PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI TERMINALNIH STANJA

Prof.dr M.Cvjetkovi-Bonjak

TERMINALNA STANJA
U XX i XXI veku ljudi najee umiru od hroninih obolenja, kao to su kancer, AIDS, kardioloke bolesti Veina ljudi, kada pomisle na smrt, kao neminovnost poele brzu i bezbolnu smrt, u snu

TERMINALNA STANJA
Po definiciji, terminalne bolesti podrazumevaju progresivno propadanje, esto dugotrajno i bezuspeno leenje kao i najee, svesnost bolesnika da mu je ivot ugroen Terminalna faza bolesti poinje kada u medicini ne postoji tretman koji bi poboljao stanje ili zaustavio napredak bolesti i spreio smrtni ishod

TERMINALNA STANJA
Leenje ovakvih stanja je u osnovi palijativno,usmereno na smirivanje bola, olakavanje i odravanje ivotnih funkcija. Suoenje sa bliskom smru dovodi do brojnih psiholokih problema ne samo kod obolelog, ve i kod lanova porodice, pa i medicinskog osoblja koje prua pomo ovako tekom bolesniku.

Psihosocijalni aspekti uznapredovalih terminalnih bolesti

Veina terminalno obolelih je svesna da e ishod bolesti biti nepovoljan,medjutim, najee prethodno prodju itav niz terapijskih procedura koje su neugodne i neretko praene nizom neeljenih efekata (terapija zraenjem, citostatici) Odbijaju dalje leenje to porodica doivljava kao pasivni suicid.

Psihosocijalni aspekti terminalnih bolesti

Odluka moe biti posledica depresije i bezperspektivnosti, ali i proizvod svesnog preispitivanja kvaliteta ivota u budunosti Mogunost da se ne umre u bolnici, izolovan, opcija da se vrati u svoj dom, da se zavre jo neki poslovi nekima znai vie od produavanja ivota (biraju povoljniju varijantu za sebe)

Psihosocijalni aspekti terminalnih bolesti

Progresija bolesti dovodi do telesnog slabljenja, vezanosti za postelju, bespomonost, gubitak ljudskog dostojanstva. Pacijenti najee reaguju: hiperaktivnou povlaenjem regresijom

Hiperaktivnost
-Kod telesnno snanijih -psihomotorna uznemirenost Logoroinost Euforinost Posledica infiltracije CNS ili nuzefekti terapije

Povlaenje
utljivost Nekomunikativnost Pasivnost Moe da prethodi depresivnosti pri suoavanju sa neeljenim ishodom Selekcija kontakata (zatita sebe od komentara o propadanju

POVLAENJE-KRIVICA
Terminalno bolesni ljudi se u nekoj fazi mogu oseati krivim to su svojom boleu uzrokovali patnju okoline i svojih najbliih Povlai se da bi im olakao, a porodica pogreno razume i smatra da mu je lake kada je sam, redje ga obilaze,to potvrdjuje utisak bolesnika da je svima na teretu

Komunikativnost
Medicinsko osoblje izbegava odgovore na pitanja koja se tiu prognoze bolesti Porodica pokuava da ostavi utisak vedrine Razgovor o smrti izbegavaju gotovo svi ne sme na to da misli Zavera utanja uznemirava bolesnika, ali ima i svoje adaptabilne strane

Komunikacija
Bolesnici se privremeno oputaju verujui da e im uskoro biti bolje Jednom delu je ta nada jedina uteha (vernici)

Suoavanje sa smru u toku terminalnih stanja

1. Negacija-inicijalna reakcija bolesnika koji saznaje da je njegova bolest neizleiva Adaptabilna funkcija, korisna, kratkotrajna(prikuplja snagu,trai druga miljenja) Ukoliko dugo traje, maladaptivna-odbijanje drugih metoda leenja, maskira anksioznost

Faze suoavanja sa smru

2.Gnev (zato ba ja?) Bes, ogorenost, hostilnost prema najbliima, potrebna je i psiholoka pomo lanovima porodice 3.Pogodba-cenkanje: obino prema vioj sili, porodici u iju mo veruje.Nudi dobro ponaanje za zdravlje: Samo da ozdravim, uradiu dobre stvari-potreba bolesnika da veruje u ivotnu pravdu

Faze suoavanja sa smru

4.Depresija-osea da je bespomoan, vreme neumitno prolazi ali za onim to je bilo, i za onim to bi moglo da bude. Moe dugo da traje, ali priprema bolesnika za neminovnost, oprata se 5.Pomirenost, paralelna sa gubitkom fizike snage, sve vie vremena provodi u snu

Smrt u razliitom ivotnom dobu

Smrt obolelog lana porodice po pravilu nosi sobom tugu, patnju i oseanje gubitka lanovima porodice. Smrt lana porodice ,zavisno od njegovog uzrasta i uloge koju ima ugroava funkcionisanje porodice kao sistema

Smrt u deijem uzrastu

Tokom prve godine ivota, najei uzrok smrti su: kongenitalne malformacije .smrt bebe u kolevci naprasna smrt, dolazi do prestanka disanja nepoznate etiologije Reakcija porodice:ok, zbunjenost, krivica,sumnje

Smrt u deijem uzrastu

Izmedju 1-15 god. ivota deca najee umiru zbog posledica nesrenih sluajeva (saobraajni udesi, padovi,zadesna trovanja), zatim od maligniteta, posebno akutnih leukemija Prognoze su danas znatno bolje u poredjenju sa prethodnim periodima, zahvaljujui napretku medicine i novim terapijskim strategijama, ali esto podrazumevaju i neprijatne terapijske zahvate, nuzpojave leenja kao i neizvesnost u pogledu izleenja.

Pojam smrti kod dece

Do pete godine ivota pojam smrti je maglovit, povezuje se sa dubokim snom.Razgovor o smrti retko izaziva strah kod deteta Dete od 7-8 god. mogu za svoju bolest optuivati sebe, da je tumae kao odbaenost, 8-10 god. Dete smrt shvata kao neto konano,zdrava deca kao neto veoma daleko.

Pojam smrti kod dece

Dete koje boluje od neizleive bolesti jo u predkolskom uzrastu primeuju da se od druge dece razlikuju po tome to uzimaju lekove, strahu roditelja,u kolskom uzrastu imaju svest o ozbiljnosti svog stanja ,ak i kada nema jasnu predstavu o smrti, osea intenzivan strah. Svest o loem ishodu bolesti se kod deteta razvija postepeno (nada da e ozdraviti, mirenje da mu nee biti bolje, svest da e umreti)

Pojam smrti kod dece

Simbolino ispoljavaju zabrinutost (ranije hoe da proslave rodjendan, Novu Godinu, igraju se sahranjujui lutku). Strah kod starije dece moe da se ispolji hostilnou,besom, povlaenjem

Pristup-podela tuge,straha,anksioznosti
Predkolski uzrast- strah od razdvajanja od roditelja, medicinskih procedura. Razgovor o ostanku u bolnici, esto prisustvo roditelja Starija deca-izbegavanje otvorene lai, parcijalna istina odravaju odnos poverenja prema roditeljima U elji da zatite roditelje, deca se pretvaraju da ne znaju najusamljeniji od svih Vano je da imaju sa kim da podele strah, da ne doive odbacivanje

Smrt u adolescenciji
Prema epidemiolokim podacima, na teritoriji SAd mladi od 15-24 god najee umiru od posledica saobraajnih udesa -ubistva, samoubistva Kancer, AIDS Smrt adolescenta je tragina jer odnosi ivot pred kojim je stajala budunost,ne ostavljajui ansu da se linost razvije doivi sve ono to joj po nekom ljudskom pravu pripada

Smrt u adolescenciji
Kada boluju od neizleive bolesti, adolescenti razumeju dijagnozu, ali su mehanizmi odbrane nedovoljno efikasni Mehanizmi negacije,minimiziranje teine obolenja Pobuna, odbijanje leenja, krenje bolnikih pravila Nekritini,omnipotencija Sa napretkom bolesti optimizam se gubi,depresivnost vea nego kod odraslih

Smrt u adolescenciji
Bunt,bes, agresivnost adolescenata teko padaju porodici, roditeljima i medicinskom osoblju koje ih neguje, ali ih lake prihvataju u odnosu na izostanak albi, mirenje sa sudbinom, odgovor dobro sam i kada je jasno da bolesnik pati Podrka, razliite aktivnosti, kompjuterske igrice, prisustvo roditelja

Smrt u mladom odraslom dobu

Mladi odrasli ljudi koji su ve postali roditelji, terminalno bolesni teko podnose bolniko leenje mkoje podrazumeva odvajanje od dece, posebno majke. Strah od smrti se udruuje sa strahom za budunost deteta, to provocira maladaptivne oblike ponaanja, depresiju Nemaju pravo da umru dok dete ne othrane, to ih motivie za borbu sa boleu, ak i kada sve okolnosti ukazuju na lo ishod

Smrt u srednjim godinama

Odrasle osobe se sa starenjem sve manje plae smrti. Imali su prilike da provedu ispunjen deo ivota, steknu porodicu, othrane decu. Mnogi sredoveni ljudi su ve naruenog zdravlja ,saiveli su se sa idejom da nee doiveti duboku starost, prieljkuju naglu, brzu smrt. Neki ive uurbano, elei da to vie ostave iza sebe

Smrt u srednjim godinama

injenica da su deca odrasla, sredjena, zaposlena, doprinosi psiholokom smirenju u situaciji terminalne bolesti, pogotovo kod ena. Ljudi koji smatraju da su imali uspean i plodotvoran ivot, imaju manje tekoa u prihvatanju i prilagodjavanju na bolest koja ih ivotno ugroava

Smrt u srednjim godinama

Odstupanje-kod uspenih mukaraca, na vrhuncu karijere, Bolest podrazumeva gubitak socijalnih relacija, privilegija, stavljaju oveka u zavisni poloaj, to sve zajedno, udrueno sa strahom od smrti dovodi do emocionalne krize (depresivnost,regresivnost, hostilnost,bes)

Smrt u srednjim godinama

Realniji pristup smrti ne znai odsustvo straha od smrti Sredoveni ljudi se suoavaju i sa prolaznou ivota, starenjem. Strah od smrti moe biti simboliki izraen kroz strah od gubitka fizike privlanosti,moi,telesne snage Velike, drastine promene (menjanje ivotnog stila,razvod, veza sa znatno mladjom osobom) tumae se i kao pokuaj odgode smrti.

Smrt u starosti
Ne postoji ivotno doba u kome je lako umreti Starost je na neki nain ipak period kada je to manje zastraujue. Telesne promene, dugotrajne bolesti, slabljenje ula,sve ovo su znaci upozorenja koji ukazuju na prolaznost ivota. Na duinu ivota utie zdravstveno stanje, telesne bolesti, njihov karakter, tok i trajanje. Doivljaj promaenog ,neuspenog ivota, propusta, nezadovoljstvo, depresija, utiu na pogoranje zdravlja Smatra se da je ivotni vek ena dui zbog protektivnih faktora, bolje socijalizacije,amortizacija stresa

Smrt u starosti
Zavisnost od okoline, nemo koja prati bolest, oseanje izoloanosti, otpisanosti, finansijska ogranienja tee se podnose upravo zato to ih prate problemi starenja. Na alost,veina starijih bolesnika u terminalnoj fazi bolesti umiru u bolnici koja predstavlja svojevrsnu izolaciju,odvojeni od lanova porodice.

Psihosocijalni aspekti gubitka

Smrt svake osobe ima za posledicu tugovanje, patnju , oseaj gubitka kod ljudi koji su tog oveka voleli. Nezavisno od toga da li je smrt nastupila nenadano ili nakon dueg bolovanja, tuga i bol su neizbeni. Sa ovakvim oseanjima lanovi porodice i prijatelji bolesnika bore se due ili krae vreme, uspenije ili manje uspeno.

Psiholoki problemi lanova porodice

U akutnoj fazi tugovanja lanovi porodice ispoljavaju tugu, bol, oaj, oseanje gubitka, podseaju se dogadjaja iz prolosti, uznemireni su, ale se na gubitak apetita i sna.Neretko smrt lana porodice praena je oseanjem krivice, ukoliko je bolesnik preminuo u bolnici,doivljajem da su mu svojim prisustvom mogli nekako pomoi.

Psiholoki problemi lanova porodice

Preiveli nekada nisu u stanju da se suoe sa smru lana porodice, prihvate saznanje da tog lana vie nema. Deava se da ni posle dugog vremena lanovi porodice ne uspeju da se reorganizuju, nastavlja se disfunkcionalnost lanova i tada im je potrebna struna pomo. Tugovanje moe trajati mesecima, pa i godinama kao prirodni proces

Psiholoki problemi lanova porodice

Nakon faze oka, akutnog perioda tugovanja i burnih emocionalnih reakcija, lanovi i dalje misle na umrlu osobu, i povo prolaze kroz periode tugovanja pogotovo u vreme nekih znaajnih datuma (rodjendani, godinjice i sl) Smrt deteta u porodici je najstraniji gubitak, neretko se deava da se roditelji sa smru deteta ne pomire,i nastave da vode disfunkcionalan ivot.

Psiholoki problemi lanova porodice

to je stepen bliskosti lanova porodice sa umrlim bio vei, intenzitet oeanja je vei. Deca u porodici veoma burno reaguju na smrt brata ili sestre, ispoljavajui pormeaje ponaanja,psihosomatske tegobe,razliite strahove.

Psiholoki problemi lanova porodice

Smrt jednog roditelja deca veoma teko podnose. Pored oaja, doivljaja praznine i naputenosti ispoljavaju i intenzivan strah za drugog roditelja okirana tugom i oajem preostalog roditelja, deca se mogu zatvoriti i tugovati sama,nemajui sa kim da podele svoj bol, to ini njihovu reakciju jo intenzivnijom (poremeena dinamika odnosa, disfunkcionalnost porodice)

Psiholoki problemi lanova porodice

Smrt suprunika kod veine ljudi u potpunosti menja stil i nain ivota. Intenzivnije reaguju mukarci , kada je supruga umrla iznenadnom smru. U poetku su obasuti panjom rodbine i prijatelja Usamljenost, depresija, zloupotreba alkohola Neki se vremenom uklapaju u novi nain ivota, nekima to ne polazi za rukom Pored podrke i razumevanja, esto je potrebna i struna pomo