REDNI BROJ ASA: 67,68

NASTAVNA JEDINICA: Oblikovanje upotrebnih predmeta TIP ASA: obrada CILJ I ZADACI ASA: Likovno obrazovni ciljevi i zadaci: Razumevanje i usvajanje pojmova: dizajn (oblikovanje upotrebnih predmeta u oblasti primenjenih umetnosti: arhitektura, grafii, industrijski i tekstilni dizajn) dizajner (likovni umetnik koji planira i crta izgled upotrebnih predmeta)

zanatski proizvod (pojedinani, na jedinstven nain izraeni predmeti unikati, uraeni prema elji kupca) estetski (estetian) osedanje, smisao za ono to je lepo, smisao za umetnost, osedanje i ukus za lepo industrijska proizvodnja (proizvodnja upotrebnih predmata u velikom serijama) upotrebni predmet (predmeti koje ovek koristi)

upotrebna funkcija predmeta (ono emu je namenjen, emu slui neki predmet, rad koji obavlja neki predmet) moda (nain noenja i odevanja ljudi u nekom periodu vremena, dud, ukus, obiaj) asambla (likovna dela koja nastaju od odbaenih predmeta ili njihovih delova)

preoblikovanje upotrebnih predmeta (umetniki postupak u kome se od delova upotrebnih predmata gradi likovna celina) Likovno vaspitni ciljevi i zadaci: Tano razumevanje i opaanje: funkcija upotrebnih predmeta i proizvoda primenjenih umetnosti u razliitim oblastima (arhitektura, grafiki, industrijski, tekstilni dizajn); razlike izmeu zanatskih i industrijskih proizvoda postupka oblikovanja upotrebnih predmeta postupka preoblikovanja upotrebnih predmeta (stvaranje asamblaa)

Opte vaspitni zadaci:

kultivisanja linosti uenika (razvijanjem sposobnosti za vizuelno opaanje karakteristika proizvoda primenjenih umetnosti (estetske, funkcionalne) razvijanje sposobnosti za doivljavanje i razumevanje brojnih oblika i pojava u likovnoj kulturi: asamblai sazrevanja i obogadivanja linosti (crtanjem skica upotrebnih predmeta i doivljavanjem umetnikih dela) omogudavanja napredovanja ka nezavisnosti i individualnosti uenika (sistematinim i postupnim razvijanjem njihovog oblikovnog i kreativnog miljenja) upoznavanja uenika sa umetnikim delima prolosti i sa delima savremene umetnosti

motivisanja uenika za uestvovanje u kulturnom i umetnikom ivotu kole, mesta u kome ive...

OEKIVANI PLANIRANI ISHOD ASA: Uenici su na asu nauili ta znae pojmovi: dizajn, dizajner, estetski (estetsko osedanje), industrijska proizvodnja, upotrebni predmet, upotrebna funkcija predmeta, moda, asambla, preoblikovanje upotrebnih predmeta. Ove pojmove smisleno koriste kada odgovaraju na pitanja o nastajanju i karakteristikama upotrebnih predmeta ili predmeta koji su nastali preoblikovanjem upotrebnih predmeta. Znaju da naine skice upotrebnih predmeta i da opiu neke njegove bitne karakteristike (materijal od koga je predmet nainjen, upotrebna funkcija tog predmeta, estetska vrednost predmeta... NASTAVNA SREDSTVA:Udbenik (strane 99 103), olovke u boji, grafitne olovke, blok br. 5, fotografije i reprodukcije iz nastavnikove zbirke... Procenite da li u odelenjima kojima predajte postoji motivacija za rad u grupama i organizovanje kviza znanja kao na predprolom asu. I tokom ova dva asa obrade ove nastavne celine mogude je na slian nain motivisati uenike da usvajaju nova znanja. Ukoliko takva motivacija postoji iskoristite je da na taj nain uvrstite saznanje i iskustvo uenika da se ovim metodama uenja mogu uspeno i na socijalno prihvatljiv nain usvajati nova znanja. Ali, ako primetite da u nekim odelenjima ne postoji elja da uenici ovakvim oblikom rada istrauju i usvajaju nova saznanja pronaite druge oblike i metode rada za obradu ove nastavne jedinice. Udbenik vam omogudava da uspostavite kvalitetan razgovor sa uenicima o proitanom sadraju, da saznate koje pojmove oni ved znaju, koji su im sasvim nepoznati, i da ih zainteresujete da nove pojmove razumeju, usvoje i koriste.

Znaajan pokazatelj uspenosti odranog asa bide sposobnost uenika da razumeju, tano objasne i smisleno upotrebljavaju pojmove koji su navedeni u likovno obrazovnim ciljevima i zadacima asa.

Tako na primer, prvi zadatak na 101. strani udbenika omogudava da sa uenicima razgovarate o vedini novih pojmova. Ako od uenika zatraite da kada odgovaraju na pitanja obavezno koriste pojmove: upotrebna funkcija predmeta, zanatska proizvodnja, industrijska proizvodnja, dizajn... na taj nain proveravate da li su uenici u prethodnom delu asa ove pojmove usvojili da li znaju da ih pravilno upotrebe prilikom tumaenja konkretnih razlika koje uoavaju u izgledu dva prikazana rolera, to je nalog koji im se daje u se u zadatku. Drugi zadatak na 101. strani od uenika zahteva da naine nekoliko skica upotrebnih predmeta i predloe materijale od kojih bi se ovi upotrebni predmeti izraivali. Poto uenici nacrtaju skice pokrenite razgovor (frontalno, po grupama ili u parovima) u kome uenici govore o zavrenim skicama upotrebnih predmeta. Ovaj razgovor moe da obuhvati, pored pitanja o materijalima za izradu predmeta i upotrebnu funkciju predmeta, estetska pitanja, modu modna kretanja (trend), ekonomsku isplativost... Svakako u razmatranju ovih pitanja ne treba oekivati od uenika na ovom uzrastu da potpuno logino i tano odgovaraju i razmatraju sva navedena pitanja. Vano je da uenici ove pojmove razumeju i da pokuavaju da ih smisleno primenjuju u razgovoru o upotrebnim predmetima.

Dogovorite se za slededi as da uenici donesu bar jedan upotrebni predmet manjih dimenzija (uz dozvolu roditelja/staratelja), koji de uenici neotedene vratiti, a o ijim karakteristikama de se na slededem asu govoriti.

Dogovorite se da uenici na slededi as donesu nekoliko malih predmeta ija je upotrebna vrednost prestala odbaeni su, ne koriste se (nalaze se u fiokama, na tavanu, u podrumu). To mogu biti stare igrake ili njihovi delovi, kalemi za konac, kutije i sl.