje sve dok
seksual no onemoaj u i l i da se, ukol i ko se venaj u pre t og vremena, obaveu na
upot rebu prevent i vni h sredst ava za spreavanj e t rudnoe ili coi t us i nt errupt us.
Izostanak ovih mera i l i nj i hova nedovolj na efi kasnost bie efi kasno
supst i t uisane rat ovi ma i zarazni m bol esti ma. Mal t us j e svoji m uenj em st ekao
t ako vel i ku popul arnost da ga je Ist ono i ndi j ska kompani j a angaoval a za
predavaa na Hail eybury and Imperi al Servi ce Col l ege, a francuska i pruska
akademi j a nauka su ga i menoval e za svog dopi snog lana.
Znaaj nu podrku Ort ezu i Malt usu pruio je arl s Darvi n (Charl es Robert
Darwi n) svoj i m del om Thori es de l ' vol uti on u kome na vrl o sofi st i ci ran
nai n govori o t ome da se samo f i t t est spi ci es mogu nadat i opst anku u svet u
koj i nema dovol j no adresa za sve. Iz Darvi novi h promi ljanj a da od roene
dece t reba zadrat i i odgaj at i samo zdravu koj a i maj u svoj e mest o pod Suncem
rodi l a se i nauka o prouavanj u prirode i socij al ne hi gi jene eugenika. Nj en
osni va j e bi o Darvi nov roak, antropol og Fransis Galt on (Franci s Galt on).
Proti vnici Darvinove teorij e i na nj oj nast ale eugeni ke bi li su broj ni nauni ci
meu koj i ma su i uveni bi oet iar Pit er Si nger (Peter Si nger) i Dej ms
Rejel s (James Rachel s) koj i konst at uj u da j e Darvi nom zadat ak, a t i me i ci l j
bi o da di skredi t uj e hri anski koncept svet ost i l judskog i vot a i t ako st vori
moral ne osnove za pravdanje abort usa, eut anazi j e i edomorstva. No,
ni kakva sil a prot esta i argument ovanog pobi j anj a Darvi novi h i dej a i st avova
ni su mogl i rezul t i rat i pozi t i vni m i shodom j er su u nauno fundi ranj e
Darvi novog rasi zma gl obal i st i i mondi j al i st i ut roi l i veoma puno vremena,
t ruda i novca. Goyim su nast al i od maj muna!
Darvinovu t eorij u i sve ono t o st oj i i za nj e j e moda naj bol j e ve 1870. u
svom del u The Import ance of t he Li f e of an Indi vi dual i n t he Darwini an Worl d
Vi ew (Znaaj i vota poj edi nca prema darvi ni stikom shvat anj u svet a) poj asni o
nemaki profesor medi ci ne Robi Kosman (Robby Kossmann):
Darvi ni st i ki pogl ed na svet sadanj i sent i ment al ni koncept vrednost i i vot a
oveka kao poj edi nca posmatra kao j ednu precenj enu i dej u koj a samo omet a
razvoj oveanst va. Lj udska drava, ba kao i svaka ivoti nj ska zaj edni ca,
mora dost i i j o vi i ni vo savrenst va, ako za t o post oj i mogunost ,
380

uni t avanj em manj e obdareni h poj edi naca kako bi oni darovi t i j i i mal i vi e
prost ora za svoj e pot omst vo. . . Ouvanj e obdareni j i h poj edi naca na raun
manj e obdareni h dravi moe donet i samo kori st .
Prva koja j e ozbi lj no poela pri menji vati Malt usove populacione mere bil a je
Aust rij a; nj en mi ni st ar i nost rani h posl ova Met erni h, sam veoma
promi skui t et an, j e bi o naj vei zagovorni k uvoenj a dravni h dozvola za brak:
svako ko se el i venat i mora dost avi t i dravi dokaze da i ma dovl j ne pri hode
za zasni vanj e brane zaj edni ce i i zdravanj e dece. Ni ko ko pri ma dravnu
pomo, po bi l o kom osnovu, ne moe dobi t i sagl asnost za brak. Da bi ol akao
samaki i vot mukaraca Met erni h preko bekog mi ni st ra pol i ci j e grofa
Sedl i ckog pospeuj e prost i t uci j u u Beu koj i j e 1829. godi ne i mao ve preko
dvadeset hi l j ada regi strovani h prost i t ut ki . Ako se od 390. 000 graana Bea
oduzmu deca i ene i spada da j e na svaki h sedam mukaraca dol azi l a po j edna
f rul ei n. Ost aci ovi h propi sa su se odrali u austrij ski m krunski m zeml j ama i
Bavarskoj sve do Prvog svet skog rat a.
Okri vlj uj ui sve veu pol j opri vrednu i industrij sku proi zvodnj u za neosnovan
opst anak est mi l i j ardi l j udi na Zemal j i , Peci se zal ae za budui nul t i rast
i ndust ri j ske i pol j opri vredne proizvodnj e kako bi , usl ed nedost at ka
prehrambeni h nami rnica, medikamenat a i energij e, dol o do smanjenj a svet ske
popul aci j e. Meut i m, Peci procenj uj e da ni j e mogue u celosti izvriti
pot rebnu depopul aci j u i da t o, u kraj nj em sl uaj u, ni j e ni neophodno. On se
st oga zal ae da mil i j arda l j udi Aureus Billio (zlatna mi lij arda) zadri
osnovne l j udske sl obode i prava dok bi ostali bili u statusu nj i hovi h robova
servi . Naravno, Svet ska vl ada bi bi l a zaduena za sprovoenj e ove
depopul aci one pol i t i ke odabi r zl at ne mil i j arde i uspostavl j anj e kast e servi.
Pol azei od Peci j eve i dej e Harl and Kl i vl and (Harl an B. Cl evel and), u t o
vreme ambasador SAD pri NATO-u, j e pri premio poseban i zvet aj za Ri mski
kl ub, u kome predlae da "zeml j e t reeg sveta same odl ue koje e bi t i
el i mi ni sane". Kl i vl and j e bi o kraj nj e ozbi l j an, a u t om kont ekst u j e posebno
apost rofi rao i zj avu pol j skog ari st okrat e i uvenog prvog rukovodi oca eKe
Fel i ksa eri nskog da su l judi samo mal o i znad st oke, i da e svi kad i h
i zgl adni poet i da j edu svoj e umrl e drugove i roake da bi prei vel i . oveka
zaokupl j a samo sebina el ja da prei vi bez obzi ra na sve, i st oga su sve
Spi nozi ne pri e prava gl upost .
It ali ja j e, po odluci Kl uba, bila prva drava u koj oj e se poet i sa
eksperi ment om pol i t i ke nul t og razvoj a. Jedi ni probl em u pri meni ovog pl ana
predst avl j ao j e est i t i l an Demohri anske st ranke i premi j er It al i j e Al do
Moro Al do Moro). On ne samo da j e bi o uasnut ovom i dej om ve je, naproti v,
pri premi o pl an ubrzanog i ndust ri skog razvoj a It al i j e. Moro j e bi o opsednut
i dej om da el i mi ni e nezaposl enost u It al i j i i uvede j e u red t ri naj razvi j eni j e
svet ske drave. Pored t oga, njegova pol i t ika t ol erant nost i borba prot i v svake
381

politi ke i skl j ui vosti doveli su do toga da su na mi ran i za sve It al i j ane
pri hvat l j i v nai n komuni st i uvedeni u vl adu. Moro j e bi o t ol i ko omi l j en i
pot ovan od st rane svoj i h sunarodni ka da j e vl adal o, got ovo pl ebi sci t arno,
mi l j enj e o pot rebi nj egovog i zbora na mest o predsedni ka It alij e.
Al do Moro j e, u po bel a dana, ki dnapovan u Ri mu 16. mart a 1978. kada j e i z
svoje kue krenuo na sedni cu Parlament o dell a Repubbl i ca It al i ana. Tog dana
j e i t al i j anski parl ament t rebal o da raspravl j a o predl ogu mera vl ade za dal j i
i ndustri jski razvoj Ital ije. Petorica agenata pri padni ka l inog obezbeenja
i t al i j anskog premi j era su ubi j eni , a on sam j e odveden u nepoznat om pravcu.
Za ki dnapovanj e i t al i j anskog premi jera i njegovo naknadno pogubl j enj e, 9.
maj a 1978. godi ne, opt uena j e l eviarska organizaci j a Bri gat e Rosse.
Meut i m, t okom i st rage naj vee i znenaenj e pri redi o j e dobar pri j at el j i
saradni k pokoj nog premi j era Gorado Gerzoni a (Gorado Guerzoni ). Po
Gvrkoni j evom svedoenj u Henri Kisinder j e, pri l i kom ofi ci j el ne poset e
predsedni ka i premi j era Italije SAD-u, dosl ovce rekao Moru da e od njega
"nai niti grozan pri mer za sve ako nast avi s uzdizanjem It alij e". Got ovo
i dent i no svedoenj e, i st e godi ne, dal a j e i Morova supruga Eleonora izjavi vi
da j e Henri Ki si nder njenom suprugu rekao: "Il i et e prest at i sa
sprovoenjem svoje politi ke l i ni j e, i l i et e za t o debel o pl at i t i ".
Ova svedoenj a su u It ali j i dani ma bi l a vest dana. Zabaleena su i u svi m
drugi m naj vaniji m svetski m medi ji ma, al i u Ameri ci ni ko nij e preneo ove
i zjave ni ti j e komentarisao suenj e Morovi m ubi cama. To ni kog t amo ni j e
i nt eresoval o!? Morovi m ubi st vom ukl onj ena j e naj vea prepreka reali zaciji
pl ana nul t og rast a Ital i j e. It al i j a danas nema ni j ednu at omsku cent ral u i u
naj veoj meri j e energet ski pot puno zavi sna, u nj oj od Drugog svet skog rat a do
danas ni j e podi gnut ni j edan vei industrijski kompl eks ve se sve bazira na
manj i m pri vredni m subj ekt i ma, nj ena aut omobi l ska i ndust rij a j e pred
kol apsom. . .
Naj ekl akt ant ni j i pri mer pri mene pri nci pa Rimskog kl uba o pol i t i ci
depopulacije i deindustrial i zaci j e pri menj en je u Srbiji: sveukupne reforme
ekonomskog, pol i t ikog, prosvet nog i zdravst venog si st ema od 1990. do 2009.
odvij al e su se u skl adu sa preporukama koj e su j o 1972. napi sal i Donel a i
Deni s Medou, Jorg Rander i Vi l i j am Behren. Za nepuni h dvadeset godina
i ndustri jska proizvodnj a u Srbij i j e smanj ena za 47, 2% t o znai da je ni vo
brut o drut venog proi zvoda, prema podaci ma Stat i st ikog zavoda Srbi j e, u
2007. godini bio na 66% od onog i z 1989. Il i , da bi bi l o j asni j e, udeo
i ndust ri j e u formi ranj u ukupnog drut venog proi zvoda j e 1990. godine u Srbiji
i znosi o 42, 9%, da bi do 2004. godi ne opao na udeo od 33, 7%. Pri t ome, moda
j o vani j e od samog pada i ndust ri j ske proi zvodnj e j e pi t anj e st rukt ure
proizvodnj e koja j e znaaj no degradi rana el ekt ropri vreda sa 25% i
proizvodnj a prehrambeni h proi zvoda i pi a sa 22% udela u ukupnoj
i ndust ri j skoj proi zvodnj i pokazuj u da j e Srbi j a ost al a bez ni za i ndust ri j ski h
382

grana.
Poraavajui procent i i z i ndust ri j e se mogu prenet i i na procenat smanj enj a
znanj a kod dece koj a zavravaj u osnovnu i srednj u kol u t ako da su ve nakon
2000. godi ne na mnogobroj ni m evropski m i svet ski m t akmienji ma srpska deca
pokazal a zabri njavaj ue ni zak obrazovni ni vo. Kao i l ust raci j u ovakvog st anj a
naj bolj e j e podseti t i se i st rai vanj a koj e j e 2003. sproveo OECD. Ist rai vanj e
OECD-a nosi nazi v PISA-st udi j a (Programme for Internati onal Student
Assesment ). Sut i na proj ekt a j e da se ut vrdi st epen sposobnost i i znanj a
koj i ma raspol au pet naest ogodi nj aci , a koj i su neophodni za nj i hovo efi kasno
ukl j ui vanj e u samost al ni i vot . U Srbij i j e t est i rano 4405 ueni ka i z 151
srednje kol e, a ocenj i vanje j e obuhvatal o znanj e i z mat emat i ke, pri rodni h
nauka i reavanj a probl ema. U ukupnom pl asmanu naa deca su osvoj i l a od 33.
do 37. mest a t o j e aut ore PISA st udi j e pri moral o da na obrazovni si st em
ocene kao l o, a znanje dece nedovol jni m za ono t o i h eka.
Usud ekonomskog i obrazovnog si st ema doi vel o j e i zdravst vo. Uruavanje
srpskog zdravst venog si st ema njegove met ode prevenci j e i sami h post upaka
l eenj a uz kompl et no uskrai vanj e st omat ol oke zati t e j e t ako efi kasno
i zvedeno da j e post al o predmet prouavanj a ekspert ski h grupa Ri mskog kl uba.
Kad se svemu ovome dodaj u j o i fakt ori poremeaja nastal ih usled uti caja
sredi ne, i shrane, nai na i vot a i st resa onda i ne i znenauj e podat ak da se broj
Srba za samo pet naest ag godi na smanj i o za got ovo pol a mi l i ona. Ukupna
deavanja u Srbij i i znenadil a su i same aut ore knj i ge Ograni enj e razvoj a koji
su 2004. za Ri mski kl ub napi sal i novu knj i gu Li mi t s t o Growt h: The 30-Year
Updat e (Ograni enj e razvoj a sa dopunom za posl ednjih t rideset godi na).
Ameri ki si mpat i zeri Kl uba su posebno ost raeni i dej om gl obal ne
depopulacij e. Tako j e Ted Tarner (Robert Edward "Ted" Turner III), vl asni k
CNN-a, predl oi o da se sadanj i h 6, 6 mi l ij ardi st anovni ka smanj i na dve
mi l i j arde t o bi , po njemu, bi o opt i mum. Obraaj ui se Naci onal nom savezu za
pl ani ranj e porodice i reprodukt ivno zdravl je(Nat i onal Fami l y Pl anning &
Reproducti ve Health Associ ati on) Tarner j e j o 1999. rekao: Moemo t o
posti i na veoma human nai n ako svako usvoj i pol i t i ku raanj a j ednog
det et a u naredni h st o godi na.
Mnogo manj e human j e bi o ameri ki predsednik Bu St ariji kada j e naredio
ameriki m t rupama koj e su dej st voval e u okvi ru mandat a UN prot i v Iraka
1991. da se masakri ra 150. 000 Iraki h voj ni ka koji su se pod bel i m zast avama
povl ai l i i z Kuvaj t a. Iraani su povl aenj e svoj i h t rupa pret hodno dogovori l i
sa predst avni ci ma UN i SAD t o j e bil o u skl adu sa odredbama enevske
konvenci j e koj a preci zno defi ni e i odreuj e ovakve si t uaci j e. Meut i m,
neovi sno od dogovora amerike vazduhopl ovne snage i t enkovske j edi ni ce su
bombardoval e i rake vojne kol one u povlaenj u dok i posl ednj i i raki voj ni k
ni j e bi o ubi j en. Kao da ovo nij e bi l o dovol j no pa Bu nareuj e da, na drugom
383

del u front a, 12. 000 i raki h voj ni ka i vi budu zat rpani u svoj i m pust i nj ski m
rovovi ma.
Da svi Ameri kanci koji podavaju depopulaci onu polit iku kl uba ni su na kraj
srca pokazuj e Dord Soro. On se ve due vremena preko svoj i h
organi zaci j a zal ae za prava LGBT (l ezbej ski h, gej , bi seksual ni h i
t ransseksual ni h) grupa. Soro j e uveren da e se svet ska depopul aci j a odvi j at i
t empom srazmerni m di nami ci poveanj a LGBT poj edi naca. Evropsku kampanj u
u ovom pravcu Soro vodi i z svoj e baze u Budi mpet i Magyar Soros
Al ap t vny, a sve pod parol om ot klanj anj a probl ema di skri mi naci j e i ni skog
ni voa pri hvaenost i i pol i t ike zast upl j enost i l ezbejki, homoseksual aca,
bi seksual aca i t ransekssual aca. Del ovanj e prema Srbi j i se u Budi mpet i
ocenj uj e naporni m s obzi rom da su LGBT poj edi nci st i gmat i zovani i st oga t o
j e naj vei broj graana j o uvek konvenci onal no, odnosno pat ri j ahal no
vaspi tan sa uroeni m pot ovanj em prema pravosl avnoj crkvi koj a se smat ra
probl emom per se. Iz t og razl oga, a sa ci l j em ut ede novca i vremena, u Srbi j i
e se ii po princi pu i n medi as res usvoj i e se Zakon o di skri mi naci j i kojim
e se graani pri morat i na uvaavanj e homoseksual ni h odnosa. Ko i h nebude
pot ovao bie sankci oni san.
Pored promoci je homoseksuali zma Soro intenzi vno radi i na afirmacij i i
l egal i zaci j i upot rebe svi h vrst a opi j at a koj i , nesumnj i vo, ut i u i na
reprodukt i vne sposobnosti uival aca. U asopi su Publ i c Af f ai rs i z 2004. Soro
obj avl j uje aut orski l anak u kome kae da rat prot i v droge donosi vie t et e od
t et e koj u proizvodi upotreba droga. Po nj emu j est e da neki od kori snika
droge umi ru, j est e da neki bi vaj u onesposobljeni , ali za nas j e naj vea
opasnost ugroavanj e sl obodnog t ri t a! Gl avnu kampanj u za l egal i zaci j u
droga Soro vodi preko fondacij e Drug Pol i ce Foundat i on i normal no preko
svoj i h i spost ava za ot voreno drut vo. t a Soro misl i pod sl obodni m t ri t em
moe se zakl j ui t i i z podat aka organi zaci j e UN - Uni t ed Nat i ons Drug Cont rol
Program (UNDCP) da u svet u danas (podaci za 2007. godi nu) i vi oko 150
mi l i ona zavi sni ka od mari huane i haia, 30 mi l i ona zavisni ka od st i mul at ora
cent ral nog nervnog si stema (amfet ami n, ekst azi ), 15 mi l i ona ui val a el i t nog
kokai na, osam mi l i ona ovi sni ka od heroi naU t rgovi ni psi hoakti vni m
supstancama angaovano j e deset odst o st anovni t va na pl anet i , a godi nj i obrt
u t rgovi ni drogama i znosi ak 400 mil i j ardi dol ara.
Soroevo vi egodi nj e mult i mi l i onsko zal aganj e za slobodnu upot rebu opi j at a
j e ve dal o rezul t at e t ako to j e u neki m zeml j ama l egalizovana upotreba
mari huane u medi ci nskoj upot rebi : kome j e l ekar prepi e moe sl obodno da j e
kori st i . Da l i j e, i ako j est e, kol i ko j e Srbi j a podl egl a ovom i ovakvom
zal aganj u Soroa za uspost avl j anj e sl obodnog t ri t a naj bol j e govori procena
da j e u Srbi j i 2007. bi l o oko 300. 000 narkomana. Prema rei ma Dragana
Tri vana, predsedni ka Cent ra za prevenci j u narkomani j e u Beogradu, pomenut i
broj zavi sni ka za 2007. godi nu j e mnogo vei i podaci mogu da se odnose
384

samo na t eri t ori j u gl avnog grada. U posl ednj i h nekol i ko godina, granica
starosti za ul azak u svet droge pomerena je sa 16 na 13 godi na, a razlog je t aj
t o droge na ul i ci i ma mnogo, pa j e sami m t i m i cena znat no ni a zakl j uuje
Tri van. Kol i ko j e Tri van u pravu govore podaci o cenama narkoti ka u
Beogradu za 2008. godi nu: paket i mari huane kot a oko 5, a za tabletu
ekst azi j a koj a j e 2000-t e kot al a 30 danas j e dovol j no i zdvoj i t i svega 1.
Gram heroi na, u zavi snosti od kvaliteta, kree se od 15 do 20.
Di rekt or beogradskog Instit uta za mental no zdravlj e neuropsi hij atar prof. dr
Jovan Bukeli u intervjuu za Polit i ku 26. j una 2008. kae: Droga j e u Srbi j i
danas naj j eft i ni j a u odnosu na okruenj e. . . Bel i prah dovodi do pravog
psi hosomat skog rui ni ranj a organi zma. . . Deca i j e su maj ke koristile drogu na
svet dol aze kao zavi sni ci , odnosno raaju se sa t zv. fet al ni m adi kt i vni m
si ndromom. Meni su se za pomo obraali moji bi vi pacijenti ija su deca
postali zavisni ci ili i maj u neke ozbil jne duevne poremeaj e. . . .
Kol i ko j e srpsko t ri t e post al o sl obodno i ot voreno za zapadnu robu govori
Dragan Raki , naelnik Odeljenja za suzbi j anj e t rgovi ne drogom u Pol i ci j skoj
upravi Beograda. U i zj avi za beogradski Blic od 14. decembra 2008. on kae:
Do 2000-t e ki l ogram heroi na kot ao j e 100. 000 t adanj i h nemaki h maraka, a
sada se prodaj e za 12. 000 do 14. 000. Srazmerno ovome i cena heroi na u
ul i noj prodaj i j e drast i no pal a pa se sada 10 grama heroi na pl aa t ek 17.
Jedan nei menovani i nspekt or MUP-a Srbi j e za Press Onl i ne 30. j ul a 2008.
kae: Beogradu j e dnevno pot rebno preko 100 kil ograma razne droge. . .
Ponekad nam se i ni da pol a Beograda prodaj e drogu, a druga pol ovi na j e
kori st i ! Kao za sl avu Svet i Ni kol a, kada j e pol a grada sl avi , a pol a i de u gost e!
Tol i ke su razmere narko-bi zni sa i narkomani j e u Beogradu! Sve ovo nas
upuuj e na zaklj uak da Beogradom i novouspost avl j enom demokrat skom
t ol erancijom srpskih vl asti prema ot vorenom drut vu gospodi n Soro moe bi t i
zadovoljan!
Pored gl obal nog pl ana nul tog rast a svetske indust rij e i pol j opri vrede, Kl ub s
posebnom panj om i odl unou pri st upa obust avi i zabrani izvoza nuklearne
t ehnol ogi j e zeml j ama u razvoj u. Osnovna ideja je da samo "oni " i maju
kont rol u nad ovi m vi dom naj j eft i ni j e i naj si gurni j e energi j e. Event ual no
ovl adavanj e zemal j a u razvoj u j eft i nom nukl earnom energi j om ui ni o bi i h
nezavi sni m od st rani h dot aci j a i st vori l o dobru osnovu za nji hov bri razvoj u
svakom pogl edu. U pogl edu nukl earni h eksperi menat a u mi rnodopske svrhe,
koj i se t akoe brane zeml j ama u razvoju, l anovi Ri mskog kl uba su posebno
ogoreni j er post oj i opasnost da se eksperi ment i ma doe do fuzi j e, koj a bi
omoguila neograni ene kol ii ne energi j e po bagat el ni m cenama. Ovo bi
pl aneri ma Novog svetskog poretka pokvari l o sve pl anove.
Paki stanski predsedni k Zul fi kar Al i But o ( , na urdu
j ezi ku) j e, shvat aj ui znaaj nukl earne energij e, i za voj ne i za mi rnodopske
385

potrebe, naredi o da se i zdvoj e znaaj na dravna sredst va za njen razvoj i uvoz
savremenih tehnol ogij a koje e pospeiti nukl earna ist rai vanj a. U voj nom
puu koj i j e predvodi o general Muhamed Zi a ul Hak ( , na urdu
j ezi ku), predsedni k Al i But o j e zbaen s vl ast i , ut amni en i 4. april a 1979.
pogubl j en. U pi smu koj e j e napisao u zatvoru, i koj e j e provercovano na
Zapad, But o j e napi sao da mu j e Henri Ki si nder pret i o: "Napraviu od Vas
uasan pri mer, ako budet e nast avi l i s pol i t i kom razvoj a zeml j e. Ist a ona
reeni ca koj a j e svoj evremeno bi l a upuena i i t ali j anskom premi j eru. Nakon
ubist va Ali Buta predmet obrade i pretnji post ala je nj egova kerka Benazir
( , na urdu j ezi ku) koj a j e nedvosmisleno najavi l a svoj pol i t i ki
angaman u kori st paki stanskog naroda, a proti v multi naci onal ni h kompani j a i
meunarodnog bankarskog kart el a. Ubi j ena j e u Raval pi ndu 27. decembra
2007. samo dve nedel j e pre parl ament arni h i zbora na koj i ma j e, prema svi m
anket ama, trebala ubedlji vo da t rij umfuj e.
Prema neki m obavet aj ni m i zvori ma, naj vea svet ska nukl earna kat astrofa,
ako i zuzmemo ameri ko bombardovanj e Japana, u ernobil u bi l a j e i zvedena
sa ci l j em da se ceo svet uveri u navodnu opasnost od nukl earni h central a. Ist o
j e ui nj eno i u Ameri ci , s navodnom havari j om na at omski m cent al ama
poznat i m kao Tri mi l j e. Na zasedanj u Bi lderberga, odranom od 5. do 9. maj a
2005. u nemakom gradiu Rott ach-Egern i zraeno j e nepodelj eno uverenj e da
j e odl unost vl ade Irana da unapredi svoj e at omske potenci jale neprihvatlj ivo
i da j e, st oga, uputno preduzet i mere da se t o ne dogodi . Jedan od govorni ka
po ovom pi t anj u bi o j e i Don Ker (John Kerr), l an rukovodni h st rukt ura
Shell-a i Ri o Ti nt a, a osnova njegovog izlaganj a bi lo je zalaganj e za dosledni m
pot ovanj em pol i t i ke nul t nog i ndust ri j skog rasta koju j e formuli sao Ri mski
kl ub.
Savet za naci onal nu bezbednost SAD (Uni t ed St at es Nat i onal Securi t y
Counci l ) j e 10. decembra 1974. godi ne usvoj i o Memorandum o naci onal noj
bezbednosti 200: Posl edi ce porasta svetske popul aci je na bezbednost SAD i
njene prekomorske i nterese (Nat i onal Securi t y St udy Memorandum 200:
Impl i cat i ons of Worl dwi de Popul at i on Growt h for U. S. Securit y and Overseas
Int erest s (NSSM200)). Na elu ovog projekta nalazi o se Henri Ki si nder
t adanj i ef Savet a i on j e, prema Izvet aj u amerikog Kongresa i z 1975 (94t h
Congress 1st Sessi on Commi t t ee, St udy of Government al Operations Wi t h
Respect t o Int el l i gence Act i vi t i es), smi sl i o da amerika obavetajna sl uba
C. I. A. otpone del i kat nu operaci j u nadgl edanja selekti vne pri mene bi ol oki h
oruj a koj a se mogu upot rebi t i kao sredst vo za masovno uni t enj e l j udi . Na
ovu i dej u Ki si nder j e doao nakon t o j e saznao da j e grupa ameri kih
nauni ka (vi rusol oga, i munol oga, bi ohemiara, epi demi ologa, mol ekul arni h
bi ol oga i psi hol oga) u okviru programa ameri ke vl ade pod nazi vom
Speci j al ni programa za vi rus raka (Speci al Vi rus-Cancer Program) st vori l i
mut i rane rekombi ni rane viruse gripe.
386

U skl opu t og programa koj i j e finansi ran preko Naci onal nog Inst i t ut a
zdravl j a amerike vl ade (Nat i onal Inst i t utes of Healt h), vi rusi gri pe i
parai nfl uence rekombi nirani su s brzodel uj ui m vi rusi ma l eukemi j e kako bi se
dobi l a oruj a koj a pot enci j al no i re rak prost i m ki j anj em, kao t o j e t o sl uaj
sa vi rusom gri pe. Meu razl i i t i m t i povi ma gri pa ovi nauni ci amerike vlade
su krei ral i i proizvel i znaajne koli i ne vi rusa ptij eg raka (sarkoma) koj i m su
i nfi ci ral i l j ude i maj mune kako bi utvrdi l i nj i hovu kancerogenost . Prema
saznanj i ma dr. Leonarda Horovi ca (Leonardu Horowit zu), dr. Robert a St reka
(Robert Strecker) i profesora Robert a Lij a (Robert Lee) istrai vai amerike
vl ade su kori st i l i i radi j aci j u za poveanje kancerogenog pot encij al a pt ij eg
vi rusa.
Prema pisanj u dr. Al ana Kant vel a (Alan Cantwell) u okviru Specijanog
programa amerike vl ade za vi rus raka koj i j e t raj ao od 1964. do 1980. godi ne
st voreno j e na st ot i ne smrt onosni h virusa od koji h su do danas dokazano
promovi sana t ri : 1. Human herpes-8 koj i dovodi do t zv. Kaposi j evog sarkoma
(Mori z Kaposi ' s sarcoma) od koga obol j evaj u ugl avnom homoseksual ci ; 2.
vi rus Inf l uenza A vi rus subt ype H5N1 i l i j ednost avno pt ii j i gri p i 3. vi rus
Infl uenzaA(H1N1), poznat i j i kao svi nj ski gri p. Pri t ome Kant vel upozorava da
j e t zv. svi nj ski gri p koj i se prvi put poj avi o u Meksi ku 2009. zapravo
l aborat ori j ski rekombi ni ran, odnosno spl i t -i nf l uenza koji i ne vi rusi H5N1,
H1N1 i podt i p H3N2. Kant vel koji je i mao pril ike da se upozna sa izvet aji ma
nauni ka Speci j al nog programa za vi rus raka za peri od 1971-1974 i 1976-1978
i st i e kako su se eksperi ment i vril i i na l j udima i ako j e naj vei broj i pak
obavl j en na bebi i mpanzama koj e su u bi ohemi j skom i i munol okom pogl edu
naj bl i i oveku 98, 4% DNK-a (deoksi ri bonukl ei nska ki sel i na) i mpanza su
i st ovet ni ovekovi m. Kao posebno vanu godi nu u ovom i st rai vakom
projekt u ameri ke vl ade Kant vel navodi 1971. kada j e po odl uci predsedni ka
Ni ksona u ceo proj ekat ukl j uena i vojna laborat ori ja za bi oloki rat i z
Fort Det ri ck-a na el u sa dr. Defri j em Taubengerom (dr. Jeffrey
Taubenberger). Od t e godi ne posebna panja se posveival a stvaranj u
oncogeni c vi rusa koj i mogu da prouzrokuj u rak i samo za t u godinu vojnoj
l aborat ori j i j e dopreml j eno 2. 274 pri mat a i z Afri ke i Azi j e za eksperi ment al ne
pot rebe. Od t ada uvoz pri mat a u SAD za eksperi ment al ne pot rebe dost i e broj
od 55. 000 i t o ugl avnom i mpanzi do j edne godine st arost i . Ameri ka se, moe
se zakl j ui t i , uvel i ko sprema za proj ekat masovne depopul aci je svet ske
popul aci j e pri menom nekog u ni zu smrt onosni h vi rusa koj i ma raspol ae.
Publ ici sta i uredni k asopi sa Mi dni ght Messenger NewspaperDes Grifi n (Des
Gri ffi n) koji j e godi nama i zuavao Rimski kl ub i nj emu srodne organi zaci j e
zapisao j e u svoj oj knji zi Descent i nt o Slavery:
Mrana nam je budunost predvi ena od strane naih nesueni h
robovl asnika. Zapravo, ma kako t o i zgledal o, nije teko otkrit i t a gl obal ist i
i maj u na umu kad razmiljaju o naoj budonosti . . . Sjedinjene drave i maj u
387

novu i uzbzdl j i vu ul ogu svet skog predvodni ka i one vode svet u njegov
sunovrat a. Mi Amerikanci emo pomoi svetu da ot kri je put sunovrat a. . . Pl an
gl obali st a oi gl edno nal ae da se graani l i e svi h svoj i h sl oboda i bogat st va,
t e da se srozaj u na ni vo obini h kmet ova Novog svet skog poret ka.
Ovakav scenari o i t ok dogaaj a koj e i zl ae Gri fi n samo pot vruj u izjavu
uvaene profesorke sa Dordt aun uni verzit et a Kerol Kvi gl i (Carrol l Qui gl ey)
da j e kraj nj i pl an gl obali st a da st vore svet ski si stem unut ar svake poj edi ne
drave, a ekonomi j u svet a kao j edi nst venu cel i nu. Ovaj si si t em i ma da bude
kont rol i san u f eudal nom st i l u i t o od st rane nj i hovi h cent ralni h banaka i rom
svet a, zaklj ui l a j e profesorka.
Pol azei od svoj e osnovne pret postavki da nekont rol isani rast svetske
popul aci j e bi t no ut ie na kvalitet ivota na Zeml j i , al i , u kraj nj em sl uaj u, i na
bazne osnove i vot a na pl anet i uopt e l anovi Kl uba su na svom sast anku
odranom u Hel si nki j u, Finska okt obra 2004. odl ui l i da j e kraj nje vreme za
konkret nu akci j u. Nakon saet og i zl aganj a Deni sa Medoua (Dennsi Meadow) i
nj egove ocene da j e smanj enj e proizvodni h prehrambeni h kapaciteta i
pol j opri vredni h kul t ura u svi m nerazvi j eni m zeml j ama dost i gao kri t inu
grani cu, Kl ub j e, j ednogl asno, zakl j ui o da do 2010. godi ne t reba povi si t i
svet sku cenu svi h gl avni h pol j opri vredni h i i ndust ri j ski h bi l j aka i , paral el no sa
t i m, omogui ti rast cena najvani jih medi kamenat a. Na dan kada j e Kl ub doneo
ovakvu odl uku u svet u j e, prema podaci ma Svet ske zdravst vene organi zaci j e,
t rei na l j udi bi l a dobro uhranj e, t rei na nedovol j no, a t rei na j e gladoval a. Te
2004. godi ne 16. 000. 000 dece j e umrl o od gl adi , a 180. 000. 000 dece i spod pet
godi na st arost i e, ako prei vi , i mat i ozbi lj ne organske poremeaj e kao
posledicu tekog gladovanja. Te 2004. godine u Africi j e od si de bi l o oko
4. 000. 000 obol el i h, a 90% si dom zaraene dece u svet u i vi na afrikom
kont i nent u.
Meu st o st al ni h l anova sadanj eg sast ava Ri mskog kl uba t reba pomenut i
Sadi ku Ajo Al oa, Hasan bi n Tal al a, Est el a Rodri geza, Bendami na Basina,
eroma Bi ndl a, Huan Lui s Kebri na, Nori nu Herc, Kamal a Husei na, Aok Koa,
Mi haj l a D. Mesarovi a (SAD), Robert a Peci j a, Ivu Sl ana (Hrvat ska), Robert a
Bl i nca (Sl ovenij a) i t d. Meut i m, moda j e i nt eresant ni j i spi sak poasni h
lanova koji redovno uzi maju uee u radu Kl uba, a meu koj i ma se nal aze
Mi hai l o Gorbaov, nekadanji predsedni k SSSR-a, Arpad Genc, predsedni k
Maarske, Val das Adamkus, predsedni k Litvanije, Rejmon Bar, nekadanji
premi jer Francuske, Vacl av Havel , nekadanj i predsedni k eke, Beatri sa,
kral j i ca Hol andi j e, Dona Sofij a, kralji ca panij e, Edvard evarnadze,
nekadnji predsednik Gruzij e, Karan Si ng, nekadanji premi jer Indij e i dr.

388


Poglavlje dvadeset etvrto
KRUG (Le Cercle)


Broj organizaci ja koje se, na l egal an i l i nel egan nai n, bave uspostavlj anjem
j edi nst vene evropske drave j e broj an i i zvesno da j e nemogue sve i h
predst avi t i i obj asni t i met ode nj i hovog del ovanj a. Pored Bil derberga,
Tri lat erale i drugi h poznat i h organi zaci j a o i j em se radu rel at i vno mal o zna
post oj e i one o koj i ma se u j avnost i got ovo uopt e ne govori . Meut i m, i ako
nj i hove akt i vnost i ut i u na sudbi ne svi h nas one, i pored ove i nj eni ce, ost aj u
i zvan fokusa medi j a. Predmet su i nt eresovanj a samo poj edi ni h obavet aj ni h i
kont raobavet aj ni h slubi . Jedna od t akvi h j e i organizacij a Le Cercl e. Njeni
l anovi kao i gost i koj i se pozi vaj u na nj ene sast anke su l j udi i z naj vi i h
sl oj eva svet a pol i t i ke, voj ske i obavet aj ni h sl ubi , pri padni ci st arog
evropskog pl emst va, predstavni ci naj poznat i j i h bankarski h i i ndust rij skih
krugova - Crme de l a Crme (vrh, krem j ednog drut va). Sast anci , ni kada svi h
l anova zaj edno, se odravaj u dva do t ri put a godi nj e, uvek na drugom mest u
i ni kad po nekom ust al j enom redu. Kada, gde i ko e uest vovat i na skupovi ma
Le Cercl a zna samo par l j udi koj i se nal aze na nj enom el u.
Na sast anke organi zaci j e su dolazili il i j o uvek dolaze l j udi poput : Ott o von
Habsburg-Lot hri ngen, dugogodi nj i l an Evropskog parl ament a i doi vot ni
l an Panevropske uni j e; predst avni ci najbogatijih nemaki h ari st okrat ski h
porodi ca kao t o su Thurn und Taxi s i Thyssen-Bornemi sza; i z It al i j e su t u
pri nc della Torre e Tasso, predstavnici kralj evske kue Casa Savoi , bi vi
i t al i j anski premi j eri ul i o Andreot i i Sil vi o Berl uskoni , baronde Bonvoi si n
dol azi i z Bel gi j e, Federi ko Sil va Munj oz i z panij e i t d.
Kada j e u Hagu od 7. do 11. maj a 1948. odran Kongres za Evropu na kome
j e uestvoval o 800 delegat a, a meu nj i ma i Vi nst on eri l , Konrad Adenauer,
Harol d Makmi l an i dr. postal o j e j asno da st varanj e j edne j edi nst vene evropske
nadnacionalne drave nee bi t i l ako i zvodl j i vo. Ve j una meseca dr. Jozef
Ret i nger i eri l ov zet Dankan Sendi su se obrel i u Vai ngt onu gde su odral i
t rodnevne razgovore sa Vi l i j amom Donovanom zvani m Di vl j i Bi l , osni vaem
amerike obavetaj ne sl ube C. I. A. i Al enom Dal som (Al l en Wel sh Dul l es),
nekadanjim efom OSS-a (Offi ce of St rat egi c Servi ces) i di rekt orom C. I. A. za
vreme predsedni ka Aj zenhaurea. St ara i dej a o osni vanj u j edne nadnaci onal ne
evropske drave je oi gledno zaht eval a dodat ne napore pa je na sastanku
et vori ce l j udi u Vai ngt onu dogovoreno osnivanj e Amerikog Komit et a za
389

Uj edinjenu Evropu (Ameri can Commi t t ee on Uni t ed Europe). Novac za
fi nansi ranj e nove organi zacije obezbedil i su Fordova fondaci j a i Rokfel erov
i nstit ut . Ameri ka vl ada j e u pot punost i st al a i za ovog proj ekt a t ako da su ve
1949. u Evropu poel i da se sl i vaj u mi l i oni dol ara namenjeni poj edinci ma i
organizacij ama koji e raditi na reali zaci j i proj ekt a uj edi nj enj a svi h evropski h
drava.
Ameri ki dol ari su dobro doli evropski m zagovorni ci ma ujedi nj ene Evrope
al i se ubrzo pokazal o da nij e sve u novcu i papskom bl agosl ovu. Antoan Pi naj
(Ant oi ne Pi nai ), francuski polit iar i pot predsedni k francuske vl ade (1952. -
1953. ), an Vi ol et (Jean Vi ol et ), saradnik francuske obavet aj ne sl ube SDEC
(Service de document ati on extrieure et de contre-espi onnage) i dr. Jozef
Ret i nger su shvat i l i da uj edi nj enj e evropskih drava nije mogue bez
i st orij skog pomi renj a i saradnj e Nemake i Francuske. St oga su odl ui l i da
okupe j edan broj l j udi koj i e svoj i m pol oajem i ugl edom moi da uti u na
procese pri bl iavanj e Nemake i Francuske, a t i me i uspost avl j anj a osnovne
pretpostavke za realizaci ju i deje uj edi njeni h evropski h drava. Na prvi
sast anak pozval i su i z Nemake Konrada Adenauera (Konrad Hermann Joseph
Adenauer), premi j era i mi ni st ra i nost ranih posl ova, Franca Jozefa Baha
(France Josef Bach), naj bl i eg saradni ka Konrada Adenaura i Franca Jozefa
t rausa (Franz Josef Strauss), i staknutog nemakog desniarskog pol i t iara i
mi ni st ra odbrane u drugoj Adaenauerovoj vladi. Francuski predstavnci su bili
Robert uman (Robert Shuman), premi j er (1947. -1948. ) i mi ni st ar spol j ni h
posl ova (1948. -1953. ) i an Mone (Jean Omer Marie Gabri el Monn), bl i ski
saradni k francuskog predsedni ka arl a de Gol a (Charl es Andr Joseph Mari e
de Gaul l e) i komesara francuskog Ekonomskog savet a (1945. -1952. ). Mone je
bi o i pot predsedni k Evropskog komi t et a za ekonomsku saradnj u (CEEC) i
j edan od naj odgovorni j i h l j udi za real i zaci j u amerikog Maral ovog pl ana. Svi
ovi l j udi , osi m Monea, su bi l i si mpat i zeri i l i l anovi Opus Dei, duhovne
katoli ke orani zaci j e koj a j e zapravo l ina prel at ura, odnosno bi skupi j a bez
t erit ori j e. Bi l a j e t o, i j o uvek j est e, naj efi kasnija vati kanska organizacija j o
od vit ezova Templ a.
Sastanak Ant oan Pinaj a i an Vi oleta sa nj i hovi m gost i ma odran j e u
pari skom hot el u Ri t z, 15 Pl ace Vendme1952. u Imperi j al nom apart manu (sui t e
Impri al e). Sve st ol i ce u sobi za sast anke su bil e poreane u krug pa j e, nakon
sastanka, grupa sebe nazvala Le Cercle (Krug). Sastanak kome dr. Ret inger
nij e pri sustvovao, zbog puta u SAD, j e t raj ao vi e asova i na nj emu su
dogovorene osnovne smerni ce delovanja svih prisutni h: osnivanje ujedinjenih
evropski h drava kroz beskompromi snu borbu prot i v svi h naci onal ni h,
pat ri ot ski h i ant i demokratski h snaga. Nekol i ko godi na kasni je osnovne
karakt eri st i ke Kruga e bi t i : suzbi j anj e pat ri otskih i naci onalistiki h pokret a
irom Evrope; irenj e pro evropske propagande i satanizacij a svih proti vni ka
proj ekt a uj edi nj ene Evrope; trgovina orujem, drogom i pranje novca za
potrebe finansi ranj a nevladi nih i drugi h subverzi vni h proevropski ori j ent i sani h
390

organizacij a; izvoenj e sopst veni h obavet aj ni h akci j a neophodni h za
pri kupl j anj e i nformaci j a koj e j e i nae nemogue dobi t i od regul arni h dravni h
obavet aj ni h sl ubi . Sve ovo, pa i neto vi e od t oga, e se i ni t i sa ci l j em
konanog poni tavanja evropski h naci onalnih drava.
Iako j e svaki od i ni ci j ani h osni vaa Kruga i nt eresantan sam po sebi posebnu
panj u i pak zasluuj u Violet , Mone, Pi naj i Ot o fon Habzburg (Ot to von
Habsburg). Pre Drugog svet skog rat a Vi ol et j e bi o pri padnik Komi t et a za t aj nu
revol uci onarnu akci j u (Comi t e Secret pour l ' Act i on Revol ut i onnaire - CSAR),
t aj ne faist ike organi zaci j e. Tokom Drugog svet skog rat a sarai vao j e sa
uveni m obavet aj cem Vermaht a general maj orom Ri hardom Gel enom
(Rei nhard Gehlen), a dobro je poznavao i Rodol fa Graci j ani j a (Rodol fo
Grazi ani , Marchese di Neghel l i ), i t al i j anskog marki za i general a od najvieg
poverenj a Beni t a Musol i ni j a. Po okonanj u rat a j e uhapen i i zveden na
suenj e na kome j e, nakon samo nekol i ko dana, osl oboen svi h opt ubi . Za
nj egovo put anj e su se zal oi l i Ameri kanci koj i ma j e pomogao da prebace
Gel ena u SAD, a ni sam arl de Gol mu ni j e zamerao poznanst va sa i st aknut i m
fai sti ma i naci sti ma s obzi rom da j e i sam svoj evremeno i mao kont akt e sa
Hajnri hom Hi ml erom (Hei nrich Luitpol d Hi mml er). De Gol j e zapravo bi o
upoznat sa i nj eni com da j e Vi ol et , preko okupi ranog del a Francuske i uz
pomo Regi o Eserci t o i t al i j anske kral j evske voj ske, spasao vel i ki broj
Jevrej a koj e su Francuzi proganj al i . Po i zl asku i z zat vora Vi olet u Pari zu
ot vara advokat sku kancelari j u i bi va pri ml j en u Opus Dei gde upoznaj e
Ant oana Pi naj a, Ota fon Habsburga i Alfreda Saneza Bel u (Al fredo Snchez
Bel l a). Na predl og Pi naj a Vi ol et kraj em 1949. post aj e saradni k SDEC-a, a
nj egove obavet aj ne veze u C. I. A, MI6 i u BND-u (Bundesnachri cht endi enst,
nemaka obavet aj na sl uba) post ae od neprocenj i ve vrednost i za Krug.
Zaj edno sa Moneom Vi ol et e odi grat i vanu ul ogu u i st ori j skom zbli avanj u
Francuske i Nemake.
an Mone j e bi o poznat po t ome t o nikada nij e radi o ni za j ednu dravnu
sl ubu, a vai o j e za oveka sa nenadmani m vezama u Lodonskom Si t i j u i
Nj uj orkom Vol strit u. Bi o j e porodi ni pri jat elj Valnberga, vedske
ari st okrat ske porodice, bli zak sa Boovi ma i z Nemake, i nt i mus ser Eri ka
Dramonda 16-og erl a od Pert a i t d. Kao uvaeni i nt el ekt ual ac i menovan j e za
zameni k general nog sekretara Drut va naroda nakon njenog osni vanja 1919, a
kao fi nansi j ski ekspert pomogao j e 1927. u st abi l i zaci j i naci onal ni h val ut a
Pol j ske i Rumuni j e. Od 1934. do 1936. j e i veo u Ki ni kao fi nansi sj ki savet ni k
an Kaj -eka. Sa poet kom Drugog svet skog rat a odl azi u SAD gde post aj e
li ni savetni k predsednika Ruzvel ta, a nakon pozi va arl a de Gol a maj a 1943.
dol azi u Al i r gde post aj e l an francuske vl ade u i zbegl i t vu. Pri l i kom svog
prvog obraanj a l anovi ma vlade izjavio je: U Evropi nikada nee bi t i mi ra
ako dozvol i mo da se nakon rat a drave ponovo konst i t ui u na pri nci pu
naci onal nog suvereni t et a. Evropske drave su isuvi e mal e da bi mogl e da
obezbede ubrzani razvoj i socij al nu si gurnost svoj i h graana u vremenu koj e j e
391

pred nama. Evropske drave se moraj u udruit i i formi rat i Uj edi nj ene evropske
drave. Zbog svega t oga Mone j e u Krugu i zabran za gl avnog koordi nat ora u
posl ovi ma uspost avl j anj a neformal ni h veza i zmeu evropskih vlada.
Obavl j aj ui i zvrne posl ove u Li gi naroda Mone j e upoznao mnoge l j ude, a
meu nj i ma e se nj egovo poznanst vo sa Art urom Sal t erom (James Art hur
Sal t er, 1st Baron Sal t er), di rekt orom ekonomskog i fi nansijskog odeljenja
Li ge, pokazati kao posebno vani m. Nai me, Sal t er j e 1931. napi sao st udi j u
Uj edi nj ene evropske drave u koj oj j e i zl oi o svoje i dej e i argument e za
uspost avl j anj e j edne j edi nst vene federalne drave na t eri t ori j i cel e Evrope. Tri
godi ne kasni j e Sal t er j e i zabran za profesora u Oksfordu gde je priml j en i u
l anst vo Mi l nerove grupe. Po zavret ku Drugog svet skog rat a arl de Gol j e
poveri o Moneu zadat ak rekonstrukci je francuske ekonomi j e, a on j e preko
premi j era Robera umana 1949. pl asi rao pl an (umanov pl an) o osni vanj u
Evropskog saveza za ugal j i eli k (ECSC) koji su odmah pri hvat i l i Francuska,
Zapadna Nemaka, It al i j a, Bel gi j a, Luksemburg i Hol andi j a. ECSC e kasni j e
post at i osnova za formi ranj e Evropske zaj edni ce - EZ. Kada j e 1950. za
premi j era Francuske i zabran Rene Pl even (Ren Pl even) Mone preko nj ega
promovi e pl an (Pl evenov plan) o osni vanj u Evropski h odbrambenih snaga
(EDC). Pl an e bi t i odbaen od degol i st a al i e, na kraj u, i pak bi t i i skori en u
procesu uobl iavanj e voj nog saveza OTAN-a (Organisati on du Trait de
l ' At l ant i que Nord) koj a j e osnovana 4. apri l a 1949. i koj a e postat i opt e
poznat a kao NATO (Nort h At l ant i c Treat y Organi sat i on). Moda ni j e vano al i
je ipak interesantno spomenuti da je Mone kompl et an plan za osni vanje ECSC-
a i EDC-a preuzeo i z Sal t erove st udi j e. Kol i ke su Moneove zasl uge za
uj edi nj enj e evropski h drava naj bol j e govori i prest i na evropska nagrada
Int ernat i onal er Karl spreis der St adt Aachen koju je pri mi o 1953. Za ovu
nagradu j e vano i st ai da se dodel j uj e samo l judi ma koj i i maj u vanredne
zasluge na planu vaspostavl janj a Hei l i ges Rmi sches Rei ch Svetog ri mskog
carst va. Dobi t ni ci ove nagrade, nakon Monea, bi l i su j o: Vi nst on eril,
Robert uman, Evropska komi si j a, graani Luksemburga, Henri Ki si nder,
Fransoa Mi t eran, hol andska kral j i ca Beat risa, Toni Bl er, Bi l Kl i nt on, papa
Jovan Pavl e II i td. Za 2007. jedi ni predl oeni kandi dat j e Havi jer Solana.
Nakon neuspeha sa EDC Mone uz pomo Maksa Kohnst ruma (Max
Cohnst rume), l i nog savet ni ka hol andske kral j i ce Vi l hel mi ne i Ant oana Pi naj a
osni va 13. okt obra 1955. l obi st iku organi zaci j u: Akci oni komi t et za
Sj edi nj ene evropske drave (Comi t d' action pour les Etat s-Unis d' Europe).
Jedi ni ci l j novoosnovane organi zaci j ebi o bi o j e da di skret no, dal eko od oiju
j avnost i obezbedi nakl onost vodei h evropski h pol i t i ara i sindi kal aca i dej i
uj edi nj ene Evrope. Pri marni cilj su bili si ndi kal ni l i deri pa su u rukovodst vo
Akci onog komi t et a ukl j uene si ndi kal ne voe i z Luksemburga, It al i j e,
Nemake, Francuske, Hol andi j e, pani j e i Vel i ke Bri t ani j e. Sve t o se od nj i h
oeki val o j e da afi rmat i vno govore u pri l og evropski h i nt egraci j a i l i , u
naj gorem sl uaj u, da ne govore proti v nji h. Oni koji su pri hvati li sugestij e
392

Akci onog komi t et a bi l i su, na razl ii t e nai ne, dobro nagraeni dok su ost al i
post al i predmet medi j ske obrade. Povodom osni vanj a Akci onog komi t et a
bri t anski konzervat i vni pol i t iar Adri j an Hi l t on (Adri an Hi l t on) j e i zj avi o:
Evropske naci je treba vodi ti ka j ednoj super dravi na nai n koj i i m nee
omoguavat i da shvat e t a j e kraj nj i ci l j . Ovo j e mogue samo kroz pol i t i ku -
korak po korak, gde e se sve obj anj avat i ekonomski m i nteresi ma graana, a
t o e na kraj u i pak dovest i do federal i zaci j e Evrope. U osni vanj u Akci onog
komi t et a Moneovi gl avni saradni ci su bi l i evropski l anovi Ameri kog
komi t et a za ujedi nj enu Evropu, a naj vei fi nasij er amerika vl ada.
Veruj ui da se uj edi nj enj e Evrope naj efi kasni j e i naj bezbol ni j e moe
ost vari t i kroz promovi sanj e i uvoenj e j edne j edi nst vene val ut e Mone
i nt enzi vno radi na unapreenj u postoj ei h programa i dal jem zbli avanj u
drava l ani ca ECSC-a. Nj i hovi e se predstavnici 25. mart a 1957. sast at i u
Ri mu i pot pi sat i Trat t at i di Roma (Ri mski savez) koj i m e bi t i osnovana
Evropska ekonomska zaj edni ca (EEC). Mastri ht ski m sporazumom (Verdrag van
Maast ri cht bet reffende de Europese Uni e) od 7. februara 1992. l anice EEC-a
su i zvri l e neophodne i zmene, dopune i pri l agoavanj a post oj ei h dokumenat a
i progl asi l e uspost avl j anj e evropske ekonomske i monet arne uni j e poznat i j e
kao Evropska uni j a. Moneov monet arni san se ost vari o. Tokom 2006. dvanaest
evropski h drava j e kori st i l o evro kao svoj u monet u, a u opt i caj u j e ukupno
610 mi l i j ardi evra. Sedi t e Evropske cent ral ne banke (ECB) se nal azi u
Frankfurt u, a funkcioni e po ist i m pri nci pi ma po koji ma je nekada
funkci oni sal a Bundesbank. Prvi predsedni k banke bi o j e Hol anani n Vi m
Di zenberg (Wi l lem Frederik Dui senberg), a akt uel ni predsedni k j e Francuz
an-Klod Tri (Jean-Claude Tri chet ). Za meunarodni bankarski kart el koj i i z
l ondonskog Sit ija zapravo kontrol ie Evropsku monet arnu unij a ona nij e samo
fi nansi j ska t vorevi na namenj ena evropski m dravama. Naprot i v, ona i ma
gl obal ne di menzi j e i j e e se performanse akt i vi rat i onog t renut ka kada
nast upi uruavanj e domi naci j e dol ara kao svet ske val ut e. Evro j e zapravo
rezervna svet ska valuta! Da j e t o t ako naj bol j e govori i nj eni ca da j e dol ar
i zmeu 2000. i 2006. godi ne i zgubi o 25% svoj e vrednost i prema evru, i da j e
udeo meunarodni h devi zni h rezervi u evri ma porast ao sa 18 na 22%.
St varanj e Evropske uni j e kao geopol i t ikog ent i t et a sui generi s (Uni j a ni j e ni
drava ni meunarodna organi zaci j a, al i i ma el ement e i j ednog i drugog) nebi
bi l o mogue bez pret hodnog i st orij skog pomi renj a i zmeu Nemake i
Francuske. Razli ke, nesporazumi i na kraj u sukobi i zmeu Nemake i
Francuske t raj al i su vekovi ma, a uvek i h j e pospei val a Engl eska. Zat o j e
posao oko nj i hovog i zmi renj a, i znal aenj a zaj edni ki h i nt eresa i ci l j eva bi o
neobino kompl eksan i t eak. Ist ori j sku ul ogu u ovom posl u odi grao j e an
Vi ol et koji j e i zmeu 1957. i 1961. bi o st opost ot no posveen ovom zadat ku.
Sve vreme j e bi o posredni k u t aj ni m razgovori ma koj e su vodi l i Ant oan Pi ne, u
i me francuskog predsednika arla de Gol a, i nemaki kancelar Konrad
Adenauer i nj egova desna ruka Franc Jozef t raus. et i ri godi ne t aj ni h
393

pregovora su na kraj u rezul t i ral i neposredni m susret om de Gola i Adenauera i
pot pi si vanj em Jel i sej skog sporazuma (t rai t de l ' l yse) koj i su 22. j anuara
1963. u Jel i sej skoj pal at i (pal ai s de l ' l yse Pari s) pot pi sal i de Gol i
Adenauer. Ovaj sporazum j e veoma mal o poznat , a zapravo i ma i st ori j ski
znaaj j er su se nj i me dve drave obavezal e na meusobne konsult aci je po
svi m spol j nopol i t iki m i ekonomski m pi t anj i ma. On j e zapravo causa si ne qua
non(usl ov bez koga se ne moe) uspost avl j anj a Evropske Uni j e.
Iste godi ne kada j e potpi san Jelisej ski sporazum de Gol j e st avi o vet eo na
pri j em Vel i ke Bri t ani j e u EEC obrazl aui ga st avom da Bri t ani j a i ma posebne
veze sa SAD i zeml j ama Komonvel t a i da e i h uvek pret post avl j at i i nt eresi ma
Evrope. t a vi e, de Gol je i zjavi o da su SAD samo eksponent bri tanske
hegemoni st i ke pol i t i ke i da, kao t akve, nemaj u spol j nu pol i t i ku ve samo
pol i t i ku si l e. t a vi e, de Gol e zaht evat i da se uvede i zlat ni standard za
val ut e kako Amerika nebi vie mogla bezobzirno da plj aka svet put em
samovol j nog t ampanj a i nae, po nj emu, bezvredni h dol arski h bi l l et de
banquepri v deRserve f dral e amri cai ne(novani ca pri vat ne amerike
banke). Adenauer j e ut ke podrao ovaj vet o. U svoj oj spol j noj politici
francuski predsedni k j e bi o ot voreno ant i ameriki i ant i bri t anski nastroj en
nedozvol javajui i m vee meanj e u evropske posl ove. t a vi e, de Gol se
zal agao za st varanje evropske osovi ne Francuska-Nemaka-Rusij a koja bi , po
nj emu, bi l a st ub uj edi nj eni h evropski h drava, a kao protivtea agresi vni m,
ekspanzi onisti ki m i gl obali sti ki m spol j nopol i t iki m planovi ma Brit anij e koje
ona ost varuj e preko SAD, col oni e bri t anni ques. Meut i m, de Gol j e mal o t oga
mogao da ui ni u suzbi j anj u bri tanskog uti caj a u NATO-u to je, na kraj u,
rezul t i ral o povl aenj em Francuske iz NATO-a i proterivanjem svih NATO
t rupa sa t eri t ori j e Francuske.
Bez mnogo pot ovanj a prema uvenom general u i voi francuskog pokret a
ot pora t okom Drugog svet skog rat a, a sada predsedniku Francuske koji svaku
dravu vi di kao suprema potestas, summa potestas(vrhovna vlast j edne drave
nad nj enom t erit orijom i njenim st anovni t vom) l anovi Kruga su ocenili da j e
on, zbog prot i vl j enj a Bri t ani j i , post ao nepremost i va prepreka okonanj u
projekt a uj edinj enja svi h evropski h drava. Na svom maj skom zasedanj u 1965.
godi ne donel i su odluku da se aktivno podre napori za svrgavanj e de Gol a
koji su dol azi li od proatlant ski h zagovorni ka, a i za koji h su staj ale Brit anija i
SAD. Do t ada j e ve bi l o nekol i ko neuspel i h at ent at a na predsedni ka
Francuske i stoga j e Krug zaklj ui o da se moraj u osmisliti drugi, manje
agresvni al i znat no efi kasni j i nai ni ukl anj anj a. an Viol et j e bi o ovek od
naj vi eg poverenj a francuskog predsedni ka kada su na dnevnom redu bi l a
pi t anj a vezana za odbranu i spol j nu pol i t i ku i stoga mu j e Krug poveri o
rukovoenj e ovom akci j om. Meut i m, i ako j e Vi ol et bio bli zak saradni k
naj vani j i h l j udi francuske obavet aj ne sl ube nj emu su i pak bi l a zat vorena
vrat a nj enom naj uem j ezgru poznat om kao Le Secret du Roi (Kral j eva t aj na)
nazi vu koj i mu j e dao j o francuski kralj Luj XV. Bi l o j e t o posebno odel j enj e
394

francuski h bezbednosni h snaga koj e nisu odgovarale francuskoj vl adi nit i
parl ament u. Zakl et vu su pol agal i samo predsedni ku i sl ui l i su, nekad
francuski m kral j evi ma, a danas francuskom predsedni ku. Viol et j e znao da sve
t o ini, ma ta t o bil o, nesme post at i predmet om nji hovog i nteresovanj a.
De Gol j e bi o redovno i zvet avan o pri premama za nj egovu di skredi t aci j u i
svrgavanj e. Bi o j e upoznat sa got ovo svi m det al j i ma koj e su preduzi mal i
Engl ezi , Ameri kanci i nji hovi evropski plaeni ci , pri padni ci razni h t aj ni h i
drugi h drutava. est i t i general j e sve znao al i j e verovao i uzdao se u podrku
naroda. Na nj egovom st ol u st ajao j e spisak zavereni ka okuplj enih u Krugu:
Ant oan Pi ne, an Vi ol et , an Mone, Fransoa Due. . . Sve i h j e li no znao,
svi ma j e, kad i m j e t o t rebalo, pomogao. Imao j e i spi sak l anova
mondi j al st i ke Bil derberg grupe koj i su se takoe nameri l i da ga ukl one sa
pol oaj a na koj i j e doao narodnom vol j om. Mogao j e, da j e el eo, sve da i h
neut ral i e; 32 pri padni ka Le Secret du Roi naj bol j e t o j e francuska i mal a, j e
ekal a samo nj egov znak, mi g pa da st upi u akci j u. Ni ta ni j e preduzeo,
verovao j e narodu. I narod ga j e podrao daj ui mu na prevremeni m i zbori ma
1968. got ovo pl ebi sci t arnu podrku. No, i zdal i su ga dogaaji i pol i t ika eli ta
Francuske pa se ve 1969. povukao sa mest a predsedni ka Pete republike.
Odbi o j e da pri mi predsedniku penzi j u i zadovol j i o se samo penzi j om
pukovni ka. Godi nu dana kasni j e i znenadno j e preminuo; sahranj en j e u svom
rodnom mest u Col ombey-l es-Deux-gl i ses bez i kakvi h ceremoni j a, a do
seoskog grobl j a j e preveen na t enku. Sahrani su pri sust voval i samo nj egova
supruga Ivon (Yvonne Charl ot t e Anne Mari e Vendroux), naj bl i i roaci i rat ni
pri j at el j i . Treeg dana nakon njegove sahrane na nj egov grob neko j e doneo i
pol oi o 32 crvene rue.
Nakon de Golovog povlaenj a sa mest a predsednika Francuske odrani su
drugi i zbori za Pet u republ i ku. Pobedi o j e or Pompi du (Georges Pompi dou),
l an Kruga, dugogodi nj i sl ubeni kRot hschil d Frresi miljenik barona Gaj de
Rot i l da (Baron Guy douard Al phonse Paul de Rot hschi ld). Na t om mest u
ost ao j e sve do svoj e smrt i 1974. Prva st var koj u j e Pompi du uinio kao
predsedni k bi l a j e da pot pi e reenj e o uki danj u Le Secret du Roi i
uspost avljanj e jedne klasine predsedni ke sl ube bezbednost i - Groupe de
Scuri t de l a Prsi dence de l a Rpubl i que. Naravno, s vremenom se i NATO
vrat i o u Francusku. Za Pompi dua e bi t i vezana i vel ika afera sa ubi st vom
beograani na St evana Markovia, pri j at el j a gl umca Al ena Del ona (Al ai n
Fabi en Maurice Marcel Del on). Nakon t o su se poj avil e sl obodne sli ke
Pompi duove supruge i prve dame Francuske Kl od (Cl aude Jacquel i ne Cahour)
sa lepi m beograanom preduzet e su opsene mere zat akavanj e pa j e t ako
St evan Markovi ubi j en a, nakon puni h deset godi na i st rage, pol i ci j a j e
odloila sluaj kao nereen.
Sve ono t o se deaval o sa i oko de Gol a navel o j e Vi ol et a da i ni ci ra
osni vanj e posebne t ransnaci onal ne obavet aj ne sl ube. Tako se u sedit u
395

Barcl ey Bank u Londonskom Si t i j u u nedel j u 13. februara 1977. sast al o naj ue
rukovodst vo Kruga i donel o odl uku o osni vanj u sopst vene obavet aj ne sl ube
pod i menom 6I (Sixt Intelligence). Ini ci j al ni l anovi 6I e bi t i : Braj an Krozi j e
(Bri an Croi seur), an Vi ol et , or Al bert i ni (George Al bert i ni e), grof Haj n
(Count Hine), general St i l vel , general Vernon Vol t ers (Vernon A. Wal t ers),
Robert Mos (Robert Moss), Vi l i j am Vil son (Wi l l i am Wi l son), Ni kol as El i ot
(Ni chol as El i ot ) i dr. Nakon t o j e odl uka o osni vanj u doneta Vi ol et je
zakl j ui o: Naa pri vat no rukovoena obavet aj na sl uba nee bi t i odgovorna
ni j ednoj vl adi , a bii na raspolaganj u nama pri j at el j ski m vl adama. Nai
osnovni ci l j evi su da pri kupl j amo pouzdane i nformaci j e o l j udi ma, fi rmama i
i nst i t uci j ama koj e nemogu bi t i predmet obrade dravno kontrol isani h
obavet aj ni h sl ubi . Drugo, podj ednako vano, a moda i osnovno j e da
pri premamo t eren, da stvaramo si t uaci j e koj e e vodi t i promeni poj edi naca pa i
cel i h rei ma ij e je del ovanje suprot no nai m i nt eresi ma.
Jedna od prvi h znaaj ni j i h akt i vnost i 6I bi l a j e vezana za dovoenje Margaret
Taer (Margaret Hilda That cher) na el o bri t anske vl ade 1979. godi ne. Nj en
glavni proti vkandidat je bi o dotadanji premi j er i j edan od naj ut i caj ni j i h l j udi
l aburi sti ke part i j e Dej ms Kal agan (Leonard James Call aghan). Opta
nakl onost j avnost i bi l a j e na st rani Laburi st a pa se i zbor Taerove tretirao
samo kao t eoret ska mogunost . Bri t anska sl uba MI5 ni j e bi l a spremna da
i nt erveni e u kori st Taerove s obzi rom da bi t o znai l o da del uj e prot i v svog
premi j era pa se nj en agent Ser St efan Haski ns obrat i o svom dobrom poznani ku
Braj anu Krozi j eu za usl ugu. Posao j e besprekorno obavl j en. Kori st ei
nesporazume i zmeu Dona Vi l sona (John Wi l l son), i st aknut og Laburi st e i
l ana vel i kog Londonskog Savet a, i Dej msa Kal agana 6I j e i sprovoci ral a
pokretanje rasprave o poverenju vladi u Parl ament u 28. mart a 1979.
Neposredno pre i t okom same parl ament arne rasprave razne medi j ske
dezi nformaci j e o kredi bi l i t et u bl i skih Kal aganovi h saradni ka pa i nj ega
samoga rezul t i ral i su gubl j enj em parl ament arne podrke i raspi si vanj em
prevremeni h i zbori . Kompromi t aci j a Kal agana omogui l a j e i zbor Margaret
Taer za premij ara t ako da se ona ve maj a 1979. usel i l a u 10 Downi ng St reet ,
sedi t e bri t anski h premi j era j o od 1732. godi ne. Kal agan se t okom svog
politi kog mandat a prot i vi o svakoj privatizaciji dravne i movi ne, a Taerova
j e upravo rasprodaj u svih dravnih dobara proglasil a svoji m naj vaniji m
politi ki m zadat kom. Za svoj e zasl uge u ovom procesu pri vat i zaci j e preost al e
dravne i movi ne Margaret Taer j e od kral j i ce El i zabete II primi l a t i t ul u
baronese i post ala lanom najprestinijeg engl eskog pl emi kog saveza The
Most Noble Order of t he Gart er.
Nakon i zbornog poraza l aburi sta Don Vil son je sazvao konferenci ju za
t ampu na koj oj j e rekao: MI5 (britanska kont raobavet aj na sl uba) se i smeva
svi ma nama. Te l j ude t reba razot kri t i ali j e j edi ni probl em t o neznamo ko su.
Mi ovde sada sedimo u ovoj prostoriji i neko od vas je moda pripadni k MI5, a
da j a t o neznam. Ist o, zami sl i t e i j a bih mogao bi t i j edan od nj i h, a da vi o
396

t ome ni ta neznate. I Dejms Kal agan je i zneo svoj e sumnj e u regularnost
svega t o se deavalo uoi sami h i zbora, i on j e i mao rezerve prema MI5.
Umro j e 2005, a da ni kad ni j e saznao za post oj anj e i udeo Kruga i 6I u
i zbornom porazu njegove stranke.
Od okt obra 1936. pa sve do svoj e smrt i 20 novembra 1975. pani j om j e
suvereno vl adao generali si mus Franci sko Franko (Francisco Pauli no
Hermenegi l do Tedul o Franco y Bahamonde). Bi o j e pri j at elj Adol fa Hi t l era,
Beni t a Musol i ni j a i Hozemari a Eskri ve i zOpus Dei-a, i skreni kat ol i k i j o
i skreni j i prot i vni k komunizma i bri t anske masoneri j e koj u j e kri vi o za
uni t enj e panske i mperi j e. Kada j e poet kom 1975. post al o i zvesno da nee
j o dugo i vet i zat rai o j e pri j em kod Ot a fon Habzburga. Franko j e el eo da
Ot o preuzme pansku krunu nakon nj egove smrt i s obzi rom da j e Habzburka
di nast i j a vl adal a pani j om posl ednj a dva veka. Razgovor j e krat ko t raj ao, a
Ot o j e odbi o da se usel i u Pal aci o Real de Madri d i zat rai o od Franka da
pri premi sve da praunuk bri t anske kraljice Vikt ori j e, pri padni k l oze naj st ari j e i
naj vee evropske kral j evske kue i naj uveni j e francuske di nast i j e Kapet a
(Capti ens) i nosil ac tit ul e Rei no de Jerusal n (Kral j Jerusal i ma) Huan Karl os
post ane kral j pani j e. Nakon Frankove smrt i u Madri du j e 1982. obj avl j ena
knj i ga Francmasoner a u koj oj se na 262 st rani ci ci t ara Frankovo protivljenje
i menovanj u bi l o koga ko i ma bri t anske krvi na panski prest o: Bri t anski
masononi su uni t i l i pansku carevi nu. . . posedoval i su t aj ne i vet i ne koj e su
i h nai ni l e naj bol j i m agent i ma britanske krune. No, Franko se ve t ada ni t a
nij e pi tao pa je pisanje zakona o stupanj u Huana Karl osa na panski prest o
poveren nekadanj em panskom mi ni st ru unut ranj i h posl ova Federiku Sil vi
Munj ozu (Federi co Sil va Muoz), l anu Kruga. Dva dana nakon Frankove
smrt i 22. novembra 1975. Huan Karl os j e post ao kral j pani j e u skl adu sa
zakonom koj i j e napi sao Munj oz, a usvoj i o panski parl ament na Frankov
predl og. Huan Karl os je poet kom 1976. i zabrao Munj oza u svoj kral j evski
savet , a za prvog premi j era demokratkse pani j e i zabran j e, na predl og
panskog kral j a, Adol fo Suarez (Don Adol f o Surez Gonzl ez, Duque de
Surez) l an Opus Dei i prot g Ot a fon Habzburga.
Tokom 60-t i h godi na Braj an Krozi j e j e radio kao novinar u Sundey Ti mes-u,
The Economi st-u i na kraj u BBC-i j u. Speci j al i zovao se za pi sanj e o t erori zmu
t o mu j e prvo omogui l o kont akt e sa l j udi ma i z MI6 i C. I. A, a pot om i sa
obavet aj ci ma BND-a, SDEC-a, AIVD-a (Al gemene Inl i cht i ngen- en
Veili ghei dsdi enst , holandska obavet aj na sl uba), SV-a (Vei l i ghei d van de
St aat , belgij ska obavetaj na sl uba) i agent urama i z Maroka, Irana, Argent ine,
i l ea i Taj vana. Tokom ovog vremena naj bol j i pri j at el j mu j e post ao
Ameri kanac Ri ard Perl (Ri chard Perl e) koj i e, u obavet aj ni m krugovi ma,
post at i poznat po dogaaj i ma vezani m za 11 septembra 2001. u Njuj orku, i
plasiranjem medij ski h dezi nformacija kao pripremama za napad na Irak 2003.
Krozi j eove veze sa naj moni j i m obavet aj ni m sl ubama svet a ali i veoma
bl i sko pri j at el j st vo sa Karl om Pesent eom (Karl o Pesent i ), Pi t erom Tenant om
397

(Pet er Tennant ) i baronom Vi l i j am Ri-Mogom (Wi l l i am Rees-Mogg) su ga
1980. preporui l i za mest o predsedni ka Kruga. Ko su l j udi koj i ma j e Krozi j e
dugovao svoj i zbor?
Karl o Pesent e j e j edan od nabogat i j i h It al i j ana: vl asni k j e It al cement i S. p. A i
Italmobiliare S. p. A. No i roj j avnsot i j e poznat pre svega po svoji m vezama sa
IOR (Istituto per le Opere di Reli gi one, vat i kanska banka), vel i kom aferom
oko propast i Banco Ambrosi ano 1982. godi ne i ubi st va nj enog di rekt ora
Robert a Kal vi a (Robert o Cal vi ). Bi o j e l an paramasonske l oe P2 i Opus Dei .
Ser Pit er Tenant j e t okom Drugog svetskog rat a radi o za SOE kao naj bl i i
saradni k pukovni ka Sera arl sa Hambroza (Charl es Eri c Al exander Hambro,
Baron Hambro), pri padni ka visokog bri tanskog plemst va i posebno dobar
pri j atel j sa Vi nst onom eri l om. Nakon Drugog svet skog rat a Tenant j e bi o
j edan od ugl edni j i h predst avni ka Londonskog Si t i j a, direktor jedne od
naj uvenijih i najstariji h svet ski h banaka Barcl eys, a 1981. i menovan j e za
direkt ora The Energy Bank. Vilijam Ri-Mog j e po zavret ku st udi j a na
Oksfordu ot poeo svoju novinarsku kari jeru u Fi nancial Ti mes-u i Sundey
Ti mes-u, a got ovo pet naest godi na j e bi o lan Odbora BBC-a. Kuni je prijatelj
sa najprestinijim brit anski m arist okrat ski m porodi cama od koj i h svakako
t reba napomenut i l orda Rot i l da (Nat haniel Charl es Jacob Rot hschil d, 4th
Baron Rot hschi l d) i pri nca arl sa. Panju i re i t al ake j avnost i pri vukuao j e
svoji m uveni m uvodni kom u Ti mes-u koj om pri l i kom j e naveo: U vremenu
koj e j e pred nama drut vene i soci j al ne promene su nei zbene. Svet sku el i t u
i ni i i nie e svega 5% popul aci je dok e ost al i h 95% l i t eral no bit i robovi .
Prve vel ike posl ove Krozije e obavi t i u saradnj i sa svoji m dobri m
prijateljem iz SAD - generalom Ri ardom St i lvelom koj i j e od 1981. do 1985.
bi o zameni k mi ni stra odbrane u Stejt Depart ment u. St ilvel j e postao lan
Kruga 1976. kada j e i napust i o armij u SAD kako bi se posvet i o l ukrat i vni m
posl ovi ma. Uest vovao je u uspost avljanj u 6I i bi o j e posebno angaovan na
regrut ovanj u nj eni h novi h agenat a. Poet kom 1986. osnovao j e sopst venu
obavet aj nu sl ubu St i l wel l Associ ates Inc. Krozi j e i Sti l vel su svoj naj vei
zaj edni ki posao obavi li svrgavanj em fi l i pi nskog di kt at ora Markosa. SAD su
od 1965. podravale Ferdinanda Markosa (Ferdi nand Emmanuel Edral n
Marcos) na mest u predsedni ka Fil i pi na i t o prost o zat o t o se on dosl edno
zal agao za Bagong Lipunan Novi svetski poredak. Meut i m, kako j e
vremenom ogrezao u korupci j i do t e mere da j e t o sredi nom 80-t i h post al o
kont raprodukt i vno za amerike i nterese predsedni k Ronal d Regan j e 1984.
odl ui o da ga smeni . Direktno upli tanje C. I. A. u njegovo svrgavanje nij e bil o
poel j no pa j e odl ueno da se t o i zvede angaovanj em nekoga sa st rane.
Organi zacij a cel og posla j e poverena general u i zameni ku mi ni st ra odbrane
St i l vot eru koj i se odmah obrat i o Krugu za pomo.
Preko saradnike sl ube 6I fi l i pi nskoj opozi ci j i j e za samo nekol i ko meseci
dost avl j en kompl et an spi sak Markosove i movi ne u inostranstvu vredne
398

nekol i ko mi l i j ardi dol ara, fot ografi j e 2. 500 pari ci pel a Imel de Markos (Imel da
Remedi os Vi si t aci on Romual dez-Marcos) i sl . elnici ma opozi cij e dostavlj eni
su i podaci koj i su se t i cal i Markosovi h pregovora sa MMF-om i Svet skom
bankom, a koj i su za rezul t at i mal i krei ranj e dunike krize na Fili pi ni ma. I
danas Fi l i pi nci ot pl auj u dug od 28 mi l i j ardi dol ara koj e j e Markos napravi o
preko ovih meunarodni h i nst i t uci j a. Parl ament j e ubrzo zat rai o sprovoenj e
i strage vezano za pri bavl jene dokument e o i movi ni porodi ce Markos i
rauni ma u i nost rani m bankama, a na ul i cama su odj ednom poel e da se
pojavlj uj u sve vee i bol j e organi zovane grupe demonst ranat a. Markos j e
pobegao i z Mani l e 1986, a umro j e na Havaj i ma 28. sept embra 1989. kao
siromah jer mu je, kako se kasnij e i spost avi l o, neko skinuo sa l ini h
bankovni h rauna vi e od dve mi l i j arde dol ara. Ni kada ni j e ot kri veno ko j e i
kako t o ui ni o ali se zna da su Fi li pinskoj vl adi vaj carske banke vratil e samo
684 mil i ona dol ara koj i su se nal azi l i na rauni ma Imel de markos.
Kako bi se obezbedil i nezavi sni i obil niji pri hodi za sve akti vnosti 6I Krozije
j e ot poeo da koristi veze l anova Kruga za t rgovi nu drogom i oruj em. Za
t rgovi nu drogom su se kori st i l e veze i z C. I. A, a za trgovinu orujem j e
angaovan Adnan Kaogi (Adnan Ka k , na t urskom), poznat i saudi j ski
t rgovac oruj em t urskog porekl a. Inae napomeni mo da j e roena sestra
Adnana Kaogi ja - Sami ra Kaogi supruga uvenog egi pat skog mi l i j ardera
Mohameda Al -Faj eda ( ). Nj i hov si n j edinac Dodi Al -Faj ed (
) ubi jen j e, zajedno sa pri ncezom i buduom bri t anskom
kral j i com maj kom Daj anom (Di ana Frances Spencer, Pri ncess of Wal es) u
Pari zu 31. avgust a 1997.
Na svoj put smrt i u t unel u Pont de l ' Alma princeza Daj ana i Dodi krenuli su
i z pari skog hot el a Rit zkoj i j e 1979. Mohamed Al-Faj ad kupio od porodi ce Ritz.
Za porodi cu Al -Faj ad j e t o bi o poseban dan s obzi rom da j e pri nceza Daj ana
ost al a u drugom st anj u i da j e pri hvat i l a Dodi j evu branu ponudu. Mohamed j e
u hot el skom Imperi al apart manu pri redi o sveani ruak nakon koga su budui
ml adenci ot i l i u svoj e parisko prebi val i t e u bl i zi ni Larc de tri omphe de
l t oi l e. Meut i m, u veernj i m sat i ma su se ponovo poj avi l i u hot el u kako bi
Mohamedu saopt i l i j o j ednu radosnu vest : Daj ana j e odl ui l a da se preobrat i
u isl am. Mohamed j e bi o dirnut , radost an ali i zabri nut j er j e znao da su odnosi
i zmeu pri nceze D i njegovog si na krenul e put em koj i se mnogi ma nee
dopast i , i t o ne pri ncu arl su (Charl es Phi l i p Art hur George, Pri nce of Wal es)
ve nj egovom ocu pri ncu Fil i pu (The Pri nce Phi l i p, Duke of Edi nburgh).
Mohamed j e l i no bi o dobar sa bri t anskom kral j evskom kuom, odl azi o j e kod
nj i h na pri j eme, razgovarao sa kral j i com t t e t t e, doeki vao pri nca Fi l i pa u
Herodsu. . . . Meut i m, si t uaci j a se promeni l a nakon t o su Dij ana i Dodi poeli
da se vi aj u, a posebno nakon t o j e post al o j asno da se zabavl j aj u; naj ava
braka, det e, prel az u i sl am e, Mohamed j e znao, zakompl i kovat i si t uaci j u,
veoma zakompl i kovati sit uaci j u.
399

Kako budui ml adenci ni su i mal i adekvat no obezbeenj e Mohamed j e pozvao
i Henri Pol a (Henri Paul), ef obezbeenj a hot el a Ri c, da i h prat i t e noi . Pol
j e bi o snaan i i skusan, ovek koji j e svoj e i skust vo st i cao u poznat oj
francuskoj sl ubi bezbednost i - DST (Di rect i on de l a Survei l l ance du
Terri t oi re). Ono t o Mohamed Al -Faj ad nij e znao, ono to ni j e pi sal o u
Pol ovom rezi meu kada ga j e angaovao, je njegova pri padnost sl ubi 6I i j i j e
saradni k post ao krajem 70-t i h kada ga j e u nj u regrut ovao grof Al eksandar
Maran (Le comt e Al exandre de Marenches), lan Kruga i ef SDECE od
1970. do 1981. godi ne. Pol j e, pored t oga, bi o i u pri sni m odnosi ma sa Rozom
Monkt ono (Rosamond Mary Monckt on) pri j at el j i com pri nceze D i pri padni com
uvene bri t anske ari st okrat ske porodice koja je puna dva veka daval a vrhunske
obavet aj ce i i j i j e brat Ant oni Monkt on (Ant hony Leopold Colyer Monckton)
i spred MI6 j o od maj a 1997. boravi o u Pari zu.
Mercedes S280 koj i m su Di j ana i Dodi napust i l i Ri c j e u 13-i st ub t unel a
Pont de l' Al ma udari o t ano u 00: 25 asova. Meut i m t o ni j e bi o Dodi j ev
Mercedes S600koji j e za njega specij al no pri premil a nemaka fabri ka ve
obian Mercedes koj i j e kori st i o hot el Rit z za svoj e gost e. Zamenu j e i zvri o
Henri Pol uz obrazl oenje da e tako zavarati znat ielj ne novi nare. Tako j e
ekaj ui i spred Rit z-a sa upalj eni m mot orom speci j al nog Mercedesa ost ao da
eka Filip Dorne (Philipe Dorne) Dodi j ev voza i verni saput ni k u mnogi m
pri l i kama. Kol i ma hot el a Ritz koj a su samo deset ak dana pre t oga bi la
ukradena, a pot om vol ebno pronaena j e upravl j ao Henri Pol , a na mest u
suvozaa se nal azio Trevor Ri Douns (Trevor Rees-Jones), l ini Dodij ev
prat i l ac. Samo nekol i ko mi nut a pre st rahovi t og udesa u t unel u Pont de l' Al ma
sve kont rol ne kamaere su prestal e da rade t ako da ul azak mercedesa S280 i
nj egov udarac u st ub ni su zabel eeni . Got ovo u i st o vreme dol o j e i do ni kada
obj anj enog t romi nut nog preki da u svi m komuni kaci j ama pari ske pol i ci j e i
hi t ne sl ube. Prvi na mest u dogaaj a u 00: 26 bi o j e dokt or Fredri k Mai z
(Frdri c Mai l l i ez) i z j edne pri vat ne pari ske bol ni ce. On j e o nesrei obavest i o
pol i ci j u i hi t nu pomo. U 00:30 stiu prvi pol icaj ci , a u 00: 32 i vat rogasci .
Hitna pomo st i e posl ednj a i t ek u 01: 25 kree sa pri ncezom Daj anom ka
bol ni ci . U 02: 06 ambul ant na kol a st i u u bol ni cu Pit i-Salpt rire gde l ekari
konstat uj u da je princeza Daj ana t okom et rdeset omi nut ne vonj e u kol i ma
hi t ne pomoi doi vel a dva srana udara koj i su i uzroci njene smrt i . Zvanino
j e progl aena mrt vom t ano u 04:00.
Na 6. 800 st rana i st rani sudi j a Arv St efan (Herv Stphan) j e j avnost i
prezent i rao sve det al j e vezane za smrt Daj ane, Dodi j a, Pol a i povrede Trevora
Dounsa. Sve j e, po nj emu, bi l a kl asina saobraaj na nesrea. U i zvet aj u se ni
na koji nai n ne odgovara na sl edea pit anj a: Zat o i kako j e samo u krvi
Henri j a Pol a pronaeno 20, 7% ugl j en monoksi da koj i j e i prouzrokovao
nj egovu smrt - Henri Pol ni j e umro od povreda zadobi j eni h u aut omobi l skoj
nesrei ; zat o su ambul ant na kol a put oval a 40 mi nut a do bolni ce; zat o se
Trevor Douns sea svega u svom i vot u osi m det al j a vezani h za udes i zat o
400

j e j edan od l j udi koj i j e na sva ova pi tanja mogao da odgovori, pedeset
et vorogodi nj i mi l i oner an Pol Andanson (Jean-Paul Anderson), i v spal j en
u jednoj umi u bli zi Nant a. . .
Mohamed Al -Faj ad e u vie navrat a opt ui t i MI6 za ubistvo sina i pri nceze
Daj ane i , s t i m u vezi , opt uie l ino Ser Dej vi da Spedi nga (Sir Davi d
Speddi ng), j ednog od efova MI6 da j e naredi o ovu l i kvi daci j u. Kao j edan od
dokaza svoj e t vrdnj e ponudi o j e i i nj eni cu da su Spedi ngov zameni k Riard
Spi rman (Ri chard Davi d Spearman) i prvi operati vac Riard Dirl av (Ri chard
Bi lli ng Dearl ove) dol i u Pari z dve nedel j e pre ubi st a i napust i l i ga odmah
nakon sudara u t unel u Pont de l ' Al m; sve j e t o bio deo pl ana Proj ect Echel on
koj i su MI6 i C. I. A. vodi l i o pri ncezi Daj ani nakon nj enog razvoda od pri nca
arl sa.
Pri nceza Dajana nij e jedi ni pri padnik engleskog vi sokog plemst va (vodi
di rekt no porekl o od svrgnut e kot ske di nasti j e St j uart ) i j a se smrt vezuj e za
hot el Rit z. Pre nj e u bazenu ovog hot el a 1977. se udavi l a unuka l orda Vi nst ona
eri l a Pamel a eri l Hari man (Pamel a Churchi l l Harri man) koja je u Pariz
doput oval a i z Vai ngt ona u svoj st vu ambasador SAD u Francuskoj . Frederi k
Hami l t on (Si r Frederi c Hami l t on Piozzi Sal usbury, Kt . ), l an j edne od
najstarijih i najugledni j i h engl eski h pl emiki h porodica Salusbury, je kao
ambasador Bri t ani j e u Pari zu nenadano premi nuo u Ri t z-u. Ni kad ni j e ut vren
uzrok nj egove smrti . Koli ko neverovat no tol iko i isti nit o je da se ove t ri
osobe, na ovaj i l i onaj nai n, mogu povezat i sa Donom erilom (John
Churchi l l ) vrhovni m zapovedni kom engl eske kral j evske voj ske i z XVII veka i
ovekom koj i j e i zdao di nasti j u St j uart ; nj egovi pot omci , pre svi h Vi nst on
eri l , e i mat i zapaenu ulogu u krei ranj u svet ske i st orij e.
Odmah nakon t ragine smrt i pri nceze Daj ane u mnogi m t abl oi di ma su se
poj avi l i mal i ci ozni koment ari kako nj en bi vi suprug pri nc arls nema ni kakav
oseaj al ost i za nj om s obzi rom da i vot koj i j e vodi l a nakon nj i hovog
razl aza. Da l i j e pri nc arl s, nasl edni k bri t anske krune, zamerao pri ncezi
Dajani na nj enoj vezi sa Dodi Al Faj edom? Mnogi mi sl e da ni j e. Naprot i v!
Pri nc arl s se t ri godi ne nakon pogi bi j e pri nceze Daj ane oeni o kat ol ki nj om
Kami l om Parker Boul s (Cami l l a (Shand) Parker Bowl es), koj a j e prvobi t no
bi l a udat a za Endrj ua Parkera Boulsa (Andrew Henry Parker Bowles),
pri padni ka j edne od naj stariji h engleskih fami l ija i j e porekl o se prat i sve do
1050. godi ne i Angl osaksonskog voj skovoe Radul phus-a. Da l i bi , meut i m,
ba pri ncu arl su krvna veza nj egovi h si nova sa arapskom porodi com, Al
Faj ed, predst avl j al a net o pot puno neprihvat l j i vo i di nast i ki t et no? Oni koji
ga poznaj u j ednogl asni odbacuj u t akvu mogunost . t a vi e!
Kl aj v Gudman (Cli ve Goodman), urednik na FoxNews-u koji prati deavanja
u i oko kral j evske porodi ce u koment aru u rubri ci News of t he worl d (Vest i i z
svet a) od 9. februara 2003. i zmedj u ost al og kae: uprkos t ome st o j e
401

gl avnokomanduj ui pukovni k za 17 pukova arl s j e pokazao j ako mal o j avne
podrke za bri t anske voj ni ke, pi l ot e i mornare koj i su ot i l i da ri zi kuj u svoje
ivot e u Gol fskom zali vu Takodj e zabri njava da on ne skri va svoja
ant i ameri ka gl edi t a u razgovori ma sa l anovi ma arapski h kraljevskih
porodi ca i pred nj i hovi m vodei m zvani ni ci ma. Jedan nei menovani i zvor i z
bri t anskog parl ament a rekao j e nedavno: Bri t anska vlada ve due vremena
nast oj i da ne uvl ai pri nca ni u kakve dravne posl ove j er bri nu zbog
nj egove reakci j e. On i ma t o l udako gl edi t e da j e on glas naroda. Ovo
oi gl edno pokazuj e da j e Pri nc bi o veoma skept ian u odnosu na sl anj e
bri t anski h voj ni ka u Irak, t o neokonzervat ivnom rat nohukakom l obij u Bu -
Bl er ni kako ne odgovara. Gudman pot om pi e i sl edee:
Pri neva gl edi t a vode nas do zabri nj avaj ueg raskol a sa amerikom
admi ni straci j om i stanari ma Bel e kue. Pre dva meseca, arls je preki nuo
svoj u zvaninu poset u SAD j er j e Bel a Kua j asno st avi l a do znanj a da j e on
nepoel j an. Izj ave negodovanj a su st i gl e di rekt no od predsedni ka Bua. Nae
di pl omat e u Vai ngt onu bi l e su veoma zabri nut e da bi , u sl uaju njegovog
dal j eg boravka u SAD, pri nc arl s mogao na kraj u j avno pokazat i svoj e
neslaganj e sa predsedni kom Buom i pol i t i kom nj egove admi ni straci j e. arl s,
koj i i t a Kur' an svakog dana i est o kod kue nosi i sl amsku odoru, provodi
duge sat e u di skusi j ama o probl emi ma Srednj eg Ist oka sa saudi j skom
kral j evskom porodi com. Jedan od nj egovi h naj bl i i h pri j at el j a j e i bi vi
saudi j ski ambasador dr. Ghazi Rahman Al gosai bi (
) koj i j e j ednom i zj avi o za Izrael ce da su gori od naci st a. Gazi j e,
pre nego t o j e bi o opozvan sa mest a ambasadora, bi o redovan gost arl sovom
seoskom domu u Hi ghgrove-u. arl s j e t akoe bl i zak sa j ordanski m kral j em
Abdul om II ( ). Nj egova ena kral j i ca Rani j a
( ) j e bl i ska pri j at el j i ca Kami l e Parker Bouls i nj en est gost u
St James' s Pal ace. U svoj i m pri vat ni m razgovori ma Pri nc govori i o
amerikom i mperi j al i zmu koj i uruava i t av Srednj i Ist ok. On j ednost avno
saosea sa svoj i m saudi j ski m kral j evski m pri j at el j i ma, kada govori o nj i hovom
st rahu od ameriki h st varni h namera u Iraku i pl anovi ma za Iran.
Gudman podsea svoj e i t aoce i na det al j kada mu j e j edan vi soki bri t anski
sl ubeni k i zj avi o: On veruj u da SAD nameravaj u da ekonomski pot puno
sl ome i t avu ekonomi j u Gol fskog zal i va kako bi preuzel i kont rol u nad naft om.
Jednom kada se t o dogodi , napet ost i zmedj u Izraela i Palestine e ekspl odirat i .
arl sov susret pre dva dana sa predsedni km irakom (Jacques Ren Chirac) j e
i zazvao ozbi l j nu di pl omat sku zabri nut ost . Tako j e pre susret a ForeignOffice
zatrai o od Pri nca da ne pokree t emu o Iraku. l anovi nj egovog kabi net a su
t o obeal i , al i arl s j e smat rao da on moe sl obodno da i znosi svoj e mi l j enj e
ukoliko tu temu otvori irak. Zato bri t anska vl ada i ne el i da i ma podrku
Pri nca arl sa. . . U t ako oset l j i vi m vremeni ma, nj egovi st avovi su pogreni ,
pogreni , pogreni . Danas se mnogi pi t aj u odakl i Gudmanu t ako oset l j i vi
402

podaci o bri t anskom prest ol onasl edni ku i poverl j ivi podaci o i zj avama
pojedi nih visoki h brit anski h zvani ni ka.
Prema pisanj u Ti me Europe koji se pozi va na svoje specijalne izvore u
amerikoj agenci j i za naci onal nu bezbednost (NSA) Gudman j e zapravo svoje
i nformaci j e pri bavl j ao na kraj nj e i l egal an nai n pri sl uki vanjem mobilnih
t el efona koj i su kori st i l i lanovi kancel arij e princa arl sa kao i sam
prest ol onasl edni k. Ti me Europe ak navodi kako j e Gudman doao do saznanj a
da j e arl s pri kriveno davao svoj u podrku nast ojanj i ma neki h lanova
Laburi st ike part i j e da i zvre svrgavanj e Tonij a Bl era sa funkci j e premi j era.
Ul ogu gl avnog pui st e vri o j e Don Preskot (John Prescot ), pomonik
premi jera, koji j e na sedni ci kabi net a Buovu polit iku na Srednjem Istoku
ot voreno i di rekt no okarakteri sao kao bool sheat (sranje). Ovaj plan pri nca
arl sa ni j e odmah uspeo al i j e predst avl j ao poet ak u procesu pri moravanj a
Bl era da odst upi sa svoj e funkcije 27. juna 2007.
Upravo ovakvi st avovi i post upci pri nca arlsa dovel i su do toga da njegovi
prot i vni ci razvi j u speci j al nu medi j sku kampanj u prot i v njega i t o prvo kroz
angaman psi hol oga koj i su dobi l i zadat ak da anal i zi raj u nj egovu psi hol oku
strukturu l i nost i . Ovi , dobro pl aeni psi hol ozi su odmah poel i sa
ukazi vanj em na njegovo navodno nesreno det i nj st vo koj e j e u vel i koj meri
bi l o rezul t at i nj eni ce da se kol ovao u veoma strogi m usl ovi ma kole u
Gordonst aunu u kot skoj (Gordonstoun School).
Vezi vanje navodno nesret nog detinjst va bri tanskog prest ol onasledni ka za
peri od nj egovog kol ovanj a ni j e ni mal o sl uaj an. Po mi ljenj u ovih plaeni h
psi hol oga t o j e vano i z prost og razloga j er j e osni va i prvi direkt or ove kole
bi o nemaki jevreji n dr. Kurt Han (Dr Kurt Mart i n Hahn). Za Hana je
i nt eresantno rei da j e st udi rao u Oksfordu i Haj del bergu, da j e bi o pri vat ni
sekret ar kod posl ednj eg nemakog i mperi j al nog premi j era pri nca Badena
(Pri nz Maxi mi l i an von Baden) i da j e 1922, po uput st vi ma pri nca Badena i uz
pomo Karl a Raj nharda (Karl Paul Fri edri ch Rei nhardt), osnovao Salem kol u
(Schul e Schl oss Salem ) u Nemakoj u koj oj j e bi l o naj vi e upi sane dece i z
Hi t l erovog podml at ka (Hi t l er-Jugend). Upravo spomi nj anj e Hitler-Jungen-a, a
odmah pot om i i mena pri nca arl sa j e net o na emu se ove perfi dne psi hol ke
anal i ze zasni vaj u. arl sa t reba na svaki nai n obl at i t i ! Meut i m, u
sl obodni m zapadni m medi j i ma se svesno preut kuj e i nj eni ca da j e 1962. u
Vel su Han, na zaht ev NATO pakt a osnovao Uni t ed Worl d Col l ege of t he
At l anti c i j i e direkt or bi ti i admi ral Mauntbaten (Loui s Franci s Al bert Vi ct or
Ni chol as Mountbatten, 1st Earl Mount batt en of Burma), nemaki pri nc,
admi ral bri t anske rat ne fl ot e i roak brit anske kralj evske kue. Prema pi sanj u
TheTi mes-a ovaj najvii obrazovni cent ar NATO-a j e t he most exci t i ng
experi ment i n educat i on since t he Second Worl d War (naj uzbudlji vij i
obrazovni eksperi ment nakon Drugog svet skog rat a).
403

No, i pored svega navedenog i ma j o net o t o mnogi smat raj u za naj vei i
neoprosti vi greh pri nca arl sa. I samo pomi nj anje rei - The Pri nce Charl es,
Pri nce of Wal es - u moni m bri t anski m j udeo-bankarski m krugovi ma izaziva
col i caabdomi nal i s (bol u st omaku). Oni ve ceo j edan mi l enij um, i pored
ot vorenog prot i vl j enj a poj edi ni h engleskih monarha, ost varuj u znaaj nu
kont rol u nad engl eskom ekonomi j om, fi nansi raj ui broj ne rat ove i borbe za
t ron razni h di nast i j a. Tako j e, podset i mo se, kral j Edvard I i poznat u i st ori j i
ba po t ome t o i m j e zabrani o povrat ak u Engl esku nakon progona i z 1290.
godi ne. No, oni su svoj om st rpl j i vou, met odi kom i korumpt i vni m umeem
uspel i da, nakon vi e vekova raznonarzni h mahi naci j a, organizuj u revol ucij u u
XVII veku uz pomo Ol i ver Kromvel , zbace sa t rona a pot om i ubi j u engleskog
kral j a arl sa I 1649, uspost ave svoj u parl ament arnu di kt at uru i ve 1694.
pri grabe vl asni t vo nad central nom engl eskom bankom.
Iako j e mo judejskih - bankara i cioni st a od t ada enormno oj aal a ci oni st i su
i danas veoma oprezni sa Bri t ani j om. Dol azak na t ron nekog novog Edvarda i l i
arl sa koj i bi monarhi j u el eo da odri na t radi ci onal ni m pri nci pi ma
hri aneke vere i u dobri m odnosi ma sa Arapi ma, kao i broj ni m afri ki m
dravama l ani cama Komonvel t a, al i ne i sa Izrael om, predst avl j a oito
opasnost za ci oni st iki lobi .
Pri nc arl s, kao u ost al om i cel okupno britansko pl emstvo, pri daje dosta
panj e si mbol i ci . Tako j e, ni mal o sl uaj no, odabrao ba 29. j anuar 1999.
godi ne da se po prvi put j avno poj avi sa svoj om verenicom Kami l om Parker
Boul s (Cami l l a Parker Bowles) i t o u hot el u Ritz u Londonu. Par se, u svom
svom sj aj u, poj avi o na gl avnom ul azu gde su i h doekal i bl i cevi st oti na
fot oaparat a i kamera.
No, zat o su pri nc arl s i nj egova vereni ca odabral i ba 29. j anuar da se
pri kau javnsti u svoj svoj oj slavi , dobrom zdravlj u i raspol oenj u?! Tog 29.
j anuara 1999. navraval o se t ano 350 godi na od dana ubi st va engl eskog kral j a
arl sa I poznat og kao naj veeg proti vni ka engl eski h Jevreja. Tog 29. j anuara
1999. godi ne bri t anski prest ol onasl edni k i nj egova verenica su svi ma st avi l i do
znanj a da su i st omi l j enici davno ubijenog kral j a. Bankarsko-ci oni st iki
krugovi u Londonu su bil i revolt irani .
Pokoj nu pri ncezu Daj anu j avnost j e mogl a poslednji put da vi di kada je
i zal a i z pari skog Ri t z-a na zadnj a vrat a, beei od bl i ceva fot oreport era i
kamermana. Njenoj sahrani su pri sust voval i svi verski pogl avari u Engl eskoj
osi m gl avnog bri t anskog rabi na koj i se i zvi nuo sa obrazl oenj em da j e sahrana
pal a na dan abat a.
Kraj nj i ci l j ove monst ruozne medi j ske kampanj e ameri ke admi ni st raci j e i
nj eni h bri t anski h saradni ka koj u koordi ni ra Ruper Mardok j e da se pri nc arls
ni kada ne nae na bri t anskom t ronu, odnosno da se nakon kral j i ce El i zabet e
404

odmah ust ol i i pri nc Vi l i j am (Prince Wi l l i am of Wal es) ml ad i nei skusan.
Pored t oga sve su uol j i vi j a nast ojanj a Mardoka, amerike admi ni st raci j e i
nj i hovi h bri t anski h saradni ka da se osl abi i zaj edni ca 53 drava Komonvel t a,
j er upravo ona predstavlj a respektabi lnu snagu koj a kral j evskoj porodi ci daj e
mo u meudravnoj pol i t i ci i predstavl j a okosni cu st are i mone
i mperij al si t ike bri t anske monarhi j e.
Znaaj an deo novca do koj i h j e Krug dol azi o t okom 80-i h i 90-i h t roen j e na
korumpi ranj e novokomponovani h demokrat ski h el i ta nekadanj i h drava
lanica evropskog komuni stikog bl oka. Naj poznat i j e su nj i hove operaci j e sa
Opus Dei u fi nansiranj u kat oli kog fanat i ka i navodnog borca za l j udska prava
Leha Val ense (Lech Wa sa). Kada su nezadovol jni usl ovi ma rada i
pri manj i ma radni ci brodogradi l i t a u Gdanj sku preko svog si ndi kat a
Sol i darnost (Sol i darno) 14. avgust a 1980. godi ne zapoel i demonst raci j e
prot i v vl ade Leh Val ensa, koj i i nae ni j e bi o radni k brodogradilita, je uspeo
da se ubaci meu sindi kalno rukovodst vo i proiri demonst racije na celu
zeml j u. Kako bi t o post i go Val ensa j e sa svoj i m saradni ci ma odmah osnovao
Koordi naci oni t raj kaki komi t et (Mi dzyzakadowy Komi t et Straj kowy) koj i
e kraj nj e efi kasno proi ri t i demonst raci j e na cel u zeml j u i konano dovesti do
pada vl ade. Prema Robert u Kal vi j u (Robert o Cal vi ) Val ensa j e za svoje
aktivnosti u okviru Solidarnost i i Koordi naci onog komi t et a pri mi o vi e od
mi l i j ardu dol ara i z nepoznat i h i zvora. Za svoje zasl uge Val ensa e 1983. ak
dobi t i i Nobel ovu nagradu za mi r t o e mu u mnogome pomoi da 1990. bude
i zabran za predsedni ka Pol jske. Vati kan mu j e za sve zasl uge 2001. godi ne
dodel i o nagradu Pacem i n Terris koj u j e pre njega dobi l o j o samo t roj e l j udi .
Pri l i kom pri manj a ovog vi sokog kat ol i kog pri znanj a Val ensa je izjavio:
Ni t a ne bi bi l o mogue bez i zbora pape Voj t i l e, nj egovog put a u Pol j sku i
nepreki dnog, t vrdogl avog i mudrog rada crkve. Bez crkve ni t a se ne bi
desilo.
U svoj i m obraanj i ma amerikom kongresu 29. j ul a 1999. godi ne dravni
funkci oneri Robert Gel bard (Robert S. Gel bard) i Dej ms Perdj u (James Perdue)
su i znel i da j e na demokrat i zaci j u Srbi j e t okom 1996. i 1997. pot roeno svega
16, 5 mil i ona dol ara, a da j e za pol i t i ku odvaj anj a Crne Gore od Srbi j e t okom
1998. pot roeno oko 20 mil i ona. U razgovoru sa senat orom Dozefom
Baj denom (Joseph Robi net t e "Joe" Bi den, Jr. ) Gelbard i Perdj u su ovako ni ske
ci fre obj asni l i post oj anj em veeg broja razli itih izvora finansi ranj a opozi cij e
u Srbi j i . Pri t ome, i st akl i su da pored razl ii t i h fondova koj i ma upravl j a
Dord Soro (Schwart z Gyrgy, maarski Jevrej i n roen u Budi mpeti 1930;
1956. pri ma ameriko dravl j anst vo i menj a i me u George Soros) i njemu
sl ini post oj e i fondovi organi zaci j a kao t o j e Le Cercl e koj i se sami
popunj avaj u i sasvi m nezavi sno del uj u.
Prema pi sanj u Maj kl a Dobsa (Mi chael Dobbs) u Washi ngton Post-umnogi
stranci koji su bili angaovani na svrgavanj u Mil oevia su znal i da CIA pet l j a
405

neto po Srbij i al i j e bil o j asno da ni sami agent i CIA-e ne znaj u t ano t a
t reba da rade. Pet okokt obarski prevrat i zvel i su, uz i zuzetak par agenat a MI6,
poj edi nci i grupe i zvan ofi ci j el ni h ameriki h krugova. Za neposredan rad na
t erenu su angaovani pri padnici ni za nevl adini h organi zacija, pre svega
Ot pora, i l i dera t zv. srpske opozi ci j e koj i su svi radi l i za novac:
U. S. -f unded consul t ant s pl ayed a crucial rol e behind t he scenes i n vi rt ual l y
every f acet of t he ant i-Milosevi c dri ve, runni ng t racking polls, trai ni ng
t housands of opposi t i on act i vi st s and hel pi ng t o organi ze a vi t al l y i mport ant
paral l el vot e count . U. S. t axpayers pai d f or 5, 000 cans of spray pai nt used by
st udent act i vi st s t o scrawl ant i -Mi l osevi c graf f i t i on wal l s across Serbi a, and
2. 5 mi l l i on st i ckers wi t h t he sl ogan "He' s Fi ni shed. (Plaeni savet ni ci su
odi gral i kruci j al nu ul ogu i za scene i t o u svi m fazama obaranj a Sl obodana
Mi l oevi a. Oni su upravl j al i t zv. i spi t i vanj em j avnog mnj enj a i obuaval i na
hi l j ade opozi ci oni h akt i vi st a kako bi se uspeno obavi l o t zv. paral el no
brojanj e gl asova. Ameri ki poreski obvezni ci su pl at i l i 5. 000 boi ca sprej a
kako bi st udent ski akt i vi sti i spi si val i anri mi l oevievske grafi t e i rom Srbi j e,
a platili su i 2, 5 mil i ona nal epni ca sa sloganom Got ov j e. )
Maj kl Dobs pi e i o t ome kako j e pre Okt obarskog prevrat a, preko j edne
organizacij e sa sedit em u Vai ngt onu - Nat i onal Democrat i c Inst i t ut e,
dvadesetak srpskih opozici oni h l i dera dovedeno u Marri ot t Hot el u Dudi mpet i
gde su bili podrvrgnuti specij al noj elect oral strategy (izbornoj st rat egi j i ).
Kurs su, po nj emu, dral i nekadanji pri padni ci razni h t ajni h sl ubi, a sada
angaovani h od i roj j avnost i nepoznat i h t aj ni h i ni mal o bezazleni h
organi zaci j a. Z arazl i ku od Dobsa New York Ti mes pi e o t ome kako su srpski
st udent i preko organi zacij e Ot por bili kont inuirano fi nansi rani od strane
l egal ni h ameri ki h organizacij a: Nat i onal Endowment f or Democracy; United
St ates Agency f or Int ernat i onal Devel opment i Int ernat i onal Republ i can
Inst i t ut e. Pri t ome, Ti mes ukazuj e i na i nj eni cu da t o nisu bi l a i j edi na
sredst va koj i ma su pl aani st udent i i da j e novac dol azi o i sa drugi h st rana.
Samo par meseci pre pal j enj a Skupt i ne Srbij e i TV Beograd pri padnici Ot pora
su prebaeni i z Srbij e u Maarsku i smet eni u Hi l t on hotel. Tamo su proli
i nt enzi vnu obuku tokom koj e su moral i da naue kako da organi zuj u
t raj kove, komuni ci raj u put em si mbol a, prevl adaj u st rah i kako da podri vaj u
aut ori t et rei ma.
Dananj i prvi ovek Kruga l ord Norman Lamont (Norman St ewart Hughson
Lamont , Baron Lamont of Lerwi ck) j e pri l i kom i zbora i zjavio:
Li beral na demokrat i j a t reba i mora da se proi ri cel i m svet om; SAD i EU
pod Bri t anskom kont rol om moraj u imati presudnu ulogu u konanom
oblikovanju Svet a. Uvoenj em i neogranienom pri menom naj novi j eg voj nog
oruja mora se osigurati uspostavlj anje Novog svet skog poret ka.
406



Pogl avl j e dvadest pet o
SISTEM FEDERALNIH REZERVI


Sj edi nj ene Ameri ke Drave su masonska t vorevi na. To se j asno moe vi det i
i z svih post oj ei h i nsi gni j a t e drave. Tvorci SAD t o ni na koj i nai n ni su
el eli da pri kri ju. Naprot i v. No, nj i hov put do osvaj anja apsol ut ne vl ast i u
SAD ni j e bi o ba t ako l ak ni t i j ednost avan. Dobar deo i nt el i genci j e
novoformirane ameri ke nacije je uvi ao namere i opasnost koj a i m pret i od
mnogobroj ni h t aj ni h drut ava i meunarodni h bankara. Nj i hov ot por j e bi o
est ok i dugot raj an al i i , na kraj u, bezuspean. No, neovi sno od t oga, vredno j e
set i t i se nj i hovog hrabrog suprot st avl j anj a t vorci ma i seci kesama Novog
svet skog poret ka.
Danas od novca, kao pl at enog sredst va, kori st i maj u samo bankari . Svi
ost ali su na strani gubi t ni ka. Svaku priu o novcu t reba poeti i zrekom Maj era
Rot i l da: "Dozvol i t e mi da kontrol iem narodni novac i nee me uopte
zabri njavat i ko e bi t i zakonodavac". Novac u Sj edi nj eni m Ameriki m
Dravama kontroli e Si stem f ederal ni h rezervi. Dol ar ni j e novana j edini ca
SAD ve j e t o monet a koj u t ampa i i zdaj e Sistem f ederal nih rezervi , pri vat na
banka koj om upravl j a Banka Engleske. Ist i nu ni j e uvek l ako rei , a esto je
got ovo nemogue obj asni t i j e.
Graanski rat u Ameri ci se nij e vodio samo zbog ukidanj a robovl asnikog
si st ema u Ameri ci koj i j e ozakonj en j o 1655. godi ne, ve j e t o bi o i rat za
kont rol u novca u SAD. Meunarodni bankari su u vi e navrat a pokual i da
namet nu Ameri ci svoj u cent ral nu banku, al i i m t o ni kad ni j e pol o za rukom.
Bankari su, na kraj u, shvat i l i da Ameri kanci nee ni kad pri hvat i t i nj i hov naum
i da j e st oga neophodno st vori t i kri zu vei h razmera kako bi se graani i
nj i hovi predst avni ci pri moral i na pri hvat anj e cent ral nog bankarskog si st ema.
Odl ueno j e da se unutar SAD i zazove graansi rat i kreira opt i haos kako bi
se nekooperati vne federal ne vlasti zameni l e novi m koj i ma i dej a cent ral ne
banke nebi bi l a st rana.
Bankari su kont rol i sal i j une amerike drave pa i m st oga ni j e bi l o t eko da
i sprovoci raj u rat sa severni m dravama koje su, zapravo, ni su bile t oli ko
i skl j ui ve po pi tanju t rgovi ne lj udi ma koli ko su bil e koni ar i dej e uspost ave
407

cent ral ne banke. Pod bankarski m di kt at om sedam j unj akih drava je odluilo
da se i zdvoji i z dot adanj e uni j e ameriki h drava formi ranj em nove drave:
Konfederal e drave Ameri ke. Konfederal na voj ska secesi oni st iki h drava j e
12. apri l a 1861. napal a ut vrenje severnj ake voj ske Samt er u Junoj Karoli ni.
Bi o j e t o poet ak graanskog rat a u kome j e prvi met ak na ut vrdj enje Samt er
i spal i o kapet an konfederal ne armi je Frenk Dej ms (Alexander Frankli n James),
stariji brat uvenog odmet ni ka di vlj eg zapada i masona 33 st epena Desija
Dej msa (Jesse Woodson James). Ml ai brat j e t og dana i zdal eka, kao naj ml ai
l an t aj nog udruenj a Vi t ezovi zl at nog kruga (Kni ght s of t he Golden Circle),
posmat rao poet ak krvavog sukoba.
Predsedni k Sj edi nj eni h Ameriki h Drava Abraham Li nkol n (Abraham
Li ncol n), odluni prot i vni k uspost avl j anj a cent ral ne banke, j e kraj em 1861.
godi ne, zaj edno sa svoj i m mi ni st rom fi nansi j a Sal mon ej som (Sal omon P.
Chase), odbi o predl og Rot i l dovog agent a za SAD Mozesa Tej l ora (Moses
Tayl or) da od meunarodnog sindi kat a banaka uzme kredi t u vi si ni od
5. 000. 000 dol ara po kamat noj st opi od naj manj e 26%. Tej l or j e u t o vreme
sl ovi o za j ednog od naj bogat i j i h l j udi koj i j e, kao Rot i l dov agent , kont rol i sao
vei nski paket Nat i onal Ci t y Bank of New York i el ezniku kompani j u
Del aware, Lackawanna and West ern Rai l road. Uvaavaj ui odl uku i st av
predsedni ka SAD, a svesni znaaj a novca za nastavak borbe,
kongresmeni pri hvat aju reenj e koj e i m j e ponudio Li nkolnov prijatelj
pukovni k Di k Tej l or (Di ck Tayl or) da se, umest o kod banaka, zadue kod
naroda za 400 mi l i ona dol ara. To j e ui nj eno i zdavanj em vrednosni h papi ra
(Demand Not e) poznat i h kao greenback za i j u vrednost j e garant oval a vl ada, i
koj i su se mogl e napl at i t i u zl at u ve 1865. Demand Not e (t ampan u apoeni ma
od 5, 10 i 20 dol ara) j e t ako post ao prvi novac koj i j e vl ada SAD i kada
t ampal a, a njegovi m i zdavanj em j e obezbeeno dalje fi nansiranj e severnj ake
armij e i i zbegnut o zadui vanj e kod bi l o koj e banke. Tako su Li nkol n i
pukovni k Tej l or osuj et i l i pl an meunarodnog bankarskog kart el a da se
Ameri ka uvue u duniko ropst vo koj e bi , samo po sebi , pobedu Severni h
drava ui ni l o i rel evant nom.
Pl an vl adara novca j e propao t o i h j e dodat no st i mul i sal o da ul oe ne mal a
sredst va kako bi i nst rument al i zoval i Engl esku i Francusku da uu u rat sa
Severom. Pozi ci j a Severnih drava postaj e tada got ovo bezizlazna pa
predsedni k SAD opet donosi odl uku koj a zbunj uj e ne samo njegove pri st al i ce
ve j o mnogo vi e - nj egove prot i vni ke: On put Rusi j e i ruskog cara al j e
pi smo. Odnosi i zmeu Ameri ke i Rusij e su j o od novembra 1809, kada se
est i ameriki predsednik Don Kvi nsi Adams (John Qui ncy Adams) sast ao sa
ruski m carem Al eksandrom I, bi l i mnogo vi e od kurt oazni h odnosa dve drave
bi l i su t o odnosi dve pri j at el j ske drave. Bez mnogo uvi j anj a i di pl omat ske
ret ori ke ameri ki ambasador u Rusi j i Kasi us Kl ej (Cassi us Cl ay) predaj e
ruskom caru Al eksandru II, koj i j e i sam bi o prot i vni k st varanj a cent ral ne
banke u Rusi j i , Li nkol novo pi smo sa mol bom za pomo. Carski odgovor j e bi o
408

brz i j asan: po carskom nareenj u gl avnokomanduj ui Ruske i mperial ne flote
(- ) admi ral Ni kol aj Krabe
( ) komanduj e da ruska carska Bal t ika fl ot a
( ) ot pone
. Kraj nj i ci l j su bi l e l uke u Nj ujorku i San Francisku.
Koment ari ui carsko pri hvat anj e njegove mol be za pomo u ouvanj u
t eri t ori j al nog i pol i t ikog j edi nst va SAD Li nkol n j e ruskom ambasadoru
i zjavi o: Pl ease i nf orm t he Emperor of our grat i t ude and assure His Maj est y
t hat t he whol e nat i on appreci at es t hi s new manifest ati on of f riendship. Of all
t he communi cat i ons we have recei ved f rom t he European governments, t hi s i s
t he most l oyal. Mol i m Vas da preneset e Caru nau zahval nost i da uveri t e
Nj egovo vi soanst vo da cel a naci j a uvaava ovu novu mani fest aci j u
pri j at el j st va. Od svi h odgovora koj e smo pri mi l i od evropski h vl ada na nau
mol bu za pomo Va j e odgovor bi o odgovor l oj al nog pri j at el j a.
Ambasador Kl ej j e pri l i kom svog povrat ka i z Rusi j e i st upanj a na t l o SAD
i zjavi o: I t hi nk t hat I can say wi t hout i mpli cati ons of profani t y or want of
def erence, t hat si nce t he days of Chri st hi msel f such a happy and gl ori ous
pri vi l ege has not been reserved t o any ot her man t o do t hat amount of good;
and no man has ever more gal l ant l y or nobl y done i t t han Al exander II, t he
Czar of Russi a. I ref er t o t he emanci pat i on of 23, 000, 000 serf s. Here then
f el l ow cit i zens, was t he pl ace t o l ook f or an al l y. Trust hi m; f or your t rust wi l l
not be mi spl aced. St and by him, and he wi l l , as he has of t en decl ared t o me he
wi l l , st and by you. Not onl y Al exander, but hi s whol e f ami l y are wi t h you, men,
women and chi l dren. Mi sl i m da mogu rei , bez boj azni da u bit i vul garan i
el j e da budem kurt oazan, da od dana Isusa Hri st a ni j edan ovek nije bio vie
pri vi l egovan da ui ni t ol i ko dobra kao t o j e t o sl uaj sa Al eksandrom II,
carem Rusi j e. Tu, pre svega, mi sl i m na emanci pacij u 23. 000. 000 robova. I t o
j e, dragi moj i sugraani , st oga bi l o pravo mest o da se pot rai savezni k. Moet e
mu verovati j er on vau veru ni kada nee i zneveri t i . Budi t e uz njega i ne
okrei t e mu l ea j er ni on svoj a, a t o mi j e t ako est o govori o, ni kada nee
okrenut i vama. Sa vama nij e samo Al eksandar ve i cel okupna nj egova
porodi ca svi mukarci , ene i deca.
Naj vei ruski brod upl ovi o j e u Njuj orku l uku 24.
sept embra 1863. Za nj i m su, u savrenom redu, upl ovili i sledei brodovi:
, , , i . Glavnokomanduj ueg admi ral a
Lesovskog (. . ) i ruske mornare j e doekal a Meri Tod (Mery
Todd), supruga predsedni ka Li nkol na, koj a j e u ast i sl avu Rusa i ruskog cara
nazdravi l a sa j ednom punom aom o vot ke: God bl ess t he Russi ans.
Ameri ke novi ne su pi sal e o grandi oznom ul asku carske fl ot e, a New York Sun
j e naglasi o da j e Rusi j a j edi na evropska drava koj a i ma si mpat i j e za
Ameri ku u dani ma t eki m po nj en opst anak. Ruski mornari su promari ral i
Brodvej om, a oduevl j eni nj uj orani su i m 5. novembra u Muzikoj akademi j i
409

pri redi l i naj vei bal u i st ori j i grada; vi sokot i rani Harper' s Weekl y j e posvet i o
ceo broj ovom dogaaju. Ruska mornarika peadija nije i mali razl oga za
di rekt nu i nt ervenci j u j er j e nj i hov dol azak ohrabri o severnj ake, a dekurai rao
Jug koj i j e pol ako poeo da gubi bi t ke, a na kraju i rat . j e
apri l a 1864. napust i l a Nj uj orku i l uku San Franci ska gde j e
gl avnokomanduj ui est boj ni h brodova (, , , ,
, ) bi o admiral Popov ( ) i
krenula put Rusij e. uveni konfederal ni general Rober Li (Robert Edward Lee)
j e, na kraju, poloi o oruje 9. aprila 1865.
ovek koj i ni j e mogao da prei vi poraz j uni h drava i meunarodni t ri j umf
ruskog oruj a bi o j e bri t anski premi jer l ord Palmerst on (Henry John Templ e,
3rd Viscount Pal merst on) premi nuo j e 18. okt obra 1865. Na poet ku
amerike kri ze on ne da j e bi o uveren u premo bri t anskog oruj a i t ri j umf
bankarskog kart el a ve j e u svoj st vu premi j era 5. decembra 1861. uput i o pi smo
bri t anskoj kral j i ci Vi kt ori j i u kome j e uverava da e bez veih probl ema
di sci pl i novat i SAD na nai n koj i e se dugo pamt i t i Great Britain is in a
bet t er st at e t han at any f ormer t i me t o i nf l i ct a severe blow upon and t o read a
l esson t o t he Uni t ed St at es whi ch wil l not soon be f orgot t en. Mrt vog
Pal merst ona nasledi o j e njegov vrl o i nt i mni pri j atel j l ord Rasel (John Russell ,
1st Earl Russel l ), pri padnik jedne od najstarijih i naj bogat i j i h engl eski h
pl emi ki h porodica i deda danas poznat og fi l osofa, nobel ovca i oveka koj i j e
zduno podravao j udeobol j eviku ant i rusku i ant i carsku revol uci j u i z 1917.
Bert randa Rasel a (Bert rand Art hur Wi l l i am Russel l , 3rd Earl Russell ).
Ameri ka se pobedom Severnj aki h drava 1865. samo pri vremeno osl obodi l a
pri t i saka za osni vanj em cent ral ne banke al i j e zat o, usvaj anj em Tri naest og
amandmana na svoj Ust av, t raj no uki nula robovl asniki sist em koj i j oj j e j o
sredi nom XVII veka podari l a Eli zabet a I.
U znak zahval nost i za pomo i t rokove koj e j e Aleksandar II i mao ameri ki
Kongres j e 1867. godi ne odl ui o da se Aleksandru II i splat i suma od
7. 200. 000$. Kako su se neke junjake drave proti vil e ovakvoj i ovol i koj
zahval nost i reenj e j e predl oi o sam Al eksandar II t ako t o j e ponudi o Ameri ci
da kupi ostrvo (1. 518. 800 km), t ada bezvredno pare ruske t eri t ori j e.
Novoi zabrani predsedni k SAD Endrj u Donson (Andrew Johnson) j e 30. mart a
1867. pot pi sao kupoprodaj ni ugovor, a dravni sekret ar Vil i j am St j uard
(Wi l l i am St uart ) j e pot pisaot reasurer' s check 9759 na 7, 2 mi l i ona dol ara.
Dobi j eni m novcem Al eksandar II j e i zgradi o 21. 000 km pruga i me j e znaaj no
poveao i ndustri jske pot enci j al e Rusi j e i uveo je u red transport no
naj razvi j eni j i h drava t og vremena. Valj a zapamt iti da j e u Rusi ji 1866. godi ne
bi l o svega 5. 000 km pruga, a 1899. godi ne 53. 200km. Al eksandar II j e ut ro put
uvenoj Transi birskoj pruzi ( ) i j u i zgradnj u j e
1891. godi ne zapoeo i 1916. okonao Ni kol aj II. Ovo j e i danas naj dua pruga
na svet u 9. 288, 2 km.
410

Sever j e odneo pobedu u ovom graanskom rat u al i ovaj sukob za bankare
ni j e predst avl j ao i zgubl j eni rat ve samo j ednu i zgubl j enu bi t ku. Nj i hov rat za
kont rol u Ameri ke j e nast avl j en t ako t o j e Don Vi l ks But (John Wi l kes
Boot h) 14. apri l a 1865. u Fordovom pozori t u ubi o predsedni ka Li nkol na.
Neka ost ane zabel eeno da j e na dan ubi st va amerikog predsedni ka u
nj egovom radnom st ol u naeno pi smo koj e mu j e, u naj t ei m i naj nei zvesni j i m
t renuci ma amerikog graanskog rat a, st i gl o i z pera ruskog mi nistra spoljnih
posl ova Gorakova, a u i me cara Al eksandra II: Russi a al one, has st ood by
you from t he first , and wi l l cont i nue t o st and by you. Od samog poet ka
Rusi j a j e sa Vama i ona e ostati uz Vas!
Prvi neuspeni at ent at na ruskog cara Al eksandra II i zveden j e 1866, drugi
dve godi ne kasni j e, a t rei 1871. Car j e ubi j en tek 1881. dok se koi j ama vozi o
kroz Pet rograd. Jedan od l anova organi zacije Nihili st a Ignj aci j e Hri nj evcki
ga j e ubi o bacivi na nj ega bombu. Sa ubi st vom predsedni ka Li nkol na st voreni
su preduslovi za otpoi nj anj e vel i ke operaci j e uspost avl j anj a amerike
cent ral ne banke. No, i pored svega proi e j o got ovo pol a veka pre nego to
se ost vari ovaj ci l j meunarodni h bankara.
Porodi ca i f (Schi ff) j e bi l a j edna od naj poznat i j i h j evrej ski h porodi ca u
Nemakoj i spada u one koj e svoj e porekl o mogu da dokument uj u vekovi ma
unazad. Ona j e zapravo j edna od grana vel i ke porodi ce Cahn koj a vekovi ma
daj e poznat e i znaajne rabi ne. Tako j e i Mozes i f bi o rabi n u Frankfurt u ali i
uspean berzanski posredni k na Frankfurt skoj berzi i dobar pri j at el j porodi ce
Rot i l d. Svog si na Jakoba, roenog 1847. godi ne, zapol j ava u novoosnovanoj
Deut sche Bank u Hamburgu kako bi usavrio bankarski zanat . Jakob j e
pokazao i zvanredan t al enat u posl ovi ma s novcem, a u Hamburgu je upoznao i
spri j at el j i o se sa bankari ma Polom Varburgom (Paul Mori t z Warburg) i
Abrahamom Kunom (Abraham Kuhn). Kun se kasni j e povukao i z bankarski h
posl ova u Nemakoj kako bi 1867. u Njuj orku sa pri j at el j em Lebom, osnovao i
razvio poznat u banku Kuhn, Loeb & Co.
Posl e smrt i Maj era Amel a Bauera Rotilda 1810. godi ne, gl ava porodi ce
post aj e Nat an Rot i l d i z Londona. Na nj egov zaht ev i novcem porodi ce Rot i l d
ml adi Jakob i f odl azi 1873. u Nj uj ork gde, od svog poznani ka Abrahama
Kuna, kupuj e nj egov udeo banke Kuhn, Loeb & Co. t ako da ve 1875. postaje
ravnopravan part ner Sol omonu Lebu (Sol omon Loeb). Kada se Pol Varburg i z
uvene hamburke bankarske porodice vlasnika M. M . Warburg & Co. banke
oeni o stari jom kerkom Sol omona Leba i Jakob i f je, na zahtev Rot il da,
odmah udao svoj u osamnaest ogodi nj u kerku za Feli ksa Varburga (Feli x
Mori t z Warburg), ml aeg brat a Pola Varburga. Porodi na povezanost
omoguila je Jakobu ifu da neto kasnije i spl at i t i udeo Sol omona Leba u
banci . Tako j e porodi ca Rot i l d dol a do j edne od naj bol j i h ameriki h banaka
koj a i danas post oj i i radi pod i menom Lehman Brot hers, Kuhn, Loeb Inc.
Jakob je razvio bankarski posao do neslueni h razmera: bi o j e gl avni fi nansijer
411

Edvarda Hari mana (Edward Henry Harri man) u i zgradnj i ameriki h el ezni ca,
podrao Dona Dej vi sona Rokfel era i nj egovog brat a Vi l i j ama (Wi l l i am) u
odl unom i nvest i ci onom t renut ku za nj i hovu naftnu kompani j u St andard Oil ,
omoguio vi soki m kredit i ma Endru Karnegi u (Andrew Carnegi e) da post ane
kral j amerike eline i ndust ri j e i t d. Jakob i f j e post ao nezaobi l azna osoba u
ameriki m bankarski m krugovi ma.
Duni us Spenser Morgan (Juni us Spencer Morgan) j e roen u Ameri ci al i se
1836. godi ne obreo u Londonu gde se oeni o Jul i j om Pi erpont , kerkom
poznat og l ondonskog bankara. Godi nu dana kasni j e ml adi brani par e u
Ameri ci dobi t i si na koj i e dvadeset ak godi na kasni j e post at i poznat kao
J. P. Morgan. Duni us e u Ameri ci poeti da radi kao predstavni k banke svoga
t ast a Dorda Pi bodij a, a ve 1854. post aj e nj egov ravnopravan part ner. Inae,
banka George Peabody & Co. j e naj vi e radil a kao t ransakci ona banka za
banku N. M. Rot schi el d & Sons. Kada je Dord Pi bodi umro Duni us Morgan
menj a i me banke George Peabody & Co. u J. S. Morgan & Co. i predl ae
Rot i l di ma da i nt enzi vi ra posl ovanj e u SAD. Odmah po odobrenj u Rot i l da on
angauj e si na J. P. Morgana za posl ove koj i su, kao i uvek kada su u pit anju
Rot i l di , bi l i posebno del i kat ni i poverl j i vi . Preduzi ml j i vi J. P. Morgan se brzo
snaao i povezao sa Ent oni Dreksl erom (Ant hony Joseph Drexel ), lanom jedne
od naj ugl edni j i h fi l adel fi jski h porodi ca. Nji h dvoj i ca su osnoval i fi rmu
Drexl er, Morgan & Co i 1869. ot put oval i u London na sast anak s Nat anom
Rot i l dom. Po povrat ku i z Engl eske menj aj u nazi v firme u MorganGuarant y
Trust Co. i posl uj u i skl j ui vo u i nt eresu porodi ce Rot i l d. Kad je 1893.
Dreksl er umro, Naci onal ni ekonomski komi t et SAD ot krio je da J. P. Morgan
poseduje svega 9, 1% akci j a u Morgan Gurant y Trust Co. dok j e ost at ak bi o u
vl asni t vu et vori ce nepoznat i h l j udi . Pret post avl j al o se da su ovi l j udi bi l i
samo nomi nal ni vl asnici akci j a koj e su de f acto pri padal e Rot i l di ma.
Bi l o kako bi l o, J. P. Morgan j e 1901. za 500. 000. 000 dolara kupio od
prezaduenog Endrj ua Karnegi a sve nj egove eli ane i udrui o i h s oni ma koj e
j e ve posedovao. Nova firma, naj vei proizvoa el i ka na svet u, dobi l a j e
i me US St eel & Co. Znaaj an deoni ar u nj oj , pored J. P. Morgana, bi o je i
Don Dej vi son Rokfel er. US St eel e svoj e posl ove razgranat i po cel om svet u,
a na Bal kan e stii kupovi nom srpske el j ezare u Smederevu. Sl edei vel i ki
posao J. P. Morgana odnosi o se na spaj anj e Edison General Electric i
Thompson-Houst on Elect ri c Company u j ednu firmu koj a e postati svetski
poznat a kao General El ect ric. Za nas moe bi t i i nt eresant na i njenica da je
J. P. Morgan 1900. dao Nikoli Tesli 150. 000$ za nj egove eksperi ment e na
Wardenclyff e Tower al i da se 1904. povukao i z dal j eg fi nansi ranj a uvi devi da
Tesl a radi na beinom prenosu t el efonski h veza t o, po Morganu, ni j e
garant oval o pri hode. Int eresant no j e i t o t o j e J. P. Morgan, preko svoje fi rme
Int ernat i onal Mercantile Marine Co. , bio glavni fi nansi j er 269 met ara dugog
broda Ti tanic koj i j e nesl avno zavrio svoju prvu plovi dbu 15. apri l a 1912.
412

Vano j e i st ai da j e nepot opl j i vi brod pot onuo na svom prvom put ovanju i to
samo godinu dana pre osni vanja ameri kog Si st ema Federal ni h Rezervi. Na
brodu su se t ada nal azi l a eti t i naj vea i naj monija proti vnika ideje osni vanj e
cent ral ne banke SAD: Don Dej kob Ast or (John Jacob Ast or IV), mi l i oner,
pi sac i prosl avl j eni pot pukovni k amerike voj ske iz pansko-amerikog rat a;
Benj ami n Gugenhaj m (Benj ami n Guggenhei m), vl asni k vel i kog broj a rudni ka
zlat a, srebra i bakra; Isi dor t raus (Isi dor St raus), ameri ki kongresmen i
vl asni k najuvenijeg lanca ameri ki h robni h kua Mecy' s i Aribald Bat
(Archi bal d Wi l l i ngham But t ), naj uveni j i maj or ameri ke voj ske i z peri oda
pansko-ameri kog rat a i savet ni k amerikog predsedni ka Tafta. Astor,
Gugenhaj m, t raus i Bat su pri hvat i l i Morganov pozi v da mu se pri drue na
ovom prvom put ovanj u al i i m se on, na samo nekol i ko sat i pre i spl ovl j avanj a
broda, i zvi nuo i odust ao od put ovanj a zbog navodno neodl oni h posl ova.
Tokom 1901. i z Frankfurt a u Ameri ku dol aze braa Pol i Fel i ks Varburg.
Bankarski zanat i zui l i su u porodi noj banci M. M. Warburg & Co. koj u j e
nj i hov pradeda osnovao 1798. novcem dobi j eni m od Maj era Amel a Bauera
Rotil da. Po dolasku u Nj uj ork post aj u part neri kod Jakoba i fa u banci Kuhn,
Loeb & Co. Nj i hov brat Maks ost ao j e u Frankfurt u da vodi porodi nu banku
M. M. Warburg & Co. al i e se u i st ori j i pamt i t i ne kao bankar ve kao
fi nansi j er ruski h bol j evi ka predvoeni h Vladi mi rom Il iem Ul j anovi m i
Naci onal -soci j al i st ike part i j e Nemake predvoene Adol fom Hi t l erom.
Pol Varburg j e di plomi rao prava na Uni verzit et u u Frankfurt u 1886. Bi o j e
student generacij e, a porodica ga odmah al j e u London kako be se t amo
upoznao sa svi m fi nesama posl ovanja Engl eske cent ral ne banke. U peri odu od
1891. do 1893. i nt enzi vno je putovao i izuavao francuske, nemake,
i t al i j anske i druge monet arne si steme. Jednom rej u, Pol Varburg j e vaspi t an,
kol ovan i t reni ran kako bi post ao svet ski ekspert u oblasti bankarst va.
Poet kom 1907. New York Times objavlj uj e dva Varburgov l anak Sl abost i i
pot rebe naeg bankarskog si st ema i Pl an modifi kacij e cent ralne banke koj i
mu obezbeuj u mest o vodeeg eksponent a monet arni h reformi u SAD.
Nakon sl oma amerike berze i z 1907. (1907 Bankers' Pani c) ameri ki
Kongres j e 1908. akt om poznat i m kao Al dri chVreel and Act formirao
Naci onal nu monet arnu komi si j u (Nat i onal Monetary Commission), sa cil j em da
obie sve vani je evropske drave i detalj no se upozna s nji hovi m si st emi ma
cent ral ni h banaka. Za predsedni ka Komi si j e j e i zabran l i der republ i kanske
vei ne u Senat u Nel son Ol dri k (Nel son Wil mart h Aldri ch) koj i se i nae nal azi o
na mest u predsedni ka Fi nansi j ske komi si j e. Ni j e nebi t no, a vredno j e pomena
da se pre ovog i zbora senat orova kerka Ebi Ol dri k udal a za Dona Dejvisona
Rokfel era ml aeg dok j e, s druge st rane, si n Vi nt rop Ol dri k post ao j edan od
rukovodei h l j udi Rokfel erove Equi t abl e Trust Company i direkt or uvene
Chase Nat i onal Bank. Ol drik j e bi o i vel i ki maj st or l oe Grand Lodge of
Rhode Isl and. Nakon t o j e dve godi ne put oval a Evropom, i pot roi l a
413

300. 000$, Komi si j a j e zavri l a posao, a senat or Ol dri k j e t rebal o da podnese
i zvet aj i predl oge za unapreenj e amerikog monet arnog si st ema.
Pot o j e Komi si j a, 12. novembra na Uni verzit etu Kol umbija, odral a
konferenci j u za t ampu o svoj i m i skust vi ma i saznanj i ma, senat or Ol dri k j e 22.
novembra 1910. uput i o pozi v nekol i ci ni ut i caj ni h bankara i l anovi ma
Naci onal ne monet arne komi si j e da se okupe na sedmodnevnom savet ovanj u na
ost rvu Deki l . Svi m pozvani m j e crveni m sl ovi ma bi lo naznaeno da j e
sast anak t op secret , i da svoj e odsusut vo od nekol i ko dana obj asne svi ma kao
odl azak u l ov na pat ke po ost rvu Deki l .
Ost rvo Deki l j e 1888. kupi o J. P. Morgan i od t e godi ne ono post aj e
ekskl uzi van kl ub za naj bogat i j e meu bogati ma u Ameri ci . Meu ovi m
pri vi l egovani m l i nost i ma poet kom XX veka bi l i su: Henri Gudj i r (Wi l l i am
Henry Goodyear), Dozef Pul i cer (Joseph Pul i t zer), Saj rus Mek Kormi k (Si ri us
McCormi c), Edvi n i Dord Gol d (Edwi n i George Gol d), Vilijam Rokfeler
(Wi l l i am Avery Rockefel l er), Vi l i j am H. Vanderbi l d (Wi l l i am Nenry
Vanderbi l t ), Dord Bej ker (George Fi sher Baker), Henri Haj d (Henry Bal dwin
Hyde) i dr. Ovaj kl ub bogat i h ni kada ni j e i mao vi e od 53 l ana i kad su svi
bi l i okupl j eni predst avl j al i su est i nu cel okupnog svet skog bogat sva. Od 1888.
ost rvu Deki l ni ko ko ni j e bi o pozvan ni j e mogao ni amcem da se pri bl i i , a
kamol i da na nj ega kroi.
Dan pre nego to su na ostrvo pri sti gl e posebne zvanice senatora Ol dri ka, sva
ost rvska posl uga (kuvari , konobari, sobarice, i st ai ce, obezbeenj e i t d. )
dobi l i su dvonedel j no odsust vo. Na nj i hova mest a su dovedeni l j udi i z Evrope
koj i , provereno, ni su znal i engl eski ni t i su znal i kuda i du. Cel o ost rvo i sve
pril aze njemu obezbei val e su posebne snage bezbednosti . Uesni ci sast anka
su zamol j eni da j edan drugoga ne osl ovl javaj u krteni m i meni ma ve
i zmi l j eni m nadi mci ma i da o sast anku ne vode ni kakve bel eke. Iznad svega,
moral i su da se zakunu na veno ut anj e o sast anku, nj egovi m uesni ci ma i
sadraj u. O ovom sast anku se u SAD prvi put neto ulo tek 1933.
Do ost rva Deki l uesni ci su st i gl i pot o su se okupi l i na Pokant i ko Hi l su,
3. 400 hekt ara vel i kom i manj u Dona D. Rokfel era u okrugu Vestest er, i sa
nj egove pri vat ne el eznike st ani ce speci j al ni m Pul man vagoni ma se prebaci l i
do Dordi j e gde se ost rvo nal azi . Meu put ni ci ma ovog t aj anst venog voza bi l i
su: senat or Nel son V. Ol dri k; Frenk A. Vanderl i p (Franck A. Vanderl i p),
predsedni k Nat i onal Ci t y Bank of New York; Henri P. Dej vi dson (Henry P.
Davi dson) i spred firme J. P. Morgan & Co; Abraham Pj at Endru (Abram Pi at t
Andrew Jr. ), podsekret ar u Mi ni st arst vu fi nansi j a i profesor na Harvardu; Pol
Mori s Varburg i spred Kuhn, Loeb & Co. ; Bendami n Strong (Benjami n Strong
Jr. ), pot predsedni k Morgan Guarant y Trust . ; Edvard Mendel Haus, savet ni k
dva amerika predsednika i, na kraj u, arl s D. Nort on (Charl es Davi d Nort on),
predsedni k Fi rst Nat i onal Bank of New York.
414

Uesni ci sast anka na ost rvu Deki l su i mali j edan osnovni ci l j : da ost vari
monopol u posl ovi ma sa i zdavanj em pot vrda na deponovano zl at o i l i srebro u
SAD. Ovi m posl om bavi l e su se mnoge privatne banke kao i dravni trezor, a
papi rne novani ce dol ari i z t og vremena t ako su se i zval e - zl at ni i l i srebrni
dol ari . Jasno j e da kada se sa t akvom pot vrdom vri robna razmena one
dobi j aj u funkci j u novca, a kont rol a novca j e zapravo pi t anj e kont rol e vl ast i .
Meut i m, prema Zakon o zl at nom st andardu i z mart a 1900. (Gol d st andard act )
i zdavanj e ovi h dol ara obavezi vao j e sve da za svaku i zdat u novanicu moraju
i mat i st varno zl at no i l i srerbno pokrie t o j e spreaval o i nfl aci j u i
garant oval o uloge. Tako j e, na pri mer, novani ca One Doll ar Sil ver Note
zapravo bil a zamena za j ednu uncu (33 grama) srebra i l i Ten Gold Doll ars je
bi l a pot vrda da se za nj u moe dobi t i pol a unce zl at a. Idej a vodil j a l j udi na
ost rvu Deki l j e bil a da se prvo pri grabi monopol na i zdavanj e ovakvi h
banknot a, a pot om uki ne Zakon o zl at nom st andardu i novac t ampa bez ikakve
vrednosne podloge.
Da bi se shvat i l a mo i ut icaj okupl jeni h lj udi napomeni mo samo da j e
amerika poreska uprava (Internal Revenu Service) procenil a 1896. i movi nu
Don D. Rokfel era na 890 mi l i ona dol ara, a ameri ki Kongres j e, i ste te
godi ne, usvoj i o budet od 750 mi l i ona dol ara; Rokfel er j e bio bogat i j i od same
drave. Nj egova naft na kompani j a Standard Oil j e 1904. godi ne kont rol i sal a
91% ameri kog naftnog trita, a on sam j e post ao prvi poznat i svet ski
dol arski mi l i j arder. The New York Ti mes j e 3. maj a 1931. obj avi o krai l anak
o skupu bankara na ostrvu Dekil i znosei podatak da su ti lj udi zast upali
i nt erese svet skih moni ka koji su posedovali got ovo 20% svet skog bogat st va.
Nakon devet dana rada zavereni ci s ost rva Deki l zavri l i su posao usvaj aj ui
dve mogue verzij e predloga za osni vanj e i ustroj st vo central ne banke SAD.
Gl avni aut or obe verzi je osni vanj a centralne banke SAD j e bi o Pol Moris
Varburg. Naravno, u skl adu s dogovorom na sast anku, ni u j ednom predl ogu
se ni j e spomi nj al a re cent ral na i l i banka. Obraaj ui se, nekol iko meseci
kasni j e, Udruenj u ameriki h bankara senat or Ol dri k j e kategorino izjavio:
Pred vama ni j e predl og organizovanj a jedne banke, ve je t o predlog za
osni vanje samo jedne korporacije svih banaka zeml j e i j i su ci l j evi unapred
odreeni". Ol dri k je govori o o prvom ost rvskom predlogu. Poto njegov
predl og ni j e ni st i gao do Kongresa i Senat a, odnosno nije proao dalje od
Naci onal ne monet arne komi si j e iji j e predsedni k bi o, na scenu je st upi o
kongresmen Kart er Gl as (Carter Glass).
Gl as j e bi o predsedni k Komiteta za bankarstvo i promet novca, naj ot ri j i
kri t iar Ol dri kovog predl oga i stari proti vni k uspostavlj anja central ne
amerike banke. Kao kont rapredl og Gl as j e, uz snanu podrku t ampe, i zneo
predl og Zakona o Si st emu f ederal ni h rezervi . Bi l a j e t o, ni manj e ni vi e,
druga verzi j a predl oga t ekst a s ost rva Deki l . Kongres i Senat su bi l i spremni
da podre Gl asov predl og al i se, kao nepremost i v probl em, pojavi o predsednik
415

SAD Vi l i j em Hauard Taft (Wi l l i am Howard Taft). On j e j avno obznani o da e
t aj predl og Wal l Street a kako ga j e sam nazvao, ukol i ko uopt e st i gne do
njega, odbit i da potpie i to, aki ni zbog ega drugog onda zbog injenice da
Kongres SAD nema ust avno ovl aenj e da bi l o kome preput a pravo da u
nj egovo i me i za njegove pot rebe t ampa i di stribuira novac. Do t ada, Taft je
ve bi poznat kao beskompromi sni borac prot i v monopol a nekol i ko vel i ki h
kompani j a meu kojima je US Steel bi l a na prvom mest u. Pot pi sao j e
osamdeset ant i monopol ski h zakona i ot ro se prot i vi o svi m pokuaj i ma
smanj i vanj a ust avni h prava i graanski h sl oboda Ameri kanaca, a osni vanje
cent ral ne banke j e, po Taft u, bi l a osnova za svako dal j e mani pul i sanj e l j udi ma.
Taft j e bi o snano podravan od st rane svoj e republ i kanske st ranke i vl adal o j e
opt e uverenj e da e na predsedni ki m i zbori ma 1912. ubedl j i vo porazi t i
Vudro Vi l sona, demokrat skog prot i vkandi dat a koj i se obavezao da e podrat i
Zakon o Si st emu f ederal ni h rezervi. Sve predi zborne anket e pokazi val e su da
demokrat ski kandi dat Vilson moe da rauna sa najvie 41% glasova, a da
Taftu pri pada sve ost al o.
U za demokrat e got ovo i zgubl j enoj sit uacij i za savet ni ka Vudro Vil sona i
efa nj egovog i zbornog t i ma dol azi Edvard Mendel Haus, poznat i j i kao
pukovni k Haus i j edan od uesni ka t aj nog sast anka sa ost rva Deki l . Bankar
Jakob i f i z Kuhn, Loeb & Co. za Vi l sonovu kampanj u pri l ae t ada
neverovatni h pet mi l i ona dol ara. Ve na prvom sast anku Haus predl ae da se
sva panj a demokrat a posvet i ne promoci j i Vudro Vi l sona ve podri vanj u
republi kanskog jedi nstva, odnosno slabljenj a Taft ovi h pozicij a unut ar njegove
st ranke. Republ i kanskom kandi dat u j e t rebal o oduzeti naj manj e deset ak post o
gl asova pa j e, u skl adu sa Hausovi m i nst rukci j ama, fi nansi j ski i medi j ski
snano podrana nova, t rea kanditatura nekadanjeg predsednika SAD
Teodora Ruzvel t a. Poj ava Ruzvel t a, naj poznat i j eg l ana Republ i kanske part i j e,
kao nezavi snog kandi dat a, unel a j e podel u meu republ i kance. Kako bi
dodat no osi gurao i produbi o ovu podel u Teodor Ruzvel t j e, u dogovoru sa
bankarem Ot o Kanom, ak formi rao novu pol i t iku st ranku Progressi ve Part y
u i j e redove j e pozvao sve republ i kance i neopredel j ene graane. Gl asovi
republ i kanski h gl asaa su se podel i l i , a Taft ova prednost i st opi l a tako da je
Vudro Vi l son, bez veih problema, uao u Bel u kuu kao dvadeset i osmi
predsedni k SAD.
Zakon o Si st emu f ederal ni h rezervi predsednik Vudro Vi lson j e pot pi sao
i st og dana kada ga je Kongres i usvoj i o - 23. decembra 1913, a za prvog
predsedni ka Sistema federalni h rezervi j e odmah i menovao Pol a Mori sa
Varburga. Pre nego to j e potpisao Zakon predsedni k SAD j e napi sao: Lj udi
i z t rgovi ne i i ndustrij e se j asno boj e nekoga i neega. Oni znaj u da t amo negde
post oj i mo t ako supt i l na i dobro organi zovana, t ako sveobuhvat na i
proi maj ua da j edva i da apuu dok j e osuuju. Meut im, j edan drugi akt
koj i j e Kongres usvoj i o zaj edno sa zakonom o Si st emu f ederal ni hrezervi akt
o uvoenju federal nog poreza i osni vanj u poreske uprave (Int ernal Revenue
416

Servi ce) predsedni k ni kada nij e pot pi sao, nit i su ga kasni j e rat i fi koval e sve
drave l ani ce. Pa, i pored t oga, ova nezakoni t a i nst i t uci j a od 1913. pa sve do
danas - ove 2011. redovno pri svaj 35% godi nji h pri hoda svakog zaposl enog
ameri kanca. Taj novac, t i h 35% su zapravo nadoknada koj u graani SAD
pl aaj u Sist emu f ederal ni h rezervi za upot rebu dol arski h novani ca. Drugi m
rei ma, j ednost avni j e reeno, federal na t aksa koj u Internal Revenue Servi ce
napl auje graani ma ne i de u dravnu kasu ve u kasu Si st ema f ederal ni h
rezervi; svi zaposleni u SAD godi nj e rade puna etiri meseca samo za
pl aanj e nadoknade Sistemu federal ni h rezervi .
Poznat o j e al i i zvesno ne dovol j no da j e Vudro Vi l son bi o mnogo vi e nego
poznani k sa srpsko-amerikim nauni kom Mi haj l om Pupi nom, pi oni rom i
genij em el ektrotehni ke i t el efoni j e, nauni kom i j e i me i danas nosi fi zika
l aborat ori j a na Kol umbi j a uni verzit et u. Nakon vie razagovora sa Pupi nom na
t emu l j udski h sl oboda, a t ri godine pot o j e pot pi sao Zakon o Si st emu
f ederal ni h rezervi Vudro Vi l son j e i zj avi o: Ja sam naj nesreniji ovek. Iako
t o ni sam el eo, uni t i o sam svoj u zeml j u. Ovu vel iku i ndust ri j sku naci j u
kont rol i e koncent rovani bankarski kredit ni sist em. Uspon nae naci j e i sva
druga naa napredovanja zavi se od nekol i ci ne l j udi . Postal i smo zeml j a sa
naj l oi j om upravom; naom Vl adom se zapravo upravlja i njoj se nareuj e bez
da se i t a pi t a. U ci vil izovanom svet u ne post oj i nit a gore. Ovo ni j e Vl ada
sl obodni h l j udi vrsti h li ni h uverenj a, ovo j e Vl ada posl uni ka koj om di ri guj e
grupi ca l j udi .
Povodom usvaj anj a ovog zakona kongresmen arls A. Li ndberg (Charles
August us Li ndbergh), otac uvenog pi l ot a arlsa Lindberga i veli ki proti vnik
ul aska Ameri ke u Prvi svet ski rat i zj avi o j e:
"Uspost avl j en j e naj gi gant ski j i t rust na svetu. Nevi dlj iva vl ast novane moi
j e l egal i zovana i od sada e se i nf l aci j e stvarat i kad god t rust t o poel i .
Usvaj anj em ovog zakona kongresmeni su nai ni l i naj vei kri mi nalni akt na
t et u sopst venog naroda koj i vi e ne moe oeki vat i ni kakvo dobro od svoj e
vl ade j er j e sva vl ast u rukama bankara. Novost voreni f i nansi j ski t rust j e
pri vat na organi zaci j a sa j edni m j edi ni m ci l j em: uzet i sve od naroda. . . .
Poj anj avaj ui svoja strahovanj a za sudbi nu ameri kog naroda Lindberg,
pored opasnost i od pri vat ne fi nansijske kontrole, isti e i sl edee: Najvea
opasnost za ovu zemlj u l ei i u j evrej skom vl asni tvu nad fi l mskom
i ndustrij om, t ampom, radijom, i naom vladom.
Jedan od naj uspeni j i h i ndust ruj al aca Ameri ke, uveni proi zvoa
aut omobi l a, Henri Ford j e rekao: Dobro j e da svet ne shvat a na bankarski i
monet arni si st em, j er ako bi ga shvat i o dol o bi do revol ucij e pre sut ranj eg
dana. Henri Ford j e, i nae, bi o poznat po svoj i m j avni m i zj avama u koj i ma j e
sve svet ske bankare nazi vao naj vei m i vi m l j amom. Ist icao j e da ne moe da
417

podnese l j ude koj i zarauj u na t uoj muci . Ni kad ni j e el eo da i ma bi l o
kakvog posl a s nj i ma, a kao i Li ndberg prot i vi o se ul asku Ameri ke u Prvi i
Drugi svet ski rat na st ranu Veli ke Brit anije. Ukazuj ui da j e pol i t i ka svake
zeml j e usko povezana i zavi sna od bankara, odnosno oni h koj i kont rol i u nj ene
fi nansi j e Ford kae:
Akoposl e i zbora poj edi nci i l i grupe ne i zraze posl unost j evrej skoj kont rol i ,
odmah emo ut i o skandal i ma, i st ragama i t d. koj i e posl ui ti za nji hovo
di sci pl i novanj e i l i odst ranj i vanj e. Obino, l j udi koj i i maj u prol ost , su
esto meu naj posl uni j i ma, dok e i oni naj pot eni j i bi t i l ako sl oml j eni
raznorazni m kampanj ama rei rani m t ako da i h i skompromi t uj u. iroko j e
poznat o da Jevrej i veoma vet o mani puli u i ameri ki m i zbori ma. Na kraj u,
bez obzi ra koj i kandi dat j e i zabran, oni ve i maj u dovolj no materijala protiv
njega da ga di skredit uj u, ukoliko bi on prest ao da bude posl uan.
Danas se Si st em f ederal ni h rezervi sast oj i od dvanaest banaka, al i se
sve zaj edno nal aze pod kontrol om Nj uj orke banke za savezne rezerve.
Bankama upravl j a sedmolani odbor guvernera i j e l anove i menuj e
Predsednik SAD na peri od od 14 godi na, a pot vruj e Senat, procedura je
rut i nska. Prvi guverner nj uj orkog ogranka Federal ni h rezervi bi o j e
Bendami n St rong, a prvi guverner borda di rekt ora bio j e Pol Mori s Varburg.
Od 1. februara 2006. predsedni k Odbora je Ben S. Bernank, a pot predsednik
Donal d Kon.
Si st em f ederal ni h rezervi j e pri vat na, a ne vladi na fi nansi j ska i nstitucija. Sve
akci j e Si st ema su u posedu pri vat ni h banaka od koj i h j e Banka savezni h
rezervi u Nj uj orku naj vea i naj znaaj nij a. Njena adresa se od osnivanj a do
danas nij e menjala: 33 Li bert y St reet New York. Ona u pot punosti kont rol i e
ost al i h j edanaest banaka na osnovu deoni arskog vl asni tva. Si st em f ederal ni h
rezervi j e, zapravo, t ako ust roj en da onaj ko kont rol i e Banku federal ni h
rezervi u Nj uj orku kontrol ie ceo Sistem. Vei nski vl asni ci od ukupno 203. 053
deonica Banke savezni h rezervi iz Nj ujorka su, prema konsti tuci onom akt u iz
maj a 1914. godi ne: Nati onal Ci ty Bank of New York (30. 000 deoni ca), Nati onal
Bank of Commerce of New York Cit y (21. 000 deonica), Fi rst Nat i onal Bank of
New York (15. 000 deoni ca), Chase Nat i onal Bank (6. 000 deonica), Mari ne
Nat i on Bank of Buf f al o (6. 000 deonica); banke sa manj e od 5. 000 deonica -
Lehman Brot hers, Khun, Loeb & Co. , i Gol dman, Sach & Co. i z Nj uj orka,
Lazard Freres i z Pari za, Warburg Bank i z Hamburga i Israel Moses Saif banka
i z It al i j e. Ove banke poseduju preko 52% deonica Banke federal ni h rezervi i z
Nj uj orka t o i m obezbeuj e pot punu kont rol u Sistema f ederal nih rezervi SAD.
Kako se vei nski deo deoni ca svi h ovih banaka, bez izuzet ka, nal azi pod
kont rol om Rot i l da i oni h koj e oni zast upaj u j asno j e da Londonski Si t i
kont rol i e i upravl j aj u Sist emom f ederal ni h rezervi SAD. Tako j e London
defini ti vno post ao neprikosnoveni fi nansijski centar svet a.
418

Nakon t o j e 16. novembra 1914. Sist em f ederal ni h rezervi poeo sa radom, a
predsedni k SAD Vudro Vi l son i menovao Pol a Varburga za nj egovog prvog
direkt ora New York Ti mes j e obj avio l anak o prekidu rada Pol a Varburga u
banci Khun, Loeb & Co. u koj oj j e do t ada i mao godinj u pl at u od pol a mi l i ona
dol ara. Pri t ome, u l anku se navodi kako j e Varburg zadrao svoj e pol aaj e u
upravni m odbori ma sl edei h fi rmi : Ameri can Suret y Company, Bal t i mor &
Ohi o Rai l roade, Nat i onal Rai l ways of Mexi co, Wells Fargo, Westinghouse
El ect ri c Corporat i on i , na kraj u Ameri can I. G. Chemi cal Company I. G.
Farben. Povodom svega obj avl j enog senat or Robert L. Oven (Robert Lee
Owen) j e opt ui o Varburga da je i z Nemake doao u Ameriku kao predst avni k
i zast upnik i nteresa porodi ce Rotil d, dok se senator Dozef Bri st ou (Joseph
Li t t l e Bri st ow) zapi t ao da l i meu vl asni ci ma banke Khun, Loeb & Co. uopt e
i ma ameriki h dravlj ana.
Sl edee godi ne, New York Ti mes u broj u od 1. apri l a 1915. posveuje cel u
st rani cu t ubi koj u j e porodi ca Rot i l d podnel a prot i v pi sca Ignaci j a Bal a
(Ignat i us Bal l ) i nj egove odl uke da t ampa knj i gu o bi ci kod Vat erl oa i naina
na koj i su se Rot i l di t ada obogat i l i . Sud j e, na opt e i znenaenj e j avnost i i
zaprepaenj e Rot i l da doneo presudu po koj oj j e pria o mahi naci j a Rot i l da
na Londonskoj berzi nakon bi t ke kod Vat erl oa t ana, da se knjiga moe
t ampat i i da Rot i l di moraj u pl ati ti sve sudske takse i trokove koje je Bala
i mao povodom svoj e odbrane. l anak se zavrava opaskom da za Rot i l de, i j e
se bogat st vo procenj uj e na preko dve mi l i j arde dol ara, ovi mat eri j al ni i zdaci
nee bi t i probl em.
Kongresmen Raj t Pit men (Ri t e Pi t t man) j e govorei o si st emu vl ast i u SAD
i zjavi o: Mi danas u Sjedinjeni m Dravama na del u imamo, ust vari, dve
vl ast i . Imamo zakonski m put em i zabranu vlast, a imamo i nezavisnu i
nekont rol isanu vlast u Si stemu federal nih rezervi . Ono na t a j e Kongresmen
mi sli o je i nj eni ca da Si stem, kao pri vat na organi zaci j a, kont rol i e ukupnu
kol ii nu novca u opt i caj u i da j e st oga u st anj u da i zazove i nfl aci j u i l i
defl aci j u kad god t o poel i .
Da bi se l ake razumel a mo Federalnih rezervi navedi mo samo da je 1913.
godi ne po gl avi st anovni ka u SAD u opt i caj u bi l o 148 dol ara, a da danas t a
suma prevazi l azi ci fru od 5. 000 dol ara. Il i , drugi pri mer, ako j e vrednost
dol ara 1913. i znosi l a 1. 00 onda se nj egova vrednost nakon 2000-t e godi ne
smanj i l a na i spod deset cent i . Da budemo j o jasniji , prema kazi vanj u Rona
Pol a (Ron Paul ), amerikog kongresmena i republi kanskog kandi dat a za
predsedni ka SAD, ako st e za net o 2009. trebali da pl atit e 1$ onda val j a znat i
da st e t o i st o 1913. pl aal i svega eti ri centa. Razli ka, koj a j e evi dent na, kako
god da se gl eda, j e u depovi ma vl asni ka Si st ema f ederal ni h rezervi. Meuti m,
t o j e samo j edan od nai n nj i hove pl j ake cel og svet a. Drugi model i
pri svaj anj a t ue i movi ne su net o supt i l ni j i al i podj ednako surovi po svoji m
posl edi cama.
419

Posl e Prvog svet skog rat a meunarodni bankari su na Mi rovnoj konferenci j i
u Versaj u, koj a j e pri premlj ena i odrana u nj ihovoj rei ji , demonstrirali svi m
prisutnim politi arima svoj u neogranienu mo. Nemakoj su oduzet e mnoge
t erit ori j e, Namet nut e apsol ut no nemogue ratne reparacije, prognan j oj j e
kaj zer i uspost avl j eno republ i kansko ureenj e to e se, svi ma j e bilo jasno,
veoma negat i vno odrazi t i na nj enu pol i t i ku, ekonomsku i soci j al nu si t uaci j u.
Takoe, svi ma j e bi l o j asno da e Nemaka, u t akvoj si t uaci j i , za pot rebe svog
razvoj a nemi novno morat i da pri begne zadui vanj u kod meunarodnog
bankarskog kart el a koj i e t ako preuzet i kont rol u nad nj eni m fi nansi j ama i
cel okupni m i ndust ri jski m razvoj em. A ko kont rol ie finansije, zna se,
kont rol i e i cel okupan ivot j edne zeml j e. Nemaka j e ve u Versaj u bi l a
obl i kovana kao bure barut a za koj e e, kad doe vreme, bi t i pot reban samo
adekvatan fit ilj .
Govorei o Mi rovnoj konfernci j i i snagama koj e su di kt i ral e njen t ok
Vi nst on eri l j e 1920. napi sao: "Jo od vremena Spart aka - Adama
Vaj shaupt a, Karl a Marksa, Lava Trockog, Bel e Kuna, Roze Luksemburg i Eme
Gol dberg ova svet ska zavera prot i v post oj ee ci vi l i zaci j e, radi nj enog
preureenj a u obl i k nekakve nemogue j ednakost i , se neprest ano iri i j aa.
Vi nst onu eri l u j e defi ni t i vno sve bi l o j asno. Sedam godi na kasni j e, budui
engleski premi j er e 22. okt obra 1929. ruat i sa ameriki m predsedni kom
Herbert om Huverom. Tom pri l i kom nazdravi l i su est ogodi nj em
kont i nui ranom i ndustrij skom rast u ameri ke pri vrede kojoj, u t om trenut ku,
ni j e bi l o ravne. Dva dana kasni j e, u ut orak 24. okt obra kao gost Bernarda
Baruha eri l je pri sust vovao otvaranj u naj vee svet ske berze u Nj uj orku
NYSE (New York Stock Exchange). Pred nj egovi m oi ma odvi j al a se operaci j a
st varanj a j edne od naj vei h recesij a u i st orij i svet a pokrenut i h i znenadnom
pot ranj om vel i ki h banaka da i m poveri oci u roku od dvadeset i eti ri sat a
i splat e Margi n bond zaj move (Rubni zaj movi ). Iznenadna veli ka ponuda
deonica svi h vrsta proizvela j e gl obalni pad njihovih vrednosti; Banka
federal ni h rezervi di e svoj e kamat ne stope sa 5% na 7%; Vel i ke komerci j al ne
banke obust avl j aj u davanj e kredi t a i manj i m bankama; Poreska uprava
poveava poreze sa 25% na neverovat ni h 63%; Banka Engl eske zaht eva
povraaj svoga zl at a sa Wal l St reet a i naputa zl at ni st andard. . . Ameri ka
ekonomi j a j e u roku od samo godi nu dana baena na kol ena: brut o naci onalni
dohodak j e smanj en za 32%; vrednost deoni ca na berzi j e pal a za 80%; got ovo
13 mi l i ona l j udi j e ost al o bez zaposlenj a; 51% Ameri kanaca j e ost vari vao
pri hode i spod egzi st enci onal nog mi ni muma; oko 6. 000 banaka je bankrotiralo,
i l i 52% svi h banaka. . . . Jednost avno reeno - obavl j ena j e naj vea preraspodel a
kapit al a u i st orij i svet a. A sve t o se, eri l e kasni j e saznati , dogodi l o po
i nst ri kci j ama i scenari j u l ondonskog Cit y-a koj i j e di kt i rao uslove posl ovanja
NYSE j o od 17. maj a 1792.
Oni sreni ci koji su pre sloma berze prodali svoj e akci j e za velike pare, a
kasni j e i h kupoval i po bagatelni m cenama j edi ni su profi t i ral i . Svi oni koj i su
420

prodaval i akci j e nakon t o se saznal o za sl om bi l i su ekonomski uni t eni .
Meu sreni ci ma su bili l judi kao to su Bernard Baruh, J. P. Morgan, Henri
Morgent au, Dozef P. Kenedi , ot ac budueg ameri kog predsedni ka Dona
Fi t cderal da Kenedi j a, Rokfel erovi , Di Ponovi , Vanderbi l dovi i svi drugi koj i
su kontroli sal i vei nski paket deoni ca Federal ni h Rezervi . Vi nst onu eri l u j e
ve 1922. sve bi l o j asno, al i j et ek 22. j ul a 1936. defi ni t i vno ot kl oni o sve
di l eme i rai st i o sa svi m i l uzi j ama. Tog dana j e nai me odran sast anak
l anova Odbora bri t anski h Jevrej a (Board of Deput i es of Bri tish Jews) u
Londonuna i manj u poznat om pod nazi vom Caen Wood Towers. Sast ankom j e
predsedavao Robert Koen (Si r Robert Wal ey-Cohen), i st aknut i ci oni st a i
direkt or mone naft ne kompani j e Shell i na nj egov predlog Odbor j e pri hvat i o
da se eri l u koj i j e kao l an bri t anskog parl ament a i mao godi nju pl at u od
500 ponudi nadoknada od 50. 000 ukol i ko on i nj egovi i st omi l j eni ci
okupl j eni u t aj noj organi zaci j i Focus pri hvat e da zast upaju jevrejske i nterese
u Parl ament u i svoj u ret ori ku usmere prot i v Nemake. Ponuda je, naravno,
pri hvaena i t ako j e eri l post ao j e perj ani ca Novog svet skog poret ka,
sledbenik Vaj shaupta, Marksa, Bront aj na, Kuna. . . Napori njegovih
pret hodni ka bi l i su ut kani u Francusku revolucij u, Prvi svet ski rat , Drut vo
naroda. . . Nj egovi napori, nat opl j eni u naj bol j em kot skom vi ski j u, bi e ut kani
u Drugi svet ski rat , Svet sku banku, Meunarodni monet arni fond i Uj edi nj ene
nacije. Napori nj egovi h nasledni ka bi e ut kani u osni vanj e Izraela i Evropske
uni j e, komadanj e Rusi j e i Jugosl avi j e, Srbi j e, Iraka, Irana. . .
Kongresmen Luj Mek Faden (Loui s T. McFadden) j e 10. j una 1932. i zj avi o:
"Kad j e usvoj en Akt o Sist emu federal ni h rezervi l j udi u Sj edi nj eni m
Dravama nisu pret post avljali da se uspost avlja svet ski bankarski sistem.
Super-drava pod kont rol om meunarodni h bankara i meunarodnih
i ndust ri j al aca koj i rade zaj edno na porobl j avanj u svet a u ci l j u sopst venog
ui vanj a. Si st em f ederal ni hrezervi kont rol i e sve ovde, a kont rol i e i sve nae
odnose s i nost ranst vom. On st vara i obara vl ade po svoj oj vol j i . . . Novani i
kredi t ni resursi Sjedi nj eni h Drava su pod potpunom kont rol om bankarske
al i j anse koj u i ne Morgan Gurant y Trust , First Nati onal Ci ty Bank, Nati onal
Ci ty Bank i banka Kuhn, Loeb & Co. .
Kongresmen Mek Faden j e 23. maj a 1933. pokrenuo sudski post upak prot i v
Odbora f ederal ni h rezervi zbog organi zovanj a berzanskog sl oma i z 1929.
godi ne. Izmeu ost al og, u opt uni ci j e napisao i sl edee: Opt uujem i h da su
od Vl ade SAD ukral i 80 mil i j ardi dolara 1929. godine, da su i st o t ol i ko ukral i
1930. i 1931. godi ne. . . Optuujem ih da su svoj evol j ni m i nezkoni t i m
podi zanj em i obaranj em kursa dol ara, poveanj em i smanj enj em kol ii ne novca
u opt i caj u dovel i do zat varanj a svi h nezavi sni h banaka u Ameri ci . . . Opt uuj em
i h da su u saradnji s meunarodni m bankari ma skoval i zaveru za preuzi manj e i
kont rol i sanj e fi nansi j ski h resursa SAD, a sve sa ci l j em da poni t e Ust av SAD i
porobe nj egov ponosni narod. . . Opt uuj em i h da su od bogat e, ponosne i
prosperitet ne drave napravi l i naj veeg svet skog duni ka . . . .
421

Kongresmen Mek Faden j e ot rovan 3. okt obra 1936. godi ne, a nj egova
opt uba ni kada ni j e uzet a u razmat ranje.
Kol i ko j e Mek Faden bi o u pravu govori i odl uka Kongresa, donet a poet kom
1933. godi ne na predl og Si st ema f ederal ni h rezervi, da usvoji zakon The Law
on Federal Reserves koji m se ameriki m graani ma zabranj uj e posedovanj e
zl at a osi m u formi venani h burmi . Svi su moral i da prodaj u svoj e zl at o
amerikoj vl adi po ceni od 20, 67$ za fi nu uncu i t o u vreme Vel i ke depresi j e
kada papi rni novac got ovo da i ni j e i mao neku vrednost . Ova odl uka Kongresa,
s pravne t ake gledita, nije ni t a drugo nego konfi skaci j a narodnog bl aga u
korist meunarodnog bankarskog kart el a koj i e ga kasni j e kori sti ti. Kako su
oduzet e kol i i ne zl at a dosti gl e neverovat nu kol ii nu od oko 5. 000 t ona 1936.
godi ne poel a j e i zgradnja speci j al nog t rezora u Fort Noksu (Fort Knox) u
dravi Kent aki . Tokom 1937. sve oduzet e kol ii ne zl at a su smet ene u Fort
Noks, a prva i posl ednj a provera st anj a u ovom t rezoru j e obavljena 1953.
godi ne. Usl ed sve uest al i j i h t vrdnj i meunarodni h ekonomski h eksperat a da j e
zl at o i z Fort Noksa sukcesi vno prebaci vano i do 1960. u pot punost i prenet o u
Londonski Ci t y, ameriki predsedni k Don F. Kenedi j e odl ui o da obavee
Mi ni st arst vo fi nansi j a da i zvri kompl et nu revi zi j u fakt ikog st anj a u Fort
Noksu. Zbog Kenedi j evog ubi st va komi si j a Mi ni st arst va fi ni nsi j a SAD ni kad
ni j e oforml j ena, a umest o nj eni h l anova i nspekcij u j e obavi o Kenedi j ev
nasl edni k Li ndon Donson. Svoj u poset u Fort Noksu predsedni k SAD Donson
j e okonao speci j al nom konferenci j om za t ampu na koj oj j e i zj avi o: Sve j e
t u, l ino sam vi deo.
Posl ednj a navodna revi zij a zlat ni h rezervi SAD obavlj ena je 2005. od strane
pri vat ne revi zorske kue KPMG koju su kraj em XIX veka osnovale firme:
Kl ynvel d Kraayenhof & Co. i z Amst erdama, Wi l l i am Barcl ay Peat & Co. iz
Londona, Marwi ck, Mi t chel l & Co. iz Nj uj orka i German Deut sche Treuhand-
Gesel l schaf t , nemako hol andska fi rma sa sedit em u Frankfurt u. Prema
i zvet aj u KPMG-a st anj e zl at ni h rezervi SAD j e besprekorno. Meut i m, na
novi narsko pi t anj e j esu li videl i zl at o u Fort Noksu predst avni ci KPMG-a su
pri znal i da su svoj revi zorski posao obavi l i u prostorijam Banke federalnih
rezervi Nj uj orka na osnovu podnet e pi smene dokument aci j e, a ne na osnovu
fakt ikog st anj a. Navodne amerike zl atne rezerve ni ko ni j e vi deo j o od 1953.
godi ne.
Don Fi tcderal d Kenedi (1917. -1963. ) bio j e 35. predsedni k SAD (1961. -
1963. ). Ameri kanci su dobi l i naj ml aeg predsedni ka, prvog predsedni ka
ri mokat ol ike veroi spovest i i prvog koj i j e roen u 20 veku. Dipl omi rao j e na
Harvardu 1940. i odmah nakon t oga se pri j avi o u voj sku. U Drugom svet kom
rat u j e post ao komandant pat rol nog amca br. 109 koga j e u Junom Paci fi ku
1943. pot opi o j apanski razara. Dvoje od trinaest mornara je pogi nulo, a
Kenedi j e sa preost al i h deset pl i vao pet ki l omet ara do j ednog mal og ost rva.
Tokom t og pl i vanj a za sobom j e vukao t eko ranj enog voj ni ka koga ni j e ht eo
422

da ost avi i ako j e t o ugroaval o i nj ega i druge. Od t og ost rva Kenedi j e sam
pl i vao dvadeset ak ki l omet ara do ameriki h brodova da bi doveo pomo za sve.
Medalj u za hrabrost je pri mi o i ste godi ne.
Odmah po zavret ku rat a upust i o se u pol i t ike vode i ako su ga mnogi
savet ovali da t o ne i ni j er kao kat ol i k u protest ant skoj sredi ni ne moe
raunati na vee si mpat i j e. S 29. godina post ao j e naj ml ai Kongresmen, a
1957. godi ne post ao j e lan monog Komi t et a za spol j ne odnose ameri kog
Senata.
Veoma brzo Kenedi se prouo po svoj i m hrabri m i pravedni m osudama
Francuske zbog zbi vanj a u Al i ru, pri emu se ot voreno zal agao za nezavi snost
Al ira. Od razvijeni h zemalja Zapada je zaht evao da ponu izdvaj anj e znat no
veih sredst ava za bespovrat nu pomo zeml j ama u razvoj u. Na unut ranj e-
politi kom pl anu naj odl unij e j e i st upao u kori st vei h prava radni ka i
nj i hovi h si ndi kat a. Kada j e ameriki crnaki voa Marti n Lut er Ki ng bio
uhapen Kenedi j e osudi o akt uel nu ameriku vl ast za rasi zam, pozi vaj ui na
hi t no osl obaanj e Ki nga.
Tokom 1956. Kenedi je objavio knjigu Profil kurani h u koj oj j e s
neskri veni m pot ovanj em i di vl j enj em govori o o l j udi ma koj i su i vot e
posvet i l i borbi za pravdu, ma kol i ko t o ponekad bi l o beznadeno. Za t aj svoj
roman 1957. dobi o j e Pulicerovu nagradu.
Don F. Kenedi i nauguri san j e 20. j anuara 1961. U svom pozdravnom govoru
pozvao j e sve j ake da budu, pre svega, pravedni , a da se svi slabi i nezbri nut i
ponu oseat i si gurno i bezbedno. S t i m u vezi nagl asi o je: Nita od ovoga to
sam rekao nee bit i posti gnut o u prvih st o dana vladavi ne ove vl ade. Ni ta od
ovoga se nee ost vari t i ni za hi l j adu dana. Mogue j e da se ni t a od svega t oga
nee ost variti ni za naeg i vota, ali mi moramo j ednom da krenemo t i m
put em.
Da bi i mao si gurnog saradnika i podrku Kenedi j e na mesto javnog tui oca,
koj e j e smat rao presudno vani m za ono t o j e pl ani rao, post avi o svog brat a
Robert a (Robert Franci s "Bobby" Kennedy). Odmah po ul asku u Bel u kuu
novi Predsedni k j e i z C. I. A. -e ot pust i o nj enog prvog oveka Al ena Dal sa i
nj egovog prvog saradni ka Riarda Bi sel a (Ri chard Bi ssel l ). Pri premi o j e sve
da onemogui novo nai menovanj e not ornog homoseksual ca Edgara J. Huvera
(John Edgar Hoover) na mest o efa FBI.
Nakon svest rani h anal i za i dui h konsul t aci j a odl ui o j e da okona
angaovanj e ameri ki h t rupa u Vi j et namu, s obzi rom da se, prema nj egovi m
saznanj i ma, rat vodi o zbog kont rol e, proi zvodnj e i di st ri buci j e narkot i ka u
Azi j i . Prve sukobe j e i nsceni ral a C. I. A. sa ci l j em el i minacije francuskog
ut i caj a u t om regi onu, a prvu rat nu operaci j u osmi sl i o j e l i no Al an Dal s sa
423

voj ni m vrhom Pent agona. Kao prvu meru u pravcu okonanj a ove amerike
agresi j e braa Kenedi su preduzel i hapenj e Vol i Bi rda (Wol l i e Bird), vl asni ka
avi o-kompani je Ai r Thai l and koj i j e za pot rebe C. I. A. prenosi o opi j um i z
Zl at nog t rougl a (prost or gde se granie Taj l and, Laos i Mi anmar) za SAD.
Potom su uhapsili i najveeg si ndi kal nog mafi j aa Di mi j a Hofu (Ji mmy
Hoffa), vou Si ndi kat a vozaa t eki h kami ona, koji j e bi o zaduen za
di st ri buci j u droge i rom Ameri ke. Meut i m, naj vani j a odl uka odnosila se na
povl aenj e 5. 000 agenat a C. I. A. -e i z Vi j et nama koji su u toj zeml j i operi sl i
pod maskom pol i t i ki h i ekonomski h savet ni ka, humani t arni h radni ka, pa ak i
svet eni h l i ca. Na kraj u, revol t i ran samovol j om i drskou efova amerike
obavetaj ne sl ube Kenedi j e naj vi o da e rast uri t i C. I. A. na hi l j adu del ova
kako se ni kada vie nebi tako net o stvoril o. Do t ada nepri kosnovenu si vu
emi nenci j u amri ke pol i t i ke efa FBI Edgara J. Huvera Kenedi je penzionisao.
U Vai ngt onu j e 1980. podi gnut prelepi memori j al ni kompl eks posveen
Ameri kanci ma poginul i ma t okom rat a u Vij et namu. Kompl eks se zvanino
zove Memori j al vi j et namski h vet erana i u nj emu se nal azi oko 58. 000 i mena
poreani h po dat umu nj i hovog pogi bi j e. Uz prva i mena poj avl j uj e se i dat um i z
1954, a posl ednj i pogi nul i j e i z 1975. godi ne. U j ednoj anket i koju je sproveo
amerki Washi ngt on Post ispost avil o se da jedva 1% Ameri kanaca zna da su
SAD u Vi j et namu bi l e voj no angaovane due od 20 godi na. Ist i na, i st i asopis
j e objavi o i podat ke da samo 3% Ameri kanaca i t a knj i ga, a t ek 15% t ampu.
No, od svi h st vari s koj i ma se susreo, Donu F. Kenedi j u naj vi e j e smet al o
saznanj e da j e Sist em f ederal ni h rezervi nezakoni t o t el o koj e j e od amerike
vl ade, odnosno amerikog naroda preot el o pravo da t ampa novac. Prema
Ameri kom Ust avu, (l an 1. , odelj ak 8. ) pravo da kuj e i i zdaje novac, izri i t o
pi e, i ma samo Kongres SAD i ni ko drugi . Kenedi j e odl uio da se obrauna s
nosi oci ma ovakve monet arne pol i t i ke u SAD. U podne 4. j una 1963. pot pi suj e
Izvrnu naredbu br. 11110 koj om se Mi ni st arst vu fi nansi j a nal ae da za pot rebe
amerike vl ade odt ampa 4, 3 mi l i j arde dol ara. Za razl i ku od dol arski h
novani ca koj e t ampa i di st ri bui ra Si stem f ederal ne rezervi i koj e nemaj u
ni kakvu podogu, novani ce Mi ni starst va fi nansi j a SAD i mal e su srebrnu
podl ogu i t rebal o j e da se kori st e kao beskamatni novac.
Dol arska novani ca koj u j e i zdal a Vl ada SAD bi l a j e got ovo i dent ina onoj
koj u i zdaj e Si stem federal nihrezervi ; na prvoj j e pi sal o Unit ed St at es Note, a
na drugoj Federal Reserve Not e. Prva j e i mala crveni peat , a druga zel eni .
Iako sl i ne, ove novani ce su se razl i koval e kao nebo i zeml j a. Iza vl adi ni h
banknot a st aj al a j e srebrna podl oga, a i za novani ca Federal ni h rezervi ba
ni t a. Poet ak t ampanja novca pod kont rol om Vl ade j e zapravo predst avl j ao
kraj Si stema federal ni h rezervi.
Predsednik Don Fit cderald Kenedi j e ubij en u Dal asu, Teksas, 22.
novembra 1963; zvanino j e progl aen mrt vi m u j edan as popodne. Sve
424

novani ce koj e j e tampal a Vl ada SAD su u naredni h mesec dana povuene iz
opt i caj a. Uredba predsednika SAD Dona F. Kenedija pod broj em 11110 j e i
dal j e na snazi , s obzi rom da je ni ko ni kada nij e opozvao, ali i pored t oga ni ko
ni kad vi e nije ni pokuao da t ampa novac u i me Vl ade SAD.
Sat i po nakon t o j e Don Fi t cderal d Kenedi progl aen mrt vi n
pot predsedni k Li ndon Donson j e pol oi o zakl et vu kao trideset i esti
predsedni k SAD. Nedel j u dana kasni j e Donson j e ot pust i o Robert a Kenedi j a s
mest a dravnog t ui oca ali se ovaj , na i znenaenj e mnogi h, vrl o brzo vrat i o
pol i t i ci i sa funkci j e senat ora 16. mart a 1968. naj avi o kandi dat uru za
predsedni ka SAD. Ubi j en j e nepuna t ri meseca kasni j e - 5. j una u hot el u
Ambassador u Los Anel esu.
U naknadni m pri vat ni m i st ragama vezani m za ubi st vo Dona i Robert a
Kenedi j a ot kri veni su i poj edi ni det alji vezani za uvenu gl umi cu Merl i n
Monro (Norma Jeane Mort enson pravo i me). Merl i n Monro nij e bil a samo
sex si mbol XX veka ve i f emme f at al e sa koj om j e Don Kenedi i mao
strast venu vezu. Ubij ena je u svojoj kui 4. avgust a 1962. godi ne. Prvi
pol i ci j ski i zvet aj i govori l i su da j e Merl i n Monro i zvri l a samoubi st vo al i su
kasni j a saznanj a opovrgl a ovo: Merl i n j e, pre Kenedij a, i mal a vrl o burnu aferu
sa Frenkom Si nat rom (Franci s Al bert Frank Sinat ra) koj i je u t o vreme bi o
vrl o bl i zak sa mnogi m poznat i m mafi j ai ma, a pre svi h sa Semom ankanom
(Sal vat ore Momo Gi ancana), efom i kakog podzeml j a. Merl in j e od Si natre
poet kom avgust a saznal a za pl an da se ubije Kenedi i odmah j e odlui l a da ga
o t ome obavest i . Tri godi ne nakon nj enog ubi st va u j avnost su procuri l i mnogi
podaci koj i su ukazi val i na nj eno ubi st vo al i i j edan kuri ozi t et : sex si mbol XX
veka je bil a prinuena da 1956. pree u j udai zam kako bi , u od Jevrej a
kont rol i sanom Hol i vudu, mogl a da i ma fi l msku kari j eru. Javnost j e t ada
saznal a i da se u j udai zem 1959. godi ne preobrat i l a i El i zabet Tej l or
(El i zabet h Tayl or).
et i ri meseca po ubi st vu Robert a Kenedi j a, 20. okt obra, akl i na Buvi j e
Kenedi (Jacquel i ne Lee Bouvier) se na grkom ostrvu Skorpiosu udala za
Ari st ot el a Sokrat a Onazi sa ( ) j ednog od naj vei h svet ski h
mafi j aa svi h vremena.
Li Harvi Osval d (Lee Harvey Osval d), navodni ubica predsedni ka Kenedij a,
uhapen j e samo 80 mi nut a nakon atentata, a dva dana kasnije j e ubi j en u sred
pol i ci ske st ani ce u cent ru Dal asa. Osval du j e t ako onemoguena svaka odbrana
al i j e zat o u pol i cij u pri vedena nj egova supruga Mari na koj a j e i spi t i vana vie
nedel ja. Sve vreme ispi ti vanja negirala j e da puka koj om j e ubi j en Predsedni k
pri pada nj enom suprugu, a ove nj ene t vrdnj e pot vrene su i na pol i graf u.
Takoe, t vrdi l a j e da nj en suprug, bi vi radari st a u voj sci SAD, ni j e mogao da
ubi j e Predsedni ka i z obj ekti vni h razl oga, ali da o t ome t reba pi t at i l j ude i z
C. I. A. za koj e j e povremeno radi o. Tokom 1994. supruga Li Harvi Osval da j e
425

i zj avi l a: Odgovor o ubi st vu predsedni ka Kenedij a nal azi se u Si st emu
f ederal ni h rezervi. Nemoj t e i h podcenj i vat i , j er C. I. A. samo povl ai obara, a
pare za t o obezbeuju ljudi i za i iznad Agenci je.
Novi predsedni k SAD Li ndon Donson onemogui o j e redovnu dravnu
i st ragu o ubi st vu predsedni ka SAD, prepustivi je komi si j i koj u j e predvodi o
predsedni k Vrhovnog suda Erl Voren, stari neprij atelj porodice Kenedi. Prvi
Erl ov saradni k j e bi o Alan Dal s, nekadanj i ef C. I. A. koga j e Kenedi i zbaci o
i z sl ube. Javno ubi st vo predsedni ka SAD i pot onje uni t avanj e svi h dokaza o
mogui m narui oci ma nj egovog ubi st va j e zapravo poruka upuena svi m oni ma
koj i se bave pol i t i kom u SAD - Who i s t he boss?! Donsonovo efi kasno
omet anj e i st rage Kenedi j evog ubi st va i bezrezervna spremnost da proi ri i
i nt enzi vi ra ameriki rat prot i v Vi j et nama obezbedi l i su mu neophodnu
politi ku, ekonomsku i medi j sku podrku da na predsedniki m i zbori ma 1964.
godi ne ubedl j i vo porazi svog prot i vkandi data Barij a Gol dvot era (Barry
Gol dwat er Jr. ). Zani ml j ovo da j e naj ml ai saradni k Barij a Gol dvot era u
njegovoj predizbornoj kampanj i bi l a Hi l ari Kl i nt on, budua supruga ameri kog
predsedni ka Bi l a Kl i nt ona. Hi l ari e pol i t i ki biti angaovana i na
predsedniki m i zbori ma 1968. godi ne kada e podravat i kongresmena Judi na
Mek Kart i j a (Ugi ne McCart ey) za predsedniku nomi nacij u i spred
Demokrat ske st ranke, i 1972. kada j e kao savet ni k pomagala senatora Dorda
Mek Governa (George McGoverne) u nj egovom nast oj anj u da na
predsedniki m i zbori ma pobedi Riarda Ni ksona.
Dva verovat no naj poznat i j a i najpopularnij a amerika predsedni ka su
Abraham Li nkol n i Don Kenedi. Nj ih dvojicu danas povezuj u neke
poj edi nost i koj e se, na neki nai n, mogu smat rat i i kraj nj e bi zarni m. Nai me,
Li nkol n je i zabran u ameriki Kongres 1846. , a Kenedi 1946. Linkol n j e
i zabran za predsedni ka Ameri ke 1860. , a Kenedi 1960. Gl avnu panj u t okom
t raj anj a svog mandata oboj i ca su posvei val a graanski m pravi ma i borbi
prot i v domi naci j e bankarskog kart el a zbog ega su i ot poel i i zdavanj e
beskamat nog novca. Jedan od troji ce Li nkol novih sekretara se zvao Kenedi
(John Kennedy, John G. Nocol ay i John Hay), a Kenedi j ev sekret ar Li nkol n
(Evel yn Li ncol n). Li nkol nova supruga En (Ann Rutl edge) i supruga
predsedni ka Kenedij a akli na su obe i mal e pobaaj dok su boravi l e u Bel oj
kui . Oba predsedni ka su ubi j ena u pet ak pucnj em u gl avu, a u oba sl uaja
ubica j e bio junjak. Li nkol nov ubi ca Don Vi l ki ns But (John Wi l kes Booth) j e
roen 1839. godi ne, a Kenedi j ev ubi ca Osval d 1939. Linkol n j e ubi j en u
pozori t u koj e se zval o Ford, a Kenedi j e ubi jen u aut omobil u marke Li nkol n
(Li ncol n) koj e proi zvodi fi rma Ford. Oba at ent at ora i maj u pet naest sl ova u
svoji m i meni ma i oboj i ca su ubi j ena pre nego t o su st i gl i do suda. Li nkol nov
nasl edni k na mest u predsedni ka Endrj u Donson (Andrew Johnson) j e bi o
j unj ak roen 1808. , a nasl edni k Kenedi j a Lindon Donson(Lyndon Baines
Johnson) j e roen 1908. t akoe na j ugu Ameri ke.
426

Govorei j ednom pri l i kom o Ameri ci i novcu uveni francuski fi l osof,
knj i evni k i dramat urg an Pol Sart r (Jean-Paul Sart re) j e i zj avi o: "Ako
pogl edat e ko j e nasel j avao Ameri ku u prot ekl i h dvest a godi na onda vam mora
bi t i t eko da poveruj et e da su t i l j udi stvori l i j ednu t akvu ekonomsku i voj nu
si l u. Bie, po svemu sudei , da su oni samo st ati st i , margi nal ci u fil mu koj i su
neki drugi rei rali . A ko su oni , ti drugi? E, pa za svaki fi lm vam j e potreban
pun dep para, a ovi m rei seri ma para nij e nedost aj al o!"
Deceni jski prisut na domi nacij a amerikog dol ara na svetski m berzama j e
zapravo kl asi na pi rami dal na ema. Enormne kol i i ne dol ara koje tampa
Si st em f ederal ni h rezervi i z SAD nemaj u ni kakvu real nu vrednosnu podl ogu, ni
u robi , ni u zl at u. Ovakav bezvredni novac nazi va se f i at currency i u i st ori j i
ni j e nepoznat al i ni kad ni j e popri mi o proporci j e kao t o j e t o danas sl uaj sa
dol arom. Vrednost dol ara poi va samo i i skl j ui vo na nj egovoj pot ranj i kao
svet ske val ut e i st oga njegovo pot i ski vanj e sa svet skog t ri t a, odnosno
zamena evrom i funt om vodi nj egovom nemi novnom sl abl j enj u. Sj edi nj ene
Ameri ke Drave nemaj u svoje devi zne rezerve ni t i i maj u svoj novac. One od
Sistema f ederal ni h rezervi kupuj u dol ar za obavl j anj e svog pl at nog promet a i u
pot punost i su ovi sne od nj egove vrednost i , odnosno monet arne pol i t i ke koj u
vodi Sist em f ederalni h rezervi . Prema naj novi j i m ekonomski m st udi j ama 90
odst vo svet skog novca nema real no pokri e. U i st om t om procent u j e i
uee ameri kog dol ara u gl obal ni m fi nansi j ski m t okovi ma. To, s druge
st rane, znai da e nemi novni bankrot Ameri ke i mat i negati vne posledi ce, po
domi no si st emu, i na sva ost al a svetska fi nansij ska t ri ta.
Kraj svake fiat val ut e j e nei zbean i uvek se zavrava hi peri nfl aci j om,
recesi j om i bankrot om naj vei h i naj znaaj ni h finansij ski h i nst i t uci j a i sami h
drava. Naj vei nepri j at elj fiat val ut e j e zl at o koj e j e kroz i st orij u uvek bil o
meri l o vrednost i got ovo svi h st vari . Kada j e 1914. u SAD kao si st em pl aanj a
uveden dol ar koj i t ampa Si st em f ederal ni h rezervi j edna fi na unca zl at a
vredel a j e 18, 99 dol ara, a kraj em 2008. nj ena cena j e i znosi l a 887, 30$. Da bi
se shvatila nemi novnost nadol azee ekonomske i fi nansi jske katastrofe u SAD
napomenimo samo t o da je od dolaska Bua ml aeg u Bel u kuu 20. januara
2001. pa sve do poet ka 2007. na svaki dol ar real no proi zvedene robe,
nat ampano 19 dol ara bez i kakvog pokri a. Ameri kanci , prema rel evant ni m
ekonomski m pokazat el j i ma, ve due vremena ost varuj u oko dvadeset odst o
svetskog proizvoda, a troe neverovatni h et rdeset procenat a. Ceh se mora
pl at i t i , a raun e biti veoma neprijat an za sve!
Hemi j ska oznaka za zl azo j e Au, i z l at i nskog j ezi ka AURUM, t o znai
bl i st avo svi t anj e, a u Zapadnom svet u j e dobi l o nazi v po Ri mskoj bogi nji
Aurori , koj a je predstavlj ala boginj u zore. Zl at o j e, pored bakra, jedini metal
koj i ni j e bel o oboj en i predstavlja metal koji se moe nai u met al urkom
obl i ku u samoj zeml j i noj kori i t o u kol iini od 1, 110-3 ppm. Atomski (redni)
broj mu j e 79, a rel at i vna at omska masa 196, 96654. Zl at o i ma odl inu
427

hemi j sku st abi l nost sa visokim otporom prema koroziji i oksi daci j i t ako da se
ne menj a na vazduhu ni pri j akom zagrevanj u. Ni j e podl ono ni j ednoj
ki sel i ni , a mogue ga j e rast vori t i samo u carskoj vodi ci pri emu j e vano
znati da su tako dobij ena rast vorna j edi nj enj a zl at a ot rovna i smrtonosna po
oveka. Zlat o i ma znat nu speci finu t ei nu - gust i na mu j e 19. 3. , dost a vi soku
t emperat uru t opl j enj a i srazmerno mal u t vrdou pa je stoga najkovaniji metal
na svet u. Kovnost zl at a j e bez premca u odnosu na sve druge met al e pa se
t ako od 1 grama zl at a moe proi zvest i i ca dui ne 3 km, a kovanj em j e mogue
napravi ti zlat ne folij e deblj ine do 0, 0001 mi l i met ara, odnosno 500 put a t anj e
od ovei j e dl ake. Zbog l akog kovanj a al i i svojih antikorozi vni h kval i t et a
zl at o j e j o 2500 g. p. n. e. poelo da se kori sti kao novac u Li di j i , Mal oj Azi j i .
Od tada pa sve do danas novac koj i nema odgovaraj uu vrednost u zl at u ne
predst avl j a ni kakvu vrednost per se ve j e i st o pekul at i vnog karakt era.
i st oa zl at a i zraava se u karat i ma: 24 karat a j e oznaka za naj i st i j e zl at o.
Rast cene fi ne unce zl at a t okom 2006, a pre svega t okom 2007. naj avi o j e
nast upanj e ozbi l j ni h i nfl at orni h kretanj a u SAD koje su se ve krajem 2008.
suoi l e sa nul t om st opom i ndust ri j skog rast a da bi poet kom 2009. bi l o j asno
da j e amerika pri vreda u recesi j i . Negat i vna kret anj a u SAD su se prenel a i na
sve zeml j e koj e svoj e devizne rezerve bazi raj u na dol arski m f i at banknot ama.
Da e t o t ako bi t i shvat i l e su j o poet kom XXI veka Rusija, Kina, Italija,
vedska, Uj edinjeni Arapski Emi rati , Kuvaj t i druge drave koj e su ve 2006.
naj avi l e smanj enje svoji h devi zni h rezervi u dol ari ma. t a vi e, arapske zeml j e
pol ako al i i zvesno svoj u naft u poi nju da napl aaj u u evri ma i j eni ma i me se
pot ranj a za novani ci ma Si stema f ederal ni h rezervi dodat no smanj uj e i
deval vi ra nj i hova vrednost . U ovom pogl edu naj dal j e j e ot i ao Iran koj i e ve
od 2010, u cel ost i napust i t i dol ar kao obraunsku val ut u. No, naj ozbi l j ni j u
pret nj u ameri kom monet arnom hegemonizmu predstavl j a Ki na i j i su dravni
zvani nici januara 2009, a pre svih guverner Dou Si j aoucuan (), javno
zat rai l i da se dolara napust i kao svet ska obraunska i pl at ena jedi nica. To je
odmah podral a Rusi j a uz konkret an predl og da se, za prvo vreme, odmah uz
dol ar u svet skoj monet arnoj pol i t i ci ponu pri menj i vat i i j apanski jen, koneski
j uan i ruska rubl j a.
Kada j e predsedni k Bu Ml ai uao u Bel u kuu ameriki dug Sistemu
f ederal ni h rezervi i st rani m poveri oci ma i znosi o j e pet hi l j ada est o mi l i j ardi
dol ara. Do kraj a 2006. godi ne dug j e, kao t o j e i predvi deo savet ni k
predsedni ka Bua za ekonomska pi t anja Al ana Habarda (Al l an B. Hubbard)
dost i gao grani cu od osam i po hi l j ada mi lijardi to je SAD ui ni l o ubedj i vo
naj zadueni j om dravom na svet u. To znai da j e zaduenost SAD po gl avi
st anovni ka dost i gl a iznos od 28. 412 $, odnosno 58. 390 $ po svakom
zaposl enom. Ako se ovom naci onal nom dugu dodaj u i l ina dugovanja
ameriki h graana bankama i drugi m fi nansi jski m i nst i t uci j ama u ukupnom
i znosu, prema podaci ma za 2005. godi nu, od neverovat ni h 11. 400 mi l i j ardi
dol ara onda Ameri can Dream(Ameriki san) postaje prava Ni ght Of Wi t ches
428

(No vetica).
Da bi se shvat i l e di menzi j e amerikog dravnog duga reci mo samo da bi se
t i m novcem mogl o kupi t i 9000 Beki ngemski h pal at a u koj oj i nae i vi
bri t anski monarh, sagradi t i 28 Aj fel ovi h t ornj eva od ist og zlat a, ot kupiti sva
proizvodnj a aj a na svet u za sl edei h 2000 godi na il i svakom st anovni ku
zeml j e pokl oni t i 1500$.
Kako bi se nemi novni bankrot odgodi o, barem za j o t ri -et i ri i l i naj vi e pet
godi na, dravni sekret ar za fi nansi j e amerike vl ade i nekadanj i general ni
direkt or banke Gol dman Sachs Henri Polson (Hanry Paulson) je sept embra
2007. dramat i ni m obraanj em obavest i o Kongres da e vl ada SAD dost ii
vaei l i mi t zadui vanj a od 8, 96 bi l i ona dolara 1. oktobra 2007. i da st oga
trai hit no i zglasavanje poveanj a l i mi t a zadui vanj a, nagl asi vi da j e t o
neophodno kako se zat i t i l o puno poverenj e i kredi bi l i t et SAD. Ve t ada
ni ko nij e i mao il uzij a da bi , ako Kongres na vreme ne i zgl asa poveanj e t e
grani ce, t o znailo da Sjedinjene Ameri ke Drave nisu vie u st anju da
fi nansi raj u posl ovanj e vl ade i servi si raj u duni ke obaveze koje dospevaju na
napl at u. Ist a pria sa i st i m obrazl oenj em o neophodnost i dal j eg zaduivanja
SAD ponovl j ena j e i 2008.
Sve ovo j e, nedvosmi sl eno, sl obodni m ekonomski m anal i t i ari ma i
ekonomi st i ma ukazi val o na j ednosmernu ul i cu koj om se SAD kreu - sl om
fi nansi j skog si st ema i bankrot SAD koj a, i zvesno, nakon t oga nee vi e biti
nepri kosnovena ekonomska i voj na si l a. Cenu ovakve pol i t i ke, na al ost , nee
pl at i t i gramzi vi i nezaj al j i vi vl asni ci kapi t al a ve obini graani koji e biti
l i eni svoj i h radni h mest a, a mnogi i cel okupne svoje i movi ne. Da j e t o, a ne
net o drugo, scenari o amerikog sna pokazal i su podaci da je Dord Bu
Ml ai svoj mandat predsedni ka SAD krajem 2008. zavri o sa dravni m dugom
od 10. 626. 877. 048. 913, 08$. Za samo par meseci na mest u predsedni ka SAD
Barak Husei n Obama se zadui o dodat ni h hi l j adu mi l i j ardi dol ara t o znai da
j e ve u j ul u 2009. dug SAD i znosi o apsol ut no neverovat ni h
11. 587. 496. 984. 477, 72$. To zapravo znai da su se SAD od 1. sept embra 2007.
pa sve do 1. avgust a 2009. zadui val e po st opi od 3, 83 mi l i j arde dol ara dnevno
t ako da j e na dan 1. avgust a 2009. svaki graani n SAD dugovao t ano
37. 786, 82$.
Ameri ka j e vel i ka - naj vea svet ska ekonomska si l a, a preko Sistema
f ederal ni h rezervi sve t o ne val j a u SAD prenosi se na ost at ak svet a. Da j e t o
t ako, a ne nekako drugai j e, govori i podat ak da se t okom 2006. godi ne, u
svet u pekul i sal o sa oko 385. 000 mil i j ardi dol ara u obl i ku fi at novca, a da
godi nj i pl anet arni brut o proi zvod svi h drava ne prel azi 65. 000 mi l i j ardi
dolara. To je per se naj ava sl oma post oj eeg svet skog fi nansi j skog i
ekonomskog si st ema o emu j e ot voreno prva progovori l a Ki na kraj em 2008.
Ova nova svet ska ekonomska i voj na si l a j e na dan 1. j anuara 2009. godi ne
429

i mal a dravne rezerve od 1, 98 hilj ada mi lij ardi dol ara, a sa 1, 4 hil jada
mi l i j ardi dol ara zaj ma dat og SAD, post al a j e naj vei svet ski kredi t or got ovo
bankrot i rane Ameri ke.
Da bi se shvat i o post oj ei ekonomski pot encij al i pregovaraka pozicija Kine
u savremeni m meunarodni m razmerama reci mo samo da kada bi Ki na svoj e
dol arske devi zne rezerve pret vori l a u evre amerika val ut a bi odmah prest al a
da i ma bi l o kakvog znaaj a. No, nebi ki neska kul t ura opst al a pet hiljada
godi na da su nj eni dravni ci st vari reaval i preko kol ena. Na t reem rusko-
ki neskom ekonomskom forumu odranom 28. okt obra 2008. u Moskvi , ki neski
premi j er Ven i abao () j e spremno pri hvat i o ocenu ruskog premi j era
Puti na da svet, baziran na dolaru, trpi ozbilj ne probl eme i ozbilj ne udarce:
Smat ram da nam u t akvi m usl ovi ma ostaje da razmislimo o usavravanj u
si st ema plaanj a u meusobnoj trgovi ni , i u tom smi sl u usagl aenu akcij u za
i re kori enj e naci onal ni h valuta, ist akao j e Put i n t o j e znai l o samo j edno:
Ki na i Rusi j a od 2008. prel aze na naci onal nu val ut u u meusobnom obraunu,
a t o e od 2009. post at i i model za nj i hove odnose sa mnogi m drugi m
zeml j ama.
Za ovakvu kol ii nu fiat novca na meunarodnom tritu kapitala najpoznatiji
i naj ci t i rani j i ameriki mi l i oner Voren Bafet (Warren Edward Buffet t ) j e
rekao: t o j e naj razorni j e oruj e masovne ekonomske dest rukci j e. Jedan drugi
poznaval ac svet ski h ekonomski h pril ika - Marej Sabrin (Murray Sabrin) je ovu
prevaru opi sao rei ma: Ovu kol osal nu i neverovat no kompl eksnu emu
prevare osmi sli li su i sprovel i i ngeni ozni i di abol ini umovi !
Na pri j emu koj i j e novembra 2002. godi ne odran u Njuj orku povodom
devedeset og roendana uvenog amerikog ekonomi st e i nobel ovca Mi l t ona
Fri dmana (Mi l t on Fri edman) akt uel ni direktor Si st ema federal ni h rezervi Ben
Bernanke j e na Fri dmanovu i opasku dr Ane varc (Anna Jacobson Schwart z )
da su Federal ne rezerve odgovorne za depresi j u i z t ri deseti h godi na XX veka
pred svi ma odgovori o: I woul d l i ke t o say t o Mi l t on and Anna: Regardi ng
t he Great Depressi on, youre ri ght . We di d i t . Were very sorry. But t hanks t o
you, we wont do i t agai n (el eo bi h da odgovori m Mi l t onu i Ani po pi t anj u
Vel i ke depresi j e: U pravu st e, mi smo j e i zazval i. No, zahval j uj ui Vama
neemo j e ponovi t i !).
Ponovi l i su j e!
Suprot no opt em uverenj u, krah berze 1929. nij e bi o klj uni momenat u
Vel i koj depresi j i koj a j e sledi l a. Ono t o j e pret vori l o obi nu recesi j u u kol aps
bi o j e t al as opsade t edi a banaka u Ameri ci 1930. i 1931. Povl aei svoje
depozi t e t edi e su dovel e do kri ze banaka i bankarskog si st ema u SAD koj i se
decenij ama razvij ao bez dravne kont rol e i adekvat ne regul ati ve. Banke su
t ada, ba kao i danas, daval e u zaj am ogromne kol i i ne novca koj e ni su i mal e
430

ni kakvo pokrie sve se zasni valo na poverenj u lj udi da banke raspol au
real ni m novcem t o j e t ada, a i danas, apsol ut na i luzi j a. Od st o di nara kredita
koj e banke pl asi raj u graani ma i fi rmama samo j e pet di nara real nog novca
t edi a, a sve ost al o j e fi at novac koj i banke samovol j no emi t uj u. Ret ko koj a
banka na svet u danas posl uje sa vi e od 5% real nog novca! Sve ost al o j e po
onom narodnom doem t i . Podat ak da j e gl obal na vrednost fi nansi j skog
kapi t al a 1980. i znosi l a dvanaest bi l i ona dol ara, a 2007. 196 bi l i ona govori sve.
Akt uel na fi nansijska i ekonomska kri za u SAD ali i ostatku sveta zapravo je
ponovl j ena verzi j a kri ze i z t ri deset i h godi na dvadeset og veka. Razl i ka j e samo
u t ome t o l j udi sada ne i zvl ae novac i z banaka da bi ga st avi l i u sl amari ce,
ve rade ono t o j e dananj i ekvi val ent t ome i zvl ae novac i z bankarskog
si st ema da bi ga pret vori l i u bl agaj nike zapi se. A posl edi ca j e kao i t ri deset i h
godi na XX veka zaarani krug fi nansi j skog zat ezanj a.
Prvi znaci problema na ameri kom fi nansi jskom t ri t u poj avili su se 9.
avgust a 2007, a 16. mart a 2008. post al o j e j asno da Ameri ci kroz krah
hi pot ekarnog t ri t a predst oji pravi fi nansijski zeml j otres. Uruavanje
amerikog hi pot ekarnog t ri t a ukazal o j e prvo na apsol ut ni rast si romat va u
SAD al i i mrane radnje fi nansi jskog sekt ora koji je trgovao na nai n koj i
ni kada do t ada nij e bi o zabel een ak ni u t eori j i . U ove fi nansi j ske t ransakci j e
mreom kupoprodaj ni h dugova bi l e su ukl j uene ak i i nvesti ci one banke SAD
i dobrog del a ost at ka svet a. Siromat vo ameriki h graana koj e se pri kri va na
razne nai ne i pak j e obel odanj eno kraj em 2009. godi ne u sklopi istraivanja
koj e j e i zvri l o Federal Reserves pod nazi vom Susvey of Consumers Fi nances.
Prema podaci ma dobi j eni m t okom ovog i st rai vanj a 10% st anovni t va SAD
raspol ae sa 72% ukupnog naci onal nog bogat st va dok na ost al i h 90% graana
ot pada svega 28% . St var j e znaaj no dramat i nij a ako se shvat i da samo 1%
amerike ekonomske i pol i t ike el i t e raspol ae sa neverovat ni h 37% ukupnog
naci onal nog bogat st va t o j e za cel i h 9% vi e od 90% ukupne popul aci j e
graana SAD.
Nast oj ei da pri kruj u svoj e pekulat i vne radnje hipotekarne banke u SAD su
otpoel e shi zofreni t al as pl eni dbe kua pod nj i hovom hi pot ekom t o j e dovel o
do opt eg haosa i nezabel eenog pada cena nekretni na. Tako se dogodi l o da su
mi l i oni Ameri kanaca i zbaeni , l i t eral no, na uli ce, a da su se banke nal e u
posedu st oti na hil jada kua i apart mana koj e ni ko ni j e el eo da kupi . Banke su
i mal e nekret ni ne al i ne i novac koj i i m j e bi o pot reban kako bi i same vrat i l e
kredi t e i nvest i ci oni m bankama kod koj i h su se povol j no zadui val e. Raun j e
bio jednostavan: Hipotekarne banke su uzi male kredit od i nvesti ci onih banaka
po kamat noj st opi od 2 i l i 3% i pot om i h plasirali kroz stambene kredi t e sa
kamat om od 5 do 7%. Zarade su bi l e enorme ali je problem nast ao kada su
l j udi koj i su kupi l i kue pomou t akvi h kredi t a post ali i nsol vent ni .
Hi pot ekarne banke ni su mogl e da napl at e svoj a dugovanj a, a sami m t i m ni su
mogl e ni da vraaj u novac i nvesti ci oni m bankama zbog ega ni one ni su mogl e
431

da odravaj u l i kvi dnsot . Za samo nekoli ko meseci na Vol Stri tu su propale
uvene i nvest i ci one banke: Bear St erns, Merri ll Lynch i Lehman Brot hers, a
pot om sl edeIndyMac, Fi rst Heri t ageBank, Fi rst Nati onal Bankof Nevada,
Fi rst Priorit yBank, Fanni eMae, FreddieMac i t d.
U Nemakoj se, po pri nci pu kad u Ameri ci zahl adni u Evropi padne sneg,
urui l a banka Hypo Real Est at eHol di ng AG. Lanac bankrot a evropski h, a pre
svega bri t anski h banaka t okom 2008. zaust avl j en j e ogromnom i nt ervenci j om
drava koj e sa stot i nama mi l i j ardi evra poreski h obvezni ka spaavaj u kol aps
evropskog fi nansi j skog t ri t a. Kori fej i nel obi real nog kapi t al i zma i j i su preci
ve izazvali st ravine kat ast rofe si romat vo, bedu, masovnu nezaposl enost i ,
konano, Prvi i Drugi svet ski rat opet su na del u: danas kroz soci j al i zaci j u
gubi t aka nast oj e da odre pri vat i zaci j u dobi t aka t o i h i ni uasno opasni m po
oveanst vo. Svoj i m i nfl aci j ama, deflaci j ama i hi peri nfl aci j ama dovel i su do
t oga da poet kom 2009. godi ne 40% svet skog st anovni t va i vi od jednog
dolara dnevno.
No, rt ve meunarodnog pekul at i vnog kapi t al a ni su samo fi rme i rom svet a
ve i same drave. Tako se kraj em 2008. Isl and pri premao da obj avi bankrot
drave, a onda su mu pomogl e prvo Rusi j a sa et i ri mi l i j arde evra, a pot om su
u pomo pri st upi l i i Meunarodni monet arni fond, Evropska banka za obnovu i
razvoj , Vel i ka Bri t ani j a, Nemaka i j o nekol i ko evropski h drava koj e su mu
odobri l i fi nansi j ski paket pomoi u vrednost i od 12 mi l i j ardi dol ara. Sl inu
sudbi nu j e doi vel a i prezaduena Maarska koj a j e okt obra 2008, nakon t o se
premi j er Ferenc Gyurcsny pri premi o da obj avi bankrot drave, i zbegl a
fi nansi j ski sl om i soci j alnu t ragedij u zahval juj ui hi t noj fi nansi j skoj pomoi u
visini od 25 mi lijardi evra od Meunarodnog monet arnog fonda, Evropske
uni j e, Svet ske banke i Evropske cent ral ne banke. Spi sak drava koj i ma j e
poet kom 2009. pomognut o kako bi i zbegl e bankrot j e poeo da se uveava:
Rumuni ja, Let oni ja, Li tvani j a, Est oni j a, Srbi j a. . . Drave koj i ma j e kraj em
2009. t rebal a enormna fi nansi j ska pomo kako bi izbegl e kompl et an
ekonomski kol aps su bil e Grka, pani ja i Port ugal.
Sve t o se danas dogaa u Ameri ci i Evropi j asno ukazuj e na t o da j e
l i beral ni kapi t al izam si stem koji se rukovodi i skl j ui vo i samo profi t om i t o po
svaku cenu. U t akvom si st emu nema i ni kada nije bil o mest a za oveka koj i j e
uvek t ret i ran kao roba. Ono t o svakog pot enog oveka moe da zabri ne j e
pomi sao da su se j o od Francuske buroaske revol uci j e nosi oci l i beral nog
kapi t al i zma i gl avni fi nansi j eri demokrat i j e bogat i l i i reaval i nagomi l ane
si st emske probl eme i zazi vanj em sukoba veeg i l i manj eg i nt enzi t et a. Kri za sa
poet ka 2009. j e bez di l eme dost i gl a razmere one i z 1909. i 1929. koj e su se,
na kraj u, razreila tek i zazivanjem Prvog i Drugog svet skog rat a. Svet se ve
sada kree prema Treem svet skom sukobu i j i e karakter biti straan
naj st rani j i i kad.
432

Povodom kat ast rofal ni h ekonomski h kret anj a u SAD Zbi gnj ev Bei nski j e
poet kom 2009. ust vrdi o da e Sj edi nj ene Drave i mati mi li one i mi li one
nezaposl eni h l j udi koj i e doi sta dot ai dno. To e bi t i st anj e i zvesno vreme,
dok se stvari, nadajmo se, ne pobol j aj u. U i st o vreme, postoji javno saznanje
o enormnom bogatstvu koje je preneto nekol i ci ni l judi, bez i st ori j skog
pri mera u Ameri ci zbog ega, ak, moe bi t i i nemira.
Na opt u di l emu hoe l i SAD opst at i kao supersi l a Bei nski odgovara
negat i vno, a u svoj oj knj i zi Izvan kont role, Gl obal na previ ranj a uoi 21.
veka(Out of Cont rol : Gl obal Turmoi l on t he Eve of t he 21st Cent ury)navodi za
t o i razl oge: zaduenost , t rgovi nski def i ci t , ni ska st opa t ednje i ul aganj a,
i ndust ri j ska nekonkurent nost , ni ske st ope rast a produkt i vnost i ,
neodgovaraj ua zdravst vena zat ita, l oe srednj okolsko obrazovanj e,
pogrena drut vena i nf rast rukt ura i propadanj e gradova, gramzi vi i muni trei
stale, i zrazi ta parazi t ska opsednut ost parniarenjem, produblj ivanje rasnih
probl ema i si romat va, rai reni kri mi nal , masovno uivanje droge, usai vanj e
beznaa, i renj e seksual ni h sl oboda, masovno i renj e moral ne i zopaenosti
put em masovni h medij a, sl abl j enj e graanske svest i , nast avak razj edi nj uj ueg
mul t i kul t ural i zma, kol aps poli tikog si st ema, poveanje osj eaj a duhovne
prazni ne. . . .
Ej n Rand (Ayn Rand), uvena l j ubavni ca j o uveni j eg Fi l i pa Rot i l da
(Phil i ppe de Rot hschil d), j e 1957. obj avi l a knj i gu Skupl j eni at l as (At l as
Shrugged). Na 1168 st rani ca gospoi ca Rand el abori ra t emu kako e oni koj i
kontrol iu svet kroz di zanj e cena nafte i ost al i h energenat a prvo pot resat i svet ,
a pot om ga, kroz uni t enj e naft ni h buot i na i zat varanj e mnogih rudni ka, a pre
i iznad svega kroz ekonomski haos uzrokovan zat varanj em nji hovi h
i ndustri jski h post roj enj a i uni t enj em nji hovi h finansij ski h i nst i t uci j a konano
i bespovrat no zagospodari t i nad svi m l j udi ma.
U romanu za koj i mnogi veruj u da j e napisan po i dej i samog Fi l i pa Rot i l da -
l ' homme l a t t e d' une Banque Rot hschi l d, Randova zapravo opi suj e i
nagovet ava t a e se desi t i kada umni , kreat i vni i i nvent i vni l j udi obj ave svoj
t raj k, svoj e nezadovol j st vo drugi m l judi ma - oni ma koj i su sut a suprot nost
nj i ma. Jedan od gl avni h l i kova u romanu Francisco dAnconi a kae:
Mi st varamo bogat st vo ovoga svet a, a nai bi neprij atelji da pi u nekakve
moral ne kodekse. Mi bez t i h kodeksa moemo i prei veemo al i ne i oni bez
nas. . . Uni t i u sopst venu f i rmu dAnconi a Copper, uni t iu j e svesno,
namerno, pl anski i t o sopst veni m rukama. To u prvo ispl anirat i do naj sit nij ih
det al j a, a pot om u, u reali zaci ji pl ana, upot rebit i svo svoje umee kao da
stvaram novo bogatstvo, kako i m nebih dozvol io da prozru moje namere i
spree me u t ome. Neu i m dozvol i t i da preuzmu dAnconi a Copper i t ako
spree sopst venu propast . Uni t i u svaki del i moj e f i rme i uni ti u i
posl ednj e zal i he bakra koje sam proizveo jer bez t oga j a mogu al i ne i oni .
433

Ni t a i m neu ost avi t i kako j e sad ve u sve vrat i t i na poet ak kada je
Sebast i an dAnconi a ot poi nj ao posao od niega. I onda e oni shvat i t i da ne
mogu bez nj ega i mene!
Naj vani j u poruku radni ci ma i oni ma koj i mi sl e da i maj u nekakva prava koj a
ost varuj u preko cedul j i ca koj e ubacuj u u gl asake kut i j e Randova saopt ava
preko gl avnog l i ka monog i ndust ri j al ca i fi nansi j era Dagni j a Tagart a
(Dagney Taggart ):
Ja Dagni i svi ost al i Dagnij i ovoga svet a koj e nazivaju materijalistima
j edi ni znamo kol i ko mal o t oga i ma u mat eri j al i zmu. . . Mi smo oni koj i definiu
smi sao mat eri j al i zma i mi znamo koli ko je t o nitavno. Mi smo dua svi h oni h
el ezni ca, rudni ka, cenral a, naf t ni h buot i na koj e dnevno pul si raj u kao srce
koj e daj e i vot l j udskom rodu. To j e t ako i bie t ako sve dok oni shvat aj u da su
samo t el o koj e bez nas, bez nae due i srca ni su ni t a do obino trupl o. Bez
nas oni su obina rul j a nesposobna za bi l o ta osi m za pl j aku, ubi j anj e i
opt u propast . Mi , za razl i ku od nj i h, ne ovi si mo ni o j ednom mat eri j al nom
dobru j er smo mat eri j al no dobro sami po sebi . Mi krei ramo, st varamo i
obezbeujemo i m sredstva za rad bez koj i h su oni nemoni . Pa ak i da i m
ost avi mo sva t a sredst va za rad, sve t e el ekt rane, raf i neri j e, hemi j ske
i ndustri j e i el ekt ronske cent re t a e oni ? Da gl edaj u i pl au! Oni,
j ednost avno reeno nemaj u mozga! Degnrat i on en gnrat i on.
Moe l i neko danas, na kraj u prve decenij e XXI veka, da povue bi lo kakvu
paralelu izmeu onoga t o j e Randova pi sal a i opt e svet ske kri ze! Bi l o bi
dobro da moe j er ako ne i zvesno j e da e mnoge dAnconi a Copper
nepovrat no propasti, a sa njom i svi koji su od nji h zavisi l i . Da l i j e ovo
poet ak kraj a i l i kraj j ednog poet ka ost aj e da se vidi .

Deral d Selent e

Za Ameri ku, al i i za svet sku ekonomi j u, t ek dol aze t eki dani , a pot puni
krah moe da se oekuj e 2012. godi ne! Ovo j e novi naru Gl enu Beku
(GlennBeck) sa Fox News Channel t elevi zij e februara 2009. izjavio dr.
Deral d Sel ent e (Geral d Cel ent e ), nekadanji profesor na St . John ' s
Uni versi t y, a danas di rekt or Nj uj orkog i nst i t ut a The Trends Research
Inst i t ut e. Sel ent e se s t i mom st runj aka j o od 1980. bavi ekonomski m i
politi ki m predi kci j ama i do sada j e uspeno predvi deo sl om berze i z 1987,
raspad SSSR-a, Azi j sku kri zu od 1997, sl om ruske pri vrede 1998, recesi j u
2001, poet ak j agme za zl at om 2002. i akt uel nu ekonomska kri zu u SAD i
svet u.
434

Govorei o akt uel noj ekonomskoj si t uaci j i u SAD Sel ent e i st i e kako e
t akozvani st i mul at ivni pl an, koj i se j o od kraj a 2008. sprovodi u Ameri ci i
Evropi , dovest i do t ake bez povrat ka. t ampanj e i upumpavanj e fiat novca,
i zazvae pot puni krah pri vrede do 2012. godi ne i u Ameri ci e se on zvati
Obamagedon, a u ost at ku svet a Najveadepresi ja. Sel ent e obj anj ava da j e za
akt uel nu svet sku kri zu naj odgovorni Si stemf ederal ni h rezervi koji je
osamdeset i h i devedeset i h godi na XX veka od ameri kog kongresa dobio
nezami sl i va ovl aenj ai t ako post ao Vai ngton umest o Vai ngt ona.
Po nj emu, l j udi koj i st oje i za Si st ema federal ni h rezervi su 1999. pri moral i
predsedni ka Bil a Kli nt onai njegovu admi ni st raci j u da uki nuGl ass-Steagall-Act
koj i j e sve do t ada omoguavao dravi da kontroli e fi nansi jsko posl ovanje
banaka. Sa prest ankom vaenj a ovog zakona nestal a j e i razl i ka i zmeu
posl ovni h i i nvest i cioni h banaka i nast upio je peri od t ot al ne fi nansi j ske
l i beral i zacij e to j e samo druga re za pekul at i vno bankarsko posl ovanj e.
Nakon ovogaSi st em f ederal ni h rezervi se otrgao svakoj kontroli i umest o da
2000-t e dozvol i bankrot odreeni h banaka i posl ovni h l j udi i t ako spase ve
posust aj uu ameriku ekonomi j u, upumpao j e hi ljade milijardi dol ara,
dozvol i o ni sku kamat nu st opu i t i me krei rao bal on na t ri t u
nekret ni na. St i mul at i vni plan koj i se danas pri menj uj e kao reenj e za nast al u
kri zu, po mi l j enj u Sel ent ea, st vori e t akozvanu maj ku svi h bal ona.
Upumpavanj e fiat novca u propal i si st em j e kao kada bol esni k pat i od hronine
i nei zl ei ve bol est i , a dokt or mu daj e l ekove prot i v bol ova. Drugi m rei ma,
zakl j uuj e Sel ent e, uzal udne mere koj e se preduzi maj u na moment e e olakati
si t uaci j u, al i nee sprei t i nei zbeno. Maj ka svi h bal on pui e moda ve
2011, a naj kasni j e 2112. godi ne kada e uni t i t i dravne i nfrastrukture i
oznai t i kraj do sada poznat i h ekonomski h akt i vnost i u razvi j enom
svet u. Sel ent e upozorava da se, kada do t oga konano doe, moe oeki vati da
amerika vl ada povede naci j u u neki novi vel i ki rat kako bi sprei l a revol uci j u
u sopst venoj dravi . Tvrdnj e poj edi ni h ameriki h strunj aka kako j e naj gore
prol o, on ocenj uj e kao vel i ku i roni j u s obzi rom da su upravo oni i odgovorni
za nastanak kri ze. Lj udi zadueni za finansije iz admi ni stracije predsednika
Baraka Obame su zapravo st rnj aci iz pret hodni h admi ni stracij a, koj i su
uni t i l i dravnu regul at i vu u sferi fi nansi j a i t ako st vorili krizu. Zbog krize,
amerikoj domi naci j i na pl anet i e, kao i svi m i mperi j al ni m si l ama pre nj e,
uskoro doi kraj - zakl jui o j e Deral d Sel ente.


Poglavlje dvadest esto
BANKA ENGLESKE
435



Kralj Engl eske Henri VIII (Henry VIII of England) nij e ni kako mogao da
dobi j e mukog nasl edni ka s enom Kat ari nom Aragonskom (Cat al i na de
Aragn y Cast i l l a) pa j e nakon devet naest godi na braka odl ui o da se razvede.
Kral j i ca Kat ari na j e pot i cal a i z naj moni je vl adarske kue t og vremena: bi l a j e
ki Ferdi nanda II Aragonskog (Fernando II de Aragn) i Izabel e Kast i l j ske
(Isabel a I de Cast i l l e), a caru Karl u V (Carl os I de Espaa) j e bi l a t et ka. No,
pored svega t oga Kat ari na j e bi l a fanat i na kat ol ki nj a i u vel i koj mi l ost i pape
Kl ement a VII (Gi ul i o di Gi ul i ano deMedi ci ) koj i j e Henri j u VIII porui o da
mu ne moe odobri t i razvod. Kako su svi kat ol i ki vladari pri znali papi pravo
da i h venava t ako j e i pi t anje razvoda bi l o u nj egovi m rukama. Bez razvoda
za Henri j a ni j e bi l o ni novog venanj a ni novi h l egal ni h nasl edni ka. el ei da
i pak rei probl em na hri anski nain, Henri VIII alje kardinal a Tomasa
Vol si j a (Thomas Cardi nal Wol sey) 1528. godi ne u Vati kan da izmol i bl agoslov
za poni tenj e braka - di vorti um i mperf ect um, a svog poverl j i vog oveka
Ri arda Kruka (Ri chard Crook) u Venecij u da se tamo dodat no posavet uj e s
naj poznat iji m rabi nima.
Vol si j eva mi si j a ni j e uspel a s obzi rom da j e Curi a Romana na el u sa papom
Kl ement om VII sept embra 1530. odbi l a svaku priu na t emu poni t enj a braka
t vrdei da u St arom zavet u nema osnova za Henrij eve elj e. Papa je l ino
odbi o i mol bu osamdeset i t ri engleska vi t eza da se Henri j u omogui razvod i
odmah pot om j e, po speci j al nom kuri ru, uput i o engl eskom monarhu pi smo sa
samo dve rei : Non possumus - ne moemo. Meuti m, za razl i ku od neuspel e
Vol si j eve mi si j e Krukov boravak u Veneci j i pod okri l j em fami l i j e Est e j e dao
el j ene rezul t at e: rabi ni su preko l ondonskog pravni ka Tomasa Kromvel a
(Thomas Cromwel l ) porui l i Henri j u da prema Tanakhu (Leviticus 18:16,
), j evrej skoj Bi bli j i , i ma pravo razvoda s obzi rom da je Katarina jednom
ve bi l a udavana i t o za nj egovog roenog brat a Art ura Tj udora (Art hur
Tudor), pri nca od Vel sa. U Tanakhu nai me eksplicit no pie da se ni ko ne sme
udat i za svog devera, i l i oeni ti svast i kom, a kako j e Tanakh stariji od Starog i
Novog zavet a, st ari j i od Ri ma, Kuri j e i svakog pape Henri j e j e mogao da ini
t o j e el eo. Rabi ni su stoga predl oili Henrij u VIII da iz nazi va engleske
crkve i zuzme odredni cu kat ol ika i t ako el i mi ni e papu kao nj enog vrhovnog
verskog pogl avara. Reeno, ui nj eno. Nakon hi l j adu godi na j edi nst va Henri
VIII j e 1534. odvoj i o Engl esku crkvu od Vat i kana, progl asi o se nj eni m
pogl avarom (Supreme Governor of t he Church of Engl and) i samom sebi
odobri o razvod; eni o se jo pet puta. Veneci j anski rabi ni su sai ni l i i novi
prevod St arog zaveta koji e postati Bibl ija Engl eske crkve nazvana
Aut ori zovana Verzij a (The Aut horized Ki ng James Versi on of The Great
Bi bl e ). Jo jedan momemanat vezan za razvod engl eskog monarha, pored
povrat ka Jevrej a na engl esko t l o, j e od posebne vanost i : Vat i kan, a t i me i
436

katoli ka Engl eska su bili proti v masona; Jevrej i i novoust anovl j ena
protestantska crkva na el u sa Henrijem VIII e i m bi t i vanredno nakl onj eni .
Ri m j e bi o zapanj en. Ni ko ni j e mogao da poveruj e t a se zapravo desil o. Za
Papu koj i j e sedeo na cat hedra Pet ri engl eski kral j Henri VIII post ao nj egova
negaci j a, t o j e bi l o, naravno, neodri vo i nedopust i vo. U t akvoj si t uaci j i
Uf f i ci i di Curi a (Ri mska kuri j a) j e zat rai l a pomo od voj no mone kat ol i ke
pani j e i nj oj odanog Rey de EspaaCarl os Qui nt a. Rat s Engl eskom bi o j e na
pomol u. Henri j u VIII, i j a j e dravna kasa bi l a prazna, j e hi t no t rebal a
fi nansi j ska pomo za opremu i pri premu voj ske za sukobe koj i su post al i
i zvesni . Evropsko pl emst vo mu ni j e mogl o ni el el o pomoi u sukobu prot i v
Vati kana i mone pani je; svi su verovali da e ga nj egovo cherchez l a f emme
doi gl ave. No, zlat o j e nenadano poelo da se sliva u Englesku, a slali su ga
j evrej ski bankari i t rgovci koj e su kat ol iki vl adari Ferdi nand II Aragonski i
Izabel a Kasti ljska (rodi tel ji Henri jeve ene Kat ari ne Aragonske) 1492.
prognali iz Aragonij e i Kast i l j e. Jevrej i su i z pani j e prel i u Veneci j u,
enovu, Amst erdam i Konst ant inopol j odakle su sada dostavl jali zl at o Henriju
VIII; Engl eska je odjednom raspol agal a neogranieni m kol i i nama novca, a
Henri VIII j e naprasno poeo da govori o i st ori j skoj povezanost i Jevrej a i
Engl eza. Potomci Jevreja koji su 1290. edi kt om kral j a Edvarda I (Edward I of
Engl and) bili prot erani iz Engl eske su se sada u nj u vraal i ul azei na vel i ka
vrata. Ovo je bi o pravi poet ak povrat ka Jevrej a u Engl esku, a vremenom e
bri t anska ol i garhi j a post at i pro-j evrej ska i okult na.
Nakon pol a veka arki i sukoba Engl eska j e t ek 1588. za vreme El i zabet e I
(El i sabet h I of Engl and) konano porazi l a Armada Espaola i post al a j edna od
naj vei h pomorski h sila t og doba. Rat s Vat i kanom bi o j e dobij en ali sukobi
ni su bi l i razreeni ; verske razl i ke, razmi ri ce i suprot nost i i zmeu
ri mokat ol ikog pont i fa i pogl avara Eccl esi a Angli cana (Engl eska crkva) i
danas t i nj aj u.
Nakon smrt i Henri j a VIII, koj i j e zarat i o s Sanct a Sedes (Sveta st oli ca) zbog
razvoda i koj i se za i vot a est put a eni o, na prest o Engl eske e 1558. doi
nj egova kerka Eli zabeta I koj a e dodat no unapredi ti savez i zmeu engleskog
pl emst va i j evrej ski h menj aa novca. Meut i m, kada j e 1603. za engl eskog
suverena doao Dej ms VI od kot ske i I od Enl eske si t uaci j a se izmenila. Za
razl iku od Henrij a VIII i nj egove kerke, novi engl eski monarh Dej ms I
(James I of England), i ako ni j e i mao ni t a proti v Jevrej a, nije oseao da
j evrej ski m menj ai ma novca i bankari ma ita duguj e; uporno j e odbi j ao nj i hov
zahtev za osni vanj em j edne cent ral ne engl eske banke. Probl em Dej msa I j e
bi o u t ome t o ni j e znao sa ki m i ma posl a: nj egovog naj st ari j eg si na, pri nca
Henri j a (Henry) neko j e ot rovao u osamnaest oj godi ni , a kako Dejms I t o ni j e
shvat ao kao pret nj u i sam j e 1625. post ao rt va ot rovne ae vi na. Novi kralj
Engl eske postaje njegov srednji si n arl s I St j uart (Charl es I of Engl and,
vladao od 1600. do 1649. ) koj i j e, nast avl j aj ui oevu pol i t i ku, zarat i o s
437

parl ament om odbi j aj ui da dozvol i osni vanj e cent ral ne banke. Kral j i
parlament su zaratili. Parl ament arne snage j e predvodi o Ol i ver Kromvel .
Sukob kral j evi h i parl ament arni h snaga ni j e dugo t raj ao, a kao pobedni k j e
i zaao Kromvel koj i j e arl sa utamni i o i pot om ubi o. Ovaj sukob,
ut amni enj e i pogubl j enj e engl eskog kral j a parl ament arci su prosl avi l i
t rodnevnom pi j ankom u cent ru Londona.
Od 16. decembra 1653. pa do 7. maj a 1659. Engl eska ni j e i mal a
kral j a; post al a j e Republi ka koj om su vl adal i Ol i ver Kromvel i nj egov si n
Ri ard. Kromvel ovi su pot i cali i z porodi ce hri st i j anizovani h j evrej a koj a j e
bi l a deo vi eg drut venog stalea Engl eske ali nikada ni j e pri padal a nj enom
pl emst vu. Bankarski pokuaj i da se u ovom peri odu obezbedi koncesi j a na
osni vanje engleske centralne banke ni su uspel i naprost o j er Ol i ver Kromvel
ni j e, u skl adu sa engl eskom t radi ci j om i zakoni ma, mogao da dodel j uj e t akve
pri vi l egi j e. Bi l o j e neophodno obnovi t i englesku monarhi j u pa se t ako ona
ponovo uspost avl j a: krunu dobi j a arls II (Charles II of Engl and), a nasl euj e
ga Dej ms II (James II, si novi ubi j enog kral j a arl sa I. Kako ni jedan od nji h,
ni po cenu i vota, nij e eleo da pri hvati uspostavl janje engleske cent ralne
banke na Dej msa II se, nakon t o j e arl s II ubi j en 2. februara 1685, vre
snani prit isci da abdi cira. Besmrt i h sedam, l j udi koj i su u pot punost i
kont rol i sal i engl eski parl ament el el i su, po svaku cenu, da na engleski presto
dovede nekoga ko e pot pisati kraljevsku povl asti cu za osni vanje cent ral ne
banke. Vol j an da t o, i vi e od t oga, ui ni j e bi o hol andski pri nc nemakog
porekl a Vil em III (Wi l l em III van Oranj e-Nassau). Sedmori ca su uporno
spl et kari l i prot i v Dej msa II zal aui se da na nj egovo mest o dovedu Vi l ema
III, a svoj e zal aganj e su pravdal i t i me t o j e Vi l em III prot est ant i t o se
oeni o sa Meri II (Mery II), kerkom Dej msa I. Ovakva samovol j a j e i zazval a
vel i ke prot est e meu kot i ma koj i su se ak i voj no pobuni l i . Sve j e ukazi val o
na t o da e Parl ament morat i da se pokori Dej msu II i da spaava glavu od
rat oborni h kot l anana. Meuti m, t ada Besmrt ni h sedam (Thomas Osborne, 1st
Duke of Leeds; Charl es Tal bot , 1st Duke of Shrewsbury; Wi l l i am Cavendi sh,
1st Duke of Devonshi re; Ri chard Luml ey, 1st Earl of Scarbrough; Henry
Compt on, The Bi shop of London; Edward Russel l , 1st Earl of Orford; Henry
Sydney, 1st Earl of Romney) odl uuj u da si l om real i zuj u svoj naum i s t oga
svoj e i zasl ani ke al j u u Hag gde j e ekao Vi l em III. Meut i m, i ako j e sa
nest rpl j enj em oeki vao pozi v i z Londona Vi l em u odsudnom t renut ku ni j e
raspol agao sa neophodnom got ovi nom za okupl j ane veeg broja voj ni ka pa se
za pomo obrat i o pansko-port ugalskom j evreji nu Francisku Suasu (Franci sco
Lopes Suasso) koj i j e sa Pint o Del gadom (Pi nt o Del gado Joo Moseh) i
Medina Si doni jom (Medi na Si doni a de Guzmn) obezbedio vie od
neophodnog i oeki vanog.
Sa dobro opreml j enom i finansi j ski st i mul i sanom voj skom (15. 500 voj ni ka i
4. 000 konj ani ka) Vi l em III j e krenuo da osvoj i Englesku. Taj no se 5. novembra
1688. i skrcao na engl esko t l o kod Bri kshama, a pot om usi l j eni m marom doao
438

do Londona gde j e zauzeo sve st rat eke t ake grada. Ot pora engleske
kral j evske voj ske ni j e bi l o, a prvi koj i se Vi l emu III pokl oni o i ponudi o svoje
usl uge bi o j e vrhovni zapovedni k voj ske Dej msa II Don eri l. Za izdaju
sopstvenog kralj a eri l e kasni je biti nagraen od Vi l ema III t i t ul ama grofa i
barona, a svet u e post at i poznat kao John Churchi l l , 1st Duke of
Marl borough, Baron of Eyemout h. eri l ov pozi v Engl ezi ma i kot i ma da
pri hvat e Vi l ema III za novog suverena ni su bi l i od ni kakvog znaaj a, al i j e
zat o nj egovo spl etkarenje meu kral j evi m ofi ci ri ma i voj skom bi l o, oigledno,
mnogo uspeni j e. Hol andskog pri nca l j udi ni su ht el i za kral j a: bi o j e st ranac i
notorni homoseksualac ali , kao i obi no, narod se nije pi tao. Dejms II je
zakl j ui o da bez voj ske koja j e bi l a u rasul u i samo uz podrku
neorganizovanog naroda nije u mogunost i da se odupre hol andski m
okupaci oni m snagama. Abdi cirao j e 11. decembra 1688. godi ne i t o j e bi l o
posl ednj i put da j e Engl eskom, odnosno Vel i kom Bri t ani j om vl adao j edan
Engl ez, t j . kot . Bi o j e t o kl asian coup d' t at koji m j e na presto Engl eske
doveden j edan hol andski pri nc nemakih korena.
Kruni sanj e Vi l ema III za novog kral j a Engl eske zakazano j e za 11. apri l
1689. i t o nakon t o j e pogubl j eno osamnaest oro pri padni ka di nast i j e St j uart
koj i su pol agal i pravo na krunu. Meut i m, na dan progl aenj a Vil ema za kral j a
ceremoni ju kruni sanja odbio j e da obavi nadbi skup Engl eske crkve Vi l i j am
Sankroft (Wi l li am Sancroft). U takvoj sit uacij i ceremoni j u kruni sanj a j e, mi mo
obiaj a i pravi l a, i zvri o l ondonski bi skup Henri Kompt on (Henry Compt on),
j edan i z grupe Besmrt ni h sedam. Tako j e i pored prot i vl j enj a engl eskog i
kot skog naroda, a vol j om bankarske oligarhije, na engl eski presto stupio
j edan hol andski pri nc i z st are i ugl edne nemake plemi ke porodi ce Orand-
Nasau (Hui s van Oranj e-Nassau). Zvanina t i t ul a ml adog pri nca, pre nego t o
j e krunisan za kralja Engl eske, kotske i Irske je bi la Wi l l em Hendri k, Pri ns
van Oranj e. Novi engl eski suveren dobi o j e i me Vi l i j em III (Wi l l i am III of
Engl and), a kraljevsku povl asti cu za osni vanj e Banke Engleske kao cent ral ne
banke pot pi sao j e 27. j ul a 1694. Nakon ovoga u Engl eskoj vi e ni j e bi l o
graanskih rat ova nit i ubi j eni h kral j eva. The Ki ng i s dead. Long l i ve t he Ki ng!
Vi l em III od Oranda j e post ao kralj Engl eske zahval juj ui svom
pl emeni t om porekl u, voj noj sil i i uti caj u odreeni h fi nansij ski h krugova sa
koj i ma j e bi o bli sko povezan. Meu nj i ma, mogue najvaniji, su bili
predstavnici uvene i naj vee komercijalne i prve prave cent ral ne banke na
svet u Amst erdam Vi zel banke (Amst erdamsche Wi ssel bank)osnovane j o
j anuara 1609. Meu mnogi m akci onari ma ove banke nal azi l i su se i
predstavnici uveni h plemi ki h kua: Brunswi ck-Lneburg, Oranj e-
Nassau, Fami gl i a Giust i ni ani di Genova, La f ami gli a Orsi ni, Wrtt ember,
Fami gl i a dOri a di Genova, Hessen-Cassel , . . . . . To j e bila prva, po dananj i m
st andardi ma, moderna i efi kasno ust rojena svet ska banka; po uzoru na nj u
osnovane su Ri ksbanken, Hanoverska i mnoge druge banke od koj i h j e Banka
Engl eske i zvesno naj poznat i j a. Pored svega ve navedenog vano j e i st ai da
439

j e ova banka bi la usko povezana i sa famoznom Holandskom Istono Indi j skom
Kompani j om (Vereeni gde Oost i ndi sche Compagni e) koj a je bi la prva svet ska
mul t inaci onal na kompanija.
U vreme kad j e osnovana Banka Engl eske traj ao j e devet ogodinj i rat
Francuske i Engl eske (1689. -1697. ). Usl ed sukoba oko nasl ea engl eskog
t rona, podel a meu plemst vom i sl . dravna kasa Engl eske j e bila got ovo
prazna, a rat prot i v Francuske j e zaht evao znaaj na finansij ska sredst va.
Si t uaci j a j e bi l a t ol iko ozbi lj na da je poraz i zgledao kao j edi na izvesna st var.
Kao sl amka spasa poj avi o se kotlandjanin Vilijam Pat erson koj i j e engleskom
parl ament u i kruni ponudi o zaj am od 1, 2 mi l i ona funt i , pod usl ovom da se
dozvol i osni vanj e central ne banke s pravom emi t ovanj a novca i davanja
kredita. Parlament i novi kralj Engleske Vi lijam III (William III of Engl and)
su se rado sl oi l i . Novac za osni vanje Banke Engleske (1, 2 mi l i ona funt i ) dal o
j e 12. 000 l j udi (novac j e pri kupl j en za deset dana, od 21. j una do 2. jula) koji
su t ako post al i nj eni akci onari . Ve 10. j ul a Don Hubl on (Si r Johan Houbl on),
si n l ondonskog eri fa Dona Hubl ona, j e i zabran za guvernera banke, a dan
kasni j e i zabrana su i 24 di rekt ora. To su, naravno, bi l i naj krupni j i akci onari sa
87% svih akcija.
Godi nu dana kasni j e Vilijam Paterson e uspeti da ubedi i kot sku vladu da
mu i zda dozvol u za osni vanj e cent ral ne banke kot ske, a 1716. e, preko svog
zeml j aka Dona Lou, vie put a bezuspeno pokuati da pri voli i francuskog
kral j a Luj a XV za i dej u cent ral ne banke; Francuska e svoj u cent ral nu banku
dobi t i t ek nakon ubi st va Luj a XVI. Za Pat ersona koj i j e premi nuo 22. j anuara
1719. godi ne u Vest mi nst eru, London, zna se da j e bi o uspean t rgovac i
bankar i ovek koj i j e i mao posebne veze sa uvenom l ondonskom Barclays
Bank pl c. Ova uvena l ondonska banka osnovana j e 1685. novcem koj i su nj eni
osni vai donel i i z Amst erdama i Frankfurt a. Danas se zna da j e osni vaki ul og
Barcl ays banke u cent ral ni m bankama Engl eske i kot ske bi o oko 25%. Kraj em
2006. godi ne Barcl ays je bila et vrt a po vel ii ni banka u svet u.
Banka Engl eske i mala je i neka ograni enj a koj a su proi zilazila iz akta o
saglasnosti za nj eno osni vanj e. Prvo, Banka ni je smel a da pozaj ml j uje Vladi
vi e od 1, 2 mi l i ona funt i bez posebne sagl asnost i Parl ament a i , drugo,
Bankani j e smel a da daj e kredi t e preko i znosa od 1, 2 mi l i ona funt i , kol i ki j e
bi o nj en osni vaki ulog. S druge strane, Parlament i monarh su morali da
pri hvat e usl ove osni vaa Banke: da se u naredni h sedamdeset godi na ne mogu
obj avl j i vat i i mena njeni h glavnih osniva; da se osni vai ma da vremenski
neogranieno pravo da sami bi raj u di rekt ore Banke; da Banka moe davat i
komerci j al ne kredi t e u deset ost rukom i znosu u odnosu na sumu koj u i ma u
svom t rezoru; da Banka moe da napl auj e dravni dug namet anj em t aksi
narodu sve dok se dug ne naplati u celost i i da ni j edna druga banka ne moe
dobi t i i st e i l i sl ine usl ove kao Banka Engl eske.
440

Vodei akci onari pri hvat i l i su sva ograni enj a koj a su i m bi l a namet nut a j er
su unapred znal i kako e i h i zi grat i . Prvo, Banka j e, pored regul arnog novca
koj i j e na sebi i mao peat Banke, poel a da i zdaj e i sopst vene novani ce koje
su pot pi si val i nj eni vi soki i novni ci . Takav novac j e bi o pot puno ravan onom s
peat om. t a vi e, l j udi su vi e vol el i bani n pot pi sani novac, j er j e kamat a na
njega bila manja od one koja se plaala na "regularni" novac s peat om, a
i st ovremeno j e Banka za nj ega garant oval a zl at om. Tako j e Banka bez
probl ema poveaval a ukupnu kredi t nu sumu novca i ost vari val a l epu zaradu
kroz kamat u. Drugo, Banka ba i nij e bi l a pret erano zai nt eresovana da daj e
kredi t e vladi j er j oj j e posao i bez t oga dobro i ao, a znal o se da e Vl ada doi
po pare kad ponu neke nove ratne operacije.
Kol i ko su bankari bi l i u pravu naj bol j e se vi di i z i ndeksa zaduenost i Vl ade,
koj a j e Banci Engl eske 1700. godi ne dugovala 1, 2 mi liona funt i , a 1815. 850
mi l i ona funt i sterl i nga. Do 1709. kapi t al Banke j e udvost ruen i ona j e ve
postala nezaobi lazan i ni l ac engl eske pri vrede i t rgovi ne. Kada j e Napol eon
Bonapart a bi o poraen kod Vat erl oa, l ondonska kua Rotil da i j o neki za
koj e j e ona radi l a su se obogat i l i na Londonskoj berzi . Ni danas se ne zna za
koga j e sve Rot i l d kupovao akci j e i obvezni ce, t e 1815.
Prve novani ce Banke su bil e pi sane rukom, a t ek od 1725. poi nj e nj i hovo
del i mino t ampanj e, mada su i dal j e bi l e runo pot pi si vane. Bi l e su t o, na
neki nai n, kopi j a prvog papi rnog novca koj i j e u Evropi prvi promovi sao
Johan Vi t maher (Johan Wi t t macher), hol andski t rgovac i osni va uvene
vedske Sveri ges Ri ksbank. Od 1855. godi ne, na zadovoljstvo bani ni h
sl ubeni ka, engl eska funt a poi nj e da se t ampa. Int eresant no j e da je engleski
papi rni novac sve do 1928. bi o crno-bel i i da j e pol ei na bi l a bel a. Li k
engl eskog monarha na banknot ama Banke Engl eske pojavi o se tek t okom
dvadeset og veka. Svoj e posl ovanj e Banka Engl eske poel a j e u Mersers Hol u,
a pot om u Grosers Hol u. Od 1732. Banka se nal azi u novosagraenoj zgradi , u
ul i ci Tri dni dl (Threadneedl e St reet ) gde j oj j e i danas sedi t e. Do kraj a
osamnaest og veka Banka Engl eske post ae naj moni j a i naj ut i caj ni j a banaka
na svet u, a nj eni vl asni ci naj moni j i i naj ut i caj ni j i l j udi u pi sanoj i st ori j i
svet a.
Jedan od predsedni ka Banke Engl ese rekao j e: Ako el i te da ostanet e u
ropst vu bankara i da sami plaat e svoje ropst vo, onda i m dozvolit e da i dal je
sami t ampaj u novac i kont rol i u dravne kredi t e. Engleska banka j e u
pot punost i kont rol i sal a dravne kredi t e i emi si j u novca u Engl eskoj . Od
poetka dvadesetog veka, preko Si stema federal ni h rezervi SAD, kontrolie
cel okupnu pri vredu i t rgovi nu u Ameri ci , al i i veem del u svet a, gde se dol ar
preferi ra kao nai n pl aanj a.
Danas ni j e sporno da svako ko el i da i zvede ozbi l jnu dest abi l i zaci j u neke
drave i l i ni za drava nekog regi ona t reba samo da obezbedi kontrolu nad
441

nj i hovi m cent ral ni m bankama. t a se dogaa nakon ovoga naj bolj e se moe
sagl edat i kroz pri mer finansi j skog kol apsa Argenti ne kraj em 1999, nekada
naj bogat i j e i naj perspekt i vni j e l at i noameri ke drave. Glavni cil j dananjeg
svetskog bankarskog kart ela nij e kont rol a j edne il i vi e drava ve stvaranj e
j edi nst venog si st ema svet ske fi nansij ske kontrol e, koji e, naravno, bit i u
nj i hovi m rukama. Ovakav svet ski bankarski cent ar, oli en u j ednoj svet skoj
banci , bi bi o u mogunost i da uspost avi efi kasnu kont rol u nad svi m dravama
sveta. Koli ki j e znaaj central ne banke moda j e najbolje objasnio Majer
Rot i l d kada j e i zj avi o: Daj t e mi kont rol u nad novcem j edne nacij e i nee mi
bi t i vano ko donosi zakone. Jedan od l j udi koj i j e osnovao SAD Bendami n
Frankli n je napi sao: Onaj ko zaj mi j e rob zaj modavca, a duni k j e rob
kredit ora. . . .
Banka Engl eske j e naci onal i zovana 1946. Svi nj eni akcionari su potpuno
obet eeni . Od t ada j e Banka prest al a sa svim komercij al ni m posl ovi ma
zadravaj ui u svoj oj nadl enost i samo posl ove centralne banke. Nekadanji
vl asni ci Banke Engl eske preko svoj ih privatni h banaka danas kontroliu
kompl et an komerci j al ni sekt or u Velikoj Britanij i i , t o j e j o vani j e, u SAD,
preko Sist ema federal ni h rezervi i j u su vei nski vlasnici . Iako j e Banka
zvani no naci onal i zovana, mnogi veruj u da se mal o t a i zmeni l o. U pri l og t om
uverenj u i st iu pri mer da su 1982. godine meu direkt ori ma Banke Engl eske
kl j una direktorska mest a zauzi mali Leopol d de Rotil d ispred banke N. M.
Rot schi el d & Sons. , Si r Robert Klark (Robert Cl ark), predsedavajui Hi l l
Samuel banke, Don Klej (John Clay) i spred C. J. Hambro & Son. banke,
Davi d Sal (Davi d Saul ) u i me M. M . Warburg & Co. banke i td. Predst avni ci
i sti h ti h banaka su svoje l j ude na direktorski m mesti ma i mal i i pre
naci onal i zaci j e. t a se odi st a promeni l o?!
Frensi s Bekon (Franci s Bacon) j e rekao: Ako vam novac ne bude sl uga,
si gurno e vam gospodari t i . Druge nema. To j e t ako j ednost avno. Lord
Svej t i ng (Lord Swayt hl i ng) j e, na neki nai n se nadovezuj ui na ovu mi sao
F. Bekona, i zjavi o nakon Prvog svet skog rat a: "Trgovi na i razmena se moraj u
obavl j at i samo preko Londona. London j e cent ar svet ske t rgovi ne. . . Neki t o ne
vol e, a drugi t o ne mogu da shvat e. Prvi ma nema pomoi , a drugi e t o, kad
t ad, skupo pl at i t i .
Poznat e ameri ke dnevne novi ne Washi ngt on Post su 18. j una 1983. obj avi l e
l anak o ameri ki m fi nansi j ama i Engl eskoj . U naj krai m crt ama, konst at ovano
j e da su u SAD, i nakon Amerike revol ucij e, na snazi neki zakoni koji su,
ust vari , engl eski zakoni j o i z dal eke 1278. Izvesno da j e naj skupl j e pare
zeml j e bri t anske krune i zvan Engl eske upravo ost rvo Menhetn u Nj uj orku. Na
ovom ost rvu Banka Engl eske preko 1 Hanover Square i l i , kako j e opte
poznat a, Nj uj orke berze (New York St ock Exchange) i NASDAQ (Nat i onal
Associ at i on of Securi t i es Deal ers Aut omat ed Quot at i ons) koj e se nal aze u
uvenoj Wall Street dnevno mani pul i e s preko 1. 500 mi l i j ardi dolara. Sli nom
442

kol ii nom dol ara Banka Engl eske rapol ae i u Hong Kongu i Si ngapuru, a na
Kaj manski m i Bahamski m ost rvi ma na raspol aganj u su j oj dodat ne st oti ne
mi l i j ardi . Ako se sve ovo zna, a zna se, onda j e j asno ko moe i ko vue
konce irom svet a.


Pogl avl j e dvadeset sedmo
TAVISTOK KLINIKA (INSTITUT)


Marki z od Tavi st oka i 11-i Vojvoda od Bedforda (Herbrand Art hur
Russel l, Marquess of Tavi st ock and 11t h Duke of Bedford) osnovao j e 1921.
godi ne Tavi st ok kl i ni ku na prost oru svog ogromnog i manj e. Jo t okom 1920.
odabrao j e, u naj veoj t aj nost i i uz asi st enci ju Bert randa Rasel a, j ednu el i t nu
grupu l ekara i nauni ka sa zadat kom da se maksi mal no posvet e i zuavanj u svih
vrst a psi hol oki h ut i caj a na l j udsku psi hu t okom rat nog okruenj a. Grupa j e i
u cent ru Londona, na Tavi st ok skveru, dobi l a j ednu ot menu vi l u koja je postala
zvani ni cent ar novosnovane Tavi st ok kl i ni ke koj om su rukovodi l i psi hi j at ar
dr Hj u Kri ht on-Mi l er (Hugh Cri cht on-Mi l l er) i Ser Don Rol i ns Ri s (John
Rawli ngs Rees), ef Psi holokog biroa Britanske armij e. Zvanino
obrazl oenj e i obj anj enj e poetka rada Kl i ni ke bi l o j e vezano za l eenj e i
rehabi l i t aci j u engl eski h voj ni ka koj i su pret rpeli t eke okove usl ed
razaraj ueg granati ranj a nemake art i l j eri j e t okom Prvog svetskog rata.
Gl avni saradni k i j edan od naj vani j i h nauni ka koji su uestvovali u
osni vanj u i radu Tavi st ok kl i ni ke bi o j e neuropsi hi j at ar Si gmund l amo Froj d
(Si gi smund Schl omo Freud). O Froj dovom i vot u se zapravo neobi no mal o
zna i ako j e o nj emu napi sano mnogo knj i ga i sni ml j eno vi e fi l mova. On se,
nakon uspeno zavreni h medi ci nski h st udi j a u Beu 1881, poeo dopisivati sa
Romen Rol anom (Romai n Roll and), francuski m knj i evni kom i vel i ki m
poznavaocem i ndij ske mi sti ke to ga je, na kraj u, navel o da se podrvrgne ni zu
samoanal i zi raj ui h eksperi menat a sa kokai nom. U ovi m eksperi ment i ma o
lj udskoj psihi i ponaanj u najbli i saradni ci su mu bi l i Ernst Di ht er (Ernst
Di cht er) i sest ria Edvard Berni (Edward Loui s Bernays), a rezul t at i do koj i h
j e doao t i u se l j udske psi he i spod praga svest i i t ol i ko su ga oki ral i i
upl ai l i da j e 1885. i 1907. uni t i o sve spi se vezane za ove t aj ne eksperi ment e.
Nekako u t o vreme, odnosno 1897. godi ne Froj d na predl og Ernest
Gol dschmi dt post aj e l an j edne od naj uveni j i h masonski h j di schel oa bekoj
443

B' nai B' rith.
Saznanj a o nj egovi m radu i ot kri i ma ni su mogl a da ost anu t aj na u
i nt el ekt ual ni m krugovi ma Bea. Mnogi su bi l i upoznat i ako ne sa det al j i ma, a
ono sa naj vani j i m del ovi ma nj egovog rada. No, Ser Don Rol i ns j e
naj poverlji vij e i nformacije o Froj dovim ot kri i ma dobi o l ino od Ernest
Gol dschmi dt -apa je tako preko njega uspost avi o i pi smni kontakt sa Froj dom.
Nakon dueg prepi si vanj a Rol i ns j e uspeo da ga ubedi da se sa svoj om
porodi com presel i i z Bea u Engl esku. Rol i ns e i za Froj dovu bli sku
prij atelji cu Marij u Bonapart e (Marie Bonapart e) obezbedi t i l uksuzni smetaj
nedal eko od Froj dove nove rezi denci j e u Londonu. Iako radom, porodini m i
drugi m obavezama vezan za London Froj d se esto vraao u Be u kome se
naao i 11. mart a 1938. kada j e Nemaka i zvri l a anschl uss (pripajanje)
Aust rij e. Iako su Nemci pokual i da ga odvrate od povrat ka u London nudei
mu razne pogodnost i za nast avk rada u Beu Froj d j e sve odbi o i sa baronom
Lujom de Rotildom (Louis Nathaniel Frei hher de Rot hschi l d) poet kom j una
naput a Be. Po dol asku u London na novi nske i nsi nuaci j e o navodni m
nemaki m pret nj ama upueni m nj emu i njegovoj porodi ci on i zj avl j uj e: To
t hose who beli eveinprogress and in hi s superi orit y over past ci vili zati ons I
recommend Germany (Oni ma koj i veruj u u progres i svoj u superi ornost u
odnosu na prol a vremena preporuuj em Nemaku).
Zbog ove svoj e i zj ave al i i i nj eni ce da j e 1933. godine poklonio Benitu
Musol i ni j u svoj u knj i gu nazvavi ga u posvet i heroj em kul t ure Froj d nee
dobi t i Nobel ovu nagradu za koj u j e ve bi o nomi novan od ni za nauni ka i
i nt el ekt ual aca meu koj i ma su bi l i i knj i evnci Al f red Dbl i n, Jakob
Wasserman i Lytt on St rachey, fil osof Al exander Sut herl and Nei l l, naunici
Jul i an Huxl ey, Eugen Bl eul er. . . Musol i ni j e, i ako t o naj vei broj l j udi nezna,
bi o izvanredan novi nar koj i j e napi sao bezbroj lanaka i uvodnika za niz
i t ali j anski h novi na i nedel j nika ali i j edan i zuzet an ant i kl eri kal ni roman
Kardi nalova lj ubavnica u koj em pri kazuj e Vati kan kao mest o raskal aenost i ,
li cemerj a i zl oi na. Inae, za Musol i ni j a za koga j e Froj d i mao posebno
razumevanj e mal o j e poznato da je, sve do osnivanja sopst venog pol i t ikog
pokret a Fasci it ali ani di combatti ment o, bi o i st aknut i socij al i st a i j edan od
naj vei h pot oval aca marksove mi sli i del a t o j e pokazi vao i t ako t o j e
naj vei deo svog i vot a nosi o medal j u s Marksovim l i kom. Za osni vanje Fasci
it al iani di combatti mento, a t okom 1921. i nj egovo prerastanje u partiju
Part i t o Nazi onal e Fasci st a zasl uan j e, pored Musoli ni j a, i poznat i i t al i j anski
i ndust ri j al ac i pri padni k Moj si j evog naroda Cesare Gol dmann.
Jedan od l j udi koj i j e bi o prot i v dodel e Nobel ove nagrade naj veem svet skom
psi hol ogu bi o je Albert Aj nt aj n ovek koj i j e Nobel ovu nagradu za fizi ku
pri mi o1922. godi ne i t o ne za t eori j u rel at i vi t et a kako mnogi mi sl e, ve za
objanj enje fot oel ektri nog efekt a koji je obj avio kao nauni rad pod nazi vom
Annus Mi rabil i s j o 1905. u asopi su Annal en der Physi k. Vano j e i st ai da
444

eti ri l anka obj avl j ena u Annalen der Physik Aj nt aj nij e napi sao sam ve u
saradnj i sa Mi l evom Mari. Shodno t ome, kada su se Mi l eva i Aj nt aj razvodi l i
1919. u brakorazvodni m papi ri ma j e preci zi rano da u sl uaj u da mu se za ovaj
rad dodel i Nobel ova nagrada nj en novani deo pri pada Mi l evi , a nj emu sl ava.
Kako sve ovo ni j e bi l a t aj na l an Nobel ovog komi t et a oft amol og Al l var
Gullstrand j e 1921. dosl ovce i zj avi o: Ei nst ei n must never recei ve a Nobel
Pri ze, even i f t he whol e worl d demands i t (Aj nt aj n nesme ni kada da pri mi
Nobel ovu nagradu, pa makar t o i ceo svet zaht evao)! No, Gul l st rand je u
j ednom det al j u pogreio nije ceo svet t o zaht evao ve samo cionisti koji su
preko svojih medija razvili i roku kampanj u u kori st Aj nt aj na t ako da mu j e,
na kraj u, 10. decembra 1922. urueno ovo vi soko vedsko pri znanj e al i ne i z
ruku vedskog kralja kao t o j e obiaj ve od strane nemakog predst avni ka u
vedskoj. Novani deo nagrade u i znosu od 122. 000 kruna Aj nt aj n j e pri mo
t ek 11. j ul a 1923. al i ga ni j e predao Mi l evi , kako j e bilo dogovoreno, ve ga je
got ovo u cel ost i i nvesti rao na ameriku berzu gde ga je i i zgubi o t okom 1929.
godi ne. Sve ovo j e znao i Froj d koj i ne samo t o ni j e i mao naj bolj e mi lj enj e o
ovakvom t i pu l j udi ve kao at ei st a nij e i mao ni neko posebno lepo mi lj enje o
ci oni st i ma.
Duboko razoaran oiglednom politizacijom njegove nomi nacije za Nobel ovu
nagradu, a posebno depri mi ran saznanj i ma kako se nj egova uenja
zl oupot rebl j avaj u u Tavi st oku i i nj eni com da j e Engl eska obj avi l a rat
Nemakoj on i zvrava samoubi st vo 23. sept embra 1939. t ako t o sebi
ubri zgava 21. mi l i gram morfi j uma. Londonska adresa na koj oj j e Froj d i veo,
Marsf i l d Gardens 20, danas j e njegov muzej. Meut i m, sva nj egova i
dokument a pri nceze Mari j e Bonapart e, francuske spi sat el j i ce, psi hoanal i t i ara
i osni vaa Francuskog i nst i t ut a za psi hoanal zu i praunuke Napol eona
Bonapart e, odl ukom britanske vlade bi e dost upna j avnost i t ek 2020.
Na kraju, vano je rei da su englezi , i pored svih Froj dovi h opi ranj a, i pak
uspel i da, uz pomo Ernst a Di ht era i Edvarda Berni a, rekonst rui u
naj znaaj nij i deo nj egovi h ot kri a vezani h za l j udsku psihu t o i m j e, prvi ma
na svet u, omogui l o da ut i u na l j udsku svest posve nezavi sno od nj i hove
vol j e. Berni j e kasni j e zaj edno sa Ajvi om Li j om (Ivy Ledbet t er Lee) i
Gust avom Bonom (Gust ave Le Bon) smat ran, zbog uspenosti prakti ne
mani pul aci j e l j udskom podsveu, osnivaem naune di sci pl i ne koj a j e danas
poznat a kao Publi c Rel at i ons PR, odnosno Odnosi sa j avnou.
Tokom 1946. i z Kl i ni ke se i zdvoj i l o nj eno naj znaaj nij e i naj uvenije
odel j enj e za i st rai vanj e l j udskog ponaanj a i t ako j e ofi ci j el no osnovan
Tavi st ok inst it ut za lj udske odnose (Tavi st ock Insti tut e of Human Rel at i ons).
Danas se, kad se govori o Tavistoku generalno gl edano, kori st i samo nazi v
Tavi st ok i nstit ut . Tri stvari , spolj a gledano, zvanino karakt eri u Tavi st ok
institut za meul j udske odnose, to mu j e zvanian nazi v: Prvo, Inst i t ut se sam
fi nasi ra i ne odgovara ni kome; drugo, saznanj a do koj i h Inst i t ut dol azi su na
445

akademskom ni vou i mogu bi t i kori ena na savetodavan nain; tree, Inst i t ut
i zuava ant ropol ogi j u, ekonomi j u, pol i t i ke nauke, psihoanal i zu, psi hol ogi j u,
soci ol ogi j u i ponaanj e u zavisnost i od organizaci onih uslova. Puna adresa
Inst i t ut a j e: 30 Tabernacl e St reet , London, EC2A 4UE, a t o j e zapravo cent ar
uvene l ondonske kvadrat ne mi l j e, nezavi snog i naj skupl j eg del a grada.
Od osni vanj a Tavistok je bi o, i ostao, pot puno na usl uzi Kral j evskom
institutu za meunarodne odnose, Savet u za meunarodne odnose, a pot om i
Tri l at eral noj komi si j i , Ri mskom kl ubu, Bi l derberg grupi i t d. Posebno j e vaan
i i nt eresant an odnos Tavi st oka s bri t anskom voj nom obavet aj nom sl ubom
MI6 i ameri kom C. I. A.
Tokom osam deceni j a del ovanj a Tavistok je osnovao ni z prat ei h
organi zaci j a i i nst i t ut a i rom svet a, a posebno u SAD. U Ameri ci naj vani j e
kont akt e i saradnju Tavist ok i ma sa Stanford i nstit ut om, Masauset ski m
i nst i t ut om za t ehnol ogi j u, Hadson i nst i t ut om, Huverovi m i nst i t ut om, Heri t i d
fondaci j om, Rand korporaci j om, Centrom za strategi jske i meunarodne st udi j e
u Dordt aunu, Mi t re korporaci j om i t d. Tavist ok i o ove ameri ke i nst i t uci j e
i maj u, za zaj ednike proj ekt e, godi nj e na raspol aganj u vi e deset i na mi l i j ardi
dol ara t o i m omoguava da angauj u vi e hi l jada istaknutih svet ski h
nauni ka, od koj ih je sedamnaest oro primi l o Nobel ovu nagradu za dost i gnua
u obl ast i ma svoj i h i st rai vanj a. Danas Tavi st ok, na svet skom ni vou, pod
kont rol om i ma deset vel i ki h i svet ski pri znat i h i nst i t ut a, oko 400 podruni ca
i rom svet a i 3000 manj i h speci j al i zovani h grupa, od koj i h su mnoge t zv.
nevladi ne organizacije. Pl anirani budet za rad ove ogromne Tavi st okove
mai neri j e za 2007. i znosi oko sedam mi l i j ardi dol ara.
Prvi vel iki i zaist a znaaj an zadat ak koj i j e Tavi st ok dobi o bi l o j e pl ani ranj e
bombardovanj a Nemake t okom Drugog svetskog rat a. Po zami sl i Tavi st okovi h
nauni ka gl avni ci l j bombardovanj a Zapadni h savezni ka ni su t rebal e da budu
voj ne fabri ke ve radnika nasel j a. Idej a j e bil a da e se, nakon t o i m budu
uni t ene kue, obrazovni i verski obj ekt i nemaki radni ci pobunit i prot i v
naci onal -soci j al i st i ki h voa i t ako ubrzat i sl om Nemake armi j e.
Bombardovanj a ci vi l ni h obj ekat a u Nemakoj t okom rat a su odi st a bi l a
neshvat l j i vo masovna i precizna. Od svih nemaki h voj ni h fabri ka i oni h koj e
su naj vi e radi l e za pot rebe Vermahta uniteno je manje od 20%. S druge
st rane, st ambene etvrti nekoli ko vei h nemaki h gradova, Drezdena na
pri mer, uni t ene su i do 90%, a ukupan broj ci vi l ni h rt ava j e bi o 543. 000.
Nakon Drugog svet skog rat a vi e od pol a veka su skri vani podaci o
efi kasnost i bombardovanj a ci vi l ni h obj ekat a u Nemkoj . Danas se zna da j e
best i j al ni m vazduni m napadi ma bil o i zl oeno 160 gradova. Preko 600. 000
civila meu koj i ma j e bi l o oko 360. 000 ena i got ovo 80. 000 dece j e ubi j eno.
Jedan od prvi h gradova koj i j e bi o napadnut j e bio Kel n. 31. maj a 1942. t ano
1047 bri t anski h avi ona j e uest oval o u napadu na st anovni t vo Kel na. Baeno
446

j e 1. 455 t ona bombi, a ukupno 600 hekt ara urbanog dela grada je sravnjeno sa
zeml j om. Srueno j e 9 bol nica, 16 kol a, 4 uni verzit et ske zgrade, 17 crkava, 3
muzej a i samo j edna j edi na voj na baraka u koj oj j e pogi nul o 58 regrut a.
Tot al no j e uni t eno 19. 370 st ambeni h j edi ni ca, a 22. 270 st anova j e bi l o t eko
ot eeno. Popul aci j a Kel na se 1. j una 1942. smanj i l a sa post oj ei h 700. 000 na
i spod 600. 000.
Gl avni grad Berl i n j e bomardovan ukupno 363 puta, a prve bombe su baene
na njegov zol oki vrt (naj vei zol oki vrt na svet u) gde j e, kao prva rt va
vazduni h napada, st radal a sl oni ca Bubu. U napadu na gradi Kasel u
federal noj dravi Hese 23. j ul a 1943. ubi j eno j e got ovo 11. 000 st anovni ka.
Ist og meseca u preci znom i zrui vanj u t eki h bombi na ci vi l ne etvrti
Hamburga ubi j eno j e vi e od 45. 000 nj egovi h i t el j a. U noi 16. februara
1945. bri t anski bombarderi obrui l i su se na gradi Farzhaj m koj om pri l i kom
su ubi l i t rei nu od 63. 000 st anovni ka. Meu ci l j evi ma savezniki h bombardera
nal azi l a se i kat edral a u Ul mu, naj vi a kat edral a na svet u 161, 53m, Vurzburg
rezi dencija sa naj veom freskom na svet u - 677 m, naj st arija pi vara na svet u
Vaj henst afen (Wei henst aphan) osnovana 1040, uvena i naj vea na svet u
t rgovaka kua KaDeWe. . . . . To j e bi l a st rat egi j a Tavi st oka koj u j e dosl edno
sprovodi o Ser Art ur Travers Hari s (Sir Art hur Travers Harri s), komandant
bri t anski h vazdunih snaga zadueni h za bombardovanj e Nemake.
Tokom Drugog svet skog rat a predsedni k sovj et ske vl ade Josi f Vi sari j onovi i
predsednik britanske vl ade Vi nston eri l razmeni l i su ukupno 516 pi sama.
Nj i hova t aj na korespodencij a j e i nakon rat a zadral a klasi fi kaci j u naj vi e
dravne t aj ne - Cl assi f i ed i nf ormat i on - Top Secret. Neka od ovi h pi sama su
i pak ugl edal a svet l ost dana; t ako se u pi smu Vi nst ona eri l a upuenog
J. V. Stal j i nu 13. sept embra 1942. moe proi t at i :
Ja pret post avlj am da bi st e Vi moda ht el i znat i kol i ko su bombi od 1. j ul a
ove godi ne baci l e na Nemaku Kralj evske vazdune snage. Ukupna kol i ina od
1. j ul a do 6. sept embra i znosi 11. 500 t ona. Evo t onae bombi baeni h na
vani j e ci l j eve: Dui zburg 2500 t ona, Di zel dorf 1250 t ona, Sarbri ken
1150 t ona, Bremen i Hamburg po 1000 t ona na svaki grad, Osnabri k 700
t ona, Kasel , Vil hel maf en, Maj nc i Frankf urt ukupno 500 t ona; Ni rnmberg je
dobi o 300 t ona, a mnogi drugi gradovi manj u t onau. Pri met i l i smo da t e
bombe kad j e u nj i h ubaen det onator s brzi m del ovanjem ekspl odi raju tako
ef ekt no i ef i kasno da za nj i h uopt e ni su pot rebni padobrani . U svom pi smu
od 27. mart a 1943. eril, izmeu ostalog navodi i : Prol e noi 395 t eki h
bombardera baci l o j e 1050 t ona na Berl i n za samo pedeset mi nut a. To j e
naj bol j e t o j e do sada Berl i n pri mi o.
Iako je idej a o bombardovanj u ci vilni h del ova nemaki h gradova bi l a
Tavi st okova nj u je i pak morao da podri i nj enu real i zaci j u odobri neko od
vi soki h engl eski h dravni h funkci onera. Za t o se pobri nuo nemaki profesor
447

Fredri k Li ndman (Frederi ck Li ndemann) koga j e bri t anski premi j er Vi nst on
eri l angaovao kao l inog savet ni ka. Na nj egovi sugesti ju eri l j e podrao
i 10. avgust a 1940. naredi o poet ak sprovoenj a Tavi st okovog pl ana. New
York Ti mes e 3. maj a 1940. obj avi t i i nt ervj u sa lanom Ameri kog Crvenog
Krst a gospodi nom Tej lorom (Tayl or) koji j e opisao kako su Britanci 10.
avgust a bombardovali mal i nemaki gradi Fraj burg. Tom pri l i ko, i st akao j e
Tej l or, ubi j eno j e 52 ci vil a od koj i h 20 dece koj a su se i gral a u l okal nom
parku. Sve ovo se dogaal o pre nego su Nemci poel i bombardovanj e
engleskih gradova. U svoj oj knjizi Savrena odl uka J. M. Spajt (J. M. Spei ght )
sekretar bri tanskog Kralj evskog vazduhopl ovstva (RAF) i st i e: Adol f Hi t l er
e krajnj e nevolj no doneti odluku o napadu na bri t anske gradove i t o t ek nakon
t o su Bri t anci ot poel i sa bombardovanj em nemakih ci vil ni h cilj eva. Bi l a j e
t o i znuena odl uka.
Prvi napi si o Tavi st okuu medi j i ma vezani su za nekad popul arnu drogu LSD.
Nai me, poznat a vaj carska farmaceut ska fi rma Sandoz A. G. koj a j e i nae u
vl asni t vu S. G. Warburga & Co. i z Londona, j e l aborat oriski m i st rai vanj i ma
dol a do pot puno nove vrst e droge koj a j e dobi l a radni nazi v LSD - Lysergi c
acid diethylami de. Dej ms Pol Varburg, fi nansi j ski savet ni k amerikog
predsedni ka Teodora Ruzvel t a i , t o j e mnogo vani j e, si n Pol a Varburga koj i
j e 1910. napi sao osnovni akt za Si st em f ederal ni h rezervi SAD, i neak Maksa
Varburga koj i j e fi nansi rao Lenj i na i Hi t l era, j e u SAD bi o osni va Insti tuta za
politi ke st udi j e u okvi ru koga j e t rebal o razradi t i dodat na t est i ranj a ove nove
droge i pot om promoci j u njene masovne upot rebe. Ovi m Inst i t ut om j e zapravo
upravlj ao Tavi st ok inst it ut, a direkt or j e bi o Markus Raskin (Markus Ruskin)
koj i j e od ameri ke obavet aj ne sl ube zahtevao da pone da daj e LSD
nekolicini svoji h agenata da bi se i spi t al a nj i hova reakci j a. Eksperi ment j e, s
nj i hove t ake gledi t a, uspeo, ali j e problem nast ao kad j e nekol i ci na agenat a
koj i su bi l i de f act o zamorii i zvri l a samoubi st va. Ovaj monst ruozni program
j e i mao i fru MK-ULTRA; 1953. ga j e zvanino odobri o ef C. I. A. Alen Dals,
a za njegovo sprovoenje je bi o zaduen hemi ar dr. Si dni Gat l i b (krt eno i me
Joseph Schnei der); porodi ce agenat a nad koj i ma j e ovaj eksperi ment vren
t ui l e su sudu vl adu SAD i sve presude su bil e u nj i hovu kori st .
Nakon ovog nepri j at nog i nci dent a ni j e obust avl j en program MK-ULTRA.
Naprot iv, j edan deo i strai vakog t i ma se dislocira u voj nu vazduhopl ovnu
bazu Wri ght Pat erson Air Force Base u koj oj poi nj u da izvode ozbi ljne
neokortike eksperiment e. S druge st rane, naunici u okvi ru C. I. A. nast avl jaj u
svoj rad u Kanadi gde j e ameri ka obavet aj na agenci j a plat i l a 69. 000 dol ara
dr. Donal du Ivanu Kameronu (Donal d Ivan Cameron), predsedni ku Kanadskog
udruenja psihologa i direktoru Kraljevske bol ni ce Vi kt ori j a u Mont real u, da
obezbedi nastavak eksperi menat a i n vivo. Tako j e Kameron poeo da daj e
vel i ke doze LSD-a pedeset i t roji ci svoji h paci j ent a koj i su l eeni od
i zofreni j e. Imao j e obavezu da bel ei sve reakci j e svoj i h paci j enat a na vee i
manj e doze LSD-a koj e su se daval e paral el no sa ok t erapi j ama. Na sreu
448

Kameronovi h pacijenat a koj i su post al i zamori i C. I. A. jedan od njih je bila
supruga istaknut og l ana kanadskog parl ament a pa j e cel a afera rel at i vno brzo
ot kri vena i publ i kovana. Iz nepoznati h razl oga sudski procesi koje su ovi
paci j ent i pokrenul i prot i v C. I. A. ni do danas ni su okonani .
S obzi rom da su eksperi ment i sa LSD-i j em daval i veoma dobre rezul t at e, al i
ni kako ni su mogl i do kraj a da se i zvedu, projekat MK-ULTRA j e nastavl j en na
korej ski m zat voreni ci ma sve vreme rat a u Korej i . Sukob i zmeu June i
Severne Korej e poeo j e 25. j una 1950, a okonao se 27. j ul a 1953. godi ne.
Ameri kanci koj i su pol i t i ki podraval i i voj no pomagal i Junu Korej u
kori st i l i su voj ne i ci vi l ne zarobl j eni ke Severne Korej e za nast avak svoj i h
eksperi menat a u okvi ru programa MK ULTRA. Od oko 50. 000 ovi h l j udi nj i h
17. 692 ni j e prei vel o t est i ranj a.
Po zavret ku korej skog rat a bi l o j e neophodno st vori t i kval i t at i vno nove
usl ove da bi se dovri l a i st rai vanj a obuhvaena proj ekt om MK-ULTRA.
Zadatak da pri premi t e nove uslove opet j e dobi o Inst i t ut za pol i t i ke studij e
koj i j e t i m povodom osnovao posebnu "nezavi snu" organi zaci j u pod i menom
St udenti za demokrat sko drutvo. Cilj je bio da se oko ove organizacij e okupi
t o vei broj st udenat a i , uopt e, mladi h lj udi da bi se eksperi menti s LSD-
i j em nast avi l i al i na znatno i roj popul aci j i , u drugaiji m usl ovi ma i sa sasvi m
drugi m ci l j evi ma. Tako j e roen pokret "Deca cvea odnosno Hi pi pokret koj i
j e fi nansirala C. I. A. i t o s preko 25 mi l i ona dol ara; Bi t l se, Rol i ng St ounse,
Eni mal se i mnoge druge nj i ma sl ine grupe i zmi sl i o j e i promovi sao Tavi st ok
i nstit ut . Po okonanj u ovog del a proj ekt a 1973. godine direktor C. I. A. Riard
Hel ms (Ri chard McGarrah Hel ms) j e naredi o da se svi dokument i MK-ULTRA
prenesu u Tavistok institut u London. Kada j e 1974. godi ne The New York
Ti mes obj avi o opi ran l anak o nezakoni t i m akt i vnost i ma C. I. A. na planu
i spi ranj a l j udski h mozgova u okvi ru proj ekt a MK-ULTRA ameri ki kongres je
odmah formi rao svoj u i st ranu komi si j u poznat u kao Church Committee; i
pored vel i ki h ovl aenj a komi si j a ni j e pronal a, u okvi ru C. I. A, ni j edan dokaz
koj i bi pot vrdi o navode t ampe. Tek j e 1975. godi ne, u okvi ru novog
kongresnog i spi t i vanj a, j avnost i pot vreno da su C. I. A. i Mi ni starst vo odbrane
SAD sprovodi l e nezakoni t e eksperi ment e sa razni m hemi j ski m j edi nj enj i ma
koj e su za posl edi cu i mal e i nekol i ko l j udski h rt ava.
Kako bi se monst ruoznost umova t avi st okovi h naunika shvatila neophodno
j e, samo sa par rei , osvrnut i se i na nj i hovu odl uku da se j edna od naj st ari j i h,
za l judsku i shranu, l eenj e i i ndust ri j sku upot rebu naj bol j i h bi l j aka progl asi
narkoti kom i zabrani za uzgajanje. Ova bilj ka daje tri roda godi nj e, a njena
pri mena u prehrambeni m i medi ci nski m pot rebama l j udi poznat a j e j o od pre
sedam hi l j ada godi na, a naroi t i i z vremena starog Sumera. Lini dokt or
brit anske kralj ice Vi kt orije Ser Don Rasel Rej nol d (Si r John Russel l
Reynol ds) j e u prvom broj u medi ci nskog asopi sa The Lancet pi sao o
pozi t i vni m efekt i ma ove bi l j ke navodei , kao pri mer, da j e kralji ca Vi kt ori ja
449

upot rebl j ava pri l okom svoj ih menstrual ni h bol ova i da je nita ne moe
zameni t i . 100 grama bi l j ke sadri 567 kal ori j a, 30, 6% prot ei na, omega 9 mast i
5, 8%, omega 6 mast i 27, 56%, omega 3 mast i 8, 68%, holest erol a 0, 0%,
vi t ami na A 4 IU/ 100g, vi t amina B1 1, 38 mg/ 100g, vi t ami na B2 0, 33 mg/ 100g,
vi t ami na B6 0, 12 mg/ 100g, vi t ami na C 1, 0 mg/ 100g, vi t amina E 8, 96 IU/ 100g,
vi t ami na D 2277, 5 IU/ 100g, kal ci j uma 74, 0 mg/ 100g, gvoa 4, 7 mg/ 100g i t d.
Za uzgaj anje ove bil jke potrebne su mi ni mal ne koli i ne ubriva i gotovo
ni kakvi pesti ci di j er skoro da i nema nepri j at el j a u pri rodi . Od nj e se nekada
pravi o papi r koj i j e deset put a dugot raj ni j i od papi ra dobi j enog iz celuloze;
St ari zavet , Miroslavlj evo Jevanel j e, Ust av SAD, i t d. su i spi sani na papi ru
dobi j enom od ove bi l j ke. Nekada su se sva brodska jedra i uad pravi la od
njeni h vlakana; prve farmerke Levi s St rauss su t akoe sai vene od t kani ne
dobi j ene preradom ove biljke. Satanizacija biljke kao narkot i ka i l a j e preko
Rokfel erovog i nst i t ut a za medi ci nska i st rai vanj a, Uni verzi t et a u i kagu i
Odbora za opt e obrazovanje koje j e osnovao Don D. Rokfel er. Medi j sku
podrku prui o j e novi nski magnat Randol f Herst , a naj vei deo t rokova
pokri l a j e porodi ca Di pon. Uspeh akci j e veri fi kovao j e ameriki Kongres kada
j e 1937. godi ne doneo uredbu o zabrani nj enom t rgovi nom. Lj udi su j e,
mi l enij umi ma nazi vali boij om, a njen latinski nazi v je Cannabis sativa.
Naj poznat i j i redovni kori sni ci Cannabi sa su bi li Vi kt or Igo (Victor-Marie
Hugo), Al eksandar Di ma (Al exander Dumas), arl Bodl er (Charles
Beaudelair), Del akroa (Eugne Del acroi x), Onore de Bal zak (Honor de
Bal zac), Karl Sagan (Karl Sagan), Fri dri h Nie (Fri edri ch Wi l hel m Ni et zsche),
Dord Vai ngt on, Luj Armst rong (Loui s Sat chmo Armst rong), Maj l s Dej vi s
(Mi l es Dewey Davi s III), Norman Mi l er (Norman Mi l l er), Oskar Vaj l d (Oscar
Fi ngal O' Fl ahert i e Wi l l s Wi l de), Pabl o Pi kaso (Pabl o Di ego Jos Franci sco de
Paul a Juan Nepomuceno Mar a de l os Remedi os Ci pri ano de l a Sant si ma
Tri ni dad Mrt i r Pat ri ci o Rui z y Pi casso), Sal vador Dal i (Sal vador Fel i pe
Jaci nt o Dal i Domnech, Marqus de Pubol) i dr. Danas se ona, i pored svi h
ameriki h proti vlj ena, poi nj e opet masovno gaj at i u Nemakoj , Kanadi i
Rusi j a koj a j e i njen najvei uzgajiva sa oko 3. 100 km zasada.
Preko Stenford i nstit ut a u SAD Tavi st ok je kompj ut erski m l i nkovi ma
di rekt no povezan s kompjut erski m si st emi ma C. I. A, Obavet aj ne sl ube
amerike voj ske (U. S. Army Int el l i gence), Mornarike obavetajne sl ube
(Offi ce of Naval Int el l i gence) koj a j e osnovana jo 1882. i koja je po
mi l j enji ma eksperata dal eko i spred i i znadC. I. A. , uni verzi teti ma u Harvardu,
Jel u, Pri nst onu, Kol umbi j i i t d. Kompj ut erski si stem koj i m raspol ae Tavi stok
nesumnj i vo j e naj monij i kompj uterski si stem na svet u, a poznati j e pod
i menom Bl ue Gene/ L.
Sredi nom sedamdeset i h godi na Tavi st okj e za pot rebe Ri mskog kluba, i uz
pomo univerzit eta Harvard, St anford i Kornel , izradi o detaljan pl an smanjenja
450

svetske popul aci je (Forced Popul at i on Reduct i on) na funkci onal nu mi l i j ardu
l j udi , do 2022. Ovo smanj enj e se bazi ra na t ri osnovna koncept a: 1.
Izgl adnj i vanj e mil iona l j udi i uskrai vanj e zdrave pij ae vode; 2. Upot reba
smrt onosni h vi rusa na popul aci j ama koj e su naj ranj i vi j e, kao t o su afri ki
narodi , i l i posebne grupe, kao t o su narkomani , homoseksual ci i sl . ; 3. St al ne
rat ne operaci j a uz maksi mal nu upot rebu razorni h avi onski h bombi i raket a,
kancerogeni h gasova i radi oakt ivni h mat eri j al a. Sukobe t rebe i zazi vat i i
odravat i u svi m del ovi ma svet a. Gde ne post oj i mogunost za klasine voj ne
sukobe, t reba i i na izvoenj e t erori st ikih akci j a sa zastrauj ui m
posl edi cama. Od Drugog svet skog rat a do 2006. u Svet u j e bi l o 158 razl ii t i h
oruani h sukoba, razl i i t og i nt enzi t et a i obi ma, u koji ma j e pogi nul o vi e l j udi
neko t okom Drugog svetskog rata.
Tavi st ok j e odgovoran i za i zradu obrazovnog programa u SAD, i j i osnovni
ci l j j e drast ino smanj enj e obrazovnog ni voa prosenog Ameri kanca. Gl avni
i zvri l ac ovog posla bi o j e dr. Al eksandar Ki ng (Al exander Ki ng), a sve se
odvi j al o preko amerikog Mi ni starst va za obrazovanj e i Naci onal ne asoci jacije
za obrazovanj e (U. S. Depart ment of Educat i on i Nati onal Educati on
Associ at i on). Ma kol i ko zvual o neverovat no, krajem devedeset i h godi na
prol og veka u Njuj orku je ot kri veno da jedan ueni k est og razreda osnovne
kole uopt e ne zna da i t a i pi e. Ovaj koncept se, po nj i ma, pokazao
zadovol j avaj ui m, pa se proiruje na obrazovne sist eme ost al i h drava, a
posebno oni h nerazvi j eni h i l i oni h u t zv. t ranzi ci onom peri odu. Na fonu ovog i
ovakvog obrazovanj a j e i t zv. Bol onjska deklaracij a (The Bol ogna Declarati on
on t he European space for higher educati on). Tavi st okj e zakl j ui o, net o t o j e
odavno poznat o, da j e manipul aci j a nepi smeni m, a posebno pol upi smeni m
l j udi ma naj l aka i got ovo uvek uspena. Kako bi se shvat i l a sut i na ovakvog
koncept a obrazovanj a u SAD napomeni mo samo da u ovoj dravi i ma vi e
zat vorski h kapaci t et a i mest a u i mprovi zovani m zat vorski m l ogori ma nego u
osnovni m kol ama, a da su kol ski t rokovi po j ednom det et u u 2009. godini
bi l i t ek oko 10. 200$ dok su zat vorski t rokovi po j ednom kanj eni ku
prevazi l azi l i sumu od 16. 000$. Za demokrat sku ameri ku j e, oigledno, vanije
st aranj e o zat voreni ci ma nego bri ga o obrazovanju dece i oml adi ne.
Kont rol a i obl i kovanj e j avnog mnj enj a u SAD i Vel i koj Bri t ani j i su posl e
Drugog svet skog rat a u naj veoj meri preput eni Tavi st oku. Danas mnogi
veruju da je ba Tavi st ok kreat or savremene koncepci j e i tehnologije
mani pul aci j e masovnom sveu koj om se obezbeuj e soci j al na kont rol a i roki h
narodni h masa. Tavi st ok j e nai me od mani pul aci j e svest i nai ni o gl avno
t ehnol oko orue vladuj ue klase za osi guranj e svoje prevl ast i nad oni ma koj i
iskreno veruju da putem demokratije ostvaruju neki znaaj u drut vu. Za ovo
j e angaovan vel i ki broj najveih svet skih i nt el ektualca koji svakodnevno
proi zvode podj ednako vel i ki broj knjiga, novina, asopi sa, radi o i t el evi zi j ski h
emi si j a, a sve sa ci l j em dost i zanj a preovl auj ue kol ekti vne svesti koja
pri hvat a da bude ograni ena i sputana sl obodama demokrat i j e. U Ameri ci su
451

gl avne pol uge ovi h akt i vnost i u rukama Inst i t ut a za pol i t ike st udi j e i St enford
i nst i t ut a. Tehni ka nj i hovog del ovanj a se svodi na t o da narod t reba uveri t i da
vei na l j udi veruj e u odreenu st var i l i oveka i da e se nakon t oga odi st a
naj vei broj l j udi opredeliti u tom pravcu. Na osnovu svih do sada izvedenih
konkret ni h akt i vnosti da se zakl j ui t i da ni j edan put nisu pogrei l i . Za t e
posl ove zaduene su t zv. agenci j e za i spit i vanj e j avnog mnj enja. Nj i hov
osnovni zadat ak j est e da se ut vrdi ta javno mnj enje odi st a mi sl i i kako bi se
ponaal o u naj razl ii t i j i m si t uaci j ama. Ovako st eena saznanj a se onda kori st e
da se j avno mnj enje preobl ikuj e u skladu s pot rebama kori sni ka i fi nansi j era
ovi h agenci j a, a pod supervizijom Tavistoka.
Uz obl i kovanj e j avnog mnj enj a, Tavi st ok presudno ut ie i na odabir i
promoci j u poj edi naca znaajni h za poli t i ku SAD i mnogi h drugi h zemal j a.
Danas u SAD got ovo i da ne postoji nijedno znaaj ni j e mest o u voj sci ,
obavet aj ni m sl ubama, pol i t i ci i l i korporat i vnom svet u, a da l j udi koj i na t i m
mest i ma rade pre t oga nisu prol i psi hol oku proveru, i korekci j u, Tavi st oka,
odnosno nj egovi h ekspozi t ura u SAD. Tako j e, na pri mer, nemaki i sel jeni k
(napust i o Nemaku t ri meseca pre t zv. Kri st al ne noi 1938. ) i Jevreji n i z
Frankfurt a Henri Ki si nder di rekt an proi zvod Ser Dona Rol i ns-Ri sa. Znaj ui
da j e Kisi nderov pradeda MeyerLb poznat i bavarski meet ar i z mest a
BadKi ssi ngen-a i poznani k uvene j evrej ske bankarske kue Openhaj m Ri s se
zduno pobri nuo da Hei nz, odnosno Henri dospe u sam vrh ameri ke i svet ske
pol i t i ke i t ako post ane - rags-to-riches paradigm. Prvo, Kisinder j e j e i z
Ameri ke vraen u Nemaku 1945. u uni formi amerikog ofi ci ra, a ubrzo pot om
j e upuen na Harvard gde j e dokt ori rao t o ga j e dal j e preporui l o za rad u
Savet u za spol j ne odnose u Njuj orku. Nakon Savet a Kisi nder bi va det ai ran u
Fondaciju brae Rokfeler (Rockefel ler Brot hers Fund) u okvi ru koj e j e zavri o
kao savet ni k za spol j nopol i t i ka pi t anj a guvernera Nel sona Rokfel era i
di rekt or nj egovog speci j alnog proj ekta za davanje odgovora na naj vanija
pit anj a ameri ke spol j ne pol i t i ke - Special Studies Project . Sa znaaj ni m
radni m i skust vom i poznavanj em mnogi h vani h l j udi ameri ke pol i t i ke i
korporat i vnog svet a Ki si nder dobi j a mest o savet ni ka za naci onal nu
bezbednost , a pot om i dravnog sekret ara kod dvoj i ce ameriki h predsedni ka:
Ri arda Ni ksona i Deral da Forda. Kao, navodno, vel i ki borac za mi r
Ki si nder 1973. pri ma Nobel ovu nagradu za mi r t o mu j e, na kraj u, omoguilo
da post ane V. I. P. (Very Import ant Person) amerike pol i t i ke. I onda, kada se
samo ofi ci j el no povukao i z zvanine pol i t i ke, on 1982. osni va sopst venu fi rmu
Ki ssingerAssoci ates, Inc. koj a e od t ada pa sve do danas bit i jedna od
naj prest i ni j i h konsul t at nt ski h i l obi st iki h vai ngt onski h firmi .
Mnogi el ni l j udi Tavi st oka su st varal i svoj e pol i t iare pa j e tako i dr.
Pi t er Brn (Peter Burn) prvo odabrao, a pot om i pri premi o Di mi j a Kart era za
predsedni ka SAD. Za Kart erovog kontrolora Brn je postavi o, po svojoj
okrut nost i , uvenog admi ral a Haj man Ri kovera (Ri ckover Hyman George) koj i
j e poznat i po t ome t o j e vol eo da ci t i ra maksi mu kineskog general a i voj nog
452

stratega San Tcua ( ) -Ki l l a f ew; terrori ze many (Ubij nekoli ci nu; terorii
vei nu). Tako se danas, bez posebnog nabraj anj a, moe sa vel i kom i zvesnou
rei da ni jedna od persona koja j e u protekli h pola veka i mala uti caja na
ameriku unut ranj u i l i spoljnu politiku nije to post al a, a da pret hodno ni j e
bil a deo proj ekt a tavistokovi h st runj aka poznat og pod nazi vom Creati ng t he
Person&Assi gni ng Rol e t o Person.


Pogl avl j e dvadeset osmo
MI6


Od kad j e l j udi post oj i pi j uni ranj e i obmanji vanje proti vni ka. Ist ori j a nas
ui da su mnoge bi t ke bi l e i zgubl j e i pre nego t o su poel e upravo
zahval j uj ui obavet aj ni m podaci ma. Pi t anj e kako sauvati t aj nu, i kako j e
ot kri t i , oduvek j e zaokupl j alo sve svet ske vl adare. Od st aroegi pat ski h vremena
do danas u t om pogledu se ni ta nij e promeni lo.
Engl eska kral j i ca Eli zabet a I (El i zabet h I Queen of Engl and and Queen of
Irel and) roena je 1533. od oca Henri j a VIII (Henry VIII) i maj ke Ane Bol en
(Anne Bol eyn). Na prest o j e st upi l a 17. novembra 1558. i na nj emu ost al a do
smrt i 1603. Mnogi su j oj radil i o glavi i glavom to platili. Kad j e st upi l a na
prest o Engl eska j e bi l a drugorazredna sil a koj a j e znaaj no zaost aj al a u odnosu
na Francusku, pani j u, Port ugal i Hol andi j u. Kad j e Dej ms I (James I Ki ng of
Engl and, Irel and and Scot l and) 1603. nasl edi o na prest ol u El i zabet u I Engl eska
j e bi l a svet ska si l a u nezaust avl j i vom usponu. Dej ms I j e post ao prvi engl eski
monarh koji je u sebi objedi nio tit ul e kral j a Engl eske, kot ske i Irske post ao
j e prvi monarh Vel i ke Bri t ani j e.
El i zabet a I j e t eno govori l a franuski , i t al i j anski , panski , grki i lati nski .
Vol el a j e uene l j ude i nei zmerno ui val a u nji hovom drut vu; veroval a j e u
si l u, al i j e uvek daval a prednost znanj u i mudrosti; nij e veroval a u
parl ament ari zam i ako ga nij e zabranj i val a - preziral a j e pol i t iare demagoge;
ni j e se ni kad udaval a i ako j e bi l a nei zmerno zal j ubl j ena - u Engl esku. Od
El i zabet e I u engl eskoj e meu dravni m i novni ci ma bi t i omi l j ena maksi ma:
Kad bi smo radi l i za sebe ono t o radi mo za nau zemlj u, kakvi bi smo mi
ni t kovi bi l i .
453

U esnaest om veku svaki ut i caj ni j i evropski pl emi i mao j e pi j une i agent e
razni h vrst a. Si t uaci j a j e bi l a i dent i na i u Engl eskoj , al i j e El i zabet a I odmah
po ust ol i enj u sazval a sve vee i znaaj nij e predstavnike engl eskog visokog
pl emst va i od nj i h zaht eval a da sva saznanj a do koj i h dou, a mogu bi t i
znaaj na za bezbednost i l i prosperitet Engl eske, dost avl jaj u njenom glavnom
obavet aj cu Frensi su Vol i ngemu (Si r Franci s Wal si ngham) zaduenom za
dobrobit njenog veli anst va i kral j evst va uopt e. Njen zaht ev j e jednogl asno
pri hvaen i t o j e bi o poet ak st varanja i rada jedi nst vene Engl eske obavet aj ne
sl ube.
Elizabet a je, uz t o, formirala i svoj Privat ni savet (Pri vy council), na i j em
el u se naao Vili jam Sesil (Wi ll iam Cecil , 1st Baron Burghl ey), verovat no
naj i nt eli gent ni j i i naj l ukavi j i ovek Engl eske t og doba. Pored V. Sesi l a,
El i zabet a j e za saradni ke odabral a j o i Frensi sa Bekona (Franci s Bacon, 1st
Vi scount St Al ban), uvenog mat ematiara i nj enog l inog astrol oga Dona
Di a (John Dee), Riarda Hakslij a (Richard Huksley) i nekolici nu profesora
uni verzi t et a u Kembri du i Oksfordu. Preko svoj i h profesora El i zabet a j e,
zapravo, angaoval a engl esku i nt el i genci j u za pot rebe kraljevst va.
Znaaj Kembri da i Oksforda, gde se kol oval a budua el i t a engl eskog
drut va neprocenji v j e za dalji prosperit et Engl eske kao imperijalne sile. Na
prvi pogl ed t aj znaaj j e bi o neshvat l j i v, j er se od naj t al ent ovani j i h st udenat a,
pa i profesora, t rail o da daj u odgovore na nai zgled apsurdna pi t anj a kao t o
su, na pri mer: Da l i j e ena greka pri rode. Moe l i rat bi t i pravedan za obe
st rane, Post oj i l i vie svet ova, Da l i j e ispravno voditi ratove za
naci onal ne ci l j eve, Da l i j e za kral j a pamet nij e da napadne ili da eka da
bude napadnut i sl ino. Svi odgovori na ovakva pi t anj u su uredno pri kupl j ani
i anal i zi rani u Sl ubi za bezbednost nj enog kral j evskog vel ianstva.
Taj na sl uba nj enog kral j evskog vel ianst va i l i , kako j e kasni j e post al a
poznat a, Bri t anska t aj na sl uba, odnosno MI 6 uredno j e pri kupl j al a i
anal i zi ral a sve podat ke koj e j e dobij al a s raznih strana kako od prekomorskih
t rgovaca, l ekara, profesi onal ni h pi j una t ako i od gl umaca i put uj ui h
zabavl j aa. Sl ubu j e zapol j aval a samo i nt el i gent ne, obrazovane, l ukave i
nadasve monarhu odane osobe. Sluba j e zapol j aval a na st oti ne strunjaka
razni h profi l a i svi su oni , bez i zuzet ka, uvek bi l i meu naj bolji ma u svoj oj
brani. El i zabet a I nij e al i l a novac za obavet aj ni rad, t o se naj bol j e vi di i z
i nj eni ce da j e gl omazna engl eska di pl omat i j a godi nj e t roi l a 4. 000 funt i
st erl i nga, a obavet aj na sluba 2. 000. El i zabet a I koj a j e sam - sopstveni m
sredst vi ma fi nasi ral a sve t rokove t aj ne sl ube t aj t roak uvek smat ral a j ako
dobro ut roeni m novcem. Od osni vanj a pa do dana dananj eg svi zaposleni
engleske t aj ne slube zakli nj u se bri t anskom monarhu na vernost ; nj emu i
ni kome vie.
Na zaht ev El i zabet e I, Fransi s Bekon i Robert Sesi l , si n Vi l i j ama Sesi l a,
454

posl ednj e godi ne esnaest og veka krei raj u i mperi j alnu st rat egi j u Engl eske koj a
se sut i nski ni j e zasni val a na rat ovanj u, ve prvenst veno na nauni m
saznanj i ma, opt em obrazovanj u, pi junai i subverzi vnom del ovanj u. Uz
pomo intelektualne el i t e Kembri da i Oksforda razraene su mnoge vari j ant e
odavno poznat e st rat egi j e di vi de et i mpera - zavadi pa vl adaj . Engleska j e ovu
t ehnol ogi j u osvaj anj a i domi naci j e drugi m dravama dovel a do savrenst va, a
suti na j oj j e da se u sukobe dvoj i ce tertius gaudens t rei okori st i .
Dokument koj i j e sadrao sve el ement e budue engl eske i mperijalne politike
nazvan j e j ednost avno Duga, a u net o i zmenj enom obl i ku j avnost i j e
prezent i ran kao Pax Britani ca.
Budunost Engl eske j e, na neki nai n, zacrt ana j o 1529. kad j e Riard Kruk,
speci j al ni agent kral j a Henri j a VIII, ot i ao u Veneci j u gde se uz pomo
f ami gli a Est e u Ghet t o Vecchi o sast ao sa j evrej ski m rabi ni ma koj i su 1492.
prognani i z panije. Rabi ni su pomogl i engl eskom kral j u da se razvede od
panske pri nceze Kat ari ne al i t o ni j e bil o najvanij e. Kruk je sa veni cij anski m
rabini ma, Erkol om Dest e (Ercol om II d' Est e) i venecij anski m Savetom
deset ori ce (Consi gl i o dei Dodi ci ) razmot ri o i dogovori o j o mnogo t oga t o e,
na kraj u, dovest i do komerci j al nog i i nt el ekt ual nog saveza bri t anske krune s
rabi ni ma, kabal i st i ma i maorski m sufi st i ma; bie t o poet ak neraskidive
saradnj e veneci j anskog crnog pl emst va i engl eske krune. Sve t o j e poelo u
vreme Henrij a VIII zapeaeno j e u vreme Elizabet e I (kerka Henri j a VIII i
nj egove druge ene Ane Bol en), kada j e nj en omi l j eni nauni k Don Di ot vori o
vrata Engl eske renesansi i uenj i ma proeti m kabal om i sufi zmom (i sl amski
mi st i ci zam). Don Di e, i pak, ostati zapamen kao tvorac filosofi je i
i deol ogi j e koj a j e, u osnovi , i mal a st av o bri t ansko-j evrej skom i dent i t et u. Iako
j e na snazi j o bi o, a i danas j e, zakon o zabrani ul aska Jevreja u Englesku,
El i zabet a I i m j e irom ot vori l a vrat a i ona su i danas i rom ot vorena.
Gregori o Bot ero, j ezui t ski poli t iki anali tiar 1588. pi e da j e nemogue
nevi det i nagl u ekspanzi j u engl eske t rgovake fl ot e nakon povezivanja sa
Veneci j om i previ det i engl eske t rgovce koj i uvruj u pozi ci j e u Rusi j i , Ki ni ,
Egi pt u, Konst ant i nopol j u, i rom Afri ke. .. Frensi s Drej k (Si r Franci s Drake) i
Tomas Kevendi (Thomas Cavendi sh), kapet ani nj enog vel ianst va, opl ovi li su
svet vi e put a i t o rut ama koj e su bi l e nepoznat e do tada. . . Engl eski pi juni su
svuda po Mediteranu i stie se uti sak da za El i zabet u nema nikakvi h t aj ni . .
Vat i kanski nunci j e u Fl andri j i 1580. obavet ava papu Grgura XIII da se pl ai
da Eli zabet a i ma mnogo pi j una u njegovom naj bl i em okruenj u. Ne znam
kako, al i ona i zgl eda da zna sve.
Prvi veli ki i znaaj an angaman Sl ube u odbranu kral j i ce i njeni h i nt eresa
vezan j e za pokuaj dovoenja Meri I kralji ce kot ske (Mary, Queen of Scot s)
i z kral j evske kue St j uart a na engl eski prest o. Kako kat ol ika kotska t o nije
mogl a sama da i zvede nj en uj ak voj voda od Gi za (Duc de Guise) j e sa
455

Kat ari nom de Medi i (Cat eri na Mari a Romol a di Lorenzo de' Medici ),
francuskom kral j i com majkom, ugovori o eni dbu Meri I i Fransoa II (Franoi s
II). Venanj e j e obavl j eno 10. j ul a 1559. godi ne, a ve naredne godi ne su
otpoel e obi mne pri preme za napad Francuske i kot ske na Engl esku i
svrgavanj e Eli zabet e I. Protestantska Engleska nigde u Evropi ni j e mogl a da
nae savezni ka i cel okupna nj ena pozi ci j a j e bi l a u znaaj noj meri bezizl azna.
Vat i kan j e bi o j edan od gl avnih promot era evropske anti engl eske polit ike
podravajui bezrezervno Kat ari nu de Medii iji je ujak bi o i papa Kl ement
VII (Gi ul i o di Gi ul i ano de' Medi ci ). Decembra 1560. sve j e bi l o spremno za
napad mone kat ol ike vojske na Englesku. I t ada, 5. decembra 1560. godi ne
dogodi l o se net o neoeki vano: Franois II, kral j Francuske, j e i znenada
premi nuo kau od upal e uva, a nj egova ena sa t i t ul m Mari e I
r e
d' cosse j e
bi l a pri morana da se vrat i u kotsku. Napad na Engl esku j e obust avl j en;
Francuska j e pri znal a El i zabet u I za suverenog vladara i povukl a svu svoj u
voj sku i z kot ske; Meri I j e 24. j ul a 1567. godi ne pri nuena da abdi ci ra sa
kot skog prest ol a, a 19. maj a 1568. j e uhapena i ut amniena u engl eskom
zamku efi l d. Umrl a j e 8. februara 1587. Nakon svi h ovi h dogaaja engleski
reni k j e i zvanino obogaen j edni m novi m poj mom: Cl andest i ne i nt el l i gence
operat i ons t aj ne obavet aj ne operacij e.
Vati kan, koji je bi o opsednut idej om svrgavanj a Eli zabet e, angaovao j e svog
j ezui t skog ekspert a Edmunda Kempi ona (Sai nt Edmund Campi on, S. J. ) da
ubi j e kral j i cu. Nj egov pokuaj da kao prerueni prodavac naj skupl j eg naki t a
pri e El i zabet i ni j e uspeo j er j e, od samog poet ka, bi o praen, a pot om
uhapen i obeen u Tajnburnu 1. decembra 1581. godi ne. Le gospodi na
Kempi ona pri padnici Tajne slube su propi sno spakoval i i posl al i na adresu:
Papa Gregori us Tert i us Deci mus, Epi scopus Romanus, Roma, It al y. Vati kan ga
j e kasnije progl asio za sveca!
Naj vei uspeh Taj na sl uba nj enog vel i anst va post i gl a j e 1588. kad j e
panski kral j Fi l i p II odl uio da se jednom za svagda obrauna s El i zabet om I i
njeni m venecij anski m protestanti zmom, koj i j e zagovarala na t etu
katoli anst va. Te godi ne 131 brod vel i ke panske armade nazvane Nepobedi va
armada, sa 17. 000 voj ni ka i 180 kat ol i kih svetenika, zapl ovi o j e ka
Engl eskoj . Pre konanog napada Armada se usi dri l a u francuskoj l uci Kal e, da
bi ukrcal a j o 16. 000 voj ni ka. U pono 6. avgust a, samo nekoli ko sat i pre
njenog ispl ovl javanj a, Englezi su svoja tri najvea broda napuni l i l ako
zapalj i vi m mat erij al i ma, zapal i l i i h i uput i l i u sredi t e l uke gde su, j edna do
druge, bi l e panske gal i j e. panske kapet ane obuzel a j e pani ka pa su uz
haot i an pokret brodova pokual i da t o pre umaknu i z l uke. Meut i m, na
i zl azu i z Kal ea panske gal i j e su doekal i engl eski brodovi i rel at i vno l ako i h
pot apal i dal ekomet ni m t opovi ma. Od 33. 000 voj ni ka u pani j u se vrat i l o samo
deset ak hi l j ada. Osvaj anje Engl eske j e nepovrat no propal o, a vreme Engl eske
i mperij e nezaustavlji vo nast upil o.
456

L' mi nence gri se koj a j e komandoval a engl eskom pomorskom si l om j e bi o
naj uveni ji pirat svog vremena Frencis Drej k (Sir Francis Drake). Za uspeno
pl j akanje panskih l uka i rom June Ameri ke i t rgovinu robl j em u i me
bri t anske krune, kral j i ca El i zabet a mu j e dal a t i t ul u Sera. Drejk je roen u
Tavi st oku, Engl eska 1540, a umro j e od di zent eri j e pri l i kom engl eske opsade
panske l uke San Huan, Port o Ri ko 1596. Int eresant no j e napomenut i da e se
t rgovi na l j udi ma koj u j e Drej k ot poeo t okom XVI veka, u i me bri t anske
krune, pokazat i kao j edan od najunosnijih poslova monarhi j e t okom naredna t ri
veka. Drej kovi naj bolji saradnici na pol j u t rgovi ne l j udi ma bi l i su j evrej ski
t rgovci i brodovl asni ci koj i su se t rgovi nom l j udi ma bavi l i od davni na i ak
st ekl i svet ski monopol na t i m posl ovi ma. Neki od naj poznat i j i h j evrej ski h
t rgovaca l j udi ma bi l i su: Isaac Da Costa, Moses Levy, Aaron Lopez, Jacob i
Davi d Franks, Mordecai i Davi d Gomez, Justus Bosch. . . Naj vei jevrejski
brodovi speci j al i zovani za t ransport robl j a bi l i su: Anna & Eli za, Caracoa,
Hi ram, Dr Vrijheid, Hannah, Nassau, Abi gal e . . . .
Sredi nom XX veka j evrej ska i st ori arka Nat al i j a Dej vi s (Nat al i e Zemon
Davi s) j e, po prvi put , j avno progovori l a o presudnom ut i caj u Jevrej a na razvoj
svet ske t rgovi ne roblj em. Ona j e posebno apost rofi ral a uvenog j evrej skog
l ekara Davi da Isaka (Davi d Isaac Cohen Nassy) koj i se t okom XVIII veka kao
hol andski dravl j ani n bukval no i l i t erarno obogat i o na t rgovi ni l j udi ma u
Suri namu. Tu j e zat i m i j edan od naj bogat i j i h i naj vei h robovl asni ka
amerikog Juga Jevreji n Mordekaj Noa (Mordecai Manuel Noah 1785. -1851. )
koj i se prot i vi o osl obaanj u crni h robova t vrdei da bi t ako net o predst avl j al o
pot kopavanj e amerikog razvoj a.
O bri t anskoj t rgovi ni l j udi ma i j evrej skom udel u u nj emu istaknuti jevrejski
pravni k i i stori ar Sej mur Li bman (Seymour B. Liebman) u svoj oj knjizi
1493. -1825, Requi em f or t he Forgot t en (Rekvi j em za zaboravljene) izdatoj
1982. godi ne u Nj uj orku pi e: Trgovi na robl j em j e bi l a kral j evski monopol .
Afriki robovi su se do svoj i h konani h dest i naci j a za prodaj u prevozi l i
brodovi ma j evrej ski h vl asni ka koji su i mali tapij u na prevoz robova. Fl ota
j evrej ski h brodovl asni ka specij ali zovani h za prevoz robl ja u Kari pskom moru
j e bil a bez premca. Na jevrej ski m brodovi ma radili su isklj ui vo jevrej ski
mornari , ofi ci ri i uvari robova. Po dol asku na kraj nj u dest i naci j u robove su,
po pravi l u, uvek prodaval i j evrej ski t rgovci specij al i zovani za ovu vrst u
t rgovi ne l j udi ma, a t api j u za t akvu t rgovi nu daval a i m j e Kruna. Hvat anj e
robva po razni m afriki m pl emeni ma, nj i hov t ransport i prodaj u nadgl edal i su
bri t anski agent i . Li bman nepi e, mada j e opt e poznat o, da su naj vei kupci
afri ki h robova po vel i ki m l ukama June i Severne Ameri ke bi l i opet Jevrej i
koj i su t ek t ada, naknadnom prodaj om ovi h j adni h l j udi , zarai val i prava
bogat st va. Tokom samo et i ri posl ednj a veka preko 28. 000. 000 Afri kanaca j e
prodat o kao roblje. Trgovi na lj udi ma j e i danas jedan od naj profi t abi l ni j i h
poslova.
457

O znaaj u i ul ozi Jevrej a u svet skoj t rgovini l j udi ma pi e i j evrej ski i st oriar
Moa Kan (Moshe Kahan), Li Fri dman (Lee M. Fri edman) koj i j e bi o i
predsedni k Ameri can Jewi sh Hi st ori cal Soci et y, profesor Herbert Bl um
(Herbert I. Bl oom), Sesi l Rot (Cecil Rot h) koj i j e na t u t emu obj avi o ak
trideset knji ga i mnogi drugi . Da ameriki asopi s Forbes koj i m sl uaj em
pravi rang l i st u i st ori j ski naj poznat i j i h t rgovaca l j udi ma na nj oj bi se, bez
sumnj e, nali i sl edei Jevrej i : Issack Asher, Jacob Barsi mson, Joseph Bueno,
Sol omon Myers Cohen, Jacob Fonseca, Aberham Franckf ort , Jacob Franks,
Daniel Gomez, David Gomez, Isaac Gomez, Lewi s Gomez, Mordecai Gomez,
Rebekah Gomez, Ephrai m Hart , Judah Hays, Harmon Hendri cks, Uri ah
Hendri cks, Uri ah Hyam, Abraham Isaacs, Joshua Isaacs, Samuel Jacobs,
Benj ami n S. Judah, Cary Judah, El i zabet h Judah, Art hur Levy, El eazar Levy,
Hayman Levy, Isaac H. Levy, Jacob Levy, Joseph Israel Levy, Joshua Levy,
Moses Levy, Uri ah Phi l l i ps Levy, Isaac R. Marques, Moses Mi chael s, Emanuel
Myers, Sei xas Nat han, Si mon Nat han, Rodri go Pacheco, Davi d Pardo, Isaac
Pi nhei ro, Rachel Pi nt o, Morri s Jacob Raphal l , Abraham Sarzedas, Moses
Sei xas, Sol omon Si mpson, Nat han Si mson, Si mja De Torres, Benj ami n Wol f ,
Al exander Zunt z. . .
Jedan od klj uni h momenat a za uspeanost ekspanzi onisti ke politike
Engl eske j e svakako bil o osni vanj e Istono i ndi j ske kompani j e 31. decembra
1600 (Honourabl e East Indi a Company). Kompani j u j e osnoval o 125 uspeni h
l ondonski h t rgovaca sa ukupni m kapi t al om od 72. 000. Oni su i upravl j al i sa
nj om mada su posl ednj u re uvek i mal i predst avni ci bri t anskog monarha koj i
j e bi o njen naj vei pojedi nani akci onar. Ist ono i ndi j ska kompani j a j e,
vremenom, post al a naj vani j a t rgovaka i obavetajna poluga britanske
monarhi j e.
Posl e Eli zabeti ne smrt i ost al a j e nj ena Taj na sl uba, i j i pri padni ci e do
danas zakl et vu vernost i polagati samo bri t anskom monarhu. Nji hov osnovni
mot o bie mot o kral j i ce El i zabet e: vi deo et t aceo gl edaj i uti . Kral jevi su se
menj ali , ali j e Taj na sl uba svakom bil a potrebna i na nj oj se ni kad nije
t edel o. Do 1909. sve t aj ne akt i vnost i su se odvi j al e unut ar Bi roa za t aj ne
posl ove. Te godi ne dol azi do reorganizaci j e Bi roa, a naj vani j e promene se
odnose na odvaj anj e unut ranj i h i spol j anj i h obavet aj ni h akt i vnost i .
MI5 j e post al a poznat a kao kont raobavet aj na, a MI6 kao obavet aj na sl uba.
Kad danas govori mo o Bri t anskoj t aj noj obavet aj noj sl ubi mi sl i mo
prvenst veno na MI6 - vojna obavetajna sluba, sekcija 6. Ovo je, zapravo,
st ari nazi v sl ube, al i j e do danas ost ao u upot rebi . Prvi ef ovako
reorgani zovane Bri tanske t aj ne obavet aj ne sl ube bi o j e kapetan Ser Dord
Mensfi l d Smi t -Kami ng (Si r George Mansfi el d Smi t h-Cummi ng). Sva
dokument a pot pi si vao j e samo j edni m sl ovom C i to zelenim mast i l om, a t aj
nai n pot pi si vanj a zadral i su svi ost al i efovi MI6. Kol i ka j e t aj nost rada ove
sl ube naj bol j e govori i nj eni ca da j e bri t anski parl ament o nj enom post oj anj u
458

zvani no i nformi san t ek 1994.
Engl eskom, kot skom i Irskom su t okom vekova vl adal i pri padni ci razl ii t i h
kral j evski h kua: Saksonske, Danske, Normanske, Pl antagenske, Lankest erske,
Jorkirske, Tj udorske, Stj uart ske, Hanoverske, Saks-Koburg-Got a i dananj e
Vi ndzor. Sve ove di nast i j e su vane, svaka na svoj nai n, ali j e nemaka
di nast i j a Hanovera koj a j e sve do 1714. vl adala voj vodst vom Braunvi g-
Lunberg i kral j evst vom Hanovera i zvesno naj vanij a u i st ori j i Vel i ke
Bri t ani j e, a mogue i savremenog sveta. Kral j evska kua Hanovera j e i zdanak
j edne od naj st ari j i h evropski h kua Vel f-Est (Wel f-Este) koj a svoje korene
vodi j o i z 819. godi ne, odnosno od kralji ce Ludit (Judit h Wel f von Bayern )
supruge franakog kral j a Luj a I poznat i j eg kao Luj Pravedni (Loui s l e
Dbonnai re). Luj j e bi o t rei si n franakog kral j a Karl a Vel i kog koga j e
kruni sao papa Lav III daj ui mu t i t ul u Sacrum Romanum Imperi um i i j e e
kraljevstvo kroz i stori j u bi t i poznat o kao Prvi rajh.
Naravno, di nast i j u Hanover moemo povezat i sa f ami l i en Wel f , sa voj vodom
od Lauenburga poznat i j i m samo kao Ot o fon Bi zmarkom i sa st varanj em
Drugog rajha (Deut sches Rei ch). Moemo i h povezat i sa Merovi nkom
di nast i j om, Svet i m ri mski m carst vom, Prvi m, Drugi m i Trei m raj hom, sa . . . .
Kada j e bri t anska kral j i ca Ana (Anne Queen of Engl and, Scot l and and
Irel and) posl ednj a iz di nasti je Stj uart a ot rovana 1. avgust a 1714. u 49-oj
godi ni za sobom ni j e ost avi l a ni j ednog pot omka; u braku sa Dordom,
pri ncom od Kamberl enda (Pri nce George of Denmark and Norway, Duke of
Cumberland), Ana je rodila sina Vilijama al i j e on ubi j en 29. j ul a 1700. u
j edanaest oj godi ni . Tako se dogodi l o da j e bri tanski prest o ost ao upranj en.
Odmah su se poj avi l i mnogobroj ni pret endent i meu koj i ma j e bi l o dost a
pl emeni t i h, uvaeni h i bogat i h kandi dat a. Meut i m, oni koj i su pol agal i
naj vi e prava na bri t anski prest o su bi l i kat ol i ci, a t o j e bi l o nespoj i vo sa
pozi ci j om bri t anskog monarha koj i j e bio i poglavar engleske protest ant ske
crkve. U t akvoj si t uaci j i Engleskoj j e za kral j a, od st rane j ednog del a nj enog
plemst va, namet nut Dord I Ludvi g, voj voda Braunvi g-Lunberga i budui
el ekt or Hanovera (Georg I. Ludwi g, Herzog von Braunschwei g-Lneburg).
Gl avnu ul ogu u ubi st vu kral j i ce Ane i promovi sanj u Dorda I Ludvi ga i mao j e
l ord eri l , voj voda od Marl bora (John Churchi l l , 1st Duke of Marl borough)
koga j e kral j i ca Ana svoj evremeno prot eral a, a on se u London vratio na dan
njenog ubi st va. Istina, u prilog Dorda I koj i j e i roj bri t anskoj j avnost i o do
t ada bi o nepoznat bi l o je nekoliko momenata: bi o je protest ant ; pradeda po
maj ci mu je bi o engleski kralj Dej ms I; engleski kralj arl s I j e bi o uj ak
nj egove maj ke Sofi j e i , na kraj u, maj ka njegovog dede Frederi ka V bil a je
naj st arij a kerka engleskog kralja Vilijama III od Engleske. Alea i act a est
kocka j e baena.
Za sve vreme vl adavi ne bri t anska kralj ica Ana nikad nij e verovala
459

pri padnicima kralj evske t aj ne sl ube. Bil a j e uverena da oni svoj u l oj al nost , u
prvom redu, pokl anj aj u neki m proveneci j anski m krugovi ma engl eskog
pl emst va. Ana j e bi l a kot l ananka i nj enom zasl ugom su se kot ska i
Engl eska 1707. uj edi ni l e st varaj ui Ujedi nj eno Kralj evst vo Vel i ke Bri t anij e.
Nj en ot ac, kao kot ski kralj a Dems VII, vl adao j e i Engl eskom i Irskom kao
Dej ms II (James II of Engl and and Ireland, James VII of Scot land) i bi o j e
posl ednj i kat ol i k na prest ol u Engl eske. Sa prest ol a ga j e 1688. si l om ukl oni l a
engl eska prot est ant ska ari stokratija koja se za pomo obrat i l a veneci j anskom
crnom pl emst vu i amst erdamski m bankari ma koji su i m posl al i hol andsku
voj sku predvoenu pri ncom Vil emom III.
Kada se hol andski pri nc Vil em III 5. novembra 1688. godine iskrcao na
engl esko t l o ni j e, kao t o bi se mogl o pret post avi t i , dol o ni do kakvog
sukoba. Engl eski kral j j e bi o i zdat , pri nuen da abdi ci ra i spaava se begst vom
u Francusku gde ga j e pri mi o Luj XIV za koga j e i nt eresant no napomenuti da
j e pri l i kom kruni sanj a u Cat hdral e Not re-Dame de Rei ms 7. j una 1654. u ruci
drao srpskom i ri l i com pi sano etvorojevanel j e koj e se danas uva u
Bi bli ot hque nat i onal e de France . Ana j e znala da j e t ada nj ena st ari j a sest ra
Meri II kruni sana za kral j i cu ali da je pre t oga, sa nepuni h pet naest godi na,
morala da se vena za hol andskog okupat ora i not ornog homoseeksualca princa
Vi l ema III koj i e nakon t oga post at i cel om svet u poznat kao Vil i j am III od
Engl eske. Ana j e znal a da j e Meri II ubi j ena 28. decembra 1694. u svoj oj 32
godi ni , a da j e Engl eskom t ada, suprot no svi m pravi ma i obiaj i ma engl eske
krune, nastavi o da vl ada Vil ijam III sa svoj im hol andski m l j ubavnici ma
Hansom Bent i kom (Johann Wi l hel m (Hans Wi l l em) Bent i nck) i Arnol dom
Kepel om (Arnol d Joost van Keppel ). On se, znal a j e, redovno sa svoj i m
pri st al i cama sast aj ao u Jerusali mski m odajama (Jerusal me Chambers)
Vest mi nst erske opat i j e. Ana j e znala da je njenog oca prvo i zdao nj egov
verni ofi ci r Don eril kome e kasni j e Vi l i j em III, kao kral j Engl eske,
dodel i t i t i t ul u voj vode od Marl bora i barona od Ajmauta. Znal a j e da j e nj en
deda kralj arl s I bi o prvi engl eski kralj kome j e sueno, koj i j e osuen i
pogubl j en od st rane nekakvi h parl ament araca koj e su pl aal i amst erdamski
j evreji na el u sa rabinom Men ben Josi fom (Menasheh ben Yossef ben
Yi srael ). Ana j e znal a ko st oj i i za proteri vanj a nj enog oca i ubi st va sest re
ni j e i mal a di l eme.
Kad j e, u Vest mi nst erkoj opat i j i u Londonu, 20. okrobra 1714. za 52 kral j a
Veli ke Bri tanij e kruni san Dord I (Georg I. Ludwig Herzog von
Braunschwei g-Lneburg) znaaj i ut i caj kral j evske t aj ne sl ube j e dodat no
porastao. Nai me, Dord I nij e znao engl eski , a nij e ga ni ui o j er mu se ni j e
ni dopadao. Ni j e mu se dopadal a ni engl eska kl i ma, a ni London, pa j e naj vei
deo vremena provodi o u Nemakoj , gde j e i umro 11. j una 1727. Prot i vni ci
novog kral j a bi l i su broj ni , ut i caj ni i moni . panski i Francuski kralj evi ga
ak ni su ni pri znaval i . U Parl ament u su se na nj egov raun al i l i , ak i uz
kraj nj e zl obne opaske. Tokom t ri naest godi na vl adavi ne Dorda I bi l o j e
460

sedam pokuaj a nj egovog svrgavanj a. Ni j edan, naravno, ni j e uspeo. Jedna
t aj na organi zaci j a, bez skrupul a i t runke obzi ra prema prot i vni ci ma, osnovana
j o u vreme Eli zabet e I, bri nula j e za sigurnost i mir kral j a Engl eske.
Dord II (Georg II. August Herzog von Braunschwei g-Lneburg) j e rodj en
u Hanoveru, Nemaka, u Pal at i Hernhaus, a na prest ol u Engl eske j e bi o od
1727. do 1760. Za razliku od oca, Dorda I, on j e naui o nekol i ko engl eski h
rei i fraza ali i h j e i zgovarao s t eki m nemaki m nagl askom zbog ega se
ret ko obraao parl ament u i j avnosti . Od sve Engl eske naj vi e mu j e odgovarao
ambi j ent radnog kabi net a u Kensi ngt onskoj pal at i , gde j e i umro 25. okt obra
1760. Tokom vl adavi ne Dord II j e i zgradi o posebne odnose sa svoj om
sl ubom bezbednost i . Ona se ni j e st aral a samo o nj egovoj si gurnost i i
di skreci j i nj egovi h l j ubavni h avant ura. Naprot i v, Taj na sl uba poi nj e da se
st ara o ekonomski m, pol i t iki m i di pl omatskim poslovi ma Dorda II.
Engl eski prest o nakon Dorda II zauzi maj u nj egov si n Dord III (Georg III.
Wi l hel m Fri edri ch), a pot om i nj egovi unuci Dord IV (Georg IV. August
Fri edri ch) i Vi l i j am IV (Wi l hel m IV. Hei nri ch).
Naj vei dopri nos unapreenj u rada Slube i nj enom znaaj u za monarhi j u
dal a j e kral j i ca Vi kt ori j a (Kni gi n des Verei ni gt en Kni grei chs von
Grobri t anni en und Irl andKaiseri n von Indien), unuka Dorda II i posl ednja
i z di nast i j e Hanovera (Das Haus Hannover). Kao prava Nemi ca ona j e, u
skl adu s l i nom di sci pl i nom, urednou i posl ovnoj posveenost i Sl ubu
pret vori l a u sast avni deo monarhi j e, vezuj ui dobrobi t i budunost svih
pri padni ka Sl ube za dobrobi t i i prosperi t et monarha.
Vi kt ori ja j e roena 24. maj a 1819. u pal at i Kensi ngt on u Londonu. Govori l a
j e engl eski bol j e od nemakog, a na prest o j e st upi l a 1837. godine kruni sanj em
u Vest mi nsterskoj opat iji . Par godi na nakon st upanj a na prest o u Engl esku j e
i z Bombaj a dovel a Davi da Sasuna (Davi d Sassoon), verovat no naj veeg
kabal ist u svog vremena. Sasun pot i e i z uvene j evrej ske porodice N
( ) koj a j e u Persi j i i mal a poseban st atus jer su njeni prvaci vekovi ma
predsedaval i Sanhedri nom. Sam Sasun j e, pre prel aska u Indi j u 1833, bi o l i ni
bankar bagdadskog pae Ahmet a (Ahmet -paa). Kako se u Bagdadu, a pot om i
u Bombaj u bl i sko drui o sa i sl amski m i hri anskim mi sl ei m l j udi ma Sasun j e
vremenom post ao vrsni poznaval ac ne samo jevrejske kabale, ve je
podj ednako bi o cenj en i kao poznaval ac i sl amskog sufi zma i hri anskog
mi st i ci zma. Nj egova porodi ca j e j o od XIII veka odraval a t rgovake veze sa
Veneci j om, a po osni vanj u Ist onoi ndij ske kompani j e postal i su nj eni vani
agent i u arapskom svet u. Po dol asku u Bombaj Davi d Sasun post aj e agent
Ist ono Indijske Kompanij e i ubrzo se, kao veoma sposoban i nadasve
poverl j i v ovek, preporui o i samoj kral j i ci . Odmah po dol asku u London
zakl eo se kral j i ci na vernost, a potom je najvei deo ostat ka svog i vota, umro
j e 1864. godi ne, posvet i o unapreenj u Sl ube - odabiru mladi h i talent ovanih
l j udi i nj i hovom obrazovanj u i svekol i koj pri premi za rad na t aj ni m posl ovi ma
461

bri t anskog monarha. Kako sam Sasun ni kada ni t a ni j e t rai o za sebe kral j i ca
Vi kt ori j a mu se odui l a t ako t o j e nj egovog si na Ahmeda (Si r Al bert Abdul l ah
Davi d Sassoon, 1st Baronet ) nai ni l a baronom i pot om ga oeni l a kerkom
svog pri j at elj a Gust ava Rot i l da (Baron Gust ave de Rot hschi l d).
t o se t ie same Sl ube, Davi d Sasun j e uveo pravi l o dve nul e: 00 pravo
odabrani h pri padni ka Slube da mogu nekanj eno da ubi j u, kad to ocene
neophodni m, za, i u i me kralj ice, bil o koga, bil o kada i bi l o gde. ovek je, po
Sasunu, bi o 0; prot i vni k kral j i ce j e bi o dvost ruka nul a. Sasun j e uveo j o j edno
pravi l o za ovakve agent e ni su i mal i ogranienj a u t roenj u novca dok su na
zadat ku, a mogl i su da se povuku i z posl a kad god t o zael e, pri emu bi
dobij ali znaaj na i manj a i pri hode od koj i h su do smrt i mogl i udobno da ive.
Takoe, Sasun j e promovi sao i praksu angaovanj a najpoznatijih kriminalaca
za obavl j anj e poj edi ni h posl ova i z del okruga rada Taj ne sl ube. Neki od ovi h
l j udi su, nakon uspeno prebroeni h i skuenj a, bi val i i t raj no pri mani u
Sl ubu. Sasun ni j e bi o pri padni k Sl ube, al i j e radi o s nj i ma po ovl aenj u
kraljice Vi kt ori je. Jedi ni ovek i z Sl ube koj i se redovno vi ao s Kral j i com
bi o j e ef Sl ube. Jednom nedel j no, kad j e t o bi l o mogue, u 17. 00 asova prvi
ovek Taj ne sl ube j e dolazio u kraljevsku palatu da s bri t anski m monarhom
popi j e Darjeelingaj spreml j en po recept u Dona Brauna (John Brown), nekad
naj poznat i j eg i naj omi l j eni j eg sl uge nj eneog kral j evskog vi soanst va. U
Bri t ani j i i spi j anj e aj a ni j e ni kada bil o samo pij enj e aja guns f or t wo, t ea
f or one! Do kraj a i vot a, 22. j una 1901. godi ne, kral j i ca Vi kt ori ja j e zadrala
ovakav nai n ophoenja s prvi m ovekom Taj ne sl ube. Kad j e Kral j i ca
premi nul a Taj na sl uba j e ve bila institucija za sebe. Bi la je mnogobrojna,
bavi l a se ogromni m broj em razl ii t i h posl ova, i zazi val a j e znat i el j u mnogi h u
Engl eskoj , a t o j e, prema Dozefu Sasunu (Joseph Sasoon - 1855. -1918. ),
nasl edni ku Davi da Sasuna, bio znak da se Taj na sluba mora reorgani zovati i
pripremiti za sasvi m nove zadat ke.
Meut i m, za dol azak ovog t aj novi t og Jevrej i na i z Persi je se vezuj e j o j edna
vrl o vana st var u ivot u Engl eske. Kralj Engl eske Edvard I prot erao j e sve
Jevrej e i z Engl eske 1290. i kral j evski m ukazom i m zabrani o da se i kada, po
bil o kom osnovu, u nj u vrate. No, kako je Engl eska u vreme vl adavi ne Oli vera
Kromvel a ost al a bez kralj a ovaj j e, na zaht ev voe hol andske j evrej ske
zaj edni ce Meneeh Ben Izraela (Manasseh ben Israel), 1656. dozvoli o ulazak,
pre svega, sefardski h Jevrej a u Engl esku. Ali , t ek sa st upanj em na prest o
kral j i ce Vi kt ori j e za Jevrej e se st vari dramat ino brzo i povolj no menj aj u. Ist e
godi ne kad j e u London sti gao t aj novi t i Sasun Kral j i ca j e odl ui l a da Mozesu
Haj manu Mont efj oreu (Si r Moses Hai m Mont efi ore, 1st Baronet ), j ednom od
naj ut i caj ni j i h i naj bogat i j ih Jevrej a u Engl eskoj , dodeli titulu barona. To j e
bi l o prvi put u i st orij i Engleske da Jevrej i n dobi j e nasl ednu t i t ul u. Ne zadugo
nakon t oga Kral j i ca Vi ktori j a pomae Ser Davi du Sal omonu (Si r Davi d
Salomons, 1st Baronet) da bude izabran za gradonael ni ka Londona, t o ga j e
ui ni l o prvi m Jevrej i nom na t om mest u, a ve 26. Jul a 1858. godi ne Laj onel
462

Rot i l d (Li onel Nat han de Rot hschi l d) post aj e l an Parl ament a i od t e godi ne
do danas u nj emu, kako u Gornj em t ako i u Donj em domu, uvek i ma Jevrej a.
Iako ni kad ni j e pot pi sal a ni j edan dokument koj i m bi stavi l a van snage
kral j evski ukaz i z 1290. godi ne, Vi kt ori j a j e, po mi l j enj u mnogi h de f act o
ozakoni l a boravak i rad Jevreja u Ujedi nj enom Kralj evst vu.
Prosl ava 60 godi na vl adavi ne kral j i ce Vi kt ori j e odrana j e 22. Juna 1897. u
Londonu. Bi l a j e t o prosl ava kakvu svet do t ada ni j e vi deo. Tog dana Sunce j e
j arko si j al o, a na nebu ni j e bi l o ni naj manj eg obl aka. Kad su t opovi
razmet eni du Haj d Parka pl ot unom oznai l i poet ak sveanost i Kralj i ca se,
i z Vindzora put katedrale sv. Petra, uputi la u ot voreni m koi j ama t i t ei se od
j arki h sunevi h zraka i pkast i m suncobranom. Imal a j e 78. godina, mnogi su j e
vol el i , mnogi su j e mrzel i , al i ni j e bi l o ni koga ko j e ni j e pot ovao. Bi l a j e
naj moni j a osoba na Zeml j i . Kad je 1838. st upila na prest o Engl eska j e vl adal a
na 3 mi l i ona kvadrat ni h ki l omet ara, a t og 22. j una Engl eska j e kont rol i sal a
preko 18 mi l i ona kvadrat ni h ki l omet ara, odnosno vl adala j e et vrt i nom
Zemal j ske kugl e i et vrt i nom svet ske popul aci j e. Bee t o i mperi j a u koj oj
Sunce ni kad ne zal azi . Engl eski monarh j e kont rolisao celokupnu svetsku
proizvodnj u i trgovinu drogom, kont rol i sao j e naj vee proizvodjae i i zvozni ke
oruj a, trgovi na ljudi ma je bil a njegova privilegij a. . . Najvei deo i skopi na
zl at a, pl at i ne, srebra i dragog kamenja bio je pod nj egovom kont rol om i l i u
vlasnit vu nj emu bli ski h i odani h pojedi naca. Bi la je t o, zapravo, jedna od
naj vei h i mperi j a u pi sanoj i st ori j i l j udskoga roda.
Kad je kralji ca Vi kt ori ja sti gl a ispred kat edral e Svet og Petra nij e naput ala
koi j u, a prvi koj i j e pri ao da j e pozdravi bi o j e nj en si n Al bert Edvard,
budui kralj Engleske Edvard VII. Jedini ovek kome se Kral j i ca osmehnul a i
nakl oni l a t og j ut ra bi o j e obuen u di skret no si vo odel o na t anke bel e pruge i s
crvenom ruom u reveru - Dozef Sasun. Bi o j e t o ovek koj i j oj se, kao i
nj egov deda Davi d Sasun, zakl eo na odanost do smrt i . Bi o j e t o ovek koji se
vi ao s kralji com Vi kt ori jom kad god j e t o smat rao za pot rebno i ovek koji
ni kad nij e rekao da poznaj e Kral j i cu i l i kral j a Edvarda VII.
Nakon t o j e Voj voda od Kornvol a Edvard, naj st ari j i si n Kral j i ce Vi kt ori j e i
pri nca Albert a od Saks-Koburg Got a, 1901. godi ne, s 59. godi na, post ao kral j
Engl eske uzevi i me Edvard VII preduzeo j e, na predl og Dozefa Sasuna, mere
za veli ku reorganizacij u Taj ne sl ube. Osnovni razl ozi ove reorgani zacije behu
t o t o su parl ament i vl ada sve ee i sve odl unij e zahteval i da i maju uvi d i
ut i caj na rad Taj ne sl ube. I za i vot a kral j i ce Vi kt ori j e bi l o j e ovakvi h
zaht eva, ali su oni bil i sporadini i vi e reda-radi postavl jani . Meut i m, nakon
t o j e prest o preuzeo Edvard, poznat kao vel i k l j ubi t el j ena, dobre hrane, pia
i kval i t et nog duvana, zaht evi za ograniavanj e nj egovi h i ngerenci j a nad
Sl ubom su post ajali sve glasnij i.
Kraj reorgani zaci j e Sl ube bi o j e 1909. godi ne, a i zvedena je tako da svi
463

budu zadovol j ni . Parl ament j e i mao uvi d u rad t aj ni h sl ubi , Vl ada j e st ekl a
prava da ih kont rolie i da upravlja nj i ma i t d. Nj egovo Kral j evo Vi soanst vo
j e i mal o naj vi e razl oga da bude zadovol j no, j er j e naj vei deo t rokova
odravanj a razl ii tih delova Taj ne sl ube sad pao na t eret Vl ade, a nj egovo
pravo da t e i st e sl ube kori st i za svoj e potrebe nisu, zapravo, dovedene u
pi t anj e. Ovakav nai n demokratske kont rol e i upravlj anja t aj ni m sl ubama
bie kasni j e pri menj en i u SAD i mnogi m drugi m dravama, a njegova osnovna
karakt eri st i ka j e: svi i maj u pravo da se upoznaj u sa t aj nama koj e to vie ni su!
i nj eni ca j e da ni j edna j edi na t aj na sluba bi lo koje drave ne bi mogla da
opst ane, a kamol i da funkci oni e kada bi demokrat ske vl ast i i mal e mogunost
bi l o kakve ozbi l j ne kont rol e nj i hovog del ovanj a. Danas j e t eko saznat i i t aan
broj zaposl eni h u ovim sl ubama, a o nj i hovoj st rukt uri , nai nu i obi mu
fi nansi ranj a, saradnikoj mrei i sl . apsol ut no j e nemogue ozbi l j no
razgovarat i . Kada bi se na bi l o koj u od ovi h t ema mogl o razgovarat i , onda t o
ne bi bil e ni kakve t aj ne sl ube ve neka vrst a j avni h servi sa na koj e ni ko ne bi
t roi o ni novac ni t i vreme.
Kad su 1946. SAD odl ui l e da formi raj u Cent ral nu obavet aj nu agenci ju
(Cent ral Int el l i gence Agency C. I. A. ) posao nj enog formi ranj a poveren j e
ekspert i ma i z MI6 i MI5. i m j e 1948. osnovana j evrej ska drava Izrael na
arapskoj zeml j i zvanoj Pal est i na zakl j ueno j e da se odmah mora formi rat i
snana j evrej ska obavetaj na sl uba -MOSAD ( -
HaMossad l eModi ' i n v' l eTafki di m Meyuhadi m), a ceo posao j e opet poveren
ekspert i ma i z MI6 i MI5. Int eresant no da su Brit anci formi ral i MOSAD po
uzoru na C. I. A, a za prvog oveka su post avili svog proverenog saradni ka Isera
Harel a ( ) koji se do tada nal azio na el u j evrej ske t aj ne organizaci je
Sherut Bi t ahon Kl al i (").
Nesmot renost C. I. A. u napadu na Nj uj ork 11. sept embra 2001. razbesnel o j e
rukovodst vo MI6. Ne zbog upl et enost i j er se ona podrazumeval a ve zbog
t ral j avo obavl j enog posl a i i nj eni ce da su poj edi ni novi nari poel i da
sumnj aj u da nekakva t erori sti ka organi zacij a Arapa po i menu al Kaida
( ) poseduj e t ehnol oke, l j udske i organi zaci one resurse za ovakav
poduhvat . t a vi e, pojavili su se i pojedi nci koji su poel i da i zraavaj u
sumnj u u post oj anj e bi l o kakve arapske organi zaci j e pod ovi m i menom. Bi l o j e
pot rebno mnogo t ruda, medi j skog i di pl omat skog da se, bar do nekl e, pri kri j e
ova teroristia aktivnost C. I. A. i svet uveri u navodnu mo, sofisticiranost i
st runost pri padnika al Kai de. Meut i m, i pored svega, ni j e bi l o mogue
sakri t i i nj eni ce da j e pod zat i t om C. I. A. 136 l anova bl i e i l i dal j e rodbi ne
Bi n Laden t okom 12. i 13. sept embra napust i l o t eri t ori j u SAD, a da j e sam
Osama bi n Laden, dan nakon ruenj a Svet skog t rgovakog cent ra u Nj uj orku,
preki nuo l eenj e i napust i o ameri ku vojnu bolni cu u Rijadu. Posebno
okant ni m j e bi l o saznanj e da su 11. sept embra 2001. u Vai ngt onu na
posl ovnom doruku u hot el u Ri t z-Carl t on (1150 22nd St reet , N. W.
464

Washi ngt on, DC) bi l i ni ko drugi nego Dord Bu St arij i (George Herbert
Wal ker Bush) i afi k bi n Laden (Shafi q bi n Ladi n), polubrat Osame bi n
Ladena. Ovom posl ovnom doruku su prisustvovali i Frenk Karlui (Frank
Carl ucci), bivi mi nistar odbrane SAD i Dej ms Bejker (James Baker III),
bi vi dravni sekretar SAD. Za Engl eze j e ovaj niz injeni ca bi o neto
nesvarl j i vo. O zakasnel om ruenj u zgrade broj 7 pored Kula bl iznaki nj a
naj bolj e j e i negovori t i .
Prva ot kria ameri ke policije o navodni m atentatorima su bila u skl adu sa
t reerazrednom hol i vudskom produkci j om: Li st The Bost on Gl obe j avi o j e da
j e u prt l j agu koj i j e t rebal o da bude ut ovaren u jedan od ot et i h avi ona na
bost onskom aerodromu Logan pronaena knj i ga Kur' an, pri runi k za
upravl j anj e avi onom na arapskom j ezi ku i kal kulat or za i zraunavanj e
pot ronj e gori va. Zat i m sl ede i nformaci j e da je paso navodnog voe ove
t erori stike grupe egi patskog st udent a arhi t ekture Mohameda At e
(Mohammed Att a) na neobj anj i v ali za policiju sretan nai n prei veo
ekspl ozij u, ruenj e kul a i vi e st oti na stepeni uareni plamen u kome ni crne
kut i j e avi ona ni su ost al e i t ave i , zahval j uj ui svemu t ome, bi o pronaen u
neposrednoj bl izi ni Svet skog t rgovakog cent ra! Par dana kasni je obj avlj eno je
kako je jo jedan paso pronaen na mest u gdj e j e pao avi on (l et br. 93) u
Pensi l vani j i . Taj paso j e navodno pri padao drugom ot mi aru po i menu Zi ad
arah (Zi ad Jarrah). . .
Za ameri ku j avnost j e posebno bi l o zbunj uj ue saznanj e da t og dana 11.
sept embra 2001. nad ameriki m nebom ni j e bi l o avi ona NORAD-a (Nort h
Ameri can Aerospace Defense Command) koji su, kao speci j al ni deo ameri ki h
vazduhopl ovni h snaga, zadueni za dvadeset et voroasovno pat rol i ranj e
ameriki m vazduni m prost orom. Ni ko, ba ni ko, ni j e znao da objasni
graani ma Ameri ke kako j e mogue da je vazduni prostor izmeu Bost ona i
Vai ngt ona, podruj e koj e se moe nazvat i pol i t iki m i ekonomski m srcem
naci j e, ost al o pot puno nezat ieno? Drugi avi on, koj i j e pogodio Njujork, letio
j e i zvan svog normalnog kursa puni h 40 mi nut a i pri t ome j e prol et eo na samo
nekol i ko ki l omet ara od el i t ne voj ne baze Mek Gaj er (McGui re Ai r Force) u
Nj u Dersi j u i sve t o nakon t o j e prva kul a STC-a ve bi l a pogoen! Takoe,
neobj anj eni m j e ost al o i pi t anj e novi narakako j e bi l o mogue da Pent agon -
zgradu koj a se nal azi u Vai ngt onu i u koj oj j e smet eno Mi ni st arst vo obrane
SAD, ost ane nezat i en t ako dugo nakon prvog napada na Nj uj orki t o pored
injenice da se voj na vazduhoi pl ovna baza Andrews Ai r Force nalazi na svega
nekoli ko desetina ki lomet ara.
Zat akavanj e i st i ne o napadu na Nj uj ork zapoel o j e t i me t o su i z i st rani h
radnj i i zuzeti pol i cij a Nj uj orka i FBI. Ist ragu o t erori st ikom napadu obavi l a
j e FEMA (Federal Emergency Management Agency) na ijem se el u t ada
nal azi o Buov bl i ski pri j at el j i saradni k Doe Al bou (Joe M. Al l baugh). Koliko
j e znaaj FEME govore i podaci da ona, po ameriki m propi si ma, odgovorna
465

j edi no predsedni ku SAD, a da j oj j e godi nj i budet oko 6 mi l i j ardi dol ara i da
u st al nom radnom odnosu i ma (prema podaci ma za 2008. godi nu) 6. 651
sl ubeni ka. ovek koj i j e i spred FEMA-e nadgl edao rad svi h obavetajnih
sl ubi bi o j e Kreg Fj ugei t (Wi l l i am Crai g Fugat e) i on j e maj a 2009, po
di skreci onoj odl uci predesdni ka Barka Obame, post ao nj en novi i zvrni
direkt or. Na osnovu raspol oivih i st rogo kont roli sani h podat aka i st ragu j e
organi zovao i Kongres SAD al i kada j e nj egova komi si j a okonal a svoj rad i z
st rogo poverl j i vog i zvet aj a j e, na zaht ev FEMA-e, i zuzet o puni h 27 st rani ca,
a ost at ak progl aen naj vi om dravnom t aj nom. Svi koj i su i mal i pri l i ke da se
upoznaj u i sa ovako redukovani m i zvet aj em su moral i da se obaveu na
ut anje u skladu sa Kongresni m zakonom o pat ri ot i zmu (Congress Patriotic
Act ) koj i j e, po vanrednom post upku, usvoj en est nedel j a nakon navodnog
napada na Nj uj ork.
Za razl i ku od ameriki h kongresmena na utanj e nij e bi o obavezan novinar
f reel ancer Di m Mars (Ji m Marrs) koj i kae: Reeno nam j e da j e devet naest
musl i manski h fanat i ka naui l o, na t romesenom kursu, da upravl j a put niki m
avi oni ma; da su, po okonanj u obuke, u savreno koordi ni ranoj akciji oteli
eti ri put nika avi ona; da su, kao ni ko ni kada pre, prevarili nau etrdeset
mi l i j ardi dol ara skupu vazdunu odbranu, prel et el i pol a Ameri ke i udari l i u
dve kul e u Nj uj orku, zgradu Pent agona (Izgradnja Pent agona j e ot poel a 11.
sept embra 1941. ) i , gl e uda, j edan se avi on srui o negde u Pensi lvanij i. Sve
ovo j e, reeno nam j e, a mi t reba u t o da poveruj emo, osmi sl i o, organi zovao i
nadgledao nekakav i slamski verski fanati k koji je sa lapt opom u ruci sedeo u
nekoj avgani stanskoj pei ni ! Pa mol i m vas t o j e i nsul t t o i nt el l i gence (uvreda
i nt el i genci j e).
Poet kom 2002. godi ne francuski i nt el ekt ual ac Ti j eri Mesan (Thi erry
Meyssan) obj avi o j e knj i gu 11. sept embar 2001. vel i ka prevara koj a e bi t i
prevedena na 25 j ezi ka. Kori st ei ugl avnom dokument a Bel e kue i ameri kog
mi ni st arstva odbrane kao i t elevi zij ske sni mke Mesan j e nedvosmi sl eno ukazao
na nemogunost i zvoenj a j ednog t ako kompl eksnog i zaht evnog t erori st ikog
i na od st rane devet naest ori ce ml adi h, nedovolj no obrazovani h i struno
osposobl j eni h arapski h ml adia. Mesanove sumnj e i pretpost avke su ubrzo
podral i mnogi dal eko kval i fi kovani j i i upueniji ljudi iz oblast i bezbednost i i
gl obal nog t erorizma. Posl ednj i u ni zu j e bi o Andreas Bul ov (Andreas Von
Bl ow), 25 godi na l an nemakog parl ament a, mini st ar u vl adi Hel mut a mi t a
i ekspert za meunarodi t erori zam. Apri la 2006. dao j e i ntervju za GCN radio
koj i j e zapoeo rei ma: Zvanina verzi j a dogaaj a o ruenj u kul a Svet skog
t rgovakog cent ra u Nj uj orku j e t oli ko pogreno post avl j ena da j e j asno da se
t u radi o upl et ensot i domai h sl ubi. Kako nebi ost ao nedoreen Bul ov
preci zi ra da j e ceo posao obavi o naj ui krug C. I. A. i da su posebni ureaji za
navoenj e avi ona, o kakvi m t erori st i mogu samo da sanjaj u, bi l i postavljeni u
zgrade Svet skog t rgovakog cent ra. Naravno, C. I. A. j e i mal a saradni ke u
Saudij skoj obavet ajnoj sl ubi , a razl ozi za ovaj grozni i n se vi de u ubrzanom
466

napadu na Avgani st an i Irak zakl j uuj e Bul ov. No, po nj emu, sve j e t o deo
obi mne pri preme za konani obraun sa Ki nom koj a j e za mnoge, preko noi ,
post al a nepri j at no mona!
Moda j e i pak naj j asni j i i naj konkret ni j i u obj anj avanju onoga to se u
Ameri ci dogodi l o 11. sept embra bi o nekadanj i nemaki dravni sekretar u
mi ni st arstvu odbrane, naelni k parlament arne komi sij e za bezbednost i
mi ni st ar za Istrai vanj a i t ehnol ogi j u Andrea Bul ou (Andreas von Bl ow). On
j e za asopi s Der Tagesspiegel izjavi o:
Pl ani ranj e ovi h napada j e j edno maj st orsko ost varenj e u t ehni kom i
organi zaci onom smi sl u ot et i 4 ogromna avi ona u okvi ru par minut a i navest i
i h na nj i hove met e veoma kompl i kovani m l et aki m manevri ma. Tako net o j e
nezami sl i vo bez konkret ne podrke dravni h obavet aj ni h sl ubi.
Pozi vaj ui se na svoja obavet aj na saznanj a vezano za ul ogu CIA u
dogaaj i ma od 11. sept embra Bul ou j e ak i zdao i knj i gu Die CIA und der 11.
Sept ember (CIA i 11. sept embar) u koj oj , kao i skusni advokat , i znosi ni z
i nj eni ca na osnovu koj i h se moe i zvui nesumnji vi zakl juak da zvanina
verzi j a ruenj a kul a bl i znaki nj a u Nj uj orku j ednost avno ni j e odri va. Nj egov
zakl j uak u cel ost i podrava i profesor fi zi ke na uni verzi t et u Bri gham dr.
Douns (St even E. Jones) koj i j e ak ust vrdi o da, s obzi rom na poznat e
zakone fizi ke, avi oni ni su mogli da srue nj ujorke kule bli znakinje ve da j e
t o bi l o mogue samo mi ni ranj em nj i hovi h t emel j a.
Veoma bl i zak al i znat no konkret ni j i u svoj oj oceni sept embarske t ragedi j e u
SAD je bio i nekadanji ef naj vee i naj j ae paki st anske obavet aj ne sl ube
ISI (Int er-Servi ces Intelli gence) general Hami d Gul ( , na urdu jeziku):
Napadi su poel i u 8:45, et i ri avi onska l et a bi l a su skrenut a sa nj i hove
predvi ene vazdune rut e i ni j edan voj ni l ovaki avi on ni j e pol et i o do 10:00.
Radari su omet ani , t ransponderi nisu radil i i nij e bil o IFF (f riend or f oe)
i dent i f i ki caj e (posebna vrst a provere da se ust anovi da l i j e avi on u rukama
regul arnog pi lot a ili ot mi ara). U Paki st anu, ukol i ko ni ko ne odgovori na IFF
pozi v, borbeni avi oni odmah dobi j aj u nalog za pol i j et anj e. Ovdj e se jasno vi di
da j e t o bi o j edan akt organi zovan i znut ra. Da l i e se i ovo zat akati i st o kao
i st varni poi ni oci at ent at a na Kenedij a?
Povodom t ragedi j e u Nj uj orku ogl asi o se i humani st a Don Sej mur (John. J.
Samour) al i ne u ci l j u koment ari sanj a apsurdne zvanine verzi j e kako sam
kae, ve samo sa pi t anj em upuenog amerikoj j avnost i : Da li znat e da u
Africi svakog dana od si de umre vie l j udi nego t o i h j e nastradal o u
Nj uj orku. Da li znat e ko snosi naj veu odgovornost za ono t o se i rom Afri ke
dogaa svakoga dana?
467

Terori st i ku akci j u u Nj uj orku od 11. sept embra amerika admi ni stracija j e
i skori st i l a kao opravdanj e za napad na Avgani st an 7. okt obra 2001. godi ne, i
rat prot iv Iraka 2003. Dva su osnovna razl oga napada na Avganist an i njegovu
okupaci j u. Prvi j e drast i no smanj enj e proi zvodnj e opi j uma od st rane
Tal i bana, a drugi nj i hovo odbi j anj e da dozvol e Union Oil Company of
Cal i f orni a - amerikoj naftnoj fi rmi , i zgradnj u naft ovod preko nj i hove
t eri t ori j e. Ovaj naft ovod j e t rebal o da spoj i nova nal azi t a naft e na obal ama
Indi j skog okeana gde Uni on Oi l Company of Cal i f orni a i ma 70% koncesija sa
obal ama Kaspi j skog mora. Napad na Irak j e, s druge st rane, preduzet kako bi
se pod ameriku kontrolu stavila proizvodnja naft e u ovoj zeml j i i t o u skl opu
i reg ameri kog plana za napad na Iran i kont rol u nj egovi h naft ni h resursa.
Prema pi sanj u Washi ngt on Post -a od 18. novembra 2001. C. I. A. je u
Avgani st anu j o 1997. ot poel a sa voenj em paravoj ni h formaci j a u Junom
Avgani st anu. Vie hi l j ada pri padni ka ovi h j edi ni ca j e borbu protiv legalnih
Avgani st anski h vl ast i ot poeo ve 27. sept embra, odnosno deset ak dana pre
zvani nih amerikih napada. Ni jaz Nai k (Niaz A. Naik), mi ni st ar i nost rani h
posl ova Paki st ana j e u j ednom i nt ervj uu BBC-i j u nagl asi o da su mu nj egove
amerike kol ege j o j ul a 2001. obznani l e nj i hovu odl uku za napad na
Avganist an kako bi se srui o t al i banski rei m i uhapsi o Mul a Omar (Mull a
Mohammed Omar i l i , na pat u j ezi ku) l ider Tal i bana. Odmah
nakon t o su okupi ral i Avgani st an Ameri kanci na mest o predsedni ka
post avl j aj u svog oveka Hami da Karzai (Hami d Karzai i l i , na patu
j ezi ku), nekadanjeg radnika Uni on Oil Company of Cal i f orni a. Danas oni u
Avgani st anu kont rol i u proizvodnj u naj kval i t et ni j eg opi j uma na svet u, a po
rei ma Ant oni a Mari a Kost e (Ant oni o Mari a Cost e), efa kancel ari j e UN za
kri mi nal i narkot i ke proi zvodnj a opi j uma u Avgani st anu j e 2006. dost i gl a
nevrovat ni h 6. 100 met ri nih tona t o je got ovo 92% ukupne svet ske
proizvodnj e. Vi e od 70% ove proizvodnj e se plasi ra na evropsko trit e, a
gl avni di st ri but i vni cent ar j e Kosovo i Met ohi j a gde SAD i maj u j ednu od
naj vei h voj ni h baza na svet u. Spomeni mo samo da SAD u 130 zemal j a svet a
i maj u oko 700 voj ni h baza koj e su, po pravi l u, i zuzet e i z j uri sdi kci j e
domi ci l ni h drava. Prema procenama Int erpol a koj e j e mart a 2006. i zneo
predsednik Izvrnog komit eta Deki Selebi (Jackie Sel eby) na KiM se svakog
dana nal azi naj manj e pet t ona heroi na i kokai na. Zaniml jivo, ako se ovi podaci
i maj u u vi du, da od 2000. do 2006. na Kosmetu ni j e zapl enj en ni j edan j edi ni
gram bi l o koj e vrst e narkotika.
Odmah nakon t o j e i zvrena konsolidacija okupacioni h snaga u Avganistanu
SAD su ot poel e sa pri premama za napad na Irak. Amerika admi nistraci ja j e
j o od 2000-te bila odl una da napadne Irak jer je t e godi ne Sadam Husei n
poeo naft u da prodaj e samo za evro to j e za di rekt nu posl edi cu i mal o
sl abl j enj e vrednost i dol ara na svetski m berzama. Sadamov pri mer ve naredne
godi ne j e sl edi o venecuel anski predsedni k Hugo avez, a odmah pot om j e i
Iran naj avi o mogunost da obust avi prodaj u svoj e naft e za dol are. Napad na
468

Irak j e bi o ne neminovan ve i mperat i van kao t o su i pret nj e Iranu post al e
nei zost avna ret ori ka ameri ke vl ade. C. I. A. je bila zaduena da osmi sli povod
za ovu agresi j u i on j e naen u navodnoj t vrdnj i da Irak poseduj e oruj e za
masovno uni t avanj e. Kako t o, samo po sebi , ni j e bi l o dovol j no C. I. A. j e svoje
ve i skonst rui sane dokaze dopuni l a novi m t vrdei da Irak raspol ae
nukl earni m naoruanj em. Sredi nom 2006. bri t anski premi j er Toni Bl er i
ameriki predsednik Dord Bu Mlai su priznali da ni j edan od razl oga koj i
su se uzi mal i kao opravdanj e za agresi j u na Irak ni j e post oj ao. Sve j e bi l o
i zmi lj eno.
Danas SAD u Iraku kont rol i u i pri svaj aj u cel okupnu proi zvodnj u nafte. Irak
j e gurnut u graanski rat , a narod doveden do i vi ce gol e egzi st enci j e. Medl i n
Ol braj t , nekadanj i dravni sekretar SAD, j e na novi narsko pi t anj e o preko
pol a mil i ona i rake dece koj a su umrl a od posl edi ca uvedeni h sankci j a koj e su
pret hodi l e konanom uni t enj u Sadama Husei na, odnosno Iraka i zj avi l a: To j e
bi o t eak i zbor za Admi ni st raci j u al i j e cenu vredel o plat i t i . Ko j e pl ati o t u
cenu? Iraka deca! Prema zvanini m podaci ma bri t anske i st rai vake kue
Opi ni on Research Busi ness i i strai vanj u koj e je preduzeo Johns Hopkins
uni verzi t et SAD su odgovorne za smrt preko mil i on Iraana i t o samo za peri od
odmart a 2003. do avgusta 2007.
C. I. A. j e j o 1985. pokual a u Bej rutu da ubi j e j ednog musl i manskog
reli gi oznog vou koj i j e pozi vao na al -j i had f i sabi l All ah - sveti rat prot i v
SAD. Ispred dami j e j e post avl j en kamion pun ekspl ozi va i akt i vi ran j e kad su
verni ci naput al i ovaj sakral ni obj ekat . Ubi j eno j e osamdeset oro l j udi al i ne i
glavna met a napada. Ovakvi h i sli ni h t erori st ikih napada C. I. A. j e bezbroj .
Zbog svega t oga SAD su, kao j edi na drava na svet u, od st rane Svet skog suda
osudj ene za t erori zam za nezakoni t u upot rebu si l e radi ost varenja polit iki h
cilj eva. Istovremeno, SAD su, pored Izrael a, j edi na drava na svet u koj a j e
odbi l a da pri hvat i rezol uci j u br. 595 Sasvet a bezbednost i OUN od 27. mart a
1987. koj om se sve drave pozi vaj u na pot ovanj e medj unarodni h zakona. t a
vi e, SAD su st avi l e vet o na ovu rezol ucij u.
Kol i ko se MI6 osi l i l a u pogl edu zat i t e svetskog t erori zma naj bol j e govori
zaht ev koj i su dravnom sekret aru SAD Medl i n Ol braj t , 11. j anuara 2000.
godi ne, podnel i Vi l i j am Koen (Wi l l i am Sebastian Cohen), dravni sekretar
odbrane SAD, Dord Tenet (George John Tenet - al banskog porekl a), di rekt or
C. I. A. i Luj Fri h (Loui s Joseph Freeh), di rekt ora FBI. U ovom zavanino
dost avl j enom i zavedenom memorandumu el ni h l j udi ameriki h bezbednosni h
struktura ukazuj e se na okol nost i koj e j e vi e nemogue prenebregavat i i
j avno ne vi det i , a t i u se di rekt nog angaovanj a bri t anske vl ade u pruanj u
podrke meunarodnom t erori zmu. Isfrust ri rani veitim kritikama i stal ni m
bri t anski m popovanj em Koen, Tenet i Fri h predl au i zahtevaju od dravnog
sekretara SAD da st avi Vel i ku Bri t ani j u na l i st u drava prot i v koj i h SAD
preduzi maj u odgovaraj ue sankci j e zbog podrke i l i t ol eri sanj a meunarodnog
469

t erori zma. Ovaj se i nci dent ni j e mogao pri kri t i , a samo zahval j uj ui
amerikom predsedniku nije dolo do prompt ne smene podnosi l aca
memoranduma. Svoje su pol oaje napustil i net o kasnije.
U pri l ogu Memoranduma dost avl j en j e i spi sak i nci denata, odnosno dogaaja
koji nedvosmi sleno ukazuju na ot vorenu podrku bri t anske vl ade
meunarodni m t erori st i ma. Iz ovog podueg spi ska naveemo samo dva, da bi
se shvat i l o ne da MI6 i bri t anska vl ada pri daj u mal o vanosti meunarodnoj
borbi proti v terorizma, ve kako zapravo direkt no st oj e i za njega i neki h
njegovih aktera.
Prvi pri mer u Memorandumu odnosio se na Ahmeda Omara ei ka (Ahmed
Omar Saeed Shei kh ili , na urdu j eziku), Kami rskog
t erori st u koga su i ndi j ske vlast i 1995. t rai l e zbog ot mice et i ri bri t anska i
j ednog amerikog dravl j ani na. Kako ni j e mogao da bude pri veden vl ast i ma,
sud ga j e u odsust vu, 1998. godi ne, osudi o na pet godi na st rogog zat vora. Kad
j e kraj em 1999. ot kri veno da j e Ahmed uest vovao u ot mi ci i ndijskog avi ona
poet kom t e godi ne Indij ska vl ada j e, s obzi rom da j e Ahmed bi o i dravl j ani n
Vel i ke Bri t ani j e, zat rai l a od bri t anske vl ade pomo u nj egovom pronal aenj u.
Indi j ska pol i ci j a se ak i posebni m dopi som obrat i l a MI5 i MI6 za asistenciju u
post upku pronal aenj a i hapenja ovog teroriste. No, ne samo da je britanska
pol i ci j a odbi l a saradnj u ve se i vlade oglasil a saopt enjem da nema nameru da
goni Ahmeda ni t i da ga, ukol i ko j e na t eri t ori j i Veli ke Bri tani je, isporui bilo
kome. Sl uaj je t i me okonan.
Drugi pri mer odnosi se na napad koj i su 25. j una 1996. u Saudijskoj Arabiji
i zvel i pri padni ci Hezbol aha ( ) na Khobar Towers gde su bili
st aci oni rani ameriki voj ni ci . Tom pri l i kom ubi j eno j e 19, a ranj eno 372
pri padnika amerikih vazduhopl ovni h snaga i njihovi h saradni ka. I Saudi j ci i
Ameri kanci su bi l i besni zbog ovog napada, a pot o su sumnj al i da se j edan od
i nspi rat ora napada na amerike voj ni ke nal azi u Londonu odmah su zat rai l i od
vl ade Vel i ke Bri t ani j e da i m i sporui dr. Mohameda al Masarij a (Mohammad
Al -Massari ). Dr. Masari j e i nae Ameri kanci ma bio dobro poznat s obzi rom da
j e st udi rao u Ameri ci na Berkeley uni verzi t et u gde mu j e, kao j ednom od
naj bol j i h st udenat a u i st ori j i ovog kal i forni j skog hrama obrazovanj a, upi sano
i me u Dvorani sl avni h - Hal l of Fame. Dr. Masari j e bi o i predsedni k odel j enj a
za fi zi ku na Kral j evskom uni verzi t et u u Ri j adu ( ), a Nemci ga
pamt e kao geni jal nog t vorca naj efi kasnij eg nemakog aut omobi l a na sol arnu
energi j u - Sol arf ahrzeuge.
Ameri ko-saudi jski zahtev j e uredno prot okoli san od strane Brit anaca
meut i m, na nj i hovo zaprepaenj e, Mohamed al Masari j e 26. j una dao
i nt ervj u u sedit u BBC-i a u koj em j e i zj avi o da e sl ini h napada na ameri kog
okupat ora u Saudi j skoj Arabi j i bi t i j o i da se nada da e i zdaj nika Saudijska
kral j evska porodi ca brzo bi t i svrgnut a s prest ol a. Ambasadori SAD i Saudi j ske
470

Arabi j e u Londonu ul oi l i su ot re proteste Ministarst vu i nostranih poslova
Bri t anij e al i i m j e, na nji hovo j o vee zaprepaenj e, reeno da j e Vlada
Nj enog Kral j evskog Vel ianst va Mohamedu al Masarij u produi la u aprilu iste
godi ne boravak na j o et i ri godi ne i da se o nj egovom event ual nom i zruenju
moe govori t i t ek po i st eku t og peri oda. Konst erni rane dipl omat e koj i ma j e
ovu vest saopt i o j edan od savet ni ka Mal okoma Rifki na (Si r Mal col m Lesl i e
Ri fki nd), mi ni stra i nost rani h posl ova, ni su mogl e nekol i ko mi nut a da
progovore, a kad su dol i sebi ve su bili na uli ci . Ovaj , za nji h nepoznati
trideset ogodinjak j e bi o samo j edan od 16. 000 zaposleni h u bri t anskom
mi ni st arst vu i nost rani h posl ova, a sve to i m j e saopti o bil o je saopt eno na
t ako l j ubazan nai n da normal an ovek ni j e odi st a mogao da zna t a da mi sl i
ni t i t a da odgovori . Mi ni st ar i nost rani h posl ova j e u t o vreme, u kabi net u
premi j era Dona Mej dera (Si r John Maj or) u ul i ci Dauning St ri t 10, koj a j e
j o od 1730. zvanino sedi te bri tanskog premijera, lagano ispij ao ol jicu
naj fi ni j eg i ndi j skog aj a.
Da se Mohamed al Masari nij e al io kada j e govori o o novi m napadi ma
Ameri kanci su shvat i l i 7. avgust a 1998. kada j e i zvren si mul t ani bombaki
napad na amerike ambasade u Naj robi j u, Keni j a i Dar es Sal amu, Tanzani j a.
U ovi m napadi ma ubi j eno j e vie desetina ljudi, a meu nj i ma j e bi l o i 12
osoba sa ameriki m di pl omat ski m pasoi ma. Pet godi na kasni j e - 12. maj a
2003. u Ri j adu, Saudi j ska Arabi j a u bombakom napadu poznat om pod
nazi vom Ri yadh compound bombi ngs ubi j eno 35, a ranj eno 160 Ameri kanaca i
nj hihovi h saudi jski h saradnika. Sl edei napad se odi grao 8. novembra u Al -
Mohaj i pored Rij ada kada j e ubi j eno 18, a ranj eno 122 oveka. Inae,
i nt eresantno da su Ameri kanci rekonst rukci j u Khobar Towers poveri l i Saudi
bi n Laden Group fi rmi koj u j e 1950. osnovao ei k Mohammed bi n ' Awad bi n
Laden ( ), ot ac Osame bin Ladena i koja je i danas, sa
preko t ri deset pet hi l j ada zaposl eni h i pet mi l i j ardi godi nj eg obrt a j edna od
naj vei h graevi nski h fi rmi na Bl iskom istoku.
No, moda j e naj bol j i pri mer umeanost i MI6 u t okove meunarodnog
t erori zma vi dl j i v na pri meru i mama Abu Hamze al Masri j a ( ).
Nai me, u severnom del u Londona, u Finzberi parku, nal azi se North London
Cent ral Mosque dami j a koj a j e od podi zanj a bi l a redovno st eci t e veoma
i skl j uivih islamskih vernika. Ono t o j e ovu dami j u ui ni l o poznat om i rom
Londona ni j e bi l a nj ena arhitektonska vrednostve propovedi nj enog i mama
Abu Hamze al Masrij a. Ovaj imam meu svoj i m sunarodni ci ma ui va posebne
si mpat ije i pot ovanj e st oga t o je kao mudahedi n u borbama prot i v Rusa u
okol i ni Dal al abada u Avgani stanu i zgubi o oko i obe ake.
Propovedi i mama Abu Hamze su prot kane t eki m upozorenj i ma prema svi ma
koj i ne pri znaj u Al aha, a ne ret ko i pozi vom na nj i hovu l ikvi dacij u. Za Abu
Hamzu ubij anje verski h nei stomi lj eni ka koj i del uj u prot i v Al aha j e post al o
pi t anj e moral ne i verske obaveze. ta vi e, napi sao j e poseban pri runi k za
471

i zvoenje teroristiki h napada, u kome j e subli mi rao svoja i skust va i z
Avgani st ana i saznanj a do kojih je doao od svojih saboraca. Osi m t ehniki h
uput st ava, pri runi k sadri i spi sak mogui h t erorist ikih ciljeva meu koj i ma
su Ki p sl obode i Kul e Svet skog t rgovakog cent ra u Nj uj orku, Bel a kua u
Vai ngt onu, Aj fel ova kula u Parizu, zgrada Opere u Si dnej u i td.
Akt i vnost i Abu Hamze ni su poznat e samo Bri t anci ma ve i ost al i m
obavet aj ni m sl ubama, a ef francuske Sl ube za ant i t erori stiku koordinaciju
Kri st of aboa (Chri st oph Shabo) j e, za bri t anski asopi s Guardi an, ak i zj avi o
da je Francuska obavetaj na sl uba u vie navrata dost avljal a brit anskoj MI5
i scrpne podat ke o umeanost i Imama u meunarodni terori zam, ali da ni kad
ni su dobi l i odgovor. St vari oko Imama su poele da se kompl i kuju naroi t o
nakon t o su Ameri kanci dol i do saznanj a da su dvoj i ca osumnj ieni h za
t erori stiki napad na Nj ujork i Vaington 11. sept embra 2001. bi l i redovni
poset ioci damij e u Finzberi parku i verni sledbeni ci Abu Hamze. t a vi e,
Ameri kanci opravdano sumnj aj u da j e Imam deo j edne od naj vei h svet ski h
t erori stikih operacija poznate pod imenom Al Takfi r Wal Hij ra (
), a koj u sprovodi niz radi kal ni h i slamski h organi zacija predvoeni h
navodno al Kai dom.
Suoeno s ni zom dokaza i ot ri m zaht evi ma sa strane, engl esko sudstvo je
poel o i st ragu, a pot om i suenj e Abu Hamzi . U j ednom l anku o ovom
suenju, u londonskom Guardi an-u, ci t i rana j e i zj ava j ednog nei menovanog
pri padni ka MI6 koji zapravo konstatuj e da Sud ne shvat a da Abu Hamza ne
predst avl j a pret nj u bri t anskoj naci onal noj bezbednosti i st oga ga nije t rebalo
pozi vat i na odgovornost . Suenj e i mamu Abu Hamzi al Masri j u zakazano j e
za 7. juli 2005. godi ne, al i j e i st og dana i odl oeno na est meseci j er j e t og
j ut ra u Londonu i zvreno nekoliko teroristi ki h napada u koj i ma j e i vot
i zgubi l o vi e od 50 osoba.
U utorak, 2. februara 2006. godi ne, u Ol d Bej l i j u (Centralni krivi ni sud u
Londonu) j e i pak i zreena presuda Imamu: progl aen kri vi m za 11 od ukupno
15 t aaka opt ube. Advokat i se sl au da j e za del a za koj a j e opt uen mogao i
t rebal o da dobi j e doi vot nu robi j u, a da j e kazna na sedam godi na zat vora
neshvat l j i vo bl aga. Godi nu dana kasni j e nekadanj i ameri ki javni t ui lac
Don Loftus (John Loft us) j e na Fox t el evi zij i i zj avi o: Terori st iku akci j u u
Londonu j e organi zovao agent MI6 Haron Rai d (Haroon Rashi d Aswat ) al i ga
j e danas nemogue uhvat i t i j er ga t i t i bri t anska t aj na sl uba.
Zat o j e uopt e vana sl uba MI6? Da l i zat o t o j e direkt no vezana za
revol uci j u u Rusi j i 1917. i l i za sve t o j e ui ni l a kako bi se osnoval a j evrej ska
drava na t l u arapske Pal est i ne. Moda je vana zato t o j e osnovala rusku
obavet aj nu sl ubu KGB i na mest o nj enog prvog efa postavila svog agenta,
Pol j aka Fel i ksa eri nskog, i l i zat o t o j e formi ral a j evrejsku tajnu slubu
MOSAD, i j e naj vani j e agent e i danas obuava. Moda j e vana naprosto zat o
472

t o i ma t ako puno ut i caj a na ameriku C. I. A. Za Srbe MI6 j e vana j er j e
uvukl a Kral j evi nu Jugosl avi j u u Drugi svet ski rat u kome su, kao ni j edan
drugi j ugoslovenski narod, postradali ni ko drugi do Srbi.
Iz bri t anske ambasade u Beogradu 27. mart a 1941. godi ne specij al ni eri lov
agent Dord Tejlor (George Tayl or) j e put Londona ot poslao telegram:
Pu i zvren pod neposredni m vostvom Simovi a i nj egovog pomagaa
Mi rkovia i i zvesnog broj a ofi cira. Generali ni su bi li ukl jueni u zaveru. Pu
su i zvel i kapet ani , maj ori i pot pukovni ci . . . Pu j e net o rani j e i zvren j er j e
pri nc Pavl e sino ot i ao u Lj ubl j anu. . . U pri vremenu vl adu ul a su dva
general a: Si movi kao predsedni k i Il i kao mi nist ar voj ske i voe
Zemlj oradnike, Radi kalske, Demokrat ske i Naci onal ne st ranke. S nji ma smo u
naj t enj em kont akt u. . . E. Emerson j e i zvanredno obavi o posao i zasl uuj e
najveu moguu pohval u. Pohval u zasl uuj e i Benet . Ist o t ako, el eo bi h da
nagl asi m da t reba da pohval i mo Hanaua koj i j e. . . .
Dan nakon pua gl avnokomanduj ui brit anske agent ure u Beogradu Hj u
Dal t on (Hue Dal t on) se l i no j avi o Vi nst onu eri l u kako bi mu podneo krat ak
izvetaj:
Za ovu operaci j u pot roi l i smo naj manj e 100. 000. Novac j e,
uglavnom, ot iao na fi nansiranje Zemljoradni ke st ranke (Mi l an Gavri l ovi je
bi o ef st ranke) i ost al e vi dove podmi ivanja, ukljuujui i nagrade za
povremene manj e sabot ae. . . Pu j e, u veli koj meri , Trif unovievo del o
(Tri f unovi je i z Narodne odbrane), a st varnu podrku mu j e pruila Srpska
zemlj oradnika st ranka gl avni i nst rument nae pol i t i ke, koj a j e, kao i
Narodna odbrana, na naem pl at nom spisku.
U nast avku i zvet aj a Dal t on podsea eril a da njegov apel knezu Pavl u za
mi ni ranje st ene u erdapu ni j e urodi o pl odom zbog neodl unost i t og l j i gavca.
Bri t anci su i nae bil i besni na kneza Pavl a koj i j e po svaku cenu el eo da
sprei uvlaenj e Jugosl avi j e u rat ocenj uj ui da bi u t om sukobu naj vi e
post radal i Srbi . Bri t anska sl uba j e, kao i uvek, plani ral a svoj e akci j e znaaj no
unapred pa j e t ako j o od kraj a 1939. godi ne podraval a taj no udruenj e
Konspi raci j a koj e j e osnovano po ugl edu na Crnu ruku, a s ci l j em da del uj e
prot i v pri nca Pavl a. Naj poznat i j i l anovi Konspi racij e bi l i su Sl obodan
Jovanovi , Dragosl av Stranj akovi, Dragia Vasi, i voj i n Bal ugdi. . . svi
lanovi Srpskog kul t urnog kl uba. U zaveru prot i v pri nca Pavl a bi l i su
ukl j ueni i mnogi poznat i pol i t i ari (Mi lan Grol , Mi a Tri funovi, Krst a
Mi l et i, Pet ar ivkovi, Bogol j ub Jevt i . . . ) i profesori beogradskog
Uni verzit et a (Boi dar Markovi, Mirko Kosi . . . ). Prema svedoenju generala
Petra Nedelj kovi a koj i j e uest vovao u hapenj u pri nca Pavl a on j e, nakon t o
j e obavet en o puu, rekao: Jadni Srbi, ta e bi ti s nji ma.
U koj oj meri j e MI6 tajna sl uba najbolje govori podat ak da j e bri tanska
473

vlada negiral a nj eno post oj anj e sve do 1995. godine, kada j e t o pri znal a i
navel a da j e ef MI6 Barbara Modsli (Barbara Modsley). Zvani no, MI6 je
podreena Mi ni st arst vu i nost rani h posl ova i Komonvel t a, a nezvanino se
veruj e da i dal j e unut ar MI6 post oj i grupa odabrani h l j udi okupl j eni h u t aj nom
udruenju, Di oni zev kl ub, koj e l oj al nost i skazuj e samo bri t anskom monarhu.
Parl ament arci , vlade i l anovi nji hovih kabi net a se est o menj aj u, a pri padnici
MI6 t o ost aj u do smrti i l i do dana kad t o vi e ne el e.
Danas Ujedi nj eno Kral j evst vo, i l i Vel i ka Bri t ani j a, kako god, i ma t ri
obavet aj ne i bezbednosne agenci j e poznat e kao Taj na obavet aj na sl uba,
Vl adin komuni kacioni cent ar i Agenci ju za bezbednost . U net o i rem smi sl u
uz nj i h se mogu svrst at i j o i obavet aj no osobl j e Mi ni st arst va odbrane, Centar
za anl i zu t erori zma i t ab za bezbednost premi j era. Naravno, ni danas se ni gde
zvani no nee navodi t i post oj anj e MI6 ni t i SAS-a, speci j al ni h voj ni h j edi ni ca
osnovani h 1946. godi ne, iji pri padni ci i danas zakletvu polau samo
bri t anskom monarhu, s obzi rom da su t e j edi ni ce i zuzet e i z komandnog sast ava
bri t anske armij e.


Poglavlje dvadeset deveto
PRIVY COUNCIL &aristocraza nera

Tert ori j a It al i j e kakvom j e danas poznaj emo j e u vreme nast anka
veneci j anske republ i ke i razvoj a t rgovaki h gradova kao t o su enova,
Mi l ano, Ferara i drugi h bi l a pod snani m ut i caj em nemake franake, odnosno
francuske kral j evske porodi ce Karoli nga koj a je nasledi la Merovinku
di nastij u. Jedna od naj poznat iji h i najuti caj nij ih franaki h kral j eva i z di nast i j e
Karol i nga j e svakako arl, odnosno Karl Veliki (Charl es l e Grand, na
francuskom i l i Karl der Groe, na nemakom) koji je svoj u vl adavinu posebno
ut vrdi o na prost ori ma Gal i j e, Bavari j e, Saksoni j e i Lombardij e. Papa Lav III
ga j e t ano u pono 25. decembra 800. godi ne u Ri mu kruni sao za cara Svet og
ri mskog carst va (Sacrum Romanum Imperi um) nazi vaj ui ga Imperat or
August usCarol us Magnus Imperat or Avgust Karl o Vel i ki . Tako e Franaki
raj h (Frnki sche Rei ch), koj i egzi st i ra j o od V veka nasl euj ui krvnu lozu
Merovinga, postati poet kom IX veka poznat o kao Sveto ri msko carst vo
(Hei l i ges Rmi sches Rei ch). Ovo carst vo e u i st ori j i ost at i poznat o kao Prvi
rajh (Erst es Rei ch) i od t og vremena pa sve do danas nemaka vl ast el a,
odnosno ari st okrat i j a e i mat i znaaj nu ul ogu u obl i kovanj u svet a u kome
i vi mo. Ist i na, zvani no, posl ednj i car Svet og rimskog carst va j e bi o Franc I
474

(Franz Joseph Karl von Habsburg-Lot hri ngenHei l i ger Rmischer Kai ser) koj i
j e roen u Fi renci 12. februara 1768. i koj i j e abdi ci rao 6. avgust a 1806. nakon
t o j e nj egovu voj sku porazi l a Napol eonova koal i ci j a u bi ci kod Aust erl i ca.
Nezvanino, i danas mnogi , na odreeni m mest i ma, u odreeni m si t uaci j a i sa
mnogo pot ovanj a i zgovaraj u rei Heil Heiliger Rmischer Kaiser.
Karl o Vel i ki j e premi nuo 28. j anuara 814. godi ne i za sobom ost avi o
t eri t ori j e na koj i ma e se razvi t i niz moni h cent ara meu koj i ma posebnu
panj u zasl uuj u ona na severu It ali je: Venecija, Ferara, enova, Mi l ano. . .
Prvo ri msko carst vo j e defi ni t i vno krei ral o i st ori j ski ambi j ent u kome j e bi l o
mogue da se poj ave porodice kao to su Este, Viskont i , Sforce, Gonzage,
Medii , Orsi ni , Lucato, ustini, Barozi, Koronaro. . . Meuti m, za savremenu
i st orij u j e posebno i nt eresantna pria o 117 mal i h ost rva koj i su meusobno
povezani sa 378 most ova i koj a e postati poznat a kao Venecij a.
Poeci Republ i ke Veneci j e (Sereni ssi ma Repubbl i ca di Venezi a) vezuj u se za
697. godi nu kada se na nj enom elu naao dud Paol ui o (Anafest us
Paul ucius). Tit ul a duda je bil a doi vot na, a dodel jival o j u j e venicijansko
pl emst vo onome za koga j e veroval o da e na naj bol j i nai n t i t i t i nj ene
i nt erese. Veneci j a j e u poet ku bi la samo jo jedan u nizu gradova dravica
ni po emu posebna i bi t na, a onda su 829. godi ne vodei l okal ni t rgovci i z
Al eksandri j e u Veneci j u preneli neke reli kt e svet og Marka (San Marco
Vange i st a, na veneci j anskom i l i , na grkom), prvog pat ri j arha
Al eksandrij e, prati oca apost ol a Pet ra i Pavl a i aut ora j ednog od j evanelja
( ). Sa rel i kt i ma u Venecij u j e st i gl a i fi gura kri l atog
l ava zat i t ni ka svet og Marka, koj a j e odmah post avl j ena u cent ar grada sa
nat pi som Pax Ti bi Marce, Evangelista Meus u mi ru poi vaj na Marko
evangel i st o. Ist e godi ne zapoet a j e i i zgradnj a bazi l i ke svet og Marka koj a e
vremenom post at i si mbol nove Republ i ke. Inae Srpska pravosl avna crkva
sl avi apost ol a Marka (Markovdan), 8. maj a po Gregori j anskom, odnosno 25.
apri l a po Jul i j anskom kalendaru.
Naredni h devet st ot i na ezdeset osam godi na veneci j anski t rgovci , bankari i
pl emst vo e i mat i veoma zapaenu ul ogu u evropskoj i svet skoj i st ori j i .
Veneci j a e kraj em XII veka biti naj bogatij a drava na svet u, a nj en sj aj e
pot amnet i t ek 18. apri l a 1797. kada j e mi rovni m sporazumom i z Lubena (L'
armi st i zi o di Loeben) prest al a da post oj i veneci j anska republ i ka. Napol eonov
bi ograf Feli ks Markam napisae: Unitenje Veneci je u kori st Aust ri j e
ost avie vel i ku mrl j u na ceo mi rovni ugovor i ot vori t i prost or za nove
evropske sukobe. No, i ako j e Republ i ka Veneci j a prest al a da post oj i i za nj e j e
ost al o net o mnogo znaaj ni j e - ari st ocraz a nera (crno pl emst vo) koja je
svoje fi nansi j e i posl ove prenel a u Amst erdam, Frankfurt , Pari z . . . . da bi se na
kraju okupil a i ustoli i l a u Londonu.
Veneci j ansko pl emst vo j e bi l o poznato po svoj oj t rgovi ni , mornari ci i
475

bankarski m kuama. Trgovi na skupoceni m t kani nama, egzot ini m zai ni ma i
dragim kamenjem je Veneci j i uvek donosi l a znatne pri hode al i su oni bi l i
rel at i vno skromni u odnosu na nj i hove bankarske profi t e. Poj edi ni venecijanski
oli garsi su se ponosili ti me t o svoje porekl o vode j o od i st aknut i h poj edi naca
st arog Rima i vremena nast anka hri anst va. Jedan t akav pri mer j e vezan za
j edanaest og duda Gi usti niano Part ici pazia i j a fami l i j a vodi rodosl ov j o iz
508. godi ne kada j e u Ri mu formi ran Col l egi um Pont i f i cum naj vi e
reli gi ozno telo; pri padni k ove fami li je u XVII veku bi o je i nadal eko uveni
marki z i z enove Vi nenco ust i ni ano (Vi ncenzo Just i ni an) i j e se umet nike
kol ekci j e i danas uvaj u u muzej i ma u Berl i nu, Londonu, Pet rogradu i Beu.
Pi ui o veneci j anskom crnom pl emst vu uveni italijanski knj i evni k i
politi ar Ni kol o Maki j avel i j e zapi sao: Odl uni su u nameri stvaranja
monarhi j e po ri mskom model u. . . i zbog t oga ponekad i zgl edaju kao trgovci
l j udskom krvlj u; i zdaj ni ci su hri anske vere, a sa Turci ma su sporazumno
podel i l i svet t ako da ve pl ani raj u da prebace mostobrane preko Dunava, Raj ne
i Sene, Tagusa i Ebra, a sve sa namerom da smanj e Evropu na provi ncij u i
pokore j e svoj i m voj skama".
Veneci j a ni j e bi l a poznat a samo po svoj oj t rgovi ni , fi nansi j ama i morskoj
fl ot i ve i po nai nu upravl j anj a dravni m posl ovi ma. Nj om j e od 1143. godine
upravl j ao vel i ki savet - Grande Consi gli okoji su sai nj aval i predst avnci 480
naj ugl edni j i h pl ebejski h fami l i j a koj e su post avl j al e duda i bi ral e vl adu -
Consi gl i o Mi nore, senat - Maggi ore Consi gl i o, sud Quarant i a i sve druge
dravne organe. Ispred dudeve palate i zgrade vl ade nalazi o se visok obeli sk
od al abast era na koj i su, po odl uci vel i kog savet a, veani svi koj i su radi l i
prot i v nj i hovi h, odnosno dravni h i nt eresa. U ci l j u t o efi kasni j eg suzbi j anj a
korupcije, neaurnog ili neasnog rada admi ni st raci j e 10. j ul a 1310. osnovan
j e savet deset orice - Consi gl i o dei Dodi ci, koj i su sai nj aval i bogat i i ut i caj ni
ol i garsi; i mal i su t akvu mo da su, bez dodat ni h konsul t aci j a sa vel i km
savet om koj i i h j e birao, mogl i da poal j u bi l o kog graanina na obeli sk. Prvi
ovek savet a nosi o j e t i t ul u Capi i svake godine je bi ran novi . Savet je prestao
da post oj i kad i drava koj u j e t i t i o 1797. godi ne; t e godi ne t ri l ana
Consiglio dei Dodici odlaze u London gde ih j e ekao i uposl i o bri t anski
monarh Dord III.
Za Venecij u se vezuje i j edna danas po zl u uvena re get o. Jevrej i su
i vel i na prost ori ma Veneci j e j o od nj enog osni vanj a i uvek su bi l i ravnopravi
graani . t a vi e, znaaj an broj pri padni ka ari st ocraz a nera su bili Judejci
i j e su fami l i j e svoj evremeno boravi l e u Vavi l onu. Meuti m, sa en masse
dolaskom prognani h panskih Jevreja u Veneci ji ot vara se probl em nj i hovog
smet aj a. Ograni en ivot ni prostor i ust alj eni i vot venecijanski h graana su
bi l i dovedeni u pi t anj e. Umest o da, kao vei na evropski h drava, progna
dosel j eni ke Veneci j a 29. mart a 1516. donosi odl uku da i m dozvol i i zgradnj u
kua u obl asti Cannaregio severni deo grada koji e postat i poznat kao
476

ghet t o. No, kako se broj jevrej ski h dosel jeni ka ni kako ni je smanj ivao
veni ci j anske vl ast i i m ponovo 1633. godi ne i zl aze u susret i dozvol j avaj u da
pored ve post oj eeg j evrej skog nasel j a Ghet t o Vecci o i zgrade j o j edno
Ghet t o Nuovo. Veneci j a e post at i naj omi l j eni j e mest o za j evrej ske fi nansi j ske
pekul ant e koj i su bi l i redovno viani na uvenom Pont e de Ri al o. Svu dra
i vot a i zanat a Veneci j a za Jevrej e gubi t ek 1818. kada nj ena samost al nost
nepovrat no nestaje. Tada su j oj okrenuli l ea i krenuli put Londona,
Amst erdama, i mnogobroj ni h nemaki h drava. Svet u su prial i o svom t ekom
i vot u po Laguna Venet a (veneci j anski l agumi ) zaboravl j aj ui da kau kako su
u Veneci j u st i gl i ; kako i h ni ko ni kada u Veneci j i ni j e zadravao i da sami , ni
po cenu ivota, ni su eleli iz nje da odu; kako su se bavi l i l i hvarenj em; kako
su nekad nogama ot varali vrata hrianski h pal at a Ca' d' Oro, Ca' Foscari,
Barbari go, Ca' Razzoni co. . . ; kako su i mal i pet si nagoga i kako se na dudevoj
rezi denciji nal azi la skulptura njihovog kral j a Sol omona - f ui t e de mmoi re,
rekl i bi psi hi j at ri . O veneci j anski m l i hvari ma i nj i hovoj fi nansi j skoj
ost raenost i j e moda najbolje govorio Vilijam ekspi r u svoj oj drami
Ml et aki trgovac.
Venecij a je svoje trgovake veze sa celi m svetom sama odraval a i
kont rol i sal a dobro j oj poznat i m morski m put evi ma. Imal a j e naj veu i
naj snaniju morsku fl ot u koju je sama gradila u svom Arsenal e di Venezi a.
Veneci janski trgovci i bankari su bi li pri sut ni i rom Evrope ali su se, ne ret ko,
za asi st enci j u u real i zaci j i svoji h posl ova kori st i l i vezama i , kako bi se danas
rekl o, l ogi st i kom koj u i m j e prual a nemaka f amil i en Wel f en, koj a vodi
direktno poreklo od arla, odnosno Karl a Vel i kog (Karl I. der Groe), prvog
vl adara Svet og ri mskog carst va. Svoj e veze sa f amil i en Wel f enari st ocraz a
nera j e ost vari vala preko i t al i j anskog ogranka ove fami l ij e poznat e kao
f ami gli a Est e.
Ut i caj i mo pripadni ka fami l i j e Wel f -Est e j e bi o nesporan j o od VIII veka
ali se on poinj e posebno iskazi vati t ek od XI veka. Kua Este j e na
prost ori ma It al i j e dugo vremena bi l a pri ma f ami gl i a (prva, naj vani j a
fami l i j a). Imal a j e vel i ke posede na t eri t ori j i Republ i ke Veneci j e: Est e,
Monsel i e, Rovi nj o i Frul i , a di rekt no j e vl adal a Ferarom, Modenom i Rei om.
Est e su i mal i pri mavoce (gl avna re) u Vati kanu gde se i danas s pot ovanjem
i zgovara i me Cardi nal d' Este (Ippol i t o I d' Est e); t rei i posl ednji suprug
uvene Lukreci j e Bordi j e (Lucret i a Borj a, odnosno Borgi a na i t al i j anskom),
kerka pape Aleksandra VI (Roderi c de Borj a), bi o j e pri nc Ferare Alf onso I
d' Est e, a njihov sin Ercol e II d' Est e oeni o se sa Rene, kerkom francuskog
kral j a Luj a XII; kerke Ercol e I d' Est e, voj vode od Ferare i j ednog od
najbogatijih ljudi It al i j e i Evrope kraj em XV i poetkom XVI veka, Beatri ce
d' Est ei Isabel l a d' Est e udale su se za voj vodu od Mil ana Ludovi ka Sforcu,
odnosno marki za od Mant ove Franeska Gonzagu. Srbij u i Srbe sa kuom Est e
povezuj e Francesco V d' Este koj i j e za svog naslednika odredio Franju
Ferdi nanda (Franz Ferdi nand, Erzherzog Von st errei ch-est e) koga e Gavrilo
477

Pri nci p ubi t i u Saraj evu 1914.
Pri a o fami l i j i Welf pravi poet ak dobi j a sa Vel fom I voj vodom Bavari j e
(Herzog von Bayern) kome j e ot ac Albert o Azzo II d' Este ost avi o znaaj na
i manj a i oeni o ga sa Et i l dom, kerkom Ot a II voj vodom Bavarske (Ot t o
Grafen von Nort hei mHerzog von Bayern). Svoj e znaaj ne posede i bogat st vo
Wel f I e dodat no uveat i kada mu uj ak Wel f III, voj voda Kari nt i j e i vl adar
Verone i si n j edi nac Wel fa II grofa Al t dorfa i Imca, ost avi 1055. godi ne sve
svoj e posede. Kada j e 1101. godi ne premi nuo Wel f IV vaio je za naj bogatij eg
oveka Evrope. Kua Wel f je redovno daval a vladare Bavarske, Saksoni je,
Bransvi k i Lunberga, Hanovera, a od 1714. i kral jeve Vel i ke Bri tani je.
Nakon to je Karolinka di nastija prestala da daj e vl adare za Svet o ri msko
carst vo oni su prvo bi l i bi rani i z nemake kue Ottonian, a pot om Sal i an i
Hohenst auf en; fami l i j a Wel f orodi l a se t okom XII i XIII veka sa ovi m
nemaki m kral j evski m kuama, a kao rezul t at t oga nast al e su nove mone kue
Wi t t el sbach, Habsburg, Luxemburg, Premysli d i dr.
Jedan od naj poznat i j i h pri padni ka kue Wel f je Hajnrih Lav (Hei nri ch der
Lwe) koga e mnogi pamti t i kao osni vaa gradova Mi nhena, Lubeka, t ada,
Lunberga i Bransvi ka. Drugi e Haj nri ha pamt i t i kao oveka koj i se 1. februara
1168. godi ne oeni o prel epom Mat i l dom, kerkom engl eskog kral j a Henri j a II.
Iz ovog braka rodi e se pet oro dece od koj i h e Ot o (Ot t o IV von
Braunschweig) 1175. godi ne biti kruni san za cara Svet og ri mskog carstva.
Meut i m, vrhunac svoj e moi , ut i caj a i znaaj a fami l i j a Wel f doivee kada
nj en pri padni k Georg I. Ludwi gHerzog von Braunschwei g-Lneburg bude, 1.
avgust a 1714. odl ukom bri t anskog parl ament a, post avl j en na prest o kral j a
Vel i ke Bri t ani j e i Irske pod i menom Dord I (George I). Parl ament j e svoj u
odl uku opravdao injeni com da venama Georga I tee i engl eska krv j o od
venanj a Mat i l de i Haj nri ha. Nj egovi nasl edni ci e od t ada pa do danas, pod
razl ii t i m i meni ma: Hanover, Sak-Koburg-Got a i Vi ndzor, upravl j ati Vel i kom
Bri t ani j om i dobri m del om ost at ka svet a. Naj poznat i j i bri t anski monarsi ove
nemake familije su svakako kral j i ca Vikt ori j a i Eli zabet a II.
Akt uel ni vl adar kue Wel f j e Erns Avgust (Ernest August us) sa zvani nom
t i t ul omPri nz von Hannover, Herzog zu Braunschwei g und Lneburg und
Kni gl i cher Pri nz von Grobritannien und Irland. Oenjen je princezom
Karoli nom od Monaka (Carol i ne Louise Margueri te Pri nzessi n) i z porodi ce
Gri mal di koja j o od 1160. godi ne pri pada enoveskom crnom pl emst vu.
Pri vy counci l j e pri vat ni savet bri t anskog monarha, a razvi o se i z st arog
savet odavnog t el a engl eskih kral j eva poznat og kao Curi a Regi s i l i Ki ngs
Court . Kako Dord I (1714. -1727. ) ni j e znao engl eski j ezi k, a ni j e mari o ni za
samu Engl esku Savet dobija sve vie na znaaju. Preko njegovih lanova
Dord I j e komuni ci rao sa parl ament om i vei nom engl eske ari st okrat i j e.
Meut i m, vremenom Dord I shvat a da j e Savet pregl omazan i da odrene
478

stvari ni su za svai j e ui pa odl uuj e da u okvi ru ve post oj eeg Savet a
formi ra njegov ui , t aj ni deo od nj emu posebno nakl onj eni h l j udi . Tako se
Pri vy counci l deli na dva dela: el i t ni i t aj ni deo monarhovi h savet ni ka. Prvi e
sainjavati poznate li nost i i z obl ast i prava, ekonomi j e, voj ni h nauka,
medi ci ne i sl, a drugi pri padnici ari st ocraz a nera crna ari st okrat i j a. Od t ada
zvani ni Pri vy Couci l post aj e sve vi e samo j edno prest i no al i i pak
prot okol arno t el o bez posebnog znaaj a i ut i caj a u krei ranj u st varne pol i t i ke
Vel i ke bri t anije. Poetkom XIX veka za vreme kral j i ce Vi kt ori j e u okvi ru
zvani nog Pri vy counci l a se st vara poseban kabi net koj i e funkci onisati kao
neka vrst a vl ade i koj i e vremenom donosi t i sve vei broj samostal nih odl uka
radi t o efikasnij eg funkcioni sanja monarhij e. l anovi Savet a e, po
aut omat i zmu, bi t i i svi l anovi dva naj st arij a i naj znaaj nij a vi teka reda u
Bri t anij i : The Most Anci ent and Most Nobl e Order of t he Thi st l e i , drugog, The
Most Noble Order of t he Gart er.
Kua Welf je kao Britanska kraljevska kua si stemat ski iri la svoju mo i
i zgledal o je da joj ni t a ne st oj i na put u uspost avl j anj a opte svetske
hegemoni j e. Meut i m, za vreme vl adavi ne kral j i ce Vi kt ori j e 18. j anuara 1871.
godi ne progl aeno j e uj edi nj enj e Nemake i st varanj e j edinst venog carst va -
Deut sche Kaiserrei ch sa Vil hel mom I (Wi l hel m I) i z kue Hoencol erna
(Hohenzol l ern-Si gmari ngen) na nj egovom el u. Bri t anskom monarhu se
osni vanje Zwei t es Rei ch (Drugi raj h) na el u sa kuom Hoencol erna i pod
di ri gent skom pal i com kancel ara Ot o fon Bi zmarka (Ot t o Eduard Leopol d von
Bi smarck-Schnhausen) ni naj manj e nee dopast i . Kue Wel f i Hoencol ern su
i mal e st are neraiene odnose. Monarhova t aj na sl uba, Savet i mnoge
podreene mu t aj ne i pol ut aj ne organi zaci j e e biti stavljene u pogon
pokrenue se Bri t anska i mperi j a. et rdeset et i ri godi na kasni j e 1914.
poee veli ki obraun dve di nast i j e, a Drugi raj h e prest at i da post oj i 1918.
godi ne kada e Nemaka biti pret vorena u republi ku.
Danas Pri vy counci l funkci oni e kao svoj evrsna proi rena vl ada brit anske
monarhi j e. Ima oko 420 l anova meu koj i ma su uvek pri sut ni svi mi ni st ri
akt uel ne i pret hodne vl ade, el ni lj udi parl amenta, naj ui krug monarhove
porodi ce, nadbi skum engleske crkve i dr. Svi lanovi Privy council a su u
obavezi da pri stupanj u u nj egovo l anst vo pol oe zakl et vu koj a poi nj e
rei ma : Kunem se Bogom svemogui m da u bi ti iskren i odani sl uga
nj egovog kral j evskog vel i anst va. . . . l anove i menuj e samo bri t anski monarh
ali je danas uobiaj eno da mu vl ada predlae lj ude za koj e smatra da je
neophodno da se nau u l anst vu ove prest i ne bri t anske i nst i t uci j e.
Meut i , pored ovog zvaninog Pri vy counci l a u st varnosti jo uvek post oji
stari kralj evski Consi gl i o pri vat o di arist ocraza nera iji su l anovi
nepoznat i j avnost i i koj i i dal j e, kao nekada, odgovaraj u samo monarhu. Ko su
lanovi , koli ko ih je, gde, kada, kako i kol i ko esto se sast aj u ni j e poznat o.
Jedno j e samo i zvesno bri t anski monarh i ma svoj l ini savet (Geheimer Rat ,
479

na nemakom) dovol j no moan da mu omoguava i garant uj e stabilnost i
si gurnost upravl j anj a ne samo Uj edi nj eni m kral j evst vom (Engl eska, kot ska i
Sevrna Irska) i zeml j ama l ani cama Komonvel t a (Kanada, Australija, Novi
Zel and, Juno Afrika Republika i td. ) ve i mnogi m mul ti naci onal ni m
kompani j ama.
Na kraj u, kako bi se, kroz neke mat eri j al ne pokazat el j e, shvat i o znaaj i
uti caj Consiglio privat o diari st ocraz a nera al i i mo bri t anske krune
napomeni mo samo da 85% svet ske popul aci j e koj a se 2009. godi ne
procenj i val a na 6, 8 mi l i j ardi ne poseduj e ni t a. S druge st rane, 26% cel okupne
pl anet e nal azi se u pri vat nom posedu 26 l j udi meu koj i ma j e bri t anski monarh
naj vei zeml j oposedni k sa zakonski m pravom na 2. 710. 643. 730 hekt ara
zeml j e! Sve na t oj zeml j i i sve i spod t e zeml j e pri pada Kruni ! U bri t anski m
kol oni j ama Aust ral i j i i Kanadi svi l j udi koj i poseduj u zeml j u su vl asni ci samo
25cm povri nskog sl oj a sve ost al o pri pada. . . Bri t anski monarh j e na t eri t ori j a
drava l ani ca Komonvel t a osl oboen pl aanj a bil o kakvi h poreza i dopri nosa
u 51% sl uaj eva. Brit anska kraljevska kua j e t ol i ko bogat a i mona da nj eno
bogatst vo ni ko ozbilj an ni kada ni j e ni pokuao da proceni.


Pogl avl j e t ri deset o
NEKI ISTORIJSKI SPISI


U mnogi m di skusi j ama i t ekst ovi ma se est o, ak preest o spomi nj u t zv.
Prot okol i ci onski h mudraca. Za ovaj dokument , koj i su prvi objavili Rusi
poet kom dvadeset og veka, Jevrej i uporno govore da je obian fal si fi kat , al i
ni kad, bar ne kol i ko j e meni poznat o, nisu rekli fal si fi kat ega. Bil o kako bil o,
i zvesno j e da Prot okol i cionski h mudraca ni su j edi ni pi sani mat erij al koj i
ekspl i ci t no govori o vel i koj zaveri j evrej ske el i t e proti v ost at ka svet a. Ovde
j e vano, veoma vano, nagl asi t i da, kad se govori o j evrej skoj kabal i i
nj i hovoj zaveri da zavl adaj u svet om, ni ko, pa naravno ni j a, ne mi sl i na
j evrej ski narod. Ovde, u ovoj moj oj pri i, kao i u pri ama mnogi h drugi h l j udi
na ovu t emu, mi sl i se i skl j ui vo na j ednu manj u grupu l j udi koj a j o od
vremena Vavi lona, kroz svoje taj ne organizacije, ve hi l j adama godi na
pri prema uspost avl j anj e j edne svt eske vl ast i i j edne svet ske reli gi je na i j em
el u e se nalaziti nji hov Bog i li ko ve. O nj i ma i nj i hovi m namerama nema
mnogo pi sani h mat eri j al a, a ono mal o do ega se moe doi j e t ol i ko
480

neverovat no da j e normal nom, obrazovanom i vaspi t anom oveku pravi
probl em da t o shvati kao ozbilj an t ekst , a kamol i nei j e odl une namere.
et i ri t ekst a odnosno zapi sni ka koj a su pred vama su dokument i o ijoj
sadri ni svako i ma pravo da razmi l j a na nai n koj i nee vreati njegovu
i nt el i genci j u, al i ni ko, ko i naj manj e dri do sebe, nema pravo da i h
prenebregava i zanemaruj e, j er j e upravo t o ono t o neki oekuj u i na emu
zasni vaj u predi kci j e o svom konanom uspehu i naoj propast i . Pored ovi h
t ekst ova i ma i i zj ava poznat i h i , u svoj e vreme, ut i caj ni h poj edi naca koj i su
j avnost upozoraval i na pojedi ne lj ude i dogaaje koji su usl edi li . Jedan od
t akvi h j e i uveni bri t anski pol i t iar Bendami n Di zrael i , i nae pokat ol i eni
Jevrej i n.
U Bri t anskom parl ament u premi j er Bendami n Di zrael i j e 1852. godi ne
i zjavi o: Svet om upravl j aj u l j udi koj i se umnogome razli kuj u od onoga kako i h
mi zami l j amo. . . Uti caj Jevrej a se moe vi det i u svakom dest rukt i vnom
dogaj aj u u Evropi za prot ekl i h nekol i ko vekova. Oni su t i koj i st oj e i za
mnogi h pobuna prot i v t radi ci j e, ari st okrat i j e, rel i gi j e i pri vat nog vlasnitva. . .
Priu o ravnopravnost i i j ednakost i l j udi i pot rebi soci j anog j edi nst va
osmi sl i l a su i pl asi ral a razna t aj na drut va i j i l anovi zapravo i ne t aj ne
vl ade i rom svet a. Voe ovi h t aj ni h drut ava su, po pravi l u, l j udi j evrej ske
naci onal nost i i vere t o j e i st o. Ovo j e sredi nom devetnaest og veka u
Britanskom parl ament u rekao Di zrael i , premi j er Velike Britanije.
Poznat i pol i t iar svog vremena i veoma bl i zak saradnik porodice Rotild
Val t er Rat en (Wal t er Rat hen) j e, 24. Decembra 1921. godi ne, govorei o
demokrat i j i i l i beral i zmu za beke novi ne Kronen Zei t ung i zjavi o: Samo t ri
st ot i ne l j udi koj i se meusobno dobro poznaju odluuj e o sudbi ni Evrope.
Nasl edni ke bi raj u iz svoje najbli e okol i ne. Ovi l j udi poseduju sredst va koj i ma
mogu da uni t i t e svaku dravu za koj u smat raj u da vi e nema razloga za njeno
post oj anj e. Tano po isteku est og meseca posl e obj avl j i vanj a ovog intervjua,
24. Juna 1922. godi ne, gospodi n Val t er Raten je ubijen.


Zapi sni k i z 1489.



481

Na dan 13. Januara 1489. godi ne rabi m Mel amed (Mer Mel amed) i rabin
Senor (Don Abraham Seneor) - vel i ki rabi n pani j e, pi smeno su se obrat l i
Veli kom Sanhedri nu u Konst ant i nopol j u (danas Ist anbul ). U pi smu rabi ni
pi t aj u ta Jevreji ma val j a initi s obzirom na ni z probl ema s koj i ma su ve
due suoavaj u. Evo kakav odgovor mu j e ot posl at :
Draga na brao po veri Mojsijeovoj , pri mi smo vae pi smo u kome nam
govori t e o uznemirenost i i nesreama koj i ma st e ve due vremena i zl oeni.
Va bol j e i na bol j er se radi o nama.
Savet Veli ki h Namesnika i Rabi na j e sledei:
t o se t ie kral j a koj i vas pri morava da se pokrst i t e u veru
hri ansku pokrst i t e se j er vam druge nema. Ali , ko god i kad god
se pokrsti neka u srcu mesta samo za Moj si j a i nau veru, pravo i
pravdu ostavi .
t o se t i e naredbe da se l i it e sve svoje i movi ne (Po
zakonu, svi koj i se preobrat e u hri ansku veru moral i su da se
odreknu, u kori st kral j a, sve svoj e dot adanj e i movi ne), savet vam j e
da svoj u decu obui t e za t rgovce kako bi vremenom, mal o po mal o,
oni l ii li hri ane nj i hove i movi ne.
t o se t ie vaeg kazi vanj a da i ma pokuaj a da vas li e
i vot a, savet vam j e da dat e decu da ue za dokt ore i apotekare kako
bi oni , vremenom, mal o po mal o, l i aval i hri ane nj i hovi h i vot a.
t o se t ie vaeg kazi vanj a da el e da uni t e vae si nagoge,
savet vam j e da svoj u, u hri anst vo preobraenu decu, dat e za
svet enike kako bi ona vremenom, mal o po mal o, uni t i l a hri ansku
veru i crkvu.
t o se t ie svi h drugi h uznemiravanja koji ma ste i zl oeni ,
savet vam je da svoj e si nove ui ni t e advokat i ma i sudi j ama kako bi
se vremenom, mal o po mal o, umeal i u sve dravne posl ove i j ednog
dana upravl j al i nj i ma, a sve hri ane nat eral i da rade za nj i h i t ako
i m se osvet i li za sve.
Nemoj t e ni kako da odst upat e od savet a koj e vam dadosmo
j er et e vremenom i z i skust va uvi det i da e, ma kol i ko da st e i da
et e bit i poniavani , mo, na kraj u bi t i samo u vai m rukama.

Ovaj Zapi sni k s i nst rukci j ama pot pi san j e 21. novembra 1489. od st rane:
pri nca Judej skog od Jerusal i mskog kraljevstva.


482

Zapi sni k i z 1860.



Prvi znaajan i veli ki sastanak svet ski naj ugledniji h Jevreja posveen
pri premama prvog jevrejskog svet skog kongresa odran j e 1860. godi ne u
Pari zu, Lht el de Sai nt -Fl orent i n. Zvanian povod ovog krajnj e diskret nog
skupa bi l o j e ust anovl j enj e Met z Yeshi va 1859. godi ne za gl avno obrazovno
semeni t e Jevreja u Evropi . Zapi sni k na sast anku j e vodi o Adol f Kri me (Isaac
Mo se Crmi eux), poznat i pari ski advokat i nekadanj i mi ni st ar pravde u
francuskoj vl adi . Skupu j e, mi mo obiaj a, pored ni za ugl edni h Jevreja iz
Evrope i Ameri ke pri sust oval a i j edna Jevrej ka Sara Bernar (Sarah
Bernhardt ) koj u j e pri sut nima predstavi o njen prot g Dej ms Maj er de
Rot i l d (Baron Jacob, di t James, de Rot hschi l d). Mot o skupa j e bi o: Svi
Jevrej i za j ednog, j edan Jevreji n za sve, a tekst Zapisni ka glasi:
Savez koji eli mo da osnuj emo nee bi t i savez Francuza, Engl eza, Iraca il i
Nemaca. Bi e t o Svet ski Savez Jevrej a ma od kuda oni bi l i . Ost al i l j udi i rase
su meusobno podel j eni po naci onal ni m osnovama, al i mi nemamo t i h deoba,
mi smo j edna naci j a i naci j a j edne rel i gi j e.
Ni j edan Jevrej i n ni pod kakvi m usl ovi ma i okol nost i ma ni kad ne moe
post at i pri j at el j s bi l o koj i m hri ani nom i l i musl i manom. To e post at i
mogue t ek kad naa vera obasj a ceo svet i zagospodari nj i me.
Ratrkani i rom svet a, po svi m dravama i meu svi m naci j ama koj e su nas
uvek s prezi rom i nepri j at el j st vom gl edal e i prema nama se runo ophodi l e mi
i danas samo j ednu elj u i mamo; da ost anemo nepromenj eni u svoj oj veri i
pravu, da ost anemo nepokol ebl j i vi Jevrej i .
Naa naci onal nost j e reli gij a naih oeva; mi drugu nemamo ni t i pot uj emo.
Mi i vi mo po tuj i m zeml j ama i ne mogu nas dot i cat i nj i hove ambi ci j e i
pot rebe j er one ni su nae zemlj e i t ako su nam strane. U svi m t i m zeml j ama
na moral i mat eri j al na si gurnost su uvek u opasnosti i mi samo o tome
moramo da vodi mo rauna.
Jevrej ska vera, pravo i pravda moraj u vladati svetom. Jevreji , ma kakva nam
sudbina bil a i ma gde nas vodil a, ma gde se nalazi l i , ne smemo zaboravi t i i
moramo uvek pamtiti da smo l anovi Odabrane Rase.
483

Moramo biti svesni , moramo shvat i t i , da j e vera nai h oeva na
naci onal i zam i pat ri ot i zam. Mi koj i nemamo dravu j esmo j edna naci j a i naci j a
j edne rel i gi j e. . . U j evrej st vu su naci j a i rel i gi j a j edno i st o, a naa polit ika j e
pol i t i ka t akvog jevrejstva.
St var za koj u se mi bori mo j e vel i ka i sveta, i uspeh nam j e si guran.
Kat ol i ci zam, na smrt ni nepri j at el j , j e u pepeo pret voren, smrt no pogoen
pravo u gl avu. Mrea koj u mi pl et emo j e svaki m danom sve vea i dosee do
svi h kraj eva svet a. Tako e proroanst va i z nai h Svet i h knj i ga brzo da se
obi st i ne. Vreme kada e Jerusal i m post at i dom u kome e se moliti sve naci j e i
svi l j udi pod zast avom nae rel i gi j e ni j e dal eko. Naa e rel i gi j a bi t i
pri hvaena i rom svet a, a mi osl oboeni svi h st ega. Naa e mo bi t i
nemerl j i va i st oga ve sada t reba da ui mo da j e kori st i mo samo za nau
dobrobi t . ega mi vi e treba i i mamo da se pl ai mo.
Dan kada e sva bogat st va i bl agodet i ovoga svet a post at i naa, dece Izrael a,
nij e daleko.





Zapi sni k i z 1869.



Sast ank gl avni h evropski h rabi na odran je na jevrej skom grobl j u Jesefovu
(Josefov - mst sk t vr) u Pragu, eka, 1869. godi ne. Rabi ni su bi l i
okupl j eni oko grobni ce Vel i kog Rabi na Si meona-ben-Ihuda (Grand
Rabbi Si meon-ben-Ihuda), a gl avni govorni k j e bi o rabin Raj hor (Rabbi
Rei chhorn). Evo t a j e t om pri l i kom reeno, a ovek po i menu Redkl i f
(Radcli ffe) zapisao:
Svaki h stoti nak godi na mi , Ci onski mudraci , i mamo obiaj da se sastanemo
u Sanhedri nu da bi smo sveobuhvat no sagl edal i na napredak u pravcu
484

domi naci j e svet om i konanog sl amanj a nai h prot i vni ka hri ana, a to nam j e
obeao Jahve.
Ove godi ne, evo, kori st i mo pri l i ku da, okupl j eni i znad groba naeg Vel i kog
svet eni ka Si meona ben Ihuda, i zrazi mo svoj e zadovol jst vo t o smo t okom
prol i h st o godi na post i gl i t ako mnogo. Post i gnut o j e t oliko mnogo, a tako
mal o j e jo ostal o do ostvarenj a konanog sna.
Zl at o j e oduvek bi l o i uvek e bi ti nenadmana mo. Ako zl at om raspol ae i
upravlj a znal aka ruka onda e ono za nj egovog vl asni ka, a to smo mi , bit i
gl avna pol uga u napredovanj u ka zapisanom ci lj u. Za sve druge koji ga nemaj u
ono e bi t i obj ekt enj e i vene zavi st i . Zl at om moemo da kupi mo svaku
nemi rnu i pobuni skl onu duu. S nj i m emo ut vri vati , kako mi t o el i mo,
kurseve razl i i t i h val ut a. S nj i m emo dizati i sputati cene bil o koj i h
proizvoda. S nji m emo dravama davat i zaj move i tako i h, na kraj u, ui ni t i
zavisni m od nas.
Ve danas, u odnosu na st o godi na rani j e, naj vani j e banke, berze i
menj ani ce su u naim rukama.
Posl e zl at a, naj vea i najznaajnija mo l ei u t ampi . Znamo da kad ona
neku i zmil j ot i nu ponavl j a dani ma l j udi na kraj u ponu da veruj u u nj u kao u
neku i nj eni cu. Ist o j e i s pozori t em. Danas, a t o se dogodil o u prot eklih sto
godi na, mi upravl j amo mnogi m novi nama i pozori t i ma. Sut ra, a t o e se
dogodi t i u naredni h st o godi na, mi emo upravl j at i svi m novi nama i
pozori t i ma.
Neprekidni m hvalj enjem i gl ori fi kovanj em demokrat i j e i demokrat ski h
pravi l a mi emo podel i t i hri ane i sve druge na razne pol i t ike st ranke koj e
e se meu sobom st al no sukobl j avat i . Tako emo uni t i t i j edinst vo nj i hovi h
naci j a i st vori t i nerede u nj i hovi m dravama. Na kraj u, svedeni na
i nt el ekt ual nu i mpot encij u, nesl oni i u stal ni m sukobi ma, oni e pokl eknut i
i spred nai h banaka - ispred nas koji smo uvek bili i ost ali sl oni , nepodelj eni
i veno odani svom ci l j u.
Pri si l iemo hri ane i sve druge na meusobno rat ovanje i to tako to emo
se kori st i t i njihovom glupou i suj et om. Oni e se meusobno st al no
sukobl javati i ubi jati , pa e t ako prost or za nae l j ude bi vati sve iri . Nji hova
nesl oga e i h slabi t i , a nas e j aati.
Posedovanj e zeml j e j e oduvek obezbeival o uti caj i mo nj enom vl asni ku.
t o vi e zemlj e - t o vi e uticaja i moi . Pozi vaj ui se na soci j al nu
ravnopravnost i j ednakost mi emo radi t i na cepanj u vel i ki h poseda, nj i hovom
usi t nj avanj u i , t i me, razvl aivanju moni h hri anski h zeml j oposedni ka;
Zeml j u emo t ada usi t ni t i i podel i t i sel j aci ma koj i ude da j e i maj u i obrauju.
485

Al i, da bi j e obrai val i t rebae i m novac za seme, mai ne, da prei ve do et ve,
a t o znai da e se zadui vati u nai m bankama i da e zavisiti od nas. Njihova
ari st okrat i j a ni j e i mala pot rebu za ovakvi m zaj movi ma al i ove gol j e e post at i
sl uge naem kapi t al u, a mi emo raspolagati svi m t i m zeml j i t em koj e e nam
dat i t ako neophodnu mo.
Sada nam ost aj e da pokuamo da i zvuemo zl at o i z upot rebe i da ga
zameni mo papirni m novcem, i j u emo vrednost mi odreivati. Zlato e ostati
u naem posedu, a papi rni novac e i mat i svi drugi . Nj egovu vrdnost emo mi
odrei vati, kao jedi ni vlasni ci zl at a. Tako emo post at i gospodari nj i hove
sudbi ne.
Meu nama i ma vel i k broj sjaj ni h orat ora koj i mogu pokrenut i vel i ke mase
kad t o zat reba. Kad za t o doe vreme mi emo i h razaslat i irom svet a kako bi
svi m l j udima obj asnil i da e promene koj e e nast at i bi t i za dobrobi t svi h.
Zl at om i l askavou emo pri dobi t i radni ke. Obeaemo i m dnevni ce o kakvi m
ni su mogl i ni da sanj aj u, al i emo i st ovremeno poveati sve i votne trokove
t ako da emo i m uzet i sve t o smo i m dal i .
Poveanj em i vot ni h t rokova i st varanj em nest ai ca osnovni h roba
pri premiemo mnoge revol uci j e, gde e stradati samo hri ani i drugi , al i ne i
mi . Mi i samo mi emo dobro proi .
Razni m neosnovani m opt ubama na raun hri anskog svet enst va koj e e
naa t ampa nepreki dno ponavl j at i, a gl umci dnevno i smevat i , l j udi ma e se
ova vera na kraj u ui ni t i odvrat nom. To e nam ot vori t i put ka nj i hovi m
duama. Kako mi ni kada ni smo svoj u veru dovodi l i u pi t anj e ona e se na kraj u
pokazat i superi ornom, a nae due nadmoni m u odnosu na hri ane i sve
druge.
Danas, u odnosu na sto godi na rani j e, nai l j udi se nal aze na svi m vani m
pozi ci j ama u kral j evski m dvorovi ma, dravnoj bi rokrat i j i , u voj sci , pol i ci j i i
sudst vu. Mi posebno moramo radi t i na t ome da nai l ekari j o vi e budu
pri sut ni u kuama hri anske ari st okrati j e i i nt el i genci j e. Lekari ma se l j udi
l ako poveravaj u pa oni t ako mogu ut i cat i na mi lj enj a i st avove svoj i h
bolesni ka.
Al i, iznad svega, u naredni h st o godi na, moramo ovl adat i obrazovanj em.
Samo preko obrazovanj a moemo efi kasno i ri t i svoj e i deje i obli kovati deije
mozgove prema nai m pot rebama.
Ukol i ko neki m nesreni m sl uaj em neko od nai h l j udi padne aka
hri anskoj pravdi moramo se svi, bez i zuzetka, angaovat i na nj egovom
oslobaanj u. Moramo obezbedi t i onol i ko dokaza o nj egovoj nevi nost i koliko je
pot rebno. Nij edan hri anski sud ni j e dovol j no dobar, pravedan i vredan i
486

j ednog j edi nog naeg oveka.
Hri anski monarsi i rom sveta opsednut i suj et om okrui l i su se l uksuzom i
vel i ki m voj skama. I za j edno i za drugo i m treba novac koga nemaj u. Mi emo
i m ga dat i danas, a sut ra e oni bi t i nai duni ci , na naoj mi l ost i i nemi l osti .
U naredni h st o godi na podst i caemo eni dbe nai h bogat i h mladi a s
evropski m i svetskim pl emst vom kako bi smo post al i deo nj i h i kako bi nj i hove
t aj ne konano i zgubi l e svaku mi st eri j u za nas. Ako se nae erke budu udaval e
za nj i hove ml adie onda e, kao t o znamo, nj i hova deca bi t i i naa j er su deca
po maj ci Jevrej ki uvek Jevrej i . S druge st rane, moraemo da i ri mo verovanj e
u sl obodnu l j ubav meu hri ani ma i svi m drugi ma kako bi smo im oslabili
porodi cu i narui l i veru.
Ve vekovi ma si novi Izrael a su, prezreni , poni eni i osuji vani , odl uno
ut i ral i put naoj moi. Oni su nas dovel i bl i zu konanog ci l j a. Mi smo danas
pri sut ni i ut i caj ni u svi m hri anski m ekonomi j ama i pol i t i kama, a za st o
godi na biemo naj ut i caj ni j i u svi m hri anski m ekomnomi j ama i pol i t i kama. A
kad i t o proe, u naredni h st o godi na nee bi t i hri anski h ekonomi j a i
pol i t i ka.
U onaj as koj i nama bude odgovarao i kada mi t o budemo ht el i pokrenuemo
sve si l e revol uci j e koj e e uni t i t i sve hri anske klase i sve nji hove narode
gurnuti u nae ruke. Tada, kada se to dogodi, bi e ost vareno obeanj e koj e j e
nama, Obeanom Narodu, dao Jahve.

Zapi sni k i z 1897.



Jedan od naj poznat i j i h dokumenat a o pl anovi ma neke t aj ne grupe l j udi koj u
mnogi poi st oveuj u sa ci oni st i ma svakako j e Zapi sni k sa sast anaka mudri h
lj udi Ci ona ( ) poznat i j i kao Prot okol ci onski h mudraca.
Ovaj zapi sni k j e navodno sai nj en t okom Prvog ci oni st ikog Kongresa koji je
odran avgust a 1897. godi ne u Bazel u, vaj carska. Meut i m, on ne predst avl j a
zapi sni k sa Kongresa kako mnogi veruj u; Zapi sni k j e zapravo si e zakl j uaka,
odl uka i smerni ca donet i h na dvadeset i sedam sast anaka razl iitih tajnih
udruenj a odrani h mnogo pre Kongresa u Bazel u i t o u j ednom duem
vremenskom peri odu.
487

i nj eni ca da j e Zapi sni k ot kri ven, odnosno obel odanj en tek nakon
odravanj a Kongresa u Bazel u navel a j e mnoge da ga poveu samo za ci oni st e.
To j e samo do nekl e tano j er se gubi i z vi da da aut ori Zapi sni ka ni su ci oni st i
ve da j e on rezul t at promi l j anj a i pl anova ni za t aj ni h drut ava koj a su, na
ovaj i l i onaj nai n, pod kont rol om t ri naest vavi l onski h porodi ca del oval a pre
nego t o su ci onist i zvani no st upi l i na svet sku scenu. Prvi ci oni st iki Kongres
j e odran kraj em XIX veka, a prvi od 27 sast anaka na osnovu koj i h j e sainjen
Zapi sni k odran j e j o pot kom XVIII i l i ak krajem XVII veka. Ova
i nj eni ca i skl j uuje mogunost da su aut ori samo cionisti, ali ni na koj i nai n
ne dovodi u sumnj u post oj anj a j edne grupe l j udi koj a se, u razna vremena
kori st i l a razni m nazi vi ma, kako bi u kont i nui t et u ost vari val a svoj pl an
vl adanj a svet om.
Ruska carska t aj na pol i ci j a (
) osnovana j e 1866. godi ne u
Petrogradu nakon t o su jevrejski ekstremi sti pokuali da ubiju cara
Al eksandra II. Nj en osnovni zadat ak od tada je bi o da se bri ne o si gurnost i
cara i carske porodi ce. Lj udi za ovu sl ubu su regrutovani i sklj uivo iz
armij skog sastava i t ek nakon svest rane obuke mogl i su se smat rat i nj eni m
pri padni ci ma. Vremenom ili O kako j e skraeno
nazivana j e ot vorila nekol iko svoji h ekspozi t ura od koj i h j e ona u Pari zu,
ot vorena 1883. godi ne, bila naj uvenija. Sedite pari ske ekspozit ure se
nal azi lo u zgradi konzulata u ul i ci 97 Rue de Grenel l e.
Tokom pol a veka post oj anj a Oepari ska ekspozi t ura j e i mal a svega itiri
direkt ora to j e obezbei val o kont i nui t et i st abi lnost rada. Parisko odeljenj e j e
i mal o na svom spi sku preko sedamdeset agenat a rasporeeni h i rom Evrope.
Od 1885. ef ovog odel j enj a bi o j e uveni Pet ar Rakovski (
), a nj egov naj bol j i i u i st ori j i Oe naj uspeni j i agent j e
Arkadi Mi hailovi Gart i ng ( ) koj i e 1905.
post at i t rei po redu ef pari skog odelj enj a. Mi hailovia danas mnogi pamt e po
t ome t o j e kao dvost ruki , odnosno t rost ruki agent za svoj e zasl uge dobi o
odl i kovanj a od Francuske, Nemake i Rusij e.
Preko svoj i h veza na , odnosno u Uf f i ci o di Papa (papska
kancel ari j a) Gart i ng j e doao do ni za spi sa koj i su bili predmet rasprave
j ednog t aj nog sastanka odranog u Cappel l a Si sti na u Vat i kanu 1890. godi ne.
Kol i ko j e ovaj sast anak bi o vaan i kol i ko su nj egovi uesnici bili moni lj udi
naj bol j e nam govori i nj eni ca da j e Cappel l a Si st i na zvanino mest o
odravanj a Conclave i da j e ona j edi na kapel a u Pal azzi Apost ol i ci papskom
domu. Sama predaj a spi sa obavl j ena j e i zvan Vati kanski h zi di na u Basilica di
San Paol o f uori l e mura (Bazil ika sv. Pavl a izvan zi di na). Nakon t o su spi si
prebaeni u Pari z predat i su Mat vej u Gol ovi nskom (
), pripadni ku Oe, ruskom ari st okrat i i nekadanj em l anu
t aj nog brat st va koj i j e sl ovi o za vrsnog poznavaoca i st ori j e
vavil onskih t aj nih drut ava. Gol ovi nski i j i j e ot ac Vasil i j zajedno sa
488

Fj odorom Dost ojevski m ( ) bi o l an t aj nog
l i t erarnog udruenja posedovao j e j edan dokument i z 1864.
godi ne nasl een od oca koj i j e, na nj egovo zaprepaenj e, od rei do rei, od
sl ova do sl ova odgovarao j ednom od pri ml j eni h zapi sni ka. Oko aut ent inosti
ost ali h zapisni ka Gol ovi nski se konsul t ovao i sa arl som ol i j em, si nom
poznat og francuskog advokat a i pi sca Mori sa ol i j a za koga se veroval o da j e
j o sredi nom XIX veka, kao vi soki sl ubeni k francuske vl ade, doao u posed
neki h okant ni h dokumenata vezani h za Le grande scheme preuzi manja svet ske
vl ast i .
Nakon t o se Rakovski uverio u autenti nost dobavl jeni h spisa predao ih je
Jul ijani Gli nki (a ) kako bi i h prenel e do Rusi j e. Svoj evrsnu
proveru autenti nosti spisi su proli i nakon t o su dospel i u ruke efa
moskovske Oe Sergej a Vasil jevi a ( ). Tek
nakon t o se uveri o da zapi snici nisu nei j a nesl ana al a Vasi l j evi je odobrio
budua postupanj a sa nji ma, a t o j e, na kraj u, dovel o do nji hovog t ampanj a
kao knj i i ce pod nazi vom Prot okol ci onski h mudraca. Fi nal nu konfi rmaci j u
aut ent inost i ef moskovske Oe pri mi o je od svog li nog agent a koj i j e
bi o ugraen u francusku t aj nu sl ubu La Sret Nat i onal e i o kome se i danas
zna samo da j oj j e kodirano i me bil o L' Autri chi enne. Uz znaaj na skraenja,
naj vani j i del ovi Zapisnika su:
Treba da znamo da su l j udi s ravi m i nst i nkt i ma mnogobroj ni j i od l j udi s
dobri m i nst i nkt i ma. Iz t og razl oga naj bol j i rezul t at i u upravl j anj u nj i ma
post i u se nasi l j em i zast rai vanj em. . . Ovo j e oi gl edno ako se zna da su se
oni u poet ku drut venog ureenj a naj pre pot i ni l i gruboj i slepoj si l i , a t ek
kasni j e zakonu, koj i ni j e nit a drugo do i st a t a si l a, samo maski rana. . .
U nae vreme poj avi l a se mo zl ata koj a j e zameni l a l i beral ne upravl j ae.
Nekad j e mo bi l a vera. Mi znamo da j e i dej a sl obode neost varl j i va, j er ni ko
ne ume nj ome da se kori st i umereno. Narodu t reba samo na krat ko pust i t i
samoupravu i sve e ubrzo post at i razuzdanost .
Pit am se, moe l i ovek zdravog i l ogi nog uma uspeno upravl j at i
gomi l ama. Ne, ne moe i t o zat o t o nj egova razumna ubeenj a gomi l a ne
shvat a, a smi sl ene savet e ne pri hvat a.
Pol i t i ka nema nieg zaj edni kog s moral om! Vl adar koj i se rukovodi
moralom nije politi ar! Ko hoe da upravlja mora pribegavat i i l ukavstvu i
l i cemerst vu. Pravina, ali neumol j i va strogost j e naj vei i ni l ac dravne si l e i
zat o se moramo drati programa nasil ja i l i cemerst va. Naa parol a j e si l a i
l i cemerst vo. Samo si l a pobeuje u polit iki m st vari ma. . .
Bez apsol ut nog despot i zma ne moe da post oj i ci vi l i zaci j a, j er do nj e ne
vode mase ve nj i hove voe - ma ko one bil e. Gomi l a j e varvari n i i m se
489

gomi l a doepa sl obode ubrzo j e pretvara u anarhij u. Zato, za nas, nasil je mora
bi t i pri nci p, a l ukavst vo i l i cemerst vo pravi l o. . . Mi ne smemo prezat i od
podmi i vanj a, prevara i i zdaj st va kad god nam ona mogu pomoi u
ost vari vanj u nai h ci l j eva. U pol i t i ci , ako se ve nj ome bavi mo, t reba bez
okl evanj a da uzi mamo t uu svoj i nu ako e nam ona pomoi da ost vari mo nae
konane cil jeve. . . Sve ono to nas vodi do naeg ci l j a t reba da bude nae, a sve
ono t o nas od nj ega udal j ava ne treba da post oj i . . .
Jo u st ara vremena mi smo narodu prvi uzvi ki val i rei o sl obodi , j ednakost i
i brat st vu. Ove rei su od t ada t ol i ko puno put a ponavl j al a j at a nesvesni h
papagaj a koj a su odasvud dol et el a na ove mamce. . . Toboe pamet ni i
i nt eli gentni Goji (svi koji nisu Jevrej i ) ni su uvi del i da u pri rodi nema
j ednakost i i da, st oga, ne moe bi t i sl obode i j ednakost i . Sama pri roda j e
ust anovi l a nej ednakost umova, karakt era i sposobnost i . . . A nesvesni Goj i su
pri hvat i l i nae l epo sroene parole o j ednakost i i brat st vu i , nosei nae
zast ave, krenuli da razval j uj u svoj e plemst vo i i nt el i genci ju, a t i me i osnove
svoje budunosti .
Narod j e pod nai m rukovodst vom uni t i o svoj u ari st okrat i j u, koj a j e bi l a
njegova pri rodna zatit a i hranit elj ka radi svoj e vlasti te kori st i nerazdvoj no
povezane s narodni m bl agost anj em. Plemst vo koj e se koristilo svojim
pri rodni m pravom, a koj e Goj i ni su znal i da pot uj u, t rudi l o se da radni ci budu
zdravi , si t i i snani . Mi smo, kao t o znat e, zai nt eresovani da Goj i budu
degenerisani . Naa vlast e jaat i srazmerno nj i hovom gladovanj u i opt oj
sl abost i j er i h j e t ada l ako pot i ni t i naoj vol j i .
Kad su Goj i ot eral i svoj e spasi t el j e, pl emst vo, svoj u ari st okrat i j u po krvi i
pamet i , pal i su pod ut i caj razni h probi svet a, varal i ca i pekul anat a svi h vrst a
koj i su nal egli na sel j ake i radni ke kao nemi l osrdna mora. Oni ne mare za
dobrobit radni ka i sel j aka ve i h i nt eresuj e samo nj i hova kesa. Gl ad i opt a
beda l j udi omoguavaju kapit al u da od radni ka st vori roba. Narodi su
si rot i nj om pri kovani za t eki rad j ae nego to i h je prikovalo nekadanje
ropst vo: od njega su se ovako il i onako mogl i osl obodi t i , al i od ove nevol j e se
ne mogu ot rgnut i . Mi emo se, kad za t o doe vreme - a t o vreme e bi t i kad se
na gospodar, gospodar cel og svet a ust ol ii na vlasti - pojavit i kao t obonji
spasi oci radni ka i sel j aka od t og j arma.
Republ i kanska, demokrat ska prava su za siromane samo gorka i roni j a
i vot a, j er od neophodnost i svakodnevnog rada oni nemaj u ni vremena ni t i
mogunost i da se nj i ma kori ste. Da umovi Goj a ne bi st i zal i da mi sl e i
zapaaj u, t reba i h vezat i za zeml j oradnj u i i ndust ri j u. Al i , i ndust ri j u t reba
st avi t i na pekul ati vnu podl ogu: t o e obezbedi t i da sve ono t o i ndust ri j a i si sa
i z zeml j oradnj e ne ost ane u i ndust ri j i ve da pree u ruke nai h pekul anat a.
Sve ovo e, na kraj u, st vorit i kod Goj a oseaj razoarenj a, nemoi, bez
490

perspekti ve i oseaj ivot a u hl adni m i neprij at ni m drut vi ma. Goji e se
vremenom poet i rukovodi t i samo raunom, t j . zl at om, prema kome e gaj i t i
pravi kult , mi sl ei samo na ona ui vanj a koj e i m ono moe prui t i . E, t ada e
ni e kl ase Goj a, ne i z elje da slue dobru, pa ne i radi bogat st va, ve sada i z
i st e mrnj e prema pri vi l egovani m, do j ue ni kogovii ma, poi za nama da
zbaci mo j o j edan put , i t o posl ednj i put , nj i hove goj ske buruj e.
Od goj ski h drava smo napravili arene, u koji ma se odi gravaj u smut nj e i
met ei . Neredi i bankrot st va se ve dogaaj u t amo gde mi t o hoemo. Set i t e se
samo Francuske revol uci j e koj u nazvasmo veli ka, a t ajne njene pripreme dobro
su nam poznat e j er su sve del o nai h ruku. Od t og doba mi vodi mo narode od
j ednog razoarenj a do drugog da bi se oni , na kraj u, odrekl i svakog u kori st
cara Ci onskog, koj eg mi pri premamo da vl ada svet om.
Mi smo Goj i ma dal i i dej u demokrati j e i l i beral i zma i oni su sami , bez da smo
i h na t o pri moral i , pri hvat i l i kao svoj e t e ot rovne i dej e venog raskol a i opt e
propast i . Al i , mi emo nae orat ore i dalje t erati da govore, da ne prest aj u da
govore t ako da e se, na kraj u, Goj i poremet i t i od govora i st ei odvrat nost
prema govorni ci ma. Da bi se mozgovi Goj a nai st o zbuni l i i konfuzni post al i
neophodno j e st alno i h i zl agat i i znoenj u razliitih, meu sobom
suprotstavlj enih, mi ljenj a o isti m st vari ma. Na kraj u, Goji nee i mat i ni kakvo
mi l j enj e u pi t anji ma pol i t i ke i el ee da t o rade samo oni koji se ti m bave.
Druga t aj na, a prvu ste upravo ul i , neophodna za uspeh nae uprave nad
svi m Goj i ma sast oj i se u t ome da se t o vi e umnoe l j udski nedostaci kao to
su drogeri , prost i t ucij a, korupci j a, l ai , kraa, prevare, pederast i j a, pedofi l i j a i
t o t ako da se u t om haosu niko normal an vi e ne moe snai. Mi moramo na
svaki nai n uni t i t i l i nu i ni ci j at i vu j er, ako j e genij al na onda nam j edan t akav
Goj moe nanet i tet e vie nego mil i on drugi h. Moramo razj edi ni t i i sve
kol ekt i vne snage koj e ne el e da nam se podrede.
Problemi i nemanj e reenja u zeml j oradnj i , i ndust ri j i i pol i t i ci e na kraju
t ako zamori t i Goj e da emo ih lako prisilit i, ako ne i ubedit i, da nam predaju
svetsku vlast koja e i mat i mo da poni zi i prisili sve t e mal e dravi ce na
posl unost. Na kraju emo formi rat i Nadvl adu s t ako velikom admi ni st raci j om
i voj skom da se vi e ni ko nikad nee ni ta pit ati .
U naredni h st o godi na moramo postii da u svi m dravama pod naom
kont rol om budemo samo mi , si t ni zeml j oradni ci , i ndust ri ski radni ci i naravno
nama odana voj ska i pol i ci j a. U cel oj Evropi , a pomou nj eni h ujedi nj eni h
drava pod naom kont rol om, i na drugi m kont i nent i ma, moramo stvarati
nemi re, razdore i nepri j at el j st va. U t ome nam j e dvost ruko dobro: prvo, t i me
e sve zeml j e zazi rat i od nas j er e znat i da smo mi kadri , kad god t o
poel i mo, da i zazi vamo nerede i vraamo mi r. Sve drave t reba da shvat e da
smo mi , sami po sebi , si l a od koj e zavi si nj i hov mi r i red. Drugo, samo t ako
491

i skazanom si l om st vori emo st rah i kod svi h drugi h drava koj e e, mi ra radi ,
odl ui t i da nas sl uaj u, a one koj e nas ve sl uaj u odvraati i od pomi sl i da t o
vi e ne i ne.
Mi se moramo snabdevat i svim orui ma koj i ma bi se nai prot i vni ci mogl i
kori st i t i prot i v nas. Mi emo morat i pronal azi t i u najfinijim izrazi ma pravnog
reni ka opravdanj a za one sl uaj eve kad budemo moral i da kori st i mo nau
monu si l u kako bi smo post epeno ost vari val i svoje ciljeve. Sve nae voj ne i
pol i ci j ske akt i vnost i , ma kako i kol i ko ot re bi l e, moraj u bi t i opravdane
t akvi m i zrazi ma da svako odmah pomi sl i da se t u zapravo radi o naj vi i m
moral ni m pi t anj i ma.
U svi m dravama gde kont roli emo svu vlast naa se uprava mora okruit i
naj obrazovani j i m i naj pamet ni j i m l j udi ma i z svere knj i evnost i , sl i karst va,
pozori t a, di pl omat i j e, orat orst va i j o mnogih drugi h profesi j a. Ovi e ljudi ,
naravno, morat i pre t oga da prou nau obuku speci j al nog nadvaspi t anj a. Oni
e t ada znat i sve t aj ne drut venog i vot a. Podrazumeva se, da geni j al ni
saradni ci nae vl ast i o koj i ma j a govori m, nee bi t i uzet i i z sredi ne Goj a.
Meut i m, za vreme dok j o ne bude bi l o bezopasno da se odgovorni posl ovi u
dravama daj u naoj brai Jevreji ma, mi emo i h poveravat i lici ma iji su
karakt er i posl unost t akvi da i zmeu nj ih i naroda l ei i t ava proval i j a. Samo
pokvareni , l ai ma i lopovl uku skl oni l j udi mogu bi t i nae verne sl uge. Al i , ni j e
dovol j no samo da budu l oi , mi emo angaovat i samo one koj i su se ve
ogrei l i o zakone, al i nisu za t o odgovaral i . Takvi e nas, bez pogovora, sluat i
samo da ih ne predamo zakonu za dela koja su poi nili , a za koja mi imamo
dokaze. U nai m su rukama neobuzdana astoljublja, vrel e poude i
pohl epnost i , nemi l osrdne osvete, pakosne mrnj e. U naoj su sl ubi lj udi svih
mi l j enja, svi h dokt ri na: rest aurat ori monarhi j a, demagozi , socij al i sti i
raznorazni ut opi st i . Mi smo i h sve upregl i u posao i svako od nj i h podgri za
posl ednj e ost at ke goj ske vl asti, nast oji da unit i sav do t ada ust anovl j en red.
Tamo gde i mamo veinu i kontrolu mi emo okrui ti nau vl adu
ekonomi st i ma i l j udi ma koj i su se posebno ui l i za pol i t i ku. Nas e okrui vati
itava plejada bankara, i ndustrij al aca j er, u sut i ni , na kraju e sve bi t i reeno
ci frama. Takva e bi t i i naa Nadvl ada, vl ada koj u e sl uat i sve druge vl ade
dravi ca koj e emo mi pre t oga da usi t ni mo i razbi j emo. . .
Pod razni m nazi vi ma, u svi m zeml j ama post oj e pri bl i no i st o ureene drave.
Post oj e kralj evi , premij eri , vlade, parl ament i , zakonodavna i i zvrna t el a.
Dravni aparat je podelj en na razne ust anove, od koj i h svaka od nj i h del uj e
kao neki deo tela kod oveka. Jedna j e vani j a, druga manj e, ali da bi
funkci oni sal e moraj u sve bi t i na broj u. Ako povredimo j edan deo u t akvoj
dravnoj mai ni ona e se razbol et i , kao ovei j e t el o, i na kraj u e umreti . . .
492

Kad smo ubaci l i u dravni organi zam ot rov l i beral i zma, sva se nj i hova
politi ka kompl eksi j a promeni l a: drave su se razbolel e od smrt onosne bol est i
raspadanj a krvi . Ostaje nam da oekujemo kraj nji hove agonij e. Vi deli smo da
j e u Francuskoj l i beral i zam uspost avi o ust avnu dravu koj a j e zameni l a za
Goj e spasonosno pl emst vo s monarhom na el u. A kao t o znat e, ust avna
l i beral na drava ni j e ni t a drugo nego mest o razdora, nesugl asi ca, prepi rke,
bol esni h part i j ski h agi t aci j a. . . Kad smo j ednom smeni l i nam neposl unog
monarha smeniemo i h j o kol i ko bude t rebal o. A, kad ve nema gojskog
prosveenog pl emst va mi na mest a predsedni ka i premi j era moemo post avi t i
koju god ivotinju hoemo i t o t o goru za nas bolj e. Nji hovi najgori su za nas
najbolji.
Sve t e budue predsedni ke i premi j ere u budui m republ i kama, a nekada
neposl unim monarhij ama, mi emo odabrat i , al i t ako da i m j e prol ost mrana
i da i z st raha da j e ne ot kri j emo oni nama, samo nama, budu odani . Takvi
ni kad nemaju i zbor. A t o se nji hovih parl amenata ti e, i t u emo st vari sredi t i
t ako t o emo trajanje nji hovi h sedni ca proredi t i i skrat i t i . U ono mal o
vremena koj e budu i mal i nai orat ori e sve vreme priat i t ako da t o vi e ni ko
nee ni sl uat i ni dol azi ti da gl eda. . .
Na naem put u vano j e i pi t anj e t ampe. Ona je mono oruj e i zat o mora
bi t i naa samo naa. . . Kakvu ul ogu i gra dnevna t ampa danas? Ona sl ui
buj nom raspi ri vanj u pot rebni h nam strasti ili sebi nom pat ri ot i zmu. . . Mi emo
j e uiniti korisnom za nas, i t o t ako t o e post at i zabavna. U nj oj e se
tampati napadi na nas od st rane oni h organa koj e smo mi osnoval i , al i oni e
napadati samo one delove nae pol iti ke koje smo mi ve odredi l i da menj amo.
Ovi napadi na nas odigrae j o i t u ul ogu da Goj i budu uvereni u potpunu
sl obodu j avne govorni ce. . . Knj i evnost i t ampa dve su naj vani j e vaspi t ne
si l e i zat o emo mi post at i vlasni ci svih vanih l ist ova i izdavakih kua.
Kad mi zavri mo sa t ampom ni j edna i nformaci j a nee bit i t ampana bez
nae kont rol e. Prvo emo uzet i pod svoje sve agenci j e koj e t ampi daj u svet ske
vesti , a posle emo uzet i i sve novi ne. . . Pre nego t o i zdava i l i t ampar pri mi
neko del o za t ampanj e moraj u t rai t i od nas dozvol u za t o. Tako emo mi
mnogo rani j e znat i za sve zamke i i nt ri ge koj e nam se spremaj u.
Mi emo, uz pomo tampe, uvek i sigurno pobei vati nae proti vni ke, jer
oni nee i mat i na raspolaganj u novi ne u koj i ma bi mogl i det al j no da obrazl oe
svoj e st avove i argument ovano napadnu nae. Pored t oga, oni e bit i i zl oeni i
nai m probni m kamenii ma koj e emo mi Goji ma servi rat i u naoj
ni erazrednoj t ampi . I dok se nai prot i vni ci budu brani l i od gl upost i
ni erazrednoj t ampe mi emo odmereno i sa di st ance sve opovrgavat i u nai m
sl ubeni m i ozbi l j ni m novi nama.
Danas t ampa pi e o razni m l oi m st vari ma u pol i t i ci i drut vu, i t o j e dobro.
493

Mi t o podravamo j er t o sve ukazuj e na l oe stanj e u dravi i drut vu. Mi emo
t o j o vie da st avljamo na prve st rane nai h novi na kako bi se l judi ma ogadil a
i drava i drut vo u kome i ve. Pi saemo o korupci j i , l ai ma, l opovl uci ma,
bankrot st vi ma i nezaposl enost i , ubi st vi ma i samoubi st vi ma. . , i t o sve dok Goj i
ne uzvi knu: Skl oni t e i h i daj t e nam j ednog sveopt eg vl adara koj i bi nas
uj edi ni o i uni t i o sve ove uzroke razdora. . , grani ce, naci j e, rel i gi j e. . , a t o bi
nam naposl et ku donel o mi r koga nema s naim upravlj ai ma i
predst avni ci ma. . . . Et o, t o e Goji od nas, na kraju, za st o godi na, da t rae i
mi emo i m ga dat i . . .
Kad budemo u peri odu prel aznog rei ma i z ovog nj i hovog u na, neemo
smet i da dopust i mo da t ampa ot kri va drut vena neval j al st va ma koj e vrst e j er
j e neophodno da Goj i poveruj u da j e nov rei m u t ol i koj meri sve sl abost i
pobedi o da su ak i zl oi ni nest al i . . . Treba zapamt i t i da prednost vlasti slabi i
smanj uj e se ako est o otkriva zavere proti v sebe j er se u t ome kri j e
pret post avka pri znanj a nemoi . . . Pri t ome, da bi se t akvo dobro mi ljenj e o
naoj vl ast i obezbedi l o naa e t ampa st al no da ot vara neka nova pi t anj a koj a
nemaj u veze s pol i t i kom i drugi m ozbi l j ni m pi t anj i ma. . . Da bi bili sigurni da
Goj i ne mogu da mi sl e o vani m st vari ma mi emo j o i da i h omet amo razni m
zabavama, vesel j i ma, i grama, st rasti ma. . . Mi emo uskoro, preko nae t ampe,
da pi emo o sport u i nj egovi m j unaci ma, o nai m gl umci ma i naroito
gl umi cama. . .
Ve stot i nama godi na naa t aj na drut va, a pre svi h ova masonska, del uju
j ako dobro za nau st var. U nj i h smo uspel i da uvuemo sve koj i su bi l i , i j esu,
i st aknut i posl ani ci , pi sci , zeml j oposedni ci i poznat i l j udi , j er su t e l oe bi l e i
j esu gl avno obavet aj no mest o i ut i caj no sredst vo nae pol i t i ke. Kroz t e t aj ne
organizacij e, a ponajpre kroz framasonske, mi emo zavezat i vor svi h
revol uci onarni h i l i beral ni h el emenat a. O nai m framasonski m organizaci j ama
naj bol j e govori Francuska revolucija. . . Nama e, kroz sve t e t aj ne
organi zaci j e, bi t i dost upne sve naj skri veni j e pol i t ike zami sl i i pot pae pod
nae rukovodst vo onog asa kad i poni knu.
Kad mi konano preuzmemo vl ast , zahval j uj ui dravni m prevrat i ma koj i e
svuda bit i pri preml jeni za j edan ist i dan, postaraemo se da prot i v nas ne bude
zavera. Uloga li beral ni h ut opista koji su t ako l epo i dobro zamaj aval i Goj e o
demokrat i j i , sl obodi i j ednakost i e konano prest at i j er nam nj i hove usl uge
vi e nee bi t i pot rebne.
Re sl oboda, koj u smo mi za Goj e i zmi sl i l i , moe se raznol i ko t umaiti i
odrei vati, a mi kaemo da je sloboda samo pravo da se moe i ni t i ono t o j e
dozvol j eno. Mi i st o govori mo da post oj i samo j edna rel i gi j a i j edan bog, naa
rel i gij a i na Bog. Prema t ome, i m se ust ol i i mo na vl ast i moramo obori t i sva
verovanja i obj asni t i Goj i ma da su i h l i beral i i koj ekakve demokrat e l agal e i o
sl obodi , i o rel i gi j i , i o svemu t o su govori l i . . . Propovedaj ui Goj i ma
494

l i beral i zam mi u i st o vreme dri mo svoj narod i nae agent e u st al noj
posl unosti . . .
Kad preuzmemo vl ast raspust iemo i zabrani t i sve t aj ne organizaci j e, a pre
svega onu nau t aj nu masonsku organi zaci j u u koju smo uvukl i tako puno
Goj a, koj i ni kad ni su znal i t a su nai ci l j evi , a t ako su puno uradi l i za nau
st var. Nae goj ske masone zadovol j ava obino trenut ni raun zadovol j enj a
samol j ubl j a. . . Oni i du u l oe i z radoznal ost i i l i u nadi da e se uz pri pomo
nj i hovu progurat i t o bl i e ka bogat oj drut venoj t rpezi . . , oni ude za
oseanj em uspeha i apl auzi ma koj i ma smo mi i zdani . . . .
Mi emo i zdat i zakon po kome e svi bi vi pri padni ci t aj ni h drut ava bit i
prognani iz uj edinjene Evrope, kao cent ra nae svet ske uprave, a one koj i su
naj vi e znal i ukl oniemo. . . Svako novo osni vanj e kakvog bi l o t aj nog drut va
bie kanj i vo smru. . . Mi emo se post arat i da proti v nas ne bude zavera. . .
Kol i ko su bi l i proni cl j i vi nai st ari mudraci kad su govori l i da za post i zanj e
ozbi l j nog ci l j a ne t reba prezati ni od kakvi h sredst ava i ne gl edati na broj
rt ava koj e se pri nose radi t og ci l j a. . . Mi se ni kada ni smo obazi ral i na rt ve i z
sredi ne gojske st oke i to neemo ni ubudue. Al i , mi se, do sada, ni smo
obazi ral i ni na nae rt ve i zat o smo bi l i u st anj u da nai m l j udi ma damo
pol oaj e o kakvi ma oni ni su mogl i ni da sanj aj u. Mi neemo moi da se
obazi remo na nae rt ve ni u narednih st o godi na, al i j e sve t o za dobrobi t svi h
nas. . . Sve to budemo bl i i ci l j u bie nam t ee i t ee, al i mi ne smemo gl edat i
unazad, okl evat i i zast ajat i. . .
Kad preuzmemo vl ast , preradi emo sve zakone t ako da e oni biti kratki ,
j asni , post oj ani , bez pot rebe za i kakvi m dodat ni m t umaenj em. Takve zakone
e svi nai podani ci lako razumet i i lako pamt it i. . . Tada e sve zl oupot rebe
i eznut i , a ako i h bude t ako e se nj ihovi poi ni oci nemi l osrdno kanj avat i da
e svako i zgubi t i el j u i da pomi sl i na nj i h. . . Pri kri vanj e, sol i darno gl edanj e
kroz prst e meu sl ubeni ci ma u admi ni st raci j i sve e ovo zl o nest at i posl e
prvih pri mera surovog kanjavanj a. . .
Mi znamo koli ko su vaspitanje i obrazovanje opasni ako nisu u naoj sl ubi .
Mi emo zat o ui ni t i sve goj sko obrazovanj e nekodl j i vi m. . . Iskl j ui emo i z
nast ave sve ono t o se dot ie pol i t i ki h pi t anj a, a i st orij u emo preradi t i t ako
kako nama odgovara. . . Decu Goj a ne t reba opt ereivati ozbil jni m temama jer
od nj i h kroz vreme val j a nai ni t i samo nerazumne i posl une i vot i nj e. . . Nau
decu emo davat i u prave kol e gde e se ui t i prave nauke, a pre svega one
ekonomske i pol i t ike. . .
I na kraj u, ono t o j e naj vani j e, a t o j e pi t anj e finansi j a, osnovno pi t anj e
svi h nai h planova. Ve j e reeno, al i neka bude i ponovl j eno da e se na kraj u
sve rei t i ci frama.
495

Kad preuzmemo vl ast u cel om svet u naa e naddrava izbegavat i , i z pri nci pa
samoodranj a, da vi dno opt ereuje narodne mase vi soki m porezi ma j er oni
moraju da nas vi de kao svoje zat itni ke. . . Porez na siromanog j e seme
revol uci j e i sl ui na dobi t dravi koj a gubi vel i ko t rei za mal i m. Nezavi sno
od t oga, porez na kapi t al i st e umanj ie porast bogat st va u pri vat ni m rukama. . .
Porez koj i se poveava u procent nom odnosu prema kapi t al u, dae mnogo vei
pri hod nego l i dananj i po glavi stanovni ka i cenzusni , koji j e za nas koristan
samo kao sredst vo za i zazi vanj e nemira i nezadovolj st va meu Goj ama. Tu j e
j o vano narod naui t i skromnost i , a t o emo ui ni t i t ako t o emo smanj i t i
svaku proi zvodnj u i ponudu l uksuzni h predmet a.
Dravne potrebe treba da podmi ruju oni koj i ma t o ni j e t eko i od koj i h se
i ma t a oduzet i . Ovakva e pol i t i ka uni t i t i i mrnj u si romaha prema bogat i ma
j er e videt i da ovaj uplauj e sredst va i za nj egovo dobro. Fond dravne
bl agaj ne mora bi t i odreen kroz iznos rezervni h plat eni h sredst ava, a sve ono
t o bude pri kupl j eno vi e od t og i znosa mora bit i vraeno u opticaj . Ni kako ne
t reba zadravat i u bl agaj nama ma i naj manj i novi, j er novac post oj i za
obrt anj e i svaki nj egov zast oj t et no se odraava na rad dravnog mehani zma
kome on sl ui kao mazi vno sredst vo. . .
Ekonomske kri ze koj e smo, a posebno one koj e emo pri redi t i Goj i ma
st vorene su nii m drugi m do povl aenj em novca i z opt i caj a. Probal i smo i
znamo da emi si j a novca mora da odgovara sveopt oj pot rebi , a da kada t o ni j e
t ako onda moe doi do probl ema sa radni t vom. Zat o emi si j a novca mora bi t i
u skl adu sa poveanj em st anovni t va, pri emu j e neophodno raunati kao
potroae i t ek roenu decu. Revi zi j a emi si j e j e bi t no pi t anj e za svaku dravu,
za svako ureenje, za ceo svet .
Zl at o j e mo, a t a mo j e sada u nai m rukama. Ono t o ni j e u nai m rukama
danas bie sut ra za st o godi na. Kad stupi mo na scenu, naa vl ast e bi t i
vena. Zl at na val ut a e za sve goj ske drave bit i propast jer je zl ato u nai m
rukama i one nee i mat i emi si j u koj a i m t reba, a mi ga moemo povui kad god
zat reba. Iz t og razl oga, kod nas mora bi t i uvedena val ut a vrednost i radne snage
ma kakva ona bi l a. Mi emo vri t i emi si j u novca prema normal ni m
potrebama svakog radni ka, poveavaj ui j e sa svaki m novoroeni m det et om i
smanj uj ui j e sa svaki m umrl i m. . .
Mi emo budet e pri hoda i rashoda uporedo vodi t i. . . Mi ne moemo radi t i
ono t o smo Goj i ma savet oval i uzi manj e kredi t a. Svaki zaj am dokazuj e
dravnu nemo i neshvat anje dravni h prava. Zaj movi , kao Damakl ov ma,
vi se nad gl avama vl adara koj i , umest o da uzi maj u od svoj i h podani ka put em
pri vremeni h poreza, i du i spruenom rukom da prose mi l ost i nj u od nai h
bankara.
Svaki zaj am i zvan sopst vene drave j e kao pi j avica. . . Ako j e cena zaj ma 5%
496

onda e drava kroz deset godi na bespot rebno pl at i t i procent nu sumu koj a e
bi t i ravna uzet om zaj mu. . . Dok su zaj movi bi l i unut ranj i , Goj e su samo
premet al e novac i z depa siromani h u depove bogataa, ali kad smo mi
podmi t i l i koga j e t rebal o, da bi smo prenel i nj i hove zaj move na spol j anj i
t eren, onda su sva dravna bogat st va pot ekl a u nae kase i sve su Goj e poel e
da nam pl aaj u svoj podaniki danak.
Da nema l akomi sl enost i goj ski h vl adara u pogledu dravni h poslova i
podmi t l j i vost i nj i hovi h mi ni st ara i dravni h i novni ka mi ne bi smo i mal i
posl a. I zat o nek Goj e pl aaj u, a t ek e da pl aaj u nedot upavnost isto
i vot i nj ski h mozgova koje imaju nj i hovi pol i t iari koji su zarad trunke li ne
sree unesrei li sve svoje sunarodni ke uzi maj ui kredi t e kod nas pod i nt eres. . .
Kod nas vl adar nee i mat i svoj i h dobara, kad ve i onako sve t o j e u dravi
predst avl j a nj egovu svoj i nu. . . Rodbi na vl adareva mora st upi t i u redove
dravni h sl ubeni ka i radi t i da bi zasl ui l a pravo svoj i ne j er pri vi l egi j e
vl adarske krvi ne smej u sl ui t i za plj aku dravne kase. . . Nai rauni, koje
emo mi predst avi t i kad doe vreme, odl i kovae se j asnoom i odreenou. . .
Podesi emo t ako raunski si st em da ni vl adar ni naj manj i i novni k nee bi t i u
st anj u da i zvuku ni naj manj u sumu nepri met no od nj ene namene il i da j e uput e
drugi m pravcem sem onoga koj i j e ve oznaen u odreenom pl anu dejst va. .
Kad doe vreme da preuzmemo svet sku vl ast , za st o godi na, nekol i ko lanova
od Davi dovog semena spremi e vl adare i nji hove naslednike i t o ne biraj ui i h
po pravu nasl ea nego po sposobnost i ma, posveuj ui i h u skri vene t aj ne
pol i t i ke i u pl anove upravl j anj a. . . Di rekt ni nasl edni ci est o e bi t i
odst ranj i vani od st upanj a na prest o, ako za vreme uenj a i spremanj a budu
i spol j aval i l akomi sl enost , mekou i druge osobi ne koj e i h i ne nesposobni m za
upravljanje.
Samo oni pri padnici Davi dove l oze koj i budu bez sumnj e sposobni da
t rezveno, odl uno pa i surovo, kad t o zat reba, upravl j aj u dravom dobie
neophodne t aj ne od nai h mudraca. Budunost svet a znae samo Vl adar i
t roj i ca svet eni ka koj i su ga posvet i l i . Mi ne t reba ni kome ni kad da
dokazuj emo da j e naa vl adavi na predodreena sami m Bogom. Mi t o znamo, a
i ost al i e kad za nj i h bude kasno - t o saznat i i shvat i t i .


Zapi sni k i z 1952.

497



Na hi t nom sast anku evropski h Rabi na koj i j e odran u Budi mpet i u naj veoj
evropskoj si nagogi - Dohny ut cai Zsi nagga ( ) 12.
Januara 1952. godi ne, rabi n Emanuel Rabi novi (Emanuel Rabi novi ch) j e bi o
zaduen za uvodne napomene. Evo t a j e t om pri l ikom zapi sano i t onski
dokument ovano:
Pozdravi moj a deco. Pozvani st e ovde kako bi smo obavi l i rekapitulaciju
svi h post upaka koj e smo do sada preduzeli u skl adu sa nai m novi m
programom akci j a. Kao t o znat e, raunal i smo da emo i mat i dvadeset godi na
i zmeu dva rat a kako bi smo konsol i dovali sve dobi tke koj e smo izvukli iz
Drugog svet skog rat a. Meut i m, broj nai h proti vni ka se nagl o poveava, a
nj i hova akt i vnost dobi j a na i nt enzi t et u pa emo, i maj ui t o u vi du, morat i
veoma brzo da pokrenemo trei svet ski rat .
Ci l j za koj i se bori mo t ako snano i odl uno got ovo t ri hi l j ade godi na nam j e
prakti no ve na dl anu. I ba zat o moramo poj aat i nae akt i vnost i i panj u na
nj egovom konanom dost i zanj u. Mogu Vam sa si gurnou obeat i da e za
naj vi e deset godi na naa rasa i mati svoje pravo mest o u svet u, i t o u svet u gde
e svaki Jevreji n bi ti kral j, a svaki Goj na rob. (Frenat ian aplauz pri sut nih. )
Seat e se nae uspene propagandne kampanj e t okom t ri deseti h godina, kada
smo dovel i do poveanog ant i ameri kani zma u Nemakoj , a i st o t o samo
obrat no - i u Ameri ci . Nemci su mrzel i Ameri kance, Ameri kanci Nemce, a sve
t o zajedno j e, na kraj u, rezul tiral o ot poi nj anj em Drugog svet skog rat a. Evo, i
sada smo posti gl i visok nivo anti ameri kani zma u Rusiji , a, s druge strane,
st rah od komuni zma u Ameri ci j e neopisi v. Cel okupna ova hist eri j a koj u smo
krei ral i posl e Drugog svet skog rat a sada pri morava sve manj e drave da se
svrst aj u uz Ameri ku i l i Rusi j u.
Sve smo pri premi l i za poet ak t reeg svet skog rat a. Rusi i Azi j at e su u
pot punost i pri preml j eni , al i su nam probl em Ameri kanci koj i j o ni su dovol j no
mot i vi sani , ali e i t o uskoro, uz pomo nae t ampe, bi ti reeno.
Na prvi naredni cilj j e i zazi vanj e t reeg svet skog rat a i program koj i sada
sprovodi mo mora ubrzo dovest i do nj ega. Ovaj rat e po svojoj destrukciji
mat eri j al ni h dobara i l j udski h, Goj ski h, i vot a bit i naj vei u istoriji . Izrael i
vaj carska e, naravno, ost at i neut ral ni , a kad se ove dve sukobl j ene st rane
naisto meu sobom uni t e mi emo se pojavi ti da uspost avimo mi r i
presuuj emo. Ovaj rat e za sva vremena okonat i nau vekovnu borbu protiv
Goj a i mi emo konano moi da se predst avi mo svet u. Mogu Vam s vel i kom
si gurnou rei da se nakon ovog rat a nee zaeti ni jedno j edino bel o det e.
498

Naa Kont rol na komi si j a e zabranit i i onemogui t i bel ci ma da se meu sobom
pare. Bel ki nj e e moi da i maj u snoaj samo sa crnci ma, a bel ci sa crnki nj ama.
Razmnoavaemo i h kao st oku sve dok bel a rasa u pot punost i ne nest ane. Tako
e t a vrst a, kao na naj vei nepri j at el j , nest ati s li ca zeml je.
Kad mi zavl adamo vl adaemo svet om u hi l j dugodinjem mi ru, bez i kakve
opozi ci j e naem pravu i veri. Naa superi orna inteli genci ja e l ako obezbedi t i
punu vl ast i domi naci j u nad novost vorenom rasom t amnoput i h l j udi .
Obrazovaemo i h t ek kol i ko nama bude t rebal o, al i pamet i nee i mat i .
Moda emo i u ovom novom rat u morat i da ponovi mo nemi l e scene i z
Drugog svet skog rat a kada smo omoguili onim Hitlerovim banditima da ubiju
neke od nai h sunarodni ka. Al i , vi znat e da smo t o moral i da ui ni mo kako bi
obezbedi l i adekvat nu dokument aci j u i argument aci j u za nau pol i t i ku koj u evo
ve sada vodi mo proti v svi h koji nam se suprot st avl j aj u. Jer, ko danas moe da
kae it a proti v nas, a da ga mi odmah ne progl asimo naci st om, fai st om i s
pravom ne t rai mo nj egovo i zopt enj e. Kad t o znate onda vam j e j asno da
nekoli ko hilj ada nae nastradale brae ni j e prevel i ka cena za oruj e koj e smo
time dobili.
Kako bi h Vas uverio u nau superi ornost u odnosu na bel u rasu podset i u vas
samo na sve one nj i hove i zume, a koj i su danas u nai m rukama i dejst vuju
proti v nj i h. Svi t i masovni medi j i koj e j e i zmi sl i l a i razvi l a bel a rasa danas su
pod naom vl au i govore ono t o mi el i mo i kako mi kaemo. Sva t a
savrena oruj a koj e j e Goj a i zmi sli o i razvi o danas se proi zvode u vel i kom
broj u, a bie upotrebljena u narednom rat u proti v nj ega samoga. Nji hova
i nt elekt ual na i t ehnol oka superi ornost su u sl ubi nae mudrost i. . .
I t ako, na kraj u, s vi zi j om pobede i konanog uspeha j a Vas pozi vam da se
nakon ovog naeg skupa ovde vrat i t e u zeml j e i z koj i h st e dol i i i nt enzi vi rat e
svoj do sada dobro voen posao, j er dan kad emo mi zavl adat i ni j e dal eko.
Dan kada emo mi bi t i svet l o svet a j e na dlanu nae ruke. Ostal o j e j o samo
da st i snemo aku.
Zapi sni k, odnosno st enogram, s ovog sastanka evropski h rabina, preko
Kanadske obavet aj ne sl ube, dost avl j en j e septembra 1952. godi ne svi m
vl adama i rom svet a, a i nt egral ni t ekst obj avi l o j e samo nekol i ko novi na. t a
se i za zat voreni h vrat a svet ske di pl omat i j e dogaal o ost aj e t aj na, ali j e
i nj eni ca da su nakon ovog skandal a s govorom rabi na Emanuel a Rabi novi a
(Rabbi Emmanuel Rabi novi ch) Ci onski mudraci zamrznuli sve akt i vnost i do
dal j nj ega.


499

Zapi sni k maj 1999. maj 2007.
(si van 5759. sivan 5767. )


Ovo, zapravo, ni j e ni kakav zapisnik ve neka vrst a bel eki i seanja na
razgovore voene sa Robert om Ki mom Gabej em (Jubbay Robert Ki mm
Gubbay), l anom ugl edne bri t anske ari st okrat ske porodi ce i nekadanj i m
vi soki m sl ubeni kom Kanadske admi ni st raci j e. Ovaj osamdeset ogodi nj i
Engl ez i danas poseduje paso koj i mu j e svoj evremeno l ino i zdao pri nc
Henri , voj voda od Gl oest era i guverner Aust ral i j e. Ove bel eke u i znet i oni m
redom koji m sam i h zapi si vao pa j e st oga i zvesno da e u nji ma biti problema
sa hronol ogi j om i st ori j ski h dogaaj a. Meut i m, smat rao sam, i pak, da j e
naj uput ni j e da i h t o vernije i znesem pred i t aoca bez dodat ni h prerada i
povezi vanj a.
Ki m je zavri o najpresti ni j e engl eske kole, a besprekorno govori engl eski
i francuski dok se srpski m pristojno sl ui. Kanadu i sl ubu u vladi napust io j e
prevremeno se penzi oni ui zbog pret rpl j enog nervnog sl oma j er, kako sam
kae, i ako sam bi o kol ovan i obuavan da izvravam odreene st vari , na
kraj u se i spost avi l o da nemam st omak za t o. Danas i ma dve strasti : kuvanj e i
itanj e sve t o je vezano za srpski narod.
U ovi h nekol i ko godi na u et nj i duoj , sve zaj edno gl edano, od hi l j adu
ki l omet ara et al i tem Pet Dani ca u Herceg Novom - Boka Kot orska (t okom
i st orij e ovaj predivni medi teranski grad bi o je poznat i kao grad
, Cast rum Novum, Cast el Nuovo, Cast el nuovo di
Cat t aroi Yeni Hersek) Ki mm mi j e i zneo mnoga od svoji h zapaanj a i
promi l j anj a upravo na t emu Novog svet skog poret ka i Srbi j e:
Ovo s bombardovanj em Srbij e je zapravo poet ak pravog kraj a pri e koj a
t raj e preko hi l j adu godi na. Stvari su se pri bli le kraj u, a da got ovo ni ko t o i ne
zna. ta vie, ni ko i ne zna o kakvom se kraj u radi .
Vi di t e, NATO agresi j u na Srbi j u 1999. ni su odobri l e Uj edi nj ene Naci j e, a
ni j e j e odobri o ni j edan parl ament ni j edne od 19 drava lanica
Severnoat l ant skog pakt a. Ovo j e prvi put u pi sanoj i st ori j i svet a da j e j edna
voj na al i j ansa samost al no odl ui la i napal a jednu suverenu i nezavisnu dravu.
Izgovor i m j e bi l a navodna zabri nut ost za navodno ugroene Al bance.
Meut i m, sut i na st vari , pored ost al og, nal azi se u odl uci o dekompozi ci j i
Srbi j e koj a je 1914. spreila realizacij u politike drang nacht Ost en, a 1945.
poremet i l a i zvoenj e pl ana Barbarosa. Danas se i nt enzi vno radi na kat ol i enj u
500

Crne Gore i poj edi ni h delova Al banij e i , s druge strane, uspost avljanj u
domi naci j e i sl amskog fakt ora u Bi H, Kosovu i Met ohiji i Makedoniji . Kada se,
j ednog dana, progl asi nezavi snost Kosova i Met ohi j e ot vorie se i pi t anj e
st at usa Rake obl asti i , pre svega, Voj vodi ne. O Voj vodi ni e se prvo pri ati
kao o nekakvoj evropskoj regi j i u okvi ru podunavskog prost ora, a kada t o
zavi pi t anj e osamost al j enj a e bi t i ni ta vi e do pi t anj e vremena. Pri t ome, ne
zaboravi t e, ci l j j e uni t enj e Srbi j e kao drave i t o e se i zvesti kroz pol iti ku
njenog regi onal izovanja koj a e se pravdat i i obj anj avat i navodni m
razl ii t ost i ma na regi onal noj osnovi , koj e su i st ori j ske, kul t urne, ekonomske,
et nike. Na kraju, kad se Srbi j a podel i pri st upie se fi nal noj fazi nj ene
dezi nt egraci j e i zazi vanj em meuregi onal ni h konflikat a.
Raspad SFRJ j e bi o nemonovan j er se moral a st vorit i Hrvat ska, a pot om i
Sl oveni j a i , naravno, musl i manska drava u srcu Evrope kao ameri ki payoff .
Za Zapad j e posebno zabavno bi l o ono t o se dogaal o u Bi H; shvat i t e, rat
i zmeu Musl i mana i Srba j e bi o brat oubi l aki rat i njemu su se radovali
Vat i kan i svi ost al i i zmat i ci . Seme zl a j e ponovo, duboko zasaeno, a oni su
l ukavo, kakao samo oni znaju, od Bi H stvorili kompenzaci ono mest o za sve
ono t o rade na Bli skom i st oku. Srbi i sl amske vere i Srbi pravosl avne vere
nemaj u, obj ekt i vno gl edano, ni j edan j edi ni razl og da se meusobno
sukobl j avaj u. Muhammedovi sledbeni ci su nasel i na nji hovu i gru - nevi de kako
se uni t ava j edan od najstarijih gradova na svet u Badd, kako e Tehrn i
Di mashq uskoro zadesi t i sl ina sudbi na i kako Izrael poni ava Pal esti nce i
sve ost al e Arape. Vi sa svi m t i m ni ste i mal i veze, a nji ma neka Al lh oprost i
za ono t o su uradi l i i dal j e rade. Meni kao Jevrej i nu nij e j asno da l i svi t i
Musli mani u Bi H i skreno veruj u da su i m SAD pri j at el j i dobroinitelj?!
Neverovat no.
Papa Lav X (Gi ovanni di Lorenzo de' Medi ci , krt eno i me) j e 1519. dodel i o
hrvat i ma t i t ul u Antemurale Chri sti anit ati s (bedem odbrane hri anst va) i
Hrvati su t okom XVI. veka t ako bi l i nazi vani i rom Evrope. Meutim, kada je
Kara Must afa paa (Merzi fonl u Kara Mustafa Paa) 1683. krenuo na Be
Hrvati su di gl i ruke od odbrane hri anst va i razbeali se i rom Evrope; na
prost ori ma sadanje Hrvatske ost ali su Srbi . Nakon neuspel e turske opsade
Bea Vatikan je uz pomo Aust rij a, est o perfi dno al i i pri menom brut al ne
sile, ot poeo sa svoj i m prozel i t i zmom - kat ol ienj e Srba. Tako su, ni kako
drugai je, Srbi prvo postali kat oli ci , a pot om i Hrvat i prema koj i ma je Vati kan
opet gaj i o speci j alne si mpat i j e.
Meunarodnu podrku snagama koj e su ve ot poel e rat za razbi j anj e SFR
Jugosl avije prvi j e ot voreno prui o papa Jovan Pavl e II (Karol Jzef Woj t y a).
On se poet kom 1991. obrat i o svet u sa t ezom o pot rebi uspost avl j anj a
politi ki h promena u Jugosl avi j i uz obrazl oenje da su narodi Jugosl avi j e
razl ii t i po kul t uri , veri , i st orij i i j ezi ku. Na zaht ev Vat i kana Tri l at eral na
komi sija na svom zasedanj u u Toki ju apri l a 1991. usvaj a i zvet aj (T. F. R. No.
501

41) o neophodnosot i razl i kovanj a ri mske od vi zant i j ske Evrope t o bi , ako se
t ako na stvari gl eda, predst avl j al o opravdanje za pri znanj e prava Sl oveni j e i
Hrvatske na ot cepljenj e od Jugoslavij e. Ve 28. j una 1991. papa upuuje
ot voreno pi smo St j epanu Mesiu, Franji Tumanu i Mi l anu Kuanu koji m i h
podrava u borbi na ostvarenj u l egi t i mni h prava i aspi raci j a naroda.
Kardinal Toran (Jean-Louis Pi erre Cardi nal Tauran) j e u Vati kanu 29. j ula
1991. odrao sast anak sa svi m akredi t ovani m ambasadori ma dravama
Evropske zaj edni ce i t om pri l i kom j e razraen koncept po kome se i nt ervenci j a
EZ-a i KEBS-a u j ugosl ovenski konfl i kt nebi mogl a smat rat i za meanj e u
unut ranj e posl ove Jugosl avi j e. Avgust a 1991. sl ubeni l i st Vat i kana
LOsservat ore Romano j e zat rai o od l i dera zapadni h demokrat i j a da Srbi j u
vrat i na grani ce s poet ka XX veka, odnosno na nj ene predkumanovske
grani ce. Na vanrednom zasedanj u vi soki h funkci onera KEBS-a 3. sept embra
1991. u Pragu del egat Vat i kana j e podravo secesi j u Sl oveni j e i Hrvat ske uz
obrazl oenj e da j e t o na li nij i pol iti ke izgradnje nove Evrope! Po Vati kanu
unut ranje grani ce u Jugosl avi j i nisu bi l e admi ni strat i vne ve prave i st ori j ske
grani ce, meunarodno pri znat e i ust avom garant ovane. Ist og meseca u
Zagrebu j e ot voren prvi cent ar Opus Dei-a na el u sa svet eni kom St ani sl avom
Crni com.
et i ri meseca kasni j e 13. januara 1992. godine Vat i kan j e, pre bil o koj e
drave, pri znao Sl ovenij u i Hrvatsku kao nezavisne drave. Meuti m, t o ni j e
bio kraj vat i kanske pol i t i ke razbi j anj a Jugosl avi j e i odrei vanj a st radal ni ke
sudbi ne srpskog naroda. Na sast anku Bi l derberga koj i j e 18. maj a 1992. odran
u francuskom l et oval i t u d' vi an razmat ran je i podran stav Vati kana o
neophodnost i i nt ervenci j e u Jugosl avi j i uz obrazl oenj e zat i t e l j udski h
prava. Tri godi ne kasni j e (1995. ) l i st LOsservat ore Romano j e podrao
bombardovanj e Srba u Bi H nazi vaj ui t o akt om urazumevanja nerazumni h.
Po tvrenju bi ografa Pavla II, a o t ome post oj e i broj ni drugi dokument i , papa
j e t vorac koncepci j e humanit arne i ntervenci je koja nij e nita drugo do j edna
od varijanti j ezuit ske post avke o kanj avanju u i me mi l osra. U skl adu sa
ovi m j e i bombardovanj e Srbi j e 1999. godi ne u narodu prozvano Mi losrdni
aneo iako je zvani an nazi v bi o Allied Force (Savezni ka sil a).
Ako danas govori t e o umeanost i Svet og oca u rast uranj e Jugosl avi j e t o
ni kome, bar ne oni ma koj i i ol e poznaj u i st ori ju rimokatoli ke crkve, ni je
sporno i neshvatlj ivo ak ta vi e, i ni se da j e t o normal no. Meut i m, ako
ponet e bi l o kakvu pri u o nekakvoj ant i koj zaveri j edne el i t ne grupe
poj edi naca da osvoj e svet , ni ko vas nee ozbi l j no shvat i t i , a ako pri t ome
spomenet e i vanzemal j ce kao to su Anunaki , na pri mer, vei na e biti uverana
da vam, u naj manj u ruku, ni j e dobro. O sukobu Gvel fa i Gi bel i na t ol i ko
bi t nom za nau i st ori ju ljudi gotovo da nit a i ne znaj u i zat o e vam se, i z
svog neznanj a i neobavetenost i, i skreno podsmehi vati . Et o, t o su, na neki
nai n, osnove nj i hovog uspeha l j udsko neznanj e i neobavetenost.
502

Ist i na, nema ba puno knj i ga koj e ot voreno, pot eno govore o Novus Ordo
Mundi - Novom svet skom poret ku i t aj ni m organizacijama koje ve vekovi ma
pol ako post avl j aj u njegove t emel j e. Ali , ovde ni su u pi t anj u samo t aj ne
organizacij e; Novi svet ski poredak se danas, u vel i koj meri , osl anj a na dobro
nam poznat e meunarodne i nstit ucije. Ni ko ne moe da kae da nij e uo za
Uj edi nj ene naci j e, Meunarodni monet arni fond, Svet sku banku, Svet sku
t rgovaku organi zaci j u, Crveni krst . . . Svi smo ul i za t e organi zaci j e i svi
mi sl i mo da znamo i me se one bave. No, st vari odi st a ne i zgl edaj u onako kako
nam se t o predst avl j a. Ist i na j e mnogo manj e rui asta.
Moj a oba rodi t el j a su Jevreji i vaspit avan sam u najstrooj j evrejskoj
t radi ci j i . Prvo t o sam naui o, val j da pre nego t o sam i progovori o, a rano
sam progovori o, j e da zapravo i ni sam s ovoga svet a, odnosno da sam
pri padni k odabranog naroda, da pri padam boj em narodu. Sa t i m saznanj em i
verovanjem sam odrast ao. Bi o sam net o posebno i bi l o mi j e pot rebno
ezdeset godi na da shvat i m da, zapravo, ne el i m i , to j e j o vani j e, ne mogu
da budem net o posebno. el eo sam da budem samo ovek. Ni sam se eni o
pl aei se da t o t o nosi m u sebi ni j e moda zarazno, nasl edno, a veruj em da
svakako nij e dobro. Nemam decu, a sada j e, i da hou, kasno. Tol i ko sam bl i zu
svog ovozemal jskog kraj a da se vie i ne seam poet ka.
Jevreji . . . .


Jevrej i su udan narod, a zapravo i ni su narod ve pri padni ci raznih
arapski h pl emena. Oni su Arapi , a da t o i ne znaju. Oni rat uj u s roenom
braom, a da t oga ni su ni svesni . Oni su u sukobu s cel i m svet om, a da i m t o
ni ko jo nij e saoptio. Moja porodi ca je porekl om i z Persije, a ve tri veka
i vi mo u Engl eskoj . Ako bi st e danas pitali bil o kog l ana moj e porodi ce t a j e
po naci onal nsot i svaki bi vam odgovori o da j e Yhdh - Jevreji n. To j e,
zapravo, jedna od veli kih t aj ni koje Jevrej i nose sa sobom. Ni ko od nas ni j e
nesrean t o nemamo ot adbinu j er nam j e otadbi na zapravo ceo svet mi
odi st a j esmo mondi j al i st i i t o nam odgovara. Morat e znati, kad govorite o
nama Jevreji ma, da mi svoj i dendit et duguj emo Tori i Tal mudu; mi
j ednost avno ni smo vezani ni za jednu posebnu terit ori j u. Nas vezuj e naa
prol ost i vera u budunost . Moda nas ba i z t og razl oga mnogi prepoznaj u
kao nosi oce i promot ere svoj evrsnog mondij al i zma, l i beral i zma i naravno
dananj e demokrat i j e kao i svi h obl i ka marksist ikog uenj a. Da, komuni zam
j e vavil onska t vorevi na ba kao t o su t o l i beral i zam i demokratij a, kakve svet
danas poznaj e.
Grci su t vorci ant i ke, odnosno at i nske demokrat i j e ( ),
503

kao nai na pol i t ikog upravl j anj a dravom i ona j e zaprepauj ue sli na
dananj oj demokrat i j i upravl j anj a l j udi ma. Prost o j e neshvat l j i vo da su l j udi
t ako nave da ne shvataj u da je demokrati ja nastala u i zrazito robovlasnikom
drut vu kakva j e bi l a At i na i da su pravo gl asa i slobodu i mal i samo zasl uni
graani , a ne i ene, robovi , ml adii neposobni za rat i ost al i graani i j a oba
rodi t el j a ni su bi l i At i nj ani . Demokratij u je, kao obli k vl adanj a, u At i ni 507.
g. p. n. e. uveo poznat i grki robovl asni k, pol i t iar i voa kl ana Al kmeoni da
uvaeni Kaj st ens ( ). Borei se za vl ast proti v svoj i h pol i t ikih
oponenat a, Hi pi asa i Isagorasa, on j e muki m i za oruj e dorasl i m graani ma
ponudi o part i ci paci j u u vl ast i ukol i ko mu pomognu da zasedne na at i nski
prest o. Graani su mu pomogli svojim oruj em i on j e nad poraeni m
prot i vni ci ma uzvi knuo: snaga naroda. Grka kovani ca dmos
kratos ne znai , kako mnogi mi sl e: narod vl ada. Ne, t o j e prost a konst at aci j a
da u narodu l ei snaga; ko od moni ka uspe da pri dobi j e t u snagu za sebe
vl adae cel om dravom. To j e t ako bi l o t ada. To j e t ako danas.
Kaj st ens j e odrao re: pravo gl asa su dobi l i i i mal i samo oni koj i su
odsl ui l i voj ni rok i i j a su oba rodi t el j a bi l a roena u At i ni . Ni ko vi e! ene,
graani Ati ne st ranog porekla, robovi , i nvali di , za rat nesposobni . . . Ni kad! Od
250. 000 l j udi nj i h ne vi e od 5. 000 j e st ekl o pravo gl asa. Pri t ome, za rat
sposobni i spremni su svoj e pravo gl asa mogl i da i skazuj u samo na posebni m
sabori ma nazi vani m eklasi a ( ), a po pri nci pu jedan ovek j edan gl as. I
t ada, kada su gl asal i , mogl i su samo da odl uuj u o onome t o bi i m ponudi o
komi t et bul () od 500 vi soki h dravni h inovnika koji su bili
pri padni ci deset vl adaj ui h at i nski h pl emena. Mogli su da gl asaj u samo o
onome t o i m j e bi l o ponueno, a t a e to bit i nij e bi l o do nj i h.
Jedna od prvi h i novat i vni h mera demokrat ora je bil a uvoenje institucije
i zgnanstva - ost raci zam ( ) t o i m j e omoguil o da sve svoj e
politi ke ili ekonomske proti vni ke jednostavno prot eraju iz At ine na peri od od
deset godi na. Demokrati ja ni kada nij e trpela aut orit ete i nei st omiljeni ke.
Ostraci zam j e bio klasian pol i t iki i n koj i sa pravom i pravdom ni j e i mao
ni kakve veze - ni j e post oj al o ni t a nal ik na opt uni cu i l i suenje. S druge
st rane, kada bi prot i v nekog i bi o pokrenut sudski proces sve j e zavi sil o od
sudij a i j i su i zbor i rei zbor zavi sli u pot punosti od oni h koj i su proces i
pokret al i t o j e najee i dovodi l o do osuujuih presuda
. Naj bol j i al i i naj t ragi ni j i pri mer st radanja j ednog prot i vni ka
demokrat i j e j e suenj e i ubi st vo Sokrata. O ovom krvavom pi ru at i nski h
demokrat ora govori o j e i pi sao Pl at on u svom na daleko uvenom del u
Odbrana Sokrat ova ( ). Plat on j e, ma kol i ko t o nekome
danas moe i zgl edat i udno, bi o odl uni protivnik demokrati je i i skreni
zagovorni k ari st okrat skog nai na upravl j anj a drutvom i dravom. S ovi m u
vezi vano j e, kao prvo, i mat i u vi du da grka re aristokratija
( ) zapravo znai j ednost avno vl adavi nanaj bol j i h. Kad god j e
govori o o Plat on j e zapravo govori o o poj edi nci ma koj i su t rebal i
504

biti na vl asti i z prost og razloga jer su bili najbolj i, a nikako zbog t oga t o su
bi l i nekog posebnog porekl a. Kroz i st orij u j e post al o norml ano da se poj am
aristokratij e, odnosno vl adavi na naj bolji h povezuj e s pl emstvom
(La nobl esse ) pot o su se pl emi i prvobit no zbog svoj e hrabrosti i umenosti ,
a pot om i zbog svoj e mudrost i i obrazovanj a smat ral i naj bol j i m pri padni ci ma
j ednog drut va.
Ima j o j edan det al j o kome j e Pl at on pisao i govori o kada j e promi lj ao o
grkoj demokrat i j i , a t o j e atinska, odnosno grka pederastri ja ( ).
ak j e i pri a o samom poet ku grke demokratije najdirekt ni j e vezana za
naj poznat i j e grke pederast e Harmodi j a ( ) i Ari st ogi t ona
( ) koji su pokuali da ubij u ati nske vladare Hi parha i Hi pij u.
Ovaj atentat se perse smat rao i nom roenj a at i nske demokrat i j e.
Harmodi j e i Ari st ogi t on su vol el i da govore kako su smi sao i funkci j a
pederast iki h veza zapravo uvoenje ml adi a u svet odrasl i h i odgovornost pri
emu sama sut i na ovakvi h odnosa ne l ei t ol i ko u seksual noj st rast i kol i ko u
politi ki m i nt eresi ma. Po nj i ma demokrat ska drava mora i mat i korist i od ovi h
veza j er ovako odgaj ano pri jat elj stvo i ma obavezuj uu ul ogu ne samo u
pol i t i ci ve i u voj sci gde se l j ubavni ci bore j edan do drugog. Ovakav nain
formi ranj a vojni h odreda e kasni je post at i poznat kao Tebanske svet e et e
( ) - sast avl j ene od 150 parova l j ubavni ka. Pri nci p
pouzdanost i ovakvi h voj ni h formaci j a j e obj anj avan t i me to se ni j edan od
l j ubavni ka ni kada ne bi odl uio da pobegne s bojnog polj a i t o ne zbog
hrabrost i ve iz potrebe da do sudnjeg asa brani svog vol j enog. Pored
t oga, pederasti ki parovi su u ant ikoj grkoj smat rani osnovom demokrat i j e i
mnogi vl adari koj i ni su i mal i veze i l i dobre odnose sa nj i ma su se i skreno
pri boj aval i za svoj stat us. Naj poznat i j i ant i ki politi ari za koj e post oj e
pouzdani dokazi o nji hovi m pederast iki m vezama su: Sol on ut emel j i va
pederast i j e u At i ni , Pi zi st rat , Hi pi j a, Hi parh, Temi st okl e, Ari st i d, Kri t i j a,
Demost en, Eshi n, Pausanij a, Li sandra, Agesi l aj , Pol i krat , Hi eron, Agat okl e,
Epami nonda, Pel opida, Arhel aj I, Fi l i p II Makedonski i Al eksandar Vel i ki za
koga se veruj e da j e 11. j una 323. g. p. n. e. otrovan u palati Nabukodonosora II,
naj uveni j eg vl adara Novog vavil onskog carst va, iz ruke jednog pederasta.
Kol i ko i kako j e demokrat i j a bi l a pri hvaena na prost orima t adanj e Grke
naj bol j e govori podat ak da j e od oko 1. 500 gradova-drava ( ) samo nj i h
tri stotine prihvatilo ovakvo politi ko ureenje (pederastij a j e bil a ire
pri hvaena). Ati nska demokrat i j a j e nest ala sa Al eksandrom Veli kim, a u
ost at ku Grke sa dol askom Ri ml j ana. Vi di t e Ri mska republ i ka, a pot om i
Ri msko carst vo su post al e naj vee svet ske sil e ne zahval j uj ui demokrat i j i ve
kroz neogranienu, apsol ut nu vl ast j edne prosveene l i nosti koja je imala
t i t ul u i mperi us maius, odnosno i mperat or. Mi se danas kori st i mo i di vi mo
ri mskom pravu Ius Romanum, a nj egovi t vorci su demokrat i j u prezi ral i kao
naj perfi dni j i si st em upravl j anja dravom i drut vom.
505

Demokrat i j a j e bil a i ost al a (pol iti ka) vl adanja ne ari stokrati je
( ) ve neki h drugi h l j udi koj i e se svet u 1538. predst avi t i pod
nazi vom l abourgeoi sie(buroazij a). Vanost i movine, odnosno supremaci j u
mat eri j al ni h vrednsoti nad i nt el ekt om i humani zmom promovi e bourgeoi si e
svoj om revol uci j om i z 1789. i t o j e godi na kada se ona i zbori l a da samo
odabrani graani st eknu formal no pravo gl asa La dmocratie formelle to je i
danas na snazi . Da bi st e ovo shvat i l i val j a se pot seti t i da j e pravo gl asa za
i zbor posl ani ka bri t anskog parl amenta 1780. godi ne i malo svega 3%
st anovni ka; t aj procenat poveao se 1918. na oko 37% al i ni t ada meu
bi rai ma ni j e bi l o ena one ni su i male puno pravo gl asa sve do 1928. godi ne!
Prema podaci ma UNESCO-a ene su u vajcarskoj i Liht ent aj nu pravo da
i zau na bi raka mest a st ekle t ek 1955. godi ne. U naj veoj i naj poznat i j oj
prvoj l i beral noj demokrat i j i savremenog svet a SAD 1788. godi ne pravo gl asa
j e bi l o osi gurano samo bel i m robovl asni ci ma i ni kome vie - ko nije bio
robovl asnik nij e mogao da glasa! Ameri kanke, bele puti naravno, su pravo
gl asa ost vari l e 1920, a Afroameri kanci ma j e pri st up gl asaki m mesti ma
omoguen 1965. Zami sl i t e, Vrhovni Sud SAD j e t ek 1966. godi ne progl asi o
neust avni m napl ai vanj e i zborne t akse u Severnoj Karol i ni i j o neki m
dravama ko ni j e i mao da pl at i ni j e mogao da gl asa - La Di vi na Commedi a!
Bri t anci su starosedeoci ma Aust ral i j e Abori dani ma koj e su t okom
st ogodi nj eg osvaj anja ovog kont i nent a got ovo i st rebi l i dal a pravo gl asa t ek
1967.
Vi di t e, misl i m da j e demokrat i j u naj bol j e oceni o pokoj ni Vinst on eril kada
se 11. novembra 1947. obrat i o bri t anskom parl ament u: Democracy i s t he
worst form of government (Demokrati ja je najgori obl i k vl adavi ne)! O
demokrat i j ama kao t ot al i t arni m obl i ci ma vl adanj a ljudima i upravljanja
dravama govori o j e i i st aknut i j evrej ski i st ori ar i profesor na Jerusali mskom
uni verzi t et u Jakob Tal mom ( ), a njegovo miljenj e su del i l i i mnogi
drugi meu koj i ma val j a spomenut i Bert rana Juvennal a (Bert rand de Jouvenel
des Ursi ns), francuski fil osof i pol iti ar i Edvarda Kara (Edward Hal l et t "Ted"
Carr), engl eski istori ar.
U dananj i m demokrat ski m si st emi ma odvi j a se bezskrupulozno
mani pul i sanj e vei nom i t o t ako t o se umest o i st i nskog i nformi sanj a koj e bi
omogui l o l j udi ma da ravnopravno i po sopst venoj svesti i savesti uest vuj u u
odl ui vanj u, sprovodi plasiranje kont roli sani h i nformaci j a. Na ovaj nain
kont rol ori l j udske svest vi , a t o su u XXI veku pri vat ne kompani j e i
mul t i naci onal ne korporacije, proizvode svest koja j e, s njihove t ake gl edi t a,
doput ena i poel j na. Sve demokrat ske rasprave i maj u svrhu samo ukol i ko
st varaj u pri vi d sukoba di j amet ral no sukobl j eni h i nt eresa i vol j a oni h koj e j e
narod i zabrao u predst avni ke domove na svi m ni voi ma organi zovanj a i
funkci oni sanj a drave. U t e rasprave koj e mogu popri mi t i pri vi d got ovo pravi h
sukoba obavezno su ukl j ueni i medi j i s ci l j em da sve predst ave kao proces
slobodnog iznoenja i usklai vanj a mi l j enj a, a t o j e ni t a drugo do osnov i
506

t emel j na koj i ma j e uspost avl j ena i na koj i ma i danas poi va l i beral na,
odnosno formal na demokrat i j a. Na t aj nai n l j udi se i zl au ne samo
i deol okom ve, na kraj u, pol i ci j skom i voj nom t eroru.
O demokrat i j i j e, kao ret ko ko pre i ret ko ko posle njega, lucidno promiljao
j edan Srbi n Momi r Ni kol i . U svoj oj knj izi Kri t i kademokrat i j e koj a j e
obj avl j ena j o 9. mart a 1929. i koj a j e sve do nedavno bi l a skraj nut a od
javnosti Ni koli pie:
Kada se danas kae demokrat i j a, onda pod t om rej u t reba razumet i pokret
koj i j e i zaao i z Revol ucij e koj u su 1789. sprovel i masoni u Francuskoj , a
koj oj j e konaan pravac dao vajcarsko-f rancuski f i l osof Ruso (Jean-Jacques
Rousseau). Tu spadaj u sve demokrat i j e na kont i nent u, koj i ma se kao bi t no
sl ina moe dodat i i amerika demokrat i j a. . . Demokrat i j a se j avi l a kao
preobraaj ne samo pol i t i kog poret ka nego i st o t ako pri vrednog i drut venog
i ona j e duboko preobrazi l a pri vredu i drut vo kao i pol i t i ku. Demokrat i j a j e u
pol i t i ci progl asi l a narodnu vol j u, u pri vredi sl obodnu utakmicu, a u drutvu
pravo poj edi nca. Meut i m, ovde t reba ui ni t i j ednu pret hodnu pri medbu koj a
se t i e samog t og izraza ekonomska demokrat i j a. . . Ko je za ekonomsku
demokrat i j u, t aj j e, pod usl ovom da zna t a t rai , za komuni zam, koj i j edi ni
ost varuj e, i st i na j o uvek samo u t eori j i , demokratsko stanje drutva. . .
Demokrat i j a, i prema onome t o j e htel a da sprovede i prema onome t o j e
sprovel a, j avl j a se kao poredak j ednakovremeno pol i t iki , pri vredni i
drut veni . . . Probl em ni j e u t ome t o se od pri mene demokrat ski h nael a nema
t o oekivati ve u t ome t o su ona urodil a samo zl om. . . Demokrat i j a ni j e
ost vari l i ni sl obodu ni j ednakost ni brat st vo. Ni j e dal a narodu ni t a od onoga
t o mu j e obeal a. Ali mu j e dal a obmanu da j e suveren i da preko pret st avnika
koj e bi ra vl ada sam sobom. . . Demokrat i j a posmat ra i ureuj e oveka kao
t akva, odvej eno od svih pri rodni h veza nj egovi h, od svi h odnosa koj i ga u
st varnost i okruuj u, odreuj u, ograniavaj u. . . Pri rodna pojava za nju nije
ovek l an porodi ce, ovek l an opt i ne, ovek l an poziva i t ako dalj e, nego
usaml j en poj edi nac u sredi ni i st o t ako usaml j eni h poj edi naca, u koj oj
usaml j enost i ona vi di j emst vo nj i hove sl obode.
Ako demokrat i j a t a ne pri znaj e, t o j e da moe bi t i drugog meri l a vrednost i
sem broj a. Svi birai, bez obzira na duboke razli ke u prirodnoj i soci jal noj
vrednost i nj i hovoj , su j ednaki pret st avni ci narodne suverenost i . Demokrat i j a
se, dakle, zasniva na nael u vei ne. Sposobni su meutim uvek u manjini.
Odsust vo j aki h l inost i , dravni ka, to je prirodna slabost demokratije i
svakako da j e ovo nj en naj vei apsurd. Al i j e t o i naj bi t ni j a dogma nj ena. Ako
t u nanet e demokrat i j u, onda se posl e ceo predak nj en sam po sebi urui. . .
Zabl uda j e verovat i da se sl oboda, koj a t reba da brani graane od drave
moe zasni vat i i osi gurat u ust avi ma, dakl e j ednost rani m i nom t e i st e drave. . .
507

U demokrat i j i se smat ra da drava i ma pravo na sve, a to j e st oga t o se u
demokrat i j ama sl oboda graana i scrpl juje biraki m pravom, koje je privi dnost
sl obode. I dok mu se t a pri vi dnost slobode redovno i spl auj e, demokrat ski
graani n i deal no t rpi sva st varna nasi l j a.
Zat o t o se sl oboda ne razume, vi di onde gde j e ne moe bi t i a ne t rai onde
gde j oj j e mest o, svaki napad na demokrat i j u shvat a se kao napad na
sl obodu. . . Posl e svi h demokrat ski h i zbora narodne mase ost al e su duboko
razoarane. Narod vol i svog posl ani ka al i ga ne voli kao pretst avni ka narodne
suverenost i nego kao svog advokat a kod drave t o j e njegova uloga. No,
demokratij a j e kroz parlamentari zam rast roj i l a smi sao narodnog
pret st avni t va. Ona j e poni t i l a nadzornu ul ogu parl ament a nad radom vl ade
koj a preko svoje parl ament arne veine osl obaa sebe svake odgovornost i i
moe da radi t a hoe. Tako, vl ade danas ni kome ne odgovaraj u j er se
odgovornost vl ade narodni m pret st avni ci ma svodi na odgovornost vl ade
vl adi noj vei ni u narodnom pretst avni tvu.
Ako vl ada i ma j aku i si gurnu vei nu, t o j e ol i garhi j a j edne st ranke u koj oj
ni ko ni kome ni zat a neodgovara. . . Kada vl ada nema j aku i si gurnu veinu,
onda se dravni ivot , usredsreen u hodni ki m doapt avanj i ma i sedni cama
narodnog pret st avni t va, pret vara u pri zore za uvesel j enj e graanstva. . . .
Ant ika demokrat i j a i ma veze sa Grcima, a savremena demokrat i j a sa
Jevreji ma koji svoj poet ak bel ee s Moj si j em koj i j e, govorei o pravdi i
sl obodama, preuzeo ovozemal j sku vlast za sebe, a nebesku dao roenom brat u
Aronu. Meut i m, kada danas govori mo o Jevrej i ma i nj ihovoj povezanou sa
demokrat i j om, bankama, medi j i ma i sl . ni kako i ni pod koj i m usl ovom ne
smemo i ne moemo da mi sl i mo na svakol i ki j evrej ski narod. Ne, ni kako ne!
Moemo i moramo prvo govori t i o Akenazi ( ) Jevreji ma i l i Hazari ma,
a t ek pot om o j evreji ma koj i su potomci t ri naest vavi lonski h porodica. Hazari
st oj e i za ci oni st i kog pokret a koj i j e 31. avgust a 1897. godi ne osnovao, po
nj i hovom nareenju i za nj ihove pot rebe, Teodor Hercl (Theodor Bi nyami n
Ze' ev Herzl ) u Bazel u, vaj carska. Nesreni Jeua, il i kako ga vi zovet e Isus,
j e odi st a post ao probl em ali ne za Jevrej e kako hri ani vekovi ma mi sl e i
govore, ve za j evrej sku vavi l onsku el i t u i j i se pot omci danas t ako uspeno
mani pul i u Hazari ma.
Vi di t e, Jeua j e bi o pot omak Davi dove l oze sa punom sveu o t ome da se u
Vavi l onu zbi l a st rana zavera u organi zaci j i t adanj e j udej ske verske el i t e.
Raunaj ui na svoj e carsko porekl o, mi sl i o j e da moe stvari da i zmeni , al i j e
zaboravio da je Davida i sve druge nj egove carske pretke na prest o post avljalo
svet enst vo koj e j e ve vekovi ma, od prvog dana zapravo, i mal o pri marnu
ul ogu u svet ovnom i duhovnom i vot u Jevrej a. Nekad su t o bil i pri padni ci
pl emena Levit skog, a nakon Vavi l ona t o post aj u pri padni ci nekih drugih
pl emena - t u greaka ni kad ni j e bi l o. Svoj u nai vnost e Jeua skupo pl at i t i j er
508

e mu t o j udeo-vavil onsko (Judo-Babyl on) svet ensvo doi gl ave. No, ni
t adanj i j udeo-vavi lonski prvaci nisu bil i svesni da nji hov pravi probl em nije
blagoglagolji vi Jeua ve nj egova ena Mari j a i z Magdal e. Ona j e bi l a prava
i i z pl emena Veni j ami nova t o j e njeno pravo na judejski presto i ni l o st ari j i m
od Isusovog. Mari j a i z grada Magdal e j e pot i cal a i z ugl edni j e i bol j e st oj ee
porodi ce, i mal a j e savreno obrazovanje, a krug nj eni h pri j at el j a j e poi nj ao
dok se Jeui n okonavao sa Jovanom Krst i t el j em.
Pri padni ci svi h t ri naest , ne dvanaest kako se misli , arapski h pl emena, od
koj i h j e nast al a j evrej ska naci j a, i l i rasa - kako god, ugl avnom ni kad ni t a ni su
radi l i . Bi l i su t o nomadi , trgovci i li naprosto razboj nici koji su presret ali i
pl j akal i karavane. I danas j e t ako samo t o vi e ni su u pi t anj u karavani !
Teko ete nai i j ednog Jevrej i na koj i se bavi st oarst vom i l i zeml j oradnj om
t o su sramot na zani manj a. Jevrej i preferi raj u posl ove kao to su bankarst vo,
advokat ura, menj aki i kl asini posl ovi kamat arenj a, oni su u t zv. ou bi zni su,
masovni m medi j i ma i l i , t o je danas posebno vano, politici. Mislim da se,
i pak, neki od nj ihovi h pri padni ka i dan danas, kao pre vi e hilj ada godi na,
bave posl ovi ma s one st rane zakona. Ako vas i nt eresuj e koj i su t o posl ovi rei
u vam: svi koj i donose naj vei profi t , a t o mogu bi t i posl ovi s drogom,
pornografi j om, fal si fikovanj em novca i umet niki h vrednosti , oruj em,
t rgovi nom bel i m robl j em i l i bi l o t a drugo. Jednost avno, ni j e vano, bar ne
dok se dobro i spl at i .
Znat e l i da j e naj vei svet ski t rgovac vet akom drogom ekst azi j em El al
Joram ( ), Jevrej n roen u Tel Avi vu 1971. godi ne; kral j droge, tako
ga zovu. t ampa pi e samo o nekom Pabl u Eskobaru, Medeli nskom, Kal i i li
Ti huana kartel u i j o koj ekakvi m l at i noameriki m di l eri ma, al i o El al Joramu
se ne govori . Ima ga na Red notice - crvenoj pot erni ci Int erpol a ali ne i u
medi j i ma. Iskreno, ta mi sl ite zat o?!
Ameri ka vl ada j e u svom godi nj em i zvet aj u za 2001. godi nu u del u o
organizovanom meunarodnom t rgovanj u bel i m robl jem navela Izrael kao
dravu sa naj vei m broj em prest upa po ovom pit anj u. Ti m povodom se 2. j una
2002. ogl asi o ak i ameriki dravni sekretar Koli n Pauel (Col in L. Powell)
i zj avi vi : Izrael sarauj e sa nama kako bi ojaao svoj u ant i -t raf f i cki ng
pol i t i ku. Meut i m, eset meseci kasni j e Israel i dai l y Haaret z pi e o nast avku
nesmet ane t rgovi ne l j udi ma u Izrael u gde se i dal j e svake godi ne prodaj e
naj manj e t ri hi l jade devoj aka kao bel o robl je, a o emu novi ne, i zbegavaj ui
da t o nazovu pravi m i menom, pi u kao o nekakvoj t rgovini prostitutkama.
Haaret z zavrava konst at aci j om da ovom vie mi l i j ardi vrednom posl u u
Izrael u nema ko da st ane na put j er j e, za j edno t o dobar posao, a za druge
ni t a st rano. To ni t a st rano Haaretz st avl j a na duu i zraelskoj policiji i
sudovi ma koji got ovo da i ne procesuiraj u t rgovi nu bel i m robl j em, a i kad i m
se t o desi naj dua zat vorska kazna i zreena za ovu vrst u kri mi nal a j e bi l a
osamnaest meseci . Za ovakav sramno ni ske presude Zaheva Gal on (Zehava
509

Gal -On) i z organizaci j e za l j udska prava BTselem kae: To j e mogue prosto
zat o t o i zrael ski zakoni prave bit nu razl i ku i zmeu Jevreja i onih koji to ni su
uvek na t et u oni h koj i t o ni su. Mnogo odreeniji i jasniji po pit anju
dvoj ni h st andarda j evrej ski h zakona bi o j e profesor na Uni verzitetu u
Jerusal i mu Izrael ahak (Israel Shahak): Prema rasi stiki m odredbama
i zrael ski h zakona sve ene koje nisu roene kao jevrejke se aut omat ski
smatraju i tretiraj u kao harlot prost itut ka.
Da Izrael ni t a ni j e ui ni o t i m povodom vi di se i i z i zvet aj a Amnesty
Int ernat i onal za 2005. godi nu u kome st oj i da j e Izrael drava u koj oj se svake
godi ne dovodi i zmeu t ri i pet hil j ada devoj aka na pri si l nu prost i t uci j u; rade
sedam dana u nedel j i po osamnaest sat i dnevno. Izrael ski Knesset (skupt i na)
j e nakon svega oformi o komi si j u po ovom pi t anj u i ona ne samo da j e pot vrdi l a
nal aze Amnest y Int ernat i onal-a i ameri kog State Depart ment-a ve i h j e i
dopuni l a pol i ci j ski m i zvet aj i ma prema koj i ma se u Izrael u, a prvenst veno u
Hai fi i Tel Avi vu dnevno obavi preko 25. 000 pl aanj a za seksual ne usl uge u
ukupnom i znosu od preko dvadeset i pet mi l i ona dol ara; Jevrej i sve ene
gant yl es nazi vaj u kurvama - shiksa ( ) i l i , u moderni j em argonu, harlot
t o j e i zraz preuzet direkt no i z Tanakha.
O j evrejskoj trgovi ni ml adi m ruski njama, ne ret ko mal ol et ni m, ogl asi o se ak
i CBS News 23. mart a 2005. koj om pri l i kom j e ci t i rao Zehva Gal ona (Zehava
Gal on) i z Commi t t ee Agai nst Trade i n Women (Komi t et prot i v t rgovi ne
enama): Devoj ke koj e se pri si l j avaj u na prostit ucij u se prvo prebi j aj u, pot om
vi est ruko si l uj u i , na kraj u, prodaj u na j avni m l i ci t aci j ama kao robl j e za
naj vi e 10. 000$ za svaku. Prema Gal onu naj vei probl em u suzbi j anj u ovakve
vrst e t rgovi ne bel i m robl j em j e u svest i j avnost i koj a ne vi di ni t a strano u
t ome t a se deava shi ksa-ma ali i samoj pol i ci j i koj a probl emu t rgovi ne
l j udi ma ne predaj e poseban znaaj .
Kada se danas govori o trgovi ni beli m roblj em valj a cit irati jevrejskog
i st ori ara i dekana Fordham Col l ege-a Edvarda Bri st oa (Edward Bri st ow) koj i
u knj i zi Prost i t ut i on and Prej udi ce obj avl j enoj 1982. godi ne u Oksfordu
navodi kako Jevreji ve vekovi ma vode gl avnu re u t rgovi ni robl j em, a da u
poslednji h st oti nak godi na domi ni raj u evropskom i azi j skom trgovi nom beli m
robl j em enama. Pri t ome, Bri st o navodi kako su j evrej ski t rgovci bel i m
robl j em danas naj pri sut ni j i u Rusi j i , Ukrajini, Moldaviji, Bugarskoj , Bosni . . .
Pogledajte bilo koju dravu na svetu, broj Jevrej a u ukupnoj populaciji
st anovni t va j e po pravi l u j ednoci fren, al i j e zat o nj i hov udeo u ukupnom
naci onal nom bogat st vu obavezno dvoci fren. Na pri mer, u SAD j edva da i h j e
0, 5%, a raspol au s preko 30% ukupnog naci onal nog bogat st va i t o j e ono t o
se zna, a t o se ne zna?! Pol ovi na svi h ameriki h mi lij ardera su Jevreji! Pa da
li bil o ko ozbi ljan moe da pomi sli da se takva bogatst va stiu puki m
pot enj em i moral om!? U Rusiji , danas, ove 2006. godi ne nema i h ni 0, 5%, a
510

predstavljaju najznaaj ni j i i naj ut i caj ni j i deo ekonomske i fi nansi j ske el i t e.
Kraj em 1917. u Rusi j i preci t e i t akve el i t e ni su posedoval i ni j edan j edi ni
promil ruskog bogat st va. Samo i z ovog podat ka, da ne spomi nj emo druge,
moet e videt i i zaklj ui t i ko j e i na koj i nai n profi t i rao i z ant i ruske revol uci j e
1917; naj vei deo onoga t o su j udeoboljevici oteli od ruskog cara i ruskog
naroda danas pripada, na ovaj il i onaj nai n, oli garsi ma meu koj i ma i ma i ne
mal i broj Jevrej a.
Pi ui o nesrazmernom uspehu Jevrej a u razl ii t i m naci onal ni m dravama
i rom svet a poznat i engleski novi nar ai m Berm (Chai m Bermant ) u
ci oni st i kom l i st u Jewi sh Chroni cl e koj i i zl azi u Londonu 1. mart a 1991.
godi ne kae: Zat o su Jevrej i uspeni u st varanj u novca u svi m dravama
osi m u Izrael u? . . . U Izrael u nema gentyl es pa j e nemogue nai nai vi ne, a
kad t akvi h nema onda nam nema ni l aki h ni vel i ki h zarada! Ovom svoj om
i skrenom opservaci j om Berm j asno st avl j a do znanj a da Jevrej i svoj a bogat st va
stvaraju na grbai i propast i drugi h l j udi , a ne na sopstvenoj kreat i vnost i .
Kada se u t ampi pie o Kol umbi j i i njeni m narko kart eli ma t o j e sve i st i na.
Al i , t o ni j e cel a i st i na. To j e pol ui st i na u koj oj j e i zost avl j eno ono naj vani j e.
Na pri mer, u novi nama neet e proi t at i da su grad Medel i n (Medel l n) u
Kol umbi j i 1616. godi ne osnoval i j evrej ski dosel j eni ci i z pani j e. Neet e
proi t at i ni da su oni prvi sredi nom XIX veka i zdvojili beli prah iz listova
bi l j ke Coca (Erythroxyl on coca), a pot om poel i sa podi zanj em vel i ki h
pl ant aa ove bi l j ke. Sve do Prvog svet skog rat a prodaj a bel og praha, odnosno
kokai na j e u SAD bi l a l egal na; on j e sve do Prvog svet skog rat a bio i glavni
sast oj ak poznat og osveavaj ueg pi a Coca Col a. No, najvani ji deo pri e o
kokai nu odnosi se na uvenog svet skog t rgovca opi j umom Davi da Sasuna
(Davi d Sasoon, 1792. -1864. ). Uz bl agosl ov Bri t anske krune Sasun j e razvi o
j ednu od naj profit abi l ni j i h opi j umski h t rgovaki h mrea sa gl avni m
ekspozi t urama u Bombaj u, Hong Kongu i angaju. Petina opi j uma koj a j e
dolazila u Ki nu bila je prevoena njegovi m brodovi ma. Inventi vni pri padni k
j edne od naj bogat i j i h svet ski h j evrej ski h porodi ca David Sasun prvi u svetu
poi nj e da se bavi i t rgovinom kokai na. Ist i na, u t o vreme j e bel i prah i mao
t ret man medi kament a prot i v bol ova i depresi j e pa se o Sasunu ne moe,
stri kt no pravno gledano, govorit i kao o narko t rgovcu bio je apotekar.
Prvi pravi kl asi an t rgovac kokai nom kao zabranj eni m narkot iki m
sredst vom j e bi o Arnol d Rottajn (Arnold Rothstein). Za nj ega se vezuj e i
poet ak jevrej ske domi nacije ameri ki m podzeml j em. Kada j e umro 1928.
zameni o ga j e zeml j ak Lui s Lepke (Loui s Lepke) koj i j e zaj edno sa Jaom
Kacenberg (Jacob Yasha Kat zenberg) razgranao trgovi nu heroi nom. t a vi e,
Jaa j e 1933. godi na ot put ovao u angaj kako bi obui o l okal ne dobavl j ae da
prave heroi n. Lepke, Jaa i j o 28 j evrej ski h kri mi nal aca su 1938. osueni
zbog t rgovi ne opi j at i ma. Nj i h su nasl edi l i Sol i Gel b (Sol l y Gel b), Tudi onfel d
(Tudi Schoenfeld), Hari Koh (Harry Koch), Hari Hei nger (Harry Hechi nger),
511

Moe Tabman (Moe Taubman) i Tol i Gri nberg (Tol l y Greenberg). Gri nberg e u
i st orij u nezakoni t og t rgovanj a drogom ui kao ovek koj i j e i zumeo mai nu
koj a od t enog heroi na pravi heroi nske pil ul e.
Dananj a t rgovi na drogama j e j edan od naj profit abi l ni j i h nezakoni t i h
posl ova: profi t na kokai nu j e oko 200%, a na heroinu gotovo 1. 000%. Kad se
t o i ma u vi du onda se l ake shvat a zat o su Jevrej i t ako pri sut ni u ovi m
t ransakci j ama. Jedne od najt i rani j i h novi na u Izrael u Jerusali m Post su 1990.
obj avi l e l anak o nezakoni t om t rgovanj u drogama u SAD i t om pri l i kom
ci t i ral e ermana Bloka (Sherman Bl ock), okrunog eri fa i z Los Anel esa:
Izrael ska mafi j a se proi ril a cel om Ameri kom. Nekada su i m gl avni pri hodi
dolazili od i znuda i ucena, a danas su meu naj vei m trgovci ma droge.
Naj omi l j eni j a droga i m j e kokai n j er se ona najee kori st i u vi i m
drut veni m krugovi ma.
Kada su 1985. amerike vlasti uhapsil e petoricu Jevreja osumnj iene za
t rgovi nu kokai nom i heroi nom t adanj i j avni t ui l ac Nj uj orka Rudol f ul i j ani
(Rudol ph Gi ul i ani ) j e i zjavi o: Oni su uli ni kri mi nal ci i bie osueni , ali u
Nj uj orku i mamo barem st oti nak legalnih j evrej ski h firmi iza koji h se krij u
nezakoni t e akt i vnost i . Nj i hov pravi posao ni j e ono za t a su regist rovane, ve
vraanj e nel egal no zaraenog novca u l egal ne t okove. Ovo t o j e ul i j ani
rekao e se pokazat i t ani m t okom suenj a Maksu Mermel taj nu (Max
Mermel stei n) koji je bio optuen za verc 55 t ona kokai na vrednog 360
mi l i ona dol ara u SAD. Zahval j uj ui Mermelt aj nu koji je post ao saradnik Suda
FBI j e 1993. godi ne uhapsi o Jakova Evhaj ma (Jaakov Evehei m). On j e
posedovao Izrael ski i Kol umbi j ski paso, a u SAD se bavi o pranj em novca
preko preduzea Pri zma. Sa nj i m su uhapeni j o i Dani j el a Levi (Dani el l a
Levi), Benjami n Hazon (Benyami n Hazon) i Al eks Aami (Al ex Ajami ). Oni
su, prema navodi ma opt uni ce, samo t okom j edne - 1992. godi ne opral i 22, 5
mi l i ona dol ara. Naj vei uspeh FBI je ipak posti gao hapenj em dva j evrej ska
kralja u poslu pranja novca Arona ari ra (Aharon Shari r) i Stefana Skorki na
(St ephan Scorki n) koji su opt ueni i osueni za pranj e pol a mi lij arde dolara.
Nj i hov naj bl i i saradni k Li h Ii l ov (Li uh Ichi l ov) se spasao bekst vom u Izrael .
Kako Izrael ski zakoni ne dozvol j avaj u ekst radi ci j u nj i hovi h graana, ni kome i
ni pod kakvi m usl ovi ma, Ii l ov i danas i vi u Tel Avi vu.
Pored j evrej ski h preduzea i banaka u posao pranj a novca ukl j uene su i
j ai ve (j evrej ske verske kol e) i si nagoge. Poet kom 1984. FBI j e u Nj uj orku
proval i o u naj st ari j u j ai vu u SAD Ti fret Jerusal i m (Ti feret Yerushal ayi m)
zbog sumnj e da se nj eni bankovni rauni kori st e za pranj e novca zaraenog
t rgovi nom droge. Tokom suenj a j e dokazano da j e devet l anova Odbora
Ti fret j ai ve bi l o umeano u ove nezakoni t e posl ove. Dva prvoopt uena su bi l i
Mendel Gol dberg (Mendel Gol dberg) i rabi n Izrael Aj del man (Israel
Ei del man). Tokom 1990. godi ne FBI j e, po i st om osnovu, uhapsi o i rabi na
Jozefa Krozera (Yosef Crozer) koj i j e pri l i kom hapenj a kod sebe i mao
512

Tal mud, pet pasoa i 280. 000 dolara u keu. Veoma cenj eni i poznat i rabi n
Abraham Lo (Abraham Low) j e, sasvi m sl uaj no, uhapen 1994. godi ne kada j e
t aj nom agent u FBI pokuao da proda veu koli inu puaka, pi t olj a, zat it nih
prsl uka i speci j al ni h noeva. Tokom i st rage opt uni ca prot i v rabi na Loa j e
proi rena i stavkom za pranj e novca. Ut vreno j e da j e preko si nagoge Mogen
Abraham oprao preko 2 mi l iona dol ara. Ne osporavaj ui navode i z opt uni ce
nj egov advokat j e i pak i nsi st i rao na preki du sudskog procesa i osl obaanj u
rabi na po osnovu navodnog ant i semi t i zma pri padni ka FBI. Nai me, prema
nj egovi m t vrdnj ama j edan od pol i ci j aca j e t okom hapenj a rabi nu Lou rekao:
Sada Toru moe da kori st i umest o t oalet papira. Sud j e, nakon t o se u ceo
proces umeao i naj poznat i j i ameri ki rabin Moe Taj tel baum (Moshe
Tei t el baum), i zrekao kaznu rabi nu Lou od samo pet godi na. Kada j e, na kraj u,
smeten u zatvor rabi n Lou j e zaht evao: da nebude u el i j i sa goyi m; da mu se
sl ui samo koer hrana; da mu se obezbede jevrej ske verske knj ige koji h nije
bi l o u zat vorskoj bibl i ot eci ; da mu se obezbedi posebno mest o za mol i t vu i , t o
j e najinteresant nij e - poseban toal et. Svi nj egovi zaht evi su usvojeni! Nakon
ovoga drava Nj uj ork j e ak donel a zakon po kome se svi m j evrej ski m
zat voreni ci ma mora sl ui t i t opl a koer hrana (6$ po porci j i ), a ne regul arna
zat vorska hrana (1$ po porciji).
Ameri ki asopi s Det roi t Free Press ret ko kada obj avl j uj e l anke vezane za
drogu. Pa i pak 2000-t e j e pune dve st rane posvet i o uspehu pol i ci j e u
ot kri vanj u veli kog meunarodnog l anca t rgovaca vet akom drogom
ekstazi j em. U l anku se i st i e da su 23. februara 2000-te, po nal ogu j avnog
t ui oca Riarda Brauna (Ri chard A. Brown), u Nj uj orku uhapena estorica
i zrael ski h dravlj ana koj i su bi l i mozak naj vee operacije verca ekst azi ja u
SAD. Pored hapenj a u Njuj orku Int erpol j e posredovao u hapenj u j o
dvadeset ak l anova ove meunarodne kri mi nal ne grupe i rom Evrope. Prema
i zj avi agent a Lui sa Raj sa (Lewi s Ri ce, Jr. ) naj vani j a hapenj a su i pak ona u
Nj uj orku j er se t u radilo o voama: Igal Mal ka (Igal Mal ka), Jari v Azulaj
(Yari v Azul ay), Ori Ganki (Oshri Ganchrski), Ej al Levi (Eyal Levy), Robert
Levi (Robert Levy) i Ori Amar (Oshri Amar). Pri l i kom hapenj a svi su kod
sebe i mal i i zrael ske pasoe, a posedoval i su i 300. 000 t abl et a ekst azi j a vredni h
sedam i po mi li ona dol ara.
Ugl edni j evrej ski novi nar Ben Kapit (Ben Kapit a) j e u l i st u Mari v (Maari v)
1994. obj avi o da FBI raspol ae opsenom dokument aci j om o kokai nskom
t rougl u koj i sai nj avaj u kol umbi j ski narko bosovi, jevrejski perai novca i
Jevrej i koj i su dol i i z Rusi j e, a koje t ampa uvek i menuj e samo kao Ruska
mafi j a. Veza i zmeu kol umbi j ske droge, odnosno nj ene proi zvodnj e i Jevrej a
j e odavno poznat a. Ono t o naa j avnost nezna j e da su za obuku pri padni ka
kol umbi j ske mafi j e zadueni penzi onisani pri padnici i zrael ske armi je
organizovani u posebne paravojne formaci je. Tako se pri padnici paravojne
formacije Spirhed (Spearhead), na el u sa pukovni kom Jar Kl aj nom (Yai r
Kl ei n), od 1988. nal aze u Kol umbi j i . Penzionisani pukovnik i zrael ske armi j e
513

Kl aj n j e post ao poznat iroj javnost i t ek kad j e u Tel Avi vu osuen, ne zbog
obuke kol umbi j ski h mafi j aa, ve zbog prenoenj a odreeni h znanj a i z domena
kori enj a specij al nih vrst a oruj a. Kako se t o u Izrael u smat ra voj nom t aj nom
Okruni sud u Tel Avi vu ga j e osudi o na gl obu od 13 hi l j ada dol ara.
Posl ednj e u ni zu vesti o kri minal ni m akt i vnost i ma rabi na u SAD preneo j e
bri t anski BBC 24. j ul a 2009. kada j e obj avi o zavret ak desetogodinje akcije
FBI protiv grupe polit i ara, posl ovni h i svet eni h l i ca umeani h u korupci j u,
pranj e novca i nezakoni t u t rgovi nu l j udski m organi ma na t eri orij i drave Nju
Dersi . Dravni pravobrani l ac Nj uj orka Ral f Mara (Ral ph Marra) obj avi o j e
novi nari ma da j e pol i ci j a ovi m povodom uhapsi l a 29 osoba, a da se meu
nj i ma nal azi i 5 rabi na speci j al i zovani h za pranj e novca i nezakoni t u t rgovi nu
l j udski m organi ma. Rabi ni su u ovom peri odu opral i vi e deset i na mi l i ona
dol ara i t o ugl avnom kroz navodno humani t arne akci j e. Lj udske organe koj e su
kupoval i od egzi st enci j alno ugroeni h l j udi pl aali su deset hil j ada dol ara, a
prodaval i za st o ezdeset hil j ada. Prema Ral f Mari za nji h i ne samo nj i h ovo
j e j ednost avno bi o nai n i vot a. Int eresantno da j e naj st ari j i meu uhapeni m
kri mi nal ci ma bi o osamdeset sedmogodi nj i rabi n i z Brukl i na Saul Kasi n (Saul
Kassi n).
Pri e da su j evrej ska naci j a i vera j edno t e i st o samo su donekl e t ane;
ust vari , nisu t ane uopt e j er j evrej ska naci j a zapravo i ne post oj i - post oj i
samo j evrej ska vera i rasa. Jevrej i su vera i rasa, a pre svega rasa. To ni j e
pit anj e nacije ve pit anje rase i odanosti veri , a da t u sve bude kako t reba
st araj u se rabi ni . Oni su vel i ka mo, glavni i nst ruktori i kont rol ori . Oni vas i
t ue i sude i izvravaj u ta god da je u pitanj u. Izmeu mal og broj a, uasno
mal og broj a vavil onski h zavereni ka i njihovi h voa - Ci onski h mudraca i sveg
ost al og j evrej skog naroda nal aze se rabi ni . Veruj t e mi , ovi h 99% Jevrej a su u
t eem pol oaj u u odnosu na sve druge koji ni su Jevreji. Ortodoksni Jevreji su
predmet vel i ke manipul aci j e i rt ve svet ske zavere ije di menzi je j o ni ko ni je
u st anj u da sagl eda. Te Jevrej e ne vol e hri ani , musl i mani , at ei sti i ko sve ne,
a naj manj e su u mi l ost i onog j ednog procent a nj i hove el i t e koj u mnogi
poi st oveuj u sa Ci onski m mudraci ma, mudri m starci ma sa Si ona, vavil onskom
brat st vui sl . Tu se zapravo radi o j ednom procent u neega t o nema veza s
ovi m svet om, a el i , po svaku cenu, da zavl ada svet om. U ovom kont ekst u
ci t i rau vam t a je St efan S. Vajs, ci oni sta i predsedni k Amerikog Jevrej skog
Kongresa, rekao na zasedanj u Kongresa u Nj uj orku 1938. godi ne: Ja ni sam
ameriki graani n j evrej ske vere, j a sam Jevrej i n. Hi t l er j e bi o u pravu kad nas
j e nazvao rasom j er mi i j esmo rasa.
Ni ko ni kad ni j e, na i st orij ski val i dan nai n, dokazao post oj anj e bi l o kakvog
bi bl i skog egzodusa i z Egi pt a i l i nekakvo post oj anj e 12 i li 13 nomadski h
plemena. Ni ko ni kad nij e pronaao ni j edan jedi ni materij alni dokaz o
post ojanj u jevrej skog kralj a Davi da i li Solomona. Zami sli te, ni ko ni kada nije
pronaao ost at ke t og vel i kog, grandi oznog, kol osal nog hrama cara Sol omona.
514

Ni kada nita, ni kameni. Gde su t ano t a svet a mest a na Si naj skoj gori ?! Sve
t e pri e pot i u i z nekakvi h knj i ga koj e su, od prve do poslednje, napi sali
pret hodni ci t i h vavi l onski h mudraca, t aj j edan procenat neega od ni ega. A
vi di t e, t ol i ko t oga se vrt i ba oko t og Vavi l ona i njegovog t aj nog brat st va. Zar
Vam se ne i ni da se i za svaga toga, kad se neko ve t ol i ko pot rudi o da sve t o
smi sli , krij e net o, net o veoma ozbil jno. ?! Ja sam uveren u t o!
Pogl edaj t e, uveni j evrej ski fi l osof Baruh Spi noza (Baruch Spi noza, 1632. -
1677. ) koj i j e i vot proveo u Amst erdamu i zuavaj ui svet e j evrej ske knj i ge j e
u svom del u Tract at us t eol ogi co-pol i t i cus dokazao da Moj si j e ni j e mogao bi t i
aut or pet knj i ga Pent ateuh, j er su one, po svemu sudei, nast ale nekoli ko
vekova nakon nj ega. Spi noza j e ukazao na kraj nj e meusobno proti vrene
podat ke i z prve Moj si j eve knj i ge o st varanj u svet a i prvi h l j udi , o t ome kol i ko
j e i vot inj a Noe uzeo u svoj koveg, koje bi lj ne vrste i sl. Ukazao j e na
i nj eni cu post oj anj a ak t ri vari j ant e Deset boij i h zapovest i i mnogo t oga
drugog. Anal i zi raj ui Novi zavet Spi noza ukazuj e na ni z sut i nski h razl i ka
i zmeu evanelja po Mateju i Luki . Na Spi nozu su rabi ni 1656. baci l i herem
(anat ema) koj om j e i zopt en i z si nagoge u Amst erdamu, a Vat i kan ga j e odmah
pot om proganj ao kao j ednog od svoj i h naj vei h jereti ka.
Znate i sami da j e hri anstvo tvorevina vavil onski h Jevrej a, a da i i sl am
i ma i st u osnovu. Prvi h nekol i ko pat ri j arha hri anske crkve su svi bil i Jevrej i ,
a i ust anovi t el j i sl ama Muhamed se pri l i kom svoj i h mol i t vi okret ao ka
Jerusal i mu. Danas vavi l onski kabal i st i pokuavaj u da meusobno suprot st ave
ove dve rel i gi j e i l i , j asni j e reeno, da i st rebe nj i hove verni ke, a t i me i dobar
deo svet ske popul aci j e. Ako se pi t at e kako, odgovor j e j ednost avan - u j o
j ednom svet skom rat u. Danas hri ani i ne 33% svet skog st anovni tva,
musl i mani preko 20%, hi ndusa j e oko 15%, at ei st a i spod 15%, a Jevrej a ni
manj e ni vi e nego manj e od st at i st ike greke, a t o vam j e i zmeu 0, 01 i
0, 02%. Moet e l i da zami sl i t e kol i ko bogat st vo i kol i ku mo, u svet ski m
razmerama, i ma ova st at i st ika greka. Ako i z ovog ve zanemarljivog
procent a oduzmet e obine lj ude, onu masu od 99% Jevrej a, i skreni h i odani h
verni ka, koj i nemaj u veze s nj i hovi m kabal i st i ma i vavil onski m brat st vom,
onda je procenat bogat ih i moni h navodno Moj si j eovi h i Aronovi h nasl edni ka
got ovo nemerl j i v, al i i zvesno pri sut an.
Sukob i zmeu bati ni ka vavil onskog j udai zma i Jeue ben Josi fa nastupio je
t ek kad i m j e srui o t ezge za zamenu novca i spred Hrama; da st var bude j o
gora, Jeua j e pozvao i narod da i m ne pl aa ni kakve poreze. Do t ada i m ni j e
smet al o t o se nazi vao mesi j om, nasl edni kom cara Davi da i t o j e, po
nj i hovom sudu, i ri o j eres meu Jevreji ma. Al i, kad i m j e di rnuo u kesu odmah
su se obraunal i s nji m. Meut i m, ni t ada, kao ni danas, oni nikad nee prl j av
posao uradi t i sami ve e ga podmet nut i nekome. Zl at o j e uvek bi l o nj i hovo
gl avno oruj e i j edi ni pri j at el j ; oduzmi t e i m zl at o i oni e nest ati , nee i h bi t i
ni u vi du st ati sti ke greke. Oni su bili i ostal i svetski zelenai , kamat ari i
515

hoht apl eri . Zami sl i t e, pomo koj u su j evrej ski bankari i z Engleske, preko
svoji h ameriki h ekspozi t ura, dal i Vel i koj bri t ani j i (4, 4 mi l i j arde dol ara)
t okom Drugog svet skog rat a j e kasni j e prei menovana u zaj am. E, t aj zaj am su
engl eski poreski obvezni ci bankama ot pl at i t i t ek 2006. godi ne. Rat ni profi t i
banaka su enormni i zat o e, ako ni zbog ega drugog, ratova uvek bi t i .
Znat e, evo sad mi pade na pamet , da j e t e l j ude, t aj j edan procenat
j evrej ske popul aci j e, t e navodne nasl edni ke Moj si j a i Arona, t e vavi l onske
kabal i st e, mudrace i pri neve zapravo najbolj e nazvat i St at i st ikom grekom i
j a u t o t ako nadal j e i ni t i . Ova di sti nkci j a mi se i ni pot rebnom i z razl oga t o
oni j esu Jevrej i po roenj u, ali sa Jevrej i ma kao l j udi mai i skreni m verni ci ma
nemaj u ni kakvi h sl inost i . E vi di t e, St at i st ika greka j e pokual a da ukl oni
svog direkt nog protivnika, ali u tome ni je uspela jer je Jeua dobi o pomo od
Josi fa od Ari mat ej e, Mari j e i Mart e, i , naravno, od Ponci j a Pil at a. Ost ao j e i v,
ali je celu stvar trebal o pri kri t i i nast avi t i borbu prot iv Statisti ke greeke. I
t ako j e smi l j eno vaskrsnue i sve ost alo da bi borba bi la nast avl jena. A ko je
sve t o osmi sl i o i i zveo?! Pa naravno, Mari j a Magdal ena! Svakako da mi st eri j e
Vaskrsnua i mnoga t oga drugog odi st a post oj e al i ovde se ni j e radi l o o t ome.
Sa i renj em hri anst va kao rel i gi j e Jeua, odnosno Isus Hri st os nema veze; on
j est e t vorac t og uenj a al i hri anst vo se i ri zahval j uj ui vavi l onskom
j udai zmu i fari sej skom rabinu Pavl u, Jevrej i nu i z Grke. Rabi ni su u dobroj
meri ut icali na hriansku crkvu sve do XI veka, a onda i m se dogodi l o
Pravosl avl j e ot rgl o i m se kont rol i . Kada j e Rusi j a, nakon propast i Vi zant i j e,
dobi l a st at us Treeg Ri ma Terza Roma, post al i su oaj ni . Tada su i obj avi l i
rat Pravosl avl j u koj e i danas bati ni aut entine vrednosti uenj a Jeue ben
Josi fa.
Ova dananj a vavi l onska demokrati j a j e po met odama del ovanj a sl ina onoj
robovl asni koj ant i koj demokrat i j i ; suti nski se razl i kuj u po t ome t o se u
At i ni i Spart i demokrat i j a kori st i l a za upravl j anj e dravom, a danas ona sl ui
samo za upravlj anje lj udi ma. U antika vremena demokrat i j a j e bi l a dost upna
samo vel i ki m robovl asni ci ma i oni ma koj i su bil i spremni da rat uj u za nj i h, a
danas, navodno, svi ma. Meut i m, danas, sut i nski , st varni ut i caj na
demokrat ske proces omoguen j e samo demokrat ori ma povezani m sa
meunarodni m bankarski m kart el i ma. Obian ovek j e danas u demokrat ski m
procesi ma samo gl asaka mai na koj a se opredel j uj e oko oni h kandi dat a koj i
mu se nude; si romani l j udi ni su i ne mogu bi t i akt ivni nosi oci demokrat ski h
procesa. Pa pogl edaj t e samo kol i ko danas kot aj u demokrat ski i zbori ! Tu
normal an i est i t svet nema t a da t rai . Narod j e u toj farsi maestralno
i zmani pul i san, a mani pul aci j a j e mogua jer ni t a ni je onako kako na prvi
pogl ed i zgl eda. Pot emki nova sel a, et o t a j e t o. Lj udi
nemaj u dovol j no vremena, a ni vol j e da ul aze u poj edinost i procesa koji i h
okruuju. Oni su, u svojoj biti, dobri i naivni i , kao t akvi , predmet
mani pul aci j e j ednog broj a moral ni h del i kvenat a. Kol i ko j e sve zamreno moe
se dobro vi deti i z pri mera Ri mokat oli ke crkve na i j em su se elu u prot ekl ih
516

hi l j adu godi na smenj i val e pri st al i ce vavi l onskog j udai zma i nasl edni ci i
sl edbeni ci Mari j e Magdal ene, odnosno Jeue ben Josi fa. Ovi prvi su i mal i vi e
uspeha pa t ako, primera radi , st oje iza i zbora uvenog pape Al eksandra VI,
poznat i j eg kao Bordi j a al i i iza Jovana Pavl a II.
Zapravo, od kada su ukl oni l i Jovana Pavl a I, 1978. i dovel i svog oveka
Jovana Pavla II (Karol Josef Woj t yl a) ul i su, bar oni veruj u, u poslednj u fazu
real izacij e svog dve i po hi ljade godina st arog pl ana. I odi sta, dokaz da su
moda na naj bol j em put u j e izbor Benedi kta XVI (Joseph Al oi s Ratzinger) na
mest o Vi kara Isusa Hri st a. Raci nger j e bi o revnost an l an hi t l erj ungena i
mezi mac pape Pij a XII, koga j e St at i st ika greka dovel a na presto i ste godi ne
kad j e i zapoel a Drugi svet ski rat . Moda ne znate, al i Pij e XII i Hit l er su se
dobro, ak veoma dobro poznaval i . Da nebude zabune, Hi t l er se jako dobro,
ak veoma dobro, poznavao i sa ozefi nom Lenhart (Josefi na Lehnert ), enom
koj a e prvo postati monahi nja pod i menom Madre Pascal i na, a pot om
l j ubavnica i doi vot na domai ca kod Pi ja XII. Svog navodno naj veeg
prot i vni ka - Adol fa Hi t l era St at i st ika greka j e stvorila svoji m fi nansij ski m i
propagandni m pot encijali ma, a onda nam ga j e, kada j e nj ega i skori st i l a, a sve
nas upropasti la, predst avi la kao najveeg krvni ka i j edinog kri vca za sve
strahote Drugog svetskog rat a. Odist a, kol osal na, al i i maest ral na prevara! Da
l i i ol e razuman ovek moe da poveruje da j e jedan, kako ga oni predst avl j aj u,
bedni kapl ar i j o bedni j i sl i kar, ovek ogranieni h i nt el ektual nih potencijala
mogao, t ek t ako, da post ane, ni manj e ni vie nego kancel ar Nemake. Da l i
vam se j edna t akva t vrdnj a i ni smi sl enom?! Niko razuman nee osporavat i
odgovornost Adol fa Hi t l era za mnoge st rahot e i uase nast al e t okom Drugog
svetskog rata. Ali , pogledaj te, kako da pri zdravoj pameti poveruj ete da su on i
njegovi kompanj oni naj vei i j edi ni kri vac za sve t o se dogaal o. Hi t l er j e
odgovoran i t u nema spora; odgovorni su i svi oni oko nj ega; odgovorni su i
Nemci al i kako j e za l j ubav t ako j e i za rat pot rebno dvoj e. E, vi di t e, uveren
sam da su Hi tler i nj egova brati ja bil i samo gl avni protagonisti drame koju su
postavili meunarodni bankari t i svet ski l i hvari . Oni su sainili scenario,
produci ral i i rei ral i ovu svet sku t ragedi j u pret oene u dramu Drugog svet skog
rat a. U naem j e i nt eresu da spoznamo pravu i st i nu. Ne da bi smo nekoga
osudi l i , i t o naravno, al i prvenst veno da nam se t ako net o nebi vi e ni kada
ponovilo.

Nemaka, Vati kan, anti semi ti zam. . .

Znat e l i da j e u Nemakoj 1932. godi ne besnel a pogubna infl acija, harala
nezaposl enost (42% poet kom 1933. ) i gl ad (oko 50% st anovni t va j e bi l o
i spod i li na grani ci siromat va). Jedina izvesna st var za nemake graane t og
517

vremena j e bil a t ot al na bezperspekt i vnost. Naravno ovakva sit uaci j a ni j e bi l a
sl uaj na - posl edi ca nemakog nerada i l i neega sl i nog. Ne, sve j e t o bi l o
isplanirano jo na Versaj skoj mi rovnoj konferenci j i kada j e Nemaka opt uena
za pokret anje Prvog svetskog rata i kanjena oduzimanj em svi h njeni h kol onija
i znaajnog dela suverene t erit oriji . t a vi e, Nemakoj j e namet nut a i
promena pol i t i kog si st ema: kaj zer Vi l hel m II (Fri edri ch Wi l helm Vi kt or
Al bert von Preuen) je morao da abdici ra, a uvedena j e nekakva l i beral na
demokrat i j a koj a j e bi l a dobra samo za generi sanj e nepreki dni h pol i t i ki h
sukoba. Pored svega t oga, Nemakoj su namet nut e i apsol ut no nerazumne rat ne
reparaci j e u vi si ni od 32 mi l i j arde dol ara koj e j e moral a da pl at i t okom
naredni h 62 godi ne sa kamat om od 5%. Sve t o j e, zaj edno sa konst ant nom
pret nj om od komuni st i kog prevrat a, de f acto bi o generat or svi h ekonomski h
nedaa i oseaj a opt e bezperspekt i vnost i nemakog naroda.
U Nemakoj su se soci j al demokrat e, demokrat e i kat ol ika partij a centra,
nakon Prvog svt et skog rat a, okupi l e u nekakvu Vaj marsku koal i ci j u (Wei marer
Koal iti on), formi rale vl adu i odmah ot poel e sa pol i t i kom uni t enj a nemakog
srednjeg graanskog sl oja. Ovaj radosni in ukidanja nemakog carstva i
uspost avu vladavi ne demokrat i j e svet u j e sveano 9. novembra 1919. t ano u
14. 00 asova sa zgrade Rei chstag-a saopt i o ci oni st a i soci j al demokrat a Fi l i p
aj dman (Phi l i pp Schei demann). Dva sat a kasnije i dva kil ometra dal je (sa
zgrade berl i nske pal at e Berliner Schloss) svet u se obrat i o i Karl Li bkneht
(Karl Liebknecht ) progl aavaj ui novouspost avl j enu Slobodnu socijalisti ku
republ i ku Nemaku (Frei e Sozi al istische Republik Deutschland). Ci oni st i su
se utrki vali u svoj at anj u Nemake, a u t ome i m j e svesrdno pomagal a i
nemaka cent ral na banka - Rei chsbank koj a j e zapravo bi l a meunarodno
kont rol i sana pri vat na banka.
Kao odgovor na ovako dest rukt i vnu pol i t i ku t okom 1919. osnovano j e u
Nemakoj vi e st ot i na nacional no ori j ent i sani h part i j a i l i pokret a
vl ki schpart ei oder bewegung, koj e su za svoj si mbol borbe i zabral e kukast i
krst . Sve one su se, bez i zuzet ka, zal agal e za i st i nski naci onal ni socij ali zam
koj i j e po svoj oj sut i ni bi o ant i l i beral an, ant i kapi t al i st iki i anti buroaski .
Jedna od nj i h j e bi l a i Nat i onal sozi al i st i sche Deut sche Arbeiterpartei - NSDP
(Nemaka nacional-socijalistika radnika part i j a - NSDP) i j i su se lanovi ,
od samog poet ka, zal agal i za nast avak Bi zmarkove soci j al ne pol i t i ke koj a se
zasni val a na dravni m garancij ama za penzionere, bol esne, i nval i de,
nezaposl ene, st udent e. . . Osnovni pol i t iki sl ogan NSDP-a t og vremena, a i
1932, bi o j e Gemei nnut z von Ei gennut z - opt i i nt eres pre l inog. U t oj i t akvoj
Nemakoj , u t oj i t akvoj at mosferi meu nemaki m st anovni t vom j e bi l o
oseaj a ant i semi t i zma al i ni vie ni manje nego u ost al i m evropski m dravama.
Danas, kao ni t ada, ni j e sporno post oj anj e ant i semi t ski h oseanj a u Nemakoj
al i j e spornan odgovor na pi t anj e zat o j e j edan od naj kul t urni j i h,
naj obrazovani j i h i naj di sciplinovanoiji h naroda na svet u uopt e i mao t akva
oseanj a. Jesu l i Nemci genet ski defektan narod kad su bez razl oga i bi lo
518

kakvih osnova mrzeli pripadni ke jednog od naj stariji h bi bli ski h naroda i l i su,
da l i j e mogue, imal i neki raci onalni osnov za svoj u net rpeljivost? Mi
moramo saznat i ta su bi l i pravi uzroci ant i semit i zma u Evropi , ko su bi l i
nj egovi promot eri i sa kakvi m kraj nj i m ci l j em.
U kat ast rofal noj i razaraj uoj ekonomskoj i polit ikoj sit uacij i poet kom
30-ti h godi na NSDP j e na parlamentarni m i zbori ma 1932. godi ne dobi l a 37, 3%
gl asova naroda, odnosno 230 posl ani ki h mandat a. NSDP se u ovoj kampanj i
za Raj hstag graani ma prvenst veno obraao fokusi ranj em na soci j al ne reforme
i i ntegralni naci onali zam. Adol f Hit ler se u svi m svoj i m nast upi ma zal agao za
reavanj e st ambeni h pi t anj a radni ka, moderni zaci j u i ndust ri j e i poveane
proizvodnj e, uspostavl janje sveopt eg si st ema soci j al ne zati t e, el i mi ni sanj e
svi h reci di va reakci onarni h pri vi l egi j a i z prol ost i i t d. Bi o j e, ma t a god da
se danas o nj emu pi e i govori , raci onal an pol i t iar i i zvanredan pragmat iar.
Naci onal -soci j al i st i su svuda i u svakoj pri l i ci argumentovano ukazi vali na sve
mane post oj eeg sist ema parl ament arne demokrat i j e koj i j e upravo svoji m
mehani zmi ma vl adanj a i zazi vao i podst i cao sve ono t o ne val j a u Nemakoj.
Podset i mo se, upravo j e parl ament arna demokrat i j a dovel a do bankrot a
nemake drave i pot punog obezvrei vanj a naci onal ne val ut e. Pre Prvog
svet skog rat a j edan dol ar j e vredeo 4, 20 maraka, a j anuara 1923. za dol ar j e
t rebal o i zdvoj i t i 17. 972 marke, u avgust u 4. 620. 455, u sept embru 98. 860. 000,
u okt obru 25. 260. 280. 000 i t d. U t ako krei ranom ekonomskom haosu
soci j al demokrat e i komuni st i su pl ani ral i revol uci onarne pobune irom
Nemake, a naci onal-socijalisti , s druge strane, su se otvoreno zauzi mali za
uspost avljanj e drave postoj anog reda i zakona. Anti semi tizam j e u nji hovi m
nast upi ma bi o na margi nama i bil o bi nai vno, t rs nave, verovat i da j e neko u
Nemakoj , u t o i t ako vreme, mogao da doe na vl ast promovi ui ant i pat i j u i l i
mrnj u prema Jevrej i ma. Nemaki narod j e j edan od najstarijih i
naj ci vi l i zovani j i h evropski h naroda i sigurno da j e nj egovo en masse
(masovno) opredel j enj e za pol t i ku NSDP bi l o, u vreme vel i ke ekonomske
kri ze, rukovoeno i st i m raci om, a ne nekakvi m i raci onal ni m emot i vni m
naboj em prot i v Jevrej a.
Vano j e rei , pot set i t i se da j e ant i semi t i zam u Evropi pri sut an vekovi ma.
Int enzi t et nj egovog i skazi vanj a j e vari rao al i ni kad nij e prest aj ao i nest aj ao, a
ne ret ko gl avnu re u progonu Jevrej a su i male ri mske pape. O nj i hovom
ant isemi tizmu j e dost a pi sao uveni protestant ski teol og Joaki m Lanhmer
(Joachi m Langhammer) koj i u svoj oj knji ziWas wi rd aus di eser Welt pi e:
1017. papa Benedi kt VIII odobrava da se j evrej ski m l i hvari ma u Ri mu
odrube gl ave.
1020. papa Benedi kt VIII odobrava da se, pored odrubl j i vanj a gl ava,
j evrej ski l i hvari mogu i spal j i vat i .
519

1095. papa Urban I 27. decembra u Kl ermonu, u j unoj Francuskoj sazi va
prve t empl are. Tu poi nj e organi zovano st ogodi nj e progonst vo Jevrej a.
1099. t empl ari , uz bl agosl ov pape, dol aze u Jerusal i m i ubi j aj u vi e od
100. 000 Jevrej a i musl i mana.
1179. papa Inokent i j e III sazi va Lat eranski sabor na koj em j e odl ueno
da Jevrej i mogu st anovat i samo u posebni m et vrti ma.
1215. na et vrt om Lateranskom konci lu donet a j e odl uka na predl og
pape Inokent i j e III da svi Jevreji nose posebnu odeu i ute t rake kako bi lj udi
odmah znal i sa ki m i maj u posl a.
1335. papa Benedi kt XII odobrava da se pone sa ruenj em si nagoga i t o
prvo oni h u Pragu.
1494. zbog papske povel j e o vet i cama u mnogi m mest i ma Evrope j e
ubi j eno i spal j eno 1000 j evrej ski h ena poznat i h po vet iarenj u. . . .
Meu prvi m poznat i j i m progoni ma Jevrej a i z Evrope j e svakako onaj
francuskog kral j a Fi l i pa II (Phil i ppe August e) koji j e dan nakon krunisanja 14.
mart a 1181. godi ne naredio da se pohapse i l ie i movi ne svi j evrej ski l i hvari i
rabi ni . Meut i m, kako j e broj l i hvara bi o ogroman Fi l i p II, nakon t ri meseca,
odl uuj e j ednost avno da prot era sve Jevreje sa svoji h kraljevski h poseda. Iz do
sada ne ut vrenih razl oga Fil ip se t okom 1198. predomi sl i o i dozvol i o
povrat ak oni m Jevrej i ma koj i bi i zrazi l i pokaj anj e. Svi su se pokaj al i i vrat i l i u
Francusku. Nakon samo t ri deceni j e francuski kral j Luj IX (Loui s IX de
France) j e ot kri o da se naj vei broj francuski h plemi a i uglednih graana
zadui o kod j evrej ski h l i hvara t o i h j e pri moraval o da i m ot pl auj u vel ike
kamat e i l i ine odreene prot i vusl uge koj e su, ne ret ko, bil e na tet u same
drave. Ne el ei da posee za drast ini m merama Luj IX 1234. uvodi dravnu
kont rol u nad fi nansi j ski m posl ovanjem Jevreja; pri morava l i hvare da svi m
svoji m duni ci ma ot pi u t rei nu dugova i donosi uredbu koj om zabranj uj e
pl emst vu dal j e zadui vanj e i bi l o kakvo drugo posl ovanj e sa j evrej ski m
menj ai ma novca. Na zaht ev pape Grgura IX Luj IX u Pari zu 1243. spalj uj e
preko 12. 000 pri meraka Tal muda i drugi h rel i gi oznih spi sa i donosi odl uku u
progonu naj zl ogl asnij i h j evrejski h l i hvara.
Naj vei i t al i j anski shol ast i ki fi losof i najuticajniji katoliki teolog svoga
vremena Toma Akvi nski (Thomas von Aqui n; papa Ivan XXII ga je 1323.
progl asi o svecem) j e pred svoj u smrt 1274. pozvao evropske hri ane da se
uvaj u j evrej ski h rabi na, nj i hovog uenj a i propovedi . Zahtevao j e da se svi
Jevreji koji su preli u hri anst vo pogube, a ne samo ekskomuni ci raj u t o j e
bil a dotadanja praksa. Engleska j e bi la meu prvi m evropski m dravama koj a
j e prognala Jevreje sa svi h svoj i h t erit ori j a 1290. godi ne. Za t u pri l i ku kral j
520

Edvard I j e i zdao speci j al ni edi kt (Edict of Expul si on) koj i m se Jevrej i ma, za
sva vremena, zabranj uj e povrat ak na tl o Engl eske; t aj kral j ev ukaz i dan danas
vai. Francuski kralj Fi l i p IV j e, pri hvat aj ui sve argument e Tome Akvi nskog,
22. j ul a 1306. godi ne prot erao sve Jevrej e i z Francuske. Pri t ome Fi l i p IV j e
apel ovao na sve kruni sane evropske gl ave da j ednost avno sve Jevrej e prot eraj u
i z Evrope -l ' expul si on de d' Europe. No Jevreji su se i tada, po ve dobro
oprobanom met odu - prel aenj em i z j udai zma u hri anst vo, odral i na t l u
Francuske.
Od XI veka u Nemakoj j e, u vue navrat a, bil o vel i ki h ant i j evrej ski h
pokret a. Nemci su bi l i besni zbog i nj eni ce da j evrej ski li hvari kamat arenj em
oduzi maj u i manj a nemaki h domai na i ak i h pret varaj u u vl ast i t e robove.
Besan zbog ovakvog j evrejskog hohtaplerisanja car Fredri k II (Fri edri ch II) je
1236. i zdao ukaz Servi Camerae Nost rae - sl uge nemake drave, koj om j e
sve j evrej e nai ni o sl ugama nemake drave. Opet su Jevrej i poeli masovno
da prel aze u hri anst vo t o j e, na kraj u, pri moral o nemake vl adare da
pri hvat e pozi v Ludvi ga IV (Ludwi g IV. der Bayer) da se organi zuj u i od 1346.
do 1348. ponu Juddenschl acht masovno i nasi l no osl obaanj e nemakih
zemal j a od Jevrej a.
Jedan od naj vei h al i i naj st rani j i h revol t a prot i v j evrej skog l i hvarenj a i
i spovedanj a vere na nai n koj i vrea hri ane dogodi o se 12. mart a 1421.
godi ne. Vl adar Aust ri j e voj voda Al bert II (Al brecht II. von Habsburg) j e,
nakon viegodi njih pri tubi svoji h podanika na li hvarenje i versku
i skl j ui vost Jevrej a pa i optubi za prinoenj e hrianske dece na nj i hov ol t ar,
23. maj a 1420. pozvao Jevrej e da se i skupe za sve svoj e grehe prel askom u
hri anst vo i l i naput anj em svi h t eri t ori j a pod nj egovom vl au. Pri t ome val j a
i mati na umu da Albert II nije i mao samo tit ul u aust ri j skog voj vode ve je bio
i Rex Romanorum vl adao j e sveti m Ri mski m carst vom. Mnogi su Jevrej i
odabral i odl azak al i j e mnogi ma odl azak bi o onemoguen s obzi rom na t eke
opt ube za l i hvarenj e i nepri mereno uni t avanj e hri anski h duni ka. Na dan
12. mart a 1421. Al bert II j e za, po nj egovom mi l j enju, naj gore od oni h koj i
gori bi t i ne mogu odredi o smrt ne kazne. Tri nedel j e kasni j e u danu danas
poznat om kao Wi ener Gesera na cent ral nom bekom t rgu spaljeno je 212
Jevrej a. Nakon ovoga dol o je do masovnog paljenja j evrej ski h kua,
oduzi manja i movi ne i pri sil nog pokrtavanja. Sve ovo j e ubrzo rezul t i ral o t i me
da j e aust ri j sko voj vodst vo, got ovo u cel osti , bi lo zabranjena zeml j a za
Jevrej e.
General ni edi kt o i zgonu Jevrej a i z Aragoni j e i Kast i l j e - Decret o de l a
Al hambra o Edi ct o de Granada objavljen je 31. marta 1492. godine.
Port ugal i j a j e pri mi l a preko pol a mi l i ona Jevrej a nakon t o su bi l i prisiljeni da
napust e pani j u. Meut i m, kako su Jevrej i odmah po dol asku u Port ugal poel i
sa svoji m kamatarenj em i drugi m fi nansijskim malverzacijama kralj Manuel I
(Manoel I) odmah j e 4. okt obra 1497. pot pi sao ukaz o progonu svi h Jevreja i t o
521

ne samo i z Port ugal i j e ve i i z svi h port ugal ski h kol oni j a.
uveni reformat or hri anskog uenj a i osni va prot est antske crkve, profesor
moral ne fi l osofij e na Uni verzi t et u u Erfurt u i bi bl i j ske egzegeze u
Vi tenberguMarti n Luter (Mart i n Lut her) se 1543. godi ne obrati o t adanj i m
nemaki m kneevi ma apel om da zabrane Jevreji ma da se bave zelenaki m
pozaj ml j i vanj em kapi t al a i da i h pri moraj u da, kao i svi Nemci , i ve od
"sopst venog rada u znoj u l i ca svog". Lut er se t om pri l i kom zal agao za
uni t enj e svi h j evrej ski h bogomol j a, zabrane svakog del ovanj a rabi na i
oduzi manje svi h j evrej ski h i manj a nast al i h kao posl edi ca l i hvarenj a. Pored
t oga, i nsi st i rao j e da i m se cel okupna i movi na st eena po osnovu kamat arenj a
oduzme.
U svi m evropski m hri anski m dravama, u skl adu sa crkveni m zakoni ma,
pozaj ml ji vanj e novca uz kamat u bi o j e greh. Ti m posl ovi ma ni j edan hri ani n
ni j e smeo da se bavi . U t akvoj sit uacj i u ul ozi zaj modavaca uz kamat e
nast upaj u Jevrej i koj i su se na t i m posl ovi ma enormno bogat i l i ; vremenom su
mnogi ugl edni hri ani post al i rt ve nj i hovog novanog zel enaenja, a t o j e
pol ako sve Jevrej e dovodi l o na veoma l o gl as. Prvi koj i j e osudio jevrejsko
uzi manj e hri anski h duni ka u ropski odnos bi o j e 599. godi ne papa Grgur I
(Gregori us Magnus). Nakon nj ega i mnoge druge pape su pozi val e Moj si j eve
sl edbeni ke da se kl one l i hvarenja i osl obode svoj ih hrianski h robova.
Prvi papa koj i j e odbi o da osudi Jevrej e po bi l o kom osnovu bi o j e Anal ekt II
(Pi et ro Pierl eoni , krt eno i me; vl adao od 1131. do 25. j anuara 1138. ) t o j e
pot puno razuml j i vo s obzi rom da j e i sam bi o Jevrej i n. Nj egov roeni brat
ordan Pi erl oni (JordanPi erl eoni ) j e est godina nakon nj egove smrt i ak
progl asi o Ri msku komunu, demokrat sku dravu koja je trebal a da zameni
post oj eu vl ast u Ri mu. ordana mnogi ni su shvat al i ozbi l j no osi m pape
Lucij a II (Gherardo Cacci anemi ci dal Orso, krteno i me) koj i se im j e seo u
st ol i cu svet og Pet ra 9. marta 1144. pobuni o prot i v ove j evrej ske uj durme -
ubi j en j e ve 15. februara 1145.
Ozbi lj no suprotstavlj anje j evrejskom li hvarenj u i nj ihovoj pot rebi za
dranj em hri anskih robova suprotstavi e se odl uno t ek papa Inokent i j e III.
On j e na IV l at eranskom konci l u (Conci l i um Lat eranense Quart um) 1215.
naredio da se Jevreji i prostit ut ke oznae na poseban nai n kako bi se l ako
razl i koval i od hri ana, odnosno pot eni h l j udi . Ti m povodom ak j e i zdat a
papska bula Ext ra Ecclesi am nul l asal us koj om se posebno govori l o o
hri anski m vrl i nama i bezboniki m manama. Jedna od posledi ca ove bul e j e i
t o da se poel o sa pri menom ute trake (nast ro gial l o) koj a j e t rebal a da ukae
na l jude koji ne zasl uuj u pot ovanj e. Od ovog dat uma Crkva pol ako poi nj e
da zagovara i neophodnost ust roj st va posebni h odredbi o istoi krvi. Nosi oci ,
odnosno i maoci i st e krvi t reba, prema Ri mokat ol i koj crkvi , da oforme neku
vrst u gospodarske rase koj a bi po svi m pi t anj i ma bi l a superi orna u odnosu na
522

ost al e. Tako j e u pani j i uveden sert i fi kat krvi - Li mpi enza de sangre. Pape
Jul i j a III 1550. i zdaj e naredbu da se spal e sve j evrej ske svet e knj i ge i
prot eruj u rabi ni . Papa Pavl e VI (Gi ovanni Pi et ro Carafa, krt eno i me) 12. j ul a
1555. i zdaj e bul u Hi mi s absurdum koj om nalae da se u razgovoru sa
Jevreji ma mora i zostavi ti oslovlj avanje sa gospodine.
Kako j e j o od XI veka bi l o poznat o da Jevreji , u skl adu sa preporukama
svoji h rabi na, mogu ofici jelno da preu u hri anst vo, a da pri t ome ne
menj aj u svoj a verska oseanj a i uverenj a. Domi ni kanci (poseban
propovedni ki red u Ri mokat ol i koj crkvi koj i j e osnovao Svet i Domi ni k
poet kom XIII veka) obj avl j uj u preko dvadeset pravi l a po koji ma se
hri st i j ani zovani a neverni Jevrej i mogu prepoznat i . Tokom 1490. crkva osniva
i nkvi zi ci j u (Inqui si zi one, t ri bunali eccl esi ast i ci speci al i ) sa zadat kom da
ot kri va j eret i ke i ubi j a i h. Jedan od najuveni j i h i naj uspeni j i h i nkvi zi t ora u
340 godi na dugom peri odu del ovanj a i nst i t uci j e i nkvi zi ci j e bi o j e Tomas
Torkvemada (Thomas deTorqemada), unuk j ednog hri sti j ani zovanog Jevrej i na.
Sa sobom j e uvek nosi o kopi j u pi sma koju je rabi n Samuel i z Maroka (Rabbi
Samuel of Morocco) 1000. godi ne uput i o rabi nu Isaku (Rabbi Isaac), a koj i m
ga podsea na odluku j ednog visokog j evrej skog t el a da svi Jevrej i t reba da
dozvol e da se prekrst e kako bi t o l ake dol i do naj vi i h dravni h funkci j a u
svi m hri anski m zeml j ama. Torkvemada e, osi m po deset i nama hi l j ada
spal j eni h hri anski h j eret i ka, ost at i upamen i kao t vorac krilatice: "Jedan
narod, j edna drava, j edna naci j a".
Int eresant no da j e naj vee ut oi t e Jevrej a nakon nj i hovovg i st ori j skog
progona i z Aragona i Kast i l j e 1492. godi ne prui l a i sl amska Turska; ne samo
da su bi l i dobrodol i ve su Jevreji ubrzo postali odani sul t anovi podanici.
Pot set i mo se - od 1517. osmanl i j ski sul at an j e bi o i i sl amski kal i f, a Jevrej i su
u t oj i t akvoj carevi ni bi l i i ost al i persona grat a.
Ovi i mnogi drugi pri meri progonona Jevrej a od st rane evropski h vl adara i
samog Ri ma bi l i su poznat i svi m Evroplj ani ma. Poet kom 1933. godi ne NSDP
j e bi l a naj j aa parl ament arna st ranka u Nemakoj . No, sama ni j e mogl a da
formi ra vl adu pa e j oj u t ome pomoi nekadanj i kancel ar, vi soki funkci oner
Kat ol ike part i j e cent ra, Franc fon Papen (Franz Joseph Hermann Mi chael
Mari a von Papen zu Kni ngen). On j e, na zaht ev predsedni ka Kat ol ike partije
Ludvi ga Kasa (Ludwi g Kaas), nekadanj eg svet eni ka i i ntimnog prijatelja
vat i kanskog ambasadora u Nemakoj Pael i j a (Eugeni o Mari a Gi useppe
Gi ovanni Pacel l i ), naj avi o i promovi sao koal i ci j u naci onalista i naci onal-
soci j al i st a. Za t u i dej u j e pri dobi o i predsednika Nemake fon Hi ndeburga
(Paul Ludwi g Hans Ant on von Beneckendorff und von Hi ndenburg) koj i j e
pomenut oj koal i ci j i i dao mandat za formi ranj e vlade. Predsedni k NSDP Adol f
Hi t l er i zabran j e za kancel ara 30. j anuara 1933, a fon Papen za vi cekancel ara i
mi ni st ra i nost rani h posl ova. U novoformi ranoj vl adi bi l o j e osam mi ni st ara i z
redova konzervat i vaca i samo dva i z NSDP-a. Nakon t o j e u Raj hst agu
523

podral a predl oge da se nemakom kancel aru odobre vanredna ovl aenj a
Kat ol ika partij a cent ra se sama raspustil a; Adol f Hi t l er i NSDP su i mal i
odreene ruke.
Konferenci j om nemaki h bi skupa u Ful di j e 30. maj a 1933. predsedavao
kardi nal Bert ram Adol f (Adol f Kardi nal Bert ram) i on j e pot pi sao speci j al nu
posl ani cu u koj oj se kae: Trei Raj h na el u sa kancel arom Adol fom
Hitlerom oznaava naci onal no buenj e za koj e smo mi , nemaki bi skupi ,
dal eko od t oga da ga pot cenj uj emo i l i da pokuamo da ga omet emo. Vrednost i
znaaj aut ori t et a posebno se vrednuj u u naoj Svet oj kat ol ikoj crkvi . Zbog
t oga nama kat ol i ci ma nij e uopt e t eko ceni t i novu i vel i ku vanost koj a se
sada daje aut ori tet u nemake drave. Posl e godi na ropst va i prezi ranj a naih
naci onal ni h prava, naa nemaka naci j a mora ponovo da stekne slobodu i asno
mest o u porodi ci naci j a. . . Kada j e maj a 1945. uo za smrt Adol fa Hi t l era
kardi nal Bert ram j e pozvao sve nemake sveteni ke da odre sveanu mi su u
znak seanj a na Adol fa Hit l era i sve pri padnike Vermaht a koji su postradali u
borbi za sl obodu Nemake.
Unija katoli ke t ampe Bavarske 27. j una 1933. daj e punu podrku Treem
Raj hu i zdaj ui saopt enj e da se mora st at i i za pol i t i ke naci onal nog
osloboenj a akt uel ne vl ade, za j aanje aut orit et a drave, borbe prot iv
l i beral i zma i marksi zma, a i znad svega proti v bol j evi zma. Mi nhenski
kardi nal Mihael fon Faul haber (Michael Kardi nal von Faulhaber) saopt ava da
papa Pi j e XI j avno pohval j uj e kancel ara Adol fa Hi t l era zbog pozi ci j e koj u j e
zauzeo prot i v komuni zma. U Ri mu j ezut ski asopi s La Ci vi l t a Cat t ol ca u
uvodnom l anku pozdravl j a soci j anu revol uci j u u Nemakoj , najpotrebnij u
nakon svet skog rasul a ovi h posl ednj i h deceni j a i opasnog nadi ranj a
bol j evikog i komuni st ikog uragana, koj i j e ve prodro u Nemaku, pret ei
opasnou od novog di vl j at va samoj ci vi l i zaci j i hri anske Evrope. . . .
Nast oj anj a Ri ma da j asni j e i j ae podri novu nemaku vl adu dobi la su svoj
epi l og u pot pi si vanj u Raj hskonkordata - ugovora o saradnj i sa Nemakom 20.
j ul a 1933. godi ne u Vati kanu. Sa nemake st rane pot pi s na Rajhskonkordat
st avi o j e vi cekancel ar fon Papen, a u i me Vati kana potpisao j e kardi nal i
ambasador Vat i kana u Nemakoj Pael i . Konana rat i fi kaci j a Raj hskonkordat a
obavl j ena j e 10. sept embra u Vat i kanu u pri sust vu pape Pij a XI (Ambrogi o
Dami ano Achi lle Ratti , krteno i me). Vano je napomenuti da je 11. februara
1929. Pi j e XI pot pi sao sa Beni t om Musol i ni j em Lat eranski pakt koj i m j e
It al i j a pri znal a Vat i kan kao suverenu papsku dravu. Uvaavani t eol og Karl
Adam (Karl Adam) j e bl i skost nove nemake vl asti i katoli cizma oceni o kao
j edi nst vo i zmeu prirode i Boije milosti . Za Adol fa Hitl era j e rekao da j e on
onaj koga su pri zi vali gl asovi nai h pesni ka i fil osofa, i koj i e donet i
osloboenj e germanskog genij a. Poznat i i st oriar i st runj ak za crkvena
pi t anj a Jozef Lorc (Joseph Lorc) j e govorio da postoji analogi ja izmeu
naci onal -soci j al i zma i kat ol i ci zma ut ol i ko t o se i j edan i drugi suprotstavlj aju
524

bol j evi zmu, l i beral i zmu, rel at i vi zmu, at ei zmu, j avnom nemoral u i sl .
Kat ol i ci zam i naci onal -soci j al i zam su pot puno kompat abi l ni , zakl j uuj e Lorc.
asopis nemaki h j ezui t a St i mmen der Zei t na nasl ovnoj st rani obj avlj uj e t ekst
da je novi nemaki kancel ar post ao si mbol vere nemake naci j e u sopst venu
budunost.
Iako i sam hri ani n nemaki kancelar Adol f Hi tler nije pri hvat ao ovako
ot vorenu i bezrezervnu saradnj u sa Vat i kanom. Kao dravnik j e bi o u obavezi
da vodi rauna o svi m graani ma Nemake, a posebno naj mnogobroj ni j i m
protestanti ma. Pored toga, nemaki kancelar j e pravi o bi tnu razl iku izmeu
Jevrej a - nemaki h dravljana i Jevreja koji nemaju nemako dravljanstvo;
Vat i kan t akvu razl i ku ni j e pri hvat ao. Ovakvo nj egovo odmereno, di pl omat sko
ponaanj e Vat i kan j e prot umai o kao odst upanj e od Raj hskonkordat a pa papa
Pi j e XI i zdaj e enci kli ku Mi t Brennende Sorge (Sa pl amt eom t ugom). Papa j e
osudi o Nemaku zbog odst upanj a od hri anskih vrednosti! Kojih hrianski h
vrednost i ?! O emu se t u radi l o mogl o bi se zakl j ui t i i z posl ani ce bi skupa
Li nca monsi nj ora Johana Gfol nera (Johanes Gfol nera) u kojoj st oji . Nema
ni kakve sumnj e da mnogi Jevrej i vre kraj nj e poguban ut i caj u got ovo svi m
podruji ma moderne ci vil izacij e. Pri vreda i trgovi na, advokat ura i medi ci na,
drut veno-pol i t i ka dogaanj a, sve j e proet o mat eri j al i st iki m i l i beral ni m
pri nci pi ma, koj i prvenst veno pot iu od j udai zma. . . Novi ne, pozori t a i
bi oskopi puni su frivol ni h i nemoralni h aspekata koji i z dubi ne truju
hri anski duh naroda. Bori t i se prot i v t og pogubnog j udej skog ut i caj a i
uni t i t i ga ni j e samo l egi t i mno, nego j e i prava obaveza savest i svakog svesnog
hri ani na. U novonast al oj pol emi ci mi ni st ar unut ranj i h posl ova Treeg
Raj ha Vi l hel m Fri k (Wi l hel m Fri ck) j e preko novi na uputio poruku Vat i kanu
da j e dol o vreme da se nemaki javni ivot oslobodi reli gi ozni h uticaj a: Mi
ne eli mo dravne slubeni ke kat oli ke il i prot est ante, eli mo nemake
sl ubeni ke. U svoj oj drugoj knj i zi Savremeni m mranj aci ma i deol og
naci onal -soci j al i st i ke part i j e Al fred Rozenberg (Al fred Rosenberg) ulazi u
ot vorenu i beskrompromi snu pol emi ku sa Vat i kanom. Odgovor j e sti gao u
obliku odluke Svetog ureda Vati kana da se knji ga Savremeni m mranj aci ma
st avi na spi sak zabranj enih knji ga.
Kako ni Vati kanu ni Nemakoj ni j e odgovaral o zaot ravanj e dal j e si t uaci j e
pa su t enzi j e ubrzo smi rene. Kada j e kardi nal Pael i i zabran za papu 2. mart a
1939. godi ne uzeo j e, na nagovor Madre Pascal i na, i me Pi je XII. Prvi crkveni
prel ati koj e j e pri mi o bi l a su eti ri kardi nal a sa nemakog govornog podruj a:
Adol f Bert ram, Teodor Ini cer (Theodor Kardi nal Innit zer), Karl Jozef ulte
(Karl Joseph Kardi nal Schul t e) i Mi hael fon Faul haber (Mi chael Kardi nal von
Faul haber). Odmah, na poetku razgovora Pi je XII i h je i zvest i o da je zabranio
urednici ma l i sta LOsservat ore Romano da dal j e, na bi l o koj i nai n, kri t i kuj u
Trei Rajh i njegovog kancelara Adol fa Hi tlera. Sledeg dana, 6. mart a, Pi j e
XII j e uput i o Adol fu Hi t l eru pi smo u kome ga zvanino obavet ava da j e
i zabran na prest o Svet og Pet ra. Nemaki kancel ar j e bi o prvi st rani ef drave
525

kome je novi papa pisao; papi no pi smo je bil o napi sano na nemakom za
razl i ku od ost al i h koj a su pi sana na l at i nskom. U nj emu j e pisal o:
Mnogo pot ovanom gospodi nu Adol f u Hi t l eru, f i reru i kancel aru nemakog
Raj ha.
Pot ovani gospodi ne,
nakon t o smo se uzdi gl i , put em i zbora odrani h u skl adu sa zakonom, iz
vea kardi nal a na papski t ron, smat ram zadat kom naeg zvanj a da Vama u
svojst vu ef a drave poal j em obavet enj e o tom izboru.
Od samog poet ka naeg papovanj a el i m da Vas uveri m da ost aj emo bl i sko
vezani za nemaki narod poveren Vama na bri gu i da za nj ega oi nski m
oseanj i ma mol i mo Boga svevi nj eg da pri mi od rel i gi j e svu blagodat , hranu i
snagu.
Uz pri jat no seanj e na duge godi ne u koj i ma smo, kao apostolski nunci je u
Nemakoj , sa vel i kom radou sve post avi l i u red da bi se odnosi Crkve i
drave sporazumno dovel i u st anj e efi kasne saradnj e, na kori st obema
st ranama i u svrhu post i zanj a vai h ci l j eva, mi el i mo, naroi t o u ovom asu,
da doemo do t og ci l j a; t ol i ko j e arka el j a koj a nas i nspi ri e i koj a
omoguuj e odgovornost naeg zvanja.
Gaj i m duboku veru da e ova naa gorea el j a, koj a j e usko povezana sa
dobrobi t i nemakog naroda i sa ef i kasni m unapreenj em svakog reda, uz
Boi j u pomo, doi do srenog ostvarenj a.
Dot l e se mol i mo za Vas, mnogo pot ovani gospodine, i za sve pri padni ke
Vaeg naroda, s najbol j i m el j ama, za zat i t u Neba i bl agosl ov Boga
svevi nj ega.
Predano u Ri mu kod Svet og Pet ra, 6. mart a 1939, u prvoj godi ni naeg
papovanj a.
Pi us P. P. XII

etiri nedel je nakon Pael i j evog i zbora na mest o pogl avara
ri mokat ol ike crkve i efa Vat i kanske drave okonan j e graanski rat u
pani j i . U t om rat u uz pomo Adol fa Hi t l era i Beni t a Musol i nij a pobedi o j e
general i simus Franko (Franci sco Paul i no Hermenegi l do Teodul o Franco y
Bahamonde). Prvu t el egramsku est i t ku koj u j e panski di kt at or pri mi o bi l a j e
od Pij a XII: estitam Vam na velikoj katoli koj pobedi . Naj ml ai evropski
526

general , nakon Napol eona, Franci sko Franko j e mogao, i z vi e razl oga, da
bude zadovol j an. Ubrzo pot om j e pot pi sao i Konkordat sa Vat i kanom.
Kada j e, po nal ogu Komuni st i ke i nt ernaci onal e Johan Elzer (Johan Georg
El zer), pri st al i ca ci oni st ike pol i t i ke, 8. novembra 1939. pokuao di nami t om
da ubi j e Adol fa Hi t l era u mi nhenskom Brgerbrukel l er on se, st i caj em
okol nosti , spasao prevremeni m naput anj em sal e u koj oj j e ekspl ozi v bi o
post avl j en. Osam l j udi j e ubi j eno, a ezdeset t roj e ranj eno. Dan nakon at ent at a
apost ol ski nunci je, monsi njor ezare Orseni go, l i no je preneo nemakom
kancelaru est i t ke Pi j a XII za i zbegnut u opasnost . Kardi nali Bertram i
Faul haber su svoj u sreu za i zbegnut i at ent at j avno obj avi l i , a 12. novembra u
mi nhenskoj katedrali je odrana mi sa kako bi se zahval i l o Boi j em
Provienj u za udo koj e j e spasi l o fi rera od zl oi nakog at ent at a prot i v
nj egovog i vot a. Nakon to je 1. septembra 1939. godi ne poeo Drugi svetski
rat j edan od najuvenijih i najuvaavanijih nemaki h prel at a, kardi nal -
arhi epi skop Mi nst era Kl emens August j e pozi vao svoj e verni ke da brane
domovi nu i da se "bore proti v spolj nog neprijat elj a".
Za razl i ku od Engl eske, Francuske, pani j e i drugi h evropskih drava
Polj ska j e Jevreji ma i rom ot vori l a svoj a vrat a. Od et rnaest og veka pa sve do
podel e Pol j ske kraj em osamnaest og veka Jevrej i su bili ne samo izjednaeni sa
ost ali m stanovni t vom nego su u odreeni m si t uaci j ama bi l i ak i povl aeni
podani ci ; na svom dravnom vrhuncu Pol j ska j e bi l a vodei evropski cent ar
j evrej ske prosveenost i i duhovnost i . A onda, nakon podel e Pol j ske, Pol j aci
uoavaj u da se Jevrej i ni su ba mnogo pot resl i zbog zl e sudbi ne nj i hove
carevi ne. t a vi e, za razl i ku od nesreni h Pol j aka Jevrej i su nast avi l i da i ve i
rade kao da se ni t a ni j e dogodi l o. Tek t ada Polj aci shvataju da Jevreji ni kada
Polj sku nisu doi vl j aval i kao svoj u domovi nu i prema nj i ma poi nj u da oseaj u
odboj nost i , a pot om i prezi r. Nakon Prvog svet skog rat a Pol j ska drava uvodi
kvot e koj i m se ograni avao broj j evrej ski h st udenat a, a nj i hovo uee u
dravnoj admi ni st raci j i svodi na procenat nj ihog uea u ukupnom
st anovni t vu. Meut i m, Jevrej i koj i su u Pol j skoj bi l i locirani iskljui vo u
vel i ki m gradovi ma (Varava, Lo, Krakov, Lubl i n, Lavov) u koj i ma su
kont rol i sal i t rgovi nu i sve fi nansi ske t okove defi nit i vno su post al i omraeni
meu Pol j aci ma nakon Okt obarske revol uci j e u Rusi j i . U t o vreme, u Evropi
ni j e bi l o nepoznat o da su Okt obarsku revol uci j u i zvel i j udeokomuni st i i da oni
st oj e i za pogubl j enja ruske carske porodi ce i ut amni enj a ruskog hri anskog
naroda.
Pol j ski nadbi skup, kardi nal Hlonda (August kardyna Hl ond) se 1936. godi ne
obrat i o poskmu nrodu i t om pri l i kom nedvosmi sl eno, ot voreno i bez
ust ezanj a povezao ydw - Jevrej e sa i renj em at ei zma, l i beral i zma,
marksi sti kog uenj a i bol j evikog pokret a. Za Hl ondu su oni bi l i
naj odgovornij i za nekontrol isano irenj e pornografi j e, ekonomske mal verzacije
i podj armlj i vanj a l j udi put em svog fi nansi skog kamat arenj a. Sredi nom 1937.
527

Polj ska vlada se zvani no obrat i l a Engl eskoj i Francuskoj sa mol bom da j oj se
dozvol i da presel i sve ydw koj i nemaj u nj eno dravlj anst vo na Madagaskar
koj i j e t ada bi o francuska kol oni ja. Predlog je, bez obrazl oenj a, odbi j en.
Godi nu dana kasni j e Pol j aci se preko svog ambasadora u Londonu ponovo
obraaj u Engl eskoj vl adi sa mol bom da i m pomogne u i znal aenj u reenj a za
ydw koji ni su dravlj ani Poljske, a u njoj i ve bez dozvole. Pl an j e bi o da se
svake godi ne naj manj e 100. 000 ydw bez dokumenat a deport uj e i zvan Pol j ske
na t eri t ori j u Severne Rodezi j e koj u su Engl ezi kont rol i sal i . Pri t ome, pol j ski
ambasador j e svoj e bri t anske sagovorni ke upozori o da al t ernat i ve i sel j avanj u
nema j er Pol j ska i Poljaci vie nee trpet i nel egalni boravak ydw. Engleski
odgovor j e bi o formul i san u duhu naj bol j i h di pl omat ski h mani ra al i u sebi ni j e
sadrao pozi t i van odgovor na zaht ev Pol j ske drave.
Posl e Prvog svetskog rat a u Nemakoj j e i vel o oko pola mi li ona Jevrej a
koj i su, zaj edno s Nemci ma, del i l i sudbi nu t e t une dravne tvorevine
Versaj skog mi rovnog ugovora. Kad j e predsedni k NSDP-a Adol f Hi t l er post ao
kancel ar Nemaka j e bi l a got ovo pot puno devast i rana drava. Inflacija,
nezaposl enost , opt e si romat vo, glad i sl . No, i pored svega, vei na nemaki h
Jevrej a nij e el el a da ode u Pal est i nu, zat a su se zal agal i l anovi Svet skog
Jevrej skog Kongresa, cioni st i i St ati st ika greka. Jevreji su se radij e
odl ui val i da ost anu u napaenoj Nemakoj nego da i du u nekakvu pust aru
nazvanu Pal est i na, gde su ugl avnom i vel i Arapi . Nemaki Jevreji su, bez
rezerve, bi l i odani svoj oj nemakoj domovi ni . Jo j edan momemenat j e
karakt eri sao Nemaku u peri odu 1919. - 1933. godi ne: Sve pol i t ike stranke u
koj i ma su j evrej ski pol i t iari i mal i presudnu ul ogu su dramat i no gubile
popul arnost u narodu. Dok su kraj em Prvog svet skog rat a Demokrat ska,
Socij al demokrat ska i Komunist ika part i j a i mal e vei nu u Raj hst agu,
poet kom 1933. nj i hov ut i caj j e bi o pot puno margi nal i zovan. Tako su, pri mera
radi , Demokrat e 1919. i mal e 74 posl anika mest a, a 1933. svega 2.
Suoen s ovakvom si t uaci j om u Nemakoj Svet ski Jevrej ski Kongres
( ) 23. mart a 1933. godine, samo dva meseca nakon t o j e
Adol f Hit l er preuzeo funkci j u kancel ara, a na dan kada Raj hst ag donosi zakon
o vanredni m merama za zat i tu naroda i drave, zvanino obj avlj uj e rat
Nemakoj . Zami sl i t e, probaj t e da shvat ite, j edna organizaci j a koj a i st upa u i me
svekol i kog j evrej skog naroda obj avl j uj e rat j ednoj suverenoj, nezavisnoj
evropskoj dravi . Ovu odl uku Svet skog Jevrej skog Kongresa obj avi l e su sve
svet ske novi ne ve 24. marta, a najimpresivnija je bila naslovna strana
l ondonskog Dai l y Mai l-a na koj oj j e preko cel e strane pi sal o: Jevreji objavi l i
rat Nemakoj. Ist og dana i l ondonski Dai l y Express obj avl j uj e lanak o
odl uci Svet skog Jevrej skog Kongresa gde u ant refi l eu stoj i : Jevrejski narod
i rom sveta objavi o je ekonomski i fi nansi jski rat Nemakoj. etrnaest
mi l i ona Jevreja je u ratu sa Nemakom. Objanjavajui pol i t i ku si t uaci j u
u Nemakoj Dai l y Express 10. j ul a 1933. pi e:
528

Nemaka naci j a ubrzano posust aj e pod upravl j akom rukom st rani h
elemenat a u nj oj . Neposredno pre Hitl erovog preuzi manj a vlast i u dravni m
st rukt urama Nemake bi lo j e dvadeset put a vie Jevrej a u odnosu na vreme pre
rat a. Jevrej i sa svoj om meunarodnom povezanou su se samopost avlj ali na
kl j una mest a nemake dravne mai ne.
Lord Bi verbruk (Beaverbrook), bri t anski novi nski magnat , uoavaj ui svu
pogubnost ci oni st i ke medi j ske propagande j avno obj avl j uj e i upozorava svoj e
sugraane u vezi ci onistikog ut i caj a na bri t ansku t ampu:
Oko 20, 000 nemaki h Jevrej a dol o j e u Engl esku. Oni sada poduzi maj u sve
da ne doe ni do kakvog dogovora sa Nemakom. Jevrej i su zauzel i naj vi e
pozi ci j e u t ampi ovde. Oni sada kori st e svoj pol i t iki ut i caj da nas gurnu u
rat .
Da odl uke Svet skog Jevrej skog Kongresa ni su prazno sl ovo na papi ru vi del o
se ve kraj em mart a kada su j evrej ske organi zaci j e, u svi m vei m Zapadni m
gradovi ma, organi zoval e masovne anti nemake demonst raci j e. Odmah pot om
preko vel i ki h t rgovina koj e su kont rol isali Jevreji poeo j e ri gorozan boj kot
nemake robe. U NewYorkTi mes od 7. avgust a 1933. j e pi sal o: Svako od vas
koj i se j o ni j e pri drui o ovom svet om rat u neka t o ui ni sada, odmah ovde.
Ni j e dovol j no samo da boj kot uj et e nemaku robu. Morat e odbi t i da i mat e bi l o
t a sa bi l o ki m ko t rguj e sa nemakom robom. . . Mi emo mi ni rat i Hi t l erov
rei m i dozvat i pamet i Nemce t ako to emo i m uni t i t i spol j nu t rgovi nu od
koj e su ovi sni . Za nemaku vl adu i nj enog kancel ara ovo j e bi o bl agi ok.
Kada j e, kao svoj odgovor na ovakve j evrej ske provokaci j e, 1. apri l a 1933.
nemaka vl ada progl asi l a j edan dan ekonomskog boj kot a j evrejskih prodavnica
cel okupna svet ska t ampa j e dani ma pi sal a o nemogui m i vot ni m usl ovi ma
Jevrej a u Nemakoj .
Osni va Irgun Zvai Leumi , j edne od naj zl ogl asni j i h i najuveni j i h
t erori stiki h ci oni st iki h organizaci ja, Vl adi mir Jabot ski (Ze' ev Jaboti nsky) u
asopi su Mascha Rjet ach j anuara 1934. obj avl j uj e l anak u kome kae:
Ve se meseci ma bori mo prot i v Nemaca. Ot poeli smo duhovni i mat erij al ni
rat kako bismo onemogui l i ambi ci j e Nemakog naroda da ponovo post ane
vel i ka nacij a, da povrati oduzet e j oj t erit ori j e i i zgubl j ene koloni j e. Al i t o ni j e
sve. Nai jevrejski interesi nal au da se bori mo do konanog uni tenja
Nemake i Nemaca. Oni su pret nj a nama Jevrej i ma.
Poet kom 1938. Emi l Koen (Emi l Ludwi g Cohen) u svoj oj knj i zi Novi Sveti
Savez (The New Holy Alliance) obj avl j enoj u Strazburu pi e: ak i ako bi
Hi t l er pokuao da i zbegne rat koj i e ga uni t i t i , ak i ako bi svi oko nj ega t o
el el i , rat a e i pak bi t i . Podravaj ui Koena ci onista, osniva Meunarodne
l i ge prot i v ant i semi t i zma (Li gue Int ernati onal e Cont re l ' Ant i smi t i sme) i l an
529

Veli kog Orijent a Francuske Bernar Lea (Bernard Lechache) obj avlj uj e
l anak pod nazi vom Pravo na ivot u kome i st ie sl edee:
Mi l i oni Jevrej a koj i ive u Ameri ci , Engl eskoj , Francuskoj, Africi i ne
zaboravimo Palestini su odluni u istraj avanj u u rat u prot iv Nemake. To
mora biti rat do kraj a, nj ihovog kraj a. To mora bit i rat do nj i hovog konanog
i st rebl j enj a.
Vrhunac orkestri rane ant i nemake kampanj e nast ao j e kada nemaka vlada
1935. obj avi l a da poi nj e t ampanj e sopst venog novca koji se nee zasni vat i
na zl at u ve na jedinici rada: j edna marka = j edan as rada. Nemaka 1936.
uvodi u upot rebu kovani srebrni novac u apoeni ma od 3 i 5 Raj hsmaraka, a
vrednost raj hsmarke prema dol aru se ut vruj e na ni vou 1: 4, 2. Nemaka marka
j e t ada postal a neinfl at orna, bezkamat na novani ca osnova dal j eg nemakog
ekonomskog razvoj a. U Nemakoj od t e godi ne ni j e bil o vi e i nfl aci j e,
nezaposl eni h, soci j al no i penzi ono nezbri nut i h. . . Nemaka j e do 1938. post al a
naj vei svet ski i zvozni k roba ali j e svoj u t rgovi nu obavl j al a najee po
pri nci pu t rampe! Ni t a kredi t i , zaj movi i dugovi . Nemaka j e bil a j edi na
drava koj a se vi e ni j e osl anj al a na meunarodne bankarske i fi nansi j ske
monopol e. Bi o j e t o j eres, prst u oko mondi j al i st iki m bankari ma i
fi nansi j eri ma koj i su j o od 1918. preko nemake centralne banke Rei chsbank
t ampal i i nfl at orni novac i pl j akal i narod koj i j e za j edno j aj e pl aao
30. 000. 000, 00 maraka. Adol f Hi t l er se, bi l o j e oi gl edno, ot rgao kont rol i .
Herel Gri nzpan (Herschel Fei bel Grynszpan) sedamnaest ogodi nj i pol j ski
j evreji n, pri st al i ca ci oni st ikog pokret a, j e 7. novembra 1938. godi ne upao u
Ambasadu Nemake u Pari zu sa namerom da ubi j e ambasadora al i j e, kako do
nj ega ni j e st i gao, ubi o t reeg sekret ara ambasade Ernst a fon Rat a (Ernst vom
Rat h). Francuska pol i ci j a koj a j e odmah i zvril a hapenje i uviaj j e
konst at oval a da Gri nzpan kod sebe nema i dent i fi kaci one papi re, novac ni t i
st al nu adrsu boravka u Pari zu. Jedi no sa i m j e raspol agao bi o j e skupoceni
pi t ol j marke Beretta model 1915-1919 (AAA3141). Ovaj t erori st iki akt nij e
bi o predmet obj ekt i vnog i nt eresovanj a novi na, a j o manj e j e bi o okarekterisan
na nai n koj i j e zasl ui vao. Kada su nemaki graani revol t i rani ovi m
dogaaj em krenul i 10. novembra u prot est e i razbi j anj e i zl oga j evrej ski h radnj i
svet ska t ampa i h j e odmah okarakt eri sl a kao j evrej ske progoni t el j e i
mui t el j e, i i st o vee dogaaje u Nemakoj medijski promovisala kao
Rei chskri st al nach (Krist al na no Raj ha). Dokazi da nemaka vl ast nij e i mal a
ni kakve veze sa sponat ni m prot est i ma graana i da su ak SA j edinice, po
nareenj u samog Vi kt ora Lut za (Vi kt or Lut ze), uval e mnoge j evrej ske radnj e
ni j e i mal a odj eka u svet skoj t ampi . Za zapadnu demokrat sku i kont rol i sanu
t ampu 75 uni t eni h si nagoge prerae u 1. 400 devast i rani h j evrej ski h
bogomol j a, broj od 7. 500 razbi j eni h prozora i t ae se kao 100. 000 pol oml j eni h
i zl oga i sl .
530

Pri znat i engleski i st ori ar i meu Jevrej i ma uvaavani i pot ovani
poznaval ac bi ografij e Adol fa Hi tlera Jan Kero (Si r Ian Kershaw) u svojoj
knj i zi Hi t l er 1936. -1945. o t zv. Kri st al noj noi Raj ha kae:
Tokom 1938. godi ne u Nemakoj j e bi l o oko devet hi l j ada preduzea u
vlasnit vu Jevrej a od ega j e nj i h hi l j adu est st ot i na bi l o u Minhenu. . . kada
su, sredi nom j una, radnj e u vl asni t vu Jevrej a u Kurf i rst endamu, gl avnoj
t rgovakoj zoni u zapadnom del u grada, bile od strane partijskih aktivista
obl epl j ene ant i semi t ski m sl ogani ma Hi t l er j e di rektno i z Berht esgadena
i nt erveni sao, posl e ega j e Gebel s obust avi o sve akci j e. . . . Part i j ska "st ara
garda okupila se te veeri u st aroj Gradskoj kui u Mi nhenu. Hit l er j e odmah
upoznat sa smru Fon Rat a. Budui da se nj egov l ini l ekar Karl Brant (Karl
Brandt ) nal azi o pored Rat ove post elj e t e veeri 9. novembra kada j e Rat
podl egao ranama. Ubrzo posle t oga, rani j e nego obino i bez uobiajene
razmene pozdrava sa pri sut nima, napust i o j e drut vo kako bi se vrati o u svoj u
mi nhensku rezi denci j u. . . . Oni koj i su kasni j e t e veeri videli Hi tl era st ekl i su
ut i sak da j e on i znenaen i l j ut zbog i zvet aj a o onome t o se deava. Bi o j e
i zvesno u neveri ci oni m t o j e saznao od gl avnog Hi mlerovog aut ant a Karla
Vol t a (Karl Wol t ), koj i ga j e obavest i o o spal j i vanj u mi nhenske si nagoge u
Hercog-Rudolf t rase. . . Hi tlerov autant Ni kolas fon Belou (Nicholaus von
Bel ow), koj i ga j e vi deo u njegovj rezidenci ji nakon to se vrati o i z Gradske
kue pot vrdi o j e da j e on bi o ogoren zbog ruenj a si nagoge. . . . Tokom
naredni h dana, Hi t l er se t rudi o da se ne ogl aava. . . . Sam Geri ng, koj i se u
noi kada j e dol o do nasi l j a, nal azi o u spavai m kol i ma voza koj i j e
saobraao i z Mi nhena za Berl i n, bi o j e l jut kad j e saznao t a se desi l o. Sve
t o se deaval o t e novembarske noi u Nemakoj bio je sponat ani i, izvesno od
vl ast i samo t ol eri san, bunt naroda na jevrejski t erori sti ki akt u Parizu.
Nemci ni su gl edal i sa si mpat i j ama na Jevreje koji nisu bil i dravljani
Nemake, a koj i su na razne nai ne zl oupot rebl j aval i prueno i m
gost opri mst vo. Posebno i zraene ant i pat i j e bi l e su usmerene ka oni m Jevrej i ma
koj i su kao lanovi Komunisti ke parti je Nemake (Kommuni st i sche Part ei
Deut schl ands) i razni h t aj ni h drut ava pokual i da, nakon Prvog svet skog rat a,
u Nemakoj uspostave komunistiki poredak. Malo je nedost ajalo pa da ruski i
nemaki j udeokumi ni st i , fi nansirani od strane Wall St reeta i masovno podrani
od ci oni st a i rom svet a, ovl adaj u nemaki m narodom i nj egovom dravom;
scenari o j e bi o veoma sl ian onom i z Rusi j e 1917. godi ne. Nemci ni kada nee
zaboravi t i da su Jevrej i t vorci komuni st ike i deol ogi j e, da su oni nj eni naj vei
zagovorni ci i i mpl ement at ori , da . . .
Na nagovor Mi haj la Pupina koji se zduno zal agao za obust avu Vel i kog rat a
ameriki predsedni k Vudro Vi l son 8. j anuara 1918. i zl azi sa predl ogom od 14
t aaka predlaui bezusl ovan mi r i prompt nu obustavu svih ratnih sukoba:
531

Ugovori o mi ru t rebaj u se skl apat i j avno i posl e t oga ne sme bi t i
ni kakvi h t aj ni h sporazuma, a di plomat i j a e uvek radi t i j avno.
Apsol ut na sl oboda pomorske pl ovi dbe t okom rat a i mi ra i zvan
t erit ori j al ni h voda.
Uki danj e svi h ekonomski h prepreka.
Sni avanj e naci onal ni h naoruanj a na naj manju moguu meru koj a
odgovara bezbednost i poj edi ni h zemal j a.
Nepri st rasno reavanj e kol onij al ni h zaht eva, uzi maj ui u obzi r
i nt erese naroda o koji ma je re.
Odl azak st rani h voj ni h snaga s ruske t eri t ori j e.
Odlazak stranih vojni h snaga iz Bel gi je i uspost avljanj e njene
pune suverenost i .
Osl obaanj e cel e t eri t ori je Francuske s korekcij om granice u
Al zasu i Loreni koj e su 1871. oduzel i Prusi .
Uspostavljanje Italije u nj eni m naci onalnim granicama.
Puna sl oboda za autonoman razvi t ak naroda Aust ro-Ugarske.
Evakuaci ja strani h trupa iz Rumunij e, Srbije i Crne Gore.
Obezbeenj e i garanci j a sl obodnog pri l aza moru za Srbi j u.
Aut onoman razvoj za net urske narode u Osmanskom carst vu.
Sl obodan prolaz kroz Dardanel e.
Osnivanje slobodne Pol j ske s i zl azom na more i pri kl j uenj e
Pol j skoj oni h t eri t orij a koj e su nasel j ene Pol j aci ma.
Osni vanj e Drut va naroda, koj e e pruiti garanci j u za pol i t iku i
t erit ori j al nu nezavisnost malih drava.
Nemaka pri hvat a ovaj predl og al i ga zat o, bez i kakvi h rezervi i ograda,
odbacuju Engl ezi i Francuzi . Rat se nast avl j a, a sa nj i m dal j e pogi bi j e st oti ne
hi l j ada voj ni ka i ci vil a ne svi m st ranama. Dok su Nemci rat oval i i vrsto drali
sve svoj e frontovske pozi ci j e nemaki graani j evrej ske nacional nost i su
vredno radi l i u nemaki m fabrikama. Ni jednog st ranog voj ni ka ni j e bi l o na
t erit ori j i Nemake, ak ni bli zu njeni h granica. Nemaki vojnici su bili
naj uvebani j a voj ska u Prvom svet skom rat u, nj i hovo oruj e j e u t ehnol okom
smi sl u bi l o superi orno, a l ogi st ika podrka besprekorna. Rat j e, t o se
Nemaca t ie, mogao da t raj e j o godi nama. I t ada, poet kom 1918. godi ne,
komuni st i i si ndi kal i st i , navodno nezadovol j ni usl ovi ma rada, organi zuj u i
orkest ri raj u masovne t raj kove u nemaki m voj ni m fabri kama t o dovodi do
prest anka proi zvodnj e muni ci j e, oruj a, uni formi i do preki da l i ni j a
snabdevanj a hranom voj ske na frontu. Engl eski i francuski general i su
oeki vali da e Nemaka usled svega toga kapit uli rat i za najdue dve nedel je.
Meut i m, nemaki voj ni ci se ni su, ni na jednom front u, pomeril i sa svoj ih
pol oaj a. Jedan od t i h voj ni ka koj i j e t ada brani o svoj pol oaj j edui, u
pravom smi sl u t e rei , korenj e i raznorazne ot patke koji su se mogli nai bi o j e
i za hrabrost et vorost ruko odl i kovani kapl ar Adolf Hit ler.
532

Uvi aj ui razornost i mogue kat ast rofal ne posl edi ce ovog t raj ka pol i ci j a
hapsi sve si ndi kalne i komuni st ike voe koji su organizovali t raj k, a koj i su
ugl avnom bi l i j evrej ske naci onal nost i . Proi zvodnj a j e ubrzo nast avl j ena, a
si t uaci j a oko snabdevanj a l i ni j a front a st abi l i zovana. No, pokuaj da se
Nemaka sl omi i znut ra ni j e prest ao sa uki danj em t raj kova i hapenj em
ci oni st i ki oboj eni h si ndi kal ni h voa. Na scenu su tada st upi l e l evo
ori j ent i sane pol i t i ke snage t ako da j e, ipak, pod pritiskom
soci j al demokrat ski h i komuni st ikih parl ament araca nemaka vl ada bil a
pri morana da usvoj i odl uku o obustavi ratnih dejstava i pristupanj u mi rovni m
pregovorima. Nemaka armi j a j e ovakvu odl uku prvo odbila a potom, nakon
t o j oj j e garant ovano da e se mi rovni pregovori vodi ti u skladu sa predlozi ma
amerikog predsedni ka Vil sona, pri hvatil a. Nemaki carski kancel ar pri nc
Maksi mi l i j an (Pri nce Maxi mil i an Al exander Fri edri ch Wi l hel m of Baden)
okt obra 1918. j avno saopt ava da Nemaka okonava sve svoj e voj ne operaci je
i pri st upa mi rovni m pregovori ma u skl adu sa predl ogom amerikog
predsednika Vil sona. Pot uj ui odl uku cara Vi l hel ma II Vermaht j e poeo da
naput a svoje klj une l ini je fronta i da se povl ai na t erit orij u Nemake.
Meut i m, kao posl edi ca bri t anske i francuske zakul i sne di pl omat i j e i
neshvatljive pomi rljivosti nemakog dravnog vrha, o 14 t aaka mi rovni h
predl oga amerikog predsedni ka Vudro Vilsona nije bil o ni govora na
pregovori ma koj i su 18. j anuara 1919. zapoet i u sal i Sal l e de l ' Horl oge
francuskog mi ni st rast va spol j ni h posl ova u et vrt i poznat oj kao Quai d' Orsay.
Ne samo da se o Vi l sonovoj i ni ci j ati vi ni j e razgovaral o ve nemaki
pregovarai nisu ak bil i ni pozvani na poet ak ovi h mi rovnih pregovora niti
i m j e omogueno da uest vuj e na kasni j i m sesi j ama Mi rovne konferenci j e. Vrh
Vermaht a j e bi o prevaren, a Nemaka poni ena konani m odl ukama
Konferencij e usvoj eni m i pot pi sani m 28. j una 1919. u Versaj u.
Odl ukama Pari ske mi rovne konferenci j e Nemaka je optuena za i zazivanje
Prvog svet skog rat a i pri morana na pl aanj e apsol ut no nemogui h rat ni h
reparacij a. Oduzet e su j oj sve kol oni j e kao i del ovi dravne t eri t ori j e koj i su
dodeljeni Francuskoj , ekoj i Pol j skoj . Kaj zer Vi l hel m II j e pri moran na
abdi kacij u i potom prognan u Hol andi j u gde i umi re 1941. Nemakom narodu
j e namet nut o republ i kansko dravno ureenj e gde e se sve vrt et i oko t zv.
demokrat ski h pri nci pa. Koment ari ui odl uke Konferenci j e Mi haj lo Pupi n i
Jovan Cviji (oboj i ca su uest voval i na nj oj ) e, svaki na svoj nain, izrazili
sumnj u u svrsi shodnost poni enja Nemaca i komadanje nji hove drave. Da su
Pupi n i Cvi j i bili u pravu pokazalo j e vreme.
Na dan kada j e, po di ktatu sil a pobednica, nemaki car abdicirao
j udeokomuni st i su sa bal kona Raj hst aga kl i cal i republ i ci i demokrat i j i .
Nemaca na bal konu ni j e bi l o! Ni j e i h bi l o ni i spred! Ova ci oni st ika opijenost
nemaki m porazom j e poel a znat no rani j e. Nemaki j udeokomuni st i ,
pot pomognut i j udeobol j evi ci ma i z Rusi j e, i zvri l i su j o 7. novembra 1918.
533

coup d' t at formi ranj em Mi nhenske Sovjet ske Republ i ke (Mnchner
Rterepubli k). Prvi premi jer Bavarske t ada post aj e Kurt Aj zner (Kurt Ei zner),
cioni sta koji se proslavi o piui l anke u koj i ma j e opt ui vao Nemaku za
otpoi njanj e Prvog svetskog rata i pravdao i dej u rat ni h reparaci j a koj e bi
nemaki narod t rebal o da pl aa. Nakon t o j e voj ska, povl aenj em del a
j edini ca sa front a, uspel a da ski ne sa vl ast i Ajznerove komuni st e, na el o
Bavarske dol azi Johan Hofman (Johannes Hoffmann), j o j edan ci oni st a i
pri padnik socijademokrat ske part i j e. Ti h godi na el ni revol uci onari su bi l i
Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg), Karl Libkneht (Karl Li ebknecht ), Gustav
Landauer (Gust av Landauer), Kurt Ajzner, Eugen Levi n (Eugen Levi n) i t d. ,
svi Jevrej i i svi si mpat i zeri ci oni st ikog pokret a.
Na rubu opt e propasti , suoeni sa real nou gubi t ka sopst vene drave Nemci
se okupl j aj u u frajkore (dobrovol jake voj ne odrede) koji su, nakon teki h
borbi , uspel i da sl ome j udeokomuni st i ke voj ne formaci j e i spasu Nemaku od
crvene poast i . Sit uaci j a u Mi nhenu se smi ri l a t ek 14. mart a 1920. kada su
pri padnici regularnih nemaki h t rupa konano uspel i da ukl one Hofmana i
nj egove sl edbeni ke, a na vl ast dovedu Gust ava fon Kara (Gust av von Kahr).
Meut i m, za j udeokomuni st e i nj ihovu i deol oki bli sku brau soci j al demokrat e
t o j e bil a t ek i zgubl j nena bit ka al i ne i rat . Tada su, zaogrnuti pl at om
demokrat i j e, zai gral i na kart u osvojanja Nemake i znut ra.
Nova t akti ka j udeokomuni st a usl ovl jena propau Mnchner Rt erepublik
obuhvat al a j e, pored ost al og, i i deol oku borbu a nj u j e pokrenuo maarski
Jevrej i n i agent Komi nt erne er Luka (Szegedi Lukcs Gyrgy Bernt ) tako
t o j e 1923. osnovao na Univerzitetu u Frankfurtu Inst i t ut za marksi zam, po
uzoru na Marks-Lenj i nov Inst i t ut u Moskvi . Luka j e i nae u Nemaku doao
i z Maarske gde j e uest vovao u uspostavlj anj u j udeokomuni st i kog t erora
koj i j e vl adao od 21. marta do 6. avgust a kada j e rumunska armi j a ul a u
Budi mpet u i okonala nji hovu st rahovladu. t a je ci l j Inst i t ut a bi l o j e odmah
j asno pot o j e Luka prili kom nj egovog osni vanja rekao: Revol uci onarno
razaranj e drut va j e j edi no mogui nai n uspost avl j anj a kval i t at i vno nove
vl ast i . . . Naa vl ast podrazumeva i uspost avl j anj e novi h vrednost i al i se one ne
mogu ost vari t i dok revol uci onari ne uni t e st are vrednosti. Njegova knjiga
Ist ori j a i kl asna svest (Kl assenbewusst sei n)prosl avi l a ga j e kao marksi st ikog
t eoreti ara koj i nadvi suj e i samog Marksa. Luka u svoj krug uvlai ni z
i nt el ekt ual aca kao t o su bi l i Teodor Adorno (Theodor Adorno), Vil hel m Rajh
(Wi el hel m Rei ch), Eri h From (Eri ch Sel i gmannFromm). . . Svi oni e,
skl anj aj ui se od Nati onal sozi al ismus koj i ni j e el el o da t ol erie dal j u
komuni st iku i mondi j al i st iku propagandu, ot put ovat i za Ameri ku gde e i m
se pridruiti Antonio Grami (Antoni o Gramsci), Maks Horkhajm (Max
Horkhei mer), Herbert Markuze (Herbert Marcuse). . .
Ono t o j e danas i nt eresantno za Inst i t u za marksi zam j e t o to se u
posl ednj i h pol a veka del uj e upravo po njegovi m metodama za osvajanje vl asti,
534

a nj ih je vrl o preci zno izl oio osni va i t al i j anske komuni st ike part i j e Ant oni o
Grami u svoji m Bel ekama i z zat vora (Quaderni del carcere):
Umest o da se prvo osnuj e vl ast , a onda namee kul t urna revol uci j a,
marksi st i moraj u prvo promeni t i kul t uru, a onda e i m vl ast past i u ruke kao
zrel a kruka. Da bi se t o ostvarilo potreban je dugot raj ni pohod na i nst i t uci j e
umet nost , f i l m, pozorit e, kol e, f akul t et e, semi nare, novi ne, asopise. . . Ako
bi neko ukazao i l i se suprot st avio t akvom delovanj u, nj ega odmah (a t o j e ve
Lenj i n u svoj i m knj i gama naznai o) t reba et i ket i rat i kao f ai st u, naci st u,
antisemit u, umno poremeenu osobu, homof oba, ksenof oba. . . .
Naj vei politi ki prot i vni k nemaki h konzervat ni h part ija, a ti me i
Naci onal -soci j al i st ike part i j e nakon Prvog svet skog rat a bi l a j e Komuni st ika
partija Nemake i j e su naj ue rukovodst vo sai nj aval i ugl avnom Jevrej i koj i
su u znat noj meri bi l i pri sut ni i u mnogi m si ndi kat i ma. Oni su veroval i da e
i m, posl e ni za neuspeni h nasil ni h pokuaj a da preuzmu vl ast nad Nemakom,
razni m demokrat ski m mani pul aci j ama i pak poi za rukom da osvoj e
parl ament arnu vei nu. t o su ekonomska i finansi j ska si t uaci j a u Nemakoj
bi l i gori t o su i zgl edi za komuni st e bi l i bol j i . U skal du sa ovom fi l osofi j om
Engl eska, po okonanj u oruani h sukoba Prvog svet skog rat a, od 11. novembra
1918. do 11. j ul a 1919. zavodi snanu bl okadu Nemake spreavaj ui da u nj u
uu l ekovi , hl eb, ml eko i ost al e osnovne i vot ne nami rni ce t o e dovest i do
smrt i oko 900. 000 ena i dece. Obraaj ui se bri t anskom parl ament u 3. mart a
1919. Vi nst on eri l e rei:
Kori st i mo sva raspol oi va sredst va u bl okadi Nemake i ona se sada nal azi
na grani ci opt e gl adi . . . Prema podaci ma koj e i mam Nemaka se zbog masovne
gl adi i nekont rol i sanog i renj a mnogi h bol est i nal azi na pragu svoj e soci j al ne,
ekonomske i pol i t ike propast i . . . .
Meut i m, sa poj avom NSDP-a i njenog hari zmat ikog l i dera Adol fa Hi t l era
bi rako t el o se sve vi e okree od komunist a i soci jal demokrat a ka naci onal -
soci j al i st i ma. Kako j e rast popul arnost i NSDP-a defi ni t i vno smanj i vao
popul arnost , ut i caj i znaaj KP Nemake to je, na kraj u, rezultiralo pravom
konst ernaci j u komuni st ikog rukovodstva. No, nij e samo smanj enj e broj a
gl asaa ut i cal o na neraspl oenj e j udeokomuni st a. Nj i h j e posebno pogodi l o
saznanj e da su fi nansi j eri sa Wal l St reeta podral i odl uku da se 1925.
bril ijant nom Hermanu mi t u (Hermann Schmi dt ) poveri osni vanj e kart el a:
Int eressen-Gemei nschaf t Farben-i ndust ri e A. G. Kako su sa nemake strane u
I. G. Farbenu bili ukljueni konzervat i vni i naci onal no posveeni pojedi nci
j udeokomunist i su shvat ili da e se deo novca I. G. Farbena upotrebiti za
fi nansi ranj e nj i hovi h pol i t i ki h nei st omil j eni ka. Da j e t o t ako bi l o i m j e j asno
kada su dobili pot vrdu da sa nemake strane ceo projekat nadgl eda Maks
Varburg, a sa amerike Pol Varburg, nj egov roeni brat .
535

Da su komuni st ike procene bi l e i spravne pokazal o se t okom i zbornog
ci kl usa 1932. godi ne. Tada j e za novembarske i zbore za Raj hst ag I. G. Farben
u predi zbornu kampanj u naci onal -soci j al i st a ul oi o 400. 000 raj hsmaraka.
Poet kom t e godi ne u kasu NSDP-a se ve sl i l o oko t ri mi l i ona raj hsmaraka.
Kako se u demokrat i j i ma ugl avnom sve vrt i i svodi na novac NSDP j e, na
kraj u, osvoj i o 33, 1% gl asova (196 posl aniki h mandat a), a Herman Geri ng
(Hermann Wi l hel m Gri ng) je izabran za predsedni ka naj vieg zakonodavnog
t el a. Nemaki komuni st i koj i su osvoj i l i svega 16, 9% gl asova, svesni i nj eni ce
da nisu vie mil jenici fi nansi jskog kapi tala, odl uuj u da skupu demokrat sku
borbu za vl ast zamene vanparl ament arni m merama.
Predvoeni Ernst Tal manom (Ernst Thlmann) organi zuju radni ke trajkove
i razl ii t e di verzi j e s ci l j em da se poremet i j avni red i unese opt i nemi r meu
st anovni t vo - haos j e bi o i ost ao nj i hov navei savezni k. Meut i m, prava
frust raci j a j udeokomuni st a nast aj e kada predsedni k Nemake Hi ndenburg neto
posl e podneva 30. j anuara 1933. i menuj e Adol fa Hi t l era za kancel ara. Ist e
veeri komuni st i odl uuj u da svoja vanparl ament arne aktivnosti radi kalzuj u -
da i h podi gnu na vi i ni vo - da ot ponu sa t erori st i kim napadima na dravne
ust anove i l i kvi daci j om svoj i h pol i t i ki h prot i vni ka. Si gnal za novi kurs
t rebal o j e da predst avlja paljevina Rajhstaga. Tako, na pozi v nemaki h
komuni st a, dvadeset et vorogodi nj i hol andski komuni st a i si mpat i zer
ci oni stkog pokret a Jevrej i n Mari nus van der Lube (Mari nus van der Lubbe)
st i e u Berl i n 18. februara 1933. Lube koga su pri j at el j i , zbog nj egove snage,
nazi val i i Dek Dempsi j e t rebal o da zapal i fi t i l j u Berl i nu i i ni ci ra i re
graanske sukobe. Nakon krai h pri prema Lube pokuava 25. februara da
podmet ne poar u zgradu nemakog parl ament a ali bez uspeha. U ovoj svojoj
nameri j e uspeo t ek u ponedel j ak 27. februara 1933. u 20. 45 asova i t o uz
asi st enci j u nekol i ci ne komuni st iki h poslani ka. Prvi plameni su uoeni u
glavnoj sali za sastanke i do j ut ra vat ra j e progut al a ceo Raj hst ag. Sve det al j e
ove neuvene j udeokomuni st ike provokacije zabeleio j e ex of f i ci o det ekt i v-
i nspekt or Hel mut Haj zi g (Hel mut Hi zeg) i z di vizi j e 1Ader Berli ner Poli zei.
Mari nus van der Lube j e odmah nakon hapenja priznao da j e l an
Communi sti sche Parti j Nederland i da j e odgovoran za pal j evi nu Raj hst aga. O
det al j i ma nj egovog hapenja i ot kriu letaka u sedi t u Komuni stike partije
Nemake u kui Karl a Li bkhnet a koj ima se narod pozi va na oruanu pobunu
kancel ara Adol fa Hi t l era obavest i o j e Rudol f Di l s (Rudol f Di el s). Prvi novi nar
koj i j e - net o pre ponoi - st i gao na mest o pal j evi ne j e bi o Sefton Del mer
(Seft on Del mer) i z engleskog Dai l y Express-a i upravo e on objaviti svetu
i nj eni cu da su komuni st i objavili ot voren rat nemakoj dravi .
Na ovakav t erori st iki akt komunista prvi je odgovori o predsednik
Hi ndenburg donosei , samo dan nakon pal j evi ne Rajshstaga, dekret o Zat i t i
naroda i drave (Verordnung des Reichsprsi dent en zum Schutz von Vol k und
St aat). Nji me je sedam l anova Nemakog ust avnog zakona koji garantuju
politi ke sl obode i prava graana bi l o suspendovano. Odmah pot om ot poel e
536

su, opet na i ni ci j at ivu i zaht ev Hi ndenburga, pri preme za vanredne
parl ament arne i zbore koj i su i odrani 5. mart a 1933. godi ne. Komuni st i s
dot adanj i h 16, 9% padaj u na 12, 3% gl asova (81 mest o), soci j al demokrat e
osvaj uj e svega 18, 3%, a Naci onal -soci j al i st ika part i j a osvoj a 17. 000. 000
gl asova, odnosno 43. 9% (288 mest a). Defi ni t i vno poraeni u demokrat skom
nadmet anj u KP Nemake na sast anku Cent ral nog komi t et a u Keni gs
Vust erhausu (Keni gs Wust erhausen) pozi va svoj e naj bl i e pol i t ike saradni ke
soci j al demokrat e i si ndi kate da i m se pri drue u pobuni prot i v nove nemake
vl ade. U nast ojanj u da sprei najavlj ene sukobe i ul ine obraune Raj hst ag se
23. mart a 1933. sast aj e u st aroj zgrad Krol opere u Berlinu i donosi zakon
Geset z zur behebung der Not von Vol k und Rei ch (Zakon o ot kl anj aj u opasnosti
od naroda i Rajha) sa 441 glasa za; 94 soci j al demokrat ski h posl ani ka j e bi l o
prot i v Zakonodavnog akt a, a komuni st i ni su ni pri susvoval i sedni ci . Zakon j e
i mao svega pet paragrafa koj i ma se mnoga ovl aenj a Raj hst aga prenose, na
peri od od etiri godine, na nemaku vl adu. Bi o j e t o kraj Vaj marske Nemake i
poet ak Treeg Rajha.
Pol i ci j a poi nj e masovno da hapsi mnogobroj ne prest upni ke, ugl avnom
komuni st e, a sudovi , po skraenom post upku, donose presude i al j u i h na
i zdravanje kazni . Meu prvi ma su, zbog pozi vanj a radnika na pobunu proti v
drave, uhapeni si ndi kal ni prvaci Teodor Laj part (Theodor Lei part ) i Pet er
Grasman (Pet er Grassmann) i nae si mpat i zeri ci oni st ikog pokret a i KP
Nemake. Oko deset hi l j ada komuni st a, soci j al i st a i si ndi kal ni h voa j e
uhapeno u mart u i apri l u, a do jula se taj broj udvost ruio. U takvoj situaciji
pojavlj uje se banalan probl em; u post oj ei m zat vori ma ni j e bi l o dovol j no
mest a za nove osueni ke. Reenj e j e naeno u adapt aci j i podruma i skl adi t a u
i mrovi zovane zat vorske obj ekt e. No, vrl o brzo se pokazal o neprakt ini m i
preskupi m da se, samo u Berl i nu, vodi i kont rol i e preko dve st oti ne ovakvih
zat vora pa su dravni organi odl ui l i da se pri st upi brzoj i zgradnj i l akih
zat vora koj i su se sast oj al i od obinih drveni h baraka ograeni h rat arskom
bodl j i kavom i com. Ovi zat vori su u naj veoj meri popunj avani osueni m
komuni st i ma, soci j al demokrat ama, si ndi kal ni m bunt ovni cima, kri minal ci ma,
naval ent ni m homoseksual ci ma, pri padni ci ma crkve Jehovinih svedoka koji
ni su pri znaval i Nemaku kao dravu i td. Ist i na, naj vei broj zatvorenih
pri padni ka komuni st ike i soci j al demokrat ske part i j e kao i si ndi kal ni h voa su
bi l i Jevrej i . No, ve do j una 1935. u ovi m zat vori ma j e bi l o manj e od t ri i po
hi l j ade osueni ka i got ovo svi su bi l i hapeni i sueni po pri j avama graana, a
ne na osnovu samost al ne pol i ci j ske akt i vnost i .
Prvi l aki zat vor podi gnut j e u bl i zi ni grada Dahaua, oko dvadesetak
ki l omet ara od Mi nhena. Nj egova i zgradnj a j e naj avlj ena u novi nama, a graani
Mi nhena su t o sa neskri veni m zadovol j st vo pozdravi l i ni ko ni j e el eo
komuni st e i ost al e marksiste u svoj oj blizi ni . Odmah nakon t oga graani
Nemake, frust ri rani sramnom kapi t ul aci j om, naci onal no ponieni Versaj ski m
mi rom i u opsesi vnom strahu od j udeobolj evi ke revol uci j e j o od 1918,
537

zaht evaj u podi zanj e sl inih zat vora i rom zeml j e. Nemaki narod j e
konsesual no pri hvat i o rat sa komuni st i ma, socij al i st i m, l i beral i ma i
ost raeni m si ndi kal ni m voama; t o t o su predvodni ci ovi h part i j a i
organizacij a bi li najee Jevrej i j e posebno pi t anje koj e, bez i kakve sumnj e,
zaht eva posebnu el aboraci j u! Sve do 1943. godi ne o ovi m se zat vori ma ne
moe govori t i kao o nekakvi m koncent raci oni m l ogori ma. Odl azak u ove
zat vore koj i su t okom 1936. bi l i got ovo prazni , nakon 1937. i l i 1938. i 1939.
ni j e ni kako znai o i nemi novno st radanj e. Za ovo t o Vam kaem i ma bezbroj
dokaza l j udi koj i su ot putani i z Dahaua, Auvi ca i Maut hauzena i to t okom
1943. i 1944. godi ne. Zat vori su sve do 1943. godi ne bi l i kl asi ni pri nudni
radni l ogori , t o neznai da se u nji ma ni su dogaal e i st vari za koj e nema i ne
moe bi t i ni kakvog opravdanj a. Naravno da j e bi l o! St radal i su mnogi i t o
neovi sno od nj i hove naci onal ne i pol i t i ke pripadnosti.
Meut i m, danas se ubi st va i st radanj a j edni h smi l j eno preut kuj u, a
st radanj a i ubi st va drugi h svesno preuvel iavaj u. Poznat o j e da su Nemci ve
t okom 1940. got ovo sve svoj e radno sposobne l j ude mobi l i sal i za voj sku. Do
savezni kog iskrcavanj a u Normandi ji 35% nemaki h voj ni ka j e bi l o j edan put
ranj eno, 11% dva put a, 6% tri puta, 4% eti ri i vi e put a, a i vot j e i zgubil o
preko st o general a. St opost ot na mobi l i zaci j a l j udst va dovel a j e do nedost at ka
radne snage u fabri kama i osobl j a za obezbeenj e zat vora i radni h l ogora.
Musol i ni j e i z It al i j e sl ao radnu snagu za nemake fabri ke ali t o nij e bi l o
dovol j no pa j e reenj e naeno u zapol j avanju st ranaca. Tako su mnogobroj ni
uvari u nemakim radnim logori ma bi l i ml adii i z vedske koj i su t e posl ove
obavl j al i za pri st oj ne nadoknade. Takoe, bi l o j e mnogo veana koj i su se,
opet zbog novca, pri j avl j i val i i post aj al i pri padni ci SS jedi nica; meu
pripadnicima uveni h nemaki h Waf f en-SS j edini ca naj manj e j e bi l o Nemaca!
Opt e j e poznat o, a opet nedovol j no i st aknut o, da su Varavski get o
obezbei val i ugl avnom Pol j aci i Jevrej i , a ne pri padni ci Vermaht a.
O ovome t o u vam rei se mal o zna, mal o pri a i j o manj e pi e, a bie vam
j asno i zat o. Pored mal og pol j skog gradi a Oswieci na se nal azl o got ovo
et rdeset ak fabri ka. Meu nj i ma j e svakako bi l a naj vea i naj znaajnija
I. G. Farben, hemi j ski gi gant poznat po proi zvodnj i Ci kl on-B gasa. Razl ozi sa
podi zanj e ovog hemi j skog gi ganta, ba na ovom mest u, su neograniene
kol ii ne ugl j a u ovoj regi j i koj e j e I. G. Farben prerai vao u naft u, a poznat a j e
i nj egova masovna proi zvodnj a si nt et ikog kauuka. Pot reba za radnom
snagom u ovoj obl ast i j e bil a veoma i zraena i Nemci , nakon t o su okupi ral i
Poljsku i otpoel i rat prot i v Rusi j e, odl uuj u da u Aushwit zu podi gnu radni
l ogor u kome bi radili ruski zarobl jeni ci . Od Rusa se ubrzo odustalo pa je
l ogor poeo da se popunjava Polj aci ma, Ci gani ma, Jevrej i ma, Srbi ma i t d. Bi l a
j e t o j eft i na radna snaga za koj u su fabri ke koj e su j e korist i l e i zdvaj al e samo
mi ni mal na sredstva za i shranu, a gotovo ni kakva za leenj e. Bol est j e znaala
i st o t o i smrt . Trokove obezbeenj a l ogora, i shrane i l eenj a zat voreni ka
snosi l e su fabri ke. Naj vei kori sni k radne snage i z Aushwit za j e bi o
538

I. G. Farben (zapol j avao 83. 000 zat voreni ka), koj i j e bi o u vl asni tvu amerike
banke UBC. Vl asnici banke su bi l i Averal Hari man (Averall Harri man),
amerki mul t i mi l i oner i Fri c Taj sen (Fri t z Thyssen), naj bogat i j i nemaki
i ndustri j al ac i za koga j e staj al a j edna od naj vei h nemaki h banaka August
Thyssen Bank of Germany. Direkt or UBC Banke bi o j e Dord Preskot Bu
(George Prescot t Bush), j o j edan ameriki mi l i oner, ot ac ameri kog
predsedni ka Dorda Bua st ari j eg i deda amerikom predsedniku Dordu
Buu ml aem. General ni di rekt or koncerna I. G. Farben u Nemakoj bi o j e
hamburki bankar Jevrej i n Maks Varburg, a prvi ovek ameri kog ogranka
I. G. Farben-a bi o j e nj egov roeni brat Pol Varburg. Upravni odbor ameri kog
ogranka I. G. Farbena su sai nj aval i Edsel B. Ford (Edsel Bryant Ford, si n
Henri j a Forda), i spred Ford Mot or Company, C. E. Miel (Charlse E. Mit chell )
i st upao j e i spred Nati onal Cit y Bank, Val t er Ti gl (Wal t er C. Teagl e) i spred
St andard Oi l, a Pol Vaburg j e zast upao Bank of t he Manhat t an Company i
cent ral nu banku SAD - Federal Reserve Syst em. Iza UBC banke i koncerna
I. G. Farben st aj al o j e neverovat no puno pol i t i ki i ekonomski uticaj ni h lj udi.
U Nacional nom arhi vu SAD (The Nati onal Archives, Washi ngt on D. C. )
j avnost i j e 12. j una 2000. predst avl j en dokument dr Grega Bradera u kome se
navodi da j e t okom Drugog svet skog rat a u Nemakoj radi l o 35 kompani j a i 24
banke sa vei nski m ameriki m kapi t al om. Nj i hova vrednost na dan 1. mart a
1945. procenj ena j e na 1. 214 mi l i ona raj hsmaraka. Sve vreme rat a one su bi l e
u punoj funkci j i nemake voj ne mai neri j e i redovno su svoj e profi t e
t ransferi sl e u vaj carsku i l i i h j ednost avno rei nvest i ral i u proi renj e i l i
moderni zaci j u post oj ei h kapaci t et a. Kao pri mer navode se fabri ke Adam Opel
GmbH i z Rusel hajma i Ford-Werke AG i z Berli na koj e su bi l e naj vei
proi zvoai tenkova za Vermaht, a koje su u cel osti bi l i u vl asni t vu amerikih
fi rmi General Mot ors Corporat i on i Ford Mot or Comapany. Iz ovih papi ra se
moe vi deti i da su nauni ci I. G. Farbena pronal i efi kasan nain proizvodnj e
naft e i si nt et ike gume i z uglj a t o je Nemaku pre Drugog svet skog rat a
ui ni l o neovi snom od spol j anj eg snabdevanja ovi m st rat eki m si rovi nama.
Nemaka drava j e, prema ovi m dokument i ma, bi l a uredan pl at i a ameriki m
fi rmama, a da j e t o t ako pot vuj e i sauvani dopi s koj i j e predst avni k
francuskog Forda i z Poasi j ea (Ford Soci t Anonyme Franai se) Mori s Dol fus
uput i o Edsel u Fordu: Razl og za t o t o smo napust i l i proizvodnju automobila i
poel i da proi zvodi mo 20 kami ona dnevno j e t aj t o ih Vermaht veoma treba i
j a veruj em da e, dok rat t raj e, i l i bar i zvesno vreme, sve t o proi zvedemo
kupiti nemake vl asti . . . Si tuaci ju je i u Nemakoj sli na pa e neto profi t za
1941. bi t i ne manj i od 58. 000. 000 f ranaka. Sva dokument a vezana za
posl ovanj e ovi h ameri ki h fi rmi uvaj u se u Naci onal nom arhi vu SAD pod
oznakom Record group 131, Box 173, l ocat i on: 230-38-17-05.
Pri t ome, kada govori mo o fi rmama koje su pomogl e uspon NSDP-a moramo
uvek i mat i u vi du da i za nj i h st oj e konkret ni pojedi nci vlasnici i akci onari.
Meut i m, za Naci onal soci j al i stiku partiju su podj ednako vani bi l i i
539

poj edi nani fi nasi j eri j er su pored novca sa sobom donosi l i i l i ni presti.
Tako j e naj vei pojedi nani fi nasi j er NSDP-a, j o od 1924. godi ne, bi o uveni
nemaki industrijalac Fric Taj sen. Int eresant no j e napomenut i da su pri svi m
razgovori ma Taj sena sa Adol fom Hi t l erom pri sut ni bi l i i Don Fost er Dal s
(John Fost er Dul l es) i Alen Fost er Dal s (Al l en Fost er Dul l es), ameriki
dravl j ani . Al en e, nakon Drugog svetskog rata, postat i ef amerike
obavetaj ne sl ube C. I. A, a Don predsedni k ameri ke vl ade (1953. -1959. ).
Naj vei i nost rani poj edi nani fi nansi j er NSDP-a bi o j e Henri Ford pa j e t ako
New York Ti mes 20. decembra 1922. obavest i o svoj e i t aoce kako aut omobi l ski
proi zvoa Henri Ford fi nansira naci onalisti ki i ant i semi t ski pokret Adol fa
Hi t l era. Poseban potoval ac NSDP-a i z SAD j e bi o Preskot Bu koj i j e i nae
si n najuveni j eg i naj veeg amerikog profi t era i z Prvog svet skog rat a
Samj uel a Bua (Samuel Prescot t Bush). Samj uel j e sa Bernardom Baruhom u
i me Odbora za ratnu i ndust ri j u skl opi o sa vl adom SAD 1915. ugovor o
li ferovanju oruja. Po okonanj u rat a Odbor je objavi o profi t od tada
neuveni h 200 mi l i ona dol ara.
Kol i ko su vani , uti caj ni i moni bi l i ameriki fi nasij eri NSDP-a najbolj e
i l ust uj e podat ak da nji hove nemake fabri ke, za sve vreme rat a, savezni ki
bombarderi ni kada ni j ednu ni su ot et i l i . Ovo se posebno odnosi na nj i hove
i ndustri jske pogone oko Aushwit za - sve su one doekal e kraj rat a u
funkci onal nom st anj u. Kada su, grekom, bri t anske vazdune snage u mart u
1942. bombama ot et i l e Fordovu fabri ku u Poasi j eu, Francuska, vl ada u Vi i j u
j e odmah obet et i l a Ford Mot or Company sa 38. 000. 000 franaka.
Pored ve navedeni h finasij era vano j e napomenut i da su znaaj na
fi nansi j ska sredst va NSDP-u stavl j ana na raspolaganj e i od uvene Sal.
Oppenhei m Jr. & Ci e. banke koja je u vl asnitvu poznate j evrej ske porodi ce
Openhaj m. Isti na, kako bi sakril i svoje fi nansi ranje NSDP-a Openhaj movi su
sve ove transakcije obavlj ali preko novoregi st rovane fi rme Robert
Pf erdmenges & Co. Ova uvena j evrej ska bankarska porodica i danas uspeno
vodi svoj u banku Sal . Oppenhei m j r. & Ci e. KGaA sa sedi t em u Kel nu i ona j e
2006. godi ne bi l a j edna od naj vei h pri vat ni h banaka na svetu. Pored uea u
fi nansi ranj u naci onal-soci j ali st a Openhaj amovi e ost at i upameni i kao vani
fi nansi j eri Aut o Uni ona AG (danas Audi), firme koj u su uz Hi t l erovu podrku
- 1932. osnovanl e eti ri aut o kue: Audi, DKW, Horch i Verbund sa ci l j em
proj ekt ovanj a i proi zvodnj e naj bol j i h kol a na svetu. Kako bi to bolje
afi rmi sal i nova kol a i nemaku aut o i ndust ri j u Openhaj movi e pruiti
znaaj nu mat eri j al nu pomo i Aut o Uni on Rennabt ei l ung t rkakom t i mu Aut o
Uni ona. Nji hov model Aut o Uni on Rennwagen Typ A bi s D e sve do poet ka
Drugog svt et skog rat a, zaj edno sa Dai ml er Benz-om, odi st a i ri t i mi t o
superi ornost i nemake aut oi ndust ri j e i j i j e naj vei prot gbi o kancel ar Adol f
Hi t l er. Posl ednj u vonj u i pobedu Aut o Uni on j e i mao na t rci Grand Pri x
Beograda kada se Taci o Nuvol ari (Tazi o Nuvol ari) pred 100. 000 beograana u
nedel j u 3. sept embra 1939. godi ne na Kal emegdanu oki t i o l ovorovi m vencem.
540

Bi l a j e t o posl ednj a t rka Aut o Uniona, prva i posl ednja grand pri x t rka
Beograda i j edi na grad pri x t rka odrana t okom Drugog svet skog rat a.
Ort odoksni rabi n Moa onfel d (Moshe Shonfel d) u svoj oj knj i zi Optube
rt ava hol okaust apie:
Hi l j ade ameriki h i bri t anski h bombardera su svake noi uni t aval e
nemake gradove. Logorai u Auvi cu, Buhenval u, Treblinki. . . su svake noi
gledali u nebo oekuj ui da e neka od bombi past i i na f abri ke smrt i u koj i ma
j e 13. 000 l j udi dnevno ubi j ano. U j ednom od svoji h pi sama rabi n Vajsmendel
(Wei ssmandel ) j e uput i o apel savezni ci ma da bombarduj u neki od
koncent aci oni h kampova, a posebno da bombarduj u el ezni ke pruge koj e su
vodi l e do nj i h. Kako bi i m pomogao pri l oi o j e i vrl o preci zne crtee logora i
pruga koj e vode do nj i h. No, j edno od ovi h pi sama j e dopal o u nemake ruke.
Nakon t o su ot kri li ta Rabi n eli Nemci su se al i l i sa nji m govorei da e u
budue na sve vozove i kampove st avl j ati vel i ke nat pi se sa upozorenjem da su
u nj i ma Jevrej i . To e bi t i , zakl j ui l i su Nemci , naj bol j a garanci j a da
savezni ci nee bombardovati ni voz ni l ogor.
U kont ekst u ovi h podat aka navedi mo i pri mer Dejvida Rokfel era koji e,
nakon post avl j enj a Adol fa Hi t l era za kancel ara, t ri put a poset i t i Nemaku.
Pri l i kom svoj e t ree poset e pri sust vovao j e sahrani general a Eri ka Ludendorfa
(Erich Ludendorff), uvenog ofi ci ra Vermaht a i z Prvog svet skog rat a i
Hi t l erovog sauesni ka u Mi nhenskom puu i z 1923. Rokfel er e t e godi ne u
Nemakoj bi t i ugoen u vili bogatog nemakog i ndust ri j al ca i fi nansi j era
Ernst a Tevesa (Ernst Teves), a sve vreme boravka drut vo mu j e pravi o Ernst
Hauft engl (Ernst Franz Sedgwi ck Hanfst aengl ), Hi t l erov prvi ovek za pi t anj a
odnosa sa medi j i ma i bl i zak pri j at el j t roj i ce Ameri kanaca: ameri kog
predsedni ka Frankl i na Ruzvel t a, pi sca Vol t era Li pmana i novi nara Dona Ri da.
Naj omi l j eni j e mesto zabave e mu, prema sopst venom pri znanj u, bi t i uvena
mi nhenska pi vni ca Hafbrau Haus u kojoj se toi l o naj bol j e Lwenbru pi vo.
Kad smo ve kod fi nansi j era NSDP-a i Adol fa Hitl era recimo i t o da su ova
st ranka i nj en l i der j o od 1924. pri mal i znaaj nu fi nasi j sku podrku od
mnogi h nemaki h i ndust ri j al aca i bankara. Naj vani j i su svakako Hugo taj n
(Hugo St i nnes), Al ber Vogl (Al bert Vgl er), Emi l Ki rdof (Emi l e Ki rdorf),
Kurt fon reder (Kurt von Schrder), Ival d Heker (Ewal d Ott o E. Hecker) i
Al fred Hugenberg (Al fred Hugenberg). Sast anak na kome j e donet a konana
odl uka da se Adol f Hi t l er dovede na el o Nemake poznat j e pod i menom
Kai serhof Si t zung (Kaj zerhof sast anak). Odran je 20. februara 1932. godine u
Ni rnmbergu, a pri sust voval i su mu Maks Il ger (Max Il gner), Hj al mar aht
(Hjal mar Horace Greel ey Schacht ), Foks mi c (Fox Schmi t z), Val t er Ki p
(Wal t er Ki ep), Krup fon Bohl en (Krupp von Bohlen), dr Albert Vegl i j o
nekoli ko predst avni ka krupnog kapi t al a. Sakupl j eno j e t ri mi l i ona Raj hsmaraka
koj i su do j ul a 1932. upl aeni na raun Rudol fa Hesa u Deut sche Bank. Pol
541

Varburg, bankar i z SAD i Klark Maj ner (Cl ark Mi ner) i z Deneral Elektri ka su
posl al i 100. 000, donosno 60. 000 Raj hsmaraka kao l ini pril og, a svoj i zdani
dopri nos pri l oi o j e i Markus Val enberg, naj bogat i j i veani n i vl asni k
naj vee vedske banke St ockhol ms Enski l da Bank. Uz i zdanu fi nansi j sku
pomo domae i meunarodne korporati vne i bankarske elit e NSDP j e na
i zbori ma kraj em j ul a t ri j umfoval a sa 37, 4% osvoj eni h gl asova to j e znailo da
u Raj hst agu post aj u naj broj ni j a part i j a sa 230 posl ani ki h mest a.
Pol azei od i zborni h rezul t ata Kurt fon reder, poznat i i uvaeni bankar i z
Kel na, j e l ino uput i o mol bu predsedni ku Hindenburgu koj om j e t rai o
postavl jenj e Adol fa Hi tlera za kancel ara. Hi nderburg je odbio mol bu
postavljajui Franc fon Papena (Franz von Papen zu Kni ngen) za kancel ara.
Kada j e Papenov kabi net sredi nom novembra podneo ost avku dvadeset
ugl edni h nemaki h i ndust rijalaca i bankara na el u sa Fri com Ti senom j e
ponovo uput i l o predsedni ku zaht ev da se voa NSDP-a post avi na el o
nemake vl ade. Hi ndenburg j e i ovaj apel odbi o i menuj ui za kancelara Kurta
fon l aj hera (Kurt von Schl ei cher). Nakon ovoga u uvenom berl i nskom
Deut scher Herrenklub se okupi l o, na sveanoj veeri , skoro tri st ot ine
poznat i h l i nost i i z svet a i ndust ri j e, pol j opri vrede i bankarst va. Poasni gost
veeri j e bi o t ada ve bi vi kancel ar fon Papen kome j e predoeno da se od
nj ega oekuj e, nakon t o l aj herovo kabi net padne, da posreduj e kod
Hi ndenburga u kori st Adol fa Hi t l era. Iako fon Papen nij e verovao u brzi sl om
novog kabi net a l aj her j e i pak ve poet kom j anuara ost ao bez svake podrke
u Raj hst agu, a ve 28. j anuara j e podneo ost avku. Ovoga put a na predsedni ka
Nemake, pored ve pozat i h i kont i nui rani h pri t i saka el ni h nosil aca
nemakog kapi t al a, pri t i sak u kori st Adol fa Hi t l era vri o j e i fon Papena, st ari
i provereni predsedni kov pri j at el j . Prvi ovek NSDP-a j e 30. j anuara konano
bi o i menovan za kancel ara Nemake. Kol i ko j e ukupno novca bi l o pri kupl j eno
za uee NSDP-a na demokrat ski m i zbori ma i propagandu u kori st Adol fa
Hi tlera na mest o kancelara Nemake ne zna se sa si gurnou. Da ga j e bilo
vi e nego dovol j no govori injeni ca da j e NSDP-u, nakon svi h i zbora, ost al o
600. 000 maraka.
Meut i , od svi h det al j a vezani h za fi nansi ranj e NSDP-a si gurno j e
naj vani j i i do danas naj manj e rasvet l j en sl uaj sast anka t ri veoma mona i
znaaj na svet ska bankara: l orda Normana Montegj ua (Mont agu Col l et Norman,
1st Baron Norman), guvernera Bank of Engl and, Bendami na St ronga
(Benjami n St rong Jr. ), direkt ora banke Federal Reserve Bank of New York i
Hj al mara aht a (Hj al mar Horace Greel ey Schacht), direkt ora nemake
cent ral ne banke Rei chbank. Sast anka j e odran j ul a 1927. godi ne u Francuskoj
i danas se veruj e da j e t om pri l i kom dogovoreno mnogo t oga vezanog za
svet sku monet arnu pol i t i ku uoi Drugog svetskog rata, a pre svega polit iku
naput anj a zl at nog st andarda. Dve st vari su i zvesne: Prvo, Mont egj u j e i mao
odl uuj uu ul ogu u i zazi vanj u ameri ke vel i ke kri ze t ri deset i h godi na
podi zanj em, poet kom okt obra 1929. godi ne, kamat ni h stopa Banke Engl eske
542

sa 4, 5% na 6% t o j e rezul t i ral o povl aenj em i z Banke federal ni h rezevi zl at a
u vrednost i od 500.000. 000, 00$; Drugo, Mont egj u j e poet kom okt obra 1939.
godi ne prebaci o 6. 000. 000, 00 ekog zl at a deponovanog u Londonu na raun
nemake Reichbanke. Za svoje speci j al ne zasl uge Mont egj u j e 13. okt obra
1944. dobi o t i t ul u barona, a aht j e, nakon t o j e u Ni rnbergu osl oboen bilo
kakve odgovornost i za saradnj u sa naci st i ma, 1946. u Nemakoj osnovao
pri vat nu banku - Dssel dorf er Auenhandel sbank Schacht & Co. Inae, i
Mont egj u i aht su od 1930. bi l i l anovi upravnog odbora Banke za
meunarodna poravnj anj a (Bank for Int ernati onal Set t l ement s) sa sedi t em u
Bazelu, vaj carska. Interesant no je podsetit i se da je desna ruka aht a od
1933. pa do 1939. bi o ni ko drugi do baron reder (Baron Bruno Schrder),
ofi ci j el ni savet ni k Montegj ua u Banci Engl eske i l ini izaslani k aht a na
zasedanj i ma bazel ske Banke za meunarodna poravnanj a. Inae, porodica
barona reder j e nakon Drugog svetskog rata rangiran kao est a po bogat svu u
Veli koj Britanij i, a u njenom vl asni t vu j e bi l a i j edna od naj vei h i
naj ut i caj ni h banaka u Londonskom Si t i j u, dva veka st ara bankaJ. Henry
Schrder & Co. Jedi ni ozbil jan partner barona redera u ovoj nekad
Hamburkoj , a od kraja XIX veka Londonskoj banci pod nazi vom Schroders
pl c bi o j e Frank Tj arks (Frank Cyri l Ti arks), di rekt or Banke Engl eske od 1912.
do 1945. godi ne. No, najpoznatiji saradnik u banci barona redera i pak j e bez
sumnj e bi o Avi Rokfel er (Avery Rockefel l er), pri padni k j edne od naj bogat i j i h
amerikih porodica. Na rederov zahtev Avi j e 1936. godi ne u SAD osnovao
Schroder, Rockef el l er & Co. , Inc. sa zadat kom da zast upa i obavl j a posl ove
stare banke J. Henry Schrder & Co. na t eri t ori j i Severne Ameri ke. Na dan 31.
decembra 2009. godi ne rederova bankarska grupaci j a raspol agal a j e
kapi t al om od 219 mi l i j ardi dol ara.
Sve do poet ka Drugog svet skog rat a, sept embra 1939. godi ne, Jevrej i su
mogl i da napust e Nemaku. Od prvog dana dol aska Adolfa Hitl era na mest o
nemakog kancel ara Naci onal -soci j al i st i i cioni st i su radi l i zaj edno za ono t o
j e svaki od nj ih verovao da je u nj ihovom naci onal nom i nt eresu. Tako j e ve
21. j una 1933. Kurt Bl umenf el d i spred Cioni st ika f ederacij a Nemake
(Zionistische Vereinigung fuer Deut schl and) uput i o memorandum nemakom
kancel aru u kome det al j no i znosi svoje gl edite po pit anj u tegobnog
j evrej skog pi t anj a nudei pomo ci oni st a u nj egovom reavanj u. U
memorandumu i zmeu ost al og pie:
Ci oni zam ne gaj i i l uzi j e povodom teine jevrejskog pit anj a, koje se sast oji
pre svega od abnormal ne okupaci one sheme, i u kri vi ci zbog i nt el ekt ual nog i
moral nog st ava koj i ni j e ukorenj en u nj egovoj t radi ci j i . Jo pre vi e deceni j a,
Ci oni zam j e shvat i o da kao rezul t at t renda asi mi l acije, bil o j e izgl edno da e
se poj avi ti si mpt omi det eri tori zaci je. . .
Ci oni zam veruj e da se preporod naci onal nog ivot a l j udi koj i se sada deava
u Nemakoj putem nagl aavanj a njenog hrianskog i naci onal nog karakt era,
543

mora t akoe desi t i u j evrej skoj naci onal noj zaj edni ci . Takoe, za sve Jevreje,
naci onal no porekl o, vera, sudbi na obini h l j udi i oseaj jedi nstvenosti,
moraju biti od vrhunske vanost i za njihovo postojanje. To znai da
egoist ini i ndi vi dual i zam l iberal ne ere, mora biti prevazien i zamenj en
oseajem zaj edni t va i kol ektivne odgovornosti. . .
Veruj emo da j e ba t a nova (Naci onal -soci j al i st ika) Nemaka ta koja moe,
putem smel osti i odlunosti u reavanj u j evrejskog pit anja, ui ni t i odl uuj ui
korak prema reavanj u probl ema s koj i m e se, i skreno govorei veina
evropski h naroda morat i suoi t i . . . Upravo zbog t oga ne el i mo da l ai ramo
ove pret post avke, zat o t o smo mi , t akoe, prot i v meovi t og braka i zal aemo
se za ouvanj e i st ot e j evrej ske grupe. . .
Zarad nj egovi h prakt ini h cilj eva, ci onizam se nada da e uspet i da
pri dobi j e kol aboracij u ak i oni h vl ada koj e su f undament al no nepri j at el j ske
prema Jevrej i ma, zbog t oga t o u reavanj u j evrej skog pi tanj a ne smej u se
j avl j at i oseanj a j er j e t o pravi probl em i j e reenj e zani ma sve narode a
t renut no naj vi e nemaki narod. . . Propaganda boj kot a takva kakva se
t renutno vodi proti v Nemake na mnogo nai na j e u svoj oj bi t i ne-
ci oni st i ka, j er ci oni zam ne el i da rat uj e ve da ubeuj e i da gradi . . . Ni smo
sl epi na i nj eni cu da j evrej sko pi t anj e post oj i , i da e nast avi t i da post oj i .
Nae novi ne Jdi sche Rundschau obj avile su da je Ci onizam svest an
post oj anj a j evrejskog pit anj a, i da el i dal ekoseno i konst rukt i vno reenje. U
ovu svrhu, ci oni zam el i da pri dobi j e pomo svi h naroda, bi l o pro-i l i ant i -
j evrej ski h, zbog t oga t o, mi se suoavamo pre sa konkret ni m nego
senti mental ni m problemom, reenj em za koje su zai nteresovani svi narodi .
O saradnj i ci oni st a i Hi t lerovi h naci st a pi sao j e j o 1934. godi ne i ml adi
berl i nski rabi n Joaki m Pri nc (Joachi m Pri nz) u svoj oj knj i zi Wi r Juden(Mi
Jevrej i ). Po nj emu Naci onal -Soci j al i st ika revolucij a u Nemakoj j e Jevrej i ma
donel a, Jevrej st vo za Jevrej e. Obj asni o j e: Ni kakvo okol i anj e nam sada ne
moe pomoi . Umest o asi mi l aci j e, el el i smo pri znanj e Jevrej ske naci j e,
Jevrejske rase i st varanje jevrej ske drave i Trei Raj h nam j e u t ome
pomogao. Nakon Drugog svet skog rat a Pri nc j e post ao pot predsedni k monog
Svet skog j evrej skog kongresa i l an ueg ci oni st i kog rukovodst va. Svet u j e
post ao opt e poznat nakon akt i vnog uea na Maru na Vai ngt on za posao i
sl obodu koj i se odrao 28. avgust a 1963. Tokom t og pol i t i kog skupa na kome
j e uee uzel o preko et vrt mi l i ona l j udi Pri nc j e mari rao zaj edno sa pi scem
Dej msom Bol dvi nom(James Bal dwi n), fi l mski m zvezdama arl t on Hest onom
(Charl t on Hest on), Si dni Poat i j eom (Si dney Poi t i er), Hari Bel afont eom (Harry
Bel afonte) i Marl on Brandom (Marl on Brando) i muziki m zvezdama
ozefi nom Beker (Josephi ne Baker), Ertom Kit (Eartha Kitt), Majklom
Deksonom (Mahal i a Jackson), Mari j om Anderson (Mari an Anderson), Doan
Baez (Joan Baez) i Bobom Di l anom (Bob Dyl an) koj i j e pevao nakon t o j e
544

Mart i n Lut er Ki ng (Mart i n Lut her Ki ng Juni or) odrao svoj uveni govor I
Have A Dream.
Sve do poet ka 1939. ci oni st i ki pokret u Nemakoj je manj e-vie
normal no funkci oni sao, a nj i hove novi ne Jdische Rundschau (Jevrej ski
pregl ed) su sl obodno t ampane i dist ribuirane sve do 8. novembra 1938. No, sa
poet kom rat a si t uaci j a se kval i t at i vno i zmeni l a i to pre svega po pi tanj u
odl aska u Pal est i nu. Nemaka vl ada ni j e i mal a nameru ni t i neki pl an da pone
nekakvo organi zovano i l i neorgani zovano masovno uni t enj e Jevrej a.
Naprot iv, Treem Raj hu na i j em se el u nal azi o kancel ar Adol f Hi t l er, j e sve
do poet ka Drugog svetskog rata odgovaral o, usled prisut ne nezaposl enost i , da
t o vei broj njegovi h graana j evrej ske naci onalnosti napusti Nemaku. Kad
j e rat ot poeo i granice post al e neprolazne pitanje nemaki h Jevrej a popri ma
sasvi m drugu di menzi j u: da odu ni su mogl i , a u rat za Nemaku ni su ht el i ni t i
i h j e i ko zvao. Jevreji su Treem Raj hu post al i preko pot rebni kao radna snaga
i kao takvi su odvoeni u radne l ogore. Oni koji se ni su odazivali radnoj
obavezi nasi l no su pri voeni . U i st e t e l ogore nasil no su dovoeni i Srbi ,
Ci gani , Francuzi , Poljaci , esi i drugi . No, oni , t ako i zgl eda, nisu rt ve
ni kakvog hol okaust a. Vi e od mi l i on pokl ani h i pobi j eni h Srba u Drugom
svet skom rat u su. . . ? t a?
Po uzoru na ove radne l ogore osnoval i su i Ameri kanci 1942. godi ne svoj e
radne l ogore u koje su zatvori l i preko 120. 000 svoj i h graana japanskog
porekl a. Zat voreni su i t erani na pri si l an rad samo zat o t o su osumnj i eni da
bi mogl i pi j uni rat i u korist Japana. Zat varane su ak i maj ke sa bebama pa i
t rudni ce i t eko bol esni st ari l judi . Predsedni k Ruzvel t je potpisao Uredbu br.
9066 koj om j e l egal i zovao sve t o. Ove l ogore uval a j e amerika voj ska. Kada
su poet kom 1945. ovi radni l ogori uki nut i i z nj i h ni j e i zal o 120. 000 l j udi .
Bi l o i h j e manj e! Niko ni kada nij e post avi o pit anje o sudbi ni ovi h nesreni ka!
Kraj em j anuaru 1942. godi ne deset ak vi soki h nemaki h dravni h
funkci onera sast al o se u Vi l l a Marl i er, j ednoj od naj l epi h vil a na berl i nskom
j ezeru Wannsee. Na sast anku kome j e predsedavao Raj nhard Hajdri h (Reinhard
Heydri ch), ef Sl ube dravne bezbednost i (SD) pri sust voval i su j o i Haj nri h
Mi l er (Hei nri ch Ml l er), ef Gest apoa, dr Vil hel m t ukhart (Wi l hel m St uckart)
i z Mi ni starst va unutranji h poslova, dr Roland Frajzl er (Rol and Freisl er) iz
Mi ni st arst va pravde, dr Fri dri h Kri ci nger (Fri edri ch Wi l hel m Kri t zi nger) i z
Kancel arije Rajha, dr Al fred Maj er (Alfred Meyer) i dr Georg Li brant (Georg
Lei bbrandt) iz Mi nistarst va okupiranih i st oni h terit ori ja, Eri h Noj man (Eri ch
Neumann) i z Sl ube za et vorogodi nje pl ani ranj e, dr Jozef Bi hler (Josef
Bhl er) i z Kancel ari j e general nog guvernera, dr Mart i n Lut er (Mart i n Lut her)
i z Mi ni starst va spolj ni h posl ova, Karl ongart (Karl Eberhard Schngart h)
i spred odeljenj a specij al ni h polici jiskih snaga i Gerhard Kl opfer (Gerhard
Kl opfer) i z Part i j ske kancelari j e. Zapi sni k j e vodi o Adol f Aj hman, rukovodi l ac
sekcij e B-4 pri Gl avnoj sl ubi bezbednost i Raj ha (Rei chssi cherhei t shaupt amt ).
545

Ovaj sastanak e kasni je post ati poznat kao Wannseekonferenz (Vanzejska
konferenci j a), a j edi na t aka dnevnog reda je bil o pit anj e Jevreja.
Do tada j e Nemaka vl ada u vi e navrat a predl agal a Zapadu da deport uj e
Jevrej e u Rodezi j u, Madagaskar i l i Pal est i nu. Nemci su t rai l i fi nansi sku i
l ogist iku pomo da bi deportoval i Jevrej e i z Nemake. Ni kad i m ni ko ni j e
pozi t i vno odgovori o. Na dan 1. sept embra 1939. godi ne kada j e zvanino
otpoeo Drugi svet ski rat u Nemakoj je bil o oko 223. 000 Jevrej a. Te veeri ,
na Vanzej skoj konferenci j i , dogovoreno j e da se svi zdravi i radno sposobni
Jevrej i koj e do t ada ni j e bi l o mogue deport ovati prisil no uposle za potrebe
drave. Improvi zovani zat vori koj i su do t ada bil i podi gnut i , al i i novi koj i e
t ek bi t i sagraeni , t rebal o j e da posl ue kao pri nudni radni l ogori . Bie t o,
vreme e pokazat i , mest a st radanj a mnogi h l j udi : Jevrej a, Srba, Ci gana,
Pol j aka, Rusa al i i Nemaca, It al i j ana i mnogi h drugi h. Bi e t o za mnoge
posl ednj e mest o i vot a. Na Vanzej skoj konferenci ji su voene st enografske
bel eke i one se i danas uvaj u, al i u nj i ma nema ni j edne rei o bi l o kakvi m
koncent raci oni m l ogori ma, gasni m komorama i bi lo emu sli nom. Sve
t vrdnj e da j e na t oj konferenci j i bi l o govora o masovnoj l i kvi daci j i Jevrej a su
apsol ut no neosnovane, a zasni vaj u se na sl obodni m t umaenjima i
i nt erpret aci j ama Tui l at va Suda u Nirnbergu.
Tui l at vo se pet meseci spremal o, a samo suenje liderima nemakog
politi kog i vojnog vrha je t raj al o svega osam meseci . Svi opt ueni su
ugl avnom i osueni . Bri t anska vl ada j e 2. j anuara 2006. godi ne obel odani l a
dokument a Rat nog kabi net a bri t anske vl ade i z decembra 1942. i z koj i h se vi di
da j e Vi nst on eri l ve t ada zahtevao osni vanje specij anog suda na kome bi
se sudil o svi m nemaki m ofi ci ri ma i pol i t i ari ma nakon rata. Pri tome,
bri t anski premi j er j e zahtevao da se svi koj i budu i zvedeni pred ovaj sud osude
na smrt i t o bez i zuzet aka. Idej u o osnivanj u ovog suda brit anski premi j er je
i zl oi o i za nj u dobi o saglasnost na sveanoj veeri koj u j e kraj em 1943. i mao
sa St alji nom i Ruzvel tom u Teheranu. Meut i m, dok j e eri l zahtevao da se
svi opt ueni Nemci strel j aj u, obese i l i na bi l o koj i drugi nai n l i kvi di raj u
St alji n je stao na stanovit e da t o ne moe biti mera pravde. S druge strane,
Ruzvel t j e eri l ov zaht ev l i mi t i rao na ci fru od 49. 000 strel j ani h ofi ci ra i
politi ara. No, ameri ka humanost j e i mal a drugu di menzi j u koj u j e i zl oi o
mi ni st ar fi nansi j a SAD Henri Morgent au (Henry Morgent hau, Jr. ). Po nj emu j e
t rebal o okupi rat i cel u Nemaku i kazniti sve njene graane t ako t o e i m se
naj bol j a i ndust ri j ska preduzea ugasi ti, a nji hova proizvodnj a prebaciti na
Zapad. Ova i dej a j e odi st a i zai vel a nakon Drugog svet skog rat a kada j e ak
706 naj bol j i h nemaki h proi zvodnih kapaciteta bukvalno raskl opljeno i
prebaeno u zeml j e pobednice.
Kad su Rusi , posle dugi h i t eki h borbi , 1945. godi ne ul i u Berl i n zat ekl i
su u njemu Jevrej ski okrug sa svi m nj egovi m st anovni tvom na broj u i s
ouvanom si nagogom. Zat eeni Jevreji su, prema ruski m pisani m izvet aji ma,
546

bi l i bol j e uhranjeni i bolje obueni od vei ne ost al og stanovnitva. Jedan drugi
sl uaj , 1943. godi ne, t akodj e, na svoj nai n, govori o radni m l ogori ma u
koj i ma su Nemci navodno pl anski i si st emat ski ubi j al i Jevrej e sa namerom da
t ako pobi j u sve Jevrej e i rom svet a. Sredi nom 1943. godi ne, kad j e Vermaht
ve i mao znaaj ne gubi t ke i kada su neobueni i nepri premlj eni ml adii poeli
da se al j u u borbe, Nemaka vl ada j e uhapsi l a oko 1. 200 j evrej ski h mukaraca
koji nigde nisu bili zaposl eni nameravaj ui da i h poal j e u Auvi c na prisi lan
rad. Istog t og dana supruge uhapeni h Jevrej a su ot poel e demonst raci j e u
cent ru Berl i na zaht evaj ui da se oni odmah pust e. Sutradan je 1. 200 Jevrej a
put eno i z pri t vora i do kraja rata ih niko vi e nij e pri vodi o i l i mobi l i sao. U
spomen na taj dogaaj 1989. godi ne u Berl i nu j e, na trgu gde su ene
protest voval e, post avl j ena spomen pl oa. Ima j o net o, kada j e Adol f Hi t l er
dobi o mandat da formi ra vl adu u Nemakoj j e bi l o na deseti ne i st o j evrej ski h
kl ubova. Najuveniji meu nji ma j e bi o Phoenix osnovan u Ni rnbergu j o
1873. godi ne, a poznat j e po t ome to su se u nj emu redovno sast aj al i
afi rmi sani i uvaeni j evrej ski bankari , advokat i , dokt ori , sudi j e i vi soko
pozicionirani dravni i novni ci . Taj , t ako poznat i kl ub Jevrej a sa svoj i m
radom j e prest ao t ek sredi nom 1939. Ist e t e godi ne prest ao j e sa radom i
Jevrej ski gi mnast i ki i sport ski kl ub osnovan nakon i menovanj a Adol fa Hi t l era
za kancel ara.
Tokom 1935. do 1937. godi ne bi l o j e vi e pokuaj a od st rane ci oni st i ki h
organizacij a da se Jevreji koji naputaj u Nemaku pri si l e na i sel j enj e u
Pal est i nu. Jan Kero u knj i zi Hi t l er 1936. -1945. pi e:
Hi t l er j e podravao i dej u i sel j avanj a Jevrej a u Pal est i nu. . . Poet kom 1938.
on j e reaf i rmi sao pol i t i ki pravac koj i j e i mao za cil j promovi sanj e emi graci j e
Jevrej a u bi l o koj u dravu koj a bi bi l a spremna da i h pri mi , mada j e Pal est i na
i dal je i mal a prioritet.
Da j e Hit l er bi o i skren i odl uan vi del o se ve i z t oga t o j e Adol fa Ajhmana,
poet kom 1937. godi ne, posl ao u Pal est i ni kako bi proveri o sprovoenj e ve
post oj eeg programa Haavara, i kako bi sagl edao mogunosti za nj egovo
unapreenj e i poveanj e. Aj hman j e na put krenuo sa nekoli ko cioni sta,
meut i m u Hai fi Bri t anci su mu uskratili dozvolu za dalje kret anj e pa j e on
morao da se uputi ka Kairu.
Britanska poli t i ka prema nemaki m nast oj anj ma da presel e Jevrej e u
Palesti nu il i neke drave Zapada je bil a kraj nje perfidna: S jedne strane,
medi j ski su i zraaval i sumnj u u dobronamernost Nemaca, a, s druge, i ni l i su
sve da onemogue Nemce u nj i hovom naumu. Nemaka nast oj anj a da i sel e
Jevrej e i z svoje domovine ni j e i mal a naroitih uspeha iz dva osnovna razl oga:
Jevreji nisu eleli da napuste Nemaku i , drugo, oni koj i su t o ht el i ni su bi l i
spremni da odu u Pal est i nu kako su t o t rai l i ci oni st i i Jevrej ski Svetski
Kongres; bi l i su spremni za Evropu i SAD, al i Evropa i SAD ni su bil e spremne
547

za nj i h.
Proti v iselj avanja nemaki h Jevreja na Zapad bili su pre i iznad svega
ci oni st i ; oni su pri hvat al i mogunost nji hovog i selj avanja samo i i sklj uivo u
Pal est i nu. Na Ci oni st ikom kongresu koj i j e 1937. odran u Ci ri hu dr ai m
Vaj zman (Chai m Wei zmann) j e pri sut ne upoznao sa budunou evropski h, a
pre svega Nemaki h Jevrej a:
Iz pogubne t ragedi j e koj a j e pred nama j a el i m da spasem dva mi l i ona
ml adi h l j udi . St ari e morati da nest anu. Oni su bi li prai na, ekonomska i
moral na, ovog okrut nog sveta. Preivee samo oni ml adi , a ost al i moraj u da
pri hvat e svoj u sudbi nu. Mogl i su, kao emi granti , da odu a ni su. Sada nek
pri hvat e sudbi nu.
Ova Vaj zmanova naj ava kao da j e sl ut i l a i pri zi vala zl o. Ponovl j ena j e, za
sl uaj da j e neko nij e uo i l i razumeo, i okt obra 1939, samo nekol i ko dana
uoi i zbi j anj a Drugog svet skog rat a, na dvadeset prvom Kongresu ci oni st a
odranom u enevi .
Kada sve, do t ada, preduzet e mere nemakog Raj hst aga ni su dal e oeki vane
rezul t at e navodno zabri nut i ameriki predsedni k Frenkli n D. Ruzvelt j e
i ni ci rao da se i zmeu 6. i 14. j ul a 1938. godi ne odri meunarodna
konferenci j a u francuskom l et oval i t u Evi anu (La Confrence d' vi an de
1938). Ci l j konferenci j e j e t rebal o da bude unapreenj e rada amerike
organizacij e Int ernati onal Rel i ef Associat i on koj a j e osnovana j o 1933. sa
navodni m ci l j em da pomogne i sel j enj e Jevrej a i z Nemake. Idej a j e bi l a da se
krei raj u dodat ni i nstrument i za rasel j avanj e Jevrej a i z Nemake, odnosno da se
kao mest o nj i hovog kraj nj eg odredi ta ne pomi nje vie samo Pal est ina ve da
i m se omogui da sl obodno mogu da se i sel e u bi l o koj u demokrat sku dravu.
Meut i m, predstavnici t ri deset dve drave koji su uest voval i na Konferenci j i
su jasno stavil i do znanja da nji hove drave ne ele i nee poveati svoje
i mi graci one kvot e za Jevrej e. Ni ko, ba ni ko, nij e el eo da prui ut oite,
dom, i nsu i l i bi l o t a ve Jevrej i ma i z Nemake. Svi su se dekl arat i vno
i zj anj aval i u nj i hovu kori st al i samo u meri i obi mu koj i ni na koj i nai n nebi
ukl j ui vao nj i hovu di rekt nu i nvol vi ranost . Izvet avaj ui sa Konferenci je The
Manchester Guardi an j e pi sao: Svet se i zgl eda deli na dva dela onaj u kome
Jevrej i ne mogu da borave i onaj u koj i Jevrej i ne mogu da uu.
Da su zapadne demokrat i j e bil e ozbi lj ne kada su rekl e da ne ele Jevreje u
svoj oj sredi ni bi l o j e j asno kada su SAD, neposredno nakon Konferenci j e,
odl ui l e da uki nu ve post oj ee usel j enike kvot e za Jevrej e i z Nemake. Ovu
odl uku SAD j avnost i j e saopt i o Dej ms Mekdonal d (James Grover
McDonal d), savet ni k predsedni ka Ruzvel t a za pi t anj a i zbegli ca. Zaniml j i vo da
j a Mekdonal d bi o u amerikoj del egaci j i u vi an-l es-Bai ns-u gde j e grubo
opt ui vao ost al e uesni ke za nedost at ak vol j e da se pomogne nemaki m
548

Jevreji ma. Pi tanj e iselj avanja Jevreja iz Nemake j e t ako opet post al o samo
nemako pi t anj e i Nemci su t ada pokuali da i selj avanje Jevreja na Zapad ree
t ako t o su i m fal si fi koval i dokument a al i ni t o ni j e pomogl o: Oko sedam
hi l j ada Jevrej a j e novembra 1938. vraeno sa hol andske grani ce, a odmah
nakon t oga, 17. Decembra, Hol andi j a j e dupl i ral a svoj e grani ne strae i
zat vori l a svoje grani ce. Int eresant an j e sl uaj porodice Freli hovi h koja j e bi la
u bl i skom srodst vu sa ameri ki m i st ori arem Pi t erom Gaj om (Pet er Guy). Oni
ni su mogl i da dou do i zl azni h vi za za SAD i l i Bri t ani j u pa su i m pripadnici
SA (St urmabt ei l ung) pomogl i da fal si fi kuj u svoj a l i na dokument a i t ako
pri bave i zl aznu vizu za Kubu.
Nakon neuspel e konferenci j e u vi an-l es-Bai ns-u nemaki kancel ar Adol f
Hitler je jo jednom pokuao da i znae pri hvat l j i vo reenj e za nemake
Jevrej e. Posl ao j e nekadanj eg mi ni st ra pravde dr aht a (Schacht ) u Engl esku
kako bi t amo, ponovo, razgovarao sa opunomoeni m ameriki m pregovaraem
Rabl ijem (Rabley). Pl an koji j e dr aht, u i me nemake vlade, i zneo svoji m
engleski m i ameriki m sagovorni ci ma podrazumevao je da se Nemakoj
obezbedi kredi t od mi l i j ardu i po maraka koj e bi ona vrt ila u deset j ednaki h
godi nj i h rat a. Za uzvrat Nemaka bi sama organi zoval a i snosi l a t rokove
i sel j enja Jevrej a gde god t o odrede predstavnici zapadni h demokratski h sila.
Nemci su ak predl agal i Ekvador, Kolumbi j u, Venecuel u, Madagaskar. . . Pl an
j e i st og dana odbi jen! t a vie, nakon ovoga Brit anija j e pokrenul a odl unu
bl okadu svoj e kol oni j e - Palestine sa ciljem spreavanj a nemaki h planova za
post upno i sel j avanj e Jevrej a u Pal est i nu! Tako j e odmah uskrat i l a sagl asnost
za davanje dozvole da se ve popi sani h dvadest j edna hi l j ada Jevrej a, o
Nemakom t roku, presel i u Pal est i nu.
Hi t l er j e, j o j ednom, l ino nastojao da rei pitanje iseljavanja Jevreja. U
svoj oj kui u Berghofu j e 24. novembra ugost i o j unoafrikog mi ni stra
odbrane i pri vrede Osval da Pirova (Oswal d Pi row). Jedi na t ema sast anka j e
bil a nova akcija u pravcu ani mi ranj a zapadni h demokratij a u realizaciji pl ana
i sel javanja nemaki h Jevrej a. Na al ost , i u ovom sl uaj u Bri t ani j a se poj avi l a
kao nepremost i v probl em.
U t akvoj si t uacij i , nemaka vl ada pot pi suj e aneks sporazum o t ransferu
Jevrej a i z Nemake u Pal est i nu sa nezavisni m ci onistiki m voama
pal est i nskog j evrej st va. Ci l j j e bi o da se ve zapoet i proces preseljenj a
Jevrej a i z Nemake ui ni dodat no pri vl ani m, povol j ni m i efi kasni m. No, sve
j e ost al o mrt vo sl ovo na papiru jer su Engl ezi nast avi l i sa spreavanj em
usel j avanja Jevrej a i z Nemake u Pal est i nu. Nai me, u t o vreme Pal esti na j e
bi l a pod Bri t anski m protekt orat om i oni su kontroli sal i i odobravali ko moe, a
ko ne da se nastani u nj oj . Tako j e, i zvesno ne sl uaj no, i spal o da zapadne
demokrat i j e bezkompromi sno odbi j aj u svaku mogunost da u
zadovol j avaj uem broj u pri hvate nemake Jevrej e, a u i st o vreme Bri t ani j a j e
ui ni l a sve t o j e u nj enoj moi da sprei nji hov dol azak u Pal est i nu. Na t aj
549

nai n su t rasi rani put i udarani t emel j i za ono t o e se pedeset i h godi na
dvadeset og veka nazvat i hol okaust om.
Da bi se sve ovo bol je razumel o potrebno j e podset i t i se na sporazum
Haavara koj i j e nemaka vl ada avgust a 1933. godi ne pot pi sal a sa
ci oni st i kom organi zaci j om Mossad Le' al i yah Bet u Pal est i ni . Ova organizaci ja
j e zapravo bi l a deo j evrej ske paramil i t arne organizaci j e Haganah i kao t akva
j e mogl a dost a da ui ni na usel j avanj u Jevrej a u Pal est i nu. Sa j evrej ske st rane
pot pi s na ovaj sporazum j e st avi o dr Chai m Arl osorof f a. Sporazum j e
predvi ao da svi Jevreji koj i el e da napust e Nemaku i presel e se u Pal est i nu,
t o mogu ost vari t i put em deponovanja svog novca na poseban bankovni raun u
Nemakoj . Taj novac bi se pot om kori st i o za nabavku nemaki h industrijski h
proi zvoda koj i bi se sl al i u Palesti nu gde bi ga, za t u pri l i ku osnovana,
kompani j a Haavara prodaval a. Novac, ovako zaraen, se davao svakom
j evrej skom emi grant u po nj egovom dol asku u Pal est i nu. Meut i m, odmah
nakon t o j e poeo da funkci oni e ovaj proj ekat j e ot ro osuen od st rane
bri t anski h i ameri ki h i ndust rij al aca j er i h j e prakt ino l i i o t ri t a koje j e do
t ada bi l o nj i hov monopol. Britanci, koji su kontrol i sal i usel j avanj e u Palestinu,
su odmah ot poel i sa opst rukci j ama ul aska nemaki h Jevrej a. Kol i ko j e sve
ovo bi l o dobro i spl ani rano od st rane Nemake i kako j e sve dobro poel o da
funkci oni e naj bol j e govori i i nj eni ca da su sl ine sporazume uskoro pot pi sal i
i Pol j ska, ehoslovaka, Rumuni j a, Maarska i It ali ja. Izmeu 1933. i 1941.
godi ne skoro 60. 000 nemaki h Jevreja j e preselj eno u Pal est i nu po osnovu
ovog sporazuma. Prema popi su koj i j e 1939. godi ne i zvren u Pal est i ni 15%
j evrej ske popul aci j e su bi l i emi grant i i z Nemake. Cel okupan novani i znos
koj i j e u ovom peri odu i znet i z Nemake u Pal est i nu i znosi o j e 139, 57 mi l i ona
nemaki h maraka, odnosno oko 40 mi l i ona dol ara. Pri t ome, nemaka
Rei chbank j e pomogl a ceo Haavara sporazum sa 33, 9 mi l i ona maraka. Pred
poet ak Drugog svet skog rat a dr Ludvi g Pi ner (Ludvi g Pfi ner) i z Haavara
organizacij e je izjavi o da su emi grant i i z Nemake odl uno doprineli
ekonomskom, soci j al nom, kul t urnom i obrazovnom razvoj u Pal est i nske
j evrej ske zaj edni ce.
Pre i mplementacije sporazuma Haavara nemaki ofi cir Leopol d fon
Mi l dent aj n (Leopol d von Mi l denst ei n, Jevrej i n) i predst avni k ci oni st ikog
pokret a i z Pal est i ne Kurt Tul er (Kurt Tuchl er) su est meseci obilazili
zaj edno Pal est i nu. Po svom povrat ku u Nemaku, 1934. godi ne, Mi l dent aj n j e
u berli nskom l i st u Der Angri f f objavi o seri ju l anaka u koj i ma i zraava svoj e
zadovol j st vo oni m t o j e vi deo i verovanj e da e mnogi nemaki Jevreji i mat i
mogunost da daju pun doprinos daljem razvoj u j evrejske zaj edni ce u
Pal est i ni . Mi l dentaj j e kraj em 1934. godi ne post avl j en za efa odseka za
j evrej ska pit anj a unutar SS-a. Zvani ne SS novi ne Das Schwarz Korps su u
maj u 1935. obj avi l e ot vorenu podrku nemaki m ci oni st i ma, a na nasl ovnoj
st rani j e pi sal o: Ni j e dal eko vreme kada e Pal esti na moi ponovo da pri mi
svoje si nove koj i su bili i zgublj eni vi e od 1000 godi na.
550

Prvi brodovi na redovnoj l i ni j i Hamburg Hai fa krenul i su ve krajem 1933.
godi ne obezbeuj ui svoj i m put ni ci ma st ri kt no koer hranu ije su pripremanje
nadgledal i rabi ni i z Hamburga. Kako bi se t o bol je pri premili na uslove i vot a
u Pal est i ni u Nemakoj se ve od kraj a 1933. godi ne poel o sa i zgradnj om
ki bbut za (pol j opri vredni h j edi ni ca). Tokom 1935. broj ki bbut za j e dosti gao
ci fru od 40, a i nt eresant no da j e 1942. godine j o j edan bi o u funkci j i . Ovi m
pol j opri vredni m j edi ni cama su upravl j al i Jevrej i i z Pal est i ne.
Zbog Nemake dosl ednost i u pol i t i ci pot ovanj a Haavara sporazuma
ci oni st i ka organi zaci j a Lehi (" - Borci za sl obodu
Izrael a) i z Pal est i ne, na ijem el u su se nal azi l i Avram t ern ( ) i
Izrael El dad ( ), j e poet kom j anuara 1941. godi nepredl oi l a, preko
svog posebnog i zasl ani ka Naft al i Lubi ka (Naftali Lubenchi k), nemakom
di pl omat i u Bej rut u fon Hanti gu (Werner Ott o von Henti g) sklapanje voj nog
saveza sa Nemakom. Ci oni st i su ponudi l i vi e hil jada dobrovol jaca za borbu
proti v Bri t anaca u Jugozapadnoj Azi j i , odnosnona i st oni m obal ama
Sredozemnog mora i svoj e obavet aj ne i di verzant ske usl uge na t eri t ori j i
i st one Evrope. O ovi m ci oni sti ki m predl ozi ma i znet i h u nekol i ko t aaka 11.
j anuara j e i zveten nemaki plemi , kontraadmi ral i mornariki att ach u
Ankari fon Marvi c (Ral f von der Marwi t z) i on j e, nakon konsul t aci j a sa
ambasadorom fon Papenom (Franz von Papen, kancel ar Nemake sve do
dol aska A. Hi t l era na vl ast 1933. ), ponudu prosl edi o u Berl i n 21. j anuara
adresovanu l ino na svog efaadmi ral a Vi l hel ma Kanari sa (Wi l hel m Franz
Canari s), efa Abwehr-a, nemake voj ne obavet aj ne sl ube. Kanari s ni kada
ni j e odgovori o al i j e zat o sredi o da se fon Marvi c i z Ankare prebaci 6. apri l a
1941. na sl ubu u Bukuret , a odat l e u Sofi j u. Prot i v Papena su preduzet e
mnoge mere za nj egovu smenu al i Adol f Hi t l er o t ome nije eleo ni da
razgovara i nsi sti rajui da ga ost ave na mi ru. Tako su Kanari sovi l j udi 24.
februara 1942. na Papena i zvri l i at ent at al i j e on prei veo uz manj e ozl ede.
Avgust a 1944. , nakon t o j e Turska preki nul a di pl omat ske odnose sa
Nemakom, Adol f Hi t l er ga j e pri mi o u Berli nu i odl i kovao ga Vi t eki m
krst omza rat ne zasluge (Ri t t erkreuz zum Kri egsverdienst kreuz). Inae, Kanaris
j e 1944. smenj en sa mest a efa Abwehr-a, a 9. apri l a 1945. bi va osuen i
st rel j an zbog saradnj e sa Bri t anci ma. Jedan od vani h l anova Lehi-a i ovek
i j i se pot pi s, pored ternovog, nal azio na zvani noj ci oni sti koj ponudi j e
bi o i Ji cak ami r ( ), premi j er Izraela od 1983. do 1984. i od 1986.
do 1992. godi ne.
emu t ol i ka urba i pri t i sak na nemake Jevrej e da se sel e samo u Palesti nu
i nigde vie? Zat o je nemaki m Jevrej i ma bi l o onemoguavano da napuste
Nemaku ako ni su el el i da i du u Pal est i nu? Pa, Edmund Rot i l d (Baron
Edmond de Rot hschi l d) i z francuske porodi ce ove not orne bankarske porodi ce
j e ve od 1882. godine poeo da kupuj e zeml j u u Pal est i ni . Ovo j e, naravno,
i ni o u skl adu sa ve t ada skovani m pl anom hazarski h, odnosno akenazi
j evrej ski h ovi ni st a, gl obal i st a i mondi j al i st a poznat i h kasni j e pod zaj edniki m
551

i menom ci oni st i da na arpakoj zeml j i u Pal est i ni osnuj u svoj u dravu.
Naravno, zeml j a se kupoval a al i se Arapi ma ni j e ot kri val o i me kupca ni t i
nj egove namere. Ovaj pl an j e prvi put Jevrej i ma ot voreno prezent i rao Teodor
Hercl ( ), na Prvom Ci onisti kom Kongresu koj i j e pompezno
odran u Bazel u 1897. godi ne. Da ovo ni su bi l e prazne rei i neosnovana
obeanj a vi del o se dvadeset godi na kasni j e, 2. novembra 1917, u Londonu
kada se bri t anski mi ni st ar i nost rani h posl ova Lord Art ur Bal fur pi smeno
obavezao pred Lajonelom Rotildom i cionisti kim l i derom Hai m Vaj zmanom
( ) da e Bri t ani j a st vori t i j evrej sku dravu u Pal esti ni . Ovo
pi smo j e obj avl j eno u bri t anski m novi nama i ubrzo j e post al o poznato kao
Bal furova deklaracij a (The Bal four Declarati on). Interesant no j e napomenut i
da j e jedna od prvi h rt ava, na bri t anskoj st rani , ovog proj ekt a bi o si n
Laj onel a Rot i l da Evel i n (Evel yn Achi l l e de Rothschild) koji j e 17. novembra,
kao pri padni k bri t anski h oruani h snaga koj e su rat oval e u Pal esti ni sa ci l j em
da j e okupi raj u, premi nuo od zadobi j eni h rana. Nepuni h mesec dana kasni j e, 9.
decembra, bri t anski general Ser Edmund Al enbi (Edmund Al l enby, 1st
Vi scount Al l enby of Megi ddo and Fel i xst owe) j e pobedonosno okupirao
Jerusal i m.
Husei n bi n Al i ( ), emi r od Meke se od 1915. smat rao
suvereni m voom Arapa i u svoj oj prepi sci (14. j ul i 1915 do 30. j anuara 1916)
sa pot pukovni kom Henri j em Mek Mahonom (Henry McMahonom), bri t anski m
vi soki m povereni kom u Egi pt u, zaht evao j e nezavi snost arapski h zemal j a koj e
su se t ada nal azi l e pod osmanl i j skom vl adavi nom. Mek Mahon j e emi ru
potvrdi o da j e Velika Bri tanij a spremna pri znati i podrat i nezavisnost Arapa
u svi m regi j ama unut ar granica navedeni h u zaht evu emi ra od Meke". Od
Arapa se oeki val o da Bri t ani j i pomognu u borbama prot i v osmanl i j a koj i su
bili nemaki savezni ci i oni su t o u cel ost i i spot oval i i podnel i mnoge
gubi t ke. Pored Mek Mahonena kl juni bri t anski ovek u ovi m pregovori ma sa
arapski m l i deri ma j e bi o pot pukovni k Lorens (Thomas Edward Lawrence),
poznatiji kao Lorens od Arabije.
Meut i m, pored pregovora sa Arapi ma Bri t ani j a j e t okom februara 1916.
godine vodila tajne pregovore i sa Francuskom i Rusij om, a kasnij e i sa
It al i j om. Ovi pregovori su okonani usvaj anjem t aj nogSykes-
Pi cot ovi msporazumom koj i m j e podelj en srednj oi st oni deo Osmanl ijskog
Carst va, a po kome j e Pal esti na kao meunarodna t erit ori j a pri pala Bri t anij i .
Nakon t o su Osmanl i j ske snage poraene u decembru 1917. godine Velika
Bri t ani j a j e de f act o poel a upravlj ati Palesti nom t ako t o j e odmah preuzel a
sve admi ni strat i vne posl ove i poveri l a i h svoj oj voj noj upravi . Arapi, koji nisu
znal i za t aj ne bri tanske dogovore sa ci oni st i ma, su oeki val i da Bri t ani j a
i spuni svoj deo dogovora t o se, na nji hovu al ost , ni kada nee dogodi t i .
Naprot i v, odmah nakon okonanj a Prvog svetskog rata Britani ja u zaj edni ci sa
ci oni st i ma ot poi nje plansko naseljavanj e Palesti ne Jevreji ma. Iako plan
nasel j avanj a, usred ot pora Arapa britanskoj pol i t i ci f ai t accompl i (svrenog
552

i na) i odbi j anj anj a vei ne evropski h Jevrej a da se i sel e u nj i ma t ue i
nepri j at el j sko okruenj e, nij e prui o el j ene rezul t ate broj Moj si j evi h
sl edbeni ka u Pal esti ni j e do 1930. i pak premai o ci fru od st o hi l j ada.
Prot i v Bal furove dekl araci j e ni su bi l i samo Arapi ve i mnogo bri t anski h
j avni h l inost i , a naj ekspl i ci t ni j i prot i vni k ovog ci oni st i kog proj ekt a bi o j e
l an bri t anskog kabi net a i i st aknut i engl eski pol i t iar Jevreji n Edvi n Samj uel
Montegj u (Edwi n Samuel Mont ague) koj i j e ceo proj ekat nazvao
neodgovornom pol i t ikom pohl epom. t a vi e, Montegju nije ostao samo na
konstat aciji ve j e za j avnost poj asni o svoj st av:
Pretpostavljam da st varanj e j evrej ske drave podrazumeva da e sada
Muhamedovi i Hristovi sledbenici morat i da se i zmest e kako bi st vori l i
prost ora za j evrej sku dravu u kojoj e kasni j e svi oni bi t i t ret i rani kao
st ranci . Pret post avl j am da bi , shodno t ome, svi Jevrej i i rom svet a t rebal i da
budu t ret i rani kao st ranci s obzi rom da sada i maj u sopst venu dravu. Takoe,
pret post avl j am da e se dravl j anst vo t e nove t vorevi ne st i cat i samo po osnovu
rel i gi ozni h opredel j enj a. Sve ovo j e ant i j evrej sko del o.
Ist og dana kada se Bal fur obavezao pred Jevrej i ma na st varanj e Izrael a u
Londonu j e odran sast anak poznat e jevrej ske masonske l oe London Lodge of
t he Order of B' nai Bri t h i t om pri l i kom j e i zdat o saopt enj e:
Prva l oa Engl eskog nezavi snog reda B' nai Bri t h prenosi vl adi Nj enog
kral j evskog vi soanst va naj srdani j u zahval nost povodom obj avl j i vanj a
Dekl araci j e o st varanj u drave j evrej skog naroda u Pal est i ni . Uveravamo
Nj eno kralj evsko vi soanst vo da j e nj en i st ori j ski i n pri hvaen sa vel i kom i
i skrenom emoci j om od st rane svi h del ova j evrej ske zaj edni ce.
emu t ol i ka urba? Jo sredi nom devet naest og veka St at i st ika greka j e
zakl j ui l a da j e u svet u sve pri sut ni j a sumnj a da Jevrej i uopt e el e sopst venu
domovi nu, odnosno da j e u j avnost i sve rasprost ranj eni j e uverenj e da
Jevrej i ma veoma godi st at us nekakvog prognanog i napaenog naroda. Tada j e
odl ueno da se odmah preduzmu sve raspoloi ve mere da se ceo svet uveri u
nei sti nit ost ovakvi h spekulacij a i , najvani je, da bi se pobi o jedan od
najozbiljnijih argumenat a ut i caj ni h kri t i ara svet ske judeo-vavil onske
ekspanzi j e. Sve j e ovo zami l j eno i i spl ani rano a da ni ko ni kad ni j e pi t ao
Jevrej e, graane mnogih drava, ta oni ele.
Za rel at i vno krat ko vreme Rot i l di i Mont efj oreovi (Mont efi ore, druga po
bogat st vu j evrej ska porodi ca u Bri t ani j i ) su, sl edei i stare el j e uvenih
rabi na Kal i zera (Zvi Hirsch Kal i scher - )i Vi l na Gaona (pravo
i me Eli j ah ben Shl omo Zal man - ' ), kupili gotovo dve
hi l j ade kvadrat ni h kil omet ara pri morskog zeml j i t a u Pal est i ni , ali je probl em,
i t o vel i ki , nepremost i v, nast upi o kad se ot kri l o da Arapi , ni za i vu gl avu, ne
553

el e Jevrej e u svoj oj kui ali i da vei na Jevreja i z got ovo svi h Evropski h i
drugi h drava ne el i da napust i svoj e udobne domove i preseli se u Palestinu
meu Arape. U Londonu, gde j e napi sana i svet u prezent i rana Bal furova
deklaracija, nast ala j e pani ka. Jedan od l j udi koj i j e na sebe preuzeo obavezu
da rei probl em odbi j anj a evropski h, a pre svega nemaki h Jevreja da se
presel e u Pal est i nu bi o j e Ant oni Rot ild (Ant hony Gust av de Rot hschil d), sin
Laj onel a Rotil da i brat ubij enog Eveli na. On e pokrenuti ci onistiku
mai neri j u kako bi se ovaj probl em neposl uni h ubrzo rei o, a sam e post at i
predsedni k Imi graci onog komi t et a za Pal est i nu (Emi grat i on Pl anni ng
Commi t t ee).
Kraj em 1936. godi ne odrana j e sedni ca Kral j evske komi sija za Palestinu
(Pal est i ne Royal Commi ssion), pod rukovodst vom Lorda Pil a (Si r Robert Peel ,
6t h Baronet ), s ci l j em da se sagl edaj u svi probl emi vezani za osnivanje
j evrej ske drave i predloe reenja za bre i efi kasni j e nasel j avanj e Jevrej a i z
Evrope i SAD u Pal est i nu. Komi si j a j e j ula 1937. izala sa svoj i m predl ozi ma
(presel j enj e Arapa i z Pal est i ne j e bi o j edan od predl oga) i zakl j ucima koji su,
na kraj u, ost al i samo mrt vo sl ovo na papi ru o emu j e bri t anskog monarha
obavest i o Lord Pil . S obzi rom na neuspeh Pil ove Komi si j e u Londonu j e 1938.
osnovana Vudhedova Komi si j a (The Woodhead Commi ssi on) pod
rukovodst vom Ser Dona Vudheda (Si r John Woodhead) koj i j e i mao vrstu
ambi ci j u da prevazie sve probl eme i defi ni t i vno post avi t emel j e j evrej ske
drave u srcu arapskog sveta. Kako ni Ser Don ni j e uspeo da ubedi Arape da
j e u nj i hovom naj bol j em i nt eresu da dozvol e da se na nj i hovoj zemlj i osnuj e
j evrej ska drava u Londonu j e februara 1939. odrana Konferenci j a sv.
Dej msa (St . James Conference), poznat i j a kao Konferenci j a okruglog stola.
Usl ed odl unog odbijanj a, i nakon di rekt ni h pret nji , veli kog muft ij e
Muhammed Amin al-Hussei nida se sloi sa osni vanj em jevrej ske drave u
Pal est i ni i en masse nasel j avanj em Jevrej a Konferenci j a j e neuspeno
zavrena 17. mart a.
Neuspeh Konferenci j e ni j e, ni na koj i nai n, mogao da predst avl j a i
neuspeh brit anske spolj ne polit ike koj a j e j o od 1917. i mal a obavezu
j evrej ska drava na arapskoj zeml ji. Kako se kral j evska re ne porie, a l ord
Bal fur ni j e govori o u svoj e i me, dva meseca nakon neuspene Konferenci j e sv.
Dej msa, Bri t ani j a 17. maj a samost alno usvaj a dekl araci j u poznat u kao Whi t e
Paper (Bel i papi r) u kome j e naznaeno da se pre i steka deset godi na, od dana
njenog obj avlji vanja, mora ost variti Bal furova dekl araci j a. Ovi m dokument om
bri t anskog parl ament a poznat i m i kao Parl i ament ary Document 6019 odl ueno
j e da se najkasnij e do 1949. godi ne na t eri t ori j i Pal est i ne formi ra j edi nst vena
drava Jevrej a i Arapa pod nazi vom Medi nat Ji srael, na hebrej skom odnosno
Daul at Israi l na arapskom. Predvi eno j e, kako se Arapi navodno nebi mnogo
drang - derani rali , da dinami ka naseljavanj a Jevreja bude oko 75 hi l j ada
godi nj e. Bel i papi r bri t anske vl ade j e proao u Parlament u s 268 gl asova za i
179 prot i v. Zakl j uci Bel og papira, koje je pred Parl ament om obrazl agao i
554

brani o premi j er Nevil embrl en (Art hur Nevi l l e Chamberl ai n), post al i su t ako
deo zvani ne pol i t i ke prot est ant ske Vel i ke Bri t ani j e. Jedni m od ovi h
zakl j uaka j e predvi eno da se nasel j avanj e Pal est i ne odvi j a pod punom
kont rol om Bri t ani j e koj a e i odl ui vati o t ome kol i ko e Jevreja iz koje
drave bi t i deport ovano u Palesti nu. Interesant no da pit anj e iseljavanj a
nemaki h Jevreja u Palesti nu ni kada nije bi o pri ori tet ni emrl ena ni nj egovg
naslednika Vi nst ona eri l a. Ovakavo ponaanj e i del ovanj e bri t anski h
premi j era j e zapravo kraj nj e l ogino ako se shvati da osnovni ci l j odreen
Bel i m papi rom ni j e bi o nasel j avanj e pal esti ne Jevreji ma ve, pre i iznad svega,
st varanj e Medi nat Yi sra' el .
Prema popi su st anovni t va i z 1933. godi ne u Nemakoj j e i vel o 505. 000
Jevrej a od koj i h nji h vi e od 100. 000 ni su i mal i nemako dravl janst vo (veina
su bil i Jevreji iz Rusije). Podaci ovog popi sa ni kada ni su dovedeni u pi t anj e i
danas se mogu nai u Nemakoj al i i u United St ates Hol ocaust Memori al
Museum, Washi ngt on, D. C. Do sept embra 1939. godi ne nj i h oko 282. 000 j e, na
ovaj ili onaj nain, napustilo Nemaku, a do 1. oktobra 1941. broj Jevrej a u
Nemakoj j e bi o sveden na broj ku od 163. 000. I o ovome u Muzej u hol okaust a
u Vai ngt onu post oj e dokument a, a u j ednom dosl ovce pi e: Unt i l Oct ober
1941, German pol i cy offi ci al l y encouraged Jewi sh emi grat i on Do okt obra
1941. nemaka pol i t i ka j e zvani no ohrabri vala i sel javanje Jevreja! Veina
nemaki h j evrej a j e, i pored svi h opst rukci j a zapadni h drava, ot i l a na Zapad
135. 000, oko 60. 000 u Pal est i nu, a oko 75. 000 j e svoj e nove domove
potrail o u dravama June Ameri ke. Grupa od 18. 000 Jevreja je i zrazil a
spremnost da se presel i u angaj t o su i m nemake vlasti omoguile
fi nansi raj ui i organi zuj ui nji hov put . Vano j e napomenut i da j e angaj u t o
vreme bi o pod j apanskom okupacij om. Preost al i h 163. 000 nemakih dravljana
j evrej ske naci onal nost i nij e mogl o i l i j ednost avno nij e el el o da menj a svoj u
Berl i nsku, Mi nhenshu, Frankfurt sku i l i ve koj u kal drmu za bezl inu
Pal est i nu. Imal i su i el j u i volj u da gledaju svetl a Nj uj orka, Londona, Pari za
i l i bi l o kog ve evropskog i l i amerikog grada al i i m svet l a t i h met ropol a ni su
bi l a suena. Zapadne demokrat i j e koj e su dekl arati vno kukal e nad nj i hovom
sudbi nom i h ni su, ni po koj u cenu, el ele u svoj oj sredi ni .
Jedan od posl ednj i h j evrej ski h nauni ka koji je napusti o Nemaku poet kom
1940. bi o j e hol andski fi zi ar Pet rus Jozef Vi l hel m Debi (Pet rus Josephus
Wi l hel mus Debye). Iz Hol andi j e j e oti ao sa svoj i h 17 godi na kako bi se
upi sao na nemaki t ehnol oki uni verzi t et Ahen. Bi o j e st udent generaci je to
mu j e omogui l o da ve 1906. dobi j e posao u Minhenu. Na mest o di rekt ora
Kaj zer Vi l hel m Insti t ut a (Kai ser-Wi l hel m-Inst i t ut e) u Berli nu j e post avl j en
1934, a 1935. post ao j e predsedni k Nemakog drut va za fi zi ku (Deut sche
Physi kali sche Gesel l schaft). Nobel ovu nagradu za hemij u pri mi o j e 1936. u
t okhol mu gde j e i odbi o j avni pozi v Svet skog j evrej skog kongresa da napust i
Nemaku. Poet kom 1940. pri mi o j e ponudu ameri kog Kornel uni verzi t et a da
pree kod nj i h na mest o redovnog profesora. Pri hvat i o j e ponudu i sa
555

suprugom Mat i l dom i dvoj e dece, Pet erom i Debi , poet kom februara 1940.
vozom i z Berl i na j e ot put ovao za vaj carsku, a pot om u Nj uj ork. Po dol asku u
SAD j avno j e, sa vi dl j i vom i neskri venom i ndi gnaci j om, odbi o da uestvuj e u
ant i nemakoj propagandi amerikih cionista.
Tri bli ska Pet rusova pri j at el j a koj e j e upoznao na Kaj zer Vi l hel m Inst it utu
Ri hard Kon (Ri chard Kuhn), Adol f Fri dri h Buten (Adol f Friedri ch Johann
But enandt ) i Ot o Han (Ot t o Hahn) su t akoe postal i Nobel ovi lauerati . Kon
1938. za svoj rad na polj u biohemij e, Buten 1939. i Ot o Han 1944. za svoj a
ot kria na pol j u hemi j e. Sa svi ma nj i ma koj i su ost al i da i ve i rade u
Nemakoj Petrus je odravao intenzivnu korespondenci j u sve do smrt i 1966.
Nemaka je bil a rasadni k nauni ka svih profi la tog vremena.
Jedan od svakako naj uveni j i h i naj uvaavani j i h ci oni st a u svet u bi o j e i Ot o
Varburg (Ot to Hei nri ch Warburg), nemaki botani ar. On j e zaj edno sa svoj i m
sugraani nom i uvaeni m soci ol ogom Francom Openhaj merom (France
Oppenhei mer) na est om ci oni st ikom kongresu odanom 1903. godi ne u
Bazel u pokrenuo posebnu i nicij ati vu za ubrzanj e st varanja jevrej ske drave u
Pal est i ni . Openhaj mer se i z Nemake 1935. sel i u Japan gde j e sve do kraj a
1940. radi o na Kei o uni verzi t et u () u Toki j u. Zbog bol est i se i z
Japana sel i u SAD gde umi re 1943. S druge st rane, Ot o Varburg ost aj e
nesmet ano da radi u Nemakoj sve do svoje smrt i 1938. godine kada j e
sahranj en na j evrej skom grobl j u u Berl i nu (Jdi sche Fri edhof Berl i n-
Wei ensee).
Naj ue j ezgro nauni ka amerikog nukl earnog programa poznat og kao
projekat Menhetn(Manhat t an Proj ect ) sai nj aval i su nemaki naunici
j evrej skog porekl a: Judi n Pol Vi gner (EugenePaul Wi gner), Dej ms Frank
(James Franck), Leo Zil ard (Szi l rd Le), Edvard Tel er (Tel l er Ede), Johan
Noj man (Johann Noi man) i Albert Aj ntajn. Svi oni su se pre poet ka Drugog
svet skog rat a odazval i ci oni st i kom pozi vu da napust e Nemaku i svoj nauni
rad nast ave u SAD. U Ameri ci su, pod rukovodst vom Robert a Openhaj ma (J.
Robert Oppenhei mer) i kori st ei se naunom dokument aci j om ponet om i z
Nemake, uspel i da do j anuara 1945. st vore prvo nukl earno oruj e koj e e biti
upot rebl j eno za ubi st vo preko 200. 000 j apanski h ci vi l a u Horoi mi i
Nagasaki j u ( i ). Urani j umska bomba nazvana Deko baena j e na
Hi roi mu 6. avgust a 1945, a pl ut oni j umska nazvana Debeljko 9. avgust a 1945.
na Nagasaki . Pre svega ovoga Ameri kanci su avi onski m bombama i t opovi ma
sa 1. 300 brodavau operaci j i nazvanoj Icebergsravni l i sa zeml j om Hanu, gl avni
grad ost rva Oki nava, a pot om ga bul doeri ma i zravnali i na t om mest u
sagradi l i sebi naj veu voj nu bazu u t om del u Paci fi ka. U ovoj operaci j i
ut roeno j e neverovat ni h 246. 000 t ona bombi i ubi j eno j e, prema podaci ma
amerike voj ske, 142. 058 ci vi l a. Inae, Hanu kao Hiroima i Nagasaki nije
i mao ni kakav voj ni ni st rat eki znaaj s obzi rom da se na Oki navi pret eno
556

uzgaj al a eerna t rska, a njena mal a l uka nij e bi l a pogodna za pri st aj anj e
voj ni h brodova. Operaci j a Iceberg ot poel a j e 1. apri l a 1945. , t raj al a j e t ano
82 dana, a bil a je osmi l jena i sprovedena u skl adu sa i dej ama i uenj i ma
Tavi st ok Inst it uta.
Ini ci j at i vu i vel i ku medi j sku kampanj u za st varanj e at omske bombe pokrenuo
j e Albert Aj ntaj n u vreme kada SAD ni su bil e u rat u sa Nemakom i kada j e
t ako net o bi l o mal o verovat no. Tvrdei da Nemaka radi na izradi atomske
bombe koj u moe upot rebit i za uni t enj e ameri ke demokrat i j e on 2. avgust a
1939, pre nego t o j e Drugi svet ski rat poeo, pi e ot voreno pi smo predsedni ku
SAD Frenkli nu Ruzvel tu traei od nj ega da podri razvoj nuklearne bombe.
Uvaavaj ui navodnu Ajntajnovu zabrinut ost Ruzvelt pri hvat a njegovu
i ni ci j at i vu za st varanj e naj st rani j eg i naj nehumani j eg oruj a na svet u i odmah
formi ra specij al nu dravnu komi sij u na el u sa dr Li manom Bri gsom (Lyman
James Bri ggs) koj a e, nedugo pot om, predl oi t i poetak rada na projekt u
Menhet n. Ovaj 20 mil ijardi vredan projekat j e bi o naj st roe uvana voj na t aj na
u SAD t okom Drugog svet skog rat a, a na njemu j e bilo angaovano oko
200. 000 l j udi .
Kako se u Ameri ci ubi st vo dve st ot i ne hi l j ada ci vi l a pravdal o ubrzanom
kapi t ul aci j om Japana i prest ankom svi h sukoba Al bert Aj nt aj n j e ubrzo
popri omi oreol mi rot vorca kome e zbog t oga al i i iznoenja jevrejskog
pi t anj a 1952. bi t i ponueno da post ane predsdnik Izrael a. Ovu ponudu e on
odbi t i i z prost og razl oga t o ni j e el eo da napusti SAD.
Ono t o i st aknut i nauni k, socij al sta, cionist a i si mpat i zer komuni st a Al bert
Aj ntaj n nij e rekao amerikom predsedni ku i javnosti je da, prema njegovi m
saznanj i ma dobi j enim od di rekt ora nemakog nukl earnog projekt a i nobel ovca
Vernera Haj senberga (Werner Karl Hei senberg), kancel ar Adol f Hit ler nije
odobri o sredst va za razvoj nemakog nukl earnog oruj a! Podst aknut
Aj nt aj novi m i zj avama voj ni komandant operaci j e Menhet n general Vesl i Gruv
(Lesli e Ri chard Groves) je poet kom 1941. pokrenuo specijalnu tajnu
operaci j u Al sos. Idej a mu je bil a da se pri kupe sva saznanj a o nemakom
napredovanj u u obl ast i razvoj a nukl earnog oruj a i i st a pri mene u okvi ru
Menhet n projekt a. Sve do kraj a rat a ameri ki operati vci nisu uspeli da ot kriju
ni j edan j edi ni podat ak o nemakom nukl earnom programu t o se vezi val o za
navodno nemaku bezprepokrnu konspi rat i vnost u ovoj obl ast i . Meut i m,
vreme e pokazat i da j e Ameri ka, zahval j uj ui Ant aj nu, bi l a u nukl earnoj t rci
koj u j e t ral a sama.
O neosnovani m t vrdnj ama Al bert a Aj nt aj na e se bri t anska obavet aj na
sl uba MI6 uveri t i u okvi ru svoj e akci j e Epsi l on: deset ori ca vrhunski h
nemaki h nauni ka (Eri ch Bagge, Kurt Di ebner, Wal t her Gerl ach, Ott o Hahn,
Paul Hart eck, Werner Hei senberg, Horst Korschi ng, Max von Laue, Carl
Fri edri ch von Wei zscker i Karl Wi rt z) je maja 1945. prebaeno u vil u Farm
557

Hal l u bl i zi ni Kembri da kako bi se i spit ali o napredku u st varanj u nemakog
nukl earnog oruj a. Svi su osl oboeni decembra meseca - nakon t o su se
bri t anski agent i i saveznici uverili da nij e postaj ao ni kakav nemaki proj ekat
st varanj a at omske bombe. Napret ka ni j e bi l o j er ni j e bil o ni poet ka; nemaki
kancel ar Adol f hi t l er j e bi o prot i v razvoj a nuklearnog oruj a! Kraj em 1945.
general Vesli Gruv j e obustavi o proj ekat Alsos. Saznanja do koji h se dolo u
operaci j i Epsi l on su, na kraj u, sumi rana u j ednu j edi nu reeni cu: The German
nucl ear energy proj ect does not exi st Nemaki nuklearni program ne
post oj i ! Sve do 2005. godi ne Epsi l on dokument a su bi l a kl asi fi kovana kao
st rogo poverl j i va i kao t akva nedost upna j avnost i u koj oj su sve vreme kol al e
novi nske i fi l mske i zmi l j ot i ne o navodno zakesnel i m nemaki m pri premama
za proi zvodnj u at omske bombe.
Tokom operaci j e Epsi l on nepobi t no j e ut vreno da nij e post oj ao ni kakav
nukl earni program Treeg raj ha ali su zat o brit anski i ameriki agenti shvatili
da su nemaki nauni ci , na got ovo svi m pol j i ma naunog rada, bi l i i spred
nj i hovi h. U skl adu sa t i m odmah j e pokrenut , na el u sa Henri j em
Ki si nderom, proj ekat Papercli p odvoenj e i z Nemake za SAD 127
vrhunski h nauni ka l anova Wehrf orschungsgemei nschaf t-a. Meu nj i ma j e
bi l o i 19 nauni ka nemakog raket nog programa na el u sa Vernerom Braunom
(Dr. Wernher Magnus Maxi mi l i an Frei herrvon Braun). Oni e st vori ti ameri ki
raket ni program koj i e prve rezul t at e dat i 31. j anuara 1958. l ansi ranj em
sat el i t a Expl orer 1, a pot om i svemi rskog programa Apol o. Predsedni k SAD
Dvaj t Aj zenhauer e sredi nom 1958. pot pi sat i akt o osni vanj u NASA (Nat i onal
Aeronaut i cs and Space Admini st rat i on) na el u koje e bi t i dr Braun, do t ada
svet u poznat ugl avnom kao t vorca uvene nemake V-2 raket e
(Vergel t ungswaffe 2). Zahval j uj ui ot et i m nemaki m nauni ci ma, a pre svi h
Al eksandru Li piu (Alexander Marti n Li ppisch) Ameri kanci e doi i do
savremenih supersonini h borbeni h avi ona serije Fant om. Li pi j e bio j edan od
glavni h konstruktora nemakog ml aznog avi ona Messerschmi ttMe 163
Komet , a po dolasku u SAD nast avi o j e svoj rad na proj ekt ovanj u aviona
vi soki h performansi koj i su se od 1958. poel i oznaavat i sa poet ni m sl ovom
F: F-4 Phant om II, F-15 Eagl e, F-16 Fight i ng Fal con, F-14 Tomcat , F/ A-18
Hornet.
Zadi vl j en dest rukt i vnom efi kasnou at omske bombe i ueu j evrej ski h
nauni ka u njenom st varanj u Bert rand Rasel , bri tanski fil osof i nobel ovac
(Nobel ovu nagradu je pri mi o za svoj spisat elj ski rad u kome je gl ori fi kovao
osnove humanost i ), se 1. okt obra 1946. godi ne preko asopi sa The Bul l et i n of
t he At omi c Sci ent i st s zal oi o za at omski napad na Sovjet ski savez. Ist i na,
Rasel j e bi o poznat po svom bol j evi zmu i podrci koj u j e pruao
j udeokomuni st i ma u Rusi j i kada su obaral i ruskog cara, a 1920. godi ne j e sa
svoj om l jubavni com Dorom Bl ek (Dora Bl ack) ak ot put ovao u Moskvu na t ri
nedel je kako bi t t e--t t e razgovarao sa Lenj inom, Brontajnom i
Rozenfel dom i prui o i m podrku u dal j oj ant i ruskoj revolucionarnoj
558

akt i vnosti . Po povratku i z Rusij e rasel pie:
Bol j evi ci su, i znut ra gl edano, ari st okrat e koj e odl i kuj e kuranost , snaga i
sposobnost . . . Svoj u vlast ne del e ni sa ki m i ui vaj u sve pogodnost i vezane za
korienj e aut omobil a, raskoni h kua, odl azaka na pozori ne predstave i sl . . .
Na hi l j adu nai na i ve bol j e od naroda. . . Pravi komuni st i su i nt ernaci onal i sti i
kol i ko sam j a vi deo Lenj i nu uopt e ni j e st al o do Rusij e koj u bi odmah u cel ost i
rt vovao. . . Osvaj anj e azi j at ske Rusij e u meni j e odmah probudil o i mperij al na
oseanja.
Ono t o j e Rasel a navel o da nakon Drugog svet skog rat a zat rai at omsko
bombardovanj e i uni t enj e Rusi j e j e i nj eni ca da se novi komuni st i ki l i der
St al j i n okrenuo prot i v Jevrej a koj i su, Rasel j e t o dobro i got ovo i z prve ruke
znao, bi l i i nspi rat ori i nosi oci komuni st ikog prevrat a u Rusi j i i koj i ma j e,
prema uni sonom ci oni st ikom mi l j enj u, Rusi j a sada pripadal a. Nakon t o je
St al j i n 1953. ubi j en Rusel menja svoj odnos prema Rusi j i i upot rebi
nukl earnog oruj a t ako da ve 1955, zaj edno sa svoj i m pri j at el j em Al bert om
Aj ntaj nom, obj avlj uj e The Russell Einst ei n Mani f est o koj i m nj i h dvoj i ca
obj anj avaj u svet u kako vie nema osnova i razl oga za dal j i m razvojem i
upot rebom nukl earnog oruj a. ovek koj i j e fi nansi j ski i medi j ski podrao
Rusel a u ovoj nj egovoj novoj proruskoj pol iti ci bio j e kanadski mil i j arder
Sajrus Iton (Cyrus St ephen Eaton) koji e za t u svoj u podrku pol i t i ci dt ent e
1960. u Rusi j i pri mi t i posebno pri znanj e -
. Tako j e It on, koj i j e i nae bio
bl i ski posl ovni saradni k porodi ce Rokfel er, od strane novinara proglaen
omi l j eni m kapi t al i st om u Kreml j u - The Kreml i n' s f avorit e capit al i st .
Da bi st e znal i zat o se net o dogodi l o, morat e prvo pot rai t i odgovor
na pi t anj e t a j e ko i z neega t o se dogodil o dobi o. Nakon Prvog svet skog rat a
nest al a su ak et i ri vel i ka carst va: Habsbursko, Ot omansko, Aust ro-Ugarsko i
Rusko, a naj vei deo aut ent inog bri t anskog pl emst va l i en j e moi. Velika
Bri t ani j a prest al a j e da bude vel i ka. Vel i ki i moni su post al i samo nj eni
bankari j edini pravi profi teri najveeg oruanog sukoba u istoriji
oveanstva.
Prvi svet ski rat je doveo do kolosalnih politiki h i ekonomski h
promena. Kapi t al i st iki ekonomski odnos zasnovan na kamat arenj u i pohl epi
post ao j e domi nant an i bez konkurenci j e, a demokrat i j a kao nj egova pol i t ika
sl uki nj a proi ri l a se kao kuga. Poraeni nisu imal i ni kakvog i zbora al i ni
drave pobedni ce ni su bol j e prol e: sve su se poj avi l e kao obini duni ci na
bankovni m raunima meunarodni h fi nansi jski h kart el a. A znat e l i , i mat e l i
bi l o kakvu predst avu o t ome ko su t i bankarski kart eli st i t i nezasiti l ihvari?!
Posl e Drugog svet skog rat a nast al a j e j evrej ska drava - Medi nat Yi sra' el,
uvrstil a se i proiri la bogom dana vavi lonska demokratij a i zavladali su
559

post ul at i l i beral ne pol i t i ke i ekonomi j e. S j edne strane st e i mal i l i beral ni
kapi t al i zam pod kont rol om j udeo-vavi l onski h bankara, a s druge strane
komuni st iki t eror pod di ri gent skom pal i com cionista koji su sl omi l i sve
naci onal ne drave u Ist onoj Evropi . Tako su, kako god i gde god da
pogl edate, ci onist i kreirali bi polarni svet u kome j e st rah j edni h od drugi h bi o
pokret a besomunog naoruavanja i zastrai vanja l judi na svi m kont inenti ma.
Ako se danas pi t at e ko su naj vani j i poj edi nci i l i banke koj e su svet
pri premal e t okom XIX i XX veka za Veli ki sukob kako je nazi van Prvi svetski
rat u svoj e vreme, a pot om i za Drugi svet ski rat odgovor j e rel at i vno l ako
pronai j er nji hova i mena ci oni st i est o, ak preest o spomi nj u: The Warburgs
i z Hamburga; The Oppenhei ms i z Kel na; Speyeri z Frankfurt a; The Sassoonsi z
Bombaj a; Lazard Frres i z Pari za; The Lehman Brot hers iz Nj uj orka;
Gol dman and Sachs iz Nj uj orka; Bl eichrder i z Berl i na; Israel Seiff i z It al i j e;
Sal omon Brot hers i z SAD ; Lazard Frres & Co. i z SAD; Cant or/ Fit zgeral d
i z SAD; Hambros i z Londona; The Rot hschil ds (pet oro brae) u Frankfurt u,
Napul j u, Beu, Londonu i Parizu; Mendel sohnsi z Berl i na; Kuhn, Loeb & Co.
i z SAD, pod kont rol om Rot i l da; J. W. Sel i gman i z SAD; Ladenburg,
Thal mann and Co i z SAD; Bache i z SAD; August Bel mont i z SAD; Haym
Sal omon i z SAD; Isaac Moses i z SAD (koosni va Bank of New York sa
Al exanderom Hami l t onom); Kni gswart er i z Amst erdama; Wert hei m &
Gompert s iz Amsterdama; Bi sschoffshei m i z Amst erdama (vlasni k est
banaka irom Evrope); Hol l ander & Lehren i z Hol andi j e; Raphaeliz
Hol andi j e; Becker & Ful d i z Amst erdama al i j e pod punom kont rol om
Rot i l da; Benedi ct H. Gol dschmi dt iz Frankfurta; Li ppmann, Rosent hal &
Co. iz Holandije; Li ssa & Kann i z Hol andi j e; LbBamberger iz Frt h-a,
odnosno Frankfurt a i Ludwi g Bamberger, koosni va Deut sche Bank; The
El t zbachersi z Kel na; AronBeerII i IsaacLbBeer i z Frankfurt a; Carl
Frst enberg i z Berl i na; K. K. Pri v. Oesterrei chi sche Credi t-Anstal t fr
Handel und Gewerbe i z Bea (vl asni t o Rot i l da); Rudol f Schul t zbach iz
Frankfurt a; F. S. van Nierop i z Amst erdama; Ei cht hal i z Pari za; Hei neiz
Pari za; Fouldiz Pari za; Guenzburg i z Petrograda, Rusij a.
U sveobuhvatnoj i got ovo deset godi na pripremanoj knji zi pod nazivom
St ammbuch der Frankf urt er Juden (Porodina i st ori j a Frankfurt ski h j evrej a)
obj avl j enoj 1907. godi ne dr Al eksandar Di c (Al exander Di et z) pi e o 356
Jevrej a koj i su t okom XVIII veka napust i l i Frankfurt . Od ovog broj a 113 j e
ot i l u u Francusku, 89 u Bri t ani j u (66 u London, a 14 u Manest er), 52 u SAD
(31 u Njuj ork), 41 u Be i 14 u razne i t al i j anske gradove. Dr Di c vrl o
argument ovano obj anj ava kako su ovi l j udi pri premani i u svet razasl ani sa
cilj em da obezbede apsol ut no sinhronizovan i besprekorno koordi ni san svet ski
bankarski si st em, a sve sa ci l j em potpune kontrole svet skog fi nansi j skog
t ri t a. Naravno, dr Di c ukazuj e da su u sadej st vu sa ovi m l j udi ma del oval i i
Jevrej i i z mnogi h drugi h nemaki h i evropski h gradova i kao primer navodi
banku La Banque de Pari s et des Pay koju su 27. januara 1872. u Parizu
560

osnovale jevrej ske porodi ce Bischof fsheim & Bamberger. Sve navode dr Di ca
pot vrdi o j e i Zombat Verner (Sombart Werner) u svoj oj knji zi Di eJuden und
das Wi rtschaft sleben (Jevrej i i ekonomski i vot ) koj a j e 1911. t ampana u
Laj pci gu. U nj oj Verner, koj i se t okom nj enog pi sanj a i nt enzi vno konsultovao
sa Maksom Veberom (Max Weber), ne kri t i kuj e Jevrej e per se ve objanjava
nj i hova zakul i sna i svekol i ka del ovanja kroz kapi t al i st i ki nai na
pri vrei vanj a i demokrat ske procese odl ui vanj a. Verner u knj i zi navodi i
podat ak da j e 1882. godi ne u Nemakoj bi l o 2733 banke od koj i h j e ak
42, 32% bi l o u vl asni t vu Jevrej a. U ovom kontekst u on navodi got ovo
neverovatna podat ak da je meu zaposl eni ma u svi m nemaki m bankama ak
55% bil o Jevreja.
Nekol i ko meseci nakon Drugog svetskog rat a Bendami n Fri dman (Benj ami n
Freedman), emi nent ni ameriki ci oni st a i mi lioner, preki nuo j e sve svoje veze
sa ci oni st ikom organi zaci j om i okrenuo se proti v nj e. Fri dman j e bi o vl asni k
kompani j e t he Woodbury Soap Company i j edan od monogi h ci oni st a koj i su
pri sust voval i Versajskom mi rovnom sporazumu u Pari zu. Imao j e vrl o dobre
veze sa mnogi m ul t rabogat i m l j udima al i i sa nekol i ci nom ameriki h
predsedni ka: Bernard Baruch, Samuel Unt ermyer, Woodrow Wi l son, Frankl i n
Roosevel t , Joseph Kennedy, John F. Kennedy i t d. Nakon vi edeceni j skog
del ovanja u i me i u kori st ci oni st ike organi zacije Fri dman j e, nakon t o j e
sagl edao sve st rahot e Drugog svet skog rat a, shvat i o da dal j a akt i vnost ci oni st a
nema za ci l j pomo j evrej skom narodu ve da su nj eni kraj nji ci l j evi , u svoj oj
bi t i , ant i ci vi l i zaci j ski . Ost at ak svog i vot a i got ovo sav svoj kapi t al j e
posvet i o razot kri vanj u i st i na u vezi oba svet ska rat a, kao i ci oni st iki h
mani pul aci j a u Ameri ci . Prema Fri dmanu, amerikog predsedni ka Vi l sona
Ci oni st i su uceni l i j avnom obj avom j edne nj egove vanbrane veze za vreme
dok j e bi o predsedni k Pri nst on uni versi t et a. Fri dmanovi rukopi si , govori i
knj i ge na ovu t emu, predst avl j aj u vrednu i st ori j sku grau koja j e, na alost,
ugl avnom uspeno pot i ski vana od strane ci onist a. t a vi e, j edan od vodei h
l j udi Ant i Def amat i on League Arnol d Forst er - okarakt eri sao j e Fri dman-a
kao Jevreja koji mrzi samog sebe. Kako bi se shvatil o o emu j e Fri dman
pi sao i govori o kada j e odl ui o da raskri nka cioni st e naj bol j e je samo citirati
deo nj egovog govora koj i j e odrao 1961. godi ne u Wi l l ard Hot el-u, u
Vai ngt onu DC, u kome j e opi sao ul ogu ci oni st a i pozadi nu ul aska Ameri ke u
Prvi svet ski rat :
Nakon samo dve godi ne rat ni h sukoba Nemaka j e ost vari l a apsol ut nu
pobedu: Nemake podmorni ce koje su bil e pravo iznenaenj e za ceo svet su
kont rol i sal e ceo At l ant ski okean. Vel i ka Bri t ani j a j e ost al a bez muni ci j e, a
rezerve hrane su j oj pal e na samo nedel j u dana gl ad j e bi l a i zvesna.
Francuska armi ja sa preko 600. 000 rt ava j e bi l a zavri l a svoj e. . . I t ada, na
vrhuncu svog voj nog t ri j umf a Nemaka zast aje i umest o da zada konaan udar
prot i vni ku nudi Bri t anci ma mi r po pri nci pu Preki nimo rat i vrat i mo sve na
predrat ne pozi ci j e. Svesni svoj e pozi ci j e Engl ezi su u l et o 1916. bi l i spremni
561

da pri hvat e nemaku ponudu ni su ni i mal i nekog i zbora. Al i tada se dogodi l i
net o neoeki vano i posve nepredvi di vo.
Nemaki ci oni st i , koj i su predst avl j al i ci oni st e i st one Evrope, oti li su u
Bri t anski Rat ni Kabi net i bi u krat ak pot o j e ovo dugaka pria, ali i mam
dokument e koj i ma mogu da dokaem sve t o t vrdi m i rekl i su: Sl uaj t e. Jo
uvek moete da dobij ete ovaj rat . Ne morat e da se predat e. Ne morat e da
pri hvat i t e mi rovne usl ove koj i su vam ponueni od st rane Nemake. Vi et e
dobi t i ovaj rat ukol i ko Sjedi nj ene Amerike Drave uu u nj ega, kao va
savezni k. SAD ni su bi l e u rat u u t o vreme. Mi smo t ada bi l i svei , ml adi ,
bogat i i moni . Rekli su Engl ezi ma: "Mi vam garant ujemo da emo uvui SAD
u rat kao vaeg savezni ka, ako nam vi obeat e Palesti nu nakon t o pobedite u
rat u. Drugi m rei ma, dogovori l i su se.
Engl eska j e i mal a t ol i ko prava da obeava Pal est i nu bi l o kome, i st o kol i ko bi
i mal e prava SAD da obeaj u npr. Japan Irskoj , i z bi l o kog razl oga.
Apsol ut no j e apsurdno da Vel i ka Bri t ani j a, koj a ni kad nije imala interese nit i
bi l o kakva prava na podruj u pal est i nske t eri t ori j e, da nudi Pal est i nu kao
zal og koj i m e pl at i t i ci oni st i ma uvl aenj e Ameri ke u rat . Meut i m, oni su dal i
t o obeanj e, u okt obru 1916. -t e godi ne. Vrl o krat ko nakon t oga, ne znam
kol i ko vas se t oga sea, SAD koj a j e bi la t otalno pro-nemaki nast roj ena u t o
vreme, ul azi u rat kao bri t anski savezni k.
Posl e Drugog svet skog rat kont rol a cel okupnog svet skog monet arnog si st ema
pal a j e u ruke nekol i ci ne l j udi . Ono t o su j edni pri premil i drugi su saekali i
nastavi l i . Danas se moraj u spomenuti Rot i l di , Openhaj merovi , rederi ,
ust eri , Gol dsmi t ovi , Varburgovi , i fovi , Kasel i Gugenhaj movi . Oni su preko
svoj i h komerci j al ni h, i nvest i ci onih, central ni h i ko sve zna j o kakvi h banaka
kontrol isali sve svet ske tokove novca. No ni su samo banke bile nji hove. Za
vl ast , za kont rol u su od presudnog znaaj a bi l a i sredst va masovne
komuni kaci j e pa su t ako naj vani j e novi ne, radio i TV st ani ce post al e
vl asni t vo deset ak magnat a, od koj i h j e vredno spomenut i Rupert a Murdoka
(Keit h Rupert Murdoch), Edgara Bronfmana (Edgar Mi l es Bronfman) i l i
Dorda Herst a (George Randol ph Hearst Jr. ) koji se nalazi na el u kompani j e
Hearst Communi cat i ons, Inc. (kont rolie 43 dnevne novi ne, 72 nedelj ni ka i
oko 200 asopi sa koji izlaze meseno). Naravno, ni kako se ne smej u zaboravi t i
ni si novi uvenog El aj e Di zni j a (El i as Di sney) Val t er i Roj . Oni su, ko t o ve
ne zna, 16. okt obra 1923. osnoval i The Wal t Di sney Company koj a danas
kont rol i e vel i ki broj znaaj ni h i nformat i vni h medi j a (ABC Tel evi zi on
Net work, Buena Vi st a Tel evi zi on, Mi ramax, Los Angel es Ti mes. . . ), i naj veu i
naj ut i caj ni j u svet sku i nformat i vnu i mperi j u vrednu nekol i ko deset i na mi l i j ardi
dol ara Ti me Warner.
Zapad se pl ai o Ist oka, a Ist ok j e zazi rao od Zapada. Kreirana je stal no
pri sut na at mosfera st raha, t ako neophodna za ekspanzi j u novost vorenih organa
562

Novog svt et skog poret ka na el u s Ujedi nj eni m Naci j ama. Za promovi sanj e
pol i t i ke podel a i opt eg st raha zadueni su ne samo politi ki lakeji irom sveta
ve i naj vei broj i nt el ekt ual aca. Kako se narod i ndokt ri ni ra i meusobno
suprotstavlj a najl ake se moe vi det i iz knji ge Povrat ak i st ori j e i kraj sna
(The Return of Hi st ory and t he End of Dreams) amerikog teoreti ara i
nekadanj eg sl ubeni ka ameri ke vl ade Robert a Kej gana (Robert Kagan). Po
Kejganu svet ski sukob post oj i i nemi novan j e j er j e Ameri ka zat i t ni k sl oboda,
demokrat ska i moderna zeml j a koj a radi na povezi vanj u naci j a, koj a pokuava
da odgovori pot rebama svi h l j udi i koj a je miroljubiva zato to titi svetski
poredak. S druge st rane, i st ie Kej gan, Rusi j a, Kina i i sl amski fundament al i sti
su: aut okrate, tirani, oni koji ne pri hvat aj u promene, oni koji vode u i zolacij u,
t e su, sami m t i m, konfl i kt ni si st emi . Kej gan j e i nae sin Vi kt orije Nuland
(Vi ct ori a Nul and) koj a j e, pre svega, poznat a kao dugogodi nj i st al ni
predst avni k SAD pri NATO-u i persona grat a u Savet u za spol j ne odnose.
Uj edi nj ene naci j e su, zapamt i t e, osnovane ne da reavaj u probl eme ve da
post oj ee umnoavaj u i produblj uj u. Pa bar vama Srbi ma ne t reba govori t i o
t ome! Ko j e bi o garant bezbednosti u Kraji ni kad su Srbi proterani i z nj e? Ko
j e kont rol i sao demi l i t ari zovanu zonu Srebreni ce u koj oj j e bi l a st aci oni rana
kompl et na 28 musl i manska di vizija sa Naserom Ori em na el u, i koja je
dej st vuj ui i z t e zone, l i i l a ivot a na hil jade Srba u okol ni m selima? Pod
i j om upravom su Kosovo i Met ohi j a i z koj i h j e prognano skoro t ri st a hi l j ada
Srba i koje su danas gl avni evropski narko centar? Koj je na Ki M rasprodao
got ovo cel okupnu i movi nu srpske drave? Ko j e obezbedj i vao mi r t amo u
Pal est i ni , na Bl i skom Ist oku dok su Arapi ubi j ani ? Ko? Ko j e t rai o nukl earno
oruj e u Iraku dok oni ni puku ni su znali da naprave! Odi sta ko? UN naravno.
Svako moe da i nt erpret i ra prol ost kako el i j er ni ko vi e i ne zna ta se sve
odist a dogaal o. Ist ori j u su uvek pi sal i pobedni ci , a pobedni ci ni su uvek bi l i
i st i . Tako i danas moet e o koj eemu pi sat i bi l o kako. Danas moet e o svemu
pi sat i , osi m o nj i ma, a moet e i o nj i ma ukol i ko el ite da javno budet e
i smejani , vreani , omal ovaavani , l ano di skredi t ovani pa ak i proganj ani . Na
kraju, ni kad nemoj te isklj ui t i mogunost i da Vas pregazi neki aut o, udari
kami on i l i i zbode neki nesreni narkoman. Moe i da se nit a ne desi ni kad
se ne zna. No, znat e, ovako kako sam j a govori o govori l i su pre mene mnogi
mnogo pamet ni j i , i skusni j i i poznat i j i l j udi . Mnogi su upozoraval i
oveanstvo o ti m svet ski m spletkaroi ma, al i kao da i h ni ko ni j e uo. No, j a
i skreno veruj em da ova zavera, na kraj u, nee proi . Ovako vel i ko zl o ne moe
da proe j er, naprosto, s nj im e se i zvesno obraunat i sami Jevrej i koj i
naj bol j e znaj u ko su t i l j udi i gde i h mogu nai. Proti v njih su, od kad je veka,
uvek bili svi ort odoksni Jevreji, a meu nj i ma posebno Haredi Jevreji koji ak,
kako bi sauval i svoj u duu od ci oni st ike propagande, ne gledaj u t el evi zij u i
ne i t aj u novi ne, a i nt ernet kori ste i skl j ui vo u posl ovne svrhe. Vi i ne znate
kol i ko j e, i rom sveta, puno ant i ci oni st iki h demonst raci j a i prot est a razni h
vrst a organi zovano od st rane sami h Jevrej a. Mnoge od ovi h prot est a predvodi l i
563

su rabi ni koj i se prot i ve zl oupot rebi j evrej ske rel i gi j e. Ima i h na stoti ne al i,
pre svega, t reba podset i t i na Mordekaj Gi ft era (Mordechai Gi fter), Arona
Kat l era (Aharon Kat l er zt l), Mi hela Vaj smandl a (Mi chael Dov Wei ssmandl
zt l ) i Ji caka Sol vi ka (Yi t zchack Zev Sol avei t chi k). Meu Jevrej i ma
ant i ci oni st i ma neete nai ni j ednog bankara, medi j skog magnat a i l i pri padni ka
politi ke elit e. Zapamt it e, nemoj t e ni kada zaboravi ti da su Jevrej i , ort odoksni
Jevrej i , j evrej ski narod naj vee rt ve ci oni st ike politike. Treba samo
i zdrati , nadam se ne j o dugo.
Vi di t e, val j a da kaem j o i t o kako post oj e mnoge ant i -ci oni st ike
knj i ge i rukopi sa pi sane od st rane veoma znaaj ni h u uvaeni h j evrej ski h
pi saca, i st ori ara i novinara kao to su Don Sak (John Sack), Al fred Lil ental
(Al fred Li l i ent hal), Noam omski (Avram Noah Chomsky), Izrael ak (Israel
Shahak), Bendami n Fri dman (Benj amin Freedman), Dek Bernst i n (Jack
Bernst ei n), Henri Makou (Henry Makow) i Vi kt or Ost oski (Vi ct or Ost ovsky),
Norman Finkel t aj n (Norman Finkel st ei n) i drugi .
Meu ve pomenuti m j evrejski m intelekt ualci ma posebno je
i nt eresantan i kuraan Fi nkel taj n (Norman G. Fi nkel st ei n) koj i radi kao
profesor na Nj uj orkom uni verzi t et u Hunt er. On j e 2000-t e obj avi o knj i gu
Hol okaust i ndust ri j a (The Hol ocaust Indust ry: Refl ect ions on t he Expl oit ati on
of Jewi sh Sufferi ng). U ovom svom radu on sanspardon kritikuje mone
fi nansi j ske i geopol i t ike interesne grupe koje st oj e i za l anog uveavanj a
nekadanjih pat nji Jevreja, izmi lj anj a novi h i medi j ske ekspl oat aci j e svega
t oga, a sve sa ci ljem i znuivanj a ogromni h suma novca od nemake drave,
vaj carski h banaka, vel i ki h nemaki h korporaci j a i sl . Kao j ednog od gl avni h
prevaranat a koj i st oj e i za bi zni sa sa hol okaust om Fi nkel t aj i menuj e Eli j a
Vi zel a koga nazi va i domai m kl ovnom - residentclown. Vi zel u bl i ske ci oni st e
Fi nkel t aj opi suj e kao obine gangst ere i del i kvent e koj i , kao i svi gangst eri i
del i kvent i , ne prezaj u od l ai , krae i ubi st ava kako bi se domogl i t ue
i movi ne.
Kao nove cent re Novog svet skog poret ka (Novus Ordo Mundi ) Fi nkel t aj
navodi Njuj ork, London, Pari z i Jerusal i m. Pri t ome on posebno ukazuj e na
opasnost od Izrael a (85% st anovni t va i ne Akenazi Jevrej i ) koj i nazi va i
t erori stikom dravom koj a j e vi soko opasna ne samo po mi r u regi onu Bl i skog
Ist oka ve i za svet ski mi r s obzi rom da raspol ae oruj em za masovno
ubi j anj e at omskom bombom. Veit e jadi kovke zvanine i zrael ske pol i t i ke
el i t e nad sudbi nom Jevreja u Drugom svet skom rat u Fi nkel t aj n karakt eri e
nj i hovom prvenst venom pot rebom za pri kri vanj em genoci da koj i i ne nad
neduni m Pal est i nski m narodom.
Svoj u re prot i v ci oni st a pi sac Dek Bernst i n (Jack Bernst ei n) j e ovako
i skazao:
564

Meni j e veoma poznat a vaa t akt i ka, draga moj a ci oni st ika brao,
koj om se sl ui t e da uut kat e one koj i pokuavaj u da obel odane vae
subverzi vne radnj e. Ako t a osoba ni j e j evrej ske naci onal nost i , vi j e odmah
progl asi t e ant i semi t om t o j e samo j edna di mna zavesa koj a vam sl ui za
sakri vanj e vaih prlj avih radnji . Meut i m, ako j e osoba koj a vas razot kri va
Jevrej i n, onda se sl ui t e drugom t akt i kom:

Prvo, i gnori ete opt ube nadaj ui se da se i nf ormaci j a o
t ome nee dal eko proi ri t i .
Ako se i nf ormaci j a proi ri , onda vi pokuavat e da j e
i smej et e kao i osobu koj a j e promovi e.
Ako ovek ni j e i mao skandal a i za sebe, onda et e se vi
pot rudi t i da mu ve i zmi sl i t e i priijete neki.
Ako ni t a od ovoga ne donese el j eni ef ekat , vi se onda
neet e l i bi t i ni fi zikog napada na t u osobu nj egovu el i mi nacij u.

Vi ni kada ni st e pokual i da dokaet e da j e sama informacija netana.
Tako, pre nego t o zaponete svoj e napore da me uut kat e, j a vam nudi m j edan
i zazov: Vi kao ci oni st i skupi t e odreen broj j evrej a ci oni st a i svedoka koj i e
zast upati vae stavove; a ja u skupi t i i st i broj osoba koj i su ant i -ci oni st i ,
pro-ameriki nastroj eni j evreji i svedoci.
Onda e ci oni sti i ant i -ci oni sti obj asni t i i obrazl oi t i svoj e st avove, a
onda mogu da raspravl j aj u o ovoj knj i zi i svom mat eri j al u u vezi sa nj om a
ova debat a e se odrat i u t el evi zi j skom st udi j u. Haj de da j avnost i
prezent i ramo sve i nf ormaci j e obe st rane i da pust i mo ameriku publ i ku da
sama odl ui t a j e i st i na a t a ne. Zar ovo ni j e pot en predl og? Vi ete
svakako rado pri hvatit i ovaj predl og, ako ono t o sam j a napisao nije istina.
Al i ako se ponovo vrat i t e na st aro zapomaganj e Lai , sve su ovo l ai !, vi
et e onda t i me samo da pot vrdi t e amerikoj publ i ci da j e u stvari sve ovo t o
sam napi sao- i sti na.
t a mi sl i t e, da l i su ci oni st i pri hvat i l i baenu i m rukavicu? Naravno da ni su
i nikada nee!
Na kraj u, pomeni mo j o i Bendami n Fri dmana (Benj ami n Freedman), nekada
uvenog ameri kog ci oni st u i mi l i oneara koj i je preki nuo sve svoj e veze sa
ovom organi zaci j om, i okrenuo se prot i v nj e. Fri dman j e bi o vl asni k kompani j e
The Woodbury Soap Company i j edan j e od monogih ci oni st a koj i su
565

pri sust voval i pot pi si vanj u kapit ul aci j e Nemake 1918. i pot onj oj Versaj skoj
konferenci j i . Fri dman j e bi o veoma ut i caj an pa j e t ako i mao dobre veze i sa
nekoli ko ameriki h predsedni ka. Kako mu se nakon nekog vremena smuilo
kri mi nal no ponaanj e ci oni st ike organi zacije odl ui o j e da posvet i znaaj an
deo svoga l inog bogat st va u borbi prot i v nj e i njeni h skri veni h voa. Ovo je
nast oj ao da ui ni kroz razot kri vanj e istine u vezi suti ne pokret anja Prvog i
Drugog svet skog rat a, kao i det al j a vezani h za ci oni st i ki e mani pul aci j e
unut ar same Ameri ke.
Kako bi st e shvat i l i t ei nu Fri dmanovi h opt ubi pogl edaj t e samo deo govora
koj i j e Fri dman odrao 1961. godi ne u Wi l l ard Hot el-u, u Vai ngt onu DC, u
kome je opisao ul ogu ci onist a vezanu za ul azak Ameri ke u Prvi svet ski rat :
Nemaki ci oni st i , koj i su predst avl j ali ci oni st e i st one Evrope, oti li su u
Bri t anski Rat ni Kabi net i bi u krat ak pot o j e ovo dugaka pria, ali i mam
dokument e koj i ma mogu da dokaem sve t o t vrdi m i rekl i su: Sl uaj t e. Jo
uvek moete da dobij ete ovaj rat . Ne morat e da se predat e. Ne morat e da
pri hvat i t e mi rovne usl ove koj i su vam ponueni od st rane Nemake. Vi et e
dobi t i ovaj rat ukol i ko Sjedi nj ene Amerike Drave uu u nj ega, kao va
savezni k. SAD ni su bi le u rat u u t o vrij eme. Mi smo t ada bi l i svei , ml adi ,
bogat i i moni . Rekli su Engl ezi ma: "Mi vam garant ujemo da emo uvui SAD
u rat kao vaeg savezni ka, ako nam vi obeat e Palesti nu nakon t o pobedite u
rat u. Drugi m rei ma, dogovori l i su se.
Engl eska j e i mal a t ol i ko prava da obeava Pal est i nu bi l o kome, i st o kol i ko bi
SAD i mal e prava da obeaj u npr. Japan Irskoj , i z bi l o kog razl oga.
Apsol ut no j e apsurdno da Vel i ka Bri t ani j a, koj a ni kad nije imala interese nit i
bi l o kakva prava na podruj u t eri t ori j e Pal est i ne, da nudi Pal est i nu kao zal og
koj i m e platiti Cioni st i ma uvl aenj e Ameri ke u rat . Meut i m, oni su dal i t o
obeanj e, u okt obru 1916. -t e. Vrl o krat ko nakon t oga, ne znam kol i ko vas se
t oga sea, SAD koj a j e bi l a t ot al no pro-nemaki nast rojena u t o vreme, ul azi u
rat kao bri t anski savezni k. Mi moemo samo raspravl j at i u koj oj meri j e ovaj
prl j avi dogovor i zmeu Bri t anaca i Cioni st a dopri neo uvl aenj u i pogi bi j i
amerike dece u ovom krvavom evropskom sukobu. Mnogi , kao i Fri dman,
veruj u da j e t o bi o i j edi ni razl og za ul azak Ameri ke u t aj rat . Drugi , kao i j a,
mi sle da j e to bi o samo glavni dodat ni f aktor. Meut i m, ono oko ega se
moemo sl oi t i j e i nj eni ca da Ci oni st i ma ni j e ni mal o smet al o da
Ameri kanci gi nu zbog njihovih sebi ni h i nt eresa. ak i u Encycl opdi a
Britannica, kao i u MS Encart a(pogl edaj t e pod: Balf our Decl arati on)
potvruj e se ova i nj eni ca na koj u vam sada ukazuj em.
Pi ui o t ome kako i zat o su ci oni st i mogl i Engl ezi ma da garant uj u net o
t ako t eko poj ml j i vo kao t o da e SAD ui u rat Fri dman i znosi niz detalja ali
j e posebno el abori rao sl uaj predsedni ka Vudro Vil sona koga su ci oni st i
566

uceni l i j avnom obj avom j edne nj egove vanbrane veze za vreme kada j e 1896.
bio predsednik Prinst on Uni verzi t et a.
Reakci j a ci oni st a na Fri dmanove i st upe j e bi l a est oka i on j e, kao i svi
ci oni st i ki prot i vni ci , bi o i zl oen medi j skoj sat ani zaci j i u koj oj se i l o dot l e
da j e karakt eri san kao shi zofreni k i pat ol i ki l aov. U t om kont ekst u
i l ust rat i vna j e reakci j a Arnol da Forst era (Arnol d Forst er), j ednog od voa
Anti defamaci one li ge, koji j e Fri dmana okarakt eri sao kao Jevrej a koj i mrzi
samog sebe.
No, ni su, kao t o moet e da pret postavi te, samo pojedi ni jevrej ski
i nt el ekt ual ci i rabini proti v ci oni st a ve t u i ma i znaaj ni h ant ici onistiki h
j evrej ski h pokret a i organi zacij a. Meu nj i ma svakako da j e naj poznat i j a
verska grupa koja se nazi va Net urei Kart a ( -
Uj edi nj eni Jevrej i Prot i vCi onizma) i koja j o od 1935. odl uno, argument ovano
i beskompromi sno i znosi i st i nu, ni mal o pri j at nu, vezanu za ci oni st e. Oni ne
samo da ukazuj u na ci oni st iku mani pul aci j u sa broj em j evrej ski h rt ava
t okom Drugog svet skog rat a ve ak zaht evaj u i uni t enj e Izraela kao drave s
obzi rom da j e nast al a kao rezul t at mnogi h obmana i prevara sami h Jevrej a koj i
se mogu nadat i bol j i m vremeni ma t ek sa poj avom mesi j e. Rabi n i l an
Net urei Kart a Moa Hi r (Moshe Hi rsch) j e j o za i vot a pal esti nskog li dera
Jasera Arafat a govori o da samo Pal est i nci i maj u pravo i mogu pravedno
upravl j at i Pal est i nom s obzi rom da j e t o nj i hova zeml ja. Zbog ovakvog svog
st ava ci oni st i su Hiru, nakon t o j e napust i o si nagogu Ohel Sarah, i zvadi l i
j edno oko. Gl avni progoni t el j i , kao i uvek kad j e u pi t anj u zat i t a ci oni st ikih
pozi ci j a, pri padni ka Net urei Kart a je ve ozl ogl aena Ant i Def amat i on League
organi zaci j a koj oj ni kada ni j e bi l o st rano bl aenje, kl evetanje, pijuniranj e i
t a sve ne j o nji ma prot i vni h l j udi .
Anal izi rajui mo i ut i caj koj i danas ci oni st i poseduj u argent i ski publi ci st a i
ekonomski anal i t iar Adri jan Sal bui ocenj uj e da ona nesrazmerno nadi l azi
nj i hov broj . Uz konst at acij u da u svet u danas i ma svega esnaest mi l i ona
Jevreja, odnosno 0, 2% svet ske popul acij e i da j e i nj eni ca da SVI JEVREJI
NISU CIONISTI NITU SU SVI CIONISTI JEVREJI Salbui zaklj uuj e da
nj i hova neproporci onal na snaga l ei u i nj eni ci da i za nj i h st oj i meunarodni
bankarski kartrel . Sal bui podsea da, kada se govori o ci oni st i ma, ni kada ne
t reba smet nut i s uma da su osni vanj e njihove nacionalsti ke organizacije 1897.
fi nasi ral i Hi rovi , Rot i l di , Varburgovi , i fovi i mnogi drugi t ada naj moniji
bankari . Nakon dugogodi nj eg praenj a egzekuci j e neki h od ci oni st i ki h i dej a
i projekat a Sal bui j e ut vrdi o da se nj i hovo savremeno del ovanj e odvi j a preko
niza organi zacija meu koj i ma su najvanij e: Jewish Agency for Israel, Worl d
Jewi sh Congress, Worl d Zi oni st Organi zat ion, B' nai B' ri t h, Ant i-Defamation
League, Ameri can Jewi sh Congress, Ameri can Jewi sh Commi t t ee. . . Kako
upravo preko ovi h organi zaci j a i dobro organi zovanog l obi j a u Vai ngt onu
ci oni st i utiu na ameriku admi ni st raci j u podrobno su anali zirali i svoje nalaze
567

pret oi l u u knj i gu TheIsrael Lobby and U. S. Forei gn Policy (Izrael ski l obi i
spol j na pol i t i ka SAD) dva i st aknut a amerika profesora: Stefan Val t (St ephen
Mart i n Wal t ) sa uni verzi t et a Harvard i Don Merhaj mer (John J.
Mearshei mer), sa i kakog uni verzi t et a. Nakon i t anj a ove knj i ge i anal i za
Adri j ana Sal buija namee se neodol j i v oseaj da ci oni st i , od osni vanj a pa do
danas, zapravo ti t e i promovi u i nt erese gl obal nog finasi j skog kart el a,
odnosno oni h koj i i h i fi nansi raj u j o od XIX veka, a sve t o pod maskom
navodne zabrinut osti za jevrejski narod.
Ova pria o ci oni st i ma i nj i hovoj navodnoj bri zi o Jevrej i ma se i pak mora
zavriti sa par osvrt a na knj i gu amerikog knj i evni ka i di pl omca sa Yale-a
Brajana Ri ga (Bryan Mark Ri gg) Hi t l erovi j evrej ski voj ni ci ne i spriana
pri a o nemaki m rasni m zakoni ma i l j udi ma j evrej skog porekl a u Vermaht u
(Hi t l er' s Jewi sh Sol di ers - The Unt ol d St ory of Nazi Raci al Laws and Men of
Jewi sh Descent i n t he German Mi l i t ary). Na 528 st rani ca Ri g i t aoci ma
predoava st ot i ne dokumenat a i 95 fot ografi j a i z naj veeg nemakog
i st orij skog vojnog arhi va Mi lit rgeschi chtli che Forschungsamt koji ma i zvan
svake sumnj e ukazuj e na i nj eni cu da j e oko 117. 000 Jevreja, kao iskrene
nemake pat ri ot e, t okom Drugog svet skog rat a sl ui l o u Vermaht u. Mnoge od
nj i h Nemci su t ret i ral i kao pol uj evrej e Mi schli nge, a oni sami su samo el el i
da odbrane Nemaki , svoj u Hei mat (Domovi nu)! Meu ovi m Jevrej i ma nj i h
t ri deset i dva su kao general i Vermaht a koj i su pod svoj om komandom i mal i
ak st o hi l j ada voj ni ka pri mi l i naj vi a voj na pri znanj a: Johannes Zukert ort ,
Hel mut Wil berg, Erhard Mi l ch, Walt er Lehwesz-Lit zmann. . . I znat e l i t a j e,
kada j e isti na o ovoj eti ri deceni je uvanoj t aj ni i zbi l i na vi del o, rekao rabi m
Marvi n Haj r (Marvi n Hi er) i z Inst i t ut a Si mona Vi zent ala: Ako j e bilo
j evrej ski h voj ni ka u hi t l erovi m oruani m snagama i ako su oni tada znali t a se
sve deava, a da pri t ome ni su inili nita da spasavaju i vot e onda j e t o
nepot eno i neasno. Opasku j ednog od novi nara da su svi oni , i zgl eda, bi l i
ant i ci oni st i i l oj al ni graani drave koj oj su pri padali Hajr ni je eleo da
koment ari e.
O cionisti ki m l ai ma, mani pul aci j ama, prevarava i zl oi ni ma mnogi su
pi sal i , a danas meu naj poznatij i m protivnici ma hol okaust bi znisa su svakako
engl eski pi sac 30 romana - Dej vi d Irvi ng (Davi d Irvi ng), profesor
knj i evnost i sa Uni verzit et a u Lil u Robert Fori son (Robert Faurisson),
engl eski bi skup Ri ard Vi l i j amson (Ri chard Wi l l i amson), nemaki hemi ar i z
Max-Pl anck i nst i t ut a Germar Rudol f (Germar Rudol f), nemaki i zdava i
osni va poznat e Sami sdat Publ i shers, Lt d. Ernst Zundel (Ernst Zndel ), dokt or
fi l i sofi j e i di rekt or Adel ai de Inst i t ut eFredri k Tuben (Fredri ck Tben), bi va
bal eri na i poznat i predava na predmet u Fini h umet nost i na Queensland
Uni versit y of Technol ogy Mi el Renj uf (Mi chl e Suzanne Renouf), amerika
i st ori arka Debora Lipst ad (Deborah Est her Li pst adt), nemaki advokat i
nekadanji l an Soci j al demokrat ske part i j e Nemake Horst Mal er (Horst
Mahl er). . .
568



Hol okaust. . . .

Kocent raci one l ogore, odnosno ono t o mi danas pod t i m i zrazom
podrazumevamo, osmi sl i l i su i prvi pri meni l i Bri t anci t okom Burskog rat a
(1899. -1902. ). Tu su, u t e svoj e i zume, oni zat varali st are, bol esne ene i decu.
Za nji hovu sudbi nu ni su marili pa su mnogi , bez da i m se i mena i broj danas
znaj u, umrl i . Naj poznat i j i bri t anski koncent raci oni kampovi su bi l i u Aliwal -u,
Bal moral -u, Barberton-u, Kroonstad-u, Pot chef st room-u. . . No, prave, kl asine,
st rane i neponovl j i ve koncentraci one l ogore podizal a je Austro-Ugarska
carevi na t okom Prvog svet skog rat a. Stradal ni ci koj i su u nj i h dovoeni bi lu su
i skl j ui vo Srbi i ni ko vi e. Niko! Sve samo za Srbe! Prvi t akav koncentracioni
logor Austrija je podigla u Doboj u (46. 000 zat vorenika), a odmah potom i u
Braunau-i n-Bhmen-u. Ovo se veoma dopal o Maari ma pa su i oni , za Srbe
samo - naravno, u roku od nekol i ko meseci , podi gl i desetak ovakvih stratita:
Arad, Gyr, Nezsider, Sopronnyek (za Ruse i Srbe). . . Got ovo j edanaest hi l j ada
Srba, preteno ena i dece, j e stradalo u nj i ma i t a? Ko danas uopt e zna za
ove koncentraci one l ogore i pobijene Srbe?! Ko j e i kada i gde odgovarao za
ove zl oi ne?! Ni ko ni kada, a i zato bi? To su samo srpkinje i srpad!
Ori gi nal ni dokument i o odgovornosti Vati kana i Kapt ol a za
ust ake zl oi ne genoci da nad Srbi ma u Jasenovacu, nal aze se u arhivama
Vat i kana (Archi vum Secret um Apost ol i cum Vat i canum). Te arhi ve su j o uvek
zapeaene i , kako st vari st oj e, skoro i h ni ko nee vi det i . Meut i m, ameriki
advokat Don Loft us (John Joseph Loftus) je uspeo da putem sudskog nal oga
i zdejstvuje ot varanj e dela arhi va Kont raobavj et aj nog korpusa Armi j e
Sj edi nj eni h Ameriki h Drava, u koj oj j e naen dokument (Count er
Int el l i gence Corps, Rome Det achment , A. P. P. 512, U. S. Army, 12 Sept ember
1947, Case 5650) u kome ot voreno i j asno pi e: Pavel ieve veze su t ako
vi soke i nj egov sadanj i pol oaj j e t ol i ko kompromi t uj ui po Vati kan da bi
nj egova ekst radici j a zadal a porazni udar Ri mskoj Kat ol i koj Crkvi . U
i zvet aj u dal j e st oj i da se zna da j e Pavel i bi o u vezi sa Vati kanom koj i vidi
u nj emu borbenog kat ol i ka koj i se bori o prot i v pravosl avne crkve. Izvet aj se,
na kraj u zavrava konstataci j om da bri t anske i ameri ke voj ne okupaci onene
vl ast i u Rimu znaj u da se u vat i kanskom skrovi t u, u Semi naru Sv. Jeroni ma u
Ri mu, u ul i ci Gi acomo Veneci ano 17 C, pod okri l j em predst avnika Hrvatske
katoli ke crkve zagrebakog nadbi skupa dr Aloj zi j a Stepi nca, sveteni ka dr
Krunosl ava Draganovia i drugi h kri j u naj odgovorni j i genoci dni zl oi nci i
neposredni i zvri oci zl oi na u l ogoru smrti Jasenovcu, na el u sa ust aki m
pogl avni kom dr Ant om Pavel iem.
569

Vat i kan j e po pi t anj u svoj e saradnj e sa ust aama vanredno obazri v
j er su u t oj kafki j anskoj uj durmi pobi j eni mnogi srpski svet eni ci : Mi t ropol i t
Dabro-bosanski Pet ar Zi monj i , Episkop Gornjokarlovaki Sava Trl aj i ,
Epi skop Banj al uki Pl at on Jovanovi, Mi tropolit Zagrebaki Dosit ej Vasi,
Epi skop Zahumsko-hercegovaki Ni kolaj Jokanovi . . . O poni enj i ma,
muenj i ma i na kraj u ubi st vi ma srpski h epi skopa i sveteni ka u Nezavi soj
Dravi Hrvat skoj napisana j e i knj i ga Ust aki zl ii ni nad srbski m svet eni ci ma
koj a zapravo sist emat ski zborni k i mena, bi ografi j a, podat aka i svedoanst ava o
st radanj u srpski h svet eni ka.
Da bi sve oko Jasenovca i njegovih glavnih protagoni st a bi l o j asno, da nebi
bi l o neke zabune mora se ci t i rat i iMemorandumu o ust akoj organizaci ji u
It al i j i (Memorandum on t he Ust asha Organi sat i on i n It al y F0371/ 67387,
80085, Apri l 17, 1947. ) bri t anske sl ubeMI6: posl e propast i Pavel ievog
rei ma u 1945. st are veze su razvijene u organizaciju koja je obuhvat al a razne
l ogore za rasel j ena l i ca u It al i j i i broj ne znaaj ne crkvene zadubi ne. U
memorandumu se dal j e kae:
Ci l j ove organi zaci je je zati ta l i ca poznati h po l ojal nosti ustakoj
stvari , pruanje pomoi da i m se obezbedi si gurno skri vanje u Ital i ji i l i
beg u i nostranstvo, upui vanje terori sti ki h grupa u Jugosl avi ju, i uopte
odravanje u i votu ustaki h pri nci pa i pol i ti ki h ci l jeva do vremena kada
e razvoj meunarodne situacije jo jednom omogui ti nji hovo ostvarenje.
Kol i ko j e vat i kanu bi l o st al o do j asenovaki h krvni ka naj bol j e se moe
vi det i i i z dopi sa koj i j e 27. mart a 1946. i z Dravnog sekret ari j ata Vat i kana
(Secret ari a di St at o di Sua Sant i t , Del Vat i cano, March 27, 1946, N
116898/ SA. ) upuen Ambasadi Sjedi nj eni h Ameri ki h Drava u Ri mu. U ovom
dokument u se navodi da j e Dravni sekret ari j at pape Pi j a XII uveren u dobar
karakt er ust aki h el ni ka, koj i su bi l i zarobl j eni od st rane savezniki h snaga,
i da se i st i , shodno t ome, t rebaj u osl obodi t i . ovek koj i j e u t o vreme
upravlj ao papi ni m sekretari j at om i spol j nom pol it i kom Vat i kana bi j e ovani
Mont i ni (Gi ovanni Mont i ni ) koj i j e j o aprila 1944. sa svetenikom Rami ro
Markoneom (Abbot Gi useppe Rami ro Marcone) osmi sl i o pl an za spasavanj e
ust aki h pogl avni ka. Na nj i hov predl og papa Pi j e XII j e osnovao ad hoc
komi si j u Pont efi ci a Commi ssi one di Assi stenza sa ci l j em zbri nj avanj a i
prebaci vanj a ust aki h gl avei na i z Evrope u Lat i nsku Ameri ku. Prva grupa od
vat i kana zat ieni h ust aa ukrcana j e u enovi 28. decembra 1946. na
prekookeanski brod Andrea Gri t i koj i i h j e, sa sve krvavi m rukama, prebaci o
do Argenti ne i Brazi l a. Za sve t o j e uinio za dobrobit Vat i kana Mont i ni j e
1963. i zabran za papu pod i menom Pavl e VI (Paul us PP. VI).
O nepromenj i vost ri mokat ol i kih st avova po pit anj u Jasenovca gvorio
j e, vrl o odl uno, i beogradski nadbiskup Franc Perko oktobra 1995. na Drugom
skupu biskupij anskih Karitasa za oblast zemalj a Al pe-Jadran u Post oj ni,
570

Sl ovenija. Zavravajui svoj a promi ljanj a na temu Jasenovca Perko
zakl j uuje: Da se kat ol ika Crkva u ono doba kaj al a zbog ust aki h zl oina to
nebi pridonosil o pomirenj u, nego bi bi l o shvaeno kao pri znanj e kri vnj e za
opravdanje osvet e.
Kako komuni st ika Jugosl avija ni kada nij e potraival a od Vati kana
mat eri j al ne vrednost i koj e su ust ae(exerci t us chroat i cus) pokral e od svoji h
rtava u Jasenovcu ameri ki advokat i Tom Iston(TomEaston)i (Jonat hanH.
Levy)su 15. novembra 1999. pokrenul i t ubu pred Federal ni m sudom u San
Franci sku prot i v Vat i kana i nj egovog Franj evakog reda (Cl ass act i on sui t
against the Vat ican Bank and Franciscan Order; Case 3: 99-cv-04941-MMC)
koj i su organi zoval i ne samo spaavanje ustaa ve i prebacivanje pokradenog
zlata i drugih vrednost i u Vat i kansku banku.
O t ome zat o j e bi l o pot rebno osam godi na da se t uaba pri hvat i i
nj eni m i zgl edi ma da se ubrzo i pozi t i vno okona dr Levi kae:
Od kada j e podnet a, t uba j e i mal a et i ri verzi j e i nj oj su se pri drui l i
Srbi i z SAD al i i Srbi i z Srbi j e. Srean sam t o j e sudski post upak uopt e
pokrenut , t o t raj e, al i ne mogu da budem zadovol j an zbog odugovl aenj a t og
procesa. Godi ne prol aze, l j udi koj i su podral i nau t ubu umi ru. Vremensko
rast ezanj e sudskog post upka znai da mnogi od nj i h nee doekat i povol j an
i shod ovog spora.
U tubi je prvo bi o iznet uobiaj eni zaht ev za rest i tucij u, kao t o su to
radi l e mnoge grupe Jevrej a u SAD. Mi smo oeki val i da e Vat i kan na t e
zaht eve pozi t i vno odgovori t i kao t o su t o ui ni l i Nemaka i vaj carska no ni j e
bi l o t ako. Pokazal o se da Vat i kan ni j e i st o t o i drugi kada j e re o Srbi ma.
Suprot st avi l i su se t ubi , al i l i su se drugostepenom, Apel aci onom sudu, a on
j e presudi o da ni j e dozvol jena t uba koj om se trai utvri vanj e i st i ne o
genoci du u Drugom svet skom rat u, o Jasenovcu, o NDH i
ust aama. . . Raspol aemo sa st ot i nama i nf ormaci ja o ul ozi Vatikanske banke i
f ranj evaca u "pranj u" novca i z NDH posl e 1945. godi ne. . . Pored razl iitih
dokumenat a, uspel i smo da dobi j emo svedoenj e samo j ednog, al i i zuzet no
vanog svedoka, Vi l i j ama Gauona. On j e i mao 19 godina kada je kao
obavet aj ni of i ci r voj ske SAD del ovao u Ri mu 1946/ 47. godi ne. Tada j e
i st rai vao ust ae i nji hove veze, pa j e svedoi o da j e kod nj ega doao f rat ar
Krunosl av Draganovi, ponosan t o j e spasao bl ago i z t rezora NDH, a danas
znamo da je vrhunski, viestruki obavet aj ac Krunosl av Draganovi tada
neposredno radi o za CIA?
Ovo suenj e i ma vi est ruko znaenj e, a i zmeu ost al o i zbog t oga Odl uke
ameriki h sudova imaj u tei nu i van SAD. Ameri ki sudovi su rei l i sl uajeve
j evrej ski h zaht eva proti v poi ni l aca hol okaust a, j ermenske zaht eve prema
Turskoj , kao i druge sl ine sl uaj eve. . . Mnoge kri vi ce su ut vrene, al i j e
571

danas, kao j edi no ot voreno pi t anj e, ost al o ono t o su poi ni l i NDH, ust ae i
Vat i kan u Drugom svet skom rat u. Zbog svega ovoga ovo ni j e samo st var
ameriki h sudova pa zat o pozi vam Srpsku pravosl avnu crkvu, pol i t i are,
medi j e i sve one koj i se oseaju zai nteresovani ma, da post ave pit anje Vatikanu
zato i dalje negi ra, ne pri znaj e i st i nu? Vat i kan se i zvi ni o Jevrej i ma i
drugi ma, j edi no se nij e izvi nio Srbi ma!
Bil o bi nai vno, neozbi lj no i krajnj e neodgovorno kada bi danas neko
pol emi sao na t emu j esu i l i ne l j udi st radal i u l ogori ma koj i su t okom Drugog
svet skog rat a osni vani i rom Svet a. Imali su ih Japanci, Ameri kanci , Francuzi,
Nemci . . . Imal i su i h svi . Meut i m, danas se got ovo i skl j ui vo pri a o l ogori ma
koj e su osni val i Nemci t o j e, ako se i ma u vi du da su poraeni , na neki nai n
razumlj i vo al i ne i opravdano. Iz svi h knj i ga i monol oga razni h svet ski h
eksperat a za peri od oveanst va od 1939. do 1945. i spada da su l ogorai u
nemaki m l ogori ma bil i j edini koji su stradali; drugi su izgl eda bili na al l
i ncl usi ve t ret manu. Proi zi l azi , i t akav zakl j uak nij e pret erivanje, da su samo
Nemci , oni i ni ko drugi , odgovorni za sve st rahot e koj e su se dogaal e u
got ovo svi m svet ski m l ogori ma. Nemci su, t o ni ko ozbi l j an nee dovodi t i u
sumnj u, odgovorni i t o vi e od svakog drugog al i , ni na koj i nai n, ni su i ne
mogu bi t i j edi ni kri vci . U l ogi rama koj i ma su oni upravl j al i st radal i su mnogi
al i ne u obi mu i na nai n kako nam se t o predstavlja danas.
Ono t o neke lj ude danas moe da i ri t i ra, da uznemi ri je saznanje da
se neki l ogori , i zvesno j e ne sl uaj no, preut kuj u, zaboravl j u, a sa nj i ma i
nj i hove rt ve. S druge st rane, post oj e l ogori o koji ma svi pri aju, koji su
predmet razni h nauni h ili ve kakvi h i st rai vanj a i pol emi ka i t o su, bez
i zuzet ka, l ogori za koj e su odgovorni Nemci . Ovde se, na j edan horski i
medi j ski uni soni nai n, okrivl j uj u Nemci , a meu nji hovim rt vama se pravi
sel ekci j a kako bi j edni bi l i rt ve prvog, a svi ost al i rt ve drugog reda.
Mnogo j e l j udi stradalo u logorima irom svet a. Naravno danas se
govori samo o oni m l ogori ma koj e su Nemci podi zal i i u koj i ma su st radal i
mnogi Rusi , Ci gani , Srbi , Sl ovaci . . . i , i ni se, pre svi h Jevrej i . Logori su
oi gl edno bi l a prava st rat i t a al i mnogo j e ci vi l a st radal o i i zvan t i h t ako
st rani h nemaki h l ogora ak mnogo vi e. Pogl edaj t e samo kol i ko j e Srba
ubijeno u Nezavi snoj dravi Hrvatskoj preko mi l on od koj i h j e oko 700. 000
zakl ano, zadavl j eno, ugueno. . . u Jasenovcu, a j o deset i ne i deset i ne hi l j ada u
St arom Saj mi t u (danas se ost aci ovog l ogora nal aze na podruj u Novog
Beograda), Jadovnu, St aroj Gradi ki , Kerest i ncu, Dani ci u Kopri vni ci , Tenj u,
akovu i dr. Magnum Cri men za Hrvat e! Nezavi sna drava Hrvatska je j edina
zeml ja u kojoj su post oj ali specij al ni dei j i koncent raci oni l ogori ak 84 u
koj i ma j e ubi j eno 75. 420 srpske dece. Jedan od naj st rani j i h dei j i h l ogora j e
bi o Met ajna na Pagu kao i logor Lobor u hrvat skom Zagorj u. Neka ost ane
zabel eeno da j e samo u Nezavisnoj dravi Hrvat a bi l o l ogora za decu pa i
onoj u pel enama! Magni ssi mum Cri men za Hrvate. Ko je odgovoran za ove
572

zl oi ne? Navedi t e mi i me i j ednog j edi nog oveka koj i j e osuen i pogubl j en
zbog ovi h zverst ava. Zl oi ni ne zastarevaj u al i se zl oi nci i zvesno abol i raj u pa
j e t ako Al oi si us Viktor Stepinac prvo i menovan za kardi nal a da bi , odmah
nakon t o se upokoj i o, bi o progl aen za bl aeni ka to j e korak do sveca!
Srbi j a j e, zami sl i t e, j edi na evropska drava koj a ni je napravil a popis
svoj i h rt ava i z Drugog svet skog rat a, a kont i nui rano se odl ae i izgradnja
spomeni ka rt vama genoci da u NDH i ot varanje odgovaraj ue muzejske
post avke na prost oru St arog saj mi t a. Neko j ednost avno ne eli da se vidi
kol i ko j e Srba st radal o u Drugom svet skom rat u i ko su nj i hovi del at i . Ko t o
ove prve deceni j e XXI veka spreava obj avl j i vanj e i st i ne o st radanji ma Srba u
Nezavi snoj Dravi Hrvat skoj ?! Kako j e mogue da se Hrvati danas odriu
svoga l ogora St aro Saj mi te, a da se u Beogradu i zbegava izgradnj a muzeja na
ovom st rat i t u u kome j e pobi j eno vi e od deset hil j ada Srba?! Zat o se
preut kuj e da j e vl ada Mi l ana Nedia utamni eni m Srbi ma i Jevrej i ma u ovom
ust akom l ogoru svakodnevno dost avl j al a hranu, a zi mi i ogrev! t o se ust aa
ti e oni ni su i mal i nameru ni da hrane, a j o manj e da grej u ut amniene Srbe
i Jevrej e. Zat o ni ko u Beogradu ne sme da kae da j e u NDH za j ednog
ubi j enog ust au st rel j ano 50 Srba, a za ranj enog 20! Zat o srpska medi j ski
favori zovana kvazi pol i t i ka, medijska i intelektualna elita uti na ovako
grubo prekomponovanje istorije i nipodat avanj e i omal ovaavanje srpskih
rt ava i svekol i kog st radanj a!? Nisu l i svi t i l j udi zapravo apostoli
Luci ferovi ?!
Kako j e mogue da Hrvat i danas t vrde da je u Jasenovcu ubijeno svega
39. 432 Srba i da dei j i h l ogora ni j e bi l o ve da su t o bi li obini pri hvatni
l ogori za decu!? Pri hvat ni za t a? Kako j e mogue da Sl avko Goldtajn
(Goldstein), nekadanj i predsedni k zagrebake j evrej ske opt i ne i predsedni k i
osni va hrvat ske Soci j al -l i beralne stranke, a danas predsedni k Savet a spomen-
podruj a Jasenovac, kae za B-92, u sred Beograda, da je na osnovu njegovih
i st rai vanja u l ogorima Jasenovac i Stara Gradi ka stradal o i zmeu 80. 000 i
100. 000 l j udi , od koj i h j e skoro 60. 000 Srba. Ko j e Sl avko Gol dt aj n pa da
mu ni ko ni kada i z Srbi j e ni j e smeo odgovori t i na ovako grubo fal si fi kovanj e
i st ori j e?! Koko j e mogue da gospodi n Gol dt aj n ne dozvol j ava da se
posumnj a u ci fru od est mi l i ona st radal i h Jevrej a al i zato, s druge st rane,
olako, bez i kakvih argumenata i t runke gri e savest i , bagat el i e srpske
rt ve?Kako je mogue da Gol dt aj n i Aca Si nger, predsedni k jevrejske
zajednice u Srbiji, ukazuju na navodni porast srpskog ant i semi t i zam
povezuj ui t o sa stradanji ma Jevreja t okom Drugog svet skog rata.
Oigledno je da danas mnogi od oni h koj i mani pul i u navodni m srpski m
ant isemi tizmom t okom drugog svet skog rat a, a meu nj i ma j e i ni se i
gospodi n Si nger, ne spomi nj u i nj eni cu da j e Vlada naci onal nog spasa Srbi j e
na el u sa general om Mi l anom Nedi em spasi l a na st oti ne Jevrej a od koj i h su
mnogi bi l i na posebnom spi sku Gestapoa? Tu svakako t reba spomenut i
573

spaenog predsedni ka beogradske j evrejske opti ne dr Fri driha Popesa i
nj egovog zameni ka Morisa Abi nuna, al i i Zl at u Ki kel , Avrama Baruha, Ti bora
Gol dvaj na, Avrama Mevoraka, Josifa l ezi ngera, Lj i l j anu Fl am, Ot a
Komornika, Samoi l a Jakovl j evia, Rebeku Amodaj, Anu Al adi, Mari j u Iah,
Jakova Al mul i a. . . Si nger zaboravl j a i spaavanj e Jevrej a na pri si l nom radu u
Borski m rudni ci ma koj e su et ni ci pri hvat i l i u i st onoj Srbi j i . . .
Gospodi n Si nger uz i zreeno upozorenj e da Anti semi t i zam vi e kodi
Srbi ma nego Jevrej i ma i zvesno zaboravl j a da j e Beograd t okom Drugog
svet skog rat a bi o okupi ran grad, a da su Nemci od prvog dana dolaska u njega
donel i sa sobom spi skove Jevrej a koj e t reba uhapsi t i. Nije nepoznato ali je
i zgl eda zaboravl j eno da j e upravo Haj nri h Mi l er (Heinri ch Ml l er), ef RSHA
(Reichssi cherheitshauptamt - Gl avni ured bezbednost i Raj ha), 1935. t aj no
poset io Beograd radi organizovanj a saradnj e sa j ugosl ovenskom pol i ci j om
(Mi l anom Ai moviem i Dragi m Jovanoviem) u borbi prot i v narast aj ue
komuni st ike pretnje. Pored Hajnri ha Mi l era u Beograd su, po i st om osnovu,
dol azi l i j o i voa SS-a i mi ni st ar unut ranj i h posl ova Nemake Hajnrih
Hi ml er (Hei nri ch Lui t pol d Hi mml er) i pol i ci j ski general Raj nhard Haj drih
(Rei nhard Tri st an Eugen Heydri ch). Nakon ovi h poset a pri posl anst vi ma u
Beogradu i Berl i nu, post avl j eni su pol i ci j ski ofi ci ri za vezu i j i j e pri marni
zadat ak bi o da prat e i spreavaj u koordi ni sane akti vnost i nemakih i
j ugosl ovenski h komunist a. Iz te i takve akt i vnosti Nemci su dol i do spi ska
beogradski h i srpski h komuni st a meu koji ma je bi o i ne mali broj Jevreja.
Prva poj edi nana, a pot om i grupna hapenj a Jevrej a u Beogradu sprovodi l i
su Nemci , a ne, kako neki to el e da pri kau, pripadnici srpske taj ne i li kakve
god ve pol i ci j e. Po rei ma nekadanjeg uredni ka u Tanj uga, spolj nopolit ikog
koment at ora Borbe i predavau na Inst i t ut u za novi narst vo Jae Al mul i a koj i ,
i zvesno ne pat i od amnezi je, u Srbi ji j e t okom Drugog svet skog rat a ubi j eno
14000 Jevrej a od koj i h su prvi h pet hi l j ada strel j al i pri padni ci Vermaht a u
znak odmazde za di verzi j e koj e su i zvodi l i komuni st i , a ost al i su st radal i u
ust akom l ogoru St aro Saj mi t e. Jevrej ski i st ori ar Kri st ofer Brovni ng
(Chri st opher Robert Browni ng) je svoje nal aze o stradanji ma srpski h Jevreja
obj avi o u naunoj publ i kaci j i i zrael skog memori j al nog muzej a Jad Vaem
(sveska XV). U t om radu on pi e: U Srbi j i su i vot e oduzi mal i ugl avnom
pri padni ci nemake armi j e, a ne SS j edi ni ce St rel j anj e j e vreno pod
i zgovorom odmazde za gubi t ke nanet e od st rane part i zana Oni koj i su
prei vel i t aj pokol j i zvren u j esen 1941, veinom ene i deca, smeteni su u
koncent raci oni l ogor St aro Saj mi t e na drugoj obal i Save prekoput a Beograda,
i bez obzira na starost i pol , bili su ubijeni .
I t ako, doke neki opl akuj u i gl ori fi kuj u stradanj a samo svog naroda, a
nonchal oir l i ci t i raj u sa rt vama i et i ket i ranj em drugog neki t rei vode preci zne
podat ke o onome t o nazi vamo l j udske rt ve. Nemci ni kada ni su i mal i i l uzi j a o
karakteru hrvatske drave ali su se se ve prvi h dana nj enog post ojanj a
574

neprij at no i znenadili i, mogl o bi se rei , bi l i zat eeni kada j e j una 1941.
Sl avko Kvat erni k, zameni k Ant e Pavel i a i vi e put a odl i kovani pri padni k
austro-ugarske sol dat eske (nosi l ac j e Ei sernes Kreuz gvozdenog krst a) koj a
j e 1914. napal a Srbi j u, rekao geneal u Turneru, nael ni k Upravnog t aba
nemake komande Srbi j e, da za nj ega Srbi n predstavl ja vrijednost tek kada
je mrtav. Tako su Nemci ve sredi nom j ul a 1941. shvat i l i da j e NDH zapravo
samo ruglo od drave pa j e ot pravni k nemakog poslanstva Trol (Herbert Trol-
Obergfel l ) i zvest i o nemako mi ni st arst vo spol j ni h posl ova (10. j ul i 1941. ) da
j e pi t anj e Srba u NDH post al o oset no ot ri j e posl ednj i h dana i da j e nemaka
komanda Srbi j e traila da nemako posl anst vo u Zagrebu i nt erveni e u vezi
dogaaj a u Hrvat skoj , j er j e po mil j enj u Vrhovne komande nemake voj ske
(Oberkommando der Wehrmacht ) nedozvol j eno da se i nci dent i t akve vrst e
deavaj u u nj enom operaci j skom podruj u. Nemaki general u Hrvat skoj
Edmund Gl aj s (Edmund Gl ai se von Horst enau) j e kraj em j ul a 1943. u j ednom
pi smu general u Leru (Al exander Lhr) ukazao na sve st rahot e hrvat skog
rei ma, a ve 13. avgust a Gl aj s i Ler predl au nj emakoj Vrhovnoj komandi
da se prest ane s podravanj em dravnog rukovodst va NDH, i da se odmah nae
zamena za Ant u Pavel i a. Gl as j e ak, neekaj ui ni kakvo zvani no nareenj e
i l i odobrenj e i z Nemake, pokuao da organi zuj e coup d' t at u NDH (poznat
kao afera Lorkovi-Voki) al i kako ni j e uspeo u t ome smenj en j e 1944. Pri
odl asku i z Hrvat ske porui o j e Pavel iu da konano prest ane sa ubi j anj em
neduni h l j udi uz savet : Nemaka j e brod koj i t one, pogl avnie, vi prelaskom
na st ranu Savezni ka ne moet e ni pomoi ni odnemoi Nemakoj , al i moet e
pomoi Hrvat skoj . Nakon kapi t ual ci j e Nemake general Gl as j e i zvri o j e
samoubi st vo.
I pored evi dent nog nemakog negodovanj a povodom pol oaj a Srba u
Hrvat skoj , u zvanini m i zvetaj i ma nemake komande Jugoi st ok (2. mart
1943. ) i pak se navodi broj od naj manj e 400. 000 ubi j eni h Srba u NDH (78-332-
6289898). Da Nemci ni su pi sal i prot i v svog saradni ka t ek-t ako svedoi i pi smo
koj e j e 2. avgusta 1942. godi ne Pokraji nskom komi t et u KPJ za Srbi j u uput i o
Ivo Lol a Ri bar, pravni k i student fi losofije, j edan od organizat ora i
predvodni ka oml adi nskog i st udent skog revol uci onarnog pokret a u Jugosl avi j i ,
sekret ar CK SKOJ i predsedni k USAOJ, l an Vrhovnog t aba NOV i POJ i
narodni heroj Jugosl avi j e. U svom dopi su Ri bar navodi ci fru od oko pol a
mi l i ona ubi j eni h Srba na t erit ori j i novost vorene hrvat ske drave (Zborni k,
II-5, s. 169), a nj egov saborac, t akoe skojevski prvak, Dobri voj e Vi di u
novembru 1944. govori o naj manj e 650000 ubi j eni h Srba u Hrvat skoj (Vel i ka
ant i fai st ika narodnoosl obodi l aka skupt i na Srbi j e 9-12. novembra 1944, s.
147).
I t ako, dok se Srbi danas ubi j aj u po drugi put post avl j a se pi t anj e: Ko
se t o danas i zvinjava srpskim del atima? Ko, zat o i sa kakvi m pravom!? U
i j e i me i po kom osnovu se predsedni k Srbi j e Bori s Tadi ispri ava Hrvat i ma?
t o ni j e vi e Srba pobi j eno, prot erano i l i t a ve? Oi gl edno, i l i j e bar
575

normal no pret post avi t i , da Tadi nij e i t ao i t al i j anskog pi sca, ofi ci ra i
di pl omat e Kurci a Mal part ea (Curzi o Mal apart e) koj i u svoj oj knji zi Koa (La
pel l e) opisuj e kako j e Ante Paveli dobi o na dar i z Jasenovca punu korpu
i skopani h srpski h oi j u. A moda predsedni k Srbi j e i j est e i t ao Mal part ea al i
i pak Mal part eovoj korpi pret post avl j a mogunost da mu ena Tanja i erke
Maa i Vanj a borave, o t roku hrvat ske drave, na Bri oni ma u vi l i Jadranka. U
emu j e ovde probl em? U Tadiu i l i oni ma koj i gl asaju za nj ega!? U svakom
sl uaj u nij e ni udo da Hrvati, ij e su ruke do lakata u krvi, ne ale sada
sredst va i t ruda da i zbri u svoj u genoci dnu i st ori j u. To e i m, na al ost , na
kraj u i poi za rukom.
U skl adu sa svoj om t eori j om pori canj a sopst veni h i prori canj a t ui h
zl oi na, Hrvat i su 1999. t ui l i Meunarodnom sudu pravde u Den Hagu Srbi j u
za genoci d koj i su pri padni ci JNA navodno poi ni l i kada su na Ovari , izmeu
20. i 21. novembra 1991, ubi l i dvest a j ednog Hrvat a! Apsurdnost i
mal i ci oznost ove t ube l ei u i nj eni ci da su t e navodne zl oi ne poinili
pri padni ci Jugosl ovenske narodne armi j e, voj ske t ada j o uvek post oj ee
drave SFRJ na el u koj e su se nal azi l i Hrvat i St j epan Mesi, predsedni k i
Ante Markovi , premi j er i , naravno, Ant un Tus, general -pukovni k i komandant
Rat nog vazduhopl ovst va i prot i vvazdune odbrane Jugosl avi j e. Pri t ome, vano
j e i st ai da su t i h dvest a i j edan Hrvat bil i ugl avnom hrvat ski voj ni ci koj i su
pobegl i sa l i ni j e borbe i sakri l i se u bol ni cu koj om j e t ada rukovodi l a
dokt ori ca Vesna Bosanac. Povodom ove beskrupul ozne t ube hrvat ska
di pl omat i j a ve godi nama ozbi l j no l obi ra. Ovi pokat ol ieni Srbi danas
gl ori fi kuj u svoj u t ubu prot i v Srba al i sl ave i nekakvu svoj u hi l j adugodi nj u
dravnost nast al u nakon t o j e papa Ivan X 925. godi ne kruni sao Tomi sl ava,
si na kneza Munci mi ra, za rex Croat orum; danas ni ko ne zna kada j e, gde i
kako Tomi sl av umro, kao da ni kad ni j e ni i veo. Za Tomi sl ava se mnogo t oga
ne zna al i j e zat o i st orij ski fakat da su se nj egovi pot omci pred t urskom
naj ezdom razbeal i po cel oj Evropi , a da su u Dalmaci ji, Lici i Slavoniji ostali
samo i i skl j ui vo pravoslavni Srbi koji su post ali rt ve vati kanskog
prozel i t i zma.
I dok parniari Hrvati piu svoje monstruozne opt uni ce beogradski
demokratori , kao nekada Broz, ut e i preut kuj u dokaze o hrvat ski m
zverst vi ma nad Srbi ma: Tokom 1991. godi ne u Si si ku j e ubi j eno 611 Srba, a
svi ost al i su prot erani . Jasna namera genoci da j e post oj al a al i Srbi j a ovo
pi t anj e ni kada ni j e pokrenul a! U Spl i t u u l ogoru Lora j e od 1992. do 1997.
post oj ao l ogor za Srbe i t o ci vi l no st anovni t vo, ranj eni ke, bol esni ke i rat ne
zarobljenike koj i su hapeni i zarobl j avani i rom, ne samo Hrvat ske, ve i
Bosne i Hercegovi ne. Sve genoci dne zl oi ne u l ogoru Lora i zvril i su i l i su
naredili nji hovo izvrenje pri padni ci voj ni h, pol i ci j ski h i ci vi l ni h vl ast i
Republ i ke Hrvat ske. Spi sak naredbodavaca, upravnika l ogora, nji hovih
pomonika, neposredni h izvril aca pojedi ni h zlodela u li ku zat vorski h
st raara, voj ni h pol i caj aca i dr. nal aze se pri Komi t et u za pri kupl j anj e
576

podat aka o i zvreni m zl oi ni ma prot i v ovenosti i meunarodnog prava i z
Beograda. U Lori su poi nj eni bezbroj ni rat ni zl oi ni : i zgl adnj i vanj e na smrt ,
davl j enj e od st rane pasa, kuvanje l judi u kazani ma, vi estruko si lovanje maj ki
pred decom; upanj e nokt i j u sa ruku i nogu i kose sa gl ave. . . . Na al ost , i ova
i st i na o st radanj u Srba j e t abu t ema u Beogradu.
Broj rt ava Drugog svetskog rata na t eri t ori j i Jugosl avij e do danas sa
si gurnou nije ut vren. Jo pre zavret ka rat a, budue komuni stike vl asti su
osnoval e Dravnu komi si j u za rat nu tet u, koja je trebal o da ut vrdi st epen
mat eri j al ne tet e prouzrokovane rat ni m dej st vi ma. Meut i m, i ako i zvan svog
mandat a, Komi si j a j e evi dent i ral a i t et e nanet i m osobama, i t o: gubi t kom
i vot a, ot eenj em zdravl j a, povredama i sakaenji ma. Na Reparacionoj
konferenci j i u Pari zu (Pari s Conference on Reparat i on) l anovi j ugosl ovenske
del egaci j e predst avi l i su sledee podat ke: 1. 685. 000 pogi nul i h, 425. 000 radno
onesposobl j eni h, 170. 000 pri nudni h radni ka u Nemakoj, 530. 000 prisilno
raselj eni h, 320. 000 prisil no regrut ovani h it d. Cena pri nudnog rada je
procenj ena na 27 mili jardi ameriki h dol ara.
Broj od 1, 7 mi l i ona mrt vi h j e prvi put pomenuo Ti t o u govoru u
Lj ubljani maj a 1945. Meut i m, kada se i spost avi lo da su, prema dokument aci j i
Komi sij e, 4/ 5, odnosno net o vi e od 1, 2 mi l iona od broj a st radali h Srbi t aj se
podat ak vi e ni kada ni j e spomi nj ao. t a vi e, kada j e nakon Pari s Conf erence
on Reparat i on t rebalo postaviti pit anj e obeteenj a za rt ve komuni st ika
Jugosl avi j a ni kako ni j e post avlj al a t o pi t anj e pred Nemaku. Druge drave
j esu: Francuska, Luksemburg, Bel gi j a, Hol andi j a, V. Bri t ani j a, Norveka,
Danska, Grka, vaj carska, vedska, Pol j ska, Maarsksa. . .
Pit anj e odtet e rt vama naci zma j ugoslovenska di pl omat ij a je, konano
- po prvi put, pokrenula i ot voril a t okom j edne runde meunarodnih pregovora
o odt et ama rt vama od 7. do 17. novembra 1960. Nakon j edne seri j e
razgovora i za zat voreni h vrat a sporazum j e pot pi san 25. apri l a 1961.
Jugosl avija j e za rt ve dobil a 1, 5 mi li ona DM koje j e t rebal o, bez i kakvog
kri t eri j uma, da sama podeli . Problemi sa ovi m i znosom i njegovom napl at om
nast al i su kada se u j avnost i ul o da su Pol j ska i Maarska dobi l e 5, 8 put a vi e
po rt vi . Pregovori oko nadnokada rt vama fai zma su nakon t oga obnovl j eni
al i se sada s j ugosl ovenske st rane pol azi l o od umanj enog broj a rt ava:
sl ubeno se t vrdi l o da j e za odt et u kval i fi kovano 960. 000 rt ava.
Tokom obnovl j eni h pregovora sa nemakom stranom jugoslovenska
komi si j a j e opet revi di ral a broj rt ava prvo na 600. 000, a pot om i na
neverovat ni h 400. 000. I dok su Nemci i nsi st i ral i na i meni ma, naci onal noj i
verskoj pri padnost i rt ava, j ugosl ovenska st rana j e predl agal a reenj e bez
i mena, naci j a i vere samo pare. Predst avni k Saveznog mi nist arst va fi nansi j a
SRN dr Ernst Kroa (Dr. Ernst Faux de l a Croi x) j e u el j i da t o pre okona
ono t o j e sve vi e poel o da l i i na banal nu t rgovi nu mrt vi m duama ponudi o
577

da Nemaka i spl at i prompt nu odt et u od oko 150 mi l iona DM t o se, u t om
t renut ku, i ni l o pri hvat l j i vom sumom za praznu komuni st i ku kasu. Meuti m,
ono t o se i ni l o got ovi m posl om naprasno j e vraeno na poet ak.
Jugosl ovenski predst avni k dr. Zvonko Perii j e odj ednom poeo da t rai vi e
2 mil i j arde maraka. . .
Pit anj e nadoknade rt vama fai zma na kraj u ni j e reeno u okvi ru
pregovora za t o nadl eni h dravni h komi sija ve na sast anku nemakog
kancel ara Vi l i j a Brant a (Herbert Ernst Karl Frahm, pravo i me) i Josi pa Broza
na Bri oni ma apri l a 1973. U skl adu sa pri j at el j ski m bri onski m dogovorom 10.
decembra 1974. pot pi san j e meudravni ugovor koj i j e predvi ao pomo
Nemake u kredi t u u vi si ni od 700 mi l i ona DM, koj a j e dat a na 30 godi na sa
kamat om od 2%. Obet eenj e ni j e ni j ednom rej u spomenut o ni u sporazumu
ni u j ugosl ovenskoj t ampi. Tako j e umest o obet eenj a rt vama (4/ 5 Srbi ),
odnosno nj i hovi m fami l i j ama Jugosl avi j a uzel a kredi t od Nemake od ega j e
530 mi l i ona DM ut roeno za razvi j anj e i ndust ri j e u Hrvat skoj , Sl oveni j i i Bi H.
Srbi su i mrt vi , j o j ednom, bi l i prevareni , pokradeni i poni eni .
Jevrej ski narod j e, po ko zna koj i put , st radao t eko u Drugom
svet skom rat u. Ubi j ani su u Rusi ji , Ukraji ni , Rumuni ji , Maarskoj . . . U ovi m
zeml j ama nj i hovi delat i najee i ugl avnom ni su bi l i Nemci ve lokalno
st anovni t vo! Zat o? U Ukrai ni , i t ni ci Rusi j e, j udeokumuni st i (bol j evi ci ) su
nakon Okt obarske revol uci j e na smrt i zgl adnel i preko etiri miliona
Ukraj i naca. Kada su Nemci dol i , kada j e nest al o komuni st ike di ktat ure
Ukraj i nci su l i kvi di ral i got ovo 80% l okal nog j evrej skog st anovni t va. S druge
st rane, Vii j evska Francuska je, bez da je t o od nj e t raeno, proganj al a,
hapsi l a i sl ala u l ogor Le camp d' i nt ernement de Drancy Jevrej e. Preko 65. 000
Jevrej a su bi l i rt ve Vi ij evske Francuske, a od revnosni h Francuza Jevrej i
su se spasaval i beanj em u Italiju i paniju, dva najblia saveznika tadanje
Nemake. Nema di l eme da za smrt vel i kog broj a Jevrej a odgovornost snosi i
Nemaka na el u sa kancelarom Adol fom Hi t lerom. No, i zvesno j e da j e veli ki
broj Jevrej a t okom Drugog svet skog rat a st radao od ruku pri padni ka neki h
drugi h naci j a, a ne Nemaca.
ak j e i na suenj u u Ni rnbergu, nakon svi h pokuaj a i razni h
obeanj a, i st rai t el j i ma i t ui oci ma uspel o da i skame od nekolicine
pri padni ka naci st ikog pokret a da j e Adol f Hit l er, kao nemaki kancel ar, prvi
put net o nal i k na re i st rebl j enj e i zrekao tek sredi nom 1941. godi ne. Trai l i
su oni dokaze bi l o kakve, da j e Nemaka vl ada t o pl ani ral a j o od 1933.
godi ne, al i ne da i h ni su nal i ve ni su, kao t o sam vam rekao, nal i dokaze ni
za 1941. Ni j ednog j edi nog dokument a, ni na j ednom ni vou odl ui vanj a u
Nemakoj , ni j e bi l o o t om pi tanj u. No, da se razumemo, da ne bude
nedoreeno, bez obzi ra na dokument a i zvesno j e da j e zl oina, st ranog
zl oi na, nad obinim j evrejski m svet om bi lo. Osueni u Ni rnbergu ni su bi l i
nevi ni i neduni l judi; zasluil i su oni svoj e kazne. Ali, kako to da su ove
578

poj edi nane presude prerasl e u osudu celog nemakog naroda. Zami sl i t e,
Nemaka drava, odnosno nemaki graani su do sada dravi Izrael i spl ati li
sedamdeset , a moda ve i osamdeset mi l i j ardi dol ara odt et e zbog t i h navodno
samo nemakih zverst ava. S druge strane, u vreme kada su se sve t e st rahot e
dogaal e Izrael , kao drava, ni j e ni post oj ao ni t i j e post oj ao i j edan
meunarodni zakon koj i j e t ret i rao pi t anj e genoci da. Konvenci ja o genoci du
donet a j e t ek 1948. godi ne, i st e one godi ne kad j e formi rana i drava Izrael , a
t ermi n hol okaust j e skovan t ek sredi nom pedeset i h godi na prol og veka i to sa
ci l j em da se ukae samo na j evrej ske rt ve.
Lj udi su skl oni da veruj u da j e u Nirnbergu sueno st ot i nama i hi l j adama
Nemaca, a sudil o se samo dvadest dvoj i ci - ni vie, ni manj e. Jedan od
opt ueni h za ni z rat ni h zl oi na bi o j e i komandant nemake mornari ce Karl
Deni c (Karl Dni tz). On j e 1. maj a 1945. godi ne, dan nakon to j e Adol f Hi t l er
poi ni o samoubi st vo, post ao novi predsednik Nemake i na t oj se funkci j i
nal azi o sve do 23 maj a. Uhapen j e kao predsedni k Nemake, a sudil o mu se za
navodne zl oi ne koj e j e poi ni o kao admi ral u nemakoj mornarici . No, nakon
t o su se sve opt ube prot i v nj ega pokazal e neosnovani m Sud j e zakl j ui o da
ga ipak treba kaznit i sa deset godi na zatvora. Osnov za ovakvu presudu
pronaen j e u Rat noj naredbi br. 154. i z 1939. godi ne, odnosno nj enoj dopuni
poznat oj kao Laconi a od 11. decembra 1942. godi ne koj u j e pot pi sao kao
Kont eradmi ral. Naredbom j e preci zi rano da pri padni ci podmorni ca zbog
opasnost i i z vazduha ni su vie u obavezi da spasavaj u mornare pot opl j eni h
brodova. Deni c j e pot vrdi o svoj u naredbu uz napomenu da j e do nj enog
i zdavanj a dol o t ek nakon t o su t ri nemake i jedna ital ijanska podmornica sa
j asno i st aknut i m zast avama Crvenog krst a i sa vi e stoti na preivel ih sa
bri t anskog broda Laconia napadnue 16. sept embra od st rane ameri kog
bombardera B-24 Li berator. Nemci su, u skladu sa ratni m zakoni ma i
naj bol j i m rat ni m obiaj i ma, spasaval i prei vel e proti vni ke, a Ameri kanci su i h
ne pot uj ui Hague Convent i ons i z 1907. i drugu Geneve Convent i on i z 1906.
napal i . Kada j e Sud ovo obj anj enj e odbi o ml adi Deni cov brani l ac j e predoio
i dent i nu naredbu koj u j e ameriki komandant Paci fi ke fl ot e est er Ni mi c
(Chest er Wi l l i am Ni mi t z) i zdao pri padnici ma amerike mornari ce. Sud ovu
i nt ervencij u advokat a ni j e koment ari sao; Deni c j e osuen, a Ni mi c j e dobi o
naj vi a ameri ka voj na odl ikovanja.
Tri bunal u Ni rnbergu nije bio nikakav meunarodni sud pravde; bi o j e t o
sud snaga pobedni ca koj e su ga ad hoc formi ral e Londonski m sporazumom i z
1945. (London Agreement of August 8t h 1945). Preko t rideset ameri ki h sudi j a
j e dovedeno da na nj emu del e pravdu. Moda j e ovako nepri mereno vi sok broj
Ameri kanaca u Ni rnmbergu bi o usl ovl j en i nj eni com da j e Nemaka obj avi l a
rat samo SAD i ni jednoj drugoj dravi. Vade vi ct i s j ao pobeeni ma, rekl i bi
st ari Lat i ni za ovakav t ok dogaaj a.
St at ut om Suda, koj i j e t ada usvoj en, odreene su t ri j uri sdi kci j e nad t ri vrst e
579

zl oi na: a) zloi nom prot i v mi ra, b) rat ni m zl oi ni ma i c) zl oi ni ma proti v
ovenosti. Kategorija zl oi n proti v ovenosti do tada nije bil a poznata u
meunarodnoj sudskoj praksi , a l an Stat ut a 6-C defi ni e je samo kao
neoveno del o. Pravu svrhu uspost avl j anj a ove kat egori j e zl oi na naj bol j e j e
objasni o Karl Jaspersen u j ednom radi o i nt ervj uo koj i j e kasni j e, u i nt egral noj
verzi j i , obj avl j en i u asopi su Der Monat : Zl oi n proti v Jevreja
i stovremeno je i zl oi n proti v ovenosti .
Meunarodna i st ori j a prava ne poznaje kat egorij e retroakti vno donetih
zakona i j a bi se pri mena mogl a odnosi t i na dogaaje koji su nast ali pre
nj i hovog usvaj anj a. Ni rnmberki sud e sve t o i zmeni t i . Sud pobedni ka i mae,
od t ada, pri mat nad sudom meunarodne pravde. Unisquisque tantum iuris
habet , quant um pot enti a val et - kol i ko j e ko moan, t ol i ko i ma i prava. To e,
nakon Drugog svet skog rat a, post at i gl avna meunarodna parola.
l an francuske del egaci j e na suenj u u Ni rnbergu bi o j e i Jevreji n roen u
Rusi j i Leon Pol kov () koj i j e 1951. godi ne i zjavi o:
U Ni rnbergu smo mogli da dokument uj emo got ovo sve rat ne zl oine naci st a,
sve osi m oni h koj i se odnose na organi zovano i st rebljenje Jevrej a. Takvih
dokumenat a ni j e bilo, a mogue da ih nikad ni je ni bil o.
Martin Brot (Martin Broszat) profesor na Kel nskom uni verzit et u i
uni verzi t et u u Konst anci j e naj vei deo svog naunog ivota posvetio
i zuavanj u uzroka nast anka naci zma, poj avama ant i komi ni zma i ant i semi t i zma.
Govorei za nemake novi ne Die Zeit o holokaustu 19. avgusta 1960. izjavio
j e: Ni u Dahau, ni u Bergen-Bel senu, ni u Buhenval du ni j edan Jevrej i n ni t i
bi l o koj i drugi zat voreni k ni j e ubi j en u gasnoj komori . Toga ni j e bi l o.
Poznati jevrej ski istoriar Ol ga Mi got (Olga Wormser-Migot ) u svoj i m
t ezama Le Systme Concent rati onnai re Nazi j e napi sal a: Probl ema sa gasni m
komorama u Auvi cu j e u tome to gasnih komora u Auvi cu nij e bi lo.
Jedan od naj poznat i j i h evropski h i st oriara francuski profesor Pol Rezi nje
(Paul Rassi ni er) j e i sam bi o l ogora nakon t o j e okt obra 1943. godi ne
uhvaen kao pri padni k francuskog pokret a ot pora i poslat u radni logor
Buhenval d (Buchenwal d). Po osl oboenj u Rezi nj e, kome su nemakoj t ort uri
bi l i i zl oeni i ena i det e, j e govori o i pi sao mnogo o zl oi ni ma koj i su se
dogaal i po l ogori ma. Meut i m, profesor Rezi nj e j e sve do svoj e smrt i 1966.
godi ne osporavao mi t o est mi l i ona ubi j eni h Jevrej a. Argument ovano j e u
svoje t ri knji ge Le Mensonge d' Ulysse, Ul ysse t rahi par l es si ens i Le vritable
procs Eichmann ou les vainqueurs incorri gi bl es dokazivao da Nemci ni su
poi ni l i mnoge od zl oi na za koj e su neosnovano opt ueni . Kao j ednu od
naj vei h lai Rezi nj e navodi i zmi lj oti ne o gasni m komorama koj e, prema
nj egovom l inom i skust vu i saznanj u, ni gde ni su ni post oj al e. U knj i zi
580

Odi sej eve l ai (Le Mensonge d' Ul ysse) Rezi nj e se kri t iki osvrnuo na pi sanj e i
kazivanja j evrej ski h i nt el ektual aca Davi da Rusoa, Eugena Koena, an-Pol
Renara i Deni sa Duforni j era koji su, kao bi vi l ogorai , svedoili o postojanju
gasni h komora. Koment ari ui Rezi nj eeve opt ube o neargument ovanom,
i skonst rui sanom i t endenci oznom ant i nemakom pi sanj u pomenut i h Jevrej a
an-Pol Renar (Jean-Paul Rener) je 1951. godi ne i zjavi o:
Ist i na j e da u l ogoru Buhenval ni sam video gasne komore ali su mi o nji ma
drugi pri al i , a kako ni sam i mao razl oga da i m neveruj em ni sam i mao razl oga
ni da o nj i ma ne priam.
U skl adu sa ovi m got ovo neverovatni m rezenom an-Pol Renara nij e se
dogodi l o al i se pria, se nakon rat a govori lo i pi salo o navodno nepodnol ji voj
mrnj i naci st a prema homoseksual ci ma, nj i hovom masovnom progonu i j o
masovni j em ubi j anj u po l ogori ma. Na ovu temu j e napi sano bezbroj knjiga u
koj i ma se l ament i ral o nad sudbinom ovi h nesretni h l j udi . Meut i m, j edan od
aut ori tet a po ovom pi tanj u Prof . Dr. Rdi gerLaut mann-a isti e da se broj
nast radal i h homoseksul aca u koncent raci oni m l ogori ma kree i zmeu 5. 000 i
15. 000. Ovde j e vano konst at ovat i da Prof . Dr. Rdi ger i st ie kako j e od 1, 2
mi l i ona homoseksual ca kol i ko i h j e 1928. bi l o evi dent i rano u Nemakoj u
peri odu i zmeu 1933. i 1945. pred redovni m sudski m organi ma procesui rano i
osueno, zbog nedoli nog ponaanj a i kri mi nogeni h radnj i, najvie 50 hil jada,
odnosno manj e od 5%. U ovom kont ekst u j e neophodno i st ai da j e Nemaka u
t o vreme bi l a zapravo prava meka za homoseksualce u Evropi o emu govori i
podat ak da j e samo u Berl inu bi lo vi e homoseksual ni h noni h kl ubova,
bi oskopa i pornografski h asopi sa nego u svi m ost al i m evropski m dravama
zaj edno. Jedan od naj poznat i j i h svet ski h homoseksual ni h kabarea svakako j e
bi o Di e Pf ef f ermhl e koga j e, ni manj e ni vi e nego ba 1933. ot vori l a
naj poznat ij a l ezbejka na svet u Eri ka Man (Eri ka Jul ia Hedwi g Mann), kerka
pi sca Tomasa Mana. Ovi m kabareom je upravlj ao Klaus Man, roeni Eri ki n
brat i not orni homoseksual ac kome e Nemaka drava, nakon nj egovog
boravka u Moskvi 1934. i ant i nemake ret ori ke, uskrat i t i dravljanstvo. Klausa
se nij e odrekl a samo Nemaka ve i roeni ot ac koj i se i ako i sam skl on
pderast i e i pak uasavao nekontroli sanog homosoksual izma.
Za navodno Nemaku antihomoseksual nu hi sterij u se moe vezati osni vanj e i
del ovanj e prvog i naj veeg pokret a za prava homoseksual aca - Die Lesben und
Schwul enbewegung. Poznat i berl i nski doktor i jedan od najvei h promot era
homoseksual nost i Jevrej i n Magnus Hi rfel d (Magnus Hi rschfel d) j e ak
osnovao Wi ssenschaftl ich-humanit res Komi tee, WhK (Nauno-humani tarni
komi t et ) koj i se borio za uki danje paragrafa 175 Kri vi nog zakona
(St rafgeset zbuch St GB) po kome se muku homoseksual nost t ret i ral a kao
kri vino del o. Zakon, naravno, ni j e donel a vl ada kancel ara Adol fa Hi t l era ve
j e on post oj ao j o od 15. maj a, 1871. a uki nut j e tek 11. j una, 1994. Iako
kancel ar Hi t l er ni j e i mao ni kakvog razumevanj e za homoseksual i zam t o i pak
581

ni j e smet al o neke od nj egovih najbliih saradnika kao t o su bi l i Ernst Rom
(Ernst Jul i us Rhm), voa SA odreda i nj egovog zameni k i l ana Raj hst aga
Edmunda Haj nsa (Edmund Hei nes) da budu deo ove i ovako vesel e Evrope.
General Tel ford Tej l or (Tel ford Taylor), koj i j e bi o savet ni k Robert u
Deksonu (Robert Houghwout Jackson), j avnom t ui ocu na Nirnberkom
procesu, je 1971. i zjavi o:
Ako rezimi ramo l egal ni i moral ni aspekt suenj a u Ni rnbergu, Toki j u i
Mani l i gde se sudi l o general u Tomoj uki Jamai t i (), gl avnom voj nom
zapovedni ku cara Hi rohi t a, i ako bi i st e st andarde pri meni l i prema amerikim
dravni ci ma i bi rokrat ama koj i su kreiral i rat u Vi j et namu vrl o j e mogue da
bi prol i kao Jamai t a. Jamait a j e, i nae, po krat kom post upku, suen i
osuen 1946. na smrt veanj em. Ni j e i mao pravo al be.
Kako god bi l o, kraj nj e j e sramot no i amoral no l i ci t iranje sa brojem bi lo ijih
rtava. Ali , ko je poeo prvi sa l i ci t i ranj em broj a nast radal i h Jevrej a? Do sada
sam sedam put a bi o u Auvi cu. Pri l i kom prvog obi l aska, ovog ni malo
prij at nog mest a, ispred ul aza u l ogor staj al a j e t abl a sa nat pi som da j e u nj emu
ubi j eno oko 4 mi l i ona Jevrej a. O broj u ubi j eni h pri padni ka drugih nacija nije
bi l o ni kakve i nformaci j e! Nekol i ko godi na kasni j e sam pri meti o da j e t abl a
zamenj ena drugom na koj oj j e pi sal o da j e u Auvi cu st radal o 2, 6 mi l i ona
Jevrej a, a 1995. godi ne i st aknut o j e novo obavetenje koj e upozorava
poset i oce da j e na t om mest i bi l o pogubl j eno 1, 6 mi l i ona Jevreja. Nakon 2000.
godi ne u dravnom muzej u Auschwi t z-Birkenau (Pol j ska vl ada j e 2. j ul a 1947.
kompl eks Auvi ca progl asi l a dravni m muzej om) se poel o sa razmi lj anjem o
i st i canj u obavet enj a o ubi j eni h 1, 1 mi l i ona l j udi . Danas na saj t u muzej a
moet e proi t at i da j e u Auvi cu st radal o 400. 000 l j udi od koj i h su 200. 000
bi l i Jevrej i , 140. 000 Pol j aci , 20. 000 Cigani , 10. 000 Rusi i 10. 000 svi ost al i ;
koje su naci onal nosti svi ost al i ne navodi se? Ni j e bi t no! Zat o bi u opt e
bil o bit no?! Pri tome, na sajtu j e naglaeno da j e 50% ovih stradal nika i vot
i zgubil o usled bolesti , gl adi , i zmorenosti i t d. Ist i na, na saj t u et e nai i razne
t ehni ke podat ke o gasni m komorama i nj i hovi m kapacitetima ali ni jedan
j edi ni dokaz u pri l og nj i hovog post oj anj a. Ova t una i sramot na i gra
rukovodst va muzej a Auschwit z-Bi rkenau sa broj em mrt vi h j evrejski h dua
i ni ci ra j edno drugo pi t anj e: ako se broj ubi j eni h Jevrej a u Auvi cu smanj i o
onda nij e j asno zato se ne smanj uj e i ukupan broj od 6 mi l i ona nastradal i h
Jevrej a t okom Drugog svet skog rat a?
Francuski asopi s Lexpress j e 19. j anuara 1995. godi ne obj avi o i nt ervj u sa
uveni m francuski m i st oriarem Eri kom Konanom (Eri c Conan) koj i j e
pot vrdi o da su gasne komore koj e se pokazuj u poseti oci ma l ogora Auschwit z-
Birkenau nisu ni kakve gasne komore ve svoj evrsne muzej ske postavke. Konan
j e i st akao da sovj et ske t rupe koj e su 27. j anuara 1945. godi ne osl obodi l e l ogor
ni su pronal e ni kakve gasne komore ve samo 7. 650 t eko bol esni h i
582

i zgl adnel i h l ogoraa. Mogue j e, ako j e gasni h komora bi l o, da su i h Nemci
pre povl aenj a uni t i l i al i j e sigurno da ono t o se danas pri kazuj e u Auvi cu
ni su ni kada bi l e ni kakve gasne komore t o su obine muzej ske post avke.
Koment ari ui navode francuskog istori ara zameni k di rekt ora Naci onal nog
muzej a Auschwi tz-Bi rkenau Kri st i na Ol eksi (Kryst yna Ol eksy) j e i zj avi l a:
Komore ni su aut ent i ne al i nae post avke gasni h komora e i dalj e ost ati!
uvenog j evrej skog nobel ovca i borca za mi r El i Vi zel a (El i ezer Wi esel )
maarske vl ast i su 19. apri l a 1944. deport oval e u l ogor Auschwi t z-Bi rkenau.
Imao j e 16 godi na i odmah po dol asku na l evu ruku mu j e i st et ovi ran broj A-
7713. Svoj a t eka, neprijatna i potresna i skust va t okom i vot a u l ogoru Vizel
j e pret oi o u roman No(Nacht ) koji j e objavl j en 1958. godi ne. Pi ui o
vremenu kada su se j anuara 1945. sovjet ske t rupe pri bl i i l e l ogoru Vi zel
napomi nj e da su se Nemci panino pri premal i za povl aenj e, a da j e on ot i ao
do oca l oma (Shl omo). Tu u logoru koji su Nemci ubrzano naput al i El i se sa
bol esni m ocem dogovarao dal i da saekaj u osl obodi l aku sovj et sku armi j u i l i
da se zaj edno sa Nemci ma povuku: Odl uka j e bi l a na nama! Konano smo o
sopst venoj sudbi ni mogl i sami da odl uuj emo. Zahval j uj ui l ogorskom l ekaru
mogl i smo oboj e da budemo pri ml j eni u bol ni cu i l i da, zaj edno sa drugi ma,
sl edi mo Nemce. Pa oe t a emo da radi mo pi t ao sam ga, a on j e utao.
Evakui i mo se rekao sam mu. Eli Vi zel j e, prema sopst venom kazi vanj u,
odl ui o da neeka oslobodioce ve se zaj edno sa pri padnici ma Vermaht a
odl uio na beanje. Od ega, od koga, sa ki m, zat o? Sa sobom j e poveo i oca
koj i j e bol ovao od dizenterij e! Kada su i h 11. aprila uhapsi li pri padnici
amerike tree armij e l omo j e, usl ed nedost atka lekova i lekarske nege,
premi nuo. Na 127 st rani ca svog romana No, st rane i spovest i o i vot u i
st radanj i ma u l ogoru, Vi zel ni t a nepi e o gasni m komorama. On za nj i h t ada
ni j e znao al i i h se zat o set i o mnogo godi na kasni j e!?
Ovaj stradal ni k e 1986. godi ne pri mi t i Nobel ovu nagradu za mi r i odmah
pot om osnovat i , zaj edno sa suprugom Mari on, fondaaci j u za humanost (The
El i e Wi esel Foundat i on for Humani t y) u i me koj e e se 1999. godi ne svi m
svoji m aut orit et om i el okvencij om zal agat i za bombardovanj e Srbi j e. Okupl j ao
j e intel ekt ualce i pozi vao se na savest celoga sveta kako bi se to pre
otpoel o sa bombardovanj em Srba. Kada j e Mi losrdni aneo krenuo po srpske
due poj avi o se 12. apri l a u Bel oj kui kako bi j avno pruio podrku
amerikom predsedni ku i pokrenuo novu agit acij u za slanj e kopneni h snaga
proti v Srbij e. U Al bani ji je bi o 2. j una pruaj ui kosovski m Al banci ma
podrku i uveravanj a da j e nj i hovi m mukama kraj . Svesrdnu pomo u
advokatisanj u prot iv Srbij e Vizel u e pruat i i Abraham Foksman (Abraham
Henry Foxman), direkt or i predsednik naj uveni je j evrej ske organizaci j e Ant i -
Def amat i on League osnovane 1913. u SAD sa ci l j em spreavanja svakog
ant i semi t i zma. Ova organizaci j a je zapravo produena ruka uvenog j evrej skog
reda B' nai B' ri t h ( ) ozvanienog 13. okt obra 1843. godi ne u Njuj orku.
583

Tokom 2003. Vi zel e bi t i u prvi m redovi ma poborni ka za bombardovanj e
Iraka. U i nt ervj u koj i j e 11. mart a 2003. dao vi soko t i rani m novi nama The
Los Angel es Ti mes Vi zel kae:
Mogao sam da se pri drui m l j udi ma koji su se i rom svet a proti vi l i i nvazi j i
na Irak. Na kraj u kraj eva bar sam se j a nagl edao st rahot a i uasa i znam da
j e svaki rat uvek surov i brutal an. Iza svakog rata ne ostaju samo l eevi ve i
duboka t uga prei vel i h za svoj i m naj bl i i ma koj i su nast radal i . Pa i pak, u
ovom sl uaj u podravam predsedni ka Bua u nastoj anj u da uni t i meunarodni
t erori zam. Sadam Husei nj e st raan di kt at or i masovni ubi ca i zat o ga t reba
onemogui t i svi m sredst vi ma. . . Ja se odi st a prot i vi m svakom rat u al i
podravam ovu i nt ervenci j u j er, kao t o znat e, t ek j e naa voj na akci j a na
Bal kanu spreil a dalj a krvoproli a. . . Na kraj u, sve se svodi na t o da mi i mamo
moral nu obavezu da i nt erveni emo gde god zl o zavl ada.
Jedan drugi Jevrejin, i st ori ar i profesor soci ol ogij e na Fakul t et u soci ol ogi j e
u gradu Bafal o, drava Nj uj ork, SAD Gerhard Fal k (Dr. Gerhard J. Fal k) e za
l okal ne j evrej ske vesti , koment ari ui Vi zel ov i angaman neki h drugih
Jevrej a prot i v Srbi j e, rei:
1989. godi ne na engl eskom j e obj avl j en prevod j edne knj i ge Wast el ands-t he
Hi st ori cal Truth i u nj oj e se t vrdi t i da su Jevrej i odgovorni za hol okaust , a
da j e ci f ra od 6 mi l i ona ubijeni h Jevreja znaajno uveli ana. Izrael je, prema
aut oru ove knj i ge, naci st ika drava u koj oj se sprovodi j udeonaci zam i iji
bog ni j e bog l j ubavi ve mrnj e. Dal j e, u knj i zi pi e da j e j edan od naj veih
l ogora Drugog svet skog rat a - Jasenovac bi o zapravo zgodno mest ace gde su
zat voreni ci mogl o sl obodno da se et aj u. . . Sada, kad proit at e ovo moete
pomi sl i t i da j e aut or ove knj i ge neko nepoznat nama Jevrej i ma kao t o su nam
t o bi l e ubi ce i z 30-tih i 40-ti h. Ne, verovali ili ne, auot or ove knj ige je april a
1993. godi ne bi o pozvan na ot varanj e naci onal nog muzej a hol okaust a u SAD.
Nj egovo ime j e Franj o Tuman, a nasl ov ori gi nal a knj i ge o koj oj govori m j e
Bespua povi j esne zbi l j nost i . Svi znat e da su SAD i nai prijat el j i okupl j eni u
NATO-u 1999. bombardoval i Srbi j u. Ost aj e pi t anj e: Zat o su El i Vi zel i mnogi
drugi eminent ni Jevreji u SAD zaht evali od predsedni ka Kli nt ona da pokrene
napad na Srbi j u? i nj eni ce po ovom pi t anj u su neumolj ive i sledee su:
Musli mani u Bi H, Al banci sa Kosova i Hrvat i u NDH su se t okom Drugog
svet skog rat a bori l i na st rani Hi tlera, a Srbi su bil i na st rani saveznika, a to
znai i SAD. Hrvat i su i mali ustake vojne organizacije, a meu nj i ma uvena
j e bil a 23 SS brdska divi zij a Kama (Waff en-Gebi rgs-Divi si on der SS Kama
kroat i sche Nr. 2); musl i mani su osnoval i 13-u SS brdsku di vi zi j u Handar
(Waf f en-Gebi rgs-Di vi si on der SS Handar) pod nadzorom j erusal i mskog
muf t i j e Haj j Ami n al -Hussei ni ; Al banci su se dii l i svoj om 21 SS brdskom
di vi zi j om Skenderbeg (Waf f en-Gebi rgs-Di vi si on der SS Skanderbeg -
al bani sche Nr. 1) i svi su oni ubi j al i Srbe i Jevrej e. Ne post oj i ni j edan
podat ak koj i bi ukazi vao na t o da su Srbi i kad ugroaval i Jevrej e. Naprot i v! I
584

sada pi t anj e: Zat o su se l i beral ni j evrej ski krugovi u SAD zal agal i za
bombardovaanj e Srbi j e. Zat o su pomagali j evrej ske krvnike na tetu
j evrej ski h pri j at el j a. Nj i hovo ponaanj e i angaman ni j e u skl adu sa
jevrejskom tradicijom i naom borbom za pravo na i vot . Moda sve t o, na
kraju, i ma veze samo sa nji hovom li beral nom pol i t i kom. . . Shal om uvracha.
U nast oj anj u da j ednom za svagda opovrgnu sve sumnj e u post oj anje gasni h
komora etrnaest francuski h nauni ka i i nt el ekt ual aca na el u sa j e osnoval o
21. apri l a 1982. godi ne Udruenj e za st udi j e o ubi j anj u put em gasni h komora
od st rane naci onal -soci j al i st a(Associ ati on pour l ' tude des assassi nat s par gaz
sous l e rgi me nat i onal -soci al i st e) sa j edni m j edi ni m ci l j em: dokazat i da su
pri padnici Naci onal-socij ali sti ke nemake part i j e kori st i l i gasne komore za
masovno ubi j anj e! St at ut om organi zaci j e j e ut vreno da e se svi pri kupljeni
dokazi j avno prezent ovat i , a da e organi zaci j a post oj at i dok se ne dokae
postojanje i upotreba gasni h komora od st rane nemakog naci onal -
soci j al i st ikog rei ma za ubi j anj e l j udi . Osni vanj e organi zaci j e j e u medi j i ma
veoma dobro propraeno. Predsednik organizacij e je gospoa erman Til j on
(Germaine Tillion), potpredsedni k or Vel er (Georges Wel l ers), general ni
sekretar an Gavar (Jean Gavard), a blagaj ni k Ani s i rar (Anise Post el-Vi nay
ne Gi rard). Do avgust a 2006. godi ne ova organi zaci j a nije objavila ni ti j edan
j edi ni dokument ni t i j e prest al a da post oji . Ist ina, obj avi l a j e knj i gu Chambres
gaz, secret d' t at (Gasne komore dravna t aj na) u koj oj se govori o
naci st ikim zl oi ni ma i u koj oj su obj avl j ene mnoge pot resne fot ografi j e
nast radal i h l j udi u l ogori ma t okom Drugog svet skog rat a. No, u knj i zi osi m
opi sa uasni h dogaaj a nema ni j ednog dokaza o post oj anj u gasni h komora.
Mediji odavno nepiu o ovoj organizaciji , a gospoa Ti l j on j e i dal j e nj en
predsednik.
Na uvenoj pariskoj Sorboni (Sorbonne i l i Uni versit de Pari s) od 29. j una
do 2. j ul a 1982. godine odran j e meunarodni skup sa ci l j em i znoenj a
nauni h dokaza o post oj anj u gasni h komora u naci st iki m l ogori ma. Skupom
su predsedaval i emi nent ni j evrej ski i st oriari Fransoa Fure (Franois Furet) i
Rej mon Aron (Raymond Aron). Posl ednj eg dana, kao t o j e bi l o naj avl j eno,
organi zat ori skupa su odral i konferenci j u za t ampu na koj oj su priznali da
ne post oj e dokazi da je Hitler ikada izdao i j edno nareenje o likvidaciji
Jevrej a. O navodnom post oj anj u gasni h komora nij e bil o ni rei .
Francuski magazi n France-Soi r j e 7. maj a 1983. godi ne pi ui o hol okaust u
ci t i rao i Jevrej i na Si mona Veila (Simone Veil) koji je preiveo sve strahote
nemaki h l ogora. Govorei o nepost oj anj u konkret ni h dokaza o gasni m
komorama Vei l j e rekao:
Ist i na j e da nema dokaza; dokaze j e nemogue pronai j er svi znamo da su
Nemci pre okonanj a rat a porui l i sve gasne komore i pobi l i sve koj i su bi lo
ta znali o nji ma.
585

Verovatno naj poznatij i ekspert po pi tanju hol okausta i st ori ar Raul Hil berg
(Raul Hilberg) u svome uvenom del u Uni t enj e evropski h Jevrej a (The
Dest ruct i on of t he European Jews) na 1. 273 st rane el abori ra stradanja Jevreja
t okom Drugom svet skog rat a. Koment ari ui svoj rad za Jewi sh Tel egraph
Agency 27. aprila 1990. Hi l berg se osvre i na pri e o t ome kako su naci st i
ubi j al i Jevrej e put anj em struj e kroz vodu, davanj em smrt onosni h i nj ekci j a i
sl . , a pot om od nji hovi h l eeva pravili sapun:
Ni j edna od ovi h pria ni j e i st i ni t a, ni t i j e i ko i kad dokazao da su naci st i od
l j udskog sal a pravi l i bilo ta pa ni sapun. Sve j e t o obi na propaganda.
O bespot rebnom i zmi l j anj u i preterivanj u o nacistiki m zloi ni ma govori o j e
i profesor na Kat edri za i st ori j u Jevrej skog Uni verzitetu u Jerusalimu Jehuda
Bauer (Yehuda Bauer):
Mnogo se st rani h st vari dogodi l o pa i zmil j anj a o navodnom pravl j enj u
sapuna od sala ubijeni h Jevrej a nemaju ni kakvog smi sl a. Zai st a nema smi sl a
verovat i u ovakve i zmi lj ot i ne.
O pret eri vanj i ma i i zmiljanju je govori o ak i Si mon Vi zental
(Si mon Wi esent hal ) poznat svet u po pri kupl j anj u i nformaci j a
o naci st ikim ratnim zloi ni ma u okvi ru Jevrej skog dokument aci onog cent ra
(Jdi sche Hi st ori sche Dokument at i on) u Beu. U aprilu 1975. on j e, ne samo
kao di rekt or Jevrej skog cent ra ve i kao ovek koj i j e proveo et i ri i po godi ne
u radni m l ogori ma Janowska, Pl aszow i Maut hausen, i zj avi o za l ondonski
asopi s BooksandBookmen da j e, kol iko j e njemu poznat o, ubijanj a Jevreja
gasom bi l o samo i i skl j ui vo na t eri t ori j i Pol j ske
No, i ni se da j e t aka na l i ci t i ranj e broj em rt ava u Auvi cu st avljena 1991.
godi ne kada su Rusi j avnost i ui ni l i dost upni m 46 knj i ga o umrl i m
(St erbebuch) u Auvi cu. Ovi h 46 knj i ga su pri padni ci Crvene armi j e zapl eni l i
kada su janura 1945. osl obodili ovaj radni l ogor. Prema ovi m, od Nemaca
pedant no voeni m St erbebuch, vidi se da je ukupan broj premi nul i h l j udi u t ri
radna sabirna cent ra u Auvi cu (Auschwit zI, Bi rkenau i Monowit z) od prol ea
1941. pa sve do decembra 1943. ukupno 67. 227. St erbauch za poet ak 1941 i
1944. ni su naene, a prema mi l j enj u zvanini ka Meunarodnog komi t et a
Crvenog krst a i j i j e predsedni k u t o vreme bi o Mari o Lander (Mari o Enri que
Vi l l arroel Lander) Rusi i z nekog razl oga j o uvek ni su spremni da i h pri kau.
Meut i m, prema naj gore mogui m procenama, pret postavlj a se, s obzi rom na
utvrenu di nami ku st radanj a 90 dnevno, da j e do prol ea 1941. i t okom cel e
1944. premi nul o j o ukupno 63. 069 l ogoraa. Tako se danas dol o do ukupnog
broj a od 130. 296 premi nul i h u sva t ri radna l ogora u Auvi cu.
Prvi novi nar koj i j e i mao pril ike da vi di spi skove mrtvih bio j e nemaki
novi nar Vol fgang Kempkens (Wol fgang Kempkens) i on j e pot vrdi o da sve
586

knj i ge umrl i h sadre puna i mena premi nul i h l j udi , datum i mesto roenj a,
adrese pre dol aska u Auvi c, nj i hovu naci onal nost , versku pri padnost ,
zani manj e, i mena rodi t el j a, dan, as i uzrok smrt i koj e je potpisao deurni
l ekar i t d. Meu deurni m l ekari ma naj ee spomi nj ana i mena su: dr. Kitt ,
dr. Kremer, dr. Thi l o, dr. Si egf ri ed Schwel a, dr. Ent ress i t d. Anal i zom
starosti premi nul ih ut vreno j e da j e 0. 005%, odnosno samo t roj e l j udi bil o
st ari j e od 90 godi na, a pot om sl ede podaci : 80-90godi na, 73 osobe odnosno
0. 1%; 70-80 godi na, 482 osoba-0. 7%; 60-70 godi na, 2, 083 osobe - 3. 0%; 50-
60godi na, 8, 040 osoba - 11. 7%; 40-50 godi na, 15, 512 osoba - 22. 5%; 30-40
godi na, 18, 430 osoba - 26. 7%; 20-30 godi na, 14, 830 osoba - 21. 5%; 10-20
godi na 6, 715 dece - 9. 7% i na kraj u dece od jednog dana do 10 godina j e bil o
2, 564, odnosno 3, 7%.
Jedan od podat aka koj i j e kod i st ori ara ali i celokupne j avnost i izazvao
naj vi e interesovanj a j e verska i naci onal na odredni ca pored i mena premi nul i h.
Prema vrl o pedant ni m nemaki m zapi si ma St erbebuch-a naj vei broj
post radal i h su hri aani 35, 228 dok j e j evrej a bi l o t ano 28, 511.
Pored ve pomenut i h St erbebuch podat aka j avnost i su obel odanj eni i
poj edi ni dokument i koj i dodat no razot kri vaj u mani pul acij e oko broj a i
navodnog nai na masovnog uni t avanj a Jevrej a u Aushwit z-u. Tako j e, pri mera
radi , j avnost i predoen i t el eks koj i j e 4. sept embra 1943. i z Aushwit z-a
upuen cent ral i SS-Wi rt schaf t s- und Verwal t ungshaupt amt (Gl avni bi ro za
pri vrednu upravu SS-a) u Berlinu : Od 25. 081 Jevreja koji se nalaze u
Aushwit z-u nj i h samo 3. 581 j e sposobno za rad, odnosno 86% ni j e u radnom
kapaci t et u. Zbog vel i ke pot rebe za radnom snagom svi bol esni , i znemogl i i l i
povreeni su odmah sl ani u Aushwit z II Bi rkenau u kome su se, u skl adu sa
mogunosti ma, preduzi mal e mere za nj i hovo l eenj e i l i oporavak. U pri l og
ovome govori i dopi s koj i j e 5. apri l a 1944. Osval d Pol (Oswal d Ludwi g Pohl ),
SS komandant za rasporei vanj e l ogoraa, uputi o komandant u SS-a Haj nri hu
Hi ml eru (Hei nri ch Lui t pol d Hi mml er): U svi m l ogori ma Aushwit z-a se nal azi
ukupno 67. 000 l j udi od koj i h j e nj i h 18. 000 na l eenj u. U Bi rkenau se nal azi
ak 36. 000 ljudi , a meu nj i ma j e naj vi e ena od koj i h nji h ak 15. 000 nij e u
mogunosti da radi .
Zaj edno sa ovi m Ruski m ot krii ma medi j i su povezal i ve t ada zaboravl j eno
svedoenj e arl sa Bi dermana (Charl es Bi edermann) koj e j e on pod zakl et vom
dao Kanadskom sudu (Di st ri ct Court of Ont ari o) 9. 10. 11. i 12 februara 1988.
godi ne. Na pi t anj e sudi j e Ronal da Tomasa (Ronal d Thomas) da l i j e est
mi l i ona j evrej a st radal o t okom Drugog svet skog rat a (Di d si x mi l l i on real l y
die?) od naci stiki h ruku Biderman, koji je bi o l an Meunarodnog komi t et a
Crvenog krsta i direkt or Meunarodnog i st ranog cent ra (International Tracing
Servi ce) zaduenog za pronal aenj e i evi denci j u svi h post radal i h od st rane
naci st ike Nemake, ni j e dao pot vrdni odgovor. t a vi e, prema Bi dermanu
Crveni krst raspol ae podaci ma koj i ma se mogu pot vrdi st radanj a samo
587

373, 468 osobe i t o u svi m koncent raci oni m l ogori ma koj e su nemci dral i
t okom cel og rat a. Pri t ome Biderman je dodao i pojanj enje da je na osnovu
nemakog zakona koji je usvoj en po di kt at u Ameri kanci i Bri t anci nakon
Drugog svet skog rat a post oj i obaveza da se sva 22 logora koj e su Nemci
dral i moraj u nazi vat i koncent raci oni m l ogori ma (konzent rat i onsl ager). S t i m
u vezi i st akao j e da on l ino ni kada nij e video nit i uo da j e i jedan j edi ni
nemaki dokument u peri odu od 1933. pa sve do 1945. nosi o t akav nazi v, a j o
manj e nazi v l ogora za i st rebl j enj e (vernicht ungsl ager) kako se est o u
t ampi nazi vaj u. U nast avku svog svedoenja Bi derman j e priznao da su
pri padni ci Meunarodnog Crvenog krst a sept embra 1944. bi l i u Auvi cu kada
su i razgovaral i sa komandant om l ogora SSSturmbannfhrer Ri hardom Berom
(Ri chard Baer) i predstavnicima l ogoraa i da t om pri l i kom ni su stekl i uti sak o
post oj anj u bi l o kakvog organi zovanog l i kvi di ranj a l ogoraa.
No, bez i kakve sumnj e pravi ok za sve koji su gradili mi t o Auvi cu kao
nekakvom t aj nom l ogoru za i st rebl j enj e Jevrej a i svi h ost al i h nast upi o j e kada
j e 6. maj a 2009 pol j ski i st oriar Domi ni k Si novj ecki (Domi ni k Synowiec)
meu nemakom dokument aci j om u Auschwi t z-Birkenau pronaao spisak sa
i meni ma sedamnaest bri t anski h voj ni ka. Aut ent inost dokument a pot vrdi o j e i
i st ori ar i port parol muzeja Auschwi tz-Bi rkenau Pjotr Setkievi (Pi ot r
Set ki ewi cz) ali j e i spred muzej a i zneo i mogunost da se moda radi o neki m
Jevrej i ma i da j e cel u priu neophodno dodat no proveri t i . Umest o muzej a i
pol j ske vl ade koj a j e t akoe i zj avi l a da e kont aktirati brit ansku vl adu radi
dodat ni h poj anj enj a got ovo sve j e razj asni o engleski novi nar Dankan Li t l
(Duncan Lit t l e) koj i j e pronaao troji cu voj nika sa spi ska (Bri an Bi shop, Doug
Bond i Art hur Gi fford) i ubrzo obj avi o priu o rat ni m zarobl j eni ci ma u l ogoru
Auschwi tz-Bi rkenau. Prema i zj avama voj ni ka sa koj i ma j e Li t l razgovarao u
radnom l ogoru Auschwi t z E71 j e bi l o zat voreno oko est st ot i na britanskih
voj ni ka koj i su redovno preko Meunarodnog crvenog krst a pri mal i paket e sa
hranom i drugi m potrept i nama i koj i su got ovo svi saekal i osl oboenje.
okant nost ovi h i zj ava u brit anskoj i svetskoj j avnost i zaht eval a j e hi t nu
reakci j u ne samo Jevrej a ve i brit anske vlade koj a je vie od pola veka krila
ovu injenicu, a sve u korist pri a o Auschwi tz-Bi rkenau kao t aj nom l ogoru
smrti . Prvi je reagovao brit anski premi j er Gordon Braun (Gordon Brown) koj i
j e promt no pri mi o voj ni ka sa koj i ma Li t l nij e razgovarao Deni s Avey-a i
odl i kovao ga naci onal ni m pri znanj em Brit ish Hero of t he Hol ocaust . Uz Aveja
Braun j e pri mi o i Nikol asa Vint ona (Ni chol as George Wi nt on) koj i j e navodno
bi o zasl uan za spas 669 j evrej ske dece i z Praga t okom 1939. godi ne al i j e t o
kri o kako od svoj e porodi ce t ako i od javnosti!? Ovom ezdeset godi na
zakasnel om gest u pri znanja bri t anski m ofi ci ri ma pri drui l e su i neke j evrej ske
organizacij e bez objanjenj a kako je mogue da su Nemci ost avi l i u i vot u est
st ot i na bri t anski h voj ni ka i da ovi ni kada ni su govori l i o navodni m ubi st vi ma
Jevrej a i ost al i h zat voreni ka u l ogoru smrt i Auschwi t z-Bi rkenau.
588

Meu naj poznat i j i m st radal ni ci ma Aushwi t z-a su svakako mal ol et na Ana
Frank (Annel ies Mari e Frank) i nj ena majka Edi t (Edit h Frank-Holl nder). Obe
su umrl e od t i fusa dok j e ot ac, odnosno suprug Ot o (Ot t o Hei nri ch Frank), si n
uvenog j evrej skog bankara Mihael a Franka (Mi chael Frank), preiveo tifus i
doekao da ga pri padnici Crvene armi j e (-
) osl obode i z l ogora 27. j anuara 1945. Dve godi ne kasni j e Ot o j e
obj avi o dnevni k svoj e erke Ane o nj i hovom skri vanj u od Nemaca u
Amst erdamu, a odmah pot om se oeni o svoj om nekadanj om slubeni com,
l j ubavnicom i enom koj a j e navodno sauval a Ani n dnevni k Hermi nom
(Hermi ne Santrouschi t z). Nakon venanj a presel i l i su se u Bazel gde j e Oto
i mao bogat e roake i gde se upokoj i o 1980. Nekol i ko godi na kasni j e Hermi na,
t ada poznat a pod i menom Mi ep Gi es, j e dobila silna pri znanja: Orden za
zasl uge Nemake (Verdi enst orden der Bundesrepublik Deut schland), medalju
Yad VaShem i z Izrael a i , na kraj u, hol andska kral j i ca Beat ri sa (Beat ri x) j u j e
progl asila plemki nj om.
t a su bi l i razl ozi za ovako neoeki vano vi soka pri znanj a nekadanj e
l j ubavnice Ot o Franka moe se nasl uti t i i z pi sanj a dr Robert a Fari son (Robert
Fauri sson) u l anku Is t he Di ary of Anne Frank Genui ne (Da li je Dnvnik Ane
Frank ori gi nal no del o). Nakon vi egodi nj eg i st rai vanj a Fari son j e zakl j ui o
da j e Dnevni k l i t eral ni fal si fi kat i za koga st oj i gospoa Hermi ne Sant rouschi t z
al i as Miep Gi es. Svoj a saznanj a ovaj kotl anani n koj i j e svoj e akademsko
obrazovanj e st i cao na Sorboni u Parizu obj avlj uj e u asopi su Journal of
Hi st ori cal Review al i j e ubrzo pot om i zveden na sud zbog negi ranj a
hol okaust a. Tui o ga j e Muzej Ane Frank i z Amst erdama uz t vrdnj u da e
njegovo pi sanje ut icati na poset e, a time i zaradu muzej a!! Kako je Fari son
svoj e t vrdnj e oko Dnevni ka Ane Frank proi ri o i t vrdnj om da t okom Drugog
sveskog rat a ni j e bi l o ubi janj a u gasni m komorama j er i st e ni gde ni su post oj al e
3. okt obra 2006. u Francuskoj j e, u skl adu sa speci j al ni m zakonom Loi
Gayssot , osuen bez posebne argument aci j e, kao neko ko negira post oj anje
hol okaust a. Fari sonovu argument aci j u su pri hvat i l i mnogi meu koj i ma i
mat emati ar i pi sac Si mon epard (Si mon Sheppard) koj i, pored svega t o j e o
l i t eral nom fal si fi kat u ve bil o reeno, dodaj e i krunsku t vrdnj u da j e Dnevni k
i st fal si fi kat s obzi rom da su neki njegovi del ovi pi sani hemi j skom ol ovkom
koja u vreme pi sanja Dnevni ka nij e post oj ala j er je nj ena komerci jal na
upot reba poel a t ek okt obra 1945. Nakon t o j e obj avi o knj i gu Tal es of t he
Hol ohoax u koj oj i zraava sumnj u u broj stradalih Jevrej a u Drugom svet skom
rat u eparda j e engl eski sud 10. j ul a 2009. osudi o na etiri godine i deset
meseci robi j e zbog navodnog i renj a rasne mrnje.
U svet l u ovi h i ni za drugi h podat aka j evrej ski i st oriar i j edan od
naj poznat iji h ameriki h profesora (Pri ncet on Uni versit y) strunjaka za
hol okaust i svet sku di pl omatij u Arno Maj er (Arno Joseph Mayer) objavlj uj e
knj i gu Why Di d t he Heavens Not Darken? The "Fi nal Sol uti on" in Hist ory
(Zat o se nebesa ni su smraila? Konano reenj e u i st ori j i ) u koj oj
589

nedvosmi sl eno i znosi svoj e uverenj e da su Jevrej i u Aushwit z-u pret eno
st radal i od t i fusa i ost ali h bolesti , a ne kao posl edica nekakve organizovane
kampanj e za nj i hovo uni t enj e. Maj er se ne zadrava samo na ovoj
konstat aciji ve dodaje i sledee: Anti -semit i zam ni j e i grao odl uuj uu, pa
ak ni znaaj nu ul ogu u rast u naci st ikog pokret a i nj egovog bi rakog t el a.
Uzroci poj ave naci zma su mnogobroj ni i kraj nj e sl oeni. Ljudi su sledili
si nergi j u ovog naci onal nog pokret a koj i j e bi o suprot st avl j en marksi zmu,
soci j al -darvi ni zmu, bol j evi zmu i ci oni zmu, a sve t o kroz zal aganj e za
revizij u Versajskog di kt ata, uki danje reparacij a, obuzdavanj e li beral nog
kapit ali zma i uspostavl janje drave blagost anja naroda.
Got ovo i dent inog st ava j e j o j edan ameriki profesor
(Nort hwest ernUni versi t y) Art ur Bat c (Art hur R. But z) koj i u svoj oj knj i zi The
Hoax of t he Twent i et h Cent ury: The Case Agai nst t he Presumed Extermi nati on
of European Jewry (Obmana dvadeset og veka: Sl uaj navodnog i st rebl j enj a
evropski h Jevreja) pi e da j e uzroni k vel i kog broj umrl i h u Birkenau i drugi m
radni m l ogori ma zapravo t i fus i ost al e zarazne bol est i i da se, kad se sve
okol nosti stradanj a Jevreja irom Evrope uzmu u obzi r, moe odbaci t i svaka
pret post avka nj i hovog navodnog pl anskog uni t enj a.
Danas, kad govori mo o broj u nast radali h Jevrej a jo jedna st var izaziva
panj u: U 87 drava j e donet zakon da ne smet e negi rat i post oj anj e hol okaust a,
ni t i smet e dovodi t i u pi t anj e broj nj egovi h rt ava. ta vi e, na zaht ev drave
Izrael u ut orak 1. novembra 2005. godi ne Ujedi nj ene naci j e su na svom
et rdeset drugom pl enarnom zasedanju j ednoglasno usvojil e dekl aracij u br.
60/ 7 koj om se predvi a da se 27. j anuar i rom svet a obel eava kao
Meunarodni dan rt ava hol okaust a. Rezol uci j om OUN se odbacuj e pravo bi l o
kom poj edi ncu, organi zaci j i , i nst i t uci j i i l i zaj edni ci da u cel ost i i l i del i mino
porie post oj anj e hol okaust a. To j e, moe bi t i , dobro al i ne i korekt no u
odnosu na sve druge l j ude koj i su i zgubi l i i vot u nekom od l ogora i l i u rat ni m
operaci j ama. Za sve t e druge nema rezol uci j e UN, nema al ost i , seanj a!
Zat o? Kako?
Vi di t e, u Drugom svet skom rat u j e pogi nul o, t o voj ni ka to civila, oko
ezdeset dva mil i ona l j udi , a t o j e bil o 2, 5% ukupne svet ske popul aci j e. Danas
svi samo govore o nast radal i h est mi l i ona Jevrej a t o j e zapravo broj
cel okupne j evrej ske popul aci j e u Evropi . Post avl j a se pi t anj e da l i j e i j edan
Jevrejin pre rat a emi grirao bil o gde ili , ako ba hoet e, ko su dva mi l i ona
Jevrej a koj i su nakon Drugog svet skog rat a napl at i l i novanu odt et u od
Zapadne Nemake za svoj a stradanja po nemaki m radni m l ogori ma. Jo neto,
pogl edaj t e, u svi m t i m si l ni m i bezbroj ni m knj i gama o stradanji ma Jevreja
ni ko ni kada ni j e prebroj ao Jevrej e koj i su pogi nul i u borbi prot i v Vermaht a i
nj egovi h savezni ka. Da l i i h j e uopte bilo?! Jesu li se oni ikada i i kako
suprotst avl j al i fai st iki m i naci st iki m t rupama i nj i hovi m savezni ci ma?! No,
pret post avi mo, pri hvat i mo tvrdnje da su svi Jevreji u Evropi ubijeni i da
590

prei vel i h ni j e bi l o. St rano! Uas! est mi l i ona kat ast rofa! Al i sada, kad
stvari tako gledat e, post avl ja se pit anje t a j e sa ost al i m rt vama? t a j e sa
ost al i h pedeset est mi l iona stradalnika? Imaju li oni i me, prezi me, oca,
maj ku, dravu, naci j u. . . Da l i su oni samo nekakva kolateralna teta?
U nemaki m rat ni m l ogori ma bi l o j e 5, 8 mi l i ona zarobl j enih Rusa. Nji h 3, 3
mi l i ona j e umrl o od zi me, bol est i , gladi . . . Jo dvadeset sedam mi l i ona i h j e
pogi nulo u borbama proti v pri padni ka Vermaht a. No, oni , po svemu sudei ,
ni su rt ve vredne svetskog potovanja. Pa da li znate da je u Drugom
svetskom ratu poginul o vi e Srba nego Ameri kanaca, Bri tanaca i Francuza
zajedno!? Da l i znat e da j e bi t ka za St al j i ngrad, koj a j e defi ni t i vno promeni l a
t ok rat a, t raj ala puni h est meseci , a savezni ko i skrcavanj e u Normandiju
j edan j edi ni dan; u bi ci za St al j i ngrad pogi nul o j e 790. 000 Rusa i 850. 000
Nemaca, a pri l i kom i skrcavanj a savezni ka u Normandi j u 2. 500 saveznikih
voj ni ka i oko 7. 000 Nemaca. Do danas se bar deset put a vi e pi sal o,
razgovaral o i sni mi l o fi l mova o i skrcavanj u u Normandi j u od onoga t o se
deaval o oko St al j i ngrada. Ko t o pekul i e rt vama i i st ori j ski m i nj eni cama?
Ko precenj uj e j edne i pot cenj uj e druge?! Zato se ne kae j asno da ruske
rtve i ne trei nu svi h rtava Drugog svetskog rata i l i , ako neko vol i
st at i st i ku, da 80% Rusa roeni h 1923. ni j e doekal o Srenu Novu 1946. Jo
neto, tek t ako - da se zna, prema podaci ma Vermahta 78% svi h nji hovi h
gubi taka u l judstvu nastal i su tokom borbi sa Rusi ma. Prema i st i m, nemaki
pedant ni m podaci ma, 84% vermaht ovi h snaga (3, 3 mi l i ona voj ni ka) se 1941.
boril o na Ist onom front u; 1942. broj se smanj uj e na 3, 1 mi l i ona, a 1943. na
2, 9 mi l i ona. Posl ednj e godi ne borbi na Ist onom front u Nemci su angaoval i
157 di vi zi j a sa ukupno 3, 1 mi l i ona voj ni ka i 46% cel okupne avi j aci j e. Ist e t e
godi ne broj nemaki h di vi zi j a koj e su se bori l e u It al i j i , Francuskoj , Bel gi j i ,
Hol andi j i , Fi nskoj i Danskoj ni j e preao ci fru od 94.
Moda j e naj bol j i odgovor na pi t anj e zato se o neemu ne pi e, a o drugome
ne govori dao Vi nst on eri l kada j e i zj avi o: Ist ori j a e mi bi t i nakl onj ena.
Na pit anje novi nara kako moe u t o t a bude si guran l akonski j e odgovori o: Ja
u j e pi sat i .
Ako se l j udi ma ve brani , a brani i m se, da dovode u sumnj u broj j evrej ski h
rt ava u Drugom svet skom rat u, onda t reba govori t i o onome t o j o nij e
zabranj eno. Nij e danas - bi e sut ra. U t om kont ekst u reci mo da su gl avni l ovci
na Jevrej e po evropski m met ropolama bili jevrej ski kol aboraci oni st i - ci oni st i .
Mnogi uvari radni h l ogora, i l i koncent raci oni h logora kako i h mnogi
nazi vaj u, su bi l i Jevrej i - cioni st i . Da, bi l i su t o Akenazi Jevrej i koj i su t o, na
al ost , vel i ku al ost , kraj nj e efi kasno obavlj ali! Zat o? Radili su to za novac
al i pri marni ci l j i m j e bi l a osvet a prema Sefardi ma koj i ni su el el i da pri hvat e
nj i hove i dej e o nekakvom Erec Izrael u. I danas, pol a veka po okonanj u
Drugog svet skog rat a got ovo da j e t abu t ema govori t i o st radanj i ma Sefarda i
oni ma koj i su odgovorni za nj i hov progon. No, ni su, naravno, samo Sefardi
591

bi l i met a ci oni st a: mnogi su se est i t i Akenazi Jevrej i i zmeu 1939. i 1941.
od ovi h obesni h ci oni st a spasavali beanjem u Rusi ju. U ameri kom asopi su
Col l i er' s Weekl y od 9. j una 1945. obj avl j en j e l anak Fraj l i ng Fost era (Frei l i ng
Fost er) u kome se dokumentovano navodi da je dva mil i ona Jevrej a, graana
evropski h drava, izmeu 1939. i 1941. spas od progona i t amnienj a nal o u
komuni st ikoj Rusiji; kasnija dokument aci j a SSSR-a e pokazati da j e broj
Jevrej a koj i su u ovom peri odu ul i u Rusi j u zapravo 1. 550. 000 i da su svi
evakui sani na bezbedno nakon t o su ot poel e rat ne operaci j i ; t anost ovi h
podat aka pot vrdi o j e 30. okt obra 1946. i Luj Levi n (Loui s Levi ne), predsednik
Ameri kog j evrej skog savet a za i zbegli ce u Rusij i : Ve prvi h dana napada
Nemake na Rusij u svi Jevreji su iz zapadni h obl asti prebaeni na i st oni deo
Ural a gde su doekali kraj rat a. Skoro dva mi li ona Jevrej a j e t ada spaeno.
U svoj oj knj i zi o suenj u Adol fu Aj hmanu (Adol f Ei chmann) knj i evni ca
Hana Arend (Hannah Arendt) pi e:
Ta ul oga j evrej skih voa u sat i ranj u sopst venog naroda za Jevrej e
nesumnj i vo predst avl j a naj mrani j e pogl avl j e cel e t e mrane prie. U
Amst erdamu kao i u Varavi , u Berl inu kao i Budi mpet i Nemci su mogl i
verovat i j evrej ski m saradni ci ma da e sast avi t i spi skove l j udi i nj i hove
i movi ne, da e obezbediti posebne poli cij ske j edini ce koje e pomoi u
hvat anj u i ukrcavanj u Jevrej a. . . Cent ral ni j evrej ski savet u Budi mpet i j e ak
t ampao i progl as u kome j e obavet avao svoj e sugraane da j e nj i ma dat o
pravo neograni enog raspol aganj a cel okupnom j evrejski m duhovni m i
mat erij al ni m bogat stvom i i t avi m j evrejski m l j udst vom. Oni su del i l i t rake sa
ut om zvezdom i mi j o i danas moemo da oseti mo koli ko su uivali u
novost eenoj moi . . . Li kovi j evrej ski h prvaka i z naci stikog peri oda dobro su
nam poznat i . Kreu se od aima Rumkovskog (Chaima Rumkowskog), glavnog
j evrej skog st areine i z Loa, koj i j e ak i zdavao banknot e sa svoji m pot pisom i
marke sa svoji m l i kom; preko Lea Beka (Lea Becka), ugl aenog i
vi sokoobrazovanog; Adama ernj akova (Adama Czerni akowa), i ni nj era i
predsedni ka varavskog savet a; El i zara Gri nbauma (El i ezer Greenbaum), si na
ci oni st i kog voe Ji caka Gri nbauma (Yi t zchak Greenbaum). . . U l ogoru
Terezij ent at t ransport ne l i ste su i skl j ui vo sast avl j ali lanovi jevrej skog
savet a. . . Gl avni ovek zaduen za emi graci j u Jevreja u Berli nu je bi o Pol
Ept aj n (Paul Eppstei na), a t aj posao u Beu j e obavl j ao rabi n Benj ami n
Murmel t aj n (Benj ami n Murmel st ei n). . . Cel a i st i na j e da su post oj al e j evrej ske
zaj edni ce, kao i j evrej ske st ranke i dobrot vorne organi zaci j e i na l okal nom i
na meunarodnom ni vou. Gde god j e bi l o Jevrej a post oj al e su i pri znat e
j evrej ske voe, i t o vost vo j e, skoro bez i zuzet ka, na neki nai n, i z nekog
razl oga sarai val o sa naci st i ma. . . Jedan dost oj anst veni ort odoksni j evrej Pi n
Fredi g (Pi nchas Freudi ge), l an j evrej skog savet a u Budi mpet i t okom Drugog
svet skog rat a, na suenj u Aj hmanu j e i zj avi o da se polovina od et i ri i po i l i
est mi l i ona Jevrej a koj i su st radal i u rat u moglo spasi t i da ni su sl edi li
i nst rukci j e j evrej ski h savet a. . . Prema pouzdani m podacima holandskog
592

Dravnog i nst i t ut a za rat nu dokument aci j u i i zj avama dr Loe de Jonga svi h
103. 000 hol andski h Jevrej a je deportovano u Pol j sku uz saradnju jevrejskog
savet a. . . Da bi se rei l e svoj i h j evrej ski h graana evropske zeml j e su pl aale
Nemci ma samo da i h odvezu u neki od l ogora. Nemci ni su t rai l i ni t i su pl eni l i
j evrej sku i movi nu. Trebal a i m j e radna snaga, a evropske zeml j e su proganj al e
i hapsi l e Jevreje, a pot om pl aale Nemci ma t rokove nji hove deport acije.
Sl ovaka je trebal o da pl ati izmeu 300 i 350 raj hsmaraka za transport svakog
Jevrej a, Hrvat ska samo 30, Francuska 700, Bel gi j a 250 i t d. Kraj em rat a
Nemci su t rai l i da i m se t ransport ni t rokove plaaj u u dobri ma koj a su i m
sve vi e f al i l a. . .
Moda j e i pak bil a naj i nt eresant ni j a, naj uol j i vi j a ul oga rabi na Korc Vi sl i ni a
(Koret z Wi sli enya) koj i se nal azi o na elu j evrejske zaj ednice u Grkoj . Grci
ni su el el i da i maj u ni kakve veze sa deport ovanj e Jevrej a pa j e sve posl ove i
obaveze na sebe preuzela j evrej ska pol i ci j a - Sonderkommando f ur
Judenangel egenhei t en. Sve Jevrej e irom Grke su oni popi sal i , zat vori l i u
pri vremene l ogore, a pot om deport oval i u Pol j sku. Mat eri j al ne vrednost i ovi h
t ragini h j evrej ski h graana su konfi skovali pri padni ci j evrej ske pol i ci j e, a
nj i hov osni va i ef Rabi n Korc (Zvi Koretz) je tokom 1944. slovio za jednog
od i muni j i h graana Grke. I sada, kada sve t o znamo, nemi novno nam se
namee pi t anj e: t a se sa ovakvi m kol aboraci oni st i ma dogaal o nakon Rat a?
Evo pri mera i odgovora: Najpoznatiji pripadnik jevrej ske pol i ci j e u Pol j skoj j e
bi o Hi r Birnbal t (Hi rsch Birnbal t ). Po okonanj u sukoba oti ao je u Palesti nu
i post ao di ri gent Izrael ske opere. Kada su do okrunog suda doprli neoborivi
dokazi o nj egovom kol aboraci oni st i kom odnosu sa Nemci ma osuen j e na 5
godi na zat vora. No, odmah pot om Vrhovni sud u Jerusal i mu, j ednogl asnom
odl ukom, ga j e osl obodi o bi l o kakve odgovornost ; ovi m j e prakt i no i zvrena
abol i ci j a svi h j evrej ski h kvi sl i nga. Jevrej i ci oni st i ne mogu, i zgl eda, odgvarat i
za uase kroz koj i j e proao j evrej ski narod, a za koj i su oni i t e kako
odgovorni.
Ci oni ost a i predsedni k Komi t et a za spas evropski h Jevrej a Ji cak Gri nbaum
(Yi t zchak Greenbaum) j e 1943. u svom govoru o j evrej skoj di j aspori i zj avi o:
Za pot rebe spaavanja nae ugroene brae moramo pri kupi t i sve svoj e
snage i moi . Ali , kada se post avi di l ema i zmeu nj i hovog spaavanj a i
st varanj a nove drave j evrej skog naroda j a se, bez i t runke di l eme, odl uuj em
za novu dravu. t o se vi e govori o ubi j anj u i klanj u naeg naroda t o su nae
anse za uspost avl j anj e nove domovi ne vee. Ako bi nam se danas i ukazal a
mogunost da i m pomognemo mi t o nebi smo ui ni l i . Ne. Ne i ne!
U svom dopi su j erusal i mskom asopi su Kol Hai r od 19. maj a 1989. j edan od
naj poznat iji h l ogoraa koji j e uspeo da prei vi pune et i ri godi ne t ort ure po
l ogori ma u Pol j skoj i st ie:
593

Nemogu se sl oi t i sa mi l j enj em Hai ma Barama da j e obrazovni si st em
Izrael a uspeo da usadi deci svest o hol okaust u. Tu se neradi o svest i o
hol okaust u ve o usai vanj u mi t a o nj emu, odnosno, da budem preci zni j i , t u se
radi o f al si f i kovanj u enj i ni ca o hol okaust u. Kao t o znat e pol ui st i ne su uvek
opasni j e od isti h lai, a ovde upravo govori mo o t ome.
Kao neko ko j e prei veo hol okaust , prvo u Varavi , a pot om u Bergen-
Bel senu, dau vam pri mere koj i e vam ukazat i na nepoznavanj e onogo t a se
st varno t amo dogaal o. U Varavskom get u, ak i t okom prvog masovnog
i st rebl j enj a l ogoraa (od j una do okt obra 1943. ), bi l o j e t eko vi det i i j ednog
j edi nog nemakog voj ni ka. Got ovo cel okupan admi ni st rati vni deo posl a, a
pot om i t ransport st oti ne hilj ada Jevrej a u smrt su obavil i jevrejski
kol aboraci oni st i . Pre nego t o j e u Varavskom get u dol o do pobune
zat voreni ci su prvo moral i da l i kvi di raju svoj e j evrej ske i zdaj ni ke pol i caj ce i
uvare Get a. Sve dok oni nisu bili likvi dirani o pobuni se ni j e mogl o ni
razmi l j at i . Svi zat voreni ci Varavskog get a su vie st rahovali od j evrej skih
kol aboraci oni st a nego od Nemaca. Svi zatvorenici Varavskog geta su vi e
mrzeli jevrej ske kolaboracioni ste nego Nemce. Svako jevrejsko dete smo uili
da, ako se i kada nae u nekoj prost ori j i sa vi e vrat a i ako pomi sl i da moe da
pobegne, da t o i ni beei ka vrat i ma na koj ima se nal azi nemaki voj ni k, a
t ek pot om neki od ukraj i nski h uvara. Ui l i smo i h da ni kad ne pokuavaj u da
pobegnu kroz vrat a koj a uvaju j evrej ski kol aboraci oni st i .
Jedno od moj i h naj upeat l j i vi j i h seanj a, i pored svi h strahot a hol okaust a,
odnosi se na dan kada su zat voreni ci (februara 1943. ) uspeli da ubiju jednog
omraenog j evrej skog kol aboraci oni st u. Seam se da smo deca i j a t ada
zapeval i i zai gral i. Ovoga se neseam sa aljenj em. Naproti v.
O muzej ski m post avkama i onome t o se govori u Vad Yashemu (dravni
muzej o hol okaust u u Jerusali mu) ne el i m ni da govori m. Neel i m t o ni da
koment ari em j er j e vredno samo prezi ra. Da bar mal o znamo o onome t o se
deaval o t okom hol okaust a (sl agal i se i l i ne oko toga) sada bi smo mogl i dobro
da shvatimo zat o Palesti nci vie vole da ubij u svoj e izdajni ke nego bi l o koga
drugoga.
Moje pot ovanje
Ameri ki pisac Don Sek (John Sack) u svoj oj knji zi Oko za Oko (Eye for an
Eye) navodi: Jevrejski kolaboraci onisti su se organi zoval i u svojevrsne
pol i ci j ske formaci j e kako bi t o efi kasni j e pomogl i Nemci ma. Nj i hove
polici jske formacij e su nazi vane Judi sche Ordnungsdi enst. Naj broj ni j e su bil e
one u Varavskom get u koj e su broj al e ak 2500 l j udi , u Lou 1200, u Lavovu
preko 500 . . .
U poznat oj CBS-ovoj t el evi zi j skoj emi si j i 60 minuta 24. oktobra 1993.
594

koment ari ui dokument arni fi l m Runa st rana sl obode i st aknut i j evrej ski
i nt el ekt ual ac Morl i efer (Morl ey Safer) j e nagl asi o:
Jasno j e da su nemake t rupe u Ukrai ni doekane kao osl obodi oci , a j asno
j e i da su post upanj a Ukraj i naca prema Jevrej i ma bi l a svi repi j a od nemaki h.
Jasno j e da su voj ni ci Vermaht a bi l i srdano doekani i u Hrvat skoj , Sl oveni j i ,
Maarskoj , Rumuni j i i Bugarskoj . Nemci , def i ni t i vno, ni su bi l i ni t i su mogli da
budu sami odgovorni za sve ono za t a se opt uuj u.

Jevrejske suze

Po okonanj u rat ni h dej st ava u Evropi i pot pi si vanj u poraza nemake vojske
8. odnosno 9. maj a predsedni k SAD Hari Truman, premi j er Bri t ani j e Vi nst on
eri l i general ni sekret ar KPSS-a Josi f Vi sari onovi su se j ul a 1945. sast al i u
Potsdamu. Cil j sastanka j e bi o da se post i gne konaan dogovor o sudbi ne
Nemake drave i ut anae detalji okonanj a rat a sa Japanom: Nemaka j e
podel j ena na dve drave - Zapadnu i Ist onu, a na Japan j e avgust a 1945.
Ameri ka baci l a dve at omske bombe.
Samo par meseci nakon Pot sdamske konferenci j e ai m Vaj zman (Chai m
Wei zman) j e i spred Svet ske ci oni st ike organizacij e ( )
uput i o zaht ev vl adama SAD, Britanij e, Francuske i Rusi j e da osi guraj u nain
da Nemaka i Nemci plat e Jevrej i ma obeteenj e, nadoknade i rest i t uci j u
svi m Jevrej i ma i z Nemake. St al j i n j e ove zaht eve odmah odbi o, al i su i h zat o
amerika i brit anska vlada podrale bez rezerve. Jevrej i su 1951. godine
osnoval i speci j al nu Agenci j u za pot rai vanj e j evrej ski h materijalnih dobara od
Nemake (Conference on Jewi sh Mat eri al Claims Agai nst Germany, Inc,
odnosno ). Agenci j a e odmah po osni vanju, a osnovana je i
regist rovana kao preduzee, preuzet i sve posl ove oko regi st raci j e ot eeni h
Jevreja, popunjavanj e nj i hovi h zaht evnih formul ara, ut vri vanj a vi sene odt et e
i sl . Zapadnu Nemaku su Brit anci i Ameri kanci pri moral i 10. sept embra 1952.
da pot pi e Luxemburger Abkommen, sporazum sa novoosnovanom j evrej skom
dravom Izrael i Agencijom za potraivanja. Nemaki narod j e t ako bi o
pri si l j en da pl at i nadni ce j evrej ski m robovi ma koj i su t okom rat a radi l i u
Arbei t sl ager radni m l ogori ma, nadoknadi vrednost nji hove ukradene i movi ne
i i splat i obet eenj a za ubi j ene Jevrej e u radni m l ogori ma. Odmah po
potpi si vanj u Luxemburger Abkommen-a Jevreji su ispostavil i svoj raun:
3. 000$ za svakog prei vel og l ogoraa ukupno 1, 5 mi l i j ardi dol ara i j o est
mi l i j ardi dol ara za j evrej sku i movi nu i ubi j ene l ogorae. Pored t oga, vei na od
500. 000 logoraa koji su, prema podaci ma Svet ske ci oni st ike organi zaci j e,
prei vel i sve st rahot e radni h l ogora, a provel i u nj i ma due od est meseci ,
595

dobi l i su nemake dravne penzi j e; poet kom 2006. ove su penzije iznosile
500. Osi m Jevrej a ni j edna druga dava, ni j edna druga naci j a i ni j edna
druga rasa nije traila od Nemake da j oj na ovaj nai n kompenzi ra. . . .
Nemaka j e, u vreme i spost ave j evrej skog rauna, bi l a got ovo pot puno
devast i rana drava; si t uaci j a j e bi l a gora nego 1918-t e. I pored svega toga
amerike i britanske okupacione t rupe su, kako bi Luxemburger Abkommen bi o
pravno mogu, Nemakoj namet nul e usvaj anje Zakona o rest i t uci j i
(Bundesergnzungsgeset z zur Ent schdi gung fr Opfer der
nat i onal sozi al i st i schen Verfol gung BErG) od 18. septembra 1953. Tri godi ne
kasni j e (29. j uni 1956) Zakon o rest i t uci j i j e proiren i post ao j e poznat kao
Bundesgeset z zur Ent schdi gung f r Opf er der nat i onal sozi al i st i schen
Verf ol gung- BEG, a skroj en j e prvenst veno po meri Jevrej a to se vi di i z l . 1
koj i j e propi si vao da pravo na odt et u i maj u samo osobe koje su proganjane
zbog rasne pri padnost i, verski h ili poli tiki h opredeljenja. Po ovom zakonu
pri padnici razni h pokreta ot pora su bil i i sklj ueni i z odtet e, j er su se bori l i
prot i v nemakog okupat ora, a ne prot i v naci st i kog si st ema kao takvog!
Jevrej i se ni kada ni su oruano bori l i prot i v Vermaht a, al i su zat o uvek bi l i
prot i v nemake drave pa su se t ako, po ovi m zakoni ma, samo oni
kval i fi koval i da t rae direkt nu odt et u od Nemake. Svi drugi , oni koj i su
rat oval i proti v Vermaht a i nj egovi h savezni ka, su t o pravo mogl i da ost vare
kroz proces rat ni h reparacij a. Nemci ni su i mal i i zbora, a niko i h nij e ni pi t ao;
uspel i su za dvanaest godina, kako su Luxemburger Abkommen i zakoni
nal agal i , da i spl at e sva j evrejska potrai vanj a. Nemaki premi jer Konrad
Adenauer j e u svoj oj aut obi ografi j i na st o et rdeset i drugoj st rani ci zapi sao:
Na Londonskoj konf erenci j i mi j e def i ni t i vno bi l o j asno da meunarodni
bankari nee dozvol i t i da Nemaka dobi j e meunarodne kredi t e ukol i ko ne
udovol j i j evrej ski m zahtevi ma. Ukoli ko j e nemaka el el a da dobi j e povol j ne
bankarske kredi t e moral a j e da pri hvat i j evrej ske zaht eve.
Na Adenauera koj i se i skreno borio proti v nerazumni h jevrejski h zaht eva za
obet eenj em j e 27. mart a 1952 i zvren at ent at . Pol i ci j ska i st raga j e ubrzo
ot kri l a da su at ent at ori , nj i h pet ori ca, bi l i pri padni ci j evrej ski h t erori sti ki h
organizacij a Herut ( ) i Irgun ( ). Prvoosumnj ieni El i ezer Sudi t j e
t okom i st ranog post upka pri znao svoj u kri vi cu i kao organi zat ora i menovao
Menahema Begi na (Menachem Wol fowicz Begi n il i ). I pored svi h
dokaza osumnj ieni su bil i put eni da se vrat e u Izrael. Menahem Begi n je
1977. post ao premi j er Izrael a, a godi nu dana kasni je j e pri mi o Nobel ovu
nagradu za mi r! Adenauer je umro 19. apri l a 1967, a po rei ma njegove erke
posl ednj e rei su mu bi l e: Da j i t t et ni x zo kri esche nemamo za i m da
pl aemo.
U i me Agenci j e za pot rai vanj a Luxemburg Abkommen j e pot pi sao pol j ski
j evrej i n Nahum Gol dmann ( ) koji je tada bi o i predsedni k Jevrejskog
596

svet skog kongresa. Za razl i ku od premi j era Adenauera Gol dman se rado seao
dana kada j e pot pisao sporazum sa nemakom dravom; u aut obiografi j i pi e:
Moji pregovori sa kancel arom Adenauerom i nj egovim saradni ci ma i
potpi si vanj e Luxemburg Abkommen predst avlj aj u krunu mog polit i kog
del ovanj a. . . Ovo t i m pre t o u meunarodnom pravu ni gde nij e bil o uporita
nai m zaht evi ma.
Za svoj e zasl uge Gol dman e 1956. bi t i i zabran i za predsednika Svetske
ci oni st i ke organi zaci j e. Govorei o vel ii ni i znaaj u nemaki h plaanj a
j evrej ski i st ori ar Val t er Laker (Wal t er Laqueur) kae:
Nemaki brodovi su redovno dopremal i u l uku Hai f a i ndust ri j ske mai ne. . .
1965. godi ne sve t o j e post oj al o u Izrael u i zgraeno j e nemaki m novcem. . .
Naj vei poduhvat j e bi l a i zgradnj a 280 km dugog cevovoda (2, 5 met ara u
preniku) za navodnj avanje pusti nje Nagev. . . .
No, ono t o Konrad Adenauer ni j e znao j e da j evrej ska tuga nema grani ca i
da e st oga Naum Gol dman i nj egova Agenci j a za pot ri vanja nast avi t i da
t uguj u i proiruju svoje zaht eve: Jevreji e od Nemaca zaht evat i , a Bri t anci i
Ameri kanci i h pri morat i , da i spl at e obet eenja svakom Jevreji nu koji je bio u
radnom logoru, getu, zatvoru (bez obzi ra na razl oge; mogl i su da budu
si l ovat el j i , l opovi , ubi ce. . . ), kunom pri t voru i l i j e prosto bio u begstvu od
Nemaca. Prema zvanini m podaci ma nemake vl ade od j anuara 2000. godi ne
zaht eve za obet eenj e podnel o j e 4. 384. 138 Jevrej a, a pravo na nadoknadu
ost vari l o 2. 014. 142; nemaka drava i m j e od okt obra 1953. pa do decembra
1980. i spl at i l a 56, 7 mi l i j ardi maraka, a ukupno i spl aena suma do kraj a 2000.
i znosi 103. 940. 000, 00 nemaki h maraka. Kako su se nakon uj edi nj enj a
Nemake jevrejski zahtevi proirili Bundest ag (nemaki parl ament ) j e
proceni o da e Nemaka do 2020 morat i Jevrej i ma da pl at i j o naj manj e 20
mi l i j ardi dol ara.
Kada j e nemakom narodu predoena ci fra od 4. 384. 138 j evrej ski h zaht eva
za obet eenjem dolo je do prave mal e revol uci j e. Nemaki graani ni su
osporaval i obavezu pl aanj a obet eenja ili vi si nu poj edi nani h i spl at a ve
sam broj zaht eva koj i j e, sam po sebi , negi rao t vrdnj u da su Nemci odgovorni
za smrt 6. 000. 000 Jevrej a. No, kako j e u Nemakoj odmah nakon Drugog
svet skog rat a donet zakon da se ne moe i ne sme dovodi t i u sumnj u broj
j evrej ski h rt ava svi oni koj i su pokrenul i ovo pi t anj e su bi l i sudski
procesui rani . Do sada j e vi e deset i na hi l j ada l j udi osueno po ovom
Vol ksverhet zung zakonu koj i , u i st o vreme, osl obaa sudove da obrazl au
svoje presude jer j e dovoljno samo da se kae da j e okri vlj eni irio Sprache
des Hasses govor mrnj e.
597

No, ne plaaju samo Nemci obeteenja Jevreji ma. Agencij a za potrai vanj a
j e 23. j anuara 1999. pot pi sal a ugovor sa nekol i ko vaj carski h banaka u koj i ma
j e t okom Drugog svet skog rat a nemaka drava uvala novac. Okri vlj uj ui i h
za saradnj u sa Nemci ma Agenci j a j e zaht eval a da ove banke pl at e obet eenje
od 3. 625$ svakom Jevrej inu kome j e vaj carska t okom rat a uskratil a pravo
ulaska i 725$ svakom Jevrej i nu koji je bi o pri mlj en u vajcarsku ali se sa nji m
nij e adekvatno post upal o. Takoe, banke su moral e da i splat e odt etu i svi m
Jevrej i ma koj i su radi l i u vaj carskoj ali nisu bi li adekvat no plaeni; ukupno
i spl aena suma koj u su banke do 2006. i splatili Agenciji j e 14. 879. 000$.
Svoj u t ugu i al ost za j evrej ski m st radal ni ci ma t okom Drugog svet skog rat a
Agenci j a e el eti da podel i i sa: Deutsche Bank AG, Si emens AG, Bayeri sche
Mot oren Werke AG (BMW), Vol kswagen AG, Adam Opel GmbH, Karst adt
Quel l e. . . . . Sve ove fi rme su moral e da pl ate Agenci j i za rad Jevrej a koj i su
radi l i u nj i hovi m pogoni ma t okom rat a.
Nakon t o se raspao SSSR i Nemaka uj edi ni l a Agenci j a j e odmah podnel a
zaht ev za povraaj svi h nepokretnost i na t eri t oriji bive Istone Nemake, a
pre svega Leipzi ger Plat z. Naj i nteresant ni j a st var vezana za Agenci ju za
potrai vanj a j e i nj eni ca da ona posl uj e kao svako drugo preduzee al i da j e u
SAD i zuzet a i z poreskog si stema po t aki 501 (c)(4) Poreskog zakona. Kraj em
2005. godi ne, prema nj ujorkoj odi t orskoj kui Ernst & Young, Agenci j a j e
raspolagala nepokret nost i ma i akcijama u vrednosti od oko mi l ij ardu dol ara;
pl at a prvog oveka Agenci j e j e 437. 811$.
Izmi lj anje novi h zahteva za obeteem Jevrej a koj i su na bi l o koj i nai n i u
bi l o koj oj dravi Evrope i l i ost at ku svet a doi veli neku nepravdu got ovo da
nema kraj a. Tako j e u Terezi nu, eka od 26. do 30. j una 2009. odrana
Konf erenci j a o i movi ni i z vremena hol okaust a gde j e dogovoreno da sve
evropske drave i maju vratiti Jevrejima celokupnu nj i hovu i movi nu koj a i m j e
oduzet a i t o neovi sno po kom osnovu. Jevrej ski predstavnici su bili j edi nst veni
u zaht evu da se Jevrej i i maj u obet et i ne samo u sl uajevi ma naci sti kog
progona ve i u svi m drugi m sl uaj evi ma u koj i ma i m j e neka od evropski h
drava oduzi mal a i l i pl emi na i movinu. U t om kont ekst u j e posebno
apost rofirano da nekada komuni sti ke drave koj e nisu kroz proces
denaci onal i zaci j e i rest i t uci j e vrat i l i svoj i m graani ma nekada i m oduzet u
i movi nu kroz proces konfi skacije, sekvestacije ilipri nudne prodaj e i st u i maj u
vrat i t i Jevrej i ma. O kom broj u ot eeni h Jevrej a se radi pri sut ne predst avni ke
46 drava j e odmah i nformi sao zast upni k Agenci j e i st iui da su t o svi Jevrej i
koj i su i vel i u Evropi od 1933. do 1945. i da se i movi na i ma vrat i t i i l i i vi m
vl asni ci ma i l i nj i hovi m nasl edni ci ma il i sl edbeni ci ma. Na pi t anj e kol i ko j e
i vi h Jevrej a i z t og peri oda u i me Agenci j e j e odgovoreno: In t he 64 years
si nce t he end of t he Hol ocaust , t he number of Nazi vi ct i ms worl dwi de has
decl i ned and cont i nues t o decl i ne as part of t he human condi t i on. Current l y, i t
i s est i mat ed t hat t here are approxi mat el y 600, 000 Jewi sh vi cti ms of Nazi
598

persecut i on. (Tokom prot ekl i h 64 godi na od okonanj uHol okaust a, broj
naci st ikih rt ava se smanj i o i nastavl j a da se smanj uj e kao posledi ca bi oloke
nemi novnost i . Trenut no procenj ujemo da i ma oko 600. 000 jevrejskih rtava
naci st ikog t erora).
Upi t an j ednom pri l i kom da kae net o o st vari ma koj e se ni su, a opet j esu
dogodi l e eri l j e odgovori o: Puno j e l ai koj e se ire svet om, a naj gore od
svega je to je pol ovi na l ai post al o istina.


Protokol i ci onski h mudraca. . . .

t o se t ie t akozvani h Prot okol a ci onski h mudraca, mora se rei da se
zapravo radi o 27 zapi sni ka s razl ii t i h sast anaka t ri t aj ne organi zaci j a u
koj i ma su uvek bi l i pri sutni j evrej ski mudraci i kabal i st i . Ovi zapi sni ci e
kasni j e bi t i obj edi nj eni, tampani i i roj j avnost i ponueni kao Prot okoli
ci onski h mudraca. Ti papi ri , odnosno zapi si s j i di a, prevedeni su na francuski
i , 1901. godi ne, uz saglasnost Sergej a Vasil j evia ( ), efa
moskovske Oe dost avl j eni ruskom profesoru prava Sergej u Ni lusu
( ) da bi i h obj avi o i upozori o svet na ono t o se
sprema. Nai me, ruska obavet aj na sl uba j e ve 1899. pri bavi l a i nformaci j e da
j e u Nj uj orku, nakon ni za sast anaka koj i su odrani t okom 1893. i 1894.
godi ne, odl ueno da se pokrene revol uci j a u Rusi j i , a da se za glavnog
organizat ora i finansijera revol ucij e odreuj e Jakob i f, predst avni k porodi ce
Rotil d u SAD i prvi ovek banke Kuhn, Loeb & Co. Uz ovu informaciju
Sl uba j e, preko svoj e vat i kanske veze, dol a u posed ni za dokumenat a -
zapisni ka sa sastanaka neki h t aj nih organi zacij a. Na osnovu ve post oj ei h
saznanj a i novi h i nformaci j a sadranih u vat i kanski m dokument i ma Sl uba
j e dol a do saznanj a da j e u pi t anj u kol osal na vi edecenijska zavera nepoznatih
poj edi naca sa got ovo neverovat ni m ci l j em pokoravanj e cel og svet a.
Odl ueno j e da se sve ui ni j avni m, da se zavera obelodani i st oga su sva
raspol oi va dokument a predat a profesoru Nil usu kako bi i h on pri redi o i
objavio.
Profesor Ni l us j e 1902. godi ne obj avi o knj i gu
koj om j e pokuao iroj
publi ci da pri bli i i deju svetske zavere. Godinu dana kasnije Nilus je, uz
pomo novi nara Pavel a Kruevana ( ),
pri redi o za t ampu dobi j ene zapi sni ke i obj avi o i h u asopisu . Sredi nom
1905. on t ampa got ovo i nt egral an t ekst zapi sni ka kao knj i i cu pod nazi vom -
599

. Sve t o meut i m ni j e i zazval o oeki vanu
reakci j u j avnost i ni t i j e pri vukl u pot rebnu panj u ruske i evropske ari st okrat i j e
pa se profesor Nil us povl ai u manasti r Opt i na ( -
) gde poi nj e da sreuj e novopri kupl j ena
dokument a vezana za del ovanj e . U ovom manasti ru su u
svoj e vreme boravi l i i , ,
, i
. Kraj em 1916. Ni l us j e okonao svoj rad i
pri premi o za tampu novo i zdanj e knj i ge , al i
ovoga put a pod nazi vom . Ova dopunj ena verzi j a
odt ampana j e mart a 1917. Meut i m, pre nego t o j e knj i ga bil a distribuirana
ruska pol i ci j a j e, po nal ogu premi j era pri vremne ruske vl ade Kerenskog,
konfi skoval a cel okupan t i ra i spal i l a ga. Profesor Sergej Ni l us j e uhapen,
mal t ret i ran, suen i na kraj u proteran u Sibir gde je, 13. januara 1929. umro.
Jedini origi nal ni pri merak koj e j e Ni l us
t ampao 1905. nal azi se u Naci onal nom muzej u u Londonu, i t o s dat umom
pri j ema od 10. Avgust a 1906. godine. Interesant no da j e i dan danas ova knji ga
zabranj ena u Rusiji i mnogi m drugi m zeml j ama.
Nekol i ko pri meraka Ni l usovog i zdanj a i z 1917. j e spaeno i provercovano
i z Rusi j e u Engl esku, Nemaku, vaj carsku i SAD. U SAD prvo i zdanj e j e
t ampano 1921. pod nazi vom Praemoni t us Praemuni t us i rasprodat o j e u
rekordnom roku. Cel okupni t i ra drugog i zdanj e j e neko ot kupi o j o u
t ampari j i , a t ree se ni kada ni j e poj avi l o. U Kraljevi ni SHS Prot okoli su prvi
put prevedeni i t ampani 1929. godi ne u Spl i t u, a pot pi sao i h j e Marko Tomi .
Deset ak godi na kasni j e (maj a 1937. ) pat ri j arh Srpske pravosl avne crkve
Varnava (Pet ar Rosi, krt eno i me) se ne ograuj e od pi sanja slubenog glasila
SPC-a da su Jevreji sila skri vena i za sl obodnog zi darst va, demokrat i j e i
komuni zma:
Jevreji ine t ri zla: Jevreji predst avnici masoneri j e, Jevrej i predstavnici
kapit al i zma, i Jevrej i predst avni ci prolet erske revol uci j e. Meu nj i ma nema
razl i kovanj a u gl edanj u na svet . Oni su samo Jevreji i nita vi e. . .
vaj carski Naci onalni Front (Di e Nat ional e Front Schweiz) na ijem se el u
nal azi o Rol f Hane (Rol f Henne), roak uvenog psi hij atra Karla Junga, j e
1933. godi ne pokuao da t ampa ovo dopunj eno i zdanje Prot okol a sa
predgovorom poznat og vaj carskog publ i ci st e Jakoba afnera (Jakob
Schaffner). Meut i m, do t ampanj a ni kada ni j e dol o j er i h j e Savez j evrej ski h
opti na (Der Schweizeri sche Israel iti sche Gemei ndebund) i st e godi ne, 26.
j una, t ui o sudu zbog navodnog t ampanj a fal si fi kovani h i st orij skih
dokumenat a, odnosno zbog i renj a ant i semi t i zma. Sudjenje je bilo nevi enj a
farsa j er j e, pri mera radi , od et rdeset svedoka odbrane sud sasluao samo
j ednog. Tui l ac Georges Brunschvi g nij e izneo ni jedan jedi ni dokaz da je
knj i ga koj u j e Naci onal ni Front vaj carske el eo da t ampa fal si fi kat , a sudij a
600

Maj er (Mayer), Jevreji n, j e u obrazl oenj u presude nagl asi o da tueni nemaju
dokaza da j e nji hov mat erij al aut ent ian, odnosno da ne mogu sudu da pri l oe
ori gi nal ne spi se.
Ci oni st i su bi l i oduevljeni i osokolj eni razvoj em sudskog procesa i tako,
dok j e suenj e t raj al o, Davi d Frakfurt er (Davi d Frakfurter), jevrejski student ,
ci oni st a i si n poznat og Daruvarskog rabi na Moshe Frankf urt er-a, u po bel a
dana, ubija Vi lhel ma Gustlofa (Wi lhel m Gustl off) sl ubeni ka vajcarske vlade
met eorol oga i oca troje dece koji se zal agao za sl obodu t ampe, izdavanj e i
sl obodno di st ri bui ranj e Prot okol a. No, ni t a ni j e mogl o ut i cat i na t ok suenj a
pa j e t ako sudi j a odbaci o i svedoenj e poljske pri nceze Kat ari ne Radvi l
(Cat heri ne Radzi wi ) koj a j e, pod zekl etvom i pod pret nj om zat vora, svedoila
o l ini m saznanj i ma o aut entinosti Prot okol a. Sudi ja Majer j e i st akao da
pri nceza Radvi l kao i zvor svoj i h saznanj a navodi mrt ve l j ude, a kako oni ne
mogu da se sasl uaju ni nj eno svedoenj e ne moe da se uzme u obzi r. O ovoj
presudi o navodnom fal si fi kat u Prot okol a pi sal e su sve tiranij e svet eske
novi ne. S obzi rom da j e ovo suenj e u Bernu (Bern Gerichtsverhandlung)
odi st a bi l o vel i ka sramota za vaj carsko pravosue, Vi i Sud za Kri mi nal ne
Post upke j e presudu, al i i cel okupno suenj e, poni t i o 1. novembra 1937.
godi ne; ovu presudu Vi eg Suda ni su obj avi l e ni j edne novi ne koj e su
svoj evremeno pi sal e o Bernskoj presudi .
ak i da su Prot okol i i zmi l j eni , ak da u nj i ma i nema nieg t o se moe
povezat i s Jevrej i ma, a zai sta i nema j er se u nji ma govori o predst avni ci ma
St at i st ike greke, ostaj e nepobit na i nj eni ca da j e sve u nj i ma zapi sano t ano.
Got ovo sve t o j e u Prot okol i ma naj avl j eno do danas se i ost vari l o. Prot okol i
ci onski h mudraca su j edan od naj vani j i h dokumenat a koj i su i kad ugl edal i
svet l ost dana. Dosadanj e t vrdnj e, vavi l onski h mudraca i neki h drugih kvazi
i nt el ekt ual aca, da su Prot okoli fal si fi kat i ant i semi t ski pamfl et su, za mene
li no, pravi dokaz da j e ono to Prot okol i sadre i st i nit o i da t o veoma smet a
oni ma koji se toli ko svesrdno trude da ih di skredit uj u.
Vei na dananj eg svet a j e apsol ut no nesvesna post oj anj a bi l o kakve zavere, a
posebno ne neke na svet skom ni vou. Ako neko pak i pokua da na t u temo
net o ozbi l j no kae odmah krenu da ga uut kavaj u kao pol ul udog i l i
neozbi l j nog. Bi t no j e, oi gl edno, svakog ko progovori o bi l o kakvoj t eori j i
zavere i smej ati i pri kazati ga neozbil jnim, ako ne i i nfant i l ni m. Pot o veina
l j udi vaspi t anj em i obrazovanjem ni je uopte pri preml jena da pri hvat i, ni
i zbl i za, mogunost post oj anj a bi l o kakve zavere proti v oveanst va, a kamol i
nekakve vi evekovne zavere neki h Anunaki j a, i l i nasl edni ka Moj si j a i brat a mu
Arona, onda j e svaki smi sl eni pokuaj da se na t o upozori unapred osuen na
neuspeh.
Prot okol e j e, oi gl edno, pi sao neko od uesni ka ti h sast anaka, a probl emi i
razl i ke koj i su se j avi l i u razl i i t i m prevodi ma odi st a ni su bit ni . Ko god da je
601

prevodio Prot okol e na panski , nemaki , francuski , engleski , srpski ili bil o
koj i drugi j ezi k, i ni o j e t o s odreenom j ezikom sl obodom u grani cama
dozvol j ene t ol eranci j e. Ono t o j e zaj edni ko svi m ovi m prevodi ma j e
i nj enica da j e u svi ma nji ma apsol ut no sauvana sutina teksta iz koga se
nedvosmi sl eno vi di t a su akt eri ovi h sast anaka el el i i j o el e da post i gnu.
Da budemo i skreni , val j a napomenut i da post oj i i druga knj i ga Prot okol a
sai nj ena kraj em devedeset i h godi na prol og veka al i j e j o ni ko ni j e t ampao!
t a mi sl ite zato?
Prot okol i ni su nast al i sami po sebi - oni se osl anj aj u na i st ori j u, na
akt i vnost i koj e su i m pret hodil e. Taj rasi st iki j ezi k mrnj e i krvol onost i i z
Prot okol a moet e srest i u neki m st arim knj i gama. Tu, pre svega, ako ne i
i skl j ui vo, mi sl i m na neke od knj i ga nastal i h u Vavi l onu. Tako se u neki m od
nj i h, na pri mer, uni t enj e goyi m smat ra neophodni m kako bi Jevrej i , kao
odabran narod, zavl adal i svet om. U t i m i t akvi m knj i gama, konst ant no
dopunj avani m j o od Ezre i Nemi j e, se navodi da e Jevreji , na put u ka
konanoj pobedi , morat i sami da pri nesu svoj e rt ve bogu Jahveu, kao dokaz
vernost i i posl unost i , a da e i m on, kad se uveri u nj i hovu odanost pomoi da
zavl adaj u svet om i od goyi m naprave sl uge. Ist i na, govori se t u i o pot enj u i
l j ubavi ali samo meu pri padni ci ma dvanaest pl emena. Kako ne bi bi l o
nekakvi h zabuna, zapi sano j e da i zmeu Jahvea i Jevreja st oj e rabi ni koj i su,
zapravo, savet ni ci Boj i kad god je on u nekoj nedoumi ci . I t ako, Jevrej i
zapravo t reba da sl uaj u rabi ne ma t a govori l i j er oni , zapravo, govore boj i m
j ezi kom. A ako j e net o i pak sporno, ako nekome net o ni j e j asno, onda j e t u
Bet -Di n-Hagol , naj vi e pravosudno i sudsko t el o svi h Jevrej a. Ovaj Vel i ki sud
j e okupl j ao 70 naj mudri j i h i naj ueni j i h l anova j evrej ske el i t e, a nj i me j e
predsedavao predsedni k poznat pod i menom Av-Bet -Di n (ot ac suda). Nj i hova
re j e uvek i po svi m pi t anj i ma bi l a konana. Nji hova re j e zapravo bi l a re
Boija.
Ako neko, posl e svega to j e ve zapi sano u neki m od ovi h spi sa, odnosno
knj i ga i posl e svega t o mu rabi n preporui i l i od nj ega zatrai , ako neko ne
shvat i vol j u Sanhedrina kao vol j u Boj u, onda mu nema pomoi . Svi Jevrej i
koj i i maj u probl ema s razumevanj em onoga t o se od nj i h oekuj e da
razumej u, bez obzi ra da l i oni t o mogu i l i el e, bie strogo kanj eni bi e
rt vovani Jahveu. Broj rt ava ni j e bi t an, ali j e dobro ako j e znaaj an j er j e t u
da posl ui kao nauk drugi ma.


OUN, MMF, SB. . .

602

Gl edaj t e, da bi ste razumel i sve t o se dogal o oko nest anka SFRJ, a sada i
Srbi j e morat e shvat i t i da j e St at i st ika greka, u vi e navrat a, nast oj al a da
uspost avi svetsku vladu, ali bez uspeha. Konano, pravi dogovor postignut j e u
Jal t i . U skl adu sa zakl j uci ma sa Jal t e od 1. do 22. j ul a 1944. godi ne, j o u
vreme t raj anja rat ni h operacij a irom svet a, u Bret on Vudsu, Nj u Hempi r,
SAD, odrana j e Meunarodna monet arna konferenci j a. Tada su udareni
t emel j i Svet skoj banci i Meunarodnom monet arnom fondu. Osni vaka
konferenci j a OUN odrana j e samo godinu dana kasni j e, 1. j una 1945. u San
Francisku. Vi di te, Greki se uril o da se t o pre osnuje Svetska vl ada koj oj su
dal i nazi v OUN. Tako j e u Dambert on Ouksu, zgrada u predgrau Vai ngt ona,
od 21. avgust a do 7. okt obra odrana t aj na konferenci ja predst avni ka SAD,
Vel i ke Bri t ani j e, SSSR-a i Kine koj i su sai ni l i prvi nacrt OUN nakon ega su
26. j una 1945. godi ne u San Franci sko dovedene del egaci j e pedeset zemal j a
koj e su pot pi sal e Povel j u Ujedi nj eni h naci j a. Odl ueno j e da se sedi t e nove
svet ske vl ade sazi da u Nj uj orku, na i manj u Dej vi da Rokfelera.
Naravno, moet e i pret postavi t i da j e skup u Breton Vudsu bio najznaajniji
j er se t u i pak radi l o o novcu; t om pri l i kom su dogovoreni svi gl avni el ement i
za uspostavl j anj e j ednog kont rol i sanog svet skog monet arnog si st ema u kome
e dol ar novani ca koj u t ampa Sist em federal nih rezervi , i mat i funkci j u
svet ske monet e sa vrednou 1/ 35 fi ne unce zl at a. Dol ar j e t ako post ao j edi no
meunarodno sredst vo pl aanj a sa t ano ut vrenom vrednou s t i m t o ni j e
mogao svako da zaht eva od Sistema f ederal ni h rezervi da mu unovi dol are u
zl at o!. Ne, t o pravo na unovavanj e papi rni h dol arski h novani ca u zl at o i mal e
su samo centralne banke suvereni h drava. Glavne pol uge tog monet arnog
si st ema su post al e Svet ska banka i Meunarodni monet arni fond sa sedi t em u
Vai ngt onu. To su, a da se i ne zna, pri vat no kont rol i sane finansi ske i nst i t uci j e
preko kojih se danas vri tiho unitenj e i porobl j avanj e cel og sveta. Da vas
pot set i m, prvi predsedni k Svet ske banke j e bi o ci onist a Judin Maj er (Eugene
Meyer) koji j e pre toga bi o predsedavajui Odbora Si st ema f ederal ni h rezervi.
Posl e nj ega Svet skom bankom e upravlj ati Judin Blek (Eugene R. Bl ack) i
njegov pomoni k Dozef Verner Rid (Joseph Warner Reed) koji su bil i
sl ubeni ci Rokfel erove Chase Manhat t an Bankbanke. No, kao pravi apsol ut i st a
Svet skom bankom e od 1968. do 1981. upravl j at i Robert Maknamara (Robert
McNamara), nekadanj i sekretar odbrane SAD koj i j e Vij et namski rat doveo do
vrhunca. Maknamari n nezvanini savet ni k u Banci j e bi o Dord ul c (George
Pratt Shult z) koj i j e danas predsedni k JPMorgan Chase & Co. banke. Od 1.
j una 2005. predsedni k Svet ske banke j e Jevrej i n Pol Volfovic (Paul
Eol fowi t z), nekadanj i pomoni k ameri kog sekret ara odbrane i naj vei
zagovorni k i nvazi j e na Irak 2003. Nakon t o j e zbog j ednog seksual nog
skandal a bi o pri moran da napust i funkci j u prvog oveka Svet ske banke na
njeno elo je, po ameri kom di kat at u, post avl j en Robert Zel ik (Robert Bruce
Zoel l i ck), bi vi di rekt or u The Gol dman Sachs Group, Inc. i si mpatizer
ci oni st i kog pokreta.
603

Dobi t ni k Nobel ove nagrade za ekonomi j u Edvard Preskot (Edward Prescott )
j e u svom i nt ervj u za BBC od 13. novembra 2004. i zj avi o da j e j edi ni zadat ak
koj i i maj u Svet ska banka (SB) i MMF omoguavanj e sve veeg zadui vanj a
zemal j a u razvoj u, odnosno zemal j a u t zv. t ranzi ci j i . To j e, po nj emu, i st o t o i
davanj e droge osobi koj a j e post ala ovisni k o kokainu. Drugi m rei ma, MMF i
Svet ska banka, a t u ne t reba zabarovat i ni Svet sku t rgovaku organi zaciju
dodaje Preskot st varaj u duni ko ropst vo kod j edog ni za drava i st oga i h,
zakl j uuje Preskot , treba t o pre uki nut i.
O ul ozi Svet ske banke i MMF-a j e moda najautorit ati vnije govori o Jozef
t i gl i c (Joseph Eugene St i gl i t z), nobel ovac, profesor na Kol umbi j a
uni verzi t et u, bi vi pot predsedni k i gl avni ekonomi st a Svet ske Banke i
predsedni k Savet a ekonomski h konsul t anat a amerikog predsedni ka Bila
Kl i nt ona. t i gl i c j e prvi visoki funkci oner Svet ske banke koj i j e j avno
progovori o o nj enom pogubnom del ovanj u i uasni m posl edi cama
funkci oni sanj a MMF-a. Tako t i gl i c ukazuj e kako MMF i Svet ska banka u
got ovo svi m zeml j ama pri menj uj u i st ovet an nain posl ovanja gde je prvi korak
podmi i vanj e l okal ni h pol i t i ara koj i su t ada obavezani da naj profi t abi l ni j e i
naj vani j e posl ove u svoj i m zeml j ama (t el ekomuni kacij e, el ekt roprivreda,
naftni i bankarski posl ovi , raspol aganj e i upravl j anj e naj vani j om
i nfrast rukt urom i t d. ) prepust e i nost rani m fi rmama. Obaveze domaih
politi ara da pri hvataj u sve savet e i zahteve SB-a i MMF-a se precizno
defi ni u posebni m t aj ni m ugovori ma po koj i ma se pol i t i ari ma ot varaj u rauni
u st rani m bankama na koje i m se pot om upl auj e oko 10% od vrednost i
dogovoreni h kredi t a i l i ost varene t rgovi ne.
Naj vani j i posao ovako korumpi rani h demokrat ski h predstavnika jedne
zeml j e j e zapravo uvoenj e t i h drava u duni ko robst vo. Pri t ome, t i gl i c
ukazuj e na fenomen da se dobi j eni kredi t i ne mogu t roi t i u skl adu sa
opt i mal ni m pot rebama drave ve se oni odobravaj u za one ciljeve i potrebe
koj e kao pri ori t et ne ut vruj e SB ili MMF. Na dalje, kredit i se, po pravil u,
ni kada ne t roe na domi ci l nom t ri t u ve se za usl uge i robu uvek moraju
angaovati strane firme. Discipli novanj e naroda i j e su drave t ako uvedene u
neorobovl asnike odnose se odvi j a t ako t o i m se dobij anj e novi h kredita za
ot pl at u ve preuzeti h kredita uslovljava kroz ogranienje dravne javne
pot ronj e: smanj enj e i zdvaj anj a za zdravst vo, obrazovanj e, nezaposl ene,
penzi j e i sl . Nakon t oga drave se pri si l j avaj u da preu na t ri no posl ovanj e i
ot varanj e grani ca kroz smanj enj e i l i uki danj e cari na t o nemi novno dovodi do
kol apsa domae proizvodnj e. ti gl ic to otvaranje grani ca za t rgovi nu nazi va
novi m opi j umski m rat om al udi raj ui pri t ome na Bri t ansko pokoravanj e Ki ne.
Nai me, kada se naci onal na ekonomi j a uni t i , onda sve i de na prodaj u i sve
bi va prodavano za deset i nu prave vrednost i . Sa prodaj om drave i de i prodaj a
naroda koj i post aj e obina radna snaga koj a j e, meunarodni m ugovori ma koj e
su u nj eno i me pot pi sal i od nj i h na demokratski organizovani m i zbori ma
i zabrani polit iat ri , u obl i gaci j i da ot pl auj e prot raene kredi t e.
604

Kako funkci oni u MMF, Svet ska banka, Svet ska t rgovaka organi zacija i
nj i ma sl ine organi zacij e se najbolj e moe sagl edati na procesu pri vati zacij e u
Rusi j i koj i se danas moe, bez pret eri vanj a, okarakt eri sat i kao naj vea plj aka
u savremenoj i st ori j i oveanst va. Kod ovakve konst at acij e t reba i mati u vi du
da j e Rusi j a j ednost avno zeml j a ogromni h pri rodnih bogatstava od kojih,
reci mo samo, ona poseduj e ak 45% svet skih rezervi prirodnog gasa.
Politi ki sl om Rusi j e nakon koga j e dol o do prest anka hl adnog rat a i pada
Berl i nskog zi da doveo j e do uspost avl j anj a ekonomske, a pot om voj ne i
i deol oke supremaci j e SAD. Ovo j e za posl edi cu i mal o ost varenj e j ednog
novog gl obal nog ekonomskog fundament al i zma t rini fundament al i zam.
Prva i svakako naj vanija na li sti drava koje su morale da se prikl one novoj
ekonomskoj mant ri j e bi l a Rusi j a za koj u su ameri ki ekonomi st i Mi l t on
Fri dman (Mi l t on Fri edman) i Defri Saks (Jeffrey David Sachs) smislili
okt erapi j u brzog prel aska s komuni st ike planske na l i beral no t ri nu
ekonomi j u. Ameri kanci su, naravno, u Rusi j i za ovu operaci j u ve i mal i i svoje
l j ude od koj i h su naj vaniji bili Jegor Gaj dar ( ),
Anat ol i j ubai s ( ) i Mi hai l Kasjanov (
). Izvesno da amerika i dej a nebi mogla da se sprovede
da za nj u ni j e bi o zai nt eresovan i nj en novouspost avlj eni l i der Bori s Jel j ci n
kome j e cela operacij a prezenti rana kao uzvi eni cilj promene vl asnit va koje
j e t rebal o da obezbedi napredak u upravl j anj u i i zl azak i z ekonomske kri ze u
koj u j e ruska ekonomi j a zapal a. Pri t ome t reba nagl asit i da su ameri kanci , kao
vi d garanci j e uspeha okt erapij e, osmisl i l i da posebnu kori st i z cel og posl a
i zvue prvo sam Bori s Jeljcin i nj egova porodica (posebno njegova kerka
Tat j ana koj a j e vremenom post al a nj egova mi nencegri se), a pot om i nj egovi
naj bl i i saradni ci , roaci i l ini pri j at el j i . Oni su i ni l i t zv. (Fami l i j u)
u kori st koj e j e Jel j ci n ne jednom zaobi lazio Dumu i put em dekreta i m
omoguavao brzo i si gurno bogaenj e.
Jozef t i gl i c o SB-u, MMF-u i STO-u kao svet ski m ekonomski m sat rapi ma
pi e u vie svoj i h knj i ga od koj i h j e Globalizacija i nj ena nezadovol j st va
(Gl obal i zat i on and It s Discontent s) meu najpoznatijima. U njoj on govori o
ekonomski m uspesi ma oni h drava pre svega Ki ne, koj e su odbij al e sve
savet e i sugest i j e ovi h meunarodni h grobara al i i o t eki m dani ma oni h drava
koj e su podl egl e njihovim uticajima. ti gl i c, kao i mnogi drugi aut ori , pi e i o
mont i rani m t enderi ma koj i su, u kombi naci j i sa posebni m ameriki m i zumom
za Rusi j u - l oans f or shares (banke su i zdaval e kredi t e za udel e u budui m
pri vat izovani m fi rmama i skl juivo politi ki podobni m i grai ma oko ),
omogui l i brzu pri vat i zaci j u broj ni h poduzea, posebno oni h u energet skom i
i ndust ri j skom sekt oru po vanredno niski m cenama, a pot om - u drugom krugu
pri vat i zaci j e i nj i hovu brzu preprodaj u i l i generisanj e profi t a koj i se ni j e
vraao nat rag u rusku ekonomi j u ve se prebaci vao na of f shore raune. Taj
post upak j e i mao za neposrednu posl edi cu kreiranje ogromni h gubi t aka
poreski h pri hoda koji se nisu sl i val i u dravnu bl agaj nu ve u depove .
605

Efi kasnost pl j ake drave, odnosno ruskog naroda osi gurana j e
uspost avl j anj em neefi kasnog poreskog si st ema. Dodat na efi kasnost pl j ake
drave podrana j e i kroz njenu radi kalnu decentralizaci j u, koj om j e vaan deo
moi , pri hoda i odgovornosti centralne vlasti Bori s Jeljcin prebacio na 89
aut onomnih konstit uti vni h j edi ni ca - koje i ne Rusku Federaci j u.
Tako j e ruska pri vreda gotovo u pot punost i uni t ena, a narod osi romaen t o j e
kul i mi ni ral o 1997. / 98. sl omom rubl j e i nest ai com osnovni h i vot ni h
nami rni ca. Na t aj , a ne neki drugi nai n su, pi e ti gl i c, stvoreni famozni ruski
ol i garsi meu koj i ma su posebno poznati postali Boris
Berezovski , Roman Abramovi, Vl adi mi r Gusi nski i Mi khail Hodorkovski .
Kada govori mo o pri vatizaci j i u Rusi j i al i i svi m drugi m dravama koj e su
prol e kroz t zv. peri od t ranzi ci j e vano j e i mat i na umu Mul t i l at eral ni dogovor
o ul aganju(Mul til ateral Agreement on Invest ment MAI) koj i su 1995. godi ne
u naj veoj t aj nost i zapoel e, a 1998. okonal e naj bogat i j e drave l anice
Organi zacij e za ekonomsku saradnj u i razvoj (Organisati on for Economi c Co-
operat i on and Devel opment OECD). Gl avni ci l j MAI-a j e da zati t i i nt erese
mul t inaci onal ni h kompanij a. Sporazum praktino ograni ava pri nci p dravnog
suvereni t et a, j er korporaci j ama daj e prava got ovo j ednaka pravi ma zemal j a u
koj i ma se t e korporaci j e nal aze. Vlade vi e nee moi ni na koj i nain da
pri vi l eguj u domae fi rme ma kol i ko one bil e od naci onal nog znaaj a. Dalj e,
mul t i naci onal ne kompani j e mogu da opt ue zeml j e u koj i ma posl uj u ukol i ko
one ni su spremne da pri l agode svoje ekol oke i zdravst vene standarde i
st andarde rada nj i hovi m pot rebama. Di rekt or STO-a Renat o Ruero (Renat o
Ruggi ero) j e okt obra 1998. ovaj sporazum okarakterisao kao budui ust av
nove gl obal ne ekonomi j e, al i ga j e zat o Karl Jansen (Carl Jensen) u skl opu
edi ci j e svoj i h knj i ga Proj ect Censored (Proj ekat cenzuri sano)1999. progl asi o
dokazom svi h t eori j a zavere.
Pored ve navedeni h SB, MMF, STO t u su i nezaobi l azne Uj edi nj ene naci j e
koj e su, kako bi t o bol j e obavi l e svoj e posl ove - ma t a oni bil i , formi ral e
preko 150 agenci j a, komi t et a, komi si j a i sl . Jedna od naj poznat i j i h agenci j a j e
svakako UNHCR (Vi soki komesari j at UN za i zbegl i ce) koj a svoje sedit e i ma
u enevi i na ijem se el u danas nal azi Ant oni o Gut eres (Ant ni o Guterres).
Ukupan broj zaposl eni h ove agenci j e na dan 31. decembra 2005. i znosi o j e
6. 689. Vei na l j udi veruj e da ova agencij a del uj e po sopst veni m proj ekt i ma, a
ona j e u st vari samo obi an sakuplja fi nansi j ski h i drugi h sredst ava i rom
svet a. Pri kupl j ena sredst va ona prosl euje drugim organi zacij a koje se onda
poj avl j uj u kao deo spasi l akih akti vnsoti UNHCR-a. Da bist e i mali predst avu
kako t o funkci oni e i o emu se t u radi ci t i rau vam Ri arda Bal fa (Richard
Bal fe), nekadanj eg posl ani ka Evropskog parlament a. Nakon nukl earne
kat ast rofe u ernobil u 1986. EU je pri st upila, uz asi st enci j u l j udi i z UNHCR-
a, sl anj u kont ami nirane hrane u afrike zeml je. Suprot st avlj aj ui se ovakvoj
humani t arnoj pol i t i ci Bal f j e rekao: Smat ram apsol ut no nepri hvat l j i vi m t o
t o kao humani t arnu pomo alj emo hranu koj u sami neemo da jedemo.
606

Drugi pri mer j e vezan za ameriku humani t arnu organi zaci j u Food f or
Hungry Inc koj a j e 1979. uput i l a vi e t ona hrane i l ekova za i vot i nje zol okog
vrt a Fl ei shhacker Zoo u San Francisku. Kako j e hrani , a i lekovi ma odavno
i st ekao rok vanost i zol oki vrt j e odbi o da i h preuzme. Na scenu su, moet e i
pret post avi t i , nast upi l i svet ski humani t arci koj i su hranu i lekove uputili u
Kampui j u. Kako bi pri kazal e t o vei obi m upuene pomoi st radal ni ci ma
i rom svet a UNHCR i nj oj bli ske humani t arne organizacije pri kupl j aj u sve i
svat a i t o prosl euj u dal j e, bez obzi ra na real ne pot rebe oni h koj i ma j e
namenj eno. Tako se pored l ekova za smi renj e u afrike zeml j e esto alju i
el ekt ri na ebad, napi ci za mravl jenje i st i canj e vi t ke l i ni j e, zi mska odea,
preparat i proti v elavost i, paste za izbelji vanj e zuba i sl . Ukupan broj lj udi
koj i su t okom 2005. godi ne bi l i obuhvaeni sist emom zat i t e UNHCR-a j e
i znosi o 21 mi l i on.
Po svom humani t arnom profi l u naj prepoznat lji vij a agencij a UN j e bez sumnj e
UNICEF (Fond Ujedi nj eni h naci j a za decu), osnovan 1946. sa ci l j em zat i t e
i vot a dece i unapreenj em nj i hovog razvoj a. Sedi te agenci j e j e u Njuj orku, a
na el i se nal azi ameri kanka An Veniman (Ann Margaret Veneman) koj a
upravl j a sa oko 10. 000 sl ubenika rasporeeni h u 126 zemal j a svet a. Ukupan
godi nji budet agenci je prelazi 3 mi l i j arde dol ara, a obezbeuj u ga vl ade
l ani ce UN, mnoge mul t i nacional ne kompani j e, razne fondaci j e i poj edi nci .
Odmah po osni vanj u ove agenci j e i zbio j e skandal sa nj eni m povereni kom u
Bel gi j i Jo Verbekom (Jos Verbeek) koga j e pol i ci j a opt uil a da se, kori st ei
se privilegovani m pol oajem namet enika UN, bavi o organizovanj em l anca za
seksual ne usl uge sa decom. U prost ori j am UNICEF-a u Bel gi j i Rue Montoyer,
14 pol i ci j a j e ot kri l a preko 1. 000 pornografski h fot ografi j a dece i spisak od
400 i mena kl i j enat a i z 15 zapadnoevropski h zemal j a. Dal j a i st raga j e pokazala
da su u ovaj pornografski l anac ukl j uene i UNICEF-ove kancel ari j e u
vaj carskoj , Francuskoj i Engl eskoj , a sve se zavri l o tako t o j e predsedni k
bel gi j skog Komi t et a UNICEF-a i l ber ak (Gi l bert Jaeger) podneo ost avku.
Nast oj ei da unaprede t rgovi nu zemal j a u razvoju UN su 1962. osnovale
st al nu Konferenci j u UN o t rgovi ni i ekonomskom razvoj u skraeno
UNKTAD. Gl avni mot o Komi si j e j e da zeml j e u razvoj u mogu da stvore nova
radna mest a i poveaj ui vot ni st andard svojih graana prvenstveno kroz
poveanj e obi ma t rgovi nski h odnosa sa i nost ranst vom. Od svog osni vanj a do
danas UNKTAD je vie sredstava t roi o na svoj u admi nistraciju, putovanja
zvani ni ka i sl . nego na pomo nerazvij eni m zeml j ama. Od 2005. general ni
sekretar Konferencije j e Supaai Panipakdi (Supachai Panitchpakdi).
Jedna od poslednji h i svakako naj veih prevara u organizaciji UN je bi o
Program za hranu koj i m j e sankci j ama i zl oenom Iraku dozvoljeno izvoenje
nafte u zamenu za prehrambene namirnice i l ekove. Prvo su UN avgusta 1990.
usvoj i l e rezol uci j u br. 661 koj om se Iraku uvode meunarodne sankci j e, a
pot om su 1991. donel e dve nove rezol uci j e br. 706 i 712 koj i ma se pokree
607

Program za hranu sa ci ljem pomaganj u sankci j ama napaenom i rakom
narodu. Znai , da budemo j asni , UN su prvo uvel e Iraku sankcije koje su
i zazval e nesagl edi ve posledi ce po njegovo stanovnit vo, a pot om su donel e
mere za ubl aavanj e st rahot a koj e su same proi zvel e. Pri mena Programa
otpoel a j e decembra 1996. i do 2003. svet skom t rit u j e prodat o i rake nafte
u vrednost i od oko 65 mi l i j ardi dol ara. Zapadne sile su kontroli sal e ta se od
hrane i l ekova i sporuuj e irakom narodu, a za gl avnog kont rol ora UN su, na
predl og general nog sekretara Kofi j a Anana (Kofi At t a Annan), i menoval e
Ki prani na Benon Vah Sevana (Benon Vahe Sevan). Program j e obustavlj en 22.
maj a 2003. kada j e Savet bezbednosti UN doneo rezoluciju br. 1483 kojom se
zabranj uj e dal j a i sporuka hrane i l ekova Iraku, a preost al i h 10 mi l i j ardi dol ara
neutroenih sredst ava, u skl adu sa et vrt om enevskom konvenci j om i z 1949,
preput a bri t anski m i ameri ki m koal i ci oni m snagama koj e su 20. mart a 2003.
otpoel e invazi ju na Irak.
Kako se mnogi m arapski m dravama ui ni l o da su sankcije UN Iraku bile
samo svoj evrsna uvert i ra u napad na ovu dravu Arapska li ga je i zrazil a i
sumnj u u i spravnost sprovoenj a samog Programa i za t o opt ui l e l ino
predsedni ka UN Kofi j a Anana. Tokom 2005. godi ne oforml j ena j e nezavi sna
komi si j a sa zadat kom da ispita sve sumnje Arapske l i ge, a njeni nal azi su bi l i
poraavaj ui : oko 70% hrane i l ekova i sporueni h i rakom narodu su bil i
neusl ovni za l j udsku upot rebu, a nji hova cena po jedi nici proizvoda j e bi la
proseno uveana za 21%. Na t a su Bri t anci i Ameri kanci ut roil i preostal i h
10 mi l i j ardi dol ara ni j e bi l o mogue t ano ut vrditi . U odvoj enoj i strazi koj u je
sproveo j edan podkomi t et ameri kog Senat a, a i j i su rezul t at i obj avl j eni
kraj em 2005, obel odanj eno j e da j e u cel u aferu Programa za hranu bi l a
ukl j uena kancel ari j a Svet ske zdravst vene organi zaci j e u Kai ru i da j e gl avni
i gra bi o l an bri t anskog parl ament a Dord Gal ovej (George Gal l oway)
koj i j e za svoj a t i movanj a pri mi o 600. 000$. U pri l og arapski h tvrdnji bio je
i l anak novi narke New York Ti mes Kl audi j e Roset i (Cl audi a Rosset t i ) koj a j e
navel a da j e admi ni st raci j a UN, post upaj ui po di rekt i vama Kofi j a Anana, sve
vreme sakri val a podat ke vezane za kol iinu, kvalitet i cenu robe i sporuene u
okvi ru Programa, kao i cenu po koj oj j e i raka naft a prodavana. Odgovaraj ui
na opt ube i koment ari ui nalaze komi sij a i pojedi naca Kofi Anan j e izdao
saoptenj e za javnost u kome se kae: Veoma j e mogue da j e u okvi ru
Programa bi l o propust a, al i j e i zvesno da su opt ube pret erane i prenagl aene.
Potrebna su dodat na i strai vanja . . . .
Svetska zdravstvena organi zaci ja - SZO (Worl d Heal t h Organi zat i on -
WHO) osnovana j e 7. apri l a 1948. godi ne kao posebna organizacija
Uj edi nj eni h. Za razl i ku od mnogi h drugi h agenci j a UN ona i ma dost a vel i ku
samost al nost u posl ovanj u. Sedi te j oj j e u enevi , Avenue Appia 20. Prvi
ovek SZO-a za 2009. godi nu j e dr. Margaret a an (Margaret Chan Fung Fu-
chun) i z Hong Konga. Ova agenci j a UN i ma est regi onal nih organi zaci j a i
kancel ari j e u 147 drava, zapol j ava vi e od 8000 slubeni ka i del uj e kao
608

koordi ni raj ue t el o meunarodnog j avnog zdravst va. Zadat ak SZO-a j e i da
prat i kret anj e odreeni h bol est i i shodno svoj i m saznanj i ma da upozorava
drave na mogue pandemi j e i renj e zarazni h bol esti na vei m t erit ori j ama.
Preko 193 drava l ani ca ona u znaaj noj meri ut i e na usmeravanj e novca
koj i mnoge drave odvaj aj u za pomo stanovni ci ma u nedovol j no razvi j eni m
kraj evi ma svet a. Naravno, SZO pored upozorenj a daj e i preporuke koj i su
l ekovi mogue naj efi kasni j i u supresi j i naj avl j eni h pandemi j a. Godi nj i
t rokovi posl ovanj a SZO-a premauj u ci fru od nekol i ko mi l i j ardi dol ara.
Kako bi t o bol j e obavl j al a svoj u funkci j u SZO j e povezana sa ni zom
pri vat ni h organi zaci j a kao t o su Inst i t ut e for One Worl d Heal t h, Gl obal
al l i ance f or vacci nes, Program f or Appropri at e Technol ogy i n Heal t h,
Pedi at ric Dengue Vaccine Initiative. . . Meut i m, posebno mesto u posl ovanj u
SZO-a zauzi maj u naj vee farmaceut ske kue koj e ne ret ko svoji m donaci jama
pomau nj eno del ovanj e al i i znaaj no ut i u na fokus nj enog i nt eresovanj a.
Prvog novembra 2005. ameriki predsednik Dord Bu Mlai j e poset i o
Naci onal ni i nstit ut za zdravl j e u Bet hesdi , drava Maryl and kako bi obj avi o da
SAD i maj u St rat eki pl an za sl uaj nastanka pandemi jske gri pe o koj oj je SZO
ve nekol i ko godi na prial a. Da t o ni j e bi l o samo j o j edno u ni zu
predsedniki h saopt enj a bi l o j e j asno s obzi rom da j e pored njega staj al a
Kondol i za Raj s, dravni sekret ar sa pol ovi nom svog kabi net a, a t u j e bi o i
t adanji general nog di rektora Svetske zdravst vene organizacije Li Jong (Lee
Jong-wook). Predsedni k j e, gl edaj ui di rekt no u kameru, i zj avi o: "Nauni ci i
dokt ori ne mogu nam rei gde i l i kada e doi do sl edee pandemij e, i l i kol i ko
e ona biti ozbil jna, ali se uglavnom sl au: u j ednom t renut ku emo se suoi t i
s novom epi demi j om. S obzi rom na t u injenicu nauna zaj edni ca se sve vi e
bri ne zbog novog vi rusa gri pe poznat og kao H5N1 i l i pt i jeg gri pa. . . " Na
kraj u svog obraanj a javnosti Bu je pozvao Kongres da odmah usvoji novi
zakon koj i m bi se odvoj i l o 7, 1 mi l i j ardi dol ara za fond za hi t ne sl uaj eve, a
sve sa ci l j em odbrane naci j e od pt i i j eg gri pa.
Godi nu dana pre ovog nast upa predsedni ka Bua i ameriki mi ni st ar odbrane
Donal d Ramsfel d j e i spred Pent agona i zdao podj ednako dramat i no, ako ne i
dramat i ni j e, saopt enj e vezano za opasnost koja preti pripadnici ma oruani h
snaga SAD od pt ii j eg gri pa. Nai me, u novembru 2004, Ramsfel d j e i zdao
di rekt i vu u koj oj dosl ovce st oj i : ". . . Post oj e dokazi o predstojeoj pandemiji
vi rusa H5N1, a kako j e i st i oset l j i v na Oseltamivir, odnosno Tamifluove
vakci ne e se kori st i t i za prevenci j u i l eenj e. Meut i m, kako su kol iine
Tami f l u-a i zuzetno ograniene moraj u se odredi t i pri ori t et i za nj egovu
upot rebu. Ta Ramsfel dova di rekt i va i z 2004. i naj ave SZO-a o moguoj
pandemi j i pt ii j eg gri pa dovel i su do zdravstvene pani ke koja je rezul tirala
pani nom kupovanj u Tamiflu-a koj i j e do t ada ami o po Roche-ovi m
magaci nima.
609

Pti iji grip moe biti i jeste opasan po ljudsko zdravlje al i samo ukol i ko
ni st e vakci ni sani Oselt ami vi r-ovom vakci nom koj u j e proi zvel a amerika
farmaceut ska kua Gil eadSciences. Ono t o j e i nt eresant no za ovu
farmaceut sku kuu lociranu u Fost er Si t i j u u Kal i forni j i j e podat ak da j e nj en
osni va 1987. bio dvadeset devet ogodi nj i dr Maj kl Ri rdan (Michael Riordan),
a da mu se godi nu dana kasni j e na mest u predsedni ka Upravnog odbora
pri drui o ovek koj i sa medi cinom nema veze - Donal d Ramsfel d (Donal d
Henry Rumsfel d), mi ni st ar odbrane u admi ni straci j i Dorda Bua Ml aeg. U
Upravni odbor Gi l eadSci ences Ramsfel d dovodi Dorda ul ca (George Prat t
Shul tz), nekadanj eg efa amerike admi ni stracij e; Eti jena Davi nj ona (Et i enne
F. Davi gnon), starog Bil derbegovca; Karl u Anderson (Carla Anderson Hill s),
savet ni ka amerikog predsedni ka Deral da Forda za st anovanj e i t rgovi nu i
Dona Madi gana (John W. Madigan) nekadanjeg l ana amerikog
Mi ni st arst va odbrane. Sve su to bili ljudi koji sa medi ci nom i farmacij om ni su
i mal i dodirni h t aaka osi m kada su kao bolesni t rai l i l ekarsku pomo. No, kad
su oni bili u pitanju medi ci na i farmaci j a ni su bi l i ni vani .
Odmah po osni vanj u Gi leadSci ences j e poel a sa ist rai vanj em vakcina
proti v Si de i raznih vrsta gripa ali bez i kakvog uspeha. S obzi rom na t o, ni j e
i mal a ni kakvu vrednost i ni j e mogl a ni da se poj avi na berzi za eval uacij u
vrednost i . No, samo et i ri godi na po dol asku Ramsfel da i nj egovi h pri j at el j a
fi rma j e i zal a na berzu, a vrednost njeni h akci j a j e dosti gla neverovatnih
86, 25 mi l i ona dol ara. Od 1992. pa sve do danas vrednost akci j a
Gi leadSciences rasl a j e proporci onal no porast u obol el i h od si de, svi nj skog i l i
pt i i j eg gri pa. Kol i ki j e t o rast bi o vi di se i z podat aka da j e Gil eadSciences u
nekol i ko godi na kupi l a vi e drugi h farmaceut ski h fi rmi : 1999.
NexstarPharmaceutical s za 550 mi l i ona dol ara; 2003.
Tri angl ePharmaceut i cal s za 464 mi l i ona dol ara; 2006. Corus Pharma, Inc. za
365 mil i ona dol ara, Myogen, Inc. za 2, 5 mi l i j ardi dol ara i , na kraj u, Raylo
Chemi cal s, Inc. za 107 mi l i ona dol ara.
Jedna od karika uspeha GileadSciences, pored Ramsfel da i drugova bi l a j e,
naravno, i Svet ska zdravst vena organizaci j a. Od svog osni vanj a 1948. godi ne
SZO nikada nije sa vei m arom, strau i upornosti upozoraval a na neku
opasnost kao t o t o danas i ni sa naj avom pandemi j e pt ii j eg i svi nj skog
gri pa. Prvi ovek Svet ske zdravst vene organi zaci j e gospoa Margaret an j e
avgusta 2009. na konferenci j i za t ampu u enevi rekl a da j e odl uil a podi i
nivo upozorenja irenja vi rusa gri pe A H1N1 na 6. st epen, odnosno na najvii
mogui ni vo. To znai da j e poel a prva pandemi j a gripe u XXI veku irom
svet a i da j e Svet ska zdravst vena organi zaci j a uput i l a j edno ovako dramat i no
upozorenj e cel om svet u nakon 41 godi ne. Pri t ome, u zvaninom saopt enj u
SZO-a koj e j e usl edi l o nakon obraanj a j avnsot i dr an ni j e proput eno da se
navede j e kako Tamiflu (vakci na koj u j e pronal a i proizvel a Gi leadSciences)
j edina preventi va proti v pandemi j e ovih t i pova gri pa. SZO je promovisala i
610

druge l ekove Gil eadSci ences kao t o su oni za sidu (Atripl a, Emt ri ci t abi ne i
Tenof ovi r), i l i pl une bolesti (Prost acycl i n i Vol i bri s).
Na Ramsfel dov predl og Gil eadSciences j e komercij ali zacij u vakcine
Oselt ami vi r ust upi o vajcarskoj farmaceut skoj kui F. HoffmannLa Roche,
Lt d. koj a j u j e svet u ponudi l a pod novi m i menom Tami f l u. Sa medi j ski m
i renj em zast rauj ui h pri a koj e upozoravaj u na smrt onosan novi soj vi rusa
H5N1 - pt i ije gri pe u Roche-u ne mogu da post i gnu neophodni ni vo
proizvi dnje vakcine. Iz t og razloga proizvodnj a vakcine Tamiflu j e ustupl jena
povezani m farmaceut ski m kuama Novart i s Int ernat i onal AG i Sonif i
Past eurInc. Procenj uj e se da e samo t okom 2009. godi ne u svet u bi t i
pot roeno preko 100 mi l i j ardi dol ara na kupovi nu ovi h vakci na.
No, sve dil eme oko t oga zat o su osnovane i ta je pravi cilj UN razj asni o je
bri t anski premi j er Toni Bl er (Ant hony Charl es Lynt on "Tony" Bl ai r) na sami t u
UN u sept embru 2005. kada j e rekao:
Prvi put smo se svi sloi l i da drave nemaj u pravo da rade t a hoe u okvi ru
svoj i h grani ca, nego da mi , u i me oveanst va, i mamo zaj edniku dunost da
t i t i mo narode t amo gde nj i hove vl ast i t o ne i ne.
Svoj e duboko nesl aganj e sa post oj anj em i del ovanj em Uj edi nj eni h naci j a i
svi h njeni h agenci j a i zrazi o j e i ameriki kongresmen Ron Pol . On j e na
sast anku Arapsko-Ameri kog i nst i t ut a 2009. i zj avi o: Uvek sam se prot i vi o i
samoj i dej i Uj edi nj eni h naci j a. . . Nevol i m i snano se prot i vi m ne samo
Ujedinjenim nacijama, ve podj ednako i Meunarodnom monet arnom fondu,
Svet skoj banci, Svetskoj trgovakoj organizaci ji i svi m ostali m meunarodni m
organizacij ama koj e sebi pri svaj aj u pravo da odluuj u o sudbi nama suverenih
drava. . . Ameri ci , a i svi ma nama bi bil o bol j e da nj i h nema j er su one samo
deo proj ekt a poznat og kao Novi svetski poredak.
Da bi i m svi zaposl eni bi l i duboko odani , kont rol ori svi h ovi h l egal ni h
svet ski h organi zaci j a ustanovili su nji hova visoka primanj a po pri nci pu
Noblemai rePri nci pl e: zaposl eni moraj u i mat i vi a pri manj a nego t o j e t o
sl uaj na nacionalnom nivou kako bi bi l o mogue angaovat i naj bol j e
st runjake i admi ni strat i vne radni ke. Zaposl eni su podel j eni u pet kategorija
od P-1 do P-5, i dve i zuzet ne kat egodi je D-1 i D-2. S obzirom na
Noblemai rePri nci pl e pri manj a kreu od 35. 570$ i i du sve do 194. 820$ (ovo su
vaei podaci na dan 1. j anuara 2009). S obzi rom na ovakvu vi si nu i
zagarant ovanost pri manj a i injeni cu da se na njih ne plaa porez zaposl eni u
UN i svi m nj eni m agencij ama e ui ni t i sve, ba sve, samo da zadre svoje
radno mest o. Bi t i i ol e vi i i novni k u OUN znai bi t i deo posebno
pri vi l egovane svet ske bi rokrat i j e. i novni ci OUN su danas bol j e pl aeni od
i novni ka bi l o koj e drave. Oni i maj u t akav si st em zdravst venog i penzi onog
osi guranj a o kome naj vi i dravni sl ubeni ci u SAD, Francuskoj , Nemakoj ili
611

vedskoj mogu samo da sanj aj u. Ako znat e da se za pl at e svi h zaposl eni h u
UN, zakup posl ovni h prost ori j a i rezi denci j a, banket e i promot i vna put ovanj a i
za sve druge prat ee t rokove koj e ova organi zaci j a i ma i zdvaj a got ovo 70%
budet a UN onda e vam sve bi t i j asno i bez dodat ni h poj anj enj a.
Da bi pri kazal a sebe u t o povol j ni j em svet lu ova kabal ist ika t vorevi na i ma
vl ast i t u propagandnu mai neri j u, a po pot rebi se angauj u i druge
profesi onal ne market i nke agenci j e. Vi dit e, jedna od njihovih dobro
osmi l j enih i zmi lj ot i na su i t i t akozvani ambasadori dobre vol j e UN. To j e
odi st a sj aj no zami l j eno i odraeno! Izaberu neku popul arnu i korekt nu l i nost
i z neke zeml j e, daj u j oj mal o novca za put ovanj a i baki , di pl omat ski paso
UN i progl ase j e svoj i m ambasadori ma. Et o, t ako, za ni t a, za siu, obezbeuj u
sebi i mi d koj i i m veoma odgovara, a koj i zapravo nema ni kakvi h dodi rni h
t aaka s nji ma. Meu ambasadori ma dobre vol j e UN danas su naj poznat i j i Hari
Belafonte (Harry Bel afont e), Deni Gl over (Denny Gl over), Roder Mur (Roger
Moore), Vanesa Redgrej v (Vanessa Redgrave), Kl audi j a i fer (Cl audi a
Schi ffer), Ri ki Mart in (Ricky Mart in), Dej vi d Bekam (Davi d Beckham) i t d. Iz
Srbi j e ambasador dobre vol j e UN od 1. februara 2002. j e Emi r Kust ruri ca.
Josi p Broz. . .


Vi di t e, Slobodan Mi l oevi j e j o 1991. uputi o zaht ev Moskvi da mu dostave
dosi j e Josi pa Broza Ti t a. Ne da mu ga ni su posl al i nego mu ni kad ni su ni
odgovori l i . Taj dosi j e post oji , al i j e on t ol i ko t aj an da ga samo efovi nekad
KGB-a, a sada FSB-a mogu i mat i u rukama. Naravno, net o i ri , u st vari onaj
pravi dosij e o Tit u se uva u seditu MI6 ili kako se t o oficij el no danas nazi va
SIS-u na Vokshol Krosu u Londonu. On j e bi o nj i hov agent i u t om svoj st vu j e
poeo saradnj u sa Fel i ksom eri nski m oko osni vanj a eKe iz koje je kasnije
nast ao OGPU pa NKVD ( ). Broz i ma
svoj dosije i u Vati kanu gde j e, ne j ednom, bi o rado vi en gost .
Ti t a j e u red i l umi nata uveo ser Vinston eri l , ovek koji j e proveo 62
godi ne u Donj em domu bri t anskog parlamenta i sl uio etiri britanska
monarha: Dorda V (George Frederi ck Ernest Al bert ), Edvarda VIII (Edward
Al bert Chri sti an George Andrew Patri ck Davi d), Dorda VI (Albert Frederick
Arthur George) i , na kraj u Elizabet u II (Eli zabet h Al exandra Mary). On ga je i
post avi o na el o Jugosl avi j e t ako t o j e 1943. obustavio svaku pomo
Ravnogorskom pokretu i svu savezni ku pomo i podrku usmeri o ka Ti t u i
nj egovi m komuni st i ma. Ist e godi ne Ti t o j e organi zovao Drugo zasedanj e
AVNOJ-a u Jaj cu gde mu j e dodel j en i n maral a, a kral j u zabranjen povrat ak
u zeml j u. Okt obra meseca kod novog komunist kog i budueg j ugoslovenskog
612

l i dera st i e eri l ov i zasl ani k Ficroj Mekl i n (Si r Fi t zroy MacLean of
Dunconnel , 1st Baronet ) kako bi preneo i nst rukci j e i dogovori o dat um
nj i hovog sl edeeg susret a. Prvi sast anak se odrao maj a 1944. meseca u
Londonu, a drugi sredinom avgust a u It al i j i . Konspirat i vni nazi v Ti t o j e
zapravo nadi mak koji je Josi p Broz dobi o u masoneri j i j o kraj em dvadeset i h
i l i poet kom t ri deseti h godi na dvadesetog veka (Tit us) i koji j e on zadrao do
kraj a i vot a. Taj nadi mak nije i mao kada je 1912. bi o t est i rel i chauff eur za
Benz & Ci e. i z Manhaj ma i l i kada j e kao dobrovol jac 42. domobranske
di vi zi j e, kapl ar 10. et e 25. pukovni j e, pucao i ubi j ao Srbe u bi t kama na
Kol ubari i t a j a znam gde sve j o. Ui vao j e da ga l j udi t ako zovu, a da ni
poj ma nemaj u ta taj nadi mak predst avlj a.
Prema Dasperu Ridl i j u (Jasper Ri dl ey), oveku koj i j e po odobrenj u Vel i ke
l oe Engleske za pisanje svoje knji ge TheFreemasons kori st i o zabranj enespi se
(forbi dden papers) bi bl i ot eke u Masonskom domu u Londonu i poverl j i ve
arhi ve eri l ovog kol eda Uni verzit et a u Kembri du, iza maj skog prevrat a u
Srbij i 1903. stoji brit anska masonerija na el u sa kralj em Edvardom VII:
Za vreme Obrenovi a, Srbij a j e bi l a savezni ca Aust rij e, pri emu su se Srbi
uzdal i da e i h zat i t i . . . Zat o neki mi sl e da Edvard VII i bri t anski sl obodni
zi dari , koj i su kont rol i sal i spol j nu pol i t i ku, el e da zbace dinast i j u Obrenovi
i da umesto nj ih post ave porodicu Karaorevi na prest o. Bri tanska vlada je
t vrdi l a da j e zaprepaena ubi stvom. Povukla je svog ambasadora iz Beograda
i odbi l a da poal j e predst avnike na krunisanj e novog kral j a. Meut i m, posl e
godinu dana u Beograd se vratio bri t anski ambasador i Bri t ani j a j e
uspost avi l a mnogo bl i ski j e odnose sa Srbi j om nego t o i h j e i kada i mal a sa
di nast i j om Obrenovia. . . Da bri t anski sl obodni zi dar Edvard VII ni j e zbaci o
di nast i j u Obrenovi Srbi j a bi se bori l a kao savezni k Aust ri j e. . . Uspost avl j anj e
di nast i j e Karaorevi a bil o j e uzrok preokretu savezni t va na Bal kanu. . .
Edvard j e vrst o rei o da sa Francuskom i Rusi j om i zgradi savez prot i v
Nemake. . . U nameri da t o ost vari poset i o j e svog roaka cara Nikolaj a II na
j ahti u Ravel u. . . . Prema Ri dl i j u Bri t ani j a j e st aj al a i z Karaorevia sve do
1943, a onda. . .
Saveznike snage su na Uskrs, 16. april a 1944, na zaht ev Broza, ot poele
bombardovanje Beograda; glavni grad j e bombardovan sedam put a, a samo
prvog dana na nj ega j e 400 bombardera i zbaci l o vi e od 1. 500 t ona bombi .
Ubi j eno j e oko 3. 000 graana i 18 nemakih vojnika. Posle Beograda, Broz je
zaht evao proi renj e bombardovanja pa su tako na red doli Ni i Leskovac.
Nakon sast anka Broza sa eri l om dol azi do orgi j anj a komuni st a nad srpski m
narodom. Po osl oboenj u Beograda 20. oktobra 1944. nastaj e prava hajka na
i st aknut e srpske domai ne, i nt el ekt ual ce, umet ni ke, st udent e. . . Sran
Cvet kovi, saradni k Inst i t ut a za modernu i st orij u, u svoj oj st udi j i Ispod srpa i
ekia koj u j e obj avi o nakon pet ogodi nj eg i st rai vanj a navodi :
613

Po osl obaanj u Beograda uspost avl j en j e Voj ni sud koj i j e, po krat kom
post upku, donosi o presude. Osui vani su advokat i , lekari, glumci, muzi ari ,
politi ki nei st omi lj eni ci . . . U zat vori ma se nalo oko 200. 000 graana
Beograda od koj i h j e naj manj e 65. 000 ubi j eno. Samo u l ogoru na Dedi nj u j e u
12. pavi l j onu u dva dana pobi j eno 900 l j udi.
Ni gde u Jugosl aviji se nita slino ni j e dogodi l o. ak ni u Zagrebu, gl avnom
gradu Nezavi sne Drave Hrvat ske ni je zabel eeno net o, ni pri bli no, slino.
No, t o ni j e bi o kraj Brozovskom obraunu sa Srbi ma. Paral el no sa masovni m
hapenji ma graana Beograda, odvij ao se i post upak nasil ne regrutacije
beogradski h osnovaca i srednj okolaca za sl anj e na Sremski front . Od 21.
okt obra 1944. do 13. april a 1945. na Sremskom front u j e pogi nul o oko 23. 000
srpski h oml adi naca. Bori l i su se prot i v pri padni ka Vermahta koji su se
povl ai l i sa Bal kana u Nemaku. Nova komuni st i ka vl ast j e odmah po
okonanj u Drugog svet skog rat a srpski Srem podel i l a na zapadni i i st oni.
Zapadni j e, zaj edno sa srpski m st anovnit vom, pri poj en nekadanj i m
t eri t ori j ama Nezavi sne Drave Hrvat ske, a i st oni ostavlj en Srbiji . U
Vukovaru, znaaj an t rgovaki i industri jski grad Zapadnog Srema, Srbi e
1992. i 1993. vodi t i ogorene borbe prot i v povampirenog velikohrvatskog
ovi nizma.
Al i , pored svega ve navedenog Broz j e uspeo da ui ni j o j ednu st var:
Uspeo j e da et ni ke post avi na ist u ravan sa ustaama. Oni koji su prvi poel i
da se bore prot i v okupat ora bie, na voleban nai n, poi st oveeni sa oni ma
koji su se prvi bori l i uz okupat ora. Ovo Brozu ni j e bi l o vano samo na
meunarodnom ni vou da se pri kae kao j edi ni borac prot i v fai zma ve,
moda i vani j e, da poseje duboko seme razdora meu Vas Srbe. I, evo, ve
est deceni j a Vi se spori t e i meusobno opt uuj et e t o znai da j e Broz odi st a
bi o maj st or pri mene pol i t i ke - di vi de et i mpera. Vama, a t o j e prost o
neverovat no, ni t a neznai i nj eni ca da j e va uveni Ivo Andri 1943. godi ne
i z okupi ranog Beograda ot posl ao li no pi smo podrke eneral u Drai sa
el j ama da se sret nu u osl oboenom Beogradu. Zat i m, t u j e i ameriki
predsedni k Hari Truman koj i j e 29. mart a 1948. post mort em odli kovao
ordenom Legi j e asti Dragoljuba Drau Mi hai lovi a za nj egovu borbu prot i v
Vermaht a i spaavanj e ameriki h pi l ot a 1944. Vi kao da neznat e i neshvatate
da j e Dragol j ub Draa Mi hai l ovi u Cerskoj i Kol ubarskoj bi ci bi o vodni k 3.
et e 1. bat al j ona Dri nske di vi zi j e, a Josi p Broz vodni k 25. domobranske
pukovni j e aust ro-ugarske soldateske. Za odbranu srpst va i ot adbi ne
Mi hai l ovi j e 14. j anuara 1918. odl i kovan ordenom Bel og orl a sa maevi ma, a
Broz. . . Mi hai l ovi u su ak i Engl ezi 1917. odal i poast dodel j uj ui mu svoj
orden Voj nog krst a. Mi hai l ovi je nosil ac i Al banske spomeni ce, a ega j e,
znat e l i mol i m Vas, nosi l ac Broz!? Kome Vi Srbi uopte verujete?
Jest e l i se i kada, ba i kada, zapi t al i zat o u zvani ni m i od komuni st a
pi sani m, a od demokrat a samo prepi si vani m i st orij ski m knj i gama i
614

udebeni ci ma nema ni j ednog j edi nog podat ka o general u Mi hai l oviu
zasnovanog na dokumenti ma nemakog Vemaht a? Kakva su t o dokument a
naj bolj e se moe videt i i z nareenja nemake komande Jugoi st ok u kome se
naglaava da j e svaki i zvet aj sredst vo za reavaj ue odl uke i da i z t og
razl oga mora da bude proet i st i nol j ubl j em i da j e savest an, sastavl j en t ako
da na pretpostavl jenom mest u st vori j asnu predst avu o si t uaci j i i da ne daj e
nej asan odgovor na post avl j ena pi t anj a. Opasna su preteri vanj a i ul epavanja!
Vi di t e, u okupi ranoj Srbi j i Nemci su odmah poel i da uspost avl j aj u sopst veni
pol i ci j ski i obavet aj ni aparat u okviru koga su posebno vani bil i Voj na
obavet aj na sl uba (Abwehr) i SS obavej na i bezbedonosna sluba
(Si cherhei t sdi enst ). U skl opu ovakvi h nemaki h pri prema u apri l u 1941. u
Srbi j u i z Nemake dol azi i grupa 20 (Gruppe der zwanzi g) t aj ne nemake
voj ne pol i ci j e, a ve 17. apri l a u ratnom dnevni ku nemake voj ne komande za
Srbi j u st oj i da u se u Topl i ci nal azi 3000 et ni ka pod komandom maj ora
Kost e Mihai lovi a, poznat i j eg kao voj voda Peanac, a roenog pod i menom
Kost a Mi l ut i novi . Meut i m, Nemce j e od samog poet ka i nt eresovao ovek
pod i menom Dragol jub Draa Mi hai l ovi kome j e kao ofi ci r za vezu sl ui o
maj or Al eksandar Mi i , si n prosl avl j enog komandanta srpske voj ske u Prvom
svet skom rat u. Prema nemaki m i zvori ma ust anak u Srbi j i ot poeo j e 31.
avgust a 1941. kada su Mi hai l ovievi odredi pod komandom pot pukovni ka
Vesel i na Mi si t e napal e nj i hove snage u Lozni ci i osl obodi l e ovu pal anku.
Uspesi kod Loznice, Banje Koviljae i Krupnj a al armi ral i su vermaht t ako da
j e dr H. Turner (Dr. Harol d Turner), nael ni k nemakog upravnog taba
(Mi l i t rverwal t ung) za Srbi j u, zapi sao da j e vei deo st anovni t va grupi san u
bande i pri pada Mihai l ovi evi m bandama. . . Deca i ene odravaj u vezu i
staraj u se o snabdevanj u.
Nakon t o j e et rdeset ak nemaki h voj ni ka i podofi ci ra pal o u et niko
zarobljenitvo po oslobaanj u St ragara Nemci su shvat i l i da sa post oj ei m
snagma nee moi da kont rol i u Srbi j u pa j e t ako fel dmaral List (Si egmund
Wi l hel m Li st), nemaki voj ni zapovedni k za Jugoi st onu Evropu obavestio
Hi t l era t el egramom (13-IH) da i za svega st oj e et ni ci . Zbog gubi t aka i obaveze
veeg voj nog angaovanj a u Srbi j i Hit l erov bl i ski saradni k fel dmaral Kaj t el
(Wi l hel m Bodewi n Johann Gustav Kei t el ) j e naredi o da se u Srbi j i za svakog
ubi j enog pri padni ka nemakih oruanih snaga ima strel j at i st o t aoca, a za
svakog ranjenog pri padni ka Vermaht a samo pedeset . U skl adu sa ovom
uredbom 19. okt obra 1941. godi ne nael ni k t aba nemake voj ne komande u
Srbi j i pukovni k Maks Pemzel , uput i o j e naredj enj e Upravnom t abu
zapovednika Srbije, Vioj komandi 65 i St raarskom puku u Beogradu. Nj i ma
j e nal oeno da se, zbog 10 ubi j eni h i 24 ranj ena nemaka voj ni ka, i ma st rel j at i
2. 200 uhapeni h Srba. Ovo j e, a Nemci su i zvesno znali t a rade, i mal o
ut i caj a na et nike komande koj e su poel e ozbi l j no da prei spi t uj u
svrsi shodnost svakog pojedi nanog voj nog angamana. Paral el no sa ovi m
akt i vnost i ma Nemci su, rukovodei se sopst veni m obavet aj ni m podaci ma,
615

preduzeli i mere na suzbi j anj u del ovanja svet enst va Srpske pravosl avne crkve
koj e j e evi dent no pomagal o et ni ki pokret . Kao prve mere u t om pravcu
uhapsi l i su, a odmah pot om i deport oval i u l ogor Dahau patrijarha Gavrila
Doi a i epi skopa Ni kol aj a Vel i mi rovia. Tako su nji h dvoj ica bil i j edi na dva
ut amni ena crkvena vel i kodost oj ni ka u Evropi .
Anal izi rajui pokret ot pora u Srbi j i pukovni k Maks Pemzel u svom i zvet aj u
od 1. novembra 1941. pi e da Narod podrava et ni ke u svakom pogl edu, a
da se part i zanske j edinice koje predvode komuni st i sast oj e vei m del om od
seoskog ol oa i robij aa. Svesni da im prava opasnost preti od et ni ka, a ne
od part i zana Nemci got ovo cel e 1941. godi ne ni su preduzi mal i ozbi l j ni j e
akci j e prot i v part i zana nadaj ui se da e se oni , u borbi za vl ast , okrenut i
prot i v et ni ka. I bi l i su u pravu. Po di rekt nom nareenj u komuni st i kog l i dera
Josi pa Broza part i zani su ve 29. okt obra napal i ri baevi nski et ni ki odred u
sel u Karan, a ve 8. novembra Mi hai l ovieve l j ude u Lozni ci . Ovo j e, po
nemaki m procenama, predst avl j al o poet ak graanskog rat a u Srbi j i koj i e,
ni j e bil o sumnj e, ol akat i nj i hovu okupaci onu vl ast .
Prema kazi vanj u j ednog od najbl ii h Brozovi h saradni ka Rodolj uba
ol akovia u graanskom ratu i zmeu parti zana i et ni ka j e pal o sa obe
st rane vi e boraca nego u borbi prot i v okupat ora i ust aa. Prema raspol oi vi m
i dostupni m srpskim arhi vamaj edi ni ce generala Mi lana Nedia su t okom
novembra i decembra 1941. i mal e u sukobu sa komuni st i ma dal eko vee
gubi t ke nego t o su i h u sl ini m okraj i ma i mal i sami Nemci . t a vi e, uspeh
Nedi evi h j edi ni ca i znenadi o j e Vermaht koj i j e oceni o da takav razvoj
dogaaj a zapravo spreava parti zanski rat proti v et ni ka pa su, shodno ovakvoj
svoj oj proceni, ot poeli sa serij om haopenja Nedi evi h ofi ci ra i i novni ka. U
nast oj aj u da t o pre i t o bezbolni je slome ot por general a Mi hai l ovia Nemci
su u decembru 1941. rapisali i nagradu za nj egovu gl avu:
Srbi ,
Voa odmet ni ka i bunt ovnika Draa Mi hai l ovi , koj i na svoj oj savest i nosi
krv vie hil jada Srba i koj i j e vl astit oj zemlj i naneo beskraj nu bedu i nevol j u,
posle unitenja njegove bande, nal azi se u bekstvu. . .
Zbog nepredavanj a oruj a, mobi l i zaci j e i l egalne voj ske, zbog podizanj a
oruanog ust anka. . .
Onaj ko ga uhvat i , dobi e nagradu u i znosu od 20000 di nara.
I dok su i ni l i sve da uhvate Mi hail ovia i sl ome et ni ki ot por Nemci su
i mal i svoj e razraene komuni kaci one veze za general ni m sekret arom KPJ
Brozom. Ove veze dat i raj u j o od prvog Brozovog boravka u okupi ranom
Beogradu kada su mu Nemci , preko voj vode Dragolj uba Mil uti novia, i nae
616

komandant a nj i hovg saradni ka Peanca, dot uri l i Auswei se (okupaci ona li na
dokument a). Tako se u j ednom od nemaki h dokumenat a (N-30191) i z j ul a
1942. navodi kako Broz gaj i duboku mrnj u prema srpskom general u
Mi hai l oviu i kako kont i nui rano podst i e svoj e pri st al i ce na borbu prot i v
et ni ka. U dokument aci j i koj a se odnosi na dan 7. novembra 1942. navodi se
Brozova i zj ava da srca nai h boraca i spunj avaj u se srdbom t ako da bi pri j e
pot edel i j ednog okupat orskog voj ni ka nego j ednog domaeg i zdaj ni ka
(Zborni k, II-6, 1957, s. 359). U govoru koj i j e odrao 7. j anuara 1943. Broz
se hval i o kako kod srpski h komuni st a ruka ni j e zadrht ala ni kada se
t rebal oobraunati i sa roeni m ocem, ako j e on pri ao etni ci ma (Zborni k,
II-7, 1957, s. 271).
Dozvol i t e mi , kad sam ve pomenuo t og t ragi ara Mi hail ovi a, da Vas
podset i m na j o j ednog pukovni ka srpske vojske gospodina Milivoja
Stojanovia. I on se na Ceru i Kol ubari nalazio sa Mi hail oviem na st rani
proti vnoj Brozu i sol datesci Dvoj ne monarhi j e koju je predvodio beki general
Oskar Poorek (Oskar Pot i orek). Gospodi n Stoj anovi j e bi o komandant a 2.
peadi j skog puka Knj az Mi hail o prvog pozi va Moravske divizije. Taj puk su
i nae sai nj aval i voj ni ci obvezni ci od 21 do 31 godi ne i vot a i z Topl ikog
kraj a i oni su uest voval i u svi m rat ovi ma koj e j e srpska voj ska vodi l a od
sept embra 1912. pa sve do sredi ne decembra 1918. U t oku Prvog i Drugog
bal kanskog i Prvog svet skog rat a u rat ni m operaci j ama puka uestvovalo je
19. 978 voj ni ka, a samo u Drugom bal kanskom rat u pogi nul o j e pedeset odst o
voj ni ka, komandant puka, svi komandanti bat al j ona i svi komandant i et a. Od
t ada se puk, kao najhrabriji deo srpske vojske, nazi va Gvozdeni m pukom, a kao
svoje posmrt no zavet anj e kralj Pet ar Prvi Karaorevi j e ost avi o u amanet
da se nj egov koveg prekri j e zast avom ovog puka. E vi di t e, kad j e Poorek sa
sve Brozom st i gao na Cer u Tekeri u, mal o plani nsko seoce na Ceru, se nal azi o
ni ko drugi do pukovni k St oj anovi sa svoj i m Topl iani ma. Nadmoan i
mi l osti van general Poorek odai l j e pi smo srpskom pukovni ku, i t rai od nj ega
da ukl oni svoj e voj ni ke kako ne bi uzal ud proli vali svoj u krv. Iznenaen
St ojanovi po i st om emi saru odgovara:
Pooree, carski veile
dua mi j e od Kosova st ara
t vrdo srce u gorskoga vuka
komandant sam gvozdenoga puka
ne bojim se cara ni esara!
Pukovni k St ojanovi j e pogi nuo na Kremeni ci , a naj vei predstavnik srpske
kl asine muzi ke St ani sl av Bi ni ki j e nj emu u ast komponovao j ednu od
617

naj uveni ji h srpski h pesama Mar na Dri nu. Rame uz rame sa pukovni kom
St ojanoviem rat ovao j e i geda Ninko Petrovi iz poslednjeg srpskog poziva.
Ni nko j e, za razl i ku od svog pukovni ka, prei veo Prvi svet ski rat , a kako j e t o
bi l o moe se vi det i i z nj egovog dnevnika koji se danas uva u SANU. U nj emu
j e pokoj ni Ni nko zapi sao i naredbu generala Pooreka
(Im Auft rag vonGenerl eOskar Pot i orek) koj a j e, u t oku pri prema za napad na
Srbij u, svakog dana javno i t ana st errei ch-ungari scher voj sci na nemakom,
maarskom i hrvat skom j ezi ku. Ist u naredbu ofi ci ri i podofi ci ri , a t u Vam j e i
Broz, su moral i da znaj u napamet - auswendi g wi ssen. U arhi vama SANU se
danas uva i ori gi nal na naredba general a Pooreka odt apana na ukast om
papiru a gl asi :
Rat nas vodi u nepri j at el j sku zeml j u koj a j e naselj ena st anovni tvom
i spunj eni m prema nama f anat i nom mrnj om, u zeml j u gde se ubi st va, kao t o
j e kat ast rof a u Saraj evu, sl ave kao j unat vo.
Prema t akvom st anovni tvu svaka humanost j e - t et na! Ko u ovi m
sl uaj evi ma bude i mao mi l ost i - bie naj stroe kanj en! Razruiti svaku kuu,
obesi t i naj ugl edni j e met ane! U svakom st anovni ku ne gl edat i ni t a drugo do
zakl et og nepri j at el j a! Nareuj em da se za vreme rat ni h operaci j a post upa
prema svi ma sa naj veom st rogou, sa naj veom ot ri nom i sa naj vei m
nepoverenj em! Neuni f ormisani , al i naoruani l j udi i z Srbi j e, bi l o da se nau u
grupama i l i poj edi nano, i maj u se bezusl ovno na l i cu mest a pobi t i !Pri
zauzi manj u mest a odmah uzi mat i t aoce - popove, ui t el j e, ugl edne posedni ke.
Pri pol asku povest i i h sa sobom do posl ednj i h kua i bezusl ovno pobi t i ako
samo i j edan met ak i z mest a bude i spal j en na t rupe!

Ukol iko se t rupe zadre u mestu, st anovni tvo se i ma odmah skupi t i i naredi t i
da preda sveg oruj a i obj avi t i da e se i zvri t i pret res i t om pri l i kom razrui t i
svaka kua u koj oj se nae oruje i da e, ako st anovni ci te kue ne budu
uhvaeni , bi t i obeeni naj ugledniji metani! Ovo se mora i zvriti! Narediti da
vi e od t ri oveka ne bude na ul i ci . Da nast aj anj em mraka ni j edan st anovni k
ne sme napustiti kuu.
Of i ci ri i voj ni ci mot rie st rogo na svakog met ani na i uvek se ophodi t i
s naj veom st rogou i vrst i nom! Svaki pokuaj nuenj a l oj al nost i , obeanj a i
t ome sli no - grubo odbi t i ! Tome ne pokl anj at i veru, pa ni onda kad bi t o
i skreno i zgl edal o. U svakom st anovni ku koj i se nae i zvan nasel j enog mest a, a
naroi t o u umi , ne gl edat i ni t a drugo do l ana bande. Ove l j ude odmah
ubi j at i !
Spomeni mo, u ovom krat ko pri seanj u, i potpukovnika Duana Puria,
komandant a et vrt og puka St evanNemanj a i z sl avne Dri nskedi vi zi j e. On se,
nakon usi l j enog mara sa cel i m pukom, od argana, pa preko Kremne, Ui ca,
618

Crnokose, Kosj eri a, Val j eva i Pecke kod Makovog Kamena suprot st avi o
Osamnaest oj aust o-ugarskoj di vizi ji . Odmah po zauzi manj u borbeni h li nija
porpukovni k Puri j e svoj i m voj ni ci ma i zdao naredbu: Voj ni ci mi smo ovde
dol i da gi nemo za ot adbi nu. Komandi ri i spred svoji h vodova i et a,
komandanti ispred svoj ih batalj ona, a j a u i spred Vas. Za mnom - u j uri ! Za
sl obodu Ot adbi ne!
Bez odmora, bez i t runke predaha, prazni h st omaka i suvih usana
voj ni ci Duana Puri a su krenuli napred. Prema oceni i st oriara i voj ni h
st runj aka, boj na Makovom Kamenu bi l a j e naj ea i naj krvavij a bit ka u
Prvom svet skom rat u. Bi l a j e t o, po oceni svi h - bi t ka nad bi t kama. U ovom
boju Dunavska di vi zij a j e (prvi i drugi pozi v) i zgubi l a 11. 490 l j udi - proseno
svakog dana gi nul o j e po 1. 150 l j udi . Na samom Makovom Kamenu ost al o j e
zauvek preko 800 srpski h ofi ci ra pa j e ova bi t ka poznat a i kao ofi ci rska bi t ka
(Die Schlacht bei Offi ziere).
Duan Puri j e pogi nuo meu prvi ma u naj eem sudaru prsa u
prsa. Posl e pogi bi j e, nj egovi vojni ci , nji h oko devet stot ina, odbil i su da ga
sahrane u bespuu, ve su t el o nosi l i i z borbe u borbu. Sahrani l i su ga t ek
nakon t o j e i z Vrhovne komande st i gl a naredba da ne mogu vi e, zbog
bezbednost i ost al i h voj ni ka, nosit i svog mrt vog komandanta. . .
Znat e l i , na kraj u, ko j e j o st aj ao naspram vaeg Broza, ko ga j e na Dri ni
gl edao preko oroza: Mil unka Savi ! E, sad ko j e Mi l unka savi? Roena j e,
zami sl i t e, ne u Beu i l i gde ve nego u Kopri vni ci kod Rake.
Na pozi v za rat prot i v Turske 1912. g. u Srbi j i se preko noi prijavilo vi e od
26. 000 dobrovol j aca. Meu nj i ma se t ada nal a i ml ada seoska devoj ka
Mi l unka Savi ker Radenka i Mi l i ce. Znaj ui da se ene ne pri maj u u voj sku
Mi l unka j e pri begl a l ukavst vu: skrat i l a j e kosu, obukla bratovljevo odelo,
stegla grudi prt enim uvi j aem i pod i menom Mi l un se pri j avl j uj e voj noj
komandi .
Odmah j e rasporeena u sastav Dri nske di vi zi j e I pozi va u skl opu koj e j e
uest voval a u opsadi Skadra i uvenoj Bregal ni koj bit ci u koj oj j e dobi l a in
kapl ara i prvu medal j u za hrabrost . Ubrzo se i spost avi l o da Mi l un i ma
preci znu ruku u bacanj u bombi pa j e t ako post ao voa udarne bombake
deset i ni . U j ednom od svoj i h j uri a sa bombama u obe ruke bi o j e ranj en t e j e
odmah prebaen u pozadi nsku bol ni cu gde je i ot kri veno da j e Milun zapravo
Mi l unka. Bi o j e t o kraj nj ene voj nike kari j ere. No, kada j e u Srbi j i od 15. do
28. j una 1914. obavl j ena prva mobi l i zaci j a u skl opu pri prema za Prvi svet ski
rat a pri j avi l o se 429. 597 ofi ci ra i voj ni ka meu koj i ma j e bil a i Mi l unka.
Odmah j e odbi j ena t o j u j e nal jut il o pa se ist og dana nala u tabu general a
St epe St epanovi a koj i , nakon t o j u j e ut ke sasl uao, i zgovori o samo j ednu
j edi nu re Kui ! Kui bi oti li drugi ali ne i Mil unka koja se iz ti h st opa
619

uput i l a u Kraguj evac, u t ab nael ni ka Vrhovne komande voj vode Radomi ra
Putnika. O tom susret u Ant oni j e uri u svoj oj knji zi Solunci govore" pie:
- Ja sam Mi l unka Savi, kapl ar srpske voj ske, hou svoj rat ni raspored,
gospodi ne voj vodo - rekl a j e odl uno u jednom dahu.
Iskusni rat ni k, uviaj ui da pred sobom i ma ml adu, al i odl unu devojku,
bl ago ree:
- Dobro, budi bol niarka. t et a j e da pogi ne t ako ml ada.
- Neu da budem bolni arka! Hou puku!
- Onda doi sut ra, pa emo vi det i ! - rekao j e stari rat ni k, raunajui da e
se ml ada devoj ka predomisliti.
- Ost au ovde i ekau vau odl uku! - rekl a je nepomi rlj ivo.
Na rat nom savet ovanju t oga popodneva, odl ueno j e da Mi l unku Savi pri mi
maj or Voja Tankosi.
Rasporeena j e u II peadi j ski puku Dri nske di vi zi j e u kome provodi skoro
ceo Prvi svet ski rat , sem krat kog preki da 1915. godi ne, kada j e na zaht ev
komandant a Sremskog dobrovol j akog odreda det ai rana kao bomba u prve
redove odbrane Beograda.
U svoj oj Drinskoj di vizi ji Mil unka j e ubrzo unapreena u i n peadi j skog
naredni ka i post avl j ena za komandi ra j urinog voda. Sa redeni ci ma preko grudi
i bombama za st rukom Mi l unka j e uvek bila u prvim borbeni m redovi ma pa j e
t ako ukupno devet put a ranj avana: dva puta od art ilj erij ske granat e, est put a
od puanog met ka i j edanput od baj onet a. Kao t eki ranj eni k dva put a j e
transport ovana u severnu Afriku na l eenj e.
Za i skazanu hrabrost i poinjene podvi ge na bojnom pol j u Mi l unka j e
odl i kovana naj vei m srpski m i st rani m odl i kovanj i ma: Prvu Karaorevu
zvezdu s maevi ma st ekl a j e na Dri ni . Drugu Karaorevu zvezdu j e st ekl a
posl e Gornianske bi t ke 1916. Sl edee borbe su j oj donel e dva ordena
francuske Legij e asti i francuski Rat ni krst sa zl at nom pal mi nom granom. Ona
j e j edina ena na svet u koja j e dobil a to visoko francusko priznanj e - Croi x de
guerre. Nosi l ac j e i ruskog Georgi j evskog krst a, engleskog Svetog Majkla,
zl at ne i srebrne medal j e za hrabrost Mi l o Obi l i, Spomeni ce rat a 1913,
Al banske spomeni ce, Spomeni ce rat a za osl oboenj e i ujedi nj enj e od 1914
1918. Pol ovi nom 1918. godi ne Vrhovna komanda svi h saveznikih armi ja
i zdal a j e pi smenu pohval u j unat vu srpskog naredni ka Mi l unke Savi sa
nareenj em da se i st a proi t a u svi m j edi ni vcama Ant ant e pri emu sva voj ska
620

mora st aj at i u st avu mi rno!. Ovakva poast ni j e ukazana ni j ednom drugom
voj ni ku ni t i ofi ci ru u Prvom svet skom rat u. Ni j edna druga ena na svet u ni j e
pri mi l a vie voj ni h odl ikovanj a od Mi l unke Savi!
Za Mi l unku, koj a j e bi l a veoma l epa i nadasve armant na devoj ka, j e vezana i
j edna anegdoda i z Sol una kada se opkl adi l a sa francuski m general om Mori som
Sarai em (Mauri ce-Paul-Emmanuel Sarrail ) da e runom granat om sa
rast oj anj a od et rdeset met ara pogodi t i fl au konj aka na nj egovom st ol u.
Dobi l a j e opkl adu, a Sarai j oj j e pokoni o preost al i h devetnaest flaa
skupocenog konj anaka koj e j e ona odmah podel i l a svoj i m saborci ma. Kada j e
poet kom 1916. Ni kol a Pai eleo da se sastane sa Sarai em koji je bi o
komandant svi h savezni kih snaga na Bal kanskom ratit u on ga j e odbi o
i zvi nuvi se rei ma: Boj i m se da sam o svemu ve razgovarao sa Mi l unkom.
Nakon t o j e 11. novembra 1918. obj avl j en kraj Prvog svet skog rat a Mi l unka
j e odloila svoj u puku, ski nula redeni ke i ot kai l a sa poj asa bombe
demobi l i sal a se. Udal a se za oveka koga je volela - Vel j ka pot anskog
sl ubeni ka sa koj i m j e i mal a j ednu kerku Mi l enu i usvoj i l a j o t roj e si roadi:
Zorku, Vinj u i Mi l ku. Veoma brzo j e post al a udovi ca t ako da j e bi l a
pri morana da nae posao kako bi prehrani la sebe i i kolovala decu. Zaposl ila
se kao i st at iaca u Hipot ekarnoj banci, a kada su Francuzi uli za t o i z
L' Ambassade de France Bel grade stigao je Mil unki poziv da se preseli u
Francusku i pri mi nj i hovu voj nu penzi ju. Ni j e, naravno, pri hvat i l a. Kada su
Nemci okupi ral i Beograd zbog svog jezika se ubrzo nal a u Banji kom
l ogoru gde j e bi la zatoena deset meseci . Nakon osl oboenj a 1945. ni j e, ba
kao ni 1919, bi l a po vol j i novih dravnih vlast i , a kako ni j e mogl a da i vi od
ci vi l ne penzi j e bi l a j e pri morana da kao ezdeset ogodi njakinj a, rat ni i nval i d i
rat ni heroj ist i jednu pri vatnu kafanu u Pop Luki noj uli ci br. 6 u Beogradu.
Jo od kada je napusti la svoj e roditelje da bi brani l a zeml j u Mi l unka nij e i mal a
ni sopst veni krov nad gl avom, a drava za koj u j e ratovala i krvari l a j oj j e t ek
1972. dodel i l a j ednosoban st an na Vodovcu. Umrl a je godinu dana kasnije - 5.
oktobra 1973. u 84-t oj godini ivota.
E, sad, kad znat e t o o Mi l i voj u, Puriu, Ni nku, Mi l unki i svi m drugi m
gedama Vi veruj t e t a bi l o i kome Vam mi l o?!
t a mi sl i t e, zat o se samo vama Srbima u nekadanj oj FNRJ dogodila 1948.
godi na, odnosno t zv. Informbi ro? Ta rezol ucij a Inforbi roa ni j e ni t a drugo do
odgovor Josi fa Vi sari onovi a St alji na na Brozovu zatit u neki h l judi koji su,
nakon neuspel og at ent at a na nj ega u Moskvi , prebegl i u Jugosl avi j u. Ti t o j e,
kao t o sam vam ve rekao, nadi mak, konspi rat i vno i me j ednog oveka, al i se
t aj ovek ni j e zvao Josi p Broz. E, t aj ovek j e, kao st ari agent NKVD-a, a
pot om i bri t anske obavet aj ne sl ube dobi o nal og da zat i t i one koj i su
pokual i da l i kvi di raj u Stal j i na. Pri znaet e, normal no j e, da Josi f Visari onovi
ni j e mogao preko t oga tek tako da pree.
621

Tit o je oduvek bi o ovek NKVD-a, j o od vremena eKe, a kako j e t aj svoj
pol oaj kori st i o naj bol j e se moe vi det i po t ome kako j e doao na el o KPJ.
Prvo j e 6. j ul a 1937. godi ne - u sred panskog graanskog rat a - uz pomo
St eve Kraj ai a ubi o svog gl avnog konkurent a l ana Pol i t bi roa CK KPJ i t ada
politi kog komesara 13. i nt ernaci onal ne (francuske) bri gade Bl agoj a Parovi a.
Ubi st vo j e i zvri o u j eku borbe francuske bri gade sa panski m fai sti ma kod
Vi l j anueve de l a Kanj ade (Vi l l anueva de l a Caada). U t o vreme Broz j e nosio
nadi mak . Zbog ovog gnusnog zl oi na i mogunost i da bude povezan
sa nji m celog i vota je pori cao svoj e uee u panskom graanskom rat u
t vrdei da j e sve vreme trajanja rat a bi o u Pari zu. Kako bi dokazao svoj u
nakl onost prema Parovi u 1949. godi ne j e nj egovu pokuj nu suprugu Anku
But orac Parovi koj u su ust ae 1942. godi ne ubi l e u l ogoru u Kost aj ni ci
progl asi o narodni m heroj em. Meut i m, engleski istoriar Tomas Hju (Thomas
Hugh) u svom uvenom del u Graanski rat u pani j i (Spani sh Civi l War) koja
j e doi vel a et i ri i zdanj a podrobno j e dokument ovao Brozovo uee u ovi m
sukobi ma u pani ji . Sa Hj uom se u pot punost i sl ae i panski profesor
Vi nsent e Bal ager (Vi cent e Bal aguer) koj i , pri t ome, nagl aava da j e sam
razgovarao sa vi e deset i na panaca koji se dobro seaj u Broza iz ti h rat ni h
vremena.
Nakon Parovia Broz je, uz pomo general a NKVD-a Jakubovia (pravo i me
se ni kad ni je saznal o), Ivana Karai vanova pi nerai Vl adi mi ra Vel ebi t a
pri premi o, prvo l anu opt uni cu, a pot om i l i kvi dacij u general nog sekret ar KPJ
Josi pa ii nskog (konspirati vno i me Mi lan Gorki). Nakon ovog ubista NKVD
j e organi zovao i l i kvi daci j u j o oko 800 j ugosl ovenski h komuni st a koj i su se
nal azi li u Moskvi , a koj i su, na bi l o koj i nai n, mogl i da spree post avl j anj e
Broza na el o KPJ. Meu nj i ma su bi l i i pol i t iki sekretari CKKPJ Si ma
Markovi , uro Cvi j i i Jovan Malii , Vl adi mir opi, l an CKKPJ, Vl adi mi r
Vuj ovi, organi zaci oni sekret ar CKKPJ. . . . O ul ozi Broza u l i kvi daci j i 800
j ugosl ovenski h komuni st a i ndi rekt no j e govori o i nj egov pri j at el j i z t i h
vremena Josi p Kopini: Zna kako j e t ada bi l o u Moskvi , i l i si bi o sa NKVD-
om i l i t i ode gl ava. Vl adi mi r Dedi j er j e bi o mnogo konkret ni j i : Ti t o i
Kardel j su okrvavi l i ruke u Moskvi pri l i kom i st ki oko 800 Jugosl ovena. Te su
se i st ke produi l e i nakon rat a. Usl ed prot i vl j enj a srpski h komuni st a Josi p
Broz na el o KPJ dol azi t ek 1939, a ne t okom 1937. i l i 1938. kako j e j edno
specijalno odeljenje NKVD-a pl ani ral o.
Poet kom 1939, kada j e napust i o Moskvu, Broz j e bi o si guran da
j e uvrst i o svoj u kandidat uru za prvog oveka j ugosl ovenski h komuni st a.
Preko Lenj i ngrada, Kopenhagena i Pari za st i gao j e, prvi h dana mart a, u
Lj ubljanu. U j ednu, meu buj ni m zelenil om sakri venoj kui na Bohi nj skom
j ezeru u Sl oveni j i , pozvao j e 19. mart a 1939. godine na prvi sast anak l anove
svog pri vremenog rukovodst va za t ekua pi t anj a dok nae pi t anj e ne bude
ri jeeno u KI. Pored njega na sastanku su se poreal i crnogorski pi sac
Mi l ovan i las, zagrebaki radni k Josip Kra, sl ovenaki ui t el j Edvard
622

Kardel j , sl ovenaki radni k Franc Leskoek i beogradski i ntelekt ualac Ivo Lola
Ri bar. Zapi sni k sa ovog sast anka predst avl j ao j e j ednu od naj vei h t aj ni
Ti t ovog i vot a. Zabrana na uvi d u ovaj zapisni k j e ost al a na snazi i nakon
nj egove smrt i , a j avnost i j e post al a dost upna t ek u XXI veku.
Prema odrednici o prisut ni ma u Zapi sniku pored Tit ovog
moskovskog i pseudoni ma pet ori ce nj egovih pri sut ni h saradni ka, navedeni su i
nadi mci dvoj i ce odsut ni h Marka i Pol di j a, odnosno Aleksandra Rankovi a i
Mi he Mari nka. Prva i naj vani j a t aka dnevnog reda ovako j e formul i sana:
Izvet aj Val t era o unut ranj oj part i j skoj kri zi . Prema post oj ei m bel ekama
Zapi sni ka evi dent no j e da t okom vi ednevnog zasedanj a ni j e bi l o ni mal o
sumnj e u jednogl asnost prisut ni h i nij e post oj al a ni t runka sumnj e u
nei zvesnost oko i shoda konspi rat i vnog skupa. U odelj ku Zapi snika u nazvanom
Zakl j uci dosl ovce st oj i : Izvetaj pri ml jen. Isklj uenj e svi h bi vi h
rukovodei h, frakciski h i anti parti ski h el emenata. Uz zaklj uke je unet a i
napomena: - Dat i formul aci j e u Gol j i , t o j e bi l a l ozi nka za part i j ski l i st
Prol et er. A u Golji , nekol i ko nedel j a kasni j e, formul aci je za one koj i su
i skl j ueni i z KPJ bi l e su okrut ne: Ivan Mari, nj egova supruga Margit a i
brani par Labud i Kri st ina Kusovac, koj i su podraval i i Mi l et ievu i
Mari evu pret enzi j u da s Ti t om uest vuj u u t rci za gl avnog Komi nt erni nog
povereni ka za Jugoslavij u, izbaeni su i z KPJ zbog razornog ant i part i skog
del ovanja, grupaenja, pokuaj a obnavl janja frakci jskih borbi u KPJ. . .
Unoenj e zabune u redove part i j e i irenj e l ani h gl asi na i z i nost ranstva. . .
veze sa t rocki st iki m i drugi m sumnj i vi m el ement i ma it d. U drugoj grupi
opt ueni h nal i su se Marievi dal mat i nski si mpat i zeri , koj i su i z KPJ
i skl j ueni kao "t ui , sumni vi i ant i parti ski el ement i ", a kao spi sak nj i hovog
zastranji vanj a navedeno je: grupaki i anti part ijski rad, tij esne veze sa
t rocki sti ma i obavet avanj a i st i h o part i j ski m t aj nama, nedi sci pl i na, grupat vo
i nepokoravanj e odl ukama part i j e, koj a, i nae, vi e od godi nu i po dana,
zahval j uj ui upravo Brozu, ni j e ni i mal a ni kakvo rukovodst vo.
Posebno panj a na Bohi nj skoj sedni ci al i i u formul aci j ama i zl oeni m u
Golji bilo je posveeno oni m j ugosl ovenski m komuni st i ma koj i su u
Sovj et skom Savezu ve bi l i uhapeni , a vei na nj i h, na osnovu i skonst rui sani h
opt ubi o nj i hovoj pi j unai , i osuena i st rel j ana. Od nekol i ko st ot i na ovi h
nevi ni h ljudi, Valt er i petorica nj egovi h pri st al i ca poi menino pomi nj u samo
nj i h devet naest , nazi vaj ui i h el ement i ma koj i su naoj part i j i i radnikoj
klasi nanijeli gol eme tet e u toku ni za godi na. Opt ui l i su i h i za frakci j ske i
grupake borbe, veze sa kl asni m nepri j at el j i ma, varanj e Komuni st ike
i nt ernaci onal e, destrukt i vni rad, koenj e razvi tka partij e i obezglavlji vanj e
pokret a radni ke kl ase Jugosl avije, pomaganje klasnom neprijat elj u.
Na Bohi nj skom spi skuopt ueni h i i skl j ueni h l anova part i j e bi l a su i est ori ca
od sedmori ce voa KPJ, koj i su 23. sept embra 1938. ve bi l i mrt vi kada j e Tit o
u Moskvi pisao svojevrsnu izjavu nasl ovlj enu: Moj odnos prema osobama koj e
su raskri nkane kao sabot eri i nepri j at el j i nae part i j e. Sedmi , Fi l i p Fi l i povi,
623

nij e pomenut samo zbog t oga t o se Broz pl ai o nj egove ogromne
popul aarnost i i aut ori t et a meu j ugosl ovenski m komuni sti ma, pa j e bi l o
sasvi m j asno da bi t i me meu l anovi ma KPJ vi e i zgubi o nego t o bi u
Moskvi mogao da dobi j e. Na spi sku devet naest ori ce opt ueni h nal i su se i dr
Si ma Markovi i Simo Mi l j u, koj i su bi l i i vi i dok j e Tit o sept embra 1938. u
Moskvi obj anjavao svoj odnos prema osobama koje su raskri nkane, a bili su
i vi i kad j e na Bohi nj skom j ezeru drao svoj u farsinu sedni cu. Oboj i ca e u
Moskvi biti strelj ani samo mesec dana nakon t o su i h Tit o, Kardelj , i l as,
Kra, Leskoek i Ribar progl asi l i za t et oi ne i i skl j ui l i i h i z part i j e. Iz KPJ
su tom prilikom izbaena i j o devet ori ca i vi h jugosl ovenski h komuni st a koj i
su se t ada nal azi l i u Moskvi. Bili su t o: Vl adi mi r opi, Vi l hel m Horvaj ,
Adol f Vaj s, Robert Valdgoni, Kosta Novakovi , Jovan Mal i i, Aki f eremet ,
Janko Jovanovi i Radomir Vujovi . Sva devet ori ca su u t renut ku anat emi sanj a
i odst ranji vanj a i z KPJ bi l i u moskovski m zat vori ma, i sva devet ori ca su
st rel j ana samo mesec dana posl e i sklj uenj a iz KPJ. Na Bohi njskoj sednici iz
KPJ su i sklj ueni i drugi funkci oneri KPJ o koj i ma j e Tit o Jakubovi u, pineru
i drugi m kao svoj evrsni m kadrovi ci ma Komi nt erne i NKVD-a od 1935. davao
karakt erist i ke, mi lj enja i podat ke. Meu nj ima j e bio i Blagoje Parovi,
Adol f Muk, koga su i t al i j anski fai st i 1943. ubi l i u Boki kot orskoj i Karel
Hudomal j , koga su nemaki nacisti umorili u Maut hauzenu.
Nakon Bohi nj skog sast anka Broz j e posl ao, preko svoj e l i ne
pari ske veze Lovre Kuhara, pi smo u Moskvu u kome j e sve i z part i j e
i skl j uene osl ovlj avao oni ma koji su gore (u SSSR-u) sjel i . Za neke od l j udi
koj e j e l ino i skl j ui o vezi vale su ga ak i poj edi ne got ovo i nt i mne uspomene:
opi mu j e u j esen 1938. u sobi 68 komi nternovog hotela Luks pomagao da sa
ruskog na hrvat ski j ezi k t o bol j e prevede i st ori j u St al j i nove part i j e, a Vuj ovi
j e Ti t a 1935, kad j e doao na rad u Moskvu, pri mi o u svoj u sobu broj 275
hot el u Luks, u kome su meseci ma i vel i zaj edno.

Broz j e i mao mnogo nepri j at el j a meu vi soko pozi ci oni rani m l anovima KPJi
sa nji ma se, kao t o se danas zna, obraunao na kraj nje perfi dan i mali ci ozan
nain. No, ni su samo srpski komunisti bili proti v Broza. Josi f Visari onovi
St al j i n j e, nakon t o j e upoznat sa Brozovi m mani pulacija, do te mere bio
prot i v nj egovog i zbora da j e kraj em mart a 1941. uput i o general a NKVD-a i
koordi natora svi h ruski h obavet aj ni h akt i vnost i Must afu Gol ubia u Beograd.
St al j i n j e ve t ada znao da Broz i l i , i l i ko god da se i za t oga i mena skri vao,
ni j e i mao na svom t el u ranu o erkeskog kopl j a, da 1911. nij e i mao kai prst al i
da ga j e t e 1941. i mao, da mu j e gl ava bil a i zrazito brahi kefal nog, a ne
dol i kokefal nog obl i ka kakva mu j e bi l a naneki m rani j i m fot ografi j ama, da j e
hrvat ski govori o sa i st i m pol j ski m akcent om, da l epe mani re, svi ranj e klavi ra
i j ahanje li pi canera nij e nauui o kao bravari t d. Stal j i n j e znao ko j e
ili, kako j e st ajalo b
624

, i t o mu se, nema sumnj e, ni j e dopadal o.
Mustafa Gol ubi, Srbi n roen 1894. u Bi l ei , Bosna i Hercegovi na, j e kao
pri padni k srpske voj ske uest vovao u Prvom bal kanskom rat u, a za i skazanu
hrabrost prest ol onasl edni k Al eksandar Karaorevi ga odlikuje ordenom
Obili . U Prvom svet skom ratu Golubi rat uj e u bi t kama na Ceru i Kol ubari , a
pot om se sa srpskom voj skom preko Al bani j e povl ai u Grku. U Sol unu j e,
zaj edno sa Mi lanom i Milutinom Nedi em, Dragol j ubom Draom Mi hai l oviem
i Duanom Si movi em, odbi o da na monti ranom procesu svedoi prot i v
Dragut ina Di mitrijevia Api sa zbog ega j e, po okonanj u suenj a, l i en
ofi ci rskog i na i i zbaen i z voj ske. U osl oboenom Beogradu se, kod oca i
maj ke, zadrava samo par meseci i odmah pot om odl azi u vaj carsku gde
upi suj e studi j e prava. Pred zavret ak st udi j a Gol ubi se iznenada seli u
Moskvu gde post aj e pri padni k NKVD-a i ovek od naj veeg poverenj a Josi fa
Vi sari onovia St al j i na. Gol ubi je organizovao i li no nadgl edao operaci j u
l i kvi daci j e a a u Meksiku. U grad koji je najvie
vol eo Beograd j e st i gao 8. apri l a 1941. sa zadat kom da smeni Josi pa Broza.
No, Josi p Broz obavet ava Gest apo o dol asku ovog naj vi eg rukovodi oca
NKVD-a i on j e 10. apri l a uhapen, a ve 11. st rel j an u parku Kral j evog dvora
(Pi onirski park). Zaj edno sa Gol ubi em st rel jan j e i Ti homir Vinj evac,
pol i ci j ski i nspekt or i Gol ubieva veza u Beogradu. Pri padni ci speci j al ni h
ruski h jedi ni ca - voj ni ci -a, sl ube III Ukraj i nskog fronta su njegovo
t el o pronali 1944. i prebacil i ga u Moskvu gde je sahranjen uz naj vee
dravne poast i . I danas se nj egovo i me nal azi na spi sku naj zaslunijih
agenat a NKVD-a, odnosno KGB-a.
Kada j e Broz kraj em 1947. udomi o t roj i cu l j udi odgovornih za pokuaj
likvidacije Stalji na ovaj j e odl ui o da defi ni t i vno okona sa nj i m. Pozvao j e
svoj e pri st al i ce u FNRJ da se razraunaj u s Tit om. Ni su uspeli pa je Broz sve
j ugosl ovenske zat vore popuni o sa nji ma, a ot vori o j e, na preporuku Mirosl ava
Krl ee, i j edan novi , specij al ni - Gol i ot ok. Naravno, Stal j i novom pozi vu su se
odazval i samo Srbi koj i su oduvek bi l i bl i ski s ruski m narodom, pa su zat o oni
i i ni l i oko 90% svi h zatvoreni ka i got ovo 100% na Gol om ot oku. Nj i hovi
gl avni uvari i mui t el j i na Gol om ot oku bie Hrvat i i pri padnici
novokomponovane komuni st ike, brozovske crnogorske nacij e - Srbi koji su se
prodali za mal o zvanj a i i manj a. Kol i ki j e znaaj i vanost Gol om ot oku
pri davao Broz naj bol j e se vi di i z i zj ave nj egovog sekret ara i z Gardi j ske
j edini ce Milana Radl ovia: Ti t o, Kardel j , Kraj ai i August i ni su t aj no
ot i l i da vi de i uvere se u bezbednost Gol og ot oka koj i i m j e hrvat ska t aj na
pol i ci j a predl oi l a. Kako bi sve vezano za ut amni enje neposl unih srpski h
rusofi l a bi l o u st i l u naj vee kabal e pobri nuo se Tit ov najomi l j eni j i pol i caj ac
Ivan Stevo Kraj ai. On j e za i zgradnju svih zatvorskih obj ekat a na Gol om
ot oku doveo ust ae koj e su t ada kao rat ni zl oi nci sl ui l i kaznu u hrvat ski m
zat vori ma, a za nezvaninog kont rol ora zat vora odredi o j e Jova Kapii a. Srbi
e t ako bi t i ut amnieni na terit oriji nekadanje NDH u objekt i ma koj e su za
625

nj i h pri premi l e ust ae, a nadgl edal i Crnogorci . Za vrh ili dno kako god,
srpski h pat nj i na Ot oku su bi l i zaduena i dva psi hi j atra: dr Maksi mi l i j an
t erni (Maxi mi l l i an St ern), dr Svet i sl av Popovi i dr Vl adi sl av Kl aj n
(Vl adi sl av Kl ai n).
Govorei o Gol om ot oku za Dai l y News Mont enegro 6. j ul a 2009. Jovo
Kapi i kae: Gol i ot ok nam j e t rebao! I t rebal o j e da post oj i . . . Tu j e bi l o
general a, pukovni ka, ofi ci ra i ost al e ol oi . Moral i smo da se posl ui mo
st rogost i da ne bi dol o do pobune. Boj al i smo se i da ne doe neka ruska
podmorni ca, da ne i zae na kopno. To bi ve bi o povod za rat . I t ako j e t o
t ekl o i z godi ne u godi nu. . . Bil o j e hapenj a bez kont rol e. ak t rei na j e bi l a
nevino optuena. Odgovaraj ui na pi t anj e novi nara o ubi j eni ma na Gol om
ot oku Kapi i kae: Lau sve. Ni ko ni j e ubi j en i l i od bat i na umro na Gol om
ot oku. Bi l o j e bol est i . . . Dezi nt eri j a, j e uzela danak, al i se j a ni sam bavi o sa
t i m.
O obi mu obrauna Josi pa Broza sa stari m l anovi ma part i j e i si mpat i zeri ma
St alji na najbolj e govore sledei podaci : Od 397. 000 l anova KPJ nj i h 225. 160
j e i skl j ueno i z Part i j e (oko 58%), 8. 873 i h j e ubi j eno, a preko 22. 000 su ost al i
doi vot ni i nval i di . Samo na Gol om ot oku j e bi l o ut amnieno oko 15. 000 l j udi
od koj i h j e t ek 3% bi l o sudski procesui rano, a j edna trei na ubi j ena. Na
svet om Grguru, odmah pored Gol ok ot oka, se nal azi o poseban enski zatvor.
Kol i ko j e t ano ena kroz nj ega prol o nij e poznat o ali se zna da ni j edna od
nj i h po osl oboenj u ni j e mogl a da i ma porod. Oba ova zat vora su prestal a sa
radom t ek 1956.
t a j e i kako j e, na kraju, Broz doi vl j avao Gol i ot ok pi e Vj encesl av Geni
u svoj oj knj i zi Tit ova poslednj a i spovi j est. Geni zapravo ci t i ra stenogramske
bel eke sai nj ene u Karaorevu 1979. : Norveki kralj j e trai o da se
i spriam svetu zbog Gol og ot oka. Ja sam rekao: Ako se kome trebam
i spriat i , onda su t o oni koj i su t amo dol i nevi ni . Ibeovci ma se ne el i m
i spriat i . Nobel ovu nagradu ni sam dobi o i ni sam ni koga kri vi o za t akvu
odl uku. Sam sam si presudi o. Inae, o t aj noj operaci j i kandi dovanj a Broza za
Nobel ovog l auerat a 1973. se i dan danas uti , a nebi trebalo j er se iz t e prie
moe vi det i kakav j e Broz. Vi di t e, prvo j e 1972. Broz odl i kovao naj vi i m
dravni m ordenj em j edanaet i st aknut i h fi l mski h st varal aca i z razl iitih
drava: arl i apl i n, Don Ford, Fri c Lang, Mark Donskoj , Luki no Vi skont i ,
Lui s Bunj uel , Aki ro Kurosava, Rene Kler, Lorens Ol i vi j e, Ingmar Bergman i
Indi j ac Sat j adi t Rej . apl i n j e dobi o Orden j ugosl ovenske zast ave sa l ent om,
a ost al i Orden j ugosl ovenske zast ave sa zl at ni m vencem. O ovome j e
cel okupna svet ska tampa pi sal a dani ma, a posebno j e ci t i ran i zraz zahval nost i
Dona Forda koj i j e i nae vai o za izrazi tog ant i komuni st u, a i mao j e i i n
general a amerike voj ske: Oseam se bezmerno poast vovan t o u nosi t i
odl i kovanj e j ednog od naj vei h boraca prot i v fai zma. Ni t a manj e publ i ci t et a
ni j e i mal a ni i zj ava uvenog vedskog rei sera Bergmana koji j e i zjavi o kako
626

j e sve dot adanj e predl oge za odl i kovanj a odbi j ao, pa ak i od svog kral j a, al i
ovaj put j e pri st ao uz rei : S vel i kom poau pri mam odl i kovalj nj e od
vel i kog ant i faist e Tit a.
Godi nu dana kasni j e i z Jugosl avi j e u Osl o na adresu Nobel ovog komi t et a
st i e predl og, na puni h dve stotine kucanih stranica, da se za Nobel ovu
nagradu za mi r i zabere maral Jugosl avi j e Josi p Broz Ti t o. Odmah nakon t oga
na i st u adresu sti u i j avne podrke j edanaest i st aknut i h fil mski h umet ni ka i z
j edanaest razl ii t i h drava da i h ne nabrajamo, a pot om podrka dol azi i od
mnogi h voa zemal j a l ani ca Nesvrst anog pokret a. Meu prvi m pismi ma
podrke nal azi se i dopi s udovi ce Bert randa Rasel a grofi ce Edi t (Edi t h Fi nch,
Count ess Russel l ) koj a j e, kao i nj en pokoj ni mu, bi l a veoma nakl onj ena
komuni st i ma. Tu su zat i m i pi sma podrke Ive Andria, Mirosl ava Krlee i td.
I sve bi bil o dobro da t e 1973. godi ne Ameri kanci ni su odl ui l i da Nobel ovu
nagradu podele Henri Ki si nder i Le Duk To (Phan nh Khi ). O svemu
ovome pi sao j e novi nar Ranko uki u svoj oj knji zi Topli zec u Oslu ali je,
i ni se, mnogo i nt eresant ni j e ono t o j e o t ome i mao da kae Vl adi mi r Dedi j er
koj i u svoj oj knj i zi Novi pril ozi za bi ograf i j u Josi pa Broza Ti t a citira Brozov
koment ar o sukobu sa St al j i nom i znet 1952. godi ne:
Ne t reba sada skri vat i i l i se srami t i t o smo sve do 1948. ot voreno i i skreno
gl edal i u Sovj et ski Savez. Mi ni kada i ni smo i zgubi l i vj eru u soci j al i zam;
poel i smo gubi t i vj eru u St alj i na koj i j e i znevj eri o stvar socij ali zma. On je
mrzeo svaki soci j al i st iki pokret u svi j et u. Nema sumnj e da su t o bil i t eki
dani ; nau revol uci j u j e gui o pri t i sak St al j i na. . . St al j i n j e i mao ozbi l j ni h
i l uzi j a o pret post avl j eni m t radi ci onal ni m vezama i zmeu Rusa i Srba. Zbog
njegove nerealne procjene situacije je i promai o kad j e napao. Nije opazio
novi demokrat ski duh koj i j e prevl adao u naoj Komuni st ikoj part i j i , a koj i su
iri le nae demokrat skesnage koj e smo st vori l i j o pre rat a. To su bi l i t eki
dani ali t o su bi l i i vel i ki dani . U svemu mi j e pomogl o i l i no i skust vo i z
1938. kad sam bi o u Moskvi . Bi o sam sam. Ti dani 1938. bi l i su mi t ei od oni h
i z 1948. Iskust vo je najbolji uitelj ivota. Iskustvo j e gl avna st var.
Danas se zna, svi znaj u, a znal o se i t ada, kako j e nekadanj i general ni
sekret ar UN i predsedni k Austri j e Kurt Val dhaj m (Kurt Josef Wal dhei m) bi o
SS ofi ci r u Srbi j i t okom Drugog svet skog rat a. Kao evi dent i rani rat ni zl oi nca
Kurt Vl adhaj m j e u FNRJ (Federat ivna narodna republ i ka Jugosl avi j a) i mao
dosi j e pod oznakom F-25572. Meut i m, u i nt eresu mira i dobrosusedski h
odnosa sa Aust ri j om i Nemakom maral Jugosl avije Josi p broz Tit o nij e
dozvol i o da se t i podaci obel odanj uj u. I ne samo t o, godi nu dana nakon t o j e
Val dhaj m i zabran za general nog sekret ara UN Broz mu l ino 1973. godi ne
dodel j uj e Orden jugosl ovenske zast ave sa zl at ni m vencem. Ovako vi soko
pri znanje (ovo je najvii orden za graanske zasl uge koj i j e neko mogao da
pri mi ) Val dhaj m j e verovat no zasl ui o j er j e j ul a 1942. preko 23. 000 srpske
nej ai sa Kozare zbri nuo u Jasenovac. Ni jedno od nji h nij e prei vel o t oli ku
627

panj u. Kada se osamdeset i h godi na prol og veka i rom svet a proul o da j e
Val dhaj m bi o naci st iki oficir ni ko se nij e set i o da poniti odl uku o dodel i
j ugosl ovenskog ordena ovom pri padni ku vermaht ove grupe armi j a poznat e kao
- Di e Heeresgruppe E. Val dhaj movog rat nog komandant a Al exander-a Lhr-a
su srpski part i zani zarobi l i 1945. i nakon suenj a st rel j al i 26. februara 1947.
Val dhaj m j e i mao vie sree sreo j e Broza!
Rei u vam j o net o. Taj Ti t o, kad j e 1941. godi ne doao u Beograd i z
Zagreba gde ga je obezbeival a ust aka policija da organizuj e ust anak proti v
Nemaca nij e ba naj bolj e govori o srpski . Odnosno, govori o ga j e al i sa
speci fi nopol j sko-eki m akcent om. Beogradski komuni st i su mu pri premi l i
l anu l inu kart u na i me nekog inenj era Babi, ali su brzo morali da mu nau
nova dokument a j er bi ga pol i ci j a sa t akvom l i nom kart om i t akvi m
nagl askom odmah uhapsi la. Dobi o j e nekakv eki paso, j er j e t aj j ezi k
odl ino govori o. Ist i ne radi , mora se rei da j e bio pravi poli gl ot a jer je t eno
govori o j o i nemaki (sa i zraeni m beki m akcent om), engleski , francuski,
i t ali j anski , ruski i kirgi ki koj e j e naui o u Rusi j i . Imao j e t al ent a za j ezi ke.
Imao j e t al ent a za mnogo t oga. Znat e, kad su Nemci pokuaval i da zarobe Tit a
kod Drvara i kad j e t om pri l i kom na st ot i ne part i zana pogi nul o branei ga, on
zapravo uopte nije bio u Drvaru. U t o vreme pi o j e viski i pui o svoj omi l j eni
t ompus u Londonu. Da, bi o j e t o veoma moan i gra.
Inae, mal o je, ako je uopte, poznata i nj eni ca da j e 1941. u Beogradu
Broza saekao nj egov dobar j evrej ski prij atelj Jaa Rajt er (Jasha Ri ght er) i
odveo ga u Bot ievu ul i cu u dom bogat e j evrej ske porodi ce Fi scher kojisu u
srpskoj j avnost i bi l i poznat i po hri st i j ani zovanom prezi menu Ri bni kar i ,
naravno, po vl asni tvu dnevnih novina Pol i t i ka. Raj t er e nakon rat a, po
Brozovoj di rekt i vi , post ati prvi di rekt or Beogradskog saj ma i j edan od monih
l j udi u t adanj oj hij erarhi j i . Inae, Broz j e preko Vl ade i Jare Ri bnikara,
Raj t era i nj egovi h veza Mi hai l a vabia i Lj ubi nke Mi l osavl j evi inicirao da
i vorad Jovanovi panac (Pol jski Jevreji n sa pravim
prezi menomDzi ewczepol ski ), nesvreni st udent fi l osofskog fakul t et a u
Beogradu, novi nar Pol i t i ke i uesni k panskog graanskog rat a, 7. j ul a 1941.
na crkvenom saboru u Bel oj Crkvi , opt i na Krupanj , ubi j e dva andarma -
naredni ka Bogdana Lonara, komandi r st ani ce u Zavl aci , i kapl ara Milenka
Brakovia. Nakon ova dva ubi stva Jovani vi , koga j e u st opu prat i o
njegovpoliti ki i st omi l j enik Cvi t an Sol dat ovi, j e i z svoga pi t olja marke
Webl ey & Scot t pucao u pl afon opt i nske zgrade kako bi proslavi o proli vanj e
srpske krvi i obj asni o pri sut ni m graani ma i pret sedni ku optine da je
poi nj eni m ubi st vi ma ot poeo rat proti v okupatora!Tako j e - srpskom krvlj u,
Broz na Svet og Jovana Pret eu, Krst i t el j a Gospodnj eg i kuma Boj eg, na
Ivanj dan, objavl j uje poet ak svoje borbe za osvaj anje Jugosl avi j e i pot onje
rast uranje Srbij e.
Naravno, dan kada su komuni st i poel i da ubi j aj u po Srbi j i 7. j ul i 1941. ,
628

komuni st ika vl ast e progl asi t i poet kom borbe proti v fai zma, a Jovanovi
koj i j e 1943. pogi nuo u sel u Radanovcu u borbi prot i v et ni ka (ni kada ni j e
rat ovao prot i v Nemaca) e 1945. bi t i post humno progl aen za narodnog heroj a.
Inae, o ovom sramnom i kukavikom ubi st vu dva srpska andarmau j ednom
dokument u i z dravne arhi ve SADMikrofi l m T-501, rol a 245, sl i ka 159 st oji :
Pret sedni k opt i ne j e sl uao raport dvoj i ce andarma u vezi dogaaj a. U t oku
razgovora, upravo se poj avi e naoruani bandi t i , koj i su, verovat no, pri met i l i
poj avu andarma: opkol i e zgradu opt i ne, zaht evaj ui da andarmi poloe
oruj e. Dok su andarmi polagal i oruje, banditi ot vore vat ru i smrt no pogode
oba andarma. Pot om su bandi t i uzel i karabi ne od mrt vi h andarma i pobegl i u
obl i nj u umu.
Broz nij e ni mal o sl uaj no odabrao podruj e Krupnj a za objavu svojih
namera. Nai me, na t erit orij i t e opt i ne se nal azi uveni Makov kamen
najvanije poprit e borbi i z Prvog svet skog rat a na kome se bori l o i t eko
i skrvari l o nekol i ko pukova srpske voj ske cel a Dri nska di vi zi j a. Tu su, za
sl obodu srpske ot adbi ne, dve dunavske di vizi j e i mal e, za samo osam dana
rat ovanj a, j edanaest i po hi l j ada i zbaeni h voj ni ka i z stroj a. U skl adu sa
svoj om heroj skom i rat nikom i st ori j om na el u srpske voj ske su se uvek
nal azi l i nj eni komandant i pa j e t ako u borbama kod Makovog kamena i z st roj a
i zbaeno ak 118 vi soki h ofi ci ra Dunavske di vi zije prvog sazi va. Sve j e t o, i z
prve ruke, znao Broz pa je pokretanjem ust anka ba na t om mest u j ednost avno
el eo da poal j e poruku da Vam j e sve bi l o uzal ud i da Vam on sve vraa na
poet ak. Dabe i zgi nul i , dabe svo heroj st vo ovoga svet a kada se et o on
dvadeset i sedam godi na kasnij e vrati o da sve pokrene i spoet ka.
Kol i ko j e MI6, odnosno bri t anska vlada vodi l a rauna o Josi pu Brozu govori
i t el egram koj i j e 3. avgust a 1944. Vi nst on eri l uput i o j ugosl ovenskom
komuni st ikom l i deru:
Mi preduzi mamo kraj nje mere predost ronosti , na raun ost al i h operaci j a,
da bi smo Vas obezbedi li na Vi su, uz pomo naeg vazduhopl ovstva i flotile.
Moram Vam rei da nas j e naa obavet aj na sl uba zapl ai l a i zvet aj em o
j ednom snanom nepri j at el j skom napadu na Vas t amo. Mi emo naravno
smat rati to nai m gl avni m zadatkom da Vam prui mo svu zat i t u koj a j e u
naoj moi . Pored t oga, ne bi h t rebal o da kri j em od Vas da sam uo i z
razl i i t i h savezni ki h i zvora koment are o sl abl j enj u Vaeg ut i caj a pa Vas
st oga savet uj em, kao i skreni pri j at el j , da se vrat i t e na kopno i nast avi t e rat
prot i v Nemaca.
Beki dnevni k Kurir j e 1980, nakon smrt i Josi pa Broza, obj avi o svedoenj e
Val t era Vi nkel mana (Wal t er Wi nkel man), kat ol ikog svet eni ka i z t ajerske.
Govorei o j ugosl ovenskom predsedni ku i maral u Josi pu Brozu Vi nkel man
i st i e:
629

Tito j e bi o moj kol ski drug u benediktanskom konvi ktu, Svet i Pavao u
Kernet enu. Svi smo ga zval i Franc, a puno i me mu j e bi l o Franc Broz. Bi o j e
veoma armant an ml adi sa i zraeni m smi sl om za l epo odevanj e i naroitim
af i ni t et om prema f i ni m st vari ma.
Novi nari Kuri ra su, nakon godi nu dana t raganj a, ot kri l i u Arhi vu grada Bea
bolni ku ot pusnu l i st u i z koje se vi di da su Mari a Brosz, roena Javerek, i
Samuel Maj er (Samuel Mei er) 16. maj a 1894. dobi l i zdravu muku bebu t eku
3, 3 kg i dui ne 48 cm. Tri meseca kasni j e det e j e dobi l o i me Franc. Novi nari
konst at uj u da j e Mari a u Beu radi la kao sl uki nj a u kui bogat og j evrej skog
t rgovca Maj era, a da se 1896. vrat i l a u Kumrovec svome muu Franj i Brozu
(Francz Brosz) sa koji m j e ve i mal a si na Josi pa roenog 1892. Franc j e ost ao
u Beu gde se o nj egovom vaspi tanj u st arao Maj er. Franc Broz j e, kao det e i z
bogat e porodice i sa dobri m obrazovanj em, 1913. upuen u Peuj da zavri
voj no obavet aj nu kolu. U kl asi sa nj i m j e bi o i ml adi hrvat ski i nt el ekt ual ac
Mi rosl av Krl ea. Svoj e i st rai vanj e novi nari zavravaj u konstat acij om da su
braa Franc i Josi p Broz, kao pri padnici austro-ugarske voj ske, rat oval a prvo
prot i v Srbi j e, a pot om i na Karpat i ma prot i v Rusa. Josi p j e 1915. pogi nuo od
uboda kopl j em j ednog erkeza, a Franc zaroblj en. Bi o j e u zarobl j eni ki m
l ogogori ma u Alt i ru, pa u Ardat ovu, da bi posl e nekol i ko meseci bi o prebaen
na Ural , u zarobl j eniki kamp Kunguru, u permskoj guberni j i . Franc j e,
novi nari ne obj anj avaj u kako j e do t oga dol o, ve u februaru 1917.
uest vovao u prvim revol uci onarni m dogaaji ma u Rusiji . Kraj Okt obarske
revol uci j e doekao j e kao pri padni k eKe. Prema j ednom dokument u sovj et ski h
bol j eviki h vl ast i, i zdat om u 1920, i me mu ni j e ni Josi p ni Franc ve
.
Kada j e re o porekl u Josi pa Broza i nt eresant no j e pomenut i nj egovu
bi ografi j u koj u j e napi sao Vl adi mi r Dedi j er. Od preko 1. 200 st rani ca ove
knj i ge vi e deset i na st rani ca j e posveeno obj anj enj u gde se i kada on rodi o.
Na kraju, kad shvatit e da nist e dovol j no umni i prosveeni da t umaite pravila
geneal ogi je koja prouava razvi t ak porodi ce, rodova i plemena na osnovu kojih
se kasni j e i zrauj u porodi ni rodosl ov pojavlj uje se, na 260 strani ci , spanosan
i zl az i z l avi ri nt a; Dedi j er vam nudi j ednost avan i razuml j i v rodosl ov porodi ce
Broz i z dokument aci j e Dravnog arhi va SR Hrvat ske koj e j e pri redi o profesor
Andri a Luki novi . Dedi jer j e iskren kada kae da j e danas got ovo nemogue
kori st i t i se mat i nim knj i gama za t eri t ori ju Hrvatske koj e su sve do sredi ne
XVIII veka bil e u nadlenosti Crkve, a od t ada Aust ro-Ugarske. Na neki
neobj anj i vi nai n poj edi ni vremenski peri odi vezani za porodi cu Broz i l i
Brosz, kako gde, su j ednost avno nei t ki i l i i zost avl j eni . St oga j e, zakl j uuje
Dedi j er, naj uput ni j e se kori st i ti dokument aci j om Dravnog arhi va SR
Hrvat ske, koj i j e, ako emo i skreno, u cel ost i preuzet od st rane Nezavi sne
Drave Hrvat ske.
Pravu zbrku oko svog porekla i azazvao j e sam Broz 1945. kada j e obj avi o
630

svoj u krau bi ografij u u kojoj pri znaj e da j e u j esen 1913. regrut ovan u 25.
domobransku pukovni j u austro-ugarske voj ske i da je Prvi svet ski rat doekao
u i nu podofi ci ra vodni ka i voe izvi akog t j. obavetajnog odel jenja. Nj egov
zadat ak j e bi o da osmat ra srpske pozi ci j e, da upada na srbsku t eri t ori j u, hvat a
ci vi l e i voj ni ke i kroz krat ki dri l sasluanj a pri kupl j a poverlj ive i nformaci je o
poloaj i ma i kretanji ma srpske vojske.
Meut i m, Broz ne govori gde je sve rat ovao ali zat o nagl aava da j e ve u
apri l u 1915. bi o zarobl j en od Rusa i da j e u zarobl j eni t vu bi o sve do
septembra 1920. Par meseci po obj avlji vanj u svoj e autobi ografij e Josip Broz
e, govorei o ruskoj revol uci j i odabrani m j ugosl ovenski m novi nari ma i zj avi t i :
Moje uee u ruskoj revol ucij i j e neznat no, a moj pri j em u Part i j u u i
moj zaht j ev za pri j em u sovjet sko dravl j anst vo ne raunam. Moj e l anst vo u
Part i j i j e nepreki dno od 1923. Kako j e aust ro-ugarski rat ni zarobljeni k
uest vovao u revol uci j i u Rusi j i , kako j e pri ml j en u KP i da l i mu j e mol ba za
pri j em u sovj et sko dravl j anst vo pri hvaena ni kad ni j e zvanino razjanjeno.
Od 1945. za Brozovu bi ografi j u bie nadlean Dravni arhiv SR Hrvatske
preuzet od nekadanje Nezavi sne drave Hrvatske.
I sada, ako uzmet e u obzi r l ino pri znanj e Broza o nj egovom rat ovanj u prot i v
Srba u Prvom svet skom rat u i t o-t a drugo ost aj et e zbunj eni pred njegovi m
ci ni zmom i pot rebom da od Vas nai ni - t a l i ve kada j e od Republ i ke Srbi j e
zat rai o i dobi o Reenj e o pri znavanj u radnog st aa. U t om reenj u Zavoda
za soci j al no osi guranj e Narodne Republ i ke Srbi j e, broj 34770/52 pie, pored
ost al og, da se Brozu u radni sta priznaje vreme provedeno na il egalnom radu,
u radni m odnosi ma i rat ovi ma u vremenu od 26. maj a 1908. godi ne do 7. mart a
1945. godi ne, u ukupnom t rajanj u od 36 godi na, devet meseci i 13 dana.
Nj emu, svakom j e valj da j asno, priznanj e t og st aa nij e bil o neophodna radi
st i canj a penzi j e ve i skl j ui vo i z, i ni se, pot rebe i spol j avanj a j asno
ni podatavaj ueg odnosa prema Vama i vaoj i st orij i .
Kada j e, nakon sukoba sa Stalj inom, Tit ova pozicij a u zeml ji bil a dovedena
u pi t anj e odmah su mu u pomo prit ekli njegovi pri jat elj i sa Zapada. Seat e se
Maral ovog pl ana koj i j e donet na Ekonomskoj konferenciji u Parizu jula
1947. godi ne. Osnovni ci l j mu j e bi o da obnovi i i nt egri e zapadnoevropske
drave posl e Drugog svet skog rat a, i sprei dal j e irenje sovjet ske i nt eresne
sfere. Ini cij at or ovog pl ana j e bi o ameriki general , a tada mi ni st ar i nost rani h
posl ova Dord Maral (George Cat l et t Marshal l , Jr. ). esnaest zemal j a su bi l e
obuhvaene ovi m pl anom i ni j edna od nj i h ni j e bi l a komuni st ika. Ali , kada j e
Ti t o zapao u nepovol j nu si t uaci j u SAD su mu odmah i z sredst ava Maral ovog
pl ana dodel i l e 17 mi l i j ardi dol ara kako bi osnai o svoje unutranje pozi cij e.
Fedari t vna Narodna Republi ka Jugoslavij a je bi l a j edi na komuni st ika drava
koj a j e pri mi l a sredst va i z ovog pl ana koj i j e St al j i n nazvao sredst vom
i mperij al i zma SAD za poroblj avanje zemal j a Evrope. Ti t o j e i kasni j e, kad
god mu j e t o bi l o pot rebno, dobi j ao zapadne kredi t e za razvoj svoj e zeml j e,
631

odnosno opst anak na vl ast i .
Svojevremeno, Ti to je u Beogradu pri mi o Dej vi da Rokfel era, a ovaj j e ekao
na red da bude pri ml j en. Zami sl i t e, Dej vi d j e ekao svoj red da bude pri ml j en.
Kada j e ameri ki predsednik Di mi Kart er poset i o Broza na Bri oni ma dao j e
i zj avu za amriku t el evi zi j u: Maral Tit o i j a i mamo dost a sl inosti , ali j e
naj vani j e t o mi maral Ti t o dost a pomae u mom posl u predsedni ka SAD!
Broz je za i vota bio, a i danas je izvesno prava enigma. Ni je sporno da su
njegovi dosi jei u Moskvi , Londonu i Vat i kanu i dal je pod embargom.
Beogradski novi nar i publicista koj i vi e decenij a pri kuplj a grau o Brozu
Pero Si mi i sam ni j e u st anj u da odgovori na i t av ni z pi t anj a al i zat o moe
da kae da je Broz Kori sti o vi e od 70 pseudoni ma, bi o poasni l an vodei h
j ugosl ovenski h akademi j a nauka, nosil ac 16 najvii h j ugosl ovenski h i 98
ordena i medal j a koje mu je dodelilo 59 zemalja sveta. Progl aen j e za
poasnog dokt ora sedam j ugosl ovenski h uni verzi t et a. Tri deset pet godi na
vl adao j e Jugosl avi j om i komandovao nj enom armi j om, et rdeset godi na
upravl j ao Komuni st i kom part i j om Jugosl avi j e, t ri put a odl i kovan ordenom
narodnog heroj a Jugoslavije. ak i na pit anj e koj i j e t aan dat um roenj a
Broza Si mi ni je u st anju da prui precizan odgovor j er se zna da j e on i mao
naj manj e pet naest dat uma roenj a. Roen j e pet og, est og il i dvanaest og.
mart a, i l i prvog, sedmog. i li dvadeset pet og. maj a 1892. u Kumrovcu. Il i
deset og j una t e i st e godi ne, i l i est og februara, est og mart a, sedmog i l i
dvadeset pet og maj a 1893. Il i nekog nepoznatog dana i meseca 1890, 1893,
1894, i l i . . .
Broz je prema Si miu j ednost avno i mao est dat uma roenj a, sedam l ani h
pasoa, oko dvadeset l ani h i mena, bi o j e strast an l ovac i ri bol ovac,
pasioni rani fot ograf i numi zmat iar, vi rt uozni pi ani st a, naj bolj i maeval ac i
j aha u aust ro-ugarskom garni zonu u Pet rovaradi nu, revol uci onar,
mai nbravar, doi vot ni predsedni k, maral , podofi ci r, zarobl j eni k, l ani
i nenj er, osni va nesvrt stani h, predsedni k vl ade FNRJ, general ni sekret ar KPJ i
t d. Imao je ni z pasija ali j e njegova sl abost prema l epim enama bi la, mogue
j e, na prvom mest u. Ono t o se zvanino zna, t o ni na koji nai n ni j e sporno
j e da su Pel agi j u Bel ousova, Luci j a Bauer, Hert a Has, Davorj anka Zdenka
Paunovi i Jovanka Budi savlj evi bi l e nj egove i vot ne saput ni ce- svaka u
svoje vreme.
Nakon t o j e Josi f Vi sari onovi Dugavi l i ubi j en 1953. novi predsednik
SSSR-a Ni ki t a Hruov je odmah dotrao u Beograd da se j avno i zvi ne Tit u za
ono t o j e doi veo od Staljina. Broz se vi e put a sret ao sa predsedni ci ma SAD
(Dvaj t Ajzenhauer, Don Kenedi , Ronal d Regan i Dimi Kart er) nego sa
predsedni ci ma SSSR-a. Set i t e se samo nj egove sahrane. Set i t e se kol i ko j e
st rani h dravni ka i razni h del egacij a t ada dol o u Beograd: 209 del egaci j a i z
127 zemal j a, 38 predsedni ka drava, 10 premi j era, 4 kral j a, 5 pri neva. . .
632

Tadanji predsednik SAD Di mi Karter nij e mogao da pri sust vuje sahrani pa
j e, uz izvinjenj e, poslao maj ku Li lian da ga zast upa. Naj vei venac na njegov
grob j e pol oi o ruski predsedni k Leoni d Brenj ev, a naj skupl j e vedski i
norveki kral j evi Gust av XVI i Ol af V. Zar mi sl i t e da su oni doli da odaj u
posl ednj i pozdrav j ednom komuni st ikom di kt atoru!? Ne! Ti t o j e, u nekom
drugom svet u, bi o vani j i i od Ni ki t e Hruova i od Di mi j a Kart era. Bio je
Il umi nat , sam vrh, kont rol i sao j e cel okupan nesvrst ani svet , a t o vam j e got ovo
2/3 oveanstva.

Vatikan i Srbi

Od vremena vel i ke i zme 1054. na Zapadu ne post oj i Crkva ve samo
i nst i t uci onal i zovana duhovna ri mska i mperi j a. Idej u Ri mske Republ i ke o
stvaranj u j edne j edi nst vene svet ske i mperi j e danas, u net o i zmenj eni m
okol nost i ma i formi , bati ni Vat i kan. Njegovo zagovaranje i propovedanj e
ekumeni zma ni j e ni ta drugo i nit a vi e od okupl j anj a i stavl j anj a svi h verni h
lj udi ovoga sveta pod vl ast ri mokat ol i ki h prelata.
Rat Vat i kana, odnosno ri mokat ol ianstva proti v Srba ot poeo j e i st og onog
dana kada je Srpska pravosl avna crkva dobi la aut okefal nost 1219. i nije
okonan ni sa dananji m danom. Zapravo, Zapadna crkva sa papom Lavom IX
(Bruno von Egi shei m-Dagsburg, krt eno i me) na nj enom el u j e za najviu
dogmu progl asi l a odl uku da se t emel j i hri anst va sa Hri st a prenose na
nj egovog predstavnika na zeml j i - papu (Vi cari us Chri st i ). Verni Srbi nisu
mogl i i ni su ht el i , a i zgl eda da j o uvek ne mogu i nee da shvat e da papa
treba da bude nepogrei v u stvari ma vere i da samo on moe i sme u i me Hri st a
da vl ada crkvom. Srbi su ost al i verni Ist onoj crkvi i hri anst vu u nj egovom
i zvornom obl i ku. Srpska vl ast el a j e na sve ri mokat ol i ke gl edal a sa posebni m
prezi rom smat raj ui i h i zdaj i cama Vere, sl edbeni ke fari sej ski h t aj ni h pl anova i
nasl edni ci ma bednog i t unog Jude Iskari ot skog.
Da se Ri m neal i sa i dej om uni t enj a pravosl avl j a post al o j e vi e nego
oi gl edno nakon Fl orent i nskog konci l a 1439. godi ne koj i m j e predsedavao
papa Evgeni je IV (Eugenius Quart us). Na njemu j e roen ri mski verski
mi l i t ari zam prema Pravosl avnoj Crkvi sa j edni m j edi ni m ciljem unijaenj e
svi h pravosl avaca. Papa Grgur XIII (Gregori us Tert i us Deci mus) osnovao j e
1577. Col l egi um Il l yri cum sa zadat kom obrazovanj a ri mokat ol iki h mi si onara
za del ovanj e po pravosl avni m obl ast i ma Bal kana. Papa Grgur XV (Gregori us
Qui nt us Deci mus) j e 1622. osnovao Ri msku Kongregaci j u i j i j e pri marni
zadat ak bi o da osmi sl i nai ne del ovanj a meu pravosl avci ma i nj i hovo
pri voenj e na mi l ost Svet e stol i ce. Kongregaci j a j e ut vrdil a gl avne pravce
633

ant isrpskog delovanj a: poti snuti , do uki danja, srpsko istori jsko pamenje;
obezbedi ti total an di skonti nui tet srpske kul turne i duhovne tradi ci je;
podeli ti srpsko naci onal no bi e na vi e del ova i meusobno ih
suprotstavl jati do konanog uni tenja srpske naci je!
Rimokatoli ka crkva danas smat ra da j e nj en naj vei uspeh u suzbi j anj u
serbskog fakt ora formi ranj e hrvat ske naci j e u Austro-Ugarskoj carevi ni .
Hrvat i e post at i nj eni mi l j eni ci i tieni ci , a gl avnu ul ogu u formi ranj u
hrvat ske naci j e odi gral i su Nemac Ludvi g Gaj , Slovenac i austro-ugarski
podani k Jernej Kopi t ar i Srbi n Vuk Karadi. Islami zacija Srba od strane
Turaka nee naii na posebno prot i vl j enj e Rima, a osni vanj e crnogorske,
makedonske a pot om i musl i manske naci j e u komuni st ikoj Jugosl aviji Vati kan
j e pri mi o sa neskri veni m zadovol j st vom. Vukove j ezi ke reforme, deoba
srpskog naci onal nog bia na Hrvat e, Crnogorce i Musl i mane kao i podel a
Srbi j e na t ri t eri t ori j al ne celi ne (centralna Srbi j a, Voj vodi na i Kosovo i
Met ohi j a) su deo i reg proj ekt a Vat i kana.
Naravno, Sanct a Sedes (Sveta St oli ca) mal o t oga moe da uradi sama pa se
st oga za sprovoenj e uvek osl anj al a na mone drave. Prvo j e t o bi l a Aust ro-
Ugarska, a pot om Bri t ani j a, SAD i danas Nemaka. Uz nj i hovu pomo plan
rast uranj a Srbi j e modi fi kvan j e u t ol i ko t o cent ral na Srbi j a t reba da se smanj i
za deo Rake obl ast i i nj en j uni deo. Od di nami ke real i zaci j e ovog pl ana
zavi si e i st epen uvl aenj a Srbi j e u evropske pol i t ike i ekonomske t okove.
Srbi j a e u EU moi da bude pri ml j ena ne pre nego t o se okonana nj eno
t erit orijalno redefi ni sanje koje mora da korespondi ra sa njeni m t eri t orij om i z
vremena od pre Berl i nskog kongresa. Da nebi bilo zabune reci mo, ponovi mo
j er j e ponavl j anj e maj ka znanj a, da Srbi j a pre Berl i nskog kongresa 1878. ni j e u
svom sast avu i mal a Voj vodi nu kao ni niki , pirot ski , vranj ski i t opl iki okrug.
Ako hoet e, poj ednost avl j eno i skazano, Vat i kan i Nemaka, pre svi h, el e
Srbij u u okviri ma net o vei m od nekadanj eg Beogradskog paal uka.
Kada su 25. j ul a 1935. godi ne, predst avni ci vlade Milana St ojadinovi a,
pot pi sal i u Ri mu konkordat sa Svet om St ol i com kako bi regul i sal i odnos
Kral j evi ne Jugosl avi j e i Vat i kana i zakonski osi gurali domi nant an pol oaj
katoli ke crkve u Jugosl avi j i Ri m j e bi o uveren da j e posao oko Srba
okonan. Meut i m, prot i v konkordat a odl uno je ust ala Srpska crkva, a
posebno ot ar j e bi o pat ri j arha Varnave (Pat ri j arh Varnava Rosi, svet ovno
i me Pet ar) koj i se svom vernom narodu obrat i o rei ma: Pot pi si vanj e
konkordat a j e at ak na posl ednj i bedem srpst va, na Svet u srpsku crkvu. . . i z
sasvi m nepoznat i h razl oga i ni kom nedokui vi h uzroka oni su napravi l i ugovor
sa crni m pogl avarom crne i nt ernaci onal e. . . Sad j e as opasnost i . Ja vas
pozi vam, kao Va Pat ri j arh, da zaboravi t e part i j ske svae i obzi re i da brat ski
brat brat u pruit e ruku. St ojadi novi je zabranio tampanj e i rast uranj e ovog
Pat ri j arhovog obraanj a srpskom narodu al i su t enzi j e meu pravosl avni m
verni ci ma i pored t oga dramat ino rasl e.
634

Pokuavajui da oslabi uti caj Patrijarha St oj adi novi , preko mi t ropol i t a
crnogorsko-pri morskog Gavri l a Doi a, pokuava da na svoj u st ranu i u kori st
konkordat a odobrovol j i l anove Svet og arhi j erej skog sabora al i - bez uspeha.
Shvat aj ui da ne moe pri dobi t i na svoj u st ranu epi skope St oj adi novi i njegov
mi ni st ar pravde Lj udevi t Auer (Ludwig Bauer) i znose pred skupt i nu 19. j ul a
t ekst konkordat a i on bi va usvoj en. U t akvoj si t uaci j i Svet i arhi j erej ski sabor
donosi odl uku da se pri mene crkveno kanonske mere prema svi m oni m
lanovi ma Srpske pravosl avne crkve koj i su, na bi l o koj i nai n, pomagli
usvaj anj e konkordat a, i me se i de facto i de iure ri mokat ol ikoj crkvenoj
organizaciji daje pri mat u Kral j evi ni Jugosl avi j i , a na t et u Svet osavske
crkve. Samo par dana nakon ovoga ubi j en j e srpski pat ri j arh Varnava u svoj oj
pedeset i sedmoj godi ni i vota, a na mest pat ri j arha se bi ra Gavri l o Doi.
Neusvajanje konkordata Vati kan nije doiveo samo kao di pl omat ski neuspeh
ve i kao svojevrsnu sramot u. Bes Ri ma je bi o neizmeran pa j e papa Pije XI
(Achi l l e Ambrogi o Dami ano Rat t i , krt eno i me) t i m povodom uput i o j avnu
pret nj u Srbi ma: Doi e dan kada nee bi t i mal i broj dua koj e e zaal i t i to
ni su i rokogrudo, vel i koduno i akt i vno pri mi l i t ako vel i ko dobro kao t o j e
ono, koj e j e zast upni k Isusa Hri st a nudi o nj i hovoj zeml ji. . . . To da se papa
ni j e al i o, da j e bio mrt av ozbil jan Srbi e shvat i t i t ek u Jasenovcu, Jadovnu. . .
Vat i kan danas t vrdi da papa i ma punu vl ast nad svi m l j udi ma i anel i ma, a da
j e na zemlj i ravan Hrist u koj i svoj e dost oj anst vo moe da dokazuj e samo na
st ranom sudu. Papa j e crkva, a crkva j e prerasl a u dravu pa j e t ako vl asni k
st ol i ce svet og Pet ra post ao i ovozemal j ski vladar koj i j e j evanel j a zameni o
vat i kanski m zborni kom kanonskog prava. Papa se krunie kao pravi monarh i u
skl adu s t i m nosi krunu na koj oj j e i spi sano Vicarius Filli Deii (Zast upni k si na
Boi jeg).
Ono t o su za Vat i kan u prol ost i bi l i Hrvat i danas su Crnogorci . Crnogorski
nacional i zam i separat i zam i zrast ao j e na st aroj st rat egi j i Ri mske kuri j e
razbij anja srpskog et ni kog, kul t urnog i duhovnog prost ora, a prvi i naj vani j i
korak u t om pravcu bi l o j e pot pi si vanj e konkordat a i zmeu Crne Gore i
Vat i kana 1886. Prvi j avni pokuaj da se Crnogorci progl ase posebnom naci j om
u odnosu na Srbe, dol azi 1937. godi ne i z pera Savi a Markovia t edi ml i j e;
ovaj l an uvenog brat st va Pipera j e fi l osofski fakul t et zavri o u Zagrebu gde
j e i post ao sledbeni ka i dej a hrvat skih i deol oga Ant e St arevi a i Josi pa Franka
(Josepf Frank), utemel j i vaa i deol ogi j e hrvat skog ust akog pokret a. U Zagrebu
se u l et o 1937. u i zdanj u Pol i t ike bi bli ot eke Putovi t ampa t edi ml iji na
broura Osnovi crnogorskog naci onal i zma u koj oj on konst at uj e da Crnogorci
ni su Srbi ve Crveni Hrvat i , s obzi rom da j e oblast Duklj e bi la i nt egral ni
deo Crvene Hrvat ske. Hrvat i su, po nj emu, sve do nastanka drave
Nemanj i a nasel javali sadanje prostore Crne Gore pa, po t om osnovu,
Crnogorci pri padaj u zapadnoj , a ne i st onoj kul t urnoj i pol i t ikoj t radi ci j i
Pret ci dananj i h Crnogoraca dol i su u svoj u zeml j u kao Hrvat i i t u, pod t i m
635

i menom, i vj el i nekol iko vjekova. Odbacuj ui svaku mogunost da j e i j edan
j edi ni Crnogorac Srbi n on ak i za Nj egoa kae da j e svoji m knj i evni m
del i ma pokazao da j e ost ao i sti zapadnjak, sa naj manj e pravosl avnog u sebi.
Svoj u kvazi fil osofku brouru on zavrama rei ma:
U konanom sukobu dvi j u suprot nost i i st ok-zapad, u Crnoj Gori , a u
nedost at ku oni h pol i t iki h razl oga, koj u su navodi l i Nj egoa da se ori j ent i ra
prema i st oku, u ovoj zeml j i danas odnosi t ri j umf alnu pobjedu duh zapadne
kul t ure i ci vi l i zaci j e, duh odbrane t radi ci j a uvani h vj ekovi ma predaka
dananj i h Crnogoraca. Voena t i m duhom ona pol azi u budunost putevi ma
koj i ma se kreu veliki zapadni narodi, a da li e nj eno kret anj e bi t i za nj i ma
i l i sa nj i ma, zavi sie od brzi ne, koj om e Crna Gora st rest i sa povri ne l i ca
svoga nasl agane sl ojeve mrt ve i st ori j ske prai ne, koj u su za sobom ostavili
muni dogaaji i z njene duge prolosti .
Kao provereni ant i srbi n t edi ml i j a j e t okom Drugom svet skog rat a bi o u
sl ubi ust akog pogl avni ka Ant e Pavel ia, a 1945. ga zaroblj avaj u pri padni ci
Crvene armi j e. Meut i m, na i nsi st i ranj e rukovodst va KPJ on bi va puten na
sl obodu i zapol j ava se u Leksi kografskom zavodu u Zagrebu koji m je t ada
upravl j ao Mi rosl av Krl ea. Posl ednj i j avni i st up tedi ml i j e vezan j e za
i ni ci j at i vu ruenj a obnovl j ene Nj egoeve Kapel e na Lovenu, na Jezerskom
vrhu; crnogorski komuni st i su 1966. osnoval i Odbor za ruenj e Nj egoeve
kapal e, a 1969. godi ne donel i odl uku, i pored prot i vl j enj a Mi t ropol i j e
Crnogorsko-pri morske, da se pri st upi ruenj u i izgradnj i mauzolej po projektu
hrvat skog vaj ara Ivana Mi t rovia. t a j e Nj egoeva Kapela odista bila i kakav
j e nj en pravi znaaj bi o naj bolj e se vi di i z i nt ervj ua koj i j e crnogorski kral j
Ni kol a Pet rovi Nj ego dao pari skom dnevnom l i st u Le Temps 1913. godi ne:
Loven j e Ol i mp srpski , spomeni k podi gnut Boj om rukom sl obodi i njezi ni m
brani t el j i ma, kol i ko j e t o nae sl avne di nast i j e, podnoi j e j e t o mauzol i j a
pepel a Pet ra Pet rovia Njegoa.
O znaaju Lovena za srpski i dent i t et u Crnoj Gori govori i pri mer
aust rougarskog general a Stjepana Sarkoti a (Hrvat po naci onal nost i ) koj i j e
kao zasl ugu za osvaj anj e Lovena 1916. poneo t i t ul u vonLoven Stj epan pl.
Sarkot i von Loven. Austrij anci su odmah po osvaj anj u Lovena sruili
Nj egoevu kapel u i nj egove zemne ost at ke prenel i u Ivanova Kori t a. U pl anu
i m j e bi l o da na mest u kapel e podi gnu 32 met ra vi sok spomeni kpobedniku kao
si mbol domi naci j e Bea nad i st onom obal om Jadrana. Kako j e Austro-
Ugarska poraena 1918. ova j e i dej a propal a al i j e kasni j e, umest o
monument al nog spomeni kapobedniku koj i j e osmi sl i o hrvat ski vaj ar Marko
Rai ca, podi gnut Nj egoev mauzol ej po nacrt i ma hrvat skog vaj ara Ivana
Met rovi a. Ovaj nekad austro-ugarski , a pot om komuni sti ki proj ekat j e
snano podraval a Mat i ca hrvat ske.
636

Proti v ruenj a Kapel e j e bio i i st aknut i umet ni k i i nt el ekt ual ac Pet ar Lubarda
koj i j e 1969. , u znak svog prot est a, uput i o t el egram skupt i ni opti ne Cet i nj e i
Odboru za podi zanj e Njegoevog mauzol ej a: Ne mogu da se pri hvat i m
lanstva u Odboru za podizanj e Nj egoevog mauzol ej a na Lovenu. Smat ram
da mi savest umetnika ne dozvoljava da vas ne zamol i m da opozovet e odl uku
koj u st e donel i . Loven j e vekovni si mbol ponosa i slobode, st are i novi j e nae
i st orij e koga j e sama pri roda st vori l a kao naj l epe umet niko del o. Nj ego,
vel i ki pesni k, oset i o j e t o i el eo da mu Loven bude spomeni k. I zat o smat ram
da ne t reba kri t i nj egovu vol j u. ak j e i Mi rosl av Krl ea bi o prot i v ovakvog
naruavanj a vol j e samog Nj egoa pa j e 4. j anuara 1966. uput i o pi smo Odboru u
kome kae: Ako j e ri j e o t ome da se Met rovi ev mauzol ej sa Njegoevi m
spomeni kom podi gne na Lovenu, moj e j e subj ekt i vno mi l j enj e
beskompromi sno negat i vno.
Ni mal o sl uaj no i naj ue rukovodst vo KP Jugosl avi j e 1938. godi ne - godi nu
dana nakon t o j e u Ani ndol u kod Sombora formi rana KP Hrvat ske, usvaj a
i dej u o Crnogorci ma kao zasebnoj naci j i . Bi l a j e t o i dej a da se st vori naci j a
bez t radi ci j e, i st ori j e i prol osti . Osnova ove i deje bil a j e t eza da j e
Jugoslavij a versaj ska tvorevina i da su, s obzi rom na t o, sve druge naci j e
bi l e i ost al e predmet om vel i kosrpskog ugnjetavanja i vel i kosrpskog
uni t ari zma.
Got ovo sve evropske nacij e formi ral e su se i konano konstit ui sal e u XIX
veku nast aj ui i z svoji h naroda nemaka i z nemakog, i t al i j anska i z
i t al i j anskog, maarska i z maarskog, ruska i z ruskog. . . . Crnogorska naci j a se,
meut i m, ne formi ra u XIX, ve u XX veku, i t o ne i z crnogorskog naroda, j er
on kao etnika odrednica nikada ni j e post oj ao, ve i z del a naci onal nog bia
srpske naci j e. Ident i t et Crnogoraca j e vekovi ma uspost avl j an i graen na
pri marnom at ri but u srpskog naci onal nog bi a kosovskom mi t u. Crnogorci
kao speci fi an ent it et unut ar srpske nacij e nikada i ni na koji nain nisu
dovodi l i u pi t anj e svoju pri padnost srpskoj naciji. Naprotiv, naj ee su sebe
poi mal i kao najbolje i naji st i j e Srbe, a svoju dravu Crnu Goru su t ret i ral i
kao srpsku Spart u. Sve do kraj a Drugog svet skog rat a, odnosno do poj ave
komuni zma, u Crnoj Gori ni j e bi l o i zj anjavanj a o crnogorskom naci onal nom
pri padni t vu. Meutim, sa pobedom komunista u Jugosl avi j i dol azi do nasilnog
uspostavljanja Crne Gore kao nacionalne drave crnogorskog naroda.
Komuni st i uvode do t ada nevi eno pravi l o da se nacij a i menuj e po dravi ,
t vrdei da j e i me drave st ari j e od i mena nacij e, i da se onda zbog
podudarnost i dravnog i naci onal nog i mena t rai pravo na tu dravu.
Izj anj avanj e Srba u Crnoj Gori kao Crnogoraca komunisti su obezbedili, u
neki m sl uaj evi ma, pri si l om, a u drugi m podmiivanjem ubrzanim
napredovanjem u vojsci , policiji, diplomatiji , savezni m organi ma,
pokl anj anj em naci onal i zovane i movi ne u Srbij i i sl.
Zvanino konst i t ui sanj e komuni st ike crnogorske naci j e najavio je Milovan
637

i l as svoji m l ankom u Borbi 1. maj a 1945. godi ne:
Nije samo 25 godina st are Jugosl avi je pokazal o da j e t eori j a o j ednom
narodu maska za proi renj e i uvri vanj e prevl ast i ai ce srpski h, t anij e
beogradski h, bogat aa. I sam poet ak uj edi nj enj a Crne Gore sa Srbi j om, bi l o
j e vel i ka prevara. . . Mnogi govore da su Crnogorci ne samo Srbi nego da su
naji st i j i Srbi , kol i j evka srpst va. Kao opravdanj e ovog st anovi t a navode
prol ost Crne Gore, Nj egoa, narodne pjesme i t d. Isti na, t o j e sve bil o do ovi h
dana. Sada su se, meut i m, st ekl i usl ovi da se konano kae da post oj i i
crnogorski narod i da j e t o naj pravi l nij e reenj e jer se crnogorska naci ja
rodi l a st o godi na kasni j e od srpske.
Sa i l asovi m l ankom ot poi nj e odsudna komuni st ika borba za
osl obaanje Crnogoraca, a t o e, na kraj u, rezul t i rat i t i me da se na popi su
st anovni t va u Crnoj Gori 1948. godi ne, prvi put u i st ori j i , poj ave pri padni ci
crnogorske naci j e i t o nj i h 342, 009. S druge st rane, prema i st om popi su, u
Crnoj Gori j e i vel o 19, 425 Al banaca, 6, 808 Hrvat a i svega svega 6, 707 Srba
i l i samo 1, 78%. Srbi su t ako, vol j om KPJ, got ovo nest al i i z Crne Gore, ni su
i mal i ni j ednog svog pol i t ikog predstavni ka, ostal i su bez i jedne naune,
kul t urne, obrazovne i prosvet ne ust anove. S druge st rane, novokomponovana
crnogorska naci j a j e dobi l a neobino beskompromi snog zat i t ni ka u KPJ koj a
e ih snano proteirati na svim ni voi ma vl ast i novouspost avl j ene
komuni st ike di kt at ure. Oni e t ako post at i pravi Crveni Hrvat i .
Kako bi dodatno uvrstio pozicije svojih crnogorski h komuni st i kih
posl uni ka meu srpski m narodom u Crnoj Gori Broz 1947. pri saj edi nj uj e
srpsku Boku Kot orsku republ i ci Crnoj Gori . Prot i v ovog i na bi l i su t ada svi
Srbi i Hrvat i i z Boke koj i su i dal j e el el i da zadre svoju vekovnu
aut onomnost koj u su i mal i i u vreme Ml et ake republi ke, Turaka, Aust rij e i
Kral j evi ne Jugosl avij e. Ni je i m se dalo post ali su Brozova moneta za
pot kusuri vanj e. Prvi pi sani dokument u kome se Boka Kot orska t ret i ra kao deo
Crne Gore pojavi o se u maj u 1947. godi ne u komuni st i kom Zakonu o
admi ni st rat i vno-t eri t ori j al noj podel i Crne Gore. Inae sam zali v Boke
Kot orske obauhvat a Budvu i od nj e se protee sve do i za Prevl ake.
Nepri mereno vel i ki pri l i v crnogorski h komuni st a u Beograd prvi h godi na
nakon Drugog svet skog rat a bi o j e predmet anal i za got ovo svi h ambasada. U
i zvet aj u bri t anske ambasade i z 1947. st oj i da j e neshvat l j i vo vel i ki pri l i v
Crnogoraca i nj i hova i nfi l t arci j a u pol i ci j ske, voj ne i pol i t ike organe rezul tat
Brozove vere u nj i h i sumnj a u l oj al nost srpski h kadrova. Profesor Ni ki kog
uni verzi t et a i vko Andri j aevi e o crnogorskoj pomami za Beogradom rei:
Ogroman broj Crnogoraca "zauzeo" j e Beograd 1945. Svi su oni i mal i svoj e
mj est o u si st emu vl ast i , a za kratko vrijeme nali su u Beogradu i ost al e
"f unkci j e" koj e su i m bil e pot rebne. U prvom redu, "mjesto" za stanovanje.
638

Vel i ki broj Crnogoraca doao j e do svoj a "et i ri zi da" prost om ot i mai nom
kua i st anova od l j udi koj i su, nasumi ce, oznaeni kao "reakci onarni
el ement i ". Mnogi od t i h l j udi ni su i mal i ni kakve pol i t ike i l i bi l o kakve druge
kri vice, ali je posjedovanje kue na at rakt i vnoj l okaci j i bi l o dovol j no za
odl uku "rej onskog komi t et a" o oduzi manj u i movi ne navodnom neprijatelju.
Crnogorci , naj gl asni j i borci za "svj et sku pravdu", poel i su, t ako, da i ve
svoje beogradske dane u ot et i m kuama. . . . Izmedj u megal omanski h ambi ci j a
ovi h Crnogoraca i nj i hovi h st varni h sposobnost i j avljala se ogromna razli ka.
Ima, naravno, medj u ovi m Crnogorcima i vanserijskih t al enat a i znal aca, koj i
bi se, bi l o koj i m put em da su i l i , uspj el i vi soko. Medj uti m, najvie je oni h
koj i ma j e prei cu ka vrhu prokri l a pol i t i ka. Takvi h j e Crnogoraca u Beogradu
od 1945. do kraj XX vi j eka bi l o na hi l j ade. Ovi l j udi , sve ono t o ni su mogl i
posti i znanj em i drugi m kval i t eti ma, pokual i su post i i pol i t ikom odanou i
f anat inoj posveenost i vl adajuoj, odnosno aktuelnoj ideologiji .
Verovatno najpoznati ji crnogorski komunist a koji e ve poet kom 1945.
doi u Beograd da Srbi ma deli pravdu bi o j e pukovni k Jovo Kapii . Roen j e
u Itali ji u mestu Gaet a, a odmah po dol asku u Beograd dobi o j e in vie.
Nakon st o j e Vel j ko Miunovi c, nael ni k Ozne Beograd (Organ zatite
naroda), premet en za nael ni ka Ozne Crne Gore, Kapii zauzi ma nj egovo
mest o. . U vreme nj egove vl ast i u Beogradu e bi t i uhapeno, zl ost avl j ano i
l i kvi di rano vi e deset i na hiljada beogradski h i nt el ekt ual aca i domai na. U
svoj i m posl j ednj i m obracanj i ma j avnost i Vl ado Dapevi, poznat i reakci onar
komuni st ike Jugosl avi j e, koj i j e po zat vori ma Ti t ove komuni st ike
Jugosl avije proveo vie od dvadeset godi na, govori o ulozi Jova Kapi ia u
formi ranj u Gol og Ot oka i st radanj u mnogi h l j udi na nj emu: Jovo Kapi i,
t adanj i pomoni k Al eksandra Rankovia, bi o j e zaduen za Gol i ot ok. Ne
samo za Goli ot ok, ve i za ost al e komuni st ike l ogore koj i h j e bi l o sedam-
osam. Jovo Kapi i j e bi o t ol i ko moan da su od nj ega drht ali svi upravni ci .
Od nj ega j e zavi sila sudbi na lj udi . Mogao j e da kazni , smi j eni , pa ak i da
poal je na Goli ot ok ili naredi nei j e l i novanj e kako bi zapl ai o ost al e. O
nj emu se moe govori t i kao o gl avnom zl i kovcu-i zvri ocu Tit ovi h i
Rankovi evi h zami sl i . Kako bi se, bar do nekl e, shvat i l e razmere zl oina u
koj i ma j e uest vovao i Jovo Kapii podset i mo se i nt ervj ua koj i j e februara
1951. Politici dao Al eksandar Rankovi: Kroz nae zat vore prol o j e od 1945.
do 1951. t ri zarez sedam mi l i ona osoba (3. 777. 776) a l i kvi di ral i smo 568
hi l j ada narodni h nepri j at el j a.
Kad se Jugosl avi j a raspal a 1991. godi ne general Jovo Kapi i se angaovao u
politi koj borbi sa nezavi snu Crnu Goru i i stakao se brojni m j avni m
nast upi ma, i nt ervj ui ma, govori ma na mi t i nzi ma nekadasnj eg LSCG (Li beral ni
savez Crne Gore), i drugi m skupovi ma na koj i ma j e promovi sana i dej a
sl obodne, samost al ne i meunarodno pri znat e Crne Gore. Pri t ome, Kapii j e
odbaci o svaku mogunost da napusti Beograde (krug dvoj ke i l i t a ve) i deo
j e moni h crnogorski h posl ovno-pol i t iki h kl anova u Beogradu koj i
639

predst avl j aj u nespornu i njenicu i fakt or koji bit no utie na dal j e propadanj e
Srbi j e. Kada su beogradske novi ne Press obj avile sept embra 2009. l anak o
zl oi ni ma Jova Kapaia on j e nazvao uredni tvo i dosl ovce rekao: ?! Pika ti
mat erina et nika! Pu, ubre j edno!. . . Piam se ja i na sud i na t e t voj e novi ne
i na cel u Srbi ju!Ot ac j e poznat og koarkaa Dragana Kapi ia i deda gl umcu
St efanu Kapi iu.
Jo j edan poznat i Crnogorac zavreuj e da bude spomenut Svet ozar
Vukmanovi . Kao l an KPJ od 1933. i mao j e poseban kredi t kod Josi pa Broza
t ako da j e na Pet oj zemal j skoj konf erenci j i KPJokt obra 1940. u Zagrebu
i zabran za l ana CK KPJ. Tom pri l ikom j e dobi o i nadi mak Tempo po kome e
ubrzo post ati poznat cel oj j ugosl ovenskoj j avnost i . E, kada se drug Tempo
obreo 1945. u Beogradu odl ui o j e, zaj edno sa svoj i m zeml j akom Pekom
Dapeviem, da prest onom gradu podari j edan pravi fudbal ski kl ub. Znal a su
ova dva druga, roena u sel i ma Podgora, odnosno Lj ubot i nj a bl i zu Cet i nj ana,
da se u Beogradu fudbal zvanino i grao j o od 1896. i da j e prvi me
reprezent aci j a Kral j evi ne Srbij e odi gral a j o dal eke 1911. No, j edna i m j e
st var veoma smet al a i mena kl ubova: umadi j a, Srpski ma, Duansilni , Soko,
BSK (Beogradski sport ski kl ub). . . Drug Tempo j e zat o odmah pozvao
gospodi na Art ura Takaa, poznat og hrvat skog sport i st u koj i j e i grao fudbal u
zagrebakom HAK-u (Hrvat ski akademski port ski kl ub) sve dok ni j e, kao
Jevrej i n, uhapen i ut amnien. Sreom Taka je nakon samo par meseci
osloboen t o mu j e omogui l o da i u NDH kao Jevrej i n odri dobru kondi ci j u
na t ereni ma Zagrebake nadbi skupi j e u Maksi mi ru gde j e i nae HAK-i i grao
sve svoj e utakmi ce.
Art ur Taka j e predl oi o Tempu da kost ur budueg ti ma - Part i zana i ne
fudbal eri HAK-og koj i su za vreme post oj anj a NDH bi l i nj eni naj poznat i j i
reprezent at i vci . Tempo se odmah sl oi o, a kada j e uo da se neki
nogomet ni maj st ori proti ve ovoj i dej i odmah j e sredi o da se HAK raspust i i
nj egovi naj bolj i i grai : Glaser, Brozovi, Bobek, ot ari, aj kovski i
Mat ekal o prebace u Beograd. Oni koj i ni su, ni po koj u cenu, el el i da pri hvat e
Tempov pozi v: Ant ol kovi, Jazbi nek, Lechner i Dubac su kanj eni
doi vot nom zabranom i granj a fudbal a. Tako su se, odl ukom druga Tempa, l j udi
koj i su j o kol i ko 1943. t rai l i da i m pokrovi t el j et rdeset ogodi nj i ce prosl ave
kl uba bude pogl avni k NDH Ant e Pavel i ve 1946. i gral i u sred Beograda.
Pomeni mo samo j o i t o da je Mirosl av Brozovi odmah ukl j uen i u
reprezent aci j u FNRJ za koju je odigrao sedamnaest ut akmi ca, ba kol i ko i za
Nezavi snu dravu Hrvatsku. Reprezent at i vac j e post ao i Zlat ko aj kovski koji
j e svoj prvi reprezentativni me odi grao za NDH 1. novembra 1942. i t o prot i v
reprezentacije Nemake u t ut gart u. Part i zan j e osnovan na sedni ci odranoj u
Domu JNA u Beogradu i od t og 4. okt obra 1945. pa sve do danas u nj egovoj
upravi se uvek nal azio i l i neki Hrvat i l i Crnogorac, a ne ret ko i j edni i drugi .
Naj poznat i j i di rekt or sport skog drut va Part i zan svakako j e bi o general Franj o
640

Tuman koj i j e uspeo u onome u emu Ant e Pavel i nije imao sree stvorio
j e Hrvat sku nezavi snu dravu i 1990. obnovi o HAK.
Paral eno sa crnogorski m komuni st i ma koj i su kao Ti t ova pret ori janska garda
post avl j ani na naj vi e rukovodee poloaje u poli ciji , voj sci , pravosudni m
organi ma, privrednim preduzei ma u Beograd dol aze i crnogorski snani
momci . Oni e ve pedeset i h godi na t i t i Beograene od nj i h samih. Kada
sam j a doao 1964. godi ne u Beograd, Crnogorci su kao neust rai vi i t vrdi
momci ve domi ni ral i gl avni m gradom. Ja sam doao i z Kol ai na da st udi ram
t ehnol ogi j u. Mnogi od t i h Crnogoraca bi l i su ve poznat i kao sport i st i , al i i
kao uvari reda u beogradski m sal ama za i granke, kao vrat ari u restorani ma,
zat i t i ni ci brucoa, posebno dj evoj aka u st udent ski m domovi ma i kaskaderi .
Prvo mj est o okuplj anja Crnogoraca je bi o st udentski dom Ivo Lol a Ri bar kod
Vukovog spomeni ka, u kome sam j a kao bruco i z Kol ai na, ba zahval j uj ui
zeml j aci ma i z Crne Gore dobi o sobu. Lol a j e t ada bi l a el i t no mj est o za
okupl j anj e i zabavu ml adi h Beograana, koj e je ti h godi na zabavlj ala grupa
Ami gosi sea se Marko Nicovi, nekadanj i beogradski pol i caj ac, a danas
poznat i advokat . Zaj edno sa Markom u Beograd su na studije dol a i nj egova
eti ri brata (ore, Janko, Sl oba i Mi ko). Ni covii su se u Beogradu ubrzo
proul i po masovni m t uama, a naj sraniji meu nj i ma Mi ko e ak dva put a
biti ranjavan iz vatrenog oruj a. Ni covii su inae Rovani i pripadaju irem
crnogorskom brat st vu Vl ahovia.
Kol i ko su meu srpski m vekovni m nepri j atel j i ma uvaeni crnogorski
demokrat ori govori i podat ak da su Dani ca i Vuk Drakovi (9. sept embra
2004. ), Svet ozar Marovi (9. sept embra 2005. ), Bori s Tadi (29. sept embar
2005. ) i Fil i p Vuj anovi (16. j anuar 2006. ), bi l i u Vat i kanu na pokl onj enu
Rimokatoli kom pogl avaru. U ovom kontekst u pomeni mo samo j o i t o da kada
j e papa Jovan Pavl e II 8. apri l a 2005. godi ne bi o sahranj en u kri pt i bazil ike
svet og Pet ra u Vat i kanu meu oal oeni ma na Trgu svetog Pet ra su bil i i
Vuj anovi, Marovi , Tadi i Vuk Drakovi. Troasovnu ceremoni j u j e t ada
sl ui o kardi nal Jozef Raci nger budui papa Benedi kt XVI.
Kakva j e svrha svi h ovi h poset a poznat i h Crnogoraca Vat i kanu naj bol j e j e
obj asni o sam Vuj anovi . Njega j e nakon susret a sa papom pri mi o i vel i ki
maj st or Mal t ekog reda Endrj u Bert i (Endrj u Vi l oubi Ninian Berti). Predmet
nj i hovog razgovora bi l o j e i prenoenj e u Vat i kan svet i nj a i kone Bogorodi ce
Fi l ermose, ruke Jovana Krst i t el j a i esti ce asnog krst a, koj e se t renut no
nal aze u Ceti njskom manast iru u Crnoj Gori . Po izl asku iz odaja Suverenog
Vi tekog Malt ekog Reda Vuj anovi j e okupl j eni m novi nari ma i zj avi o kako
mu j e Sveti otac rekao da Vati kan razume potrebu graana Crne Gore da
obnove svoj u dravnost i da e, shodno t ome, Svet a st ol i ca zaj edno sa EU
podrat i buduu nezavi nosot Mont enegra. Na kraj u svog obraanja medijima
Vuj anovi i h j e upoznao i sa t i m da je pontifu poklonio kopiju konkordata koji
j e crnogorski knez Ni kol a ( I -), uz pomo
641

hrvat skog bi skupa Josi pa t rosmaj era i oca ezara Tondi ni j a (Cesare Tondi ni
de' Quarenghi ), pot pi sao sa Vat i kanom 1886. godi ne t okom pont i fi kat a Lava
XIII.
Davne 1886. godi ne knez Ni kol a j e odobri o i pont i fu obeao da e sa pet
hi l j ada dukat a pomoi ponovno uspost avl j anj e barske nadbi skupi j e, omogui t i
osni vanje i st o kat ol iki h kola i uspost avljanj e novi h parohi j a, kao i
formi ranj e bogosl ovi j a za obrazovanj e lokal nog svet enst va. Knez Ni kol a j e
odmah i bez proti vl j enj a pri hvat io da za barskog nadbi skupa doe franjevac
i mun Mi l i novi koj i j e i nae sl ovi o za vel i kog poborni ka vat i kanske politike
ekumeni zma zbog ega mu papa i dodel j uj e t i t ul u Pri mas Srbi j e (Serbi ae
pri mas i t ot i us regni Servi ae pri mas).
Da se neali , da j e ozbilj an i da prema Ri mu nema nei skreni h oseanj a knez
Ni kol a j e pokazao kada j e i z Crne Gore prot erao Vasu Pelagia koj i j e osnovao
i razvi o del ovanje Drui ne za osl oboenj e srpst va. Ovakva kooperat i vnost
kneza Nikole iznenadi la je i samu Ri msku kuri j u pa mu j e kardi nal i dravni
sekretar Vati kana Jakobi ni (Luigi Cardi nal Jacobi ) odgovori o da su nekad
kardi nal Ni na (Lorenzo Ni na), a sada kardi nal Vanut el i i , pre svega, ponti f
veoma zadovol j ni , a da mu Sanct a Sedes (pod ovi m izrazom se podrazumeva
vrhovna vl ast kat ol ike crkve: papa i kuri ja) to nikada nee zaboraviti . Svoj e
pi smo dravni sekret ar Vat i kana zavrava nekadanj om konst at aci j om
kardi nal a Ni ne kako saradnj a Svet e st ol i ce sa knezom moe biti: veoma
kori snom za unaprei vanj e kat ol i ke reli gij e u Knj aevi ni . Samo deset godina
kasni j e kerka kneza Ni kol e Jel ena se, uz posredovanj e Vati kana, udala za
it ali janskog princa Vi t ori a Emanuel a (Vittorio Emanuele III) koj i j e 29. j ul a
1900. post ao kral j It al i je. Kada j e 2. j una 1903. godi ne, nakon ubi st va
srbi j anskog kral j a Al eksandra Obrenovia, na srpski prest o doveden Pet ar
Karaorevi sa suprugom Lj ubi com Pet rovi -Nj ego, druga kerka kneza
Ni kol e, dravni sekret ar Sanct a Sedeskardi nal Mari no Rampol a (Mari ano
Cardi nal Rampol l a del Ti ndaro) j e put Cet i nj a ot posl ao est i t ku! Jo j ednom j e
dravni sekret ar Vat i kana al i ovoga put a Rafael Meri (Rafael Cardi nal Merry
del Val y Zul ueta) uput i o svoj e est i t ke na Cet i nj e: 1910. kada j e knez Ni kol a
kruni san za kralja.
Kral j Ni kol a j e i z Crne Gore pobegao u It ali j u kod zet a 1916. godi ne, a
Vel i ka Narodna Skupt i na Srpskog Naroda u Crnoj Gori j e 26. Novembra (13
po st arom kal endaru) 1918. donela odl uku o detroni zaciji kralj a Ni kole i
nj egove di nasti j e i pri saj edi nj enj u t eri t orij e kral j evi ne Crne Gore t erit ori j ama
kraljevi ne Srbij e. Za ovu Skuptinu je vano rei da su j e, pored
naj i st aknut i j i h crnogorski h prvaka, i ni l i i vi eni prvaci svi h veroispovesti , od
mi t ropoli t a Doi a, preko Dervi a eerkadi a, predst avni ka musl i mana za
Crnu Goru, nadbi skupa Barskog, Sava Fat ia kao i duhovni pogl avar Crne
Gore Mi t rofan Ban. Got ovo devedeset godi na kasni j e ukanovi, Vuj anovi,
Marovi i drugi crnogoski separat i st i i zdvoj i e Crnu Goru i z zaj edni ce sa
642

Srbi j om. Pri t ome, uz punu sagl asnost svoji h zapadni h ment ora ot poee i
svoj evrsnu haj ku na srpski narod u Crnoj Gori t ako t o mu nee pri znat i ni
st at us naci onal ne manj i ne u novost vorenoj dravi , zabranj i vae upot rebu
srpskog j ezi ka u kol ama, proganj ae svet enst vo Srpske pravosl avne crkve i
sl .
Akt uel ni st oer okupl j anj a Crnogoraca j e od Vat i kana podrana Cnogorska
pravosl avna crkva. Na el u ove kanonski nepri znat e verske organi zaci j e
nal azi se bi vi saradni k crnogorske t aj ne pol i ci j e i rai njeni svet eni k Srpske
pravosl avne crkve Mi ra Dedei. Jedan od st al ni h i redovni h donat ora CPC-a,
pored ekonomske i pol i t ike el i t e Crne Gore, j e i Marij a Mi l oevi, kerka
Sl oboda Mi l oevi a koj a i vi u Ni kiu. Punu podrku Dedeievoj crkvi daj e i
Mi l o ukanovi koj i j e 2004. uput i o Boi nu est i t ku prvo nj eni m
sl edbeni ci ma, a pot om, i spal o j e t ek reda radi , i svi m verni ci ma Srpske
pravosl avne crkve. Inae, patrij arh CPC-a Mi hail o, na koga je Vaseljenski
pat rijarh Bart ol omej I ( ' ) baci o anat emu, se ve
godi nama, zaj edno sa l anovi ma hrvat sko-crnogorskog drut va Croatica
Montenegri na iz Zagreba, u Vukovaru na Memori j al nom grobl j u rt ava
Domovi nskog rat a mol i za nji hove post radal e due i prosperi t et Nezavi sne
Drave Hrvat ske.
London j e oduvek bi o zai nt eresovan za prosperi t et komuni st ike crnogorske
naci j e na raun srpskog naroda. Da t o bude t ako potrudili su se i l ondonski
Rot i l di koj i su i zvesno podraval i odvajanj a Crne Gore od Srbi j e. Samo dve
nedel je uoi drugog refernduma o nezavi snost i Crne Gore (referendum j e
odran 21. maj a 2006. ) na sastanak sa Mil om ukanovi em, po t rei put za par
godi na, st i gao j e Jakob Rot il d (Nat haniel Charles Jacob Rothschi ld, 4th Baron
Rot hschi ld) sa si nom Nat anom (Nathani el Phi l i p Vict or James Rot hschi ld).
Zai nt eresovani m novi nari ma u Prnu Jakob se ni j e obrati o (zapravo se ni j e ni
poj avi o u j avnost i ) ve j e t o ui ni o ml adi Nat an koj i j e svoj e pri sust vo u Crnoj
Gori objasni o rei ma: Ovde sam j er mi sl i m da j e Crna Gora j edno od
naj l epi h mest a na svet u. . . Iskreno veruj em da e Crna Gora 21. maj a i zgl asat i
svoj u samost al nost .
Prakt ino dan nakon referenduma predsedni k Srbi j e Bori s Tadi j e ot i ao u
Crnu Goru da ondanj oj pol i t ikoj i ekonomskoj el i t i est i t a ponovo
uspost avl j enu dravnost . Predsedni k Srbij e j e dobro znao da referendum u
Crnoj Gori ni j e l egal an s obzi rom da j e got ovo 300 hi l j ada dravl j ana Crne
Gore koji i ve u Srbij i uskraeno pravo da glasaj u. Predsedni ka Srbij e ni je
t angi ral o ni t o t o j e Srpska pravosl avna crkva u Crnoj Gori kont i nui rano
i zl oena napadi ma, to se profesori srpskog j ezi ka ot putaj u, t o ne post oj e
srpske kult urne ust anove, to j e sve prisut na shizofrena antisrpska propaganda
u svi m dravni m medi ji ma i i nj eni ca da crnogorska politika el i t a ne el i i
nee da pri zna srpskom narodu u Crnoj Gori st at us naci onal ne manj i ne, a
kamoli li stat us konstit uti vnog naroda. Ni t a predsedni ka Srbi j e ni j e mogl o
643

omest i u naumu da ode u Podgori cu i t amo se pokl oni kome ve.
Dve nedel j e nakon t o j e crnogorski parl ament 3. j una 2006. godine usvoji o
Odl uku o nezavisnosti Vati kan je priznao nezavisnu i suverenu Crnu Goru i
dogovori o sa nj om uspost avl j anj e di pl omat ski h odnosa na ni vou ambasadora.
Na kraj u, uput no je napomenut i podat ak da j e Bori s Tadi bi o pri ml j en od
st rane Benedi kt a XVI 14. novembra 2009. godi ne al i t ek nakon t o j e Papa
pri mi o hrvat skog pevaa i propagat ora ust ake poli ti ke Marka Perkovia
Tompsona i predsedni ka Hrvat ske Stj epana Mesi a. Tadi j e, j asno j e, ekao
svoj red jer se u Vati kanu dobro zna da se prema svecu i t ropar poj e! Peva
koj i j e sl avu meu Hrvat i ma st ekao pevaj ui o hrabrosti ustaa u Jasenovcu
kod Pape j e doao, kao i predsedni k Hrvat ske, u organi zaci j i Kat ol ike crkve u
Hrvat skoj , a Tadi se Papi nakl oni o u organi zaci j i papskog nunci j a u Beogradu
nadbiskupa Orl anda Ant oni nija (Orlando Ant oni ni ). Tompson j e na rukol j ub
Papi doao sa enom i t roje dece i pri mlj en j e u Dvorani pape Pavl a VI (L' Aul a
Paol o VI); predsedni k Mesi i nj egova svi ta su nakonzvanini h razgovora sa
Papom pol oi l i venac na grob papi Jovanu II; predsednika Tadia Papa j e
pri mi o u svoj oj pri vat noj bi bl i ot eci (Bi bl i ot eca Riservat a) i zadrao se sa nj i m
u pol uasovnom t t e t t e razgovoru. Benedikt XVI j e Tadi u poklonio
medal j u pont i fi kara (Medal Pont i fi ce), a nakon razgovora sa Papom predsedni k
Srbij e j e i mao i poseban sast anak sa kardinalom i sekretarom Vati kanske
drave Tarizijom Bertonijeom (Tarci si o Bert one S. D. B. - Soci et Salesi ana di
San Gi ovanni Bosco) i nadbi skupom Domi ni kom Mambert i j em (Domi ni que
Franoi s Joseph Mambert i ). Vezano za poset u prvog srpskog predsedni ka
Vat i kanu nadbi skup Ant oni ni j e, j o pre same poset e dnevnom l i st u Danas
i zj avi o: Uveren sam da e nai odnosi u budunost i ii uzl aznom l i ni j om, da
e bi t i i nt enzi vni j i , na obost rano zadovol j st vo. Da j e nadbi skup znao o emu
govori ukazuj e i injenica da je Tadi pozvao Papu u zvaninu poset u Srbij i, a
kao mogui dat um navodi se 2013. godi na kada e se proslavljati
est ogodi nj i ca Mi l anskog edi kt a. Nekol i ko asova nakon t o j e Tadi napusti o
Vat i kan na VMA se upokoj i o Nj egova svet ost Pat ri jarh srpski Gospodi n Pavl e.
Kako j e meu srpski m verni ci ma st av prema vat i kanskoj pol i t i ci ekumeni zma
vi e nego j asan mi ni star i nost rani h posl ova Srbi j e Vuk Jeremi j e neposredno
pred Tadiev odl azak u Ri m i zdej st vovao kod Si noda Srpske pravosl avne crkve
bl agosl ov za ovu nj egovu poset u, a ri gi dno kontrol isani medi ji u Srbij i ni su
smel i da obj ave spi s pod nazi vom Ispovedanj e vere prot i v
ekumenizma( ) koj i su sredinom
2009. sai ni l i svet eni ci i monasi Grke pravosl avne crkve, a potpisali ga, u
samo j ednom danu 7. j una 2009, mnoga srpska svet ena li ca: Prot osinel
Ni kolaj (man. Crna Reka), Prot osi nel Si meon (man. Banj ska), Prot osi nel
Benedi kt (man. Svet i Arhangel i kod Pri zrena), Jeromonah Teokt ist (man.
Sopoani ), Prot osi nel Gerasi m (man. urevi St upovi ), Prot osi nel St efan
(man. Zoi t e), Protosi nel Romi l o (man. Duboki Potok), Prot osinel Sergi j e
644

(man. Vaznesenj e), Prot osi nel Vasi l i j e (man. Vraevo), Jeromonah Evt i mi j e
(man. Soani ca), Jeromonah Vi sari on (man. Banje), Monahi nj a Sara (man.
Svet og Ni kol e Konul), Prot ojerej Radosl av Jankovi (Sekret ar EUO
Eparhi j e rako-pri zrenske). . . U Ispovedanj u vere se i zmeu ost al og kae:
Kada su progoni Jevrej a i neznaboaca prest al i i Crkva t ri j umf oval a nad
t i m spol j ni m nepri j at el j i ma, unut arnji neprij atelji Crkve st ali su da se
umnoavaj u i da j aaj u. Poel e su da niu razl iite jeresi, koje su nastojale da
pot ru i i skvare predat u nam veru. . . Progl aavamo da j e papi zam i zvori t e
j eresi i pogreni h uenja. . . jer je osi m Fili okve i znedri o j o gomi l u drugi h
pogreni h uenj a, kao t o j e pri mat i nepogrei vost pape, beskvasni hleb
(host i j a), i st i l i ni oganj , uenj e da j e Presvet a Bogorodi ca bi l a bezgreno
zaet a, st vorena bl agodat , kupovi na oprot aj ni ca (i ndul genci j a). . . Skoro u
pot punost i su i zmenj eni uenj e i praksa kada j e re o krt enju,
mi ropomazanj u, Boanskoj Li t urgi j i i ost al i m svet i m Taj nama, a Crkva j e
pret vorena u ovosvet sku dravu. Savremeni papi zam j e ak vie negoli
srednj ovekovni papizam odst upi o od uenj a Crkve, do t e mere da on vie i ne
predst avl j a nast avl j aa drevne Zapadne Crkve.
No, da neko ne pomi sl i da Tadi i ma poseban, speci j al ni oseaj samo za Crnu
Goru i Crnogorce uput no j e ukazati i na nj egovu svest ranu bri gu o
Musl i mani ma, odnosno Bonj aci ma i t o kao oni ma u Bi H t ako i oni ma u
Rakoj oblasti. Tadi ev ot ac j e roen u Crnoj Gori , maj ka Nevenka u Bj elji ni ,
a on sam u Saraj evu t o do nekl e obj anjava nj egove veli ke si mpat ije za ova
dva naroda. Ovde se nesme i zgubi t i i z vi da da su i Crnogorci i Musl i mani
komuni st ike naci j e, a Tadi prosto nemoe i nee prot i vno osnovnom
di skursu komuni st ike part i j e o naci onal nom pi t anj u koj e j e t ako l epo
formul i sao drug Tit o na Sedmom kongresu Saveza oml adi ne Jugosl avi j e:
Svaki moe da bude ono t o osea da j est e. Pri t ome, Tadi j e bol no svest an
i nj eni ce o koj oj j e j o Jovan Cvi j i pisao da Srbi o narodnom bi u
Musl i mana promi l j aj u uvereni da promena vere u Srba pot urenj e, svakog
Srbi na neopozivo li ava prava na srpstvo i i ni ga Turi nom Turi nom
srpskog j ezi ka. Cvi j i bez di l ema zakl j uuj e da su vera i narodnost kod Srba
uvek bi la dva nerazdvoj na poj ma. Tadi vrl o dobro zna da Srbi i maj u
i skonsku pot rebu da budu pri vreni pozi t i vni m vrednost i ma vl ast i t e duhovnost i
i t radi ci j e t o i h, opet , ni na koj i nai n ne okree prot i v i sl ama, kao vere i
duhovnog st anj a svoj i h komij a mi sl i mana. No, Tadi takoe zna da su Srbi
prot i vni i beskompromi sni prot i v islama kao politi ke i deol ogije jer naprost o
nebi da se vraaj u u srena i bl agodat na vremena srednj ovekovne i sl amske
t ol erancije. Da su Srbi u pravu Tadi j e znao i po t ome t o j e rat u Bi H
devedeset i h godi na prol og veka i zbi o onog t renut ka kada j e pol i t ikom
voljom muslimanskog i hrvat skog vost va poni t en pri ncip ravnopravnost i t ri
naroda i odbaen konsenzus kao j edi ni mogui nai n odl ui vanj a. Ovakvom
odl ukom Musl i mana i Hrvat a pokrenut j e, do t ada, dugo potiskivani istorijski
sukob musl i mana, kat oli ka i pravoslavnih na ovi m prost ori ma. Verska
645

di menzi j a sukoba u Bi H j e Tadi u bi l a vi e nego j asna, a j asna mu j e bil a i
pomo koj u su i sl amske zeml j e na el u sa Turskom kroz razne obl i ke
humanit arne, ekonomske, di pl omatske, obavet aj ne pa i oruane pruale
musl i mani ma.
O pravom razl ogu pokret anj a sukoba u Bi H i pol i t ikoj osnovi Musli manskog
del ovanj a j asno govore st avovi i zneseni u Rezol uci j i musl i manski h
i nt elekt ual ca objavl jenoj jo 7. j anuara 1991: Agresi j om na Bosnu Bonj aci bi
i zrasli u pol i t iki narod. Ovaj st av nedvosmi sl eno j e pot vren i na Kongresu
bosanko-musl i manski h i nt el ekt ual ca decembra 1992. Poj anj avaj ui ove
st avove Hadem Haj darevi u Lj i l j anu 1994. pi e: Isl am j e naa
naj pouzdanij a logi sti ka podrka, i to ne ma kakav i sl am ve onaj jedan i
j edi nst veni od Mari ka do Magri ba. O t ome kako je upravo sukob u BiH
obj edi ni o i sl amski svet na ni vou meunarodnog del ovanj a u vi e navrat a su sa
vel i ki m pl ai si r-om govorili Aliji Izetbegovi i Ejup Gani. Bonj aci su bili i
ost al i musl i mani , al i su meu musl i mani ma odabrani da svoj om borbom
(di hadom) pokau put i t avom i sl amskom svet u, zakl j uuj e dr Rei d
Hafizovi pi t anj e odabranost i Bonj aka za i spunj enj e kol ekt i vne mesi j anske
nade musl i manskog svet a.
Kad se govori o Bonj aci ma ni j e na odmet podset i t i se da j e t o zapravo
et nopol i t ika koncepci j a u sredi t u koj e j e st av da u st aroj Bosni , st arij oj od
Srbi j e, kao nj eno aut oht ono st anovni t vo oduvek i ve Bonj aci . Bonj at vo j e
uzdi gnut o na ni vo naci onal ne pol i t i ke i formuli sano kao sveobuhvat ni pol i t i ki
program uobl iavanj a t zv. bosanske naci j e u vreme Aust rougarske vl adavi ne
Bi H i t o upravo za vreme rei ma Benj ami na Kal aj a. Kal aj j e, rukovoen
ost vari vanj em aust rougarski h i nt eresa na Bal kanu, zapoeo si st emat sku
pol i t i ku cepanj a srpskog nacionalnog bi a. Raspadom Dvoj ne monarhi j e
preki nut je dvadeset ogodinji Kalajev politiki inenj ering ali nikad nij e
naput en od st rane Bea. Tako se uoi raspada SFRJ s obnovl j enom st arom
i dej om bonj at va i z bea javlj a dr Smail Bali, a i z Ci ri ha Adi l Zul fi karpai .
Na Bonj akom saboru 1993. (27. i 28. sept embra 1993, u saraj evskom hot el u
Hol i day Inn) akl amaci j om j e usvoj eno bonj ako naci onal no i me, a ono dobi j a
i svoj e meunarodno ozvanienj e 18. mart a 1994. godi ne Vai ngt onski m
sporazumom (Washi ngt on Agreement ) o ust anovl j enj u bonj ako-hrvat ske
Federaci j e u Bi H. U ovom sporazumu, koj i j e u naj veem del u rezul t at
nemake di pl omatij e, se ni gde ne spomi nj u Musli mani ve samo Bonj aci . Iako
j e sporazum prvobit no pot pi san u Vai ngtonu, na insisti ranje Nemake
pot pi san j e i u Beu i me j e j asno st avl j eno do znanj e da j e reakt i virana
Kal aj eva pol i t i ka.
t a j e za doj ueranj e Musl i mane, a od Vaingt onskog spoazuma Bonj ake
znail a promena i mena pi e dr Muhamed Fili povi u Novoj Bosni od 28. maj a
1994. : Bonj ak j e nae st aro, aut ent ino, i st ori j sko i et niko i me. To j e ri j e
koja oznaava pri padanj e narodu Bosne, l j udi koj i Bosnu i maj u kao j edi nu
646

domovi nu. . . Tako, konano, ova naa zeml j a Bosna i ma svoj narod, a t aj narod
i ma svoju zemlj u i svoj u dravu i st oga i mena. Muhamed Fili povi, i st i m
povodom, kae: Moramo i mat i bonj aku politiku i program i treba svakome
j asno da j e musl i manska pol i t i ka j edno, a bonj aka drugo. A na emu se
zasni va t a nova pol i t i ka, za one koj i ni su upoznat i sa Kal aj evi m pl anovi ma,
govore dr Smai l Bal i, dr Muhamed Fi l i povi, Al i j a Isakovi i Adi l
Zul fi karpai koj i , got ovo uni sono, i st iu kako su i ni ci j al no svi st anovni ci
Bosne bi l i Bosanci , al i da su se sticaj em nesret nih i st ori j ski h okol nost i
poj edi ni Bosanci prest al i verski , naci onal no i pol i t iki oseati Bonj aci ma. Sa
j asnom osmanofi l skom nost al gi j om Zul fi karpai kae: Kat ol i ci su se l i st om
opredel i za hrvat st vo, pravoslavci za srpstvo, a musl i mani su ostal i vj erni
svom bonj akom osj eanj u. Sa i st om nost al gi j om govori i Al i j a Isakovi:
Bonj ak j e t radi ci onal no naci onal no i me bosansko-hercegovaki h Musli mana,
sandaki h Musl i mana i svi h drugi h Musl i mana koj i govore bosanski m
j ezi kom. . . Nai bosanskohercegovaki pravosl avci su Srbi , a kat ol i ci Hrvat i .
Zna se od kada j e t o t ako i zna se zat o.
Da cel a ova pria oko Bonj aka nije nai vna za Srbij u jasno je najavio bi vi
ef diplomat ij e BiH Muhamed airbej , rekavi, na zasedanj u UN, da pol oaj
Musl i mana u Sandaku ne t reba gl edat i drugai j e od pozi ci j e drugi h manj i na u
Srbij i . Tako j e pi t anj e st at usa Bonj aka i Rake obl asti el egant no
i nt ernaci onal i zovano, a gl avni prot agoni st a ovog procesa post ae, uz
sagl asnost SAD i Nemake, Turska. Zvanino pri hvat anj e bonj akog
naci onal nog i mena u Srbi j i od st rane demokrat orski h vl ast i j e in sa
nesagl edi vi m, a i zvesno neeljenim posledi ci ma.
Pot uj ui druga Ti t a i uvaavaj ui hodi no Din ve millet bir dir (vera i
narodnost su j edno t e isto), odnosno kako ree uvaeni Mehmet -beg
Kapetanovi Lj ubuak j o 1886. : Baka je vjera, baka narodnost Tadi na
vel ika vrat a uvodi neoosmankse i nterese u zemlju Srbiji i njegov pravosl avni
srpski narod. Svoj e namere i konkret no i njenj e Tadi ne pri kri va ve t o i ni
ot voreno uveravaj ui Srbe da j e povrat ak osmanl i j a u zeml j u Srbi j i od
nj egovog naj veeg i st ori sj kog i nt eresa. Susret a Tadia sa t urski m
predsedni kom Abdul ahom Gul om (Abdul l ah Gl ) odi grao se prvo u Beogradu
26. okt obra 2009. , a pot om i 26. j una 2010. u Ist anbul u. Na oba ova sast anka
Tadi a j e, kao t o j e red, prat i o i nj egov ak mi ni st ar i nost rani h posl ova Vuk
Jeremi .
U razgovoru s Gul om, i j a j e drava pri znal a j ednost rano progl aenu
nezavisnost Kosova Bori s Tadi j e i zj avi o kako su bi l at eral ni odnosi Srbij e i
Turske na naj vi em novou u i st ori j i dve drave. Osvrui se na tursko
pri znanj e nezavi snost i ot et e srpske pokraj i ne Tadi kae: "Neslaganj e oko
Kosova i Met ohi j e ne sme da poremet i nae odnose i da dopri nese uruavanj u
nai h odnosa". Kao dokaz i skrenost i ove svoj e t vrdnje Tadi j e predl oi o
i zgradnj u kul t urno-obrazovnog i sl amskog cent ra u bl i zi ni Beograda t o j e
647

odmah i pri hvaeno sa vel i ki m zadovol j st vom. Na posebno organi zovanom
sast anku posveenog Ekonomskom prosperi t et u Sandaka t adi j e Gul u
ponudi o pri ori t et an stat us u i zgradnj i i nfrast rukt urni h obj ekat a u Rakoj
oblasti ali i ni z povolj nosti za sve ost al e i nvest i ci j e u Srbi j i . Srbi j a j e, t o se
Tadi a t ie, na i zvol t e za Tursku i j i j e mi ni st ar i nost rani h posl ova, uoi
sast anka dva predsedni ka u pal at i Srbi j a, Ahmet Davut ogl u (Ahmet
Davut olu) i zj avi o kako j e cil j t urske spol j ne pol i t i ke uspon ot omanskog
Bal kana, kao cent ra svet ske pol i t i ke. Napraviemo Bal kan, Kavkaz, Srednj i
i st ok, zaj edno sa Turskom, cent rom svetske pol i t i ke u budunost i . To j e ci l j
t urske spol j ne pol i t i ke i mi emo t o post ii , bi o j e deci dan ef t urske
di pl omat i j e.
U skl adu sa dogovorom Tadia i Gul a predst avni ci vl ada Srbi j e i Turske
potpi sali su pet meudravni h sporazuma. Mini star spoljnih poslova Srbije
Vuk Jeremi pot pi sao j e sporazum o t ehnikoj i fi nansi j skoj saradnj i , dok j e
t urski mi ni st ar rada i soci j al ne pol i t i ke Omer Di ner (mer Di ner) sa
mi ni st rom ekonomi j e Ml aanom Di nki em pot pi sao sporazume o ekonomskoj i
saradnj i u obl ast i i nfrast rukt urni h projekat a, a sa mi ni strom za rad i soci j al nu
politiku Srbije Rasimom Ljaji em sporazume o soci j al noj si gurnost i . Na kraj u
boravka t urskog predsednika u Beogradu Tadi se j avno, na konferenci j i za
novi nare, i zvinuo graani ma Sandaka t o sa Gul om ni j e mogao da i m doe u
naj avl j enu poset u.
Da Tadi eve rei o upl i vu t urskog kapi t al a u Srbi j u ni su i shodno t ome
pot pi sani dokument i nisu prazna pria i mrt vo sl ovo poj asni o j e Tadi ev
omi l j eni mi ni st ar Rasi m Lj aji. Kada j e re o konkret ni m proj ekt i ma koj i e se
real izovati u Sandaku, Ljaj i j e rekao da e poet i i zgradnj a dva put a, od
Novog Pazara do Sj eni ce i od Novog Pazara do Tut i na. Iz budet a Srbi j e za
ovu godi nu i zdvoj eno j e 15 odst o vrednosti proj ekat a, dok e t urska Eksim
banka obezbedi t i 85 odst o vrednost i proj ekt a. Turska fi rma e i zvodit i radove i
angaovae srpske podizvoae. Turska e uest vovat i i u i zgradnj i kori dora
10, a uest vovae i u i zgradnj i gasovoda kroz Srbij u. Prema Ljaj i u, TIKA,
t urska agenci ja za razvoj (Turki sh Int ernat i onal Cooperat i on and Devel opment
Agency), ul oi e novac za rest auraciju i rekonstrukcij u starog grada Novog
Pazara, kao i za razvoj i ndustri jske zone u Tuti nu. Kao posebno vani m Lj aji
j e rekao da j e j o u Turskoj dogovorena i prenamena voj nog aerodroma u
Laevci ma, a pot om i aerodroma u Sj eni ci t o i zvesno i ma veze i sa prodaj om
srpske naci onal ne avi okompanij e JAT-a Turskoj . Vrednost t e i nvest i ci j e j e 13
mi l i ona evra, a deo novca e bi t i obezbeen i z budet a Srbi j e i Turske,
zakl j ui o j e Lj aji.
Drugi zvanini sastanak Tadi a i Gul a odrao se u Ist anbul u ali j e njemu
ovoga put a bi o pri sutan i predsedavaj ui Predsedni t va Bi H Hari s Sil aj di.
Dva predsedni ka i j edan de f act o predst avni k Musli mana i z Bi H su pot pisali
Ist anbulsku dekl aracij u koja, u svojoj suti ni , predstavlj a ruenje Republi ke
648

Srpske s obzi rom da se u nj oj govori o suverenit et u Bi H bez spomi nj anj a
Republi ke Srpske. Umest o da, kao predsedni k Srbij e koj a j e garant
Dej t onskog sporazuma, zat i t i i nt erese RS i sprei nasil no uvl aenj e RS u
NATO st rukt ure, Tadi j e u Ist ambul u seo za i st i st o sa Sil aj diem, koj i se
t amo naao bez sagl asnost i i znanja Predsedni t va Bi H, i podrao deklaraci ju u
koj oj se navodi da j e neophodno preduzet i dal j e korake ka evroi nt egraci j ama
Bi H i podrat i reforme u t oj zeml j i za vreme procesa njenog pri st upanj a
NATO-u. Tadi j e t akoe Bi H estit ao na dobijanj u Akci onog pl ana za
l anst vo u NATO ne marei na i nj eni cu da ul azak Bi H u NATO
nedvosmi sl eno podrazumeva nest anak Republi ke Srpske, odnosno, po
zaht evi ma NATO-a, RS se mora odrei prava ent i t et skog glasanja, prihvatiti
j aanj e Parl ament a Bi H i prerast anj e Savet a mi ni st ara u Vladu Bi H. Po
povrat ku u Saraj evo Si l aj di j e i zj avi o kako j e od Tadia, sa koj i m se pre
Ist ambul a susreo i u Most aru gde j e j avno osudi o Srbij u za agresi j u i nastavak
et nikog i enj a, dobio uveravanja da se Srbij a nee meat i u pol i t i ku Bi H t o
su mnogi , ne bez razl oga, prot umai l i kako odust aj anj e Srbi j e, kao j ednog od
garant a Dej t onskog sporazuma, od odbrane Dej t onskog stat usa Republ i ke
Srpske. Inae, vano j e napomenut i da j e u i zradi Ist anbulske dekl araci j e
uest vovao i mi ni st ar spolj ni h posl ova Republ i ke Srbi j e Vuk Jeremi koji se,
prema rei ma turskog mi ni stra Davut ogl ua, sa nj i m pre Ist anbul a sreo dvanest
put a al i ne samo radi pi sanja Ist anbul ske dekl araci j e ve i radi pi sanja
deklaraci j e o Srebreni ci koj u j e 31. mart a 2010. Skupt i na Srbi j e usvoj i l a.
Povodom usvaj anj a ovog dokument a o Srebreni ci Jel ena Guskova j e
uput i l a zavi naan dopi s srpskom parl ament u:
Cent ar za i zuavanj e savremene bal kanske kri ze Inst i t uta za Sl avi st i ku
Ruske Akademij e Nauka Vam se obraa u vezi sa pi t anj em osude zl oina u
Srebreni ci.
Danas j e probl em Srebreni ce post ao predmet pol i t ike spekul aci j e, u
koj u uvl ae Srbe, i ako se poj avl j uj e sve vi e podat aka da j e Srebreni ca
i spl ani rana i dobro i zvedena operacija zapadnih speci j al ni h sl ubi . La o
Srebreni ci se i ri po svet u ogromnom brzi nom i bori t i se sa nj om post aj e sve
t ee. Musl i mansku verzij u rt ava niko i ne pokuava da proveri, svi je
pri hvat aj u kao aksi om. Ipak, podaci o broj u rt ava ni su pot vreni
i nj eni cama, sl i ka dogaaj a u j ul u 1995. godi ne ost aj e nej asna, podaci
prot i vreni , a mnoge opt ube izmil jene.
Mi smo u Inst i t ut u organi zoval i meunarodnu konferenciju posveenu
Srebreni ci . U radu konferenci j e su uest voval i vi e od 30 nauni ka i z razni h
zemal j a. Prvi put su pravni ci , i st ori ari , pat ol ogoanal i t iari , demograf i i
i st rai vai i z drugi h obl ast i anal i zi ral i mnoge podat ke, pronal i mnoge
prot i vrenost i u zvaninoj verzi j i , pri kazal i su novu met odi ku i st rai vanj a
broj a rtava. . . Po nama, uri t i sa pri znanj em svoj e kri vi ce i sa i zvi njenj em ne
649

t reba sve do t ada dok sve okol nosti vezane za dogaaj e u Srebrenici ne budu
razj anj ene i ne post anu opt e dobro j avnost i . Inae e t o bi t i t eak t eret i
opt uba na pl ei ma cel og srpskog naroda, post ae pot vrda verzij e nat ovaca o
kri vi ci Srba za sve t o se dogaal o na Balkanu 90-i h godi na i opravdanj e za
bombardovanje 1999. godi ne.
Ne t reba rukovodst vo beskonano da se i zvi nj ava, poni ava, podri vaj ui
t ako samopot ovanj e naroda. Posl e toga, sut ra ni ko nee poi da brani
Ot adbi nu, nee ti t i t i svoj u zeml j u i bori t i se za nj enu nezavi snost . Cent ar za
i zuavanj e savremene balkanske kri ze Inst it uta Sl avj anovedenija RAN j e
spreman da uj edi ni snage sa srpski m nauni cima i nauni ci ma i z drugi h
zemalj a da se proui sl uaj Srebrenica .
Vrhunac poni avanj a Srbi j e i pravosl avnog srpskog naroda se, izgleda,
i pak dogodi o 13. j ul a 2010. kada j e Tadi , na dan parastosa post radal i m
Srbi ma u Brat uncu , doveo t urskog premi j era Erdogana (Recep Tayyi p
Erdoan) u Raku koj om pri l i kom j e kol ona nji hovi h vozil a doekana
svi ranj em zurl i i stot i nama l epravih t urski h i i sl amski h zastava al i bez i j edne
j edi ne dravne zast ave Srbi j e. Turskog zvani ni ka i predsedni ka Srbij e u
Novom Pazaru doekal a je masa naroda na el u sa dr Sulej manom Uglj ani n,
predsedni k SDA Sandaka i mi ni st ar u Vl adi Srbi j e, i mini st ri Vuk Jeremi,
Neboj a Bradi i Rasi m Lj aji . Sa mnogi ma od nj i h t urski premi j er se srdano
sel ami o, a got ovo da j e zapl akao kada j e ugl edao nat pi s: Dobro doao
osvaj au sandaki h srca! Nakon srdanog doeka pristupi lo se ot varanju
t urskog kult urnog cent ra Must af a Kemal At at rk, a Tadi j e i zj avi o: Danas
ot varamo i t urski kult urni centar ovde u Sandaku, Novom Pazaru i t i me j o
j ednom pot vruj emo nae veze, nau bl i skost , meusobni ut i caj kul t ura i
veoma sam srean zbog otvranj a jednog ovakvog kult urnog cent ra. Dva dana
rani j e Tadi se u Srebreni ci , zaj edno sa Erdoganom, pokl oni o musl i manski m
rt vama, a nakon verskog obreda koj i j e drao Mustafa Ceri, reisu-l-ulema
Islamske zaj edni ce u Bi H, i zj avio: Kao predsednik Srbij e nikada neu
odustat i od traganja za preost ali m haki m begunci ma, mi sli m pre svega na
Rat ka Ml adia. Smat rau da sam zavri o j edan deo svog posl a kada on bude
pri veden pravdi .
Val j a se podset i t i da j e Ceri, koj i i nae ne priznaje postojanj e srpskog
naroda u Bi H i koj i j e podravao ot ceplj enj e Kosova i Metohi j e od Srbi j e, pre
obreda u Srebreni ci boravi o u Novom Pazaru gde j e, u prat nj i muft i j e Muarema
Zukorl ia i j i j e ment or, porui o srpskom narodu: I kunemo se Vel i ki m
Bogom da neemo robovi nii j i bi t i . Ovu Ceri evu zakl et vu t reba shvat i t i
kraj nj e ozbi l j no t i m pre t o j e on graanski rat u Bi H devedeset i h
okarakt eri sao kao okonani mal i di had i t o danas Srbe doi vl j ava kao
musl i manske gl avne di ndumane pri emu, ne ret ko, ponavl j a kako j e Turska
naa maj ka. Na ovu Cerievu pret nj u nadovezao se muft ija Zukorli i zj avom
da e cel a Srbije goreti ukoliko bonjaci nedobij u stat us konstit uti vnog
650

naroda u Srbi j i i ukol i ko Sandak nedobi je stat us aut onomi j e u okvi ru
predst oj ee regi onal i zaci j e Srbi j e. Odmah po odl asku t urskog premi j era
Erdogana i z Novog Pazara Zukorl i j e, pred vie hi l j ada musl i mana okupl j eni h
na trgu Isa-beg Ishakovi a, uput i o zvanian pozi v srpskom predsedni ku i
premi j eru da o st at usu Sandaka razgovaraj u sa l egi t i mni m predst avni ci ma
bonj akog naroda.
Koment ari ui Tadievu prot ursku kampanj u, a pre svega uj durmu oko
Ist anbul ske dekl araci j e beogradski nedelj ni k Peat u svom apri l skom i zdanj u
pi e: Svi su i zgl edi , da vl ast u Srbi j i ni j e ni sposobna da se bavi pol i t ikom
t rgovi nom. Nakon usvaj anj a Dekl araci j e o Srebreni ci u vreme kada
bonj ake nevl adi ne organi zaci j e pri znaj u da j e na pi sku nest al i h preko 500
ivi h Srebreni ana, da j e u Pot oari ma sahranjeno na deseti ne oni h koji ni su
st radal i u j ul u 1995, kada j e bi vi predsedni k Komi si j e za i st rai vanj e
dogaaj a u i oko Srebrenice Marko Arsovi j avno pri znao da j e podneo
ost avku jer j e bivi visoki predst avni k u Bi H Pedi Edaun narui o Izvet aj o
Srebreni ci - od Bori sa Tadi a se nita drugo ni je ni oekivalo nego da
zaj edno sa Harisom Silajdi em i Abdul ahom Gul om pot pi e Dekl araci j u i
ponovo se 11. j ul a uput i u Pot oare. Preko Brat unca e, naravno, prel et et i ,
t amo ga nee bi t i 12. j ul a da se pokl oni senama preko 3. 500 Srba koj e su
zverski pobi l e snage Nasera Oria. U Brat uncu mu mest o i ni je, jer t u su
sahranj eni oni koj i su svoj e i vot e uzi dal i u t emel j e RS, koj u on danas
pokuava da krmi.
Na ovakvo samovol j no i srpski m naci onal ni m i nt eresi ma prot i vpravno
ponaanj e i del ovanj e Tadi a i Si l aj dia odmah j e reagovalo rukovodstvo
Republi ke Srpske. Srpski lan Predsednitva Bi H Neboj a Radmanovi i zjavi o
j e da Ist anbul ska dekl aracija nee dopri neti stabi l nost i Bosne i Hercegovi ne
ni t i dobrosusedski m osnosi ma sa Srbi j om. Radmanovi je rekao da j e
potpi si vanj em Ist anbulske dekl aracije predsedavajui Predsedni t vu BiH Hari s
Si l aj di prekri o Ust av Bi H, j er j e deklaraci j u pot pi sao bez sagl asnost i ost al a
dva l ana Predsedni t va BiH. Predsedavaj ui Predsedni t vu Bi H Hari s
Si l aj di j e zaj edno sa svoj i m mi ni st rom i nost rani h posl ova Svenom Al kal aj em
bi o u nezvaninoj poset i Ist anbul u i zat o ni je mogao pri hvat iti ni kakakv
dokument u i me Bi H, nagl asi o j e Radmanovi na posebnoj konferenciji za
t ampu. Pored t oga, Radmanovi j e posebno i st akao i i nj eni cu da ni ko ni j e
ovl ast i o mi ni st ra i nost rani h posl ova Bi H Svena Al kal aj a da uest vuj e na
sast anku u Tal i nu, na kome j e usl ovno odobren Akci oni pl an za ul azak Bi H u
NATO (MAP). MAP je uslovlj en reavanj em pi t anj a prenosa voj ne i movi ne sa
ent i t et a na Mi ni st arst vo odbrane i dravu Bi H. To j e novi pri t i sak na j edan od
ent i t et a i znai nove nesporazume i podele u Bi H, zaklj ui o j e Radmanovi.
Podravajui Radmanovia predsedni k RS Mi l orad Dodi k j e na
vanrednom obraanj u novi nari ma i zjavi o da j e Haris Si l aj di obmanuo i
predsedni ka Srbij e Bori sa Tadia i t urskog predsedni ka Abdul aha Gul a, l ano
651

se predst avlj ajui za ovl aenog pot pi sni ka i z Bi H. Dodi k j e nagl asi o kako j e
zbog svega t o se dogodil o u Istanbul u t elefonom zvao Borisa Tadi a i
obavest i o ga da RS ne pri hvat a Ist anbul sku dekl araci j u: Tadiu sam preneo
da su Sil aj di i mi ni st ar spolj ni h posl ova Bi H Sven Al kal aj prekri l i Ust av i
zakone Bi H i pri hvat i l i dekl araci j u bez pret hodno usagl aenog st ava u
organi ma Bi H. Obavesti o sam Tadia da je prihvatanj e deklaraci j e na nai n
obavl j en u subot u u Ist anbul u za RS nepri hvat l j i vo. Na pi t anj e novi nara
kakva j e bi l a reakci j a srpskog pret sedni ka Dodi k j e odgovori o: Tadi mi je
rekao da j e on mi slio da Silajdi i ma mandat da pri hvat i deklaraci j u u i me
Bi H.
Turski mediji okarakt eri sal i su sast anak kao i st orij ski , i st iui da j e on
rezul t at viemeseni h napora Ankare o emu govori i njenica da je od okt obra
2009. godi ne odrano pet t ri l at eral ni h sast anaka Turske, BiH i Srbi j e na ni vou
mi ni st ara spol jnih posl ova. U mediji ma j e naglaeno i kako j e tursko
angaovanj e na Balkanu zapravo rezultat i njenice da je ona regi onal na sil a
koj a zast upa i sl amske i nt erese t o e rei da nasl edni ci Mehmeda Osvaj aa i
Sulejmana Veli anst venog pol au pravu na BiH al i i del ove Srbi j e gde
Bonakl ar (Bonj aci) i ne vei nu. Ako se ovakvi i sl ini nat pisi u t urskoj
t ampi ozbi l j no pri hvat e, a nema razl oga da se t o ne i ni , onda j e i zvesno da
su Srbi nai vno poverovali da dahij e i Omer-paa Lat as pri padaj u samo i st ori j i .
Turska je, nesme se prevideti , engl eski mi l jeni k i privi legovani savezni k SAD
sa posebni m ovl aenj i ma po pi t anj u Bal kana. Pri l i kom raspada SFRJ Turska
se otvoreno i bez rezervi st avi l a na st ranu Musl i mana, a bi l a j e meu prvi ma i
naj gl asni j i m zagovorni ci ma bombardovanj a Srbi j e 1999. godi ne. Danas j e vi e
nego j asno da su Ist anbul ska dekl araci j a i Deklaraci j a o Srebreni ci koj u j e
Skupt i na Srbi j e usvoj i l a po di kt atu Turske samo deo neoosmanske i
pani sl ami st i ke pol i t i ke Ankare koj a j e danas ono t o j e St ambol bi o j ue.
Danas j e vi e nego j asno da su srpske evroi nt egraci j e o koj i ma govore Tadi,
Jeremi , Lj aj i i nji ma sl ini akteri srpske demokrat ske kamarile zapravo
neoosmanke i nt egraci j e.
t a st varno Bori s Tadi mi sli o srpskom narodu, nj egovoj i st orij i , veri ,
kul t uri , obiaj i ma i t radi ci j i sam j e i zrekao onoga dana kada j e pri mi o
del egaci j u akt i vi st a i akti vi st ki nja Gej lezbejskog info cent ra, Gej strejt
al i j anse i Kvi ri j a centra. Nakon ovog srdanog prij ema Press sl uba
predsednika Srbi je i zdal a j e saopt enj e u kome se navodi da j e predsednik
podrao odravanj e Parade ponosa koj a e, za Srbe i zvesno, predst avl j at i
ci vi l i zaci j ski i skorak.
St av da podri promovi sanj e pederast i j e u Srbi j i Tadi j e zauzeo t ek
nakon t o j e o t zv. paradi ponosa svoj e mi l j enje izrekao mi t ropolit
crnogorsko-pri morski Amfi l ohi j e, koj i j e pre pokuaj a odravanj a parade
pedera u Beogradu 2009. porui o da Crkva, kao uvarka sveti nj a i vota i
l j ubavi i radi oni ca venog ivota, ne moe pri hvatit i ni odobri t i povorku srama
652

- za povorku ponosa. Uoi odravanja naredne parade pedera u Beogradu
pat ri j arh srpski Iri nej odbaci o j e bi l o kakvu mogunost da on ili Crkva u bi lo
kom obl i ku podre t zv. paradu ponosa.
Vezano za i renj e pederast i j e i ni za drugi h degenerat i vni h obl i ka
ponaanj a dobro j e set i t i se i j ednog navoda i z Kremanskog proroanst va koje
j e j o u XIX zapi sao kremanski paroh Zaharij e Zahari, a po kazi vanj u Mi t ra
Tarabi a. Zahari j e j e sa sedamnaest godi na zavri o duhovnu akademi j u u
Ki j evu i odmoh pot om doao u Kremnu. U Kremnu su, da bi se sa nji m srel e
dol azi l e naj vienije svet ovne i duhovne linost i ondanj e Srbi j e. Posebno j e
bi o omi l j en kod kral j a Pet ra kod koga j e dol azi o bez naj ave i ul azi o bez
pitanja, a ovaj ga je uvek dari vao dvorski m ci garet ama. 1915-t e godi ne kod
prot e j e doao dr Radovan Kazi mirovi, kome Zaharij e poverava sva
proroanst va Tarabia. Proti na kazivanj a i papire profesor Kazi mi rovi je
i zmeu dva svet ska rat a pret oi o u knj i gu Taj anst vene poj ave u naem narodu
i Kremansko proroanst vo. Recenzent ovog j edi nog ori gi nal nog pri merka
Kremanskog proroanst va bi o j e episkop Ni kol aj Veli mi rovi . U ovom i zdanju
proroanst va zabel eeno j e kako je porodi ca Tarabi j o u XIX veku prorekl a
pronal azak t el evi zi j e, dolazak t elefona i t el egrafa u Srbij u, propast di nasti je
Obrenovia i smenu na srpskom prest ol u ali i pot onj u propast srpske krune i
dol azak na el o crvenog cara sa zvezdom na elu - al uzi j a na komuni st ikog
l i dera Josi pa Broza. Prema ovom proroanst vu nakon crvenog cara sa
zvezdom na el u u Srbi j i e bi t i j o gore: U Srbi j i nee moi da razl ikuje ko
j e muko, a ko j e ensko el j ade. Svi e i st e al j i ne nosit i. Ta nesrea e nam
doi sa drugi h st rana, al i e se kod nas naj vi e zadrat i. Narod e i zgl upi t i i
gl upi t i sve vi e. . . Lj udi e mi lj eti da sve znaju, a nit a znati
nee. . . . Neast i vi e ui u ovaj narod i u post el j u l egati sa srpskij em sestrama,
maj kama i enama. Pravei i m t aku decu da meu Srbi ma, ot kako j e veka i
svet a goreg roda bi t i nee.

Srbi ja. . .

Prost o j e neverovat no da l j udi danas mi sl e i govore o Ujedi nj eni m
Naci j ama kao o organi zaci j i koj a j e ol ienje humanost i i dobrot e. Na pri meru
OUN moet e na naj bol j i nai n vi det i neverovat no razorno dej st vo masovni h
medi ja koji su danas 99% pod kont rol om St at i st i ke greke. Neshvat l j i vo j e
kako se ovde kod vas ni ko nije zapitao zato su na Jal t i , u carskoj vi l i
, eri l , Ruzvel t i St al j i n u sred rata - troi l i vreme kako bi se
dogovori l i oko osni vanj a OUN. Ni t a pree od t oga! Takoe, j o neshvat l j i vi j e
j e t o t o su i mal i vremena da di skutuj u o Ni kol i Tesl i koj i j e premi nuo 7.
j anuara 1943. Naravno, Tesl a j e uvek i nspi rat i van za svaku konverzaci j u al i
653

oni su na Jal t i , prema St al j i novom kazi vanj u, raspravl j al i o Tesl i noj
(Objedi njenoj teori j i pol ova i l i Uni f i ed f i el d t heory) koj a j e i dan
danas eni gma. No, poet ak nji hove rasprave o Tesli pokrenut j e t ek nakon t o
j e Ruzvel na sto stavi o reprint nj uj orki h novi na The Sun od 20. decembra
1914. u koj i ma j e obj avl j en Tesl i n l anak pod nasl ovom Sci ence and t he
Di scovery are t he great Forces whi ch whi l l l ead t o t he Consummat i on of t he
War. Tesl a dosl ovce pi e: Na sadanj em st epenu razvoj a oveanst va, na
kome nema svesti o i st ori jskim zbivanjima i nji hovi m kosmol oki m uzroci ma,
povremeni pot resi su jo uvek prirodni. Jo ea bi t ka e se t ek vodi t i i t o
i zmeu Istoka i Zapada.
Ova udna t roj ka (monarhi st a, republ i kanac i komuni st a) j e, pored svega,
nal a vreme da raspravl j a i o sudbi ni Kralj evi ne SHS i , voi l , ukinue
monarhi j u i uspost avi e komuni st iki rei m sa i l umi nat om Ti t om na el u!? Ni
manj e, ni vi e. Naj gl asni j i u zaht evu za uki danj e monarhi j e u Jugoslaviji bio je
bri t anski premi j er Vi nst on eri l ! Imao j e za t o pol i t ike al i i l ine razl oge:
nj egova maj ka Lady Randol ph Churchi l l, koj u su got ovo svi smat ral i za
naj l epu enu svog vremena bil a j e matressesrpskog kral j a Mi l ana
Obrenovia. Lj ubav se rodi l a 1889. nakon t o j e Mi l an abdi ci rao, a t raj al a j e
dovol j no dugo da bude pria decenij e. Mil an j e i nae bi o naj poznat i j i bon
vi vant Evrope i j edi ni ovek koj i j e i mao st al no rezervi san st o u Moul in
Rouge. Bi o j e pri j atel j i mecena uvenom sl i karu Tul uz Lot reku (Henri Mari e
Raymond de Toul ouse-Laut rec-Monfa), a ni j edan ozbi l j ni j i bal ni je bio potpun
bez nj ega. Oboavao je Pari z gde se i kol ovao u najprestinijoj francuskoj
obrazovnoj ust anovi Lyce Loui s-l e-Grand (svoj e obrazovanj e u njoj su sticali
Mol i j er, Igo, Vol t er, Robespj er, i skar DeSt en, or Pompi du, ak i rak. . . ).
Vol eo j e i bi o j e vol j en. Bi o je slab na l epe ene, a i one, pot eno, na nj ega.
Imao j e slabost prema fi ni m st vari ma pa j e t ako na ruci nosi o Patek Philippe
pre bri t anskog monarha, a svi nj egovi put ni kovezi bi l i su marqueL. Vui t t on
dpose. Pi o j e naj fi ni j a pi a o emu svedoi i t o t o mu j e Mot & Chandon
svake nedelje na pari sku adresu isporui vao sanduk Dom Pri gnona, a kada j e
bi o u Beu pi o j e i skl j ui vo Gayerhof vi na. . . Gospodin po roenj u i hedoni st a
po ubeenj u je bio va srbij anski kralj .
Vi nst on eri l j e oboavao svoj u maj ku al i j oj ni kada nije oprostiti to je
bi l a - samo j edna u ni zu - mat resse oveka i z prve i jedi ne srbijanske
di nast i j e Obrenovia. O t ome t a j e oseao prema Mi l anu - L' hommedepl aisir
kako ga j e francuska t ampa nazi val a, bol j e da se i ne govori . Mi l an Obrenovi
se i znenada razbol eo kraj em 1900. u banj i Karsl bad, a ve 29. j anuara 1901. j e
premi nuo u Beu u svoj o et rdeset i sedmoj godi ni . Posl ednj i ovek koj i j e
vi deo Mi l ana Obrenovia i vog je bi o maarski grof Egenj i Zi aj (grfEugen
Zichy). Njega j e ausrt ijski car Franc Jozef I odredi o da slui Mi lana i nae mu
se na usl uzi dok j e on bol est an l eao u carskoj kui u Beu. Jedan od
posl ednj i h l j udi koj i su vi del i bei vot no t el o Milana Obrenovi a bi o j e srpski
pat ri j arh Georgi j e Brankovi koj i j e doao u Be gde j e u hramu svet og Save
654

odrao opel o. Neka ost ane zabel eeno da j e opel u pri sust vovao Franc Jozef I
sa svi m svoj i m mi ni st ri ma, cel okupni m general i t et om i kompl et ni m
di pl omat ski m korom. Nakon opel a aust ri j ski car se, mi mo svakog prot okol a,
kret ao peke u povorci koj a se i z Hrama uput i l a ka j unoj el eznikoj st ani ci .
Mi l anov si n i kral j Srbij e Aleksandar j e ubi j en u coup dtat 29. maj a 1903. u
svoj oj dvadeset i sedmoj godi ni . Do kraj a j ul a 1903. ubi j eno j e j o st o t ri deset
dva di rekt na nasl edni ka di nasti je Obrenovia i me j e ona de fact o prest al a da
post oj i .
U rasvetl javanj u eri l ove pol i t i ke prema Srbi j i moe posl ui t i i dokument
pod nazi vom Osnova za pol iti ku prema Jugosl aviji (The Basi s of Pol i cy for
Yugosl avi a). Ovaj dokument od 11. apri l a 1943. sai ni l i su pri padnici
bri t anske t aj ne sl ube za speci jal ne operaci je koj im se potvruje neophodnost
nastavka zvanine polit ike drobljenj a srpskog etni kog prost ora. U bri t anski m
arhi vama ovaj dokument se vodi pod oznakom PRO, FO 371, 30255,
SOE/ Yugosl avi a 71, HS5/ 938.
Iz sadri ne ovog nepotpi sanog papi ra se vi di kakve su bi l e namere brit anskog
premi j era i cel okupne bri tanske pol i t i ke prema Kralj evi ni Jugosl avi j i po
okonanj u Drugog svet skog rat a. Prvo t o upada u oi j e st av bri t anske
agent ure da se Britanij a u svoj oj ve odreenoj pol i t i ci prema Jugosl avi j i nee
moi osl anj at i na voj sku general a Dragol juba Drae Mihailovia i z razl oga
nj ene i zrazi t e naci onal ne odreenost i . Shodno t ome agent ura predl ae da se
odmah obust avi sva mat erij al na pomo Jugosl ovenskoj voj sci u ot adbi ni i
prei spi t a propagandna podrka j ugosl ovenskoj kralj evskoj vladi u izbegli tvu.
Dokument sadri i preci zno pobroj ane pri nci pe koj i h j e neophodno
pri dravati se nakon rat a kako bi se real i zoval a nova pol i t i ka Britanije prema
Jugosl avi j i :
Prvi pri nci p i st ie kako se posl e rat a mora obezbedi t i apsol ut na
ravnopravnost Srba, Hrvat a i Sl ovenca, i t o na nai n da svako od nj i h moe
suvereno odluivati o svojoj teri t ori j i bez mogunosti meanj a ost ali h u
nj i hova pi t anj a. Drugi m rei ma, j asno se ut vruj e da Srbi kao pobedni ci u
Prvom svet skom ratu i narod koj i j e naj vi e dao za st varanje Jugoslavij e nee
vi e moi da se pi t a za st vari vezane za Sl oveni j u i Hrvatsku koje def act o
post aj u nezavi sne unutar Jugoslavije.
Drugi pri nci p se odnosi na dalje usi t nj avanj e srpskog nacionalnog prostora i
st varanj a meusrpskog razdora. Bri t anska agent ura predl ae da se t o i ni na
nai n t ako t o e se St ara pol i t i ka admi ni st rat i vnog cent ral i zma zameni t i
pol i t i kom i roke aut onomi j e za srpske provi nci j e, t o posebno vai za: Crnu
Goru, Makedoni j u i Bosnu. U dokument u se dal j e el abori ra kako se mora
garant ovat i i roka aut onomi j a za ove srpske obl asti i da se t o moe pravdsat i
t i me t o narod Makedoni j e, Crne Gore, Bosne i Voj vodi ne i ma drugaiji
655

ment al ni skl op, karakt er i pogl ede od Srba u Kraljevini Srbiji tako da
zasl uuj e da ui va poseban poli tiki pol oaj u odnosu na Kraljevi nu Srbij u.
Nakon vi egodi nj eg i st rai vanj a ameriki h, bri t anski h i j ugosl ovenski h
arhi va ameri kanac Davi d Mart i n (Davi d Mart i n) j e u i zdanj u The Hoover
Inst i t ut i on 1978. godi ne obj avi o naunu st udiju Pat ri ot or Trait or: The Case
of General Mi hai l ovi ch (Pat ri ot a i l i i zdaj ni k: Sluaj general a Mi haj l ovia).
Mart i n j e dokument ovano i zl oi o kako su pri padni ci bri t anske obavetajne
sl ube-sekci j a za Jugosl avi j u (Yugosl av Sect i on of Special Operati ons
Executi ve), st aci oni rani h u Kai ru svoji m fal si fi kat i ma i dezi nformaci j ama
smi l j eno radi l i prot i v et ni ka, a u kori st Broza i njegovih sl edbeni ka. Oni su
pri mal i i zvetaj e svi h bri t anski h voj ni h mi si j a koj e su se nal azi l e kod et ni ka i
part i zana od maj a 1943 pa sve do 1945. godi ne. Te i zvet aj e su prerai val i i
kao rezi mee na nekol i ko st rana, i h sl al i na kori enj e bri t anskoj vl adi i
eri l u l ino. Prema ovi m rezi mei ma SOE-a i zgledal o j e da se na t erit ori j i
Jugosl avi j e Vermaht u i ust aama suprot st avl j aj u i skl j ui vo part i zanske
j edi ni ce dok et ni ci , ako ve ne sarauj u sa Nemci ma, onda i zvesno i zbegavaj u
oruane sukobe. Kako j e t o i zgl edal o naj bol j e se, prema Mart i nu, vi del o na
pri meru et nikog oslobaanj a Pri j edora i Vi egrada u j esen 1943. , a pot om i
ruenja pruge Sarajevo-Vi egrad i pruge doli nom June Morave. Ove krupne
voj ne uspehe et ni ka SOE j e j ednost avno pri pi si val a kao del o part i zanski h
j edi ni ca. Sl i no j e ui nj eno i sa operacij om Scwarz koj u su Nemci preduzel i
prot i v etni ka na Sutjesci maj a 1943. Ci l j e ove operaci j e j e bi o vrst o
zaposedanj e j adranskog zal ea od st rane Nemaca s obzi rom na nast upanj e
Savezni ka u Sredozeml j u. Dva meseca pre ove operaci j e (25. mart a) Nemci su
u Zagrebu post i gl i dogovor sa Brozovi m i zasl ani ci ma Vl adi mi rom Vel ebi t om,
Mi l ovanom i l asom i Koom Popovi em o podrci part i zanski h jedi ni ca u
sl uaj u bri t anskog i skrcavanj a na Jadranu. Nakon ovog sast anka general fon
Horst en (Edmund Gl ai se von Horst enau) j e uput i o t el egram u Berl i n koj i m
i zvet ava svoj e pretpost avl j ene da j e sa Brozom uspost avl j en dogovor o
nenapadanj u i part izanskoj pomoi oko borbi sa et ni ci ma kako bi se ovi
predupredil i u sl uaj u pruanj a pomoi Britanci ma pri i skrcavanj u na Jadranu.
Po nareenj u i z Berl i na odmah j e pri preml j en pl an Schwarz o unitavanja
et niki h j edini ca u emu su t rebal e da uest vuju i del ovi parti zanski h j ei ni ca.
No, kako to retko biva ali biva Nemci su grekom opkoli li glavni nu
part i zanski h snaga. Iako su o svi m detalji ma part izanski h pregovora i naopako
zapoet om pl anu Schwarz pri padni ci SOE-a u Kai ru bi l i det al j no obavet eni od
kapet ana Vi l i j ama Di ki na (Wi l l i am Deaki n), profesor istorije na Oksfordu i
li ni savetni k eri l a, koj i j e sedeo u Brozovom t abu rezi mei o ovom sukobu
i zmeu part i zana i Nemaca su popri mi l i sasvi m drugai j u suti nu i u i st ori j u
su uli kao Bit ka na sutj esci i l i Pet a nepri j at el j ska of anzi va. Gl avni ovek
SOE-a u Kairu za pisanj e rezi meo o dogaanj i ma u Jugoslavi j i bi o j e kapet an
Dej ms Kl ugman (Norman John Kl ugmann), ml adi jevrejski komuni sta i
i nt i mni pri j atel j i i st omi lj enik sa na dal eko poznat i m sovj et ski m
obavet aj ci ma u Bri t ani j i Kimom Fi l bi j em (Harol d Adri an Russel l Phi l by),
656

Gajom Burdesom, (Guy Franci s De Moncy Burgess) Antoni Bl ant om
(Ant hony Frederi ck Bl unt ) i Donal dom Mekl i nom (Donal d Duart
Macl ean). Nakon Drugog svet skog rat a Kl ugman e, kao st ari l an part i j e (u
part i j u pri ml j en 1933. godi ne na Tri ni t y Col l ege u Kembri du), napisati
zvani nu i st orij u Bri t anske komuni sti ke part i j e, a sve opt ube prot i v nj ega
vezane za mani pul aci j u rezi mei ma ad act a st avl j a l ino Vi nst on eri l nakon
to j e 1951. godi ne po drugi put izabran za premijera.
Kol i ko ozbi l j no i l i l i no j e pi t anj e Srbi j e bi l o za eri l a vidi se i i z podat aka
da j e, nakon konferenci j e u Jal t i i susret a sa Brozom u It al i j i , ot put ovao u
Moskvu 9. okt obra 1944. kako bi se, u pri vat nost i St al j i novog kabi net a u
, dodat no osi gurao da se nekakva srbi j anska monarhi j a
ni kada i ni na koji nai n nee vi e povrat i t i u Jugoslaviji. U skladu sa ovim
dogovorom SAD su ve 1945. pri znal e Brozovu komuni st i ku vl ast i odmah
otpoel e da j oj pruaj u snanu podrku kroz masovno sl anj e pomoi preko
UNPRA.
Ako se danas pogl edaj u ust avi komuni st ike Jugosl avi j e od 1946, 1953,
1963. i posebno ust av iz 1974. jasno je da su u nj i h ugrai vani i pri nci pi
navedeni j o 1943. godi ne u dokument u The Basi s of Pol i cy f or Yugosl avi a.
Navedi mo samo j o i t o da j e Ust avom i z 1974. godi ne Josi p Broz post ao deo
samog Ust ava i t o t ako t o j e progl aen za doi votnog predsednika Jugosl avije.
Dobro, t o j e bi l o davno, al i da l i j e mogue da se ni ko od vas ovde ni j e
zapi t ao zat o j e uni t ena SFRJ, drava osni va OUN i pot pi snica Helsinkog
akt a. Zat o se sada rasparava ve poni ena i devast i rana Srbij a. Kome j e t o
pot rebno i kakvi i nt eresi st oje i za svega t oga? Da l i j e mogue da su tako
vane, opasne i t eke st vari ponovo povezane sa nei m tako banalnim kao to
j e affaire amour? Ima li injeni ca da je nekadanj i dravni sekretar SAD
Medli n Ol braj t (Mari e Jana Korbel ov, pravo i me), Jevrej ka roena u Pragu
15. maj a 1937. svoj u prvu neuzvraenu dei j u l j ubav doi vel a u Beogradu
1946. godi ne gde j oj j e ot ac Josi f Korber sl ui o kao di pl omat a (1937. -1939. i
1945. -1946. )? Ne, naravno da nema kao t o ni el j a Hrvat a i Sl ovenaca da
i maj u svoju dravu nema veze sa raspadom SFRJ i unit avanjem Srbi je.
Raspad j edne suverene i nezavisne drave SFRJ j e j avno ve 1992. prvi
podrao papa Jovan Pavl e II. Meut i m, ni j e, kao t o mnogi mi sl e, Pavl e II t o
ui ni o i z nekog l i nog hi ra i l i u okvi ru neke aktuelne vatikanske politike.
Pol i t i ku Sedes apost ol i ca (Vati kan) po pit anju Balkana utvrdi o je j o Papa Pi je
II koj i j e 1463. godine na papiru nacrt ao poel j an i mogu plan podel e
Bal kana. Po nj emu, Beu pri padaj u Pel oponez, At i ka i Epi r, a Maarskoj -
Srbij a, Bosna, Vl aka i Bugarska. Za Domnus Apostolicus (papa) Srbija ni kada
nij e bil a namenjena Srbi ma.
Kad govori mo o raspadu SFRJ i ponovnom st varanj u Nezavisne drave
657

Hrvat ske podset i t e se i napi sa i t al i j anskog Il Tempa od 11. avgusta 1945. o
dogovoru i zmeu bi veg predsedni ka j ugosl ovenske vl ade dr Milana
St ojadi novia (poznat , pored svega, i po t ome t o j e deo svog obrazovanj a
st ekao u Mi nhenu i Berl i nu i t o j e radi o u francuskom mi ni st arst vu fi nansi j a)
i pogl avni ka ust ake NDH Ant e Pavel ia: Iz Buenos Ajresa st igla j e vest o
i zmirenj u St oj adi novia i Pavel ia, dvojice lj uti h nepri jatel ja pre i posl e
Drugog svet skog rat a. Stoj adi novi i Pavel i, u pri sust vu najblii h saradni ka,
obavezal i su se da pri znaj u budue samoopredel j enj e hrvat skog i srpskog
naroda kada bude sruena Tit ova Jugosl avija, t e e zaj edniki radi ti na
st varanj u nezavi sne drave Srbij e i nezavisne drave Hrvat ske.
St ojadi novi j e uskoro dao i int ervj u za ust aki asopi s Izbor koj i j e ureivao
Josi p Subai : Ono t o j a t rai m za srpski narod ne mogu a da ne pri znam i
hrvat skom narodu. To st anovi t e zast upao j e i moj vel i ki ui t elj Ni kol a Pai
j o za vreme Prvog svet skog rat a, kada se prvi put povel a re o st varanju
zaj edni ke drave Srbi j e i Hrvat ske. Uost al om, i dej a o st varanj u Jugosl avi j e
ni j e poni kl a kod nas u Srbi j i ve j e dol a kao i mport i z vai h hrvat ski h
kraj eva. Bi l a j e greka t o onda ni j e Hrvat i ma dat o ono t o i m, po mom
mi l j enju, sada t reba dat i . . . Budua hrvat ska dravna granica bi se pokrival a
sa grani cama sadanj e Republ ike Hrvatske. Bosnu emo podel i t i po pol a, i t o
t ako da grani ca i de rekama Bosnom i Neret vom. Zat i m: nama Sarajevo a vama
Banj al uka. Dodue, zapadna Bosna j e u vei ni Srpska, al i mi emo uiniti taj
ust upak u interesu mi ra. Zato emo od Hrvata traiti proti vuslugu - da nam
vrate Duborvni k.
Oi gl edno j e da ovakvo promi l j anj e o Bal kanu i Srbi ma ni j e st rano mnogi ma
pa t ako proti v bombardovanj a i t ot al ne devast aci j e Srbi j e nije bi o ni Savet
bezbednost i OUN. Okupaci j a Ki M i sprovoenje t zv. tranzi cij e u ost atku
Srbi j e ni su, budi mo pot eni , ni t a drugo do komadanj e Srbi j e. Pri t ome,
egzekut ori ove kani bal i st ike pol i t i ke su ni ko drugi do MMF, Svet ska banka,
Evropska uni j a, OUN i naravno NATO. Svi m Srbi ma koj i su se, na bi l o koj i
nai n, suprot st avi l i snagama nj i hovog Novog svet skog poret ka danas se sudi u
Hagu, pred Tri bunal om koj i j e osnovao Savet bezbednost i OUN kao svoj e
pomono t el o. Zami sl i t e, t o ni j e sud, t o j e samo pomono t el o pomonog t el a.
E, kad t o znat e onda vas manj e moe i znenadi t i pi t anj e koj e j e sudi j a ovog
suda Bakone Mol ot o (Bacone Mol ot o) uput i o Lazaru Macuri , svedoku odbrane
Mi l ana Mart i a: Zat o Srbi ni su napust i l i Hrvat sku kada i h Hrvat i ve ni su
el eli . Oni u Tri bunal u poj ma nemaj u kome i zat o sude! Oni koj i su osnoval i
Tri bunal t o dobro znaju.
Mal o j e poznat o da j e Srbij a jedi ni evropski prost or koji j e sam sebi
dovol j an. Prema vodeem svet skom asopi su za naft u i gas Oi l &Gas Journal u
Srbi j i naft ne rezerve i znose najmanje 78 mi l i ona t ona, a na Kosovu i Met ohi j i
rezerve ugl j a su preko 14 milij ardi t ona. t a vi e, Kosovo i Met ohija su jedno
658

od t ri naj znaaj nij a svetska nal azi ta strateki h met al a - sel ena i vanadi j uma, a
u Boru post oj e znaaj ne rezerve st rat ekog met al a germani j uma; bez ovi h
met ala nema kosmi ki h programa! Voj vodi na, umadi j a i Ki M i maj u obradi vi h
povri na dovol j no da hrane vi e deset i na mi l i ona l j udi , a mal o je na svetu
mest a sa t akvi m pot enci j al i ma kval i t et ne mi neralne vode.
Ovde, kad ve govori mo o pi tkoj vodi , naj znaaj nij oj st rat ekoj sirovi ni na
svet u, reci mo samo da su Uj edi nj ene naci j e progl asi l e 22. mart za Svet ski dan
voda i t o svakako ni j e ui nj eno t ek-t ako: Do 2025. godi ne dve t reine
oveanstva e se suoiti sa ozbil jni m nedost aci ma pi j ae vode. Procene
st runj aka ukazuj u da ve danas oko 1, 1 mi l i j ardi l j udi nema pri st up pi j aoj
vodi , a da 2, 5 mi l i jardi nema obezbeene el ement arne sanit arne usl ove. est
hi l j ada dece ml ae od pet godi na svakog dana umre od bol est i prouzrokovani h
zagaenom vodom. Svet ski eksperi angaovani od st rane UN su sai ni l i j ednu
od do sada naj obi mniji h st udij a o kolii nama pit ke vode koj e svet i ma na
raspol aganj u. Izvet aj j e vi e od godi nu dana bi o u bunkeru a onda j e dospeo
do novi nara BBC-a koj i su ga obj avi l i : Post oj i mogunost da, ukol i ko se ne
preduzmu hi t ne mere, do 2050. godi ne ak sedam mi l i j ardi l j udi bude suoeno
sa nedost at kom pi j ae vode.
E sad, ako t o govore stranci , st runj aci , eksperti i z te obl ast i post avl j a se
pi t anj e: Kako j e mogue da se preko Agenci j e Republike Srbij e SIEPA (Serbia
Invest ment and Export Promot i on Agency) proda 300 naj vei h i
naj kval i t et ni j i h i zvora pit ke pij ae vode st rani m korporaci j ama doi vot no!?
Da li i ko moe, iskreno, da poveruje da j e bombardovanj e Srbi j e i zvedeno s
ciljem pomoi Al banci ma?! Da l i i ko ozbi l j an mi sli da je Pentagon angaovao
Brown & Root fi rmu da i m za 37 mi l i ona dol ara i zgradi 360. 000 m voj ne baze
Bondst i l u Ki M samo da bi zat i t i l i Al bance?! Ne, odi st a ne. Za st rat eke i
t akt ike potencijale Severnoat l ant skog saveza KiM nema zamenu - Kosmet j e
vojni pupak Evrope. Amerikanci uvek i maj u pot rebu da svoj e namere nekako
naj ave, da i h na neki perfi dan nai n svi ma stave do znanj a. Tako su i svoj u
voj nu i spost avu na Ki M nazval i po naredni ku James Leroy Bondst eel u koj i se,
kao l an et e A, drugog batalj ona Prve peadi j ske di vi zi j e SAD, prosl avi o
ubi j anj em Vi j et nacama. Ko e se, ako ne neki novi Leroy, proslaviti ubi j anj em
Srba? Ameri kanci ne kriju da i m j e cilj oslobaanj e Srbije od Srba! Nji ma
t reba Srbi j a ali ne i Srbi !
Za Ameri kance j e Kosmet neost vareni san j o od 1945. kada j e general Dvaj t
Aj zenhauer (Dwi ght Davi d Ei senhower, general amerike armije i 33.
predsedni k SAD), u st rahu od St al j i na, propust i o pri l i ku da ga okupi ra i od
nj ega nai ni nji hovu evropsku t vravu. Oekuj ui Ameri kance Broz j e
zabrani o da se 250. 000 Srba koj e su Nemci i i pt ari prognal i sa Ki M vrat e
svoj i m domovi ma. t a vi e, svom pri j at el j u Enver Hodi (Enver Hoxha) j e
ponudi o da Ki M pri poj i Al bani j i samo da ue u sast av FNRJ, odnosno nekakve
659

Bal kanske federaci j e koj u j e osmi sl i o sa Bugari nom Todorom i vkovom
( ). Srpsko rukovodst vo na el u sa Bl agojem
Nekovi em se pobunilo proti v ovakve Brozove kombi natori ke, a i lukavi
Hoda j e zakl j ui o da mu j e bol j e da bude prvi u sel u nego poslednji u gradu
pa j e odustao od svega. Tako j e Broz besan zbog amerikog kompromi sa sa
St al j i nom, Enverovog hou-neu i srpskog i nat a nj emu maral u, smeni o
Bl agoj a Nekovi a i odmah ekshumi rao posmrt ne ost at ke Dimi t ri j a Tucovia u
Lazarevcu i sahrani o ga na sred trga Slavi ja. Brozova kabal a e t ako pri morat i
Srbe da i du u krug oko ovog l evi ara, i nt i musa Roze Luksemburg (Ra
Luksemburg) i Vl adi mi ra Ul j anova, oveka koj i je srpsko oslobaanj e Kosova
i Met ohi j e nazvao okupatorskim i nom.
Da bi se l ake shvat i o ovaj i n Josi pa Broza u odnosu na posmrt ne ost at ke
Di mi t ri j a Tucovi a podset i mo se na rei beogradskog ri mokat ol ikog
nadbiskupa Franca Perka koje je, prema pi sanj u Inf ormat i vne kat ol ike
agenci j e Zagreb, i zrekao 14. okt obra 1995. u Post oj ni , na Drugom skupu
biskupijanski h Karitasa za obl ast zemal j a Al pe-Jadran sl edee:
U doba osl oboenj a od Turaka u XIX st ol eu Srbi su vodi l i mnogo rat ova sa
si l ni m okrut nost i ma. Povjesniari kao t o j e Dimitrije Tucovi biljee kako su
sami srpski ust anici mrcvari li ljeeve svoj i h pogi nul i h boraca, rezal i i m ui i
noseve, i zat i m i h pokazi val i europski m novi nari ma kao pri mer t urske
okrut nost i . St oga j e doi sta pot rebno oprezno pri mat i t vrdnj e koj e odonud i du
u svi j et o st rani m pokol j i ma i okrutnost i ma kako u ovom rat u, t ako i u
prol om, npr. kad j e ri j e o si l no umnoenom broj u rt ava u koncl ogoru
Jasenovac.
No, ni j e sve ni u t ome t o st e gradei sebi dom zaposeli vardarsko-moravsku
kot l i nu kroz koj u prolazi geopoliti ka osovi na Zapad - Mal a Azi j a. Bez vas,
bez vae kue na sred put a nema pol i t i ke drang nacht Ost en, nema spaj anj a
voj ni h snaga Zapada sa st rat eki m pol oaj em Turske. Ali , kao t o rekoh, ni j e
sve u t i m voj ni m kal kul aci j ama, vai m pri rodni m bogat st vi ma i ekonomski m
pot enci j al i ma. Ima t u j o net o, a odnosi se na vae kol ekt i vno seanj e, na
vau t radicij u, kulturu, na vau polit iku i voj nu i st orij u. Moda j e, i pak, na
kraj u, sve u vaem Pravosl avl j u! Posl ednj i h godi na sam i zuavao vau istoriju
i mogu sl obodno da kaem da j e smeno govori t i Srbi ma o parl ament ari zmu i
demokrat i j i . Zapravo, govori t i Srbi ma o parl ament ari zmu i uvaavanj u t ueg
mi l j enj a j e uvredl j i vo. Vi di t e, poet ak engl eskog parl ament ari zma se vezuj e
za kral j a Dona i z di nast i je Pl ant agena koj i j e 15. j una 1215, na jednoj livadi,
svoj i m podani ci ma obeao ovakav nai n upravl j anj a dravom. Papi r na koj i j e
t ada stavio svoj peat al i ne i pot pi s bi o j e nepi smen, se nazi va Magna Cart a
Li bert atum. Naravno, Don t o ni j e uradi o zat o t o j e t ako net o smat rao
smi sl eni m i dobri m. Ne, na t o ga j e pri moral o pl emst vo kome j e bi l o dost a
nj egove samovol j e i ul i zi t va papi Inokent i j u III. Pl emii su bil i zadovolj ni al i
ne i Lot ari o de' Cont i di Segni, i t al i j anski bogat a koj i j e sedeo na st ol i ci
660

svet og Pet ra pod i menom papa Inokent i j e III. On e Magna Cart u kralja Dona
kao Lex l oci Contract us (zakon koj i se pri menj uj e u zeml j i u koj oj j e i nast ao)
ubrzo progl asi t i ni t avnom s obzi rom da on ni j e Vox Dei gl as Boi j i . Tako j e
cel a t a pri a oko poet ka engl eske demokrat i j e, odnosno parlament ari zma
traj ala svega nekol iko meseci.
S druge strane, va - svet i Sava j e 1219. od grkog cara
Todora Laskara ( ) i vaseljenskog patrij arha Manoj la
Harit opul a ( ) dobi o aut ekefal nost (nezavi snost ) za
serbsku crkvu, a sam j e post ao nj en prvi arhi epi skop. Kao prvi ovek serbske
crkve on j e 1220. godi ne, uoi Spasovdana, u manasti ru sazvao vel i ki
sabor srpske vlast el e. Tom pri l i kom, kruni sao j e, uz punu saglasnost svi h
pri sut ni h, svog brat a St efana, do t ada vel i kog upana, za kral j a. St efan j e
i st i na j o 1217, kada se oeni o veneci j anskom pri ncezom Mari om i z dudevske
porodi ce Dandol o, bi o kruni san za kral j a od st rane ri mskog pape al i se, i m j e
serbska crkva dobil a aut ekafal nost , podredio pravosl avnom obredu. Od
Spasovdana 1220. serbsko kralj evst vo je podel j eno na dvanaest eparhi j a, a
ust anovl j ena kao arhi epi skopi j a. Kako bi se i zbegl e, ili barem smanjile
mogue t enzi j e meu srpskom vl ast el om svet i Sava j e predloi o osni vanj e neke
vrst e gornj eg doma unut ar t ronoene . Dom j e osnovan sa ciljem da se
ogranii vl ast kral j a i da se sve glavne odl uke, od interesa za kralj evi nu,
donose dogovorom. Ovi m j e srpska kralj evi na post al a zapravo parlamentarna
monarhj a. Srbi i maju, sl obodno se moe rei , svoj e l ino parl ament arno
i skust vo j o od t ada.
Vano j e napomenut i , kad govori mo o svet om Savi , da je on, u dva navrata,
boravi o u Jerusal i mu (1229. -1230. i 1234. -1235. ) i da j e poset i o sva svet a
mest a u Pal est i ni gde j e osnovao t ri manast i ra. Ovo mu j e, naravno bi l o
mogue, t ek nakon t o j e Fri dri hdrugi Hoent aufen, nemaki kralj , car Svet og
ri mskog carst va i kral j Si ci l i j e gde j e ugl avnom i i veo, zapoeo, bez papskog
blagosl ova, VIkrst akirat 1229. godi ne. Svest an da oruj em nee moi da
osvoji Jerusali m fri drih II je uspeo da di pl omat ski m put em,
odegi past kogsul t anaAl -Kami l a ( ) dobi j e, nadeset godi na, nadzor nad
Jerusal i mom, Vi t l ejemomi Nazaret om, naj svet i j i mhri anski mmj est i ma. Do t og
doba Svetom zeml j om su vladali musli mani i hri ani ma j e bi o zabranj en
pri st up pa j e Fri drihova di pl omat i j a i zrodi l a ono t o j e svet i Sava t ako dugo
i eki vao dasepokl oni spasnomi vot vornomsvet omgrobuHri st aBoga.
Treba znat i da j e na prvom put ovanju u Jerusali m, sveti Sava kupio kuu
Jovana Bogosl ova u koj oj se nal azi Soba t aj ne veere odaj a u koj oj j e
Gospod apost ol i ma oprao noge, a zat i m, na posl ednj oj veeri , ust anovi o
Euhari st i j u Svet u t aj nu priea. U ovoj kui Gospod se posl e Vaskrsenj a,
j avi o apost ol i ma. . . Ispod ove sobe, u i st oj kui j e i Davi dov grob. Kuu j e
svet i Savakupi o od Saracena i t u j e sazi dao crkvu svet og Jovana. Na t ugu svi ma
crkva i kua su t okom krst aki h rat ova - porueni .
661

Svet i Sava se, naravno, mol io i u Crkvi Svetog Groba i j i su t emel j i
post avl j eni j o 327. po el j i . Znao je on da Srbi pored svojih
bogova odavno ve batine i veru u Hrista, da sluaju i pot uj u nj egove
propovedi i kl anj aj u se nj egovi m del i ma. Pot om sepokl oni ouVi t l ej emu,
svet omSi onu, Svet i nj i nadsvet i nj ama, Get si mani j i , naGori Jel eonskoj , uGal i l ej i ,
Vi t ani j i , Post ni ci Gospodnj oj . U elji da obezbedi si guran boravak srpski m
monasi ma i pokl oni ci ma, podi gao j e konake u urij anskom manast i ru Svet og
Krst a nedaleko od Jerusal i ma, potom j e na brdu Si on sazidao manasti r za
srpske monahe. Svoj e put ovanj e po Svet oj zeml j i j enast avi o sput aj ui
senaJordan, uVi t avaru, gdej esvetiJovanKrstiteljkrstioIsusaHri st a, pa jepreao
Jordan i ot i ao do crkve Svet og Jovana Krst i t elja. Upovratku, posetio je
manast i r Svet og Gerasi ma i ot i ao u manastir Svet og Save Osveenog u
Judej skoj pusti nji gde je osnovao srpsku monaku kol oni j u. Na povrat ku sa
svog put a i z Svet e zeml j e svet i Sava e u l uci Akr kupiti od Latina crkvu
Svet og ora poklanj aj ui j e manast i ru u Josafat ovoj dol i ni , na pot oku
Kedronu Mar Sabu, kako ga Arapi nazivaj u.
Sa ovi h svoj i h put ovanj a doneo j e u Srbi j u mnogo svet i h rel i kvi j a meu
koj i ma j e desna ruka svet e Prvomueni ce i ravnoapost ol ne Tekle j edna od
naj znaaj ni j i h. Neki od prepi sa st ari h knj i ga koj e j e svet i Sava doneo se i
danas nalaze u Srbij i i odnose se na t aj ne nastanka hrianst va i nj egovog
razvoj a. Veoma su znaaj ni gnost iki rukopi si koji su meu vas Srbe st i gl i
nakon t o se svet i Sava upokoj i o u bugarskom prest onom gradu 14.
j anuara 1236. Tada su bugarski car Ivan Asen ( II) i bugarski
pat ri j arh Joaki m ( I, ) sve nj egove spi se i z Svete
Zeml j e ot posl al i za Srbi j u pod vel i kom voj nom prat nj om, a svet oga Savu
sahrani e u crkvi . Iako su
gnost i ci bil i osui vani od st rane Crkve, svet i Sava j e pri kupi o i poneo sa
sobom neke od nj i hovi h uenj a koj a su vezana za st ara egi pat ska, grka i
i st onjaka znanj a o rel i gi j i i fi l osofi j i , a pre i i znad svega za mi st eri j e
oslobaanj a od mat eri j al i st iki h st ega ovog svet a koj a j e promovi sal o
Vavi lonsko bratstvo.
Zapamt i t e, vae Svet osavl j e j e naji st i j i post oj ei obl i k i spovedanj a vere u
Hri st a. Ni j e sl uaj no t o se crkve vaeg svetit elj a Save nal aze u Londonu,
Beu i Hanoveru. U srpskoj i konografi j i , koj a j e jedi nstvena u hri anst vu,
geneol oko stabl o Nemanji a se uvek pri kazuj e po uzoru na Hri st ovo. i st ot a
vae hri anske vere j e vekovna i dok j e vaeg Svesvet og pat ri j arha Pavl a
roenog na prazni k usekovanj e gl ave svet og Jovana Krst i t el j a t ako e i bi t i .
Meu svi m hri ani ma svet a samo Srbi i maj u krsnu sl avu koj a j e ost at ak
nj i hovog mnogobot va i seanj e na nj i hovog nekadanj eg boga Peruna i dan
kada su prel i u Pravosl avlje. I, j o net o, va pat rijarh Pavl e sa t i t ul om
Arhi episkopa Pekog, Mi t ropol i t a Beogradskokarl ovakog i Patrij arha srpskog
i koga svi Vi Srbi t reba da osl ovlj avat e sa j e pet a po redu
pot ovana i uvaavana l i nost u organi zmu Vasel j enske crkve.
662

Nemanj ii su Srbi ma podari l i suverenost drave i autokefal nost Crkve, a
srednj ovekovna srpska drava j e spadal a meu politi ki i ekonomske
naj razvi j eni j e evropske drave. Izvesno da j e srpska drava bi l a naj ut i caj ni j a u
ovom del u Evrope za vreme srpskog cara i cara svih Grka, Bugara i Arbanasa -
, ,
. On j e na Cveti 1346. osnovao u
Pei srpsku pat ri j ari j u i t ada j e za prvog srpskog pat ri j arha i zabran
arhi epi skop . Tek nakon t oga j e Duan, pol azei od Nomokanona
pat ri j arha ( ), srpskog obi aj nog prava i ve
post oj ei h pi sani h zakonski h odredbi , doneo na st al ekom saboru, odranom na
Vaznesenj e Spasovdan 21. maj a 1349. (prema ori gi nal ni m spi si ma Zakon j e
donet 6857, , 21 ) u Skopl j u, zakoni k
.
Veli ki broj l anova Zakona bi o j e posveen kri vi nom pravu i ust anovl j enj u
dravni h sudova koj i su bi l i nadl eni da sude sve sporove svet ovne vl ast i .
Meut i m, j edna od gl avnih odl i ka ovog Zakona j e t a to j e i mao znaaj ne
el ement e dananj i h ust avni h zakona t o ga j e i i ni l o t ako posebni m u odnosu
na sve t ada post oj ee vi zant i j ske i druge zakone. Zakon j e i mao 135 l anova, a
u nj egovom uvodu pi e:

, ,
, , ,
, , .
Svoj prvi ust av Srbi j a j e dobila j o 15. februara na Sretenj e Gospodnj e 1835,
na li vadi kraj crkve Mi l oa Obrenovia, u dananj em cent ru Kraguj evca, gde
se okupilo oko 2. 400 posl ani ka Vel i ke narodne skupt i ne. Tom pri l i kom knez
Mi l o, koj i j e donoenj e ovog ust ava naj avi o j o 1834. na Svet otrifunskom
zasedanju, j e rekao: Iz nj ega ete vi deti da su opt enarodna prava koja e
svaki Srbi n uivati, prost rano, i onako opi sana i razgranat a, kako j i samo
oveanst vo predpi suj e. U nj i ma ete nai da j e l i nost svakog Srbina
slobodna, i da je svaki Srbi n gospodar od svog i manj a. Ust av i j i j e gl avni
aut or bi o Di mi t ri j e Davi dovi i mao j e 14 gl ava i 142 l ana, a posebni m del om
su bil a razraena prava oveka i graani na; bi o j e t o prvi ust av u ovom del u
Evrope, a posl e nj ega Srbi j a donosi j o et i ri u i st om veku. Va ust av i z 1903.
j e bi o de fact o kopi j a ust ava i z 1888. koj i j e svoj eruno pot pi sao kral j a Mi l ana
Obrenovia i , kao t akav, predst avl j ao j e najl i beral ni j i ust av u Evropi . S druge
st rane, Vel i ka Bri t ani j a ni danas nema Ustav, a nema ga ni Nemaka. ta vie,
kad st e Vi i mal i dravu i ust av Nemaka i It al i j a, kakvi m i h danas poznaj emo,
nisu ni postojale kao drave. O onoj prii ko se sl ui o vi l j ukom i noem kada
j e veli ki upan Stefan (, na serbskom pre Vuka) Nemanj a 27. j ul a
1189. u Ni u doekao Fri dri ha Barbarosu (Fri edrich IBarbarossa), cara
Nemake na nj egovom krst akom put u u Jerusal i m, bol j e da i ne govori mo i l i ,
663

ba i da kaemo, da j e ci vi l i zovana Evropa vi l j uku na svoj i m dvorovi ma
vi del a tek poet kom XVI veka kada je Henri IV (Henri de Bourbon) na nj u
nat akao cel u prepel i cu i t ako poeo da promovi e Fi ne Mannersf orFi neDi ni ng.
Srpska kul t ura j e st ara, duhovna, rel i gi ozna i u mnogome superi orna u
odnosu na onu zapadnoevropsku. Nast aj al a j e u manast i ri ma koj i su bi l i nj eni
pravi rasadni ci , cent ri pi smenost i i obrazovanj a; slovenoserbski jezi k j e,
paralelno sa grki m i l at i nski m, post ao vel i ki sakral ni i knj i evni j ezi k
hri anske Evrope. St are srpske knj i ge ni su bi l e samo bogougodne ve su bil e
i l epe, okovane u srebru i zl at u, pi sane krupni m it ki m kali grafski ispi sani m
sl ovi ma i ukraavane ornament i ma. Na t eri t ori j ama pod srpskom vl au
prevodi l e su se mnoge grke knjige ali i one i z zapadnoevropski h kult urni h
cent ara; osi m bi bli j ski h t ekst ova i crkveno-sl ubeni h knj i ga prevoeni su
romani i put opi si , apokri fne knji ge, hagi ografski spi si , i st ori ografska i pravna
del a i sl . Za prepi se knj i ga Srbi su kori sti l i naj bolj e t o se i mal o: zl at o, kobal t ,
pergament nu hart i j u, a rukopi s j e po okonanj u oki van u srebro i zl at o pa i
drago kamenj e. Zat o j e razuml j i vo t o su mnoge srpske st are knj i ge raznet e po
Evropi i t o ih vi e i ma sauvani h u evropski m prest oni cama nego u Srbi j i . O
l epot i i vrednost i srednj evekovni h srpski h rukopi sni h knj i ga govori , samo po
sebi, i Pari sko et voroj evanelj e koj e se danas nalazi u Bibliothque
nat i onal e de France. U Remsu, Francuska, se t akoe, kao vel i ka svet i nj a, uva
j edan sl ovenoserbski rukopis jevanel i st ar (bogosl ubena knj i ga) na
pergament u i z XIII-XIV veka, ij i j e j edan deo napi san i ri l i com a drugi
gl agol j i com. Zani ml j i vost vezana za ovaj jevaneli st ar je to su se na nj emu,
pri l i kom kruni sanj a, zakl el a dva francuska kralj a, Luj XIII i Luj XIV; Francuzi
ovaj j evanel i st ar zovu Text e du sacre (Svet i t ekst ).
Oni su duboko svesni i njeni ce da ste vi stari narod, da ste gospoda po
roenj u; Srbi su j edini dravotvoran narod u Jugoi st onoj Evropi . Nekome se
ovo moe i ni t i smeni m al i j e t o naprost o t ako. Oni sve ovo znaj u i i maj u
potrebu da vam i zbri u to kol ektivno seanj e, da vas i nt el ekt ualno st eril iu.
Nj i ma smet a i i njeni ca da je sveti Sava umro na Bogoj avl j anj e i da j e na
posl ednj oj l i t urgi j i u bugarskom prest onom gradu Trnovu uput i o j ednu od
naj l ei h i naj vani j i h poruka srpskom narodu:

, ,
.
, ,
, .
664

,
' .
,
.

Svet i Sava j e svoj u poruku na pergament u i spi sao t i nkt urom zel ene boje koju
j e u Al eksandrij i dobi o od pat ri j arha Nikol e; mast i l o i st e boj e, od t ada pa do
dana dananj eg, kori ste svi srpski patrijarsi u svojoj korespodenci ji .
Oni se sa vama ozbi l j no, veoma ozbi l j no i i nt enzi vno bave j o s poetka XIX
veka i sada su, po nji hovoj proceni , u zavrnoj fazi. Pogledajte, svi ovi vai
sans honte (best i dni ) pol i t iari demokratske provi nij encij e, gastarbeiteri kod
mondi j al i st i kih strat ega svet ske pol iti ke se svi m si l ama t rude da uvuku Srbe u
evropske i evroat l ant ske i nt egraci j e. Oni su zastupni ci i promot eri svi h ovi h
politi ki h, pravni h, ekonomski h i soci j al ni i zmi l j ot ina, a sve sa ci l j em
zbunji vanja, dezorijent aci je, zaglupl jivanj a i , na kraj u, pokoravanja naroda.
Oni , bar j e danas j asno, ni su za onu i skrenu sl obodu oveka u okvi ru koj e se
moe razvi j ati i nt el i genci j a, dost oj anst vo i srea l j udi ; i nt eresuju i h samo
i ndi vi dual i st i ke, egoi st ike i fi kt i vne sl obode o koj i ma t ako l epo govore sve
kole burujskog li beral izma. Sa ve hronini m pomanj kanj em st i da, srama i
gri e savest i menj aju kolski i zdravst veni si stem, zakone, propi se, pravila i
t a sve ne j o sa ci l j em da i h usklade sa oni ma u EU. Da l i Vam j e i ko i kad
rekao sa i m su uskl aeni t i t akozvani evropski zakoni ?! t a j e nj i hov mera
vrednost i ? Pravo i l i pravda? Da l i j e ovek u Evropi nastao od majmuna ili je
post ao maj mun kada. . . Darvi n j e udo! Pa znat e l i Vi da Bolonjska dekleracija
o uskl ai vanj u obrazovni h programa svi h evropski h univerziteta ni je ni kakav
obavezuj ui akt i da se ona, t akva kakva jeste, ne primenj uj e upravo na
naj st ari j em uni verzi t et u na svet u (osnovan 1088. ) Al ma Mater St udiorum koji
se, i nae, nal azi u samoj Bol onji . Vai maki j avel i sti svoj e akt i vnosti
predst avl j aj u kao nekakav navodni pri oritet, pit anje opst anka ili propasti
srpskog naroda. Cel a t a dramat urgi j a j e podi gnut a na hamlet ovski ni vo - t o be,
or not t o be. Pravi coup de Tht re.
Pogl edajt e, da ne poveruj ete, danas se u Srbi ji izdavanj em udebeni ka bavi
preko dvadeset i zdavaa, a meu nji ma i ma i oni h i z Hrvatske, Sl ovenij e i
Aust ri j e. Svako moe da napi e udbeni k za osnovnu i srednj u kol u, a na
kolama j e da se same opredel e od kog aut ora i i zdavaa e da nabavl jaj u
knj i ge. Tako se danas i st ori j a srpskog naroda opisuje od est og veka, od
nj i hovog navodnog dosel javanj a na prost ore Jugoistone Evrope. Ko su Vam
preci , odakl e su dol i u Jugoi st onu Evropu t o j e, za aut ore kolski h
665

udbeni ka, nevano! No, ni j e nevano i oni t o znaj u al i kao sl edbeni ci Berl i n-
Wi ener Schul e koj a ve deceni j ama, j o od Mari j e Terezije, deluje u pravcu
afi rmaci j e fal si fakat a da Srbi ni su autohtoni narod u Podunavlju i Jugoistonoj
Evropi sl ede t u pol i t i ku obmane. I j o net o, po savet u EU, u svi m
udebeni ci ma za osnovnu i srednj u kol u se vri supresi j a naci onalnih ideja i
oseanj a, a u kori st evropski h vrednost i . Koj i h t o evropski h vrednost i -
espresa i pi ce!
Da biste shvatili o emu priam, t a j e st rano u ovom obrazovnom si st emu
koj i Vam j e namet nut pi t aj t e nekog - bi l o kog - srednjokol ca i l i akademski
obrazovanog ml adia ko j e i koj i m povodom odrao ovaj govor koj i se danas
i zuava na svi m voj ni m akademi j ama u svetu:
Junaci!
Tano u t ri asa nepri j at el j a t reba razbi t i vaim sil ni m j uri em, razneti
vai m bombama i baj onet i ma. Obraz Beograda, nae prestonice, mora da
bude svet ao.
Voj ni ci ! Junaci !
Vrhovna Komanda izbrisal a je na puk i z broj nog st anj a, na puk j e
rt vovan za ast Beograda i Ot adbi ne. Vi nemat e dakl e da se bri net e za
i vot e vae, oni vi e ne post oje. Zat o napred u sl avu! Za Kral j a i Ot adbi nu!
i veo Kralj ! i veo Beograd!
Pi t aj t e bi l o kog bol onj ski profi l i sanog ml adog oveka ko j e maj or Draguti n
Gavril ovi ? Pi t aj t e i h zbog ega su 1917. u Kraguj evcu ubi j ena etrdesetorica
Sl ovaka, pri padnika Aust ro-Ugarske sol dat eske. Pit ajt e i h zat o su pol a veka
direkt ori Serbske pravosl avne vel i ke gi mnazi j e karl ovake bi l i Slovaci , a ne
neko drugi ? Zat o j e ova gi mnazi j a koj a i ma naj st arij u bi bli ot eku u Vas Srba
moral a 1918. godi ne - kada j e st varana Kral j evi na Srba, Hrvat a i Sl ovenaca, i z
svog i mena da i zbaci serbska pravosl avna? t a mi sl i t e, hoe l i neko od t i h
ml adi h l j udi koj e pri premaj u za Europu, za bol j e sut ra znati odgovor i na j edno
od ovi h pi t anj a? Nee, a i zato bi?!
Evropa za koj u se bol onj ci pri premaj u nema grani ca, naci onal ni h at ributa pa
t ako i re pat ri ot i zam i ma nekako uvredlj i vu konot aci j u. Evropa na poet ku
XXI ni je nita drugo do j edan sekul arizirani , l aicist iki kupl eraj . Evropska
uni j a Vam j e, ako el i t e da budet e fi ni , zapravo samo drugo i me za j akobi nsku,
marksi sti ku, l i beral i st i ku, ant i kl eri kal nu, ant i hransku i at ei sti ku dravu.
U t akvoj Evropi nema mest a za vaeg maj ora Gavri l ovia i voj ni ke nj egovog
puka koj i su zarad ast i prest onice, izbrisani sa spiska i vi h; Sl ovake koji
odbij aj u da pucaju u Srbe; Serbsku pravosl avnu. . .
666

Sa svoj i m (a)moral om i bol onj skom pameu t i vai rag bol ognese pol iti ari
i ekonomi st i , samo gl edaj u kroz vas, a ne u vas. Oni vas sl uaj u, al i vas ne
uj u. Kl i maj u Vam pot vrdno gl avama, a da ne znaju ni s ki m, ni o emu ni
zat o razgovaraj u. Za nji h j e neko drugi sve ve odavno odredi o, zadao,
opredel i o, odmeri o. Naj st rani j e od svega j e t o t o su oni ovde, kod Vas, u
Srbij i uspost avali sist em vrednost i po kome ni ko normal an vi e ni kome ni j e
pot reban. Ni ko moral an i prosveen vi e ni j e vaan j errag bol ognese,
oi gl edno, sa t i m i t akvi m l j udi ma u Srbiji ne eli da i ma ni ta zaj edniko. Bez
nj i h se moe i mora. E, vi di t e, za mene j e t o uasno saznanj e da sve t o vai
obrazovani , moral ni , radni i pot eni l j udi znaj u, sve t o umej u, svi nji hovi
t al enti i i skust vo - ama ba ni kom ne t rebaj u. Nj i hova vi sprenost i blagost due
ost aj u dost upni samo naj uem krugu pri j at el j a i poznani ka. Nji hove idej e,
predl oge, sugest i j e i t ekst ove rag bol ognese ne moe ni da uj e, a kamo l i da
vidi. Oni nikada nee bit i u prili ci da objave svoje knji ge, i zl oe sl ike,
i spraaj u pri e i izrecit uj u pesme. Oni ni kada ni za ta nee pri mi t i nagrade,
nee i m se dozvol i t i da st anu na el o neke kul t urne, umet ni ke, obrazovne i l i
kakve god ve i nst i t uci j e. Oni ni kada nee sest i u posl ani ke kl upe,
pri sust vovat i sedni cama vl ade, bi t i u upravnom odboru nekog preduzea,
ni kada se nee st udent i ma obrat i t i sa kat edere, nikada i h ni ko nee osl ovl j avat i
sa gospodi ne ambasadore i l i mi ni st ere. . . Nj i ma j e zabranj eno da se i kada i
i kako poj ave u ul ozi nekoga ko e moi da govori u i me svog naroda i zeml j e
kojoj su bezgrani no odani . Ostae bezi meni ! Ovde kod Vas u Srbi j i , t uno
j e al i j e i zgl eda bol onj ski da se naj bol j i pol ako, al i si gurno povl ae pred gori m
i l ukavi j i m, bezobrazni j i m i bezobzi rni j i m od sebe. Bolonjakrei ra i promovi e
medi ocri t as (medi okri t et e) koj i su danas Crme de l a Crme vae rag
bol ognese!
Da bi bi l i si gurni u i zvesnost onoga to rade vezano za obrazovanj e dece i
oml adi ne u Srbi j i MMF j e vladi Srbije sredinom 2009. i spost avi o zaht ev za
uki danj em ak 11. 000 razreda po srednj i m i osnovni m kol ama, odnosno
uki danj e svi h oni h koj i nemaj u vi e od tri deset aka. Uki danj e ovi h razreda
prat ie i proces otputanj a oko deset ak hi l j ada zaposl eni h u prosvet i . Ovako
formul i san zaht ev MMF mogao bi se obrazl agat i ovako i l i onako al i kada se
i ma u vi du da Srbi j a i zdvaj a svega 0, 3% brut o naci onal nog dohot ka za nauku,
nepuni h 5% za obrazovanj e i samo 2 po gl avi st anovni ka za razvoj sport a
onda se st ie j asan ut i sak o obrazovnom genoci du nad srpskom decom.
Komparacij e radi napomeni mo samo da se u Danskoj na obrazovni si st em
2001. godi ne t roi l o ak 8, 6% brut o naci onal nog dohet ka, za nauku 3, 7%, a da
se za razvoj sport a i zdvaj al o 13, 06 po gl avi st anovni ka. Ako neko mi sl i da j e
Danska bogat a pa j oj se s t oga moe onda pomeni mo samo da j e Ki par 2004.
godi ne za fi nansi ranj e svi h vi dova sport a (t akmi arski , rekeat i vni, kol ski ,
sport osoba sa i nval idi t et om. . . . ) i zdvaj ao ak 26, 09 po gl avi st anovni ka. Jo
j edan podat ak nedvosmi sl eno govori o bri zi i angaovanost i demokrat ske vl ast i
Srbi j e u procesuobrazovanja dece u Srbi j i : Od 2000. -t e do 2009. -t e godi ne u
Srbi j i j e pot roeno vi e novca na i zgradnj u novih i adaptacij u post oj ei h
667

zat vora nego na i zgradnj u novi h kol a. Rag bol ognese zna t a j e budunost, a
t i me i pri orit et za srpski narod! Prema rei ma Dami ra Joke iz Uprave za
i zvravanj e zavodski h sankcij a, broj osueni ka na i zdravanj u kazni u
zat vori ma Srbi j e, poevi od 2003. pa sve do 2009. godi ne, svake godi ne se
poveavao za 1. 000. Tako se za ovi h pet godi na ukupan broj zat voreni ka
poveao za ak 60%. Trenut no, ove 2009. godine, u Srbi j i na i zdravanj e
kazne ega izmeu 5. 500 i 6. 000 osueni ka pa shodno t ome, mi ni st arka pravde
u Vl adi Republ i ke Srbij e Sneana Mal ovi naj avl j uj e ubrzanu i zgradnj u novi h
zat vorski h kapaci t et a u Prokupl j u, Panevi , Kragujevcu i Kruevcu. Inae,
zbog kat ast rofal ni h usl ova i t ort ura u srpski m zat voru Eknomska komi si j a za
borbu prot i v t ort ure j e krit i koval a Srbi j u naglaavaj ui da se samo 2006.
godi ne 411 osueni ka i z oaj a samopovredi l o bodenj em, seenj em i ui vanj em
usana dok j e 94 ak pokual o samoubi st vo.
Jo jednom aspekt u ivot a u Srbij i Rag bol ogneseposveuj e posebnu panj u:
Zdravstvu! Srbija j e danas zeml ja na posl ednj em mest u u Evropi , ako
i zuzmemo Al bani j u, po i zdvajanj i ma za zdravst venu zati t u svog st anovni t va.
Nakon ukidanja stomat oloke zati te nast avi l o se sa smanj i vanj em i zdvaj anj a
za zdravst vo t ako da se danas na ovaj segment j avne pot ronje odvaja svega
186 po gl avi st anovni ka, odnosno 5, 2% brut o naci onal nog dohot ka. Opet ,
komparaci j e radi navedi mo da se u Nemakoj t roi 11, 1% brut o naci onal nog
dohot ka na zdravst vo, u Hol andi j i 9, 8%, Francuskoj 10. 1%, Holandiji 9, 8%. . .
U Srbi ji prosena pl at a dokt ora i znosi oko 480, u Hrvat skoj oko 1100,
Sl oveni j i 1800. . . U i nt ervj u koj i j e j o 2003. dao za Gl as j avnost i dr Zorana
Mili evia, sekretar Eti kog komi t et a Srpskog l ekarskog drut va, kae: Jedi ni
konsenzus koji su DS i DSS post igli po dol asku na vl ast j e t o da se zdravstvo
pust i ni z vodu! Za ovakvo st anj e u zdravst vu vl adu smat ra odgovornom i dr
Mi l an Di mi t ri j evi, bi vi sekret ar za zdravst vo Beograda, koji kae da nije
ui nj eno ni t a od obeavanih i neophodni h reformi u zdravstvu to je nita
drugo do pri mer kl asine neodgovornost i vlade. On, kao noraml nu posl edi cu
t oga, navodi injenicu da se narod kont i nui rano buni prot i v l oi h zdravst veni h
usl uga i cel okupnog zdravst venog si st ema koj i j e evi dent no doveden u st anj e
opt eg kol apsa t o i obj anj ava i nj eni cu da j e 2009. godine u Srbi ji bilo oko
750. 000 neosi gurani h graana. O onome to j e vl ada ve ii ni l a i onome t o
vl ada t ek namerava da ui ni Jasmi nka Kukubaj ova-Bel i c i Jel ena Josi movska
kau: Sa naj novi j i m promenama u si st emu zdravst vene zat i t e znat no su
ugroena prava paci j enat a. U nedost at ku zakonski h regul at i va i i t av ni z
nedefi ni ranost i i nepreci znost i u Zakonu, nepovol j no ut iu na zdravl j e i
kval i t et zdravst vene zat i t e. Naj vi e gube pacijenti.
Na kraj u, i nt eresant no j e, spomeni mo j o i i zvet aj Naci onal na komi si j a za
ment al no zdravl j e Mi ni st arstva zdravl j a Republ i ke Srbi j eod 19. j anuara 2007. :
Ment al no zdravl j e j e i dal j e est o posmat rano kao ni ski pri ori t et od st rane
vl ade. . . u mnogi m obl ast i ma ment al nog zdravl j a resursi su neadekvat ni . . . i
dal j e j e domi nant na kul t ura zanemari vanj a l j udi sa mental ni m bol est i ma, a
668

naj vi e j e i zraena u nastavl j anj u postojanj a veli ki mental ni h ust anova koje ne
uspevaj u da zadovol j e potrebe i u krenj u prava l j udi sa ment al ni m
bol est i ma. . . t a sve ovo znai poj anjava psi hi jatar profesor dr Jovan Mari:
Ment al no zdravlje Srba danas obeleava naj manj e est psi hopatol oki h
fenomena povezani h sa est karakternih osobi na koj e Srbi kao narod
i spol j avaj u. Sve j e ovo poslednje decenij e eskal i ral o u pravu, kl asinu
psi hopat ologiju: "Ti psi hopat ol oki fenomeni su: depresi j a, st rah, i nci pi j ent na
sumanut ost , naznaeni i zofreni rascep, i zraeni poremeaj moralnosti i
pasi vnost (apat i j a) got ovo do st epena psi hot inosti.
U pri l og ove ocene profesora Mari a govori i podat ak Republ ikog zavoda za
zdravst veno osi guranj e i Apotekarske Ust anove Beograd prema kome j e t okom
2008. godi ne samo u dravni m apot ekama prodat o 7, 161. 333 kut i j a bensedi na
i l i l eksi l i j uma. U psi hopatol oke fenomene dr Mari ubraj a i i zraeni
poremeaj moral nost i : on nagl aava da je Srbij a na poet ku XXI, prema neki m
i st rai vanj i ma, naj korumpiranij a zemlj a u Evropi, a et vrt a u svet u. Rast oi l o
se moral no t ki vo srpskog naroda. Na pozorni cu i vot a i spl i val i su moral ni
nedovri , i spl i vao j e moral ni t al og. Ui ni mo sve da t aj t al og padne na dno, gde
mu j e mest o", zakl juuj e profesor Mari.
Vi di t e, danas t a vaa Rag bol ognese politi ka el i t a, bi ri okrat i zovana i od
due ot uena briselska bi rokratij aVam, svako na svoj nai n, i mput i raj u da st e
Vi i ni ko drugi kri vi za raspad Jugoslavij e, za agresij u na Hrvat sku, Bosnu i
Hercegovi nu pa i napad na sami sebe Kosovo i Met ohi j u. Vai l akej i beei
od poraza sopst venog naroda ponavl j aj u kao papagaj i da oni nemaj u ni t a sa
Srbij om iz vremena Nedia, Tita i Miloevi a, da su oni pri padni ci nekakve
druge Srbij e? Koje druge? Europej ske Srbi j e! Pa kada, recit e mi moli m Vas,
kada t o Srbi j a ni j e bi l a Evropska drava?! Termi n Bal kan j e prvi put 1808.
upot rebi o nemaki profesor Johan Zun (Johan August Zeune) al i ne kao
geografski poj am ve kao politi ku odredni cu za pravosl avne zeml j e. Pa na t e
l j ude, t e apat ri de j e nemogue pri meni t i ni ono Hri st ovo: Oprost i i m Boe j er
ne znaj u t a rade. Ko i m j e dao j ezi k, obrazovanje, znanj e i i manj e, hl eb
nasuni. . . . Ti satrapi su sa moralom na Ti pa valj da zat o sebi i daj u za pravo
da se j avno, u i me naroda koga su se odrekl i i kome vi e ne pri padaj u,
i zvinj avaju za sve zat a su taj napaeni , poraeni i osramoeni narod
bel osvetski kreat ori t uge i bede opt ui l i . Ost al o i m j e, i ni se, j o samo da
sprovedu denaci fi kacij u srpskog naroda.
Za razli ku od tih vai h mari onnet te-a Ari bal d Raj s, uveni vajcarski doktor
i naj poznat i j i svet ski kri mi nol og, j e o Srbi j i i srpskom narodu drugai j e
promi l j ao. Kada j e na Kaj makal anu (pravi nazi v j e kot a 2525), gde su se
vodi l e naj ee borbe na Sol unskom front u 1918, vi deo nasmej anog srpskog
voj ni ka upi t ao ga j e zat o se smej e dok smrt i gl eda u l i ce, a ovaj j e odgovori o:
Za Srbi ju brate, za Srbij u. Istog tog dana Rajs je vi deo nj egovo bei vot no t el o
sa nasmej ani m oi ma koj e gl edaj u negde dal eko: Tamo daleko, daleko od
669

mora, t amo j e sel o moj e, t amo j e. . . I tada je vaj carski dokt or i profesor na
uni verzi t et u u Lozani odl ui o: kada j e 1929. godi ne premi nuo sarhranj en j e na
Topi derskom grobl j u u Beogradu, a urna sa nj egovi m srcem j e pol oena u
spomen crkvi cu koj a se nal azi na Kaj makal anu, naj vi em vrhu (2. 525 met ar
nadmorske vi si ne) pl ani ne Ni de. Sl ava mu!
Kad smo kod Raj sa i Kaj malal ana spomeni mo i bruku i j u l i samo,
st amot u i st i d, a t o j e da j e i z specij al no uraene urne neko i zvadi o Raj sovo
srce i odneo ga u nepoznat o. Ne zaboravi mo i da j e t okom 2009. spomeniki
kompl eks na Kaj makalanu bi o izl oen jo jednom vandalizmu kada je neko
i zmeu kapel e i spome-kost urni ce, pobi o bet onsku pl ou na koj oj je i spi sano:
.
- ,
. I ne samo t o, u podnoj u Kaj makal ana i ma j o 44
manj a srpska voj ni ka grobl j a, a povodom obel eavanj a 91. godi nj i ce proboj a
Sol unskog front a j eromonah Naum j e sai ni o pi smeni i zvet aj : Sva grobl j a,
osi m grobl j a u Bit ol j u, su u veoma al osnom st anj u. Teko su prist upana, bez
put nog pri l aza. . . Mal i j e broj spomeni ka na koj ima se j asno mogu proi t at i
podaci o pogi nul om rat ni ku. . . St anj e j e t ol i ko t eko da t ee ne moe bi t i . Ono
j e odraz naeg odnosa prema sopst venoj svetl oj prol osti .
Prema Zakonu o mini st arst vi ma Vl ade Republ i ke Srbi j e za grobl j a
i spomen-obel ej a u zeml j i i i nost ranst vu zadueno j e Mini st arst vo rada i
soci j al ne pol i t i ke, odnosno njegov sektor za borako-invalidsku zatitu.
Na el u ovog mi ni st arst va se od 2008. godine nalazi gospodin
Rasi m Lj aj i. Od 1989. do 2000. gospodi n Lj aj i j e radi o kao novi nar za
broj ne dnevne i peri odine li st ove na prost oru bive SFRJ. Imao redovnu
kol umnu u pri t i nskom Zeri j u i Musl i manskom gl asu, a sarai vao je sa skoro
svi m l i st ovi ma u Saraj evu gde j e i zavrio medicinski fakul t et . Pol i t i kom
poi nje da se bavi kada j e post al o i zvesno da e se SFRJ raspast i , a prouo se
t ako t o j e 1990. post ao general ni sekret ar St ranke demokrat ske akci j e (SDA)
za Sandak koj a j e sl edi l a i bat i ni l a pol i t i ku i uenj e Al i j e Izet begovi a,
osni vaa i prvog predsedni ka St ranke za demokrat sku akci j u. Ova stranka j e
postala usmeriva i kat ali zat or procesa reislami zaci j e Musl i mana i t o u skl adu
sa pani slami sti ki m i fundament al i stiki m i dej ama Izet begovia koj e j e on
obel odani o j o 1970. u svoj oj knj i zi Isl amska deklaraci j a. Ovom pri l i kom ni j e
na odmet podset i t i se da j e u organizaci j i SDA u Saraj evu 10. j una 1991.
godi ne (pre izbij anj a graanskog rat a u Bi H) odran skup na kome je
uestvovalo oko 360 najznaaj ni j i h musl i manski h pol i t i ara na svi m ni voi ma
dravnog organi zovanj a u Bi H i naj i st aknutiji h musl i manski h i nt elekt ual aca.
Na t om skupu j e t ada formi ran Nacional ni savez za zat i t u musl i mansko-
bonj akog naroda t o j e zapravo bi l a samo pol i t i ka podl oga za st varanj e
Pat ri ot ske l i ge i z koj e j e kasni j e st vorena TO, odnosno Armi j a Bi H. Danas j e
j asno da j e ovakva di hadska pol i t i ka i gl obal na ori j ent aci j a SDA podrana od
670

st rane mudahedi na i z i sl amskog svet a i t o ne samo verbal no ve, pre i iznad
svega, novcem, oruj em i l j udst vom. Svoje mest o u t akvoj pol iti ci SDA Lj aji
pronal azi odmah nakon t o j e i ranski ekst remni i i t ski vel i ki aj at ol ah Ahmad
Dannat i ( ) porui o da i sl am mora st vori ti novu Pal est i nu u Evropi
t o, na svoj nai n znai , da j e Bi H za panislami sti ke snage post al a cent ar za
dest abi l i zaci j u Bal kana i odskona daska za nast upanje prema Evropi.
Shvat aj ui da SDA ni j e osnovana samo kao st ranka Musl i mana u Bi H Lj aj i
poi nj ene da promovi ui nj ene i dej e i pol i t i ku u Srbi j i i t o prvo u okvi ri ma
Rake obl ast i kao general ni sekretar SDA Sandaka. Od 1994. godi ne
predsednik j e Koali cij e za Sandak, koj a j e 2000. godine prei menovana u
Sandaku demokrat sku part i j u. Meut i m, nakon t o j e st ekao nakl onost
Demokratske stranke i nj enog l i dera Bori sa Tadi a, Lj aj i 2009. osni va
Socij al demokrat sku parti ju Srbi j e i svoj pol i t iki angaman i ri na t eri t orij u
cel e Republ i ke.
Kada j e od st rane asopi sa Vreme 2005. godi ne progl aen l inou
godi ne Ljaj i o svom odnosu sa Izet begoviem ni j e previ e govori o al i j e i pak
i spriao kako su nj i h dvoj i ca devedeset i h razmat rala situaciju u Srbiji:
Tokom rat a sam odem kod Izet begovia i kaem mu da e pol i t i ka koj a se
vodi prema Sandaku i zazvat i kat ast rofal ne posledi ce, nij e naa pozici j a t akva
da moemo da pravi mo paral el u sa Srbi ma u Hrvatskoj koji i maj u pomo
srpske drave, pol i t i ku i svaku drugu. Kaem da nemamo na koga da se
osl oni mo i da moramo da kroz i nst i t uci je si st ema t rai mo reenj e. Sandak j e u
dve republ i ke, deo j e u Srbi j i , deo u Crnoj Gori , pol i t iko raspol oenj e j e
razl ii t o, mi j esmo u kul t urnom smi sl u neka celi na, ali u polit ikom i
t eri t ori j al nom ni smo. Imamo t ri opti ne u Srbi ji gde smo vei na, u Crnoj Gori
i mamo dve opt i ne gde su Bonj aci vei na i t o ni su t erit ori j al no vezane
opt i ne, t o j e pozi ci j a koj a j e u st art u gubi t ni ka sa stanovi ta naih veli ki h
naci onal ni h ci l j eva i i nt eresa. On se sa mnom pot puno sl oi . . . Tokom rat a u
Bosni mi smo 1994. godi ne, okol o preko Maarske, Hrvat ske, zapadne
Hercegovi ne ul i u Saraj evo, na poziv Izetbegovi a, da vi di mo o emu se,
zapravo, radi . . . Onaj koga j e podraval o Saraj evo i mao j e ut i caj i Sandaku.
Posebno j e bi o vaan Izet begoviev st av, i ako moram da pri znam, on j e uvek
bi o bl i i moj oj pol i t i koj opcij i.
Ko j e Al i j a Izet begovi koj i se sl agao sa Rasi mom Lj aj iem i
podravao ga naj bol j e poj anj ava gospodi n Mi l i voj e Ivani evi , di rekt or
Cent ra za i strai vanje zl oi na nad srpski m narodom koji t vrdi da j e gol gota
saraj evski h Srba j edna od najsramnijih stranica graanskog rat a u Bosni i
Hercegovi ni . Po nj emu j e ona nepravedno zapost avl j ena i t o kako od st rane
meunarodne zajednice tako i od predstavni ka srpske vl ast i. Ivanievi kae:
"Gl avni ci l j naeg Cent ra j est e da u pot punosti obel odani mo
i st i nu o zl oi ni ma nad saraj evski m Srbi ma. U t om smi sl u mi ve i mamo
sreena dokument a i preci zno kl asi fi kovanu kart oteku. Po dosadanjim
671

podaci ma, u Saraj evu j e t okom rat a ubi j eno 5. 515 Srba. Kada kaem 5. 515
ubi j eni h Srba u Saraj evu, t o znai da i mamo sva nji hova i mena, preci zno
navedeno vreme i nain na koji su likvi dirani. I, to je najvani j e, i mamo i i me
egzekut ora odnosno ubi ce koj i j e i l i naredi o, i l i di rekt no i zvri o ubi st vo.
Podset iu, prema moj i m i st rai vanj i ma, u Bi H j e ubi j eni o 28. 000 Srba, t o j e
dva i po odst o ukupne srpske popul aci j e u t o vreme u Bi H. Al i j a Izet begovi je
zadui o, hrabri o, naoruavao i kont rol i sao t e svoj e kri mi nal ce, koj i su bi l i
naj crnj i egzekut ori . To t o j e i nji h posl e pobi o, bi o j e deo nj egovog pl ana da
ski ne odgovornost sa sebe. Kao dan j e j asno da on nijednog trenut ka nij e ni
el eo ni ht eo da raski ne sa svoj om mi l i t ant nom i sl ami stikom i deol ogij om,
koj a j e za Srbe znai l a samo j edno smrt . Na kraj u kraj eva, set i t e se ko j e
prvi ot i ao i z saraj eva Jevrej i . Oni si gurno ni su pobegl i od Srba, ve su
upravo uspel i da i zbegnu pot onj u sudbi nu saraj evski h Srba. Zat o me i boli
kada vi dim kako su neki jevrejski i ntelekt ualci pruali Izetbegoviu verbal nu
podrku.
Kad j e Al i j a Izet begovi u pi t anj u mora se navest i i da j e t okom
Drugog svet skog rat a ovaj fundament al i st a kao osamnaest ogodi nj ak bi o i
et niki zatvorenik u Trebavu kao pri padni k zl oglasne Handar di vizije (13.
Waffen-Gebi rgs-Di vi si on der SS Handschar). Izet begovi je pri padni kom
Handar di vi zi j e post ao t ek nakon t o j e napust i o j edi ni cu Ml adi musl i mani
koj a se, zaj edno sa j edini com Zel eni kada proul a meu srpski m i vl j me u
Bi H po t ome t o nema zarobl j eni ka. St varanj e ove Di e Bosni aki sche
Handschar Di vi si on, kako su j e Nemci nezvanino nazi val i , na prost ori ma
NDH i BiH li no j e 13. februara 1943. odobri o nemaki kancelar Adol f Hit ler.
Gl avno regrut no mest o bi l o j e u Zagrebu sa j o j edni m u Zemunu. i t ava
kampanj a regrut ovanj a j e poverena jerusali mskom muft i ji Muhamedu Emi nu
El ' Husei nu, koj i poseuj e Saraj evo, Banjal uku, Zagreb i Berl i n i preko
verskih voa (i mama) akt i vno l obi ra za odzi v dobrovol j aca.
U ci l j u i renj a bl i ski h i dej a naci zma i i sl amskog fundament al i zma,
al i i zbl i avanj e musl i mana u Bi H sa ust aki m rei mom hrvatski poglavnik
Ant e Pavel i naredi o j e i podi zanj e posebne dami j e, koj a j e t rebal o da se
nazove Pogl avni kova dami j a. Proces zbl j i avanj a musl i mana i z Bi H sa
ust aama ot poeo j e avgust a 1941. kada musl i manska del egaci j a predvoena
rei s-ul -ul emom Fehi mom Efendi Spahom dol azi u Zagreb u poset u pogl avni ku
Anti Paveli u. Li deri bosanski h musl i mana obeavaj u Ant i Pavel iu punu
l oj al nost i podrku, a on, kao pokaz svoj e dobre vol j e i zahval nost i mnoge od
nji h i menuje na vane funkcij e u ustakoj dravi . Tako je potpredsednik
t adanj e hrvat ske drave post ao bosanski musl i man Osman Daferbeg
Kul enovi, a l an vl ade NDH dr Mehmed Al abegovi, dok j e ust aki komesar
za Bi H post ao Haki j a Hadi . Odmah nakon t oga, u okt obru 1942. del egaci j a
bosanski h musl i mana, uz preporuku Ant e Pavel ia, odl azi u Ri m kod Beni t a
Musol i ni j a, koj i je sebe u meuvremenu proglasi o zatit ni kom i sl ama. Od
Musol i ni j a su zaht eval i da It al i j a omogui st varanje faist ikog protekt orata u
672

Bosni i Hercegovi ni . Kako Musoli ni t o ni je prihvat io oni se pi smeno i kroz
razne di pl omatske kanal e obraaju za pomo nemakom kancel aru Adol fu
Hi tleru koji i m, kao ni Musoli ni, ne odobri zaht ev al i i m omogui st varanj e
prve regularne di vi zij e u skl opu nemakog Rajha.
Za komandant a 13. SS Handar di vizi j e post avl j en j e Herbert fon
Obvurcer (Herbert von Obwurzer). Operat i vna dej st va Handar divi zi j e bi l a su
u Sremu, Semberi j i i Severno-Ist onoj Bosni . Prema sauvanim istorijskim
dokument i ma, 13. SS Handar di vi zi j a j e za peri od od mart a meseca do
okt obra 1944. godi ne i zvri l a broj ne zl oi ne u Sremu i u severoi st onom del u
Bi H. Ubi j eno j e vi e hi l j ada ci vi l a al i su po svi repost i i nai nu i zvrenja ovi
zl oi ni dal eko prevazi l azi bilo koji nemaki zl oi n. Spi ral a zl oi na musl i mana
i z Handar di vi zi j e j e bi l a j ednodi menzi onal na podj ednako se odnosi l a na
st arce, ene i decu kao i odrasl e mukarce. Naroi t o su svi repi bi l i prema
ml adi m srpki nj ama, koj e bi si l oval i sve dok se one nebi onesvest i l e, a t ek
pot om bi i h kasapai l i seenjem del ova t ela (doj ki i polni h organa) ost avljaj ui
i h da t ako i skrvare do smrt i .
Nakon drugog svet skog rat a Izet begovi j e 1946. osuen zbog
svog pri padnitva Ml adi m musl i mani ma, al i se u opt unici nigde nij e
spomi nj al o da su ga kao zarobl j eni ka 1944. dral i et nici i da je kao pri padnik
Handar di vi zi j e zamenj en za vei broj srpskih civil a koje su musl i mani drali
kao taoce. Osuen j e na t ri godi ne zat vora.
Al ija Izetbegovi j e premi nuo 19. okt obra 2003. , a na dan nj egove
sahrane 22. okt obra 2003, u saraj evskom Dnevnom avazu na pol a st rani ce
i zal a j e i t ul j a sa pot pi som Rasi ma Lj aj i a: Posl ednj i sel am naem dragom
predsj edni ku Al i j i Izet begoviu, neka mu Al ah d. . podari denet ski rahat l uk,
nj egovoj porodi ci sabur, a nama vj eno pamenj e na nj egov neprolazni l ik i
dj el o. (sel am - pozdrav, d. . od del l e anuhu - neka j e sl avno nj egovo
uzvieno bie, denet ski rahat l uk - raj sko nasel j e, sabur - strpl j enj e).
I na kraj u t reba se pot set i t i kako j e svoj e pol i t i ko opredelj enje
gospodi n Lj aj i i skazao u subot u 13. 01. 2007. kada je kao gost Cent ral nog
dnevni ka NTV Hayat-a, na koj em j e govori o o predst oj ei m i zbori ma u Srbi j i
novi naru Senadu Hadi fej zovi u i zj avi o: prei i drai mi j e Sul j o (Dr
Sul ej man Ugl j ani n, predsedni k St ranke demokrat ske akci j e Sandaka i
predsedni k Bonj akog naci onal nog Vea u Srbi j i i Crnoj Gori; roen 1953.
godi ne u Bonj akoj mahali u Kosovskoj Mi t rovi ci , od oca Murat a i maj ke
Vehi be) ma kakav on bi o od t amo nekakvog Vel j e Il i a. Od 2008. godi ne
gospoda Lj aj i i Uglj anin sede u vladi Srbij e, a sve zarad dobra srpskog
naroda i prosperit eta njegove drave.
Gospodi n Ljaji i nae pot ie i z vel i ke musl i manske famil i j e, a
pored nj ega j avnost i j e dugo godi na bi o poznat i nj egov brat Esad Lj ai. Prema
673

pi sanj u beogradskog NIN-a od 15. maj a 2003. godi ne zasnovanog na
aut ent ini m dokument i ma MUP-a Srbije Esad Lj aji j e zbog nedozvoljene
t rgovi ne opoj ni m drogama osui van 1991. godi ne u Beogradu. Esad Lj aj i
(zvani Kero) naznaen je, uz jo nekoliko stot i na i mena, u dokument u pod
nazi vom Kri mi nal ne grupe i poj edi nci koj i se bave organi zovani m kri mi nal om
na t eri t ori j i Republ i ke Srbij e. No, kako neko nebi pomi sl i o da samo gospodi n
Lj aj i ma neke, pa makar i rodbi nske, veze sa narkodil erima NIN je u broju
2731 i z apri l a 2003. obj avi o fot ografi j u na koj oj su zagrl j eni Mi odrag Kost i ,
predsedni k kompani j e MK komerc, Nenad anak i Nenad Opai, gl avni narko-
di l er u Novom Sadu i saradni k zemunskog kl ana, kri mi nal ne grupaci je kojoj se
pri pi suj e t rgovi na drogom, al i i ubi st va, ot mi ce, muenj a.
Za kraj j e uput no rei i ko su Lj aji i . Porekl om su od pl emena
Kl i menat a (Kelj mendi odnosno Kelmendit na Al banskom) iz Severne Al banij e
koj e j e poet kom XVIII veka nasel i l o Rugovu. Bi l i su rat niko pl eme, a
poznat o j e da su, gde god su i kad god su bi l i u pri l i ci , nametali danak
pokorenom narodu pa su t ako ak i srpskom pat ri j arhu u Pei odredi l i namet
od 70 dukat a na godi nu. Godi ne1651 bi l i su u voj sci Al i -pae engi a, koj a j e
napadala na Kot or, a 1685. pomogl i su skadarskom sandak-begu Sul ej manu
Buat l i j i da razbi j e Srbe i z Crne Gore na Vrtij elj ci koj om pri l i kom j e pogi nuo
Baj o Pi vl j ani n. Sedam godi na kasni j e ponovo pomau Sul ej manu Buat l i j i da
ot me Cet i nj e od udrueni h srpski h pl emena. Danas i ne got ovo pol a
st anovni t va Rugove, a naselj avaj u sela: Pepi ce, Joanicu, Duganji vu,
Posutane, Mal evi ce, Mali Stupal j, Drel j e, Bandov, Pl unca. U Rakoj i h i ma
od Roaj a do Gol i j e, a naj vi e na Pet eru u i oko Duge Pol j ane gde su dol i
sredi nom XIX veka. Kao i ost al a severnoal banska pl emena, dol i su kao
kat ol i ci , al i su vremenom i sl ami zi rani . Prvi srpski ust anak zat ekao j e Kl i ment e
na Pet eru kao pomuhamedano arnaut sko naselj e. U t o doba oni , kao i drugi
pomuhamedanj eni Arnaut i , predst avl j al i su naj bol j e sul t anove podani ke prot i v
pobunj eni h Srba. Oni su udrueni sa drugi m Arnaut i ma prual i naj j ai ot por
srpskoj voj sci t ako da se ona i nakon t o j e uz mnogo rt ava zauzel a Pet er,
Seni cu i Novi Pazar t amo nij e mogl a due zadrati .
Grobl j a su i st ori j a porodi ca, nasel j a, gradova, drava, naroda i
vel i ki h i mal i h. Pred nemi novnou prirodni h zakona i drugi h lj udskih mana,
i vot i smrt i maj u i st o odst oj anj e i ravnanj e. Odravanj em i uvanj em
grobal j a, uva se i i st ori j srpskog naroda. Hoe l i i ako hoe kako e se o
srpski m grobovi ma st arati resorni mi ni st ar gospodi n Rasi m Lj aj i i nj egov
kol ega bez port fel j a gospodi n Ugl j ani n mogue nij e teko pret postaviti. U tome
e i m, t a god t o bi l o, svesrdno pomagat i i gospodi n anak koj i j e na pitanje
novi nara NIN-a da prokoment ari e obj avlj enu fot ografi j u i zmeu ostal og rekao
i : Mi smo del oval i sa l j udi ma i u okruenj u koj e smo i mal i , a t o su t i l j udi i
t o okruenj e. Jednost avno, u t om t renut ku u Novom Sadu ni j e post oj al a
ni j edna grupa l j udi spremni h da se st ave u pozi ci j u da budu hapeni , kao t o j e
t o bi o Nenad Opai. To su mogl i on i nj egovi momci , a ko sada govori
674

drugai j e i l i j e ni t kov i l i j e kukavi ca, a obino j e i j edno i drugo.
I sami znat e, t o odi st a ni j e t eko zakl j ui t i , da sve t o Vam se dogaa nije
rezul t at sl uaj nosti . U i st rori j ski m dogaanj i ma nema sl uaj nost i j er se u
nj i ma uvek sve vrt i oko nei j eg smi l j enog i dugo pl ani ranog del ovanj a. Ist i nu
ni st e mogl i da oekuj et e od komuni st a, a j o e Vam j e manj e ponudi t i ovi
demokrat ori i z ut e i nt ernaci onal e. Ist i na j e, na vau al ost , drugaija od
onoga emu su Vas ui l i j er su vai rag bol ognese politi ari odbaci l i
kosovsku i deol ogi j u i saada samo pro forma zast upaj u srpske nacional ne i
dravne i nt erese. Kad i h gl edat e pomi sl i t e da Turci nikada ni su ni ot i l i i z
Srbi j e samo t o oni , za razl i ku od Turaka, ni Boga ne priznaju. Za nj i h Carst vo
nebesko ni ta ne znai pa zat o svoj a demokrat ski st eena dravna zvanj a
poi maj u kao svoj evrsnu si necuru, a sve sa ci l j em servi l nog i zvravaj a
i nst rukci j a bel osvet ski h moral ni h apsti nenat a. Srbij a e, pre i l i kasni j e, a
i zvesno t ek nakon t o j e rasparaj u kroz nekakvu regional i zaci j u i propust e
kroz dri l novonarast aj ueg neoosmanskog carst a, post at i j o j edna u ni zu
denaci onali zovanih federalnih j edi nica Evropske uni j e, nove t vorevi ne Novog
svetskog poret ka. Tada e o vai m depersonal i zovani m duama bri nut i
bri sel ska bi rokrat i j a, a NATO e vas brani t i od vas sami h do posl ednj eg
Srbina. Oni, ti vai demonokrat ori sa t i m nemaj u probl ema.
Pogl edaj t e, ul azak ena na Svet u Goru j e zabranj en j o od 1406. godi ne. Ja t o
ne razumem, al i onda j a ni sam ni hri ani n ni veruj ui ovek kao t o j e t o bi o
j edan od ut emel j i vaa monakog i vot a, svet i Ant onij e Vel i ki koj i u svoj i m
Monaki m pravi l i ma kae: Ne dopust i da t i se pri bl i i ena, ni u kom sl uaju,
ni t i da ue u dom t voj , j er i st ovremeno dol azi i skuenje bluda. No, ovaj va
od Bri sel a probrani i Bol onj e produhovljeni politiki gemi t i l i t i ho-so l ps
j e nedavno konst at ovao da j e t o pot ovanj e t radicije pravoslavnih
srednj evekovni h kanona od st rane svet ogorskog svet enst va, u suprot nost i sa
osnovni m naeli ma Evropske unije po koji ma j e zagarant ovana sl oboda
kret anj a l j udi , kapi t al a i i dej a. I sada oni post avl j aj u pit anj e odgovornost i
t amo nekog gospodi na Antonija koji ne potuj e emanci pacij u ena i ega sve
ne j o. Ovi m Darvi novi m maj muni ma i zgl eda ni j e poznat o da srpski narod pol a
mi l enij uma ni j e i mao svoj u dravu i da j e sve t o vreme i skl j ui vo zahval j uj ui
veri , uspeo da sauva svoj u kul t uru, obiaje i i st ori j sko seanj e. Pod t urski m
zul umom reli gij a j e bi l a i zvora sveg vaeg drutvenog moral a i dobra, kao i
svi h aut orit et a na el u saBogom na nebu i ocem u porodi ci . I zat o j e pi t anj e
odbrane vae pravosl avne crkve, zapravo pitanj e odbrane vae drave i nacije.
Poznat i sl ovenaki kompozi t or i di ri gent u Srpskom narodnom pozori u
Davori n Jenko j e 1872. komponovao hi mnu Kral j evi ne Srbi j e Boe pravde.
Meut i m, Jenka se mnogi rado seaj u i kao kompozi t ora horske muzi ke na
st i hove Vladi mi ra Vasi a Nek vi di duman:
to uti , ut i , Srbi ne t uni?
675

Prot rlj aj oi ! Sl ava te zove.
Sl ava te zove na crno groblj e:
na ono t uno Kosovo pol j e. . .
Nek duman vi di , nek duman uj e,
da Srb jo ivi, da je junak!
Bol j e j e i vi e esti ti Sl ovenac Davori n Jenko oseao srbsku duu nego t o e
t o i kada bi t i u st anj u vaa novokopanovana pol i t i ka kamari l a koj a j e, kad su
Srbi i srpski naci onal ni i nteresi u pi tanj u, sl epa meu oi ma i gluva meu
ui ma. Oni gl ori fi kuj u l i beral ni kapitalizam iglobalizam i kao svaki drugi
debi l ne vi de da se t u zapravo radi o gl obal i zaci j i bede i srama. Za nj i h j e ast ,
kao t o bi t o bi l o i za svakog drugog i mbeci l a, da budu deo korumpi rani h el i t a
koj e j e i rom svet a uspost avi o l i beral ni kapi t al i zam. Oni ne shvat aj u da
transkont inentalne li beral ne kapi tali stike oli garhij e preko nj i h i nj i ma sl i nih
i di ota vl adaj u svetom pretvaraj ui ga u l ogor i zmanipuli sani h lj udi koj i
pokl eu pred novouspostavlj eni m bogom Profi t om!
Za Srbe j e, zbog svega t o se danas dogaa u svetu, vaan Kosovski mi t jer
on odrava seanj e na sl avu srpske dravnost i i j o mnogo t oga. Ako pot i snet e
t aj mi t ta Vam preostaj e: Vuk Karadi, Broz, Tadi. . . Vi di t e u peri odu
Nemanj i a Srbi j a j e, s obzi rom na sl abljenje Vizantije, preuzel a
voj nopol i t i ku i ni ci j at i vu na Bal kanu. Pri t ome, vi zant i j ska kul t ura j e bi l a i
ost al a podl oga srpskom ci vi l i zaci j skom kodu: pri hvaeno j e pravosl avno
hri anst vo uz pri znanje vrhovne vl ast i Vasel j enske Pat ri j ari j e u
Konst ant i nopol j u; preuzet o j e ust roj st vo drave i dravne uprave po
vi zant i j skom uzoru; st rat i fikaci j a (di ferenci j aci j a stanovni t va u hijerarhij ski
post avl j ene kl ase) srpskog drut va raena j e po pri nci pima vizant ijskog
drut venog model a; vi zant i j ska kul t ura j e zai vel a paral el no sa rakom
kol om t o se naj lepe vidi u srpskoj arhit ekturi Bogorodica Ljevi ka u
Pri zrenu i l i Graani ca na Kosovu. . . Na kraj u vl adavi ne cara Duana sredi nom
XIV veka srpska drava je bil a najprostranija u svojoj i st ori j i : od Dunava do
Kori nt skog zali va i od Jadranskog do Jegej skog mora. Bi l a j e t o, ma kako t o
danas moe nest varno zvuat i , j edna od naj vei h i najrazvi jeni h evropskih
drava. I t ada, u XIV veku na Evropu kreu Muhamedovi sl edbeni ci - Turci
Osmanl i j e. Srbi j a, nasl edni ca Vi zanti je i drava Hri st ovih sledbeni ka sa prvi m
heral diki m si mbol i ma vere u Boga i Carst va nebeskog bi l a j e prva na udaru
sl edbeni ka Osman Gazij a (Osman Gazi), nekadanj eg bega (voe) vel i kog
t urskog plemena Kayi.
U srednj em veku kad su vi t ezovi nosi l i okl ope i kaci ge bil o j e vrl o t eko da
se meusobno raspoznaj u i st oga su poel i da nose grbove vl adara koj i ma su
676

poti nj eni . Vi di t e, na Kosovu polj u, pred Turke, Srbi su st al i u svoj svoj oj
vel ii ni duhovnoj i voj noj . Ni j e bi l o, kao t o Vam t o neki podval j uj u,
i zdaj i ca i pobegulj a. Bi l i su j edi nst veni i okupl j eni pod svoji m barj akom koj i m
j e domi ni rao crveni dvogl avi orao na bel oj podl ozi . Ovaj j e orao krasi o i
odede Nemanj ia j o od 1170. i on j e i skonski i i st i nski znak drave Srbij e.
Crveni dvogl avi orao na bel oj podl ozi se nal azi na fresci u crkvi Bogorodi ce
Lj evi ke u Pri zrenu koj u j e j o 1307. podi gao srpski kral j St efan Uro II
Mil uti n. Po nj egovoj el ji uveni freskopi sac Mi hai l Astrape (
) j e osl i kao crvenog dvogl avog orl a na bel oj podl ozi da se zna t a j e
i t a i ma bit i si mbol srpske drave.
Kada se St efan Uro IV Duan Nemanj i 25. decembra 1345. progl asi o za
cara i znad nj egove glave se nal azi o crveni orao na bel oj podl ozi . Bi l a j e t o
j asna poruka cara Duana da srpska drava t reba i mora da post ane i ost ane
nast avl j a i obnovi t elj Vi zanti j skog carst va koj e j e svoj sl om doi vel o 13.
apri l a 1204. I et i ri oci l a koj a j e va despot Stefan Lazarevi, si n kneza Lazara
Hrebelj anovia, 1402. uveo u srpski grb j asno i nedvosmi sl eno ukazuj u na
reenost Srbij e da i st raj e u ouvanj u obnovl j ene Vizant i j e i po cenu
sopst vene propast i . Ta et i ri oci l a predst avl j aju mot o Vi zantij e:
Car Careva Caruj e Carevi ma. Zat o se
danas u narodu ova et i ri oci l a i t aj u kao etiri sl ova S i zat o narod ponavlja
nekadanje rei svet oga save je posebna pri a.
Ve vi e od 800 godi na Srbi i maju svoj u dravu i heral di ku al i e t o vai
demokrat ori pokuat i da pri krij u, zabarue i omal ovae usvaj aj ui 2004. novi
grb Srbi j e po uzoru na onaj i z 1882. Te godine se na srpsku pol i t i ku scenu
uvode st ranke kao njeni gl avni pol i t i ki protagoni sti i t o j e, samo t o, vano za
vae pol i t i kant e. Tako, po nj i ma, i spada da Srbi i maj u dravu t ek 122. godi ne.
Za t rubadure demokrat i j e ni ta, ba ni ta, ne znae 523 godine borbe srpskog
naroda za povrat ak na za nj i h svet u zeml j u Kosova i Met ohi j e (metkhia, grka
re koj a oznaava manst i rske posede). Oni danas, kao nekada komuni st i , ne
dozvol j avaj u da se u istorijskim knjigama i ri mrnj a t ako t o bi se o Boju
na Kosovu polj u pi salo drugai j e ni po babu ni po st ri evi ma, ve po pravdi
Boga i st i ni t og: Srbi su nakon j edanaest sat i borbe prsa u prsa, dobi l i bi t ku na
Kosovu pol j u ali su i zgubil i rat j er i m i zmat ina kat oli ka Evropa ni j e el el a
pomoi nakon Boj a. Evropa j e sa sve papom Boni faci j em IX (Pi ero Tomacel l i ,
krt eno i me) gl edal a i ekal a da Osmanl i j e, nekol iko godi na nakon Boj a na
Kosovu, dou u nebranjenu zemlj u Srbij u i oni su, bez kult ure i bez
sl obodarski h t radi ci j a, dol i da porue na dal eko uvenu kul turu srpskog
naroda, da pot l ae slobodne i stave ih pod vlast ejtana!
Vuk Brankovi sa svoji h deset hil jada konjani ka nij e mogao sam da brani
srpske zeml j e, a kat ol i ci su svoj u pomo usl ovl j aval i Srbi t reba da se
odreknu pravosl avl j a. Brankovi, si n sevast okrat ora Branka Ml adenovia, j e t o
odbi o nast avi vi sam da brani t o se vi e odbraniti ni je mogl o. I t ako, dok j e
677

i zmat i k i z Vat i kana gl edao ejtan (eyt an - avo na t urskom) j e enlui o sve
dok srpski narod ni j e post radao. Preki nut j e i vot nj egove drave i poki dana j e
nj ena cel i na, poruena j e nj egova vekovna kul t ura, zaust avl j en j e nj egov
ci vi l i zaci j ski napredak, razdrobl j ena j e i raspol uena njegova dua. Turci
Osmanl i j e su bi l i zadovol j ni , a zadovol j ni su bi l i i i zmat i ci oko Vi cari us
Chri sti (nazi v za ri mskog papu od vremena pape Gel azi j a I, 492. do 496.
godi ne) koj i su se, predvoeni ugarski m kralj em Si gi smundom Luksemburki m
(Luxemburgi Zsi gmond, magyar ki rl y), pri drui l i Osmanl i j ama u pl j aki i
si l ovanj u Srbi j e u koj oj vi e nij e bil o muke glave sposebne da ma u ruku
uzme.
Turska vl adavi na srpski m zeml j ama j e, po svi m kri t eri j umi ma, bi l a prava
ci vi l i zaci j ska kat ast rofa za Srbe: ost al i su i bez drave i bez kul t ure. Turci su,
bez sumnj e, net o naj gore to se srpskom narodu ikada dogodilo i stoga ne
udi t o se u srpskoj svest i i dent i fi kuj u sa poj mom naj vei h nepri j at el j a. Al i ,
ako emo pot eno, ako su Turci , a j esu, naj vee i st ori j sko zl o za srpski narod
onda se post avl j a pit anj e t a su za Srbe oni koj i mu ni su pomogl i . Ti od koj i h
pomoi nij e bil o su se udrui vali u nekakve krst ake pohode na i sl amske
zeml j e, a sve sa ciljem olobaanj a Svet e zeml j e. Al i Ti od kojih pomoi ni j e
bi l o su u t oj Svet oj zeml j i , kad su j e osl obodi l i , i ni l i t akve zl oi ne nad
Muhamedovi m sl edbeni ci ma da t o zdravom razumu ni j e shvat l j i vo. I onda kada
su, u svoj svoj oj obest i i gramzi vost i , bi l i prognani i z Svet e zeml j e vrat i l i su
se svoj i m dvorovi ma, a i zmeu nj i h i nj i hovi h nekadanji h rtava je st ajala
Srbij a. Boj na Kosovu j e sa oko sedamdeset hi l j ada voj ni ka (40. 000 Turaka i
oko 28. 000 Srba) bi o j edan od naj vei h sukoba i zmeu i sl ama i hri anstva. I
danas kad neko bagat el i e ovu Bi t ku, kad osporava Srbi ma pravo na Kosovo i
Met ohij u, zeml j u krvlj u nj ihovih predaka nat oplj enom, taj ne zna t a govori
ni t i zna ta ini.
Izmeu zapadnoevropski h kralj evst ava nekada i Evropske unije danas, bar to
se vas Srba t i e, nema razl i ke. Vi di t e, nezaboravl j aj t e da j e 1683. zapoeo
vel i ki rat i zmeu Turaka i Aust ri j e. U apsol ut no bezi zl aznoj sit uaci j i po
Aust ri j sku voj sku kod srpskog patrij arha Arsenij a u Pri zren dolazi austri jski
komandant Enej Si l vi j e Pi kol omi ni (Pi ccol omi ni ) sa mol bom za pomo. Sa
sobom j e doneo i obeanj e aust ri j skog cara Leopol da I (Leopol d Ignaz Joseph
Bal t hasar Fel i ci an) da e se, u sl uaju poraza zdrueni h srpski h i aust rij skih
snaga, Srbi moi nesmet ano nasel j avat i na slobodni m carski m zeml j ama gde e
i Srpska pravosl avna crkva i mat i svoju aut onomi j u a pat ri j arh j uri sdi kcij u. . .
Pat ri j arh j e poverovao unoformi sanom Aust ri j ancu i pozvao Srbe na oruj e. I
di gli su se Srbi i vojevali i gi nuli u brojevi ma koj e ni j e l ako bi l o i zbrojat i . No,
Turci i pak pobedi e, a pat ri j arh upl aen za preostal i i val j pred naj avl j enom
t ursku odmazdu povede narod j anuara meseca 1690. godine prema Beogradu.
Veli ki broj Srba iseli o se u Junu Ugarsku al i su t amo i zbegl i doeki vani s
mrnj om i prezi rom. I sa narodom, i sa svet enst vom post upano j e bezobzi rno i
grubo. Proganj anj e j e bi l o vel i ko i od st rane upravne vl ast i , i od pl emst va, i od
678

katoli ke crkve pa i od same austri jske vojske. Sve to je dovel o do toga da su
se mnogi Srbi ve u prvoj pol ovi ni 1691. vrat i l i u Tursku, a oni koji su ostali
su se t okom XVIII veku u velikom broju iselili iz Aust ri j e u j unu Rusiju.
Progoni Srba nastavlj aj u se na razni m st ranama pod t ui nskom vl acu i kasnije
u XIX i XX veku da bi doi vel i vrhunac u Prvom i Drugom svet skom rat u.
Uoi i za vreme Prvog svet skog rat a 1914-1918, vel i ki pogromi prot i v Srba
i zvreni su u pokraj i nama Aust ro-Ugarske, gde su i vel i Srbi , naroito u Bosni
i Hercegovi ni . Povodom t i h pogroma pi sal a j e ehosl ovaka i st ori arka Mi l ada
Paul ova da su Srbi t ada morali i spat ati za svoje srpsko i me svi m oni m t o j e
oveku naj mi lij e: acu, sl obodom, i vot om, i movi nom. . . Izvesne teritorijalne
zone du grani ce Srbi j e i Crne Gore, sa vel iki m broj em podi gnut ih veal a na
koj i ma su vi si l i Srbi , l ii l e su, kako j e zabel ei o sam beki Neue Frei e Presse,
na sl i ke St ranog suda". U i zvet aj i ma koj e j e podneo Beu 29. i 30. j una
1914, general Poorek pi e da su u Saraj evu. . . srpske radnj e pot puno
razorene" i da j e meu pl j akaki m el ement i ma bil o ak i dama iz boljih
saraj evski h sl oj eva. Ova nedel a j e neposredno i l i posredno organizovala
Aust ri j ska vl ast o emu j e, povodom obel eavanja 50-godi nj i ce Saraj evskog
atentata, beogradski l ist Pol i t i ka od 12. j ul a 1934. obj avi l a l anak Bogdana
Gl edovia u kome se kae:
Austro-ugarski organi vl ast i dobro su organi zovali i naorual i rul j e meu
koj i ma je bil o i ofi ci ra dal i im pl an i spi sak srpski h kua i ust anova koj e j e
t rebal o razori t i i uni ti ti. . . Pod parol ama Dol e Srbi , dol e Srbi j a
pogromake rul j e su, nosei uramlj enu sl iku Franje Josi pa, ruil e i unit aval e
sve t o j e srpsko. Tada su prat al e seki re po srpski m kuama, i odj eki val a j e
piska i j auk nevi nih lj udi, ena i dece.
t a o vaoj pol i t ikoj el i t i , koj a zakl et vu ne poznaj e a bez kl et ve ne ustaj e,
mi sli Zapad moe se, i ni mi se, j asno vi det i i z l anka koj i j e za Wall Street
Journal 22. avgust a 2002. napi sao Davi d L. Fil i ps (Davi d L. Phi l i ps), i zvrni
di rekt or Fondaci j e Eli Vi zela za humanost :
Pi t anj e st abi l nost i Bal kana j e posebno vano, a moe se obezbedi t i
prvenst veno reavanj em pol i t i kog statusa Kosova. . . Iako j e Kosovo i st ori j sko
srce Srbi j e naj vei broj t amonj eg st anovni t va su Al banci . Miloevi eva
politika da kroz ubistva al banskog st anovni t va st vori et niki i st o Kosovo
uskrat i l a j e svako moral no pravo Srbi ma da dal j e polau bi l o kakvo pravo na
ovu provi nci j u. Dananj i beogradski pro ref ormski pol i t iari znaj u dobro, i u
pri vat ni m razgovori ma pri znaj u da j e Kosovo izgubljeno. Od nj i h se danas
oekuj e da naprost o odgovore na pit anj e: Kako, kada i po koj u cenu e Kosovo
dobit i svoju samost al nost .
O t ome t a j e danas pol i t i ka el i t a, t a pod t i m i zrazom uopt e
podrazumevamo j asno govori profesor soci ol ogi j e na Fi l osofskom fakul t et u u
Beogradu Ml aden Lazi . Po nj emu kada se pravi i st rai vanj e pol i t ike el i t e
679

kao osnovni skup se uzi maj u l anovi vl ade, l anovi skupti ne, rukovodei lj udi
naj vei h pol i t i kih st ranaka i lj udi koji su na elu uprava naj vei h gradova.
Razl og zato je t o t ako Lazi obrazl ae rei ma: Zat o t o su t o l j udi koj i
rel at i vno samost al no mogu da donose odl uke. Svi i spod su samo l j udi koj i se
bave pol i t i kom. Jedna od osnovni h karakt eri st i ka savremeni h pol i t iki h el i t a
j e generalna opredelj enost na part i kul arne i nt erese t o znai da pri padni ci ovi h
el i t a pol i t i ki pol oaj i pol i t iku ul ogu posmatraj u kroz prizmu vlastit e
kari j ere, a t o znai da l ini i nt eresi i maj u pri mat u odnosu na opt e. Po
mi l j enj u soci ol oga Zagorke Gol ubovi i z Inst i t ut a za fi losofij u i drutvenu
t eori j u opst anak na vl ast i j e osnovni pri nci p prema koj em se vl adaj u pol i t i ke
elit e, a neke pol itike st ranke, koj e se nazi vaj u demokrat skim, smat raj u da nj i h
ni na ta ne obavezuj e ni Ust av, ni i zborna vol j a graana.
O akt uel noj pol i t i koj el i t i u Srbi j i govori l a j e i profesorka Fakul t et a
politi ki h nauka u Beogradu Radmi l a Nakarada. Po nj oj , l j udi koj i
personi fi kuj u politku el i t u ni su dorasl i i zazovi ma i ni su pronali pravu meru
u voenj u dravne pol i t i ke. Za nj u su pri meri odgovornog voenja dravne
pol i t i ke pre i nci dent i , a nikako konstanta dravnog vrha.
Jedan od ti pi ni h predst avni ka ove i ovakve vae pol i t i ke el i t e svakako j e i
Boris Tadi koga, prema profesoru Lazi u, i zvesno krase osobine kao t o su
ambi ci oznost , karijerizam i i zrazit e mani pul at i vne sposobnost i . Za nj egovu
fami l i j u mnogi mi sl e da j e i z Crne gore i da j e od Pi vl j ana al i , kako j e sam
Bori s Tadi i zj avi o za radi o B92, nj egov ukundeda ni j e bi o od Tadi a,
Pi vlj ana ni iz Crne Gore; bi o j e od Brail ovia i z l j ut e Hercegovi ne odakl e se
skl oni o u Met ohi j u, a pot om u Crnu Goru gde j e i prezime i i me promeni o.
Nj egov ot ac Lj ubomi r j e bi o poznat i komuni st a, pukovnik OZN-e (Odel j enj e za
zat i t u naroda) i nosi l ac part i zanske spomeni ce, a u Beograd j e, kao i mnogi i z
Crne Gore, prvi put doao 1955. kada ga je Partij a odredi l a za j ednog od
kl j uni h pi saca novog ust ava SFRJ i novog programa SKJ. Maj ka Nevenka j e
roena u Bj el j i ni , Bi H al i se ni u j ednom, j avnost i dost upnom dokument u,
nemoe pri i t ati ko su j oj rodit el j i . Mogue da j e ba zbog ovakve neshvatljive
t aj novi t ost i u j avnost i i poel a da krui pri a da j e Tadieva maj ka Nevenka i z
poznat e porodi ce Francet i a i da j e roaka ust akog zl oinca Jure Franceti a
poznat og ne samo po kl anj u Srba ve i i nj eni ci da j e 1943. zajedno sa Ante
Pavel iem bi o u audi j enci j i kod nemakog kancel ara Adol fa Hi tlera.
Bori s Tadi j e det e komuni zma i kao t akvom mu ni t a ni j e st rano. Tako j e
kao mi ni st ar odbrane Srbi j e i Crne Gore, odmah nakon ubi st vu predsedni ka
vl ade Zorana i nia, a na zaht ev ameri kog dravnog sekretara Kolina
Pauel a, naj avi o sl anj e srpskog vojnoj konti gent a u Avgani st an i moderni zaci j u
voj ske po uzoru na NATO al i j ansu. Za t o ni j e pit ao ni vl adu ni parl ament
tipi an one man band. Pozi vaj ui se na neophodnost pri l agoavanja srpskih
voj ni h efekt i va u skl adu sa Pakt om za st abi l nost Tadi otpoi nj e reforme u
vojsci t ako t o uvodi pravil o da General t ab vi e ne odgovara vl adi ve
680

mi ni st rast vu voj ske; odl uuje da se uniti najvei deo postojeeg naoruanj a
obrazl aui da j e i st o zast arel o i , kao t akvo, nepot rebno buduoj mal obrojnoj
ali visokoprofesionalnoj (i t aj plaenikoj ) voj sci . Uvodi praksu civilnog
sl uenj a voj nog roka t vrdei da j e t o neophodno kako bi se i spot oval o j edno
od osnovni h l j udski h prava - pravo na pri govor savesti .
Ovaj roeni Saraj l i j a i po st ruci di pl omi rani kl i niki psi hol og (jedno vreme
j e, prema zvanini m bi ografski m podaci ma, radio u duevnoj bolnici Laza
Lazarevi u Beogradu) koj i j e magi st ri rao na t emu Subverzi vnost u segment u
seksual nost i j e, sans pardon - bez pardona, porui o srpskom narodu da
zaborave na naci onal i st iku pol i t i ku. U skl adu sa novom voj nom fi l osofi j om
on e meunarodnoj j avnost i porui t i : Srbi e se mi rni m sredst vima, a ne
oruj em bori t i za Kosovo i Met ohi j u. Ovu odl uku j e meu prvi ma pozdravi o
predsedni k Republ i ka e Shqi pri s (Al banij a) Al fred Mojsiju (Alfred Spiro
Moi si u).
I kad j e prest ao da bude mi ni stra voj ni Tadi j e, ponosan na svoga dedu
Pavl a koji je bi o porunik u crnogorskoj vojsci, nast avi o da se zani ma za
vojsku, a pre svega za njena kadrovska reenja. Tako je, proti vno srpskoj
t radi ci j i i obiaj i ma, na mest o nael ni ka General t aba Voj ske Srbi j e 2006.
progurao Zdravka Ponoa, Srbi na i z Kni na koj i j e sve vreme graanskog rat a
na prost ori ma bive Jugosl avije proveo kao referent za razvoj i opremanj e pri
General t abu! Inae, Pono j e, t o j e Tadi a posebno fasci ni ral o, sa uspehom
zavrio Voj no-tehniku Akademi j u u Zagrebu, a pot om i odbrambene st udi j e
na Royal l Col l ege u Londonu, kurs za vi e i zvri oce u Col l ege of Int ernat i onal
and Securi t y St udi es, George C. Marshal l European Cent er f or Securi t y
St udi esu Nemakoj i kurs evropske bezbednost i u Geneva Cent re f or Security
Pol i cy. Pono j e, kao krunu svega, pol oi o i NATO St andardi zat ion Agreement
(STANAG).
Kako bi u voj sci i oko nj e sve bi l o i odvi j al o se u skl adu sa pl anom i
oeki vanj ima Tadi za mi nistra voj nog poet kom 2007. dovodi Dragana
ut anovca, pot predsedni ka Demokrat ske st ranke i oveka koj i j e ponosni
vl asni k dve di pl ome: Mai nskog fakul tet a u Beogradu (ni kad ni j e radi o u
st ruci ) i Marshal l Cent re f or Securi t y St udi es i n Garmi sch-Part enki rchen
(Evropski cent ar za studij e bezbednost i George C. Marshall u Garmi -
Part enkirhenu, Nemaka). Pored t oga ut anovac poseduje i dve amerike
di pl ome: Law Enf orcement i Securit y Issues and Oversi ght . U svojoj bogatoj
politi koj kari j eri ut anovac j e bio speci j al ni savet ni k mi ni st ra unut ranj i h
posl ova u t raj anj u od t ri meseca, pomoni k saveznog mi ni stra unutranjih
posl ova - 1, 5 godi ne, predsedni k Odbora za odbranu i bezbednost Narodne
skupt i ne Republ i ke Srbi j e - godi nu dana i st ai st a Evropskog parl ament a u
Strazburu i Bri selu mesec dana.
Tadi a kao pol i t iara od poet ka prat i nj egov nekadanj i ueni k i z Prve
681

beogradske gi mnazij e Vuk Jeremi . Kao Pono i ut anovac i Jeremi i ma
zavi dno i nost rano obrazovanj e: sa uspehom j e okonao st udi j e i z t eoret ske i
eksperi ment al ne fi zi ke na Queens Col lege Uni verzi t et a u Kembri du, a pot om
i John F. Kennedy School of Government Uni verzi t et a Harvardu SAD. Svoj e
prve radne dane proveo j e u Deut sche Bank i Dresdner Kl ei nwort Benoson
Bank. Inae Jeremieva baka Sadet a, roena sest ra komuni st ikih prvaka
Hamdi j e i Haki j e Pozderac, j e nakon Drugog svet skog rat a bi l a di rekt orka Prve
beogradske gi mnazi j e i pri j at el j sa Lj ubomi rom Tadiem, osni va Demokrat ske
st ranke i predsedni k Srpsko-j evrej skog drut va. Po baki noj l i ni j i Vuk Jeremi
j e ukununuk Murat -aa Pozderca, vl adara Cazinske kraj i ne u vreme
Ot omanskog carst va i praunuk Nuri j e Pozderca, pot predsedni ka Prvog
zasedanj a AVNOJ-a (Ant i fai st i ko vee narodnog osl oboenja Jugoslavije).
Nakon t o j e, po sopst venom uverenj u i l i nom opredel j enj u, post avi o prave
l j ude na prava mest a Bori s Tadi se u funkci j i predsedni ka Srbi j e uput i o po
drugi put u Vai ngt on gde j e 7. sept embra 2006. sa ameri ki m dravni m
sekret aorom Kondol i zom Raj s pot pi sao SOFA sporazum (St at us of Forces
Agreement ) koj i m se regul i u odreena veoma vana pi t anja vezana za boravak
ameriki h trupa u Srbij i. Koment ari u Tadievu poset u Vai ngtonu i dravi
Ohaj o gde se sreo sa komandant i ma Naci onal ne garde Voi ce of Ameri ca j e
i stakao: Poseta predsednika Srbij e Tadi a saveznoj dravi Ohaju bila je
emot i vna. . . Predsedni k Tadi j e pomenuo da Srbi j a razmat ra mogunost
upui vanj a svoj i h voj ni ka ne samo u j ugoi st onu Azij u, ve i na Bli ski i st ok.
Srpske oruane snage, mada u procesu reformi , i maj u preko pot rebno i skust vo
i sposobnost i. . . .
Na kraj u, spomenimo da se za Tadiev i mi d i veze u SAD bri ne agenci j a
RSLB Part nersInc. i j e j e sedi te u prest i noj vai ngt onskoj ul i ci 101
Const i t ut i on Avenue NW. Naravno, da nebude zabune, vl asnici agenci j e su
eti ri Jevrejina: Juval Rabi n (Yuval Rabi n, si n pokoj nog izrael skog
premi j eraYit zhak Rabin-a; imon evez (Shi mon Sheves, nekadanj i general ni
sekret ar kabi net a Yit zhak Rabi n-a); Amnon Li pki n-ahak (Amnon Li pki n-
Shahak, nekadanj i nael ni k general t aba i zraelske armi j e) i Gil Birger (Gi l
Bi rger, dugogodi nj i i zrael ski di pl omat a u SAD). Ni t a manj e poznat ni j e ni
direkt or agenci je Dej Futli k (Jay Footl ick) koji j e svojevremeno bio desna
ruka Bi l a Kl i nt ona u nj egovoj saradnj i sa monom j evrej skom zaj edni com u
Ameri ci .
Odmah po povrat ku i z SAD Tadi se uput i o u sedi te NATO-a u Bri sel u
(NATO Headquart ers, Bd. Leopol d III, 1110 Brussel s, Bel gi um; Tel : (+32) 2-
7074111 Fax: (+32) 2-7074117. E-Mail : nat odoc@hq. nat o. ) gde j e 14.
decembra 2006. godi ne pot pi sao Partnerst vo za mi r t o j e, prema zvanini m
i nt erpret aci j ama, pol i t iko-voj ni program NATO-a usmeren ka st varanju
poverenj a i meu Severnoat l ant skog saveza i drugi h zemal j a Evrope i
nekadanj eg Sovj et skog Saveza, uspostavl j anj u meusobne voj ne saradnj e i
682

regi onal ne st abi l nost i . U govoru na sedni ci Severnoat l ant skog savet a Tadi je
rekao da ul azak Srbi j e u Part nerst vo za mi r predstavlj a samo prvi korak u
procesu koji e kul mi ni rat i pot punom i nt egraci jom regiona u NATO. Generalni
sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer (Jaap de Hoop Scheffer) sloi o se s
predsedni kom Tadiem i st iui:Gospodi ne predsedni e, est i t am vam u i me
svi h l ani ca NATO-a. Prol i smo dug put, jo od dogaaja 1999. Pod dugi m
put em Shefer j e, i zvesno, i zmeu ost al og, mi sl i o i na sporazum koj i j e 18. j ul a
2005. pot pi sao sa mi ni st rom spol j ni h posl ova Vukom Drakoviem, a koj i j e
sada t adi svoj i m pot pi som dodat no osnai o obavezuj ui Srbij u i srpski narod
da obezbedi NATO snagama da bespl at no kori sti sve njegove puteve, pruge i
aerodrome; da ni kada i ni pod kakvi m usl ovi ma nee pokuat i da hapsi i
procesui ra pri padni ke NATO snaga i nj egovo pomono osoblj e koj e e i mat i
pun i muni t et . . .
Za vae dananj e pol i t i are bi se mogl o, summa summarum, rei da su par
excel l ance dokaz kako su aroganci j a i i gnoranci j a dve st rane i st og novia.
Koment ari ui obrazovanj e pojedinaca iz politi ke el i t e soci ol og Zagorka
Gol ubovi kae: Za mene i ntelekt ual ac ni j e samo obrazovan ovek, nego pre
svega ovek koj i i ma svoj st av nezavisno od usl ova koji uti u na formi ranj e
st avova vei ne. . . . Moda bi , i pak, u kont ekst u prie o pol i t iari ma u Srbi j i ,
bi l o uput no samo ci t i rat i dr Ari bal da Raj sa koj i j e govorei , u svoje vreme, o
vaim politi ari ma rekao:
Sada i mat e prof esi onal ne pol i t iare koj i na t ome zarauj u za i vot . Oni
zapravo zgru bogat st va, i na nesreu, pol i t i ari su vam svemoni. Politika se
mea u sve i svuda upravl ja ali su nj eni prot agonist i , po pravi l u, naj goreg
kval i t et a. est o ni su ni sposobni da obavl j aj u posao koj i se t rai od mest a koj e
zauzi maj u. Al i ne kori st e samo pol i t i ari -mi ni st ri pol i t i ku da bi se obogat i l i ,
ve i obini politiari-poslanici slede nj i hov pri mer. Parl ament Vam je
prepl avl j en l j udi ma koj i samo t rae l inu kori st . Pun j e neki h l udaka,
skorojevi a, mut i voda, sebi nj aka i podmii vaa, za koj e j e poet ak i kraj
demokratij e u nji hovoj li nosti . Jadni moj i pri j at el j i , zar zai st a mi sli t e da j e
sadanj i parl ament ari zam demokratski. . . Kod vas i najznaaj nij a mest a u
administraciji i drugde najee zauzi maj u medi okri t et i , ak i lj udi bez i kakve
vrednost i . Mnogi vai pol i t iari bi hl adno rt voval i sl obodu, i opst anak
zemlj e, ako bi t o nji ma lino bil o od kori sti . . . Srpski narod i ma moralna
svoj st va koj a nadmauj u moral na svoj st va mnogi h drugi h naroda. Na al ost ,
vl aduj ua kl asa radi na obaranj u ti h moral ni h vrli na srpskog naroda dajui
mu l o pri mer. Vaa pseudo el i t a j e uni t i l a sve ono dobro t o ste i mal i.
Del oval a j e i del uj e poput bui ; zarazi l a j e sve t o j e s nj om dol o u dodi r.
Ona j e ari te t rulei i i skvarenost i , od ega t ol i ko t rpit e. Ako j oj dopust i t e da
nast avi , zeml j a vam j e i zgubl j ena. Pri pazi t e dok nebude kasno. Poi st i t e kuu!
Kraj nj e j e vreme da se t ome st ane ukraj i da se pomet e t o ubre koj e naj pre
poni ava va narod. . . . Izbaci t e sve t e prof i t ere i i nt erese svoj e zeml j e poveri t e
najmudrijim, najpoteni j i m i dravi naj odanijim ljudima iz vae naci j e. . .
683

Znat e l i koj a j e nj i hova omi l j ena t akt i ka odbrane sopst vene agresi vne
pol i t i ke: Napad, napad na rtvu svi m sredst vi ma i bez milosti. ta mislite kako
j e bi l o mogue da se gl obal i st i i mondi j al ist i odbrane od odgovornost i pred
svetski m j avni m mnj enj em za rast uranj e SFRJ i kompletno sat iranje Srbij e.
Jednost avno, preko svoj i h medi j a su pokrenul i beskrupul oznu kampanj u u
kojoj su se dani ma, nedelj ama, mesecima i godi nama ci t i ral e i zj ave, anal i ze i
i zvodi iz na brzi nu napisanih knjiga neki h nji hovih satrapa o navodnoj kri vi ci
Srba. Srbi su, moet e zami sl i t i , bi l i kri vi za sve t o se dogodi l o, za sve t o se
dogaa i za sve t o e se t ek dogodi t i . Nakon uspeno okonane opt e
sat ani zacij e i medi j skog l i na srpskog hri anskog naroda oni su navrat-nanos
1993. u Savet u bezbednost i UN formi ral i nekakvo pomono telo pod nazi vom
Tri bunal . Ovo t el o je dobil o zadatak da goni one l j ude koj e oni osumnj i e za
rat ne zloi ne poi nj ene u graanskom rat u, a koj i su oni i zazvali na prost oru
bi ve Jugosl avi j e. t a mi sli t e, zat o 70% zat voreni ka u zat voru koj i se nekada
(1940. -1945. ) nazi vao i Oranjehotel , u banji Scheveni ngen (najl epi deo
Haga), i ne Srbi ? Post ali su deurni kri vci na koj e se, u nedost at ku pravi h,
uvek moet e osl oni t i. Babaroga j e konano dobi l a zamenu.
Inae komfor Oranjehotel-a j e mondi j al i st i ma i global i zat ori ma dobro poznat
s obzi rom da su si mpat i zeri ma marksi st iki h, komuni st i kih i
soci j al demokrat ski h part i j a pri padnici Gest apoa t u j o od maj a 1940. prual i
beherbergungsbet ri eb smet aj . Moda ba zbog t oga BBC 20. februara 2003.
o nj emu pi e: The t ri bunal ' s j ai l i n Scheveni ngen - a pl easant seasi de suburb
of The Hague. . . Zat vor Tri bunal a u eveni ngenu je prij at an deo predgraa
Haga. . . Naui li su zanat pa ga danas usavravaj u na vama. Mnogo st e i m se
zameri l i a da t oga nist e ni svesni .


Agresi ja na Srbi ju. . . .

Za nemerlji v doprinos Srbi je i srpskog naroda u borbi prot i v si l a
Osovi ne u Prvom svetskom rat u ameriki predsedni k Vudro Vil son j e na
Vi dovdan 1918. naredi o da se na vrh Bel e kue u Vai ngt onu i na sve dravne
zgrade u SAD i maj u i st ai srpske zastave. U svoj oj poruci nacij i Srbe je
nazvao gal ant ni m l judi ma koj i su se u odbrani svoj i h prava, ast i i
dost oj anst va suprot st avi l i deset put a j aoj Aust ro-Ugarskoj carevi ni . Red j e
da se ameri ki narod danas set i i oda pri znanj e srpskom narodu koj i j e t ako
hrabro ust ao u odbranu oni h l j udski h vrednosti koj e i sami Ameri kanci bat i ne
kao svoj e, a koj e j e nemaka naci ja elel a da im uskrati u svoj oj el ji da
zagospodari svet om. . . . Tako j e bi l o j ul a 1918, a onda j e, kraj em t e godi ne,
684

dolo do stvaranja Jugosl avije. Srbi su ostali bez sopst vene drave i
nacionalne politike.
Prve napade na srpske teri torij e i ubi st va srpskog naroda
Ameri kanci su i zvril i ve t okom graanskog rat a u Bosni i Hercegovi ni . Tamo
su, navodno se zal agaj ui za prava ugroeni h Musl i mana, bombardovali srpske
voj ne formaci j e; neku drugu l ogi gu prema Muhammedovi m sl edbeni ci ma su
i mal i u Iraku poet kom devedeset i h prol og veka i poetkom novog
mi l eni j uma. No, pravi genoci d nad srpski m narodom ameri kanci e obavi t i u
Republ i ci Srpskoj Kraj i ni koj a j e bi l a pod zat i t om Uj edi nj eni h nacija. Kako
hrvat ske snage ni su bi l e u st anj u ni t a same da ui ne prot i v dobro
organizovanog i moti vi sanog srpskog naroda koj i j e brani o svoj a vekovna
ognj i t a Ameri kanci e preuzet i sve u svoj e ruke. Ve poet kom 1992. godi ne
37 hrvat ski h ofi ci ra e proi speci j al ne est omesene kurseve kako bi se
osposobi l i za komuni kaci j u sa ameriki m voj ni m savet ni ci ma, i nst rukt ori ma i
komandanti ma. Kako se nebi zvani no eksponi rao St ej t depart ment j e zadui o
svoj u t zv. nevl adi nu agencij u penzi oni sani h ofi ci ra Mi lit ary Prof essi onal
Resources Inc. (MPRI) koj u j e 1987. osnovao penzioni sani armi jski general
Vernon Lui s. Naravno da j e i za svega od poet ka stajao Pent agon sa svojih
26. 000 sl ubeni ka al i i uvena banka Lehman Brot hers koj a, od prvog dana pa
do danas, fi nansi j ski servi si ra MPRI.
MPRI se od svog osni vanj a kori st i kao svoj evrsna pl aenika
voj ska poput a francuske l egi j e st ranaca (Lgi on t rangre), za obavl j anj e
naj prl j avi j i h posl ova irom svet a. Danas i maj u oko 13. 300 voj ni ka i 810
agenat a l oci rani h i rom svet a, a godi nji pri hodi im prevazil aze sumu od 100
mi l i ona dol ara. To j e, sasvi m si gurno, naj vea plaeni ka vojska na svetu.
Gl avni kori sni k nj i hovi h usl uga su naravno amerika vl ada, a ako bi l o ko drugi
el i da i h angauj e neophodno j e pret hodno da pri bavi di rekt nu sagl asnost
predsednika SAD!? Pokej ni predsedni k Hrvat ske Franj o Tuman je tu
sagl asnost zat rai o od Bi l a Kli nt ona ali je nij e dobio; u njegovo i me dozvolu
j e dobi o papa Jovan Pavl e II.
Sve pl anove za osvaj anje RSK obavi l i su ameri ki pl aenici na
el u sa nekadanj i m komandant om t aba ameri ke voj ske general om Karl om
Vuonom (Carl Edward Vuono), ex efom ameriki h snaga u Evropi Krozbi
Sei nt om (Crosbi e Edgert on Saint) i Hari jem Sojsterom (Harry Edward
Soyst er), penzi oni sani m general om i di rekt orom amerike voj ne obavet aj ne
sl ube (DIA). Nakon obi mni h polugodi nji h priprema akci j a et nikog i enja
hrvat ske voj ske pod ameri kom komandom poznat a kao Ol uj a poel a j e 4.
avgust a 1995. godi ne u 04. 00 asova posle ponoi , a ve 5. avgust a u podne
Kni n j e post ao i st o hrvat ski grad. Hrvat ski mi ni st ar odbrane Goj ko uak e
7. avgsut a u 18: 00 asova sveano obj avi t i da j e akci j a Ol uj a okonana.
Angaovane voj ne snage Hrvat a broj al e su 138. 500 voj ni ka, a naspram nj i h j e
685

st aj al o 31. 000 naoruani h Srba koj i ma j e neko ba 3. avgust a i zdao naredbu da
otponu sa pregrupisavanjem snaga, i zmet anj em t ekog i raket nog oruj a. . .
Kraji na j e et niki oiena, a desetine hiljada Srba koje su se
pokrenul e ka Srbi j i pred Beogradom j e saeki val a srpska pol i ci j a i
zabranji val a i m ul azak u Beograd. Bil i su umorni , bol esni , ranj eni , poni eni . . .
Komandant mi rovne pol i ci j e Uj edi nj eni h naci j a koj e su obezbei val e i
garantovale bezbednost Srba na podruj u Kni na u svom posl ednj em i zvet aju
naveo j e da j e nakon akci j e Oluj a 78% svi h st ambeni h obj ekat a spal j eno, a 128
ci vi l a ubi j eno. Dokument aciono-i nformati vni centar Veri t as u svoj oj evi denci ji
bel ei 1. 960 pogi nul i h i nest al i h Srba od koj i h su 522 ene i 12-oro dece. I
danas, 2006. godi ne, u Srbi j i preko 500 porodi ca ponosnih Krajini ka ivi u
i zbegl iki m kampovi ma u Srbi j i .
Poraz Republ i ke Srpske Kraji ne doveo j e i do dramati nog
sl abl j enj a voj no-pol i t ikog pol oaj a Republi ke Srpske. Poet kom sept embra
NATO avi j aci j a i zvodi ni z i nt enzi vni h napada na Republ i ku Srpsku
unit avaj ui vit al ne i nfrastrukt urne obj ekt e, t el ekomuni kaci one t ake i voj ne
objekte. Par dana kasnije na Republi ku Srpsku zdrueni m snagama napadaju
musl i manske, hrvat ske i NATO snage za brza dej st va. I ba t ada Narodna
skupt i na RS, na zaht ev predsedni ka Radovana Karadi a, donosi odl uku da se
rat na predsedni t va opt i na na podruj i ma voj ni h dej st ava ne podinjavaju
Voj sci RS koj om j e komandovao general Rat ko Ml adi . Na ovaj nai n j e u RS
uvedeno dvoj no komandovanj e t o do t ada ni j e zabel eeno u anal i ma i st ori j e.
Tri naest rat ni h predsedni t va opt i na koj i ma j e komandovao Karadi e
poet i da nareuj u evakuaci j u st anovni t va bez i kakvog povoda. Pri si l no su
i sel j aval i i porodice i j i su se lanovi kao pri padnici VRS bori li u odbrani
nj i hovi h gradova. Tako se predsedni k opt i ne Drvar Kneevi hval io kod
predsedni ka Karadi a kako j e i sel i o ceo grad i ako je VRS j o 40 dana drala
svoje pozi cij e na 20 km i spred Drvara povukl i su se kad su ost al i bez
muni ci j e, hrane i vode. I kao da t o nij e bi lo dovol j no, Narodna skupt i na
Republ i ke Srpske, na predl og Radovana Karadia, 16. okt obra 1995. donosi
odl uku o penzi oni sanj u i smenj i vanj u general -pukovni ka Mi l ana Gvera i ora
ukia, general -maj ora Zdravka Tol i mara i Gruj e Bori ce i pukovni ka
Mi l ovana Mi l ut i novi a. Bil a j e t o de fact o sea voj nog vrha u sred rat a.
Komandant VRS genral Rat ko Ml adi koji se nekoli ko nedelj a pre t oga vrat io
sa VMA i z Beograda odbi o j e da sprovede ova nareenj a; no, sve j e ve bi lo
kasno. U Republ i ci Srpskoj j e poeo da se stvara haos. Ofi ci ri VRS odani
Karadiu komandant Dri nske bri gade pukovni k Vi nko Pandurevi , komandant
Zat i t nog puka pukovni k Mi l omir Savi, komandant Operat i vne grupe
Pri j edor pukovni k Radomi r el j aj a i komandant Pet e bri gade pukovni k Pero
ol i osujetie real i zaci j u Naredbe general a Ml adia o kont raofanzi vi .
Rezul t at svega e, na kraj u, bi t i Dejt nski mi rovni dogovor. Int eresant no, ba
ofi ci ri koj i su odbi l i rat nu Naredbu e nakon Dej t ona i ni t i vrh VRS-a.
686

Jo pre pot pi si vanj a Dej t onskog mi rovnog dogovora (1. -21.
novembar 1995. ) Radovan Karadi j e od Bi l j ane Pl avi saznao da
Ameri kanci el e sa nj i m da postignu nagodbu: on nee i ni t i ni t a proti v
pot pi si vanj a Dej t onskog dogovora na t a se Mi l oevi ve obavezao, nee
initi nita prot iv njegove primene i , kao dokaz svoj e dobre vol j e, povui e se
sa svi h poli t iki h funkcij a u Republici Srpskoj . Za uzvrat Amerikanci e mu
garant ovat i l i nu bezbednost i povl aenje svih optubi proti v nj ega koj e j e
Haki t ri bunal ve 24. j ul a 1995. podi gao. Posl e dueg premi l j anj a i na
dodat ni nagovor Sl obodana Miloevi a Karadi j e post i gao Gent l mens
agreement sa ameriki m medij at orom za Bi H Ri ardom Hol brukom da se
povue i z pol i t i kog i j avnog i vot a u RS, a da mu SAD za uzvrat garant uj u
bezbednost . O ovom dogovoru bi o j e upoznat i ruski mi ni st ar spoljnih poslova
i nekadanj i general KGB-a Jevgeni j Pri makov (
). Karadi j e svoj deo dogovora i spot ovao povukao se sa mest a
predsedni ka RS i SDS, a Ameri kanci su, u skl adu sa svoj i m mani ri ma, ve
1998. raspi sal i pot erni cu za Karadiem uceni vi nj egovu gl avu na 5. 000. 000$.
Tako j e, veruj ui kauboj i ma, li der bosanski h Srba postao obi na l ovina, a
njegova porodi ca i prijat el j i met a i i vl j avanj a razni h strani h el emenat a i
domaih kolaboracionista.
Meut i m, ni su ba svi nj egovi roaci pat i l i i t rpel i : Bi l j ana
Srbl j anovi, kerka Radovanove roene sest re, j e 1995. godi ne di pl omi ral a
dramat urgi j u na Fakul t et u dramski h umetnost i u Beogradu i i st e godi ni j oj , uz
punu prot ekci j u SPS-a, RTS produci ra dramu Ot vorena vrat a. Kori st ei
popul arnost i aut ori t et uj aka Bi l j ana se medij ski eksponi ral a, a im je shvatila
da se si t uaci j a promeni l a i ona odmah okree l ea svi ma koj i su j e do t ada
podraval i i poi nje da nast upa sa drugih pro ameri ki h pozi ci j a. Ist i canj em
da j oj je ot ac Crnogorac a ne Srbi n poel a j e da se di stancira od svega srpskog.
Vreanj em i omal ovaavanj em naci onal ni h oseanj a redi t el j a Emi ra Kust uri ce
i koarkaa Mi l ana Gurovia se pol i t iki pozi ci onirala u red mondi j al i st iki h
profi t era. . Zapad j u j e, t akvu kakva j e post al a, odmah zavol eo pa j e ubrzo -
nakon bombardovanj a Srbij e - pri mi l a nemaku nagradu za knj i evnost Ernst e
Tol l er. Nekol i ko godi na kasnije Biljana e za asopi s Profi l (broj 38 i z 2002. )
i zj avi t i : Sebe nesmat ram Srpki nj om. . . Srbi j a gori od ksenofobi j e,
naci onal i zma i rasi zma. . . Kad me pi t aj u kako vi Srbi odgovori m da neznam i da
pi t aj u nji h.
E, sad kad pogl edat e sve t o i kad shvat i t e da j e j o na Jal t i
dogovoreno da Organi zaci j a uj edi nj eni h naci j a, koj a j e t ek t rebal o da bude
osnovana, kontrol i e zeml j e u koj i ma j e St ati st ika greka ve bil a preuzel a
vl ast bie vam l ake da shvatit e zat o se na vas Srbe obruio Mil osrdni aneo
2. 473 pogi nul i h ci vi l a od koj i h j e osamdeset devet oro dece, 12. 500 ranj eni h i
5. 000 i nval i da. O naknadnom del ovanj u st resa i i nj eni ci da j e u prve t ri
godi ne nakon bombardovanj a smrt nost u Srbi j i poveana za dva put a neemo
govori t i . Tokom 78 dana mi l osrdnogbombardovanj a na Srbi j u j e baeno
687

92. 000 bombi i i spal j eno 1. 300 raket ni h proj ekt i l a. Di rekt na mat eri j al na t et a
koj u su zeml j e l ani ce NATO pakt a nai ni l e i znosi vi e od 30 mi lij ardi dol ara
i , posl e svega, nast upi o j e coup d' t at okt obra 2000. Tek t ada j e Mi l osrdni
aneo post ao zadovol j an.
Kad na sve ono t o vam se dogodi l o ponet e da gl edat e raci onal no, bez i
naj manj e emoci j a, razumeet e zat o j e fi rmi U. S. St eel Koi ce elj ezara u
Smederevu prodat a 31. marta 2003. godi ne za 21, 3 mi l i ona dol ara, a nj eni
dugovi od oko 1, 6 mi l i j arde dol ara prenet i na srpske poreske obveznike.
Shvat i t e, drava Srbi j a se kod meunarodnog bankarskog kartel a zaduil a za
1, 6 mi l i j ardi dol ara i kupi l a opremu za Smederevsku el ezaru koj u j e pot om
prodala za 21, 3 mi l i ona dol ara. U Smederevu j e t okom 2004. godi ne
proizvedeno, sa samo par mi l i ona i nvesti ci j a, preko mi l i on t ona eli ka po ceni
od 145$ za t onu. Izraunaj t e! Zbog svega t oga bi l o bi pot eni j e rei da j e
el j ezara pokl onj ena! Naravno, ceo posao prodaj e el j ezare dogovori l i su
predsednik vl ade Zoran i ni i mi nistar za pri vatizaci ju Al eksandar Vl ahovi
koj i j e pre t oga bi o di rekt or beogradske kancel ari j e amerike revizorske i
konsal t i ng kue Del oi t t e & Touche. Svesni kol osal nost i ove mal verzaci j e i
mogunosti da i m, kad tad, neka nova vl ast i sud poni t e t ako st eeno pravo
nad el ezarom Ameri kanci su trail i i dobi l i , odl ukom srpske vl ade od
23. 01. 2003, net o t o ni j edna pravno ureena drava nebi mogl a da i m da
zatitu izvrne vl ast i od mogui h akci j a sudske vl ast i .
Il i , s druge st rane, pogl edaj t e sl uaj t ri fabri ke cement a: Beoi n, Kosj eri i
Novi Popovac. Sredi nom 1989. francuska fi rma Lafar j e ponudi l a 54 mi l i ona
dol ara za kupovi nu cement are u Beoi nu. Pregovori su poet kom mart a 1999.
bi l i pri kraj u kada su preki nut i zbog NATO agresi j e. Nakon okt obarskog coup
d' t at nova srpska vl ada j e, j o u prvoj godi ni svog mandat a, prodal a sve tri
cement are, a odmah pot om i sve eerane, ml ekare, kompl et nu mesnu
i ndustri ju. . . Za koli ko novca su sve cementare, ml ekare, pol jopri vredni
i ndustri jski kapacitet i i t a sve ne j o prodati naj bol j e govore podaci Agenci j e
za pri vat i zaci j u Republ i ke Srbi j e. Prema ovi m podaci ma Agenci j a j e za sva
prodana preduzea u Srbij i (Bez NIS-a, Tel ekoma i EPS-a, JAT-a, Aerodroma
Beograd i j o nekol i ko manj e znaaj ni h preduzea) napl at i l a j edva t ri mi l i j arde
evra. Meut i m, u budet Republ i ke Srbi j e upl aeno j e manj e od j edne
mi l i j arde! Ost at ak od dve mil i j ardu evra Agenci j a j e navodno pot roi l a na
t rokove raspi si vanj a t endera, sopst vene t rokove posl ovanj a, pokrivanja
dugova prodat i h fi rmi i sl . Znai , j ednost avno reeno i podvueno ut i m,
demokrat ske vl ast i u Srbi j i su prodal i bez-mal o cel ekupnu srpsku i ndust ri j u za
est st oti na mi l i ona evra!
Rezultat ovakvog nai na pri vat i zaci j e mogu se sagl edat i i i z prel i mi narni h
podat aka Zavoda za st at i st i ku za prvi h est meseci 2009. godi ne koj i pokazuj u
da j e u Srbi j i net o manj e od 700. 000 (9, 2 odst o) graana koj i i ve i spod
grani ce si romat va, odnosno da meseno i maj u pri hode manj e od 8. 360 di nara.
688

Si romat vom su u pret hodni h godi na naj vi e bi l i pogoeni graani koji i ve u
est ol anoj i l i vi el anoj porodi ci , stariji od 65 godi na, penzi oneri ,
nezaposl eni , oni sa osnovni m obrazovanj em i oni koj i ne i ve u branoj
zaj edni ci . No, i ako j e ovaj podat ak o l j udi ma koj i i ve na rubu gol e
egzi st enci j e zast rauj ui on, po svemu sudei , ni j e konaan. Nai me, dok
fri zi rani dravni podaci govore o samo 700. 000 nezaposl eni h u 2009. real nost
j e net o drugai j a: U Srbi j i i vi oko pet mil i ona radno sposobni h l j udi (radno
sposobni su svi oni koj i i maj u vi e od 15 i manj e od 65 godi na), a od ovog
broj a u sept embru 2009. svega 1. 989. 158 j e bi l o pri emu j e nj i h got ovo
600. 000 radi l o u dravnoj admi ni st raci j i i j avni m preduzei ma. To znai da j e
samo oko 1, 400. 000 bi l o zaposl eno u radno proizvodni m fi rmama koj e
objekti vno st varaj u vi ak vrednost i iz koga se fi nansira sve ost al o.
Verica Bara, predsedni ca Saveta za borbu protiv korupcije vl ade Republ i ke
Srbi j e, j e 27. decembra 2006. dal a i nt ervj u asopi su i st e ruke:
Savet j e u prot ekl i h pet godi na zast upao koncept borbe prot i v korupci j e koj i
podrazumeva uspost avl j anj e nezavi sni h i nst i t uci j a, vl adavi nu zakona i
pot ovanj e propi sani h procedura. Nast oj al i smo da pomognemo vl adi da
pri premi osnovne ant i korupci j ske zakone i st rat egi j u za borbu prot i v
korupci j e, i t ako st vori i nsti t uci onal ni okvi r za borbu proti v korupcij e.
Meut i m, vl ada el i da korupci j u svede na uzi manj e i davanje mit a, na
kri vino-pravni probl em, dok mi i nsi st i ramo na t ome da je korupcija u Srbiji
problem urueni h i nst i t uci j a koj e ni su u st anj u da omogue vl adavi nu zakona,
odnosno da j e borba prot i v korupci j e zapravo borba za uspostavlj anje snanih
i nezavisni h i nsti t uci j a. . . Smat ram da je poloaj vl ade u ovakvom si st emu
vl ast i sut i nski probl em koj i generi e korupci j u. Vl ada i ma ogromnu vl ast ,
ogromnu mo bez i kakve kont rol e. Svedoci smo da parl ament nij e u st anj u da
kont rol i e vl adu, j er posl ani ci ni su prest avni ci gradj ana, ve partija. . . Mi smo
i dal je jedi na zemlj a u Evropi koj a nema nezavi snu revi zorsku i nst i t uci j u,
odnosno nema ekst ernu reviziju ni budeta, ni javni h f ondova, ni j avni h
preduzea, al i ni kont rol u f i nansi ranj a pol i t i ki h st ranaka, ni t i kontrol u
pl ani ranj a javnih nabavki i kontrol u reali zaci je ugovora zaklj ueni h u j avni m
nabavkama.
Jedan od naj poznat i j i h srpski h anal i t iara Slobodan Antoni u asopisu Nova
srpska pol i t ika mi sao od 15. apri l a 2009. pie:
U ovoj sadanj oj kri zi , j est e da j e pad spol j anj e t ranj e doveo do gl avnog
zast oj a u naoj pri vredi . Al i , ona j e ve bi l a rui ni rana vi egodi nj i m j ef t i ni mm
uvozom, predaj om cel okupnog bankarskog sekt ora st ranci ma, pl j akakom
pri vat i zaci j om i t rokovi ma korupci j e koj i su znal i i znosi t i i do 20 odst o po
skl opl j enom posl u. Naa pol i t i ka el i t a j e, prema rauni ci Ml aana
Kovaevi a, od 2000. godi ne na ovamo, proerdal a 62 mi l i j arde evra (21
mi l i j arde dol ara novog i no-duga, 26 mi l i j ardi od doznaka nai h radni ka i z
689

i nost ranstva i oko 15 mi lij ardi dol ara od pri vat i zaci j e), a da pri vreda danas
nije u mnogo boljem stanju nego to je bila 2000. tavi e, naa j e indust rij ska
proi zvodnja j o uvek nia nego 1998. godi ne! Pare su zavri l e u depovi ma
domai h t aj kuna i st rani h bankara i proi zvoaa, uz korupci onu provi zi j u koj a
se za poj edi ne "evroref ormske" polit iare meri l a i znosi ma od nekoliko miliona
evra na godi nj em ni vou! Ono t o su, devedeset ih, sa nau "pat ri ot sku"
politi ko-pekul ant sku el i t u bi l i rat i sankci j e, t o su, oi gl edno, ovi h godi na,
za nau "evroref ormsku" pol i t iko-pekul antsku eli tu bili pri vatizacij a i
"t ranzi ci j a". t o j e naj gore, duboka kri za, koj a nas zaplj uskuj e, omogui e da
se, pod i zgovorom svet ske recesij e i pot rebe "opt eg rt vovanj a", t a plj aka i
ekspropri j aci j a zaj ednike nam i movi ne moda ak i ubrza i dovede do svog
l oginog kraj a drut va bogat e i bezobzirne t ransnacional ne elit e i
si romane, ali medi j ski i i deol oki dobro uspavane i bezvolj ne mase.
t a zapravo znae ove i ovakve pri vat i zaci j e naj bol j e govori i zvet aj
UNICEF-a za 2009. godi nu prema kome u Srbi j i preko 600. 000 ljudiivi ispod
grani ce si romat va, dok 150. 000 dece bukval no umi re od gl adi . Prema anal i zi
ove organi zacije u Srbij i su naj ugroenij e populacij e preko 65 godi na i deca
do 14 godi na. Koment ari ui ovako poraavaj ui izvetaj ove organizacije
ekonomi st a Branko Draga j e za dnevne novi ne Kurir sept ebra 2009. i zj avi o:
Drava koj a i ma 4, 2 mili ona hekt ara naj bol j e zemlj e na svet u, naj bol j e
obradi ve povri ne - ni j e sposobna da prehrani svoju decu!? To je dokaz
potpune nesposobnosti l ani h ref ormat ora i eksperat a koji su dobil i zadatak i
pl aeni su da sl ome kimu Srbi j i . Ovo st anj e od 2001. zovem okupaci j om
i znut ra i naj gore j e u i st ori j i Srbi j e. U pol i t i ci su l judi bez moral a i bez
i kakvog i skust va i znanj a, l j udi koj i prezi ru svoj narod i koj i i maj u l oe
namere prema dravi . Pit am se samo dokle e graani da i h trpe.
No, rasprodaj a drave ni j e bi l a j edi ni posao demokrat ora! Nj i hov drugi posao
j e bi o zadui vanj e drave do grani ca dunikog ropst va cel okupnog srpskog
naroda. Prema podaci ma Insti tuta za tri na i straivanja (IZIT) od 2009.
godi ne spol j ni dug Srbi j e od 10, 8 mi l i j ardi dol ara, koliko je iznosio 2000.
godi ne, uprkos pri hodi ma od pri vat i zaci j e, za devet godi na j e porast ao 2, 8 put a
i dost i gao 30, 67 mi l i j ardi dol ara! Mi l oj e Kanj evac, di rekt or IZIT-a, kae da j e
drava t ol i ko duboko u dugovi ma da gore ne moe bi ti. On podsea da j e
Srbij a od Josi pa Broza i Miloevi a nasl edi l a dug od 10. 829. 700 dolara, a da
danas - 2009, posl e devet godi na demokrat ske vl ast i , i nakon t o su demokrat e
prodal e sve t o j e bi l o dravno i drut veno, duguj emo 30 mi l i j ardi . t a t o
znai za graane koj i e otpl ai vat i ove dugove: Rast duga po st anovni ku j e u
ovom peri odu bi l a vrt l ogava i t o t ako t o se dug sa 1. 483 US$ i z 2001 popeo
na 2. 614 US$ u 2006. odnosno na 2. 947 US$ u avgust u mesecu 2007 godi ne, a
sredi nom 2009. se ve pribliio iznosu od 4. 000$.
690

Uz podseanj e na st aru narodnu i zreku da j e dug uvek l o drug profesor
Dani j el Cvj et iani n o ovako nekont rol i sanom i neodgovornom zadui vanj u
naroda od st rane drave kae:
Dug sam po sebi i ni j e t ol i ko zast rauj ui , al i j e zat o st rano t o t o s t i h 30
mi lij ardi nij e uraeno ni t a! Mi nemamo ni unapreenu i nf rast rukt uru,
nemamo i zgraene gasovode, naf t ovode, pruge, put eve, most ove, nemamo ni
podzemnu eleznicu u Beogradu. Pare su pot roene u i zborne svrhe. To j e
f i l osof i j a koj u namee Vai ngt onski konsenzus, koj i i ne Svetska banka, MMF i
vl ada SAD. Oni su ut vrdi l i pravi l a ponaanj a za zeml j e u t ranzi ci j i i
nerazvi j ene zemlj e, i t o j e abeceda gl obal i zaci j e. Nae vl ast i se mogu
uporedi t i s kockarom j er su prokockal e nau budunost . Pot roi l e su i pri hode
od pri vat i zaci j e, i resurse koj e su st voril e prol e generaci j e, i resurse koj e e
st vori t i budue generaci j e, j er e pl aat i nj i hove dugove.
Kol i ko god se nekome rasprodaj a srpski h i ndust rij ski h kapaci t et a moe i ni t i
nedopust i vom, da ne kaemo nezaki not om, ona i pak nij e ni pri bl i no strana
kao rasprodaj a rudni h i vodeni h pot enci j al a. Naj bol j i pri mer za ovo j e
t ri deset ogodi nj a koncesij a na eksploat aci ju ruda u reonu Pi skanj a u
Jarandolskom basenu, kod Bolj evca na Ibru koj u j e demokrat ska vl ada Srbij e
dal a uvenoj fi rmi Ri o Ti nt opl c. Ova fi rma e, po koncesi onom ugovoru, Srbi j i
pl aat i oko pet mi l iona dolara godinje, a za uzvrat e nesmet ano moi da
ekspl ati e sve rude na pomenut om l okal i t et u. Jedi ni problem j e u t ome t o j e
t aj l okal i t et poznat ne samo po vel i ki m zal i hama rude bora, za ta j e koncesi j a
navodno i pot pi sana, ve i po mnogi m drugi m ret ki m i st rat eki m rudama.
Prema neki m prorauni ma ovaj l okal i t et godi nj e moe da da i skop, razni h
ruda, vredan i zmeu pol a i j edne mi l i j arde dol ara. Da bi neko mogao da
shvat i zat o j e vlada predal a ova rudna nal azi ta Ri o Ti nt o-u i l i zat o j e
pokl onila elj ezaru u Smederevu US St eel-u neophodno j e znat i da u pi t anj u
ni su samo mi t o i korupci j a ve i i nj eni ca da i za ovi h fi rmi st oj i kapi t al
moni h Rot i l da, a oni su spiritus moveo mnogi h mrani h si l a ovoga svet a.
Koment ari ui t ek okonanu agresi j u NATO pakt a i sva st radanj a do koj i h j e
ona dovela ameri ki Jevrej i n, dobi t ni k Nobel ove nagrade za mi r 1986. i
naj poznat i j i l ogora i z Drugog svetskog rat a El i Vi zel j e rekao: NATO j e
pokuao sa svi m vrst ama pregovora, razgovora, nenasi l nog pri st upa al i nj i h
(Srbe) nit a ni j e moglo da odvrati od et ni kog i enja Al banaca. Jedi ni
i nt eres koj i SAD i maj u na Kosovu j e moral ni i nt eres nema drugi h i nt eresa.
Za razli ku od Vi zel a poznat i ameriki pravnik i nekadanj i t uilac u
Ni rnbergu Val t er Rokl er (Wal t er Rockl er) j e povodom NATO agresi j e na
Srbij u ameriki m novi nama Chi cago Tri bune i zjavi o:
Svi oni koj i i z svoji h stakleni h kancelarij a i kua optuuju Miloevi a kao
rat nog zl oi nca bi morali da budu paljivi kada se gaaj u kamenj em. U
691

Ni rnbergu j e nedvosmi sl eno zakl j ueno da j e svaki agresivni napad rat , kao
t o j e t o sada sl uaj sa SAD prot iv Srbi je, meunarodni krimi nal ni i n i t o ne
obian ve naj vi i meunarodni kriminalni akt.
Na ovu i zj avu nadovezuj e se Robert Haj dn (Robert Hayden), profesor
Uni verzit et a u Pi cburgu i direkt or Inst i t ut a za ruske i i st onoevropske st udi j e
koment arom:
Upi t an o rat ni m zl oi ni ma NATO-a port parol Alijanse Dej mi i je
odgovori o da j e NATO u dobri m odnosi ma sa Tri bunal om. . . . lani ce NATO-a
su svoj i m sredst vi ma omogui l e st varanj e i one svoj i m sredst vi ma omoguuj u
f unkci oni sanj e Tri bunal a. One su nj egovi gl avni f i nansi j eri . Gospodi n i
oi gl edno zna da onaj ko plaa muzi kant a moe i da narauje muzi ku koju
eli .
Kako j e NATO u Rambuj eu, Francuska pregovarao sa del egaci j om SR
Jugosl avije naj bolje j e, bez komentara, mogue sagledat i i z Aneksa B
Sporazuma koji ni kad nije pot pi san. U Takama 6, 8 i 10 Aneksa B st oj i :
NATO personal e ui vat i , zaj edno sa svoj i m vozi l i ma, pl ovi l i ma, avi oni ma i
opremom sl obodan i neogranien prol az i neomet an pri st up i rom SRJ,
ukl j uuj ui t u vazduni prost or i t erit orij al ne vode. Ovo e ukl j ui vat i i pravo
i zvoenj a voj ni h vebi i manevri sanj a pot rebnog za podrku, obuku i operaci j e
kako NATO-a t ako i nj egovi h saradni ka. NATO personal e, u svi m
okol nost i ma, bi t i i zuzet od j uri sdi kci j e SRJ vezano za svaki ci vi l ni ,
admi ni st rat i vni , kri vini i l i di sci pl i nski prekraj koj i oni mogu poiniti na
t eri t ori j i SR Jugosl avi j e. NATO snage i maj u pravo bespl at nog kori enj a svi h
j ugosl ovenski h ul i ca, aerodroma i l uka. NATO snage ne mogu bi t i predmet ni
j edne vrste carinskog nadzora, a sva nji hova oprema, odea, obua, hrana i
sve drugo nee bi t i cari nj eni . NATO sl ubeni ci u SR Jugosl avi j i nee podlegati
poreski m obavezama SRJ. NATO snage i maj u pravo da u svakom momentu, bez
i kakve nadoknade, preuzmu upravlj anje svim el ekt ronski m i pi sani m
medi j i ma. . . .
Koment ari ui Aneks B profesor Ronal d Heket (Ronal d L Hacket t ) j e i zj avi o:
Ni jedna suverena drava ne bi prihvatil a tako poniavaj ui ul t i mat um.
Inae, ovaj deo o agresi j i drava l ani ca NATO-a na Srbi j u val j al o bi zavri t i
j ednom konst at ci j om profesora dr Jovana Mari a i zreenoj na skupu "Agoni j a
zdravst va 2000", odranom u Beogradu u organi zaci j i Si ndi kat a l ekara i
farmaceut a: "Narod j e tuan, narod je oaj an, narod j e na i vi ci samouni t enj a.
St at i st i ke kau da j e 1999. umrl o naj vi e l j udi u j ednoj kal endarskoj godini od
1945! Te godi ne se rodi l o i naj manj e dece posl e Drugog svet skog rat a, a
naj vi e l j udi j e i zvril o samoubi st vo. . . Dr Mari je svoje i zlaganje okonao j o
j ednom konst at aci j om: U ovoj zeml j i j e danas sve pri sutni j a poj ava st rah: na
692

sceni su ak i srednj ovekovni st rahovi: od el ementarne gl adi , od bolesti , od
smrt i , st rah od represi j e, st rah od vl ast i , st rah od pol i ci j e, st rah od drave. U
ovoj zeml j i se danas zapravo i vl ada pomou straha!.
Sl obodan Mi l oevi i . . . De morti us ni hi l ni si bene
Put do pakla je poploan dobrim nameram!
Sl obodan Mi l oevi j e roen u Poarevcu 1941. Njegov ot ac Svet ozar,
zavri o j e bogosl ovi j u na Ceti nj u, a radi o j e kao profesor srpskog i ruskog
j ezi ka. Porekl o nj egove maj ke St ani sl ave j e iz crnogorske porodi ce Kolj enia.
Iz Crne Gore u Poarevac dol aze u pot razi za bol j i m i vot om.
Odmah po okonanj u Drugog svet skog rat a ot ac Svetozar se vraa u Crnu
Goru, bez koj e ni j e mogao da i vi , i zapolj ava se u bj el opolj skoj gimnaziji , a
zat i m sl ubu profesora nast avl j a u Podgori ci . Sahrani oca koji je izvrio
samoubi st vo 1962. Mi l oevi nij e pri sust vovao.
Maj ka St ani sl ava j e ost al a s decom u Poarevcu, gde i h je sama podi zal a. U
ovom gradu pamt e j e po t ome t o j e pokrenul a i ni ci j at i vu, i uspel a, da se
t amonj oj koli sveti Sava i me promeni u Nj ego. I St ani sl ava j e, kao i nj en
suprug rani j e, 1973. i zvri l a samoubi st vo. Samoubi st vo je izvrio i nj en brat ,
Sl obodanov uj ak, general Mi l i sav Kol j eni .
Sl obodanov brat Bora Mi l oevi j e u dva navrat a bi o ambasador, i t o u
Al iru i Rusi j i . Oba put a Bora j e i menovan za ambasadora kao Crnogorac sa
crnogorske kadrovske l i ste. Int eresant no j e nj egovo i menovanj e za ambasodara
u Rusi j i : Kada j e sve bi l o obavl j eno i spost avi l o se da Bora treba da ide u
Moskvu kao srpski kadar, ali j e on to odbio; zahtevao j e da u Moskvu put uje
kao kadar Crne Gore, a ne Srbi j e. Tako j e i ui nj eno, a zbog t oga su nj egova
akrediti vna pisma predana kasnij e nego t o j e bi l o pl ani rano.
Supruga Sl obodana Mi l oevi a, Mirj ana Markovi pot i e iz srpske porodi ce
koj a j e u cel ost i bi l a okrenut a komuni st i koj i dej i . Nj en ot ac, Moma Markovi
j e narodni heroj i z Drugog svet skog rat a i j edan od komuni st ikih prvaka
Srbi j e. Roeni brat Mi rj ani nog oca, Draa Markovi j e t akoe bi o veoma
uti caj an polit iar u Srbij i i ovek koji e, i zmeu ost al og, ost at i upamen kao
naj vei prot i vni k pol i t ike promoci j e Sl obodana Mi l oevi a. Mirj ani na t et ka
po majci , Davorjanka Paunovi bila je li na sekretarica i lj ubavni ca Josi pa
Broza Ti t a; sahranj ena j e 1. maj a 1945, po Brozovom nareenj u, u vrt u Belog
dvora u Beogradu nedal eko od gl avne dvorske kapij e.
Kao i nj egov brat , Sl obodan Mi l oevi j e bi o i skreni komuni st a al i , za
razl i ku od brat a, ni j e i nsi st i rao na svom crnogorskom i dent i t et u - oduvek j e
bi o pragmat i an. Pol i t i ku karijeru potpuno duguj e Ivanu St ambol iu,
693

i st aknut om srpskom pol i t iaru osamdeset i h godi na prol og veka. Upoznal i su
se na Pravnom fakul t et u i Ivan ga j e, kao naj bol j eg druga, stalno prot ei rao.
Kada j e Ivan St ambol i 1973. napust io preduzee Tehnogas da bi preuzeo
dunost predsedni ka Pri vredne komore Beograda, a pot om sekret ara CK SK
Srbi j e i konano predsedni ka Vlade Srbi j e na mest o novog direktora je
post avi o svog druga Sl obodana.
St ambol i j e 1978. post ao predsedni k srpske vl ade i tada je Miloevi a
post avi o na mesto j ednog od kl j uni h l j udi Beobanke koj a e ga, par godina
kasni je, posl ati za svog predstavnika u SAD. Jasno j e da ni gde u svetu
predst avni k j edne od st o naj vei h svet skih banaka ne moe ost ati izvan
i nt eresovanj a odgovaraj ui h sl ubi t o j e bi o sl uaj i sa Mi l oevi em u
Ameri ci . U skl opu svoji h obaveza Mi l oevi u Njuj orku ost varuj e kont akt e sa
veoma ut i caj ni m l j udi ma meu koj i ma j e bil o i onih i zvan bankarski h i
fi nansi j ski h posl ova. Od posebne vanost i za dogaaj e koji e se kasni j e
dogaati u njegovom i votu, ali i Srbij e bi e nj egov susret s t amnoput i m
busi nessman-om Mel vi nom Dej Keni j em (Mel vi n Jay Kenny) u nj uj orkom
hot el u New Yorker, 481 Ei ght Avenue. U ovom hot el u j e i nae i veo i 1943.
umro Ni kol a Tesl a. O veeri na koj oj su se Mi l oevi i Keni upoznali bi ,
mogue j e, vi e mogao da kae Rade Ost ovica, general ameri ke armij e (Srbi n
roen u Mil vokij u, SAD) ili Dragan ivanovi, poznat iji kao dr Danij el Boj er
(Dani el Boyer), vi sokopozi ci oni rani l an ameri ke Demokrat ske st ranke, l i ni
prij atelj dravnog sekretara Vati kana kardi nala Kaserolij a (Agosti no Cardinal
Casarol i ) i j edan od naj bogat i j i h Srba u SAD.
Par dana nakon ove veere Keni upoznaj e Mi l oevia sa Ri ardom
Hol brukom (Ri chard Hol brook) koj i j e u t o vreme bi o savet ni k u svet ski
uvenoj fi nansijskoj kui Lehman Brot hers. Njih dvojica e, izvesno je,
pomoi Mi l oevi u u nj egovi m posl ovi ma u Nj uj orku. Meut i m, ono t o
Mi l oevi t ada ni j e znao j e da j e Keni bi o vi soko pozi ci oni rani pri padni k
amerike Agenci j e za naci onal nu bezbednost (Nat i onal Securi t y Agency-NSA)
koj i e i zvesno ost avi t i t raga u Mi l oevi evom dal j em radu i kari j eri . Kako
god bi l o, ost aj e i nj eni ca da j e Mil oevi nakon povratka iz SAD napustio
Beobanku (1983. godi ne) i posvet i o se i sklj ui vo pol i t i ci . Int eresant no da o
Mi l oevi u moet e proi t at i got ovo sve: gde j e roen, odrast ao, uio kole i
st udi rao. . . . sve osi m vremena koj e j e proveo u Njujorku.
Po povrat ku i z Nj uj orka Mi l oevi , nakon konsul t aci j a sa svoj i m saradni kom
i pri j atel j em, Ful braj t ovi m st i pendist om Mi hai l om Crnobrnj om (di rekt or
Cent ra za ekonomska i st rai vanja Udruene beogradske banke (1978-1984),
mi ni st ar u Vl adi Srbi j e i direktor Zavoda za drut veno-ekonomsko pl ani ranj e
(1986-1989) i ambasador SFR Jugoslavi j e pri Evropskoj uniji (1989-1992))
naput a bankarske posl ove i posveuj e se i skl j ui vo pol i t i ci . Kada j e Ivan
St ambol i i zabran za predsedni ka Srbi j e upeo j e, na j edvit e j ade, da maj a
1986. post avi Mi l oevi a na mesto prvog oveka srpski h komuni st a. Samo
694

godi nu dana kasni j e 14. decembra 1987. godi ne (Nakon uvene Osme sedni ce
CK SK Srbi j e) Mi l oevi e uz angaovanj e t eke komuni st i ke art i l j eri j e
smeni t i svog do t ada naj bol j eg druga i kuma Ivana St ambol ia. Tada, na
St ambol ievom poni enj u, Mi l oevi post aj e naj moni j a pol i t ika linost
Srbi j e. Od t ada pa sve do svog pol i t i kog kraj a 2000-t e Mi l oevi e initi sve
kako bi se odrao na vl ast i , a t o sve e bit i pogubno po srpski narod i nj egovu
dravu.
Ko el i da vl ada j ednom dravom i zvesno mora da osi gura svoj u kont rol u nad
pol i ci j om i voj skom. Mi l oevi se i z t og razl oga odmah okree st avljanj u pod
svoj u kontrol u MUP-a Srbi je i , u okviru nj ega, Sl ube dravne bezbednosti .
Nakon ne ba l aki h pol i t i ki h manevara Mil oevi t ek 1990. obezbeuj e
podrku za smenu t adanj eg nael ni ka SDB-a Dragut i na Dragana Mi t rovia (51
godi na i vot a) i njegovog zameni ka Mi l i voj a Savkovi a. Nakon razreenja
el ni h lj udi srpske taj ne pol i ci j e Mi l oevi se ak nosi o mi lj u i da uki ne SDB
al i ga j e od t oga, t ekom mukom, odgovori o general Ni kol a Lj ubii. Umest o
Mi t rovia Mi l oevi dovodi izvrnog sekret ara CK SK Srbi je Zorana
Janakovia ali ga, zbog ot pora u samoj Sl ubi , ubrzo razreava i alj e u
Makedoni j u kao ambasadora. Na mesto prvog oveka srpske t aj ne pol i ci j e
Mi l oevi t ada dovodi det e Sl ube Jovi cu Stani ia i j i ot ac Mi l an pri pada
pl emenu Bj el opavl ia i z Crne Gore. Samo dve godi ne kasni j e Mi l oevi uz
pomo St ani ia uspeva da di sci pl i nuj e i voj nu obavet aj nu sl ubu i t o t ako
t o e maj a 1992. penzi oni sanog pukovni ka Nedel j ka Bokovi a prvo
reakt i virat i , a pot om unapredi t i u i n general -maj ora i i stog dana promovi sati
za naeni ka uprave bezbednosti SSNO. Bokovi e se kasni j e i roj srpskoj
j avnost i post ati poznat po svoj i m vezama sa uveni m vercerom ci garet a
Vanj om Bokanom i inj eniciom da je svoj radni vek zavrio kao ovek sa
pl at nog spi ska crnogorske pol i ci j e.
Jedan od svoji h prvi h int ervjua kao poli tiar Mil oevi j e dao ameri kom
nedel j ni ku Newsweek. Osl ovl j avaj ui ga sa Mr Banker novi nar j e posat vi o
pi t anj e Kako mi sl i t e da sredi t e (pol i t iku) sit uacij u? Odgovor j e bi o jasan i
krat ak: Ni sam pol i t iar, j a sam bankar, al i kad sredi m ovu si t uaci j u, vrat iu
se bankarst vu. Izvesno da j e Mi l oevi tada o sebi kao politi aru razmi l j ao u
kat egori j am pri vremenost i dok se posao ne obavi . Ost al o j e samo pi t anj e koj i
posao?!
Sa kont rol om svega, svaega i svakoga MrBanker preduzi ma dal ekosene
politi ke i ekonomske promene u Srbi j i : kao l i der komuni st a uki da
komuni st iku part i j u i uvodi vi epart i j ski pol i t iki si st em; ot poinje
reafi rmaci j u kapi t al i st i ki h ekonomski h odnosa kroz prodaj u dravne i
drut vene svoji ne. Tako j e Mi l oevi, sedam godi na nakon svog povratka iz
SAD i samo t ri godi ne nakon osvaj anj a apsol ut ne vl ast i u Srbi j i , ost vari o
ameriki san: uni t i o j e komuni zam i namet nuo demokrat sko pol i t iko
695

ureenj e, udari o t emel j e neol i beral nom kapi t al i zmu i ot poeo proces
rasprodaj e dravne i drut vene i movi ne.
Kada j e na Zapadu, na nemako i nsi st i ranj e i ameriki pri t i sak, doneena
odl uka o dekompozi ci j i SFRJ i novom ureenj u Bal kana bil o j e j asno da j e t o
nemogue ost vari t i na mi ran nai n. Rasparavanj e Jugosl avi j e na grani ce koj e
su Nemci uspost avi l i j o t okom Drugog svet skog rat a j e bi l o mogue samo u
usl ovi ma koj i su i t ada post oj al i . Rat j e bio neminovan. Kao naj vea smet nj a
novoj demokrat skoj prekompozi ci j i Jugosl avi j e i menovani su Srbi . Oni su bi l i
naj broj ni j i narod i predst avl j al i vei nu u Srbi j i i Crnoj Gori , dok su u
Hrvatskoj i Bi H i mal i st at us konstit uti vnog naroda. Prema nemaki m
di pl omat ski m i obavet ajni m saznanj i ma sl ovenaki i hrvat ski pol i t i ki vrh su
bi l i spremni za ot ceplj e, a nezvanini l i der musl i mana u BiH Al i j a Izet begovi
se ve decenij ama zalagao za takav razvoj sit uacije. Mi loevi a j e, po
nj i hovom mi l j enj u, samo t rebal o uvui (verwickeln) u i gru.
Prema speci j al nom i zvet aj u koj i j e nemaka obavet aj na sl uba BND
(Bundesnachricht endi enst ) novembra 1989. dost avi l a kancel aru Hel mut u Kol u
(Hel mut Josef Michael Kohl) i efu di pomat i j e Hansu Di t ri hu Generu (Hans-
Di et ri ch Genscher) j asno se vi del o da se ot ceplj enje Sl oveni je moe izvesti
mi rni m put em. S druge st rane, navedeno je da se do nezavisnosti Hrvatske ne
moe doi bez i zbij anj a oruani h sukoba. So sei es! Odl uka o poni t enj u
versajske j ugosl avij e donet a j e u kabi net u kancelara Hel muta Kol a u
ponedel j ak 3. sept embra 1990. godi ne, t ano godi nu i mesec dana pre
i st orij skog uj edi nj ena Nemake (3. okt obar 1991. ) i godi nu i t ri meseca pre
konanog raspada SSSR-a (8. decembar 1991. ). Vezano za ovu odl uku Gener
se bl agovremeno konsul t ovao i za nj u dobi o bl agosl ov od dravnog sekret ara
Vat i kana kardi nal a Sodana (Angel us Sodano) t o j e, de f act o, znai l o da j e i
papa Jovan Pavl e II podrava i da e se Ci vi t as Vat i cana di pl omatski
angaovati na njenoj reali zaciji .
Nemaka j e t rea ekonomska si l a svet a, naj vei i zvozni k robe na svet u i
naj znaaj ni j i evropski NATO part ner SAD. Ameri ka admini st racij a j e, i ako se
j avno zal agal a za opst anak Jugosl avi j e, bi l a veoma akt ivna u real i zaci j i
obnovl j ene nemake pol i t i ke - drang nach Ost en. Nemaka j e i mal a svoj e
l j ude u Hrvat skoj (pre svi h Franj o Tuman) i Sl oveni j i , a Ameri kanci su u
Beogradu i mal i oveka za koga su, ne bez osnova, veroval i da veoma dobro
razume stavove i pogl ede Zapada. Bi o j e t o Sl obodan Mi l oevi . Scenari o i
protagoni sti krvavog graanskog rat a su bi l i poznat i pa je i predst ava mogl a
da pone. Rat j e, uost al o, kao to j e Karl fon Kl auzevi c (Carl Phi l i pp Got t l i eb
von Clausewi t z) rekao, samo produenj e pol i t i ke drugi m sredst vi ma.
Prvi su pucali Slovenci , a pot om Hrvat i . Mi l oevi je prihvati o krvavi
scenari o. Nj egovo j avno zalaganje za opst anak SFRJ u direkt noj j e suprot nosti
s nj egovi m zakul i sni m del ovanj em. Na t aj ni m sast anci ma sa hrvat ski m
696

predsedni kom Franj om Tumanom u Karaorevu i Ti kveu, u prol ee 1991.
godi ne, dogovarana j e podel a Bi H; podel a Jugosl avi j e za dvoj i cu bi vi h
komuni st a, a sada demokrat ski h l i dere ni j e bi l a sporna. Sporni su bi l i samo
procent i . Zapad se ni j e meao j er nj emu procent i i ni su bili bitni. Vano je
bi l o samo rast uranj e Jugosl avi j e, a ono j e ot poel o raspravom o procent i ma.
Za NATO i njegove lanice jedi no je bil o vano vreme raspada Jugosl avi j e
j er nakon t o j e Bori s Jel ci n sa predst avni ci ma Ukraj i ne i Bel orusi j e 8.
decembra 1991. u Bel avekoj umi ( ) pot pisao Sporazum
() o rast uranj u SSSR-a, Severnoatlantski savez je izgubi o ofi cijeni
rai son d' t re. Vreme i zbij anj a graanskog sukoba j e za zapadne demokrat ore
bi l o od presudnog znaaj a, a kako su se Mil oevi i Tuman gotovo dogovorili
o mi rnoj podel i BiH bi l o j e j asno da se mora prei na konkret ni j e korake
pol i t i ke di vi de et i mpera. Jedan od ret ki h svedoka ovog nepl ani ranog dogovora
bi o j e pri padni k kont ra obavet aj ne sl ube JNA pukovni k Mi l i koj i j e t onski
sni mao sast anak u Karaorevu. Pukovni k j e kasni j e ubi j en, a audi o zapi si i
st enografske bel eke sai nj ene na osnovu t onskog zapi sa su nestal e. Bel eke i
t onski zapi si s ovi h sastanaka se danas nalaze u SAD. Kada j e Tri bunal u Hagu
ove dokaze zat rai o od amerikog Stej t Deparment a odgovoreno j e da i m se ne
moe udovol j i t i j er j e mat eri j al kl asi fikovan kao st rogo poverl j i v po
naci onal nu bezbednost SAD! Jedi nu pot vrdu sast anka i i st ori j skog dogovora u
Karaorevu Tri bunal u j e prui o l ord Edaun (Jeremy John Durham Ashdown,
Baron Ashdown of Nort on-sub-Hamdon) u j avnost i poznat i j i kao Pedi Edaun
kada j e sudu dao mapu podel j ene Bi H koj u j e 1995. sai ni o Tuman. Edaun j e
sudu obj asni o da j e mapu l ino nacrt ao hrvatski predsedni k i da su grani ce
podel j ene Bi H rezul t at nj egovog dogovora sa Mi loevi em.
Pri hvat aj ui , ugl avnom, sve kompromi se koj i su za ci l j i mal i i znal aenje
mi rnog reenj a j ugosl ovenski h sukoba Mi l oevi j e t o est o, ak preest o,
inio na t et u srpskog naroda. Srbi, uglavnom, ni su gubi l i bi t ke u rat u, al i su
i h zat o est o, i zvesno preest o gubi l i u mi ru. Mi l oevi evo voenj e pol i t i ke j e
do t e mere ut i cal o na srpske rat ne operaci j e da j e st radanj e srpskog naroda bi l o
nei zbeno; on j e nudio, davao pa uskrai vao srpskom narodu u Hrvatskoj i Bi H
oruj e, muni ci j u, i nformaci j e i di pl omat sku podrku. Sit uaci j a i z novembra
1994. kada su srpske j edi ni ce ul e u Bi ha naj bol j e i l ust ruj e ovakvu pol i t i ku
Sl obodana Mi loevi a: Srpski voj ni t ri j umf j e bio evi dent an i na Zapadu j e
ocenj en kao konana pobeda Srba. Ameri ki dravni sekretar za odbranu
Vi l i j am Peri (Wi l l i am James Perry) j e ak rekao: Mi moramo da pri hvat i mo
injenicu da su Srbi dobi li ovaj rat i da nae pri jat elj e u Saraj evu nekako
ubedi mo da pri hvat e mirovni sporazum, koj i j e za nj i h u ovom t renut ku
naj bolj e reenj e! Al i ne, Vil ijam Peri nije bi o dobro i nformi san ovek, rat
nij e bio got ov: Miloevi j e ul t i mat i vno od Karadi a zahtevao da se srpske
j edi ni ce povuku i z Bi haa i da grad prepust e musl i manski m i hrvat ski m
snagama. Tako j e, na kraju, i bi l o Srbi su se povukl i i rat j e nast avl j en.
697

ovek moe da nesumnj a u dobre namere Mi l oevia al i kada pogl eda
nj egova del a i nj i hove posl edi ce t eko j e ost at i pri t akvom mi l j enj u.
Uvlaenj e Srbij e u rat ne sukobe irom Jugosl avi j e, bez adekvat ne
meunarodne podrke, bi l o j e ne samo neodgovorno ve i pogubno. t a su
i nt eresi Zapada i nji hovi pl anovi bil o j e j asno ve poet kom devedeset i h.
Verovanj e srpskog naroda u pomo Rusi j e bi l o j e kraj nj e di skut abi l no, a
post al o j e probl emat i no kada j e Mi l oevi pri ao Andrej u Kozi rj evu (
) o nj egovi m saznanj i ma o postojanju svetske
j evrej ske zavere. Kozi rjev je bi o Jevrej i n i nakon Mi l oevievi h j evrej ski h
pri a Srbe je redovno nazi vao nai m pacijenti ma.
Sl edee i mogue odl uuj ue di st anci ranj e Rusi j e od Srbi j e usl edi l o j e kada
j e Mil oevi preko Rusl ana Hazbul at ova ( ) 1993.
podravao rusku opozi ci j u. el eo j e da se ruska opozi ci j a predvoena
Al eksandrom Ruckoj em ( ) povee i tako
uj edi nj ena oformi front prot iv Bori sa Jelj ci na. t a j e moti visal o Mil oevi na
ovakvo ponaenj e i ta se t u sve dogaal o ost aj e nej asno. Jedi ni t o j e i zvesno
j e da se prei grao i previ deo posl edi ce event ual nog neuspeha: Ruckoj j e 22.
septembra progl aen za predsedni ka Ruske federaci j e al i se Jel ci n, uz pomo
armij e, ponovo domogao vl ast i i t o t enkovski m granat i ranj em Bel og doma 4.
okt obra 1993. Ruckoj j e uhapen, suen i utamni en u uveni KGB-ov zatvor
( ). Zapad je gl ori fi kovao Jelcinovu tenkovsku
demokrat i j u i granat i ranj e , a sam Jel ci n j e gl edao u
pravcu Srbi j e, Beograda, Dedi nj a, Uike 34. Prema t vrdnj ama Al eksandra
Korakova ( ), general i ef predsedni kove
slube bezbednosti, Jeljcin je 1995. pri mi o od Fjodora Ladi gi na
( ), rukovodi l ac gl avne obavetaj ne uprave General t aba,
dokument o det al j ni m pl anovi ma NATO-a za dezi nt egraci j u Jugosl avi j e, a
pot om i rasparavanj e Srbi j e ukl j uuj ui i nj eno bombardovanj e. Predsedni ke
j e, nast avl j a Korakov, i nformaci j u shvat i o ozbi l j no al i se odj ednom ohl adi o i
i zgubi o i nt eres.
Pred NATO agresij u u Rusi j i j e, meu naj vi i m ofi ci ri ma, post oj al a
spremnost da se Srbi j i i sporue naj novije proti vavi onske rakete. Okt obra 1998.
su ak dva raket na si st ema S300 (C-300-1) bi l a ut ovarena na voz al i
ni kada nisu sti gla u Beograd. Bori s Jel j ci n j e st opi rao nji hovo otpremanje.
Umest o nji h u Srbij u je di lo vi e st oti na ruskih dobrovol j aca od koj i h se
mnogi ni kada ni su vrat i l i svoj i m kuama. uveni ameriki bombarder F-117A
obori o j e srpski raket ni di vi zion 250 raket ne bri gade pod komandom
pukovni ka Mi roslava Lazarevia. Kori ene su ruske raket e -125 -
i C-200 (\\ ), a podat ke o pol oaj u F-
117A Mi rosl av Lazarevi j e dobi o od 126. bri gade vazdunog osmat ranj a i
navoenj a koj om j e komandovao pukovni k Mi l o Popovi. U kabi ni radara P-
12, ruske proi zvodnje, koj i j e det ekt ovao ameriki avi on F-117A Ni ght hawk
bi o j e ruski pukovni k nepoznat og i mena. On j e, i zmeu dva gut l j aj a dobre
698

srpske domae prepeeni ce rekao: Let i l i ca dol azi i z azi mut a 195 na vi si ni od
sedam i po kil ometara. (raspalit e brao Srbi ). To j e
bi l o 28. mart a 1999. u 20 asova i 43 mi nut a. Ponos amerikog
vazduhopl ovst va - avi on savremene st el t (nevi dl j i ve) t ehnol ogi j e, oznake AF
82806 HO j e l eao u bl at u sel a Buanovci .
Jedan od ofi cira kome naj di rekt nij e pripadaj u priznanj a za del ovanje 250-te
raket ne bri gade j e bi vi pukovni k PVO VJ Dani Zol t n. On je zapravo i
komandovao t rei m di vi zi onom 250-t e raket ne PVO bri gade koja je oborila
ameriko tehnoloko udo. Zol t n j e o cel okupnom dogaaju obaranja
amerikog aviona napi sao i zvet aj na 35 st rani ca. Nakon 2000-t e i zvet aj j e
nest ao i z voj ni h arhi va, a pukovni k Zol t n j e, nakon 27 godi na akt i vne voj ne
sl ube, bez odl i kovanj a il i bi l o kakvog drugog pri znanja, penzi onisan. Danas
se uspeno bavi pekarski m zanat om u j ednom mal om mest u pored Kovi na. U
i zvet aj u j e, i zmeu ostal og, staj al o i da su na zastareli m ruski m raketama i z
1960-t i h i podj ednako zast arel om radaru i zvrene manj e al i neverovat no
efi kasne i zmene koj e su omogui l e obaranj e ne samo F-117A ve i bombardera
B-2 Spi ri t koj i t akoe spada u grupu nevi dl j i vi h avi ona i j ednog l ovca F-16
Fi ghti ng Falcon.
Prema Ust avu SFRJ i z 1974. godi ne Srbi j a j e bi l a drava srpskog naroda, a
Voj vodi na, Kosovo i Met ohi j a su bi l e aut onomne pokraj i ne srpskog naroda.
Sve j o t o Mi l oevi poni t i o kada j e 28. sept embra 1990. godi ne i ni ci rao
donoenj e novog Ust ava Srbi j e u kome se, u prvom i drugom l anu,
j ednost avno konst at uj e da je Republika Srbija demokrat ska drava svi h
graana . . . Suverenit et pri pada svi m graani ma. Srpski narod j e de i ure ost ao
bez drave. Kasnij e e, vreme e pokazati , i de fact o ost ati bez nje. Donoenje
novog Ust ava ni j e prat i l o i donoenj e zakona o denaci onal i zaci j i i restituciji;
srpska polit ika el i t a predvoena Mi l oevi em j e zakl j ui l a da se i movi na koj u
su svoj evremeno komuni st i pri menom svoj i h propi sa o konfi skaci ji ,
sekvest racij i, naci onal izaci j i , agrarnoj reformi i ekspropri j acij i ot eli od
srpski h domaina i Srpske pravoslavne crkvene ne vrati nji hovi m
nasl edni ci ma. Odl ueno j e da se proda i t ako defi ni t i vno i bespovrat no ot ui
od njeni h pravni h nasl edni ka. Pi tanj e denaci onalizacije bi lo j e par excel l ence
politi ko i ekonomsko pi t anj e za srpski narod. Pol i t i ko j er j e nj egovo
nedonoenj e sut i nski znai l o nast avl j anj e komuni st ike i dej e i prakse u
okvi ri ma nove pol i t ike i deol ogi j e - demokrat i j e. Ekonomsko j er se i movi na
srpski h domai na i SPC defi niti vno i bezpovratno otuuj e od nji hovi h
nasl edni ka, a u kori st nekadanj e komuni st i ke, odnosno novostvorene
demokrat ske l i beral ne el i t e koj a i ma t ako mal o veze sa Srbi ma i nj i hovi m
naci onal ni m i nt eresi ma.
Kori st ei rat no st anj e, Sl obodan Mi l oevi, kao pravi komuni st a, u Srbi j i
poi nje proces restauracij e kapi t al i stikog l ai ssez-f ai re t ri nog si st ema. To se
radilo kroz dve faze: prva, proj ekt ovana i strogo kontroli sana hi perinfl acija
699

t okom 1993. dovel a j e do uni t enj a srednj eg sl oj a graanst va u Srbi j i i , drugo,
di ri govanom pri vat i zaci j om drut veni h i dravni h firmi st voren j e krug bogat ih
poj edi naca. Jedan komuni st a Josi p Broz uni t i o j e srpsko sel o, a drugi
Sl obodan Mi l oevi uni t ie srpski graanski sl oj . Lino, Miloevi je postao
zadavol j an onog dana kada se uselio u kuu Gece Kona, Jevrejina i najveeg
srpskog i zdavaa knji ga i osni vaa poznat og Fonda za nagrai vanj e srpske
t al ent ovane dece. Kona su, kao vel i kog srpskog pat ri ot u i Jevreji na Nemci
st rel j al i 1941, a komuni st i mu konfi skoval i svu i movinu 1945; Nemci ga ubili,
komuni st i ga mrt vog pokrali, a Miloevi mu se, na kraj u, usel i o u kuu.
Rest auraci j u neol i beral anog l ai ssez-f ai re kapi t al i zma sprovodila je srpska
vl ada na i j e el o Mi l oevi , umest o profesora Novosadskog uni verzi t et a i
dopi snog l ana SANU Dragut i na Zel enovia, decembra 1991. godi ne dovodi
roenog Ni kianin dr. Radomana Boovia. Net o kasnij e Mi loevi e se
zauzet i da mest o guvernera NBJ (itaj NB Srbij e) pri padne nekadanjem
guverneru Crne Gore Vuku Ognj anovi u. Boovi je svoj mandat okonao 10.
februara 1993, a Ognj anovi 15. j ul a 1993. Jedna od naj vei h i nfl aci j a u svet u
zabel eena j e u Srbi j i t okom 1993. godi ne, a kako ekonomska nauka kae:
svaka i nflaci j a j e preraspodel a mat eri j al ni h dobara od j edni h ka drugi ma. U
Srbij i je za godi nu dana nest ao srednji graanski sl oj i uspost avl j ena nova
ekonomska el i t a. Od 1989. do kraja 1993. godi ne Mi l oevi i njegovi
odabrani ci su obori l i BDP Srbi j e za preko 80% i tako trajno osakatili
ekonomi j u srpske drave - bez anse da se i kada oporavi . Neposredni akteri
ovog procesa su bi l i di rekt ori i vl asni ci st ot i nak drut veni h, dravni h i
pri vat ni h firmi . Prema Mort onu Abramoviu (Mort on Abramovi ch),
nekadanjem di rekt oru Slube za i strai vanje i dokument aci ju Stejt
Depart ment a meu ovi m fi rmama odl uuj uu ul ogu su i mal i Progres (Mi rko
Marj anovi), Si mpo (Dragan Tomi ), Jugopet rol (Dragan Tomi ), BK Grupa
(Bogoljub Kari i braa), Pink (elj ko Mi trovi), Zepter (Mi l an Jankovi ),
Komerci jal na Banka (Lj ubomi r Mi haj lovi ), C-market (Sl obodan Radul ovi),
FMP (Neboj a ovi ), Di bek (Mi l an Beko), MK Komerc (Mi odrag Kost i),
Lut ra (Duan Mi haj lovi) i dr.
Da l i j e Mi l oevi znao za sve mal verzaci j e u procesu pri vat i zaci j e j e i zl i no
pi t anj e j er mu j e Sluba dravne bezbednosti, po prirodi st vari , redovno kao
predsedni ku drave dost avl j al a sva nj ena saznanj a o ovi m i drugi m
kri mi nal nim akt i vnost i ma koj i per se ut iu na stabi lnost i bezbednost
drave. Prikj upl janje ovakvi h i nformaci j a i nji hovo prosl ei vanj e el ni m
l j udi ma j edne zeml j e j e net o t o i ne sve t aj ne pol i ci j e irom svet a. Pit anje
svi h pi tanj a nij e kako se prikuplj aj u, obrauj u i prosl euj u i nformaci j e ve
kako se t a saznanj a kasni j e kori st e, a Mil oevi ih je upot rebl javao u svoji m
dnevno pol i t iki m i grama sa srpskom opozi ci j om i za pot rebe nj emu bl i ski h
posl ovni h l j udi .
700

Mi l oevi j e bi o ovek pogubne i nt el i genci j e koj u j e, uz sj aj no obrazovanj e i
bogat o i skust vo, kori st i o na nai n kome ni Maki j avel i nebi i mao t a da doda.
Svi koj i se bave pol i t i kom i maj u za ci l j samo j ednu stvar osvajanje i
opst anak na vl ast i . Mi l oevi nije bi o i zuzetak, naproti v. Imao j e neobian
t al enat da sve l j ude oko sebe uvue u svoj u priu i svemu t o radi d oreol
neega uzvi enog. Tako su, pri mera radi , l j udi pozdravi l i nj egovu odl uku da
1990. upadne u pl at ni promet Jugosl avi j e i u i me Srbij e uzme oko 18 mi l i j ardi
di nara. Tako j e bi l o sa svi m to j e radi o: uvek je post oj ao vii razlog i lj udi su
uvek veroval i da sve t o i ni i ni na opt e dobro, a pre i i znad svega na dobro
srpskog naroda i njegove drave.
Mi l oevi j e t ako upot rebi o svoj u sugest i bi l nost i arm da u svoj u sl ubu
upregne i cel okupan MUP Srbij e. On e preko MUP-a ost vari vat i znaaj an
ut i caj kako na pol i t i ka t ako i ekonomska zbi vanj a u Srbi j i t ako da e se
vremenom u j avnost i formi rat i ut i sak da MUP, a sa nji m i SDB Srbije
funkci oni u kao nj egova l ina sl uba. Zahval juj ui ovakvoj percepci j i ni z
nerazj anj eni h ubi st ava vrlo vanih politi ki h i posl ovni h l j udi u Srbi j i j e, na
ovaj i l i onaj nai n, povezan sa Sl ubom dravne bezbednost i Srbi j e: Radoj i ca
Ni kevi, direkt or i vlasnik st ambene zadruge umadi j a i oveka koj i j e
zapoeo i zgradnj u Beogradske Arene na Novom Beogradu; Dragan Todorovi -
Kundak, general nog di rekt or JUL-a i general ni di rekt or Beopet rol a; Radovan
Stoj i-Bada, pomoni k mi nistra MUP-a R. Srbij e; Pavl e Bulatovovi ,
mi ni st ar odbrane SRJ; i vorad i ka Pet rovi, general ni di rekt or JAT-a; Vlada
Kovaevi, vl asni k aut o-mot o kl uba Tref i istoi menog trgovi nskog preduzea;
Mirosl av Bi i , pri vat ni det ekt i v i bi vi pri padni k MUP-a Srbi j e; Dragan
Radii , inspekt or Odel jenja za krvne i seksulane del ikte SUP-a Beograd;
Mi l orad Kovaevi, pol i ci j ski pukovni k, pomoni k nael ni ka kri mi nal i st ike
sl ube SUP-a beograd; Darko Si mi , naelni k SUP-a Savski Venac; Slavko
uruvi j a, nekadanj i pripadnik i saradnik SDB-a, vl asni ka dnevnog l i st a
Dnevni Tel egraf i magazi na Evropl jani n i dr.
Izmeu Mil oevia i Stani i a j e od poetka uspostavl jen korektan odnos
punog razumevanj a t o j e zapravo znai l o pol agano al i i zvesno pret varanj e
SDB-a u kl asi nu pol i t iku pol i ci j u koj a, po svoj oj defi ni ci j i , sl ui vl adaj uem
politi kom est abl i ment u za razraun sa svojim politi ki m nei stomi lj enici ma.
Mi l oevi u j e t ako svakoga dana i z Ekst ernog odol j enj a za i nformi sanj e SDB-a
dost avl j an pi sani i zvet aj o akt i vnost i ma i pl anovi ma opozi ci j e. Borba prot i v
strani h agent urni h organi zacija i pi juna je postal a sporedna delatnost Slube
koj oj j e t o t rebal o da bude j edi ni zadat ak. Meut i m, vremenom j e i zmeu
adresant a i adresata dolo do udaljavanj a t ako da su se ve nakon Dejtona,
gde su oboji ca bi li , sl agali oko t ako malog broj a st vari da j e najpoteni je rei
da su ve kraj em 96 prest al i da se sl au oko bi l o ega. Te 96 Miloevi je
shvat i o da Ameri kanci gube i nt eres za njega al i da i dal j e odravaj u vi e nego
dobre veze sa prvi m ovekom srpske t aj ne sl ube.
701

Svoj pol iti ki i nt egri t et Mi l oevi j e t i t i o t ako t o j e mnoge del i kat ne
posl ove koj e j e smat rao vani m preput ao drugi m, po nj egovom sudu, panj e
vredni m l j udi ma. Jedan od t akvi h j e i Danko uni. Ovaj Crnogorac j e, po
mi l j enj u mnogi h, bi o mi nencegri se procesa prvobi t ne akumul aci j e kapi t al a.
Imao j e, i zvesno j e, sve pot rebne kval i fi kaci j e: Dipl omu Ekonomskog fakul t et a
u Beogradu st ekao j e 1972. godi ne, a ve 1973. upuen j e u Londonu na
pet onedel jni kursu u PA Int ernat i onal o gl obal nom menadment u; Magi starski
rad na t emu Organi zaci oni aspekt i upravl j anj a proj ekt i ma odbranio je 1974;
t ronedel j nu obuku o menadment u u i ndust ri j i u Art hur Anderson, St . Charl es,
USA uspeno j e proao t okom 1978. ; 1984. na Uni versi t y of Cal i f orni a,
Berkl ey, USA j e proveo et i ri meseca na i zuavanj u procesa neposrednog
menadment a; 1990. uest vovao j e na dvonedel j nom semi naru IPEC-a u Junoj
Korej i na t emu Probl emi Ist ono Evropske tranzicij e. Kao ovek od
Mi l oevi evog poverenj a uni j e 1997. post avl j en za pot predsednika Savezne
vl ade i mi ni stra za ekonomske odnose sa i nost ranst vom ali j e t aj pol oaj
napust i o apri l a 1998. kako bi proao konano bruenj e u okvi ru Del oi t t e &
Touche Audi t Learni ng Program. Kol i ko j e uni bio, i j o uvek j est e,
uvaavan od st rane Ameri kanaca govori i t o t o j e od 1991. do 1997. bi o st al no
zaposl en u ameri kom Del oi t t e & Touche, a da j e nakon radi kalnih personalnih
promena u Srbi j i 2000-t e nast avi o da i gra gl avnu ul ogu u posl ovi ma
pri vat i zaci j e srpske drut vene i dravne i movi ne. Od 2006. godi ne predsedni k
j e i vl asni k Ekonomskog i nst i t ut a u Beogradu, suvl asni k konsultantske kue
Eki i nvestment s, predsedni k beogradskog ogranka Del oi t t e & Touche i osni va
kl uba Pri vredni ka koji sl ovi za najj ae l obi st iko udruenj e posl ovni h l j udi na
Bal kanu. Za Ekonomski i nst i t u j e vano napomenut i samo t o da j e st voren
novcem Cent er f or Int ernat i onal Pri vate Ent erprises koj i j e 100% u funkci j i
amerike vl ade i meunarodni h mul t i naci onal ni h kopmani j a kao t o su Coca-
Col a i Reynol ds Tobacco.
Ameri ko poverenj e u unia j e nedvosmi sleno potvreno kada j e 2003.
postavl jen za predsedni ka Ameri ke pri vredne komore u Beogradu; ovo
i menovanj e j e pozdravi o i Luka uni, visoko pozicionirani slubenik
JPMorgan Chase & Co i z Nj uj orka. Najbl ii saradni ci Danka unia su
Al eksandar Vl ahovi , Goran Pi t i, Jurij Bajec, Ljiljana Pejin, Miroljub Labus,
Jelena Galic i dr.
Jedna od naj pogubnij ih st vari koj u j e Mi l oevi krei rao u dravi u koj oj , do
nj egovog dol aska na vl ast , kri mi nal a got ovo da i nij e bi l o j e upravo
organizovani kri mi nal. Sit ni deparoi seci kese, obijai t rafi ka i drugi mal i
l j udi s one st rane zakona ni kada ni su predst avl j al i ni kakvu pret nj u dravi . Oni
su, kao i prost i t ut ke, deo naj st ari j i h zanat a na svet u. Meut i m, kada se t i i
t akvi l j udi poveu sa dravni m aparat om, kada se dravne instit ucije
kri mi nal i zuj u onda dobi j amo dobro organi zovanu i i sprepl et enu kri mi nal nu
mreu koj u karakt eri e znaaj an obi m t rgovi ne drogom, l j udi ma, akci zni m
robama pre svega duvanom, korumpi ranost sudi j a, visoki h dravnih
702

sl ubeni ka i pol i t iara. Klj unu ul ogu u ovom za Srbi j u pogubnom procesu
sveopte kri mi nal izacije i mao j e ni ko drugi do MUP Srbi je i SDB kao njegov
sast avni deo. Opt a kri mi nal i zaci j a Srbi j e bi e praena degradaci j om kul t urni h
vrednost i , ni podat avanj em moral ni h normi i graanski h obiaj a.
Jo j edan proces, t uan i i zvesno t ragian po svoj i m kraj nj i m posl edi ci ma,
poeo je da se odvi ja u Srbiji odmah po Mil oevi evom dol asku na nj eno elo
bel a kuga. Svoj om dest rukt i vnom pol iti kom u oblasti obrazovanja,
zdravst vene zat i t e i soci j al ne pol i t i ke, ekonomskog razvoj a i uvoej a zeml j e u
sukob sa cel i m svet om Mi l oevi i oko nj ega okupl j eni l j udi su krei ral i
savren ambi j ent za nast anak i razvoj negat i vni h demografski h kret anj a u
Srbi j i . Od 1990. pa do danas u Srbij i j e broj umrl i h konst ant no vei od broja
roeni h i t o u t oj meri da se broj stanovni ka Srbije, po osnovu nat al i t et a, svake
godi ne smanj uj e za oko t ri deset hi l j ada. Srbi j a j e t ako postal a, pored Rusi j e,
j edi na drava na svet u gde se manj e od j ednog det et a raa u porodi ci , a to
znai da e do 2050. godi ne broj st ari j i h od 65 godi na brojano nadmai t i
popul aci j u ml au od 15 godi na. Prema demografski m meri l i ma, ukol i ko j e broj
st ari h i znad ezdeset godi na dva i po put a vei od broj a ml adi h do 19 godi na
t ada se t a nacij a suoava sa opanou bi ol okog nest anka. Prema popi su
st anovni t va i z 2002. godi ne prosena st arost sat novni t va u Srbij i i znosi l a j e
42 godi ne t o nas, po svi m meri l i ma, svrst ava u st are nacij e i na samo korak
od nepovrat ne bi oloke kat ast rofe. Moda naj slikovitije o ovom procesu
i zumi ranj a srpske naci j e govori podat ak da j e u Beogradu u kolsku 1990/91
upi sano 20. 509 prvaka, a u kol sku 2005/06 svega 14. 238 aka prvaka. Pri
t ome t reba i mat i u vi du da se broj stanovni ka Beograda od 1990. do 2006.
uveao za nekoliko stotina hi l j ada l j udi i da u nj emu i vi got ovo 22% od
ukupnog broja Srba.
O tragi nom demografskom kret anj u u Srbi j i veoma pl ast i no govori dr
Marko Ml adenovi : U Srbi ji prosean brani par statistki gl edano nema ni
j edno det e ve 0, 88%. . . U Srbi j i j e danas (2009. godi na) got ovo 2. 000 sel a bez
st anovni ka, a u naredni h 2. 000 sel a nema ni j ednog det et a. . . Prema
prorauni ma demografa nas j e t rebal o da bude 27 mi l i ona, a i ma nas u Srbiji
t ek pet mi l i ona. . . Treba da broj i mo godi ne kada emo nest at i i j a vi e ne vi di m
ni kakvu ansu ni za oml adi nu, ni za Srbij u, ni za narod. . . .
t a su srpski i nt el ekt ual ci rasej ani po svetu mi sl i l i o Mil oeviu i nj egovoj
pol i t i ci naj bol j e se moe poj mi t i i z ot vorenog pisma koje mu j e, nakon deset
godi na nj egove demokrat ske t i rani j e Srbi j om, uputi o profesor na Lund
Uni verzit et u u vedskoj i osni va prest i nog Research Pol i cy Inst it ute-a
St evan Dedi j er. Kako bi se bol j e shvat i o l i k i reput aci j a Dedij era dodaj mo i da
j e on t okom Drugog svet skog rat a bi o pri padni k amerike 101 Desant ne
di vi zi j e (101st Ai rborne Di vi si on) i kuni pri jat elj sa prosl avlj eni m ameriki m
general om Maksvel om Tej l orom (Maxwel l Davenport Taylor). Nakon rat a se
posvet i o obavet aj ni m posl ovi ma speci j al i zovani m za i ndustrijsku pijunau u
703

emu mu j e pomagao i nj egov l ini pri jatel j i nekadanji ef C. I. A. Vi l i j ama
Kol bi j a (Wi l l i am Egan Col by). U pi smu koj e su obj avi l e mnoge beogradske
novi ne Dedi j er kratko podsea na Miloevi eve uspehe i zakl j uuj e: Da
i mat e pot enj a i ast i Vi bi pred t el evi zij ski m kamerama uperi l i sebi pi t ol j u
glavu i rekli: Oprosti srpski narode za sve t o sam ui ni o.
Za j edno drugo, davno prol o vreme, sl i no ovome koje je krei rao Mil oevi
kraj em XX veka u Srbi j i uveni Ci ceron (Marcus Tull ius Ci cero) je, pre nego
t o su mu odsekli ruke i gl avu, rekao: O tempora! O mores! O, vremena! O,
morala!
Na samo sat vonj e od ci vi l nog aerodroma u Si nsi nat i j u nal azi se voj na
vazduhopl ovna baza Vraj t -Pet erson (Wri ght -Pat t erson Air Force Base), Dej t on,
SAD. U njoj je 21. 11. 1995. potpisan Dej t onski mirovni sporazum (The Dayt on
PeaceAccord) koj i m j e okonan graanski rat u Bi H. Tom pri l i kom Mi l oevi
j e, kao predsedni k Srbi j e koj a ni j e uest voval a u rat u u Bi H, st avi o i svoj
potpi s na akt kojim j e pri znao Tribunal u Hagu koji e, ispost avie se, za
Srbij u bit i i st o ono t o j e Ni rnberki sud bi o za Nemaku. Sl obodan Mi l oevi
j e tada od st rane svi h zapadni h polit i ara, a posebno Ameri kanaca, nazi van
garant om mi ra na Balkanu. Post upajui u skl adu sa preuzet i m obavezama o
saradnj i sa Tri bunal om Mi l oevi ve 1996. omoguava ot varanje kancel arij e
Tui l at va u Beogradu iji m sl ubeni cima garantuje apsolut nu samost al nost u
del ovanj u na cel oj t erit ori j i SRJ. Ist e godi ne hapsi se i i sporuuje Hagu
Draen Erdemovi, pa Stevan Todorovi i dr. Ni j edno od ovi h hapenja i
i sporuka Tri bunal u nij e bil o u skladu sa Ustavom Srbij e.
U okviru Dejt onskog mi rovnog sporazuma koj i j e Mi l oevi pot pisao nal azi
se i aneks 1-A (Annex I-A) pod nazi vom: Sporazum i zmeu SRJ i NATO pakt a
o t ranzi t ni m aranmani ma za operaci j u mi rovnog pl ana. U drugom l anu
aneksa pie: Vl ada SRJ dozvol java NATO snagama sl obodan t ranzi t
kopnom, el ezni com, put evi ma, vodom i l i vazduhom i t o obuhvat a l j udst vo i
t eret , opremu, robu i mat erij al bil o koj e vrst e, ukl j uujui i muni cij u. U
l anu 4 dal j e pi e: NATO-u e bi t i dozvol j eno da kori sti aerodrome, puteve i
i l uke bez pl aanj a nadoknada i l i bil o kakve druge novane dabi ne. U
deset om al nu st oj i : Pri padni ci NATO-a e pod svi m okol nost i ma i u svako
doba podl egat i i skl j ui vo j uri sdi kci j i svoj i h nacional ni h el emenat a u pogl edu
bi l o koj i h kri vinih il i di sci pli nski h prekraj a koje bi mogli poi ni t i na
t eri t ori j i SRJ.
Znat no pre put a u Ameri ku Mi l oevi se u Beogradu sreo sa Donom Dojom
(John Mark Deut ch) koj i j e, pre nego t o ga j e Bil Kl i nt on 1995. post avi o na
mest o di rekt ora CIA, bi o vi soko pozi ci oni ran sl ubeni k amerike
admi ni st raci j e deo t zv. nevi dlj ive vl ade i prot g uvenog Edvarda Lensdej l a
(Edward Geary Lansdal e), pukovni ka OSS-a i CIA. Iz razgovora sa ovi m
Ameri kancem koj i j e roen u Bri sel u, a ij i je ot ac pri padni k st are hazarske
704

porodi ce i z Rusi j e, Mi l oevi je shvat io da j e u nj egovom l i nom i nteresu da
ne preki da saradnj u sa Ameri kanci ma i t o ga j e, korak po korak, dovel o i do
Dej t ona. U bazi Vrajt -Pet erson Mi l oevi se nenadano sreo sa svoj i m
prijateljem Kenijem, busi nessman koji to ni kada nij e bi o, i t ada mu j e,
mogue j e, bi l o j asno: businessman-u ni j e mest o u voj noj bazi . Susret sa
Keni j em j e bi o krat ak, a poslednje ameri kaneve rei bi l e su: They expect of
You more t hen you expect ed oni oekuj u od Vas vi e nego t o st e
pret post avl j al i . Tada j e Mi l oeviu postal o jasno da pot pi si vanj em Dejt onskog
sporazuma posao nij e obavl j en - ni j e bi l o okonano rasturanje Jugoslavij e i
na redu su bil i Crna Gora i Srbij a, a on vie nij e bi o spreman za nast avak t e
pri e koj a, i ni l o mu se, nema kraj a.
Jo po povrat ku i z Dej t ona Mi l oevi j e shvat i o da j e Sluba post al a j aa
nego t o j e on el eo. t a vi e, znao j e da se Jovi ca St ani i j o 1992. preko
amerikog agenta u Saveznom sekret ari j at u za unut ranj e odnose Bori sl avom
Lonarem, markant ni m i armant ni m Crnogorcem, povezao sa amerikom
obavet aj nom sl ubom. Lonara e St ani i i st e godi ne post avi t i za nael ni ka i
speci j al nog savet ni ka za anal i t ike i i nformat i vne posl ove u SDB-u. U
analiti ku sl ubu srpske t aj ne pol ici je sa Lonarom i z Saveznog SUP-a dol aze
i njegova supruga Mari ca i saradni ca Ol ga Reetar koju on rasporeuje na
posl ove pomoni ka za anal i t i ke poslove i i nformat i ku. Ameri kanci su t ako
uspost avili pot punu kont rol u nad anal i t ikom i i nformat i vnom posl ovi ma, a
pot om i nad cel okupnom Sl ubom DB-a Srbi j e. St ani i eva bliskost sa Doj om
koj i j e 1994. i 1995. godi ne bi o na funkci j i zameni ka dravnog sekret ara SAD
za odbranu, a od 15. maj a 1995. do 15. decembra 1996. di rekt or CIA,
kruni sana j e nj egovm posetom Lengliju i Vaingtonu februara 1996. Sa nj i m
j e, naravno, put SAD poao i Bori slav Lonar, a amerike novi ne Los Angeles
Ti mes11. mart a 2009. pi u kako bi kl ub-rest oran Bl uez Al l ey, smet en u cent ru
elit nog vai ngtonskog nasel j a Georget own (1073 Wi sconsi n Ave NW,
Washi ngt on, DC), mogao da, uz sl avu st eenu nast upi ma vrhunski h dezi st a,
post ane poznat i kao mest o gde su uspost avl j ene neraski di veveze i zmeu
srpske t aj ne pol i ci j e i CIA. Kako nebi bi l o zabuna novi nar Greg Mil er (Greg
Mi l l er) poj anj ava da j e CIA devedeset i h t esno sarai val a sa Jovi com
St ani i em i da j e on bi o nj en gl avni ovek u Beogradu!
Mi l oevi u sve ovo tada nije smetalo ali nakon Dej t ona su se, bio je vie
nego svestan, stvari sut i nski i zmeni l e. Sluba mu jeste dostavljala
i nformaci j e i speci j al ne analize vezano za bezbednost drave, pa i net o vi e
od t oga, al i t o, sve zaj edno, vi e ni j e bi l o dovol j no. Bil a mu j e pot rebna
Pret ori j anska garda, a na St ani ia, koj i j e t okom 1996. mnoge el ne l j ude i z
Sl ube slao u central u C. I. A. u Lengl i j u na svoj evrst an bri fi ng, vi e ni j e
mogao da rauna. Post dejt onsko di st anciranje Miloevi a od Ameri ke i EU j e
bi l o vi e nego uolji vo i srazmerno t ome je rasla i njegova potreba za
bezbednou. Tek tada, tek kada j e shvat i o da u SDB-u nema slepog saradnika
spoznao je smi sao jedne i zj ave Henri j a Ki si ndear: Bei ng Ameri ca' s enemy i s
705

somet i mes i nconveni ent , bei ngAmeri ca' s f ri end i s i nvari abl y f at al ! (biti
nepri j at el j Ameri ke moe ponekad bi t i neugodno, al i bi t i pri j at elj Ameri ke j e
nei zbeno fatal no!)
Kako j e mnoge godi ne svoje vlasti dugovao upravo Sl ubi Miloevi je
post ao bol no svest an da mu vie opasnosti pret i od SDB-a nego od poli ti ke
opozi ci j e. Post ao j e upl aen - ak paranoi dan u svom st rahu da mu St ani i i
nj egov zameni k Mi l an Tepavevi ne okrenu l ea. Raspol agao j e
i nformaci j ama da St ani i ni j e vodi o dosi j e samo nj egovi h pol i t i kih
prot i vni ka nego i nj egov koj i j e mogue bi o i det alj niji od bil o kog drugog.
Puni h godi nu dana je plani rao smenu el ni h lj udi Sl ube ali je u tome uspeo
t ek 27. okt obra 1998. i t o uz pomo dokt ora Voj i sl ava eel j a. Za novog
nael ni ka SDB-a Mil oevi t ada post avl j a Radomi ra Markovia, i nspekt or i
nael ni k tadanjeg SUP-a Beograda.
Vreme radost i za Mi l oevia j e krat ko trajal o. U nast upaj ui m meseci ma
post aj al o j e sve j asni j e da j e on ovi m i nom zapravo odsekao granu na koj oj j e
do t ada sedeo. Tano dve godi ne kasni j e u coup d' t at j e smenj en i posl at u
i st orij u. Iza okt obarski h dogaaj a 2000-t e mogue da j e st aj al a bri t anska
obavet aj na mai neri j a, a t o j e ona i st a koj a j e, rukovoena speci j al ni m
eri l ovi m obavet aj cem Dordom Tej l orom (George Taylor), Srbe i zvel a na
ul i cu i 27. marta 1941. Mogue da su svoj dopri nos dal i i ameriki obavetajci
i j e j e agent Vi l i j am Lofgri n (Wi l l i am Lofgren), zahval j uj ui poj edinci ma i z
nekadanj eg Saveznog SUP-a, j o od 1992. bi o u posebni m rel aci j ama sa efom
srpske t aj ne pol i ci j e. O vezi sa Stani iem Lofgri n j e za ameri ke novine
i zjavi o: St ani si c provided val uabl e i nformat i on f rom Mi l osevi c' s i nner ci rcl e
(St ani i nas j e snabdevao vredni m i nformaci j ama vezano za Mi l oeviev
naj ui krug saradni ka). Ono t o j e i zvesno j e da t o ni j e bi l a spont ana pobuna
naroda i da j eJovica Stani i - nekadanj i st udent Fakul t et a pol i t ikih nauka,
ovek koj i j e 1976. uest vovao u hapenj u uvenog Karl osa Saneza (Ili ch
Ram rez Snchez), koji j e u Lenglij u (Langl ey, McLean, Vi rgi ni a) bi o l i ni
gost Dona Doja i koj i j e od 27. okt obra 1998. iveo mi rni i vot penzi onera
mogao da bude zadovol j an.
Sudbi nu Mi l oevi a doi vel a j e i srpska t aj na policija i to tako to je DOS
nakon smene Radomi ra Markovia doneo odl uku da se svi pri padni ci ove
sl ube koj i i maj u pedeset godi na prevremeno penzi oni u. To, po svoj oj sut i ni ,
ni j e znai l o ni t a drugo do post epeno uki danj e Sl ube dravne bezbednost i
Republ i ke Srbi j e. Ovu odl uku prat i l a j e i serij a post avl j anj a i smenj i vanja
nael ni ka SDB-a: Goran Petrovi i njegov zameni k Zoran Mi j at ovi, pot om
Andrej a Savi i Milorad Bracanovi, onda Mi a Lil ievi i Goran ivaljevi ,
zat i m Rade Bul at ovi i Mi a Vil ot i, i na kraj u 2009. godi ne Saa Vukadi novi
koj i na el o t aj ne pol i ci j e dolazi sa mest a di rekt ora Zavoda za i zvrenj e
kri vini h sankcij a u Mi ni starst vu pravde!
706

O t ome koga j e DOS post avl j ao na mest o prvog oveka SDB-a nakon Radet a
Markovi a moe se, na neki nain, vi deti i i z sl uaja naoi t og Crnogorca
Radeta Bulatovi a. Prema t vrdnj ama Vl adi mi ra Popovia, ef Bi roa za
komuni kaci j e u vreme vl ade Zorana i nia, Bulatovi j e pri l i kom svoj e
poset e sedi t u CIA u Lengliju, SAD od 17. do 22. maj a 2004. godi ne predao
Ameri kanci ma cel okupnu dokument aci j u SDB-a Srbi j e, odnosno BIA kako su
j e DOS-ovci nazval i . O svemu ovome Popovi j e u dva navrata 9. i 21.
februara 2005. obavest i o i zameni ka Okrunog j avnog t ui l at va u Beogradu
Duana Lonarevia opt uuj ui Bul at ovia za i zdaj u i kri vino del o
pi junae. Kopi je svoji h dopisa Okrunom j avnom t ui l at vu Popovi j e
dost avi o i predsedni ku Srbi j e Bori su Tadi u, predsedni ku Skuptine Srbije
Predragu Markoviu i predsedni ku skupt i nskog Odbora za bezbednost
Mi rosl avu Mi riu al i zvanina i st raga i kri vini post upak prot i v Bul at ovi a
ni kada ni su pokrenut i . Inae, Bulatovi j e na ovaj put i z sedi t a BIA u ul i ci
Kraljice Ane u Beogradu poao sa et vori com svoj i h naj bl i i h saradni ka
(Radia Roski , Raj ko Savi , i zvesna Senka i Bane), a sve t rokove put a,
boravka i dnevnice su snosili Ameri kanci. Gl avni organi zat or puta bi o je
sl ubeni k St ej t deparment a, odnosno ameri ke ambasade u Beogradu Bert
Braun (Bert Brown). Suoen sa j avni m opt ubama Vl adi mi ra Popovia iznetim
u emi si j i Insaj der na TV B92 Bulatovi se brani o t vrdnj ama da on ni j e predao
dokument aci j u i operat i vnu arhi vu srpske t aj ne sl ube ve da j e t o ui ni o
Goran Pet rovi - davno pre nj ega!
Agresi j a NATO al i j anse na Srbi j u zapoel a j e 24. mart a, a posl ednj e bombe
su baene 22. apri l a 1999. godi ne. Pored uni t avanj a voj ni h, pol i ci j ski h,
komuni kaci oni h i ni za drugi h obj ekat a pil ot i NATO-a su i mal i i j edan poseban
ci l j : Sl obodana Mi l oevia. Tako su et i ri proj ekt i l a demol i ral a nj egovu
dedi njsku rezi denciju: kompl et no su uni t ene dnevna soba, t rpezari ja i spavaa
soba. Bombardovanani su i voj ni komandni obj ekt i u Dobanovci m i at omsko
skl onite u Straevi vi ci, Rakovica za koj e j e, po saznanj i ma C. I. A, bi l o
osnovane sumnj e da se u nj i ma nal azi Mi l oevi. Ova bombardovanj a su
vrena bombama GBU-28, t eki m t ano 2300 ki l ograma. Na konferenci j i za
t ampu koj a j e kraj em apri l a odrana u Penatagonu na novinarsko pitanj e da l i
j e bombardovanj e rezi denci j e Sl obodana Mi l oevia greka i l i predsedni k SRJ
predst avl j a ci l j odgovoreno j e: Svakako da on t o j este, ne post avl j a se uopt e
pi t anj e t a smo mi el el i da post i gnemo napadom na t u kuu.
NATO agresi ja na Srbij u okonal a se kapit ulacij om drave i okupiranjem
del a nj ene t eri t ori j e od st rane NATO al i j anse. Paral el no s poet kom agresi je, u
Hagu j e podi gnut a opt uni ca protiv Slobodana Miloevi a za navodne zl oi ne
koj e j e poi ni o na Kosovu i Met ohi j i . Kako bi sve bi l o t o bol j e upakovano
optunica e kasni j e bi t i proi rena i na nj egove navodne zl oi ne u Bi H i
Hrvatskoj. Bi o je, bar to se Ameri kanaca t ie, kriv t o je j o uvek i v.
707

Koment ari ui kapi t ul acij u Srbi j e Dobri ca osi 3. j una, na dan kada j e
uspost avljeno pri mi rj e, zapisuje u svoj Dnevnik: Jue nam j e Finac Marti
Aht i sari naj avi o i st ori j ski dan. Mi l oevi tu ansu nij e propusti o: kapi tul irao
j e. . . pot o j e po svom demokrat skom obi aj u odgovornost za kapi t ul aci j u
preneo na Narodnu skuptinu.
Kada j e 5. okt obra 2000. na demokrat ski nai n (kraa gl asova, uskrai vanj e
i zbornog prava Srbi ma sa Ki M, pal j enj e gl asaki h li sti a u Skupt i ni ,
podmi i vanj em koga t reba i ne i sl . ), i zvren coup d' t at Mi loevi j e bio
pri moran da napust i mest o predsednika drave. est meseci kasnije u rani m
j ut arnj i m sat i ma 1. apri l a 2001, bi vi predsedni k Saveza komuni st a Srbi j e,
bi vi predsedni k Srbi j e i bi vi predsedni k SRJ Slobodan Mi l oevi j e uhapen
u vi l i Mir na Dedi nj u i odveden u Cent ral ni zatvor, a odat le 28. j una, na
Vi dovdan, u Tuzl u pa u Hag. Tek t ada Mi l oevi e shvat i t i t a j e pot pi sao u
Dej t onu i kako t o u praksi funkcionie. Detalje mu j e net o kasni j e obj asni o
sudi j a hakog t ri bunal a Dej vi d Hunt (Davi d Hunt ) koj i j e 22. j anuara 2001. i
i zdao nal og za nj egovo hapenj e: od vl ast i SRJ Hant j e zaht evao da pronau,
uhapse, pri t vore i predaj u Meunarodnom kri vinom sudu za bi vu Jugosl avi j u
Sl obodana Mi l oevia, roenog 20. avgust a 1941. u Poarevcu, Republ i ka
Srbi j i . Jugosl ovenski m vl ast i ma se, pored t oga, nal ae i da, "u t renut ku
hapenja, i na j eziku koji on razume, obavest e Sl obodana Miloevia o
nj egovi m pravi ma u skl adu s l anom 21 St at ut a, kao i pravi l i ma 42 i 43 Pravi l a
procedure i dokaznog post upka".
Ist i ne radi , t reba rei da se premi j er Srbi j e Zoran i ni , koj i se moe
smat rat i za naj veeg Mi l oevi evog pol i t ikog proti vni ka, i pak zalagao da se
Mi l oevi u sudi u zeml j i . Meut i m pod pri t i skom Zapada, a pre svega pod
di rekt ni m pri t i skom bri t anskog di pl omat e i agent a MI6 u Beogradu Ant oni
Monktona (Ant hony Monckt on) bi o je primoran da pri hvati njegovu
deport aci j u. i ni koj i j e vai o za prozapadnog, a pre svega pronemakog
oveka j e verovao da e i zruivanjem Miloevi a Tri bunal u ot kl oni t i sve dal j e
prit iske na Srbij u. Prevari o se. Prit isci Zapada na Srbij u nakon coup d' tat
2000-t e ne samo da su nast avl j eni ve su se nakon i zruenja Mil oevi a j o
umnoi l i . Zbog ovakve pol i t i ke Zapada prema Srbi j i i ni e, nekoli ko
meseci pre svog ubi st va, j avno i zj avi t i da se demokrat i j a ne moe dokazi vat i
i zdaj om dravni h i naci onal ni h i nt eresa. Ovu i zj avu kao i nj egovu i zj avu da
"Srbi j a nee bit i nii j a monet a za pot kusuri vanj e" poj edi ni anali t iari dovode
u di rekt nu vezu sa pravi m mot i vi ma njegovog ubi st va. i ni mondi j al i st a i
guru demokrat i j e j e posl ednj i h meseci svog i vot a post ao i skreni i vat reni
naci onal i st a i pat ri ot a.
i ni j e bi o i skreni ant i komuni st a i ant i SPS-ovac za koj e j e oduvek t vrdi o
da su ni t a drugo do preobueni bol jevi ci . U svoj oj borbi proti v nji h je
skl opi o pakt sa sami m avol om al i ni j e, kao mnogi drugi , pri hvat i o da mu se
za t o i spost avi raun na t et u naroda kome j e pri padao. Za razl i ku od
708

Mi l oevi a koji ni kada nije pri znao svoj e veze sa Zapadom i koj i se ni kada
nij e javno ogradio od onih koji su ga iz atl anti sti ki h krugova podraval i
i ni j e o l inom raski du sa svoj i m doj ueranj i m ment ori ma ot voreno
progovori o samo dvadesetak dana pre ubi st va na TV Gal aksi j a:
Mi t rai mo da se pi t anj e uea drave Srbi j e na Kosovu i Met ohi j i
meunarodno rei, a meunarodna zaj edni ca pokuava da t o pit anj e svede na
pitanje prava Srba kao prot erani h l i ca i naci onal ne manji ne. . . Mi neemo
vodi t i rat sa Savet om Bezbednost i , al i emo znat i na emu smo. Pa j a sam
rekao, znat e, ako ne vai za Srbi j u, ono t o j e vai l o u Dej t onu, a t o je da su
naci onal ne zaj edni ce dobi l e svoj kol ekt ivni st at us i da su grani ce
nepromenj i ve, i da j e ono t o j e bi l o smat rano svet i nj om i da se kae u redu, t e
republ i ke u skl opu Jugoslavi j e, one su drave, ako t o ne vai za Srbiju, pa ja
mi sl i m, nee vai t i vi e ni za koga. . . Ali , ako vi eli te da st vorit e sada
Albansku dravu u XXI veku na t eri t ori j i koj a pri pada dravi Srbi j i , onda et e
ot vori t i ponovo proces koj i st e mi sl i l i da st e Dej t onom zat vori l i . I t o ni j e moj a
el j a, t o j e opi s st anj a. . . Ako moj i pri j at el j i u svet u kau, e sad si nas
razoarao, onda oni ni su moj i pri j at el j i. Jer, ako j a kaem, meni j e j edna
st var vana i za moj u zeml j u j e vana i podri t e me u t ome, a oni kau ne, mi
t e podravamo samo u onome t o j e za nas vano, onda t o ni su pri j at el j i . I t o
j e j edan dobar t est na koj em e se vi deti ko nas zapravo podrava, a ko nas
podrava samo zat o t o mi sl i da e t ako da nas ulj ul j ka i da onda nas odvrat i
od t oga da reavamo svoj e probl eme. . . Mi i mamo ambasadore neki h zemalja
koj i se ponaaj u kao da su ef ovi st ranaka u Srbi j i , kao da su i zabrani na
i zbori ma, koj i pozi vaj u mi ni stre, koj i pozi vaj u moj kabinet, i ude se, to i h ja
neu da pri mi m. Ja kaem, zamislit e da ambasador moj , u vaoj zeml j i , sad
pozove vaeg premi j era, pa ga pi t a da sa nj i m rua. Pa ovaj bi mi sl i o da j e t o
neka al a, skri vena kamera. . . .
Ut amni en u Hagu i suoen sa neverovat nim opt ubama Mi loevi j e
shvat io da Hag moe bit i njegova posl ednj a adresa. On e Mini starst vu
i nost rani h posl ova Ruske Federaci j e 8.mart a 2006. uput i t i pi smo mol bu: Uz
moj u vel i ku zahval nost za sol i darnost i razumevanj e koj e st e pokazal i
spremnou da me pri mi t e na l eenj e i garanci j ama koj e st e dal i , el i m da Vas
i nformi em o sl edeem: Smat ram da j e uporno nastoj anj e da mi se uskrat i
l eenj e u Rusij i prvenst veno mot i vi sano st rahom da bi pal j i vom st runom
anal i zom bi l i ot kri veni akt i vni , namerni postupci naruavanj a zdravlja za sve
ovo vreme, koj i se ne bi mogl i sakri t i od ruski h st runjaka. Za svoj u t vrdnju
i znosi m Vam j ednost avan pri mer koj i Vam al j em u pri l ogu. Nai me, i z
dokument a koj i mi j e dost avl j en sedmog marta vi di se da su 12. j anuara (dakl e
pre dva meseca) u moj oj krvi pronali izuzet no j ak l ek koj i se kori st i , kako
sami kau, za l eenj e l epre i t uberkuloze, iako j a ni kakav anti bioti k ni sam
kori st i o za svi h ovi h pet godi na. . . Obraam Vam se u oeki vanj u da mi
pomognet e u zat i t i od kri mi nal ne akt i vnost i u i nst i t uci j i koj a radi pod znakom
OUN. . .
709

Kol i ko j e ozbi l j no zdravst veno st anj e Sl oboda Mi l oevia bi l o govori i pi smo
koj e j e 50 naj poznat i jih svet ski h advokata iz 12 zemal j a 29. j ul a 2004. uput i l o
general nom sekret aru UN i predsedniku suda u Hagu zahtevajui da mu se
prompt no momogui adekvat no zdravst veno l eenj e. Ni ko ni j e odgovori o na
nj i hovo upozorenj e i apel . Samo dva dana nakon Mi l oevi eve smrt i dokazi o
nj egovom ubi st vu su poeli da se poj avlj uj u na svet l ost i dana. Pravni savet ni k
Mi l oevi a t okom suenj a u Hagu, Zdenko Tomanovi j e novi nari ma i z cel og
svet a pokazao rukom pi sano pi smo u kome Mi l oevi i st ie: Oni el e da me
ot ruj u. Ozbi l j no sam zabri nut . Anal i za krvi premi nul og Mi l oevia j e
nedvosmi sl eno ot kri l a t ragove hemi jski h jedi njenja koja zapravo anuliraju
pozi t i vne efekt e l ekova koj e j e uzi mao zbog srani h t egoba koj e j e i mao.
Londonske novi ne The Inependent su 17. mart a 2000. obj avi l e l anak o
planovi ma brit anske tajne sl ube MI6 da l i kvi di ra nekooperativnog srpskog
predsedni ka. Pozi vaj ui se na podat ke poznat og i st ori ara obavet aj ni h sl ubi
St i vena Dori l a (St even Dori l l ) Independent navodi da su j o od 1993. post oj al a
t ri mogua scenari ja za l i kvi daci j u Mi l oevia. Nakon Miloevi eve
l i kvi daci j e u haki m kazamat i ma bi vi agent bri t anske obavet aj ne sl ube MI6
Ri ard Toml i n (Ri char Toml i nson) j e pred novi nari ma i zj avio da j e
svoj evremeno i mao pri st up dokument i ma u koj i ma su el abori rane razne
mogunost i nj egove l i kvi daci j e. Jedna od varij anti j e bi la da se mala koli i na
(1 gram) ekspl oziva st avi u koi oni si st em nj egovog aut omobi l a i da se i st i
dal j i nski akt i vi ra u pogodnom t renut ku.
Pre st upanj a u sl ubu MI6 Toml i n j e zavri o st udi j e na Uni verzit et u u
Kembri du gde j e bi o st udent generaci j e, a t ek pot om j e regrut ovan od st rane
bri t anskog SAS-a (21st Speci al Ai r Servi ce Regi ment ). Kada j e 1995. godi ne
napust i o MI6 Tomli n j e pokuao da obj avi memoare al i j e nj i hovo t ampanj e
spreeno od st rane MI6 uz obrazl oenje da su sadravali odreene sl ubene
t aj ne. Uhapen j e sredi nom 1997. i odl ukom uvenog l ondonskog suda Old
Bailey Courthouse (osnovanog j o 1673. godi ne) 18. decembra 1997. osuen
na godi nu dana robi j e koj u j e i zdrao u zat voru Bal mast Jai l. Po izlasku iz
zat vora pokuao j e da ode u Australiju ali mu je t amo bi o zabranj en ul azak.
Nakon t oga put uj e u Pari z gde odmah bi va uhapen i , na kraj u, odl azi u Novi
Zel and gde j e bi o i roen. Svoj e memoare, drast ino preraene u formi j edne
pri e, obj avi e pod nazi vom Big Breach t ek 2001. Jul a 2006, samo nekol i ko
dana nakon to je govori o o ubi st vu Slobodana Mi l oevi a u Hagu, bie, na
zahtev brit anske vl ade, ponovo uhapen u Pari zu uz obrazl oenj e da j e t okom
2005. uestvovao u obj avl ji vanj u spiska agenata MI6 na internet u. Nakon t o
mu j e pol i ci j a pretresl a i i z kue odnel a sve kompj ut ere, bel eke i sl . put en j e
na sl obodu. Do danas mu ni ta nij e vraeno, a i zvesno da nikad nee ni biti .
Sva nagaanj a o event ual nom samoubi st vu Mi l oevi a j avno j e opovrgao
engl eski advokat St i ven Kej (St even Kay) koj i j e i zj avi o da mu j e Mi l oevi
samo nekoli ko dana uoi smrt i , kao odgovor na neke novinske spekulacije o
710

nj egovom moguem samoubistvu s obzirom na tradiciju u fami l i j i , rekao:
Ni sam se ovol i ko bori o da bi h se sad, kad j e najvani je, ubi o. Nekoli ko dana
pre ubi st va Mi l oevi j e uputi o pi smo ruskom mi ni st ru i nost rani h posl ova
Sergej u Lavrovu ( ) sa mol bom da mu pomogne
oko leenj a u Rusiji . Na alost, Lavrov to pismo ni kada nij e pri mi o j er ono
ni kad ni j e ni ot preml j eno i z Sheveni ngena. Prie zvani ni ka Tri bunal a o t ome
kako j e Mi l oevi navodno samoi ni ci j at i vno pi o l ekove koj i e anulirati
pozi t i vne efekt e medi kamenat a koj e j e uzi mao zbog srani h t egoba i povi enog
pri t i ska su apsurdne. On j e mogao da pi j e samo ono t o su mu l ekari Tri bunal a
daval i , i t o pod nj i hovom st rogom kont rol om, a oni su znali ta i za koga rade.
Pored t oga, bi o j e pod dvadeset et voroasovni m vi deo nadzorom. Nakon t o
j e pregl edao zdravst venu dokument aci j u premi nul og predsednika Srbij e j edan
od deset naj bol j i h kardi ovaskul arni h hi rurga na svet u i di rekt or
kardi ovaskul arnog i nst i t ut a. . dr Leoni d Bokerij a (
) j e i zj avi o: Ogromna j e kol ii na svakakvi h zapi sa t i h zat vorski h
l ekara i z koji h proi zil azi samo j edno bol esni k ni j e i mao pravi l no l eenj e.
Mi l oevi a smrt na presuda u Hagu je potpisana onog dana kada j e u nj ega
doveden. Od prvog dana namere Tri bunal a su bi l e da se i zvede tzv, dokazni
post upak prot i v Mi l oevia al i ne i da mu se omogui i znoenj e odbrane.
Svi ma j e bi l o j asno da Mi l oevi raspol ae dokument aci j om, a pre svega
li ni m saznanj i ma, dovol j ni m ne samo da odbrani sebe ve, pre svega, da
osnovano opt ui SAD i EU za rasturanj e Jugoslavi j e. Tri bunal j e raspol agao sa
del om dokaznog mat eri j al a koj i j e nekadanj i predsedni k Srbi j e pri premi o, a
meu t i m papi ri ma se nalazilo i pismo nekadanj eg amerikog ambasadora u
Beogradu Vorena Ci mermana (Woren Zimerman) koji m obavet ava Miloevi a,
kraj em 1990. godi ne, da Nakon okonanj a pol i t i ke hl adnog rat a, raspada
SSSR-a i uj edi nj ena Nemake Jugosl avi j a ni j e vi e od st rat ekog i nt eresa za
SAD i njene zapadne savezni ke. Shodno tome, Jugosl avij a ne moe vi e
oeki vati meunarodnu fi nansi sku i pol i t iku podrku j er e se ona, u skl adu
sa novi m pri ori t et i ma, usmeravat i na nj ene drave l ani ce poj edi nano. Inae
Ci merman j e svoj st av i stav amerike admi ni stracije prema Srbi ma i nji hovoj
i st orij i , t radi ci j i i kul t uri j asno predoi o Mi l oeviu odmah po svom dol asku u
Beograd kada j e odbi o nj egov pozi v da pri sust vuje prosl avi Kosovskog Boj a na
Gazi mest anu 28. juna 1989. godi ne.
Pored ovog i skrenog pi sma amerikog ambasadora Mi l oevi j e raspol agao i
sa j o j edanaest fotokopija razlii t i h dokumenat a C. I. A. Svaki dokument j e
nedvosmi sl eno ukazi vao i pot vri vao naj di rekt ni j u ameriku umeanost u sve
faze sukoba na prost oru bi ve Jugosl avi j e. U j ednom od t i h dokumenat a se
navode probl emi koj e ameri kanci i maj u u dopremanj u i ranske voj ne pomoi
musl i mani ma u Bi H. U t om kont ekst u, posebno se apost rofi ra nemi l i dogaaj
sa avi onom amerikog rat nog vazduhoplovst va C130 pri li kom nj egovog
slet anja u zati enu zonu UN u Tuzl i . Nai me, t ada su francuski voj ni ci u
sast avu UN ot krl i da se u avionu umest o navodne humani t arne pomoi nal azi
711

oruj e o emu su i zvest i l i engl eskog l orda Dej vi da Ovena (Davi d Owen, Baron
Owen of Pl ymout h). U i st om dokument u se konst at uj e nedovol j na
kooperat i vnost Al i j e Izet begovia koga C. I. A. tretira kao predmet obrade j o
od 1979. kada ga j e Aj at ol ah Ruhol ah Homei ni ( ), svet ovni i
duhovni voa Irana, pri mi o u zvani nu poset u. Tom pri l i ko j e dogovoreno da
se svake godi ne 25 musl i mana i z Bi H voj no obuava u Iranu, i da se sa pol a
mi l i ona dol ara pomogne akt i vnsot musl i manske verske zaj edni ce u BiH. Moda
j e, i pak, naj i nt eresant ni j i deo dokument a onaj gde se navodi da j e Al i j a
Izet begovi poznat ameri kanci ma i kao lan al Kai de; u l anst vo ove
t erori stike organizacij e pri mlj en j e u Saudi skoj Arabi j i i t o l ino od strane
Osame bi n Ladena ( ). Inae, nakon t o se 19.
okt obra 2003. Izet begovi preselio na Ahi ret (nakon t o se upokoj i o) ukazom
ri j adskog guvernera, pri nca Sal mana bi n Abd al -Azi za ( )
ul i ca koj a povezuj e put za Meku i bul evar Abdul azi z (nekadanj i kral j
Saudij ske Arabije) je dobi la nazi v po njemu.
Jedan drugi dokument C. I. A, u posedu Mi l oevi a, sa oznakom NIE-1590 od
18. okt obra 1991. adresi ran j e na t adanj eg predsedni ka SAD Dorda Bua
St ari j eg. Kompl et an Izvetaj sadri pet taaka i z koji h proizi lazi da e se
Jugosl avi j a kao federal na drava prest at i da funkci oni e t okom 1991. godi ne, a
da e nj en konaan raspad usl edi t i do kraj a 1992. godi ne. Anal i t iari amerike
obavet aj ne sl ube ocenj uj u da e srpsko pol i t iko rukovodst vo bl oki rat i svaku
akci j u koj a vodi ka konfederaci j i zeml j e, a da e se Sl ovenci i Hrvat i , a
mogue j e i Musl i mani t ada odl ui t i na ot cepl j enj e. Procenj eno j e da do
meurepubl i ki h sukoba nee doi ali du su nacional ni sukobi unutar Hrvatske
i Bi H i zvesni . Na kraj u dokument a spomi nj u se i Al banci u srpskoj junoj
pokraj i ni . Zakl j uak j e da e i oni nakon raspada Jugosl avi j e, odnosno secesi j e
Sl ovenije, Hrvat ske i Bi H, poi put em zaht eva za ot ceplj enj em od Srbi j e. Ovaj
dokument e, nakon Miloevi evog ubi st va, post at i predmet rasprave na
j ednom skupu u Vai ngt onu u organizaciji i nst i t ut a Vudrou Vi l son i
Naci onal nog obavet aj nog savet a SAD.
Dokazi, bar nj ihovoj naj vei broj , koj e j e Mi l oevi i mao proti v SAD i EU
ni kada ni su i nee ugledati svetl o dana. Ri gornozna kontrola svi h evropskih i
ameriki h medi ja i naj amniki odnos novi nara na Zapadu se naj bol j e vi deo
pri l i kom emi t ovanj a dokaznog post upka koj i j e Mi l oevi zapoeo u Hagu:
CNN i druge vel i ke svet ske TV st ani ce su obust avi l e di rekt an prenos kada je
Mi l oevi poeo da pokazaje sli ke posl edica NATO bombardovanja Srbije.
Takoe, i ICTY TV (The Int ernati onal Cri mi nal Tri bunal for t he former
Yugosl avi a) j e prest ao da prenosi t ranskri pt e suenj a odmah pot o j e
Mi l oevi poeo da raskri nkava svedoka Tui l at va Mahmuda Bakal i j a. Kako
bi se od srpske j avnost i pri kri l o l uci dno i nadasve argument ovano
Mi l oevi evo i spi t i vanj e navodni h svedoka Javni servi s Srbi j e RTS j e 8. mart a
preki nuo di rekt ne prenose suenj a t vrdei da su preskupi (ni su bi l i dok j e
Tui l at vo i znosi l o t zv. dokazni post upak). . . .
712

Svi t rokovi Tri bunal a u Hagu, koga ni j e osnoval a General na skupt i na UN
ve Savet bezbednost i kao svoj e pomono t el o i t o na inicijativu nemakog
mi ni st ra i nost rani h posl ova Kl ausa Ki nkel a (Klaus Ki nkel ), se podmi ruj u i z
budet a Vl ade SAD i pri vat ni h donaci j a. Naj vei privat ni donator j e Dord
Soro. To j e j edi ni sud na svet u koj i se fi nansira iz pri vatnih donacij a. O
ovako nakaradnom fi nansi ranj u i radu Tri bunal a pi sal i su mnogi svet ski
i nt el ekt ual ci od Noama omskog (Noam Chomsky) i Kat ari ne Samar
(Cat heri ne Summer) pa sve do aust ri j skog profesor Uni verzi t et a u Insbruku
Hans Koler (Hans Kchler) koj i j e 1999. godi ne uput i o prot est ni
memorandum general nom sekret aru UN Kofi j u Ananu.
Vano j e j o napomenut i da j e godi nj a pl at a Karle del Pont e (Carl a Del
Pont e), gl avnog t ui oca Tri bunal a u Hagu oko mi l i on dol ara. Del Pont eova se,
od asvgust a 1999. kada j e na ovom mest u nasl edi l a Lui z Arbur (Loui se
Arbour), est oko t rudi da, nebi raj ui met ode i sredst va, opravda svoj e
post avl j enj e. U istoriji meunarodnog prava ost ae zabel eeni presedani koj e
su uspost avi l i t ui oci t ribunala: Prvi t ui l ac Ri ard Gol dst one (Ri chard J.
Gol dst one) se prosl avi o dovoenj em u Hag vi soki h ofi ci ra Republ i ke Srpske,
general a ora ukia i pukovni ka Al ekse Krsmanovi a, bez da j e za nj i h
post oj al a bi l o kakva opt uni ca; nj egova nasl edni ca Lui z Arbur ui ni l a j e i st o
kada je naredil a hapenj e i pri vienj e u Hag nekadanj eg gradonaelni ka
Vukovara Sl avka Dokmanovi a. Karl a del Ponte j e, za razl iku od svoj ih
pret hodni ka, umest o hapenja bez opt uni ce ot poel a praksu narui vanj a
optunica: Predsedni k Srpske radi kal ne st ranke dr. Voji slav eel j j e
ut amni en u Hagu po osnovu opt unice koju su pi sali njegovi politiki
nei st omi lj eni ci u Srbij i . Proi e godi ne pre nego t o, po ovako pol i t i ki
skroj enoj opt uni ci , dr. Voj i sl avu ot pone sudski proces i godi ne pre nego t o
se zavri .


Pogl avl j e t ri deset o prvo
REKLI SU

Za sve koj i sumnj aj u u mogunost post oj anj a nekakve ideje, a kamol i svet ske
zavere za osvaj anj e svet a i uspost avl j anj e j ednog svet skog poret ka, i zneu
ci t at e l j udi koj i su visoko pozi ci oni rani u Novom svet skom poret ku i l i su
vi soko rangi rani u nj egovom personalnom profesi onal nom sastavu. Takoe,
i zneu i nekoli ko izj ava l j udi koj i su, za i vot a, bi l i odl uni proti vnici ne
samo i dej e ve i prot agoni st a Novog svet skog poretka. Cit ate u i zl oi t i po
713

godi nama nast anka, da bi i t ako mogao da se st ekne nekakav utisak o di nami ci
st varanj a j edne Svet ske vlade i j edne Svetske vere s j edni m Svet ski m
gospodarom.

Napol eon Bonaparte u govoru pred Dravni m savet om 30. apri l a 1806. :
Zakoni se moraj u sprovodi t i prema svi ma al i se prema Jevrej i ma t reba
odnosi t i kao prema posebnom narodu. Oni su drava u dravi . Obeshrabruj ue
j e za francuski narod da zavri pod vl au j ednog t akvog naroda. Jevreji su
maj st ori plj ake savremenog doba. Oni su lei nari oveanstva. . . Prema nj i ma
t reba pri menj i vat i pol i t i ku, a ne graansku pravdu. Oni ni kako ni su pravi
graani . . . Jo od vremena Moj si j a se bave l i hvarst vom i ugnj et avanj em drugi h
naroda. Trebal o bi da i m se zabrani bavl j enj e t rgovi nom koj u oni
zl oupot rebl j avaj u. . . Si romat vo koj e i zazi vaj u Jevrej i oko sebe ni j e del o
j ednog Jevrej i na, t o i m j e u bi t i kao narodu. Int eresant no j e spomenut i da j e
Napol eon, odbi j aj ui da uzme kredi t od j evrej ski h bankara, 1803, u dogovoru
sa ameriki m predsedni kom Tomasom Defersonu, prodao francusku kol oni j u
u Severnoj Ameri ci La Loui si ane Ameri kanci ma za t ano 15. 000. 000$.

Veruj em da su bankarske i nst i t uci j e opasni j e za nau slobodu od postojei h
voj ski . One su ve st voril e bankarsku ari st okrati j u koj a prkosi vl ast i ma. . .
Bankarski est abl i ment e, im mu se prui pri l i ka, poeti sa mani puli sanjem
novca u opt i caj u i t ako proi zvodi t i dodat ne nevol j e za narod. . . - Tomas
Deferson, predsedni k SAD u pi smu svom prij atelju Donu Tej loru
1816. godi ne.

Svet om upravl j aj u l i nost i bi t no drugai j e nego t o l j udi mogu i zami sl i t i .
Samo oni koj i su s nj i ma i uz nj i h znaj u o emu govori m. - Bendami n
Di zrael i, Bri t anski premi j er, u svom romanu Koni nsgbi t ampanom
1844. godi ne.

Dananj e vl ade u svom svakodnevnom radu moraj u uvek vodi t i rauna o
i nt eresi ma drugi h vlada, kralj eva i careva. Meut i m, danas one moraj u da vode
rauna i o razni m t aj ni m drutvi ma koja i maj u bezskrupul ozne agente na svi m
ni voi ma dravne bi rokrat i j e, u bl i zi ni kral j eva i kral j i ca. Ova drut va mogu,
kad se t o naj manj e oekuj e i na nai n naj manj e predvi di v, da osuj et e got ovo
sve planove i akt i vnost i vl ade. - Bendami n Di zrael i, Bri t anski premi j er u
i zj avi za t ampu 1876. godi ne.
714


Od kako se bavi m pol i t i kom est o sam s mnogi m l j udi ma kraj nj e ot voreno
govori o i mnogi od nj i h su mi se i skreno poveraval i . Neki od ovi h graana
Sj edi nj eni h Drava su zapravo veoma ut i caj ni poj edi nci i z svet a t rgovi ne,
i ndust ri j e i , uopt e, vel ikog bi zni sa. Ovi l j udi se neeg plae. Rekl i su mi da
znaj u, da veoma dobro i pouzdano znaj u, da post oj i neka sila koja je tako
dobro organi zovana, unut ar sebe snano povezana, pri sut na u svi m sverama
politi kog, pri vrednog i drut venog i vot a, supt i l na, al i i odl una u svom
nast upu i smrt onosna u del ovanj u, da se plae i da govore o nj oj , a kamol i da
j e osuuju. - Vudro Vi l son, Predsedni k SAD, za asopi s New Freedom 1913.
godi ne.

Mi danas u Sj edi nj eni m dravama i mamo na del u dve vl ast i . Imamo
zakonski m put em i zabranu vl ast . A imamo i nezavisnu, nekontroli sanu i
nekoordi ni sanu vlast u Sistemu f ederal nih rezervi, koj a operi e novani m
ovlaenj i ma koj a su po Ust avu SAD rezervi sana samo za Kongres. Si st em
f ederal ni h rezervi je pri vatna organizacija pot o banke lani ce poseduj u sve
deoni ce, a sve t e banke su pri vat ne banke. Si st em danas kont rol i e kol iinu
dol ara na ul i ci i o t ome hoe l i bi t i i nfl aci j e i l i defl aci j e vi e ne odl uuje
drava. - Rajt Petman (Wri ght Pat man); kongresmen SAD u obraanju
Kongresnom komi t et u za bankarstvo 1914. godine.

Mart a 1915. godi ne J. P. Morgan koj i j e zast upao interese onih koji
kont rol i u nau elinu i ndust ri j u, brodogradnj u, proi zvodnj u oruj a, naft e i
svi h vei h i ndust ri j ski h kongl omerat a okupi o j e na j ednom sast anku dvanaest
naj poznat i j i h l j udi i z svet a novi narst va. Tada i h j e angaovao da za njegove
pot rebe, odnosno pot rebe oni h u i j e j e i me nast upi o, sai ne spi sak
naj ut i caj ni j i h i naj perspekt i vni j i h novi na u Ameri ci i da nau nai n kako da se
one kont rol i u. . . Brzo j e ot kri veno da j e dovol j no kupi t i kontrol ne paket e samo
25 ameri ki h novi na i ost varit i pot pun ut i caj na ameriko j avno mnj enj e.
Dogovor j e brzo post i gnut . Svi h dvadest i pet novina j e kupl j eno i za svake
posebno j e odabran ovek zaduen da kont rol i e t a se i na koj i nai n pi e i
obj avl j uj e. Svi novopostavlj eni di rekt ori ovih novina proli su specij alnu
obuku kako se moe, i mora, pi sat i o obl ast i fi nansi j a, naoruanj a, ekonomi j e i
svega onoga t o j e nove vl asni ke i nt eresoval o. J. P. Morgan i nj egovi pri j at el j i
su 1915. godi ne uki nul i sl obodu t ampe u naoj zeml j i . - Oskar Kal ovej
(Oscar Cal l away), ameri ki kongresmen za govorni com Kongresa SAD, 1917.
godi ne.

715

Prava opasnost i pretnja naoj Republi ci dolazi od ove nevidlji ve vlade koja
kao nekakav ogroman okt opod prua svoj e l j i gave pi pke po cel om naem gradu
i dravi. . . Na el u ovog ogromnog okt opoda nal aze se i nt ersi Rokfel erovog
St andard Oi l a i manj e grupe moni h bankarski h kua o koj i ma se najee
govori kao o meunarodni m bankarima. Ova kl i ka moni h meunarodni h
bankara zapravo upravlj a Sj edinj eni m Dravama u skl adu sa sopst veni m
sebini m interesi ma. Oni danas prakt i no kont rol i u i obe pol i t ike partij e. -
Don F. Hajl an (John Franci s Hyl an), gradonaelnik Nj uj orka u izjavi za
t ampu 1922. godine.

Jo od vremena Spart aka Adama Vaj shaupt a, Karl a Mordekaj a Marksa,
Lava Bront aj na Trockog, Bel e Kuna, Roze Luksemburg i Eme Gol dberg ova
svet ska j evrej ska zavera prot i v post oj ee ci vili zacij e radi njenog preureenja u
obl i k nekakve nemogue j ednakost i , se neprest ano iri i jaa. Nj eni l anovi su
i zvesno bi l i pokret ai vel i ke t ragedi j e koj u znamo kao Francusku revol uci j u.
Oni su bi l i gl avne pol uge svi h subverzi vni h pokret a t okom devet naest og veka.
A sada j e ovaj krug i zvanredni h l i kova svet skog podzeml j a, a pre svega
amerikog i evropskog, uspeo da se doepa Ruskog naroda hvatajui ga za
grkl j an. Danas su oni nedvosmi sl eni vl adari vel i ke ruske i mperi j e. - Vinston
eril , brit anski poli tiar u aut orskom l anku za Il l ust rat ed Sunday Heral d 8.
februara 1920. gdoi ne.

Mori s Samjuel (Mauri ce Samuel ), j evrej ski pisac, u svoj oj knji zi Vi
nej evrej i (You genti les) napisanoj 1922. i objavlji vanoj vie puta isti e: Mi
Jevrej i pri padamao naj vi em Bogu; vi nej evrej i pri padat e ni i m, deijim
bogovi ma. . . Izmeu vas i nas ni kada ne moe doi do sui vot a j er su naa
konst i t uci j a i vi zi j a kval i t at i vno drugai j e od vai h. . . Naa vera ni j e kao vaa.
Vera j e u nama sami ma, ona j e naa bi t , sut i na. Mi smo sami vera. A vi
ni kada nist e svoj u veru ozbi l j no poi mal i , nikada ni st e mogl i da j e pri mi t i kao
deo svog naci onal nog bia. U srcu svakog Jevreji na Bog j e Jevreji n, A kod
vas, ko j e Bog? Englez, Ameri kanac. . .

U ovom moment u radi mo veoma naporno, al i odl uno i i znad svega
di skret no da ovaj t zv. nacional ni suverenit et izuzmemo i z kont rol e naci onal ni h
drava. Nji ma on vi e ne pri pada. Pri bl i avamo se t aki na kojoj e j edi na
efi kasna skal a za operaci j e od i ol e veeg znaaj a bi t i gl obal na skal a. Lokal ne
drave st oga moraj u bi t i l i ene svog suvereniteta i podreene suverenit etu
gl obal ne svetske vlade. - Arnol d Tojnbi (Arnol d Toynbee), profesor, na
predavanj u u Uni verzi t et u u Kopenhagenu 1931. godine.
716


Kad j e usvoj en akt o Federal ni m rezervama l j udi u SAD ni su ni
pret post avl j al i da se ovde uspost avl j a svet ski bankarski si st em. Ni su znal i da
se uspost avl j a j edna nova super-drava pod kont rol om meunarodni h bankara i
krupni h meunarodni h i ndust ri j al aca. . . Oni danas kont rol i u sve u Sjedi nj eni m
Dravama, od kont rol e kol ii ne naeg novca, nj egove vrednost i , pa sve do
postavl janj a i obaranja vlada. . . Novani i kredi t ni resursi Sj edinj enih Drava
su sada pot puno pod kont rol om bankarske al i j anse koj u i ne Morgan Guranty
Trust, Fi rst Nat i onal Cit y Bank, Nat i onal Ci t y Bank i banka Kuhn, Loeb &
Co. - Luj MekFaden, kongresmen SAD, u i zj avi za novi nare 1933. godi ne;
i st e godi ne kada j e, nakon dva neuspena at ent at a, ot rovan na j ednom banket u.

Prava j e i st i na, a oboj e j e znamo, da oni koj i kont rol i u fi nasije upravljaju i
Vl adom SAD i t o j o i z vremena Endrj u Deksona. Edvard Mendel Haus, u
j ednom pi smu 21. Novembra 1933. godi ne.

Naj vi e pedeset ljudi upravlj a Sj edi nj eni m Dravama. - DozefKenedi
(Joseph Pat ri ck Kennedy, Sr. ), ot ac ubi j enog predsedni ka Dona Kenedi j a, u
i zjavi za New York Ti mes, 26. Jula 1936. godine.

Neko j e j ednom rekao da ezdeset porodi ca upravl j a sudbi nama naci j a,
Moe se rei da bi , kada bi neko smeo da uperi panj u na dvadest i pet l j udi
koj i rukuj naci onal ni m fi nansi j ama, i st i nski svt eski gospodari rat a bi l i bi
pot puno razot kri veni . . . Oni el e rat zat o t o zarauj u novac na t akvom
konfl i kt u na l j udskoj bedi koj u rat ovi donose. Henri Ford u i zj avi za
New York Ti mes, 1938. godi ne.

Sve zapadne vl ade, nezavi sno od t oga da l i se radi o monarhisti kom ili
republ i kanskom dravnom ureenj u, podpal e su pod ut i caj meunarodne
pl ut okrat i j e. Usudi o bi h se da izjavim da iza svega st oj e t e pol u-okul t ne t aj ne
organi zaci j e. . , i st e one koj e su i uvukl e Sj edi nj ene Drave u Prvi svet ski rat .
- J. F. C. Ful er (John Frederi ck Charl es Ful l er), general -maj or bri t anske
voj ske i voj ni i st oriar, u izjavi za t ampu 1941. godi ne.

717

Bertran Rasel , poznat i fi l osof, humani t arac i nobel ovac, se 1. okt obra 1946.
godi ne preko asopi sa The Bul l eti n of t he At omi c Sci enti st s obrat i o svet skoj
j avnost i rei ma: Ukol i ko bi uskoro i zbi o sukob i zmeu SAD i SSSR-a si guran
sam da bi SAD pobedi l e t o bi ubrzal o st varanj e j edne svet ske vl ade pod
amerikom hegemoni j om. Mi moramo i mat i svet sku vl adu i st oga se j a zal aem
za ovakav sukob i veruj em u nj egov povoljan ishod.

Dejms Pol Varburg, j evrej ski bankar, 17. februara 1950. pri l i kom
svedoenj a pred Senat om SAD i zj avi o j e: Mi Jevrej i uni t avamo i t ako e bi t i
i u budue. Vi ne moet e ui ni t i ni t a t o bi nas mogl o zadovol j i t i . Mi emo
nast avi t i sa uni t avanj em svega sve dok svet nebude na. Imaemo svet sku
vl adu, svi del o se t o vama i l i ne, sa vai m konsenzusom i l i si l om.

Prave gazde u Vai ngt onu ne sede u Bel oj kui . Oni su sasvi m nevi dlj i vi i
svoj u mo ne i spol j avaj u na j avnoj sceni , ve t o rade i za oi j u j avnost i . -
Fel i ks Frankfurt (Fel i x Frankfurt ), sudi j a Vrhovnog suda SAD, 1952. godi ne.

Danas se Sj edi nj eni m Dravama moe vl adat i na nai n j ednog di kt at ora i t o
t ako da se ne ogrei t e o Ust av, da ne uvredi t e Kongres i da se ne zameri t e
narodu. Toli ko t oga j e i zmenj eno amandmani ma i razni m predsedniki m
ukazi ma, za koj e samo mal i broj ljudi zna, da je zapravo, u sl uaj u da se
st eknu odreene okol nosti , legal izovana di ktatura j ednog oveka i uki danj e
Kongresa i Senat a. I danas, naom vl adom kao da vl ada neka nevi dlji va sil a,
neko drugo t el o odgovorno nekom drugom, a ne Kongresu i Senat u. - Vi l i jam
Dener (Wi l l i am Jenner), senator, obraaj ui se Senat u 1954. godine.

Mi moramo da shvat i mo da ne moemo dugo da koegzi st i ramo s nj i ma.
Jedan od nas mora da nest ane. Mi ne el i mo da budemo t i . Oni ne el e da budu
t i . Pa, onda, t a nam preost aje? Moramo se uj edi ni t i . Nikita Hruov,
predsedni k SSSR-a, u Varavi 1955. godi ne, na sast anku s naj vi i m i naj ui m
politi ki m i voj ni m vrhom Pol j ske.

Uj edi njene Naci j e oi gl edno ni su sposobne same da obl i kuj u Novi svet ski
poredak j er j e za nj egovo uspost avl j anj e pot rebna odl una snaga. . . Novi
svetski poredak, koji e dat i odgovore na sve post oj ee ekonomske, voj ne i
718

politi ke probl eme zaht eva veu, zapravo domi nant nu ul ogu Sj edi nj eni h
Drava koje i maj u t u t ako neophodnu si l u. One moraj u post at i vodea
demokrat ska zeml j a u procesu uni t enj a t og ve gl upog i odavno prevazienog
koncept a naci onal ne pol i t i ke. Mi se moramo i zborit i za federal ni pri st up na
gl obal nom ni vou. Ovako je govori o guverner Nel son Rokfeler na
Harvardskom uni verzitetu 1962. godi ne.

Izj ava da moramo i mat i vladu el i t e ni j e za raspravu. To j e injeni ca od koj e
moramo da pol azi mao i prema koj oj moramo da se ravnamo. - Vi li jam
Ful brajt (James Wi l l i am Ful bri ght ), senat or SAD, i zj avi o na j ednom semi naru
posveenom odnosu el i t e i demokrat i j e 1963. godi e.

Tri l at eral na komi si j a j e osnovana s ci l j em da bude sredstvo mul t i naci onal ne
konsol i daci j e t rgovaki h i bankarski h i nt eresa, t ako t o e preuzet i pol i t iku
vl ast u Sj edi nj eni m Ameri ki m Dravama. Tri l at eral na komi si j a j e savren
aparat i j e besprekorno funkci oni sanj e u svakom nj egovom aspekt u omoguava
njegovi m osni vai ma da st ave pod kont rol u sva eti ri aspekta vlasti: polit iku,
monet arnu, i nt el ektual nu i versku. Tri l at eral na komisija deluje s ciljem
st varanj a meunarodne ekonomske si l e koj a e biti superiorna u odnosu na sve
ovozemal j ske vl ade. Nj eni l anovi e, kao raznorazni menaderi i savet ni ci ,
zapravo vl adat i svet om. - BariGoldvoter, senat or SAD, zapi sao u svoj oj
knj i zi Bez izvi njenj a, 1964. godi ne.

Snaga finansi skog kapitala sadri jednu vekovima skri vanu t aj nu, i t o, ni
manj e ni vi e, da u rukama svoj i h vlasnika postane domi nant na snaga nad
politi ki m si st emom svake zeml j e i da kont rol i e svet sku ekonomi j u. Ovo j e
trebal o i mogl o da se ostvari u feudalnom mani ru, spregom svi h cent ral ni h
banaka irom svet a. One su i mal e svoj e redovne godi nje t aj ne sast anke i
konferenci j e. Vrh svi h ovi h banaka, central no mest o svi h dogovora, j e Banka
za meunarodno poravnj anj e sa sedi tem u Bazel u, vaj carska. Ovo j e pri vat na
banka koj u su osnoval e pri vat ne cent ral ne banke mnogi h najrazvijenijih
ekonomski h si l a svet a. Enormni rast meunarodnog fi nansi skog kapi t al a i
savremeni el ekt ronski nai ni posl ovanj a omogui l i su cent ral i zaciju i kontrolu
svet ske ekonomi j e za dobrobi t oni h koj i kapi t al poseduj u i kont rol i u, a na
t et u svi h ost al i h. - Karol Ki gli (Carol Qui gl ey), profesor na Uni verzit etu u
Dordt aunu, 1966. godi ne.

719

Savet za spolj ne odnose j e ust anova za sebe. Ne samo da i ma ut i caj a, pa i
vl ast , na kl j uni m dravni m pozi ci j ama gde se donose naj vanije dravne
odl uke, ve i ma ut i caj a i na ni im ni voi ma, odnosno i ma ut i caj a, pa i vl ast , u
mnogi m nevl adi ni m i t zv. nezavi sni m organi zaci j ama i drut vi ma. On moe,
preko ovi h formi udrui vanj a i medi j a koj e kont rol i e, da orkestrira ili podrku
i l i kri t i ku Vl ade, u zavi snost i od t oga t a el i i ta mu kad odgovara. Ovakva
mo e nemi novno od Sjedinjeni h Drava, kao Ustavne republi ke, uskoro
napravi t i samo mari onet sku dravu pokornu j ednom svet skom di kt at oru. -
Don Rarik (John Richard Rarick), kongresmen SAD u i zj avi za novi ne
1971. godi ne.

Gospodi ne Predsednie, i st orij a moj e zeml j e nas ui da j e mogue post ii
j edi nst vo i pored nai zgl ed nepremost i vi h razl i ka. Uvek j e mogue posti i
zaj edni ku akcij u i pored evi dent nog post oj anja razl iitih rasnih, verskih,
mat eri j al ni h i kul t urni h i nt eresa. Progres, mi r i pravda su uvek dosti ni cilj evi .
Zat o mi kaemo svim l j udi ma, zat o mi pozi vamo sve snage da se ujedi ni mo u
i zgradnj i j ednog svetskog poret ka. - Henri Ki si nder, obraaj ui se
General noj skupt i ni OUN, okt obra 1975. godi ne.

Snaga i za koj e st oj e Rokfel erovi , i ost al a brat i j a, i ma za ci lj st varanje j edne
svet ske vlade koj a e obj edi ni t i nj i hov superkapi t al i zam i nj i hov komuni zam
pod j edni m krovom. . . Da l i vam j a t o govori m o zaveri ? Da, naravno da vam
govori m o zaveri ! Posl e svega, sa si gurnou znam da post oj i zavera, i t o
meunarodna po svom obi mu, ant ika po vremenu od kada se sprovodi i
neverovat no opasna i zl a po svoj i m krajnj i m namerama. - Lari P. Mek
Donal d (Larry P. McDonal d), kongresmen SAD u obraanj u novi nari ma 1976.
godi ne. Ist e godi ne nast radao j e u put nikom avi onu Boi ng 747 Korej ske
vazdune kompani j e koji su Rusi raket nim proj ekt i l om obori l i .

Po nareenj u Savet a za spol j ne odnose Kordel Hal , dravni sekret ar SAD, j e
poet kon Januara 1943. formi rao upravni komi t et . Od petoro zaposlenih svi su
bi l i i l anovi Savet a za spolj ne odnose. Zadat ak i m j e bi o da konkretizuj u
i dej u j edne svet ske vl ade pod nazi vom Ujedi nj ene naci j e svet a. O nj i hovom
nacrt u se prvi put di skut ovalo na Jalti ist e godi ne. To su koreni stvaranj a
OUN. - Lorenc H. Soup i Vi l i jam Mi nter (Laurence H. Shoup & Wi l l i am
Mi nt er)profesori , ovo su zapi sal i u zaj edni koj st udi j i o Savet u za spol j ne
odnose, pod nazi vom Trust i mperi j al ni h mozgova, objavljenoj 1977. godine.

720

Dord Bu se mora kandi dovat i za predsedni ka Sj edi nj eni h Drava j er j e
on j edan od nai h. Ukol i ko bude na el u drave moemo bi t i si gurni da e
ui ni t i sve da svi shvat e da ve i vi mo u j ednom svet u i da je vreme da se tako
i ponaamo. - Dejvi dRokfel er, obraaj ui se novi nari ma povodom Buove
kandi dat ure za predsedni ka SAD, 1988. godi ne.

Svaki dal j i gl obal ni progres mogu j e samo u sl uaju postizanja
opt esvet skog konsenzusa u pogl edu konanog uspost avl j anj a j ednog svet skog
poret ka. - Mi hail Gorbaov, predsedni k SSSR-a, u obraanj u General noj
skupt i ni OUN, decembra 1988. godi ne.

Na ultimativni zadat ak j e da omogui mo SSSR-u da se uj edi ni s nama u
Svet ski poredak koji e, veruj em, bi t i budua porodi ca svi h. - Dord Bu
Stari ji , predsednik SAD u obraanj u st udent i ma Teksakog uni verziteta A&M,
1989. godi ne.

Danas vie ne t reba da gubi mo vreme i debat uj emo ko j e pobedi o u hl adnom
rat u, j er znamo da danas Sj edi nj ene Drave i Rusi j a rade zaj edno na izgradnj i
j ednog svet skog poret ka i stoga su nam t ol eranci j a i razumevanj e veoma
pot rebni . Ust vari , ako bol j e pogl edate, Novi svetski poredak j e ve dobio
zavrne konture, ali j e problem t o veina ljudi ne moe da i h sagl eda. Mi
t reba da govori mo o st varanj u posve novi h obl i ka i vot a zasnovani h na posve
novi m vrednosni m si st emi ma. - Mihail Gorbaob, predsednik SSSR-a,
obraaj ui se st udent i ma St enfordskog uni verzi t et a u SAD, 25. februara
1990. godi ne.

Danas bi Ameri ka bila puna besa ukol i ko bi t rupe Ujedi nj eni h Nacij a
umari ral e u Los Anel es s ci l j em da t amo uspost ave red i mi r (govori o
demonst raci j ama u Los Anel esu od 1991. godi ne). Al i , sut ra e nam biti
zahval na! Ovo e odi st a bi t i ovako ukol i ko i m neko bude saopt i o da opasnost
ne pret i od neke druge zeml j e ve i zvana (mi sl i na bi a s neke druge pl anet e
vanzemal j ce) i t o ne kao pria ve kao real nost . Tada e Ameri ka, al i i ceo
svet , zat rai t i od nas da i h spasemo od pojave ovoga zl a. Ono ega se svi l j udi ,
bez i zuzet ka, pl ae j e nepoznat o. Svi se pl ae nepoznatog. Kad se budu suoili
s ovakvom vrst om opasnost i l j udi e se nerado, al i i pak dobrovol j no, odri cat i
svoji h graanski h prava u kori st zat i t e koj u e i m ponudi t i Svet ska vl ada. -
Henri Ki si nder, na sast anku grupe Bi l derberg u Evi anu, Francuska, 1991.
721

godi ne.

Zahval ni smo Vai ngt on Post u, Njuj ork Taj msu, Taj m Magazinu i ost al i m
ut i caj ni m novi nama iji uredni ci su uestvoval i na nai m sast anci ma i ost al i
di skret ni ne i zvet avaj ui s nj i h puni h et rdeset godi na. Bi l o bi nam nemogue
da ost vari mo svoj pl an da smo sve ovo vreme bili i zl oeni kont rol i j avnog
mnj enj a. I, et o, sada smo ul i u veoma osetl j i vu i kraj nj e sofi sti ci ranu fazu, a
t o j e final e st varanj a j edne svet ske vl ade. Nadnacional ni suvereni t et
i nt el ekt ual ne i bankarske el i t e e svakako biti bolji i pri hvat l j i vi j i za svet od
ve prevazieni h naci onal ni h suvereni t et a koj e smo i mal i do sada. - Dejvi d
Rokfeler, l anovi ma Tri l at eral ne komi si j e, j una 1991. godi ne.

Ukol i ko sada ne budemo sl edi l i sopst vena unut ranj a pravi l a, moral i smi sao
za ori j ent aci j u onda e svi nai do sada uloeni napori bi t i dovedeni u pi t anj e.
Mi ne smemo dozvol i t i oni ma koj i nit a ne razumej u da ugroze ve vidljive
obri se Novog svet skog poret ka. - Dord Bu Stari ji , predsedni k SAD, u
razgovoru s novi nari ma, j anuara 1991. godine.

Nikad nisam vi deo lj ude t ako nezadovolj ne svoji m posl om i svi m oni m t o
rade kao t o su t o senat ori Sj edi nj eni h Drava. . . Svi smo mi sauesnici u
neemu st ranom i t raginom za ovu nau di vnu zeml ju. . . Mi smo nau decu
rodi l i i ost aviemo i h same u bankrot st vu. Mi smo prevari l i nj i h i svoj u
zeml ju, a sve radi toga da bi bil i i zabrani . - Don Danfort (John Dunfort ),
senat or SAD, u i nt ervj uu od 22. apri l a 1992. godi ne, za asopi s Republ i can.

U sl edeem veku naci j e kakvi m i h danas znamo i poj mi mo e bit i zastarel e i
prevazi ene. Sve drave svet a morae da pri znaj u j edan j edini svetski
aut ori t et ; vei i moni j i od svi h nj i h zaj edno. Pa i pak, i dej a o naci onal nom
suverenit et u j e bi l a zabavna u svoje vreme. - Stroub Tal bot (Nel son
St robri dge "St robe" Tal bot t III), zameni k dravnog sekret ara SAD, u vreme
Bi l a Kli nt ona, u i nt ervjuu koji j e dao asopisu The Ti mes, 20. jula 1992.
godi ne.

Ono o emu e Kongres i mat i da raspravlj a i konano odl uuje nij e neki
konvenci onal ni ugovor o t rgovi ni ve obl i kovanj e novog svet skog si st ema. . .
722

To je dovrenje Novog svet skog poretka. - Henri Ki si nder, u svom lanku o
NAFTA ugovoru, obj avlj enom 18. j ul a 1993. u Los Angel es Ti mes.

Svet u j e preko pot reban Novi svet ski poredak, a j a sam danas ovde da bi h
vas upozori o da nai l azi peri od vel i ki h svet ski h nemi ra. - Dord Soro,
ameriki mi l i j arder, u svom govoru na Svet skom ekonomskom forumu u
Davosu, 27. j anuara 1995. godi ne.


Mi neemo ost vari t i , ni t i t o iko od nas oekuj e, Novi svet ski poredak bez da
za nj ega krvavo pl at i mo kako novcem t ako i l j udskim rt vama. Artur
l ezi nger Juni or (Art hur Schl ezi nger Jn) u asopisu Forei gn Af f ai rs
1995. godi ne.

Ret ko kad su Ameri kanci u dosadanj oj i st orij i proi vel i i prei veli t ako
mnogo sut i nski h promena kao u posl ednj i h nekol i ko deceni j a. Sve se desi l o
t i ho, bez pot resa i pri mene sil e. Ni smo ni pri metil i, a nismo j o ni svesni da
nam j e t l o pod nogama i zmakl o i da smo zakorai l i u novo doba. . , u Novi
svet ski poredak. Vi l i jam Bil Kl i nton, predsedni k SAD, obraaj ui se naci j i
1998. godi ne.

Sve i nst i t uci j e Novog svet skog poret ka su t u. Ono t o ne znam j e kad ete
vi t o uvi det i . - Zbi gnjev Bei nski, bi vi vi soki dravni funkci oner Vl ade
SAD, u razgovoru s novi nari ma 2002. godi ne.


Pogl avl j e t ri deset drugo
BESEDA HAROLDA PINTERA

Nobel ova nagrada za fi zi ku, hemi j u, medi ci nu, knj i evnost i mi r, a od 1968.
723

godi ne i za ekonomi j u, ust anovl j ena j e j o 1901. godi ne. Svake godi ne u
okt obru se obj avl j uj u i mena dobit nika nagrada, koj e i m se uruuj u 10.
decembra, na dan kad j e Al fred Nobel premi nuo. Nagrade dobi t ni ci ma uruuje
kral j vedske, a do sada ovo prest i no meunarodno pri znanj e pri mi l o j e 758
osoba od koj i h su samo 33 ene.
Nagradu za knj i evnost 2005. godi ne pri mi o j e i 75-godi nj i engl eski
knjievni k Harold Pi nt er. Pot o j e, zbog bol est i , bi o spreen da l i no doe u
t okhol m, pri mi nagradu i odri besedu, Pi nt er j e sve t o j e i mao da kae
sni mi o i posl ao u vedsku gde j e sni mak emi t ovan 7. decembra 2005. godi ne,
na veeri l aureat a Nobel ove nagrade. U skl adu s vekovnom t radi ci j om, t ri dana
kasni j e vedski kralj Karl Gustav XVI (Kaarl e XVI Kustaa) urui o je nagrade
za medi ci nu, fi zi ku, hemi j u i ekonomi j u, dok j e nagrada za mi r, dodeljena u
Oslu, u pri sust vu kralj a Norveke. U i me Pi nt era nagradu je pri mi o njegov
i zdava Sti ven Pej d, a t ema t og i mnogi h naredni h dana u vedskoj,
Norvekoj i mnogi m drugi m dravama bi o j e ot ar sadraj sni ml j ene besede H.
Pi ntera. t a j e t o t ol i ko bil o zani mlj i vo u besedi novog nobel ovca? U
naj krai m crtama, Pinter j e rekao:
Jo 1958. godine sam napi sao sl edee:
Nema jasne razli ke i zmeu onoga t o j e st varno i nest varno, ni t i i zmeu
onoga t a j e i st i na, a t a l a. Neka st var ni j e nuno il i i st i ni t a i l i l ana; ona
moe bi t i , i st ovremeno, i j edno i drugo.
Mi sli m da ova t vrdnj a i dal j e i ma smi sl a i da se j o moe pri menj i vat i
pri likom razotkri vanj a stvarnosti umetnou. Et o, t ako j a, kao pi sac, i dal j e
st oj i m i za ove i zj ave al i , kao graani n, ne mogu da podri m ovu i zj avu. Kao
graani n pi t am se: t a j e i st i na, a t a j e l a.
Ist i na u drami j e neuhvat l j i va. Ona j e t u, al i j e ni kad neet e nai jer u drami
nema samo j edne i st i ne, a svi t rae t u j ednu. . . I kad se u mraku, mnogo ee
nego t o moet e i zamisl i t i , sret net e s i st i nom, kad se o nju oeet e i vi di t e j e,
sve su anse da j e neet e prepoznat i . Ist i na j e u svakoj drami mnogo i one se
meusobno proi maj u, ali i negi raju. . . Al i , j edi na prava i st i na j e da u drami
nema j edne i st i ne. Ima ih mnogo. . .
Al i , kao t o sam ve rekao, pot raga za i st i nom ne sme nikada da prestane.
Ona ne sme da se odl oi , s nj om ne sme da se kasni . S i sti nom se t reba suoiti,
t u, na l icu mest a.
Meut i m, pol i t i ki teat ar je sasvi m druga pri a i problem. Ovde se svako
propovedanj e mora i zbegavat i po svaku cenu. Obj ekt i vnost j e od posebnog
znaaj a. . .
724

Politi ki jezik koji koriste politi ari ne moe se kori sti ti ni za jednu t eorij u
i st i ne, j er pol i t iari , prema podaci ma koj i su nama dostupni, nisu
zai nt eresovani za i st i nu, ve za mo i nj eno odravanj e. Da bi t a mo opstala
od sut i nske vanost i j e da l j udi ost anu neznal i ce, da ne saznanj u ni t a o
i st i ni , ak ni o i st i ni koj a se t ie nji hovi h ivot a. Obavi j eni smo vel om
nepregledni h l ai . . .
Danas svaki ovek zna da j e i zgovor i opravdanje za invazij u na Irak bila
t vrdnj a da Sadam Husei n raspol ae arsenalom veoma opasnog oruj a za
masovno uni t enj e, od koj i h se neka mogu upot rebi t i u roku od 45 mi nut a i
proi zvest i neopi sava uni t enj a. Uveraval i su nas da j e t o i st i na. Ni j e bi l a
i st i na. Uveraval i su nas da j e Irak i mao posebne odnose s al Kai dom i da snosi
deo odgovornost i za uasan napad na Nj uj ork 11. sept embra 2001. Uveraval i
su nas da j e t o i st i na. Ni j e bi l a i st i na. Rekl i su nam da j e Irak opasan po
bezbednost cel og svet a. Uveraval i su nas da j e to i sti na. Nije bil a istina.
Ist i na j e sasvi m drugaij a. Isti na i ma veze s t im kako Sj edinj ene Drave
poi maj u svoj e mest o i ul ogu u svet u i kako su naumile da je reali zuj u. . . No,
pre nego t o se vrat i m na sadanj ost , dozvol i t e mi da se na krat ko vrati m u ne
t ako davnu prol ost i t o na onaj deo nae prol ost i koj i se t ie spol j ne pol i t i ke
Sj edi nj eni h Drava po okonanju Drugog svetskog rata. . .
Svi znamo t a se deaval o u Sovj et skom Savezu i i rom Ist one Evrope u
ovom i st om peri odu: si st ematsko pri menji vanj e brut al nost i raznih vrst a, i roko
rasprostranjenih zverstava, nemi l osrdno guenj e svi h vrst a l j udski h sl oboda, a
nadasve sl obode mi sl i . Sve ovo j e dobro dokument ovano i pot vreno. . .
Al i , moj a dananj a t vrdnj a j e da su zl oi ni Sj edi njenj ih Drava samo povrno
bel eeni , da j e dokument acij a nekompl et na, a i nf ormi sanj e j avnost i
i zost avl j eno. O ovi m se zl oi ni ma ni kad ni j e govori l o kao o zl oi ni ma.
Verujem da se danas o ovome mora progovori t i i da i st i na, sama po sebi , i ma
t u neophodnu t ei nu koj a nam j e neophodna da bi smo shvatili situaciju u kojoj
se danas nal azi mo. . .
Di rekt na i nvazij a na suverene drave ni kad nije bi o omilj en met od
Sj edi nj enih Drava. U suti ni , Sj edi nj ene Drave su uvek vi e vol el e met od
rat ovanj a poznat kao konf l i kt ni skog i nt enzi t et a. U rat ni m operaci j ama u
koj i ma se kori st i met od ni skog i nt enzi t et a se, zapravo, dogaa t o da e
deset i ne hi l j ada l j udi bi t i ubi j eno, al i da e se smrt na presuda nad nj i ma
i zvravat i l agano, a ne kao u sl uaj u kad na nj i h baci t e neku bombu. To,
zapravo, znai da t reba i nf i ci rat i srce j edne zeml j e koj e e proi zvesti mali gno
obol j enj e, a onda j e neophodno da kont rol i et e kako se t el o raspada. Kad, na
t aj nai n, savl adat e ot por j ednog naroda, kad ga dot uet e i dovedet e do
grani ca nj egovog bi ol okog opst anka, kad se vai pri j at el j i i z voj ske i vel i ki h
korporaci j a udobno i bezbedno razmest e i rom t ako pokorene zeml j e, onda j e
725

pravo vreme za vas, da st anet e pred kamere i svi ma saopt i t e da j e
demokrat i j a konano pobedi l a. Ovo j e preovl auj ui st av, okosni ca spol j no-
politi kog delovanja Sjedinjenih Drava u peri odu o kome govori m.
Tragedi j a Ni karagve j e pri mer koj i naj bol j e osl i kava ovu pol i t i ku SAD. . .
Kraj em 1980-t e uest vovao sam na j ednom sast anku u Ambasadi SAD u
Londonu.
Kongres Sj edi nj enih Drava j e upravo trebalo da donese odl uku o dodat noj
f i nansi j skoj podrci Kont rai ma u borbi prot i v l egal ni h vl ast i Ni karagve. . . Na
sat anku j e SAD predst avl j ao Rej mond i c, drugi ovek po znaaj u u ameri kom
di pl omat skom predst avni t vu u Vel i koj Bri t ani j i . . . Obraaj ui se gospodi nu
i cu ot ac Met kal f j e nagl asi o da j e on odgovoran za parohi ju na severu
Ni karagve. Pri padni ci moj e parohi j e, nast avi o j e ot ac Met kal f , su i zgradi l i
kol u, zdravst veni i kul t urni cent ar. Svi smo iveli u miru. Pre nekol i ko meseci
Kont rai su napal i parohi j u. Uni t i l i su sve: kol u, zdravst veni i kul t urni
cent ar. Si l oval i su medi ci nske sest re i nast avni ce, i zmasakriral i su doktore na
naj svi repi j i mogui nai n. Ponaal i su se kao divlj aci. Moli mo Vas da
zahtevate da Vlada Sj edinjenih Drava obust avi svaku dalju pomo ovi m
bezumni m t erori st i ma zamolio je otac Met kal f .
Rej mond i c j e bi o ovek na dobrom gl asu, poznat po svom raci onal nom i
odgovornom del ovanj u i pref i nj enom ponaanj u. . . Nakon t o j e pal j i vo
sasl uao oca Met kal f a i napravi o dovol j no nagl aenu pauzu, odgovori o j e kako
nevi ni l j udi uvek st radaj u. To j e bi o odgovor!
Da, nevi ni lj udi odista uvek stradaju. . .
Nekako u isto vreme predsednik Sj edi nj eni h Drava Ronal d Regan j e o
Ni karagvi govori o kao o t ot al i t arnoj t amni ci , a o pripadnicima Kontraa kao
moral nom ekvivalentu osni vaa SAD.
Sjedi nj ene Drave su podravale brut al ni rei m diktat ora Somoze u
Ni karagvi preko 40 godi na. Ni karagvanski narod, predvoen Sandi ni st i ma,
uspeo j e da svrgne ovaj rei m u masovnoj revol uci ji 1979. godi ne.
Sandi ni st i ni su bi l i savreni . . , al i su bi l i i nt el i gent ni , raci onal ni i
civi lizovani . Poel i su i bi l i na naj bol j em put u da osnuj u j edno st abi l no,
racional no pl urali sti ko drut vo. Uki nul i su smrt nu kaznu. Na st ot i ne hi l j ada
sel j aka su s grani ce egzi stenci j al nog ponora vrat i l i normal anom i vou. Preko
100. 000 porodi ca j e dobi l o zeml j u od koj e su mogl i pri st oj no da i ve.
Podi gnut o j e dve hi l j ade kol a. . . Ust anovl j eno j e bespl at no obrazovanje i
zdravst veno osiguranje. . .
726

Sve t o j e narod Ni karagve, predvoen Sandi ni st i ma, post i gao Sj edi nj ene
Drave su nazi val e subverzi vnom akt i vnou marksist a i l enji ni st a. Zapravo,
sa st anovi t a SAD dogodi l o se neto to se nij e smel o dogodi ti . Jer, ako
dopust i t e Ni karagvi da uspost avi vl adavi nu el ement arni h normi soci j al ne i
ekonomske pravde, ako j oj dozvol i t e f unkci oni sanj e bespl at nog obrazovanj a i
zdravst va, ako dozvol i t e da narod uspostavi soci j al no j edi nst vo i naci onal no
samopot ovanj e, onda et e ubrzo i mati i zahteve susednih zemalja za istim
st vari ma. A upravo se t ako net o ve deaval o u susednom El Sal vadoru. . .
Predsedni k Regan j e o Ni karagvi govori o kao o t ot al i t arnoj t amni ci , a
zapravo j e t akav opi s odgovarao susednom El Sal vadoru i Gvat emal i . . .
Sj edi nj ene Drave su 1954. godi ne u Gvat emal i svrgl e s vlast i demokrat ski
i zabranu vl adu. U voj noj di kt at uri koj a j e nakon t oga uspostavlj ena ubi j eno j e
vi e od 200. 000 l j udi .
est ori cu, u svet u naj sl avni j i h i naj i st aknut i j i h, pri padni ka j ezui t skog reda
su 1989. godi ne u San Sal vadoru ubi l i pri padni ci bat al j ona uvenog Al kat l
peadi j skog puka. Oni koj i su ubi l i svet eni ke su pre t oga prol i kompl et nu
obuku u kasarni Beni ng, drava Dordi j a u SAD. Neobi no hrabar ovek,
nadbi skup Romero j e ubi j en dok j e drao mi su. Ubi j eno j e j o 75. 000 l j udi .
Zat o su oni ubi j eni . . ? Ubi jeni su j er su se usudi l i da t rae promene, da t rae
raski d s polit ikom si romatva, bolesti , degradacij e i sput avanj a. Ubi j eni su j er
su se usudi l i da t rae el ement arna l j udska prava.
Sj edi nj ene Drave su konano uspel e da svrgnu Sandi ni st iku vl adu. . .
Kockarni ce su se vrat i l e u zemlj u. Bespl at no obrazovanj e i zdravst vo su
uki nuti . Vel i ke korporaci j e su se vrat i l e da se svet e. Demokrat i j a j e, na kraj u,
prevladala.
Al i , ovakva pol i t i ka Sj edi nj eni h Drava nij e bil a ograniena samo na
Cent ral nu Ameri ku. Ne, ona se sprovodi i rom svet a. Ona nema kraj a. A, t o
se t ampe ti e, nje kao da nikad nij e ni bil o.
Sj edi nj ene Drave su po zavret ku Drugog svet skog rat a podraval e i u
mnogo sl uajeva podsticale svaki desni arski vojni di kt at orski rei m. Pri tom
mi sli m na Indoneziju, Urugvaj , Grku, Brazi l , Paragvaj, Hait i, Gvat emalu,
Tursku, Fil i pi ne, El Sal vador, Ni karagvu i , naravno, i l e. Uas koj i su
Sj edi nj ene Drave prouzrokoval e u i l eu 1973. ne moe ni kad bi t i i zbri san i
ne moe biti zaboravljen.
U ti m zemlj ama bi lo je na st oti ne hil jada ubi jenih l judi . Da l i je bi lo ovih
ubi st ava, i da l i u svi m sl uaj evi ma ona mogu da se pri pi u Ameri koj spol j noj
pol i t i ci ? Odgovor j e: Da. Bi l o i h j e i ona su posl edi ca Amerike spolj ne
pol i t i ke i i renj a demokrat i j e. Al i , vi kao da nita ne znate o tome.
727

To se ni kad ni j e dogodi l o, ak i dok se dogaal o ni j e se dogaal o, ni j e bi l o
vano. Ni j e bi l o i nt eresa. Zl oini Sjedinjenih Drava su si st emati ni, st al ni,
uasni , nemi l osrdni , ali je vrlo mal o lj udi o nji ma progovoril o. . .
Moram da vam kaem da su Sj edi njene Drave zapravo naj vea svet ska
zabava. Dodue, ta zabava je brut alna, i ndiferent na, prezri va i nemil osrdna.
Pa i pak, i skreno, t o j e j edna i nt el i gent na zabava. Ta zabava samu sebe
prodaj e tako t o se sil om namee i rom svet a. Ona je pobednika zabava. . .
Ova zabava obezbeuj e Ameri kanci ma neku vrst u pohot ne si gurnost i . Nema
potrebe ni o emu da razmi lj aj u, ta vi e ni j e dobro da o bi l o emu
razmi l j aj u. Treba samo da se zaval e u udobne nasl onj ae i da ui vaj u. . . Ovo
se, naravno, ne odnosi na 40 mi l i ona Ameri kanaca koj i i ve i spod grani ce
bede, na t ri deset mil i ona nepi smeni h ni t i na dva mi l i ona ut amnienih
ameriki h mukaraca i ena u najcrnj i m gul azi ma i rom SAD.
Sj edi nj ene Drave vie ne mare za voenj e sukoba ni skog i nt enzi t eta. One
vi e ne vi de ni j edan razl og zat o bi j o uopt e okol i i l e i del oval e smerno.
Spust i l e su kart e na st o bez t runke st raha. One, j ednost avno, vi e ne daj u ni
pet para za Uj edi nj ene Naci j e, meunarodno pravo i l i el ement arnu pri stojnost.
St a vi e, svako t akvo ponaanj e one smat raj u i mpot ent ni m i i rel evant ni m. . .
t a se t o dogodi l o s nai m moral om? Jesmo l i ga i kad i i mal i ?! t a re moral
i sli ne uopte vi e znae? Da l i t e rei i maj u i kakvi h dodi rni h t aaka s rej u
savest . . ? Da l i j e i t a od znaenj a ovi h rei danas ost al o? Pogl edajt e onaj
zat vor u Gvant anamo zali vu. Na st ot ine lj udi je t amo utamni eno bez i kakve
optube ve vie od tri godi ne. Sve t o se t amo radi j e u sut oj suprot nost i sa
enevskom konvencij om. . .
Invazi j a na Irak j e j edan bandi t ski i n. To j e i n ot vorenog dravnog
t erori zma koj i naj ot voreni j e demonstrira prezir prema koncept u meunarodne
politike. . .
Mi smo narodu Iraka donel i muenj e, kl ast er bombe, bombe s osi romaeni m
urani j umom, nasumina ubi st va nevi ni h l j udi , j ad i bedu, degradi ral i smo i h u
svakom pogl edu, a pri t ome smo i zj avl j i val i kako smo i m donel i sl obodu i
demokrat i j u. . .
U ovom kont ekst u smrt j e nevana. . . Naj manj e 100. 000 l j udi u Iraku j e
ubi j eno ameri ki m i bri t anski m bombama i t o pre nego t o je operacija irenja
sl obode i demokrat i j e uopt e i poel a. Ovi l j udi ni su vani . Nj i hova smrt se,
zapravo, ni j e ni dogodi l a. Oni su prazni na. Oni , zapravo, nisu ni registrovani
kao ubij eni . . .
Kad se pogl edamo u ogl edal o mi sl i mo da j e sl i ka pred nama real na. Ali , ako
728

se samo za mi l i met ar pomeri mo i sl i ka se menj a. Mi , ustvari, gledamo u
beskraj ni niz odraza. Meut i m, ponekad, pi sac mora da razbi j e ogl edal o - j er
i za njega isti na bul ji u nas.
Verujem, bez obzi ra na mal e anse, u nepokol ebl ji vu i est oku i ntel ekt ualnu
odl unost graana da spoznaju i defi niu prave vrednosti svoj i h i nai h i vot a
i drut vene zaj edni ce uopte. Verujem u ovo j er je t o najvani ja obaveza koj a
nam j e svi ma dopal a. Ovo j e zapravo moranje.
Ukol iko te odl unost i nema u pol i t i koj vi zi j i svakog od nas, onda nema ni
nade da emo ponovo uspost aviti ono t o smo got ovo i zgubi l i - l j udsko
dost oj anst vo.

Ovo j e bi l a Beseda koj u j e prosl avl j eni engl eski knj i evni k i zrekao povodom
pri manj a Nobel ove nagrade. Teko bol esnom Harol du Pi nt eru lekari savet uju
da ne ust aj e i z kol i ca, za koj a j e ve neko vreme vezan, a pri j at el j i mu, nakon
t o j e nj egova Beseda j avno obj avl j ena, savet uj u da ne i zl azi i z kue - mogl a
bi da mu se dogodi demokrat i j a. . .


PONETO JE PRETEKLO. . .


Prikupljajui mat erij al za ovu priu doao sam do podataka koj e nisam znao
gde i kako da smest i m i li , j ednost avno, ni su ba ni bi li bit ni za pri u. No,
zakl j ui o sam da su i pak dovol j no i nt eresant ni , i da, kao t akvi , zasluuj u da
budu obj avl j eni . S obzi rom da su Sj edi nj ene drave naj vei graditelj Novog
svet skog poret ka i da odande dol azi i naj vei broj "graevinara i ove
pi kanterije su povezane, ugl avnom, sa SAD.

- Sjedinjenim Ameri ki m dravama su 23 godi ne i 324 dana upravl j al i
predsedni ci koj i , zapravo, nikad ni su bi l i i zabrani za t u funkciju. Na mesto
predsedni ka dol i su nakon ubi st va, smrti i l i ost avke oni h iji su zameni ci bili.
- Naj due uvan poverl j i v dokument u Naci onal noj Arhi vi SAD j e dokument
729

koj i se odnosi na kret anj e t rupa SAD st aci oni rani h u Evropi t okom Prvog
svet skog rat a. 15. apri l a 1917. godi ne Gl avna komanda t rupa SAD za Evropu
dobi l a j e uput st va da se pri premi za pokret ka Rusi j i radi pomoi bol j evi ci ma.
- Sve do 1914. godi ne u Sjedi nj eni m Dravama kupovi na opi j uma, kokai na,
morfi j uma i heroi na bi l a j e l egal na i ovi narkoti ci su mogl i da se kupe u
got ovo svakoj radnj i . Te godi ne donesen je t zv. Hari sonov zakon koj i m j e
zabranj ena l egal na prodaja ovi h narkoti ka. Meut i m, prodaj a mari huane, koj a
i nae nest vara ovi snost i znaaj no manj e t eti zdravlju nego t o j e sl uaj sa
duvanom, j e ost al a l egal na sve do 1937. godi ne.
- Dva Amerika predsedni ka, Dord Vai ngt on i Tomas Deferson, su, u
svoje vreme, bili meu najvei m uzgaj i vai ma mari huane u SAD.
- Sve do ubi st va predsedni ka Dona Fi t cderal da Kenedija u SAD se ubi st vo
predsedni ka ni j e t ret i ral o kao savezni ve samo kao l okal ni prekraj .
- Riard Ni kson j e u rani m j ut arnj i m asovi ma 22. novembra 1963. godi ne
napust i o Dal as u mal om pri vat nom avi onu. Kada ga j e, povodom i st rage o
ubi st vu predseni ka Kenedi j a, Federal na pol i ci j a pit al a za ovu injenicu uporno
je poricao uz obrazloenj e da se ne sea gde j e tog j utra bi o.
- Svaki prosean Ameri kanac t okom i vot a provede naj manj e godi nu i po
gl edaj ui TV rekl ame.
- Kada se, s mest a prvog oveka Cent ralne obavetaj ne agencije, Dord Bu
St ari j i kandi dovao za mest o predsedni ka SAD got ovo cel a obavet aj na
mai neri j a bi l a j e upregnut a da osi gura i zbor bi veg efa na predsedni ko
mest o.
Pot o j e i zabran za predsedni ka Bu j e, u prvom obraanj u novi nari ma,
i zmeu ost al og i zj avi o: "Zahvalj uj ui t ome t o sam bi o ef C. I. A. biu
znaaj no bol j i predsedni k od ost al i h, i t o t ol i ko bol j i da ne mote ni da
zami sl i t e.
- Ni j edan pri padni k masonske organizacij e ni kad nij e bi o osuen na smrt u
Sj edi nj eni m Dravama.
- Dord Bu St ari j i j e, s j o j edni m l anom t aj ne organi zacije Univerziteta
Jei l "Lobanj a i kost i " i z grobni ce u Fort Si l u, Oklahoma, ukrao lobanju
uvenog i ndi j anskog poglavice Deronima. Lobanj a ni kad nij e pronaena.
- Od Drugog svet skog rat a do danas svi predsedni ci i podpredsedni ci SAD
bi l i su l anovi Savet a za spol j ne odnose.
730

- U ameri koj j avnost i se podi gl a znaajna bura kad j e obel odanj eno da
Ameri ka komi si j a za at omsku energi j u l jude koji ive u Nevadi , u bl izi ni
obl ast i gde se i zvode at omski eksperi ment i , zvanino kat egori zuj e i t ret i ra kao
"l j ude drugog reda".
- Vornok Hi nkl i , vl asni k vel i ke t eksake naftne kompani j e Hi nckl ey Oi l
company i ot ac Dona Hi nkl i j a koj i j e 30. mart a 1981. pokuao at ent at na
amerikog predsedni ka Ronalda Regana, bi o j e kuni prij at elj Dorda Bua
starijeg; u vreme atent ata Dord Bu j e bi o potpredsedeni k SAD i u sluaj u
smrt i Ronal da Regana post ao bi predsedni ka SAD. Prema pi sanj u Associ ated
Press-a i Houst on Post -a dan nakon at ent ata Hinklijev starij i brat Skot naao
se na veeri sa Buovi m si nom Ni l om.
- Predsedniki kandi dat i u SAD od 1970. pri maj u naj manj e 75% donaci j a od
vel i ki h svet ski h korporacija.
- Predsedni k Kube Fi del Kastro je post ao l an komuni sti ke parti je tek 18
meseci nakon osvaj anj a vl ast i .
- Vl adi mi r Il i Uljanov Lenjin je u Rusij u sti gao apri l a 1917. Akt i vni
uesni k Ant i ruske revol uci j e, od prvog do posl ednjeg nj enog dana, bi o j e Josi p
Broz Tit o.



Acta est Fabul a - pri a j e got ova.

Castel Nuovo, Leta Gospodnj eg 2009.





731























732























733























734























735























736























737























738























739























740























741























742























743























744























745























746