Khammai Dhammasami MEDITACIJA SABRANOSTI BEZ MUKE Sadraj Poglavlje 1. Uvod u vipassana meditaciju Poglavlje 2.

Metta meditacija Poglavlje 3. Kako se odnositi prema bolu Poglavlje 4. Uputstva za hodajuu meditaciju Poglavlje 5. Meditacija o Budi Poglavlje 6. Gola panja Poglavlje 7. Meditacija o bezlinosti tela Poglavlje 8. Intenzivno vebanje sabranosti Poglavlje 9. Meditacija o smrti (maranasati) Poglavlje 10 Sabranost u svakodnevnom ivotu Poglavlje 11. Zato meditativno povlaenje?

Poglavlje 1 UVOD U VIPASSANA MEDITACIJU Cilj meditacije Ono to sada zapoinjemo jeste nekoliko dana meditacijskog povlaenja. Ulaemo poseban napor da se okupimo i pomognemo jedni drugima da praktikujemo meditaciju. Ovo vee je uvod. eleo bih da vam kaem neto o tome zato je potrebno da meditiramo, ta je to koncentracija i kako da ponemo da je vebamo. Da bismo svoje telo odrali zdravim, radimo razliite fizike vebe, to e nae zdravlje uiniti stabilnim, a telo fiziki jaim. Na isti nain, da bismo imali stabilan i jak um, vebamo meditaciju, koja je jedna vrsta mentalne vebe. Mnogi ljudi povezuju meditaciju sa sujeverjem ili nadnaravnim moima. Meutim, generalno meditacija u budizmu jeste mentalni trening. Moda e nam pomoi da bolje razumemo meditaciju ako um predstavimo kroz metaforu, kao scenu iz prirode. Pre nego to to uradimo, molim vas ne zaboravite da se um ne moe uporediti sa bilo ime to vidimo svojim oima. Um je toliko brz, udesan, komplikovan i tajanstven.

Um je poput vode u jezeru Pa ipak, radi boljeg razumevanja, moemo uporediti um sa jezerom u kojem rastu lotosi i ive mnoge vodene ivotinje. Ako imate veliko jezero puno iste vode, imaete vrlo lepo mesto u prirodi, na koje e ljudi rado dolaziti. Um je slian toj istoj vodi, a celo jezero je nalik naem fizikom telu. Zamislite ta bi se dogodilo ako bi voda poela da otie. Jezero bi se na kraju isuilo. One ivotinje i lotosi bi uginuli. Zelenilo oko jezera bi nestalo. Ljudi vie ne bi imali koristi od njega. Ovde je kljuna re oticanje, curenje. Ona sugerie da voda odlazi bez vaeg znanja. Niste toga svesni, niti potrebe da prekinete to oticanje. Slino ovome, tokom dana, bez ikakve namere da razmiljamo, misli se jednostavno pojavljuju u naem umu i troe nau mentalnu energiju. Posle 20-30 minuta uronjenosti u nasumine misli se zamorimo. I ta onda radite? Okrenete se od njih i uzdahnete, to je znak vae iscrpljenosti. Nekada ne moete ni da zaspite zbog curenja mentalne energije. Frustriranost na poslu je curenje. Uznemirenost na poslu je curenje. Mentalna energija se troi uzalud. A vi toga niste ni svesni. Briga kao curenje energije Ako su u oveku briga ili strah, tada je ta briga jedna vrsta curenja koje potroi svu njegovu energiju. On tada postajem iscrpljen. To utie i na njegovo fiziko zdravlje. Vrlo je vano blokirati to curenje mentalne snage, ba kao to je vano zatiti sve one vodene ivotinje i lotose, kako bi se jezero i okolina ouvali istim i prijatnim za boravak. Zamislimo da na poslu imate nekog ko se ponaa vrlo arogantno. Moda je to va kolega ili klijent. I pretpostavimo da se veoma razbesnite. Bes troi mentalnu energiju. Onog dana kad osetite bes biete umorniji nego obinim danima. I to ne nuno zbog koliine posla koju imate, ve zbog besa koji vas je obuzeo na poslu. Sledeeg dana doete na posao i moda se opet razbesnite. Pretpostavimo da vam se to dogaa dan za danom. Nedelju dana kasnije doete kui i vrlo lako se ponovo razbesnite. Onda krenete da krivite druge, nekad svoju porodi cu, moda zbog nekog sasvim malog problema. Ponete da se prepirete, ponete da gubite oseaj zahvalnosti za ono to vaa porodica ini za vas. I tako ivotinje koje ive u jezeru poinju da pate. Oni cvetovi lotosa su lanovi vae porodice. Oni ne mogu biti sreni ivei sa ovekom koji se tako lako razbesni. Ako bi neko u ovoj prostoriji bio tek ljut, ne ni posebno besan, tada niko ne bi mogao ni da se nasmeje. Curenje mentalne energije ima taj efekat na okolinu, poev od vae porodice i prijatelja.

Zato je vano znati kako na um radi, zato osetimo bes, zato osetimo frustraciju, zato se osetimo nesrenim i, naravno, zato se osetimo srenim. Dakle, da bismo to saznali, mi meditiramo. Kada otkrijemo sopstveni bes, frustraciju, razoarenje, otpor, ogor enje, trebalo bi da pokuamo da ih prihvatimo, da ih vidimo to jasnije. To e nas onda sigurno voditi i do njihovog razumevanja. Prihvatanje prve plemenite istine Postoje etiri plemenite istine: patnja (dukkha saa), uzrok patnji (samudaya saa), okonanje patnje (norodha saa) i put koji vodi do okonanja patnje (magga saa). Prva, plemenita istina o patnji znai da patnja zaista postoji. Briga je patnja. Bes, odbojnost, frustracija i razoarenje su patnja. Mi ove stvari obino ne uzimamo kao patnju. Umesto toga, pokuavamo da opravdamo svoje emocionalne reakcije kakva je recimo bes. Pokuavamo da okrivimo druge za svoju uznemirenost, umesto da pokuamo da ga razumemo i prihvatimo. Patnja je neodvojivi deo ivota. Meutim, kada meditiramo, mi emo videti sve ove stvari. Prihvatiemo patnju i potruditi se da je razumemo. Vipassana meditacija predstavlja pokuaj da se razume Prva plemenita istina, jedno univerzalno iskustvo. Mi to ne radimo zbog Bude, niti zbog bilo koga drugog, ve zbog nas samih. Nemogue je pokloniti drugome postignue do kojeg dolazimo meditacijom; ali nepostojanje tog postignua je prilino oigledno: stanja naeg uma u vezi sa okruenjem u kojem se nalazimo ogledae se ili, pre, bie odreena time da li meditiramo ili ne. Otuda j este vano da krenemo da meditiramo. Meditacija ili bhavana A sada da kaemo neto o samoj meditaciji. Naa re meditacija ne sadri bilo kakvu posebnu budistiku ideju. Neki ljudi misle da meditacija znai sedeti mirno, sklopljenih oiju i misliti na sve one stvari koje su dobre u naem ivotu, a ignorisati one loe, negovati jedan stav optimizma. Neki druge smatraju da je meditacija nekakav dodatni teret, bez ikakve veze sa naim svakodnevnim ivotom, da je neto samo za monahe i monahinje, moda za stare ljude koji su u penziji i imaju dovoljno slobodnog vremena. Naalost, ak i mnogi koji su roeni kao budisti, na meditaciju gledaju kao na vebu samo za oni koji ele da dostignu nibbnu ovde i sada, moda kao neka vrsta preice. Ako vas ne zanima nibbna ili to da postanete arahant, tada vam, po njihovom miljenju, uopte nije potrebna meditacija. U nekim religijama, meditacija znai razmiljanje o neemu to pripada prolosti, neemu to ste uinili, bilo da je dobro ili loe. U naem sluaju, da bismo razumeli meditaciju, moramo se vratiti na izvornu re na jeziku pali,

a to je bhavana, koja znai negovanje neke mentalne sposobnosti. Verujemo da kao ljudska bia, imamo sposobnost da svoj um uinimo stabilnim i skoncentrisanim, da ga upotrebimo za razumevanje, miljenje i stvaranje neega to je udesno. Bilo kako bilo, ta sposobnost u nama je tek seme. Moramo ga negovati kako bi ono i proklijalo. Iako posedujemo sposobnost da budemo sabrani, da budemo skoncentrisani i da razumemo, slino semenu koje nee postati biljka ako ga ne zalivate i hranite, um ostaje nerazvijen bez valjane mentalne vebe. Veba koju za to koristimo naziva se meditacija. Kada meditiramo, mi istraujemo i nastojimo da otkrijemo na koji nain na um funkcionie. Samu tehniku vebanja je otkrio i poduavao Buda, ali mi sami moramo da vidimo rezultat. Potrebna nam je tehnika da razvijemo svoj um, probudimo svoju mentalnu energiju, slino kao to moramo znati kako da razvijemo miie svoga tela. Objekat meditacije Vebaemo vipassana bhavanu ili meditaciju sabranosti. Zato u prvo opisati tehniku. Objekat meditacije je vrlo vaan. Godine 1995, kada sam posetio Taunggyi u an provinciji, u Burmi, sreo sam jednog od mojih uenika koje je ve bio meditirao neko vreme. No, on nije najbolje razumeo pojam objekta meditacije. Oekivao je od mene da mu kaem koji je najbolji objekat meditacije za njega. Odgovorio sam mu da bilo koji objekat koji se pojavi u sadanjem trenutku jeste dobar objekat meditacije. Ljutnja je objekat meditacije ako ste je svesni. Ljubomora je objekat meditacije. Napetost je objekat meditacije. Dah je objekat meditacije. Kao to je i Buda objekat meditacije. Imao sam utisak da ipak nije sasvim razumeo ta mu govorim. Ono to sam, teorijski, u globalu govori jeste da itav vset jeste objekat meditacije. Kada doete na posao kao lekar, sve to vidite i doivite, pacijenti, vae kolege, posao, sve je to objekat meditacije. est svetova ula Kako mi opaamo stvari? Opaamo ih kroz svoje oi, ui, nos, jezik, telo i um. I z perspektive meditacije, postoji est svetova; svet slika, svet zvukova, svet mirisa, svet ukusa, svet dodira i svet misli. Prvih pet su fiziki i poslednji je mentalni. Sve to opazite kroz ovih est ula jeste objekat meditacije. ta god da se pojavi u vaem umu je objekat meditacije; ta god da ugledate je objekat meditacije. U ovom trenutku sedite i telo dodiruje pod. Taj oseaj dodira je objekat meditacije. ujete moj glas, to je jo jedan objekat meditacije. Ne postoji bilo ta to ne moe postati takvim objektom. I mi svet doivljavamo na samo tih est naina.

Koncentracija Na ta emo da se fokusiramo? Imamo samo jedan um, ali moramo da se nosimo sa est objekata. U ovom trenutku me vidite. I to je objekat vida. ujete moj glas objekat ula sluha. Takoe razmiljate o onome to govorim mentalni objekat. Telo sedi na podu i taj kontakt je jo jedan objekat sve u svemu etiri razliita objekta. Dakle, na koji od njih et se fokusirati? To je taka na kojoj u pomo priskae tehnika. Zamislite da je um straar koji mora da pazi na neto, recimo na kuu, koja ima estoro vrata vrata oka, vrata uha, vrata nosa, vrata jezika, vrata tela i vrata uma. Sami ste u toj kui i ne oseate se bezbednim. Neko moe ui na prednja vrta, neko drugi na zad nja. Kako da ih uhvatite? Jedini nain je da zatvorite petoro vrata, motrite na ona koja su ostala otvorena i tako uoite onoga ko na njih ulazi. To je ono to nazivamo koncentracijom. Fokusirate se na jednu taku. Ta sposobnost da um drite na jednim vratima, a ne i na ostalima, naziva se koncentracija. Ova re se nekad, na svom najviem stupnju, objanjava i kao usredsreenost, kad um drite na samo jednoj taki. elite da odete do prodavnice, elite da odete do biblioteke ili da posetite prijatelja, e lite da pogledati neki video kod kue etiri stvari. Koju od njih ete uraditi? Ukoliko nemate snaan um, neete biti u stanju da uivate u bilo emu. Va um e ii u u prodavnicu dok razgovarate sa prijateljem. I ne uivate do kraja ni u jednom od to dvoje. Kada imate snaan um i odluite: Sad u da pogledam film, tada ete biti u stanju da sednete i gledate ga. I dok gledate taj film va um ne ide u prodavnicu, ne pria sa prijateljem, niti odlazi u biblioteku. To je koncentracija. Primarni i sekundarni objekat Meu svim ovim objektima, odabraemo jedan kao primarni objekat ili kao inicijalni objekat i toga emo se drati. Kako se pojavljuju, posmatraemo takoe i druge objekte. Registrovaemo ih, ali oni su sekundarni objekti. Ako ste i radije meditirali i dobili ste neki objekat meditacije kao primarni objekat, moete ga zadrati. U ostalim sluajevima, odabraemo udah i izdah kao na inicijalni objekat. Kad udahnete, u sebi ete rei udah i kad izdahnete u sebi kaite izdah; udah...izdah...udah...izdah. To je va primarni objekat. Meutim, taj primarni objekat nije jedini objekat meditacije. Ne zatvarate sebe sasvim za sve druge objekte. To nije ni mogue. Kako se pojave u svesti, kakav god da je objekat, uoiete ih, to znai da ete ih registrovati u umu. Uputstva za sedei poloaj Sada u poeti sa instrukcijama. Udobno sedite. Prvo u rei neto o poloaju tela. Kada sedite,

nemojte ukrstiti noge, sem ako ve niste navikli i nemate bilo kakav problem sa tim. Bolje je ako samo lee na podu jedna pored druge. Ako su ukrtene, mogu se pojaviti toplota i bol, a kasnije i napetost i rastresenost. Ako su jedna pored druge, moete ih i nesvesno pomerati kako u vama vremenom pritisak raste. Ne bi trebalo da ih pomerate odmah ili esto, mada ete pr e ili kasnije doi do take kada to morate da uradite. Na taj nain razvijate strpljivost i odlunost. Drite kimu pravom i gledajte pravo ispred sebe. to se tie ruku, ne stavljajte dlan na dlan, jer e to izazvati toplotu, znojenje i smetnju. Razmaknite malo ake, tako da prsti jedne ake lee na prstima druge ili ih ukrstite. Ako vam je telo pravo, to e biti osnova itavog poloaja. Ako osetite da se se povili, pokuajte da ispravite kimu, ali uinite to lagano i s panjom. Oi drite zatvorene, ne vrsto, ali ih sklopite. Ako su kapci vrsto stisnuti, to e navesti um da luta. Neka samo dodiruju jedan drugog. Disanje Fokusirajte um na nozdrve. Ponite da diete sasvim normalno. Kad udahnete, recite u sebi udah. To znai da imenujete objekat. Kad izdahnete, recite u sebi izdah udah... izdah... udah... izdah. Ako dok budete tako disali, va um negde odluta, recimo ode do bolnice i vidi na svom mentalnom ekranu vidite bolnicu, tada i to registrujte slika... slika... slika tri ili etiri puta i potom vratite panju na dah. Ponovo ponite udah... izdah. Ako ujete da vam se neko u umu obraa, tada i to briljivo registrujte zvuk... zvuk... zvuk tri ili etiri puta i potom vratite panju na svoj primarni objekat, a to je dah. Ako ujete kucanje sata, fokusirajte se u tom pravcu i svesrdno registrujte zvuk... zvuk tri ili etiri puta i vratite se na dah. Ako ga ponovo ujete, moete se vratiti na taj zvuk, registrovati zvuk... zvuk... zvuk. Bol Kada osetite bol u nekom delu tela, recimo u kolenu, prebacite svu svoju mentalnu energiju na to koleno. Registrujte u umu bol... bol... bol tri ili etiri puta. Onda ga napustite i odete ponovo na disanje. Taj bol e se moda smanjiti ili poveati. Ako se bol poveava, vratite mu se i sa punom panjom uoite bol... bol... bol tri ili etiri puta. Potom, ostavite ga tu gde jeste i idite nazad na dah. Ako bol i dalje raste, ponovo mu se posvetite, ostanite sa njim i posmatrajte ga intenzivno due vreme. Pokuajte da mirno posmatrate utrnulost to je mogue due i registrujete utrnulost... utrnulost... utrnulost. Zatim je napustite i usmerite panju na dah. Ako bol jaa, vratite mu se,

ostanite kraj njega i paljivo ga posmatrajte due vreme. Ako vas bol uini nestrpljivim, registrujte nestrpljivost... nestrpljivost... nestrpljivost ili nemir... nemir... nemir i vratite se na dah. Ako vam je hladno, uoite hladnoa... hladnoa... hladnoa. Ako osetite utrnulost, ne menjajte svoj poloaj istog momenta. Pokuajte da ostanete sa tim oseajem to je god due mogue i registrujete utrnulost... utrnulost... utrnulost, da se potom ponovo okrenuli disanju. Ako taj oseaj postane jai, vratite mu se i osvestite utrnulost... utrnulost... utrnulost jo jednom. Ako potom ponete da razmiljate ta ste radili danas ili ta ete raditi sutra, jednostavno i to uoite misao... misao... misao, da biste je potom napustili i vratiti se disanju.

Poslednja izmena: Septembar 28, 2013, 14:13:50 Sati Sauvana

Sati
Odg: Meditacija sabranosti bez muke - Khammai Dhammasami
Odgovor #1 poslato: Oktobar 07, 2013, 14:01:05

Poglavlje 2 METTA MEDITACIJA Podravajua meditacija Postoje etiri vrste meditacija koje su nam potrebne kako bismo podrali vipassana meditaciju. To su metta meditacija, meditacija o kvalitetima Bude, meditacija o bezlinosti tela i meditacija o smrti. Te etiri, ako se vebaju redovno i ispravno, pomau razvoj vipassana prakse. I obrnuto, vipassana meditacija pomae nam da dostignemo duboko razumevanje te etiri meditativne prakse. Dakle, one se uzajamno potvruju i pomau, te se otuda ove etiri vebe nazivaju podravajuim meditacijama.

One u velikoj meri pripadaju refleksivnom tipu meditacije, pre nego to pokuavamo da posmatramo senzacije i misli iz trenutka u trenutak kao to to radimo u vipassani. One pomau umu da se fokusira. Kada ih jednom do kraja razvijemo, obino utiu i na na nain razmiljanja. Tri od njih metta, meditacija o bezlinosti tela i meditacija o smrti direktno nam pomau da razvijemo ispravnu misao kao elemenat Plemenitog osmostrukog puta, jer njihova osnova su dobronamernost, nenasilje i nevezivanje. Metta meditacija Pre praktikovanja mette, voleo bih da prodiskutujemo ta je to metta. Vebanje metta meditacije (meditacije prijateljske ljubavi) nije neto novo za budiste u Burmi, Tajlandu i na ri Lanki. Zapravo, na mnogim mestima, ljudi e pod meditacijom podrazumevati upravo metta meditaciju. Metta meditacija nam dolazi kao paket, jer se sastoji od etiri komponente: metta, karuna (saoseanje), mudita (radost zbog sree drugih) i upekkha (uravnoteen um). Na burmanskom ili tajlandskom, upekkha znai biti indiferentan prema nekome ili neemu. Otuda se re upekkha esto pogreno tumai, iako je ona deo mette. U stvari, upekkha nije stav ignorisanja ili indiferentnosti prema neemu, ve pre spokojan, uravnoteen um, koji se ne koleba ili je pod uticajem ni patnje koju posmatra karuna, niti sree koju posmatra mudita. On uvek zadrava duh mette, koja je i sam temelj njegovog postojanja. Zato, kada kaemo metta, tu su sadrana i ostala tri elementa. Meutim, u praksi, svi etvoro ne mogu se praktikovati u isto vreme. Treba da ponemo sa mettom. To da li emo prei na ostala tri elementa ili neemo zavisi od toga kako napredujemo sa metta meditacijom. Ne moemo krenuti od karune, mudite ili upekkhe, poto svaki od tih elemenata u stvari predstavlja specijalizovanu primenu mette. Tako praksa uvek poinje sa mettom, koja se vremenom razvija u kvalitete srce kakvi su recimo karuna, i ona je klju daljeg razvijanja tih kvaliteta. ta je metta? elja da vidite mir i uspeh u svom ivotu jeste metta. elja da ne budete poteeni povreivanja jeste metta. Takvu dobru nameru treba razvijati i proirivati i na lanove porodice i prijatelje. Kako se ona razvija, treba da je postepeno na sva bia na ovome svetu, ukljuujui i vae neprijatelje. elja da ih vidite kako i njima ide dobro i sreni su jeste duh mette. elite da vidite sebe kako napredujete socijalno, ekonomski i duhovno. To je metta. Kada sebi elimo dobro zdravlje i prosperitet, razvijamo i svesnost dobronamernosti prema samima sebi promoviemo ljubav prema sebi i izbegavamo opasnost povreivanja i neprijateljstva. Ne poinjite odmah sa celim svetom

Metta jeste dobronamernost kroz koju elite da vidite sopstveno blagostanje i dobrobit. U ovome svetu, svako ivo bie voli sebe i trebalo bi da bude svesno ovog oseaja. Potom bi trebalo da ga proiri na one koji su mu najblii: roditelje, lanove porodice, sinove, keri, brau, sestre i uitelje. To je nain da ponemo da irimo i produbljujemo mettu. Ima onih koji kau ovako: Neka sva bia na istoku budu mirna i srena. Neki praktikuju mettu samo sa celim svetom kao objektom meditacije, previajui ljude koji su im najblii i najdrai. Budui da nisu u stanju da do kraja razviju mettu prema samima sebi i svojim prijateljima, kako mogu oekivati da je proire na ceo svet? Tu nema logike. Sve to se lako moe ispostaviti kao jalov posao, a nekada tek samo kao predstava za okolinu. Univerzalna dimenzija mette Kako je metta po svojoj prirodi univerzalna, kao to je ve reeno, potrebno je da imamo povoljan oseaj ne samo prema sebi, ve isto tako za druge ljude. U suprotnom, metta moe izgubiti svoju istinsku prirodu i savladae je njeni nevidljivi napadai: vezanost i sebinost. Tada vie nema rei o metti. Metta po svom pravom karakteru gravitira ka postepenom slabljenju granice izmeu vas i vae porodice, prijatelja i stranaca, izmeu vas i vaeg neprijatelja. Predubeenja, pristrasnost i strah jesu manifestacije oponenata mette; one stvaraju mentalnu barijeru izmeu onih koje volite i onih koje ne volite. Metta nastoji da umanji i eliminie takve predrasude i razlikovanja. Metta daje univerzalnu dimenziju nainu na koji mislimo i delamo. Sa metom dolaze vrline kao to su privrenost i potenje. Onaj ko je dovoljno razvio mettu jeste izuzetno promiljen, brian i blag. On je strpljiv i spreman da saslua tue miljenje.1 Metta nastoji da transformie karakter osobe, nudei joj mir i pogled na ivot koji odie samopuzdanjem. Postoji ljudi koji ne oseaju naklonost ak ni prema samima sebi. Oni ne nastoje da sebe popravljaju; oni mogu sebe ak i da povrede ili dovedu u opasnost. Zato, oni koji ele da na pravi nain preurede svoj ivot i izbegnu nesreu, trebalo bi da praktikuju svesnost mette barem prema sebi. Posle toga, neophodna im je samo dobra poduka da je proire i prema drugima. Nevidljivi i vidljivi neprijatelji mette Praktikovanje mette moe vrlo lako krenuti stranputicom naroito u odsustvu sabranosti. Dobronamernost kao sutina mette moe se promeniti u vezanost i poudu, a to dvoje deluju kao magnet. Oni su nevidljive prepreka ka metti i vrlo je teko boriti se sa njima. Zlovolja i bes su suprotnost dobronamernosti i prijateljskoj ljubavi. One imaju razornu snagu, kako u nama, tako i izvan nas. To su dobro poznati i vidljivi neprijatelji mette. Sve prepreke ka metti, vidljive i nevidljive, jesu direktne emocionalne reakcije koje dolaze iz nas i zahtevaju

svesnost i koncentraciju, kako bismo ih detektovali i stavili pod kontrolu. U stvari, metta meditacija nije u stanju da napreduje ako nema sabranosti. Buda je jasno ukazao da treba uvrstiti sabranost kako bismo odrali mettu. Neophodna nam je zaista svesnost (sati), zapravo svih sedam elemenata probuenja (bohanga) da bismo razvili mettu. Buda je takoe savetovao svakoga da pomae svom roaku ili prijatelju i ako mu je zaista stalo do njih, da praktikuje meditaciju sabranost (satipatthana). Praktikovanje mette i sabranosti se esto poduavaju zajedno. Ne puko recitovanje rei Metta meditacija nije puko recitovanje Metta sutte, govora o prijateljskoj ljubavi. Radi se o stvaranju i razvijanju svesnosti injenice da volimo sebe; ne elimo sebi bilo kakvo zlo. tavie, radi se o proirivanju ovakvih dobrih misli i na druge. Isto tako, re je o evoluciji kvaliteta srca koje smo ve ranije pominjali. Da bismo to postigli, neophodan je ispravan napor. Pa ipak, bez sabranosti, verovatno neemo znati gde i kada da ulaemo taj napor. Tako opet dolazimo do sabranosti. Metta meditacija nije ni puko recitovanje delova budistikog kanona. Mnogo je takvih standardnih formula prevedenih direktno sa palija ili zasnovanih na onoj kao to je neka ja bude srean, koja je dobro poznata.2 Nije dovoljno samo memorisati neku formulu ili stih kao da se radi o mantri. Stvari ne funkcioniu na taj nain. Neophodna je sabranost i promiljanje o takvim stvarima kao to su srea i patnja, o osobi koju uzimamo kao objekat meditacije. Neposredni rezultat mette Razvijanje mette jeste, u stvari, klju prevladavanja frustracije unutar samoga sebe. Ovo postepeno smirivanje frustracije prva je korist koju anjemo od redovnog praktikovanja metta meditacije. Kako postajemo veseliji i sa vie nade, tako smo i drai drugima. Averzija, iritiranost, nemir i bes e biti uveliko smanjeni kako praksa napreduje. Arogantan stav koji nipodatava druge e takoe nestati. S druge strane, u nedostatku one aure koju oko nas stvara metta, prezir i ba me briga stav mogu nadvladati dobru nameru. Na svakodnevni ivot je esto tegoban, razoaravajui i komplikovan. Ako je vaa praksa mette dovoljno uznapredovala, potraiete jednostavan i miran ivot ispunjen zadovoljenou. Neophodna nam je introspekcija kako bismo ustanovili posedujemo li ijedan od tih kvaliteta. A za to je potrebno da vebamo vipassana meditaciju. Ako kroz tu meditaciju otkrijemo da nam nedostaje neki kvalitet, tada treba da primenimo ispravan napor. Nuno je da promiljamo o

pojedinim reima u okviru Metta sutte, Govora o prijateljskoj ljubavi, i procenjujemo da li i mi sami posedujemo te kvalitete. To je jo jedan nain praktikovanja mette. Karuna i mudita Od samog poetka treba da ponemo da prisvajamo saoseanje (karuna) i radost (mudita). U metta meditaciji neophodan nam je i objekat meditacije. Prvi objekat nije niko drugi do mi sami. Drugi objekat jesu ljudi koji su vam bliski. Nije bitno koga ste odabrali za objekat meditacije, ali svi objekti se generalno mogu staviti u dve kategorije: onaj koji pati i onaj koj je srean. Na primer, odabrao sam majku kao objekat svoje mette. Ako ona pati od glavobolje, elim joj da se oslobodi patnje, dakle glavobolje. Da bih imao tu dobru nameru neophodna je metta (prijateljska ljubav) kao osnova. Kako se uivljavam u njezinu patnju, tako se raa saoseanje. Zato to je ona objekat patnje. Kada je srena, elim da moja metta podri njezinu sreu. I kako mi je veoma stalo da ona bude srena, u meni se javlja radost. Isti objekat, moja majka, raa u meni i saoseanje i radost. To je zbog injenice da poinjem sa metta praksom posedujui dimenziju koja je dovoljno iroka da obuhvati i podstakne i saoseanje i radost. injenica glavobolje je vana da se razvije paljivost. To je injenica koja je prisutna u mom umu u ovom trenutku. Kada je zabrinuta, rekao bih: Neka se oslobodi briga i bude srena. Moja elja da se oslobodi brige jeste jedan oseaj saoseanja, koji izvire iz mette, dok ova druga, elja da bude srena, jeste nuno radosna, takoe vrsto ukorenjena metta. Dakle, metta kree da razvija karunu i muditu. U metta meditaciji, ulogu igraju oba oseaja, i saoseanje i radost. Kada gledamo kakva je glad u Sudanu i vidimo ljude i decu kako umiru od gladi, tada posmatramo jedan objekat patnje. Ukoliko je metta ve postala deo vas, istog trena se u vama razvija karuna. Osoba koja praktikuje metta meditaciju na objekat patnje razvija saoseanje. Drugim reima, metta se transformie u saoseanje. Kada ujete da je neka grupa ljudi ugnjetavana, ukoliko je metta ve razvijena, tada ponete da razvijate i saoseanje. Naravno, bez sabranosti, ova metta moe voditi do besa prema ugnjetavau i moda i reagujete u skladu sa tim. Ovde moete videti vanost sabranosti, koja e pomoi da se umiri bes. Kada ujemo za neiji uspeh recimo u koli, oseamo se srenim. U tom sluaju, oseaj koji se razvija je mudita, radostan oseaj. Sreni ste kad vidite da neko postie uspeh. U ovom svetu, obino je prilino lako osetiti saoseanje, zato to su objekti patnje takvi da nas lako pokrenu. Vrlo su moni. Posmatrajte samo kako cela zemlja ostane u oku kada recimo neka poznata osoba nastrada recimo u saobraajnoj nesrei. Mnogi, koji je do tada moda i nisu naroito

voleli, bivaju obuzeti tugom. Ali je mnogo tee radovati se neijem linom uspehu. To nas nekako ne dodiruje toliko snano. Teko je osetiti se radostan zbog drugih Komunizam je nastao kao odgovor na ugnjetavanje radnike klase. Sa budistikog filozofskog stanovita, ovo ugnjetavanje i siromatvo vodili su do oseaja karune, koj ije opet sa svoje strane vodio do formiranja sistema koji je trebalo da ukinu to ugnjetavanje i eksploataciju. Ideja komunizma je oigledno bila izgraena na saoseanju. Meutim, ljudi koj isu sledili komunizam nisu se oseali srenim kad bi videli bogate ljude. Oni su, a naroito komunistiki lideri, nisu u sebi imali oseaj radosti. Da su oseali muditu, moda ne bi nacionalizovali ili konfiskovali fabrike koje su stvorene na poten nain i tako bi moda izbegli svojevremeni ekonomski i politiki kolaps cele Istone Evrope. Moda bi se ti lideri i do danas zadrali na vlasti. Otuda, kada razvijamo mettu, trebalo bi sebe da posmatramo da vidimo sadri li ona neophodan kvalitet koji je osnova za nastanak saoseanja i radosti. Uloga koju ima sati Ve smo razmatrali ulogu sabranosti u praktikovanju mette. Pa ipak, ponovo bih je ovde pomenuo. Kada vidite objekat patnje, to vas dirne. Kad vidite da nekome ide dobro, to vas usrei. Postanete radosti zbog mudite. Emocionalno, to dvoje, saoseanje (karuna) i radost (mudita) jesu suprotnosti. Zato, kada se susretnem osa obe ove emocije u razliito vreme, mogue je da nas one izbace iz emocionalne ravnotee. Moda nas privue karuna i postanemo vrlo tuni. Slino ovome, moda nas ponese mudita i odvede nas do pohlepe (lobha) il i gordosti (mana). Zaista vam je potrebno neto to e uspostaviti balans izmeu te dve dijametralno suprotne emocije. To jeste sati (sabranost), koja unosi neophodni balans. Zbog toga je nuno da uz mettu praktikujemo i vipassana meditaciju. Kada smo stigli do te faze, sabranost pomae da se razvije koncentracija (samadhi). Taj razvoj je kljuan, jer bez snane koncentracije um moe izgubiti balans. Prosto govorei, upekkha, poslednja komponenta mette, ne moe se negovati sve dok i koncentracija nije razv ijena. Meutim, sama koncentracija, bez mette, karune i mudite, ne dovodi do upekkhe. U uenju Abhidhamme, kao i kod elemenata zadubljenja (hana), vrlo napredna koncentracija se povezuje sa upekkhom i naziva fokusiranou ili ekaggata na paliju. Fokusiranost jedan od aspekata koncentracije, pomae umu da sam sebe dri u balansu. Kada postoji sabranost, na um se odrava u ravnotei. Kada sretnemo osobu koja pati, moemo joj pomoi tako to nas tuga nee ophrvati. U stanju smo da sebe drimo pod kontrolom. Kada isto tako sretnemo srenu osobu, osetimo se srenim, ali ne moramo da osetimo pohlepu ili

udnju. Ljudi esto osete zavist u takvim okolnostima. Ako smo u stanju da osetimo patnju bez besa i radost bez zavisti, onda je to ono to se naziva upekkha, spokojstvo. To je neto sasvim razliito od burmanske ili tajlandske rei upekkha, koja oznaava ignorisanje. Stav ignorisanja ne moe biti produkt brine mette. Pali upekkha je, kao to smo ve objasnili, u vezi sa samadhijem (koncentracijom) i razvija se paralelno sa njim. Osoba kojoj nedostaje samadhi, ali koja tvrdi da praktikuje upekkhu, verovatno samo pokuava da ignorie stvari. Zato nam je potreban balans? Reju, zbog meusobne suprotstavljenosti dve emocije: karune i mudite. U fazi uenja, sabranost balansira karunu i muditu, te tako pomae da se razvije upekkha, dok u refleksivnoj fazi, svesnost uzroka i posledice doprinosi praktikovanju upekkhe. Da ovo jo malo objasnimo. Faza uenja tie se razvoja i potom korienja sabranosti/sati da bi se odnegovala upekkha. Treba rei da je prva stvar koju moramo uiniti radi balansiranja izmeu dve suprotne emocije (tj. karune i mudite) jeste da koristimo sabranost/sati za stvaranje i odravanje balansa. Kako putem gole panje postajemo svesni neprijatelja i karune i mudite i kako se njima bavimo na jedan nekonfliktan nain, stvara se izvesna vrsta stabilnosti. U naprednijoj fazi, koju ovde nazivam refleksivnom, sabranost je ve izgradila izvestan oblik razumevanja. Najrelevantnije razumevanje ovde jeste razumevanje dukkhe i njezinih uzroka; ovo se takoe moe nazvati mudrou. No ja ga predstavljam kao svesnost uzroka i posledice. Jednostavno, u fazi uenja postajemo emocionalno stabilni tako to se oslanjamo na neprekidno odravanje svesnosti, dok u refleksivnoj fazi postajemo emocionalno bezbedni zahvaljujui razumevanju ivota kao celine, u kontekstu uzroka i posledice. U tom sluaju svesnost biva ojaana razumevanjem. Zbog ova dva neodvojiva kvaliteta (svesnost koja ne kritikuje i mudrost), probueno bie poput arahanta u stanju je da oseti na pravi nain bol i radost drugih, a da u isto vreme bude potpuno svesno patnje i uzroka patnje. Obino, kada neprobueno bie oseti muditu, ono za razliku od Bude ne razmilja nuno i o dukkhi. Tako, refleksivna faz a svakako predstavlja jedan poodmakli napredak na putu. Tako sam ukratko objasnio ta s uto metta, karuna, mudita i upekkha. Odreeni i neodreeni objekti Kada odabiramo objekat za metta meditaciju, postoje dve vrste: odreeni i neodreeni. Odreeni objekat moe biti odabrana osoba, odreenog imena i izgleda. Pokuajte da vizualizujete tu osobu kada usmeravate mettu ka njoj i elite joj dobro zdravlje i sreu. Bez odreivanja bilo koje konkretne osobe, ako samo kaemo: Neka sva bia na istoku ili na itavom svetu budu zdrava i srena, to je neodreen objekat mette. Takvo irenje mette na jedan neodreen objekat jedino je mogue i efikasno ako ga radi osoba koja je ve dostigla i razvila vrlo visok stupanj mette sa odreenim objektom. Inae, ova veba nee imati efekat.

Uputstva za metta meditaciju (osnovna tehnika) Identifikovanje negativnih i pozitivnih stanja Molim vas da se sada setite dva negativna stanja u kojima ne elite da se nalazite i dva pozitivna koja biste eleli. Drugim reima, pomislite na poeljne i nepoeljne stvari u svom ivotu. Poeemo vebanje odatle. Dau vam primer. Ja imam ir na elucu, zbog kojem se budim u sred noi zbog bola. Otuda patim od nedovoljne ispavanosti. Nekada kad me nezareeni sledbenici pozovu kui na ruak, hranu koju ponude je mnogo zainjena; tako na kraju jedem samo pirina i jogurt. Dakle, ja se sreem sa takvim potekoama. Vremenom sam nauio da odravam svesnost u odnosu na te potekoe i sa oseajem mette prema sebi, moja prva elja je da se se oslobodim ira na elucu. Druga moja elja je da budem poteen loeg drutva, da budem to dalje od takvih ljudi i da ih ne sreem. Jednostavno u meditirati: Neka budem poteen loeg drutva. to se tie negativnih situacija, to su dve najoiglednije elje za mene. Dve pozitivne su da budem u prilici da meditiram i uim. To su za mene u ovom trenutku dve najvanije stvari, dve kljune stvari. I njih u ukljuiti u praktikovanje mette. Prvi korak Prvo odabiram sebe kao objekat meditacije. Kaem u sebi: Neka se oslobodim ira na elucu. Neka bude poteen loeg drutva. Neka budem u stanju da meditiram vie i uspenije i neka napredujem u svom istraivakom radu. Ovo ponavljam dva do pet puta. Drugi korak Zatim, usmeravam um ka drugoj osobi, na primer, svojoj majci. Vizualizujem je i moda poelim sledee: Neka ti bude osloboena ira na elucu. Neka ti bude poteena loeg drutva. Neka ti bude u stanju da uspenije meditira, neka napreduje u svom prouavanju Dhamme. U stvari, trebalo bi da odaberem neku stvar koja je relevantna za nju. Mogu rei neka ona bude zdrava i srena, neka bude osloboena straha i briga. Dobro zdravlje i srea su neto pozitivno. elim da u njima uiva. Strahovi i brige su neto neeljeno. Ne elim da ih ona ima. Treba da odaberemo dve negativne i dve pozitivne stvari, te da potom negujemo mettu prvo za sebe, a potom za neku odreenu osobu. Ovakvim vebanjem razvijamo sati (sabranost) u odnosu na na oseaj dobrobiti, svoju elju da se oslobodimo nevolja i patnje, to onda vodi ka razvijanju mette za nas same. Sa te take moemo proiriti istu tu mettu prvo na svoje roditelje, ako su jo uvek ivi, zatim na ostale lanove porodice i potom bliske prijatelje. Usmeravamo svoju metu ka svakom od njih,

pojedinano. Trei korak Zatim treba da odaberemo neutralnu osobu. Ona moe biti neko sa posla ili nekog koga sreete svakodnevno. Poznata vam je, ali prema njoj niste jo uvek formirali bilo kakvu vrstu naklonosti ili odbojnosti. Ta osoba je za vas potpuno neutralna. I prema njoj usmeravamo mettu ba kao to smo to inili i u prethodnim sluajevima. Ovi ljudi jo uvek nisu objekti meditacije Za sada treba da zaboravimo na ljude sa kojima smo u konfliktu ili smo sa njima imali neke nesporazume. Tek kada budemo odmakli sa svojom metta meditacijom, tek tada treba i njih da ukljuimo. Neki kau da su jednostavno stisli zube i negovali mettu prema ljudima sa kojima su se posvaali. Ne mogu da zamislim kakva vrsta mette je bila usmeravana prema njima. To prosto nije mogue. Prvo treba da eliminiete granicu izmeu vaih poznanika i neutralne osobe, pre nego ste u stanju da na pravi nain negujete mettu prema svom neprijatelju. Takoe, ne poinjemo sa osobom suprotnog pola, jer to moe da izazove poudu. Niti poinjemo sa osobama koje su preminule, jer to moe u nama da uskomea tugu.

Sauvana

Sati

Administrator lan

Poruke: 3320 Karma: +481/-1 Pol:

Odg: Meditacija sabranosti bez muke - Khammai Dhammasami

Odgovor #2 poslato: Oktobar 09, 2013, 11:10:03

Poglavlje 3 KAKO SE NOSITI SA BOLOM Kod sedee meditacije, posle izvesnog vremena, obino se pojave bol i peckanje. Ostale senzacije su svrab, ukoenost, napetost i oseaj lakoe ili teine u nekim delovima tela. Svaki od ovih oseaja se smatra objektom meditacije (vedana). Burmanska i tajlandska re vedana je izvedena iz pali rei vedana, koja oznaava sve razliite tipove senzacija, i prijatnih i neprijatnih, kao i one neutralne. Meutim, burmanska re wedana i tajlandska re wethana ne obuhvata sve vrste senzacija. Umesto toga, ona znai samo loe oseaje ili bol, svrab, utrnulost. Ponekad ona oznaava i mentalni bol. Dakle, vano je da razumemo originalnu definiciju vedane kakva je u suttama. Danas, raspravljaemo kako da se prema njima postavimo. Vedana Boj je jedna vrsta vedane, oseaja ili senzacije. Meutim, postoje razliite vrste oseaja; prijatni, neprijatni i neutralni. Bol znai neprijatan oseaj. Oseaj, vedana, postoji kao deo jednog procesa u neprekidnom sledu psihofizikih fenomena. Ona moe nastati iz kontakta kroz oi, ui, nos, jezik, telo i um, pod uslovom da postoji odgovarajui objekat ula, Jednostavno govorei, oseate kroz est kanala: gledanje. sluanje, mirisanje, kuanje, dodirivanje i miljenje. Vedana, bilo da je u pitanju prijatna, neprijatan ili neutralna, jeste iskustvo koje vas ini svesnim neega. Psiholoki govorei, ona je deo kognitivnog procesa. Ona je vie nego stanje nekog ula. Ne poinjemo meditiranje na prijatan i neutralni oseaj, jer u veini sluajeva oni nisu tako jasni kao bol. Ne poinjemo manje jasnim objektom. U poreenju sa bolom, prijatan oseaj je manje upeatljiv, a za poetnika je najtee da uoi neutralan oseaj. Zbog toga govorimo o bolu, sa kojim se suoavamo tokom skoro svakog meditativnog sedenja. Upravo zato govorimo o onom bolu sa kojim se sreemo meditirajui. To kako se bavimo tenzijom, utrnulou i drugim neprijatnim oseajima, ak i onim neutralnim, objasniemo u ovom poglavlju. Kada se pojavi, bol ima vrlo vanu poruku za nas. Ako smo primili i razumeli namenjen u poruku kakva zaista jeste, moemo da postanemo mudriji. U suprotnom, obino postanemo nestrpljivi i pokuavamo da taj bol odmah odbacimo. Nemamo dovoljno hrabrosti da ga posmatramo, a jo manje da istraujemo njegovu prirodu. Poistoveivanje sa bolom Bilo da se radi o fizikom ili mentalnom bolu, on uvek uma neki uzrok. Sve to se dogaa deo je jednog procesa. Kada sedimo, bol moemo osetiti u nogama, leima, ramenima i vratu. Kada se javi, obino se identifikujemo sa tim bolom. Iz navike, ponemo da razmiljamo ili pre da sebe kritikujemo: kaemo boli me, umesto postoji bol. Poto to smo navikli da reagujemo na

takav nain, takvo stanovite smatramo savreno normalnim i opravdanim. No, prvi iskaz boli me jeste subjektivan i proizvod je zamuenog i iskrivljenog gledanja. Drugi iskaz postoji bol odraava stvari objektivnije. Mnogo je tanije rei da postoji bol. Jer ne postoji sopstvo, sa koji bi se mogao poistovetiti taj bol. U tvrdnjama kao to su u bolovima sam, boli me rame, boli me glava mi ve personalizujemo taj bol. Prolog novembra bila je konferencija Kako se nositi sa bolom u bolnici za najtee bolesnike u Londonu. Pozvali su me da odrim kratko izlaganje. U njemu sam ustvrdio da se bol pojaava kada sebe poistovetimo sa njim. Prisutni nisu mogli da razumeju takvo gledite. Neko od njih je rekao da bol je ste lino iskustvo. Kada ja osetim bol, rekao je, vi ga ne osetite. On je lian. Sa iskustvene take, on jeste lian. Imam problem sa elucem i oseam bol. Vi ga ne oseate. I u tom smislu on jeste moja lina stvar. Meutim, bol oseaju sva iva bia. Otuda nema mnogo smisla personalizovati ga. Na isti nain, ljudska prava pripadaju svima i ne moemo ih identifikovati tako da pripadaju samo odreenoj osobi ili grupi. Gledajui ivot u celini, postoji li neko sopstvo sa kojim bi se on mogao identifikovati? Identitet je neto je stvoreno u umu kroz percepciju. To je nain na koji mi opaamo sebe i stvari oko nas. Ta percepcija se i sama menja i otuda je kontradiktorna u odnosu na pojam trajnog sopstva. Da bismo sebe odvojili od bola, potrebno je istraivati i razumeti tu injenicu nepostojanja trajnog sopstva. Pet sastojaka Buda je itav ivot analizirao kroz dva fenomena, fiziki i mentalni. Samo ta dva: fiziko stanje koje nema sposobnost da osea ili doivljava neto i mentalno stanje koje je ima. Kada sebe analizirate od vrha glave do stopala, to su jedina dva stanja koja postoje. Ona se mogu dalje podeliti na pet sastojaka, pri emu se mentalni fenomen deli na etiri: oseaj, opaaj, svest i drugi mentalni sastojci (njih oko pedeset). Osoba koja s ena konvencionalnom nivou identifikuje kao dr Leo Kyaw Thinn ima istih pet atributa kao i osoba znana kao potovani Khamma Dhammasami. Ova slinost postae jasnija kada sutra budemo razmatrali tehniku meditacije o impersonalnosti tela. To znai da oseaj nastaje na osnovu izvesnih uzroka i kada ti uzroci nestanu nestaje i taj oseaj. Bol se javlja zato to sedimo dugo ili stojimo dugo ili zato to je cirkulacija delimino blokirana. On dolazi u paketu. Zato kaemo khandha, to oznaava sastojak koji ukazuje da su stvari povezane. Iz tog paketa vi biste moda eleli da uklonite bol,; eleli biste da moete da birate, da ostavite samo prijatne stvari. To je protiv prirode stvari. Postoje razliite vrste bola izazvane raznim uzrocima kao to su prekomeran rad, mentalni pritisak, povreda ili ak kamma. Buda je u Udani rekao da prolazei svesno kroz bol, uz pomo meditacije sabranosti, uklanja

odreenu koliinu loe kamme. Razvoj sopstva i ega Mi stvaramo sopstvo od tih pet sastojaka. Stvaramo iluziju stvarnosti. A oseaj je samo oseaj, on nije ja, niti je moje, ba kao to je potovani Dhammasami tek ime, koje je dato prema konvenciji. Kada sam bio deak, zvali su me Sai Kham Mai. Sada je to ime nestalo. Ako dobijem novo ime, tada e i sadanje ime potovani Dhammasami nestati. Ako ta imena postoje u stvarnosti, zato bi nestala? Kako se identifikacija sa potovanim Dhammasamijem razvija, tako se razvija i ego ja, mene, moje. Stvaramo sopstvo, jedan identitet sainjen od pet sastojaka. Ono to postoji jesu tih pet sastojaka, ono to ne postoji je ja. To ja je tek konvencionalno ime dato tim pet agregata. Naalost, te konvencije nas uslovljavaju. Zato kad god se javi bol, umesto da prihvatimo taj oseaj kao bol, identifikujemo se sa njim. Tako bol umnoava na ego. Kada osetimo svrab na licu, naa spontana reakcija jeste iritiranost. Ta vas iritiranost ini uznemirenim. Ako svoj um vebamo koristei vipassana meditaciju, moemo nauiti da posmatramo taj svrab kao samo jedan oseaj svrabea, ne personalizujui ga: Svrbi me. Kada smo sebe jednom istrenirali na taj nain, onaj svrab postaje podnoljiv; bol takoe postaje podnoljiv. Poto smo jedno vreme praktikovali meditaciju, intenzitet bola e moda spontano da se smanji. Ili ako ostane isti i mi ga prihvatimo takvog kakav jeste, umesto da ga prisvojimo, bol s ene pogorava ostaje takav kakav jeste. Ne umnoavamo ga. Produavanje bola Na pliju, uveavanje bola se naziva papaa, to doslovno znai produavanje patnje. Kada tih pet sastojaka ili fenomena vidite kao sopstvo (ditthi pogreno gledite), postajete vezani za njih (tanha vezanost). Takav pogrean stav i vezanost utiu na produavanje patnje, koja je u ovom sluaju bol. U savremenoj psihologiji, termin narcizam bi bio ekvivalentan budistikom pojmu papaa (prapaa na sanskritu), odnosno faktorima koji produavaju stanje kao to su vezanost (tanha), gordost (mana) i pogreno gledite (ditthi). Oni su u fokusu druge Budine propovedi. Uz ta tri faktora produavanja, umesto da pet sastojaka bia vidimo objektivno, kakvi oni jesu, bez stvaranja sopstva, te sastojke vidimo kao jedan identitet. Razvili smo pogrenu percepciju. To je pogrean pristup problemu kao to je odnos prema bolu u ivotu. Uzmite na primer kosu na svojoj glavi. Kad je na vaoj glavi, volite je, brinete o njoj. im je odseete i ona padne na pod, vie se ne identifikujete sa njom kao sa svojom kosom. Nije vas

vie briga ta e se sa njom dogoditi. U sekundi se vaa percepcija promenila. Kosa je postala objekat. Iako se priroda same kose nije promenila. Promenila se jedino vaa percepcija onoga to ste nazivali moja kosa. Dakle, pogrena percepcija je jedan od faktora uveavanja patnje koju doivljavamo. Buda i arahanti bol koji doivljavaju smatraju tek objektom, gledaju na njega na objektivan nain. Otuda, iako postoji fiziki bol, nema i mentalnog bola povezanog sa njim. Mentalni bol je neto to osetimo kada se javi fiziki bol. Nije onda ni udo da je bol toliko snaan. Povrh fizikog bola dodajemo i mentalni; tako dupliramo ili tripliramo bol. Kada se sluajno spotaknemo o neto i udarimo stopalo, kaemo: Oh jadno moje stopalo kako boli. Umesto da obratimo panju na bol, mi je usmerimo na stopalo. Otuda, bol istog trenutka naraste. Dobili ste tako bonus, kao kad u radnji platite jedan artikal, a dobijete jo jedan, nekad i vie, besplatno. Zato je izuzetno vano imati pravi stav. Kada meditiramo, bol treba samo da registrujemo kao bol. Samo recite u sebi: Bol, bol, bol Ja imam bolove. Koristiti frazu ja imam bolove znai slediti na lano formiran identitet. Tada se sa bolom nosimo na pogrean nain. Vezanost za lani identitet koji nazivamo ja jeste udnja (tanha). Ona takoe proiruje i produbljuje bol. im sebe poistovetimo sa tim ja, razvijamo gordost (mana). Ponosni ste na identitet koj iste upravo nepromiljeno stvorili. I onda vas zaista povredi ta god da neko kae neto loe o vama. Smatrate da to vrea va ponos, ponos roen iz pogrene percepcije. Ne uspevate da vidite bilo ta objektivno u onome to je reeno o vama. Tanha i mana umanjuju vau mo rasuivanja. Pomau da se produi svaka vrsta patnje. Kada meditiramo, pokuavamo neku stvar da posmatramo kao objekat. Naravno, to se nee dogoditi odmah im sednemo da meditiramo. Jo uvek emo na nju gledati onako kako smo uslovljeni. Meutim, trudimo se da stvari vidimo onakvima kakve jesu. Tugu vidimo kao tugu, odbojnost kao odbojnost, iritiranost kao iritiranost, svrab kao svrab, kosu kao kosu. Sve dok kosu na svojoj glavi vidimo drugaije nego kada je odseena i li na podu ili baena u kantu za ubre, percepcija je subjektivna i manipulativna, a ne objektivna. Ulaemo napor da se oslobodimo takvih percepcija, koje nas zavode na pogrean put sve vreme. Da bi nam to uspelo, prvo moramo da samu pogrenu percepciju vidimo kakva jeste. Videti stvari kakve jesu je krajnji cilj meditacije. Pravi stav prema bolu Bol je ono to nas sve povezuje. On ne pravi razliku prema boji koe, nacionalnosti, polu, drutvenom statusu ili stepenu obrazovanja. On nikoga ne tedi. Bol zaista postoji. On ne menja svoju prirodu prolaznosti. On jeste patnja. Tako je Buda poduavao. To je istina o patnji. Bol je deo ivota. Uz pomo vipassana meditacije, ono to treba da uradimo jeste da ne beimo od

bola, ve da se sa njim suoimo; da ga ne ignoriemo, ve da ga registrujemo i prihvatimo. ivot nije nikada daleko od bola. Svoj ivot zapoinjemo bolom. im smo izali iz majine materice zaplaemo, jer je za osetljivu kou novoroeneta ak i dodir babice bolan. Ona se trudi da bude to nenija, li to nikada nije dovoljno dobro za bebu koja se prvi put suoava sa spoljanjim svetom. I ne moemo mnogo uiniti, do da pustimo dete da se prilago di situaciji. Mora da raste kako bi moglo da ivi sa tim bolom. I ve posle nekoliko sati privikne s ena bol i vie zbog toga ne plae. I mi sami moramo sada da rastemo, kako bismo se suoili sa veim bolom, ak i onim mentalnim. Moramo pronai svoj nain kako da budemo u harmoniji sa nekom vrstom bola, nain kako da ga prihvatimo i uimo od njega. To ne znai da treba utke da ivimo sa svakom vrstom bola. Savreno je u redu uzeti sredstvo protiv bolova kako bismo umanjili neuobiajen bol. Pa ipak, onaj bol koji je u najveoj meri sastojak svakodnevnog ivota moramo tolerisati, posmatrati i uiti od njega. Jedan trenutak bola moe vas nainiti jednom od najmudrijih osoba na svetu, ako samo postoji dovoljno strpljenja i sabranosti da uite direktno od njega. Bilo da meditirate ili ne, ako sedite vie od jednog sata, osetiete neki oblik bola. Nae telo jeu stanju da proizvede bol i, potencijalno, moe ostati u takvom stanju sve vreme. Zato je toliko vano ne smatrati bol smetnjom, ve objektom meditacije. Vipassana meditacija je jedna sveobuhvatna tehnika, koja ne iskljuuje bilo ta, pa ni bol, kao svoj objekat. Razvijanje strpljenja kroz bol Rad sa bolom e nam pomoi da razvijemo strpljenje, jo jedan vitalni kvalitet uma. Unutar vremena odvojenog za meditaciju, pripremite svoj um da se suoi sa i ui od bola. Ne menjajte svoj poloaj suvie esto, jer time uklanjate izvanrednu priliku da nauite neto od bola. Veliki pli komentator potovani Buddhaghosa u svom uvenom delu Visuddhimagga, Put proienja, rekao je da bol prikrivamo promenom poloaja. Budite reeni da nauite sve reakcije na bol, kao to su odbojnost, nestrpljivost, frustracija, bes, nemir, razoarenje i konfuzija. Samo kroz rad sa nestrpljenjem i njegovim razumevanjem moemo razviti strpljenje. Strpljivost i nestrpljivost su dva mentalna stanja koja iskljuuju jedno drugo. Sabranost panje na nestrpljivost vodi nas do znanja o nestrpljivosti. I tim znanjem je moemo iskoreniti. Nestrpljivost nije neto to moete baciti u kantu za ubre onda kad vam se ne dopada. Nju treba prepoznati i razumeti, pre nego to je na efikasan nain uklonimo. Intenzivan bol na jednom od stupnjeva ovog procesa ukazuje da kontemplacija dobro napreduje. Moemo otar bol kao da nam noem probadaju deo tela. im prestanemo da kontempliramo,

takve senzacije mogu nestati i ponovo se pojaviti kada nastavimo. U tim trenucima naroito je preporuljivo vebati pod budnim okom iskusnog uitelja, tako da svaku fazu prodiskutujemo i jasno razumemo. Takve senzacije i inae postoje u telu, ali su zamagljene kada kontemplacija nije dovoljno razvijena da bi ih uoila. Nikada se nemojte obeshrabriti suoeni sa takvim neprijatnim oseajima. Odvano i sa odlunou nastavite dalje, sve dok ih ne prevladate. Kada su snane reakcije prevladane kroz stalno razvijanje sabranosti, manje uoljive senzacije kao to su prijatnost (piti), srea (sukha) i neutralan oseaj (upekkha) e se pojaviti. Njih doivljavamo samo na taki kada je um u dobroj meri osloboen ulnog kontakta (samisa). Nek i e na ovom stupnju rei da su prevazili bol (vedana). Snanog bola moda i nema, ali neka vrsta senzacije je uvek tu. Neko se oseti spokojnim, zato to bol vie nije toliko jak. Sada moe da sedi dugo, a da ga ne mue bolovi. Ali i ti prijatni oseaji treba da budu pod budnim okom sabranosti, kako bismo razumeli njihovu pravu prirodu. Razumevanje tek treba da doe Sve senzacije, prijatne, neprijatne i neutralne, treba tretirati podjednako, bez ikakvih kvalifikacija. Ne kvalifikovati senzacije je jedan od stubova vipassana meditacije. Razumljivo je da elimo da doivljavamo prijatne ili barem one neutralne, ali ne i neprijatne. Ovo navikom uslovljeno oekivanje spreava um da posmatra i istrauje neprijatne senzacije kao to su bol ili napetost. Na taj nain on je uslovljavan da bude subjektivan i krut, a ne slobodan i prilagodljiv. Nismo razumeli senzacije dok ne ponemo sve da ih sve tretiramo na isti nain i na njih gledamo samo kao na jo jedan objekat panje. Razumevanje senzacije treba doe iz neposrednog znanja o nainu na koji ona nastaje. Ako ga nemamo, nismo shvatili pravu prirodu senzacije, nismo u stanju da odravamo oseaj radosti. Takoe nismo u stanju da spreimo ponovno javljanje neprijatnog oseaja. Ovo se dogaa jednostavno zato to nismo ovladali senzacijom. Da bi nam to polo za rukom, nuno je da senzaciju registrujemo putem gole panje, ba kao to naunici sakupljaju informacije kako bi razumeli materiju, bez bilo kakvih unapred izvedenih zakljuaka o krajnjem rezultatu. Moda smo ve proitali u Kanonu da su senzacije prolazne. Meutim, ne smemo krenuti da radimo sa bolom koji nastaje u ovom trenutku usmeravajui svoj um u tom pravcu. Ne smemo pretpostavljati krajnji ishod pre nego to smo ga sami videli. Svaki unapred doneti zakljuak, ak i ako je taan, moe nas spreiti da vidimo celu sliku, on ne pomae umu da postane prilagodljiv. Bol u prvoj plemenitoj istini "Monasi, plemenitu istinu o patnji, u ovom sluaju bolu, treba u potpunosti prepoznati, prihvatiti i razumeti. Kada sam je uvideo, prepoznao, potpuno prihvatio i razumeo, u meni se javila vizija,

javilo znanje, mudrost i uvid, javila se svetlost u vezi sa stvarima koje do tada nisu bile ute. Ovako je govorio Buda u svojoj prvoj propovedi. Potpuno je prihvatio bol takav kakav jeste i postao siguran da je to jedna krajnja istina, bez ikakvog tvorca koji bi iza njega stajao. On funkcionie tako kako funkcionie i niko nam ga ne dosuuje. Ovo je uenje o anatta. Ne moemo narediti bolu da ne bude bol. Bol je bol i nita vie. Priroda bola jeste muna, bolna i neprijatna. On jeste patnja. Buda ga je video kakav on jeste. Nije vie na njega reagovao kad bi se sa njim suoio. Nae iskustvo ivota, u ovom sluaju bola, se u budizmu poduava kao prva plemenita istina. Ne moemo pobei od te istine. Nemogue je umai joj. Nain da je prevaziemo jeste biti je svestan, prepoznati je i razumeti. Kad smo je jednom razumeli i u stanju smo da je prihvatimo, ini se kao da bol postaje slabiji. Tada smo u stanju da se bolje nosimo sa njim. Na ovom stupnju, bol je postao samo jo jedan od mnogih prikladnih objekata meditacije. Snaan bol e drati golu panju, ali vie nee biti neizdriv. Budistiki nain odnosa prema bolu nije da beimo od njega, ve da se sa njim suoimo. Naravno, fiziki, ako ste u bolovima, Buda nije imao nita protiv da uzmete sredstvo protiv bolova, kao to je to ve reeno ranije. No, Buda je pokuav ao da vam pomogne tako to e vas spreiti da zbog bola koji ve oseate stvarate jo vie bola. Rad sa bolom tokom meditacije A sada da razmotrimo ta da radimo sa bolom koji se pojavi dok meditiramo. Kada radimo sa bolom, potrebno je da pre svega postoje barem dva objekta meditacije. Ako imate samo jedan (recimo bol), tada bol lako moe da osvoji va um i posledica e biti da ste postali vrlo uznemirena osoba, frustrirana osoba itd. Da biste bol posmatrali stabilnim umom, nuna su vam dva objekta. Udah i izdah smo odabrali kao va primarni objekat. Kad se bol javi (takoe i u sluaju utrnulosti nogu, svraba i zategnutosti), treba da ga posmatrate, registrujete otprilike tri-etiri puta i tada ga ostavite tu gde jeste. Trebalo bi po mogustvu da se vrati te primarnom objektu, udahu i izdahu. Tokom tog perioda bol se moe smanjiti ili pojaati. Ako se pojaa, vratite se bolu i ponovo ga posmatrate bol... bol... bol tri ili etiri puta, ostavite ga i vratite se opet na disanje. Biti u stanju da ovako na objektivan nain posmatramo bol, neto kao da gledamo film, jeste fantastino. Divno! Ne moram da vam govorim kako dobro ili koliko sreni treba da se oseate kada niste pogoeni bolom. Ali zamislite kako je dobro biti u stanju da podnesemo bol, radimo sa njim, te odrimo stabilnost, mir i razboritost u vreme kada se bol pojavi. Kako bi bilo dobro biti u stanju da posmatramo bol na takav nain!

Ako bol nastavi da jaa, morate mu se vratiti po trei put i ovaj put ostanite sa njim due. Ne vraajte se odmah; ostanite sa bolom i posmatrajte ga, fokusirajte panju na taku na kojoj se bol javio. Na to se bol moe smanjiti ili pojaati, poto niste u stanju da ga kontroliete. Ako se smanjuje, jednostavno se vratite na svoj primarni objekat. U sluaju da se pojaava, ostanite sa njim, posmatrajte ga ulaui napor. Kada postane neizdriv, moete promeniti poloaj kako biste se oslobodili bola. Ali vodite rauna da to uradite tek onda kad je to neophodno, a ne zbog otpora prema bolu. Ako bismo bili u stanju da nareujemo bolu da prestane ili se pojaava, tada uenje o anatta (nepostojanju sopstva) bi sigurno bilo pogreno. U svojoj drugoj propovedi Buda je rekao: Ne moete menjati prirodu bola. Ne moete menjati prirodu sree i nesree. To su prirodne pojave i one operiu jedino prema sopstvenoj prirodi, a ne prema neijim eljama. Ta injenica se naziva anatta. Dakle, probajte da radite na bolu i gledate u bol. Priroda tog bola je poput prirode bilo koje druge stvari. Kada gledamo u bol, to nam daje uvid i razumevanje. Smatrajte bol objektom meditacije. Budite reeni da ga posmatrate i istraujete. Pitanja i odgovori P: Tokom meditacije, na kojem stupnju ponete da delujete ako bol postane neizdriv? O: Ako se posle treeg kruga posmatranja bola i vraanja na disanje bol pojaava i postaje neizdrljiv, tada moete promeniti poloaj. Ali pre nego to to uradite, treba da registrujete svoju nameru: namera... namera... namera i potom pomerite deo tela, takoe posmatrajui taj pokret u svakoj fazi: pokret... pokret... pokret... dizanje... dizanje... dizanje... sputanje... sputanje... sputanje... dodir... dodir... dodir itd. Ako se na kraju javi oseaj olakanja, molim vas da i njega uoite. Zatim se lagano vratite na disanje. Izvan meditacije, moete posmatr ati bol tako to ete ga osvestiti, a da taj bol ne poistoveujete sa sobom. Zatim moete uraditi ono to je neophodno da sebe oslobodite tog bola. P: Mogu li dve misli postojati u isto vreme? O: Kada je vaa koncentracija (samadhi) jo uvek slaba, moe vam se initi kao da dve misli ili dva oseaja postoje u isto vreme. Ali to nije tano. P: Da li je to zbog toga to, ako bi naa koncentracija bila jaka, na um bi bio potpuno uronjen samo u jedan objekat? O: U meditaciji postoje tri stupnja faza uenja, faza kontrole i faza oslobaanja. Prvo, moramo nauiti kako je to proi kroz bol i nauiti da ga prihvatimo. Uite kako da prihvatate, umesto da odbacujete. Zatim, kada se otvorite za bol, moete poeti da ga kontroliete. To to ste upravo rekli tie se kontrole. Prebacujete um na neto drugo.

Kada je stareina Dhammaratana manastira u Taunggyi, an provincija, Burma, trebalo da operie herniju, odbio je da mu daju anesteziju. Hirurzi se nisu usuivali d aga operiu bez anestezije. Zato su konsultovali direktora odeljenja za zdravlje u Rangunu ta da urade. On je poznavao stareinu. Zato je rekao hirurzima da ako pacijent potpie izjavu, mogu da ga operiu bez anestezije. I tako je u analima bolnice Sao Sam Toon u Taunggyiju ostalo da je stareina Dhammaratana manastira operisan bez anestezije. Mogue je kontrolisati bol uz pomo nekog drugog objekta. Neki ljudi ga kontroliu uz pomo muzike. U vipassani, radije posmatramo bol, ak i ako um uroni u njega kao jedini objekat meditacije. Korienje mo koncentracije i okretanje uma dalje od bola e vam doneti veliko olakanje, ali to ne donosi i razumevanje bola. Vipassana meditacija koristi bol kao instrument u postizanju slobode od patnje. Zapamtite, od trenutka kad se rodimo, do momenta smrti, bol e biti uz nas. Pitanje je kada e se pojaviti i hoemo li biti u stanju da ga kontroliemo. Bol je nerazdvojni deo naeg ivota. Neki meditanti imaju pogrenu percepciju. Pokuavaju da meditiraju na bol kako bi ga se otarasili. Pretpostavka da e nas meditacija obavezno osloboditi bola jeste pogrena. Cilj ili razlog meditacije nije da se reimo bola. Bol jeste Dhamma. On vas poziva da doete i vidite svojim oima kako izgleda. Doi i vidi (ehi passiko) jeste priroda Dhamme. P: Treba li da tragamo za istinom o patnji, dukkha saa, dok meditiramo? O: Mi pokuavamo da razumemo istinu. Nema potrebe da za njom tragamo. Svaki objekat meditacije pripada istini o patnji. Ono to jeste potrebno je da je vidimo. Ona je ve tu. Kao to sam ranije objasnio, to se tie prakse, sabranost (sati) i jasno razumevanje (sampaaa) jesu cilj. Kada smo sabrane panje na bol, to na svodi do razumevanja. Sem toga, biti svestan njegovih uzroka vodi do prestanka bola. Dakle, poinjete da bolje razumete bol. Razumeete ga kao dukkha saa, istinu o patnji. Jednostavno posmatramo bol i prihvatamo ga bez ikakvih kvalifikacija ili spekulacija. Registrujemo ga, gledamo, posmatramo i potom istraujemo. Ne filozofiramo ta je to bol, ve ga radije neposredno doivljavamo, kako bismo stekli direktno znanje o bolu.

Sauvana

Sati

Administrator lan


Poruke: 3320 Karma: +481/-1 Pol:

Odg: Meditacija sabranosti bez muke - Khammai Dhammasami

Odgovor #3 poslato: Oktobar 15, 2013, 16:20:06

Poglavlje 4 UPUTSTVA ZA HODAJUU MEDITACIJU

Vipassana meditacija moe se praktikovati u razliitim poloajima: stojeem, sedeem, hodajuem, leeem itd. Moe se praktikovati bilo kada. Najei poloaji su sedenje i hodanje. Ljudi obino ponu sa sedeim poloajem i onda ga kasnije kombinuju sa hodanjem. Za razliku od sedenja, kod hodajue meditacije oi drite otvorene. itava ta situacija je blia onome to radimo u svakodnevnom ivotu. Ako ovladate hodajuom meditacijom, bie vam lake da je primenite i tokom ostatka dana i tako poboljate svoju optu sabranost u svakodnevnim aktivnostima. Slino kao to smo za svoj primarni objekat odabrali udah i izdah, tako su kod hodanja primarni objekat pokreti stopa, njihovo podizanje i sputanje. Kontempliranje podizanja dok podiemo stopalo sa tla i sputanje dok ga sputamo na tlo. Meutim, ne gledamo u svoje stope. Gledamo pod uglom od 40 stepeni ili tri metra ispred sebe. Ovo nas teti obaveze da nainimo bilo kakav vizuelni kontakt sa drugim ljudima. Ako gledamo tano ispred sebe, moe nam se zavrteti u glavi i neemo biti u stanju da razvijemo koncentraciju (samadhi). Ako gledamo suvie daleko pred sobom, neemo biti u stanju da razvijemo kontemplaciju, jer emo naii na mnogo stvari koje nam odvlae panju. ake mogu biti sastavljene s prednje ili zadnje strane tela ili prekrtene na grudima. Nemojte njima mahati sa strane dok hodate. Hodajte polako, znatno sporije nego to vam je uobiajena brzina, registrujui podizanje, sputanje, podizanje, sputanje, sve dok ne stignete na kraj staze. Sada se zaustavite,

registrujui u sebi zaustavljanje... zaustavljanje. Okrenite se, okret... okret... okret. Zaustavite se za kratko, kako biste registrovali stajanje... stajanje... stajanje. Zatim ponovo krenite da hodate, registrujui ponovo svako podizanje i sputanje stopala. U poetku, rastojanje dve take izmeu kojih hodate ne treba da bude manje od deset koraka, niti vee od trideset. Preporuuje se da, ako je mogue, pravite izmeu 20 i 30 koraka u jednom smeru. Ako je staza prekratka, um e vam lako odlutati i moda ete se osetiti frustriranim. Ako je predugaka, imaete problem da razvijete koncentraciju. Poto se ovako hodali tamo-amo pet ili est krugova, moete dok hodate dodati drugi primarni objekat dizanje, guranje, sputanje. Zatim, kad hoete da se okrenute, uoavate nameru da se okrenete: namera... namera... namera. Samo okretanje i zaustavljanje treba da budu registrovani na nain koji sam ve opisao. Meutim, ovoga puta pre nego to podignete stopalo, uoite nameru da to uinite tako to ete u sebi rei: namera... namera... namera i potom nastavite sa dizanjem, guranjem i sputanjem. Drugim reima, na ovom stupnju, uz dizanje, guranje, sputanje, trebalo bi da dodate namera da se okrenem i namera da podignem stopalo. Te dve namere su mentalni objekti, dok su dizanje, guranje, sputanje fiziki objekti. Ako tokom hodanja zaujete neki zvuk koji je postao toliko dominantan, zaustavite se i registrujte: zvuk... zvuk... zvuk tri ili etiri puta. Slino tome, ukoliko se pojavi utrnulost ili bol i postanu dominantni, zaustavite se na kratko i registrujte i to tri ili etiri puta. Ako se misao javi u umu i postane dominantna, zaustavite se u hodu na kratko i uoite: misao... misao... misao i potom nastavite hodanje. Brzinu podesite prema sebi. Kroz praksu ete pronai brzinu koja vam najvie odgovara, ba kao to to se trudite da pronaete sa sebe najbolji poloaj tela za sedeu meditaciju. Naini na koji posmatramo oseaje i misli je skoro isti kao i kod sedee meditacije. Meutim, ne kontempliramo ono to vidimo na stazi. Umesto toga, odravamo golu panju na pokretima stopala kao primarnom objektu. Nekima je hodajua meditacija laka. Ljude treba ohrabrivati da je vie praktikuju, jer je ona prvi korak ka postizanju opte sabranosti u svakodnevnom ivotu. Meditacija u hodu pomae da se izbalansiraju mnoge stvari, ukljuujui i cirkulaciju i paljivost uma. Kako se koncentracija poboljava, dolazi trenutak kada treba da ponemo da posmatramo pokrete stopala jo detaljnije. Pa ipak, kako bismo izbegli pritisak bavljenja sa suvie detalja pre nego to smo zaista spremni za to, broj pokreta koje detaljno posmatramo treba poveavati samo u konsultaciji sa uiteljem. On e nas posavetovati kada zaista treba da usmerimo um sa pukog fokusiranja na hodanje na stvari koje su vie