OSNOVNE OPERACIJE SA VEKTORIMA

Milo Preli

Treba da nauimo

ta su vektori a ta skalari Jednakost vektora Sabiranje (slaganje) vektora Da li je uvek 1+1 = 2 ??? Oduzimanje vektora Razlaganje vektora

ta su vektori, ta skalari ?

Vektori su fizike veliine koje su odreene vrednou, pravcem i smerom. Takve veliine su: brzina, ubrzanje, sila, moment sile itd. Vektori se grafiki predstavljaju strelicom

Veliine koje su odreene samo brojnom vrednou, zovu se skalari. To su: masa, vreme, preeni put i td.

Jednakost vektora

Vektori su jednaki samo ako su im jednaki svi parametri koji ih definiu, tj ako imaju isti pravac, isti smer i istu vrednost.

Jednaki vektori

Razliiti vektori

Sabiranje (slaganje) vektora

1. Metoda paralelograma (samo za 2 vektora)

R=a+b
b a VANO: Kod ove
metode vektori se moraju dovesti na zajedniki poetak

Primer sabiranja vektora

Ako sanke vuku dva deaka razliitih godina (a time i razliim silama) iz iskustva znamo da e se sanke kretati pravcem koji je blii pravcu vuenja jaeg deaka. Tako je zapravo i primeeno da se vektori sabiraju na specifian nain.

sanke

Sabiranje (slaganje) vektora

2. Metoda nadovezivanja ( za proizvoljan broj vektora)

b c

a a b

R=a+b+c
VANO: U ovom sluaju na kraj
jednog vektora se dodaje poetak drugog i sve tako dok se svi vektori ne sloe

Oduzimanje vektora

Oduzimanje nije neka nova operacija, ve se svodi na sabiranje, s tim to se vektorima ispred kojih stoji znak minus menja smer. Primer: a + b c = ?

a
c -c b

R = a+b-c

Kad je zbir vektora najvei, a kad je najmanji ?

Zbir vektora je najvei kada su vektori sa istim pravcem i smerom i samo tada je sabiranje vektora identino sa sabiranjem brojeva. Tj samo tada moe biti 1+1 = 2
Zbir vektora je najmanji kada vektori imaju isti pravac a suprotan smer, tj moe biti i 1 + 1 = 0

a
c

a b d d R

b R c

Razlaganje vektora

Pri slaganju vektora, od dva vektora smo pravili jedan. Kod razlaganja vektora je obrnuto od jednog vektora treba da dobijemo dva. Pravci na koje razlaemo vektore mogu biti proizvoljni a esto moramo da sledimo prirodu, tj da gledamo kako to ona radi (kao to je primer strme ravni).
Fs komponenta teine koja tera telo niz strmu ravan N komponenta teine koja utie na ugibanje strme ravni

1
F1 F

F2

mg

Mogu li se od jedne male sile dobiti dve velike ?

Da, mogu. To je pokazano na donjem primeru gde se vidi da su te dve sile skoro pod uglom od 180 stepeni. Npr ako u zategnut konopac guramo silom F dobijamo dve komponente F1 i F2 koje su neuporedivo vee od sile guranja F
F1

F2

Da li je ovo sve?

Ne, nije. Postoji jo operacija sa vektorima, ali su one komplikovanije i ree u upotrebi. Tako imamo dve vrste proizvoda vektora: 1. skalarni proizvod 2. vektorski proizvod Rezultat skalarnog proizvoda dva vektora je skalar, pa otuda i takvo ime Rezultat vektorskog proizvoda dva vektora je vektor

I na kraju...

ta su vektori a ta skalari? Jednakost vektora Sabiranje (slaganje) vektora

Oduzimanje vektora Razlaganje vektota

Vektori su veliine odreene vrednou, pravcem i smerom. Skalari su veliine odreene samo brojnom vrednou Vektori su jednaki samo ako su im jednaki svi parametri koji ih definiu, tj ako imaju isti pravac, isti smer i istu vrednost. Vektori se mogu sabrati metodom paralelograma i metodom nadovezivanja (poligona) Oduzimanje nije neka nova operacija, ve se svodi na sabiranje, s tim to se vektorima ispred kojih stoji znak minus menja smer. Pri slaganju vektora, od dva vektora smo pravili jedan. Kod razlaganja vektora je obrnuto od jednog vektora treba da dobijemo dva.