"

&

'

Prof. Dr Franc Kosi, dipl. ma. ing., fkosi@mas.bg.ac.yu, kabinet 134/3 LITERATURA: 1. Sava Vuji: Rashladni ureaji, Mainski fakultet, Beograd, 1982. 2. Markoski M: Rashladni ureaji, Mainski fakultet, Beograd, 2006
2 ! 0 3 ) 4  5 6 7 8

1.

RASHLADNI KOMPRESORI - 1

1.1. SISTEMATIZACIJA RASHLADNIH KOMPRESORA Kompresori su osnovni elementi onih rashladnih maina iji se kompenzacioni proces zasniva na utroku mehanikog rada. U njima se radna materija (rashladni fluid) sabija kako bi se dostigli i u neophodnoj meri premaili temperatura ponora i pritisak koji vlada u razmenjivau toplote sa ponorom. 1.1.1. Osnovna sistematizacija prema principu rada

Prema principu rada kompresori mogu biti: 1.



u kojima se usisana para (odn. gas) sabija usled smanjivanja (tzv. elije) u kojoj se para nalazi. Prema nainu formiranja (odn. obliku) elija i kinematskim karakteristikama koje iz toga proizilaze, ovi kompresori se dele na:
$  B & # ! ( ! #  " ( ! $  9 # ! % ) ( !

&

&

&

"

1.1. 1.2. 1.3.

&

&

sa translatornim kretanjem klipova,

, kod kojih se radna zapremina formira izmeu (jednog ili vie) rotora i zidova cilind(a)ra (kuita), i , kod kojih se radne zapremine formiraju izmeu spregnutih cilindrinih spiralnih povri u zahvatu, pri emu pokretna spirala ne rotira ve orbitira1 unutar nepokretne spirale.
0 & % 9 # ! @ & # ) 1 # H & 0 & % 9 # ! @ & # ) 9 ) #  D ( ! 0 & % 9 # ! @ & # !

&

&

&

&

2.

, kod kojih je porast pritiska rezultat razmene energije pri opstrujavanju lopatica turbomaine ( ), ili pri meanju sa radnom parom koja sa velikom brzinom dolazi iz mlaznika (parni ejektorski kompresori odnosno ).
9  # ( ) ! 4 ! 0 & # )

U praksi, svakako su najzastupljeniji klipni kompresori jednostranog dejstva sa povratnim strujanjem. Od rotacionih, najzastupljeniji su dvorotorni vijani sa dva helikoidalno nazubljena rotora; relativno retko koriste se jednorotorni sa krilcima (uglavnom u niskom stupnju velikih instalacija kao booster kompresori), pa oni sa kotrljajuim klipom itd. Spiralni kompresori, kao najmlaa vrsta imaju najvei trend porasta primene meu kompresorima zapreminskog dejstva. Od turbokompresora najvie se primenjuju , dok se primenjuju znatno ree i to uglavnom u mainama sa najveim uinkom (i do vie desetina megavata).
1 # H & 0 & % 9 # ! @ & # ) 3 ! ( # ) I 1 A  D ( ) 0 & % 9 # ! @ & # )  0 @ ) 4  D ( )

Orbitiranje je kretanje tela po krunoj putanji pri emu se ono ose

R

okree oko sopstvene

1

1.1.2. Druge vanije podele Osim navedene osnovne podele, rashladni kompresori se esto razvrstavaju i po drugim znaajnim karakteristikama: (u standardnim uslovima) kompresori se dele na male (do 10 kW), srednje (od 10 do 50 kW) i velike (od 50 do 500 kW i vie).
# ! %  (  E ) ( 1 # ! %  B ! D ) E ) ( ) #  @ ' D  " ( & A 1 E ) ( 0 

hermetizacije rashladni kompresori mogu biti:

otvoreni, sa zaptivaom na mestu izlaska vratila iz kuita, poluhermetici, kada kompresor i elektromotor imaju zajedniko hermetiko kuite rastavljivog tipa, hermetici, kada je zajedniko hermetiko kuite kompresora i elektromotora zavareno, tj. nerastavljivo. Po broju jedinica, ali i po ukupnoj potronji elektrine energije, najmasovniji su hermetici (uglavnom kao mali klipni kompresori u kunim i komercijalnim rashladnim i klima ureajima); postoji tendencija irenja hermetika u podruju srednijh i poluhermetika u podrujima srednjih i velikih uinaka. , kompresori mogu biti jednostepeni ili viestepeni. Pri tome su kompresori zapreminskog dejstva uglavnom jednostepeni (klipni se ponekad prave kao dvostepeni, a samo izuzetno kao viestepeni); sa druge strane turbokompresori su najee viestepeni. koga kompresor moe sabijati, kompresori se razvrstavaju kako bi se izbegli problemi u pogledu kompatibilnosti rashladnog fluida sa primenjenim konstrukcionim materijalima i meusobne rastvorljivosti sa uljima za podmazivanje. Po ovoj podeli kompresori mogu biti freonski, amonijani, za CO2 itd. 1.2. KLIPNI RASHLADNI KOMPRESORI
# ! %  B # @ ) #  @ ' D  " ( & A I D 1 ) "  # ! %  H # & 4 1 @ 1 9 ( 4 ! B  @  H ) 4  ( 4 

U rashladnim ureajima i toplotnim pumpama se esto primenjuju vertikalni brzohodi klipni kompresori jednostranog dejstva; oni su po mnogim elementima slini sa kompresorima za vazduh ili tehnike gasove, ali su, izmenom postojeih i dodatkom novih sklopova, prilagoeni specifinim uslovima rada rashladne instalacije. To se u prvom redu odnosi na opasnost od pojave tenosti na usisu kompresora i promene temperatura i pritisaka u prelaznim reimima rada. 1.2.1. Osnovni elementi klipnih rashladnih kompresora Osnovni elementi klipnih kompresora (sl. 1.1) su: cilindri (1) unutar kojih se pravolinijski oscilatorno kreu klipovi (2) izmeu spoljanje (SMT) i unutranje mrtve take (UMT). Klipovi se obino pokreu pomou krivajnog mehanizma; kroz (dvodelnu) veliku pesnicu klipnjae (3) prolazi letei rukavac kolenastog vratila, a kroz malu pesnicu prolazi osovinica klipa. Retko, ponekad kod malih kompresora, velika pesnica je jednodelna, a vratilo ima ekscentre umesto kolena; Ventili klipnih rashladnih kompresora su samodejstvujui, tj. sami se otvaraju/zatvaraju pod dejstvom razlike pritisaka izmeu cilindra i usisnog voda (usisni ventil 4) odnosno cilindra i potisnog voda (potisni ventil 4). Potisni ventil je smeten u ventilskoj ploi (5) koja zatvara cilindar neposredno iznad SMT klipa. Usisni ventil moe biti smeten takoe u ventilskoj ploi (sl. 1.1a) ili pak u elu klipa (sl. 1.1b). U prvoj varijanti para pri usisavanju struji od SMT ka UMT, a pri sabijanju i istiskivanju od UMT ka SMT, pa se zbog toga takvi kompresori nazivaju kompresorima sa povratnim strujanjem. U drugoj varijanti, para uvek struji od UMT ka SMT (kompresori sa istosmernim strujanjem).

Rashladni klipni kompresori imaju 1, 2, 3 (ree), 4, 6, 8, 12, ili ak 16 cilindara. Jednocilindrini i dvocilindrini kompresori se obino koriste u malim, a sa 4, 6, i 8 cilindara u industrijskim instalacijama; 12 ili 16 cilindara imaju uglavnom samo najvei klipni kompresori.
4" 5 potis SMT 4' usis SMT 1 1 3 5 4" 4' potis UMT 2 3 UMT 2 usis

a)

b)

Sl. 1.1 ematski prikazi klipnih kompresora: a) sa povratnim, i b) sa istosmernim strujanjem 1.2.2. Pogonske karakteristike (performanse) klipnih rashladnih kompresora Pri izboru kompresora i njegovog pogonskog motora potrebno je poznavati pogonske karakteristike, tj. maseni protok Gs , kg/s rashladnog fluida i snagu Pef , kW na vratilu kompresora u zavisnosti od reima rada (pritisak pu i temperatura tu na usisu i pritisak pp na potisu). Radi odreivanja performansi stvarnog kompresora korisno je pre toga analizirati procese i odrediti performanse za dati reim rada za idealizirani kompresor (tzv. teorijski kompresor). Teorijski kompresor je idealizirani kompresor kome se pripisuju sledee karakteristike: 1. Za vreme procesa usisavanja nema razmene toplote izmeu delova kompresora (u prvom redu zidova cilindara) i rashladnog fluida. 2. Gazodinamiki otpori i usisnog i potisnog ventila su jednaki nuli, tj. usisavanje se odvija bez depresije, a potiskivanje bez natpritiska u cilindru. 3. Krutosti opruga i mase pokretnih delova ventila se mogu zanemariti tako da se i usisni i potisni ventil otvaraju i zatvaraju na zadatom pritisku trenutno i bez kanjenja. 4. Proces sabijanja je kvazistatiki (bez tzv. unutranjeg trenja) i adijabatski, tj. izentropski. 5. Proces potiskivanja se zavrava potpunim pranjenjem cilindra, tj. cilindar nema mrtvi (tetni) prostor (zapremina cilindra jednaka je nuli kada je klip u spoljanjoj mrtvoj taki (SMT)). 6. Zaptivenost svih elemenata teorijskog kompresora je apsolutna. 7. Ne postoji trenje izmeu elemenata kompresora (bez tzv. spoljanjeg trenja).

Potpuno ostvarivanje bilo koje od napred navedih osobina (a pogotovo svih istovremeno) je tehniki neizvodljivo. Pri tome neke mere koje pogoduju ostvarivanju jednih, kontraproduktivne su u pogledu ostvarivanju drugih eljenih osobina. Npr. sniavanjem broja obrtaja smanjuje se nekvazistatinost sabijanja, ali se poveava neadijabatinost tog procesa; takoe pri poveavanju protonih preseka ventila, smanjuju se gazodinamiki otpori, ali se pri tome poveava tetni prostor u njihovim kanalima. Pod pojmom radna zapremina cilindra Vr , m3 podrazumeva se zapremina cilindra izmeu spoljanje i unutranje mrtve take, tj. zapremina koju opie (bolje rei: prebrie) elo klipa u toku jednog hoda usisavanja D2 D3 (1.1) Vr = s = 4 4 gde su D i s prenik i hod klipa, a = s D . Ukupna zapremina cilindra Vc , m3 stvarnog kompresora vea je od radne zapremine Vr , za zapreminu Vm mrtvog (tetnog) prostora Vc = Vr + Vm (1.2) Poto teorijski kompresor nema mrtvi prostor ( Vm = 0 ), sledi da je Vct = Vr ( Vct je radna zapremina teorijskog kompresora). Ako se radna zapremina jednog cilindra pomnoi sa brojem cilindara z i brojem n hodova usisavanja u jedinici vremena dobija se tzv. sekundna zapremina kompresora; ona odreuje maksimalnu zapreminu pare koju bi mogao usisati dati kompresor u jednoj sekundi, kada ne bi bilo nikakvih zapreminskih gubitaka, tj. koju moe usisati teorijski kompresor sa istim prenikom D i hodom s klipa, istim brojem z cilindara i pri istom broju n obrtaja; ona iznosi D2 D3 (1.3) = n z Vst = n s z 4 4 Veliine u izrazu (1.3) treba da zadovoljavaju odreene uslove: z mora biti takav ceo broj koji omoguava pogodan raspored cilindara; veoma je poeljno da broj obrtaja n bude jednak broju obrtaja pogonske maine (radi direktnog povezivanja sa njom); prenik klipa D mora biti standardan (radi nabavke gotovih standardnih elemenata), a odnos = s D treba biti u pogodnim granicama. U sluajevima kada se zahtevana vrednost Vst moe ostvariti sa raznim kombinacijama z i , njihov izbor se vri na osnovu ukupnih trokova; pri tome treba imati u vidu da se potrebna vrednost proizvoda z D3 moe jeftinije ostvariti pri veim vrednostima D, tj. kompresor sa manjim brojem veih, jeftiniji je od kompresora sa veim brojem manjih cilindara. Ali, takoe treba imati u vidu da kompresori sa veim brojem manjih cilindara rade mirnije (inercijalne sile su manje i uravnoteenije), isporuka im je ujednaenija (manje su pulsacije protoka), a dijagram obrtnog momenta ravnomerniji. Odnos hoda klipa prema preniku cilindra je obino u granicama

= s D = 0,68 0,90 (manje vrednosti za freonske kompresore sa povratnim, a vee

vrednosti za amonijane kompresore sa istosmernim strujanjem), a srednja brzina klipa kod kompresora sa istosmernim strujanjem obino ne premauje 4 m/s (ograniavajui faktor su gazodinamiki otpori ventila). Zato, ako se eli dalje poveanje brzohodosti, mora se smanjivati ispod napred navedenih granica. Poto su osobine teorijskog kompresora najveim delom veoma poeljne, uobiajeno je da se procesi i performanse stvarnog kompresora uporeuju sa procesima i performansama teorijskog kompresora iste radne odnosno sekundne zapremine (tzv. teorijski uporedni kompresor) za koji je

Vr = Vrt i Vs = Vst

(1.4)
4