Elektronsku verziju knjige Postanje - povezivanje nauke i Biblije (u PDF formatu) uinili smo besplatno dostupnom na Internetu, za linu

(nekomercijalnu) upotrebu. Ukoliko elite da nabavite ovu knjigu u tampanom obliku, poruite je telefonom, na broj 062/200-046 Izdava

Arijel Rot

POSTANJE
- povezivanje nauke i Biblije -

Naslov originala: Or i g i Ns : Li Nki Ng s c i eNc e aNd s c r i pt ur e by ariel a. r oth

Predgovor

Neki smatraju pokuaj povezivanja nauke i Biblije nemoguim zadatkom. Ova knjiga dovodi u pitanje tu nemogunost. Ovo je pokuaj da se pokae da razdvojenost izmeu nauke i Biblije nije ono to se esto pretpostavlja da jeste, i da postoji razuman sklad izmeu njih. u raspravama o istinitosti nauke i Biblije panja se esto usredsreuje na neku posebnu temu, kao na primer: pitanje kako je ivot mogao nastati sam od sebe, ili pitanje autentinosti izvetaja o s tvaranju koji je zapisan u Bibliji. Meutim, pitanje porekla je veoma iroko i bavi se poecima gotovo svega. Ovako kompleksan problem zahteva iroku analizu i procenu. Ova knjiga je pokuaj da se d uvid u tu iru sliku. esto verujemo usko specijalizovanim strunjacima koji veruju drugim usko specijalizovanim strunjacima, od kojih su svi zasnovali svoj pogled na svet na preovlaujuim stavovima, a da nisu imali ansu da procene tu iru sliku koju mi tako esto prihvatamo. s uvie esto izvlaimo preiroke zakljuke iz jedne uske baze podataka, nesvesni da smo pristrasno iskljuivi. s ociolog posmatra grad iz drugaije perspektive nego arhitekta, pa ipak, obojica vide celokupnu sliku. t rudio sam se da izvrim specijalizaciju na sveobuhvatniji nain, procenjujui razna tumaenja na osnovu naunih injenica i na osnovu Biblije. Mada sam pokuavao da pokrijem mnoge oblasti, bio sam prinuen da izaberem ogranien broj tema za diskusiju. t rudio sam se da izaberem najvanije teme - koje predstavljaju najvei izazov Bibliji i nauci. kompleksnim pitanjima porekla prilazi se iz raznih perspektiva. poinjui sa istorijom sukoba izmeu nauke i religije, ova knjiga zatim razmatra bioloka, paleontoloka i geoloka tumaenja. potom slede procene nauke, Biblije i onih gledita koja se nalaze izmeu biblijskog koncepta stvaranja i evolucije. Mada bih voleo da sam u knjizi obradio i desetine drugih tema, nisam mogao, na alost, pisati o svemu, i mnogi itaoci e, verujem, biti obradovani to to nisam ni pokuao! Jedan od stavova u ovoj raspravi jeste da istina treba da ima smisla. d rugim reima, istina e izdrati svako ispitivanje; meutim, to ispitivanje treba da je dovoljno sveobuhvatno da bi imalo znaaj u odnosu na postavljena pitanja.

Jedan od razoaravajuih aspekata ljudske prirode je taj da, ee nego to veina nas priznaje, verujemo ono to elimo da verujemo, umesto onoga to govore injenice. Zato je veoma vano u naem traganju za istinom da izbegavamo oslanjanje na pretpostavke i da obratimo naroitu panju na najvra uporita koja moemo nai. kao praktini naunik ja nauku shvatam krajnje ozbiljno, a kao onaj koji ceni i religiju shvatam i Bibliju isto tako ozbiljno. i z tampe su u poslednje vreme izale mnoge knjige koje osporavaju koncept biblijskog stvaranja, evoluciju, ili s tim konceptima povezana gledita. u ovoj knjizi, tamo gde je to mogue, pokuao sam da dam jednu konstruktivniju sintezu. t o je bilo lake postii u drugom delu knjige. u isto vreme, pokuao sam da obratim naroitu panju kritikoj proceni. Mnoge objavljene diskusije o ovoj temi ignoriu geologiju, pa sam se trudio da popunim tu prazninu. r azmatranja se usredsreuju na probleme gde se ukrtaju nauka i religija. italac e otkriti vie moguih korienja optih izraza kakvi su nauka i religija. t o moe biti zbunjujue, a za diskusiju je vano precizno razumevanje. d a bih pojasnio terminologiju esto sam opirnije objanjavao odreene termine u tekstu. Naroito su znaajni termini kao to su: nauka, naturalistika nauka, metodoloka nauka, religija, Biblija i teologija. Jedan broj zakljuaka koje iznosim nije opte prihvaen. pozivam itaoca da ih proceni na osnovu injenica, a ne na osnovu predubeenja. Ne moemo formulisati nove koncepte jednostavnim prihvatanjem starih. Nekoliko poglavlja (naroito poglavlja 4, 8, 10 i 14) vie se bave strunijim temama. pokuao sam da ih pojednostavim, ali se bojim da e ipak za neke biti teko razumljiva. Ona su vana, ali bi neki itaoci mogli samo da proitaju zakljuke na kraju tih poglavlja, a zatim da preu na lake teme. predstavlja li ova knjiga jedan uravnoteen pristup? d a li je nepristrasna? Na alost, odgovor na oba pitanja verovatno je - ne. Naroito sam se trudio da budem poten u odnosu na injenice, obraajui posebnu panju na one najpouzdanije, ali ko moe tvrditi da je sasvim nepristrasan? kad je tuma enje injenica u pitanju, ne tvrdim da sam pokuao da dam svakom gleditu podjednak tretman, jer ova knjiga nije pregled preovlaujuih miljenja. Meutim, u jednom broju oblasti na nivo informacija je tako nizak u poreenju sa onim koji nam je potreban za bilo kakve konane zakljuke, da sam ponudio nekoliko opcija na razmatranje. kad pogledam neku novu knjigu, jedna od prvih stvari koje uinim jeste da pogledam zavrno poglavlje i tako odredim autorovu perspektivu. utedeu vam taj trud, ako to ve niste uradili. Moj zakljuak je da mnogo vie naunih injenica podrava Bibliju, nego to veina ljudi pretpostavlja. Mada se veliki broj injenica tumai kao da ide u prilog evoluciji, evolucionistiko gledite je ogranieno i ostavlja nas bez odgovora na mnoga pitanja, ukljuujui i ono vezano za samu svrhu naeg postojanja. kada razmotrimo celu sliku, ini se da koncept stvaranja nudi mnogo vie objanjenja nego evolucija. s a druge strane, tumaenja koja pokuavaju da kombinuju koncept s tvaranja i

evoluciju nisu ni malo zadovoljavajua. Nedostaje im definicija, kao i nauna ili biblijska potvrda, ili potvrda iz bilo kog drugog izvora informacija. svestan sam da oni ija se gledita razlikuju od mog mogu rei da je moj pristup neprijatan. ako je to sluaj, neka prihvate moje iskreno izvinjenje. podstakao bih takve ljude da nastave prouavanje, komunikaciju i doprinos ukupnom ljudskom fondu znanja. svi imamo mnogo toga da uimo jedni od drugih.

ariel a. r ot

PITANJA

1. Neprolazno pitanje
Jedno je eleti da istina bude na naoj strani, a drugo je iskrena elja da se bude na strani istine. - r iard Vejtli 1

d ravni komitet za obrazovanje Oregonske zakonodavne skuptine zakazao je jedno javno sasluanje u glavnom gradu te drave, s alemu. Velika sala bila je prepuna, a komitet je morao da otvori etiri druge sale da bi bilo mesta za sve zainteresovane posmatrae. s porno je bilo pitanje uenja biblijskog koncepta s tvaranja u dravnim kolama u Oregonu. Javnost je bila podeljena oko koncepta s tvaranja i evolucije, i zakonodavstvo je razmatralo novi zakon koji bi zahtevao uravnoteen tretman oba gledita. kad sam se obratio komitetu, istakao sam da neslaganja izmeu ovih gledita nisu oko injenica, ve oko tumaenja injenica. i evolucionisti i zastupnici biblijskog koncepta s tvaranja prihvataju naune injenice, ali ih drugaije razumeju. Na primer, evolucionisti smatraju da su slinosti u elijskoj strukturi, biohemiji i anatomiji, naene kod razliitih tipova ivotinja i biljaka, rezultat zajednikog evolutivnog porekla, dok zastupnici koncepta s tvaranja posmatraju iste injenice kao otiske stvaranja jednog istog dizajnera, Boga. posle nekoliko sati diskusije, predsednik je izneo svoj zakljuak. i stakao je da zapravo i nema spornih pitanja, jer je koncept s tvaranja izgubio u nadmetanju sa naukom pre vie od 100 godina. po njegovom miljenju taj konflikt je odavno reen. Njegova izjava je uinila da se neki od nas zapitamo zato je uopte sazvan javni skup. kao kljuni govornik koji zastupa koncept s tvaranja, bio sam iznenaen time koliko sam bio neuspean! t aj sastanak me je podsetio da vrlo emotivno doivljavamo osnovno filozofsko pitanje naeg porekla. Ne - iskazano pre 100 godina i danas je na snazi. Otvoreni konflikt izmeu savremenih naunih tumaenja i Biblije besni ve dva veka. t o je jedna od najveih intelektualnih borbi svih vremena. Orua u toj borbi su pero i jezik, a bojno polje je ljudski um. Ovo pitanje utie na na pogled na svet, na na razlog za postojanje i na nau nadu u budunost. t o nije pitanje koje se moe ignorisati.

11

Neprolazno pitanje: ta je istinito, nauka ili Biblija?

Nauka - verovatno najvee intelektualno dostignue oveka - s pravom zahteva potovanje. kada naunici daju izjave, one se moda nee razumeti, ali e im se verovatno verovati. s udske odluke i reklame za komercijalne proizvode esto se pozivaju na naune testove kao na konanu re. Nauka nam je donela kompjutere, kosmike letelice i genetski inenjering. Ona je gotovo vie nego uspena.2 Mona nauna zajednica generalno potvruje evolucionistiki koncept, smatrajui da su se univerzum i ivot razvili sami od sebe, dok istovremeno dovodi u pitanje ili ignorie koncept Boga s tvoritelja. t akav pristup naunu zajednicu dovodi u sukob sa onima koji prihvataju izvetaj o Zemljinoj istoriji dat u Bibliji. u tom izvetaju, koji mnogi smatraju istorijskim otkrivenjem, Bog je s tvoritelj svega, i tu religiozni ovek nalazi podatke bitne za razumevanje stvarnosti. s a druge strane, naturalistika (tj. nenatprirodna) evolucija tei da svede realnost na mehanicistike principe i, po ekspirovim reima, ivot postaje pria koju izgovara idiot, puna zvuka i besa, koja ne oznaava nita.3 Nauka je mona, ali je Biblija knjiga bez premca u smislu uticaja.4 d o 1975. godine odtampano je oko 2,5 milijarde primeraka Biblije, a godinje se odtampa oko 44 miliona. Ovaj rekord uveliko premauje crvenu knjigu, kompilaciju citata Mao c e t unga, iji se tira procenjuje na 800 miliona primeraka. Ostali kandidati za najpopularniju knjigu na otvorenom tritu su: i stina koja vodi venom ivotu (vie od 100 miliona primeraka), i g inisova knjiga rekorda (vie od 70 miliona primeraka).5 s adanja distribucija Biblije je vie od 17 puta vea od prve najitanije svetovne knjige. esto se pojedine knjige Biblije pojavljuju odvojeno, to jo vie poveava njenu dominaciju. Vanu epizodu u sukobu nauke i Biblije predstavlja period prosvetiteljstva u 18. veku, kada se intelektualna aktivnost navodno oslobodila tradicionalnih religijskih verovanja i Biblije. prosvetiteljstvo nije reilo osnovna pitanja oveanstva u pogledu njegovog porekla i postanka svega drugog, niti je eliminisalo Bibliju. u toku protekla dva veka borba oko Biblije se nekada vodila otvoreno, a nekada je bila manje primetna. ali uprkos tome, Biblija i dalje ostaje najtraenija knjiga na svetu. d a je ona knjiga zabave, njena popularnost bi se mogla objasniti na taj nain. ali daleko od toga da je Biblija knjiga zabave, jer nekad u njoj nalazimo teke i neprijatne izjave. Njena popularnost bar jednim delom potie iz poverenja koje stvara svojom otvorenou i punoom znaenja. i majui u vidu iroku javnu prihvaenost i nauke i Biblije i suprotstavljenih gledita koja obe zagovaraju, ne iznenauje to to nailazimo na sukob izmeu njih. Mnogi se iskreno pitaju: koji je najpouzdaniji izvor istine? r aspraviemo ovo pitanje na vie razliitih naina u poglavljima koja slede.

O pitanjima konanog porekla, kakvo je postanak univerzuma, ili postanak Boga, nekad se raspravlja, ali sa malo dokaza i malo definitivnih odgovora. Neemo se zadravati na ovim visoko spekulativnim pitanjima. Meutim, raspravljaemo detaljno o opravdanosti i evolucionistikog koncepta naturalistike nauke i koncepta s tvaranja opisanog u Bibliji. Nekad ujemo tvrdnje da i s tvaranje i evolucija poivaju na veri - da ne moemo dokazati nijedno od njih. u izvesnoj meri to je istina, jer oboje predstavljaju jedinstvene dogaaje u prolosti koje je teko testirati i proceniti. ali naa vera je sigurnija ako je zasnovana na dokazima. d a, moramo da ispoljimo neku veru. inimo to i kad sadimo seme, ili letimo avionom. Veina nas ima veru da e ono to je normalno preovladati. ali naa vera potie iz prolog iskustva. t ako i nai odgovori na pitanja o poreklu ne treba da poivaju samo na slepoj veri. i mamo na raspolaganju mnogo dokaza koji se odnose na pitanje ta je istina.

Sukob

Mada su se evolucionistiki koncepti javljali kroz mnoge vekove, glavna prekretnica desila se 1859. godine, kada je arls d arvin (c harles d arwin) objavio svoju knjigu poreklo vrsta prirodnom selekcijom, ili preivljavanje naprednih vrsta u borbi za opstanak (On the Origin of s pecies by Means of Natural s election, or the preservation of Favoured r aces in the s truggle for Life). t a knjiga istie evoluciju zajedno sa jednim sugerisanim mehanizmom - prirodnom selekcijom kao onim to proizvodi naprednije oblike ivota. r eakcije na d arvinovu knjigu bile su u poetku vrlo razliite, ali je posle nekoliko decenija veliki broj naunika, kao i nekolicina teologa, poeo da prihvata neki oblik evolucije. Neki su nastavili da se suprotstavljaju d arvinovim idejama, naroito teolozi i biolozi, ukljuujui i poznatu grupu na prinston univerzitetu, koja je usvojila poglede koji se nalaze negde izmeu evolucije i biblijskog koncepta s tvaranja. Mada se neki organizovaniji otpor evoluciji pojavio poetkom 20. veka u engleskoj, najjaa opozicija javila se u sad. Najuticajniji zastupnik koncepta s tvaranja u tom periodu bio je d ord Mek kridi prajs (g eorge Mcc ready price, 1870-1963), ije su knjige osporavale i evoluciju i geoloki stub. u toku 20-ih godina 20. veka, jedan deo javnog mnjenja bio je sklon konceptu s tvaranja, i vie drava je donelo zakone koji su zabranjivali uenje evolucije u dravnim kolama. t ada se odralo uveno skoups suenje7 (zvano i majmunsko suenje) koje je privuklo panju celog sveta (slika 1.1). s ud je utvrdio da je d on skoups (John t . s copes), nastavnik biologije u malom gradu d ejtonu, drava t enesi, kriv zbog predavanja evolucije, a kasnije ga je oslobodio krivice na osnovu nekih tehnikih formalnosti. Obe strane su proglasile pobedu, a malo se njih predomislilo. sledio je uobiajeni niz knjiga, predstava i filmova. u stvari, javnost je bila vie zainteresovana za

12

13

pitanje da li je istinita evolucija ili biblijsko s tvaranje, nego za pravno pitanje da li je s koups prekrio zakon. g odine 1968. Vrhovni sud sad proglasio je neustavnim zakone koji zabranjuju uenje evolucije, ne na osnovu toga ta je istinito, ve na osnovu zahteva ustava sad o odvojenosti crkve od drave. sad nemaju zvaninu dravnu religiju, i sud je utvrdio da zabraniti uenje evolucije znai favorizovati uspostavljanje religije od strane drave, ime se krila striktna odvojenost crkve i drave. Otprilike u isto vreme neki naunici su predvideli nestanak tradicionalnih biblijskih pogleda. i storiar Halibarton (r . Halliburton, Jr) izjavio je 1964. godine da je preporod biblijskog naunog pokreta veoma malo verovatan.8 Harvardski teolog g ordon kaufman napisao je 1971. godine da Biblija vie nema jedinstveni autoritet za zapadnog oveka. Ona je postala veliki, ali arhaini spomenik meu nama ... s amo u retkim i izolovanim podrujima (a sigurno je da je i njih sve manje) Biblija ima neto od egzistencijalnog autoriteta i znaaja koje je nakad imala u velikom delu zapadne kulture.9 ali predvieni nestanak Biblije i koncepta s tvaranja nije se ostvario, naroito ne u sad. konzervativni religijski pokreti rasli su rapidno 70-ih i 80-ih godina, dok su liberalnije denominacije gubile lanstvo, nekad i milionsko. Biblijski koncept s tvaranja uskoro se pojavio jai nego ikad kao rezultat vie faktora:

SLIKA 1.1 - Prepuna sudnica u toku ~uvenog Skoups su|enja u Dejtonu, Tenesi (SAD). Govori advokat Klerens Derou (Clarence Darrow).

(1) Nekoliko vladinih dobro opremljenih udbenika biologije za srednju kolu, koji su naglaavali kontroverzne teme kao to su polno obrazovanje i evolucija, razbesneli su roditelje, koji su te udbenike smatrali uvredljivim. (2) knjiga dvojice naunika, koji zastupaju koncept s tvaranja, d ona Vitkomba (John c . Whitcomb) i Henrija Morisa (Henry M. Morris), nazvana Biblijski potop (t he g enesis Flood)10, stekla je veliku popularnost i snanu podrku religioznih konzervativaca. (3) d ve uticajne ene u junoj kaliforniji, Nel s ergrejvs (Nell s egraves) i d in samral (Jean sumrall), uticale su na kalifornijsko dravno vee obrazovanja da odobri jednak status konceptu s tvaranja i evoluciji (ta odluka je kasnije modifikovana).11 poto je kalifornija verovatno najuticajnija drava u sad, publicitet ove akcije ohrabrio je niz zakonodavnih akcija u drugim dravama da oba koncepta imaju isti tretman. Narednih godina zakonodavci su uveli desetine slinih zakona.12 Jedan od glavnih problema koji potpiruju sukob je taj to se savremena nauka ne interesuje za moralnost, a mnogi gledaju na evoluciju kao na ono to osporava Bibiliju, koja je veoma povezana sa moralnim naelima. Zbog ovoga mnogi smatraju uenje o evoluciji napadom na tradicionalna merila ponaanja. Ovim se ne kae da naunici nisu moralni. Mnogi od njih ive visoko moralnim ivotom, ali moralnost nije interesovanje ni nauke ni evolucionistike teorije, i roditelji strepe kad im deca ue evoluciju, jer smatraju da je to suprotno Bibliji i moralnosti. Jedna studija o zastupljenosti koncepta s tvaranja i evolucije u udbenicima za srednju kolu u sad od 1900. do 1977. godine pokazuje da evolucija dominira.13 poveanom javnom interesovanju u prilog konceptu stvaranja doprinosi i poznati naunik d juen g i (d uane t . g ish), koji putuje po sad i dobija mnoge debate protiv evolucionista pred velikom univerzitetskom publikom.14 kada je Vrhovni sud sad presudio da drave ne mogu da stave koncept evolucije van zakona, zastupnici biblijskog s tvaranja poeli su da ohrabruju uenje oba koncepta, to je pristup koji je Vrhovni sud sad takoe stavio van zakona 1987. godine, opet na osnovu iste, ve spomenute ustavne odredbe koja zahteva da vlada ostane neutralna prema religijskim pitanjima. Meutim, sud je izrekao i to da dravne kole mogu predavati naune koncepte koji su alternativni evoluciji, kao i naune dokaze protiv evolucije. t a odluka je ohrabrila zastupnike stvaranja da promoviu nauni kreacionizam, koji je skinuo religijski naglasak sa koncepta stvaranja. evolucionisti su prigovorili da kreacionizam nije nauka ve religija, i da princip odvojenosti crkve i drave treba da ga dri van dravnih kola, naroito tamo gde se predaju prirodne nauke. t okom godina argumentacija se drastino promenila pod snanim uticajem odluka Vrhovnog suda. t okom 20-ih godina, kada su zakonodavstva pokuavala da zabrane uenje evolucije, evolucionisti su se pozivali na princip akademske slobode da bi podstakli ukljuivanje evolucije u nastavu. Osamdesetih godina, kada su zastupnici stvaranja pokuali da ukljue kreacionizam

14

15

u nastavu, evolucionisti nisu pominjali akademsku slobodu. Borba se tada pomerila iz dravnih zakonodavstava u lokalna kolska vea i na same nastavnike, koji u s ad imaju znatnu autonomiju. Nastavnici su esto bili izmeu dve vatre, tj. na jednoj strani su bili roditelji spremni da tue dravni kolski sistem zbog irenja religije, a na drugoj oni koji nisu eleli da religijska ubeenja njihove dece budu unitena jednom svetovnom naukom. Jedan uitelj je izjavio da kad predaje evoluciju on acima ne daje nikakvu literaturu, tako da roditelji ne znaju ta im predaje.15 Nekad je estina te borbe gotovo neverovatna. esto neki zastupnici stvaranja govore neproverene ili pogrene informacije, ukljuujui i priu o tome da je d arvin pred smrt priznao da je Biblija istinita.16 evolucionisti koriste prezrive izraze za zastupnike stvaranja, nazivajui ih sebinim arlatanima17 i mnogim drugim jednako pogrdnim imenima. u debati sa jednim zastupnikom stvaranja, jedan australijski geolog navukao je izolirajue rukavice i, uzevi u ruku icu kroz koju je tekla struja, pozvao svog protivnika da se njom ubije!18 publicitet stvoren takvim sukobom pomogao je da se koncept stvaranja proiri do svih krajeva Zemlje. On vie nije fenomen ogranien samo na sad ili englesku. d rutva za prouavanje stvaranja formirana su u mnogim zemljama, naroito u evropi i istonoj aziji, pa i u australiji, Junoj americi i africi.19 i spitivanja javnog mnjenja u s ad o ljudskom poreklu dala su rezultate koji su iznenadili i evolucioniste i zastupnike s tvaranja.20 akademska zajednica, naroito naunici koji iroko podravaju evoluciju, otkrila je, na svoje zaprepaenje, da samo 10% javnosti prihvata naturalistiki (bez Boga) nauni model, dok gotovo polovina veruje u nedavno stvaranje pre oko 10.000 godina, bar kad je oveanstvo u pitanju. Ostali su imali gledita izmeu ova dva (tabela 1.1). Naunici se pitaju kako to da posle vie od jednog veka evolucionistikog obrazovanja tako malo ljudi prihvata taj koncept. Zabrinuti su u pogledu svoje slabe sposobnosti prodaje znanja, i ele da poboljaju svoje poduavanje. po mom miljenju, problem nije u sposobnosti prodaje znanja. t i naunici su dobri predavai, a odlino opremljeni udbenici adekvatno predstavljaju evoluciju. problem je u tome to evolucionisti imaju proizvod koji nije lako prodati. Mnogi nalaze da je teko poverovati da su ljudska bia i sve kompleksne forme ivota, zajedno sa Zemljom i univerzumom nastali sami od sebe. i naa sposobnost miljenja, opaanja, nadanja, interesovanja, meu mnogim drugim osobinama, ne moe se objasniti prostim mehanicistikim evolutivnim procesom. sve ovo raspiruje borbu oko pitanja nastanka.

PITANJE POREKLA Bog je stvorio ljude pre oko 10.000 godina Ljudi su se razvijali milionima godina, ali je Bog vodio taj proces Ljudi su se razvijali milionima godina. Bog nije bio ume{an. Nema stav

1982 44 38 9 9

1991 47 40 9 4

1993 47 35 11 7

TABELA 1.1 - Stavovi odraslih ljudi u SAD, u pogledu svog nastanka. Brojevi predstavljaju procente iz Galupovih anketa 1982, 1991. i 1993. godine.

Rat nad ratovima

postoji li stvarno rat izmeu nauke i Biblije? Najzad, besmisleno je pokuavati smiriti nepostojei sukob. Miljenja se otro razlikuju po ovom pitanju. ako smatrate jedno od njih lanim, onda nemate problem. Neki misle da se

problem sam reava, jer opaaju da se religija povlai pred autoritetom nauke. Naravno, oni koji veruju u Boga i kojima je Biblija autoritet ne mogu prihvatiti takvo razmiljanje. Neki prihvataju delove nauke i delove Biblije u pokuaju da ree sukob. inei to oni negiraju autoritet i jednog i drugog. Neki pak reavaju taj sukob negiranjem opravdanosti i nauke i Biblije, verujui da one imaju malo ta da kau o vitalnim pitanjima postojanja i smisla. s tvar jo vie komplikuju loe skovani izrazi i nejasna terminologija. s tiven d ej g uld (s tephen J. g ould), istaknuti evolucionista sa Harvard univerziteta, ne opaa rat izmeu nauke i religije (ne Biblije), koje se po njemu ne sukobljavaju, jer nauka tretira injeninu stvarnost, dok se religija bavi ljudskom moralnou.21 i storiar d ejvid Livingston (d avid Livingstone) ponavlja taj stav: Ovaj ratni model (religije i nauke) razmontirao je sudskom preciznou jedan tim istorijskih revizionista.22 Ovi istoriari esto za tu ratnu sliku optuuju dve vane knjige koje su se pojavile pre oko jednog veka: i storija sukoba religije i nauke (History of the c onflict Between r eligion and s cience) d ona Vilijema d rejpera (John William d raper, 18111882) i i storija rata nauke s teologijom hrianstva (a history of the Warfare of s cience With t heology in c hristendom) endrju d iksona Vajta (andrew d ickson White, 1832-1918).23 d rejper, koji je napustio religiju svoje porodice, napisao je knjigu koja je bila vrlo popularna. Ona naglaava kako je crkva, naroito rimokatolika, neprijatelj nauke. i sticao je antagonizam izmeu religije i nauke, smatrajui ga vrlo vanim, naime najvanijim od svih stvari na svetu.24 Vajt se takoe bunio protiv svog verskog vaspitanja. kao prvi predsednik kornel univerziteta, prvog izriito svetovnog univerziteta u sad, on se suoio sa jakom religioznom opozicijom. Vajt je podravao d rejperovu tezu da religija, naroito teologija, gui nauku.

16

17

i d rejper i Vajt su potvrivali svoj stav injenicom da je srednjovekovna crkva smatrala Zemlju ravnom ploom. udno, ali je optuba crkve za greku i sama bila greka. s rednjovekovna crkva nije verovala da je Zemlja ravna ploa.25 Meutim, optuba da je verovala sluila je za stvaranje utiska da je religija u krivu. d rejper i Vajt su stvorili jednu la, konsultujui jedan drugoga, umesto dokaze.26 La o ravnoj Zemlji proirila se u mnogim udbenicima u sad, pa i u engleskoj. t akva slika prikazuju kristofera kolumba kao junaka, koji se usudio da se bori protiv crkvene dogme, i da plovei ne padne sa ruba ravne Zemlje. s reom, naunici pokuavaju da uklone ovu greku iz istorijskih izvetaja, ali ta popularna la i dalje ima mnogo pristalica. Nekad se teimo razmiljajui o grekama drugih. poznati evropski filozof Ludvig Vitgentajn (Ludwig Wittgenstein) govori o ovoj tendenciji kao opteistorijskoj: Jedno doba ne razume drugo.27 Nae zablude o prolosti (poput one o ravnoj Zemlji) navode nas na pomisao je nae razmiljanje superiorno u poreenju sa onim prolih generacija, ali to, u stvari, svedoi o naem nedostatku informacija. i storiar d efri Barton r asel (Jeffrey Burton r ussel), sa univerziteta kalifornija u santa Barbari, razborito komentarie da je pretpostavka o superiornosti naih pogleda nad onim starijih kultura najistrajniji preostali varijetet etnocentrizma.28 u sporu - evolucija ili stvaranje treba da imamo na umu pristrasnost pretpostavljene superiornosti vlastitih stavova. kao to to d rejper i Vajt ilustruju, na prezir prema starijim idejama moe nas odvesti na udne i pogrene puteve. Mada bih priznao da nae napredovanje u sticanju znanja predstavlja progres, takoe bih upozorio da naa sklonost za omalovaavanjem prolosti podrazumeva to da budunost moe oceniti nae pouzdanje u sadanjost kao ludost. Ono to danas izgleda kao progres ili istina, budue generacije mogu vrlo lako protumaiti kao greku. Vraamo se pitanju da li zaista postoji rat izmeu nauke i religije. Bez precizne definicije termina ne moemo reiti raspravu o tome. Jedna nedavno objavljena knjiga nazvana d a li je Bog zastupnik s tvaranja (i s g od a c reationist?)29 smatra da Bog nije zastupnik s tvaranja, jer ono nije biblijski koncept! Oni koji veruju da je Bog stvorio ivot tokom dugih vremenskih perioda zovu sebe zastupnicima s tvaranja, ali to niti je biblijski koncept, niti uobiajeno razumevanje termina zastupnik s tvaranja. Metafora rat moe se eliminisati menjanjem definicije termina. t o je analogno eliminisanju zloina njegovim ozakonjenjem. ali ak i da se to uradi, problem zloina i dalje ostaje. r edefinisanje termina moe biti povrno. Ne moete stvoriti jedinstvo mesara i vegetarijanaca prosto im dajui drugaija imena! pokuaji da se ree napetosti izmeu nauke i Biblije mogu usloviti korienje istih termina na razliite i zbunjujue naine. Na primer, Vajt je mislio da se nauka moe pomiriti sa religijom, ali ne i sa teologijom. s lino tome, neki pojedinci prihvataju jednu formu religije, ali negiraju istinitost Biblije, iako je Biblija temelj religije velikog dela sveta. i zraz religija moe imati razna znaenja, od onog koje ukazuje na potovanje Boga, do posveenosti

sekularizmu. Za sada nalazimo malo slaganja u terminologiji. Meutim, terminologija ne moe reiti konflikt koji zalazi daleko iza puke semantike. Mada su d rejper i Vajt pogreili u pogledu koncepta ravne Zemlje, verovatno su bili u pravu to se tie rata izmeu nauke i religije, a naroito nauke i Biblije. i storija belei brojne primere takvih konfrontacija, i van svake sumnje konflikt postoji. Vei deo ove knjige odnosi se na taj konflikt. Vilijem provajn (William B. provine), istoriar biologije na kornel univerzitetu, koji podrava evoluciju, ima sledea zapaanja vezana za razvijanje ovog konflikta u sad : Naunici blisko sarauju sa religijskim liderima protiv uvoenja biblijskog koncepta s tvaranja u kole. Liberalni religijski lideri i teolozi, koji takoe proklamuju sklad religije i evolucije, podstiu tu neverovatnu poziciju dvostrukim putem. prvo, oni izbegavaju tradicionalno tumaenje o Bojem prisustvu u svetu, neki do te mere da postaju zapravo ateisti. d rugo, oni prosto odbijaju da razumeju savremenu evolucionu biologiju i nastavljaju da veruju da je evolucija jedan svrhovit proces. s ada nam je predstavljen spektar ateistikih evolucionista i liberalnih teologa, ije je razumevanje evolutivnih procesa oigledna besmislica, i oni se povezuju sa ac Lu (ameriko udruenje za ljudske slobode) i najviim sudovima u zemlji, napadajui zastupnike s tvaranja koji su uhvaeni u sve vei kripac. evolucionistika biologija, kakva se ui u dravnim kolama, ne prua dokaze za jednu svrhovitu silu bilo koje vrste. Ovo duboko uznemirava zastupnike s tvaranja. pa ipak, na sudu naunici proklamuju to da nita u evolucionistikoj biologiji nije nekompatibilno sa bilo kojom razumnom religijom, to je gledite koje podupiru i liberalni teolozi i mnogi religijski lideri. Ne samo da zastupnici s tvaranja nisu u stanju da uine da se njihova nauka o s tvaranju ui u kolama, ve ak ne mogu ni da ubede sudski sistem da je evolucija na bilo koji znaajan nain suprotna religiji; tako sudovi, zapravo, oznaavaju njihova religijska gledita kao veliko zastranjenje. Nije udo to su zastupnici s tvaranja (skoro pola populacije) frustrirani kolskim sistemom i to ele prostor za vlastita gledita, ili bar da budu poteeni batinanja evolucijom.30 Bez sumnje - konflikt postoji, sa evolucionistima i liberalnim teolozima na jednoj strani, koji negiraju istinitost biblijskog izvetaja o s tvaranju, i naunika koji zastupaju s tvaranje i konzervativnih teologa koji taj izvetaj afirmiu, na drugoj. Mnogo toga se vrti oko pitanja ta je autoritativnije nauka ili Biblija? ali to pitanje se brzo pomera ka specifinijim stvarima kao to su: d a li je biblijski izvetaj mit? d a li je evolucija samo hipoteza? i ma li alternativnih tumaenja biblijskog izvetaja o s tvaranju? d a li je mogu kompromis izmeu s tvaranja i evolucije? Naredna poglavlja e se pozabaviti ovim kompleksnim skupom pitanja iz nekoliko uglova.

18

19

ta podrazumevamo pod Stvaranjem i evolucijom?

Mada e mnogi koncepti postati jasniji kako budemo objanjavali njihove detalje u narednim poglavljima, neko razjanjenje osnovnih gledita bi sada ipak bilo korisno. uobiajeno znaenje termina stvaranje jeste biblijski model. u izvetaju o stvaranju svemogui Bog priprema Zemlju za ivot u toku est dana od 24 asa. t radicionalne biblijske hronologije podrazumevaju da je do stvaranja dolo pre manje od 10.000 godina; meutim, Biblija ne govori direktno o tanom datumu stvaranja. Neki zastupnici stvaranja smatraju da je Bog doveo ceo univerzum u postojanje u toku sedmice stvaranja, dok drugi smatraju da je on postojao dugo pre tog vremena i da je u toku sedmice stvaranja Bog napravio samo svet pogodan za ivot. c entralna taka biblijskog izvetaja je vie usmerena na stvaranje samog ivota i na faktore vane za ivot, kakvi su svetlost, vazduh i tlo. povezana sa s tvaranjem je jedna globalna katastrofa - potop iz 1. knjige Mojsijeve - koji je zatrpao mnoge organizme naene u fosilnim slojevima. potop objanjava fosilni zapis u kontekstu nedavnog s tvaranja, i kao takav on je vaan element biblijskog koncepta s tvaranja.31 i zraz evolucija ima mnogo znaenja. Neki ga izjednaavaju sa malim promenama koje stalno viamo kod ivih organizama (veliina, boja, itd.). Meutim, i evolucionisti i zastupnici s tvaranja prihvataju ove promene kao normalnu bioloku varijabilnost. Optije znaenje izraza evolucija odnosi se na napredovanje ivotnih formi od prostijih ka sloenijim. t aj koncept obino ukljuuje nastanak ivota i razvoj univerzuma. t o je mehanicistiki pristup pitanju porekla. Obino on ni na koji nain ne ukljuuje Boga kao prauzrok svega. po evolucionistikom (naturalistikom) scenariju univerzum se formirao sam od sebe pre vie milijardi godina. prosti ivot pojavio se na Zemlji, takoe sam od sebe, pre nekoliko milijardi godina, a naprednije forme ivota razvile su se iz tih prostih formi, naroito u toku proteklih nekoliko stotina miliona godina. postoje mnoge varijacije ovog generalnog koncepta.32 i zmeu ova dva glavna gledita - s tvaranja i evolucije postoje razni koncepti koji obino ukljuuju delove oba. Oni se javljaju pod nazivima: teistika evolucija, progresivno stvaranje ili deistika evolucija. t akvi modeli odbacuju isto mehanicistike teorije kakva je evolucija. Oni podravaju progresivni razvoj ivota, koji esto ukljuuje aktivnost neke vrste boga, ali odbacuju biblijski izvetaj o nedavnom s tvaranju. poglavlje 21 raspravlja o ovom pitanju.

Konflikt i tanost
Verovatno najzanimljiviji meu starogrkim filozofima bio je d iogen iz sinope. t a matovita, harizmatska linost iz 4. veka pre nae ere uinila je mnogo na promovisanju filozofije vrline kao jedinog dobra. ekstremni asketizam, kojem je bio primer d iogenov ivot, esto je pratio tu filozofiju. O d iogenu krue mnoge prie. Mada su neke od njih neistinite, one ipak ilustruju ogromni

jaz koji nekad postoji izmeu stvarnosti i ideala. d iogen je odbacio svoju poslednju imovinu - iniju, kad je video kako neko dete pije vodu iz ruke. iveo je u pozajmljenom drvenom buretu, dobivi ideju za to od pua i njegove kuice. Njegov esto otri sarkazam doao je do izraaja kad mu je aleksandar Makedonski ponudio sve ta hoe. Njegov jedini zahtev je bio da se aleksandar pomeri i da mu ne zaklanja sunevu svetlost. Jedna od najuvenijih pria o d iogenovim aktivnostima je ona o njegovom tegobnom putovanju, na kojem je nosio upaljenu svetiljku usred dana, u jalovom traganju za potenim ovekom. d a li bi d iogen naao potenje kod onih koji tretiraju pitanje porekla? Nepotenje je teko proceniti, jer ne moemo jasno razlikovati motive ljudi. svi mi pravimo nenamerne greke, koje zovemo sluajnim grekama. ali kad prouavamo vlastito poreklo, taj predmet je tako povezan sa naim identitetom i emocijama da moemo imati tekoa da budemo objektivni. Nae pretpostavke utiu na nae misaone procese. Moramo, naravno, biti tolerantni prema drugim gleditima, ali se toliko pogrenih informacija pojavilo u ovom sporu da treba osigurati zasnivanje svog miljenja na tanim informacijama. d va izvetaja ilustruju nau potrebu za paljivom procenom. pre nekoliko godina je vie novina i drugih javnih medija objavilo priu o takozvanom nedostajuem danu.33 t aj izvetaj je tvrdio da jedna grupa naunika u godard centru za kosmike letove u grinbeltu, Merilend, prouava planetarne poloaje kroz vreme. Nisu mogli da nau tano slaganje drevnih istorijskih podataka i oekivanih datuma. kao rezultat toga kompjuterska obrada podataka je otkazala. kad su tehniari napravili korekcije zbog dugog dana i susa Navina opisanog u Bibliji,34 kompjuterski program dobio je skoro savreno slaganje. kad su operateri napravili drugu korekciju zbog pomeranja sunca unazad 10 koraka u vreme cara Jezekije35, podaci su se savreno slagali. Nekoliko ljudi je pokualo da dokumentuje ovu priu, ali su rezultati bili razoaravajui. ovek koji je izvestio o tom dogaaju nije se mogao setiti odakle je dobio podatke, a niko u g odard centru za kosmike letove nije bio umean u bilo kakav slian dogaaj. i zgleda da se taj dogaaj nije nikad ni desio. Neki su pokuali da oslobode optube one koji su objavili tu vest naglaavanjem njihovih dobrih namera. d rugi su isticali da ne treba shvatati taj incident tako ozbiljno, poto mnogi ljudi koji veruju u Bibliju nisu prihvatili tu priu. ali taj incident, izazvan od nekih neozbiljnih ljudi, ostaje tamna mrlja za branitelje Biblije. t okom druge decenije 20. veka arls d ouson (c harles d awson) i artur s mit Vudvord (arthur s mith Woodward) objavili su otkrie sada uvenih piltdaunskih ljudskih ostataka iz podruja s aseks u junoj engleskoj.36 piltdaunska lobanja decenijama je vaila kao bitna evolucionistika spona izmeu oveka i niih ivotinjskih oblika. Lobanja je bila oigledno ljudska, dok je vilica bila vie nalik onoj kod ovekolikih majmuna, to je odgovaralo tada preovlaujuoj ideji da je mozak prednjaio u ljudskom evolutivnom

20

21

razvoju. Neki istraivai javili su takoe o nalaenju primitivnih osobina povezanih sa tom razvijenijom lobanjom. posle oko 40 godina, trojica poznatih antropologa objavila su da je pildaunska lobanja falsifikat. Vilica je bila obojena, a zubi isturpijani da bi odgovarali lobanji. d atiranje fluornom tehnikom pokazalo je da je vilica mlaa od lobanje. Neki su pokuali da opravdaju taj sluaj istiui da je nekolicina njih uvek osporavala autentinost piltdaunskih nalaza. Meutim, bar neko vreme, ta lobanja je zauzimala vano mesto na zamiljenom evolutivnom drvetu oveka, i taj sluaj ostaje kao tamna mrlja za evolucioniste. Ne mogu se uvek tano znati motivi u svakoj od ovih epizoda, ali to to se desilo je i neprijatno i pouno. Ovi sluajevi sugeriu da nerazuman ar za onim to se veruje da je tano moe voditi u greku. Moramo to izbegavati. i stini ne treba podrka neistine. d alje, naa privatna gledita mogu biti neistinita. i stina je istina, sviala se ona nama ili ne. Obe prie su otrenjujue, tako da bi savremeni diogen i njegova lampa mogli biti osueni na dugu potragu. pojava da su neki voljni da izmisle injenice da bi podrali svoj pogled na svet svedoi o intenzitetu konflikta. da bismo izbegli da budemo prevareni ne smemo biti lakoverni, to nije uvek lako.

Zakljuci
Nauka je jedno od najuspenijih intelektualnih dostignua oveka. r eligija je takoe visoko potovana, a Biblija je daleko najprihvaenija knjiga na svetu. svetovni naunici su predloili spori evolucionistiki model porekla tokom dugog vremenskog perioda, dok Biblija govori o nedavnom s tvaranju od strane Boga. t raganje za procenom oba modela krenulo je zanimljivim, spornim, a nekad i varljivim tokom. Ljudi su predloili razne eme za pomirenje ova dva osnovna modela porekla, ali takvi kompromisi ne funkcioniu dobro. Mnogi se pitaju mogu li krajnju istinu nai u nauci ili u Bibliji. t akvo pitanje nema jednostavan odgovor.

LITERATURA 1. Whately r . 1825. i n the love of truth. i n: Mencken HL, editor. 1960. a new dictionary of quotations on historical plinciples from ancient and modern sources. New York: alfred a. knopf, p. 1223. 2. O ovome e vie biti diskutovano u poglavlju 16. 3. s hakespeare W. Macbeth 5. 5. 26-28. 4. Videti poglavlje 18 za vie detalja. 5. Veina podataka je iz g inisove knjige rekorda: (a) McFarlan d , editor. 1990. g uinness book of world records 1990. 29th ed. New York: Bantam Books, p. 197; (b) Young Mc , editor. 1994. g uinness book of records 1995. 34th ed. New York: Fact on File, p. 142. t akoe, informacije su uzete od g uinness publishing, Ltd., i od american Bible s ociety.

6. Literatura koja tretira ovo pitanje je obimna. kao uvod, videti: (a) Livingstone d N. 1987. evangelicals and the d arwinian controversies: a bibliographical introduction. evangelicals s tudies Bulletin 4(2):1-10. Nekoliko drugih, meu mnogim dobrim izvorima, ukljuuju: (b) Larson eJ. 1985. t rial and error: the american controversy over creation and evolution. Oxford: Oxford university press; (c) Livingstone d N. 1987. d arwins forgotten defenders: the encounter between evangelical theology and evolutionary thought. g rand r apids: Wm. B. eerdmans pub. c o. (d) Marsden, g M. 1983. c reation versus evolution: no middle way. Nature 305:571-574; (e) Numbers r L. 1982. c reationism in 20th-century america. s cience 218:538-544; (f) Numbers r L. 1992. t he creationists: the evolution of scientific creationism. New York: alfred a. knopf; (g) s cott ec . 1994. t he struggle for the schools. Natural History 193(7):10-13. 7. Vidi poglavlje 19 za dodatne detalje. 8. Halliburton r , Jr. 1964. t he adoption of arkansas anti-evolution law. arkansas Historical Quarterly 23:271-283. 9. kaufman g d . 1971. What shall we do with the Bible? i nterpretation: a Journal of Bible and t heology 25:95-112. 10. Whitcomb Jc , Jr., Morris HM. 1961. t he g enesis flood: the biblical record and its scientific implications. philadelphia: presbyterian and r eformed pub. c o. 11. Za vie informacija, videti: (a) Brand r L. 1975. t extbook hearing in c alifornia. Origins 2:98, 99. (b) c hing k. 1975. t he c upertino story. Origins 2:42, 43; (c) c hing k. 1977. appeal for equality. Origins 4:93; (d) c hing k. 1978. c reation and the law. Origins 5:47,48; (e) d wyer BL. 1974. c alifornia science textbook controversy. Origins 1:29-34; (f) Ford Jr . 1976. an update on the teaching of creation in c alifornia. Origins 3:46,47; (g) Holden c , ed. r andom samples: alabama schools disclaim evolution. s cience 270:1305. 12. Bailey s . 1984. g enesis, creation, and creationism. New York: paulist press, pp. 202-204. 13. (a) Brande s . 1984. s cientific validity of proposed public education materials for balanced treatment of creationism and evolution in elementary science classrooms of alabama. i n: Walker kr , editor. t he evolutioncreation controversy: perspectives on religion, philosophy, science and education: a handbook. t he paleontological s ociety s pecial publication No.1. knoxville: university of t ennessee, pp. 141-155; (b) s koog g . 1979. t opic of evolution in secondary school biology textbooks: 1900-1977. s cience education 63(5):621-640. 14. Za primere videti: (a) c offin Hg . 1979. c reationism: is it a viable alternative to evolution as a theory of origins? Yes. Liberty 74(2):10, 12, 13, 23, 24 (opovrgavanje na str. 24, 25); (b) Mayer WV. 1978. c reation concepts should not be taught in public schools. Liberty 73(5):3-7, (opovrgavanje na str. 28, 29); (c) r oth aa. 1978. c reation concepts should be taught in public schools. Liberty 73(5):3,24-27 (opovrgavanje na str. 28); (d) Valentine JW. 1979. c reationism: is it viable alternative to evolution as a theory of origins? No. Liberty 74(2):11, 14, 15 (opovrgavanje na str. 25, 26).

22

23

15. Videti: s cott (referenca 6g). 16. (a) Moore J. 1994. t he d arwin legend. g rand r apids: Baker Books; (b) r usch WH, s r., klotz Books; (c) r oth aa. 1995. r etro-progressing. Origins 22:3-7. 17. Frazier WJ. 1984. partial catastrophism and pick and choose empirism: the science of creationist geology. i n: Walker, pp. 50-65 (referenca 13a). 18. (a) [anonimous]. 1988. evolutionist debater descends to all-time low. acts and Facts 17(6):3,5; (b) Numbers 1992, p. 333 (videti referencu 13a). 19. Videti: (a) Numbers 1982 (vidi referencu 6e); (b) Numbers 1992, pp. 319-339 (vidi referencu 6f). 20. Za vie detalja i objanjenja, videti: r oth aa. 1991. c reation holding its own. Origins 18:51,52. 21. g ould s J. 1992. i mpeaching a self-appointed judge. Book review of: Johnson pe. 1991. d arwin on trial. s cientific american 267(1):118-121. 22. Livingstone (referenca 6a), p. 1. u svojoj knjizi d arwins Forgotten d efenders (referenca 6c) Livingston daje est primera koji prikazuju sliku ovog sukoba. 23. (a) d raper JW. 1875. History of the conflict between religion and science. New York: d . appleton & c o.; (b) White ad . 1896. a history of the warfare of science with theology in c hristendom. 2 vols. New York: d over publications, 1960 reprint. Za bolje razumevanje situacije oko d rejpera i Vajta, preporuujem: (c) Lindberg d c , Numbers r L. 1986. Beyond war and peace: a reappraisal of the encounter between c hristianity and science. c hurch History 55:338-354; (d) Lindberg d c , Numbers r L, editors. 1986. g od and nature: historical essays on the encounter between c hristianity and science. Berkeley and Los angeles: university of c alifornia press, pp. 1-18; (e) r ussell JB. 1991. i nventing the flat earth: c olumbus and modern historians. New York: preager publishers, pp. 36-49. 24. d raper, p. vii (referenca 23a). 25. (a) g ould s J. 1994. t he persistently flat earth. Natural History 103(3):12-19; (b) Lindberg and Numbers 1986 (referenca 23c); (c) r ussell, pp.13-26 (referenca 23e). 26. r ussell, p. 44 (referenca 23e). 27. (a) Wittgenstein L. 1980. c ulture and value. Winch p, translator; von Wright g H, Nyman H, editors. c hicago: university of c hicago press, pp. 86/86e. t ranslation of: Vermischte Bermerkungen. Videti takoe: (b) kemp a. 1991. t he estrangement of the past: a study in the origins of modern historical consciousness. Oxford: Oxford university press, pp. 177,178. 28. r ussell, p. 76 (referenca 23e). 29. Frye r M, editor. 1983. i s g od a creationist? t he religious case against creation-science. New York: s cribners. 30. provine WB. 1987. r ewiev of Larson eJ. 1985. t rial and error: the american controversy over creation and evolution. academe 73(1):50-52. 31. poglavlja 10, 12, 19 i 21 daju dodatne informacije vezano za koncept stvaranja.

32. d alje informacije vezano za evolucioni koncept mogu se nai u poglavljima 4, 5, 8 i 11. 33. Za detalje videti: Hill H, Harrell i , 1974. How to live like a kings kid. s outh plainfield, N.J.: Bridge publishing, pp. 65-77. 34. knjiga i susa Navina 10,13. 35. 2. knjiga o carevima 20,9-11. 36. Nedavni izvetaji vezani za ovaj sluaj su: (a) Blinderman c . 1986. t he piltdown inquest. Buffalo: prometheus Books; (b) Walsh Je. 1996. unraveling piltdown: the scientific fraud of the century and its solution. New York: r andom House.

24

25

2. Trendovi razmiljanja
Najpre, je to bilo apsurdno; zatim je bilo mogue; a na kraju, to smo znali svo vreme. 1

Jedan od naina na koji ljudi pokuavaju da ulepaju svoj ivot je promena stila odevanja. s eam se kad su bile moderne samo uske kravate. kasnije, moderne kravate morale su biti vrlo iroke; zatim su postale prihvatljive razne irine. Veina je nauila da uva svoje stare kravate, da bi bila spremna za sledei modni hir. i deje takoe mogu slediti isti obrazac. Odreeni pogledi na nain ishrane, propisan izgled ili umetnost moderni su u jednom vremenu, a onda ih zamenjuju drugi. Filozofski koncepti slede isti obrazac. u raznim vremenima i na raznim mestima preovladavali su razliiti pogledi. d a nabrojimo samo neke: naturalizam (negiranje natprirodnog), teizam (verovanje u Boga), agnosticizam (shvatanje da je stvarnost nemogue spoznati, i da je jedini odgovor na osnovna pitanja: ne znam). Moemo dodati i koncepte apsolutizma, animizma, determinizma, dijalektikog materijalizma, empirizma, panteizma, pluralizma, racionalizma, itd. svaka kola miljenja ima, ili je imala, pristalice koji su verovali u istinitost njenih ideja. t reba da imamo na umu ovaj obrazac grupnog odobravanja kada odreujemo teinu dokaza u prilog raznih teorija. d ominantne ideje se menjaju, ali one ne menjaju istinu. t ri primera e ilustrovati implikacije modnih pravaca u razmilja nju. t reba takoe da napomenemo da menjanje ljudskih ideja tokom vremena nije izgovor za naputanje naeg traganja za istinom. i stina je tu da bude naena, to je predmet o kojem emo raspravljati na kraju ovog poglavlja.

Kretanje kontinenata
s eam se komentara mog profesora fizike geologije o uklapajuoj podudarnosti istone i zapadne obale atlantskog okeana. On je spomenuo da je poetkom ovog veka jedan ovek po imenu Vegener (Wegener) pretpostavio da su nekad davno s everna i Juna amerika bile uz evropu i afriku, i da tada izmeu njih nije bilo atlantskog okeana. kontinenti su se potom razdvojili (slika 2.1). Mada je ta ideja bila zanimljiva, moj profesor
SLIKA 2.1 - Obrazac kretanja kontinenata u tri razli~ita vremenska perioda, kako ga je zamislio Vegener. Najni`i dijagram predstavlja dana{nji raspored. Tamnija podru~ja su mora, ta~kasta podru~ja su plitka mora na kontinentima, a bela podru~ja su suvo kopno. Noviji koncepti sugeri{u neku modifikaciju u detaljima, mada je osnovna ideja uglavnom prihva}ena. Iz Vegener (referenca 2).

26

27

je prokomentarisao da na nju vie niko ne obraa panju. t ada nije shvatao da e u roku od 16 godina geoloka zajednica napraviti zaokret, od potpunog odbacivanja do potpunog prihvatanja Vegenerove ideje. t a nova ideja postala je jak, sjedinjujui i revitalizujui faktor u geologiji, podstiui nove teorije formiranja kontinenata, planinskih venaca i okeanskog dna. Naunici i nastavnici morali su ponovo da piu geoloke udbenike. d oiveti ovako veliku promenu miljenja bilo je i uzbudljivo i otrenjujue. uzbudljivo, jer je stvarano tako mnogo ideja i ponovnih tumaenja; otrenjujue, jer je nametalo pitanje koja e sledea teorija, sada ismejavana, biti iznenada prihvaena kao dogma. u vreme kad je alfred Vegener (alfred Wegener, 1880-1930) sugerisao da su se kontinenti kretali, preovlaujua, ali ne i dominantna, ideja bila je da se Zemlja u prolosti skupljala kako se hladila, i da su planinski venci rezultat bonog skupljanja povrinskih slojeva nae planete, to je proces donekle analogan naborima koji se formiraju na kori jabuke koja se sui. Vegener je izneo vie dokaza koji su ukazivali da su kontinenti klizili po povrini Zemlje, a ne da se Zemlja skupljala.2 Meu mnotvom svojih argumenata on je istakao da je enormni boni pritisak na ogromne i nekad nabrane slojeve evropskih alpa, koji su putovali stotinama kilometara, bio previe veliki da bi se objasnio samo skupljanjem. uz to, pronaene su neke slinosti u tipovima stena na suprotnim stranama atlantskog okeana, to je ukazivalo na to da su njihove obale mogle biti zajedno u prolosti. g lavno interesovanje Vegenera,3 inae roenog u Nemakoj, nije bilo kretanje kontinenata, mada je objavio etiri izdanja svoje knjige koja se bavi tom idejom. On je prvenstveno bio meteorolog i arktiki istraiva. Ovo poslednje se pokazalo kobnim po njega. d vojici njegovih kolega, koji su radili blizu sredita grenlandske ledene kape, u posmatrakoj stanici ajsmit, bile su neophodne zalihe za zimu. uprkos gotovo nesavladivim problemima, ukljuujui raspad opreme, odustajanje veine lanova ekipe i temperature od -50oc , on i dvojica kolega putovali su 400 km pseom zapregom sa zapadne obale grenlanda, stigavi najzad u ajsmit u jesen 1930. godine. Meutim, stigli su bez ikakvih zaliha, koje su morali ostaviti usput. t rolani tim koji je ostao u ajsmitu uspeo je da preivi tu zimu, ali su Vegener i jedan kolega pokuali da se vrate na obalu i izgubili su ivote. Naime, posle jednog dana provedenog u ajsmitu, njih dvojica su krenuli 1. novembra, ba na Vegenerov 50. roendan. Njegovo telo naeno je u prolee, na oko pola puta do obale, paljivo zakopano od strane njegovog kolege i dobro oznaeno Vegenerovim skijama. Njegov kolega, 22-godinjak, potpuno je nestao. Vegener je verovatno umro u svom atoru od sranih problema. g rob mu je ostao na grenlandskoj ledenoj kapi. s neg i led su odavno prekrili krst od est metara koji ga je oznaavao. u vreme njegove smrti ideja o kretanju kontinenata imala je malo po bornika, a mnogo protivnika, naroito u s evernoj americi. Njegovi protivnici esto su reagovali na njegovu teoriju sa odbojnou i prezirom. u Njujorku

je 1926. godine sazvan jedan meunarodni simpozijum o toj temi. Vegener je prisustvovao i sreo se sa optim odbijanjem te ideje. ameriki geolozi velikog kalibra ispalili su svu municiju protiv njega,4 a neki su ga optuivali da ignorie injenice i da je zaluen sopstvenim idejama. prezir prema teoriji kretanja kontinenata je narednih godina bio tako ozbiljan da je podravanje te ideje moglo ugroziti naunu repitaciju.5 Moda je stepen panje i otpora, koje je ta ideja izazvala, zapravo ukazivao na njenu vrednost i snagu. Bezvredne i besmislene hipoteze ne privlae takvu panju. kasnih 50-ih i 60-ih godina istraivai su prikupili nove podatke koji su se uklapali u teoriju kretanja kontinenata, tako da su se neki naunici ak usudili da promoviu Vegenerovu ideju. Naroito su bili vani novi podaci koji su navodno ukazivali da je Zemljin magnetni pol obrnuo svoju sever-jug orijentaciju mnogo puta u prolosti. Naunici su mogli otkriti ovaj navodno obrnuti obrazac jer su vulkanske stene navodno zabeleile u sebi Zemljin magnetizam kako su se hladile i formirale ogomne grebene na okeanskom dnu. d a bi uklopili te nove podatke, geolozi su pretpostavili da ogromne pokretne ploe prekrivaju Zemlju. One se navodno formiraju ispod jedne ivice grebena, i apsorbuju se u Zemlju du rovova sa suprotne strane. t akve ploe putuju sporo du Zemljine povrine, i lie na ogromne iroke trake. Njihovo kretanje nosi kontinente.6 g eolozi to zovu tektonika ploa. Naunicima nedostaje odgovarajui mehanizam za kretanje tih ploa, i iznenaujue je to to je posle decenija odbijanja geoloka zajednica prigrlila tu udeju neobinom brzinom i sa velikim arom. u roku od petnaest godina svako ko nije verovao u model tektonike ploa i rezultujue kretanje kontinenata rizikovao je da bude proteran iz naune zajednice. ali deo opozicije je ostao. analizirajui jednu knjigu koja podrava koncept tektonike ploa, jedan geolog je prokomentarisao da nije siguran da li bi izdava trebalo da oznai knjigu kao dokumentarnu literaturu!7 Jedno miljenje je glasilo da u knjizi ima toliko izvrtanja da ona ne moe izdrati ozbiljnu kritiku!8 i pak, koncept tektonike ploa je pobedio. t o je sada dominantna teorija koju osporava samo mala, ali istrajna grupa naunika.9 geologija ne prihvata vie ideju da se Zemlja skupljala,10 dok ideja da se ona mogla iriti ima ogranienu podrku.11 Vegener je postao heroj nauke, jer je bio 30 - 40 godina ispred svog vremena. Naalost, nije doiveo da vidi potpuni preokret u stavu naune zajednice prema njemu. Mnogi se pitaju kako je imao takvu mo predvianja i zato ga naunici nisu odmah prihvatili. Neki smatraju da teina dokaza nije bila dovoljna u to vreme,12 to opet ne objanjava zato su oni tako dugo izazivali takvo neprijateljstvo. d rugi izjavljuju da je njegova ideja bila previe revolucionarna za to vreme, kad se ima u vidu neprihvatljivost velikih geolokih promena, naroito onih uzrokovanih katastrofama. d alje, Vegenerovo hipotetiko otvaranje atlantika moglo se povezati sa Nojevim biblijskim potopom, to je ideja koju su mnogi geolozi eleli da izbegnu.13 Vegener je bio meteorolog, a ne lan geoloke zajednice, pa je profesionalni elitizam

28

29

bio uzrok odbacivanja njegovih gledita.14 Najverovatnije da su svi pomenuti faktori doprineli tom odbacivanju. t eko je osporiti ustavnovljena gledita, ali, kao to to teorija tektonike ploa ilustruje, kad do prihvatanja ipak doe to se deava brzo.

Alhemija
alhemija (slika 2.2) daje jo jedan interesantan, ali obrnut primer. Naime, ona je u poetku bila iroko prihvaena i dominantna ideja koja je kasnije odbaena.15 alhemija je pokuaj da se prosti metali, kao to su gvoe i olovo, pretvore u zlato. Ona sada ima lou reputaciju, a ne shvata se da je njena osnovna ideja imala dobar racionalni temelj. poto se isto gvoe moglo dobiti iz sirovih crvenkastih gvozdenih ruda, razmiljalo se da bi bilo mogue dobiti i zlato iz relativno sirovih supstanci kakve su gvoe ili olovo. uz to, aristotel je sugerisao da etiri osnovna elementa: zemlja, vazduh, voda i vatra, mogu da se transformiu jedni u druge. Zato ne pokuati da se olovo pretvori u zlato? u izvesnom smislu rani alhemiari su bili istinski naunici, koji su pokuavali da nau nain kako da proizvedu zlato, onako kako su pretpostavljali da ga je priroda proizvela u prolosti. Vremenom je alhemija postala povezana sa misticizmom. t raganje nije bilo samo za zlatom, ve i za onim to bi moglo produiti ivot, ili ak dati besmrtnost. alhemija se moe podeliti na praktinu i ezoterinu alhemiju. Ova druga proizvela je znatne spekulacije, nekad potpuno nejasne. praktiari su tragali za nepoznatom supstancom zvanom kamen mudrosti ili eliksir mladosti, koja bi proizvodila zlato i dug ivot. Ovo traganje postalo je mnogima prava opsesija. alhemija je dugo postojala. u zapadnom svetu ona se pojavila u istonom sredozemlju oko prvog veka nae ere. kina je prihvatila taj koncept vekovima ranije. u i ndiji se pojavila oko petog veka nae ere, to je otprilike vreme u kojem je privremeno oslabila u zapadnom svetu zbog zbunjujuih mistinih trendova. arapi, koji su imali jedan broj izuzetnih alhemiara, bavili su se njome mnogo vekova. u srednjem veku i kasnije ona se proirila po evropi, gde je bila vrlo uvaavana. kraljevi i plemii esto su podravali alhemiare i opremali laboratorije u nadi da e poveati svoje bogatstvo. Verovatno je veina obrazovanih ljudi verovala u alhemijski princip pretvaranja elemenata. pristalice te teorije bile su i vrlo znamenite linosti kao: t oma akvinski, r oder Bekon, albert Veliki, i sak Njutn, uveni lekar paracelzus i car r udolf i i . kraljica elizabeta i zapoljavala je nekoliko alhemiara. papa Bonifacije Vi i i bio je pokrovitelj alhemije, dok je papa Jovan XXi i pokuao da je zabrani. i ntelektulana zajednica prihvatala je alhemiju skoro 2.000 godina, mada se za sve to vreme nijedan prosti metal nikad nije pretvorio u zlato! Falsifikatori koji su uivali da ire izazovne mrvice lanih informacija ote avali su praktikovanje alhemije. u isto vreme, oni su rizikovali da navuku

SLIKA 2.2 - Alhemi~ar u svojoj laboratoriji. Naslikao Dejvid Teniers Mla|i (David Teniers the Younger).

gnev svojih pokrovitelja, jer nisu mogli da proizvedu nikakvo zlato. Nekad im je bekstvo bilo jedini spas. preesto su pribegavali podvalama i imali mnotvo trikova, kao to je korienje gvozdenog tapa za meanje koji je bio upalj, ispunjen zlatnom prainom i zapuen voskom. kad bi ga koristili za meanje vrele tenosti, vosak bi se istopio i zlatna praina bi se pojavila, kao da je dobijena pretvaranjem. t akvi falsifikatori izneli su alhemiju na rav glas i poteni alhemiari su ponekad bili prisiljeni da rade u tajnosti. u 17. veku se praktikovanje alhemije proirilo i na proizvodnju raznih korisnih hemikalija, dok je traganje za kamenom mudrosti splasnulo. Mnoga od tih novih otkria sluila su kao osnova za razvoj moderne hemije. i ronino je da je pretvaranje (transmutacija) sada uobiajen proces. korienjem akceleratora estica i nuklearnih reaktora fiziari su formirali brojne hemijske elemente od drugih hemijskih elemenata. Meutim, pravljenje zlata takvim procesom je preskupo da bi bilo vredno truda. d ominantna ideja alhemije (transmutacija obinim hemijskim sredstvima) prihvatana skoro dva milenijuma, sada je mrtva. alhemija demonstrira lou nauku, dok hemija oslikava dobru nauku.

30

31

Lov na vetice
Obrazac dominantnih ideja se ne ograniava samo na aktivnosti u nauci. g odine 1459. jedna grupa pobonih ljudi u Francuskoj, koja se nou povlaila na usamljena mesta da se moli Bogu, bila je optuena da je u dosluhu sa s otonom. kolali su izvetaji da se s otona pojavljivao na njihovim tajnim mestima da ih pouava i da im daje novac i hranu, dok su mu oni obeavali poslunost.16 Vlasti su uhapsile te ljude, meu kojima su bili i neki ugledni graani, kao i jedna mentalno bolesna ena. podvrgnuti su uasnim mukama na spravi za muenje, dok su muitelji zahtevali od njih da priznaju istinitost optubi. Jedan broj njih je priznao optube i optuivao druge. Za neke novooptuene ljude ispostavilo se da su lini neprijatelji muitelja! Vlasti su ih poveale i spalile, mada su neki uspeli da pobegnu nakon to su dali velike sume novca. Nakon 32 godine pariski parlament je posle ispitivanja tog sluaja ponitio presude, ali je za veinu rtava bilo prekasno. t aj dogaaj zbio se u ranoj fazi manije lova na vetice, najistrajnije i najstranije ideje koja je dominirala evropom tokom tri veka.17 s atanskim arom drutvo je trailo sve one za koje se mislilo da imaju neke veze sa demonima i kanjavalo ih. Mnogi si bili ivi spaljeni, obeeni, ili zdrobljeni. Za svaku nevolju, kao to su: slaba letina, iznenadna smrt ili crna smrt, koja je nekad harala, optuivane su vetice. Jednom su prividno pouzdani svedoci optuili grupu ena, od kojih su neke bile veoma mlade, da uestvuju u vetijim igrama u pono ispod nekog hrasta. Neki od njihovih mueva protestvovali su govorei da su one bile s njima u to vreme, ali su im vlasti objasnile da ih je s otona mogao obmanuti, i da su samo prividi njihovih ena ostali kod kue. Ovo je zbunilo mueve, a vlasti su im spalile ene.18 Nekoliko njih je preuzelo misiju da uhvati svakoga ko bi mogao biti povezan sa s otonom. Jedan islednik se navodno hvalio da je osudio i spalio 900 vetica za 15 godina.19 Ne samo ljudi, ve i svinje, psi, make, pa ak i jedan petao, bili su spaljivani ili veani. Bilo je teko, ako ne i nemogue, da se zaustavi ta manija. svi koji su negirali optube podvrgavani su torturi dok ne priznaju. Malo njih se usudilo da se buni protiv te prakse da ne bi i sami bili ubijeni. t o ludilo vladalo je u Nemakoj, austriji, Francuskoj i vajcarskoj, a proirilo se i na englesku, r usiju, pa ak i preko atlantika na s ad . Niko ne zna koliko je ljudi poginulo. Neke procene idu i do 9 miliona.20 Verovatno je ivot izgubilo najmanje nekoliko stotina hiljada ljudi. t a divlja ideja ilustruje i subjektivnost nekih prihvaenih koncepata i njihov potencijal za izazivanje nepravde. i zmeu onoga to se prihvata i same istine moe postojati veliki jaz. Ne bi trebalo da verujemo popularnim stavovima pri odreivanju istine. Nesumnjivo je da psiholoki i socioloki faktori imaju znaajnu ulogu u razvoju, popularnosti i istrajnosti mnogih ideja koje ljudi smatraju istinitim.

Paradigme i istina
uobiajeno vienje nauke je da ona paljivo i postojano unitava neznanje, dok trijumfalno dobija bitku du granica znanja. Ovaj pogled, nekada podstican i od strane samih naunika, uveliko je doveden u pitanje 1962. godine objavljivanjem knjige t omasa kuna (t homas kuhn) s truktura naunih revolucija (s tructure of s cientific r evolutions).21 Ova vrlo uticajna knjiga bila je odmah predmet kontroverze. Ona dovodi u pitanje autoritet i nepogreivost nauke.22 kun smatra da je nauka, umesto da predstavlja akumulaciju objektivnog znanja, pre podeavanje injenica u slubi iroko prihvaenih koncepata koji za neko vreme objanjavaju probleme i daju reenja u okviru datog modela.23 t akve ideje je nazvao paradigmama. paradigme su pogledi koji mogu biti istiniti ili lani, ali ih ljudi prihvataju kao istinite. kao takvi, oni usredsreuju panju na one zakljuke koji se slau sa njima, i tako ograniavaju ostale informacije i mogunosti. Na primer teorija tektonike ploa ili katastrofizam24 postavljaju ogranienja onome to kun naziva normalnom naukom, tako da naunici tumae injenice u okviru tih prihvaenih paradigmi. Nekad imamo promenu paradigme, to kun zove naunom revolucijom. prihvatanje teorije tektonike ploa predstavlja jednu naunu revoluciju. kun dalje naglaava injenicu da e, ako naunik ne uskladi svoje zakljuke sa prihvaenom paradigmom, drugi naunici verovatno odbaciti njegove stavove kao metafizike ili problematine. Ovakve pojave produavaju ivot jedne paradigme. paradigme podrava i injenica da se oseamo sigurnijim kad se slaemo sa preovlaujuim miljenjem. u ovom smislu dobro je podsetiti se izreke, da ako uvek idemo za veinom, imamo malo ansi za napredovanje. promena jedne paradigme u drugu veoma je teka, jer treba da nadvladamo tako mnogo intelektualne inercije.25 kun, ne ba omiljen u naunoj zajednici, oznaava promenu paradigme kao iskustvo preobraenja.26 On je osporio i omiljenu ideju o napretku nauke, izjavivi, da moramo da napustimo tvrdnju, koja je izraena, ili koja se podrazumeva, da promene paradigme vode naunike i one koji ue od njih sve blie istini.27 d rugim reima, i nova paradigma nas moe voditi dalje od istine. Mada se mnogi tome odupiru, naunici su iroko prihvatili i primenili koncept paradigme i izvan nauke, ak i na teologiju. r e paradigma, koja se odnosi na prihvaeni dominantni koncept, postala je odomaena re meu obrazovanim ljudima. kunove ideje izazvale su veliku buru, pa ak i reformu naroito u istoriji, filozofiji i sociologiji nauke. Mnogi sociolozi vide jaku socioloku komponentu koja upravlja i pitanjima i odgovorima koje nauka daje.28 koncept da nauna zajednica regulie i vrstu pitanja koja naunici postavljaju i odgovore na njih ne poklapa se sa slikom koju mnogi naunici imaju o svom polju rada kao otvorenom u traganju za istinom, ali je ideja sociolokog uticaja u nauci prihvaena u znaajnoj meri.

32

33

Oigledno je da grupno ponaanje naune zajednice, kada ona radi unutar jedne paradigme ili prelazi sa jedne na drugu, odaje nedostatak nezavisnog miljenja. Meutim, generalno, nauka napreduje prema istini. Mnoge lane paradigme mogu izroniti du tog puta, ali naposletku se pribliavamo istini, kako otkrivamo vie injenica. pria o menjajuim paradigmama kae nam da treba da kopamo dublje od preovlaujueg miljenja, ako elimo istinu. Ja bih predloio dva sredstva koja bi spreila da nas progutaju popularne zablude. (1) t reba da upranjavamo to nezavisnije miljenje, iako to moe zapretiti naoj elji za drutvenim odobravanjem. (2) u proceni jedne paradigme bilo bi dobro da odredimo osnovu za njeno prihvatanje. i ma proverenih i neproverenih injenica, vrstih i spekulativnih zakljuaka, pretpostavki i pretpostavki zasnovanih na pretpostavkama. Zadatak procenjivanja je teak, ali je neophodan. u pokuaju da se odredi koja je ideja tana, mora se kritiki proceniti temelj na kojem gledite poiva, i ne dozvoliti da na nas prekomerno utie klima miljenja.

Istina - ugroena vrsta

s avremeni nain razmiljanja je da se sumnja u skoro sve ili da se ostane otvoren za veinu pitanja. Na alost, mnogim otvorenim umovima je uglavnom vakuum. kako esto ujemo mogue odgovore na neko pitanje, ali bez zakljuaka! previe njih u akademskim krugovima je zadovoljno predstavljanjem vie moguih miljenja, esto bez ijedne jedine paradigme, tako da se ne dolazi ni do kakvih konanih zakljuaka. esto se njihova istraivanja zavravaju sa vie mogunosti. Ovo podsea na satirino moda kao konani zakljuak tipine doktorske disertacije. prihvatanje neodreenog objanjenja moe nas ohrabriti da napustimo neophodno procenjivanje i pribegnemo sumnji u gotovo sve. Moemo prosto dii ruke u svom traganju za istinom, ali takav stav znai preterano pojednostavljivanje, lenjost, neplodnost i tupost. poznati francuski pisac Molijer (Molire) napisao je komediju prisilni brak.29 t aj komad, pisan na zahtev kralja Luja Xi V, bio je vrlo uspean, tako da je ak i sam kralj uestvovao u predstavi. Ona govori o nekim ljudskim manama na humoristian, ali i pouan nain. u toj komediji jedan bogati, stari gospodin se pita da li bi trebalo da oeni jednu mladu devojku zainteresovanu prvenstveno za njegovo bogatstvo. On trai savet od nekoliko ljudi, ukljuujui i dva filozofa. prvi filozof je aristotelovac i toliko je obuzet svojim razmi ljanjem, svojom filozofijom i definicijama pojava, da jadni gospodin ne moe da mu prenese realnost svog problema, pa odlazi razoaran i zatim trai savet filozofa skeptika. predstavivi se, kae mu da je doao po savet, na ta filozof odgovara: Molim te, promeni nain govora. Naa filozofija nam nalae da ne donosimo gotove zakljuke, ve da o svemu govorimo sa sumnjom, i da zadrimo sud za sebe. i z tog razloga ne bi trebalo da kae doao sam, ve izgleda da sam doao. s ledi dua rasprava o tome da li je

taj ovek zaista doao ili samo izgleda da je doao! Filozof nastavlja da odgovara bogatom gospodinu komenatrima kao to su moda je tako, ili nije nemogue, ili moe biti, i odbija da govori o gospodinovom problemu. Napetost raste, a do preokreta iznenada dolazi kada razdraeni gospodin udara filozofa, koji odgovara vikom i burnim komentarima. g ovorei gospodinu da je bezobrazluk i sramota tui filozofa, preti mu sudom. g ospodin mu vraa milo za drago: Molim te, ispravi svoj nain govora. t reba da sumnjamo u sve, i ne traba da kae da sam te udario, ve da izgleda da sam te udario. On odgovara filozofu istom vrstom neizvesnih tvrdnji kakve je na poetku i primio. Filozof, koji je ubeen da je udaren, ponovo slua komentare kao moda je tako i nije nemogue. t ako ovaj gospodin na adekvatan nain ui filozofa o manama skepticizma. Na sadanji intelektualni milje ima iste slabosti kao i onaj Molijerovog vremena. uvaava se relativizam, agnosticizam i skepticizam, dok su izvesnost i istina ugroeni. Moderno je dovoditi u pitanje gotovo sve. s umnje se nekad ohrabruju radi sebe samih, ak i kad ne mogu da doprinesu bilo emu drugom osim daljim sumnjama. r elativizam, agnosticizam i skepticizam svode istinu na neizvesnost. Njihovi principi nalau da budemo nesigurni u pogledu gotovo svega znaajnog, to ukljuuje i njih same. ako ne verujete ni u ta, moete li biti dosledni i dalje verovati u to da ne verujete ni u ta? po paskalovim reima: Nije izvesno da je sve neizvesno.30 Opreznost je vrlina u proceni mnogih koncepata. uz to, ima prostora za opravdano zadravanje suda za sebe, ako nemamo dovoljno informacija da donesemo zakljuke. d ok tragamo za istinom, treba da budemo razumni i da uravnoteimo prihvatanje ideja paljivim ispitivanjem. s umnja je potrebna, ali ne treba u sve sumnjati veno, a najvaniji zadatak - odvajanje istine od lai, ne treba nikad da bude rtva besplodnog skepticizma. Zdrava nauka moe otvoriti vrata istini. Ne treba nepotrebno da se povlaimo u oblast onog moda, u kojoj sve izgleda, a nita nije. Nekada se naa igra sumnje suoava sa realnou jasnih, hladnih injenica, kakva je sudar sante leda i t itanika. ako nam neko ukrade novac, njegovo postojanje i koncept vlasnitva nam postaju krajnje vani. i li, ako zakasnimo i propustimo autobus, vreme postaje vrlo realna kategorija. r ealnost toga da je neko fiziki napao jednog filozofa skeptika moe takoe uzdrmati nau sumnju! (usput da kaemo, u Molijerovoj komediji roaci mlade ene prisiljavaju bogataa da se njom oeni.) r azvod ili oprotaj kriminalcu mogu nas podsetiti da su moralne vrednosti, ovekov integritet i pratanje takoe deo stvarnosti. Veina nas prihvata postojanje lai, ali prihvatanje lai podrazumeva i realnost istine. Nekad se usred svih naih sumnji suoavamo sa stvarnou koja nam nalae potovanje. ako postoji stvarnost, postoji i istina, ali je neemo nai ako sumnjamo u sve. Onaj ko sumnja u sve sigurno nema tako mnogo da ponudi kao onaj ko trai istinu.

34

35

injenica da imamo dominantne paradigme, koje se menjaju s vremena na vreme, ne treba da nas odvrati od traenja istine zasnovane na vrstim argumentima. r ealnost je tu, istina postoji, i mogu je zadovoljavajui stepen izvesnosti. i stina je tako vana da treba da je marljivo traimo i da aktivno titimo njeno pravo da postoji.

Zakljuci
i storija ljudske intelektualne aktivnosti ukljuuje prihvatanje dominantnih ideja zvanih paradigme. primer jedne iroko prihvaene ideje je da se kontinenti navodno polako kreu po povrini Zemlje (model tektonike ploa). paradigme mogu doi i otii, mogu biti istinite ili lane. Njihovo opte prihvatanje ne garantuje njihovu ispravnost. popularnost miljenja ne podrazumeva njegovu istinitost. d ok tragamo za istinom, moemo izbei da zapadnemo u pogrene paradigme praktikujui i nezavisnu misao, i temeljno ispitivanje. Moramo uvek zasnivati svoje zakljuke na najvrim dokazima. injenica da se paradigme menjaju ne bi trebalo da nas odvue od izvesnosti da istina postoji i da e nam paljivo prouavanje pomoi da je naemo.

LITERATURA 1. Ovaj aforizam, u razliitim formama, bio je pripisivan razliitim autorima, ukljuujui Vilijema d ejmsa (William James), t omasa Hakslija (t homas Huxley) i Luisa agasija (Louis agassiz). 2. Wegener a. 1929. t he origin of continents and oceans. Biram J, translator (1967). London: Methuen and c o. t ranslation of: d ie entstehung der kontinente und Ozeane. 4th rev. ed. 3. koristio sam sledeu literaturu u prouavanju njegovog ivota: (a) Hallam a. 1989. g reat geological controversies. 2nd ed. Oxford: Oxford university press, pp. 137-183; (b) s chearzbach M. 1986. alfred Wegener, the father of continental drift. Love c , translator. Madison, Wis.: s cience t ech, i nc. t ranslation of: alfred Wegener und die d rift der kontinente (1980); (c) s ullivan W. 1991. c ontinents in motion: the new earth debate. 2nd ed. New York: american i nstitute of physics. 4. s ullivan, p. 14 (referenca 3c). 5. i bid., p. 19. 6. Za vie detalja videti Hallam, pp. 164-173 (referenca 3a). 7. Meyerhoff aa. 1972. r eview of: t arling d and M. 1971. c ontinental drift: a study of the earths moving surface. g eotimes 17(4):34-36. 8. c owen r , g reen HW i i , Macg regor i d , Moores eM, Valentine JW. 1972. r eview appraised (letters to the editor). g eotimes 17(7):10. 9. Za dalje komentare videti poglavlje 12. 10. Meutim, neki nedavni radovi podupiru koncept skupljanja Zemlje, kao to su: Lyttleton r a. 1982. t he earth and its mountains. New York and London: John Wiley and s ons.

11. Videti poglavlje 12. Videti takoe: Le g rand He. 1988. d rifting continents and shifting theories. c ambridge and New York: c ambridge university press, pp. 251, 252. 12. t hagard p. 1992. c onceptual revolutions. princeton, N.J.: princeton university press, pp. 181,182. 13. (a) g iere r N. 1988. explaining science: a cognitive approach. c hicago and London: university of c hicago press, p. 229; (b) r upke Na. 1970. c ontinental drift before 1900. Nature 227:349, 350. Videti poglavlje 12 za pitanja vezana za katastrofistika objanjenja. 14. (a) g iere, pp. 238, 239 (referenca 13a); (b) Hallam, p. 142 (referenca 3a); (c) s chwarzbach, p. xv (referenca 3b). 15. Ovaj kratki izvetaj izveden je uglavnom iz sledee literature: (a) d oberer kk. (1948) 1972. t he goldmakers: 10,000 years of alchemy. Westport, c onn.: g reenwood press; (b) eliade M. 1962. t he forge and the crucible. c orbin s , translator. New York: Harper and Brothers. t ranslation of: Forgerons et alchimistes (1956); (c) partington Jr . 1957. a short history of chemistry. 3rd ed. rev. London: Macmillan and c o.; (d) pearsall r . (1976?). t he alchemists. London: Wiedenfeld and Nicolson; (e) s alzberg HW. 1991. From caveman to chemist: circumstances and achievements. Washington, d .c .: american c hemical s ociety; (f) s tilman JM. (1924) 1960. t he story of alchemy and early chemistry. r eprint. New York: d over publications. 16. Ovaj izvetaj je iz: Mackay c . (1852) 1932. extraordinary popular delusions and the madness of crowds. New York: Farra, s traus, and g iroux, p. 478. 17. (a) d ampier Wc . 1948. a history of science and its relations with philosophy and religion. 4th ed. rev. c ambridge: c ambridge university press, pp. 142-144; (b) easlea B. 1980. Witch hunting, magic and new philosophy: an introduction to debates of the scientific revolution 1450-1750. atlantic Highlands, N.J.: Humanities press; (c) Luck JM. 1985. a history of s witzerland. t he first 100,000 years: before the beginnings to the days of the present. palo alto, c alif.: s ociety for the promotion of s cience and s cholarship, pp. 182, 183; (d) Mackay (refe-renca 16); (e) Monter eW. 1976. Witchcraft in France and s witzerland: the Borderlands during the r eformation. i thaca and London: c ornell university press; (f) r osenthal B. 1993. s alem story: reading the witch trials of 1692. c ambridge s tudies in american Literature and c ulture, No. 73. c ambridge and New York; c ambridge university press; (g) r ussell JB. 1972. Witchcraft in the Middle ages. i thaca and London: c ornell university press; (h) t indall g . 1966. a handbook on witches. New York: atheneum. 18. Mackay, pp. 482,483 (referenca 16). 19. i bid., p. 482. 20. t indall, p. 25 (referenca 17h). 21. kuhn t s . 1962. t he structure of scientific revolutions. c hicago: university of c hicago press. 22. Za neke od procena i diskusija vezanih za kunov rad, videti: (a) c ohen i B. 1985. r evolution in science. c ambridge, Mass., and London: Belknap press of Harvard university press; (b) g utting g , editor. 1980.

36

37

paradigms and revolutions: appraisals and applications of t homas kuhns philosophy of science. London and Notre d ame: university of Notre d ame press; (c) Laudan L. 1977. progress and its problems: toward a theory of scientific growth. Berkeley and Los angeles: university of c alifornia press; (d) Leg rand (referenca 11); (e) Mauskopf s H, editor. 1979. t he reception of unconventional science. american association for the advancement of s cience s elected symposia. Boulder, c olo.: Westview press; (f) McMullin e, editor. 1992. t he social dimensions of science. s tudies in s cience and the Humanities from the r eilly c enter for s cience, t echnology, and Values, vol. 3. Notre d ame: university of Notre d ame press; (g) s hapin s. 1982. History of science and its sociological reconstructions. History of s cience 20:157-211. 23. kuhn t s . 1970. t he structure of scientific revolutions. 2nd ed. c hicago: university of c hicago press, p. viii. 24. Za diskusiju vezano za paradigmu katastrofizma, videti poglavlje 12. 25. Barber B. 1961. r esistance by scientists to scientific discovery. s cience 134:596-602. 26. (a) kuhn 1970, p. 151 (note 23). (b) c ohen, pp. 467-472 (referenca 22a) takoe ukazuje na iskustva obraenja u nauci bez impliciranja religijskog znaenja, kako se termin religija obino razume. 27. kuhn 1970, p. 170 (referenca 23). 28. Za neka nedavna miljenja, videti McMullin (referenca 22f). 29. Moliere JBp. (1664) 1875. t he forced marriage. i n: van Laun H, translator. t he dramatic works of Molire, vol. 2. edinburgh: William paterson, pp. 325-389. 30. pascal. 1966. penses. krailsheimer aJ, translator. London and New York: penguin Books, p. 214.

3. Spoj Biblije i nauke

Ovo je ovek, taj veliki i istinski kameleon, ija je priroda odreena da ivi u podeljenim i razliitim svetovima. - t omas Braun 1

u prvom poglavlju raspravljali smo o opravdanosti nauke i Biblije. t akva rasprava esto postaje una, naroito kad je usredsreena na specifina pitanja s tvaranja i evolucije. Vrlo esto dolazi do intelektualne podeljenosti. Zastupnici s tvaranja nastavljaju da naglaavaju zloglasni piltdaunski falsifikat, nekad korien da se podupre koncept ljudske evolucije. evolucionisti se, izgleda, nikad ne umaraju prianjem uasne prie o tome kako je crkva progonila g alileja (1564-1642) zbog uenja da se Zemlja kree oko s unca. t a pria se esto izvre. i zgleda da je sam g alileo bio neto kao napada, i mada su pretnje s kojima se suoavao bile zlokobne, crkva ga nikad nije zatvorila, niti fiziki muila.2 Mada je konflikt izmeu nauke i Biblije realan, ima li tu stvarno toliko fundamentalnih i nepremostivih razlika? u ovom poglavlju emo pretpostaviti da u kontekstu otvorenog intelektualnog traganja za istinom nauka i Biblija mogu funkcionisati zajedno, i zapravo treba da rade tako. Osim ako se drugaije oznai, izraz nauka u ovom poglavlju predstavlja metodologiju za nalaenje bilo koje istine o prirodi. Ova metodoloka nauka iroko je otvorena za razna miljenja, ukljuujui i mogunost postojanja planera. Ona je suprotna naturalistikoj nauci, koja iskljuuje ideju o postojanju planera u svom traganju za istinom. d ok je nemogue pomiriti naturalistiku nauku i Bibliju, to je mogue uiniti sa metodolokom naukom i Biblijom.

Nauka i Biblija: Ne tako nepomirljivi partneri

godine 1859. arls darvin je objavio svoje poznato delo poreklo vrsta (Origin of species), koje je imalo ogroman uticaj na filozofiju zapadne kulture. sto godina kasnije irom sveta su odrane proslave stogodinjice tog istorijskog dogaaja. Jedna od najvanijih proslava odrana je na univerzitetu ikago. u jednom govoru, za vreme tog petodnevnog skupa, d ulijan Haksli (Julian Huxley), unuk poznatog d arvinovog branitelja t omasa Hakslija, izjavio je:

38

39

Zemlja nije stvorena, ona je evoluirala. t ako je i sa ivotinjama i biljkama na njoj, ukljuujui i ljudski um, duu i telo. i sto je i sa religijom... evolucionistiki ovek ne moe vie beati iz svoje usamljenosti u ruke jedne Boanske figure, koju je sam izmislio, niti od odgovornosti donoenja odluka, krijui se pod kiobranom Boanskog autoriteta, niti se osloboditi tekog zadatka suoavanja sa problemima i planiranja svoje budunosti oslanjajui se na volju svemogueg, ali naalost, neistraivog provienja.3 On je ovo izjavio na posebnom skupu odranom u impozantnoj r okfeler kapeli. udno, ali Haksli je ovo izrekao samo nekoliko minuta nakon to je nekih 1.500 naunika iz 27 zemalja savilo glave u molitvi svemoguem Bogu. Zato bi se naunici koji slave d arvinova dostignua molili Bogu? Ovo bi trebalo da pokrene pitanje nae stereotipne predstave o naunicima. Mnogi naunici su u razliitoj meri religiozni, i mnogi zasnivaju svoju religiju na Bibliji. Ovo podrazumeva da onda ne bi trebalo da postoji tako duboka podela izmeu verovanja u nauku i verovanja u Bibliju. Za sada, naturalistika nauka ima tekoa u ugraivanju religije u bilo koji svoj sistem, smatrajui takva objanjenja neprihvatljivim. ali to nije bio sluaj u ranijim vekovima kada je zapadno drutvo polagalo temelje modernoj nauci. d akle, postoje velike razlike u osnovnim pristupima nauke i Biblije. Nauka se zasniva na posmatranju prirode i koncentrie se na objanjenja, dok Biblija daje autoritativne informacije i usredsreuje se na Boje aktivnosti i njihovo znaenje. Nauka tvrdi da je otvorena za reviziju, dok Biblija ima ton konanosti. Meutim, kao to emo videti u kasnijim poglavljima, i sami naunici mogu razviti jedan stav autoriteta i konanosti, naroito u pogledu autoriteta same nauke. Nalazimo i neke slinosti u osnovnim pristupima nauke i Biblije. Nauna posmatranja i Biblija vie se bave injenicama, a nauna objanjenja i teologija vie tumaenjem. Nauni podaci i Biblija se ne menjaju, dok tumaenja i jednog i drugog mogu iroko varirati. esto koristimo isti, osnovni, racionalni proces u tumaenju i jednog i drugog. i nauka i Biblija poklapaju se u odre enim pitanjima i dopunjuju jedna drugu. d a bismo nali istinu u realnosti koja nas okruuje, ne treba da ignoriemo ni jednu od njih. ako stvoritelj uopte postoji, priroda nam moe dati mnoge informacija o njemu. ali ako nema stvoritelja, nauka treba da objasni kompleksnost univerzuma i postojanje religije.

Matematiar i filozof alfred Nort Vajthed (alfred North Whitehead), koji je predavao i na kembridu i Harvardu, istie da se ideja savremene nauke razvila kao nesvesni derivat srednjovekovne teologije.5 koncept jednog ureenog sveta, kakav je izveden iz racionalnog i doslednog koncepta Boga otkrivenog u Bibliji, dao je osnovu za verovanje u uzrono-posledini poredak u nauci. paganski bogovi drugih kultura bili su hiroviti, a to se ne slae sa doslednou nauke. kolingvud (r . g . c ollingwood), profesor metafizike filozofije na Oksfordu, takoe podrava ovu tezu, istiui da je verovanje u Boju svemo promenilo pogled na prirodu od nepreciznosti u oblast preciznosti.6 Hujekas (r . Hooyakaas), profesor istorije nauke na univerzitetu utreht, takoe naglaava da je biblijski pogled na svet doprineo razvoju savremene nauke. Od naroite vanosti bio je relativni antiautoritarizam koji je Biblija gajila, a koji je oslobodio nauku od autoriteta izvesnih teologa. Jedan od najvanijih pisaca u ovoj oblasti je stenli d eki (stanley L. Jaki), profesor fizike i teologije na s eton Hol univerzitetu. d eki tvrdi da su svi zaeci nauke u hindu, kineskoj, majanskoj, egipatskoj, vavilonskoj i grkoj kulturi, odmah zamirali, to on pripisuje njihovom nedostatku poverenja u racionalnost univerzuma. Judeo-hrianska kultura zasnovana na Bibliji davala je racionalnu osnovu neophodnu za uspostavljanje nauke.8 Zanimljiva je ona kontroverzna Mertonova teza9 koja pretpostavlja da je razvoj religije, naroito u engleskoj 17. veka, pomogao oslobaanju nauke kroz svoj antiautoritarni stav prema prihvaenoj dogmi. Mada ne moemo nedvosmisleno potvrditi tu iroko prihvaenu tezu o bliskoj vezi judeo-hrianske tradicije i nauke, samo postojanje te teze sugerie da ne mora da postoji otra podela izmeu nauke i Biblije.

Religijska posveenost osnivaa savremene nauke

pretpostavljena veza izmeu nauke i Biblije moe se pokazati i iz jake religijske posveenosti naunika koji su utemeljili savremenu nauku tokom 17. i 18. veka. evo etiri primera: r obert Bojl (r obert Boyle, 1627-1691.) se smatra ocem fizike hemije. Njegov glavni doprinos nauci bio je pobijanje klasine ideje o samo etiri osnovna elementa: vatri, vazduhu, zemlji i vodi. Ovaj veliki engleski naunik bio je veoma predan Bogu i verovao je da On moe direktno pokretati materiju. poklonio je mnogo novca u religijske svrhe u i rskoj i engleskoj.10 u Francuskoj je briljantni matematiar Blez paskal (Blaise pascal, 16231662.) pomogao da se ustanove principi verovatnoe. On je tvrdio da poredak svih stvari mora imati za cilj ustanovljavanje i velianje religije.11 Njegova uvena izjava upuena skepticima - ako Bog ne postoji, skeptik ne gubi nita verujui u njega; ali ako postoji, skeptik stie veni ivot verujui u Njega - otkriva njegovu religijsku posveenost, kao i razborit um. Njegov zakljuak je da moemo imati poverenje u Boga.

Biblijska pozadina nauke

Jedna interesantna ideja, koja se irila poslednjih pola veka, dovodi u pitanje podelu koja se obino podrazumeva, izmeu nauke i Biblije. Ona kae da se nauka razvila u zapadnom svetu naroito zbog judeo-hrianskog zalea. d rugim reima, umesto da su nauka i Biblija radvojene, nauka duguje svoj nastanak filozofiji Biblije. t u ideju podrava impresivan broj naunika.4

40

41

vedski biolog karl Line (c arl von Linn, 1707-1778.) bio je najistaknutiji predava na univerzitetu upsala. uven je naroito po uspostavljanju podele na rodove i vrste u klasifikaciji organizama, i klasifikaciji gotovo svega to znamo. Njegova mudrost privlaila je naunike celog sveta. karl Line je verovao da je prirodu stvorio Bog, sebi na ast i na blagoslov oveanstvu, i sve to se deava, deava se na Njegovu zapovest i pod Njegovim vostvom.12 kasnije je modifikovao svoja gledita o nepromenljivosti vrsta, uzevi u obzir neke male varijacije, to je pozicija koju danas prihvataju zastupnici s tvaranja. i sak Njutn (i sak Newton, 1642-1727), koga mnogi smatraju najveim naunikom svih vremena, bio je predani prouavalac Biblije. Najvie je poznat po uvoenju principa raunanja i otkriu zakonitosti kretanja planeta, meutim on je nalazio vremena da opirno pie o biblijskim proroanstvima. Njutn je verovao da je Bog s tvoritelj i da nam se otkriva kroz prirodu.13 Mogli bismo navesti desetine slinih primera da bismo dokazali da su temelji savremene nauke poloeni u dominantno biblijskoj atmosferi, i da ne mora postojati fundamentalni antagonizam izmeu nauke i Biblije. t a razlika je, izgleda, vie stvar stava. Nai pioniri nauke bavili su se dobrom naukom, i za njih je ona bila otkrivanje principa koje je Bog ve uspostavio u prirodi. s tvaranje je bilo prihvaeno, a takva religiozna atmosfera nije omela raanje savremene nauke.

artur pikok (arthur peacocke) je biohemiar i teolog koji je radio i na Oksfordu i kembridu. prema njemu, Bog stvara i kroz svoje zakone i kroz sluajnosti. pikok takoe smatra da je krajnja realnost Bog.18 d on polkinghorn (John polkinghorne) je proveo vie od 25 godina radei kao teorijski fiziar na kembrid univerzitetu, nakon to je postao svetenik. posvetio se prouavanju odnosa nauke i teologije, a kasnije je postao administrator koleda na kembridu. Meu njegovim tezama je i ta da Bog odrava univerzum i da je aktivan u njemu, kao i da nam On daje slobodu izbora.19 Ovo je samo deo velike grupe naunika koji prilino jasno izjavljuju da nauka treba da bude integrisana sa religijom. Oni zastupaju dosta irok spektar gledita,20 koja se, meutim, ne uklapaju potpuno ni u naturalistiki, ni u biblijski koncept. t akvo stanje stvari pokazuje da naune i biblijske ideje nisu suprotne i nepomirljive.

Vanost irokog pristupa

r asprave o religiji meu naunicima nisu neobine. Neki od vodeih naunih asopisa, kao to su s cience i Nature, stalno govore o tome, naroito u rubrikama za pisma italaca. Jedni zakljuuju da nauka i religija nisu u sukobu, poto predstavljaju odvojene domene. d rugi zauzimaju iskljuivo naturalistiki stav, ak sugeriui da naunici treba da ostave na ulazu u crkvu i svoj mozak zajedno sa eirima i kaputima.21 t rei pak tvrde da je vera, obino povezivana sa religijom, neophodna za nauku. Za Norberta Milera (Norbert Muller), profesora hemije na perdju univerzitetu, naukom je prosto nemogue baviti se bez religije, jer naunik mora imati veru u pretpostavke koje ine nauku moguom.22 etvrti smatraju da religija ima veliki udeo i odgovornost u spoznaji svrhe i istine,23 i da se ona mora ugraditi u svaki ozbiljan sistem miljenja. koju liniju razmiljanja treba da sledimo? Najmudriji je, izgleda, irok pristup. Jedna od tragedija neznanja je ta da njene rtve ne shvataju svoje loe stanje. Ne znamo ta i koliko ne znamo. i stina treba da se trai u svim oblastima. poto je ona sveobuhvatna, takvi bi trebalo da budu i nai napori da je naemo. Opasno je formirati pogled na svet na osnovu uskog polja istraivanja. Moemo izabrati da gledamo samo mehaniki svet, kao to to ini naturalistika nauka, ili samo misaoni svet, kao to ini filozofija, ali obe su delovi jedne celine koju uvek moramo imati na umu. s lika 3.1 ilustruje prednost jednog irokog prilaza. Jedan krug moe predstavljati nauku, a drugi Bibliju. u levomi i desnom polumesecu, samo nam nauka ili Biblija mogu dati informacije. Formirati pogled na svet na osnovu samo jedne od njih, izgleda kao nepotrebno ogranienje. kad razmotrimo obe, ne samo da imamo vei fond informacija, ve i obilje znaenja. u postavljanju vanih pitanja o poreklu teko da moemo sebi priutiti da posmatramo samo jedno usko podruje informacija.

Religija i savremeni naunici

Moglo bi se tvrditi da se nauka razvila uprkos religiji, kao to to svedoi savremena nauka. Meutim, zbog slabljenja naturalistike filozofije meu naunicima, takav argument je manje opravdan sada, nego to je bio pre pola veka. Opte prihvatanje kvantne mehanike (Maks plank, albert ajntajn, Nils Bor, Verner Hajzenberg) uvelo je elemenat neodreenosti u nauku. Na primer, prema teoriji kvantne mehanike neodreenost postoji u istovremenom merenju brzine i poloaja nekog tela, to se ne slae sa klasinom naukom o uzroku i posledici. Zajedno sa drugim faktorima, ona je stimulisala atmosferu poniznosti i strahopotovanja. Mada jedan broj naunika odbacuje religiju i Bibliju, ipak primeujemo odreene elemente, naroito u fizici,14 koji ukazuju na neku vrstu Boga ili organizatora. s pomenuu tri linosti kao primere: pol d ejvis (paul d avies) je profesor teorijske fizike na univerzitetu Njukastl u engleskoj. u svojoj popularnoj knjizi Bog i nova fizika (g od and the New physics) on kae da nauka nudi sigurniji put ka Bogu nego religija.15 u jednoj kasnijoj knjizi on komentarie mone dokaze da se neto deava iza svega toga.16 On dalje podrava tezu, ranije predstavljenu u ovom poglavlju, da naunici mogu biti religiozni: pratei publicitet svoje knjige Bog i nova fizika, bio sam iznenaen kad sam otkrio koliko mnogo mojih bliskih kolega praktikuje konvencionalnu religiju.17

42

43

ajntajn je to lepo ilustrovao reima: Nauka bez religije je hroma, a religija bez nauke je slepa.27

Deus ex machina
Ljudska bia postojanjem Boga objanjavaju skoro sve. pre vie od jednog veka neki su smatrali da je samo Bog mogao stvoriti organska jedinjenja kao to su eeri, proteini, urea, itd. t akvi relativno kompleksni molekuli bili su povezivani sa organizmima i misterijom ivota. Od tog vremena naunici su sintetizovali hiljade raznih organskih jedinjenja i Bog se vie ne smatra neophodnim za taj proces. i sak Njutn je mislio da Bog mora povremeno da podesi univerzum da bi on ispravno funkcionisao. Malo njih i dalje uzima tu ideju za ozbiljno. Vekovima ranije se mislilo da Bog stvara stenice da bi spreio ljude da previe spavaju, a mieve da bi nauio ljude da sklanjaju hranu. g otovo svi su odbacili takve ideje. kako je nauka napredovala, potreba za Bogom kao objanjavajuim faktorom se smanjila, a neki ak misle da On ako i postoji sigurno nije neophodan. pozivanje na Boga, kad god se sretnemo sa tekoama u objanjavanju prirode, esto se naziva iznenadno reenje ili deus ex machina (Bog iz maine). Ovaj poslednji izraz potie iz antike drame, u kojoj glumac koji predstavlja boga dolazi sa neba na pozornicu da razrei velike probleme u zapletu, to se postizalo korienjem dizalice (maine); otuda pozivanje na koncept boanske maine za reavanje naunih tekoa. Veina obino tretira taj koncept sa omalovaavanjem, podrazumevajui da kad god naiemo na problem prizivamo Boga da ga rei, iako bi ga posle izvesnog vremena sama nauka mogla reiti. Ne treba koristiti Boga za popunjavanje rupa u naem znanju. Mnogi naunici su zabrinuti zbog eventualnog postojanja jednog svemonog Boga, koji moe da manipulie prirodom i tako menja doslednost koja nauku ini moguom. u tom pogledu oni vide istinski sukob Boga i nauke. ali taj sukob ne mora da bude ozbiljan ako je, kao to su verovali osnivai savremene nauke, On s am stvorio principe nauke, pa priroda onda odraava tu doslednost. Bog moe nadvladati zakone koje je ustanovio, ali On to samo retko ini. On dozvoljava da nauka funkcionie. Mada kritika koncepta Boga iz maine ili boanskog objanjenja ima odreenu opravdanost, eliminisati Boje aktivnosti proizvoljno, na ovaj nain, znai previe pojednostaviti stvari. t reba praviti razliku izmeu obinog Bojeg delovanja i neophodnog Bojeg delovanja.28 Za ovaj drugi sluaj Bog je sutinski bitan. s inteza organskih jedinjenja, gore spomenuta, uklapala bi se u koncept obinog Bojeg delovanja, dok su nedavna otkria u molekularnoj biologiji, koja ine sve manje moguim spontani nastanak ivih sistema, povezana sa konceptom neophodnog Bojeg delovanja. u ovom drugom sluaju Bog zapravo postaje sve vaniji kako otkrivamo sve kompleksnije biohemijske procese, koji nisu mogli nastati sami od sebe.29 i sto se

SLIKA 3.1 - Dijagram koji ilustruje prednost {irokog pristupa, kakav je kombinovanje nauke i Biblije. I jedno i drugo nam mo`e dati vredne informacije, kako je ilustrovano levim i desnim krajevima. Bogatstvo tuma~enja rezultira kad se oboje kombinuje, kako je ilustrovano sredi{njim delom.

d odatni razlog za sveobuhvatni pristup jeste ravnotea koju mnotvo perspektiva moe pruiti u pronalaenju i istine. i stina je vena, a sukob sa grekom moe samo da prikae njenu snagu.24 Nije teko nai dokaze nezadovoljstva uzrokovanog preuskim prilazom istini. Jednom sam drao seminar o stvaranju na geolokom odeljenju r iversajd kampa univerziteta kalifornija. u svom predavanju osvrnuo sam se na etiri take:25 (1) Neverovatno je da se kompleksni ivot moe spontano pojaviti. (2) Mnoge nedostajue karike u fosilnom zapisu sugeriu da se evolucija od prostog do kompleksnog nije desila. (3) Nauka stalno menja svoja gledita. (4) Nauka i Biblija imaju zajedniku, racionalnu osnovu. ukljuio sam poslednju taku naroito zato to me je osoba koja je zatraila moje usluge obavestila da se studenti ale to se u njihovim razredima ui samo evolucija, i da bi eleli da uju i drugu stranu. Bili su nezadovoljni previe uskim pristupom. antropolog kulture d ejvid Hes (d avid Hess) naglasio je da je spiritistiki pokret s kraja 19. veka, koji je forsirao komunikaciju sa mrtvima, bio u velikoj meri posledica intelektualnog siromatva stvorenog otkriima u geologiji, biologiji i astronomiji, koja su sva teila istom naturalizmu. On indirektno povezuje spiritizam sa nedavnom pojavom Nju ejd (New age) pokreta, koji nekad tei da sjedini istonjaku mudrost sa savremenom naukom.26 postmoderni umetniki i teoloki trendovi takoe svedoe o interesovanju za sveobuhvatnim pristupom. Ljudska bia ele da saznaju celu priu. Nauka sama po sebi tei da bude materijalistika, dok izolovana religija moe biti sklona pogrenim praznoverjima. Jedna moe pomoi drugoj. albert

44

45

moe rei i za finu podeenost univerzuma, koja ukljuuje krajnje precizne vrednosti za osnovne fizike faktore.30 Ne treba koristiti injenicu da je nauka u stanju da izazove neke pojave, nekada pripisivane Bogu, kao izgovor da se On sasvim eliminie, naroito kako sve vie otkrivamo da je priroda nepojmljivo sloena i precizno ureena.

Da li je Stvaranje nauka, a evolucija religija?

g odine 1981. drava arkanzas je donela zakon koji je zahtevao da uenici u dravnim kolama ravnopravno ue i koncept s tvaranja i evoluciju. ameriko udruenje za ljudske slobode (ac Lu) suprotstavilo se tom zakonu i tuilo dravu, nakon ega je usledio arkanzaki proces, ponekad nazivan i s koups 2 proces31. 32 d a se podsetimo, s koups 1 se desio 1925. godine u t enesiju, i tada je bio napadnut koncept evolucije. Na arkanzakom procesu konana odluka protiv s tvaranja nije poivala na injenicama. predsedavajui sudija Vilijem Overton (William Overton) proglasio je novi zakon neustavnim (na osnovu ustavnog zahteva s ad za odvojenou crkve od drave), a da bi potvrdio da je koncept s tvaranja religija, on se uveliko oslonio na svedoenje Majkla r uza (Michael r use), filozofa nauke sa univerziteta g velf u kanadi, koji je postavio jednu usku definiciju nauke.33 posle tog procesa jedan drugi filozof nauke, Leri Laudan (Larry Laudan), sa univerziteta pitsburg, osporio je takvu usku definiciju nauke. Laudan je naklonjen evoluciji, ali je, govorei o odluci sudije Overtona, prokomentarisao da ta odluka poiva na mnotvu pogrenih tumaenja onoga ta nauka jeste i kako funkcionie; da je to pria o alosnim neistinama, ovekoveenje i kanonizovanje jednog lanog stereotipa o nauci. uz to je dao kvalifikacije kao to su sasvim neodgovarajue, anahrono i prosto sramno.34 Oigledno da je definicija nauke kontroverzna. i drugi su izneli kritike na raun miljenja sudije35 koji je smatrao da koncept s tvaranja nije nauka (a takva klasifikacija ga iskljuuje iz dravnih kola).36 s por oko definicije nauke,37 ispoljen na arkanzakom procesu, naglaava injenicu da mi ne znamo kako da je definiemo. evolucionisti reaguju prilino negativno na termin nauka o stvaranju,38 tvrdei da takva stvar ne moe postojati naprosto zato jer nema naina da se nauno testira udo kakvo je stvaranje. Meutim, oni piu knjige kao to je Naunici protiv koncepta stvaranja (s cientists c onfront c reationism) i koriste nauku u pokuaju da opovrgnu koncept s tvaranja. Zar ovo nije pokuaj da se sedi na dve stolice? poto ne postoji sveobuhvatna definicija nauke, pitanje da li je koncent s tvaranja nauan je zaista sporno. ako je nauka zaista otvoreno traganje za istinom, ona bi trebalo da prihvati nauku o s tvaranju, a neki od osnivaa savremene nauke, ve spomenuti, sigurno se mogu okvalifikovati kao oni koji su ga zastupali. s a druge strane, ako definiemo nauku kao isto naturalistiku filozofiju koja po definiciji iskljuuje koncept s tvoritelja, onda

nauka o s tvaranju ne moe postojati. kako bi se i oekivalo, evolucionisti su skloni ovom drugom tumaenju. Meutim, takva nauka nije otvoreno traganje za istinom. Moemo se takoe zapitati da li su nauka i evolucija jedan oblik religije. Lojalnost, strast i ar, koje mnogi evolucionisti ispoljavaju, ukazuje na to da je tu ukljueno neto vie od isto objektivnog procenjivanja. knjiga evolucija kao religija (evolution as a r eligion) Meri Midglej (Mary Midgley),39 is tie kako nauka moe funkcionisati kao religija na mnogo naina. i drugi pisci naglaavaju religijske aspekte evolucije i darvinizma.40 ali generalno, argument da se evolucija izbaci iz uionica, jer je religija, nije preovladao. Zapravo, nema otre linije razgranienja izmeu nauke i religije. Obe su sveobuhvatni pogledi sa domenima koji se preklapaju.

Vanije pitanje
Na javnom sasluanju pred kalifornijskim dravnim veem obrazovanja predloio sam da nauna zajednica ne treba da se plai nauke o s tvaranju, i da treba da dozvoli da se ona u uionicama slobodno nadmee sa evolucijom. t o bi dalo slobodu studentima da biraju izmeu raznih opcija, to bi ilo u prilog akademskoj slobodi.41 evolucionisti stalno nalaze pribeite u izvesnim definicijama ta je nauka, da bi drali koncept s tvaranja van uionica. Meutim, pravo pitanje jeste: ta je istinito, s tvaranje ili evolucija? Naalost, njega esto zatrpavaju semantikom, autoritetima i pravnim propisima. Na istom sasluanju bio sam impresioniran izjavom jednog svetenika, koji je istakao da njegove kolege svetenici pokuavaju da svojoj deci objasne moralne principe i vrednost Biblije. Oni alju decu u kole, koje se izdravaju od njihovih poreza, da bi ustanovili da nastavnici unitavaju poverenje u Bibliju koje su oni hteli da uspostave kod svoje dece. t akvi roditelji jedva da bi mogli biti zainteresovani za razne definicije nauke ili akademske borbe. Oni su prosto pokuavali da razviju kod svoje dece moralnost i razumevanje zasnovano na Bibliji, a oseaju da to kole unitavaju. sve ovo dovodi u centar panje potrebu povezivanja nauke sa Biblijom. Obe su iroko potovane i obe mogu da daju jedinstveni doprinos u formiranju pogleda na svet.

Zakljuci
konflikt izmeu nauke i Biblije nije tako dubok kako se obino pretpostavlja. Zapravo, racionalnost Biblije je moda bila temelj razvoja savremene nauke. predanost Bibliji od strane osnivaa savremene nauke takoe ukazuje na njihovu kompatibilnost. kao to sam kazao u poglavlju 1, postoje razilaenja izmeu nauke i religije, naroito izmeu naturalistike nauke i Biblije, ali je taj jaz izgleda vie zasnovan na stavovima i tumaenjima, nego na osnovnim principima. u svom traganju za istinom nauka i Biblija mogu biti

46

47

dobre saradnice koje dopunjuju i podravaju jedna drugu. d akle, najadekvatnije pitanje glasilo bi: koje istine nalazim kada prouavam i nauku i Bibliju?

LITERATURA 1. Browne t . n.d. r eligio Medici i , p. 34. c itirano u: Mackay aL. 1991. a dictionary of scientific quotations. Bristol and philadelphia: i nstitute of physics publishing, p. 42. 2. (a) Maatman r . 1994. t he g alileo incident. perspectives on s cience and c hristian Faith 46:179-182; (b) s hea Wr . 1986. g alileo and the church. i n: Lindberg d c , Numbers r L, editors. g od and nature: historical essays on the encounter between c hristianity and science. Berkeley and Los angeles: university of c alifornia press, pp. 114-135. 3. (a) Ovaj sluaj je bio objavljen u: [anonymous]. 1959. science: evolution: a religion of science? Newsweek 54 (7 d ec):94,95. (b) Za publikovan tekst govora d ulijana Hakslija videti: Huxley J. 1960. t he evolutionary vision. i n: t ax s, c allender c , editors. i ssues in evolution: the university of c hicago c entennial discussions. evolution after d arwin: the university of c hicago c entennial, vol. 3. c hicago: university of c hicago press, pp. 249-261. 4. Videti na primer: (a) c ollingwood r g . 1940. an essay on metaphysics. Oxford and London: c larendon press; (b) c ox H. 1966. t he secular city: secularization and urbanization in theological perspective. r ev. ed. New York: Macmillan c o.; (c) d illinberger J. 1960. protestant thought and natural science: a historical interpretation. Nashville and New York: abingdon press; (d) Foster MB. 1934. t he c hristian doctrine of creation and the rise of modern science. i n: Brauer Jc , editor. t he impact of the church upon its culture: reappraisals of the history of c hristianity. c hicago and London: university of c hicago press, pp. 231-265; (f) g runer r . 1975. s cience, nature, and c hristianity. Journal of t heological s tudies, New s eries 26(1):55-81. autor ne podupire ove teze, ali nabraja literaturu koja to ini (p. 56); (g) Hooyakaas r . 1972. r eligion and the rise of modern science. g rand r apids: William B. eerdmans pub. c o.; (h) Jaki s L. 1974. s cience and creation: from eternal cycles to an oscillating universe. New York: s cience History publications; (i) Jaki s L. 1978. t he road of science and the ways to g od. t he g ifford Lectures 1974-1975 and 1975-1976. c hicago and London: university of c hicago press; (j) Jaki s L. 1990. s cience: Western or what? t he i ntercollegiate r eview (Fall), pp. 3-12; (k) klaaren eM. 1985. r eligious origins of modern science: belief in creation in seventeenth-century thought. Lanham, N. Y., and London: university press of america; (l) Whitehead aN. 1950. s cience and the modern world. London: Macmillan and c o. 5. Whitehead, p. 19 (referenca 4l). 6. c ollingwood, pp. 253-255 (referenca 4a). 7. Hooyakaas, pp. 98-162 (referenca 4g). 8. Jaki 1974, 1978, 1990 (reference 4h-j). 9. Merton r k. 1970. s cience, technology and society in seventeenthcentury england. New York: Howard Fertig. 10. (a) Boyle r . 1911, 1964. t he skeptical chemist. everymans Library.

London: J. M. d ent and s ons, pp. v-xiii; (b) d ampier Wc . 1948. a history of science and its relations with philosophy and religion. 4th ed., rev. c ambridge: c ambridge university press, pp. 139-141. 11. pascal B. 1952. pensees. t rotter WF, translator. i n: pascal B. 1952. t he provincial letters; penses; s cientific treatises. Mc rie t , t rotter WF, s cofield r , translators. g reat Books of the Western World s eries. c hicago, London, and t oronto: encyclopedia Britannica, p. 270. t ranslation of: Les lettres provinciales; penses; LOeuvre scientifique. 12. Nordenskild e. 1935. t he history of biology: a survey. New York: t udor pub. c o., pp. 206,207. 13. (a) Brewster d . 1855, 1965. Memoirs of the life, writings, and discoveries of s ir i saac Newton. 2 vols. t he s ources of s cience, No. 14. New York and London: Johnson r eprint c orp.; (b) c hristianson g e. 1984. i n the presence of the c reator: i saac Newton and his times. New York: t he Free press; and London: c ollier Macmillan publishers; (c) Fauvel J, Flood r , s hortland M, Wilson r , editors. 1988. Let Newton be! Oxford, New York, and t okyo: Oxford university press; (d) Westfall r s . 1980. Never at rest: a biography of i saac Newton. c ambridge: c ambridge university press. 14. Videti prvi deo poglavlja 6. 15. d avies p. 1983. g od and the new physics. New York: s imon and s chuster, p. ix. 16. d avies p. 1988. t he cosmic blueprint: new discoveries in natures creative ability to order the universe. New York: t ouchstone; s imon and s chuster, p. 203. 17. d avies p. 1992. t he mind of g od: the scientific basis for a rational world. New York and London: s imon and s chuster, p. 15. 18. (a) peacoke ar . 1971. s cience and the c hristian experiment. London, New York, and t oronto: Oxford university press; (b) peacocke ar , editor. 1981. t he sciences and theology in the twentieth century. Northumberland, england: Oriel press; (c) peacocke ar . 1986. g od and the new biology. s an Francisco, c ambridge, and New York: Harper and r ow; (d) peacocke ar . 1990. t heology for a scientific age: being and becoming - natural and divine. Oxford and c ambridge, Mass.: Basil Blackwell. 19. (a) polkinghorne J. 1991. g ods action in the world. c ross c urrents (Fall), pp. 293-307; videti takoe (b) polkinghorne J. 1986. One world: the interaction of science and theology. London: s pc k; (c) polkinghorne J. 1989. s cience and creation: the search for understanding. Boston: New s cience Library, s hambhala publications; (d) polkinghorne J. 1989. s cience and providence: g ods interaction with the world. Boston: New s cience Library, s hambhala publications. 20. Videti poglavlje 21 za diskusiju o nekim od tih pogleda. 21. provine W. 1988. s cientists, face it! s cience and religion are incompatible. t he s cientist 2(16; s eptember 5):10. 22. Muller N. 1988. s cientists, face it! s cience is compatible with religion. t he s cientist 2(24; d ecember 26):9. 23. r eid g W. 1993. t he theologian as conscience for the church. Journal of the adventist t heological s ociety 4 (2):12-19. 24. White eg . 1946. c ounsels to writers and editors. Nashville:

48

49

s outhern pub. assn., p. 44. 25. Za dodatnu diskusiju u vezi argumentacije po pitanju ove etiri take, videti poglavlja 4, 11, 17 i 18. 26. Hess d J, 1993. s cience in the new age: the paranormal, its defenders and debunkers, and american culture. Madison, Wis.: university of Wisconsin press, pp. 17-40. 27. einstein a. 1950. Out of my later years. New York: philosophical Library, p. 30. 28. kenny a. 1950. r eason and religion: essays in philosophical theology. Oxford and New York: Basil Blackwell, p. 84. 29. Videti poglavlja 4 i 8. 30. Videti poglavlje 6. 31. Milner r . 1990. t he encyclopedia of evolution. New York: Facts on File, p. 399. 32. Za razliite izvetaje videti: (a) g eisler NL. 1982. t he creator in the courtroom: s copes i i . t he 1981 arkansas creation-evolution trial. Milford, Mich.: Mott Media; (b) g ilkey L. 1985. c reationism on trial: evolution and g od at Little r ock. Minneapolis: Winston press; (c) La Follette Mc , editor. 1983. c reationism, science, and the law: the arcansas case. c ambridge, Mass., and London: Mi t press; (d) Numbers r L. 1992. t he creationism. New York: alfred a. knopf, pp. xv, 249-251. 33. Videti g ilkey, pp. 127-132 (referenca 32b). 34. Laudan L. 1983. c ommentary on r use: science at the bar - causes for concern. i n: La Follette, pp. 161-166 (referenca 32c). 35. Bird Wr . 1987, 1988, 1989. philosophy of science, philosophy of religion, history, education, and constitutional issues. t he origin of species revisited: the teories of evolution and of abrupt appeatance, vol. 2. New York: philosophical Library, pp. 461-466. 36. Za potpuno taan izvetaj mog svedoenja na tom suenju, videti g eisler, pp. 461-466 (referenca 32a). 37. Videti poglavlje 17 za dalje komentare o ovom kompleksnom pitanju. t akoe videti: (a) r oth aa. 1974. s cience against g od? Origins 1:5255; (b) r oth aa. 1978. How scientific is evolution? Ministry 51(7):19-21; (c) r oth aa. 1984. i s creation scientific? Origins 11:64,65. 38. g odfrey Lr , editor. 1983. s cientists confront creationism. New York: W. W. Norton and c o. 39. Midgley M. 1985. evolution as a religion: strange hopes and stranger fears. London and New York: Metheun and c o. 40. e.g., (a) Macbeth N. 1971. d arwin retried: an appeal to reason. Boston: g ambit, i nc., p. 126; (b) Bethell t . 1985. agnostic evolutionists. Harpers 270 (1617; February):49-52, 56-58, 60, 61. 41. Za dalju diskusiju videti: (a) r oth aa. 1975. a matter of fairness. Origins 2:3, 4; (b) r oth aa. 1978. c losed minds and academic freedom. Origins 5:61, 62. 42. Za razliite diskusije, videti: Murphy N. 1994. What was theology to learn from scientific methodology? i n: r ae M, r egan H, s tenhouse J, editors. s cience and theology: questions at the interface. g rand r apids: Williams B. eerdmans pub. c o., pp. 101-126.

IVI ORGANIZMI

50

4. Kako je nastao ivot?

Od svih misterija u biologiji, najvie zbunjuje pitanje kako je nastao ivot na Zemlji. - g ordon r etrej t ejlor 1

povrina Zemlje doslovno vrvi od ivih organizama, poev od bakterije, iji je prenik dvehiljaditi deo milimetra, do velikog drvea koje dostie visinu od 100 metara. u ivotinjskom carstvu veliki plavi kitovi dostiu duinu od 30 metara i predstavljaju moda najkrupnije ivotinje koje su ikada ivele na Zemlji.1 Jedno od najveih pitanja svih vremena jeste: kada, kako i gde je nastala ovako velika raznolikost ivota? u ovom poglavlju analiziraemo ideje vezane za nastanak ivota na Zemlji. prvobitna produkcija neophodnih, sloenih, biolokih molekula, kao to su proteini i d Nk, izgleda izuzetno teka, tako da nastanak ak i najjednostavnije elije same od sebe izgleda potpuno nemogu.

Verovanja tokom istorije

sve do nedavno, verovalo se da su razliite forme ivota nastale same od sebe od neive materije. i zgledalo je kao injenica da vake i buve nastaju spontano, same od sebe, na telima ljudi i ivotinja, da abe nastaju iz mulja, da plitka jezera proizvode skoro beskonaan broj algi i malih ivotinja, da moljci nastaju u magli, i da crvi nastaju u plodovima biljaka. r azliiti paraziti, kao to je pantljiara, smatralo se da nastaju sami od sebe u organizmima ljudi i ivotinja. Jedan od pionira u hemiji, d oan van Helmont (Joannes van Helmont, 1579-1644.), izvestio je da je on lino video nastanak korpiona od trave bosiljka, koja je bila zgnjeena izmeu dve cigle. On je takoe tvrdio da je naao formulu za pravljenje mieva.2 ako stavite stare krpe i penicu u kutiju, i sakrijete je na tavan ili ambar, postoji mogunost da dobijete mia! Ovaj eksperiment se i danas ponavlja sa istim rezultatima. Meutim, mi to drugaije objanjavamo. Njegov eksperiment je jedan primer od mnotva navodnih dokaza koji su omoguili da se razvije koncept spontanog nastanka ivota. eksperimenti koji su podupirali ovakvo verovanje mogli su vie puta da se ponove. ako ste strpljivi i imate vremena, moete

53

nai crve u jabukama, abe u mulju, itd. Nauka je funkcionisala, i spontani nastanak ivota se podrazumevao. i pak, neki su bili sumnjiavi, i od 17. do 19. veka ovo pitanje je bilo predmet velikog sukoba. Jedna od kljunih linosti koja je napravila eksperimentalni napredak po ovom pitanju bio je Franesko r edi (Francesco r edi, 1626-1697.), fiziar iz areca u i taliji. Ljudi su tokom dugo vremena mogli da vide kako larve muva nastaju od pokvarenog mesa. r edi3 je radio eksperimente sa razliitim ivotinjskim ostacima, ukljuujui zmije, golubove, ribe, ovce, abe, jelene, pse, jagnjad, zeeve, goveda, patke, guske, kokoke, laste, lavove, tigrove i bizone. injenica koja je njemu bila oigledna jeste da nastaju iste vrste muva bez obzira na vrstu mesa koju je koristio. On je takoe znao da tokom leta lovci meso od muva tite platnom, i posumnjao je da bi muve mogle bili uzrok nastanka larvi. d a bi testirao tu ideju, on je stavio komad mesa u zatvorenu teglu, a drugi u otvorenu teglu koju je prekrio tankom gazom. poto se larve nisu razvile na ovom pokvarenom mesu, on je zakljuio da meso ne moe samo od sebe da proizvede larve, ve da one mogu nastati samo na mesu na koje muve imaju pristup. Meutim, r edijevi eksperimenti nisu reili problem. s ukob je nastavljen tokom dva sledea veka. i straivai su davali razliita objanjenja istih rezultata, jer je svako polazio od svojih pretpostavki. i deja o spontanom nastanku ivota postajala je jo prihvaenija poetkom devetnaestog veka.4 g lavno pitanje je bilo kako crvi, kao paraziti, nastaju na mestu svog obitavanja. Neki su tvrdili da Bog prilikom stvaranja sveta nije stvarao organizme, ve su oni nastajali sami od sebe. konani udarac teoriji spontanog nastanka ivota doao je od poznatog francuskog naunika Luja pastera (Louis pasteur, 1822-1895.), koji je istraivao mikrobe. On je koristio boce sa savijenim grliima, i tako je eliminisao prisustvo razliitih estica, ali je omoguio prisustvo vazduha, koji je smatran vitalnim za spontani nastanak ivota. paster je u boce sipao vodu i organski materijal kao hranljivi supstrat. Zagrevanjem boca spreio je razvoj organizama, iako je vazduh imao pristup hranljivom supstratu. u svom stilu paster je energino uzviknuo: Nikada se vie ideja o spontanom nastanku ivota nee oporaviti od smrtnog udarca ovog prostog eksperimenta!5 Naalost, pasterova procena je bila pogrena, i pria se ovde nije zavrila. udbenici mikrobiologije esto prikazuju ovaj dogaaj kao slikoviti prikaz trijumfa nauke. Meutim, u isto vreme kada je paster izaao kao pobednik po ovom pitanju, koncept evolucije i sa njim povezana pretpostavka da je ivot nastao sam od sebe, postajao je sve prihvaeniji. s a jedne strane, jasni eksperimenti pastera i drugih naunika pokazali su da ivo nastaje samo od ivog, dok su evolucionisti smatrali da je ivot nastao od neive materije. r anije ideje o spontanom nastanku ivota su se bazirale na vero vanju da ivot nastaje od mrtve organske materije (heterogeneza), dok su evolucionisti sugerisali da je ivot nastao od proste neorganske materije

(abiogeneza). g odine 1871. arls d arvin je u svom radu pomenuo mogunost da se u nekim toplim, malim jezerima mogu formirati proteini i pretrpeti jo sloenije promene.6 g odine 1924. poznati ruski biohemiar Oparin izjavio je da prosta neorganska i organska jedinjenja navodno mogu postepeno formirati sloena organska jedinjenja, koja i kasnije mogu formirati proste organizme.7 d rugi naunici su poduprli njegovu ideju, i koncept da je ivot nastao u nekoj supi bogatoj organskim jedinjenjima postao je predmet ozbiljnih razmatranja. evolucionisti danas esto govore o procesu hemijske evolucije. d ecenijama kasnije postavila su se znaajna pitanja. Biohemiari i molekularni biolozi poeli su da otkrivaju neke veoma kompleksne molekule i visoko integrisane biohemijske sisteme. Visok stepen nemogunosti spontanog nastanka ovih sloenih sistema postao je glavni izazov.

Prosti organski molekuli (biomonomeri)

Hemijske supstance koje nalazimo kod ivih organizama esto su izuzetno sloene. Neki relativno prosti organski molekuli (biomonomeri) kombinuju se u sloene organske molekule (biopolimere) kao to su proteini i nukleinske kiseline (d Nk). Biopolimeri mogu da sadre stotine do hiljade prostih molekula povezanih zajedno. amino-kiseline (biomonomeri) predstavljaju proste gradivne blokove proteina (biopolimera). ivi organizmi imaju 20 razliitih osnovnih vrsta amino-kiselina u sebi. Nekoliko stotina njih mogu se kombinovati pri formiranju jednog molekula proteina. Nukleinske kiseline (biopolimeri) su jo mnogo sloenije, i ukljuuju kombinovanje nukleotida (biomonomera) koji su sami sastavljeni od eera, fosfata i nukleotidne baze (slika 4.1). (postoje etiri osnovna tipa nukleotidnih baza.) Nukleinske kiseline mogu sadrati milione nukleotida. Osnova nasleivanja i metabolika informacija organizma zapisane su u sekvencama razliitih vrsta nukleotidnih baza. Naunici oznaavaju nukleinske kiseline kao d Nk (dezoksiribonukleinska kiselina) i r Nk (ribonukleinska kiselina). r azlika izmeu njih dve je u vrsti eera koji poseduju. g odine 1953. s tenli Miler (s tanley Miller) je objavio rezultate poznatog eksperimenta o sintezi biomonomera.8 Brojni udbenici opisuju ovaj eksperiment kao prvi korak u razumevanju spontanog nastanka ivota. d ok je radio na univerzitetu ikago, u laboratoriji nobelovca Harolda urija (Harold urey), Miler je uspeno proizveo amino-kiseline pod uslovima za koje neki pretpostavljaju da su prvobitno postojali na Zemlji. On je to ostvario korienjem hemijske aparature u kojoj je meavinu gasova: metana, vodonika, amonijaka i vodene pare izloio elektrinom pranjenju. Ovaj eksperiment je bio ponavljan i unapreivan vie puta. Veina biomonomera, koji su potrebni za nastanak proteina ili nukleinskih kiselina, bila je dobijena u ovim eksperimentima.

54

55

SLIKA 4.1 - [ematski prikaz strukture DNK. Dvostruki kalem, kao njegova ilustracija, prikazan je sa leve strane. Nukleotid predstavlja kombinaciju P, S, i jednog od A, T, G ili C ~lanova. ^ovekova genetska informacija ima oko 3.000 miliona ovih parova u svakoj }eliji. A, T, G i C predstavljaju baze: adenin, timin, guanin i citozin, S - predstavlja {e}er, a P je fosfat. Dva niza su spojena zajedno vodoni~nim vezama (isprekidane linije na desnom dijagramu) koje se formiraju izme|u odre|enih baza.

d ok su istraivai sintetisali mnoge biomonomere relativno lako u svojim laboratorijama, veza ovih eksperimenata sa onim ta se moglo u prolosti desiti spontano na Zemlji predstavlja posebno pitanje. Na primer, amino-kiseline se formiraju u alkalnoj sredini, dok ta ista sredina ne odgovara formiranju eera.9 i pak, oboje su neophodni ivim organizmima. s ledei problem predstavlja raspored amino-kiselina. amino-kiseline sa istim brojem i vrstama atoma mogu postojati u vie razliitih formi, u zavisnosti od rasporeda atoma. Mi esto identifikujemo L (levogirne) forme i d (desnogirne) forme, u zavisnosti od toga kako su molekuli zarotirani u ravni polarizovane svetlosti. Ove dve forme su jednake, kao u ogledalu, slino ovekovoj levoj i desnoj ruci (slika 4.2). ustanovljeno je da su ivi organizmi sastavljeni iskljuivo od L formi amino-kiselina, dok amino-kiseline koje dobijamo u laboratoriji daju jednak broj i L i d formi. kako je primitivna supa, koja je sainjavala meavinu podjednakog broja d i L molekula, mogla da proizvede ivi organizam samo sa L tipom?10 t eko je zamisliti kako su razliite vrste amino-kiselina sve nastale sluajno, da bi samo L forme bile ugraene u proteine u sluaju nastanka prvog ivota. uinjeni su mnogi pokuaji da se rei ovo pitanje. Nedavni eksperimenti ukazali su na mogunost da je magnetsko polje moglo da proizvede samo jednu vrstu ovih formi, ali

je naknadnom proverom eksperimenata utvreno da je u pitanju bila prevara.11 problem sa dve razliite forme takoe postoji i kod eera. s ledei problem ukljuuje odsustvo dokaza u stenama Zemlje za pretpostavljenu prvobitnu supu, u kojoj su svi ovi molekuli navodno bili formirani. ako je u dalekoj prolosti postojao okean bogat organskim molekulima u kojem je ivot mogao sluajno nastati, stene ne sadre nikakav dokaz u prilog tome. s tene bogate organskom materijom se uopte ne nalaze u dubljim slojevima Zemljine kore.12 problem je i tekoa ostvarivanja dovoljne koncentracije biomonomera u prvobitnoj supi, koja bi omoguila sintetisanje molekula biopolimera. Hemiar d onald Hal (d onald Hull), iz kalifornijske istraivake korporacije,13 dao je primer jedne od najjednostavnijih amino-kiselina, glicina, koja ima formulu NH2c H2c OOH. On je procenio da ako je glicin formiran u prvobitnoj atmosferi, 97% bi se razgradilo pre nego to bi dospeo u okean, a ostalih 3% bi tu bilo dezintergrisano. On je takoe procenio da ova aminokiselina ima maksimalnu molarnu koncentraciju manju od 10-12. Nakon toga je izjavio: ak i njena najvea dopustiva vrednost izgleda beznadeno mala da bi mogla biti poetni materijal za spontani nastanak ivota. problem koji je on gore izneo je jo ozbiljniji za druge mnogo kompleksnije amino-kiseline. d a bi zaobili ove probleme, neki naunici ukazuju na mogunost koncentrisanja i zatite ove supe u nekoj od peina. t o bi zahtevalo neverovatne i visoko specijalizovane uslove. d o koje mere moe ii pristrasnost naunika u prikazivanju eksperimentalnih rezultata? Jedna je stvar formirati biomonomere u laboratoriji korienjem selektovanih hemijskih supstanci i specijalne opreme, a potpuno je

SLIKA 4.2 - Opti~ki izomeri (D i L forme) amino-kiselina. Slova predstavljaju hemijske elemente svakog atoma. R je radikal koji se razlikuje kod razli~itih amino-kiselina. Mo`e se uo~iti da postoji trodimenzionalna sli~nost, kao kod slike u ogledalu.

56

57

druga stvar njihov spontani nastanak na prvobitnoj Zemlji. Neki faktori, kao to je korienje visoke koncentracije hemijskih reaktanata, mogu se primenjivati u laboratoriji ako su korigovani ekstrapolacijom eksperimentalnih odnosa na mnogo razvodnjenije prirodne uslove, ili zatita produkata od tetnih izvora energije, ili korienje posuda za izolovanje produkata, kao to je to inio Miler, ili uklanjanje beskorisnih sastojaka iz supe, sasvim je neadekvatno. korienje savremenih mogunosti laboratorije vie ukazuje na inteligentno planiranje, koje se oekuje od t vorca, nego na spontanu aktivnost beivotnog prebiotikog sveta. Ne moemo koristiti takve eksperimente da bismo ilustrovali hemijsku evoluciju, osim ako ne napravimo adekvatnu korekciju nelaboratorijskih uslova.

Sloeni organski molekuli (biopolimeri)

esto se u udbenicima izvetava o sintezi biomonomera, ali se mnogo manje govori o poreklu biopolimera. i dok po pitanju porekla biomonomera postoje problemi, oni postaju mnogo vie izraeni kada ponemo da analiziramo nukleinske kiseline i proteine, koji su stotinama i hiljadama puta sloeniji. adekvatno funkcionisanje biopolimera zahteva precizne sekvence njihovih biomonomera. t o je vie od samog korienja dovoljne koliine energije za kombinovanje biomonomera. Vi moete da pokrenete automobil eksplozijom bureta s dinamitom ispod njega, ali rezultat nee biti korisno prevoenje! Ovi kompleksni molekuli su visoko organizovani, ali se za njih pretpostavlja da su nastali sluajno. Nobelovac ak Mono (Jacques Monod) u svojoj klasinoj knjizi sluajnost i nunost15 opisuje ovaj koncept: s am sluaj je izvor svake inovacije onoga to je nastalo u biosferi. puki sluaj, potpuno slobodan i slep, nalazi se u samom korenu neverovatne graevine evolucije. Ovaj centralni koncept savremene biologije ne predstavlja jednu od moguih ili ak razumljivijih hipoteza. t o je danas najrazumljivija hipoteza koja se moe uklopiti sa posmatranim i testiranim injenicama. Meutim, kako mnoge kalkulacije pokazuju, verovatnoa sluajnog nastanka funkcionalnih, kompleksnih, biolokih molekula je neverovatno mala. svi se slaemo sa injenicom da je ansa da dobijemo glavu ili pismo pri bacanju novia 1:2, ili ansa da dobijemo 4 bacanjem kocke je 1:6. ako imamo kutiju sa 999 belih kuglica i jednom crvenom, ansa da uhvatimo crvenu kuglicu u prvom pokuaju bez gledanja je 1:1.000. ansa za dobijanje prave kombinacije u sluaju biopolimera je beskonano mala. ivi organizmi obino sadre vie hiljada razliitih vrsta proteina. proteini su obino sainjeni od nekoliko stotina amino-kiselina, spojenih zajedno u dugu lananu strukturu, i kao to je istaknuto ranije, ivi organizmi sadre 20 razliitih vrsta amino-kiselina. Mnoge amino-kiseline moraju biti na ta no odreenom mestu u lancu da bi protein adekvatno funkcionisao. Ovo slaganje je analogno zapisivanju reenica, pri emu slova alfabeta predstavljaju amino-kiseline, dok reenice, u ovom sluaju sastavljene obino od

100 ili vie slova, predstavljaju proteine. Neke gramatike greke se mogu dopustiti na nekim mestima du lanca amino-kiseline. s a druge strane, zamena jedne amino-kiseline na kritinim mestima moe biti smrtonosna za organizam. Bolesti kao to su srpasta anemija i neki tipovi raka nastaju zbog zamene samo jedne amino-kiseline.16 Zamislimo da nam treba odreena vrsta proteina. kakve su anse da amino-kiseline zauzmu raspored koji je potreban? Broj moguih kombinacija je nezamislivo veliki, zato to postoji mogunost da svaka od 20 aminokiselina zauzme svako mesto. Za protein kome je potrebno 100 odreenih amino-kiselina, broj moguih kombinacija je mnogo puta vei nego broj svih atoma u univerzumu.17 t ako je ansa sluajnog dobijanja potrebne vrste proteina ekstremno mala. a ta ako su nam potrebna dva proteina? Verovatnoa sluajnog nastanka je jo manja, previe mala da bi se o njoj i razgovaralo.18 Meutim, ak i najprostiji oblik ivota zahteva mnotvo razliitih vrsta proteina. Jedna studija19 procenjuje verovatnou dobijanja 100 aminokiselina na odgovarajuem mestu du lanca amino-kiselina u jednom proteinu. i zmene u redosledu (gramatike greke) nisu doputene na ovih 100 odreenih mesta, mada su ograniene izmene mogue na drugim mestima izmeu njih. d a bi nastao takav protein, potrebna amino-kiselina treba biti izdvojena od moguih 20 (verovatnoa 1:20). amino-kiselina mora biti L tipa (verovatnoa 1:2), i ona mora formirati peptidnu hemijsku vezu (verovatnoa 1:2). d a bismo odredili ukupnu verovatnou, potrebno je da ove verovatnoe pomnoimo. t ako dobijamo verovatnou od 1:80 za nastanak prve amino-kiseline, 1:6.400 za nastanak druge amin-okiseline, itd. Za 100 odreenih amino-kiselina verovatnoa da nastane prava vrsta proteina je 1 prema 49 iza koga ide 190 nula (4,9 x 10-191). d ruge sline kalkulacije daju brojeve koji takoe ukazuju na krajnju nemogunost ostvarenja takvih pretpostavki. problem nije samo postaviti amino-kiseline u pravi redosled i uiniti da one budu hemijski jedinstvene. Mi, takoe, treba da selektujemo prave vrste amino-kiselina iz velikog broja sluajno proizvedenih organskih jedinjenja iz prebiotike supe. eksperimenti sa elektrinim pranjenjem, koje je radio Miler i o kojima smo govorili, proizveli su vie razliitih vrsta aminokiselina koje se ne javljaju kod ivih organizama, u odnosu na onih 20, koje se javljaju.21 i ronino je da su iste godine (1953.), kada je Miler objavio sintezu aminokiselina i drugih biomonomera, Votson (J. d. Watson) i Frensis krik (Francis c rick) objavili svoje otkrie o strukturi nukleinskih kiselina (d Nk), za koje su dobili Nobelovu nagradu.22 Oni su otkrili da elijska nasledna informacija formira danas poznatu strukturu duple zavojnice d Nk (slika 4.1). d a bi izrazila svoju naslednu informaciju, elija zahteva sekvencu od tri nukleotidne baze za kodiranje jedne amino-kiseline. kroz udesan i sloen sistem prenosa informacije i interpretacije elija formira molekule proteina. prosta bakterija

58

59

moe imati 4 miliona nukleotidnih baza u svom genetskom repertoaru, dok sloeniji organizmi, kao to je ovek, mogu imati i vie od 3 milijarde. i nteresantno je da neki vodozemci i biljke cvetnice imaju preko 10 puta vie nukleotidnih baza nego ovek. Verovatno najmanji nezavisni ivi organizam - mikroplazma - ima 580.000 nukleotidnih baza, koje obezbeuju kodiranje 482 gena.23 kod sloenijih organizama funkcija veeg dela dNk je jo uvek nepoznata. Neke od baza su oigledno neophodne za ivot, jer upravljaju produkcijom hiljada molekula proteina, koji slue kao telesna struktura ili kao enzimi. enzimi olakavaju hemijske reakcije, kao to su sinteze amino-kiselina i jo hiljade drugih promena. Nekada jedan molekul enzima moe upravljati hemijskom promenom u vie hiljada molekula u sekundi, ali veina promena je sporija. t akvi sloeni enzimi, sa visoko organizovanom strukturom i oblikom, osporavaju svaku teoriju koja govori o njihovom spontanom nastanku. Nedavno su neki sugerisali da je ivot zapoeo u vidu neke vrste samoreplicirajuih molekula.24 sve takve ideje ignoriu potrebu za prefinjenom, kompleksnom, integrisanom informacijom koja upravlja stotinama metabolikih funkcija kod ivih sistema. pomenuta mala verovatnoa za slaganje amino-kiselina u proteine minorna je u poreenju sa onom za slaganje nukleotida u d Nk. d a li je sve ovo moglo da nastane sluajno? u vajcarskom gradu enevi, godine 1965. na dva ruka u prirodi, formiran je pravac jednog prouavanja. t ada su bila prisutna etiri matematiara i dva biologa. Matematiari su izazvali biologe izraavanjem sumnje u evoluciju sa aspekta verovatnoe. una debata se zavrila predlogom da se proue sporne take na mnogo sistematiniji nain. Ovo prouavanje je kulminiralo simpozijumom koji je odran na Vistar institutu u Filadelfiji. uesnici su bili uglavnom biolozi sa nekolicinom matematiara koji su opozvali verodostojnost evolucionih koncepata. Bio je objavljen skoro doslovan zapis sa ovog simpo zijuma,25 i mada sloen, nije dosadan za itanje! Biolozi nisu bili previe sreni zbog opoziva evolucije. Oni su objanjavali da matematiari nisu razumeli evoluciju, ali nisu ponudili nijedan adekvatan odgovor na ovaj opoziv. Jo jedan primer predstavlja Mjurej eden (Murray eden), sa Masausets instituta tehnologije, koji je postavio pitanje verovatnoe dobijanja gena u nizu du nukleinske kiseline biopolimera (hromozoma) kod dobro prouene bakterije escherichia coli. Ovaj organizam je tako mali da moemo 500 njih postaviti jedan pored drugog na duini od jednog milimetra. ali ova bakterija ima mnotvo gena poreanih na pravilan nain, koji adekvatno funkcioniu. kako su oni mogli sluajno da se poreaju na ovako pravilan nain? eden je izraunao da ako bi neko proirio ove bakterije preko cele Zemljine povrine u dva centimetra debelom sloju, postojala bi ansa da se dva gena postave u pravilan poloaj za 5 milijardi godina. ali ak i ovaj dugi period vremena ne daje ansu da se ostali geni sloe u pravilan niz, ili da geni evoluiraju, to predstavlja mnogo sloeniji proces. Niti on obezbeuje vreme za evoluciju drugih organizama, od kojih su neki stotinama puta sloeniji. d ovoljno je rei da je veoma dugo

vreme, pretpostavljeno za evoluciju ivota na Zemlji, isuvie kratko za ovakve neverovatne dogaaje. Ovaj simpozijum je pomogao da se istakne opte nezadovoljstvo savremenim objanjenjima porekla ivota i ohrabrio je neke evolucioniste da potrae alternativne teorije.

elija
Jo vei problem za evoluciju jeste tekoa organizovanja biopolimera u funkcionalne jedinice zvane elije. elija (slike 4.3 i 4.4) predstavlja visoko organizovanu jedinicu, koja sadri u sebi genetsku informaciju zapisanu u nukleinskim kiselinama, uz pomo koje organizam stvara proteine, a koji su ukljueni u mnogobrojne hemijske reakcije. Velika razlika u sloenosti biopolimera i funkcionalne elije predstavlja jo jedno od vanih pitanja vezanih za poreklo ivota. Za formiranje elije se pretpostavljaju postepeni evolucioni procesi, ali sve dok se ona potpuno ne formira mnoge njene sloene funkcije ne postoje. d a bi imale prave proteine i d Nk, elijama su potrebne mnoge druge vrste slo enih molekula, kao to su masti i ugljeni-hidrati. i dok izgleda prosto nemo gue da se prve vrste hemijskih komponenti ikad pojave sluajno, jo je neverovatnije zamisliti da se sve pojavilo u isto vreme i na istom mestu, i onda se sve to obavilo elijskom membranom da bi nastao ivi organizam. i pak, naunici daju odreene sugestije u tom pravcu.

SLIKA 4.3 - Tipi~na `ivotinjska }elija. Iz: Raven PH, Johnson GB. 1995. Biology, updated version, 3rd. ed. McGraw-Hill Companies, Inc.

60

61

Jedna pretpostavka kae da je neka forma primitivne elije, zvana protoelija, mogla nastati spontano. Oparin27 je kazao da se elije mogu formirati kada se krupni molekuli kombinuju zajedno u sferine mase zvane koacervati. Hemiar sidni Foks (sidney Fox)27 je uspeo da prikupi amino-kiseline koje bi, eventualno, mogle da formiraju sferine mase zvane mikrosfere. t akvi modeli, meutim, ignoriu postojeu sloenost elija.28 prouivi i koacervate i

SLIKA 4.4 - Elektronska mikrografija DNK nizova koje kodira RNK. DNK nizovi (S) su ~esto prekriveni "gran~icama" RNK, formiraju}i matriks u obliku kupe (M). Kod niza S je prepisan u svakoj grani M na osnovu koga se vr{i produkcija. Grana zapo~inje kao kratka i postaje du`a kako se kre}e du` niza S, sve dok se ne odvoji kada postane kompletna. Mnogi specifi~ni molekuli enzima (proteini) uklju~eni su u ovaj slo`eni proces. 1 mikrometar (mm) predstavlja hiljaditi deo milimetra. Iz Miller OL, Beatty BR. Portrait of gene, Journal of Cellular Physiologu 74(2); Supplement:225-232.

mikrosfere, Vilijem d ej (William d ay), koji jo uvek zastupa neku vrstu biolokog evolucionog procesa, komentarie: Bez obzira kako gledate na to, ovo je nauna besmislica.29 Mogue je, ako se povrno posmatra, uoiti slinost protoelije sa pravom elijom. Obe su male i sastavljene su od organskih molekula, ali slinost ovde prestaje. iva elija je neuporedivo sloenija struktura koja predstavlja udo integrisane hemijske aktivnosti. d va molekularna biologa su opisala nastanak elije od makromolekula kao skok fantastinih dimenzija koji lei van domena proverljivih hipoteza. u toj oblasti postoje samo pretpostavke. d ostupne injenice ne obezbeuju osnovu za pretpostavku da je elija nastala na ovoj planeti.30 ivot je neto posebno! Harold Morovic (Harold J. Morowitz), koristei termodinamiku (energetsku vezu izmeu atoma i molekula), procenio je da je verovatnoa spontane organizacije organskih molekula, da bi dolo do formiranja veoma malog, prostog mikroba kao to je escherichia coli, samo 1 prema broju koji iza jedinice ima 100 milijardi nula (10-1011). Za najmanju poznatu ivu formu, mikroplazmu, koja ima prenik od oko 0,0002 milimetra, on je procenio 9 verovatnou od 1 prema broju koji iza petice ima milijardu nula (10-5x10 ). 31 d akle, bez ikakvog napretka. i mnoge druge kalkulacije ukazuju na to da je ivot neverovatno sloen i da je nemogue da nastane sam od sebe. Nobelovac d ord Vald (g eorge Wald) je jednom prilikom izneo sledee: kada razmiljamo o veliini tog zadatka mora se priznati da je spontani nastanak ivih organizama nemogu. ali mi smo ovde - kao rezultat, ja verujem, spontanog nastanka.32 kada razmatramo sloenost ak i najprostijeg poznatog organizma, teko je zamisliti kako je ivi sistem mogao sam od sebe da nastane. i zmeu samih komponenti postoji mnotvo nezavisnih veza. Na primer, sistem za prenos informacije od nukleinskih kiselina (d Nk) do konanog proteinskog produkta33 zahteva najmanje 70, a obino vie od 200 razliitih proteina.34 s istem nee funkcionisati bez prisustva svakog od tih proteina. proteini su neophodni za produkciju nukleinskih kiselina, a nukleinske kiseline su potrebne za produkciju proteina. kako je ovaj oblik povezanosti mogao da nastane? Neki kau da je r Nk uinila da stvari nastanu samoreplikacijom (videti nastavak). Naalost, to ne objanjava kako se r Nk sama od sebe prvi put pojavila. postepeni razvoj je teko zamisliti, poto ovaj sistem nije lako razloiti u odvojene funkcionalne jedinice. On funkcionie kao celina, gde vei broj delova zavisi jedan od drugog. tavie, ivi sistemi nisu samo kolekcije biopolimera i ostalih elemenata, koji se nalaze u hemijskoj ravnotei unutar elijske membrane. t o bi bila mrtva elija. Hiljade hemijskih promena koje se deavaju u eliji su u neravnotei, to je osnovni zahtev ivotnih procesa. prilikom nastanka ivota potrebno je startovati metaboliki motor. Biohemiar d ord d ejvor (g eorge t . Javor) ilustruje ovo poreenjem vode u posudi koja mirije (mrtva, ili u

62

63

ravnotei) sa vodom koja polako otie (iva, ili u neravnotei).35 ali ni to nije sve. Jedna od osobina ivih organizama jeste sposobnost razmnoavanja. r azmnoavanje je sloen proces koji ukljuuje precizno kopiranje veoma sloenih delova elije. t akav proces mora biti programiran u genetskom kodu elije. Nemogue je zamisliti da se sve to razvilo sluajno, samo od sebe.36 Zastupnici biblijskog koncepta s tvaranja su esto suoeni sa kritikom da veruju u uda, ali verovanje da je ivot nastao spontano, bez inteligentne intervencije, izgleda mnogo vie od uda.

Druge ideje
d ok nauna zajednica generalno prihvata teoriju da se ivot razvio spontano, propust koncepta verovatnoe da objasni kako je to moglo da se desi na pretpostavljeni nain, rezultirao je mnotvom spekulativnih alternativa. Mi emo izneti njih est. 1. Neki pretpostavljaju da sama materija ima neka nepoznata svojstva koja neizbeno mogu generisati ivot. Naunici ovo zovu biohemijski model predestinacije.37 Meutim, ne postoje dokazi da sloene informacije, kao to su kodovi u nukleinskim kiselinama, postoje u samim hemijskim elementima. 2. s ledea alternativa je da je ivot nastao kao samogeneriui, interaktivni ciklini sistem proteina i nukleinskih kiselina, potpomognut uplivom energije.39 Ovaj model poseduje tako sloene osnovne jedinice da nije mnogo upotrebljiv.40 3. ivot je navodno nastao u toplim (hidrotermalnim) izvorima u okeanu.41 t akva sredina bi mogla pruiti odreenu zatitu protiv izvesnih nepovoljnih uticaja. Meutim, toplota bi bila smrtonosna za nestabilne molekule, i morali bismo da damo neverovatno objanjenje za razvoj sloenog ivota, u uslovima veoma ograniene i specijalizovane sredine. 4. s ugerie se da ivot nije nastao u obliku elije, ve na povrini nekog vrstog tela, kao to je kristal pirita (lano zlato).42 ali nema nijednog razloga da verujemo da je veoma prosti raspored atoma u kristalu pirita mogao obezbediti potreban obrazac za sloene bioloke molekule.43 5. sledea slina alternativa jeste da su geni ivog organizma poeli da se organizuju koristei minerale gline kao obrazac.44 Ovaj model ne funkcionie iz istog razloga kao i prethodni. Jednostavna ureenost minerala gline malo e doprineti visoko ureenoj specifinoj sloenosti proteina i nukleinskih kiselina. 6. sledea pretpostavka je da r Nk, koja ima neka enzimska svojstva u sebi, moe obezbediti sopstevnu replikaciju, i da je tako nastao ivot.45 Ova ideja je izazvala veliku panju u poslednje vreme. i straivai esto govore o prastarom r Nk svetu46 i o ribozomima koji predstavljaju r Nk molekule i koji funkcioniu kao enzimi.47 Ovaj model ima mnotvo problema.48 kako je nastao prvi r Nk? r Nk komponente je teko proizvesti, ak i pod najboljim laboratorijskim uslovima, a kamoli na primitivnoj Zemlji. govorei o r Nk replikaciji, dobitnik Nobelove

nagrade biohemiar kristijan de d uv (c hristian de d uve), koji podupire koncept r Nk sveta, priznaje: problem nije tako jednostavan kako izgleda na prvi pogled. pokuaji u genetskom inenjeringu - koji ima mnogo vie mogunosti i tehnike podrke nego to je mogao da ponudi prebiotiki svet - da r Nk molekul bude u stanju da omogui r Nk replikaciju, bili su bezuspeni.49 ak i kad bi se prava vrsta r Nk nekako formirala, kako je ona mogla da stekne obimnu informaciju potrebnu za upravljanje sloenim ivim sistemom? i z perspektive hemijske evolucije poreklo sloenosti ivota ostaje nereen problem. sve ove razliite ideje izgledaju sasvim subjektivne, pokazujui kako su dananja objanjenja daleko od pruanja ubedljivih injenica. Nobelovac Frensis krik iskreno priznaje: svaki put kada itam neki nauni rad o poreklu ivota, ja se zaklinjem da nikada vie neu proitati nijedan, jer postoji tako mnogo spekulacija na osnovu tako malo injenica.50 s tenli Miler je izrazio istu zabrinutost, zakljuivi da je potreban dramatian zaokret u ograniavanju bujice spekulacija.51

Zakljuci
paster je demonstrirao da ivo nastaje samo od ivog. Od tog vremena uraen je veliki broj istraivanja u pokuaju da se demonstrira kako je ivot mogao nastati i od neive materije. Nauka je uspela da proizvede proste biomonomere u laboratoriji. Meutim, veza takvih eksperimenata sa onim to se moglo desiti na primitivnoj prebiotikoj Zemlji je krajnje problematina. problemi koncentracije, stabilnosti, specifinih vrsta elemenata i odsustvo geolokih dokaza za prvobitnu supu ine scenario o hemijskoj evoluciji izuzetno neverovatnim. u pogledu porekla visoko organizovanih biopolimera, verovatnoa njihovog nastanka je previe mala da bi se mogla ozbiljno razmatrati njihova sluajna pojava. problem se poveava kada razmatramo stotine i hiljade hemijskih promena koje zajedno i istovremeno deluju u prostoj eliji. probleme povezane sa hemijskom evolucijom reavaju se ako usvojimo koncept s tvaranja. injenice vezane za poreklo ivota podupiru ideju o jednom planiranom i dirigovanom procesu. ako elimo da eliminiemo koncept t vorca ostaje nam malo izbora, a ako prihvatimo neku vrstu hemijske evolucije naune injenice protiv nje su tako direktne da je razumno ukazati na prouavanje drugih alternativa.

LITERATURA 1. t aylor g r . 1983. t he great evolution mystery. New York and c ambridge: Harper and r ow, p. 199. 2. Videti partington Jr . 1961. a history of chemistry, vol. 2. London: Macmillan and c o., p. 217. 3. Farley J. 1977. t he spontaneous generation controversy from d escartes

64

65

to Oparin. Baltimore and London: Johns Hopkins university press, pp. 14, 15. 4. i bid., p. 6. 5. Vallery-r adot r . 1924. t he life of pasteur. d evonshire, Mrs r L, translator. g arden c ity, N.Y.: d oubleday, page and c o., p. 109. t ranslation of: La vie de pasteur. 6. d arwin F, editor. 1888. t he life and letters of c harles d arwin, vol. 3. London: John Murray, p. 18. 7. Oparin ai . 1938. Origin of life. 2nd ed. Morgulis s , translator. New York: d over publications. t ranslation of: Vozniknovenie zhizni na zemle. 8. Miller s L. 1953. a production of amino acids under possible primitive earth conditions. s cience 117:528, 529. 9. evard r , s chrodetzki d . 1976. c hemical evolution. Origins 3:9-37. 10. kratak pregled o problemu nalazi se u: c ohen J. 1995. g etting all turned around over the origins of life on earth. s cience 267:1265, 1266. 11. (a) Bradley d . 1944. a new twist in the tale of natures asymmetry. s cience 264:908; (b) c lery d , Bradley d . 1994. underhanded breakthrough revealed. s cience 265:21. 12. (a) Brooks J, s haw g . 1973. Origin and development of living systems. London and New York: academic press, p. 359; (b) t haxton c B, Bradley WL, Olsen r L. 1984. t he mystery of lifes origin: reassessing current theories. New York: philosophical Library, p. 65. 13. Hull d e. 1960. t hermodynamics and kinetics of spontaneous generation. Nature 186:693, 694. 14. t haxton, Bradley, and Olsen, pp. 99-112 (referenca 12b). 15. Monod J. 1971. c hance and necessity: an essay on the natural philosophy of modern biology. New York: alfred a. knopf, pp. 112, 113. 16. r adman M, Wagner r . 1988. t he high fidelity of d Na duplication. s cientific american 259(2):40-46. 17. c rick F. 1981. Life itself: its origin and nature. New York: s imon and s chuster, p. 51. 18. erbrich p. 1985. On the probability of the emergence of a protein with particular function. acta Biotheoretica 34:53-80. 19. Bradley WL, t haxton c B. 1994. i nformation and the origin of life. i n: Moreland Jp, editor. t he creation hypothesis: scientific evidence for an intelligent designer. d owners g rove, i ll.: i nterVarsity press, pp. 173-210. 20. (a) t haxton, Bradley, and Olsen, p. 65 (referenca 12b); (b) Yockey Hp. 1977. a calculation of the probability of spontaneous biogenesis by information theory. Journal of t heoretical Biology 67:377-398. 21. Miller s L, Orgel Le. 1974. t he origins of life on the earth. englewood c liffs, N.J.: prentice-Hall, i nc., pp. 85, 87. 22. Watson Jd , c rick FHc . 1953. Molecular structure of nucleid acids: a structure for deoxyribose nucleic acid. Nature 171:737, 738. 23. (a) avers c J. 1989. process and pattern in evolution. New York and Oxford: Oxford university press, Figure 4.24, pp. 142, 143; (b) Fraser c M, g ocayne Jd , White O, adams Md , c layton r a, Fleishchmann r d , Bult c J, kerlavage ar , s utton g , kelley JM, and others. 1995. s cience 270:397-403; (c) g offeau a. 1995. Life with 482 genes. s cience 270:445, 446. 24. (a) d agani r . 1992. synthetic self-replicating molecules show more

signs of life. c hemical and engineering News (February 24), pp. 21-23; (b) r eggia Ja, armentrout s L, c hou H-H, peng Y. 1993. s imple systems that exibit self-direc-ted replication. s cience 259:1282-1287. 25. Moorhead ps , kaplan MM, editors. 1967. Mathematical challenges to the neo-d arwinian interpretation of evolution. t he Wistar i nstitute symposium Monograph No. 5. philadelphia: Wistar i nstitute press. 26. Oparin, pp. 150-162 (referenca 7). 27. (a) Fox s W, Harada k, krampitz g , Mueller g . 1970. c hemical origins of cells. c hemical and engineering News (June 22), pp. 80-94; (b) Fox s W, d ose k. 1972. Molecular evolution and the origin of life. s an Francisco: W. H. Freeman and c o. 28. t haxton, Bradley, and Olsen, pp. 174-176 (referenca 12b). 29. d ay W. 1984. g enesis on planet earth: the search for lifes beginning. 2nd ed. New Haven and London: Yale university press, pp. 204, 205. 30. g reen d e, g oldberger r F. 1967. Molecular insights into the living process. New York and London: academic press, pp. 406, 407. 31. Morowitz HJ, 1968. energy flow in biology: biological organization as a problem in thermal physics. New York and London: academic press, p. 67. 32. Wald g . 1954. t he origin of life. s cientific american 191(2)44-53. 33. kenyon d H. 1989. g oing beyond the naturalistic mindset in originof-life research. Origins r esearch 12 (1, s prings/s ummer):1, 5, 14-16. 34. Mills g c . 1990. presupposition of science as related to origins. perspectives on s cience and c hristian Faith 42(3):155-161. 35. Javor g t . 1987. Origin of life: a look at late twentieth-century thinking. Origins 14:7-20. 36. s cott a. 1985. update on g enesis. New s cientist (2 May), pp. 30-33. 37. kenyon d H, s teinman g . 1969 Biochemical predestination. New York and London: Mcg raw-Hill Book c o. 38. Wilder-s mith ae. 1970. t he creation of life: a cybernetic approach to evolution. Wheaton, i ll.: Harold s haw publishers, pp. 119-124. 39. eigen M, s chuster p. 1979. t he hypercycle: a principle of natural self-organization. Berlin, Heidelberg, and New York: s pringer-Verlag. 40. Walton Jc . 1977. Organization and the origin of life. Origins 4:16-35. 41. c orliss JB. 1990. Hot springs and the origins of life. Nature 347:624. 42. Wchtershuser g . 1988. Before enzymes and templates: theory of surface metabolism. Microbiological r eview 52:452-484. 43. Javor g t . 1989. a new attempt to understand the origin of life: the theory of surface-metabolism. Origins 16:40-44. 44. c airns-s mith ag , Hartman H, editors. 1986. c lay minerals and the origin of life. c ambridge: c ambridge university press. 45. Orgel Le. 1986. Mini review: r Na catalysis and the origins of life. Journal of t heoretical Biology 123:127-149. 46. g ilbert W. 1986. t he r Na world. Nature 319:618. 47. Za skoranje publikacije, videti: (a) Maurel M-c . 1992. r Na in evolution: a review. Journal of evolutionary Biology 5:173-188; (b) Orgel L. 1994. t he origin of life on the earth. s cientific american 271 (4, October):76-83. 48. (a) g ibson LJ. 1993. d id life begin in an r Na World? Origins

66

67

20:45-52; (b) Horgan J. 1991. i n the beginning... s cientific american 264(2):116-125; (c) Mills g c , kenyon d . 1996. t he r Na World: a critique. Origins and d esign 17(1):9-16; (d) s hapiro r . 1984. t he improbability of prebiotic nucleic acid syntesis. Origins of Life 14:565-570. 49. d e d uve c . 1995. t he beginning of life on earth. american s cientist 83:428-437. 50. c rick, p. 153 (referenca 17). 51. s pomenuto u Horgan (referenca 48b).

5. Potraga za evolucionim mehanizmima

i deja takoe nekada pada sa drveta pre nego to sazri. - Ludvig Vitgentajn 1

ako pustite dvadesetoro dece, bez nadzora, u prodavnicu igraaka, neto e se sigurno dogoditi. Verovatno e lepo ureene police sa igrakama postati manje ureene. to se due deca budu zabavljala u prodavnici, to e police biti neureenije. stvari u prirodi tee ka neureenosti. Molekuli parfema iz otvorene boice ire se kroz vazduh; oni se nee prikupiti iz vazduha i koncentrisati u boicu. uareno gvoe uneto u sobu zagrejae je ravnomerno. Otpadne vode izlivene u more imaju tendenciju da se proire dalje u okeane. Ovi prosti primeri ilustruju d rugi zakon termodinamike, koji formulie dobro poznati fenomen da procesi koji se odvijaju u prirodi imaju tendenciju ka neureenosti. Nekada naunici koriste termin entropija da bi opisali ovu neureenost. d rugim reima, to stvari postaju neureenije, entropija se poveava. Ovo poveanje se vidi skoro svakoga dana na mom radnom stolu, kada pokuavam da naem vane papire, meu pismima, telefonskim porukama, asopisima, faksovima, mejlovima, oglasima... t endencija ka neureenosti u prirodi deluje nasuprot evoluciji, koja pretpostavlja promene od neorganizovanih molekula do prostog ivota (koji je oigledno visoko organizovan). evolucija dalje pretpostavlja formiranje mnogo sloenijih organizama sa specijalizovanim tkivima i organima. Neki evolucionisti ukazuju da povremena samoorganizacija proste materije, kao pri formiranju kristala, ili obrazac talasa koji se nekada uoava kada hemijski elementi migriraju kroz vrstu materiju,2 moe biti model za samoorganizovanje materije u ivi organizam. ali postoji veliki jaz izmeu prostih kristala i sloenih ivih sistema. r azvoj u smeru funkcionalne sloenosti suprotan je optoj tendenciji ka haotinoj neureenosti. Ovde se susreemo sa jednim od glavnih problema naturalistike evolucije. i dok neki raspravljaju da li d rugi zakon termodinamike primeniti na evoluciju ili ne,3 drugi govore protiv trenda neureenosti u prirodi, smatrajui da evolucija treba da objasni zato se deava upravo suprotno.

68

69

Naunici su izvodili duga i naporna istraivanja po pitanju verodostojnosti evolucionih mehanizama, koji su navodno proizveli kompleksno organizovani ivot sluajnim procesima. u ovom poglavlju analiziraemo ova istraivanja u zadnja dva veka. t abela 5.1 daje pregled pretpostavljenih objanjenja.

Lamarkizam
kada sam etao poznatim pariskim parkom arden de plant, jedna statua je privukla moju panju. Natpis na dnu, ispisan francuskim jezikom, bio je: Lamark, osniva doktrine o evoluciji. poto sam znao da je arls d arvin odgovoran za teoriju evolucije, razmiljao sam o ovom natpisu i o ljudskim postupcima inspirisanim nacionalnim ponosom. Meutim, Francuzi smatraju da su opravdano ponosni na svog heroja, jer je Lamark dao veoma opsenu teoriju o evoluciji vie decenija pre d arvina. an Batist antoan de Mone evalije de Lamark (Jean-Baptiste antoine de Monet c hevalier de Lamarck, 1744-1829.)4 verovao je u postojanje svemonog t vorca, ali i da se ivot razvio sam od sebe tokom dugog perioda vremena. i mpresioniran raznolikou ivotnih formi, on je zamislio kontinuirane
NAZIV I DATUM Lamarkizam (1809-1895) GLAVNI ZASTUPNICI Lamark OSOBINE Bavi se uzrocima nastanka novih karakteristika koje postaju nasledne. Male promene, zajedno sa prirodnom selekcijom, uzrokuju pre`ivljavanje najsposobnijih. Nasle|ivanje uz pomo} gemula. Naglasak na promenama usled velikih mutacija. Prirodna selekcija nije tako va`na. Va`ne su promene u populacijama. Male mutacije deluju zajedno sa prirodnom selekcijom. Mno{tvo suprostavljenih ideja, neslaganje sa neodarvinizmom. Traganje za uzrokom slo`enosti.

evolucione nizove. Oigledno odsustvo prelaznih formi izmeu grupa organizama pripisao je prazninama u ljudskom znanju. Lamark je pri osmiljavanju mehanizama za evoluciju iskonstruisao koncept upotrebe i neupotrebe organa. Naime, on je pretpostavio da korienje nekog organa izaziva njegov razvoj, i da se taj napredak prenosi na sledeu generaciju. t ako se osobine razvijene upotrebom od strane roditelja pojavljuju mnogo istaknutije kod potomstva. Na primer, ivotinje poput jelena imaju potrebu da dohvate lie na najviim granama drvea, pa e, nakon izduenja vratova tokom mnogih generacija, stei dugi vrat i eventualno postati nalik irafi. t akoe je smatrao da ako se deci uklanja levo oko tokom vie generacija, mogla bi se raati deca sa samo jednim okom. prema Lamarku, nain ivota odreuje evolucioni razvoj organizama. Nauka danas smatra Lamarkove mehanizme evolucije potpuno pogrenim. Mnogo godina kasnije nemaki evolucionista august Vajsman (august Wiseman) postao je poznat po tome to je odsecao repove mievima. Mada je on to inio mnogim generacijama mieva, oni su nastavili da dolaze na svet sa potpuno normalnim repovima. On je zakljuio da organizmi ne mogu nasleivati steene osobine i da je Lamarkov mehanizam evolucije ista zabluda. Meutim, ovo pitanje nije bilo reeno tako jednostavno. Mnogi naunici podravaju Lamarka do odreenog stepena, i brojni eksperimenti ukazuju na nasleivanje karakteristika indukovanih uticajem sredine.5 i pak, veina naunih krugova lamarkizam posmatra kao pogrenu teoriju.

Darvinizam

Darvinizam (1859-1894)

Darvin, Valas

Mutacije (1894-1922)

Morgan, de Vries

Savremene sinteze (neo-darvinizam) (1922-1968)

^etverikov, Dob`anski, Fi{er, Haldan, Haksli, Majer, Simpson, Rajt Eldrid`, Guld, Gras, Henig, Kaufman, Kimura, Levontin, Paterson, Platnik

Diverzifikacija (1968-danas)

TABELA 5.1 - Evolucioni mehanizmi

Nekoliko decenija kasnije arls d arvin (1809-1882.) i alfred r asel Valas (alfred r ussel Wallace, 1823-1913.), dvojica strasnih naturalista iz engleske, prouavali su Maltusov (t. r . Malthus) nauni rad vezan za populacije. Maltus je pretpostavio da populacije rastu geometrijski (rapidno), dok hrana za populacije raste aritmetiki (ravnomerno), dakle mnogo sporijim procesom. Oigledno, hrane bi uskoro trebalo da nestane. Ova oskudica hrane posluila je kao osnova za evolucione mehanizme iskonstruisane od strane d arvina i Valasa. godine 1859. d arvin je objavio svoju poznatu knjigu poreklo vrsta prirodnom selekcijom, ili preivljavanje naprednih rasa u borbi za opstanak (On the Origin of species by Natural selection, or the preservation of Favoured r aces in the struggle for Life). i tako je d arvin dobio sva priznanja za ovu teoriju, mada je ideja o evoluciji postojala i pre njega. d arvin i Valas su podravali jedan drugoga, i interesantno je da se Valas uvek stavlja na drugo mesto. poznato je da je Valas verovao u spiritizam i da je podravao poznatog amerikog spiritistikog medijuma Henrija slejda (Henry slade), koji je bio osuen zbog prevare na jednoj od svojih seansi. d arvin je u ovom sluaju bio na suprotnoj strani, prilaui novac za krivino gonjenje slejda.7 arls d arvin je verovao da se kod ivih organizama javljaju varijacije, i da prekomerno razmnoavanje rezultira i oskudicom u hrani i borbom za

70

71

opstanak. s amo najprilagoeniji od novih varijeteta preivljavaju, i proizvode prilagoeno potomstvo. t ako najprilagoeniji, oznaeni kao najnapredniji, prolaze kroz proces nazvan prirodna selekcija. d arvin je koristio ovaj mehanizam za objanjenje evolucionog razvoja, uprkos suprotnoj tendenciji u prirodi. On je takoe forsirao iru teoriju evolucije organizama, od jednostavnijih ka najsloenijim. Objanjavajui taj proces, on je stavio poseban naglasak na male promene, koncept koji su drugi uskoro opozvali. Filozof Merdori g rin (Marjorie g rene) je istakao problem: s a kojim pravom mi primenjujemo obrazac po kome boja ili druge sline osobine upravljaju nastankom vrsta, pogotovu nastankom klasa, redova i tipova ivih organizama?8 arls d arvin je osmislio svoju teoriju pre nego to se razvila genetika. d a bi objasnio nasleivanje novih osobina, d arvin je zamislio model pangeneze, koji je bio vana komponenta lamarkistikog nasleivanja steenih osobina. On je pretpostavio da reproduktivne elije organizama poseduju gemule, koje dolaze iz celog tela i prenose steene osobine individue na potomstvo. s avremena genetika nije nala osnovu za jedan ovakav koncept. d ok su mnogi naunici generalno prihvatili teoriju evolucije, brzo nakon objavljivanja d arvinovog porekla vrsta, neki su osporili veinu d arvinovih ideja i jo uvek ih osporavaju. i storiar biologije arls s inger (c harles s inger) iskreno kae da su d arvinovi argumenti esto pogreni.9 Meu najozbiljnijim kritikama nalazi se ona o odsustvu potencijala preivljavanja kod malih promena, promena koje nisu korisne ako ne mogu funkcionisati u sloenoj celini koja tek treba da nastane evolucijom. Na primer, u nastanku novog miia kod ribe kakvu korist ima mii dok se ne povee sa nervom koji e ga pokretati? i kakvu korist ima nerv dok u mozgu ne evoluira sistem za kontrolu da bi aktivnost miia bila adekvatna?10 konano, ivotinje sa nekorisnim, ali potencijalno korisnim organima mogu oigledno imati smetnje. prirodna selekcija moe sluiti za eliminaciju nenormalnih tipova organizama, ali ne i za produkciju novih, sloenih struktura koje nemaju potencijal preivljavanja sve dok svi neophodni delovi ne evoluiraju u formu funkcionalnog sistema. koncept preivljavanja najprilagoenijih takoe nailazi na otru kritiku, nekada neopravdano. kritiari ga opisuju kao kruno rezonovanje.11 d arvinizam pretpostavlja da organizmi preivljavaju zbog toga to se postepeno menjaju i postaju prilagoeniji, a s druge strane se kae da su oni najbolje prilagoeni, jer su preiveli. i tako se ima oseaj da ovaj sistem funkcionie. preivaljavanje najprilagoenijih nije potvrda evolucije, kako se tvrdi. t a pojava nije neto za ta se moe rei da ne postoji. Oigledno je da e najprilagoeniji preiveti, bilo da su evoluirali, ili da su stvoreni. uprkos svim ovim propustima, d arvinova osnovna ideja dobila je podrku od strane brojnih naunika.12

Mutacije
krajem devetnaestog veka evolucionisti su poeli da postavljaju ozbiljna pitanja vezana za d arvinov mehanizam evolucije. Oni su ponovo analizirali principe genetike, koje je izneo moravski svetenik g regor Mendel, publikovane 35 godina ranije. Njegovi nalazi bacali su sumnju na d arvinovu teoriju nasleivanja. i staknuti protivnik darvinizma bio je jedan nemaki botaniar Hugo de Vries (1848-1935.), koji je energino osporavao ideju da male promene predstavljaju osnovni evolucioni mehanizam. On je tvrdio da one ne znae nita, a da vee promene, zvane mutacije, neminovno nastaju kao posledica uslova sredine. Ovaj naunik je naao podrku za svoje stavove u okolini amsterdama, u Holandiji, gde je biljka jagorevina, doneta iz amerike, postala divlja, a neki njeni primerci su postali mali. On je zakljuio da je do promena dolo usled mutacija. Zatim je radio eksperimente ukrtanja biljaka, i zabeleio je nekoliko krupnih promena koje je takoe pripisao mutacijama. On je verovao da takve nove forme predstavljaju korake u dugom evolucionom procesu. Meutim, ove promene su bile samo rezultat kombinacije osobina koje su ve postojale u genetskom kodu ovih biljaka, i nisu predstavljale mutacije. i pak, koncept mutacija kao novih naslednih informacija poeo je da biva prihvaen, uglavnom na osnovu rada amerikanca Morgana (t . H. Morgan). eksperimentiui sa vinskim muicama Morgan je otkrio trajne promene koje su bile stvarne. Meutim, primeri koje je on uoio bili su uglavnom degenerativni umesto progresivni, ukljuujui gubitak krila, ekinja i oiju. Najee korieni primer ilustrovanja evolucije, zatamnjenje engleskog biberastog moljca, nije primer mutacije, mada se tako opisuje.13 populacija moljaca, koja je postala tamna tokom industrijske revolucije kao posledica zagaenja ivotne sredine, oznaena je kao primer za upadljivu evolucionu promenu.14 t amna boja je titila moljce od napada ptica, poto se uklapala sa bojom okoline, tako da nisu bili lako uoljivi. promena se, meutim, desila kao manifestacija gena za tamnu boju, koji su ve bili prisutni kod ove vrste moljaca. t o je bila samo varijacija u razliitim vrstama gena, a ne nova i trajna genetska informacija kao to oekujemo od mutacije.15 kao rezultat savremene kontrole zagaenja i ienja sredine, populacija ovih moljaca je ponovo poprimila svetlu boju. Moe se zakljuiti da ovaj primer samo ilustruje delovanje prirodne selekcije na jednostavnu gensku varijaciju. Biolozi evolucionisti jo uvek koriste koncept mutacija, mada veliki napredak u savremenoj genetici stavlja pod znak pitanja upotrebu takvog opteg termina. Mutacija moe oznaavati razliite genetske promene, kao to su: promena nukleotidnih baza u d Nk lancu, promenjena pozicija gena, gubitak gena, duplikacija gena, ubacivanje strane genetske sekvence. svaka od njih predstavlja manje ili vie trajne genetske promene koje se prenose na potomstvo. i straivai, takoe, razmatraju nove ideje, kao to

72

73

je pogreni koncept da sredina ili sama elija mogu stimulisati mutacije.16 Mi smo tek zapoeli da otkrivamo o onim stvarima koje se pokazuju kao izuzetno sloeni bioloki mehanizmi. Organizmi pokazaju veliku sposobnost adaptacije kroz genetske promene. Muve postaju otporne na insekticide kao to je d dt , a nae esto korienje antibiotika formira super klice imune na veinu od njih. Velika otpornost organizama na razliite tetne uticaje pokazuje da su u pitanju sistemi sa bar ogranienom mogunou adaptacije. s a druge strane, hiljade laboratorijskih eksperimenata sa bakterijama, biljkama i ivotinjama svedoe o injenici da promene koje vrste mogu da podnesu imaju odreena ogranienja. Moe se uoiti tesna veza izmeu sistema koji utiu jedni na druge, i koji prihvataju samo ograniene promene ukoliko nema ekstremnih poremeaja. Nakon decenija i vekova eksperimentisanja, vinske muice su zadrale svoju osnovnu grau vinskih muica, a ovce od kojih se uzima vuna su ostale ovce. d eformisani primerci su inferiorni i obino ne preivljavaju u prirodi, a u zavisnosti od sluaja imaju tendenciju da se prilikom gajenja vrate svojim prvobitnim tipovima. Naunici nazivaju ovaj fenomen - genetika inercija (genetika homeostaza).17 d ugo vremena naunici postavljaju pitanje korisnosti mutacija kao evolucionog mehanizma. povoljne mutacije su ekstremno retke, a veina mutacija je recesivna, to jest, one se nee manifestovati osim ako nisu prisutne kod oba roditelja. tavie, dok mutacije koje proizvode siune promene mogu opstati, one koje uzrokuju velike promene su tetne i teko opstaju. d aglas ervin (d ouglas erwin) i d ejms Valentajn (James Valentine), dvojica evolucionista iz kampa s anta Barbara na univerzitetu kalifornija, komentariu: Mutacije koje opstaju i koje imaju morfoloke i fizioloke efekte su izuzetno retke i obino nekorisne; ansa da dva organizma, koja su pretrpela identine i ovako retke mutacije, proizvedu potomstvo, izgleda previe mala da bi se mogla razmatrati kao znaajan evolucioni dogaaj.18 t o bi zahtevalo mnotvo tetnih mutacija za nastanak jedne korisne strukture. problem je kako postii da se tako ekstremno retki dogaaji dese istovremeno da bi dolo do nastanka funkcionalne strukture koja ima potencijal preivljavanja. evolucionista ambroz (e. J. ambrose) istie ovaj problem: uestalost kojom se javlja jedna mutacija koja nije tetna jeste 1 : 1.000. Verovatnoa da se dve takve mutacije jave jeste 1 : 103 x 103, ili 1:1.000.000. s tudije na vinskoj muici roda d rosophila otkrile su da je veliki broj gena ukljuen u formiranje odvojenih strukturnih elemenata. Moda je ukljueno 30 do 40 gena u formiranju strukture krila. i zgleda neverovatno da je manje od pet gena ikada moglo biti ukljueno u formiranje ak i najprostije nove strukture, prethodno nepoznate, kod tog organizma. Verovatnoa ovde postaje jedan prema hiljadu miliona miliona. Mi ve znamo da se mutacije u elijama javljaju sa verovatnoom od jedan prema deset miliona, do jedan prema sto hiljada miliona. Oigledno je da je verovatnoa nastanka pet korisnih mutacija u jednom ivotnom ciklusu organizma ravna nuli.19

poznati francuski zoolog pjer g ras (pierre p. g rasse), koji je predloio jo jedan evolucioni mehanizam, takoe izraava zabrinutost i kae: Bez obzira kako mnogobrojne one bile, mutacije ne mogu proizvesti nijednu vrstu evolucije.20

Pogled na mutacije iz ugla zastupnika Stvaranja

evolucionisti esto optuuju zastupnike s tvaranja da veruju u nepromenljivost vrsta, to nije tano, jer zastupnici s tvaranja priznaju brojne male varijacije u prirodi, kao na primer one prilikom ukrtanja pasa, itd. Zastupnici s tvaranja smatraju da je t vorac stvorio vrste koje poseduju ogranienu mogunost adaptacije, i da nauka nije ponudila nijedan dokaz koji bi ukazivao da prirodne promene idu iznad tog nivoa. s a druge strane, evolucionisti pretpostavljaju da je proces malih promena proizveo sve ive sisteme na Zemlji, i organizme tako razliite kao to su orhideja i mor. pitanje koje se esto postavlja jeste: koji nivo bioloke klasifikacije (vrste, rodovi, familije) moe biti uzrokovan ovako ogranienim promenama? Ovo pitanje je vano u debati stvaranje ili evolucija, jer evolucionisti pretpostavljaju mnogo vee promene nego zastupnici koncepta stvaranja. Nemamo konaan odgovor. klasifikacija organizama je subjektivna i privremena. karakteristike za klasifikaciju vrsta, rodova, familija, itd., mogu se lako promeniti. t ermini: mikroevolucija (male promene), makroevolucija (velike promene), mikromutacija i makromutacija, opisuju razliite nivoe promena. Zastupnici stvaranja generalno prihvataju prvi koncept (male promene) i odbacuju drugi (velike promene). Naalost, naunici koriste termin makroevolucija na mnogo razliitih naina,21 tako da se on teko moe koristiti. Opta nauka definie makroevoluciju kao promenu iznad nivoa vrste. Meutim, to su izuzeci. Moemo rei generalno da nivo roda ili familije verovatno predstavlja originalno stvoreni tip. kerkut (g. a. kerkut) sa univerziteta sautempton u engleskoj predloio je izraze specijalna teorija evolucije i opta teorija evolucije, kada se procenjuje koliki se nivo promena odigrao. Njegova terminologija je znaajna za ovaj odeljak: t eoriju koja tvrdi da mnogi ivi organizmi mogu biti posmatrani dok su podvrgnuti promenama tokom vremena, tako da dolazi do formiranja novih vrsta, moemo nazvati specijalna teorija evolucije i moe se demonstrirati u izvesnim sluajevima eksperimentom. s a druge strane, postoji teorija da su sve ivotne forme na Zemlji nastale od jednog izvora, koji je sam nastao od neorganske materije. Nju moemo nazvati opta teorija evolucije i injenice koje je podupiru nisu dovoljno jake da bi nam dopustile da je ozbiljno razmatramo. Nije jasno da li su promene koje su odgovorne za nastanak vrsta iste prirode kao one koje su odgovorne za razvoj novog tipa. Odgovor e biti naen buduim eksperimentalnim radom, a ne dogmatskim tvrdnjama da opta teorija evolucije mora biti korektna, jer nema nieg drugog to bi moglo adekvatno da zauzme njeno mesto.22

74

75

Zastupnici s tvaranja se mogu sloiti sa specijalnom teorijom evolucije, ali ne i sa optom. Male promene koje je pretpostavio d arvin, ili velike koje je zastupao Hugo de Vries, izgledaju neadekvatne za produkciju glavnih promena potrebnih za optu teoriju evolucije, kao to su, na primer, transformacije od tipa sunera do tipa morskog jea. evoluciji se postavljaju veoma ozbiljni izazovi na nivou glavnih grupa (redovi, klase, potklase, tipovi i carstva). ako se evolucija desila kao postepeni, kontinuirani proces, zato postoje takve praznine izmeu glavnih grupa organizama kao to su koljke, crvi ili etinari? u stvari, zato uopte nailazimo na praznine?23

Savremena sinteza
kako se evolucionistika misao razvijala poetkom dvadesetog veka, nekoliko uticajnih naunika pokuavalo je da pomeri interesovanje sa mutacija nazad na prirodnu selekciju. Najpoznatiji po tome bili su etverikov (s . s . c hetverikov) u r usiji, Fier (r . a. Fisher) i Haldejn (J. B. s . Haldane) u engleskoj, i s eval r ajt (s ewall Wright) u americi. Ovoga puta naglasak je stavljen na proces evolucije unutar celih populacija organizama, pre nego na pojedinane organizme. Fier je razvio prefinjene matematike modele o efektima mutacija na ekstremno velike populacije. prema njemu, male mutacije su bile najvanije, poto velike mutacije imaju tetan efekat na organizam. On je naglasio prirodnu selekciju malih naprednih varijacija. r ajt je znao dosta o ukrtanju, i suprotno of Fiera, naglaavao je prednost malih populacija, kod kojih retke mutacije imaju vee anse da se manifestuju. r ajt je uveo koncept sluajnih promena u frekvenciji gena unutar populacije koje su rezultat jedino sluajnosti. t aj proces, nazvan genetiki drift, bio je i jo je predmet nekih od najduih i najunijih rasprava meu evolucionistima. Fier i r ajt su veoma uticali na evolucionistiku misao u 20-im i 30-im godinama 20. veka,24 dajui znaajnu podrku konceptu savremene sinteze. s avremenu sintezu zastupaju brojni istaknuti evolucionisti, ukljuujui t eodozijusa d obanskog (t heodosius d obzhansky) sa kolumbija univer ziteta, biologa d ulijana Hakslija iz engleske, ernesta Majera (ernst Mayr) i d orda g ejlorda s impsona (g eorge g aylord s impson) sa Harvard univerziteta. Ovaj koncept je bio dominantan od 30-ih do 60-ih godina 20. veka. i me savremena sinteza potie od Hakslija,25 unuka poznatog zastupnika d arvinove teorije t omasa Hakslija, koji se hvalio konanim trijumfom darvinizma.26 u osnovi, ona kombinuje varijacije izazvane mutacijama sa d arvinovim konceptom prirodne selekcije gde preivljavaju najprilagoeniji, i primenjuje ih na populacije. i pak, savremenu sintezu je teko definisati, jer su napravljeni pokuaji da se u nju ukljue tako razliite discipline kao to su sistematika (klasifikacija), bioloka varijacija i paleontologija (prouavanje fosila).27

Mnogi od vodeih zastupnika savremene sinteze istiu da akumulacija relativno malih promena moe proizvesti velike promene potrebne za makroevoluciju. Meutim, osnovni mehanizam evolucije nastavlja da se zaobilazi od strane istraivaa. Neslaganje izmeu Fiera i r ajta oko optimalne veliine populacija koje evoluiraju takoe ostaje nereeno. i storiar biologije Vilijem provajn sa kornel univerziteta istie: Osnovni mehanizam makroevolucije jo uvek ostaje nedefinisan ... Objanjenje genetskih mehanizama za nastanak vrsta ne predstavlja veliki trijumf evolucione sinteze.28 s avremena sinteza ima mnogo uspeniji status nego takozvana precizna sinteza. t okom 1959. godine mnogi ljudi irom sveta su proslavljali stogodinjicu objavljivanja d arvinovog porekla vrsta. Oni su bili ohrabreni poverenjem u savremenu sintezu. Ja sam imao priliku da prisustvujem jednoj od najvanijih sveanosti, odranoj na univerzitetu ikago. t u sam sluao vodee arhitekte savremene sinteze, ukljuujui d obanskog, Majera, Hakslija i s impsona. Njihovo poznavanje injenica bilo je oigledno, ali u isto vreme njihov samouvereni dogmatizam bio je zabrinjavajui. Moglo se videti da je za nekoliko godina jedinstveni duh savremene sinteze oslabio. u meuvremenu, veina evolucionista sistematski ignorie uznemirujue glasove paleontologa Ota indevolfa (Otto schindewolf) iz Nemake i genetiara r iarda goldmita (r ichard goldschmidt) iz amerike. suprotno od uglavnom malih mutacionih promena koje sugeriu predstavnici savremene sinteze, obojica pretpostavljaju rapidne, velike promene i razliite vrste mehanizama. indevolf, koji je veoma dobro upoznat sa fosilima, predlae vrlo nagle razvojne skokove da bi premostio velike prekide izmeu fosilnih grupa. goldmit, profesor genetike na univerzitetu kalifornija u Berkliju, u potpunosti odbacuje ideju da su male promene unutar vrsta mogle da se akumuliraju i proizvedu glavne transformacije potrebne za znaajan evolucioni progres. On smatra da nezgrapni prelazni stadijumi nisu podesni za preivljavanje i da ih prirodna selekcija ne favorizuje. Meu primerima on navodi formiranje pera, segmentiranu telesnu grau uoenu kod insekata, razvoj miia i sloeno oko rakova. goldmit smatra da su iznenadne i velike genetike promene proizvele ono to on zove monstrumi koji obeavaju. Neki od njegovih kritiara ih nazivaju beznadenim monstrumima. Naravno, ak i sa preivljavanjem jednog monstruma koji obeava jo uvek postoji problem pronalaska njegovog para, jer ko e se pariti sa monstrumom, bez obzira da li obeava ili ne.29 poto je goldmit bio veliki protivnik savremene sinteze koja govori o malim promenama,30 zastupnici savremene sinteze su odbacili njegov koncept. kasnije, kako se savremena sinteza pokazivala neuspenom, stav se promenio. gordon r etrej t ejlor (gordon r attray t aylor), govorei o goldmitu, kae: pre dvadeset godina studenti su podsticani da se smeju pri spominjanju njegovog imena. d anas, meutim, mnogi biolozi se okreu idejama koje je on iznosio.31 i z ugla koncepta stvaranja, izgleda da je goldmit zaista postavio vana pitanja. Za brojne evolucioniste savremena sinteza vie nije odriva.

76

77

Razliitost
embriolog s oren Lovtrup, koji podrava evoluciju, istie: d anas savremena sinteza (neodarvinizam) nije teorija, ve raspon miljenja, od kojih svako na svoj nain pokuava da rei tekoe prezentovane u svetu injenica.32 pojavile su se nove ideje od kojih su neke sasvim spekulativne.33 d odatna otkria, naroito u molekularnoj biologiji i genetici, ukazuju da stari, jednostavniji genetiki koncepti nisu opravdani. svi oni predstavljaju mozaik miljenja koja su vladala do danas i koja bi se zajedno mogla okarakterisati kao razliitost. Ovaj period, koji moemo nazvati periodom razliitosti, predstavlja asortiman novih i esto konfliktnih ideja. Neke od njih emo razmotriti u poglavlju 8. One se kreu oko pitanja kao to su: Mogu li se identifikovati evolucione veze meu organizmima? d a li su evolucione promene postepene ili nagle? d a li je prirodna selekcija vana za evolucioni proces? kako su evoluirali sloeni sistemi? potraga za evolucionim mehanizmima se nastavlja.

Potreba za opreznou
d ok se mnogi savremeni naunici generalno slau da je evolucija injenica, oni se ne slau oko detalja. Neke od najustrijih rasprava u evolucionistikoj biologiji prate savremenu sintezu. poznati pisac t om Betel (t om Bethell) naglaava da se naroito poslednjih godina naunici meusobno sukobljavaju oko d arvina i njegovih ideja.34 Javnost je retko obavetena o takvim raspravama, a mnogi ih i ne razumeju. postoje velike razlike izmeu intelektualnih stavova u naunoj zajednici, to se vidi iz strune literature, u odnosu na jednostavni autoritativni stil u udbenicima. Neka pojednostavljenja u udbenicima su korisna radi lakeg uenja, ali laici i studenti treba da budu oprezni prema razliitim pogledima u evolucionistikoj raspravi.

Zakljuci
Ne treba biti strunjak da bi se uoilo kolike napore ulau evolucionisti da bi nali odgovarajue mehanizme za svoju teoriju. Njihova istrajnost je vredna pohvale. Oni nude jednu teoriju za drugom tokom perioda od dva veka. Njihov generalni propust, meutim, namee trezveno pitanje: d a li je evolucionistika misao vie stav imaginacije, nego vrstih naunih dokaza? s matra se da ipak postoje neke injenice koje podupiru evoluciju i da zastupnici s tvaranja takoe imaju probleme vezane za svoju teoriju koji jo nisu reeni. ali posle tako dugog i praktino uzaludnog traganja za evolucionim mehanizmom, ini se da bi evolucionisti trebalo ozbiljno da razmotre mogunost stvaranja od strane t vorca.

LITERATURA 1. Wittgenstein L. 1980. c ulture and value. Winch p, translator; Wright g Hv, editor (with Nyman H). c hicago: university of c hicago press, p. 27e. t ranslation of: Vermischte Bemerkungen.

2. (a) g oodwin B. 1994. How the leopard changed its spots: the evolution of complexity. New York and London: c harles s cribners s ons, pp. 176; (b) kauffman s a. 1993. t he origins of order: self-organization and selection in evolution. New York and Oxford: Oxford university press; (c) Waldrop MM. 1992. c omplexity: the emerging science at the edge of order and chaos. New York and London: t ouchstone Books, s imon and s chuster. 3. Neki tvrde da se d rugi zakon termodinamike ne moe primeniti na evoluciju, ve samo na izolovane sisteme ili sisteme u termikoj ravnotei; na primer, videti: t rott r . 1993. d uane g ish and i nterVarsity at r utgers. c reation/evolution 13(2):31. 4. Za opti pregled Lamarkovih radova, videti: (a) Nordenskild e. 1942. t he history of biology: a survey. eyre LB, translator. New York: t udor publishing c o., pp. 316-330. t ranslation of: Biologins historia; (b) s inger c . 1959. a history of biology to about the year 1900: a general introduction to the study of living things. 3rd rev. ed. London and New York: abelards chuman, pp. 296-300. 5. Za mnotvo primera, videti: Landman Oe. 1991. t he inheritance of acquired characteristics. annual r eview of g enetics 25:1-20. 6. r asprava o darvinizmu je opirna. Za pregled nedavnih pokuaja koji istrauju mehanizme evolucije, videti: provine WB, 1985. adaptation and mechanisms of evolution after d arwin: a study in persistent controversies. i n: kohn d , editor. t he d arwinian heritage. princeton, N.J.: princeton university press, pp. 825-833. 7. Videti: Milner r . 1990. s lade t rial (1876). t he encyclopedia of evolution: humanitys search for its origins. New York and Oxford: facts on File, pp. 407,408. 8. g rene M. 1959. t he faith of d arwinism. encounter 13(5):48-56. 9. s inger, p. 303. (referenca 4b). 10. Videti poglavlje 10 za dalje razmatranje. 11. (a) Waddington c H. 1957. t he strategy of the genes: a discussion of some aspects of theoretical biology. London: r uskin House, g eorge allen and unwin, p. 65; (b) eden M. 1967. i nadequacies of neo-darwinian evolution as a scientific theory. i n: Moorhead ps , kaplan MM, editors. Mathematical challenges to the neo-d arwinian interpretation of evolution. t he Wistar i nstitute symposium Monograph No. 5. philadelphia: Wistar i nstitute press, pp. 5-12; (c) peters r H. 1976. t autology in evolution and ecology. t he american Naturalist 110:1-12. 12. Videti, na primer, (a) izdanje sa simpozijuma koje je pripremio kon (referenca 6). t akoe: (b) Mayr e. 1982. t he growth of biological thought: diversity, evolution and inheritance. c ambridge and London: Belknap press of Harvard university press, pp. 626,627; (c) Maynard s mith J. 1989. d id d arwin get it right? essays on games, sex, and evolution. New York and London: c hapman and Hall. 13. Na primer: s agan c . 1977. t he dragons of eden: speculation on the evolution of human intelligence. New York: Ballantine Books, p. 28. 14. Na primer: keeton Wt . 1967. Biological science. New York: W. W. Norton and c o., p. 672. 15. Jukes t H. 1990. r esponses of critics. i n: Johnson pe. evolution as

78

79

dogma: the establishment of naturalism. d allas: Haughton pub. c o., pp. 26-28. 16. (a) c airns J, Overbaugh J, Miller s . 1988. t he origin of mutants. Nature 335:142-145; (b) Opadia-kadima g Z. 1987. How the slot machine led biologists astray. Journal of t heoretical Biology 124:127-135. Za drugi pogled, videti: (c) Macphee d . 1993. d irected evolution reconsidered. american s cientist 81:554-561. 17. (a) edey Ma, Johanson d c . 1989. Blueprints: solving the mystery of evolution. Boston, t oronto, and London: Little, Brown, and c o., pp. 125,126; (b) Mayr e. 1970. population, species, and evolution: an abridgment of animal s pecies and evolution. r ev. ed. c ambridge: Belknap press of Harvard university press, pp. 181, 182. 18. erwin d H, Valentine JW. 1984. Hopeful monsters, transposons, and Metazoan radiation. proceedings of the National academy of s ciences 81:5482, 5483. 19. ambrose eJ. 1982. t he nature and origin of the biological world. c hichester: ellis Horwood, Ltd., and New York and t oronto: Halsted press, John Wiley and s ons, p. 120. 20. grass p-p. 1977. evolution of living organisms: evidence for a new theory of transformation. c arlson BM, c astro r , translators. N. York, s. Francisco, and London: academic press, p. 88. t ranslation of: Lvolution du Vivant. 21. Hoffman a. 1989. arguments on evolution: a paleontologists perspective. New York and Oxford: Oxford university press, pp. 87-92. 22. kerkut g a. 1960. i mplications of evolution. Oxford and London: pergamon press, p. 157. 23. Za opirniju diskusiju, videti: Wise kp. 1994. t he origins of lifes major groups. i n: Moreland J, editor. t he creation hypotesis: scientific evidence for an intelligent designer. d owners g rove, i ll.: i nterVarsity press, pp. 211-234. 24. Za vie detalja, videti provine, pp. 842-853 (referenca 6). 25. Huxley J. 1943. evolution: the modern synthesis. London and New York: Harper and Brothers. 26. g ould s J. 1982. d arwinism and the expansion of evolutionary theory. s cience 216:380-387. 27. i bid. 28. provine, p. 862 (referenca 6). 29. patterson c . 1978. evolution. London: British Museum (Natural History) and i thaca: c ornell university press, p. 143. 30. g oldschmidt r . 1940. t he material basis of evolution. New Haven, c onn.: Yale university press. 31. t aylor g r . 1983. t he great evolution mystery. New York: Harper and r ow, p. 5. 32. Lvtrup s . 1987. d arwinism: the refutation of a myth. London, New York, and sydney: c room Helm, p. 352. 33. Videti poglavlje 8 za detalje. 34. Bethell t . 1985. agnostic evolutionists: the taxonomic case against d arwin. Harpers 270 (1617; February):49-52, 56-58, 60, 61.

6. Od sloenog ka jo sloenijem
Nikada udo uinjeno od strane Boga ne bi moglo da obrati ateistu, jer je sama priroda dovoljna da ga ubedi da prizna Boga. - Frensis Bekon 1
s avremena parafraza glasi: "Bog nikada ne ini udo da bi ubedio ateistu, jer Njegova svakodnevna aktivnost moe pruiti dovoljan dokaz."

elija predstavlja jednu neverovatno sloenu strukturu kod koje se deava da desetine hiljada razliitih enzima upravlja nezavisnim hemijskim promenama. Veina ljudi, koja nije upoznata sa elijom, ovu injenicu olako odbacuje, ne shvatajui da mali nije obavezno sinonim za jednostavan. Oigledno je lake razmotriti pitanje nastanka krupnih organa i organizama, nego neverovatnih elija. u misteriju ivota su ukljuena i takva uda kao eho-lokacioni sistem slepog mia (sonar), razvoj odraslog slona od jedne mikroskopske elije, ili transformacija gusenice u leptira. t akoe, moemo biti zadivljeni lepotom zvezda na vedrom nebu ili predivnim bojama i njihovim sloenim obrascem na krilima brazilskih leptira. Ljudi dugo vremena razmiljaju o takvim pitanjima, ne samo kako je sve to nastalo, ve i zato. d a li postoji svrha u delovanju prirode? Mogu li sve posebnosti i sloenosti u prirodi da nastanu bez upliva inteligencije? u ovom poglavlju emo razmotriti pitanja vezana za dizajn u prirodi. Ona su bliska neprolaznom pitanju spomenutom u prvom poglavlju, a naroito su povezana sa pitanjem da li na univerzum ima t vorca.

Argument dizajna
stepen ureenosti i specijalizacije koji uoavamo u prirodi nalazi se iznad neureenosti koju bismo oekivali da nije bilo neke vrste inteligentnog dizajna. Filozofi zovu ovakav stav argument dizajna, ili argument za dizajn. univerzum, a naroito Zemlja, izgledaju posebno ureeni za podravanje ivota2 koji i sam ukazuje na dizajn. Nedavno je argument dizajna imao posebnu podrku od brojnih fiziara kosmologa, koji su ustanovili da ivot u univerzumu nije mogao da nastane ukoliko nije bilo mnotva srenih okolnosti. univerzum izgleda fino podeen sa izuzetno malim odstupanjima. stiven Hoking (stephen Hawking), profesor

80

81

matematike na kembridu, komentarie: injenice protiv ideje da je univerzum nastao iz neega nalik Velikom prasku su ogromne. Ja mislim da postoje jasne religijske implikacije.3 problem je, po njemu, da ako je energija pretpostavljenog praska bila previe velika, zvezde i planete se ne bi formirale.4 sa druge strane, ako je bila previe mala, univerzum bi kolabirao. Hoking dalje komentarie: d a je stopa ekspanzije jednu sekundu nakon Velikog praska bila manja ak za samo jedan sto miliona milioniti deo, univerzum bi kolabirao pre nego to bi ikada dostigao svoju sadanju veliinu.5 Ovo prikazuje nemogunost prihvatanja ovog iroko rasprostranjenog koncepta bez neke vrste dizajna u pozadini. Na slian nain snane nuklearne veze unutar jezgra atoma pokazuju da imaju veoma precizne vrednosti koje doputaju formiranje elemenata.6 i straivanja takoe potvruju da su brojni drugi faktori, kao gravitacija i elektromagnetizam, izuzetno fino podeeni. promena jaine elektromagnetne sile za samo jedan deli, koji je veliine 10-40, mogla bi izazvati katastrofu.7 Jan Barbur (i an Barbour) to dobro opisuje: kosmos je izbalansiran kao na ivici noa.8 sve ovo ukazuje na dizajn, a nikako na sluajnu aktivnost. Osim toga, mnogi se ude kako nije postojala neka specijalna, inteligentna, upravljaka sila iza ivih organizama, koja ih je uinila razliitim od neive materije. Neki evolucionisti razmatraju potrebu upravljakog entiteta za nastanak svih sloenosti, i kod prostih i kod sloenih organizama. t okom godina naunici su izmiljali mnotvo razliitih teorija, po kojima su za svuda prisutnu sloenost, svrhovitost ili dizajn, odgovorni specijalni, nepoznati faktori.9 Oni su upotrebljavali mnogobrojne termine da bi opisali svoje koncepte. Meu njima su: iskrsavanje, tipostrofizam, aristogeneza, ivotni elan, teleologija, vitalizam, homogeneza, nomogeneza, preadaptacija, saltacija, ortogeneza10 - skoro sve, ili bilo ta samo ne t vorac. i zobilje termina ukazuje i na misteriju i na potrebu za posebnim faktorom objanjenja. Naalost, razliiti autori i razne discipline definiu i koriste takve termine na razliite, i ponekad suprotne naine. Nema potrebe da idemo predaleko u analizi ove pojave. uostalom, takva ana liza je veoma dosadna. ali vano je zapaziti da iako teolozi, naunici i filozofi diskutuju o ovoj materiji, teko je nai bilo kakvo meusobno pribliavanje. prema jednima dizajn ne ukazuje neminovno na dizajnera, a prema drugima pretpostavljeni dizajner ne mora biti Bog judeo-hrianske tradicije. prema treima pitanje nije samo o kojoj se vrsti dizajna radi, ve kako je i zato di zajn nastao. Ja u pokuati da pojednostavim ovo poglavlje i samo u anali zirati pitanje da li priroda oslikava inteligentan dizajn. Ljudi su razmatrali ideju dizajna u prirodi11 tokom vie milenijuma. t o je potvreno i u mitologiji i u ranim biblijskim spisima. s okrat (469-394. p.n.e.) je izrazio veliko interesovanje za ideju svrhe u prirodi, a aristotel (384-322. p.n.e.) je podupirao ideju dizajna. po njemu, univerzum tei savrenoj formi koja je Bog. u zapadnom svetu najuticajniji srednjovekovni filozof koji je zastupao ovaj stav bio je t oma akvinski (t homas aquinas, 1225-1274.). Meu njegovim argumentima za postojanje Boga bio je i taj da dizajn u prirodi

ukazuje na inteligentnog dizajnera. Nekoliko vekova kasnije veina naunika je prihvatila postojanje dizajna u prirodi. Neki, kao to je bio i sak Njutn (i saac Newton, 1642-1727.), aktivno su promovisali taj koncept. Meutim, kotski skeptik d ejvid Hjum12 (d avid Hume, 1711-1776.) uinio je najvie u negiranju ovog argumenta, tvrdei da dizajn ne ukazuje obavezno na biblijskog Boga. On nije ponudio alternativni mehanizam koji bi suprotstavio argumentu dizajna,13 osim to je ukazivao na organizacionu silu unutar same prirode. poetkom 19. veka mislioci su poeli da razmatraju ideju da su organizmi nastali sami od sebe. t o je stimulisalo14 engleskog filozofa i etiara Vilijema pelija (William paley, 1743-1805.) da 1802. godine objavi poznatu knjigu pod nazivom prirodna teologija (Natural t heology), koja je imala vie izdanja. peli je postao poznat po svom primeru sa satom. On je rezonovao da ako naemo sat na zemlji, sa svim njegovim specijalizovanim delovima koji rade zajedno i pokazuju vreme, doi emo do zakljuka da on ima svog konstruktora. kompleksnost u prirodi isto tako mora imati konstruktora i nije mogla nastati sama od sebe. i nstrument kao to je teleskop ima svog dizajnera, oko isto tako mora imati svog dizajnera. tavie, male, postepene promene su neadekvatne da proizvedu takvu strukturu. kao primer neadekvatnosti postepenog razvoja tokom vremena on je naveo grkljani poklopac, tu neophodnu strukturu koja zatvara na dunik kada gutamo, zadravajui hranu i vodu da ne uu u naa plua. peli je tvrdio da bi grk ljani poklopac bio beskoristan tokom postepenog evolutivnog razvoja kroz mnoge generacije, jer ne bi mogao zatvarati dunik pre nego to bude potpuno formiran.15 pedeset godina kasnije arls d arvin je objavio poreklo vrsta. On je smatrao da male sluajne promene u kombinaciji sa prirodnom selekcijom mogu vremenom omoguiti prostim organizmima da evoluiraju u sve naprednije forme, ukljuujui i oveka. svestan argumenta dizajna d arvin je u prvom izdanju svoje knjige postavio pitanje o organima velike perfekcije i sloenosti. pretpostaviti da je oko, sa svim svojim jedinstvenim mehanizmima za podeavanje fokusa na razliitim rastojanjima, za primanje razliitih jaina svetla i za korekciju sfernog i hromatskog odstupanja, moglo biti formirano prirodnom selekcijom predstavlja, moram slobodno priznati, apsurd najveeg mogueg stepena.16 ali, d arvin se onda pozvao na prirodnu selekciju kao reenje svoje dileme. kao to emo razmotriti kasnije, mnoga pitanja ostaju neodgovorena. Brojni d arvinovi sledbenici primenili su njegovu metodologiju u odgovoru na problem dizajna. i storiar g ertruda Himelfarb (g ertrude Himmelfarb) kae: d arvin je bio brz da vidi problem, ali ne i da ga rei. Njegova taktika, primenjena ovde, kao i na drugim mestima, bila je, kao prvo, pretpostavka da e priznanjem tekoe biti u stanju da se nekako nje oslobodi; a kao drugo, ako ovaj akt priznanja ne bi upalio, on se pozivao na autoritet same teorije.17

82

83

Mada d arvin u retkim prilikama iznosi mogunost neke vrste dizajna, a u drugom pasusu, od drugog do estog izdanja porekla vrsta ak spominje t vorca18 kao s tvaraoca ivota pre nego to je evoluirao, analiza njegove line prepiske ukazuje da je bio u velikoj nedoumici povodom toga. po njemu je prirodna selekcija bila odgovor na sve probleme evolucije.19 i teolozi i naunici jo uvek diskutuju o poreklu kopleksnih struktura, mada veina teologa u dananje vreme ima tendenciju da prouavanje prirode prepusti naunicima i skoncentrie se na socioloka ili religijska pitanja.20 Osnovni problem jeste: kako su nesvrsishodne, sluajne mutacije,21 zajedno sa prirodnom selekcijom koja nema razum, mogle stvoriti organe izuzetne sloenosti? Neki evolucionisti umanjuju znaaj ili eliminiu proces prirodne selekcije preputajui evoluciju potpunoj sluajnosti. tavie, kao to smo diskutovali u prethodnom poglavlju, samo se izuzetno retke mutacije smatraju korisnim. Neki procenjuju da je jedna od 1.000 mutacija korisna za evoluciju. Mutacije su izuzetno tetne i obino recesivne, to znai da se one nee odraziti na telu organizma osim ako oba roditelja imaju dotinu mutaciju. kako moe proces sa tako mnogo ogranienja ikada stvoriti sloeni organ kao to je uvo ili mozak? Mnogi su pozdravili prirodnu selekciju koja kao reenje pretpostavlja preivljavanje najprilagoenijih, ali ona ih favorizuje samo za trenutak. Ona nema oko da gleda u budunost, dok sloeni organi ili sistemi zahtevaju dugorono planiranje. r azlozi nas navode na drugaija reenja. Mnogi evolucionisti se sa tim ne slau. r iard d oukins (r ichard d awkins) sa Oksford univerziteta, analizirajui pelijev sat, ukazuje da jedini konstruktor sata u prirodi jesu slepe fizike sile, i da je d arvin uinio moguim da se bude intelektualno spokojan ateista.22 Neki evolucionisti se nee sloiti sa d oukinskom, ali oni predstavljaju manjinu. Nemaki zoolog Bernhard r en (Bernhard r ensch) nabraja vie od deset naunika, od kojih su neki vodei autoriteti, kao to su Hening (e. Henning), Henri Ferfild Osborn (Henry Fairfield Osborn) i Oto indevolf, koji su nezadovoljni objanjenjem vezanim za mutacije i prirodnu selekciju, i oseaju, kao to je istaknuto ranije, da je potrebno dodati specijalni, misteriozni faktor u jednainu. r en istie da je bez sumnje jasno koja vrsta faktora i sile to moe biti.23 ernest Majer sa Harvarda, koji sam podupire savremenu sintezu, nabraja i druge naunike24 koji smatraju da nam je potrebno mnogo vie da bismo objasnili razvoj sloenih struktura i organizama. d elei istu zabrinutost, poznati francuski zoolog pjer g ras kae: Jedna biljka ili jedna ivotinja zahtevaju hiljade i hiljade srenih, odgovarajuih okolnosti i tako, uda poinju da vladaju. tavie, on naglaava: koji kockar bi bio toliko lud da igra rulet sa sluajnom evolucijom? Verovatnoa da praina noena vetrom stvori d irerov (d rer) rad Melancholia je neuporedivo manja nego verovatnoa kopiranja greaka u d Nk molekulu koje bi vodile formiranju oka; osim toga ove greke nemaju veze sa funkcijom koju bi oko trebalo da obavlja. Ne postoji zakon protiv matanja, ali nauka ne sme da se uputa u matarije.25

Odsustvo veze izmeu sluajnih mutacija i sloenih biolokih struktura predstavlja glavni problem za evoluciju.

Meuzavisnost
koncept dizajna je naroito znaajan za bioloke sisteme koji su sainjeni od funkcionalno nezavisnih delova. t akvi sistemi jednostavno nee funkcionisati dok svi neophodni delovi nisu prisutni i ne rade zajedno. Na primer, kuni alarm zahteva (1) senzore za vrata i prozore, (2) ianu vezu sa kontrolnim centrom, (3) sloeni kontrolni centar, (4) izvor energije, (5) ice koje povezuju alarm, i (6) sam alarm. d ok sve ove komponente ne budu istovremeno ukljuene, sistem nee funkcionisati. t vrditi da takav sistem moe nastati postepeno i da e svaki stepen biti funkcionalan, potpuno je nerazumno. Moemo postaviti istu vrstu pitanja i u vezi delova sata ili nezavisnih komponenti sloenih biolokih sistema. Mogu li sluajne mutacije i prirodna selekcija, koja nema mogunost predvianja, stvoriti sloene strukture kao to su plua ili ulo ukusa, kada struktura nema potencijal preivljavanja ako svi neophodni delovi nisu prisutni? ulo ukusa je beskorisno ako nije povezano sa nervnom elijom u mozgu, a nervna elija ne moe uiniti nita bez mozga koji prepoznaje impuls kao ukus. u takvim nezavisnim sistemima nita ne funkcionie dok sve ne funkcionie. Mnotvo istovremenih promena koje bi omoguile produkciju funkcionalnog sistema, izgleda nemogue sa evolucionistike take gledita. kada razmatramo model postepenog razvoja nezavisnog sistema, mi pretpostavljamo prisustvo nekorisnih delova koji ekaju sa strane, dok eventualno ne postanu korisni kroz neku konanu, sluajnu mutaciju. prema teoriji evolucije moemo oekivati da naemo mnotvo novorazvijenih organa ili sistema organa, ali kad pogledamo na vie od milion vrsta ivih organizama irom sveta, mi ne vidimo praktino nijedan takav pretpostavljeni organ. problem nezavisnih delova uznemirava i evolucioniste koji veruju u krupne, iznenadne sluajne promene, i one koji zastupaju manje, postepene promene. Za ove prve problem ukljuuje: (1) veliko mnotvo sluajnih i iznenadnih promena potrebnih za produkciju novog, funkcionalnog i nezavisnog sistema ili organa, i (2) odsustvo bilo kakvog eksperimentalnog dokaza da se takav fenomen ikada dogodio. Za one koji veruju u male promene problem ukljuuje: (1) preivljavanje mnotva nefunkcionalnih ili nepodesnih, beskorisnih, prelaznih stupnjeva uprkos prirodnoj selekciji koja pokuava da ih eliminie, i (2) oigledno odsustvo takvog prelaznog stupnja kod sadanjih ivih organizama. evolucionisti nekada ukazuju da prelazne forme mogu imati korisne funkcije. Na primer, ivotinja moe koristiti polovinu krila da bi lebdela na jakom vetru. Nije teko zamisliti nekakvu svrhu za skoro sve. s atirini francuski pisac Volter (Voltaire) u svom kandidu aljivo istie da su nosevi stvoreni radi spektakla; i na taj nain mi smo postali nosioci spektakla.26

84

85

Blie realnosti je dogaaj koji je zabeleio Fentres (c . Fentress) kada je bio na kembridu. d ok je prouavao poljske mieve on je utvrdio ta je dobar, zatitni nain ponaanja. Vrste koje ive u polju imaju tendenciju da bee na skrivena mesta kada se objekat kree u vazduhu, tako da ih ne moe uhvatiti, dok se vrste koje ive u umi tako primire da se ne mogu videti. On je konsultovao svoje prijatelje zoologe u vezi ovog posmatranja. Meutim, on je napravio test zamenivi podatke, tako da poljski mievi navodno bivaju primireni, a umski mievi poinju da bee. i zvestio je: eleo sam da analiziram njihova objanjenja jer su bila zaista impresivna.27 problem nije u tome da li moemo nai neko objanjenje, ve da li moemo nai korektno objanjenje. d a li se izuzetna sloenost u prirodi moe bolje objasniti postojanjem inteligentnog d izajnera ili kombinacijom sluajnih mutacija zajedno sa prirodnom selekcijom?

argument slinosti prua vrlo sumnjivu podrku evolucionom modelu, poto moemo takoe tvrditi da on predstavlja i podrku dizajnu. Zato ne koristiti isti osnovni obrazac kod vie vrsta organizama, kao to je raspored kostiju prednjih udova koji omoguava rotaciju ekstremiteta, naroito ako on dobro funkcionie? elije ine dobru funkcionalnu biohemijsku jedinicu, ba kao to soba predstavlja dobru funkcionalnu jedinicu za razliite strukture poev od malih kua do nebodera. ako homeoboks sistem dobro funkcionie kod jednog organizma, zato ga ne upotrebiti i kod drugog? Ne postoje autorska prava za programiranje obrasca kod stvaranja. t vorac nije morao da stvara razliite sisteme za sline funkcije. slinosti ne moraju da ukazuju na zajedniko evoluciono poreklo, kao to ni svi automobili sa etiri cilindra nisu proizvedeni u istoj fabrici. podudarnosti nam samo ukazuju na inteligentnog d izajnera koji je koristio sisteme koji dobro funkcioniu.

Znaaj slinosti
t okom otvorene diskusije na forumu jednog velikog univerziteta uo sam prigovor jednog studenta postdiplomca koji je kazao da evolucionisti nazivaju mii jedne vrste ivotinja jednim imenom, zatim daju isto ime slinom miiu kod druge vrste ivotinja, i onda to zovu evolucijom. s linost u terminologiji ne demonstrira evoluciju, i student je oigledno imao opravdan prigovor. i stina, mnogi ivi sistemi pokazuju brojne slinosti i evolucionisti ih esto koriste da bi potvrdili svoju teoriju. Veina udbenika biologije, kao i razne publikacije, podupiru evoluciju28 koristei slinost u rasporedu kostiju kod prednjih udova kimenjaka. Zato to postoji zajedniki obrazac, tvrdi se da su oni morali evoluirati od zajednikog pretka ili jedan od drugog. kod razliitih organizama kao to su: salamandre, krokodili, ptice, kitovi, krtice i ljudi mi nalazimo jednu dugu kost koja je blia telu (kost od ramena do lakta kod ljudi) i dve duge kosti u nastavku koje su malo udaljenije od tela (kost od lakta do runog zgloba kod ljudi). evolucionisti nude brojne druge slinosti kao dokaz zajednikog porekla, ukljuujui univerzalnost elija kod ivih organizama i naslednu informaciju koja je skoro uvek zasnovana na istom genetskom kodu.29 t ako postoje bliske slinosti meu uporeenim d Nk sekvencama kod ovekolikih majmuna i ljudi. Meu tim, treba zapamtiti da bez obzira na termine postoji velika razlika izmeu ljudi i ovekolikih majmuna. Nedavno su biolozi otkrili upadljivu slinost kod specijalnih gena nazvanih homeotiki geni. svi ti geni sadre d Nk sekvencu zvanu homeoboks. Homeoboksovi se sastoje od 180 nukleotidnih parova i oni kontroliu neke od glavnih razvojnih procesa kod organizama, kao na primer gde e se formirati delovi tela. Mutacija u homeotikom genu vinske muice uzrokovae razvoj dodatnog para krila. Nukleotidna sekvenca homeoboksova je veoma slina kod velikog broja organizama kao to su: stonoge, crvi, vinske muice, abe, mievi i ljudi.30 Moemo dodati i mnotvo drugih biohemijskih slinosti meu ivim sistemima.

Oko i evolucija
t okom dva veka oko je bilo u centru diskusija po pitanju da li je tako sloena struktura mogla nastati evolucijom, ili je proizvod inteligentnog dizajna. d ok neki evolucionisti tvrde da je problem reen,31 drugi smatraju takav zakljuak preranim.32 d aleko od toga da je problem reen. Mnogi uporeuju oko kimenjaka (riba, vodozemaca, gmizavaca, ptica i sisara) sa kamerom (slike 6.1 i 6.2), ali u pitanju je mnogo sloeniji sistem sa milionima delova, koji ukljuuje mogunost autofokusa i autoeksponae. s a druge strane, beskimenjaci (suneri, crvi, koljke, pauci, itd.) imaju razliite vrste oiju, ukljuujui neke izuzetno jednostavne, kao to su one pege osetljive na svetlost kod jednoelijskih protozoa (protist). c rvi imaju vie elija osetljivih na svetlost, koje su naroito brojne na njihovim krajevima. Neki morski crvi imaju vie od 11.000 oiju.33 Morski prilepak ima malo kupasto oko, dok mnogi insekti imaju sloene oi. sloeno oko insekta (slika 6.3) sastavljeno je iz mnotva svetlosnih cevica zvanih omatidije, koje se pokreu u razliitim pravcima i svaka uoava potpunu sliku. Vilini konjici mogu imati vie od 28.000 omatidija u svojim sloenim oima. Najvei poznati beskimenjak je velika lignja koja dostie duinu od 20 metara. Ona ima oko vee od bilo koje ivotinje. Oko ove lignje izbaeno na obalu Novog Zelanda imalo je prenik od 40 centimetara, i ovo otkrie priu ila Verna (Jules Verne) d vadeset hiljada milja pod morem (t wenty t housand Leagues under the s ea) ini mnogo realistinijom. Oko oveka iznosi samo oko 2,4 centimetra u preniku. i ako se lignje veoma razlikuju od kimenjaka, osnovna struktura njihovih oiju je znaajno slina. t akoe su znaajni neki izumrli, fosilni trilobiti (organizmi nalik obalskim rakovima) koji su imali sloene oi (nekada sline onim na slici 6.3) sa mnotvom soiva sainjenih od minerala kalcita. kalcit je sloeni mineral sa razliitim indeksima prelamanja svetlosti u razliitim pravcima. kod oiju trilobita ovaj mineral je formiran tako da obezbeuje adekvatan ugao prelamanja.

86

87

s oiva su im takoe bila sloena, tako da se eliminisao problem sfernog odstupanja. Oi trilobita se uporeuju sa prefinjenim, savremenim optikim sistemima.34 Nekoliko tipova ivotinja nema organe osetljive na svetlost. Neke oi su tako proste da samo mogu ustanoviti prisustvo ili odsustvo svetlosti, dok druge registruju oblike. Oi koje mogu formirati lik grupisane su u tri glavne kategorije. Jedna je predstavljena rupiastim tipom kakav je onaj naen kod nautilusa. kod njega svetlosni zraci dospevaju kroz mali otvor direktno na retinu koja je osetljiva na svetlost. d rugi tip, kakav imamo mi ljudi, mnogi kimenjaci i lignje, ima soiva (slika 6.1) koja fokusiraju svetlost na retinu. t rei tip, sloeno oko mnogih insekata, rakova i trilobita (slika 6.3), ima mnotvo cevica koje formiraju sloenu mozainu sliku. r etki, etvrti tip, javlja se kod planktonskog raka roda c opilia, koji obino koristi vibrirajua soiva za posmatranje i projekciju svetlosti na receptorske elije. Ovo lii na formiranje slika u katodnoj cevi televizora.35 Nekoliko evolucionista je raspravljalo o poreklu oka,36 ali oigledno je da nema pravog razumevanja.37 d arvin je bio veoma svestan ovog problema, tj. velike sloenosti oka i posvetio mu je nekoliko strana knjige poreklo vrsta.38 On je pretpostavio postepen razvoj oka, da je ono poelo da se formira od prostog organa, kao to je nerv okruen pigmentom, a prirodna selekcija je mogla, eventualno, da proizvede ak i orlovo oko. Jedan vek kasnije d ord gejlord simpson sa Harvarda39 upotrebio je isti argument. On je kazao da su svi razliiti tipovi oka kod ivotinja funkcionalni,

SLIKA 6.1 - Osnovna struktura ljudskog oka. A, popre~ni presek; B, uveli~ani fovea region; C, uveli~ani zid oka; D, uveli~ani {tapi}i (a) i ~epi}i (b) retine. Zapazite da kod svih dijagrama svetlo dolazi sa desne strane i da se diskovi apsorbuju u }elijama pigmenta na levom kraju dijagrama D. Zasnovano na: (a) Berne and Levy, p. 143 (referenca 63); (b) Dawkins, p. 16 (referenca 13); (c) Newell, p. 29 (referenca 45a); (d) Snell RS, Lemp MA. 1989. Clinical anatomy of the eye. Boston, Oxford, and London: Blackwell Scientific Publications, p. 163; (e) Young (ref. 58).

SLIKA 6.2 - Bo~ni pogled na neke od spoljnih mi{i}a ~ove~ijeg oka. Zapazite da `ila gornjeg kosog mi{i}a prolazi kroz zavoj (trohlea) na svom putu do oka. Zasnovano na: Newell, p. 38 (referenca 45a).

88

89

nasleivanja. Bez jasnog filogenetskog (evolucionog) niza, njihova pojava izgleda nasumina; slini fotoreceptori javljaju se kod vrsta koje nisu srodne, sloeni organi se javljaju kod primitivnijih vrsta (meduze), a elementarne strukture su visoko na evolucionoj skali (neki insekti).44 d akle, oko postavlja ozbiljne izazove evolucionoj hipotezi.

Sloenost oka
Veoma sloene vrste oiju, kao to su nae (videti sliku 6.1 za detalje), predstavljaju udesno koordinirane delove koji rade zajedno i omoguavaju nam da vidimo.45 r etina sadri vie od 100 miliona elija osetljivih na svetlost, koje delimo na dve vrste: tapie i epie. tapii slue za posmatranje pri slaboj svetlosti, dok tri vrste epia pri jaoj svetlosti omoguavaju zapaanje boja. d eo svakog tapia i epia, usmeren prema zadnjem delu oka, sadri vie od 1.000 diskova sa pigmentom osetljivim na svetlost (slika 6.1d ). kada svetlost dospe do pigmenta, ona podstie viestepenu biohemijsku lavinu koja dovodi do promene naelektrisanja membrane tapia ili epia. Naelektrisanje se prenosi na nervne elije i konano dolazi do mozga. podjednako sloen sistem pokree biohemijsku lavinu kod tapia da bi se oni ponovo pripremili za primanje vie svetlosti. Mi vidimo veoma otro u naem centru za vid, regionu fovee (slika 6.1a,B). Ovo podruje, oko pola milimetra u preniku, ima nekih 30.000 tapia i epia. sa prednje strane veeg dela retine, iza podruja fovee, nalazi se kompleks od vie vrsta nervnih elija koje zapoinju obradu informacija od tapia i epia. Nervne elije nose vizuelnu informaciju u pozadinu oka kroz 1,2 miliona vlakana optikog nerva, sve do mozga. Milioni tapia, epia i nervnih elija treba da budu adekvatno povezani da bi dali koherentnu sliku u mozgu. Osim sloenih fizikih i biohemijskih promena u tapiima, epiima i nervnim elijama retine, nae oi poseduju nekoliko drugih, nezavisnih sistema. Ze nica, kroz koju svetlost ulazi u oko, moe da se skuplja i iri u zavisnosti od koliine svetla i rastojanja, to smanjuje odstupanja kod sfernih soiva i poveava dubinu vizuelnog polja. d a bi sistem za kontrolu iznosa svetla koje ulazi u oko evoluirao, moraju da postoje bar tri komponente: (1) centar za analizu u mozgu, za kontrolu veliine zenice zasnovan na koliini primljenog svetla; (2) nervne elije koje povezuju mozak sa duicom (obojeni deo naih oiju); i (3) miine elije koje izazivaju promene u veliini zenice. svaki deo mora biti prisutan i spojen na pravi nain. Na primer, spajanje nervnih elija zaduenih za irenje zenice sa miiima koji treba da skupljaju zenicu bilo bi, naravno, kontraproduktivno. u stvari ljudsko oko je ak mnogo sloenije. t u postoji i sistem za koordinaciju oba oka, tako da ona rade zajedno.46 s lina sloenost karakterie i sistem brzog automatskog fokusa koji menja oblik soiva. Jo se u potpunosti ne zna kako ovaj sistem funkcionie,47 ali znamo da ga mozak kontrolie kroz duplu strukturu koja ukljuuje kompleksne nervne veze.48

SLIKA 6.3 - Slo`eno oko insekta. Zasnovano na: Raven and Johnson, p. 831 (referenca 28a).

i tako je pretpostavio da su i proste oi i one mnogo sloenije mogle preiveti tokom evolucionog procesa. i stog miljenja je i r iard d oukins40 sa Oksforda. Oba autora zaobilaze kritina pitanja o nezavisnim funkcionalnim delovima oka. prisustvo prostih oiju ne znai da su sloenije oi evoluirale od njih. Mi moemo poreati mnoge stvari po svojoj sloenosti. Na primer, kada pogledamo po kuhinji mi vidimo proste kaike, sloenije viljuke, zatim olje, erpe, i konano poret i friider. t akav redosled stvari nam malo govori o njihovom nastanku. argument vodeih evolucionista koji pretpostavljaju nastanak oka nije mnogo uverljiv. Mnogo sloenih problema pred idejom o evoluciji oka. i stakli smo ranije da u formiranju slike kod naprednijih oiju uestvuje bar tri do etiri sistema. t eko je zamisliti kako su tako sloeni sistemi mogli da evoluiraju jedan od drugog i da jo uvek ostanu funkcionalni u prelaznim stadijumima, poto svaki pojedinani tip zahteva veoma specifinu grau. svesni postojanja razliitih osnovnih tipova oiju, neki evolucionisti pretpostavljaju da su razliiti tipovi morali evoluirati nezavisno vie puta, umesto uzastopno, moda ak i vie od 65 puta.41 sa druge strane, s obzirom na injenicu da slini geni zapoinju razvoj oka kod irokog varijeteta ivotinja, drugi evolucionisti su pretpostavili njihovo zajedniko poreklo.42 Nita od ovog ne objanjava kako su razliiti tipovi oiju evoluirali, ali vidimo kako evolucionistiki scenario moe lako usvojiti razliite poglede na slinosti i razlike. tavie, slini geni ukljueni u razvoj oka mogu malo pomoi u objanjenju nastanka mnogih drugih neophodnih gena povezanih sa razvojem oka. procenjuje se da vie od 5.000 gena uestvuje u rastu oka kod muve.43 d alji problem predstavlja distribucija tipova oiju kod ivotinja, naroito kod beskimenjaka. Nivo visoke sloenosti ne prati nijedan oekivani evolucioni obrazac. u svom obimnom pregledu tipova oiju i njihove evolucije naunik s tjuart d juk-elder (s tewart d uke-elder) istie: udno je da distribucija oiju kod beskimenjaka ne formira serije podudarnosti i

90

91

s a strane i iza svakog oka nalazi se est miia koji kontroliu njegove pokrete, omoguavajui nam da vidimo u razliitim pravcima bez pokretanja glave (slika 6.2). i sti miii takoe pomau pri drugim vizuelnim funkcijama,49 ukljuujui i sposobnost usmeravanja naih oiju jednog prema drugom kada gledamo na objekat u blizini, tako da se oba oka mogu usredsrediti na istu taku. Mogu li sluajne mutacije prvo proizvesti mii koji pokree oko na levu stranu, to bi bilo od male koristi poto nam je takoe potreban suprotan mii koji pomera oko na desnu stranu, kao i nerve koji stimuliu miie i kontrolni centar u mozgu za koordinaciju aktivnosti oba miia. putanja gornjeg kosog miia oka takoe podupire koncept dizajna. ila koja je sa njim spojena prolazi kroz sistem zavoja nazvan trohlea (slika 6.2), napreui sa strane i prema napred sferu oka. d a bi pojednostavili sluaj za evoluciju, neki mogu pretpostaviti da je ve postojei mii mogao biti modifikovan u takav sistem zavoja. ali kako mogu sluajne promene proizvesti bilo ta funkcionalno, i to odjednom, tako da se obezbedi potencijal preivljavanja? d a li se prvo ila miia toliko izduila da bi mogla da proe kroz zavoj, ili je zavoj prvo evoluirao, ili je prvo nastao mehanizam za uvijanje ile u zavoj? Ovo asocira na klasinu dilemu - ta je starije kokoka ili jaje. potrebna je promena kontrolnog sistema u mozgu da bi dolo do prilagoavanja novom pravcu istezanja miia. t akoe, potreban je (kao slika u ogledalu) identian sistem za drugo oko. Bez svih ovih faktora koji su koordinirani sistem ne moe adekvatno funkcionisati. t eko je zamisliti da svi oni mogu doi na svoje mesto sluajno, bez inteligentnog dizajna. ali ovo je samo poetak prie. Mnogo sloeniji i manje razumljiv je sistem nervnih elija u retini (slika 6.1B,c ) koji obrauje informacije od tapia i epia. Jo komplikovaniji je sistem obrade podataka pomou kojeg mozak transformie informacije iz retine, tako da dobijamo ono to nazivamo vid ili vizuelna percepcija.50 Mi ne vidimo direktno od naih oiju, mada intuitivno to mislimo. i nformacija koja se prenosi od naih oiju do mozga prolazi kroz sloenu obradu pri formiranju mentalne slike. r azliiti delovi mozga primaju milione bitova informacija od oiju, analiziraju razliite komponente odvojeno u isto vreme i pretvaraju ih u intergrisanu sliku.51 komponente koje su ukljuene, izmeu ostalih, jesu: osvetljenost, boja, kretanje, oblik, dubina. Mozak makaki majmuna ima vie od 20 glavnih zona koje funkcioniu prilikom gledanja, dok ljudi poseduju jo vie. Obrada informacija je izuzetno komplikovana i neverovatno brza. Mozak takoe integrie informacije sa oba oka. Zadnji deo mozga sadri mnogobrojne nizove elija u pravilnom rasporedu, gde svaki od njih opsluuje jedno oko. t eoretiari iz ovog podruja komentariu da prostiji vizuelni zadaci, kao to je uoavanje boja i prepoznavanje lica, zahtevaju detaljne proraune i mnotvo nervnih veza koje ne moemo ni da zamislimo.52 t akoe je zauujue da se ceo proces vizuelne analize i sinteze odvija bez greke, a da mi toga skoro nismo ni svesni. Meutim, gledanje je samo poetak. prepoznavanje i razumevanje onoga to vidimo je takoe integrisan proces neverovatne sloenosti.

u evoluciji vizuelnog procesa mi moemo postaviti pitanje: ta je prvo nastalo, napredno oko ili napredan mozak? Nezavisni delovi su beskorisni jedni bez drugih. t akoe moemo pitati da li je prvo nastala sposobnost analiziranja slika, ili sposobnost njihovog kombinovanja u jedan vizuelni lik? Moemo postaviti mnotvo slinih pitanja. t akva pitanja pokazuju da peli i njegova jednostavna naturalna teologija (argument za dizajn) od pre 200 godina, nisu daleko od istine.53

Da li je oko okrenuto naopako?

Jedan aspekt oka koji izgleda pogrean zahteva razmatranje. tapii i epii kod oiju kimenjaka izgledaju kao da su okrenuti naopako, jer se deo osetljiv na svetlost (diskovi) nalazi suprotno od dolazeeg svetla. kao to je prikazano na slici 6.1a-d (gde svetlost dolazi sa desne strane) deo osetljiv na svetlost, sainjen od tapia i epia (diskovi), nalazi se duboko u bazi retine (sa leve strane), dok nekoliko nervnih elija lei na putu dolazee svetlosti. svetlost mora da proe kroz sve ove elije pre nego to dospe do diskova. Neki evolucionisti se podsmevaju ideji o inteligentnom dizajnu i tvrde da je oko okrenuto naopako, u stvari ono je pogreno dizajnirano.54 d rugi komentariu da bi dizajner kamere koji bi napravio takvu greku bio odmah otputen,55 ili da li je Bog u vreme pada u greh promenio poloaj retine kod kimenjaka . . .?56 i pak, oko je veoma dobro dizajnirano. u podruju retine zvanom fovea (slika 6.1a), koja je odgovorna za otrinu vida, ometajue nervne elije su skoro potpuno odsutne i nervna vlakna se ravaju od centralnog regiona, omoguujui tako mnogo jasnije vizuelno podruje (slika 6.1B). postoji dobar razlog za okrenutost diskova tapia i epia u smeru pigmentnog epitelijuma, koji se nalazi na spoljanjoj strani retine. tapii i epii stalno zamenjuju diskove vizuelnog pigmenta.57 Oni stariji se odbacuju prema spolja gde ih elije pigmentnog epitelijuma apsorbuju (slika 6.1d ). d a su diskovi rasporeeni u pravcu dolazeeg svetla, oko ne bi videlo nita. tapii i epii nemaju odmora jer se diskovi svakodnevno zamenjuju tokom ivota. kod rezus majmuna svaki tapi proizvodi 80-90 novih diskova svakoga dana.58 stopa produkcije kod oveka je slina, i mi imamo 100 miliona tapia u svakom oku. (Ovo je slabo u poreenju sa 2 miliona crvenih krvnih elija koje se proizvode u naim telima svake sekunde.)59 r azlog obnavljanja diskova u oku nije do kraja razumljiv, a neki pretpostavljaju da je to preventivni nain za obezbeivanje sveih zaliha vizuelno osetljivih hemikalija.60 Vano je to to se diskovi apsorbuju na kraju tapia. Neki pacovi imaju genetsko oteenje, tako da epitelne elije pigmenta ne apsorbuju diskove. kod tih pacova formiraju se naslage (diskovi) na krajevima tapia i pod takvim uslovima tapii se degeneriu i umiru.61 slina situacija jo nije povtrena kod ljudi, ali se prouava.62 kada bi diskovi tapia i epia bili okrenuti u smeru dolaska svetlosti, kako neki evolucionisti ukazuju da bi trebalo, mi bismo verovatno

92

93

imali vizuelno oteenje. ta omoguava apsorbovanje nekih 10.000 miliona diskova koji se proizvode svakoga dana u naim oima? Oni su obino akumulirani u staklastom regionu (slika 6.1a), dolaze u kontakt sa svetlou i dospevaju u retinu. ako bi sloj pigmentnog epitelijuma bio smeten unutar retine, on bi pored apsorbovanja diskova takoe pokuavao da dosegne tapie i epie. tavie, pigmentni epitelijum, koji je blisko povezan sa krajevima diskova obezbeuje sastojke sa stvaranje novih diskova. epitelijum ih uzima iz bogatih krvnih zaliha horoidnog sloja koji se nalazi pored njega (slika 6.1c ). d a bi pigmentni epitelijum funkcionisao adekvatno, on zahteva snabdevanje krvlju. kada bi on i horoidni sloj bili u unutranjosti oka - izmeu izvora svetlosti i tapia i epia, dolo bi do poremeaja u vizuelnom procesu. ako je u darvinistikom kontekstu raspored tapia i epia tako lo, zato ga prirodna selekcija, koja je prvobitno formirala oko, nije promenila toliko dugo? Nae oi uopte nisu loe dizajnirane, poto funkcioniu veoma dobro. uzimajui u obzir nedavna nauna otkria vezana za oko, moemo revidirati pelijev klasini primer sata: ako naemo televizor na zemlji, da li emo pomisliti da ga je neko dizajnirao, ili da je on sluajno nastao sam od sebe?

Drugi primeri dizajna

Moemo navesti mnotvo drugih primera kompleksnih sistema. Na kratki pregled doputa nam da nabrojimo jo samo nekoliko. Hemijske supstance koje zovemo hormoni omoguavaju mnotvo regulatornih funkcija kod sloenih organizama. Njihovo delovanje ukljuuje sloenu meuzavisnost izmeu elija i organa koji su veoma razdvojeni jedni od drugih u telu. Neki hormoni utiu na regulaciju ili aktiviranje drugih hormona. pre nego to se moe imati funkcionalni sistem, sve meuzavisne komponente moraju biti u funkciji u isto vreme. Na primer, pankreas proizvodi hormon insulin, koji regulie metabolizam eera. i nsulin, ija se osnovna sekvenca amino-kiselina determinie genetskom informacijom iz d Nk, prolazi bar kroz tri stepena sazrevanja pre nego to dostigne funkcionalnu formu. tavie, da bi bio od koristi elijama on se mora spojiti sa mnogo sloenijim i specifinijim proteinskim receptorom koji se nalazi na povrini elija. konfiguracija receptora je odreena odvojenom sekvencom d Nk, i on prolazi kroz dve modifikacije pre nego to postane koristan za pomaganje insulinu u kontrolisanju razliitih funkcija elija.63 Bez svih ovih pojedinanih koraka sistem nee raditi. Naunici su tokom vie decenija vodili ozbiljne rasprave po pitanju evolucionog prelaza od relativno proste, neseksualne do sloene, seksualne reprodukcije.64 kako je do toga ikada dolo? problem je u tome to je mnogo efikasnija prosta reprodukcija, koja je prisutna kod jednostavnijih organizama. t akoe, evolucione promene se mnogo lake ispoljavaju preko jednog roditelja nego preko oba. Varijabilnost je ono to evolucija potrebuje, pa se postavlja pitanje zato bi manje efikasan sistem seksualnog razmnoavanja

nastao i opstao? Naunici ovaj problem smatraju kraljicom problema u evolucionistikoj biologiji.65 evolucionisti su dali brojne pretpostavke ukljuujui i napredak genetikog varijeteta kod dva roditelja. ali kako su sluajne promene mogle kroz nezavisne procese razdvajanja dovesti do genetske informacije u jednakim polovinama. Ovaj proces (mejoza) proizvodi spermatozoide i jajne elije. Zatim je potrebno uee sledeeg sloenog mehanizma da bi se ostvarila oplodnja, to predstavlja pravi biparentalni reproduktivni sistem. uvo je sledei udesni organ. kod ljudi ono ima sposobnost detekcije zvukova predstavljenih malim promenama u vazdunom pritisku sa stopama veim od 15.000 u sekundi. Ono tako proizvodi adekvatne nervne impulse. uvo je veoma malo i sloeno. i nformacija koju ono generie prolazi kroz 200.000 vlakana do receptora u mozgu koji interpretira zvuke.66 Najprostije funkcionalno uvo zahteva, u najmanju ruku, sistem za detekciju zvuka (uvo), nerv, i mozak koji treba da interpretira zvuk, i da sve to adekvatno funkcionie. Vea sloenost se javlja kod sonarnog sistema slepih mieva,67 kitova, delfina i rovica. s lepi mievi imaju mehanizam tako fino podeen da moe rezlikovati njihove vlastite krike od mnotva onih koje proizvode drugi slepi mievi u blizini; a korienjem ovakvog eho sistema moe se izbei sudar sa icom tanjom od jednog milimetra u preniku. Moemo se uditi mnotvu drugih sloenih sistema koji imaju nezavisne delove. Ljudi i naprednije ivotinjske forme imaju stotine refleksnih aktivnosti, kao to je kontrola disanja koja zahteva senzor, kontrolni mehanizam i nerve do miia koji e obezbediti adekvatan odgovor. Mehanizam zgruavanja krvi predstavlja sledei primer meuzavisnog sistema koji je teko objasniti osim inteligentnim dizajnom. kod ljudi ovaj sistem zahteva bar 12 razliitih vrsta sloenih molekula meusobno zavisnih pri procesu zgruavanja na mestu povrede, i oko 12 drugih faktora koji kontroliu zgruavanje, tako da naa krv moe da protie kada nismo povreeni.68 g de god da istraujemo bioloke sisteme nalazimo sloene nezavisne konstrukcije kod kojih nita ne funkcionie ako sve ne funkcionie. procenjuje se da ovek ima od 50.000 do 200.000 razliitih gena koji funkcioniu u harmoniji jedni sa drugima. d a li je to moglo nastati kao rezultat sluajnih mutacija i prirodne selekcije? Mutacije, koje su sluajne, uvek su tetne, dok prirodna selekcija nema mogunost predvianja i ne moe unaprediti delove nezavisnog sistema sve dok ceo sistem nije prisutan i ne radi. ako je um otvoren za razliite opcije, jasno je da injenice idu u prilog konceptu inte ligentnog dizajna.

Zakljuci
Vekovima oveanstvo raspravlja da li priroda oslikava dizajn. povran pogled koji ignorie detalje moe dopustiti nekima da misle da je odgovor - ne. ali istraivanja organizama otkrivaju mnotvo sloenih nezavisnih

94

95

delova koji ukazuju na dizajn. po evolucionistikom scenariju prirodne selekcije takve nezavisne komponente nemaju potencijal preivljavanja sve dok svi delovi ne ponu da funkcioniu. kada posmatramo prirodu ne vidimo nove delove ili organe kako evoluiraju. Mnogi sistemi, kao to su oko i uvo, tako su sloeni da je nemogue da su mogli nastati sluajno. Ove strukture nisu mogle nastati evolucionim mehanizmom sluajnih mutacija, koje su uvek tetne, i prirodne selekcije koja nema mogunost planiranja unapred. injenice idu u prilog inteligentnog dizajna.

LITERATURA 1. Bacon F. 1605. t he advancement of learning, Book i i , c hapter Vi , section 1. r eprinted in: 1936. t he Worlds c lassics, vol. 93: Bacons advancement of Learning and t he New atlantis, London, New York, and t oronto: Henry Frowde, Oxford university press, p. 96. 2. Za opirniju diskusiju, videti: (a) c lark r ed . 1961. t he universe: plan or accident? t he religious implications of modern science. philadelphia: Muhlenberg press, pp. 15-151; (b) t empleton JM. 1995. t he numble approach: scientist discover g od. r ev. ed. New York: c ontinuum pub. c o. 3. Videti: Boslough J. 1985. s tephen Hawkings universe. New York: William Morrow and c o., p. 121. 4. d avies pc W. 1982. t he accidental universe. c ambridge: c ambridge university press, pp. 88-93. 5. Hawking s W. 1988. a brief history of time: from the big bang to black holes. t oronto, New York, and London: Bantam Books, pp. 121, 122. 6. c arr BJ, r ees MJ. 1979. t he anthropic principle and the structure of the physical world. Nature 278:605-612. 7. Za dalju diskusiju, videti: (a) Leslie J. 1988. How to draw conclusions from a fine-tuned cosmos. i n: r ussell r J, s toeger Wr , c oyne g V, editors. physics, philosophy, and theology: a common quest for understanding. Vatican c ity s tate: Vatican Observatory, pp. 297-311. Za druge primere, videti: (b) Barrow Jd, t ipler FJ. 1986. t he anthropic cosmological principle. Oxford: c larendon press, and New York: Oxford university press; (c) c arr and r ees (referenca 6); (d) d avies p. 1994. t he unreasonable effectiveness of science. i n: t empleton JM, editor. evidence of purpose: scientists discov er c reator. New York: c ontinuum pub. c o., pp. 44-56; (e) de g root M. 1992. c osmology and g enesis: the road to harmony and the need for cosmological alternatives. Origins 19:8-32; (f) g ale g . 1981. t he anthropic principle. s cientific american 245:154-171; (g) polkinghorne J. 1994. a potent universe. i n: t empleton, pp. 105-115 (referenca 7d); (g) r oss H. 1993. t he c reator and the cosmos. c olorado s prings, c olo.: Navpress, pp. 105-135. 8. Barbour i g . 1990. r eligion in an age of science. t he g ifford Lectures 1989-1991, vol. 1. s an Francisco: Harper and r ow, p. 135. 9. Za nedavne opise, videti: (a) d avies p. 1988. t he cosmic blueprint: new discoveries in natures creative ability to order the universe. New York: s imon and s chuster. d ejvis je jo zakljuio da su otisci dizajna sveprisutni (str. 203). Za dalju diskusiju, videti: (b) Waldrop MM. 1992. c omplexity: the emerging science at the edge of order and chaos. New York and

London: t ouchstone Books, simon and schuster; (c) videti takoe poglavlje 8. 10. Za definicije, diskusije, i/ili literaturu po tim pitanjima, videti: (a) Barbour i g. 1966. i ssues in science and religion. englewood c liffs, N.J.: prentice-Hall, pp. 53, 132; (b) Barbour, pp. 24-26 (referenca 8); (c) Beerbower Jr . 1968. search for the past: an introduction to paleontology. 2nd editors. 1981. d ictionary of the history of science. princeton, N.J.: princeton university press, pp. 123, 296, 415, 416, 439, 440; (e) grass p-p. 1977. evolution of living organisms: evidence for a new theory of transformation. c arlson BM, c astro r , translators. New York, san Francisco, and London: academic press, pp. 240-242. t ranslation of: Lvolution du Vivant; (f) Mayr e. 1970. population, species, and evolution: an abridgment of animal species and evolution. r ev. ed. c ambridge: Belknap press of Harvard university press, p. 351; (g) r ensch B. 1959. evolution above the species level. [altevogt d r , translator]. New York: John Wiley and s ons, pp. 57, 58. t ranslation of the 2nd ed. of: Neuere probleme der abstammungslehre; (h) s impson g g . 1967. t he meaning of evolution: a study of the history of life and of its significance for man. r ev. ed. New Haven and London: Yale university press, pp. 174, 175; (i) s impson g g . 1964. t his view of life: the world of an evolutionist. New York: Harcourt, Brace, and World, pp. 22, 144, 273. 11. Za pregled argumenata, videti: (a) Baldwin Jt . 1992. g od and the world: William pales argument from perfection tradition - a continuing influence. Harvard t heological r eview 85(1):109-120; (b) Barbour 1966, pp. 19-91, 132-134, 386-394 (referenca 10a); (c) Barbour 1990, pp. 24-30 (referenca 8); (d) kenny a. 1987. r eason and religion: essays in philosophical theology. Oxford and New York: Basil Blackwell, pp. 69-84. 12. t weyman s , editor. 1991. d avid Hume: d ialogues c oncerning Natural r eligion in focus. r outledge philosophers in focus s eries. London and New York: r outledge, pp. 95-185. 13. d awkins r . 1986. t he blind watchmaker. New York and London: W. W. Norton and c o., p. 6. 14. Baldwin (referenca 11a). 15. paley W. 1807. Natural t heology; or, evidences of existence and attributes of the deity. 11th ed. London: r . Faulder and s on, pp. 1-8, 2046, 193-199. 16. d arwin c . 1859. On the origin of species by means of natural selection, or the preservation of favoured races in the struggle for life. London: John Murray. i n: Burrow J, editor. 1968 reprint. London and New York: penguin Books, p. 217. 17. Himmelfarb g . 1967. d arwin and the d arwinian revolution. g loucester, Mass.: peer s mith, p. 338. 18. peckham M, editor. 1959. t he origin of species by c harles d arwin: a variorum text. philadelphia: university of pennsylvania press, p. 759. 19. Himmelfarb, p. 347 (referenca 17). 20. Za prigovor, videti nedavnu publikaciju filozofa religije alvina plantinge: plantinga a. 1991. When faith and reason clash: evolution and the Bible. c hristian s cholars r eview 21(1):8-32.

96

97

21. Videti poglavlje 7 za dalju diskusiju o mutacijama. 22. d awkins, pp. 5, 6 (referenca 13). 23. r ensch, p. 58 (referenca 10g). 24. Mayr 1970, p. 351 (referenca 10f). 25. g rass, pp. 103, 104 (referenca 10e). 26. Block HM, editor. 1956. c andide and other writings by Voltaire. New York: Modern Library, r andom House, p. 111. 27. Fentress Jc . 1967. d iscussion of g . Walds t he problems of vicarious selection. i n: Moorhead ps , kaplan MM, editors. Mathematical challenges to the neo-d arwinian interpretation of evolution. t he Wistar i nstitute symposium Monograph No. 5. philadelphia: Wistar i nstitute press, p. 71. 28. t o jest: (a) r aven pH, Johnson g B. 1992. Biology. 3rd ed. s t Louis, Boston, and London: Mosby-Year Book, p. 14; (b) d iamond J. 1985. Voyage of the overloaded ark. d iscover (June), pp. 82-92; (c) c ommittee on s cience and c reationism, National academy od s ciences. 1984. s cience and creationism: a view from the National academy od s ciences. Washington, d .c .: National academy press. 29. Videti poglavlje 8 za dalju diskusiju. 30. (a) avers c J. 1989. process and pattern in evolution. Oxford and New York: Oxford university press, pp. 139, 140; (b) c arroll s B. 1995. Homeotic genes and the evolution of arthropods and chordates. Nature 376:479-485; (c) d e r obertis eM, Oliver g , Wright c Ve. 1990. Homeobox genes and the vertebrate body plan. s cientific american (July), pp. 46-52; (d) g ehring WJ. 1987. Homeo boxes in the study of development. s cience 236:1245-1252; (e) s chneuwly s , k lemenz r , g ehring WJ. 1987. r edesigning the body plan of d rosophila by ectopic expression of the homeotic gene antennapedia. Nature 325:816-818. 31. (a) d awkins r . 1994. t he eye in a twinkling. Nature 368:690, 691; (b) Nilsson d -e, pelger s . 1994. a pessimistic estimate ot the time required for an eye to evolve. proceedings of the r oyal s ociety of London B 256:5258. Ovaj izvetaj ukazuje da je oko moglo da evoluira izuzetno brzo, u periodu od samo 400.000 generacija. ali velika razlika postoji izmeu oblikovanja oka na kompjuteru, kako to rade istraivai, i nastanka funkcionalnog oka samog od sebe. u kompjuterskom modelu su potpuno odsutni nastanak izuzetno sloene retine, i sloenog mehanizma za kontrolisanje soiva i duice, i naroito evolucija vizuelnog opaanja. Oko e biti beskorisno, a razvojni stadijumi nee imati potencijal preivljavanja bez procesa interpretacije u mozgu koji bi prepoznavao promene. ukazivati da ovaj izuzetno uproeni kompjuterski model moe uiniti da oko za tren evoluira, simptomatino ukazuje na ozbiljan problem u evolucionom miljenju. 32. (a) Baldwin Jt . 1995. t he argument from sufficient initial system organization as a continuing challenge to the d arwinian rate and method of transitional evolution. c hristian s cholars r eview 14(4):423-443; (b) g rass, p. 104 (referenca 10e). 33. d uke-elder s . 1958. t he eye in evolution. i n: d uke-elder s , editor. system of ophthalmology, vol. 1. s t. Louis: c . V. Mosby c o., p. 192. 34. (a) c larkson eNk, Levi-s etti r . 1975. t rilobite eyes and the optisc

of d es cartes and Huygens. Nature 254:663-667; (b) t owe kM. 1973. t rilobite eyes: calcified lenses in vivo. s cience 179:1007-1009. 35. g regory r L, r oss He, Moray N. 1964. t he curious eye of c opilia. Nature 201:1166-1168. 36. (a) c ronly-d illon Jr . 1991. Origin of invertebrate and vertebrate eyes. i n: c ronly-d illon Jr , g regory r L, editors. evolution of the eye and visual system. Vision and visual dysfunction, vol. 2. Boca r aton, Fla., ann arbor, Mich., and Boston: c r c press, pp. 15-51; (b) d uke-elder (referenca 33); (c) Land MF. 1981. Optics and vision in invertebrates B: i nvertebrate visual centers and behavior i . Handbook of s ensory physiology, Vol. Vi i /6B. Berlin, Heidelberg, and New York: s pringer-Verlag, pp. 471-594. Ova literatura ne tretira posebno pita-nje dizajna, ali podupire evoluciju. 37. g rass, p. 105 (referenca 10e). 38. d arwin c . 1872. t he origin of species by means of natural selection or the preservation of favoured races in the struggle for life. 6th ed. New York: Mentor Books, New american Library, pp. 168-171. 39. s impson, pp. 168-175 (referenca 10h). 40. d awkins, pp. 15-18 (referenca 13). 41. (a) s alvini-plawen LV, Mayr e. 1977. On the evolution of photoreceptors and eyes. evolutonary Biology 10:207-263. (b) Land (referenca 36c) ukazuje da su sloene oi evoluirale nezavisno kod tri kola beskimenjaka: anelida, mekuaca i artropoda (str. 543). 42. (a) g ould s J. 1994. c ommon pathways of illumination. Natural History 103(12):10-20; (b) Quiring r , Walldorf u, kloter u, g ehring WJ. 1994. Homology of the eyeless gene of d rosophila to the small eye gene in mice and aniridia in humans. s cience 265:785-789; (c) Zuker c s . 1994. On the evolution of the eyes: would like it simple or compound? s cience 265:742, 743. 43. Mestel r . 1996. s ecrets in flys eye. d iscover 17(7):106-114. 44. d uke-elder, p. 178 (referenca 33). 45. Za vie detalja o anatomiji i fiziologiji ljudskog oka, meu mnotvom literature, videti: (a) Newell FW. 1992. Ophthalmology: principles and concepts. 7th ed. s t. Louis, Boston, and London: Mosby-Year Book, pp. 3-98. Neki drugi aspekti o sloenosti oka dati su u: (b) Lumsden r d . 1994. Not so blind watchmaker. c reation r esearch s ociety Quarterly 31:13-22. 46. d avson H. 1990. physiology of the eye. 5th ed. New York, Oxford, and sydney: pergamon press, pp. 758, 759. 47. i bid., pp. 777, 778. 48. kaufman pL. 1992. accommodation and presbyopia: neuromuscular and biophysical aspect. i n: Hart WM, Jr., editor. 1992. adlers physiology of the eye: clinical application. 9th ed. s t. Louis, Boston, and London: Mosby-Year Book, pp. 391-411. 49. Za dalje informacije o sloenom ureenju i funkciji spoljnih miia oka, videti: (a) d avson, pp. 647-666 (referenca 46); (b) d uke-elder s , Wybar kc . 1961. t he anatomy of the visual system. i n: d uke-elder s , editor. system of ophthalmology, vol. 2. s t. Louis: c . V. Mosby c o., pp. 414427; (c) Hubel d H. 1988. eye, brain, and vision. s cientific american Library s eries, No. 22. New York and Oxford: W. H. Freeman and c o., pp. 78-81;

98

99

(d) Warwick r , reviser. 1976. eugene Wilffs anatomy of the eye and orbit. 7th ed. philadelphia and t oronto: W. B. s aunders c o., pp. 261-265. 50. Za predstavljanje ove sloene i fascinantne teme, videti: (a) g regory r L. 1991. Origins of eyes - with speculations on scanning eyes. i n: c ronlyd illon and g regory, pp. 52-59 (referenca 36a); (b) g rsser O-J, Landis t . 1991. Visual agnosias and other disturbances of visual preception and cognition. Vision and visual dysfunction, vol. 12. Boca r aton, Fla., ann arbor, Mich., and Boston: c r c press, pp. 1-24; (c) s pillman L, Werner Js , editors. 1990. Visual perception: the neurophysiological foundations. s an d iego, New York, and London: academic press. 51. Lennie p, t revarthen c , Van essen d , Wssle H. 1990. parallel processing of visual information. i n: s pillmann and Werner, pp. 103-128 (referenca 50c). 52. s hapley r , c aelli t , g rossberg s , Morgan M, r entschler i . 1990. c omputational theories of visual perception. i n: s pillmann and Werner, pp. 417-488 (referenca 50c). 53. parafrazirano iz: Hoyle F, Wickramasinghe Nc . 1981. evolution from space: a theory of cosmic creationism. N.Y: s imon and s chuster, pp. 96, 97. 54. Williams g c . 1992. Natural selection: domains, levels, and challenges. New York and Oxford: Oxford university press, p. 73. 55. d iamond (referenca 28b). 56. t hwaites WM. 1983. an answer to d r. g eisler - from the perspective of biology. c reation/evolution 13:13-20. 57. r anije se mislilo da samo tapii uklanjaju svoje diskove; meutim, proces je veoma dobro demonstriran kod epia. Videti: s teinberg r H, Wood i , Hogan MJ. 1977. pigment epithelial ensheathment and phagocytosis of extrafoveal cones in human retina. philosophical t ransactions of the r oyal s ociety of London B 277:459-471. 58. Young r W. 1971. t he renewal of rod and cone outer segments in the rhesus monkey. Journal of c ell Biology 49:303-318. 59. Leblond c p, Walker Be. 1956. r enewal of cell populations. physiological r eviews 36:255-276. 60. Young r W. 1976. Visual cells and the concept of renewal. i nvestigative Ophthalmology 15:700-725. 61. (a) Bok d , Hall MO. 1971. t he role of the pigment epithelium in the etiology of inherited retinal dystrophy in the rat. Journal of c ell Biology 49:664-682. Za dalje razmatranje u pogledu funkcije epitelijuma pigmenta, videti: (b) ayoub g . 1996. On the design of the vertebrate retina. Origins and d esign 17(1):19-22, i reference u njemu. 62. (a) Bok d , 1994. r etinal photoreceptor disc shedding and pigment epithelium phagocytosis. i n: Ogden t e, editor. r etina. 2nd ed. Vol. 1: Basis science and inherited retinal disease. s t. Louis, Baltimore, Boston, and London: Mosby, pp. 81-94; (b) Newell, pp. 304, 305 (referenca 45a). 63. Berne r M, Levy MN, editors. 1993. physiology. 3rd ed. s t. Louis, Boston, and London: Mosby-Year Book, pp. 851-875. 64. (a) eldredge N. 1995. r einventing d arwin: the great debate at the high table of evolutionary theory. New York: John Wiley and s ons, pp. 215219; (b) Halvorson HO, Monroy a, editors. 1985. t he origin and evolution

of sex. New York: alan r . Liss; (c) Margulis L, s agan d . 1986. Origin of sex: three billion years of genetic recombination. New Haven and London: Yale university press; (d) Maynard s mith J. 1988. d id d arwin get it right? essays on games, sex, and evolution. New York and London: c hapman and Hall, pp. 98-104, 165-179, 185-188. 65. Bell g . 1982. t he masterpiece of nature: the evolution and genetics sexuality. Berkeley and Los angeles: university of c alifornia press, p. 19. 66. Berne and Levy, pp. 166-188 (referenca 63). 67. (a) d awkins 1986, pp. 22-41 (referenca 13); (b) g riffin d r . 1986. Listening in the dark: the acoustic orientation of bats and man. i thaca and London: c omstock publishing associates. c ornell university press. 68. (a) Behe MJ. 1996. d arwins black box. New York: Free press, pp. 77-97; (b) Berne and Levy, pp. 339-357 (referenca 63).

100

101

7. Poreklo oveka
ta je ovek, te ga se opominje? - psalam 8,4

Jedan pisac je pozdravio otkrie plemena t asadej 1971. godine u junim Filipinima kao najznaajnije antropoloko otkrie ovoga veka - a ja mislim da moemo rei i vekova.1 Ovih 26 individua, ivei u peinama kinih uma, imalo je navodno paleolitski nain ivota i okarakterisani su kao izuzetno primitivni i zaostali, iz kamenog doba. Naime, oni su se oblaili u lie i nisu nita znali o lovu i poljoprivredi. Hranili su se bobicama, korenjem i divljim bananama, kao i rakovima, larvama i abama. pripadnici plemena su rekli da nisu bili svesni postojanja velikog sela samo tri sata hoda od njih, ili okeana na udaljenosti od 30 kilometara, i navodno su ak smatrali da su jedini ljudi na Zemlji. Njihov jezik je bio jedinstven, mada dovoljno blizak poznatom jeziku koji se koristio u susedstvu, tako da je bilo mogue razumeti ih. Otkrie plemena t asadej zaokupilo je svetsku panju, i slubenici vlade su omoguili posete ovim ljudima poslednjim na svetu iz kamenog doba. Mediji i naunici su dobili dozvolu da posete i intervjuiu t asadeje uz pomo prevodioca, ali samo nekoliko sati dnevno. i dok su mediji bili prepuni reportaa, nauni izvetaji su bili veoma oskudni. udruenje Nacionalna geografija (National g eographic s ociety), iji asopis se tampa u tirau od 9 miliona primeraka, objavilo je dva lanka o toj grupi ljudi. Ovo udruenje i Nacionalna korporacija za emitovanje (National Broadcasting c orporation) iz amerike, pripremili su televizijske programe koji su prikazani irom sveta. knjiga nazvana pitomi t asadeji (t he g entle t asaday)2 bila je iroko distribuirana. t ri godine kasnije sve komunikacije sa t asadejima bile su stopirane i nisu obnavljane 12 godina zbog velikih promena u vladi Filipina koje su izazvale izolaciju. Nakon toga je jedan vedski antropolog-reporter otputovao do peina i ustanovio da su prazne. Otkrio je da su t asadeji nosili obojene majce, koristili metalne noeve i spavali na krevetima. Jedan lan grupe je zabeleio da su oni koristili barake za svoj ivot i da su se bavili poljoprivredom, ali da su ih vladini slubenici naterali da ive u peinama, tako da su bili nazvani

peinskim ljudima.3 Nekoliko dana kasnije, neki novinari iz Nemake takoe su kontaktirali t asadeje i slikali jednog od onih istih ljudi koje je prethodno fotografisao vedski reporter. Ovoga puta peinski ovek je ponovo obukao odelo od lia. Ovi i drugi primeri navode na zakljuak da su t asadeji bili prevara. Ovo je izazvalo veliku raspravu u antropolokoj zajednici. Vrativi se kui, ovaj vedski reporter, koji je otkrio da su t asadeji iveli u mnogo savremenijim uslovima, odmah je kontaktirao udruenje Nacionalna geogarfija, nudei im nove informacije. Oni su mu poslali telegram sledeeg dana objasnivi da nisu zainteresovani, a njegovo pismo nisu objavili. d ve godine kasnije asopis Nacionalna geografija je izvestio da je ideja da su t asadeji bili prevara uveliko odbaena.4 sa druge strane, dve televizijske dokumentarne emisije oznaile su priu o t asadejima kao prevaru. Jedna je bila nazvana pleme koje nikada nije postojalo, a druga skandal: i zgubljeno pleme. Mnogi su se pitali da li su t asadeji zaista pleme kamenog doba. d a li je takva grupa ljudi mogla preiveti i ostati izolovana s obzirom da su bili u blizini mnogo naprednijih ljudi? Veina antropologa koji su videli ovo pleme poduprli su njihovu primitivnost i autentinost. Meutim, poto je ukazano da bi t asadeji mogli biti prevara, najmanje tri internacionalne antropoloke konferencije su bile odrane povodom toga. pod lupom je bio rad vladinih organizacija koje su nadgledale t asadeje, integritet t asadeja i verodostojnost antropologije. Bez sumnje, t asadeji su predstavljali jedinstvenu grupu ljudi koja je ivela pod odreenim primitivnim uslovima. t akoe postoji prilina saglasnost da su bili primorani da ive u peinama da bi se kao takvi prikazali publici, ili zbog ekonomskih razloga, i zato su bili oznaeni kao kina uma Votergejta.5 t akoe je priznato da su mogli pretrpeti mnoge promene od njihovog otkria 1971. godine do ponovnog otkria 1986. godine. i pored svega mnoga pitanja ostaju nereena. Jedno od najvanijih pitanja o t asadejima jeste da li je njihov jezik dovoljno drugaiji da bi opravdao bilo kakvu tvrdnju o izolaciji tokom dugog perioda vremena. Miljenja meu naunicima variraju. 1971. godine t asadeji su imali tri vrste kamenog orua, koja su misteriozno nestala pre nego to je iko imao priliku da ih fotografie. Ona predstavljaju jedinu postojeu upotrebu kamenog orua na Filipinima. Neka alternativna orua, koja su nainili t asadeji ili njihovi susedi na zahtev vladinih autoriteta, okarakterisana su kao oigledna prevara. sledei problem odnosi se na tanost genealokih podataka koje su prikupili antropolozi. Ovo je vano zbog stepena izolacije t asadeja. t akoe, mnogo osporavano pitanje odnosi se na adekvatnost navodne ishrane t asadeja. Neki istraivai veruju da uma, gde su se navodno izolovali, nije mogla da ih prehrani, jer nisu bili snabdeveni ugljenim hidratima. d rugi se sa tim ne slau. sve ovo ilustruje raznolikost interpretacija.6 kada se analizira sluaj t asadeja, postavlja se pitanje zato je tako mnogo stvari bilo pogreno. Ovaj sluaj dobro ilustruje problem korektnog

102

103

interpretiranja prolosti, i lakou sa kojom se vri zakljuivanje bez provere injenica. Ovo je naroito uoljivo pri prouavanju ljudskog porekla. u ovom poglavlju emo videti da su argumenti koji podupiru evoluciju oveka u najboljem sluaju slabi, i da je poreklo ljudskog uma jo vea misterija.

Kako je nastao ovek?

Na biolokoj skali od prostog ka sloenom Homo sapiens se nalazi na samom vrhu. Ljudska bia, najrazvijenija od svih organizama na Zemlji, imaju napredne umne potencijale i sposobnosti i u stanju su da naprave velika dostignua u umetnosti i nauci. Mada su ljudi po veliini mali u poreenju sa kitovima, na primer, oni su bioloki izuzetno sloeni. Naa tela sadre trilione elija. u jedru svake elije nalazi se vie od 3 milijarde d Nk baza. ako bi se razvio celokupan lanac d Nk iz jednog jedra, on bi bio dug oko jedan metar. d Nk iz svih elija naeg tela, ako bi se spojila, stigla bi od Zemlje do Jupitera i nazad vie od 60 puta. Mada se divimo savremenoj kompjuterskoj tehnologiji, koja je smestila nekoliko miliona tranzistora u jednom tankom ipu veliine manje od jednog kvadratnog centimetra, teko je izvriti adekvatno poreenje bilo ega sa jedrom elije, koje moe imati 100 miliona puta vie informacija po jedinici zapremine nego kompjuterski ip.7 pitanje ljudskog porekla je jedno od najosetljivijih pitanja koje je poteklo iz d arvinovog porekla vrsta. i deja da su ivotinje i biljke evoluirale mogla se tolerisati. Meutim, tvrdnja da su ljudska bia nastala od niih oblika ivota bila je neto sasvim drugo. Ova ideja je u suprotnosti sa biblijskim izvetajem po kome je Bog stvorio ljude po svom obliju. kako povezati posebne umne sposobnosti i duhovne vrednosti ljudskih bia sa ivotinjskim poreklom? Nekoliko godina nakon pojave porekla vrsta d arvin je objavio sledeu knjigu koju je nazvao poreklo oveka (d escent of Man), u kojoj je mnogo direktnije promovisao svoj stav o ivotinjskom poreklu oveka. On je u svoju argumentaciju ukljuio i neke prie s namerom da ublai ozlojeenost izazvanu tako bliskim povezivanjem ljudi sa ivotinjama. d arvin je nazvao pravim herojem babuna koji je rizikovao svoj ivot da bi spasio mlaeg babuna koga je napao opor pasa. i spriao je i drugu priu da je babun napao uvara zoolokog vrta, ali je drugi majmun, videi svog prijatelja uvara u opasnosti, vrisnuo i ujeo agresivnog babuna. sa druge strane, d arvin je priao o divljim ljudima koje je video u Junoj americi kako zlostavljaju svoje neprijatelje, jo decu, a svoje ene tretiraju kao robinje. Na kraju je zakljuio da smo mi pre nastali od herojskog babuna i portvovanog majmuna, nego od divljaka.8 Mada su d arvinove ilustracije tada sigurno izgledale impresivno, njegova argumentacija pokazuje selekciju podataka. uporeivati zloinake postupke ljudi sa moralnim potupcima ivotinja nije mnogo uverljivo. Herojski babun, koga je d arvin izabrao za uporeenje sa divljim ljudima, nije bio onaj babun koji je napao uvara zoolokog vrta. d arvin nije spomenuo ovekove

roditeljske i humanitarne gestove ljubavi. t akoe, to se tie bazine inteligencije, sigurno bi veina od nas pre bila povezana sa ljudima nego sa majmunima i babunima. poreklo ljudske rase je predmet mnogih dikusija, naroito od d arvinovog vremena. Mnogi veruju da oveanstvo ima posebnu svrhu i sudbinu. s a druge strane, klasina evolucionistika interpretacija ukazuje da su ljudska bia produkt slepih evolucionih procesa. d ord gejlord simpson sa Harvarda kae da je ovek rezultat nesvrhovitog prirodnog procesa koji ga nije imao na umu.9 i z vie razloga je paleoantropologija (nauka koja prouava ljudske fosile) kontroverzna. Bilo je naroito burno poslednjih 40 godina, koje su ispunjene mnotvom otkria. antrolopog r oder Levin (r oger Lewin) u svojoj knjizi kosti svae (Bones of c ontention) naglaava da je neslaganje mnogo vee u ovom podruju nego u drugim podrujima nauke.10 u ali je reeno da se ne mogu nai dva antropologa koji e se sloiti oko toga gde e zajedno ruati! Voburn (s. L. Washburn), antropolog sa univerziteta kalifornija u Berkliju, jednom je prokomentarisao: korisno je posmatrati evoluciju oveka kao igru, igru sa nesigurnim pravilima gde fragmenti predstavljaju igrae koji su davno umrli. proi e mnogo godina pre nego to ova igra postane nauka, pre nego to budemo sigurni ta su injenice.11 d ejvid pilbim (d avid pilbeam) sa Jejla i Harvarda, objanjava isti problem: poinjem da verujem da veina tvrdnji koje smo dali o evoluciji oveka ne predstavlja skoro nita od onoga to se stvarno desilo.12 i r oder Levin dodaje da je paleoantropologija nauka koja operie sa malo injenica, ali sa mnogo pretpostavki. r azlog takvog neslaganja jeste odsustvo vrstih dokaza za pretpostavljene teorije. antropolozi beskrajno raspravljaju o vezama razliitih fosila14. pre pola veka naunike je zbunjivalo15 vie od 100 vrsta ljudskih fosila o kojima se diskutovalo. r evizije u klasifikacijama su smanjile njihov broj na manje od 10. Meutim, ovaj broj je ponovo povean.16 d alja ilustracija subjektivnosti koja je ukljuena u klasifikacione eme je redefinisanje roda homo, u koji je svrstan ovek, od strane Luisa Likija (Louis Leakey), da bi se smestili organizmi kao to je homo habilis koji imaju manji mozak. Ovakvo redefinisanje se bolje uklapa u njegove teorije.17

Fosilni nalazi
Nekada se govorilo o oskudnosti ljudskih fosila i o subjektivnim rekonstrukcijama lobanja od samo nekoliko delova kao o slabostima evolucionistikog modela. i ako je materijal ostao i dalje oskudan, ovaj argument je postao manje opravdan kako su mnogi nalazi u zadnjih nekoliko decenija bili objavljeni. Veina fosilnih grupa sada ima solidan broj svojih predstavnika. s ledi njihov kratak pregled.

104

105

1. australopitekus Bar etiri vrste pripadaju ovoj grupi niskih i srednje visokih majmunolikih stvorenja koja su mogla da hodaju uspravno. Njihovi ostaci su otkriveni u istonoj i junoj africi. Zapremina lobanje bila je oko 350 do 600 kubnih centimetara, slino kao kod nekih majmuna. Neki od ovih fosilnih primeraka nazvani su dete t aung i Lusi. Ovaj drugi je moda bio mujak.18 evoluciona veza meu razliitim predstavnicima i sa mnogo naprednijim formama je nejasna. paleontolozi su pretpostavili bar est modela.19 2. Homo habilis Ovu kontroverznu vrstu su neki evolucionisti nazvali enigma.20 Neki istraivai smatraju da treba odbaciti njeno postojanje.21 d rugi ukazuju da su u pitanju dve vrste.22 prvo otkrie iz 1959. godine od strane Luisa Likija u poznatom Olduvai d ordu u severnoj t anzaniji mnogi smatraju presudnom vezom izmeu primitivnih australopitekusa i vrste homo erektus koja je slina ljudima. Zapremina lobanje je otprilike iznosila izmeu 500 i 800 kubnih centimetara. paleontolozi su u africi otkrili delove vie od dvadeset primeraka, ali ostale su mnoge nedoumice. Neki primerci moda ne pripadaju ovoj grupi, dok bi drugi koji nisu u ovoj grupi mogli biti ukljueni. Za neke primerke je objavljeno da imaju karakteristike sline ljudskim, dok su drugi izrazito nalik ovekolikim majmunima, a neki imaju karakteristike i jednih i drugih.23 t ako ova grupa nije potpuno definisana. 3. Homo erektus Ova vrsta ima izgled blizak savremenim ljudima, a zapremina lobanje im je od 750 do 1.200 kubnih centimetara. Ona je predstavljena fosilima sa Jave i iz pekinga. Brojni primerci su naeni i u drugim delovima azije, kao i u africi. Nekoliko evropskih primeraka je nekada smatrano lanovima ove vrste. Neki antropolozi ih smatraju kao vezu izmeu homo habilisa i savremenih ljudi, dok drugi ukazuju da bi mogli biti varijetet homo sapiensa. 4. arhaini homo sapiens Ova nova grupa ukljuuje veliki broj fosilnih nalaza za koje se tvrdi da su blii savremenim ljudima nego vrsta homo erektus. Njihova prosena zapre mina lobanje iznosila je od 1.100 do 1.750 kubnih centimetara. paleontolozi su iskopali njihove primerke u africi, aziji, evropi i na s rednjem i stoku. t u se obino ubraja dobro poznati neandertalac niskog ela i pognutog stava, okarakterisan kao primitivan. Ovaj opis,24 uglavnom zasnovan na primerku koji je bolovao od artritisa, pokazao se kao pogrean. Nakon ponovnog prouavanja dva antropologa su zakljuila da ako bi zdravog neandertalca mogli da vaskrsnemo i dovedemo u metro Njujorka - a prethodno ga okupali, obrijali i obukli mu savremeno odelo - neizvesno je da li bi on privukao vie panje nego neki prolaznik.25 i zgleda da je neandertalac bio veoma napredan. Njegova prosena zapremina lobanje bila je vea nego kod savremenih ljudi, to jest 1.625 kubnih centimetara u odnosu na 1.450 kubnih centimetara kod dananjih ljudi.26

Neki od glavnih sukoba u paleoantropologiji vode se oko utvrivanja starosti. Za jedan sloj vulkanskog pepela blizu jezera t urkana u keniji bilo je objavljeno da je star 2,61 milion godina, na osnovu kalijum-argon metode datiranja.27 Znaaj ovog sloja je u tome da on odreuje starost homo habilisa. Meutim, ova starost se nije uklapala u prihvaene stavove i oko nje se godinama vodila rasprava. kasnije je ponovno odreivanje starosti istom metodom dalo mnogo prihvatljiviju opciju od 1,88 miliona godina.28 s ledea kontroverza koja je izazvala jak skepticizam29 vezana je za poreklo homo erektusa. t radicionalno se misli da je on evoluirao u africi pre oko 1,8 miliona godina. s a druge strane, homo erektus sa Jave - za koji se pretpostavlja da je doao iz afrike pre oko 1 milion godina - procenjeno je da je star 1,8 miliona godina kada je podvrgnut modifikovanoj metodi datiranja kalijumargon. i straivai izvetavaju o slinoj starosti ranog roda homo iz kine.30 t o je izazvalo dilemu da li se homo erektus prvo pojavio u africi ili u aziji, to jest da li prema evoluciji ovek potie iz afrike ili azije. evoluciona paleoantropologija se slae u nekim stvarima. Novija otkria navodno pokazuju da je nekoliko pretpostavljenih evolucionih meuvrsta ivelo u isto vreme.31 Meutim, problem identifikacije nekada pravi zbrku meu podacima. eksperti sumnjaju u stariju ideju o linearnoj postepenoj evoluciji od primitivnih australopitekusa do mnogo naprednijih vrsta. Neke injenice ukazuju da je homo erektus mogao iveti pre nekih 27.000 godina32 i tako je, prema evolucionistikim interpretacijama, bio savremenik homo sapiensa tokom pola miliona godina. Ovo preklapanje smanjuje znaaj mnogih vremenskih veza. Neki se takoe slau da mi jo nismo nali rane pretke roda homo,33 i da su evolutivne veze ranih primata (ovekolikih majmuna i majmuna) takoe nepoznate.34 g lavna nedoumica je da li su majmunoliki australopitekusi ovekovi preci, kako je tvrdio d onald Johanson,35 ili su to neki drugi, jo neotkriveni organizmi, kako je naglaavao r iard Liki (r ichard Leakey).36 Nekolicina smatra da su ljudi mogli evoluirati nezavisno na razliitim mestima.37 uporeivanje slinih biopolimera (sloenih organskih molekula) kod razliitih grupa primata (majmuna, ljudi itd.) odigralo je vanu ulogu u prouavanju navodne evolucije oveka. to je vea molekularna slinost, to je vea pretpostavljena evoluciona veza. i znenaujue je da su neki testovi, zasnovani na pretpostavljenim evolucionim stopama promene, pokazali da su ljudi i ovekoliki majmuni razdvojeni od njihovog zajednikog pretka samo 5 miliona godina, umesto 20 miliona godina kako je ranije zakljueno na osnovu prouavanja fosilnog zapisa. t o je jo vie podgrejalo debatu.38 s ledei problem jeste da se hipoteze o evolucionim vezama koje se zasnivaju na molekularnim podacima razlikuju od onih izvedenih iz morfolokih podataka (oblik kostiju), to je prikazano na slici 7.1. Ove skice treba posmatrati odozdo na gore. Neslaganje izmeu podataka vezanih za antitela, fosilne i molekularne nalaze ukazuje na nedosledan obrazac u

106

107

SLIKA 7.1 - Objavljene evolucione veze izme|u nekih vi{ih primata zasnovane na razli~itim testovima. A je zasnovano na sli~nosti DNK, B je izvedeno na osnovu reakcija na antitela, a C na osnovu fosilnog zapisa. Zasnovano na: Edey and Johanson, str. 367 (referenca 14c).

izgleda mnogo sporija nego danas. Na primer, Biblija izvetava da je Noje imao samo tri sina u periodu od 600 godina, a neki sinovi prepotopnih patrijaraha bili su raani dosta godina nakon to su im oevi napunili 100 godina.41 (2) t okom potopa, za razliku od ostalih stvorenja, ljudi su koristili svoju inteligenciju beei na najvie regione. kada su tu stigli, anse da im se ouvaju ostaci usled zatrpavanja sedimentom nisu bile velike. (3) pre potopa ljudi su mogli stanovati u viim i hladnijim regionima Zemlje. (4) aktivnost voda potopa je unitila dokaze o prepotopnim ljudima. eventualna tekoa koju imaju zastupnici stvaranja da objasne oskudnost ljudskih nalaza iz perioda pre potopa, oigledno nije ozbiljna kao problem koji imaju evolucioni zbog odsutnosti ljudskih ostataka i aktivnosti tokom pola miliona godina pretpostavljene ljudske evolucije. Bez obzira na stavove, fosilni dokazi o prolosti oveka nisu dovoljni sami po sebi da omogue vrste zakljuke.

evoluciji oveka. Neslaganje izmeu molekularnih i morfolokih podataka je jo vie naglaeno kod razliitih neprimatskih grupa.39 Zastupnici stvaranja se ne slau sa interpertacijama fosila ovekolikih majmuna. generalno, oni smatraju da mali australopitekusi potiu od izumrlog tipa primata koji je bio stvoren. Za neandertalce, koji su ostavili dosta dokaza o svom ivotu u peinama, smatraju da predstavljaju ljude koji su migrirali nakon potopa. r azlike postoje u pogledu vrste homo habilis i mnogo savremenije vrste homo erektus (javanski i pekinki fosili, itd.).40 Neki prihvataju objanjenje da stvoreni ljudski rod ukljuuje i tipove kao to su homo sapiens, neandertalac, arhaini homo sapiens, i grupu homo erektus. Homo habilis nije u potpunosti definisan i zahteva dodatno istraivanje. Neto drugo zasluuje panju. i zgleda nelogino da je ljudski rod (homo sapiens) bio prisutan na Zemlji bar pola miliona godina, a da su jasni dokazi o njegovoj aktivnosti skoranji. i storija, spisi, arheologija (ukljuujui dokaze o postojanju civilizacije kao to su gradovi, stari putevi, itd.), sve ukazuje na samo nekoliko hiljada godina ljudske aktivnosti. ako oveanstvo postoji ve pola miliona godina, zato se dokazi o aktivnosti u prolosti javljaju tek od nedavno? ako je oveanstvo evoluiralo postepeno, zato je ekalo do zadnjih 1% vremena da uznapreduje? Zastupnici s tvaranja se nekada pitaju zato su dokazi o prepotopnim ljudima, koji su prema biblijskom izvetaju iveli tokom perioda koji je trajao vie od hiljadu godina, od s tvaranja do potopa, tako oskudni u fosilnom zapisu. d okazi o fosilizovanim ljudima u srednjem i donjem delu fosilnog zapisa pod velikim su znakom pitanja. vrsti dokazi, kao to su dobri skeletni ostaci, izgleda da su ogranieni na vrh evolucionog geolokog stuba (slika 10.1). Neka ponuena objanjenja u kontekstu koncepta s tvaranja, glase: (1) Nije mnogo ljudi ivelo pre potopa, pa su anse za njihovo nalaenje veoma male. s topa reprodukcije, kako Biblija iznosi, u periodu pre potopa

Poreklo ljudskog uma

Najsloenija struktura koju poznajemo u univerzumu jeste ljudski mozak. Ovaj organ, na koji se gleda sa strahopotovanjem, predstavlja stanite naeg misteriozneg uma. sloenost mozga je teko opisati. svako od nas poseduje bar 100.000 miliona nervih elija (neurona) u mozgu.42 Oko 400.000 kilometara nervnih vlakana spaja ove elije meusobno. Nervna vlakna se mnogo puta ponovo granaju povezujui se sa drugim nervnim elijama. promene u elektrinom potencijalu stvaraju impulse koji se prenose putem vlakana. pri povezivanju neurona, bar 30 vrsta hemikalija (a verovatno mnogo vie), prenosi informaciju od elije do elije. Neke od najveih nervnih elija povezane su sa vie od 600 drugih elija koristei oko 60.000 veza. procenjuje se da ljudski mozak ima 100 hiljada milijardi (1014) veza. Ovakve cifre su previe velike da bi se uporedile sa svakodnevnim iskustvom. u spoljanjem regionu najveeg dela mozga (cerebrum), gde su nervne elije manje koncentrisane nego u zadnjem delu mozga, samo jedan kubni milimetar tkiva sadri 40.000 neurona i otprilike hiljadu miliona veza. Ove brojke predstavljaju samo procenu, ali nema sumnje da razmiljanje o sloenosti ove mainerije predstavlja izazov. Mada je sloenost naeg mozga teko analizirati, proces miljenja je jo vea misterija. Naunici su tek zapoeli prouavanje fenomena svesti - nae svesnosti o sopstvenom postojanju. povezani sa ovim su pokuaji stvaranja vetake inteligencije uz pomo kompjutera - stvaranje maina koje bi bile svesne svoje egzistencije.43 d a li je um samo sloena, samosvesna maina koja je mogla evoluirati od jednostavnijih maina,44 ili je entitet vieg nivoa? Mi ne znamo dovoljno o tome kako um funkcionie da bismo precizno odgovorili na ovo pitanje. Meutim, ako ljudska bia naprave maine koje takoe mogu da razmiljaju, to e pokazati da je za nastanak strukture koja ima sposobnost razmiljanja potrebno stvaranje putem dizajna, a ne evolucija bez ikakvog inteligentnog upliva.

108

109

Nekoliko ivotinja navodno pokazuje stepen inteligencije blizak ljudskom.45 i mamo izvetaje o ogranienoj formi simbolike komunikacije kod impanzi,46 a i psi pokazuju odreen nivo razumevanja, mada esto manji nego to njihovi vlasnici tvrde. ali razlika izmeu ivotinjske i ljudske inteligencije je ogromna. postavlja se pitanje kako je ljudski um mogao evoluirati, jer njegovi potencijali su daleko iznad potreba preivljavanja. Babuni ive sasvim lepo bez tako sloenog mozga. alfred r asel Valas, koji je sa d arvinom dugo razvijao koncept prirodne selekcije, postavio je ovo pitanje. On je osetio potrebu za neim to je iznad slepih sila prirode da bi objasnio razum. Neki evolucionisti jo uvek diskutuju o ovom pitanju. Nekada se ukazuje da ljudi pokazuju vee mentalne sposobnosti nego to je to potrebno za njihovo preivljavanje, pa zbog toga veoma efikasno unitavaju ivotnu sredinu.47 upuujui na oekivano poveanje reproduktivne stope kod superiornijih konkurenata (to jest, preivljavanjem najprilagoenijih), evolucionista d on Mejnard s mit (John Maynard s mith) komentarie da su neki ljudi imali vie dece jer su mogli da ree diferencijalne jednaine ili da igraju ah zatvorenih oiju.48 Meutim, ne moemo objasniti posebne ljudske kvalitete prostim evolucionim procesom. d arvin, koji je iveo u engleskoj, imao je dobrog prijatelja i istomiljenika u americi, botaniara asu g reja (asa g ray), sa kim je delio mnoge dileme i razmiljanja. Jednom je pisao g reju: d obro se seam vremena kada sam se jeio razmiljajui o oku; preao sam preko toga, ali i sada mali, beznaajni segmenti neke strukture esto deluju na mene neprijatno. pogled na pero paunovog repa me ini bolesnim!49 Zato bi paunovo pero inilo d arvina bolesnim? Ja nisam siguran da mogu tano da odgovorim na ovo pitanje, ali sumnjam da ovek moe razmiljati o lepoti paunovog pera, a da se ne zapita da li je ono rezultat dizajna, ne samo zbog njegove sloenosti, ve naroito zbog njegove lepote. kako to da mi cenimo lepotu, uivamo u muzici i razmiljamo o sutini postojanja? t akve mentalne osobine su iznad mehanikog nivoa i iznad zahteva za preivljavanjem. poreklo uma je enigma za naturalizam. kada pogledamo mozak suoavamo se sa neverovatnom injenicom da u tom organu teine 1,5 kilogram lei ono ko sam ja. kako su se mnogobrojne veze adekvatno uredile da moemo razmiljati,50 smiljati matematike teoreme i komponovati simfonije? Jo mnogo vei izazov naturalistikim teorijama o poreklu oveka jeste naa sposobnost izbora, moralna odgovornost, lojalnost, ljubav i duhovna dimenzija. i fizika sloenost mozga i njegove izuzetne sposobnosti ukazuju na inteligentni dizajn na visokom nivou, a ne na evoluciju.

ubeenja samih naunika. d okazi za evoluciju oveka su problematini i predmet su razliitih interpretacija. prisustvo viih karakteristika ljudskog uma, kao to su svesnost, kreativnost, slobodna volja, estetinost, moralnost i duhovnost, ukazuje da su ljudi bili posebno dizajnirani kao via bia i da oni nisu nastali od ivotinja sluajnim evolucionim procesom.

Zakljuci
prouavanje ljudskog porekla predstavlja sporno podruje naunih ispitivanja. uzrok je, bar delimino, odsustvo pouzdanih injenica i ukljuenost linih

LITERATURA 1. Nance J. 1975. t he gentle t asaday: a s tone age people in the philippine rain forest. New York and London: Harcourt, Brace, Jovanovich, p. 134. 2. i bid. 3. i ten O. 1992. t he t asaday and the press. i n: Headland t N, editor. t he t asaday controversy: assessing the evidence. s cholarly series, s pecial publications of the american anthropological association, No. 28. Washington, d .c .: american anthropological association, pp. 40-58. 4. Mcc arry c . 1988. t hree men who made the magazine. National g eographic 174:287-316. 5. Berreman g d . 1982. t he t asaday: s tone age survivors or space age fakes? i n: Headland, pp. 21-39 (referenca 3). 6. Za opte reference o t asadejima, videti: (a) anonymous. 1971. First glimpse of a s tone age tribe. National g eographic 140(6):880-882b; (b) Bower B. 1989a. a world that never existed. s cience News 135:264-266; (c) Bower B. 1989b. t he strange case of the t asaday. s cience News 135:280, 281, 283; (d) Headland (referenca 3); (e) MacLeish k. 1972. s tone age cavemen of Mindanao. National g eographic 142(2):219-249; (f) Nance (referenca 1). 7. Ovo je umerena brojka. Ona lako moe biti stotinu do hiljadu puta vea, a najnoviji ipovi takoe postaju sve vie i vie usavreni. 8. d arwin c . 1874. t he descent of man, and selection in relation to sex. r ev. ed. c hicago: National Library association, pp. 116, 118, 643. 9. s impson g g . 1967. t he meaning of evolution: a study of the history of life and of its significance for man. r ev. ed. New Haven and London: Yale university press, p. 345. 10. Lewin r . 1987. Bones of contention: controversies in the search for human origins. New York: s imon and s chuster, p. 20. 11. Washburn s L. 1973. t he evolution game. Journal of Human evolution 2:557-561. 12. pilbeam d . 1978. r ethinking human origins. d iscovery 13(1):2-10. 13. Lewin, p. 64 (referenca 10). 14. Za razliite pretpostavljene veze, videti: (a) avers c J. 1989. process and pattern in evolution. New York and Oxford: Oxford university press, pp. 496-498; (b) Bower B. 1992. erectus unhinged. s cience News 141:408411; (c) edey Ma, Johanson d c . 1989. Blueprints: solving the mystery of evolution. Boston, t oronto, and London: Little, Brown, and c ompany, pp. 337-353; (d) Martin r d . 1993. primate origins: plugging the gaps. Nature 363:223-233; (e) Wood B. 1992. Origin and evolution of the genus Homo. Nature 355:783-790.

110

111

15. Mayr e. 1982. r eflections on human paleontology. i n: s pencer F, editor. a history of american physical anthropology, 1930-1980. New York and London: academic press, pp. 231-237. 16. t o jest, (a) Leakey Mg , Feibel c s , Mcd ougall i , Walker a. 1995. New four-million-year-old hominid species from kanapoi and allia Bay, kenya. Nature 376:565-571; (b) White t d , s uwa g , asfaw B. 1994. australopithecus ramidus, a new species of early hominid from aramis, ethiopia. Nature 371:306-312. 17. (a) Leakey Ls B, Leakey Md. 1964. r ecent discoveries of fossil hominids in t anganyka: at Olduvai and near Lake Natron. Nature 202:5-7; (b) Leakey Ls B, t obias pV, Napier Jr . 1964. a new species of the genus Homo from Olduvai g orge. Nature 202:7-9; (c) Lewin, p. 137 (referenca 10). 18. (a) Husler M, s chmid p. 1995. c omparision of the pelvis of s ts 14 and aL 288-1: implications for birth and sexual dimorphism in australopithecines. Journal of Human evolution 29:363-383; (b) s hreeve J. 1995. s exing fossils: a boy named Lucy. s cience 270:1297, 1298. 19. (a) g rine Fe. 1993. australopithecine taxonomy and philogeny: historical background and recent interpretation. i n: c iochon r L, Fleagle Jg . t he human evolution sourcebook. advances in Human evolution s eries. englewood c liffs, N.J.: prentice Hall, pp. 198-210; (b) Wood B. 1992. Origin and evolution of the genus Homo. Nature 355:783-790. 20. avers, p. 509 (referenca 14a). 21. s tanley s M. 1981. t he new evolutionary timetable: fossils, genes, and the origin of species. New York: Basic Books, p. 148. 22. Wood (referenca 14e). 23. (a) Bromage t g, d ean Mc . 1985. r eevaluation of the age at death of immature fossil hominids. Nature 317:525-527; (b) Johanson d c , Masao Ft, eck gg, White t d, Walter r c , kimbel WH, asfaw B, Manega p, Ndessoia p, suwa g. 1987. New partial skeleton of Homo habilis from Olduvai gorge, t anzania. Nature 327:205-209; (c) smith BH. 1986. d ental development in australopithecus and early Homo. Nature 323-327-330; (d) susman r L, stern Jt. 1982. Functional morphology of Homo habilis. science 217:931-934. 24. Boule M, Vallois HV. 1957. Fossil men. Bullock M, translator. New York: d ryden press, pp. 193-258. t ranslation of: Les Hommes Fossiles. 25. s traus WL, Jr., c ave aJe. 1957. pathology and the posture of Neandertal man. Quarterly r eview of Biology 32:348-363. 26. Ove skice su prikazane u amerikom prirodnjakom muzeju u Njujorku, kao to je objavljeno u: Lubenow ML. 1992. Bones of contention: a creationist assessment of human fossils. g rand r apids: Baker Book House, p. 82. 27. Videti poglavlje 14 za diskusiju o ovoj metodi. 28. Lewin, pp. 189-252 (referenca 10). 29. g ibbons a. 1994. r ewriting - and redating - prehistory. s cience 263:1087, 1088. 30. (a) Huang W, c iochon r , Yumin g , Larick r , Qiren F, s chwarcz H, Yonge c , d e Vos J, r ink W. 1995. early Homo and associated artefacts from asia. Nature 378:275-278; (b) s wisher c c i i i , c urtis g H, Jacob t , g etty ag , s uprijo a. Widiasmoro (n.a.). 1994. age of the earliest known hominids in

Java, i ndonesia. s cience 263:1118-1121. 31. (a) Leakey r , Lewin r . 1992. Origins reconsidered: in search of what makes us human. New York, London, and sydney: d oubleday, p. 108; (b) Lubenow, pp. 169-183 (referenca 26). 32. s wisher i i i c c , r ink WJ, antn s c , s chwarcz Hp, c urtis g H, s uprij a, Widiasmoro (n.a.). 1996. Latest Homo erectus of Java: potential contamporaneity with Homo sapiens in s outheast asia. s cience 274:18701874. 33. (a) edey and Johanson, p. 352 (referenca 14c); (b) Wood (referenca 14e). 34. (a) Martin (referenca 14d); (b) Martin L, andrews p. 1993. r enaissance of europes ape. Nature 365:494; (c) Moya s ola s , khler M. 1993. r ecent disco-veries of d ryopithecus shed new light on evolution of great apes. Nature 365:543-545. 35. (a) eday and Johanson, p. 353 (referenca 14c); (b) Johanson d c , edey Ma. 1981. Lucy: the beginings of humankind. New York: s imon and s chuster, p. 286. 36. Leakey and Lewin, p. 110 (referenca 31a). 37. aitken MJ, s tringer c B, Mellars pa, editors. 1993. t he origin of modern humans and the impact od chronometric dating. princeton, N.J.: princeton university press. 38. edey and Johanson, pp. 355-368 (referenca 14c). 39. t o jest, patterson c , Williams d M, Humphries c J. 1993. c ongruence between molecular and morphological phylogenies. annual r eview of ecology and systematics 24:153-188. 40. Na primer: d t g ish ([a] 1985. evolution: the challenge of the fossil record. el c ajon, c alif.: c reation-Life publishers, pp. 130-206) opisuje liniju uglavnom iznad vrste Homo erectus, dok ML Lubenow ([b] p. 162 [referenca 26]) ukljuuje neke tipove vrste Homo habilis, a aW Mehlert ([c] 1992. a review of the present status of some alleged early hominids. c reation ex Nihilo t echnical Journal 6:10-41) obino smeta vrstu Homo erectus u ljudska bia. 41. 1. knjiga Mojsijeva 5; 7,11-13. 42. procene broja neurona u mozgu u mnogome variraju. Mali mozak ih ima mnogo vie od velikog mozga. Za detalje o tim procenama, videti: Williams pL, Warwick r , d yson M, Bannister LH, editors. 1989. g rays anatomy. 37th ed. edinburgh, London, and New York: c hurchill Livingstone, pp. 968, 972, 1043. Ove procene ukazuju na oko 300.000 miliona u malom mozgu. 43. d avidson c . 1993. i process therefore i am. New s cientist (37 March), pp. 22-26. 44. (a) c alvin WH. 1994. t he emergence of intelligence. s cientific american 271:101-107; (b) penrose r . 1994. s hadows of the mind: a search for the missing science of consciousness. Oxford, New York, and Melbourne: Oxford university press. 45. Literatura data ovde govori o debati vezanoj za evoluciju altruizma, selekcijom roaka, to predstavlja evolucionu osnovu za altruizam, ali to ima za tendenciju negiranje postojanja slobodne volje. Za neke nedavne

112

113

diskusije, videti: (a) Barbour i g . 1990. r eligion in an age of science. t he g ifford Lectures 1989-1991, vol. 1. s an Francisco and New York: Harper and r ow, pp. 192-194; (b) Brand r L, c arter r L. 1992. s ociobiology: the evolution theorys answer to altruistic behavior. Origins 19:54-71; (c) d awkins r . 1989. t he selfish gene. New ed. Oxford and New York: Oxford university press, pp. 189-233; (d) Maynard s mith J. 1988. d id d arwin get it right? essays on games, sex, and evolution. New York and London: c hapman and Hall, pp. 86-92; (e) peacocke ar . 1986. g od and the new biology. s an Francisco, c ambridge, and New York: Harper and r ow, pp. 108-115. 46. (a) Lewin r . 1991. Look whos talking now. New s cientist (27 april), pp. 49-52; (b) s eyfarth r , c heney d . 1992. i nside the mind of a monkey. New s cientist (4 January), pp. 25-29. 47. edey and Johanson, pp. 371-390 (referenca 14c). 48. Maynard s mith, p. 94 (referenca 45d). 49. d arwin F, editor. 1887-1888. t he life and letters of c harles d arwin, vol. 2. London: John Murray, p. 296. 50. Za neke pokuaje objanjenja, koji smatraju da specifina sloenost nije potrebna za komplikovani obrazac miljenja, itd., videti: (a) Lee d , Malpeli Jg . 1994. g lobal form and singularity; modeling the blind spots role in lateral geniculate morphogenesis. s cience 263:1292-1294; (b) s tryker Mp. 1994. precise development from imprecise rules. s cience 263:1244, 1245.

8. Druga bioloka pitanja

s ve potie od jajeta. - Vilijem Harvej 1

uda u biologiji su skoro beskrajna. Naunici sada znaju da mali valjkasti crv ima 100 miliona nukleotidnih baznih parova u d Nk, u svakoj svojoj eliji. Ovaj d Nk upravlja velikim brojem procesa koji su potrebni da bi ovaj crv bio iv. s line informacije o velikoj sloenosti i raznolikosti organizama stalno pristiu, to je fascinantno i zbunjujue. period razliitosti u evolucionistikoj misli, objanjen u poglavlju 5, bio je obeleen ogromnim napretkom u molekularnoj biologiji. Zaista moemo rei da su ta otkria otvorila iroke i vane vidike u biologiji, koji su nam bili nepoznati pre nekoliko godina. u ovom poglavlju emo razmotriti nekoliko biolokih tema, zapoinjui pitanjima koja su se pojavila tokom perioda razliitosti u evolucionistikoj misli. Nastaviemo kratkim pregledom nekih novih otkria i onda razmotriti promene koje su takva pitanja i otkria proizvela u miljenju nekih evolucionista.

Tradicionalisti i kladisti
evolucija zamilja da su svi organizmi srodniki povezani. r azvie je poelo od prostih, prvobitnih formi ivota, i prolazei kroz promene tokom milijardi godina organizmi su konano evoluirali u svoj svojoj dananjoj raznolikosti. kako su se organizmi transformisali u sve sloenije i sloenije forme tako je dolazilo do pojave brojnih vrsta. prvobitne vrste su navodno proizvele druge vrste od kojih su dalje evoluirale neke druge vrste i tako redom. Ovaj ponavljajui proces je ilustrovan klasinim evolucionim drvetom sa prvobitnim vrstama u bazi (stablo), naprednijim tipovima koji formiraju grane i dananjim vrstama koje formiraju lie ovog drveta (slika 11.1). r aspored grana na evolucionom drvetu moe znaajno varirati, poto neke vrste imaju odreene karakteristike koje mogu predstavljati i stablo i grane. Mogui preci su veoma retki, pa je hipoteza o evolucionim vezama prouzrokovala razliit raspored ovih grana. t radicionalni evolucioni metod sastojao se iz uspostavljanja veza analizom sveukupnih slinosti izmeu organizama. to je vea slinost, pretpostavljeno

114

115

je da su organizmi skorije evoluirali jedni od drugih. Neki sistematiari (oni koji klasifikuju organizme) su karakteristikama organizama pripisali kvantitativne vrednosti i odredili indeks slinosti. s elektovanje osobina koje su se procenjivale i odreivanje njihove vanosti bilo je sasvim subjektivno. ernest Majer, poznati tradicionalni evolucionista sa Harvarda, istakao je da je klasifikacija organizama jedna vrsta umetnosti.2 Odsustvo principijelnosti i objektivnosti podstaklo je druge naunike da priu sistematici na nain koji je nazvan kladistika. Ovaj termin nije u potpunosti definisan. kladistika, koja je postala veoma uticajna, smatra da opte slinosti mogu malo rei o evoluciji. kladisti razmatraju samo jedinstvene slinosti (sinapomorfije) kao vane u odreivanju veza, ali takvi tragovi su retki, tako da neki smatraju da nikada nee biti sigurni u evolucione veze. Neslaganje izmeu kladista i tradicionalista je uoljivo u citatu vodeeg kladiste Normana platnika (Norman platnick), koji je prouavao pauke u amerikom prirodnjakom muzeju. On je objasnio problem na sledei nain: Biolozi evolucionisti treba da naprave izbor: ili emo se sloiti sa Majerom i nastaviti da se igramo biologije, udaljavajui se od nauke u podruje kojim vladaju autoritet i konsenzus, ili emo insistirati da svako nae mogue objanjenje bude podlono testiranju i potencijalno opovrgnuto, da bi se evolucionistika biologija mogla pridruiti naunoj zajednici na pravi nain.3 kladisti veruju u evoluciju, ali je ona po njima vie stvar vere nego injenica.4 Oni su naroito zainteresovani za otkrivanje onih karakteristika koje su vane u odreivanju stvarnih veza meu organizmima.

Ova ideja, nazivana punk ek (nekada dobronamerno, a nekada ne), pretpostavlja da se znaajne evolucione promene nisu desile u velikim populacijama. ako iz nekog razloga mala grupa organizama postane izolovana, evoluirae mnogo bre, poto se promene navodno mogu desiti mnogo bre u malim populacijama. Zato su prelazni organizmi retki, ako se uopte i sauvaju u fosilnom zapisu, poto ih je bilo relativno malo. t eorija isprekidane ravnotee ne reava najozbiljniji problem u evoluciji - odsustvo celih serija prelaznih formi izmeu velikih glavnih grupa kod ivih ili fosilnih organizama.7 Ona se bavi malim promenama. Njeni zastupnici primenjuju ovaj koncept na nivou vrste. Meutim, ona ne odgovara na kritino pitanje koji je to evolucioni mehanizam u stanju da proizvede nove klase, tipove i carstva.

Selekcionisti i neutralisti
Verovatno najotriji konflikt tokom perioda razliitosti u miljenju evolucionista, bio je izmeu selekcionista i neutralista. On podsea na stare debate vezane za genetiki drift. s elekcionisti naglaavaju vanost prirodne selekcije. Neutralisti smatraju da evolucija napreduje uglavnom uz pomo neutralnih mutacija koje nisu selektovane uslovima sredine. Oni veruju da se glavne evolucione promene javljaju akumulacijom takvih neutralnih mutacija.8 g odine 1968. u radu objavljenom u asopisu Nature9 Moto kimura (Motoo kimura) je naglasio vanost neutralnih mutacija. ubrzo nakon toga ova ideja je dobila podrku od druga dva molekularna biologa, d eka Lestera kinga (Jack Lester king) i t omasa d uksa (t homas H. Jukes), koji su objavili svoje stavove u asopisu s cience.10 s elekcionisti, koji nisu u stanju da ponude nijedan primer genetske promene koja bi imala znaaja za evoluciju, bilo pozitivnu ili negativnu, otro su kritikovali ovaj novi koncept. Od tada pojavilo se mnotvo pretpostavki na obe strane po ovom pitanju. Ovaj sukob moemo bolje razumeti iz perspektive novih tehnika u molekularnoj biologiji, koje su omoguile naunicima da odrede specifine sekvence nukleotidnih baza d Nk. Neke od uoenih genetskih promena ne utiu na fiziki izgled organizama, poto nisu bile pod uticajem prirodne selekcije. t akve neoekivane promene bolje se uklapaju u koncept neutralnih mutacija. pitanje koje se takoe postavlja jeste: kako male promene, koje bi mogle imati neki znaaj, mogu preiveti (na primer nova ekinja na telu muve). Neutralisti, koji obino ne odbijaju u potpunosti ideju prirodne selekcije, pretpostavljaju da se neutralne promene ire sluajnim protokom gena u populaciji. s elekcionisti, meutim, sumnjaju da ovaj proces moe proizvesti bilo kakve znaajne promene bez pomoi prirodne selekcije. Ovo pitanje ostaje nereeno.

Gradualisti i punktualisti
prouavanje prirode pokazuje da ak i blisko povezane vrste, kao to su dva tipa skakavaca, mogu biti sasvim razliite jedna od druge. Neodarvinisti pretpostavljaju da postepene male promene mogu eventualno proizvesti razliite nove forme. Oni ove postepene promene nazivaju gradualizmom. s a akumuliranjem promena, grupe organizama se sve vie razlikuju jedne od drugih, to bi trebalo da se vidi u fosilnom zapisu. Meutim, fosili pokazuju obrazac nepovezanosti. Zato neki evolucionisti nedostatak inje nica opravdavaju navodnom nekompletnou ili oteenjem fosilnog zapisa, kao i nedovoljnim brojem otkria. g odine 1972. dva istaknuta paleontologa, Nils eldrid (Niles eldredge) iz amerikog prirodnjakog muzeja i s tiven d ej g uld (s tephen Jay g ould) sa Harvarda, dali su drugaije objanjenje za nepoveznost meu fosilima.5 Oni su pretpostavili da se evolucija odvijala nejednakim tempom, sa velikim periodima stabilnosti nakon rapidnih promena. Ovaj koncept su nazvali isprekidana ravnotea (punktuisani ekvilibrijum). i sprekidanost ukazuje na promene, a ravnotea na periode stabilnosti. Ova pretpostavka je izazvala neobino unu debatu6 koja traje i danas.

116

117

Molekularni evolucioni sat

d ok rasprave izmeu selekcionista i neutralista izgledaju uglavnom kao unutranji konflikt evolucionistike zajednice, jedan aspekt ima vane implikacije i za evoluciju i za s tvaranje: pitanje molekularnog evolucionog sata. i pre nego to je formirana neutralna teorija, bilo je ukazano da se promene u d Nk mogu deavati pri manje ili vie konstantnoj stopi. t o uzrokuje da bi d Nk produkcija proteina divergirala po obrascu koji oslikava stopu evolucionih promena tokom vremena.11 i zneti su neki primeri u kojima razlike meu proteinima kod organizama izgledaju saglasne oekivanim rezultatima njihovih evolucionih veza. koncept molekularnog evolucionog sata oslanja se na pretpostavku da se veliki molekuli (biopolimeri) kontinuirano menjaju tokom vremena. d akle, ako se uoe vee razlike, to znai da je vie vremena proteklo u divergenciji od zajednikog pretka. t abela 8.1, kolona a, uporeuje procenat razlike

GRUPA
PRIMATI RAZNI SISARI ^ovek Rezus majmun Svinja, gove~e, ovca Konj Pas Sivi kit Zec Kengur Koko{ka, }urka Pingvin Pekin{ka patka Golub Kornja~a Zmija

A B
0 41 1 41 10 12 11 10 9 10 13 13 11 12 41 42 41 41 41 42 41 40 41 41

GRUPA
RIBE [aran Ajkula Zmijuljica Vinska mu{ica Muva Moljac Duvanski moljac Pasulj Sezam Kastor Suncokret P{enica

A B
17 42 23 45 19 45 27 25 29 29 40 35 37 38 38 42 42 42 44 45 44 42 43 42

INSEKTI

BILJKE PTICE

GMIZAVCI

14 44 13 44 17 43

KVASAC

Candida kruses Debaryomyces kloeckeri Bejkerov kvasac Neurospora crassa

44 25 41 27 41 0 44 38

VODOZEMCI @aba RIBE Tunj Bonito

GLJIVICE 20 43 20 41

BAKTERIJE Rhodospirillum rubrum c 2 65 69

TABELA 8.1 - Procenat razlike u sekvenci amino-kiselina za enzim citohrom-C kada se uporedi sa onom kod ~oveka (kolona A) i onom kod kvasca (kolona B). Podaci uzeti iz: Dayhoff MO, 1972. Atlas of protein sequence and structure, vol. 5. Washington, D.C.: National Biomedical Research Foundation, p. D-8.

amino-kiselina kod sveprisutnog enzima citohroma c, koji je pronaen kod razliitih organizama. c itohrom c uestvuje u transportu elektrona tokom oslobaanja hemijske energije u eliji. Moe se videti generalno poveanje razlike kada se ljudi uporede sa prostijim organizmima za koje evolucija pretpostavlja da su divergirali ranije. kolona B prikazuje uniformnost razlika koje postoje izmeu organizama i elija kvasca za koje se smatra da su veoma rano evoluirale. Ova doslednost se objanjava kao indikator visoko ujednaenog molekularnog sata, pomou kojeg moemo da procenimo duinu vremena koje je proteklo od divergencije, na osnovu stepena molekularnih razlika. Zastupnici ove teorije smatraju da je citohrom c jedan od najboljih satova. udbenici biologije esto koriste ovo kao dokaz kojim poduprli optu teoriju evolucije. Meutim, podaci ne ukazuju na evoluciju. Oni mogu predstavljati bioloke faktore koji su povezani sa stepenom sloenosti razliitih organizama. Brojne injenice su u sukobu sa hipotezom molekularnog sata. postoji sumnja u efekat neutralnih mutacija koje se dobro uklapaju u hipotezu. ako promene nisu neutralne ili su samo malo neutralne, onda teoretska osnova za molekularni sat nije opravdana. promene koje nisu neutralne i koje nisu kontrolisane prirodnom selekcijom, nee funkcionisati kao sat. One e ukazivati na sredinske uticaje, a ne na vreme. t u se javljaju i brojna druga pita nja, a mnoga od njih potiu iz konflikta selekcionista i neutralista, gde su se neutralisti mnogo vie zalagali za hipotezu molekularnog sata. i ako su u nekim studijama o varijacijama u enzimu citohrom c dobijeni rezultati koji su u skladu sa molekularnim satom, u drugim studijama stopa promene moe varirati sa faktorom veim od 1012. enzim superoksidne dismutaze, koji ublaava toksinost kiseonika kod veine ivih organizama, daje udne rezultate za molekularni sat.13 i straivai su uoili da sat kod ovekolikih majmuna i ljudi znaajno usporava.14 Zbog takvih razlika neki su oznaili molekularni sat kao epizodan, to jest postoje periodi sporijih i brih stopa. t abela 8.2 uporeuje razlike u sekvencama amino-kiselina za hormon insulin kod kimenjaka. prema hipotezi molekularnog sata svi glodari bi trebalo da budu jednako razliiti od ljudi, poto su njihovi preci evoluirali jedni od drugih u isto vreme. Jasno je da ovo nije tako. Ljudi se razlikuju od kunih mieva za 8%, ali od barskog dabra (glodar June amerike) za 38%. Ova poslednja brojka je ak vea nego razlika izmeu ljudi i nekih vrsta riba za koju se oekivalo da bude mnogo vea. u daljim poreenjima ovog hormona16 razlika izmeu mia i zamoria (35%), koji su navodno blisko srodni, je vea nego izmeu mia i kita (12%), oveka i zvearke (24%), kokoke i ribe bonite (16%), ili mnogih drugih organizama sa udaljenim vezama. Nauna literatura je zabeleila mnotvo slinih nedoslednosti.17 pronalazimo malo dokaza o konstantnoj stopi promena na osnovu koje bi molekularni sat mogao funkcionisati.

118

119

s a aspekta jedinstvenosti, koji je upravo iznet, ne bi nas iznenadilo da sekvence amino-kiselina, uporeene kod razliitih vrsta proteina, nude rezultate koji su u konfliktu sa teorijom evolucije. Jedan takav test, koji uporeuje evolucione veze izmeu nekoliko redova sisara na osnovu sekvence aminokiselina etiri razliite vrste proteina, pokazao je opte odsustvo podudarnosti izmeu etiri upotrebljena proteina i samo umerenu podudarnost veza zasnovanih na optem obliku (morfologiji) razliitih organizama.18 t akozvani ivi fosili predstavljaju sledeu enigmu za hipotezu molekularnog sata. ivi fosili su vrste sline njihovim fosilnim precima koji su navodno iveli stotinama miliona godina ranije. Jedan primer predstavlja potkoviasti rak19 sa istone obale s everne amerike. On izgleda skoro identian sa fosilnim organizmom za koji se pretpostavlja da je iveo pre 200 miliona godina. d a li su promene mogle, procesom molekularnog sata, da se akumuliraju kontinuirano tokom 200 miliona godina bez oiglednog uticaja na organizam? podaci iz tabele 8.1, kolona B, su tako ujednaeni da postavljaju dodatna pitanja o molekularnom satu. kako su takvi rezultati mogli biti tako ujednaeni kada, kako je istaknuto ranije, istraivanja pokazuju da je sat citohroma c tako razliit? poto su promene u proteinima, zasnovane na

promenama u d Nk, verovatno olakane elijskom deobom, da li je mogue da je postojala takva konstantnost stope mutacija kroz sve razliite puteve evolucije za sve vrste biljaka i ivotinja? Neki imaju tekou u ovom procenjivanju, razmatrajui da evolucioni putevi nekada ukljuuju uglavnom toplokrvne ivotinje, a drugi samo hladnokrvne ivotinje ili razliite biljke. t akoe, neke vrste se reprodukuju veoma brzo, a druge veoma sporo. t ako ujednaeni rezultati za takve razliite puteve evolucije mogu pokrenuti dalja pitanja o molekularnom satu i ukazuju da treba razmotriti i alternativna objanjenja. r oder Levin je sumirao status molekularnog sata u lanku Molekularni satovi idu van vremena (Molecular c locks r un Out of t ime). On je zakljuio da jedna konstanta, koja poinje da se javlja u pogledu otkucaja molekularnog sata, pokazuje varijacije.20 Zigfrid erer (s iegfried s cherer), biolog sa univerziteta u konstanci, zakljuuje da hipotezu o proteinskom molekularnom satu treba odbaciti,21 a biolog d ef palmer (Jeff palmer) sa i ndijana univerziteta kae da je sve to zasnovano na pretpostavci da je molekularni sat konstantan, a kada malo bolje pogledamo molekularne promene veina injenica pokazuje da nije tako.22 Molekularni biolozi, Liza Vouter (Lisa Vawter) i Vesli Braun (Wesley Brown) takoe su za odluno odbacivanje opte hipoteze molekularnog sata.23

ORGANIZAM
^ovek Zec Bodljikavi mi{ Mi{ Svinja Dabar Slon Ovca Kit

RAZLIKA (%)
0 2 4 8 35 38 4 8 6

ORGANIZAM
Koko{ka i }urka Patka Zmija @aba Bakalar Riba peca~ Tunj Bonito Ru`na riba Atlantika

RAZLIKA (%)
14 12 24 34 31 29 29 22 37

Kompleksnosti otkrivene molekularnom biologijom

Mnotvo nedavnih otkria u molekularnoj biologiji dovelo je do razlika u evolucionoj misli. Zahvaljujui njima saznali smo o mnogim osobinama ivih sistema koje nismo mogli ni zamisliti pre 30 godina. Mnoge misterije o genetskim sistemima zaokupile su panju i evolucionista i zastupnika stvaranja. kako se moe sekvenca od samo nekoliko nukleotidnih baza ponoviti oko 100.000 puta u sredini hromozoma vinske muice? koja je funkcija velike koliine nekodirane ili ponavljajue d Nk naene kod svih organizama, ukljuujui i one najprostije? kod ljudi ona zauzima moda i vie od 97% d Nk. Neki pretpostavljaju da ona predstavlja neku vrstu genetskog otpada, to je ostatak iz evolucione prolosti, i nazivaju je dezoksiribonukleinskom starudijom. pseudogeni su sledei tip nekodirane d Nk sekvence. Oni izgledaju slini funkcionalnim genima, ali imaju delove koji oigledno spreavaju normalno funkcionisanje gena.24 Meutim, nije sigurno da su nekodirane sekvence zaista nefunkcionalne. Neki smatraju da je d Nk otpad funkcionalan, meutim, naunici odbacuje ovaj termin. d rugi evolucionisti se pitaju zato su ovi geni preiveli sa takvom istoom ako nemaju funkciju. Neki su oekivali da ih mutacije promene. d rugi opet pretpostavljaju neku vrstu funkcije za nekodirani d Nk, ukljuujui skriveni jezik.25 s tara ideja da geni predstavljaju niz u dugakom lancu d Nk koji povremeno biva mutiran i eventualno proizvodi nove organizme, daleko je od onoga to je nauka otkrila. umesto toga, geni su organizovani u sloene i

TABELA 8.2 - Procenat razlike u sekvenci amino-kiselina kod hormona insulina za razli~ite organizme kada se uporede sa ~ovekom. Podaci uzeti iz: Dayhoff MO. 1976. Atlas of ptotein sequence and structure, vol. 5, supplement 2. Washington, D.C.: National Biomedical Research Foundation, p. 129.

120

121

uzajamno povezane sisteme, sa mehanizmima povratnih veza za koje je teko poverovati da su nastali sluajnim evolucionim procesom. sve dok sistem nije potpuno funkcionalan on nema potencijal preivljavanja. s ledi nekoliko primera. 1. g enetski kod. Otkrie genetskog koda pokazalo je da kombinacija etiri razliite vrste nukleotidnih baza u kodnim jedinicama od po tri baze, koje se sve nalaze u lancu d Nk (slika 4.1), moe diktirati redosled bilo koje od 20 razliitih vrsta amino-kiselina koje formiraju protein. elija koristi informacije od d Nk iz svog jedra za formiranje hiljada razliitih proteina kroz kompleksni kodni sistem. kako su mogli sluajni evolucioni procesi da proizvedu kodni sistem? Ovaj sistem ne zahteva samo sloene kodne informacije, ve i sistem itanja kodova. i nae, nita nee funkcionisati. 2. g enski kontrolni sistem. proces formiranja proteina putem informacija dobijenih od gena je sloen i veoma ureen. g eni moraju biti ukljueni i iskljueni po potrebi. i straivai su otkrili brojne genske kontrolne mehanizme,26 gde neki spreavaju rad gena, a drugi ih aktiviraju. Neki geni imaju vie od jednog kontrolnog mehanizma. Lac operon sistem, otkriven kod obine bakterije, postao je klasian primer genskog kontrolnog sistema.27 On regulie produkciju tri enzima (proteina) koji se koriste u metabolizmu eera laktoze. Ova tri enzima su kodirana jedan za drugim u d Nk lancu. Ovim kodovima prethode etiri specijalne oblasti kodirane d Nk, zaduena za regulaciju i produkciju potrebnih enzima. Ovaj osnovni sistem i mnogo sloeniji regulatorni sistemi javljaju se kod viih organizama.28 Veliki broj hemijskih promena u elijama ima sloene kontrolne sisteme. 3. s istemi za korekciju greaka. Vieelijski organizmi proizvode mnogo novih elija, to je deo normalnog procesa odravanja i reparacije. pri deobi elija prepisuje milione do hiljade miliona nukleotidnih baza. kod oveka se formira vie od 3.000 miliona parova nukleotidnih baza, kada god telo stvara d Nk za neku novu eliju. u procesu kopiranja informacija, mogu se desiti greke. Neke greke nisu toliko opasne, dok druge mogu biti smrtonosne za organizam. s topa pojavljivanja greaka, bez intervencije odgovarajuih enzima, moe biti vea od 1%. Ovo bi proizvelo od nekoliko hi ljada do vie miliona greaka pri deobi elije. s reom, elija ima efikasan sistem koji to spreava. Ovi mehanizmi mogu poboljati tanost kopiranja milionima puta, tako da ostaje veoma malo greaka.29 precizni korekcioni sistemi uoavaju greke i popravljaju bilo koju oteenu sekciju d Nk. i straivai su identifikovali bar 15 enzima ukljuenih u reparaciju d Nk kod bakterije escherichia coli, a ima jo dosta toga to treba da otkrijemo o ovim sistemima.30 kada razmatramo ovaj d Nk sistem korekcije, postavljaju se izvesna pitanja. Na primer, kako moe sistem sklon grekama biti dovoljno dosledan da omogui evoluciju samokorekcionog mehanizma? Jedan istraiva je opisao ovu tekou kao nereiv problem u teorijskoj biologiji.31

prouavajui d Nk, molekularni biolozi su otkrili veliki broj specijalizovanih sistema koji kopiraju, odsecaju, spajaju, ureuju, premetaju i obru delove d Nk. koncept fluidne d Nk sa mogunou programiranja zamenio je staru pretpostavku da prosti d Nk obrazac diktira razvoj i funkcije organizama. J. a. apiro (s hapiro) sa univerziteta ikago je izjavio: t reba da razmiljamo o genomima (d Nk) kao o sistemima za obradu podataka.32 On dalje naglaava da se mnoge (moda velika veina) d Nk izmene ne deavaju tokom sluajnih hemijskih procesa ili tokom prepisivanja greaka. One se javljaju kao posledica delovanja visoko ureenih biohemijskih sistema koji mogu imati funkciju reprogramiranja genoma (d Nk). u molekularnoj biologiji potraga za istinom je tek poela.

Neobini evolucionistiki koncepti

period razliitosti u evolucionistikoj misli dao je mnogo vie ideja i sukoba nego to je uobiajeno. Nemogunost nalaska bilo kakvih dokaza za evolucioni razvoj podstaklo je neke udne pretpostavke. spomenuemo kao primere samo nekoliko. u engleskoj je hemiar d ejms Lavlok (James Lovelock) objavio gea hipotezu. Lin Merdalis (Lyn Margulis), istaknuti biolog sa Boston univerziteta, podrala ga je. Ova ideja je dobila znaajnu popularnost, ali ne meu klasinim evolucionistima. g ea predstavlja ideju po kojoj je cela Zemlja nalik na ivi organizam u kome ivot i neiva zemlja skladno utiu jedno na drugo, inei celinu.33 g ea vie zastupa simbiotike procese izmeu organizama, nego borbu za opstanak. Zastupajui njegov novi koncept, Merdalis kae da se neodarvinizam mora odbaciti kao minorna religiozna sekta dvadesetog veka, koju iri anglo-saksonska biologija.34 kristofer Vils (c hristopher Wills), iz s an d ijego kampa sa univerziteta kalifornija, pretpostavio je da geni evoluiraju u smeru poveanja sposobnosti samousavravanja.35 i ako polazi sa stanovita ortodoksne naune perspektive, Vils pretpostavlja da su neki sloeni sistemi kod viih organizama rezultat razvijanja mudrosti kod gena. On ne nudi ubedljive dokaze, ali navodi mnotvo primera koji ukazuju da napredni organizmi imaju visoko integrisane genske mehanizme. i ako su ivi sistemi veoma sloeni, pretpostavka da se takva mudrost razvila sama od sebe nema veliku podrku. s line prethodnoj teoriji su takozvane kompjuterske studije koje poku avaju da otkriju kako je ivot mogao sam sebe da organizuje. kao to je istaknuto ranije,36 d rugi zakon termodinamike pokazuje da univerzum ima neumoljivu tendenciju ka haosu, neureenosti. evolucija govori suprotno, i ove studije pokuavaju da objasne kako se to moglo desiti.37 d a bi to prouili, istraivai su konstruisali virtuelni bioloki svet na kompjuteru. Nai kompjuterski virusi sadre neke elemente ovog vetakog ivota. programi prikazuju efekte simuliranih faktora kao to su varijabilnost, konkurentnost i prirodna selekcija. i straivai se nadaju da takva prouavanja mogu objasniti

122

123

samoorganizaciju oekivanu od evolucije. Oni izvetavaju o izvesnom uspehu, ali postoji mnotvo neobraenih sloenih faktora ak i u tom prostom silikonskom univerzumu. Naunici iz s anta Fe instituta u Novom Meksiku su zajedno sa strunjacima iz nekoliko drugih istraivakih centara napravili studiju o nastanku sloenosti, analizirajui je iz perspektive evolucije, ekologije i gea hipoteze. t ragalo se za nekom vrstom univerzalnog objanjenja za pojavu sloenosti. d olo se do odreenog konsenzusa da se sloenost razvila na rubu haosa. Ovakav zakljuak je zasnovan na injenici da visoko ureeni i stabilni sistemi, kao to su kristali, slede utvreni obrazac i ne mogu proizvesti nita novo. s a druge strane potpuno haotini sistemi, kao to je ugrejani gas, previe su bezoblini i izmeani da bi bili od znaaja. i tako su se sloeni sistemi mogli razviti izmeu ova dva ekstrema, na rubu haosa. r ad na ovom institutu bio je kritikovan iz vie razloga. pokuaji univerzalnog objanjenja sloenosti sa takvog aspekta, nemaju ansu za uspeh.38 Neki biolozi smatraju da je prirodna selekcija sama dovoljna za objanjenje sloenosti, i da ostala objanjenja nisu neophodna.39 d rugi sumnjaju da se problem moe reiti uproavanjem.40 i staknuti evolucionista d on Mejnard smit (John Maynard s mith) okarakterisao je ovu vrstu vetakog ivota kao bazino bezinjeninu nauku,41 dok je ekolog r obert Mej (r obert May) izjavio da je rad na s anta Fe institutu matematiki interesantan, ali bioloki trivijalan.42 Jedna od najozbiljnijih kritika istie da je potvrda numerikih modela prirodnih sistema nemogua, zato to sloeni prirodni sistemi nikada nisu zatvoreni.43 Mi nikada ne moemo biti sigurni da posedujemo sve informacije. poznati francuski zoolog pjer g ras napisao je informativnu knjigu pod nazivom evolucija ivih organizama (evolution of Living Organisms).44 g ras, bivi predsednik Francuske akademije nauka i urednik studije iz zoologije u 35 tomova, temeljno je upoznat sa ivim organizmima. On je vrlo kritian prema nekim sadanjim evolucionistikim konceptima i kategoriki odbija uticaj mutacija i selekcije u evoluciji. d a bi spojio praznine izmeu glavnih grupa organizama, on ukazuje na specijalne gene i specijalne biohemijske aktivnosti, ali se slae da je evolucija misterija o kojoj malo znamo ili malo moemo znati. Zakljuuje tvrdnjom: Moda u ovom podruju biologija ne moe ii dalje - ostalo je metafizika.45

Kuda ide evolucija?

poslednjih godina pojavilo se mnotvo knjiga koje kritikuju teoriju evolucije. Mnoge dolaze od onih koji ili veruju u evoluciju ili u najmanju ruku ne veruju u s tvaranje. s lede primeri. 1. Majkl Bihi (Michael Behe), d arvinova crna kutija: Biohemijski izazov za evoluciju (d arwins Black Box: t he Biochemical c hallenge to evolution).46 Biohemiar sa Lehaj univerziteta, Majkl nije zastupnik s tvaranja, ali daje

mnoge primere koje naziva nesmanjenim sloenostima za koje smatra da se nisu mogle razviti sluajnim procesom. 2. Frensis krik (Francis c rick), poreklo i priroda ivota (Life i tself: i ts Origin and Nature).47 Ovaj nobelovac istie da su problemi vezani za nastanak ivota na Zemlji tako veliki da je on morao nastati negde drugde u univerzumu i onda biti prenet ovde. 3. Majkl d enton (Michael d enton), evolucija: t eorija u krizi (evolution: a t heory in c risis).48 Ovaj australijski mikrobiolog odbacuje koncept s tvaranja smatrajui ga mitom, ali kae: konano, d arvinova teorija evolucije nije ni vie ni manje nego veliki kosmogonijski mit dvadesetog veka.49 4. Frensis Hiing (Francis Hitching), Vrat irafe: g de je d arvin pogreio (t he Neck of the g iraffe: Where d arwin Went Wrong).50 Hiing takoe odbacuje s tvaranje, ali ukazuje na mnotvo ozbiljnih problema u evoluciji. 5. Mi-Van Ho (Mae-Wan Ho) i piter s anders (peter s aunders), i za neodarvinizma (Beyond Neo-d arwinism).51 d va akademika iz engleske, obojica evolucionisti, istiu da sve ukazuje da je teorija evolucije u krizi, i teko da e se tu neto promeniti.52 6. s oren Lovtrup (s oren Lovtrup), d arvinizam: Odbacivanje mita (d arwinism: t he r efutation of a Myth).53 embriolog iz vedske, s oren prihvata neku vrstu evolucije u velikim skokovima i kae: Ja verujem da e jednoga dana d arvinov mit biti rangiran kao najvea obmana u istoriji nauke. kada se to bude dogodilo mnogi ljudi e postaviti pitanje: kako je to moglo da se desi?54 7. Mark r idli (Mark r idley), problemi evolucije (problems of evolution).55 evolucionista sa Oksford univerziteta, Mark postavlja pitanja o evoluciji, smatrajui neka od njih zanemarljivim, dok za druga, kao na primer: kako su se odigrale glavne evolucione promene, misli da su veoma problematina. 8. r obert apiro (r obert s hapiro), poreklo: Vodi o stvaranju ivota na Zemlji za skeptike (Origins: a s keptics g uide to the c reation of Life on earth).56 apiro je poznati hemiar sa Njujork univerziteta koji u svojoj knjizi postavlja mnoga pitanja o evoluciji. On veruje u nauku i nada se da e ona biti u stanju da formulie odgovarajui model. 9. gordon r etrej t ejlor (gordon r attray t aylor), Velika misterija evolucije (t he great evolution Mystery).57 Ovaj poznati engleski autor istie svoje verovanje u evoluciju, ali govorei o pretpostavljenim mehanizmima kae: Ova dogma koja dominira biologijom vie od jednog veka nalazi se u kolapsu.58 Nismo izneli ovo mnotvo kritika da bismo pokazali da naunici odustaju od evolucije, jer to nije sluaj. One ukazuju na injenicu da najnovija nauna otkria ne obezbeuju nita to bi predstavljalo pribliavanje funkcionalnom modelu evolucije. Mi ne znamo kakva je budunost teorije evolucije, ali vetrovi promena poinju da se oseaju. Meutim, uprkos neadekvatnostima i unutranjim

124

125

sukobima naunici, nastavnici i udbenici i dalje predstavljaju evoluciju kao injenicu koju ne treba ponovo procenjivati. r iard d oukins sa Oksforda kae da je teorija evolucije danas pod znakom pitanja onoliko koliko i teorija da se Zemlja kree oko s unca,59 dok ernest Majer sa Harvarda komentarie da nema nikakvog opravdanja za tvrdnju da d arvinovu paradigmu treba odbaciti i zameniti neim novim.60 uprkos ovakvim samouverenim izjavama, znaajan broj naunika postavlja pitanja vezana za opravdanost opte teorije evolucije.

Zakljuci
Jedan od glavnih problema koji evolucionisti uoavaju jeste da niko jo nije pronaao odgovarajui mehanizam za svoju teoriju. kako su evolucionisti dospeli u ovu situaciju? t o je najvanije pitanje.61 d anas zamiljeni evolucioni mehanizmi izgledaju neverovatniji nego ikada ranije. Bioloki sistemi su suvie sloeni da bi mogli nastati sluajnim procesima. primeri vredni panje ukljuuju: (1) sistem za sintezu proteina koji obezbeuje informaciju iz genetskog koda, a onda tokom sinteze vri dekodiranje; (2) kompleksne sisteme genske kontrole; i (3) sloene sisteme redigovanja za korekciju greaka pri kopiranju d Nk. Moemo izneti i mnoge druge primere. svi ti sistemi su veoma sloeni i visoko programirani. i zgleda nemogue da su oni mogli nastati spontano. Neemo oekivati da se programirani kompjuter razvije sluajno na pustoj planeti, niti emo oekivati spontani nastanak biolokih sistema. Osim pitanja nastanka postavlja se i pitanje reprodukcije. koncept stvaranja, kao alternativa, ukazuje da su razliiti organizmi, sa ogranienom mogunou adaptacije, bili svrhovito dizajnirani. Zastupnici stvaranja moda nemaju odgovor ba na svako pitanje, ali razliita miljenja i brojni problemi u evoluciji mogu podstai naunu javnost da ozbiljno razmatra i model stvaranja.

LITERATURA 1. c itirano u: Mackay aL. 1991. a dictionary of scientific quotations. Bristol and philadelphia: i nstitute of physics publishing, p. 114. 2. Mayr e. 1976. evolution and the diversity of life: selected essays. c ambridge and London: Belknap press of Harvard university press, p. 411. 3. platnick Ni . 1977. r eview of Mayrs evolution and the diversity of life. systematic Zoology 26:224-228. 4. Bethel t . 1985. agnostic evolutionists. Harpers 270(1617):49-52, 5658, 60, 61. 5. eldredge N, g ould s J. 1972. punctuated equilibria: an alternative to phyletic gradualism. i n: s chopf t JM, editor. Models of paleobiology. s an Francisco: Freeman, c ooper, and c o., pp. 82-115. 6. (a) eldredge N. 1995. r einventing d arwin: the great debate at the high table of evolutionary theory. New York: John Wiley and s ons, i nc.: (b) Hoffman a. 1989. arguments on evolution: a paleontologists perspective.

New York and Oxford: Oxford university press, p. 93; (c) kerr r a. 1995. d id d arwin get it all right? s cience 267:1421, 1422. 7. Ovo e dalje biti razmatrano u poglavlju 11. 8. Za dobro upoznavanje sa ovim konceptom, videti: (a) kimura M. 1979. t he neutral theory of molecular evolution. s cientific american 241(5):98-126. Za mnogo struniju diskusiju, videti: (b) kimura M. 1983. t he neutral theory of molekular evolution. c ambridge, London, and New York: c ambridge university press. 9. kimura M. 1968. evolutionary rate at the molecular level. Nature 217:624-626. 10. king JL, Jukes t H. 1969. Non-d arwinian evolution. s cience 164:788-798. 11. Zuckerkandl e, pauling L. 1965. evolutionary divergence and convergence in proteins. i n: Bryson V, Vogel HJ, editors. evolving genes and proteins: a symposium. New York and London: academic press, pp. 97-166. 12. Baba ML, d arga LL, g oodman M, c zelusniak J. 1981. evolution of cytochrome c investigated by the maximum parsimony method. Journal of Molecular evolution 17:197-213. 13. ayala FJ. 1986. On the virtues and pitfalls of the molecular evolutionary clock. Journal of Heredity 77:226-235. 14. (a) easteal s . 1991. t he relative rate of d Na evolution in primates. Molecular Biology and evolution 8(1):115-127; (b) g oodman M, koop BF, c zelusniak J, Fitch d Ha, t agle d a, s lightom JL. 1989. Molecular phylogeny of the family of apes and humans. g enome 31:316-335. 15. (a) g illespie JH. 1984. t he molecular clock may be an episodic clock. proceedings of the National academy of s ciences us a 81:80098013; (b) g illespie JH. 1986. Natural selection and the molecular clock. Molecular Biology and evolution 3(2):138-155. 16. d ayhoff MO. 1976. atlas of protein sequence and structure, vol. 5, supplement 2. Washington, d.c .: National Biomedical r esearch Foundation, p. 129. 17. Za 12 primera, videti: Mills g c . 1994. t he molecular evolutionary clock: a critique. perspectives on s cience and c hristian Faith 46:159-168. 18. Wyss ar , Novacek MJ, Mckenna Mc . 1987. amino acid sequence versus morphological data and the interordinal relationships of mammals. Molecular Biology and evolution 4(2):99-116. 19. Fisher d c . 1990. r ates of evolution - living fossils. i n: Briggs d eg , c rowther pr , editors. paleobiology: a synthesis. Oxford: Blackwell s cientific publications, pp. 152-159. 20. Lewin r . 1990. Molecular clock run out of time. New s cientist (10 February), pp. 38-41. 21. s cherer s . 1990. t he protein molecular clock: time for a reevaluation. i n: Hecht Mk, Wallace B, Maci ntyre r J. evolutionary Biology, vol. 24. New York and London: plenum press, pp. 83-106. 22. Videti: Morell V. 1996. proteins clock the origins of all creatures great and small. s cience 271:448. 23. Vawter L, Brown WM. 1986. Nuclear and mitochondrial d Na comparisions reveal extreme rate variation in the molecular clock. science 234:194-196

126

127

24. Za razmatranje i procenu pseudogena, videti: g ibson LJ. 1994. pseudogenes and origins. Origins 21:91-108. 25. (a) Flam F. 1994. Hints of a language in junk d Na. s cience 266:1320; (b) Nowak r . 1994. Mining treasures from junk d Na. s cience 263:608-610. 26. ptashne M. 1989. How gene activators work. s cientific american 260(1):40-47. 27. Jacob F, Monod J. 1961. g enetic regulatory mechanisms in the syntesis of proteins. Journal of Molecular Biology 3:318-356. 28. Videti takoe: ptashne (referenca 26). 29. r adman M, Wagner r . 1988. t he high fidelity of d Na duplication. s cientific american 259(2):40-46. 30. Za struno razmatranje, videti: (a) g rilley M, Holmes J, Yashar B, Modrich p. 1990. Mechanisms of d Na-mismatch correction. Mutation r esearch 236:23-267; (b) Lambert g r . 1984. enzymic editing mechanisms and the origin of biological information transfer. Journal of t heoretical Biology 107:387-403; (c) Modrich p. 1991. Mechanisms and biological effects of mismatch repair. annual r eview of g enetics 25:229-253. 31. Lambert (referenca 30b). 32. s hapiro Ja. 1991. g enomes as smart systems. g enetica 84:3, 4. 33. Videti: Lovelock Je. 1987. g aia, a new look at life on earth. r ev. ed. Oxford and New York: Oxford university press. 34. Margulis L. 1990. kingdom animalia: the zoological malaise from a microbial perspective. american Zoologist 30:861-875. 35. Videti: Wills c . 1989. t he wisdom of the genes: new pathways in evolution. New York: Basic Books, i nc. 36. Videti poglavlje 5. 37. Neke od referenci su: (a) Bak p, c hen k. 1991. s elf-organized criticality. s cientific american 264-46-53; (b) Horgan J. 1995. From complexity to perplexity. s cientific american 272:104-109; (c) kauffman s a. 1993. t he origins of order: self organization and selection in evolution. Oxford and New York: Oxford university press; (d) Lewin r . 1992. c omplexity: life at the edge of chaos. New York: c ollier Books, Macmillan pub. c o.; (e) Mcs hea d W. 1991. c omplexity end evolution: what everybody knows. Biology and philosophy 6:303-324; (f) Oreskes N, s hrader-Frechette k, Belitz k. 1994. Verification, va-lidation, and confirmation of numerical model in the earth sciences. s cience 263:641-646; (g) Waldrop MM. 1992. c omplexity: the emerging science at the edge of order and chaos. New York, London, and t oronto: s imon and s chuster. 38. Videti Horgan (referenca 37b). 39. Na primer: d awkins r . 1986. t he blind watchmaker. New York and London: W. W. Norton and c o. 40. Lewin, p. 101 (referenca 37d). 41. Horgan (referenca 37d). 42. Lewin p. 184 (referenca 37d). 43. Oreskes et al. (referenca 37f). 44. g rass p-p. 1977. evolution of living organisms: evidence for a new theory of transformation. c arlson BM, c astro r , translators. New York, s an

Francisco, and London: academic press. t ranslation of: Lvolution du Vivant. 45. i bid., p. 246. 46. Behe MJ. 1996. d arwins black box: the biochemical challenge to evolution. New York and London: Free press. 47. c rick F. 1981. Life itself: its origin and nature. New York: s imon and s chuster. 48. d enton M. 1985. evolution: a theory in crisis. London: Burnett Books. 49. i bid., p. 358. 50. Hitching F. 1982. t he neck of the giraffe: where d arwin went wrong. New Haven and New York: t icknor and Fields. 51. Ho M-W, s aunders p, editors. 1984. Beyond neo-d arwinism: an introduction to the new evolutionary paradigm. London and Orlando: academic press. 52. i bid., p. ix. 53. Lvtrup s . 1987. d arwinism: the refutation of a myth. London, New York, and sydney: c room Helm. 54. i bid., p. 422. 55. r idley M. 1985. t he problems of evolution. New York and Oxford: Oxford university press. 56. s hapiro r . 1986. Origins: a skeptics guide to the creation of life on earth. New York: s ummit Books. 57. t aylor, g r . 1983. t he great evolution mystery. New York: Harper and r ow. 58. i bid., p. 15. 59. d awkins r . 1989. t he selfish gene. New ed. Oxford and New York: Oxford university press, p. 1. 60. Mayr e. 1985. d arwins five theories of evolution. i n: kohn d , editor. t he d arwinian heritage. princeton, N.J.: princeton university press, pp. 755-772. 61. Videti poglavlje 20 za sugestije.

128

129

FOSILI

130

9. Fosilni zapis
kako mi je teko da vidim ta je pravo od onoga to mi je pred oima. - Ludvig Vitgentajn 1

Jednom prilikom sam morao da se penjem uz strmu liticu i da se sputam u rupu napravljenu od slojeva lave iznad plavog jezera u dravi Vaington. pogled unutra bio je neverovatan. Bio sam unutar kalupa nosoroga koji je sahranjen tokom izlivanja lave. kada je lava ovrsla, formirao se otisak njegovog tela. i ako nije ostao nijedan deo tela, bilo je oigledno da je u pitanju bio nosorog. kada je bila zartpana, ova ivotinja je leala na svojoj levoj strani. upljine gde su se nalazile kratke noge bile su jasno vidljive, a otisci u steni bili su tako detaljni da sam mogao lako prepoznati oi i nabore na koi. kosti ovog nosoroga su ranije naene u odlivu i poslate u muzej gde je potvrena identifikacija na osnovu otiska. Bilo koji dokaz o ivotu iz daleke prolosti smatramo fosilom. podjednako se smatraju fosilima i kosti nosoroga i njegov otisak. Fosili imaju mnotvo formi, kao to je na primer telo insekta uhvaeno i sauvano u smoli koju lui drvo i kasnije transformisano u ilibar, ili ljuture u steni, potpuno zamenjene drugim mineralima, ili na primer skeletni ostaci dinosaurusa (slika 9.1) i drugih ivotinja, kao to su letei gmizavci sa rasponom krila i do 15,5 metara.2 i otisci stopala kornjae, sauvani u slojevima peara, su fosil. u ovom poglavlju emo analizirati opte informacije o fosilima, ukljuujui njihovo formiranje i probleme vezane za njihovu identifikaciju. Naroito je bitan, po miljenju nekih naunika, redosled fosila u slojevima stena. Ova informacija je vana za razumevanje sledea dva poglavlja.

Fascinantnost fosila
Fosili su izuzetno vani za reavanje pitanja porekla, jer oni predstavljaju najbolje dostupne naune injenice o prolom ivotu na Zemlji. d ok se lovci na fosile bave onim to je mrtvo, oni vole da zamiljaju kako svaki od tih fosila figurativno vaskrsava3 pred njihovim oima, dok objanjavaju ivot u prolosti. Naunici su opisali oko 250 hiljada fosilnih vrsta, to priblino predstavlja jednu etvrtinu ukupnog broja ivih vrsta koje su identifikovane,

133

SLIKA 9.1 - Kosti dinosaurusa u sloju pe{~ara jurske Morison formacije. Ove kosti se nalaze u Nacionalnom spomeniku dinosaurusa blizu Jensena, u Juti. Najdu`e kosti su duge od 1,5 do 2 metra. Njihov haoti~ni raspored ukazuje na odre|eni transport pre kona~nog talo`enja.

meutim ovo uporeenje je relativno poto razliiti strunjaci vre klasifikaciju prema razliitim kriterijumima. Mnogi naunici su posvetili ceo svoj ivot prouavanju fosila, a neki su bili tako portvovani da su njihove matovite izjave, koje su nekada neozbiljne, a nekada udnovate, postale deo paleontologijie (nauke o fosilima). edvard d rinker koup (edward d rinker c ope, 1840-1897), koji je svoje vremno radio na univerzitetu pensilvanija, i Otnijel arls Mar (Othniel c harles Marsh, 1831-1899), sa Jejl univerziteta, mogu se sa pravom smatrati pionirima amerike paleontologije kimenjaka. svaki od njih je opisao na stotine fosilnih organizama koje su sami iskopali ili koje su drugi prikupili sa mnogih lokaliteta tokom istraivanja zapada sad. koup i Mar su voleli fosile mnogo vie nego to su se voleli meusobno i stalno su pokuavali da nadmae jedan drugog u njihovom velikom juriu na kosti. Naalost, zapadni deo sad bio je previe mali za obojicu strastvenih kolekcionara. u biologiji i paleontologiji osoba koja prva analizira i opisuje organizam ima pravo da mu da ime, i ona esto povezuje svoje ime sa nazivom vrste. koup i Mar su se esto takmiili ko e prvi opisati novu vrstu. Mar je uspevao da u asopisu american Journal of s cience brzo objavljuje svoje radove, a koup je bio vlasnik i urednik asopisa american Naturalist.

d ogaaj koji se esto prepriava, a koji je vezan za njihov estoki sukob, desio se na simpozijumu u Filadelfiji na kome su obojica bili prisutni. koup je objavio prvo otkrie gmizavaca iz doba perma na Zapadu. Navodno je Mar napustio ovaj skup ranije, otiao u svoju laboratoriju, pogledao neke primerke i brzo objavio rad tvrdei da predstavlja prvi izvetaj o kimenjacima iz doba perma u sad. inei tako, on je potpuno ignorisao koupovu izjavu. i znervirani koup je objavio svoj izvetaj tvrdei da ga je objavio tri sedmice ranije nego to se stvarno dogodilo.4 d rugom prilikom je koup na brzinu sklopio skelet gmizavca, pomeavi neke od kostiju vrata i repa. Mar ga je odmah optuio za nestrunost (postavljanje glave na rep), tako da je koup morao da uloi veliki napor da prepravi pogrenu rekonstrukciju objavljenu u asopisu t ransactions of the american philosophical s ociety.5 g odine 1890. detalji o sukobu ova dva naunika dospeli su na stranice asopisa New York Herald. Meu mnogim koupovim optubama bila je i ta da je Mar prepisao od ruskog naunika aleksandra kovalevskog (alexander kowalevsky) poznatu evolucionistiku seriju fosilnih konja, koja se u to vreme pojavila u mnogim udbenicima biologije i paleontologije. u sledeem broju asopisa Herald Mar je odbacio takve navode i optuio koupa i kovalevskog da su pljakai fosila iz muzeja irom sveta. Mar je ak kazao: kovalevski se na kraju pokajao i zavrio je svoju nesrenu karijeru pucajui sebi u glavu. koup je jo iv, nepokajan.6 Nakon publiciteta u asopisu Herald sukob je splasnuo, ali na kratko. Moramo priznati da je ovaj sukob, u smislu konkurencije, bio koristan za paleontologiju. Znaaj njihovog naunog rada je ogroman, mada je jedan deo povran. Za 38 godina sam koup je objavio 1.400 naunih radova.7

Kako nastaju fosili

t ragovi abljih nogu ostavljeni u mulju ili skakavca u polju obino ne bivaju sauvani, jer se mehanika i hemijska razgradnja odvija mnogo bre nego zatrpavanje organizama. Fosilizacija je redak dogaaj. to je organizam bre zatrpan i vre zapeaen u svom sedimentnom grobu, to su vee anse da bude sauvan.8 koralni grebeni su znaajan izuzetak, jer novi materijal grebena raste preko koralnih skeleta, titei ih i uvajui ih dok formiraju fosilizovani okvir grebena. Fosili se javljaju skoro samo u sedimentnim stenama kao to su krenjak, glina, pear ili konglomerat. Oni su potpuno odsutni u mnogim stenskim formacijama, dok se na drugim mestima pronalaze u izobilju. pod posebnim uslovima oni mogu postati deo vulkanskih naslaga, a tvrdi se da se u retkim sluajevima mogu nai ak i u granitu.9 u procesu fosilizacije esto se vremenom deavaju promene. One mogu biti minimalne, kao to je sluaj sa zaleenim mamutima, ali najee ostaju samo vrsti delovi, to jest kosti i ljuture. Fosilizovano drvee i kosti mogu

134

135

biti potpuno izmenjeni. Nekada se pore kod ivih organizama ispune mineralima, dok u drugim sluajevima prvobitna ljutura, kost ili drvo bivaju potpuno zamenjeni mineralima. t om prilikom vei deo vodonika, kiseonika i azota prvobitne organske materije (tkiva) iezne. Nekada organska materija ostavlja tanku prevlaku ugljenika, u formi otiska. Mnogi fosili su dobro ouvani, dok drugi nisu, a za neke ne moemo biti sigurni da li su zaista fosili.

Problem pseudofosila
d ivim se paleontolozima koji mogu da rekonstruiu mnogobrojne fosilne forme sa onoga to lii na obian ravni komad stene. Meutim, uvek sam zadravao zdravi skepticizam po pitanju nekih tvrdnji. primedba od strane paleontologa da laici nemaju istrenirano oko ne umanjuje sumnju u neke njihove tvrdnje. utvrivanje da li su neki neobini oblici u steni zaista fosili moe u nekim sluajevima biti izuzetno teko. Ouvani nabor mulja, izazvan isuivanjem, nekada biva oznaen kao ostatak raka; tragovi uzrokovani kretanjem objekta tokom oluje mogu liiti na tragove crva; hemijska taloenja ruiastog minerala pirita tumae se kao meduza, poto su imala tragove vazdunih mehuria;10 a strukture stvorene neorganskim aktivnostima su pogreno interpretirane kao sunerasti organizmi (arheocijati).11 paleontolozi koriste termin pseudofosil da oznae lane ili takozvane fosile. poznata knjiga r asprava o paleontologiji beskimenjaka (t reatise on i nvertebrate paleontology)12 nabraja 69 objavljenih opisa fosilnih organizama prvobitno oznaenih kao korali, alge, gljive, suneri, puevi, itd., koji najverovatnije nisu biolokog porekla. t akvi pogreno identifikovani objekti izgleda da su nastali pod neobinim uslovima taloenja. Brooksella canyonensis predstav lja fosil koji lii na zvezdoliku pukotinu, tako da je bila objanjena na vie naina ukljuujui: (1) fosil tela meduze, (2) reverzni otisak izazvan izlaenjem gasa, (3) produkt sabijanja, (4) otisak zvezdolike rupe, i (5) moguu aktivnost crva.13 Ove primere neemo ignorisati, ali takoe moramo imati u vidu da postoji mnotvo odlinih fosila. problem pseudofosila je naroito prisutan pri razmatranju donjih delova takozvanog geolokog stuba, gde evolucionisti oekuju najranije, proste forme ivota. t raganje za najranijim formama ivota je za neke paleontologe postalo opsesija. Nauna literatura je objavila nekoliko pogodnih kandidata. Nekoliko istraivaa je moglo da simulira oblik ovih prostih ivotnih formi uz pomo neorganskog taloenja ili pod dejstvom specijalnih uslova taloenja. s ferni, cevasti ili uvijeni oblici karakteristini za fosile mogu se lako napraviti uz pomo prostih neorganskih hemikalija u laboratoriji.14 t o je razlog zato brojni paleontolozi izraavaju opreznost u pogledu autentinosti veine fosila za koje geolozi tvrde da pripadaju najstarijim sedimentima, arhaiku (videti tabelu 9.1). d vojica strunjaka na ovom polju, Vilijem of (William s chopf) i Boni peker (Bonnie packer), analizirajui

SLIKA 9.2 - Pseudofosil. Ispolirana stenska plo~a - zvana pisolit - iz permske Jets formacije Valnut kanjona, Novi Meksiko. Za koncentri~ne slojeve koji formiraju sferna tela, nekada se mislilo da su nastali kao stromatoliti od strane mirkoorganizama koji `ive na povr{ini pisolita, a koji su nalik {ljunku. Prema novijim interpretacijama, oni tako|e mogu biti rezultat neorganskog hemijskog talo`enja koje se odigrava ispod povr{ine tla, ali iznad gornje granice podzemne vode. Nalazi uklju~uju obrazac rasta pisolita i nekada su spljo{teni jedni naspram drugih, sa laminama koje rastu oko nekih pisolita. Primerci su 12 centimetara dugi. Videti tekst za vi{e detalja.

136

137

DEVON SILUR ORDOVICIJUM KAMBRIJUM

KVARTAR TERCIJER

PERM KARBON

KREDA JURA TRIJAS

mikrofosile iskopane iz oko 28 lokaliteta arhaika, kau: praktino su svi ponovo interpretirani ... ili kao pojave nalik fosilima, ili kao pseudofosili, starine ili otpaci.15 paleontolog r iard kouen (r ichard c owen) komentarie: i zgleda da je tano samo nekoliko od pedeset ili vie izvetaja o fosilnim ostacima iz arhaika.16 r oder Bjuik (r oger Buick) sa Harvarda izvetava o velikim problemima u identifikaciji veine ovih primitivnih fosila naenih na s evernom polu u australiji.17 (t o podruje se naziva s evernim polom jer kao i pravi s everni pol predstavlja veoma pustu oblast.) s tara geoloka izreka: Nikada ga ne bih video, da nisam eleo da verujem u to, izgleda da se moe primeniti na mnoge od ovih sluajeva. problem pseudofosila naroito izbija na povrinu u sluaju stromatolita koji predstavljaju fino laminirane sedimentne strukture, obino centimetarskog do metarskog raspona, i esto u obliku nasipa ili talasa. stromatoliti se razvijaju pod vodom kao tanke naslage mikroskopskih organizama koji ive na povrinama koje ih zadravaju ili nataloenim mineralima koji tako postaju deo slojevite strukture. pitanje koje se namee jeste da li je ono to izgleda kao fosil stromatolita formirano biolokim putem ili predstavljaju obinu akumulaciju tankih slojeva sedimenta usled geoloke deformacije. s edimentolog r obert g insburg (r obert g insburg) istie da je skoro sve to znamo o stromatolitima pod znakom pitanja.18 specijalista za stromatolite pol Hofman (paul Hoffman) kae: Ono to ne daje mira geolozima koji prouavaju stare stromatolite jeste pomisao da oni moda uopte nisu biolokog porekla.19 kao ilustraciju on navodi primer algalnih pisolita (stena sastavljena od slojevitih sfera veliine graka) u zapadnom t eksasu. paleontolozi su u poetku mislili da su se oni formirali biolokim putem na slian nain kao i stromatoliti, ali onda su shvatili da su se razvili hemijskim taloenjem.20 poznati paleontolog arls Valkot (c harles Walcott), koji je 20 godina bio direktor smitsonian instituta, opisao je pet novih rodova i osam novih vrsta stromatolita verujui da su biolokog porekla. svaki od njih je ponovo analiziran i utvreno je da nisu biolokog porekla.21 ak i stromatoliti koji se danas formiraju su pod znakom pitanja. Za brojne stromatolite iz razliitih delova skandinavije takoe je nedavno utvreno da nisu biolokog porekla.22 Meutim, mnogi ivi primerci stromatolita zaista postoje na Zemlji.

Rogozno bilje, semene paprati, biljke likopode, korali, ribe, vodozemci, gmizavci Naslage uglja, semene paprati, biljke likopode, ajkule, {koljke, vodozemci, mali morski organizmi Male kopnene biljke, bezvili~ne ribe, ribe oklopnja~e, ko{ljoribe, ajkule, mali morski organizmi Bezvili~ne ribe, mali morski organizmi, neobi~ne kopnene biljke Mnogi morski organizmi, uklju~uju}i trilobite, brahiopode i korale Trilobiti, brahiopodi i drugi mali morski organizmi - kambrijumska eksplozija

Mno{tvo biljaka cvetnica, neki ~etinari, ~ovek, ptice, sisari, ribe i izobilje insekata Isto kao gore, drugi sisari, biljke kao u gornjoj kredi.

Biljke cikade, ~etinari, biljke cvetnice, gmizavci, sisari i mali morski organizmi Biljke cikade, ~etinari, dinosaurusi i drugi gmizavci Rogozno bilje, semene paprati, ~etinari, gmizavci i neki vodozemci

Fosili izuzetno retki ili ne postoje

BROJNOST

Fosili veoma retki

Veliki broj fosila

TABELA 9.1 - Dominantni tipovi organizama u geolo{kom stubu

DOMINANTNI TIPOVI ORGANIZAMA

Ediakaran fauna (neobi~ni morski organizmi) Akritarhe (alge?) Bakterije Stromatoliti

Navodne protosinteti~ke bakterije i eukariote Slojevite forme? Stromatoliti? Mno{tvo pseudofosila

PERIODI

Geoloki stub g oloki stub se odnosi na sloeni stubni prikaz onoga to bi bio kompletan niz stenskih jedinica u Zemljinoj kori.23 Moemo rei da je on neka vrsta mape gde su najstariji slojevi na dnu. g eoloki stub se moe zamisliti kao tanki, vertikalni iseak kroz debele slojeve stena, kao to je onaj vidljiv u regionu kanjona kolorado (tj. g rand kanjona) u arizoni (slika 13.1). Na tom lokalitetu je zastupljen samo jedan deo nieg dela geolokog stuba. evolucionistiki termini koji se koriste za glavne slojeve geolokog stuba prikazani su na levoj strani tabele 9.1. Ova sekvenca geolokog stuba nije
PROTEROZOIK

PALEOZOIK

MEZOZOIK

KENOZOIK

138

ARHAIK

PREKAMBRIJUM

FANEROZOIK

139

kompletna ni na jednom mestu na Zemlji, mada se delovi svih glavnih slojeva nalaze na mnogim lokalitetima. geolozi sklapaju stub uporeivanjem informacija sa razliitih podruja. Mala odstupanja u odnosu na idealni geoloki stub su uobiajena, ali generalni raspored je navodno pouzdan. d etaljnije korelacije izmeu slojeva esto se zasnivaju na fosilnim nalazima koji su otkriveni u njima ili na vrsti stena od kojih su sainjeni, dok je opta slika zasnovana na takozvanom radiometrijskom odreivanju starosti i na meusobnim vezama fosilnih slojeva. Nekada je uzajamna povezanost oigledna, a nekada skoro da ne postoji. d onji sloj je, naravno, bio taloen prvi i nastariji je. postoji miljenje da je redosled fosila koji se nalaze u geolokom stubu bitan za bilo koju interpretaciju ivota u prolosti. Fosili nam mogu dati indicije u pogledu sredine u kojoj su iveli i o poreklu organizama koje predstavljaju. d imenzija vremena ukazuje na problem porekla - da li je ivot nastao pre nekoliko hiljada godina, kako tvrde zastupnici s tvaranja, ili tokom milijardi godina, kako misle evolucionisti.

Kratak pregled geolokog stuba

Oni koji istrauju fosile esto pronalaze razliite vrste fosila u razliitim geolokim slojevima. t abela 9.1 daje pregled dominantnih tipova ivih organizama iji su fosili naeni u geolokom stubu, a slika 10.1 prikazuje ono to se naziva distribucija glavnih tipova fosila u geolokom stubu. Ove ilustracije objanjavaju terminologiju i raspored u evolucionom geolokom stubu. esto se naglaava velika razlika koja postoji izmeu dva glavna dela geolokog stuba - prekambrijuma, koji lei ispod veoma znaajnog perioda kambrijuma, i fanerozoika koji se nalazi iznad kambrijuma. Vekovima nije pronaen nijedan fosil u prekambrijumu, dok je hiljade njih naeno u slojevima iznad njega. Nedavno su istraivai analizirali neke prekambrijumske fosile, ali njih ima najvie po broju i raznovrsnosti u fanerozoiku. Neki naunici smatraju da svaki model istorije ivota na Zemlji mora uzeti u obzir ovu razliitost. t raganje evolucionista za najranije evoluiranim formama ivota u arhaiku (najnii slojevi) bilo je skoncentrisano na sedimente u Junoj africi i Varavuna grupi blizu s evernog pola u australiji. Za ove lokalitete se smatra da su stari oko 3,5 milijarde godina. i straivai su otkrili male vlaknaste tipove fosila u oba regiona. Zbog svoje mogue autentinosti oni su od velikog znaaja.24 Neki evolucionisti ih smatraju najstarijim poznatim formama ivota. proterozoik (gornja polovina prekambrijuma) je relativno izobilan stromatolitima. Naroitu panju treba obratiti na g anflint ronac iz regiona Velikih jezera u americi. Ovaj ronac iz donjeg dela proterozoika ima dobro ouvane vlaknaste fosile koji lie na savremene cijanobakterije roda Lyngbya i Oscillatoria (modro-zelene alge).25 s pecifini sferni fosili zvani akritarhe javljaju se u gornjem delu proterozoika. Oni su veliine oko 0,05 milimetara u preniku, i za njih se mislilo da predstavljaju neku vrstu algalnih cisti.26 One pokazuju veliku raznolikost

i poveanje veliine pri vrhu proterozoika. paleontolozi smatraju akritarhe mnogo naprednijim formama ivota (eukariote), jer imaju jedro u svojim elijama, mada neki osporavaju ovu tvrdnju. eukariote ukljuuju mnoge vrste organizama, od mikroskopskih ameba do velikog kauri drvea na Novom Zelandu. sa duge strane, evolucionisti smatraju da su bakterije koje nemaju jedro (prokariote) evoluirale ranije. Nekoliko drugih, malih fosilnih tipova je takoe pronaeno u proterozoiku, ukljuujui i forme oblika vaze (0,07 milimetara) nepoznatih svojstava. Na samom vrhu proterozoika, veoma blizu kambrijumu nalazimo jedinstvene vieelijske ivotinje (ediakaran fauna),27 naroito u australiji i r usiji. Neke lie na crve itd., i ne mogu se povezati sa poznatim ivim formama. t ako se nijedna od naprednijih (vieelijskih) ivotinja ne moe pronai ispod tog sloja, gde je prisutno samo nekoliko loe definisanih formi koje je, po miljenju nekih naunika, moda mogue povezati sa dananjim algama.28 uprkos svim problemima u identifikaciji prekambrijumskih fosila, moemo navesti neke nesumnjivo dobre primere. Oni se odnose na cijanobakterije iz g anflint ronaca, akritarhe, cijanobakterije iz Biter springsa, ediakaran faunu, i svi su iz gornjeg dela prekambrijuma (proterozoik). Ovome moemo dodati neke sumnjive, vlaknaste forme sa podruja Fig t ri (afrika) i s evernog pola (australija), koje pripadaju donjem prekambrijumu (arhaik). Odmah iznad skoro pustog prekambrijuma nalaze se nagomilane sve glavne forme ivotinja (videti slike 9.1 i 10.1). Naunici obino ovaj nagli prelaz nazivaju kambrijumska eksplozija. Na osnovu klasifikacionih ema koje se koriste, oko 30 do 40 ili vie ivotinjskih tipova (najvia kategorija ivotinjskog carstva) javlja se u ovom delu geolokog stuba. s amo nekoliko ili moda nijedan novi osnovni tip organizama se ne pojavljuje iznad tog nivoa. Ova iznenadna pojava osporava svaku ideju o dugim, postepenim evolucionim procesima. Obratiemo posebnu panju na intrigantne fosile iz poznatog kambrijumskog Bardis kriljca sa kanadskih planina, gde su istraivai sakupili vie od 73.000 primeraka.29 s lini tipovi organizama su otkriveni u kini i na g renlandu. Ovi fosilizovani organizmi, uglavnom mekog tela, poznati su po svojoj odlinoj ouvanosti. Neki su tako jedinstveni da se mislilo da predstavljaju novi tip ivotinja. Jedan organizam je posebno zagonetan, pa mu je dato odgovarajue nauno ime - Hallucigenia. Naunici su ga prvo rekonstruisali sa izduenim telom koje je hodalo na sedam parova bodlji, sa pipcima iznad tela (slika 9.3). posle su zamislili suprotan raspored - sa bodljama okrenutim na gore. On je moda bio povezan sa crvima roda Onychophora koji imaju zaobljene noge, ali su bez bodlji.30 s ledea pretpostavka je da on predstavlja deo mnogo vee ivotinje.31 Nekoliko varijeteta kopnenih biljaka i ivotinja, kao to su paprati i insekti, javljaju se u stenskim slojevima iznad kambrijumske eksplozije. s isari se prvi put javljaju u donjem mezozoiku, dok se biljke cvetnice ne

140

141

Neslaganja po pitanju nastanka fosila

pre nekoliko vekova bilo je pokuaja podele na fosile koji lie na ive organizme i na jedinstvene strukture kao to su veliki neorganski kristali. Ljudi su verovali da i jedno i drugo potie od neke vrste koncentrisanog fluida, ili od delovanja posebnih sila. krajem sedamnaestog veka raspravljalo se da li su fosili neorganskog (neivog) ili organskog (ivog) porekla. kako je vreme odmicalo, sve vie je bio razmatran biblijski potop. Naunici su generalno prihvatali da se potop desio pre nekoliko hiljada godina i smatrali su ga glavnim dogaajem u produkciji fosila. Meutim, neki su se pitali, kako je takav dogaaj sortirao fosile po slojevima. Neki su zatim zakljuili da je to posledica razlike u gustini (tei fosili tonu dublje). d rugi su se pitali zato su neki fosili toliko razliiti od dananjih organizama i da li je bilo dovoljno vode da se prekriju evropski alpi. i deja o velikom izdizanju planina nakon potopa tada nije bila popularna. i pak, sredinom osamnaestog veka biblijski potop je bio iroko prihvaen kao istorijska injenica, a fosili su smatrani ostacima nekadanjih organizama koji su zatrpani u toj katastrofi. u devetnaestom veku su se desile radikalne promene u miljenju, ne toliko po pitanju porekla fosila, ve po pitanju samih organizama od kojih su fosili nastali. koncepti o dugim periodima vremena za nastanak stena i za nastanak ivota evolucijom, uveli su mnoga pitanja i u nain interpretiranja fosila. d a li su fosili rezultat biblijskog potopa, opisanog u 1. knjizi Mojsijevoj, ili su oni posledica miliona godina evolucije? u sledea dva poglavlja emo detaljno analizirati oba koncepta.

SLIKA 9.3 - Rana interpretacija zagonetne `ivotinje roda Hallucigenia iz kambrijumske Bard`is gline Kanade. Novije interpretacije sme{taju bodlje na vrh.

javljaju sve do gornjeg mezozoika. g mizavci dominiraju u mezozoiku, dok su sisari i biljke cvetnice najbrojniji u slojevima kenozoika. uopteno govorei, morski organizmi su bili mnogobrojniji u donjem paleozoiku, dok su kopneni organizmi dominirali u mnogim slojevima iznad. Nemamo autentine ljudske fosile sve do poslednjeg desetohiljaditog dela pretpostavljenog geolokog vremena. Od posebnog znaaja je poloaj razliitih primeraka tipa hordata (ivotinje sa kostima, npr. ribe ili ljudi). i zgleda da hordati nude opte poveanje sloenosti kako se ide navie u geolokom stubu. Mnogi smatraju da je ovo poduprto injenicama sa terena i da predstavlja dobar dokaz za evoluciju. u sledeem poglavlju emo analizirati alternativna objanjenja za ovakvo stanje stvari. Masovno izumiranje vidljivo je u mnogim slojevima fanerozoika. Horizont masovnog izumiranja se javlja kada se glavni odnosi fosilnih vrsta, prisutni na jednom nivou, dugo ne javljaju u slojevima iznad. Nestanak dinosaurusa je poznati, ali i osporavani primer. g lavna izumiranja odigrala su se na kraju kambrijuma, ordovicijuma, devona, perma, trijasa i krede, kao i sredinom tercijera.32 Naunici su ukazali na mogue uzroke izumira nja, kao to su poplave, vulkanske aktivnosti, ili udari velikih meteorita.33 Bez obzira na uzroke fosilni zapis svedoi o velikoj katastrofikoj aktivnosti u prolosti.

Zakljuci
Fosili su fascinantni i mogu nam mnogo toga rei o poreklu ivota i njegovoj istoriji. Njihova interpretacija je direktno povezana sa konceptima evolucije i s tvaranja. Oni lee u centru spora izmeu materijalistike nauke i Biblije. prouavanje fosila je izazov i predmet je velikih polemika. Opreznost je veoma poeljna. d ok su mnogi fosili dobro ouvani, neki su delimino ili veoma oteeni i teko ih je identifikovati. Nekada ne moemo biti sigurni da li je u pitanju pravi fosil. prema evolucionistikom objanjenju geoloki stub sadri proste organizme u svojim donjim delovima. Veina ivotinjskih tipova javlja se iznenada u kambrijumskoj eksploziji, a onda slede slojevi sa gmizavcima, sisarima i biljkama cvetnicama. Vekovima su ljudi razmatrali uzroke nastanka fosila. po jednima su oni nastali delovanjem koncentrisanog fluida, po drugima oni predstavljaju organizme zatrpane biblijskim potopom, dok ih trei smatraju ostacima organizama koji su evoluirali.

142

143

LITERATURA 1. Wittgenstein L. 1980. c ulture and value. Winch p, translator; Wright g Hv (with Nyman H), editor. c hicago: t he university of c hicago press, p. 39e. t ranslation of: Vermischte Bemenrkungen. 2. Lawson d a. 1975. pterosaur from the latest c reatceous of west t exas: discovery of the largest flying creature. s cience 187:947, 948. 3. s impson g g . 1983. Fossils and the history of life. New York: s cientific american Books, p. 2. 4. Ja sam konsultovao as r omera za detalje o ovom sluaju. Videti: r omer as . 1964. c ope versus Marsh. systematic Zoology 13(4):201-207. 5. Za Marove detaljnije izvetaje, videti: (a) s hor eN. 1974. t he fossil feud: between e. d. c ope and O. c . Marsh. Hicksville, New York: exposition press, pp. 184-186. Za vie detalja, videti takoe: (b) plate r . 1964. t he dinosaur hunters: Othniel c . Marsh and edward d. c ope. New York: d avid Mckay c o. 6. s hor, p. 174 (referenca 5a). 7. Za izvetaje o ovoj poznatoj raspravi, kao i o opirnom izvetaju datom u asopisu Herald, videti: s hore, p. 174. (referenca 5a). 8. Beerbower Jr . 1968. s earch for the past: an introduction to paleontology. 2nd ed. englewood c liffs, N.J.: prentice-Hall, p. 39. 9. Malakhova Np, Ovchinnikov LN. 1969. a find of fossils in granite of the central urals. d oklady akademii Nauk s s s r 188:33-35. t ranslation of: O nakhodke organicheskikh ostatkov v granitakh s rednego urala. 10. c loud p. 1973. pseudofossils: a plea for caution. geology 1(3):123-127. 11. g laessner MF. 1980. pseudofossils from the precambrian, including Buschmannia and praesolenopora. g eological Magazine 117(2):199, 200. 12. Hntzschel W. 1975. t reatise on invertebrate paleontology, part W: Miscellanea, supplement 1. 2nd ed. Boulder, c olo.: g eological s ociety of america, and Lawrence, kans.: university of kansas, pp. W169-179. 13. i bid., p. W146. 14. (a) g laessner MF. 1988. pseudofossils explained as vortex structures in sediments. s enckenbergiana lethaea 69(3/4):275-287; (b) g utstadt aM. 1975. pseudo- and dubiofossils from the Newland Limestone (Belt s upergroup, late precambrian), Montana. Journal of s edimentary petrology 45(2):405-414; (c) Jenkins r JF, plummer ps , Moriatry kc . 1981. Late precambrian pseudofossils from the Flinders r anges, s outh australia. t ransactions of the r oyal s ociety of s outh australia 105(2):67-83; (d) Merek eL. 1973. i maging and life detection. Bios cience 23(3):153-159; (e) pickett J, s cheibnerov V. 1974. t he inorganic origin of anellotubulates. Micropaleontology 20(1):97-102; (f) s ervice r F. 1995. prompting complex patterns to form themselves. s cience 270:1299, 1300. 15. s chopf JW, packer BM. 1987. early archean (3.3-billion to 3.5-billion-year-old) microfossils from Warrawoona g roup, australia. s c ience 237:70-73. 16. c owen r . 1995. History of life. 2nd ed. Boston, Oxford, and London: Blackwell s cientific publication, p. 39. 17. Buick r . 1990. Microfossil recognition in archean rocks: an appraisal

of spheroids and filaments from a 3,500-million-year-old chert-barite unit at North pole, Western australia. palaios 5:441-459. 18. g insburg r N. 1991. c ontroversies about stromatolites: vices and virtues. i n: Mller d W, Mckenzie Ja, Weissert H, editors. c ontroversies in modern geology. London, s an d iego, and New York: academic press, pp. 25-36. 19. (a) Hoffman p. 1973. r ecent and ancient algal stromatolites: seventy years of pedagogic crosspollination. i n: g insburg r N, editor. evolving concepts in sedimentology. Johns Hopkins university s tudies in g eology, No. 21. Baltimore and London: Johns Hopkins university press, pp. 178191. Videti takoe: (b) g rotzinger Jp, r othman d H. 1996. an abiotic model for stromatolite morphogenesis. Nature 383:423-425. (c) Lowe d r . 1994. abiological origin of described stromatolites older than 3.2 g a. g eology 22:387-390. 20. (a) Hoffman (referenca 19a). Videti takoe: (b) estaban M, pray Lc . 1975. s ubaqueous, syndepositional growth of in-place pisolite, c apitan r eef c omplex (permian), g uadalupe Mountains, New Mexico, and west t exas. g eological s ociety of america abstracts With programs 7:1068, 1069; (c) t homas c . 1968. Vadose pisolites in the g uadalupe and apache Mountains, west t exas. i n: s ilver Ba, editor. g uadalupian facies, apache Mountains area, west t exas. symposium and guidebook 1968 field trip, permian Basin s ection, s ociety of economic paleontologists and Mineralogists publication 68-11:32-35. 21. g utstadt (referenca 14b). 22. Bjrke t , d ypvik H. 1977. Quaternary stromatolitic limestone of subglacial origin from s candinavia. Journal of s edimentary petrology 47:1321-1327. 23. Za potpuni pregled razvoja koncepta geolokog stuba, videti: (a) r itland r . 1981. Historical development of the current understanding of the geologic column: part i . Origins 8:59-76; (b) r itland r . 1982. Historical development of the current understanding of the geologic column: part i i . Origins 9:28-50. 24. (a) s chopf JW. 1993. Microfissils of the early archean apex chert: new evidence of the antiquity of life. s cience 260:640-646; (b) s chopf and packer (refe-renca 15); (c) Walsh MM, Lowe d r . 1985. Filamentous microfossils from the 3,500-million-year-old Onverwacht g roup, Barberton Mountain Land, s outh africa. Nature 314:530-532. 25. s tewart WN, r othwell g W. 1993. paleobotany and the evolution of plants. 2nd ed. c ambridge and N.York: c ambridge university press, pp. 35, 36. 26. Mendelson c V. 1993. acritarchs and prasinophytes. i n: Lipps JH, editor. Fossil prokaryotes and protists. Boston, Oxford, and London: Blackwell s cientific publications, pp. 77-104. 27. t aan poloaj ovih organizama je predmet rasprave. Videti: (a) g rotzinger Jp, Bowring s a, s aylor BZ, kaufman aJ. 1995. Biostratigraphic and geochronologic constraints on early animal evolution. s cience 270:598604; (b) kerr r a. 1995. animal oddballs brought into the ancestral fold? s cience 270:580, 581. 28. (a) Bengston s, Fedonkin Ma, Lipps JH. 1992. t he major biotas of

144

145

protozoic to early c ambrian multicellular organisms. i n: s chopf JW, klein c , editors. t he proterozic biosphere: a multidisciplinary study. c ambridge and New York: c ambridge university press, pp. 433-534; (b) Han t -M, r unnegar B. 1992. Megascopic eukatyotic algae from the 2.1-billion-tear-old Negaunee i ron Formation, Michigan. s cience 257:232-235; (c) s hixing Z, Huineng c . 1995. Megascopic multicellular organisms from the 1,700-million-year-old t uanshanzi Formation in the Jixian area c hina. s cience 270:620-622. 29. Za generalni pregled, videti: (a) Briggs d eg , erwin d H, c ollier FJ. 1994. t he Fossils of the Burgess s hale. Washington, d .c ., and London: s mithsonian i nstitution press; (b) g ould s J. 1989. Wonderful life: the Burgess s hale and the nature of history. New York and London: W. W. Norton and c o. 30. c owen, pp. 83, 84 (referenca 16). 31. g ould, p. 157 (referenca 29b). 32. klasina publikacija je: (a) Newell Nd . 1967. r evolutions in the history of life. i n: albritton c c , Jr., editors. uniformity and simplicity: a symposium on the principle of the uniformity of nature. g eological s ociety of america s pecial paper 89:63-91. Videti takoe: (b) c ubtill JL, Funnell BM. 1967. Numerical analysis of t he Fossil r ecord. i n: Harland WB, Holland c H, House Mr , Hughes NF, r eynolds aB, r udwick MJs , s atterthwaite g e, t arlo LBH, Willey ec , editors. t he fossil record: a symposium with documentation. London: g eological s ociety of London, pp. 791-820; (c) r aup d M, s epkoski JJ, Jr. 1984. periodicity of extinctions in the geological past. proceedings of the National academy of s ciences, u.s .a. 81:801-805. 33. (a) Hallam a. 1990. Mass extinction: processes. earthbound causes. i n: Briggs d eg , c rowther pr , editors. paleobiology: a syntesis. Oxford and London: Blackwell s cientific publications, pp. 160-164; (b) Jablonski d . 1990. Mass extinction: processes. extraterrestrial causes. i n: Briggs and c rowther, pp. 164-171.

10. Geoloki stub i koncept Stvaranja

postoji dovoljno svetla za one koji odlue da pogledaju, i dovoljno mraka za one sa suprotnim stavom. - paskal 1

d va pogleda na svet - s tvaranje i evolucija su veoma suprotstavljeni. s tvaranje podrazumeva nedavni nastanak ivota, pre nekoliko hiljada godina, koji je kreirao Bog i unitenje u velikoj poplavi, potopu opisanom u 1. knjizi Mojsijevoj. poto pre s tvaranja nije bilo ivota, sav fosilni zapis je nastao posle s tvaranja. evolucija pretpostavlja spontani nastanak ivota2 pre nekoliko milijardi godina, i njegov postepeni razvoj u naprednije forme, sve do relativno skorog nastanka oveka. Fosilni zapis nam moe mnogo toga rei po pitanju koji je koncept taan. Zastupnici stvaranja i evolucionisti posmatraju fosile iz suprotnih perspektiva. evolucionisti ih vide kao dokaz postepenog razvoja ivotnih formi, dok ih zastupnici stvaranja vide kao zapis zatrpavanja tokom potopa. d akle, prema prvima fosilni zapis prikazuje evolucioni razvoj, a prema drugima iznenadno unitenje. u ovom poglavlju proceniemo neke interpretacije geolokog stuba sa aspekta s tvaranja i uporediti ih sa nekim evolucionistikim perspektivama.

Fosili i Stvaranje
evolucionisti esto smatraju fosilni zapis jednim od najjaih argumenata za svoju teoriju. Bez sumnje, mnogi evolucionisti bi napustili svoje verovanje u evoluciju ukoliko ne bi mogli videti opte poveanje sloenosti organizama od dna ka vrhu geolokog stuba i jedinstvenost fosila na razliitim nivoima. evolucionisti smatraju da tipovi fosila nisu sasvim pomeani, kao to bi to neki oekivali da se desilo tokom potopa. tavie, u okviru grupe kimenjaka neki vide odreeno poveanja sloenosti od dna ka vrhu fanerozoika. r ibe su navodno prvi kimenjaci koji se pojavljuju, praeni vodozemcima, gmizavcima, sisarima i pticama. Ovo prikazuje opti trend u pravcu napretka. kimenjaci su mala grupa organizama koja predstavlja samo oko tri procenta svih ivih bia. Meutim, kimenjaci su ivotinje koje su prema

146

147

evoluciji nama najblie. Mnogi smatraju takve injenice dobrim argumentom za evoluciju, ali postoje i alternativna objanjenja. preostali organizmi (bakterije, protisti, beskimenjaci i biljke) ne prikazuju tako dobre evolucione sekvence.3 Oni koji veruju u s tvaranje istiu da je na mnogim lokalitetima geoloki stub poremeen, sa starijim fosilima i stenama koji se nalaze iznad mlaih, i tvrde da takve anomalije negiraju ceo koncept geolokog stuba. d ord Mekridi prajs (g eorge Mcc ready price), vodei zastupnik s tvaranja s poetka dvadesetog veka, zagovarao je ovaj stav.4 kasnije su mu se mnogi pridruili.5 Najbolji primeri poremeenosti fosila i slojeva su Luisov poremeaj u Montani i kanadi, poremeaj na Hart planini u Vajomingu i Materhorn u vajcarskoj. u sluaju Luisovog poremeaja prekambrijumske stene lee preko krede, za koju se veruje, prema standardnim geolokim interpretacijama, da je oko 900 miliona godina mlaa. t o znai da su geoloke sile pokrenule (gurnule horizontalno) starije slojeve sa zapada preko mlaih stena, na rastojanju od najmanje 50-65 kilometara. Neki zastupnici s tvaranja odbacuju svaku pomisao na ovakav nain pomeranja. Ovo je bilo predmet velike rasprave, ukljuujui pogrenu identifikaciju kontaktne zone poremeaja6 i druge ponovne interpretacije. Ja sam prouavao kontaktnu zonu Luisovog poremeaja i utvrdio sam prisustvo ljebova i useka koji pokazuju da je mogue da se desio bar neki manji poremeaj. Neki autori kau da se svi najbolji primerci fosila nalaze na neoekivanim mestima, to jest dolaze iz planinskih podruja koja sadre mnotvo
Zasnovano na (a) Benton MJ, editor. 1993. The fossil record 2. London, Glasgow, and New York: Chapman and Hall; (b) Boardman RS, Cheetham AH, Rowell AJ, editors. 1987. Fossil invertebrates. Polo Alto, Oxford, and London: Blackwell Scientific Publications; (c) Cubtil JL, Funnel BM. 1967. Numerical analysis of The Fossil Record. In: Harland WB, Holland CH, House MR, Hughes NF, Reynolds AB, Rudwick MJS, Satterthwaite GE, Tarlo LBH, Willey EC, editors. The fossil record: a symposium with documentation. London: Geological Society of London, pp. 791820; (d) Eicher DL, McAlester AL. 1980. History of the earth. Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hall; (e) Gould SJ. 1989. Wonderful life: the Burges Shale and the nature of history. New York and London: W. W. Norton and Co. (f) Knoll AH. 1992. The early evolution of eukaryotes: a geological perspective. Science 256:622-627; (g) Knoll and Rothwell (referenca 32); (h) Lipps JH, editor. 1993. Fossil prokaryotes and protists. Boston, Oxford, and London: Blackwell Scientific Publications; (i) Moore RC, editor. 1955-1981. Treatise on invertebrate paleontology, Parts F, I, K, O, S. Boulder, Colo.: Geological Society of America, and Lawrence, Kans.: University of Kansas Press; (j) Simonetta AM, Conway Morris S, editors. 1991. The early evolution of Metazoa and the significance of problematic taxa. Cambridge and New York: Cambridge University Press; (k) Simpson GG, 1983. Fossils and the history of life. New York: Scientific American Books; (l) Stanley SM. 1989. Earth and life through time. 2nd ed. New York: W. H. Freeman and Co.; (m) Stewart WN, Rothwell GW. 1993. Paleobotany and the evolution of plants. 2nd. Cambridge and New York: Cambridge University Press, pp. 510, 511.

SLIKA 10.1 - Distribucija glavnih tipova organizama u geolo{kom stubu. Starost data u milionima godina, u ~etvrtom redu, zasnovana je na standardnoj geolo{koj skali i nije prihva}ena od strane autora ove knjige. Zapazite da vremenska skala nije linearna. Fanerozoik je nagla{en pet puta u pore|enju sa prekambrijumom.

148

149

dokaza o stenskim poremeajima i koji obino ukljuuju promene u poloaju stena. Najvanija je injenica, kau ovi autori, da u mnogim delovima planinskih podruja i u irokim, manje poremeenim, ravnijim delovima kontinenata fosili generalno prate pravilan redosled. po njihovim reima to se treba uzeti u obzir i ne moemo ignorisati tu optu sliku, i da generalni raspored fosila u geolokom stubu izgleda autentian. Mi emo u daljem razmatranju prihvatiti ovu pretpostavku i videti da li ona moe da odri evolucionistiki model.

ivot u dubljim stenama

Najnii delovi geolokog stuba, nekada nazvani prekambrijumom (arhaik i proterozoik, slike 9.1 i 10.1), obino lee duboko u zemlji. Meutim, izdizanje i erozija ih nekada izlau na povrini zemlje. Naftne buotine koje esto dostiu dubinu od nekoliko kilometara mogu takoe izvaditi njihove uzorke. poslednjih decenija paleontolozi su uloili dosta truda u promovisanju retkih fosilnih nalaza iz ovih dubljih stena. t i fosili predstavljaju najprostije organizme. i zuzetak su mnogo sloeniji fosili ediakaran faune. Oni su veoma blizu kambrijuma (slika 10.1) i izgledaju mnogo vie povezani sa kambrijumskim vrstama, pa ih moemo smatrati fosilnim tipovima iz fanerozoika. ali ta emo sa prostijim organizmima naenim jo nie u geolokom stubu? Zar oni ne predstavljaju ranije forme ivota na svom putu evolucije u mnogo sloenije tipove? proste ivotne forme ive i danas u dubljim stenama i tu lako mogu biti fosilizovane. svi smo mi upoznati sa ivotinjama i biljkama na kopnu, kao i sa planktonom, ribama i kitovima u okeanima. Meutim, ivot u dubokim stenama je novo bioloko carstvo. stene Zemljine kore, naroito one dublje, su relativno nepristupane. daleko od oiju, daleko od uma. i ako su nam odreeni organizmi iz dubljih stena poznati decenijama, ne iznenauje injenica da su naunici tek nedavno obratili ozbiljniju panju na ovo skriveno bioloko carstvo. Odavno se zna da organizmi kao to su bakterije, crvi i larve insekata postoje u izobilju na dubini od jednog metra Zemljinog tla. i spod tog nivoa broj organizama se naglo smanjuje, ali ipak razliiti mikroorganizmi opstaju i u velikim dubinama. postoji obilje primera.7 s umporno-redukcione bakterije su mnogobrojne u podzemnim vodama na dubini od 800 do 1.000 metara u Bakuu, oblasti u azerbejdanu (bivi sss r ). One daju ruiastu boju vodi koja istie iz probnih naftnih buotina. s amo iz jedne buotine je isticalo oko 5.000 litara ruiaste vode dnevno u periodu od est meseci.8 s loj uglja u Nemakoj koji lei na dubini od 400 metara sadri oko 1.000 bakterija po gramu. s lina koncentracija bakterija nalazi se u podzemnoj vodi na vie od jednog kilometra dubine u Medison krenjaku na severozapadu sad.9 u Junoj karolini su vrena opsena istraivanja u tri buotine na dubinama veim od 500 metara. i straivai su nalazili 100.000 do 10 miliona bakterija po gramu sedimenta i izolovali su vie od 4.500 razliitih vrsta. u manje propustljivim glinovitim sedimentima, koji se nalaze izmeu rezervoara

podzemnih voda, broj bakterija je obino manji od 1.000 po gramu.10 protozoe (jednoelijski organizmi, danas klasifikovani kao protisti) i gljive, takoe su bili pronaeni, ali u znatno manjem broju nego bakterije.11 proto zoe i bakterije takoe se pronalaze (i u veim koncentracijama) u nekim drugim dubokim sedimentima.12 i znenauje injenica da na lokalitetima June karoline, i to u nekoliko nivoa, ive vlaknaste zelene alge koje obino zahtevaju svetlost za svoj rast, dostiui dubinu od 210 metara.13 i straivai objanjavaju njihovo prisustvo na tako velikim dubinama moguom vezom sa povrinom ili velikom sposobnou preivljavanja. sledea studija pokazuje prisustvo virusa u bakterijama na dubini od 405 metara.14 Mikroorganizmi obino postoje u svim sedimentnim stenama,15 a najprisutniji su u podzemnim vodama. i straivai su ih takoe otkrili u granitu. t omas gold (t homas gold)16 je dokazao njihovu aktivnost na dubini od 6 kilometara u buotini vedskog siljan kratera (44 kilometra u preniku). t akoe, on izvetava o otkriu nekoliko vrsta ivih bakterija na dubini veoj od 4 kilometra na istom lokalitetu. On ak tvrdi da se broj ivih organizama u tim stenama moe uporediti sa brojem svih ivih organizama na Zemljinoj povrini.17 s posobnost mikroorganizama da ive i u stenama delimino je povezana sa njihovom malom veliinom, omoguavajui im da egzistiraju u malim prostorima izmeu zrnaca minerala. Veliina bakterije je obino oko jednog hiljaditog dela milimetra. protozoe, alge, gljive i cijanobakterije (bakterije koje imaju sposobnost fotosinteze) su 10 do 100 puta vee, ali se lako mogu umetnuti izmeu estica krupnijeg sedimenta kao to je pesak. Za njihovo preivljavanje je vana vlaga, a voda je obino dostupna do dubine od jednog kilometra i vie. Lagani boni i vertikalni pokreti podzemnih voda potpomau irenje mikroorganizama. r azliiti mikroorganizmi naeni na velikim dubinama poseduju mnotvo biohemijskih sistema koji im omoguavaju da preive pod neobinim uslovima.18 po nekim istraivaima neki mikroorganizmi opstaju na temperaturama iznad 150oc . Mnogi od njih zahtevaju kiseonik, dok neki ne mogu preiveti u njegovom prisustvu. d rugi mogu opstati pod bilo kojim uslovima. esto voda na tim dubinama sadri umerenu koliinu kiseonika, mada delovi zemlje bez kiseonika nisu neuobiajeni. Ovi organizmi dobijaju energiju iz organskih i neorganskih sastojaka. evidentno je da nekada u stenama postoji nepoznati ivi svet. Naalost, ovi tajanstveni organizmi su relativno nepristupani. Njihovo prisustvo pokree neka interesantna pitanja vezana za fosile mikroorganizama naene u dubokim stenama.

Stvaranje i ivot u dubokim stenama

esto se podaci objanjavaju na vie naina. Jedno objanjenje je da fosili prostih organizama naeni u dubokim stenama predstavljaju rane forme ivota na njihovom putu evolucije u naprednije forme. Nedavna otkria

150

151

ivota u dubokim stenama pokazuju da takvi fosili predstavljaju organizme koji tu danas normalno ive ili su tu nedavno dospeli. prisustvo ivota u stenama ukazuje da moemo bar razmotriti takvu interpretaciju, pre nego to prihvatimo da prosti jednoelijski prekambrijumski fosili predstavljaju dokaz za evoluciju. injenica da su vlaknaste alge naene ive u ovim dubokim slojevima moe objasniti nastanak fosila za koje se pretpostavlja da su stari 3,5 milijarde godina. t akoe, potop je mogao olakati transport mikroskopskih algi, jer su povrinske vode ulazile u dubinu Zemlje. s tromatoliti19 se takoe javljaju u dubljim stenama. Njihovo objanjenje je mnogo zagonetnije i iz perspektive s tvaranja i iz evolucionistike perspektive. s tromatoliti su vaan deo evolucionistikog scenarija o ranom ivotu (slika 9.1), ali kao i u sluaju mnogih fosila u dubljim stenama, njihova identifikacija je problematina. Naunici su ponovo analizirali neke poznate stromatolite i utvrdili su da je to u stvari taloenje i deformacija mekog sedimenta.20 paleobotaniar a. H. Nol (knoll) sa Harvarda istie da nema stromatolita iz donjeg arhaika koji sadre mikrofosile. Zato se moraju razmotriti nebioloke alternative.21 t ana identifikacija fosila stromatolita u dubljim stenama je vana za pitanje porekla ivota. Nedavno otkrie ivih stromatolita u upljinama stena, kao kod koralnih grebena, komplikuje procene o njihovoj starosti. Ove specijalne stromatolitske naslage nazivaju se endostromatoliti. Bakterije koje ne zahtevaju svetlost kao izvor energije olakavaju sedimentnu akumulaciju endostromatolita. klod Monti (c laude Monty), biosedimentolog sa univerziteta Lije u Belgiji, ukazuje da se endostromatoliti mogu formirati u stenskim upljinama na dubinama od ak 3 kilometara.22 d a li su neki stromatoliti u dubokim stenama, koji su moda rasli u pukotinama, u stvari endostromatoliti koji su nedavno nastali. Nae znanje je nedovoljno da bismo mogli izneti konane zakljuke. i zgleda da injenice ukazuju na alternativna objanjenja. Valja razmotriti tri faktora: (1) problem tane identifikacije prostih, mikroskopskih fosilnih tipova, (2) injenicu da fosili mogu predstavljati stvorene forme koje su ivele u stenama i zatim bile fosilizovane, a ne rane stadijume u evoluciji ivota, i (3) infiltraciju povrinskih mikroorganizama u duboke slojeve, naroito tokom katastrofikih dogaaja.

usled faktora pokretljivosti, plovnosti, i usled ekolokih faktora. Bilo koji model poplave ukljuuje u odreenoj meri sva tri faktora. Nijedan pojedinani faktor ne moe sam postojati i biti odgovoran za raspored fosila, a ukljueno je i nekoliko drugih faktora. Neki smatraju da, poto se bavimo prolim, jedinstvenim i kompleksnim dogaajima o kojima, kako kau, nemamo mnogo podataka, objanjenja se moraju razmatrati kao pretpostavke.

Faktor pokretljivosti
g rupisanje organizama na osnovu njihove pokretljivosti odnosi se na nain na koji su oni pokuavali da pobegnu od potopa. Na primer ptice su retke u fosilnom zapisu. d obro ouvani ostaci jo nisu pronaeni ispod slojeva jure. Oekivali bismo da one tokom meseci potopa postepeno bee ka viim oblastima, ostavljajui jedino tragove u mekim sedimentima. Ovo moe objasniti jasne i relativno brojne tragove ptica u trijasu, dakle ispod bilo kakvih ptiijih fosila.23 i sto tako u niim slojevima geolokog stuba dominiraju tragovi vodozemaca i gmizavaca, a ne fosili njihovih kostiju.24 krupnije kopnene ivotinje su izgleda bile sposobnije za bekstvo u vie regione, nego one manje. t o je moda osnova koupovog pravila koje kae da u evoluciji ivotinje tee da napreduju u smeru krupnijih veliina.25 Ovo pravilo je izvedeno iz koupovih posmatranja poveanja veliine odreenih tipova fosila, kako se penjemo po geolokom stubu. u kontekstu potopa, krupniji organizmi uspevali su da pobegnu prema viim regionima, za razliku od sitnijih jedinki iste vrste.26 d ok je uloga pokretljivosti u distribuciji ivotinja u geolokom stubu predmet spekulacija, koupovo pravilo i distribucija tragova dobro se uklapaju u koncept sortiranja u odnosu na pokretljivost organizama.

Faktor plovnosti
Vekovima su naunici ukazivali na sortiranje na osnovu gustine, kao mehanizam koji bi mogao da objasni fosilni zapis u okvirima biblijskog potopa. prostiji organizmi kao to su korali, puevi, koljke, brahiopode i drugi morski organizmi brojniji su i bolje su ouvani u donjim delovima geolokog stuba nego kimenjaci kao to su abe i make. Moe li efekat gustine, koji deluje tokom poplave, biti odgovoran za ovakvu distribuciju? Moda moe na lokalnom nivou, ali je iskljueno da sortiranje prema gustini ivih organizama moe biti generalno objanjenje za ceo geoloki stub. ivotinje sa teim skeletima se takoe javljaju i u viim delovima geolokog stuba. plovnost leeva kimenjaka moe biti veoma vaan faktor. Nakon smrti neki kimenjaci plutaju mnogo due nego drugi. eksperimenti sa uginulim ivotinjama pokazuju da ptice plutaju u proseku 76 dana, sisari 56 dana, gmizavci 32 dana i vodozemci 5 dana.27 Moramo rei da dananji predstavnici ovih grupa donekle variraju u odnosu na fosile dajui malo drugaije

Stvaranje i fosili fanerozoika

r elativna brojnost dobro ouvanih fosila u gornjem delu geolokog stuba - fanerozoiku (od kambrijuma do danas, slike 9.1 i 10.1), obezbeuje drugaiju interpretaciju nego retki i esto problematini fosili donjih slojeva - prekambrijuma. Ovde je navodno konstatovano poveanje sloenosti fosila idui od donjih ka gornjim slojevima geolokog stuba. analiziraemo nekoliko alternativa koje nude zastupnici s tvaranja. One ukljuuju grupisanje organizama

152

153

rezultate. i pak, ovi podaci se dobro uklapaju i u raspored u geolokom stubu i u vremenski okvir potopa. d akle, mogue je da je faktor plovnosti delovao za vreme potopa.

Teorija ekoloke zonacije

s ledee objanjenje zastupnika s tvaranja zasniva se na pretpostavljenom ekolokom rasporedu organizama pre potopa. r azumno je pretpostaviti da je pre potopa raspored biljaka i ivotinja varirao od mesta do mesta, kao to je to danas. polarni medvedi ne ive u tropskim regionima. t akoe, lako moemo zapaziti ekoloke razlike u planinskim oblastima, gde se biljke i ivotinje u niim podrujima znaajno razlikuju od onih u viim. Na primer, abe i zmije ne zauzimaju vrhove najviih planina, mada neki sisari uspevaju tu da preive. Jedno od objanjenja geolokog stuba zvano teorija ekoloke zonacije pretpostavlja prepotopni ekoloki raspored donekle slian rasporedu fosila u geolokom stubu. d rugim reima, raspored fosila u geolokom stubu prikazuje visinski raspored prepotopne ekologije. po ovom modelu dinosaurusi i ljudi su iveli u isto vreme, ali u drugaijim ekolokim uslovima. Ljudi su zauzimali via podruja. d a bismo razmotrili kako je potop mogao uzrokovati ovaj raspored u fosilnom zapisu, treba da napravimo razliku izmeu poznatih, lokalnih poplava i nepoznate globalne katastrofe. Moda zamiljamo potop kao ispiranje sedimenata sa viih podruja u nie i meanje svega to postoji bez ikakvog reda. Meutim, naslage potopa su esto veoma sortirane i formiraju prostrane ravne slojeve. Na globalnom nivou meanje je ak mnogo tee. r aspored fosila je mogao nastati tako to je voda, koja se polako podizala, postepeno unitavala razliite prepotopne predele zajedno sa organizmima karakteristinim za njih, i tako ih taloila po njihovom redosledu u velike talone basene po kontinentima. Ne oekujemo da je kia sama po sebi mogla premestiti ivotinje i drvee, ali veliki talasi nadolazeih voda potopa su mogli to da urade. Ogromni podvodni tokovi mulja zvani turbidni tokovi28 mogli su nositi sedimente i organizme u dublje delove basena. r edosled fosila u takvim sedimentnim basenima moe prikazati redosled erodiranja regiona koji su bili postepeno unitavani izdizanjem vode. Harold klark (Harold W. c lark)29 koji, suprotno od svog mentora d orda Mekridi prajsa, prihvata kao injenicu ureen raspored fosila u geolokom stubu, razvio je ovu ideju zonacije. s lika 10.2 prikazuje pretpostavljeni prepotopni region. ako bi nadolazea poplava unitila jedan takav predeo, ona bi formirala raspored kojeg danas nalazimo u fosilnom zapisu. d akle, raspored riba, vodozemaca, gmizavaca i sisara, o kome smo govorili, mogao je nastati usled prvobitnog, prepotopnog rasporeda organizama. Nekada zastupnici teorije ekoloke zonacije vre preveliko uproavanje uporeujui dananju ekologiju sa prepotopnom. i ako je naa danaanja ekologija povezana sa rasporedom fosila u optem smislu, mi ne oekujemo

da su ekoloki obrasci preiveli potop. s amo je velika katastrofa, kao to je biblijski potop, mogla uzrokovati promene u ekolokim obrascima Zemlje. r aspored organizama pre takve katastrofe najverovatnije je bio drugaiji nego danas. tavie, veoma je sloeno uporeivati nekadanu i sadanju ekologiju zbog injenice da mi oekujemo i ogranien, i obiman transport sedimenata i organizama u bilo kojoj veoj poplavi. Ovaj transport, zajedno sa izdizanjem ili sputanjem ishodita sedimenata i podruja taloenja, unosi dalje promene u redosled fosila. t eorija ekoloke zonacije ne pretpostavlja tane paralele izmeu prepotopne i dananje ekologije. Meutim, ona ukazuje da je opti ekoloki raspored nastao postepenim izdizanjem vode. Neki opti aspekti fosilnog zapisa ne mogu se lako povezati sa savremenim ekolokim rasporedima, tako da neki pretpostavljaju modifikovan prepotopni svet unutar okvira teorije ekoloke zonacije. Na primer, dananji morski organizmi ive skoro iskljuivo u nivou mora ili ispod njega. Meutim, raspored fosila pokazuje da su morski organizmi prisutni u izobilju na nekoliko nivoa. Ve je pretpostavljeno da je pre potopa veina mora postojala na razliitim nivoima po kontinentima (slika 10.2). Ona su mogla biti izvor veeg broja morskih fosila u geolokom stubu i verovatno su bila mnogo vea nego dananja slana mora kao to su Mrtvo more, kaspijsko more i Veliko slano jezero, koja danas postoje iznad ili ispod globalnog nivoa mora.30 pretpostavljeni prepotopni ekoloki raspored (slike 10.1 i 10.2) poinje sa prostim oblicima ivota u stenama niih regiona. Mnoge ivotinjske grupe su obitavale u niim prepotopnim morima, dok su se ugljonosno drvee, vodozemci i gmizavci nalazili u niim, toplim i movarnim regionima. Biljke cvetnice i toplokrvne ivotinje, kao to su ptice i sisari, ukljuujui i ljude, zauzimali su vie i hladnije regione. Ovakav raspored se uklapa u fosilni zapis.

Problemi vezani za teoriju ekoloke zonacije

g lavni problem sa kojim se susree ova teorija je povezan sa izuzetnim sortiranjem mnogih organizama koji su naeni u slojevima fosilnog zapisa. d ananje ekoloke distribucije su bitno drugaije. Ovo delimino moemo objasniti velikim transportom organizama sa ogranienih podruja tokom potopa, ali problem je opte prirode i nije ogranien na pojedina podruja. Oskudnost ili potpuno odsustvo sisara, biljaka cvetnica i njihovog polena31 u gornjem paleozoiku i donjem mezozoiku verovatno je najozbiljniji problem teorije ekoloke zonacije na koji se mora odgovoriti kada se vri poreenje rasporeda fosila sa dananjom ekologijom. Model ekoloke zonacije zahteva mnogo ureeniji raspored po slojevima od ovog koji danas postoji (biljke cvetnice i sisari su samo u viim podrujima). koncept s tvaranja, sa mnogo ureenijom prepotopnom ekologijom, svakako nije bez neodgovorenih pitanja. Neki mogu spekulisati sa sledeim uzrocima: (1) t oplokrvni sisari nisu iveli u niim oblastima zbog visokih temperatura. injenice u vezi sa tim e biti kasnije iznete; (2) Biljke cvetnice, takoe,

154

155

ak ne pokazuju da su im godovi deformisani usled hladnoe.38 d akle, i njenice iz veeg dela geolokog stuba govore o toplijoj klimi u prolosti nego danas. g rube procene su da je klima bila toplija za 7 do 20oc na viim geografskim irinama, na obe hemisfere.39 u prolosti je bilo donekle drugaije nego danas, ali ipak dovoljno slino da bi se omoguila egzistencija nekim istim tipovima organizama koji sada ive na Zemlji.

injenice koje podupiru teoriju ekoloke zonacije

i ako je prolost bila neto drugaija od sadanjosti, moemo smatrati da su iste, opte ekoloke veze postojale i pre potopa. Ova pretpostavka omoguava interesantna poreenja izmeu prolosti i sadanjosti i slae se sa teorijom ekoloke zonacije. 1. kada smo analizirali raspored organizama na Zemlji, videli smo da prosti organizmi ive sve do velikih dubina unutar stena. Objanjenje fosilnog zapisa prema teoriji ekoloke zonacije je u skladu sa retkim, prostim fosilima koji su otkriveni u donjim prekambrijumskim slojevima (slika 10.1; zapazite raspored bakterija i algi u prekambrijumu). Fosilizacija ovih prostih organizama mogla se desiti pre, za vreme, ili nakon potopa u dubokim stenama u kojima su iveli. alge koje zahtevaju svetlost, ali se povremeno pronalaze ive u dubokim stenama, verovatno su tu bile transportovane ulaskom povrinskih voda. 2. Organizmi u svetlosivom delu tabele, izmeu punih i isprekidanih linija na slici 10.1, skoro su svi morski. Oni su iveli u dubokim prepotopnim morima, ukazujui tako na izobilan morski ivot. Ovo objanjava evolucioni problem kambrijumske eksplozije,40 gde se veina uglavnom morskih ivotinjskih vrsta pojavila iznenada bez evolucionih predaka. t eorija ekoloke zonacije lako objanjava kambrijumsku eksploziju predstavljajui tako lokalitete dubokih prepotopnih mora. 3. Mnoge vrste kopnenih organizama se prvi put pojavljuju na otprilike istom nivou geolokog stuba. t o su pre svega: gljive, mnoge izumrle biljne grupe, rastavii, paprat, semena paprat, mahovine, insekti, stonoge, pauci i vodozemci. Zapazite organizme iznad isprekidanih linija na slici 10.1. pojava tako razliitih grupa kopnenih organizama na skoro istom nivou izgleda neobino sa evolucionistike take gledita, ali je u skladu sa onim to bismo mogli oekivati od rastuih voda potopa, kada su unitavale najnia kopnena podruja prepotopnog sveta i sauvale u vidu fosila ove kopnene organizme. 4. Opti raspored fosila je slian dananjem rasporedu organizama: male, jednoelijske forme su u dubokim stenama, mnotvo morskih organizama je u morima, a kopnene forme su u viim predelima. prema teoriji ekoloke zonacije skakavci i krave se nee nai u donjim geolokim slojevima, poto nisu iveli u prepotopnim morima. u delu geolokog stuba koji sadri mnotvo fosila (fanerozoik) skoro svi fosili u donjim slojevima (od

SLIKA 10.2 - Predlog generalne distribicije organizama pre Potopa. Teorija ekolo{ke zonacije pretpostavlja da je postepeno uni{tenje ovih sredina izdizanjem voda Potopa, moglo proizvesti redosled fosila kojeg danas nalazimo u Zemljinoj kori.

nisu bile prisutne na niim terenima zbog obilja flore koja se adaptirala na tom podruju. u donjim delovima fanerozoika nailazimo na fosile koji svedoe o postojanju brojnih uma sainjenih od razliitog rastinja, kao to su likopode, semena paprat i ogromni rastavii.32 t e ume su formirale neke od najveih rezervi karbonskog uglja (slika 9.1). Neke stene i fosili ukazuju da je ekologija Zemljine prolosti bila u odreenoj meri drugaija. primere nije teko nai. u sredini fanerozoika (perm - trijas) geoloki stub sadri mnoge crvene stene, tzv. crvene slojeve bogate kiseonikom.33 i spod njih i skoro na vrhu geolokog stuba nalazimo obilje crne gline, to ukazuje na uslove sa manjom koliinom kiseonika.34 Oba ova primera su neuobiajena u dananjim ekolokim uslovima. Neki fosilizovani organizmi izgledaju identini sa njihovim dananjim predstavnicima,35 ali mnogi drugi, kao to su dinosaurusi i neke vrste drvea, su sasvim drugaiji. d okazano je da su prosene temperature u prolosti bile znaajno vee. Njih moemo proceniti na osnovu fosilnih organizama koji su iveli u toploj ili hladnoj klimi ili na osnovu koliine izotopa kiseonika koja zavisi od temperature. pri samom vrhu geolokog stuba pronalaze se fosili umskog drvea u regionima arktika i antarktika.36 ume danas tu ne postoje. Blizu s evernog pola, na ostrvu elesmer37 pronaeni su fosili salamandara, zmija, gutera i aligatora, to je dokaz za mnogo topliju klimu u prolosti. ume iz srednjeg fanerozoika na antarktiku, koje su rasle na samo 5 da 10 stepeni geografske irine od Junog pola, takoe su rasle u toplijoj klimi. One

156

157

kambrijuma do silura), su morski organizmi, dok su u gornjem delu (tercijeru) uglavnom fosili kopnenih organizama. prvi udari potopa uzrokovali su zatrpavanje najniih morskih stanita (kambrijumska eksplozija), dok su najvia kopnena stanita, koja su moda imala hladniju klimu i u kojima su iveli sisari, poslednji stradali, formirajui vrh geolokog stuba. pojava naprednijih organizama pri vrhu geolokog stuba ne mora ukazivati na evoluciju, ve moe ukazivati na prepotopnu ekologiju. t ako, kao to moemo videti, znaajan broj injenica je u skladu sa generalnim oekivanjima teorije ekoloke zonacije.

Zakljuci
Otkria, kao to je kambrijumska eksplozija, negiraju evolucionistiko objanjenje o postepenom razvoju i ukazuju da treba razmotriti i druge perspektive. kada pogledamo raspored fosila, nailazimo na jedinstvenost organizama na razliitim nivoima i na progresiju ivotnih formi od prostijih ka sloenijim. Ovaj obrazac se smatrao dobrim argumentom za evoluciju. Meutim, odreeni vid progresije ne mora ukazivati na postepeni razvoj. pokretljivost i plovnost su mogle uzrokovati slian oblik progresije tokom globalnog potopa. t akoe je znaajna injenica da su dananji organizmi na Zemljinoj kori i u njoj generalno rasporeeni od prostijih ka sloenijim. prvo idu jednoelijski organizmi koji ive u dubokim stenama, zatim kompleksniji organizmi u niim morskim stanitima, i na kraju najsloeniji kopneni organizmi. u kontekstu postepenog poveanja intenziteta katastrofe kao to je biblijski potop moemo oekivati takav raspored i u fosilnom zapisu - i to je ono to pronalazimo.

LITERATURA 1. pascal B. 1966. penses. krailsheimer aJ, translator. London and New York: penguin Books, p. 80. 2. Neki evolucionisti se ograuju od ideje da evolucija ukljuuje koncept o spontanom nastanku ivota. Oni pokuavaju da ogranie evoluciju na razvoj ivotnih formi nakon to je dolo do organizovanja ivota. Ja u koristiti ovaj termin na nain kako se on obino razume u naunim asopisma i udbenicima, gde on ukljuuje evoluciju prostog ivota, a zatim dalji razvoj mnogo sloenijih ivotnih formi. 3. Meutim, kada se uporede ive vrste sa onima u fosilnom zapisu, vidi se poveanje procenta nepoznanosti (u odnosu na dananje vrste) kako idemo na dole u geolokom stubu. t o se objanjava kao dokaz za postepenu promenu vrsta tokom vremena. Meutim, ovaj argument se moe upotrebiti protiv oekivanja da bi u svakoj velikoj katastrofi, kao to je poplava, trebali oekivati da vrste koje su zatrpane dublje u geolokom stubu imaju manje ansi da imaju predstavnike koji bi pobegli i preiveli potop.

4. (a) price g M. 1923. t he new geology. Mountain View, c alif.: pacific press pub. assn., pp. 619-634. Za izvetaj o tome, videti: (b) Numbers r L. 1992. t he creationists. New York: alfred a. knopf, pp. 72-101. 5. Na primer, videti: (a) Nelson Bc . 1968. t he deluge story in stone: a history of the flood theory of geology. Minneapolis: Bethany Fellowship, i nc.; (b) r ehwinkel aM. 1951. t he flood in the light of the Bible, geology, and archaeo-logy. s t. Louis: c oncordia pub. House, pp. 169-274; (c) Whitcomb Jc . 1988. t he world that perished. 2nd ed. g rand rapids: Baker Book House, pp. 86, 87; (d) Whitcomb Jc , Jr., Morris HM. 1966. t he g enesis flood: the biblical record and its scientific implications. philadelphia: presbyterian and r eformed pub. c o., pp. 180-211. 6. Numbers, pp. 218, 219 (referenca 4b). 7. (a) Fliermans c B, Hazen t c , editors. 1990. proceedings of the First i nternational symposium on Microbiology of the d eep s ubsurface. Ws r c i nformation s ervices s ection publications g roup; (b) Fredrickson Jk, Onstott t c . 1996. Microbes deep inside the earth. s cientific american 275(4):68-73; (c) g hiorse Wc , Wilson Jt . 1988. Microbial ecology of the terrestrial subsurface. advances in applied Microbiology 33:107-172; (d) pederson k. 1993. t he deep subterranean biosphere. earth-s cience r eviews 34:243-260; (e) s tevens t O, Mckinley Jp. 1995. Lithoautotrophic Microbial ecosystems in d eep Basalt aquifers. s cience 270:450-454. 8. i vanov MV. 1990. s ubsurface microbiological research in the u.s .s .r . i n: Fliermans and Hazen, pp. 1.7-1.15 (referenca 7a). 9. g hiorse and Wilson (referenca 7c). 10. Balkwill d L. 1990. d ensity and distribution of aerobic, chemoheterotrophic bacteria in deepsoutheast coastal plain sediments at the s avannah r iver s ite. i n: Fliermans and Hazen, pp. 3.3-3.13 (referenca 7a). 11. (a) sinclair JL. 1990. eukaryotic microorganism in subsurface environments. i n: Fliermans and Hazen, pp. 3.39-3.51 (referenca 7a); (b) sinclair JL, g hoirse Wc . 1989. d istribution of aerobic bacteria, protozoa, algae, and fungi in deep surface sediments. g eomicrobiology Journal 7:15-31. 12. s inclair JL, g hoirse Wc . 1987. d istribution of protozoa in subsurface sedi-ments of a pristine groundwater study in Oklahoma. applied and environmental Microbiology 53(5):1157-1163. 13. (a) s inclair (referenca 11a); (b) s inclair and g hoirse (referenca 11b). 14. Bradford s M, g erba c p. 1990. i solation of bacteriophage from deep subsurface sediments. i n: Fliermans and Hazen, p. 4.65 (referenca 7a). 15. Ourisson g , albrecht p, r ohmer M. 1984. t he microbial origin of fossil fuels. s cientific american 251(2):44-51. 16. g old t . 1991. s wedens s iljan ring well evaluated. Oil and g as Journal 89(2):76-78. 17. g old t . 1992. t he deep, hot biosphere. proceedings of the National academy of s ciences, u.s .a. 89:6045-6049. 18. Za primer, videti: (a) kaiser J. 1995. c an deep bacteria live on nothing but rocks and water? s cience 270:377; (b) s tevens and Mckinley (referenca 7e). 19. Videti poglavlje 9. 20. Lowe d r . 1994. abiological origin of described stromatolites older

158

159

than 3.2 g a. g eology 22:387-390. 21. knoll aH. 1990. precambrian evolution of prokaryotes and protists. i n: Briggs d eg , c rowther pr , editors. paleobiology: a syntesis. Oxford and London: Blackwell s cientific publications, pp. 9-6. 22. (a) Monty c LV. 1986. r ange and significance of cavity-dwelling or endostromatolites. s ediments down under. abstracts of the twelfth i nternational s edimentological c ongress, c anberra, australia, p. 216; (b) Vachard d , r azgallah s . 1988. s urvie des genres t harama et r analcis (epihytales, algues problmatiques) dans le permien suprieur du d jebel t ebaga (t unisie). c omptes r endus de Lacademie des s cience paris 306(s er 2):1137-1140. 23. Lockey Mg , Yang s Y, Matsukawa M, Fleming F, Lim s k. 1992. t he track record of Mesozoic birds: evidence and implications. philosophical t ransactions of the r oyal s ociety of London B 336:113-134. 24. Brand L, Florence J. 1982. s tratigraphic distribution of vertebrate fossil footprints compared with body fossils. Origins 9:67-74. 25. Za diskusiju o kopovom pravilu, videti: Benton MJ. 1990. evolution of large size. i n: Briggs and c rowther, pp. 147-152 (referenca 21). 26. Videti poglavlje 9. 27. Brand Lr . Lina komunikacija. 28. Videti poglavlje 13. 29. c lark HW. 1946. t he new diluvialism. angwin, c alif.: s cience publications, pp. 37-93. 30. Videti poglavlje 12 za alternativno objanjenje transporta morskih sedimenata. Zapazite naroito sliku 12.2a, B. 31. Neki smatraju oskudicu polena biljaka cvetnica u donjim geolokim slojevima kao ozbiljan problem za teoriju ekoloke zonacije, poto se oekuje da polen bude iroko distribuiran. ali Biblija ukazuje da nije bilo kie ([a] 1. knjiga Mojsijeva 2:5) pre potopa, to ukazuje na drugaiji klimatski sistem koji takoe nije imao ni jake vetrove. Bez kie i jakih vetrova, distribucija polena je mogla biti ograniena sve dok vode potopa nisu unitile njihove lokalne naseobine. Meutim, moemo oekivati odreeni transport polena od kia potopa, i postoji nekoliko referenci o biljnim tkivima koja su neobino nisko u geolokom stubu, i o sporama ili polenu iz slojeva za koje se smatra da su stariji nego slojevi u kojima su naene biljke koje su ih proizvele. Na primer, (b) axelrood d i . 1959. evolution of the psilophyte paleoflora. evolution 1:264-275; (c) c oates J, c rookshank H, g ee er , g hosh pk, Lehner e, pinfold es . 1946. age of the s alline s eries in the punjab s alt r ange. Nature 155:266, 267; (d) c ornet B. 1989. Late t riassic angiosperm-like pollen from the r ichmond r ift Basin of Virginia, u.s .a. paleontographica, abteilung B 213:37-87; (e) c ornet B. 1986. t he leaf venation and reproductive structures of a Late t riassic angiosperm, s anmiguelia lewisii. evolutionary t heory 7(5):231-291; (f) c ornet B. 1979. angiosperm-like pollen with tectate-columellate wall structure from the upper t riassic (and Jurassic) of the Newark s upergroup u.s .a. palynology 3:281, 282; (g) g ray J. 1993. Major paleozoic land plant evolutionary bioevents. paleogeography, paleoclimatology, paleoecology 104:153-160; (h) Leclercq s . 1956. evidence of vascular plants in the c ambrian. evolution

10:109-114; (i) s ahni B. 1944. age of the s aline s eries in the s alt r ange of the punjab. Nature 153:462, 463; i reference u njemu; (j) Wadia d N. 1975. g eology of i ndia. New d elhi: t ata Mcg raw-Hill pub. c o., Ltd., pp. 135-137. t akve informacije, koje se uklapaju u model stvaranja i potopa, a koje su suprotne modelu postepene evolucije, gde ne bismo oekivali spore i polen pre biljaka koje su evoluirale i koje ih proizvode, naravno da je veoma kontraverzno i esto je predmet naknadnih tumaenja. 32. Na primer, knoll aH, r othwell g W. 1981. paleobotany: perspectives in 1980. paleobiology 7(1):7-35. 33. c rveni slojevi su naroito izobilni u permu itrijasu. Naunici su dosta raspravljali o njihovom poreklu. Videti, na primer: (a) krynine pd . 1950. t he origin of red beds. american association of petroleum g eologists Bulletin 34:1770; (b) Weller JM. 1960. s tratigraphic principles and practice. New York: Harper and Brothers, pp. 133-135. 34. r asprostranjenja crne gline u kredi naroito se smatraju jedinstvenim. Videti: (a) arthur Ma. 1994. Marine black shales: depositional mechanisms and environments of ancient deposits. annual r eview of earth and planetary s ciences 22:499-551; (b) s chlanger s O, c ita MB. 1982. i ntroduction to the symposium On the Nature and Origin of c retaceous Organic c arbon-r ich Facies. i n: s chlanger s O, c ita Md , editors. Nature and origin of c reatceous carbon-rich facies. London and New York: academic press, pp. 1-6. Videti takoe ostali deo ovog izdanja. 35. Videti poglavlje 8 i 9. 36. Za pregled nekih podataka, videti: axelrood d i . 1984. an interpretation of c retaceous and t ertiary biota in polar regions. paleogeography, paleoclimatology, paleoecology 45:105-147. 37. estes r , Hutchison JH. 1980. eocene lower vertebrates from ellesmere i nsland, c anadian artic archipelago. paleogeography, paleoclimatology, paleoecology 30:325-347. 38. t aylor eL, t aylor t N, c neo Nr . 1992. t he present is not the key to the past: a polar forest from the permian of antarctica. s cience 257:1675-1677. 39. Videti: (a) allgre c J, s chneider s H. 1994. t he evolution of the earth. s cientific american 271(4):66-74; (b) Brooks c ep. 1949. c limate through the ages: a study of the climatic factors and their variations. New York and t oronto: Mcg raw-Hill Book c o.; (c) emiliani c . 1987. paleoclimatology, isotopic. i n: Oliver Je, Fairbridge r W, editors. t he encyclopedia of climatology. encyclopedia of earth sciences, vol. 11. New York: Van Nostrand r einhold c o., pp. 670-675; (d) Frakes La. 1979. c limates troughout geologic time. amsterdam, Oxford, and New York: elsevier s cientific pub. c o., p. 261; (e) g oudie as . 1987. paleoclimatology. i n: Oliver and Fairbridge, pp. 660-670 (re-ferenca 39c); (f) karhu J, epstein s . 1986. t he implication of the oxygen isotope records in coexisting cherts and phosphates. g eochimica et c osmochimica acta 50:1745-1756; (g) Menzies r J, g eorge r Y, r owe g t . 1973. abyssal environment and ecology of the world oceans. New York and London: John Wiley and s ons, pp. 349, 350. 40. Videti poglavlje 9 za kratak pregled kambrijumske eksplozije.

160

161

11. ta fosili svedoe o evoluciji

Neki ne ele da idu pravo sve do samog odgovora. a neki ne idu dovoljno daleko sa svojim pitanjima. - Ludvig Vitgentajn 1

Fosili imaju mnogo toga da kau o pitanjima vezanim za odnos Biblije i nauke. Oni su bili doekani kao konani sud koji e proceniti doktrinu o evoluciji.2 ta nam fosili zaista mogu rei o evoluciji? d a li oni zaista podravaju evoluciju? Mi emo istraiti dva glavna pitanja: stopu evolucionih promena i povezivanje fosilnih grupa.

Stope evolucionih promena i fosilni zapis

Neki vani fosilni nalazi, kao to su veoma prosti organizmi u veem delu prekambrijuma koji lee odmah ispod razliitih vrsta sloenih organizama, ukljuujui jedinstvenu ediakaran faunu i organizme iz Bardis kriljca3 (slika 10.1), negiraju postepeni evolucioni progres. u najboljem sluaju moemo zakljuiti da su stope evolucionih promena veoma nepravilne. prema evolucionom modelu ivot se razvio pre 3,5 milijarde godina, ali je zadrao svoje prosto jednoelijsko stanje tokom skoro 3 milijarde godina. Onda su iznenada, za manje od 100 miliona godina, nastali skoro svi tipovi ivotinjskog carstva (oko 40)4 u takozvanoj kambrijumskoj eksploziji, i praktino nijedan ivotinjski tip nije kasnije evoluiralo. c ifra od 100 miliona godina za kambrijumsku eksploziju je preterana. Neki ukazuju na samo 5 do 10 miliona godina za razvoj veine tipova, to je manje od jednog tristotog dela vremena koji se pretpostavlja za celu evoluciju. s emjuel Bouring (s amuel Bowring) sa t ehnolokog instututa u Masausetsu komentarie: Ono to ja elim da pitam moje prijatelje biologe jeste: koliku brzinu evolucije treba smisliti da bi se oseali mirnim?5 i straivai izvetavaju o znaajnom poveanju broja algi u regionu kambrijuma.6 Biljke koje predstavljaju samo etvrtinu dananjih ivih vrsta javljuju se sa predstavnicima razliitih grupa na razliitim viim nivoima (slika 10.1). i dui ka vrhu geolokog stuba nastavlja se trend iznenadnog pojavljivanja. Na primer, veina sisara navodno se pojavila za samo 12 miliona godina (donji tercijer). evolucionista s tiven s tenli (s teven M. s tanley) istie da poto vrste sisara u proseku opstaju vie

SLIKA 11.1 - Evoliciono drvo `ivota, kako ga je skicirao Ernst Hekel pre vi{e od sto godina. Zapazite da su stablo i grane spojeni. Grupe organizama formiraju li{}e ovog drveta, ali postoji malo, ili uop{te nema predstavnika `ivih ili fosilnih organizama koji su predstavljeni granama ovog drveta. Oznake na ovom drvetu predstavljaju kategorije klasifikacije.

162

163

od milion godina, ima vremena za samo 10 ili 15 uzastopnih generacija po vrsti (hronovrste) da evoluiraju u sisare u rasponu od kitova do slepih mieva. On kae: t o je oigledno besmisleno7 i ukazuje na alternative kao to su rapidne promene u regulatornim genima i male populacije kod kojih bi se mutacije manifestovale mnogo bre, to bi ubrzalo nastanak velikog varijeteta sisarskih tipova u tako kratkom vremenskom periodu. i zuzetno eksplozivna evolucija takoe je bila objavljena za ptice, kod kojih su svi ivi redovi evoluirali za nekih 5 do 10 miliona godina.8 r anije smo istakli da model isprekidane ravnotee nije reenje.9 On govori o promenama na nivou vrsta i ne reava problem naglog nastanka veih grupa kao to su redovi, klase i tipovi. Fosilni zapis od donjeg fanerozoika ukazuje na smanjenje broja osnovnih tipova i kod biljaka i kod ivotinja. s tiven d ej g uld istie kao znaajnu injenicu to da mnogi osnovni tipovi ivotinja pronaeni u kambrijumskim naslagama postoje i danas. On pretpostavlja da je tradicionalni obrazac evolucionog drveta ivota (slika 11.1), koji zapoinje sa jednim prvobitnim tipom (stablo) i nastavlja sa poveanjem raznolikosti organizama (grane i lie), u stvari suprotan, poto danas nalazimo manji broj anatomskih tipova nego nekada.10 paleobotaniari Vilson s tjuart (Wilson s tewart) i g er r otvel (g ar r othwell) nabrajaju 31 glavnu grupu biljaka u donjem paleozoiku u odnosu na 23 koje postoje danas.11 Moemo, takoe, videti veu raznolikost organizama u donjem paleozoiku (slika 10.1), gde se javlja 67 grupa u paleozoiku, dok se u kenozoiku pojavljuju samo 42 grupe. Ova razlika moe biti i vea, poto nije uraunato nekoliko manjih grupa biljaka iz paleozoika. Vii slojevi geolokog stuba imaju vie vrsta,12 ali sa malim varijacijama osnovnih tipova. d rugim reima, veina osnovnih tipova javlja se u donjem delu geolokog stuba, a vea varijacija manjeg broja tipova dominira u viim delovima geolokog stuba. Zbog izumiranja preivelo je manje osnovnih anatomskih tipova u viim delovima geolokog stuba, dok bi po evoluciji trebalo da se pojavljuje sve vei broj tipova kako vreme odmie. Nepravilna stopa evolucionih promena pokazuje da su morale biti rapid ne u vreme kad su se odigravale. Fosili ukazuju na slabiju evolucionu ak tivnost tokom prvih pet estina geolokog vremena ispod kambrijuma. evo lucija koja je usledila odvijala se sa prekidima, ukljuujui isprekidanu ravnoteu sa estim periodima ravnotee izmeu rapidnih evolucionih promena. Ovo ostavlja relativno malo vremena za sam proces evolucionih promena - verovatno manje od 1% geolokog vremena. Ovakav obrazac znaajno redukuje milijarde godina koje su pretpostavljene za potpuni evolucioni proces. Zbog nedostatka vremena ova razmatranja jo vie poveavaju veliku neverovatnost da se evolucija desila.13 Fosilni zapis upuuje da su se glavne evolucione promene desile rapidno, ali istovremeno neke injenice iz fosilnog zapisa ukazuju da su evolucione promene bile izuzetno spore. Neki ivi organizmi su veoma slini njihovim fosilnim srodnicima. g rinje iz donjeg devona, za koje se pretpostavlja da su

evoluirale pre oko 400 miliona godina, veoma su sline savremenim vrstama.14 Vilijem s kof je pronaao nekoliko fosilnih primeraka modrozelenih algi (cijanobakterije) u stenama Biter s pringsa u centralnoj australiji, navodne starosti 850 miliona godina, koje izgledaju identine dananjim ivim vrstama. On takoe izvetava o nekih 90 starih vrsta koje imaju savremen izgled.15 Vilson s tjuart i g er r otvel, govorei o slinim organizmima navodne starosti od gornjeg arhaika do srednjeg proterozoika (1,2 do 2,7 milijardi godina), kau: Mada se malo moe saznati o stopama evolucije ovih biolokih sistema, oigledno je da su njihovi morfotipovi (oblici) ostali prilino konstantni u periodu od prekambrijuma do danas.16 Neke forme iz g anflint ronaca u regionu Velikih jezera u s evernoj americi takoe su veoma sline sa njihovim ivim srodnicima, iako potiu iz slojeva navodno starih 2 milijarde godina. endrju Nol kae: Mnoge prokariote (organizmi bez jedra) iz gornjeg proterozoika malo se razlikuju u morfologiji, razvoju i nainu ivota od ivih populacija cijanobakterija.17 evolucionisti pokuavaju da objasne ovo odsustvo promena na osnovu epizodne (neregularne) stope evolucionih promena ili na osnovu unutranjih evolucionih promena koje se ne mogu uoiti. u kontekstu stvaranja ove slinosti mogu biti rezultat nedavne infiltracije ivih organizama u stene.18 injenica da se danas pretpostavljaju i ekstremno spore i ekstremno brze stope evolucije da bi se postiglo uklapanje sa fosilnim zapisom, pokazuje sklonost da se opta teorija evolucije olako prilagoava razliitim podacima. Veoma raznolike stope evolucije opozivaju tradicionalni stav o sporom, postepenom evolucionom procesu, a mi se samo moemo uditi zato su neke bakterije ili slini prosti organizmi evoluirali ak u ljude za nekih 600 miliona godina, dok se drugi organizmi nisu menjali 2 milijarde godina? u najboljem sluaju, fosili ukazuju na veoma neujednaene evolucione stope. d ugi periodi bez ili sa malim evolucionim promenama, ostavljaju malo vremena za razvoj kompleksnih ivotnih formi.

Prekidi u fosilnom zapisu

kada sam bio student postdiplomac, profesor evolucije me je obavestio da je katedra za zoologiju zabrinuta zbog mog verovanja u koncept s tvaranja. On se brinuo kako u im ja objasniti svoje stavove. Ja sam odgovorio da sam zapazio da izvesni pravci miljenja mogu voditi ka verovanju u evoluciju, ali da imam nekoliko pitanja u vezi te teorije. On se zainteresovao. Jedno od pitanja koja sam postavio bilo je: kako je kornjaa mogla evoluirati od nekog drugog gmizavca bez ostavljanja fosilnih posrednika? kornjaa je jedinstven organizam, i prilikom razvoja takvih specifinih karakteristika kao to je oklop morali su biti ukljueni mnogi posrednici, pa ipak takvi dokazi ne postoje u fosilnom zapisu. paleontolozi su pronali hiljade fosilnih kornjaa, od kojih su neke bile duge skoro etiri metra. One su navodno evoluirale pre vie od 200 miliona godina, a u slojevima ispod njih

164

165

ne nalazimo dokaze postepenog razvoja njihovih jedinstvenih oklopa.19 Na kon iznoenja nekih drugih primedbi, profesor je izgledao zadovoljan mojim zapaanjima i sloio se da teorija evolucije ima nereenih problema. kasnije sam shvatio da je jedini razlog to je fakultet dopustio da zavrim postdiplomske studije bio taj to nisu mogli da se sloe oko toga ta da rade sa mnom! pitanja, kao to je nastanak kornjaa, mogu se postavljati u nedogled. u svakom sledeem delu geolokog stuba nailazimo na iznenadne pojave novih tipova organizama. potraga za njihovim precima u slojevima ispod bila je sasvim bezuspena. arls d arvin je bio potpuno svestan ovog problema. u poreklu vrsta on kae: Oigledno je da se proces unitavanja odigrao u velikoj razmeri, a broj prelaznih varijeteta koji je ranije postojao bio je zaista ogroman. Zato onda svaka geoloka formacija i svaki sloj nisu puni takvih prelaznih karika? g eologija sigurno nije otkrila nijedan takav niz organizama, i to je moda najoigledniji i najozbiljniji prigovor koji se moe uputiti mojoj teoriji.20 d arvin je ovaj problem pripisao ekstremnom nedostatku dokaza iz geolokog stuba. Meutim, kako je sam priznao, vodei autoriteti za fosile njegovog vremena, kao to su agasiz (agassiz), pikte (pictet), i naroito profesor s edvik (s edgwick), osporili su njegov stav.21 Opta slika nedostajuih prelaznih formi nije se mnogo promenila od d arvinovog vremena. s to dvadeset godina kasnije d ejvid r aup (d avid M. r aup), upravnik geolokog odseka u prirodnjakom muzeju u ikagu i bivi predsednik paleontolokog drutva, uoio je da se umesto nalaza o postepenom razvoju ivota javlja veoma neujednaen fosilni zapis; to jest vrste se pojavljuju iznenadno i onda se naglo gube iz zapisa.22 Nekoliko godina ranije paleontolog d ejvid kits (d avid kitts) sa univerziteta Oklahoma je priznao: uprkos obeanju da e paleontologija obezbediti sredstva za posmatranje evolucije, ona je prezentovala injenice neprijatne za evolucioniste, od kojih je najuoljivija ona koja pokazuje prekid u fosilnom zapisu. evolucija zahteva prelazne forme izmeu vrsta, a paleontologija ih ne obezbeuje.23 stiven dej guld takoe kae: ekstremna retkost prelaznih formi u fosilnom zapisu predstavlja stalnu zagonetku paleontologije. evoluciono drvee koje ukraava nae udbenike poseduje injenice samo za vrhove i vorove svojih gra na; ostalo je zakljuak, koliko god razuman bio, ne na osnovu dokaza fosila.24 uoeno stanje u fosilnom zapisu prisililo je evolucioniste da ustvrde da se evolucija odvijala u naglim skokovima. Oni, takoe, pretpostavljaju da su se promene desile u malim populacijama, pa su anse za ouvanje prelaznih formi u fosilnom zapisu bile verovatno male. Ovo je takozvani model isprekidane ravnotee.25 t akav koncept moe objasniti odsustvo prelaznih formi izmeu srodnih vrsta, ali nije u stanju da objasni odsustvo prelaznih formi izmeu glavnih grupa organizama. ivi i fosilni organizmi se grupiu u glavne kategorije koje se zovu tipovi i klase. One razdvajaju glavne grupe u klasifikacionoj emi. Vie od milion

ivih vrsta formira neto manje od 80 glavnih grupa (tipova i klasa). Zato su grupe toliko razliite? Zato ne pronalazimo prelazne forme izmeu ovih glavnih grupa? Ovde evolucija pada na jednom od najvanijih testova. Nada u neku vrstu evolucionistikog uda, koje bi transformisalo jedan osnovni tip u drugi, ostaje nedemonstrirana. paleontolozi e verovatno iskopati jo mnogo novih vrsta fosila u budunosti, ali kao to je to bio sluaj do sada, moemo oekivati da e oni pripadati postojeim glavnim grupama.26 Neki mogu da tvrde, kao to je to inio d arvin, da je fosilni zapis nesavren, meutim, sakupljeno je vie miliona fosila. injenicu da su oni uvek razdvojeni u glavne grupe, dok veliki jazovi izmeu njih ostaju nepopunjeni, evolucionisti treba da objasne. Ne izgleda mogue da su se katastrofe ili nesreni dogaaji, koji su uticali na formiranje fosila i njihovu ouvanost, mogli deavati samo kada nije bilo evolucije izmeu glavnih grupa. poznati paleontolog sa Harvarda d ord g ejlord simpson uoava problem smanjenja broja prelazhih formi kako se kreemo po klasifikacionoj emi. t abela 11.1 prikazuje njegovo razmatranje.27 prema evolucionom modelu, mogli bismo oekivati vei broj prelaznih formi izmeu glavnih grupa, upravo tamo gde su one jasno odsutne. Nekoliko primera e ilustrovati problem nedostajuih karika.28 kambri jumska eksplozija pokazuje da se svi glavni tipovi ivotinja pojavljuju na istom nivou u geolokom stubu, i predstavlja stanje bez predaka. paleontolozi su sistematski prouavali stene odmah ispod kambrijumske eksplozije oekujui da e nai prelazne forme. t o je bio praktino uzaludan posao. Zbog odsustva fosilnih dokaza paleontolozi su bili u dilemi kako da poveu grupe jednu sa drugom. Frederik ram (Frederick s chram) sa s krips instituta za okeanografiju komentarie: Verovatno nema predmeta koji je bio obeleen tako subjektivnim spekulacijama kao pretpostavka o vezama izmeu tipova beskimenjaka. t eko da se oko ovoga mogu sloiti dva autoriteta. tavie, mnotvo suprotnih interpretacija pojedinih aspekata anatomije
NIVO KLASIFIKACIJE Tip Klasa Rod Vrsta TABELA 11.1 - Prelazne forme u klasifikacionoj {emi Iz Simpsona (referenca 27). BROJ PRELAZNIH FORMI Nijedna Nekoliko Ve}i broj Mno{tvo

166

167

beskimenjaka i zbunjujui raspored imena primenjen na sve vrste hipotetikih predaka deluju konfuzno i zastraujue.29 pitanja vezana za evoluciju biljaka nisu mnogo drugaija (slika 10.1). Harold c . Bold sa univerziteta u t eksasu i njegove kolege izjavili su da su danas, nakon precizne analize dostupnih injenica iz uporedne morfologije, citologije, biohemije i fosilnog zapisa nezadovoljni zbog nemogunosti povezivanja bilo kojih od 19 postojeih grupa u koje su privremeno klasifikovali organizme biljnog carstva.30 Na primer, biljke cvetnice se iznenada pojavljuju u fosilnom zapisu, potpuno formirane i u velikom izobilju. d arvin je nazvao nastanak biljaka cvetnica neprijatnom misterijom. Nakon jednog veka vodei paleontolozi ekselrod, Bold, Nol i r otvel jo uvek ovaj problem nazivaju neprijatnim.31 Letei organizmi su klasifikovani u etiri glavne grupe: insekti, letei gmizavci, ptice i slepi mievi. Letenje je visoko specijalizovana funkcija koja zahteva mnoge osobine pored posedovanja krila. Na primer, struktura malog aviona je bitno drugaija od one kod automobila. prirodno je da oekujemo da je postepena evolucija letenja ostavila neke dokaze u fosilnom zapisu. Meutim, fosilizovani insekti se prvi put pojavljuju u geolokom stubu kada je letenje ve bilo potpuno razvijeno.32 Letei gmizavci, ptice i slepi mievi takoe se pojavljuju iznenada kao potpuno funkcionalni letei organizmi. anatomske promene potrebne za razvoj letenja, ukljuujui transformaciju kostiju, muskulature, perja, disanja i nervnog sistema, odvijale su se navodno dugo vremena, pa bi organizmi koji su pretrpeli takve promene sigurno ostavili neke prelazne forme u fosilnom zapisu. perje ptica je navodno evoluiralo od krljuti nekih predakih gmizavaca. svako ko je posmatrao perje pod mikroskopom mogao je da vidi da su u pitanju sloene i veoma specijalizovane strukture. Zato dugi proces formiranja svih ovih delova od krljuti gmizavaca, procesom neusmerene evolucije, ukljuujui neuspene linije razvoja, nije ostavio neki zapis u stenama? t ako dugo, a nita nije vidljivo.

Nedostajue karike
uprkos injenici da je fosilni zapis isprekidan, nekoliko organizama navodno predstavlja nedostajue karike. Ovi organizmi se smatraju prelaznim formama koje ispunjavaju praznine du evolucionih linija. Najpoznatiji primer je takozvana gmizavac-ptica arheopteriks (archaeopteryx), koja je opisana u mnogim biolokim i paleontolokim tekstovima. Otkrivena u Nemakoj, dve godine nakon to je d arvin objavio svoje poreklo vrsta, ona je posluila kao potvrda ideje o evoluciji zbog toga to navodno predstavlja anatomski pre laznu formu i to se nalazi na pravom mestu u geolokom stubu. smatra se da arheopteriks ima neke osobine gmizavaca kao to su zubi, dugi rep, kande na krilima, kao i neke karakteristike kostiju specifine za gmizavce. On, takoe, ima neke ptije karakteristike kao to su potpuno razvijeno perje, grudna kost i palac za hvatanje.33 Neke navodne osobina gmizavaca kod

arheopteriksa, nisu karakteristine samo za gmizavce. Brojne fosilizovane ptice imaju zube, a kande se javljaju na krilima nekih ivih ptica. potpuno razvijeno perje kod arheopteriksa odredilo ga je kao pticu.34 Ovaj organizam je oigledno bio ptica sa nekim karakteristikama koje nalazimo i kod gmizavaca. postoje jo dva skoranja otkria predakih ptica. Meutim, ni na jednoj od njih nije bilo perja. Jedna je pronaena na skoro istom nivou geolokog stuba kao i arheopteriks, a druga malo nie. Ove navodne injenice su predmet velikih spekulacija.35 udbenici esto prikazuju poznatu seriju fosila koja predstavlja postepenu evoluciju konja. Zastupnici stvaranja ne obraaju mnogo panje na ovaj primer, verovatno zato to su pretpostavljene promene male i ne reavaju problem prelaznih formi izmeu glavnih tipova stvorenih organizama. i pak, interesantno je zapaziti da danas evolucionisti osporavaju ovaj tradicionalni raspored konja koji je napravio Mar (O. c . Marsh).36 simpson kae: Najpoznatija osobina kod ovih konja, postepena redukcija bonih prstiju, je potpuno izmiljena.37 r aup izjavljuje da je zapis o evoluciji jo uvek iznenaujue nejasan i, to je ironino, mi danas imamo manje primera evolucionih prelaza nego to smo imali u d arvinovo vreme. u tom smislu, smatram da neke od klasinih primera darvinovskih promena u fosilnom zapisu, kao to je evolucija konja u s evernoj americi, treba odbaciti ili modifikovati zbog posedovanja sadanjih, mnogo detaljnijih informacija. Ono to je izgledalo kao postepeni napredak na osnovu relativno malo podataka koji su bili dostupni, sada izgleda mnogo sloenije i manje postepeno.38 prvobitni prikaz evolucije konja u amerikom prirodnjakom muzeju uklonjen je od oiju javnosti.39 i straivai razmatraju nove ideje o evoluciji konja. dananje miljenje je da ceo ovaj sluaj zahteva mnogo ozbiljnije prouavanje.40 evolucionisti esto izvetavaju o grupi prelaznih organizama izmeu gmizavaca i sisara zvanih sinapside. Oni su povezali raznolike osobine skeleta jedne grupe u odnosu na drugu, a neke osobine vilica ine zanimljiv, mada veoma ogranien, primer tobonje evolucione sekvence izmeu gmizavaca i sisara. paleontolog kemp (t . s. kemp) sa Oksforda kae da je to zaista ... jedini veliki prelaz u ivotinjskom carstvu koji je tako dobro dokumentovan postojeim fosilnim zapisom.41 Ova grupa organizama je veoma raznolika. Neke osobine kod pojedinih tipova sinapsida se navodno uklapaju, po nekim kriterijumima, u sliku pretpostavljenih predaka sisara, dok se druge ne uklapaju. Mada neke od osobina nekome mogu izgledati kao prelazne, one ne obezbeuju ubedljivu liniju povezanosti izmeu gmizavaca i sisara. paleontolog r obert kerol (r obert c arroll) sa Mekgil univerziteta kae da jo nismo prepoznali specifinu liniju koja nas vodi do sisara.42 evolucionisti su pretpostavili i druge primere za nedostajue karike. Neki ukazuju i na sekvence za nastanak kitova. Meutim, broj sugerisanih nedostajuih karika je izuzetno mali u poreenju sa stotinama hiljada potrebnih za

168

169

povezivanje pukotina izmeu glavnih grupa organizama. Naglaavanje njih nekoliko, u stvari, predstavlja svedoanstvo o njihovom nedostatku. ak i one za koje se tvrdi da predstavljaju vezu ne povezuju tipove i klase gde se javljaju najvei jazovi. kada se konstatuje da su paleontolozi identifikovali vie od 250.000 fosilnih vrsta koje su podeljene u neto manje od 80 glavnih grupa i mnogo vie podgrupa, a da je vrlo malo organizama koji se mogu analizirati kao primeri prelaznih formi, jasno je da evolucija ima ozbiljan problem. r anije smo govorili o drvetu ivota koje evolucionisti konstruiu da bi opisali puteve kojima su organizmi navodno ili. Meutim, sveprisutne pukotine izmeu fosilnih grupa doputaju mnogobrojne interpretacije i retko se nailazi na dve detaljnije eme evolucionog drveta koje se slau. t akvo drvee je poznato po odsustvu organizama koji bi predstavljali stablo i grane. paleontolozi danas postaju mnogo oprezniji i esto identifikuju te delove drveta kao nesigurne. s lika 11.1 predstavlja jedno evoluciono drvo iz 1886. godine koje je zasnovano na pionirskom radu ernesta Hekela (ernest Haeckel), vatrenog zastupnika evolucije na evropskom kontinentu. Zapazite da je sve dobro povezano. s lika 11.2 predstavlja prikaz fosilnog zapisa vodozemaca iz 1988. godine. Zapazite kako veina grupa nije spojena. Nepovezanost fosilnih grupa ukazuje na s tvaranje, a ne na evoluciju. s lika 10.1 prikazuje mnoge od glavnih grupa u koje su biolozi klasifikovali organizme. d a se evolucija desila, grupe bi bile povezane prelaznim formama koje bi trebalo da se nalaze nie u fosilnom zapisu, ali ponovo prelaznih formi nema.

Kompletnost fosilnog zapisa

Nekada evolucionisti istiu da fosili prelaznih organizama nisu pronaeni zbog toga to su bili mekog tela i nisu su se mogli sauvati kao organizmi sa vrstim delovima.43 t akav argument je bezvredan poto su mnogi organizmi sa mekim telom dobro ouvani kao fosili. Jedan od najveih problema za evoluciju jeste kambrijumska eksplozija. ediakaran fauna ispod kambrijuma i organizmi Bardis kriljca u kambrijumu su uglavnom mekih tela i mnogi su odlino sauvani, pa ipak nedostaju oekivane prelazne forme ispod kambrijumske eksplozije. evolucionisti, takoe, ukazuju da je fosilni zapis nesavren, jer su uslovi za fosilizaciju retki.44 Meutim, fosilni zapis je mnogo kompletniji nego to se pre mislilo. anse da se pojedinani organizam fosilizuje su male, ali kompletne populacije su tako velike da je mogla da se izvri fosilizacija. Nedavne studije koje su uporeivale ive vrste sa fosilizovanim u istom regionu pokazuju veliki procenat ouvanosti vrsta (ne individua). kod mekuaca opti nivo fosilne zastupljenosti je procenjen na 83-95%; koljke i puevi su na nivou od 7785%;45 a ostrakode (raii sa oklopom) su zastupljeni sa 60%.46 Vee kategorije organizama koje su sastavljene od mnogo manjih grupa bolje su predstavljene, tako da je fosilni zapis sauvanih redova kopnenih kimenjaka na

SLIKA 11.2 - Nedavni prikaz dela evolucionog drveta `ivota zasnovanog na fosilnim vodozemcima. Zapazite skoro potpuno odsustvo pretpostavljenih prelaznih formi, {to ukazuje na prihvatanje ~injenice da ih fosilni zapis ne obezbe|uje. Postoji mnogo vi{e familija vodozemaca u paleozoiku nego u kenozoiku. Grupa Eryopoidea uklju~uje 12 familija, za razliku od jednog predstavnika kod kenozojskih grupa. Iz: Carroll, p. 157 (referenca 19a).

170

171

nivou od 98%, a familija na nivou od 79%.47 t akvi podaci ukazuju da je fosilni zapis veoma kompletan, a ne ekstremno nekompletan kako je d arvin izjavio. d akle, pukotine izmeu fosilnih tipova zaista postoje.

Preovlaujua slika
Naune hipoteze se previe esto zasnivaju na autoritetima i na realnosti koja zapravo ne postoji. Zabrinutost izraena od strane profesionalnih paleontologa se zanemaruje. Jedan primer predstavlja problem nastanka riba, poto oekivane prelazne forme nisu naene. i pak, u uobiajenoj prii za publiku poznati voditelj emisije Zoo traganja na BBc televiziji d ejv atenborou (d ave attenborough) kae: t okom ovog ogromnog perioda vremena korali su poeli i nastavili da izgrauju grebene, a segmentirane ivotinje razvile su se u forme koje su uskoro napustile mora i uspostavile osnovu za ivot na kopnu. Vane promene su se, takoe, odigrale meu proto-ribama. Zarezi na njihovim vratovima, koji su u poetku predstavljali mehanizme za filtraciju, bili su pojaani tankim krvnim sudovima koji su im, takoe, sluili kao krge. d anas su delovi tkiva izmeu njih ovrsli sa deliima kostiju koji mogu da ih pokreu gore i dole. ivotinje su dobile vilice. kotane krljuti u koi koja ih je prekrivala postajale su krupnije i otrije, i od njih su nastali zubi. Ovi organizmi nisu dugo koristili hranu iz mulja ili iz vode. s ada su mogli da grizu. poklopci na koi su rasli sa obe strane donjeg dela tela, pomaui im da se kreu kroz vodu. t ako su na kraju nastala peraja. s ada oni mogu da plivaju. i tako su u prvo vreme ovi kimenjaci pokretali sebe prezicno kroz morsku vodu.48 Nema dokaza u fosilnom zapisu ili bilo gde drugde za bilo kakve promene tokom tog ogromnog perioda vremena; ali publika ne zna nita o tome. Neki branioci evolucije su ak mnogo samopouzdaniji. r onald eker (r onald ecker) pie: korektno je rei da je fosilni zapis nesavren i da sadri mnoge velike pukotine. Meutim, to ni na koji nain ne opovrgava evoluciju.49 Ovakvi primeri prikazuju kako pogrene paradigme opstaju uprkos svedoanstvu injenica.

po geolokom stubu. t ome se mora dodati i problem veoma promenljivih stopa evolucije, to ostavlja malo vremena za evolucione promene. Veoma sloeni, glavni periodi razvoja, kao to je kambrijumska eksplozija, ogranieni su na nekoliko desetina miliona godina. podaci ukazuju da je opti model evolucije sutinski falsifikovan.

Zakljuci
umesto da predstavljaju argument za evoluciju, fosili u stvari predstavljaju argument za s tvaranje. Naunici esto ukazuju da treba razmotriti nove ideje u okviru onoga to oni nazivaju testom opovrgavanja. d rugim reima, treba traiti takve injenice koje e pokazati da je koncept pogrean. Jedan nain opovrgavanja evolucionih hipoteza bio bi uoavanje nedostajuih fosila prelaznih formi. ako se evolucija desila, moemo oekivati kontinuirane serije fosilnih organizama, od prostih do svih glavnih tipova dananjih ivih formi. t rebalo bi da naemo sve glavne grupe meusobno povezane u donjim slojevima, meutim, kao to je poznato u fosilnom zapisu nema prelaznih formi. problem se proiruje i preko nivoa kola i klasa na naglu pojavu stotina manjih, izolovanih grupa kako se kreemo

LITERATURA 1. Wittgenstein L. 1980. c ulture and value. Winch p, translator; Wright g Hv (with Nyman H), editor. c hicago: university of c hicago press, p. 62e. t ranslation of: Vermischte Bemerkungen. 2. Lull r s . 1935. Fossils: what they tell us of plants and animals of the past. 2nd ed. New York: university s ociety, p. 3. 3. Videti poglavlje 9 za opis ovih grupa i sliku 10.1 za njihovu distribuciju. 4. Oigledno da neki optimistiki nastrojeni paleontolozi ukazuju da postoji vie od 100 kola u kambrijumskoj eksploziji. Videti: Lewin r . 1988. a lopsided look at evolution. s cience 241:291-293. 5. (a) Bowring s a, g rotzinger Jp, i sachsen c e, knoll aH, pelechaty s M, kolosov p. 1993. c alibrating rates of early c ambrian evolution. s cience 261:1293-1298. c itati su iz: (b) Nash M. 1995. When life exploded. t ime 146(23):66-74. 6. kerr r a. 1995. t iming evolutions early bursts. s cience 267:33, 34. 7. s tanley s M. 1981. t he new evolutionary timetable: fossils, genes, and the origin of species. New York: Basic Books, p. 93. 8. Feduccia a. 1995. explosive evolution in t ertiary birds and mammals. s cience 267:637, 638. 9. Videti poglavlje 8. 10. (a) g ould 1989. Wonderful life: the Burgess s hale and the nature of history. New York and London: W. W. Norton and c o., pp. 39-50. kao to je oekivano, koncept nije u potpunosti izbegao kriticizam. Videti: (b) Briggs d eg , Fortey r a, Wills Ma. 1992. Morphological disparity in the c ambrian. s cience 256:1670-1673; i kasnije diskusije: (c) Foote M, g ould s J, and Lee Ms Y. 1992. c ambrian and recent morphological disparity. s cience 256:1816, 1817, sa odgovorima koje su uputili Briggs, Fortey, and Wills u s cience 256:1817, 1818. 11. s tewart WN, r othwell g W. 1993. paleobotany and the evolution of plants. 2nd ed. c ambridge and New York: c ambridge university press, pp. 510, 511. 12. ukazano je da je raznolikost vrsta meu beskimenjacima veoma u skladu sa zapreminom i podrujem rasprostranjenja sedimentnih stena. Videti: (a) r aup d M. 1976. s pecies diversity in the phaneorozoik: an interpretation. paleobiology 2:289-297; (b) r aup d M. 1972. t axonomic diversity during the phanerozoic. s cience 177:1065-1071. poto je zapremina i izloenost sedimenata vea u viim delovima geolokog stuba, to moe stvoriti predrasudu po pitanju zakljuaka vezanih za vei broj objavljenih vrsta u viim delovima geolokog stuba. Osnovni tipovi su malobrojni. 13. Videti poglavlja 4-8 za primere. 14. Bernini F. 1991. Fossil acarida. i n: s imonetta aM, c onway Morris s ,

172

173

editors. t he early evolution of Metazoa and the significance of problematic taxa. c ambridge and New York: c ambridge university press, pp. 253-262. 15. (a) pennisi e. 1994. s tatic evolution: is pond scum the same now as billions of years ago? s cience News 145:168, 169; (b) s chopf JW. 1968. Microflora of the Bitter s prings Formation, Late precambrian, central australia. Journal of paleontology 42:651-668. 16. s tewart and r othwell, p. 44 (referenca 11). 17. knoll aH. 1990. precambrian evolution of procaryotes and protists. i n: Briggs d eg , c rowther pr , editors. paleobiology: a synthesis. Oxford and London: Blackwell s cientific publications, pp. 9-16. 18. Videti poglavlje 10. 19. (a) c arroll r L. 1988. Vertebrate paleontology and evolution. New York: W. H. Freeman and c o., p. 207. Za pokuaj objanjenja evolucije kornjaa na osnovu podataka iz embriologije, a ne paleontologije, videti: (b) petto aJ. 1983. t he turtle: evolutionary dilemma or creationist shell game? c reation/evolution 3(4):20-29. Za objanjenje anatomije na osnovu kostiju, videti: (c) Lee Ms Y. 1993. t he origin of the turtle body plan: bridging a famous morphological gap. s cience 261:1716-1720. 20. d arwin c . 1859. t he origin of species by means of natural selection, or the preservation of favoured races in the struggle for life. London: John Murray. i n: Burrow JW, editor. 1968 reprint. London and New York: penguin Books, pp. 291, 292. 21. i bid., p. 309. 22. r aup d M. 1979. c onflict between d arwin and paleontology. Field Museum of Natural History Bulletin 50:22-29. 23. kitts d B. 1974. paleontology and evolutionary theory. evolution 28:458-472. 24. g ould s J. 1980. t he pandas thumb: more reflections in natural history. New York and London: W. W. Norton and c o., p. 181. 25. Videti poglavlje 8. 26. koven ukazuje da su otkrivena sva kola plitkovodnih morskih organizama sa skeletima. c owen r . 1995. History of life. 2nd ed. Boston, Oxford, and London: Blackwell s cientific publications, p. 97. 27. s impson g g . 1967. t he meaning of evolution: a study of the history of life and of its significance for man. r ev. ed. New Haven and London: Yale university press, pp. 232, 233. 28. evolucionisti, zastupnici stvaranja i drugi, napisali su mnogo o tim prekidima. Neki od primera koji razmatraju ovaj problem ukljuuju: (a) d enton M. 1985. evolution: a theory in crisis. London: Burnerr Books; (b) g rass p-p. 1977. evolution of living organisms: evidence for a new theory of transformation. c arlson BM, c astro r , translators. New York, s an Francisco, and London: academic press. t ranslation of: Lvolution du Vivant; (c) Hitching F. 1982. t he neck of the giraffe: where d arwin went wrong. New Haven and New York: t icknor and Fields; (d) Hoffman a. 1989. arguments on evolution: a paleonto-logists perspective. New York and Oxford: Oxford university press; (e) Johnson pe. 1993. d arwin on trial. 2nd ed. d owners g rove, i ll.: i nterVarsity press; (f) Lvtrup s. 1987. d arwinism: the refutation of a myth. London, New York, and sydney: c room

Helm; (g) pitman M. 1984. adam and evolution. London, Melbourne, and sydney: r ider and c o. 29. s chram Fr . 1991. c ladistic analysis of metazoan phyla and the placement of fossil problematica. i n: s imonetta and c inway Morris, pp. 3546 (referenca 14). 30. Bold Hc , alexopoulos c J, d eveloryas t . 1987. Morphology of plants and fungi. 5th ed. New York and c ambridge: Harper and r ow, p. 823. 31. (a) axelrod d i . 1960. t he evolution of flowering plants. i n: t ax s , editor. t he evolution of life: its origin, history and future. evolution after d arwin: t he university of c hicago centennial, vol. 1. c hicago: university of c hicago press, pp. 227-305; (b) Bold Hc . 1973. Morphology of plants. 3rd ed. New York and London: Harper and r ow, p. 601 (4. i 5. izdanje ovog teksta imalo je dva druga autora kao koautore, i re neprijatan nije dugo koriena; meutim, ta ideja jo uvek preovlada u udbenicima); (c) knoll aH, r othwell g W. 1981. paleobotany: perspectives in 1980. paleobiology 7(1):7-35. 32. Wootton r J. 1990. Flight: arthropods. i n: Briggs and c rowther, pp. 72-75 (referenca 17). 33. Za detaljniju raspravu, videti: (a) g ibson LJ. are the links still missing? unpublished paper distributed by g eoscience r esearch i nstitute, Loma Linda university, Loma Linda, c alifornia. 34. Bilo je osporavanja po pitanju autentinosti fosila roda archeop teryx, ali su se oni pokazali autentinim. Videti: (a) c harig aJ, g reenaway F, Milner ac , Walker c a, Whybrow pJ. 1986. archaeopteryx is not a forgery. s cience 232-622-626; (b) c lausen Ve. 1986. r ecent debate over archaeopteryx. Origins 13:48-55. 35. (a) Wheeler t J. 1993. Were there birds before archaeopteryx? c reation/evolution 13(2):25-35; (b) Zimmer c . 1992. r uffled feather. d iscover (May), pp. 44-54. 36. Videti poglavlje 9 za ospravano poreklo. 37. s impson g g . 1953. t he major features of evolution. New York and London: c olumbia university press, p. 263. 38. r aup 1979 (referenca 22). 39. Milner r . 1990. Horse, evolution of. t he encyclopedia of evolution. New York: Facts on File, p. 222. 40. MacFadden BJ. 1992. Fossil horses: systematics, paleobiology, and evolution of the family equidae. c ambridge and New York: c ambridge university press, p. 330. 41. kemp t s . 1982. Mammal-like reptiles and the origin of mammals. London and New York: academic press, p. 296. 42. c arroll, p. 398 (referenca 19a). 43. patterson c . 1978. evolution. London: British Museum (Natural History), and New York: c ornell university press, p. 133. peterson spominje ovo objanjenje, ali nije naroito stao u njegovu odbranu. 44. i bid. 45. kerr r a. 1991. Old bones arent so bad after all. s cience 252:32, 33. 46. paul c r c . 1990. c ompleteness of the fossil record. i n: Briggs and c rowther, pp. 298-303 (referenca 17).

174

175

47. (a) d enton, p. 190 (referenca 28a). d entonovi podaci su zasnovani na: (b) r omer as . 1966. Vertebrate paleontology. 3rd ed. c hicago and London: university of c hicago press, pp. 347-396. 48. attenborough d . 1979. Life on earth: a natural history. London: William c ollins s ons and the British Broadcasting c orporation, p. 112. 49. ecker r L. 1990. t he dictionary of science and creationism. Buffalo: prometheus Books, p. 94.

STENE

176

12. Katastrofe: Ona najvea

postoje trenuci kada istina izgleda kao teko mogua. - Nikolas Bojl 1

Velike svetske katastrofe su neuobiajene i mi nailazimo na tekoe kada pokuavamo da ih uklopimo u na nain razmiljanja. u ovom poglavlju pratiemo istoriju prihvatanja, odbacivanja i ponovog prihvatanja koncepata velikih katastrofa. t akoe emo razmotriti neke primere, a posebno potop opisan u Bibliji.

Sluaj iz istorije
g odine 1923. geolog Harlen Brec (Harlen Bretz) opisao je jedno od najneobinijih podruja na povrini nae planete. Zauzimajui nekih 40.000 kvadratnih kilometara u jugoistonom delu drave Vaington, ovo podruje sadri iroku mreu velikih suvih kanala, irokih i vie kilometara, i mnotvo strmih brda i kanjona koji se usecaju u vrstu vulkansku stenu. Za razliku od obinih renih dolina iji je popreni presek uglavnom u obliku slova V, ovi kanali esto imaju strme strane i ravna korita. t akoe, veliki nasipi ljunka nalaze se na razliitim visinama. s totine drevnih vodopada, od kojih su neki bili vii od 100 metara, sa velikim erodiranim basenima na svom dnu svedoe o neemu veoma neobinom. kako je ovaj udni predeo mogao da nastane? Brec je imao ideju, ali ona je bila toliko neuobiajena da je izazvala polemike meu geolozima koje su trajale narednih 40 godina. u svojoj prvoj publikaciji vezanoj za ovo pitanje Brec nije pomenuo veliku poplavu, ve je samo ukazao da je za ovakav fenomen potrebna ogromna koliina vode.2 Meutim, te iste godine on je objavio drugi rad u kome obelodanjuje svoj stav da je velika, ali kratkotrajna, katastrofalna poplava izazvala formiranje ovakvog terena. t a poplava je preplavila ovo podruje, erodirala kanale i nataloila ogromne naslage ljunka.3 u to vreme geologija je odluno odbacivala svako objanjenje povezano sa katastrofama, i Brec je to znao. uniformizam je ideja po kojoj se geoloke promene odvijaju tokom dugog perioda vremena i on je bio iroko prihvaen. g eolozi su razmatrali aktivnost vulkana i zemljotresa, ali su ih smatrali nevanim. Ostale geoloke promene bile su interpretirane kao izuzetno

179

spore. katastrofizam je teorija o iznenadnim, katastrofalnim promenama i bila je anatemisana. u mnogim naunim krugovima katastrofizam je imao slian status koji danas ima koncept s tvaranja - bio je potpuno neprihvaen. g eoloka zajednica je imala posla sa mladim Brecom koji je bio nepodoban. Brecov jeretiki koncept bio je blizak odbaenoj ideji o biblijskom potopu.4 prihvatiti njegov koncept znailo bi vraanje katastrofizmu i mranim vremenima.5 kako je Brec, koji je bio profesor geologije na univerzitetu ikago, nastavio sa svojim prouavanjem i publikacijama, neki geolozi su odluili da delimino prihvate ideje svog samovoljnog kolege. godine 1927. geoloko drutvo iz Vaingtona d.c . pozvalo ga je da iznese svoje stavove. sastanak je imao specijalan naziv: skup skeptika koji e raspravljati o hipotezi poplave.6 Nakon Brecovog izlaganja pet lanova uglednog geolokog pregleda sjedinjenih d rava iznelo je prigovore i ponudilo alternativna objanjenja kao to su glacijacija (pokrivenost Zemljine povrine ledom ili gleerima) i druge spore promene.7 d vojica njih ak nisu nikada ni posetili to podruje! u svom odgovoru umorni Brec je prokomentarisao: Moda je moj stav podloan promenama.8 Brecov koncept nije odgovorio na pitanje odakle je sva ta voda dola tako iznenada. Oigledno je da ovaj skup nije uticao mnogo na umove ljudi. Za veinu je ideja o katastrofalnoj poplavi bila besmislica. Narednih godina geoloka zajednica se usredsredila na razvijanje alternativa Brecovom modelu. prema Brecovim reima jeres je uvek otmena, pa se treba snano suzbijati.9 i pak, injenice iz stena nastavile su da generiu ideje u prilog katastrofikom objanjenju, pa je konflikt nastavljen. Brec i jo neki geolozi su nali uzrok poplave. s taro jezero Misoula na istoku nekada je imalo 2.100 kubnih kilometara vode. Neke injenice su ukazivale da je led pravio branu ovom jezeru. i znenadno pucanje leda oslobodilo je zapreminu vode potrebnu za eroziju uoenu na zapadu. potvrda ovom objanjenju dola je kasnije kada su geolozi nali ogromne tragove talasanja i u jezeru Misoula i u regionu kanala na zapadu. svima nama su verovatno poznati paralelni tragovi talasanja koji se mogu uoiti na pea nim obalama. Oni su obino meusobno udaljeni samo nekoliko centimetara. t ragovi talasanja na dnu jezera Misoula i zapadno bili su ogromni, sa visinom od 15 metara i meusobnim rastojanjem od 150 metara.10 Jedino je velika koliina naglo pokrenute vode mogla proizvesti takav efekat. Nedavne studije su se skoncentrisale na detalje i ukazale su da se moglo desiti vie od osam uzastopnih poplava.11 procenjuje se da se 7,2 kubnih kilometara vode kretalo brzinom od 108 kilometara na as izdubivi velike kanale u vrstoj vulkanskoj steni za samo nekoliko sati ili dana.12 i tako je geoloka zajednica konano prihvatila Brecov koncept zasnovan na preciznim prouavanjima samih stena. g odine 1965. i nternacionalna asocijacija za istraivanje kvartara organizovala je obilazak ove oblasti. Brec, koji je bio spreen da prisustvuje, na zavrnom delu konferencije od uesnika je

dobio telegram u kome su mu poslali pozdrave, zavravajui reenicom: s ada smo svi katastrofisti.13 g odine 1979. Brec je dobio penrozovu medalju, najvee priznanje sad za doprinos u geologiji. Brec i katastrofizam su pobedili. Ovaj Noje naih dana i njegova nepoeljna poplava su odbranjeni.

Katastrofizam i uniformizam
t eorija o rapidnim, neobinim geolokim dogaajima - katastrofizam, i suprotan koncept koji govori o sporim promenama - uniformizam, odigrali su glavnu ulogu u objanjavanju istorije naeg sveta. d ugi periodi potrebni za spore uniformistike promene zahtevaju odbacivanje biblijskog izvetaja. s a druge strane, biblijski potop predstavlja glavni primer katastrofizma gde su se promene deavale naglo. po uniformizmu sadanjost je klju za prolost, to jest dananje lagane stope promena potvruju da su se promene uvek tako odigravale. Oba koncepta se temeljno ispituju to ima za posledicu mnotvo novih definicija.14 Mi emo prihvatiti najoptije korienje termina, kao to je gore izneto. t okom veeg dela ljudske istorije katastrofizam je bio opte prihvaen.15 On je bio uobiajen motiv drevne grke i rimske mitologije. i nteresovanje za ovaj koncept poelo je da opada tokom srednjeg veka, mada su arapi striktno sledili aristotela koji je verovao u katastrofe. u periodu renesanse interesovanje je obnovljeno, naroito za biblijski potop. Naunici su esto objanjavali obilje morskih fosila na planinama kao rezultat te katastrofe. Vei deo 17. i 18. veka protekao je u pokuajima harmonizacije nauke i biblijskih izvetaja o s tvaranju i potopu. Meutim, neki su sumnjali u tu ideju, kao na primer r ene d ekart (r en d escartes, 1596-1650) koji je smatrao da je Zemlja nastala procesom hlaenja. d ruge modifikovane ortodoksne ideje su ukazivale da je potop imao prirodne uzroke i da on nije mogao formirati sve slojeve sedimentnih stena. or kivije (g eorges c uvier, 17691832) iz Francuske pretpostavljao je viestruke katastrofe, a nekoliko naunika zastupalo je uniformizam, ukljuujui Lomonosova (M. V. Lomonosov, 1711-1765) u r usiji, d ejmsa Hatona (James Hutton, 1726-1797) u kotskoj i njegovog sledbenika d ona plejfera (John playfair, 1748-1819) u engleskoj. poslednja dvojica su uinila mnogo u promovisanju te ideje. u isto vreme, takoe u engleskoj, postojala je snana podrka biblijskom potopu, naroito od vodeih autoriteta kao to su bili Vilijem Baklend (William Buckland), adam s edvik (adam s edgwick), Vilijem koniber (William c onybeare) i r oderik Marison (r oderick Murchison). u takvom miljeu pojavila se knjiga koja je imala vei uticaj na geoloku misao nego ijedna druga. Ona je objavljena 1830. godine i zvala se principi geologije (principles of g eology). Napisana od strane arlsa Lajela (c harles Lyell) ona je snano naglaavala uniformizam. Bila je veoma uspena i imala je 11 izdanja tako da je promenila preovlaujue miljenje u geologiji16, a imala je uticaj i na nauku u celini. Objavljeno je da je ova knjiga bila za

180

181

arlsa d arvina jedna od najdragocenijih stvari17 koje je nosio na svom poznatom putovanju brodom Bigl. s redinom 20. veka uniformizam je bio dominantan koncept, dok je katastrofizam bio potisnut. d eo uspeha Lajelove knjige moemo pripisati njegovim lukavim naporima u promovisanju svojih ideja. pisma njegovom prijatelju i sledbeniku s kroupu (poulett s crope) to dobro ilustruju: ako ih ne iziritiramo, to znam da moemo da uradimo... mi emo sav teret nositi sami. t reba da trijumfuje nad njima sa komplimentima upuenim slobodi i iskrenosti dananjeg doba, pa e nam se biskupi i inteligentni svetenici pridruiti u preziranju kako starih, tako i savremenih fiziara-teologa (katastrofista). s ada je pravo vreme za napad i raduj se zato to je greniku kao to si ti Q. r . (asopis Quarterly r eview) otvorio vrata... ako Mjurej (izdava) bude objavio moja izdanja, a ti bude kontrolisao geologiju u asopisu Q. r ., za kratko vreme emo potpuno promeniti stavove javnog mnjenja.18 kao to se i nadao Lajel je presudno uticao ako ne na javno mnjenje, onda sigurno na geoloku zajednicu. Za vie od jednog veka geologija je odbila da tolerie katastrofika objanjenja. analizirajui uspostavljanje ove paradigme, s tiven d ej g uld sa Harvarda komentarie: arls Lajel se kolovao za pravnika, meutim njegova knjiga je uinila vie za gradualizam nego bilo koji nepristrasan izvetaj zasnovan na injenicama... Lajel je oklevetao katastrofizam kao zastareo i tvrdoglav napor trgovaca udima u pokuaju da sauvaju Mojsijevu hronologiju o Zemlji staroj samo nekoliko hiljada godina. s umnjam da je ikada izneto vie nekorektnih napada na jedan pogled na svet.19 s redinom dvadesetog veka neki geolozi su uoili da je striktni uniformizam u sukobu sa injenicama iz stena. d rugi naunici su otkrili sedimen tne slojeve i sa plitkovodnim i sa dubokovodnim karakteristikama.20 kako su oni ikada mogli da se pomeaju pod mirnim okolnostima? Odgovor bi bio da su to uradili katastrofiki, podvodni, muljni tokovi koji su krenuli iz plitke vode i doli do duboke vode. t akvi brzi tokovi zvani turbiditni tokovi pro izvode posebne naslage zvane turbiditi. i spostavilo se da su turbiditi prisutni svuda na Zemlji.21 Neki geolozi pretpostavljaju da je masovno izumira nje izazvano prilivom jakog kosmikog zraenja22 i da se dogodilo naglo irenje hladne arktike vode po okeanima.23 sve takve teorije veoma odstupaju od striktnog uniformizma. Meutim, konani udarac uniformizmu nije proistekao iz prouavanja samih stena, ve iz prouavanja fosila koji su u njima pronaeni. Zato su dinosaurusi nestali krajem krede i zato je dolo do masovnih izumiranja koja se uoavaju24 u drugim slojevima fosilnog zapisa?25 Naunici su morali da nau neke razumne uzroke. ponudili su razliite ideje za izumiranje dinosaurusa, od trovanja peurkama do pomora usled polenske groznice.

i pak, njihov nestanak je najee oznaavan kao misterija. Onda je 1980. godine nobelovac Luis alvarez sa univerziteta kalifornija u Berkliju (zajedno sa svojim kolegama)26 ukazao na neobino veliku koncentraciju iridijuma na mnogim mestima irom sveta pri vrhu slojeva krede, to je moda ostatak asterioda koji je pogodio Zemlju i tom prilikom unitio dinosauruse. Ova ideja je izazvala razliite reakcije. i staknuto je da, po svedoanstvu fosilnih slojeva, dinosaurusi i drugi organizmi nisu tako iznenadno iezli. Neki naunici su pretpostavili veliku vulkansku aktivnost, globalni poar i udar komete (a ne asteroida).27 d ebata oko detalja se nastavlja, a vrata za katastrofika objanjenja su irom otvorena. Nauna literatura sada izvetava o velikom broju iznenadnih, velikih promena. Neke od novih katastrofikih ideja pretpostavljaju da su komete ili asteroidi mogli izazvati okeanske talase visoke i preko osam kilometara28 i oblake isparenja stotinama kilometara iznad Zemljine povrine.29 Neki geolozi su pretpostavili udare vrelog vazduha koji je imao temperaturu 500oc i brzinu 2.500 kilometara na as i koji je unitio polovinu ivota na Zemlji, a globalni zemljotresi su izdizali tlo do visine od 10 metara. s ledea pretpostavka se odnosi na otvaranje pukotina irine 10-100 kilometara i naglo izdizanje planina.30 postoji ak sugestija da su takvi udari mogli izazvati razbijanje prastarog superkontinenta zvanog g ondvana.31 katastrofizam je doiveo nagli povratak, ali to nije klasian katastrofizam od pre dva veka koji je ukljuivao biblijski potop kao glavni geoloki dogaaj. i nteresantno je da su neki geolozi nedavno ukazali da bi udar iz svemira mogao biti povezan sa biblijskim potopom.32 g eologija je danas prihvatila velike katastrofe, ali u odnosu na biblijski potop koji se odigrao u toku jedne godine, izmeu mnogih katastrofa su ubaeni veliki periodi vremena. usvojen je termin neokatastrofizam (novi katastrofizam) da bi se razdvojili novi koncepti od starog katastrofizma. i sto tako termin neodiluvijalizam (novi kocept poplava) je uveden da oznai nove ideje o velikim aktivnostima vode za vreme katastrofa.33 Vraanje katastrofizmu oznaava se kao veliki filozofski proboj,34 a velike oluje se sve vie prepoznaju kao glavni faktori tokom geoloke istorije.35 Ovaj poslednji citat moe se uklopiti sa biblijskim modelom poplave koja je bila praena serijom oluja tokom godine potopa. Neokatastrofizam podstie ponovno objanjenje mnogih geolokih pojava. Na primer, za mnoge sedimentne naslage za koje se nekada mislilo da su se lagano taloile, danas se smatra da predstavljaju rezultat rapidnih turbiditnih tokova, a brojni koralni grebeni se danas objanjavaju kao posledica velikih nanosa.36 t akva nova objanjenja se lepo uklapaju u biblijski koncept. Vana je lekcija koju moemo nauiti iz istorije ovih interpretacija. Mileni jumima su mislioci prihvatali katastrofe, a onda su za vie od jednog veka, praktino iskorenili taj koncept. sada ponovo prihvataju tu ideju. Zato je potrebna opreznost pri prihvatanju paradigmi zasnovanih na pretpostavkama ili ogranienim informacijama.

182

183

Primeri rapidnog delovanja pod normalnim uslovima promene na Zemljinoj povrini se odvijaju veoma polako. Meutim, mnogi primeri katastrofalnih aktivnosti omoguavaju nam da zamislimo velike promene za kratko vreme. erozija se moe desiti veoma naglo. g odine 1976. novoizgraena t eton brana u ajdahu poela je da puca, pa je jurnula ogromna koliina vode i usekla se kroz sediment do dubine od 100 metara za manje od jednog sata.37 i dok je podruje brane bilo sainjeno od mekog sedimenta, geolozi su procenili da bi ovakva erozija stvorila jednaku dubinu i u vrstom bazaltu u roku od nekoliko dana, kao u sluaju pomenutih Brecovih kanala. i straivanjima je utvreno da se ruilaka mo vode u pokretu poveava sa treim do etvrtim stepenom brzine.38 t o znai da ako se brzina vode povea 10 puta, voda moe nositi 1.000 do 10.000 puta vie sedimenta. protivnici koncepta s tvaranja istiu da je geoloki stub previe debeo da bi se mogao nataloiti tokom samo jedne godine potopa.39 ali to nije jak argument. Veina zastupnika s tvaranja iskljuuje najnie (prekambrijumske) i najvie delove geolokog stuba iz potopa (videti u nastavku), a neke dananje stope taloenja su tako rapidne da su u stanju da formiraju ceo geoloki stub za samo nekoliko nedelja. t urbiditni tokovi mogu nataloiti svoj sediment na manjem podruju za nekoliko minuta, a na podrujima od vie stotina kvadratnih kilometara za nekoliko sati. Jedan megaturbidit otkriven u paniji imao je debljinu veu od 200 metara i zapreminu od 200 kubnih kilometara.40 postoje i drugi naini rapidnog taloenja sedimenata. Velika poplava moe nataloiti ogromnu koliinu sedimenta. geolozi smatraju da akumulacija debelih slojeva mikroskopskih organizama, kao to su Bele litice d overa u engleskoj, zahteva duge periode vremena. t ro dnevna oluja sa jakim vetrom i kiom nataloila je du obale Oregona sloj mikroskopskih dijatomeja debljine 10 do 15 cm u duini od 32 kilometra.41 i mao sam priliku da vidim dobro ouvanu fosilizovanu pticu, kita i mnogo riba u debelim slojevima mikroskopskih dijatomeja blizu Lompoka u kaliforniji. t akvi fosili zahtevaju brzo zatrpavanje pre nego to bi dolo do dezintegracije organizama. Oigledno da se mikroskopski organizmi mogu brzo nataloiti. s ledei primer je vulkansko ostrvo s urtsej (s urtsey), juno od i slanda, koje se formiralo 1963. godine. Za pet dana formirano je ostrvo prenika skoro dva kilometra, na mestu gde je pre bio otvoreni okean. i znenaujue je da je ono izgledalo kao da postoji ve dugo vremena. Za pet meseci formirana je prava obala sa liticama (slika 12.1). Jedan od istraivaa je prokomentarisao da ono to na drugom mestu moe zahtevati hiljade godina... ovde se desilo za nekoliko sedmica ili nekoliko dana. s urtseju je bilo dovoljno samo nekoliko meseci za nastanak pejzaa koji je tako raznovrstan da je to neverovatno.42 Vidimo da je teko razmiljati katastrofiki. t o je moda zato to su katastrofe retke i neprijatne za razmiljanje. t akav intelektuali otpor moe

SLIKA 12.1- Novo ostrvo Surtsi, ju`no od Islanda. Zapazite obalu, liticu i ~oveka za razmeru. Pet meseci i dva dana ranije, ovo podru~je je bilo otvoreni okean. Stene na udaljenom horizontu nisu deo ovog novog ostrva.

delimino objasniti zato ljudi stradaju u katastrofalnim dogaajima uprkos upozorenjima. g odine 1902. na ostrvu Martinik je eksplodirala planina pele, a zatim je lava prekrila fabriku eera i ubila vie od 150 ljudi. Ova i druge aktivnosti vulkana uzrokovale su zebnju kod stanovnika oblinjeg grada s en pjera, tako da su neki otili na sigurnija mesta. d a bi spreili paniku, ljudi iz vlade su uveravali stanovnitvo da je u pitanju samo trenutna nepogoda i da e guverner ostrva sa svojom suprugom dolaziti u s en pjer da ohrabri ljude da ostanu u gradu. Velika vulkanska erupcija na susednom ostrvu navodno je trebalo da razuveri ljude i oni su zakljuili da je ta eksplozija oslobodila planinu pele vulkanskog pritiska. Mnogi su se vratili u s en pjer. s ledeeg jutra planina pele je iznenada eksplodirala, izbacivi oblak vulkanskog pepela i pare temperature 700oc , koji je unitio 30.000 stanovnika s en pjera za dva minuta.43 i storija belei da su preivele samo dve ili etiri osobe. Jedna je bila osuenik koji je bio zatien u podzemnoj eliji. Nakon njegovog bekstva vlasti su ga ponovo zatvorile. i druge katastrofe, kao to su zemljotresi i vetrovi, takoe uzrokuju rapidne promene. postoji mnotvo primera koji pokazuju da se velike geoloke promene mogu desiti brzo, ali poto su one retke, mi imamo odreenih tekoa sa njihovim ukljuivanjem u nae razmiljanje.

184

185

Biblijski Potop
potop koji prekriva celu povrinu Zemlje je neto veoma neobino. Meutim, nedavna geoloka istraivanja ukazuju da ovaj koncept ne mora biti izuzetak. tavie, izvetaj o globalnom potopu nije opisan samo u Bibliji. Mnoge drevne legende govore o potopu44 s tim da Biblija daje najsveobuhvatniji izvetaj o ovom dogaaju.45 Naalost, geoloki detalji u Bibliji su retki, ali daju koristan pregled informacija o toj katastrofi. Biblija opisuje prepotopnu Zemlju neto drugaiju nego danas. Nije bilo kie,46 ali je bilo dosta vlage, ukljuujui i reke.47 d akle, potpuno drugaiji hidroloki sistem od dananjeg. Hronologija dogaaja izgleda ovako:48 s edam dana posle Nojevog ulaska u barku, pokuljale su podzemne vode, a snana kia je padala 40 dana. Voda nije naglo rasla - biblijski tekst ukazuje na proces koji je trajao.49 Nakon perioda od 40 dana usledio je period od 150 dana tokom koga je voda prekrivala najvie planine. Neke interpretacije biblijskog teksta kau da se ustave nebeske i izvori velikog bezdana nisu zatvarale sve do isteka 150 dana, tako da se voda verovatno izdizala i tokom tih 150 dana,50 kako neki biblijski prevodioci ukazuju.51 usledio je jak vetar, a zatim opadanje vode i isuivanje tokom vie meseci. kada je Noje napustio barku nakon jedne godine i 17 dana, bar su najvia podruja u blizini bila suva,52 a nova vegetacija je verovatno ve isklijala. Nema sumnje da su usledila brojna znaajna prilagoavanja Zemljine kore, iji je intenzitet slabio tokom narednih stolea, pa ak i milenijuma. postavljaju se razliita pitanja o Nojevoj barci, naroito kako su sve ivotinje mogle da stanu u nju. Neki zastpnici s tvaranja smatraju da je bilo manje vrsta u vreme potopa. Zbog ograniene varijabilnosti pre potopa, najverovatnije na nivou vrsta, mnogi varijeteti koji danas postoje nisu postojali u Nojevo vreme. tavie, Noje je uveo samo ishodine kopnene tipove organizama u barku. Morski organizmi su mogli preiveti u svojim stanitima. Neke kalkulacije ukazuju da je pod ovakvim ogranienjima bilo dovoljno mesta u barci, ak dva ili tri puta vie od potrebnog maksimuma.53 Neki se ude zato se neke jedinstvene ivotinje, kao to su torbari australije, danas javljaju u istom regionu sveta i kao fosili i kao ivi stanovnici. ako su one bile u brodu koji se verovatno spustio negde na s rednjem i stoku, kako su onda dole u australiju? pod pretpostavkom da je prikupljanje ivotinja u barku ukljuivalo poseban nain vostva, neki zastupnici s tvaranja veruju da nije nelogino pretpostaviti isti princip prilikom vraanja na njihove ishodine teritorije,54 mada Biblija o tome ne govori. Moda su instinkti samonavoenja, kakve danas vidimo kod migrirajuih sisara, ptica, kornjaa i riba, mogli olakati njihov povratak u ishodini region. problem povratka se ne primenjuje na druge kontinente, gde podudarnost izmeu fosila i ivih primeraka nije tako jedinstvena.

Potop i sedmica stvaranja

Mnogi su shvatili vanost potopa za koncept s tvaranja.55 ako je veina fosila formirana za vreme potopa, onda se s tvaranje za est dana ne nalazi pod znakom pitanja. t o je zato to fosilni slojevi, navodno, sadre razliite tipove fosila na razliitim nivoima geolokog stuba. ako geoloki stub pokazuje milione godina izmeu dva osnovna tipa fosilizovanih organizama, onda ih t vorac nije oba stvorio u istom, estodnevnom periodu. Na primer, ako pretpostavimo da su suneri stvoreni pre 550 miliona godina, a dinosaurusi pre 180 miliona godina, onda ih t vorac nije oboje stvorio istovremeno.57 ali nema nepodudarnosti ako su svi ovi organizmi stvoreni tokom sedmice s tvaranja, a onda bili zatrpani na razliitim nivoima geolokog stuba tokom jednogodinjeg potopa. Biblijski potop miri takozvani geoloki stub sa sedmicom s tvaranja. Bez njega bi postojale tekoe u usklaivanju sedimentnih slojeva sa nedavnim s tvaranjem. s edimenti se danas akumuliraju sa prosenom stopom od nekoliko centimetara na hiljadu godina. Oni su u proseku debeli vie stotina metara, dok su sedimenti fanerozoika, koji sadre fosile, debeli i nekoliko kilometara. Bez globalnog potopa koji je rapidno nataloio ove slojeve, tvrdnja o nedavnom s tvaranju izneta u Bibliji bila bi dovedena u pitanje.

Da li je biblijski Potop bio lokalni dogaaj?

Biblijski potop se esto shvata kao lokalni dogaaj koji se desio u Meso potamiji. i z nekoliko razloga58 ova ideja se ne moe pomiriti ni sa biblijskim izvetajem, ni sa rasporedom sedimenata i fosila: 1. Biblijski izvetaj iz 1. knjige Mojsijeve vie puta naglaava globalni potop59: i voda... pokri sva najvia brda to su pod celim nebom; sve to imae duu ivu u nosu, sve to bee na suvome pomre; i istrebi se svako telo ivo na Zemlji.60 2. Nakon potopa Bog je obeao da nikada vie nee unititi svet na takav nain.61 poto su lokalne poplave prilino este, svaka sledea poplava znaila bi da se Bog ne dri svog obeanja. u stvari, Bog nee ponovo unititi vodom celu povrinu Zemlje, jer se On dri svog obeanja. 3. Zato bi Bog pozvao Noja da gradi veliki brod62 u kome e sauvati razliite ivotinje, ako je potop bio lokalnog karaktera? Moemo oekivati da su ivotinje bile iroko rasprostranjene i lokalni dogaaj ih ne bi eliminisao. 4. Bez globalnog potopa debeli slojevi geolokog stuba ne bi bili prisutni na svim kontinentima. kao to je reeno ranije, potop je neophodan za pomirenje geolokog stuba sa nedavnim estodnevnim s tvaranjem. Odbacivanje globalnog potopa znai odbacivanje s tvaranja za est dana. Jasno je da Biblija govori i o sveobuhvatnom stvaranju i o globalnom potopu.

186

187

Modeli Potopa Zastupnici s tvaranja iznose brojne modele potopa.63 Meutim, potrebno je dosta istraivanja, a opreznost nas poziva da svaki razmotrimo. svi modeli se mogu grupisati u tri glavne kategorije: (1) zamena kontinenata sa okeanima; (2) skupljanje i irenje tla; i (3) tonjenje i izdizanje kontinenata. Mogue su razliite kombinacije ovih modela. r aspored stena Zemljine kore je vaan za bilo koji model potopa. s edimentni slojevi koji danas prekrivaju kontinente obino imaju ili kontinentalno ili morsko poreklo, a nekada oba. O njihovom nastanku moemo govoriti na osnovu kontinentalnih ili morskih organizama predstavljenih fosilima. s edimenti u dananjim okeanima su veoma tanki u poreenju sa onim na kontinentima (slika 12.2c ). i spod dananjih okeana nalaze se bazaltne stene (vulkanski tip stena) velike gustine , dok osnovu kontinenata sainjavaju granitne stene manje gustine. Ovakav raspored ini da kontinenti doslovno plutaju iznad guih stena, odravajui se iznad nivoa mora. Model zamene kontinenata i okeana pretpostavlja da su sadanji kontinenti bili prepotopna mora i obrnuto.64 t okom potopa dolo je do velikih pomeranja sedimenata sa prepotopnih kontinenata u prepotopna mora. t o je bilo praeno sloenim geohemijskim procesima, i preraspodelom stena, kao i promenama u Zemljinoj topografiji kao odgovor na procese uravnoteenja usled optereenja. Ovakva pomeranja formirala su dananje kontinente. Ovaj model zahteva veliku koliinu potopnih sedimenata. Modifikacija ovog modela ukazuje na izbijanje velikih kontinentalnih vodenih izvora, to je rezultovalo nastankom depresija ili upljina, tj. dananjih okeanskih basena. i deja o Zemlji koja se iri predstavlja istrajan, ali slabije prihvaen pogled u savremenim naunim interpretacijama.65 uverljivi argumenti podupiru ovaj koncept. Neki zastupnici s tvaranja usvojili su ovaj koncept ukazujui na jednostavan i elegantan model: tokom potopa dolo je do skupljanja Zemlje to je izazvalo kretanje vode preko kontinenata. Na kraju potopa Zemlja se irila kako su se kontinenti razdvajali i voda se vraala u okeane. problem koji ovde postoji jeste da nije lako da doe do procesa irenja i skupljanja Zemlje, pa geolozi ukazuju na promene u gravitacionoj sili.66 s putanje i izdizanje kontinenata je najmanje dramatian model (slika 12.2). po njemu je dolo do pomeranja nekih mekih, dubljih slojeva Zemlje (astenosfera) koji su se kretali ispod kontinenata i okeana. Ovaj proces je izdigao okeanska dna i nie kontinente (strelice na slici 12.2B), uzrokujui plavljenje i transport nekih morskih sedimenata na kopno. Veina geologa prihvata pokretanje delimino tene astenosfere i pomeranje kontinenata usled kretanja njihovih donjih ploa.67 Vode koje su se postepeno izdizale erodirale su prepotopne sedimente, ukljuujui i prekambrijumske sedimente, koji su bili ponovo nataloeni zajedno sa fosilizovanim organizmima. kopneni sedimenti zamenili su se sedimentima iz prepotopnih mora, kako

SLIKA 12.2 - Primer modela Potopa. Dijagram predstavlja popre~ni presek dela kontinenta (levo) i okeana (desno). A: Prepotopna Zemlja za okeanima na razli~itim nivoima; velike granitne mase predstavljaju osnovu kontinenta. B: Period Potopa uzrokuje tonjenje kontinenata i izdizanje okeana (kratke strelice). Duge strelice ukazuju na pokrete razli~itih sedimenata sa njihovih ishodi{nih lokaliteta. C: Poslepotopni period pra}en izdizanjem i bo~nim sabijanjem kontinenata sa deformacijama, erozijom i ponovnim uspostavljanjem polo`aja stenskih tipova.

188

189

su struje potopa prenosile sedimente iz razliitih oblasti u nove bazene (zapazite duge strelice na slici 12.2B). Na kraju potopa su kontinenti, sainjeni od granitnih stena manje gustine, poeli da se izdiu uzrokujui povlaenje vode nazad u okeane, to je izazvalo eroziju nekih naslaga potopa na kontinentima. problem sa kojim se suoava ovaj model je obilje morskih sedimenata na kontinentima bez kopnenih fosila ispod njih. Verovatno je ovakav raspored mogao da nastane iz velikih prepotopnih mora koja su ve postojala na kontinentima (epikontinentalna mora), sa dodatkom morskih sedimenata koji su doli iz veih okeana van kontinenata (najdua strelica na slici 12.2B). Ovaj obrazac bi zakomplikovao jednostavno objanjenje teorije ekoloke zonacije (slika 10.2). Meutim, neki smatraju da je potop bio jednostavniji dogaaj. Ovi modeli predstavljaju samo uvodne sugestije. potrebno je mnogo obimnije pruavanje jednog tako sloenog dogaaja. u ovom podruju istraivanje je tek poelo.

Geoloki faktori povezani sa Potopom

Voda za potop je najverovatnije ve postojala na prepotopnoj Zemlji. Njen vei deo bio je u prepotopnim morima, a manji u izvorima velikoga bezdana68 i sasvim mala koliina u atmosferi. g eolozi i drugi naunici kritikuju biblijski izvetaj, jer na Zemlji navodno nema dovoljno vode da bi se prekrio Mont everest na primer,69 koji je skoro devet kilometara iznad nivoa mora. Ova kritika nema mnogo znaaja, poto zastupnici s tvaranja pretpostavljaju ravniju prepotopnu topografiju, koja je zahtevala mnogo manje vode da bi se prekrila (slika 12.2B). d a je Zemljina povrina potpuno ravna, okean dubok 2,44 kilometra bi je sasvim prekrio.70 Zastupnici s tvaranja pretpostavljaju znaajno izdizanje planina nakon potopa. i geolozi koji zastupaju potop i oni koji ga ne zastupaju slau se da su Mont everest i mnoge druge planine nastale izdizanjem nakon taloenja njihovih sedimentnih slojeva. Zato mi neemo koristiti sadanju topografiju u proceni zapremine vode koja bi bila potrebna za globalni potop. Ljudi me esto pitaju zato dogaaj takvih razmera nije sve izmeao. t o je sluaj malog modela kade za kupanje u kojem se sve moe lako uskomeati. u stvari, sedimentni slojevi irokih razmera imaju tendenciju da budu sasvim ureeni i jedinstveni kada se posmatraju u dovoljno velikim okvirima. i z nekoliko razloga mi ne moramo oekivati da potop sve pomea. t akvo meanje bilo bi veoma teko sa sedimentnim slojevima koji bi se irili hiljadama kvadratnih kilometara, formirajui naslage koje nekada dostiu debljinu od nekoliko kilometara. Lako je uskomeati nekoliko metara mulja, ali nije lako to isto uiniti sa kilometrima mulja. Nataloeni sloj ima tendenciju da zadri svoje stanje. potop se odvijao tokom cele godine i nije sve izmeao. ak i nae kratkotrajne poplave stvaraju ravnomerne naslage. Voda je dobar agens sortiranja sedimenata i obino ih taloi na skoro horizontalan nain.

g eolozi ovaj fenomen nazivaju zakon o prvobitnoj horizontalnosti. Naunici mogu u laboratoriji da brzo nataloe pod vodom jedan meki turbiditni sloj preko drugog mekog sloja bez ikakvog znaajnog poremeaja tog donjeg sloja. Neka meanja mogu se oekivati na lokalnom nivou, kada izdizanje tla izaziva eroziju naslaga stvorenih poplavom i onih od pre poplave, meajui fosile i stene zadrane u stratigrafski viim slojevima geolokog stuba, kako se povremeno i nalazi. Meutim, meanje veine sedimentnih slojeva Zemljine kore zahtevalo bi izuzetno snane potrese, scenario koji ne bismo oekivali u jednogodinjem dogaaju. pitanje koje se takoe namee jeste koliki deo geolokog stuba se pripisuje potopu? t o je teko pitanje zbog sloenosti i sedimentnog i fosilnog zapisa. r azliiti odgovori pokazuju da ne postoji generalno prihvaeno objanjenje. poto je veina sedimenata nataloena vodom, neemo oekivati upadljivu razliku izmeu potopnih i prepotopnih slojeva. tavie, potop nije zapoeo i zavrio na potpuno istom mestu u geolokom stubu na svakom lokalitetu. priblina procena je da potopne naslage poinju u regionu kambrijuma i zavravaju u regionu tercijera (slika 10.1). Na nekim lokalitetima potop je mogao da prestane ispod ovog maksimuma, to jest ispod tercijera. t o moe izgledati kao ogromna koliina sedimenta - i jeste! Meutim, u odnosu na veliinu Zemlje to je veoma tanak sloj. proporcionalno, kada bi Zemlja imala prenik od 30 centimetara, prosena debljina ovih sedimenata bila bi manja od etvrtine debljine obinog lista papira. kada su tradicionalni geolozi poeli da prihvataju ideju o pomeranju kontinenata krajem 60-ih i poetkom 70-ih godina 20. veka, mnogi zastupnici s tvaranja su je pozdravili zbog toga to tako velike promene na Zemljinoj povrini ukazuju na mogunost za istu vrstu dogaaja tokom potopa. g eologija nije vie objanjavala planetu Zemlju kao vrstu i krutu. Zastupnici s tvaranja pretpostavljaju rapidne pokrete ploa, naroito tokom kasnijih stadijuma potopa koji su izazvali izdizanje planina i formiranje dananjih kontinenata. Meutim, naunici ne razumeju potpuno uzroke pomeranja ploa, i objanjenja vezana za ovu problematiku moraju biti privremena. t reba, takoe, zapamtiti da standardna nauna literatura pokazuje malu, ali stalnu notu sumnje u koncept tektonike ploa.71 potrebno nam je vie informacija pre nego to budemo mogli da razmotrimo teoriju tektonike ploa u okviru modela potopa. Nekada se tvrdi da vie hiljada godina potrebnih za mnogobrojna ledena doba osporavaju svaki model nedavnog s tvaranja i potopa. kao dodatak nedavnim ledenim dobima, epizode glacijacije su otkrivene i u donjim slojevima geolokog stuba. Modeli potopa obino ukljuuju uverljive podatke o nedavnoj aktivnosti leda kao posledici potopa. Odgovarajui uslovi su mogli da proizvedu i istope velike koliine leda tokom nekoliko vekova, umesto milenijuma koji se pretpostavljaju.72 Vulkanska aktivnost tokom potopa spreila je dotok sunevih zraka uzrokujui zahlaenje. Vlaga iz toplih

190

191

okeana i hladan vazduh izazvali su kratak i intenzivan period poslepotopne ledene aktivnosti. d okazi o glacijaciji u donjim slojevima geolokog stuba su veoma diskutabilni. kako r obert arp (r obert p. s harp) sa i nstituta tehnologije u kaliforniji istie: i dentifikacija starih glacijacija nije laka.73 Neki od navodnih dokaza mogu se lako pomeati sa neglacijalnom aktivnou. Jedan drugi specijalista istie da brojne studije pokazuju da su takozvane glacijalne naslage u stvari bili masivni nanosi vodenih tokova.74 Neke pruge (ogrebotine) navodno izazvane glacijalnim pokretima bile su naknadno objanjene kao klizanje stena du raseda ili kao puki ljebovi od kabla napravljeni prilikom see drvea.75 potreban je odreeni skepticizam pri analizi glacijacije u donjim delovima geolokog stuba.

Zakljuci
Nauna objanjenja o istoriji sveta menjala su se vie puta. Vekovima su mnogi mislioci prihvatali velike katastrofe, a onda je za neto vie od jednog veka dolo do skoro potpunog odbacivanja katastrofa. d anas nauka ponovo razmatra njihovu vanost. Neka nedavna objanjenja o rapidnom delovanju lepo se uklapaju u biblijski izvetaj o potopu. Zastupnici s tvaranja sada treba da uine manje dodatnih objanjenja u okviru prihvaenih geolokih teorija nego u prolosti, ali jo uvek imaju dosta da urade za razvijanje svojih modela. i ako je globalni potop stran naem iskustvu, jaki dokazi potvruju da je geoloki stub mogao da se formira mnogo bre nego to se pretpostavlja.

LITERATURA 1. Boileau N. 1674. Lart potique, i . c itirano u: Mencken HL, editor. 1942. a new dictionary of quotations on historical principles from ancient and modern sources. New York: alfred a. knopf, p. 1222. 2. Bretz JH. 1923a. g lacial drainage on the c olumbia plateau. g eological s ociety of america Bulletin 34:573-608. 3. Bretz JH. 1923b. t he c hanneled s cablands of the c olumbia plateau. Journal of g eology 31:617-649. 4. allen Je, Burns M, s argent s c . 1986. c ataclysm on the c olumbia. s cenic trips to the Northwests geologic past. No. 2. portland, Oreg.; t imber press, p. 44. 5. Bretz JH. 1978. t he c hanneled s cabland: introduction. i n: Baker Vr , editor. 1981. c atastrophic flooding: the origin of the c hanneled s cabland. Benchmark papers in geology 55. s troundsburg, pa.: d owden, Hutchinson, and r oss, pp. 18, 19. 6. Baker, p. 60 (referenca 5). 7. Za izvetaj o prezentacijama i diskusijama, videti: Bretz JH. 1927. c hanneled scabland and the spokane flood. i n: Baker, pp. 65-76 (referenca 5). 8. Baker, p. 74 (referenca 5).

9. Bretz JH, s mith Ht u, Neff g e. 1956. s canneled c habland of Washington: new data and interpertations. g eological s ociety of america Bulletin 67:957-1049. 10. (a) i bid.; (b) pardee Jt . 1942. unusual currents in g lacial lake Missoula, Montana. g eological s ociety of america Bulletin 53:1569-1600. 11. (a) Bretz JH. 1969. t he Lake Missoula floods and the c hanneled s cabland. Journal of g eology 77:505-543; (b) partif M. 1995. t he floods that carved the West. s mithsonian 26(1):48-59. 12. (a) Baker Vr . 1978. paleohydraulics and hydrodynamics of s cabland loods. i n: Baker, pp. 255-275 (referenca 5); (b) vie detalja objavio je: s mith g a. 1993. Missoula flood dynamics and magnitudes inferred from sedimentology of slack-water deposits on the c olumbia plateau, Washington. g eological s ociety of america Bulletin 105:77-100. 13. Bretz 1969 (referenca 11a). 14. (a) albritton c c , Jr. 1967. uniformity, the ambiguous principle. i n: albritton c c , Jr., editor. uniformity and simplicity: a symposium on the principle of the uniformity of nature. g eological s ociety of america s pecial paper 89:1, 2; (b) austin s a. 1979. uniformitarianism - a doctrine that needs rethin-king. t he c ompass of s igma g amma epsilon 56(2):29-45; (c) g ould s J. 1965. i s uniformitarianism necessary? american Journal of s cience 263:233-228; (d) Hallam a. 1989. g reat geological controversies. 2nd ed. Oxford and New York: Oxford university press, pp. 30-64; (e) Hooyakaas r . 1959. Natural law and divine miracle: a historical-critical study of the principle of uniformity in geology, biology and theology. Leiden: e. J. Brill; (f) Hooyakaas r . 1970. c atastrophism in geology, its scientific character in relation to actualism and uniformitarianism. amsterdam and London: North Holland pub. c o.: (g) Huggett r . 1990. c atastrophism: systems of earth history. London and NY: edward arnold, pp. 41-72; (h) s hea JH. 1982. t welve fallacies of uniformitarianism. g eology 10:455-460. 15. Za opti pregled, videti: (a) ager d . 1993. t he new catastrophism: the importance of the rare event in geological history. c ambridge and New York: c ambridge university press; (b) Hallam, pp. 30-64, 184-215 (referenca 14d); (c) Huggett r . 1989. c ataclysms and earth history: the development of diluvialism. Oxford: c larendon press; (d) Huggett 1990, pp. 41200 (referenca 14g). 16. Lyell c . 1857. principles of geology; or, the modern changes of the earth and its inhabitants considered as illustrative of geology. r ev. ed. New York: d . appleton and c o., p. v. 17. Hallam, p. 55 (referenca 14d). 18. Lyell kM, editor. 1881. Life, letters and journals of s ir c harles Lyell, Bart., vol. 1. London: John Murray, p. 271 (14 June 1830), 273 (20 June 1830). 19. g ould s J. 1989. an asteroid to die for. d iscover 10(10):60-65. 20. (a) Natland ML, kuenen phH. 1951. s edimentary history of the Ventura Basin, c alifornia, and the action of turbidity currents. s ociety of economic paleontologists and Mineralogists s pecial publication 2:76-107; (b) phleger FB. 1951. d isplaced foraminifera faunas. s ociety of economic paleontologists and Mineralogists s pecial publication 2:66-75.

192

193

21. Videti poglavlje 13 za dalju diskusiju. 22. s chindewolf OH. 1977. Neocatastrophism? Firsoff Va, translator. c atastrophist g eology 2(1):9-21. 23. g artner s , Mcg uirk Jp. 1979. t erminal c retaceous extinction scenario for a catastrophe. s cience 206:1272-1276. 24. klasian rad o izumiranju jeste: Newell Nd . 1967. r evolutions in the history of life. i n: albritton, pp. 63-91 (referenca 14a). 25. Za spisak, videti poglavlje 9. 26. alvarez LW, alvarez W, asaro F, Michel HV. 1980. extraterrestrial cause for the c retaceous-t ertiary extinction. s cience 208:1095-1108. 27. Za dalji pregled i diskusiju, videti: (a) ager d V. 1993. t he nature of the stratigraphical record. 3rd ed. c hichester and New York: John Wiley and s ons; (b) emiliani c , kraus eB, s hoemaker eM. 1981. s udden death at the end of the Mesozoic. earth and planetary s cience Letters 55:317-334; (c) g ibson LJ. 1990. a catastrophe with an impact. Origins 17:38-47; (d) Hallam, pp. 184-215 (refe-renca 14d); (e) s harpton VL, Ward pd, editors. 1990. g lobal catastrophes in earth history; an interdisciplinary conference on impacts, volcanism, and mass mortality. g eological s ociety of america s pecial paper 247; (f) s ilver Lt . 1982. i ntroduction. i n: s ilver Lt , s chultz pH, editors. g eological implications of impacts of large asteroids and comets on the earth. g eological s ociety of america s pecial paper 190:xiii-xix. 28. Napier WM, c lube s VM. 1979. a theory of terrestrial catastrophism. Nature 282:455-459. 29. Melosh HJ. 1982. t he mechanics of large meteoroid impacts in the earths oceans. g eological s ociety of america s pecial paper 190:121-127. 30. c lube V, Napier B. 1982. c lose encounters with a million comets. New s cientist 95:148-151. 31. Oberbeck Vr , Marshall Jr , aggarwal H. 1993. i mpacts, tillites, and the breakup of g ondwanaland, Journal of g eology 101:1-19. 32. kristan-t ollmann e, t ollmann a. 1994. t he youngest big impact on earth deduced from geological and historical evidence. t erra Nova 6:209-217. 33. Huggett 1989, pp. 186-189 (referenca 15c). 34. kauffman e. 1983. c itirano u: Lewin r . extinctions and the history of life. s cience 221:935-937. 35. Nummedal d . 1982. c lastics. g eotimes 27(2):22, 23. 36. Za komentare o turbiditima, videti: Walker r g . 1973. Mopping up the turbidite mess. i n: g insburg r N, editor. evolving concepts in sedimentology. Baltimore and London: Johns Hopkins university press, pp. 1-37. Videti poglavlje 14 za dalju diskusiju o koralnim grebenima. 37. Za detalje od svedoka, videti: anonymous. 1976. t eton: eyewitness to di-saster. t ime (21 June), p. 56. 38. Holmes a. 1965. principles of physical geology. r ev. ed. New York: r onald press c o., p. 512. 39. Na primer, ecker r L. 1990. d ictionary of science and creationism. Buffalo: prometheus Books, p. 102. 40. s guret M, Labaume p, Madariaga r . 1984. eocene seismicity in the pyrenees from megaturbidites of the s outh pyrenean Basin (s pain). Marine g eology 55:117-131.

41. (a) c ampbell as . 1954. r adiolaria. i n: Moore r c , editor. t reatise on invertebrate paleontology, part d (protista 3). New York: g eological s ociety of america, and Lawrence. kans.: university of kansas press, p. d 17. Za dalju diskusiju po ovom pitanju, videti: (b) r oth aa. 1985. are millions of years required to produce biogenic sediments in the deep ocean? Origins 12:48-56; (c) s nelling aa. 1994. c an flood geology explain thick chalk layers? c reation ex Nihilo t echnical Journal 8:11-15. 42. t horarinsson s . 1964. s urtsey: the new island in the North atlantic. eysteinsson s , translator. New York: t he Viking press, p. 39. t ranslation of: s urtsey: eyjan nyja i atlantshafi. 43. (a) encyclopedia Britannica, editors. 1978. d isaster! When nature strikes back. New York: Bantam/Britannica Books, pp. 67-71; (b) Waltham t . 1978. c atastrophe: the violent earth. New York: c rown publishers, pp. 36-38. 44. Videti poglavlje 18 u vezi diskusije i legendi o potopu. 45. 1. knjiga Mojsijeva 6-8. 46. 1. knjiga Mojsijeva 2,5. 47. s tihovi 6, 10-14. 48. Videti 1. knjigu Mojsijevu 7; 8. 49. Videti 1. knjigu Mojsijevu 7,17-19. 50. 1. knjiga Mojsijeva 8,2.3. 51. Videti 1. knjigu Mojsijevu 7,24, g oodspeed; NeB. 52. 1. knjiga Mojsijeva 8,14. 53. (a) Hitching F. 1982. t he neck of the giraffe: d arwin, evolution, and the new biology. New York and s carborough, Ont.: Meridian, New american Library, pp. 110, 111; (b) Morris Jd . 1992. How could all the animals have got on board Noahs ark? Back to g enesis, No. 392. acts and Facts 22. s antee, c alif.: i nstitute for c reation r esearch; (c) Whitcomb Jc , Jr., Morris HM. 1961. t he g enesis flood. philadelphia: presbyterian and r eformed pub. c o., pp. 67-69; (d) Woodmorappe J. 1996. Noahs ark: a feasibility study. s antee, c alif.: i nstitute for creation research, pp. 15-21. 54. g ibson LJ. n.d. patterns of mammal distribution. unpublished manuscript distributed by the g eoscience r esearch i nstitute, Loma Linda university, Loma Linda c a 92350 u.s .a. 55. Numbers r L. 1992. t he creationists. New York: alfred a. knopf, pp. 335-339. 56. 1. knjiga Mojsijeva 1; 2. 57. 2. knjiga Mojsijeva 20,11; 31,17. 58. Za dalju procenu, videti: (a) d avidson r M. 1995. Biblical evidence for the universality of the g enesis flood. Origins 22:58-73. (b) Younker r W. 1992. a few thoughts on alden t hompsons chapter: Numbers, g enealogies, d ates. i n: Holbrook F, Van d olson L, editors. i ssues in revelation and inspiration. adventist t heological s ociety Occasional paper, vol. 1. Berrien s prings, Mich.: adventist t heological s ociety publications, pp. 173-199 (naroito str. 187-193). 59. Hasel g F. 1975. t he biblical view of the extent of the flood. Origins 2:77-95. 60. 1. knjiga Mojsijeva 7,19-23.

194

195

61. Videti 1. knjigu Mojsijevu 9,11-15 i knjigu proroka i saije 54,9. 62. 1. knjiga Mojsijeva 6,19 - 7,9. 63. Za neka od znaajnijih istraivanja, videti: (a) austin s a, Baumgardner Jr , Humphreys d r , s nelling aa, Vardiman L, Wise kp. 1994. c atastrophic plate tectonics: a global flood model of earth history. i n: Walsh r e, editor. proceedings of the t hird i nternational c onference on c reationism. pittsburgh: c reation s cience Fellowship, i nc., pp. 609-621. (b) Baumgardner Jr . 1994. c omputer modeling of the large-scale tectonics associated with the g enesis flood. i n: Walsh, pp. 49-62 (referenca 63a). (c) Baumgardner Jr . 1994. r unaway subduction as the driving mechanism for the g enesis flood. i n: Walsh, pp. 63-75 (referenca 63a). (d) Moln M. 1994. Mountain building and continental drift. i n: Walsh, pp. 353-367 (referenca 63a). 64. Flori J, r asolofomasoandro H. 1973. volution ou c ration? d ammarie les Lys, France: editions s d t , pp. 239-251. 65. Za pregled i procenu ovog koncepta, videti: (a) Mundy B. 1988. expanding earth? Origins 15:53-69. Opiran opis je dat u: (b) c arey s W, editor. 1981. t he expanding earth: a symposium. earth r esources Foundation, university of syndey. Brunswick, australia: i mpact printing; (c) c arey s W. 1988. t heories of the earth and universe: a history of dogma in the earth sciences. s tanford, c alif.: s tandard university press; (d) Jordan p. 1971. t he expanding earth: some consequences of d iracs gravitation hypotesis. Beer a, translation/editor. i n: ter Haar d , editor. i nternational series of monographs in natural philosophy, vol. 37. Oxford and New York: pergamon press. t ranslation of: d ie expansion der erde. 66. s mirnoff Ls . 1992. t he contracting-expanding earth and the binary system of its megacyclicity. i n: c hatterjee s , Hutton N i i i , editors. New concepts in global tectonics. Lubbock, t ex.: t exas t ech university press, pp. 441-449. 67. For example: (a) g urnis M. 1988. Large-scale mantle convection and the aggregation and dispersal of supercontinents. Nature 332:695699; (b) g urnis M. 1990. plate-mantle coupling and continental flooding. g eophysical r esearch Letters 17(5):623-626. 68. 1. knjiga Mojsijeva 8,2. 69. (a) ecker (referenca 39); (b) Newell Nd . 1982. c reation and evolution: myth or reality? New York: c olumbia university press, pp. 37-39; (c) r amm B. 1954. t he c hristian view of science and s cripture. g rand r apids: Wm. B. eerdmans pub. c o., p. 244; (d) Walker kr , editor. 1984. t he evolution-creation controversy: perspectives on religion, philosophy, science, and education. paleontological s ociety s pecial publication No. 1. knoxville, t enn.: university of t ennesee, p. 62. 70. Flemming Nc , r oberts d g . 1973. t ectono-eustatic changes in sea level and seafloor spreading. Nature 243:19-22. 71. (a) Za dvotomno izdanje koje tretira ove probleme i alternative, videti: Beloussov V, Bevis Mg , c rook kaW, Monopolis d , Owen Hg , r uncorn s k, s calera c , t anner WF, t assos s t , t ermier H, Walzer u, augustithis s s , editors. 1990. c ritical aspects of the plate tectonic theory, 2 vols. athens: t heophrastus publications, s .a.; (b) Meyerhoff aa, Meyerhoff Ha. 1972a.

t he new global tectonics: age of linear magnetic anomalies of ocean basins. american association of petroleum g eologists Bulletin 55:337-359; (d) s mith N, s mith J. 1993. an alternative explanation of oceanic magnetic anomaly patterns. Origins 20:6-21; (e) za spisak radova raznih autora koji sumnjaju u standardni pogled, videti: c hatterjee and Hutton (referenca 66). 72. Oard MJ. 1990. a post-flood ice-age model can account for Quaternary features. Origins 17:8-26. 73. s harp r p. 1988. Living ice: understanding glaciers and glaciation. c ambridge and New York: c ambridge university press, p. 181. 74. r ampino Mr . 1993. ancient glacial deposits are ejecta of large impacts: the i ce age paradox explained. eOs , t ransaction of the american g eophysical union 74(43):99. 75. (a) c rowell Jc . 1964. c limatic significance of sedimentary deposits containing dispersed megaclasts. i n: Nairn aeM, editor. problems in paleoclimatology: proceedings of the Nat O paleoclimates c onference 1963. London, New York, and sydney: John Wiley and s ons, pp. 86-99; (b) d unbar c O. 1940. Validity of the criteria for Lower c arboniferous glaciation in western argentina. american Journal of s cience 238:673-675; (c) Mckoen JB, Hack Jt , Newell WL, Berkland JO, r aymond La. 1974. North c arolina glacier: evidence disputed. s cience 184:88-91. 76. Za neke druge primere ponovnog objanjenja takozvanih glacijalnih naslaga, videti: (a) Bailey r a, Huber Nk, c urry r r . 1990. t he diamicton at d eadman pass, central s ierra Nevada, c alifornia: a residual lag and colluvial deposit, not a 3 Ma glacial till. g eological s ociety of america Bulletin 102:1165-1173; (b) c rowell Jc , Frakes La. 1971. Late paleozoic glaciation of australia. Journal of the g eological s ociety of australia 17:115-155; (c) d ott r H, Jr. 1961. s quantum tillite, Massachusetts - evidence of glaciation or subaqueous mass movements? g eological s ociety of america Bulletin 72:1287-1306; (d) engel Ba. 1980. c arboniferous biostratigraphy of the Hunter-Manning-Myall province. i n: Herbert c , Helby r , editors. a guide to the s idney Basin. d epartment of Mineral r esources, g eological s urvey of New s outh Wales Bulletin 26:340-349; (e) Lakshmanan s . 1969. Vindhyan glaciation in i ndia. Vikram university i nstitute of g eology Journal 2:57-67; (f) Newell Nd . 1957. s upposed permian tillites in northern Mexico are submarine slide deposits. g eological s ociety of america Bulletin 68:1569-1576; (g) Oberbeck, Marshall, and aggarwal (referenca 31); (h) s chermerhorn LJg . 1974. No evidence for glacial origin of late precambrian tilloids in angola. Nature 252:114, 115; (i) s chwarzbach M. 1964. c riteria for the recognition of ancient glaciations. i n: Nairn, pp. 81-85 (referenca 75a); (j) Winterer eL. 1964. Late precambrian pebbly mudstone in Normandy, France: t ilite or tilloid. i n: Nairn, pp. 159-187 (referenca 75a).

196

197

13. Geoloki dokazi za globalni Potop

Onaj koji zna istinu nije jednak sa onim koji je voli. - konfui 1

Jedan geolog je jednom prilikom ponudio 5.000 dolara za nauni dokaz o globalnom potopu.2 Njegova ponuda odraava esto prisutan skepticizam da takav dokaz ne postoji. italac je pozvan da proceni, na osnovu injenica koje e biti iznete u ovom poglavlju, postoje li ili ne geoloki dokazi za biblijski potop. Biblijski model potopa nije samo intrigantan, on uliva strahopotovanje i nije prihvatljiv za neodlune! Zastupnici stvaranja obino smatraju da ovaj dogaaj ukljuuje vei deo fanerozoika, deo koji je relativno bogat fosilima. On je u proseku debeo vie stotina metara irom cele planete. Jedna od najveih razlika izmeu evolucije i stvaranja jeste iznos vremena pretpostavljen za taloenje ovih fanerozojskih sedimenata. evolucija ukazuje na stotine miliona godina u odnosu na jednogodinji potop. postoje dobri testovi pomou kojih moemo proceniti oba modela. t reba istai da ponovo prihvatanje katastrofikih objanjenja smanjuje razliku izmeu ova dva pogleda na svet. Neki dokazi koje su zastupnici s tvaranja pre koristili sada nemaju toliki znaaj, poto se mogu ukljuiti u neokatastrofizam. Jedan od takvih dokaza jeste dobra ouvanost mnogih fosila irom sveta kao pokazatelj rapidnog zatrpavanja oekivanog od poplave. Meutim, poto i zastupnici s tvaranja i oni koji to nisu mogu sada ukljuiti rapidno zatrpavanje u svoja objanjenja, dobra ouvanost fosila ne moe dugo da slui kao razdvajajui faktor ova dva modela. u ovom poglavlju analiziraemo injenice iz geolokih slojeva koje ukazuju na veliku aktivnost potopa. d odatne informacije vezane za rasprostranjenost i trajanje potopa, kao i legende i njemu iznete su na drugim mestima.3

Velika podvodna aktivnost na kontinentima

kontinenti nae planete sainjeni su od lakih granitnih stena i doslovno plutaju na guim stenama (videti sliku 12.2c ), drei kontinente iznad nivoa mora. kada toga ne bi bilo, postojale bi stalne poplave irom sveta.

kada se kreemo po kontinentima nalazimo neoekivano mnotvo morskih fosila, kao to su korali, koljke i krinoidi. g eolog elton (J. s. s helton) istie ovu dilemu: Morske sedimentne stene su veoma este i rasprostranjene su na dananjem kopnu vie nego sve druge vrste sedimentnih stena zajedno. Ovo je jedan od onih jednostavnih dokaza koji prosto vapi za objanjenjem; on lei u sreditu ovekovog kontinuiranog napora da potpunije razume geoloku prolost.4 i dok neki mogu oseati da je to prost dokaz koji vapi za objanjenjem, on se veoma dobro uklapa u izvetaj o potopu. 18.11.1929. godine zemljotres je pogodio obalu Nove engleske i provincije Meritajm u kanadi. poznat kao g rand Benks zemljotres, on je uzrokovao klizanje velike mase sedimenta koji je leao u okeanu na rubu kontinenta. On je, takoe, oslobodio druge sedimente, formirajui rastresit mulj koji je skliznuo niz nagib kontinenta u dublje delove severnog atlantskog okeana. s edimenti su se irili prema puini preko podvodnog nagiba prevalivi i vie od 700 kilometara.5 Neko moe pomisliti da je masa osloboenog mulja koja je tekla okeanom mogla brzo da se pomea sa morskom vodom i da izgubi svoje svojstvo kao odvojena jedinica, ali to nije bio sluaj. Osloboeni mulj ima veu gustinu od morske vode, poto predstavlja meavinu vode, teih stena, peska, praha i estica gline. Ovaj mulj tee ispod lake morske vode na slian nain kao to voda tee po kopnu ispod vazduha. s amo se mali deo mulja rastvori u vodi. Za vreme g rand Benks zemljotresa bio je pokrenut turbiditni tok koji taloi jedinstven i sloen sedimentni sloj zvan turbidit. Na sreu po nauku, ali na nesreu po komercijalnu telegrafiju, 12 transatlantskih kablova koji su leali na putu turbiditnog toka bili su pokidani, neki na dva ili na tri mesta. kidanje svakog kabla bilo je precizno utvreno vremenom prekida telegrafskog prenosa, a njegova lokacija je utvrena testovima otpornosti i kapaciteta. kablovi koji su bili blie epicentru zemljotresa, blizu vrha kontinentalnog nagiba, prekinuli su se skoro trenutno, verovatno pod iznenadnim klizanjem sedimenta. i dui dalje turbiditni tok je pokidao susedne kablove. procenjena brzina kretanja je bila povremeno vea od 100 kilometara na as. poslednji kabl, udaljen vie od 650 kilometara od obale, bio je prekinut za neto manje od 13 asova nakon zemljotresa. t urbidit je prekrio vie od 100.000 kvadratnih kilometara morskog dna i imao je prosenu debljinu neto manju od jednog metra. procenjena zapremina iznosila je 100 kubnih kilometara.6 t urbiditni tok takoe se desio u sluaju t itanika, koji je potonuo 1912. godine.7 t urbiditi su naroito interesantni kao dokazi za potop. Oni se formiraju naglo i jedino pod vodom. Jedan turbidit ne dokazuje potop, ali njihova brojnost u sedimentnim slojevima na kontinentima govori o velikoj podvodnoj aktivnosti. g eologija nije prihvatala koncept turbidita sve do sredine 20. veka, a samo dve decenije kasnije reeno je da desetine hiljada razvrstanih slojeva, koji lee jedni preko drugih, treba interpretirati kao naslage turbiditnih tokova.8 Oni se sada smatraju kao najea sedimentna stena.9 ak

198

199

i neke retke vrste stena kao to je gips, za koji se smatra da nastaje isparavanjem u slanim vodama, objanjavaju se kao turbiditi.10 t urbiditi se esto javljaju unutar veih taloenja zvanih podvodne lepeze. i ako ih pronalazimo u izobilju na kontinentima, oni isto tako nastaju pod vodom. protivnici koncepta s tvaranja smatraju da je tokom veeg dela fanerozoika nivo mora bio vie od pola kilometra vei nego to je danas,11 da su kontinenti bili ravniji, a okeani vii.12 Meutim, ovim objanjenjem geolozi se nesvesno pribliavaju modelu potopa (osim po obuhvaenom vremenu). Obilje morskih fosila, turbidita i podvodnih lepeza predstavlja dokaz o velikoj podvodnoj aktivnosti kontinenata. i nteresantne su analize usmerenosti vodenih tokova. kada se prouavaju sedimentne stene, geolozi esto nalaze pokazatelje smera strujnog toka tokom taloenja. d odatni dokaz za koncept jedne velike katastrofe jeste otkrie dominantnog smera strujnih tokova u veem delu fanerozoika u s evernoj americi. pod normalnim uslovima voda tee u razliitim smerovima, kao to vidimo kod reka na dananjim kontinentima. s a druge strane, ako su kontinenti bili pod vodom za vreme potopa, strujni tok bi trebalo da ima jedan smer. Opirna istraivanja na 15.000 lokaliteta u s evernoj americi pokazuju jugozapadni smer za donji deo fanerozoika i istoni smer za slojeve iznad. i sti obrazac moe se primeniti i na Junu ameriku. Ovo moe biti pokazatelj najintenzivnijeg delovanja vode tokom potopa. pri samom vrhu geolokog stuba stene ne otkrivaju dominantan obrazac.13 Moemo objasniti ovaj kasniji nedostatak usmerenosti procesom odvoenja vode sa kontinenata na kraju potopa ili poslepotopnom aktivnou.

iroko rasprostranjene sedimentne naslage

kada je u pitanju dogaaj kao to je globalni potop moe se oekivati iroka rasprostranjenost sedimenata, to pokazuju primeri. i zvetavajui o naslagama krenjaka Norman Njuvel (Norman Newell) iz Nacionalnog muzeja u Njujorku kae da su se mora rasprostirala preko neverovatno velikih podruja u svetu.14 d erek ejder (d erek ager), geolog koji snano podupire katastrofizam, opisuje stenske jedinice iz perma debele 30 metara, koje se nalaze u zapadnoj kanadi i prostiru se preko podruja veeg od 470.000 kvadratnih kilometara. On, takoe, izvetava o sloju koji je debeo oko jedan metar i koji se moe nai du celog venca alpa15. u s ad d akota formacija na zapadu, prosene debljine 30 metara, prekriva nekih 815.000 kvadratnih kilometara. iroka rasprostranjenost specifinih sedimentnih naslaga sa kopnenim fosilima prua dokaz o katastrofi na kontinentima za koju nemamo adekvatnu analogiju. d obar primer je trijaski inaramp (s hinarump) konglomerat sa fosilnim drveem, koji predstavlja deo inli formacije naene na jugozapadu sad. Ovaj konglomerat, koji povremeno prelazi u krupnozrni pear, obino ima debljinu manju od 30 metara i prostire se na preko 250.000 kvadratnih

kilometara.16 konglomerati i peari, kao to je inaramp, sastoje se od dosta krupnih estica koje zahtevaju prilino veliku energiju za svoj transport. Bile bi potrebne sile drugaije od dananjih za irenje skoro kontinuiranih naslaga preko toliko velikog podruja. t eko je zamisliti da je takva kontinuiranost mogla biti izazvana lokalnim sedimentnim aktivnostima. svaka dolina, kanjon ili planina koji bi nastajali postepeno lako bi prekinuli ovaj kontinuitet. Bazni konglomerati i druge jedinice naene u mnogim geolokim formacijama prezentuju isti dokaz. t eko je razumeti pojavu da su neke od ovih formacija tako tanke i iroke. Na primer, ako bi veliina strane ove knjige predstavljala inaramp konglomerat, njegova proporcionalna debljina bi bila u proseku samo oko etvrtine debljine papira. t ako tanke, jedinstvene, iroko rasprostranjene naslage ukazuju na potopnu aktivnost (iroko i polagano nadiranje vode u pokretu), a ne na lokalnu sedimentaciju. iroka rasprostranjenost, kontinuiranost i znaajna jedinstvenost mnogih geolokih formacija ukazuje na obimnu distribuciju sedimenata u velikoj poplavi. c rvenkasta inli grupa prekriva oko 800.000 kvadratnih kilometara.17 r aznobojna jurska Morison formacija sa fosilizovanim dinosaurusima prua se na preko 1 milion kvadratnih kilometara od kanade do t eksasa18, pa ipak njena prosena debljina je samo oko 100 metara. t akve iroko rasprostranjene formacije oslikavaju neobian i sveobuhvatan obrazac taloenja. Moda su ovi obrasci samo deo razloga to su fosilni tipovi mnogo rasprostranjeniji od njihovih ivih predstavnika.19 d a li su ove iroko rasprostranjene naslage mogle nastati od udara meteorita, koje pretpostavljaju neokatastrofisti,20 a ne od potopa? s edimentni slojevi na Zemlji nemaju skoro nijedan tip naslaga koji nastaje udarom meteorita. Na primer, kod Meteor kratera u arizoni21 male lokalne naslage uzrokovane udarom meteorita sainjene su od pomeanih blokova stena, umesto od iroko rasprostranjenih, sortiranih sedimenata koje obino nalazimo na Zemlji. d a li su udari asteroida mogli uzazvati velike vodene talase koji bi proizveli iroko rasprostranjene sedimentne slojeve? t akav scenario se pribliava dogaajima koji su se mogli desiti tokom potopa. Moramo, takoe, zapamtiti da neokatastrofizam ima neke implikacije koje predstavljaju problem za evolucioni model. r apidno katastrofiko taloenje sedimenata ima tendenciju da eliminie pretpostavku o milionima godina (koje su neophodne za evoluciju organizama unutar tih formacija). stalno isticanje katastrofizma od strane geologa koji ne zastupaju potop, smanjuje pretpostavljeni iroki vremenski raspon i ukazuje na pribliavanje modelu potopa.

Nekompletni ekosistemi
ako se period fanerozoika razvijao vie stotina miliona godina, organizmi naeni na bilo kom nivou treba da predstavljaju adekvatne ekoloke sisteme koji su dovoljno kompletni da obezbede preivljavanje. u lancu ishrane ivotinje se hrane biljkama koje dobijaju energiju od s unca. problem je kada

200

201

fosilni zapis prikazuje ivotinje bez dovoljne koliine biljaka potrebnih za njihovu ishranu. ta su ivotinje jele da bi preivele tokom miliona godina evolucije? geolozi koji zastupaju potop smatraju da su ivotinje bile transportovane sa njihovih uobiajnih stanita, dok su biljke bile sprane verovatno formirajui debele slojeve uglja kao to je Morvel sloj u australiji debljine 165 metara. prethodno spomenuta Morison formacija na zapadu sad oigledno predstavlja veliki, ali nekompletni ekoloki sistem. t o je jedan od najbogatijih izvora fosilizovanih dinosaurusa na svetu (slika 9.1), meutim, biljke su retke u njihovoj blizini.22 ta je jela ova ogromna ivotinja? paleontolog t eodor Vajt (t heodore White) komentarie da iako je Morison ravnica bila podruje rapidne akumulacije sedimenata, fosili biljaka praktino ne postoje.23 On dalje kae da u poreenju sa slonom jedan apatosaurus moe pojesti tri i po tone biljne hrane dnevno. ako su dinosaurusi tu iveli milionima godina, ta su jeli ako su biljke bile tako retke? Morison formacija u Montani je praktino bez biljnih fosila kroz vei deo svoje sekvence.24 Neki autori komentariu da je odsustvo dokaza za biljni ivot u formi ugljenih naslaga i organski bogatih glina - zbunjujue.25 i straivai istiu da je 10 od 12 uzoraka prouavanih pod mikroskopom bilo potpuno bez palinomorfa (polen i spore) proizvedenih od biljaka. Zbog postojanja tako slabog izvora energije naunici se ude kako su veliki dinosaurusi mogli preiveti pretpostavljene milione godina dok je Morison formacija bila taloena. d a bi objasnili ovu dilemu oni su pretpostavili da su biljke postojale, ali nisu fosilizovane. Ova ideja nije opravdana, poto su brojne ivotinje i vrlo malo biljaka dobro ouvani. Moda ovo podruje nije mesto gde su dinosaurusi iveli. Moda su oni zatrpani za vreme potopa, dok su biljke bile odvojene i transportovane na drugo mesto. paleontolozi izvetavaju o slinoj situaciji kod dinosaurusa protoceratopsa naenog u centralnom delu g obi pustinje u Mongoliji. i straivai koji su prouavali ove naslage krede zakljuili su da mnotvo biljojeda (protoceratopsa) i mnotvo tragova fosilizovane faune (naroito upljina nainjenih od strane insekata) ukazuje na region velike produkcije. Odsustvo dokaza za dobro razvijene biljne kolonije je stoga neoekivano i zbunjujue.26 i znenaujui podaci dolaze i iz kokonino peara, sedimentne formacije svetle boje koja se nalazi blizu vrha g rand kanjona u arizoni (slika 13.1, strelica odmah ispod vrha). Ova formacija, koja je u proseku debela 150 metara, prostire se na nekoliko stotina kvadratnih kilometara. u donjoj polovini kokonino formacije javlja se mnotvo otisaka nogu, verovatno od vodozemaca ili gmizavaca, dok se biljke ne pojavljuju. Osim otisaka nogu otkriveno je i nekoliko kanala crva i tragova beskimenjaka.27 ako su bili potrebni milioni godina za formiranje kokonino formacije, kakva je hrana bila na raspolaganju ivotinjama koje su ostavile sve ove tragove? Ne nalazimo dokaze za postojanje biljne hrane. ako su otisci nogu dobro ouvani, trebalo bi oekivati i otiske korenja, stabala i lia biljaka.

s koro svi tragovi u kokonino formaciji pokazuju da su se ivotinje kretale uzbrdo,28 a ista situacija se javlja i u d e eli pearu na istoku.29 ivotinje koje su napravile tragove u kokonino pearu nisu fosilizovane, ali njihovi tragovi su sauvani u velikom broju. tavie, imamo vrste dokaze da su one ostavile svoje tragove pod vodom, nasuprot uobiajenom objanjenju da su ih ostavile na pustinjskim dinama.30 Nisu li ivotinje beei od potopa ostavile sve ove tragove? Neke grupe fosila izgledaju kao kompletni ekosistemi, dok druge ne. kako moe evolucioni model lagane sedimentacije objasniti nekompletne fosilne grupe? evolucionisti pretpostavljaju da je bilo potrebno bar 5 mili ona godina za taloenje Morison ili kokonino formacije. kako su ivotinje, naene u ovim slojevima, mogle preiveti bez adekvatnog izvora hrane? s ortiranje organizama tokom potopa moe reiti ovu dilemu. Na osnovu ekolokih pokazatelja moe se zakljuiti da su Morison i kokonino formacije bile nataloene rapidno.

Prekidi u sedimentnim slojevima

31

kada gledamo velike sedimente renih dolina i kanjona, obino nismo svesni da esto nedostaju znaajni delovi geolokog stuba. Nedostajui delovi se ne uoavaju lako, osim ako nismo dobro upoznati sa geolokim stubom. kao ilustarciju, kompletne serije slojeva u geolokom stubu moemo oznaiti slovima alfabeta. ako na jednom lokalitetu naemo samo a, d i e, mi emo pravilno zakljuiti da B i c nedostaju izmeu a i d. t o znamo zato to se B i c nalaze na odgovarajuem mestu na drugom lokalitetu. s lojevi iznad i ispod prekida (to jest a i d u naem primeru) su esto u bliskom kontaktu. prema standardnom geolokom merenju vremena prekid ukazuje na vreme potrebno za razvoj nedostajuih slojeva, kao to su B i c u gornjem primeru. g rand kanjon u arizoni je jedno od najveih geolokih izlobenih podruja na svetu. s trelice na slici 13.1 pokazuju nedostajue delove (hijatuse ili prekide) u geolokom stubu. Od vrha ka dnu prekidi predstavljaju vremenske jazove od 6, 14 i 100 miliona godina prema standardnoj geolokoj skali. d onja strelica pokazuje prekid koji ukljuuje kompletne periode ordovicijuma i silura (vidi sliku 10.1 za terminologiju). Mnogi naunici prihvataju da ti prekidi postoje, poto su naslage ordovicijuma i silura navodno prisutne u drugim delovima sveta. u evolucionom kontekstu ove naslage bi zahtevale dugo vreme za svoj nastanak i za evoluciju organizama koji su formirali svoje fosile u njima. g eolozi odreuju nedostajue delove sedimenata na osnovu poreenja fosila iz sedimentnih slojeva sa kompletnim sekvencama geolokog stuba. Oni, takoe, koriste radiometrijsko datiranje. g eolozi su ve dugo svesni postojanja ovih prekida i obino ih oznaavaju terminom diskordancije, mada se nekada ovaj termin koristi na razliite naine u razliitim zemljama. postoji nekoliko tipova diskordancija.

202

203

SLIKA 13.1 - Pogled na Kanjon Kolorado u Arizoni. Strelice od vrha ka dnu ukazuju na tri pretpostavljena prekida (nedostaju}e slojeve) od oko 6, 14 i 100 miliona godina.

ako su slojevi stena iznad i ispod prekida pod nekim uglom, koristi se termin tektonsko-eroziona diskordancija. ali ako su oni paralelni, sa odreenim pokazateljima erozije, ovaj kontakt se naziva eroziona doskordancija. a ako linija kontakta nije vidljiva, ili nema tragova erozije, onda se naziva parakonkordancija. Naroito emo obratiti panju na poslednja dva tipa odnosa izmeu stenskih slojeva. Vano pitanje je: Zato ne nailazimo na nepravilne oblike erozije u donjem sloju ovih prekida ako oni predstavljaju tako velike periode vremena? u tom sluaju bi se desila velika erozija pre nego to bi se nataloio sloj iznad prekida. u najmanju ruku, pod normalnim okolnostima oekivali bismo oko 100 metara erozije za samo 4 miliona godina.32 g eolog i vo Luita (i vo Lucchitta), koji ne zastupa koncept s tvaranja i koji je proveo veliki deo svog ivota prouavajui kanjon kolorado ija je dubina vie od jednog kilometra, ukazuje da se formiranje ovog kanjona desilo u fenomenalno kratkom vremenu od 4 do 5 miliona godina.33 Manjak erozije ukazuje na malo ili nimalo vremena za ove prekide. s like 13.2a-d prikazuju kako se razvijaju neravni i komplikovani obrasci tokom geolokih perioda. Meutim, obrazac koji mi vidimo je vie nalik onom na slikama 13.1 i 13.2e, sa malo ili nimalo erozije. Oekivali bismo odreenu vrstu erozije od poplave, ali unutar sedimentnih slojeva veoma retko nalazimo tragove starih renih dolina i kanjona.

Moda emo dobiti bolju predstavu o ovim prekidima ako sedimentne slojeve prikaemo na osnovu pretpostavljenog standardnog geolokog raunanja vremena. s lika 13.3 predstavlja slojeve iz severoistonog regiona g rand kanjona, poreane na vremenskoj skali po svojoj debljini, poto sedimentni slojevi imaju tendenciju da budu povezani po obema ovim kategorijama. Na slici su nedostajui delovi geolokog stuba oznaeni crnom bojom. Zapazite vremensku skalu u drugoj koloni. Ovaj dijagram pokazuje vreme taloenja slojeva i vreme koje nedostaje izmeu slojeva. Oigledno je da su prekidi (crno) esti i zauzimaju veliki deo geoloke vremenske skale. Ovaj grafik prikazuje samo glavne prekide. Mnogi manji prekidi postoje unutar prikazanih sedimentnih slojeva (beli segmenti). Ovaj dijagram je vertikalno uvelian 16 puta. d rugim reima za prikazanu visinu bono pruanje bi bilo 16 puta vee od prikazanog. d uina koju dijagram predstavlja je oko 200 kilometara, dok je debljina slojeva (beli segmenti) samo oko tri i po kilometra. t o pokazuje koliko su ravni i iroko rasprostranjeni ovi slojevi, kao i prekidi, koji se esto pruaju preko nekoliko stotina hiljada kvadratnih kilometara. Odsustvo erozije na razliitim prekidima ukazuje da su sedimentni slojevi bili naglo nataloeni za vreme potopa. ako su bili potrebni dugi periodi vremena, mi emo videti dokaze o geolokim procesima koji su se deavali na povrini slojeva odmah ispod prekida. Na postojeoj povrini kopna i morskog dna mi esto moemo videti tragove vremena: erozivno ispiranje kontinenata i formiranje jaruga, dolina i kanjona. d rugi produkti koji vremenom nastaju, kao to su naslage tla, uticaj vremenskih uslova i rast biljaka, ostavljaju tragove koji bi bili vidljivi na prekidima. Meutim, obino su slojevi odmah ispod prekida ravni i neoteeni, ukazujui da je malo ili nimalo vremena proteklo pre nego to su bili prekriveni drugim slojevima. s lika 13.3 takoe prikazuje kontrast izmeu ovih ravnih prekida i dananje erodirane topografije na Zemlji. t alasaste pune i isprekidane linije predstavljaju dananju povrinu kopna u nekim regionima. ako su izmeu svih ovih slojeva protekli milioni godina, zato su kontakti izmeu pretpostavljenih prekida tako ravni u poreenju sa postojeom povrinom Zemlje? t eko je zamisliti da se nita nije desilo na povrini prekida milionima godina. kada stanemo na ivicu g rand kanjona (slika 13.1) odmah nas impresioniraju izuzetno paralelni stenski slojevi. Ovaj fenomen je suprotan otrom profilu kanjona koji ukazuje na nepravilnost erozije. Zato ne uoavamo sline osobine na prekidima? d ananje stope erozije su tako velike da je ceo geoloki stub mogao potpuno biti erodiran vie puta34 tokom dugih perioda koji se pretpostavljaju. i pak, na prekidu od 100 miliona godina, prikazanom donjom strelicom na slici 13.1, zapaamo vrlo malo erozije, ili kontakt izgleda zaglaen, ili se ne vidi. i zvetavajui o ovom prekidu, geolog s tenli Bjus (s tanley Beus) kae: Ovde je konkordanciju teko locirati iako predstavlja vie od 100 miliona godina.35 Za povrinu oznaenu srednjom strelicom

204

205

SLIKA 13.2 - Oblici talo`enja i erozije. A: Oblik kontinuiranog talo`enja. Sedimentni se obi~no talo`e po ravnom, horizontalnom obrascu, kao {to je prikazano. B: Erozija. C. Nastavak sedimentacije. Stara erodovana povr{ina je jo{ uvek vidljiva. Ovaj oblik je ~est unutar sedimentnih slojeva gde god zna~ajni delovi geolo{kog stuba nedostaju. D: Drugi ciklus erozije i talo`enja dalje uslo`njava ovaj oblik. E: Najnormalniji oblik na koji se nailazi. Kod E oblika o~ekujemo zna~ajnu eroziju izme|u slojeva 2 i 3 (leva strana), ukoliko je veliki period vremena bio uklju~en u talo`enje slojeva "a" i "b" koji su natalo`eni sa desne strane. Hipoteti~ki dijagram sa razli~itim vertikalnim uve}anjem zavisi od erozionih uslova.

SLIKA 13.3 - Prikaz sedimentnih slojeva u isto~noj Juti, i manjim delom u zapadnom Koloradu, zasnovan na standardnog geolo{koj vremenskoj skali (u odnosu na debljinu, mada su ova dva faktora povezana). Bela podru~ja predstavljaju slojeve sedimentnih stena, dok crna podru~ja predstavljaju vreme glavnih prekida (hijatusa) izme|u slojeva, gde delovi geolo{kog stuba nedostaju u ovom regionu. Slojevi (bela podru~ja) o~igledno le`e direktno jedni preko drugih sa ravnom povr{inom kontakta. Crna podru~ja predstavljaju pretpostav-ljeno vreme izme|u sedimentnih slojeva. Neravne isprekidane i pune linije u gornjim slojevima predstavljaju dva primera dana{nje povr{ine zemlje u regionu koji je use~en erozijom. Isprekidana linija predstavlja jednu od najravnijih povr{ina me|udr`avnog regiona, dok puna linija predstavlja brda dalje na jugu. Ovo nudi dokaz za model Potopa po kome su slojevi (bela podru~ja) bili natalo`eni rapidno po svom redosledu, bez mnogo vremena za eroziju izme|u njih. Erozija na kraju Potopa, i nakon njega, proizvela je neravnomernu topografiju koja danas postoji (isprekidane i pune linije). Ako su milioni godina protekli izme|u talo`enja ovih slojeva (crna podru~ja), kako pretpostavlja geolo{ka vremenska skala, o~ekivali bismo oblike erozije ne{to sli~nije dana{njem obliku povr{ine (isprekidane i pune linije) izme|u belih slojeva. Glavni periodi geolo{kog stuba dati su u levoj koloni, pra}eni njihovom navodnom staro{}u u milionima godina. Imena u sedimentnim jedinicama predstavljaju samo glavne formacije ili grupe. Vertikalno uve}anje je oko 16 puta. Horizontalno rastojanje iznosi oko 200 kilometara, dok je ukupna debljina slojeva (bela podru~ja) oko tri i po kilometra.
Dijagram je zasnovan na: (a) Bennison AP. 1990. Geological highway map of the southern Rocky Mountain region: Utah, Colorado, Arizona, New Mexico. Rev. ed. U.S. Geological Highway Map No. 2. Tulsa, Okla.: American Association of Petroleum Geologists; (b) Billingsley GH, Breed WJ. 1980. Geologic cross section from Cedar Breaks National Monument through Bryce Canyon National Park to Escalante, Capitol Reef National Park, and Canyonlands National Park, Utah. Torrey, Utah: Capitol Reef Natural History Assn.; (c) Molenaar CM. 1975. Correlation chart. In: Fassett JE, editor. Canyonlands country: a guidebook of the Four Corners Geological Society eighth field conference, p. 4; (d) Tweto O. 1979. Geological map of Colorado, scale 1:500,000. Reston, Va.: U.S. Geological Survey.

206

207

SLIKA 13.4 - Isto~na obala Australije u Novom Ju`nom Velsu. Strelica ukazuje na pretpostavljeni vremenski prekid u talo`enju sedimenata od 5 miliona godina, odmah ispod crnog ugljenog sloja.

(slika 13.1), koja predstavlja pretpostavljeni prekid od 14 miliona godina, drugi geolog istie da su dokazi tako retki da se kontaktna linija moe teko odrediti, bilo izdaleka ili izbliza.36 d a je proteklo toliko vremena koliko se pretpostavlja, mi bismo uoili velike nepravilnosti usled erozije. i stona obala australije sadri izuzetne ugljene slojeve (slika 13.4). i zmeu gornjih stena i Buli uglja navodno postoji vremenski prekid u taloenju sedimenata od oko 5 miliona godina.37 Ovaj vremenski prekid, koji se prua ispod naslaga Buli uglja, prekriva nekih 90.000 kvadratnih kilometara ovog regiona. t amo gde je prisutan Buli ugalj teko je predvideti kako su sloj uglja ili vegetacija koja ga je proizvela ostali tu tokom 5 miliona godina bez oteenja. evropski alpi su delimino sainjeni od kompleksa ogromnih klizita i nabo ranih slojeva zvanih navlake. i zmeu slojeva tih navlaka geolozi pretpostavljaju vremenske prekide u sedimentaciji koji pokazuju odsustvo erozije zabeleno i na drugim mestima. slika 13.5 prikazuje deo Morkles navlake u dolini r one u vajcarskoj. strelica pokazuje pretpostavljeni vremenski prekid od oko 45 miliona godina (gornja kreda i kasnije) koji pokazuje malo erozije. uzgred, sekvenca slojeva oko strelice (gornji deo slike) je potpuno prevrnuta, a do prevrtanja je dolo kada su slojevi bili gurnuti na sever tokom formiranja alpa. Neki geolozi su komentarisali odsustvo dokaza za geoloke promene oekiva ne na ovim vremenskim prekidima. govorei o vrsti vremenskog prekida u sedimen taciji zvanog parakonkorndancija, Norman Njuvel iz amerikog prirodnjakog mu zeja u Njujorku kae: Znaajan aspekt parakonkordancije u sekvenci krenjaka

SLIKA 13.5 - Dolina reke Rone u [vajcarskoj. Strelica ukazuje na pretpostavljeni prekid u sedimentaciji od oko 45 miliona godina. Svi gornji slojevi oko strelice, pa sve do vrha, prevrnuti su zbog nabiranja, kada su slojevi klizili sa juga (desno).

je odsustvo dokaza za kvaenje podpovrine. Ostaci rastvaranog zemljita i karstne povrine, koje se mogu oekivati kao rezultat duge izloenosti vazduhu, ili nedostaju, ili su neprepoznatljive. spekuliui o uzroku ovih ravnih povrina on dalje kae da je poreklo parakonkordancija nesigurno i ja nemam jednostavno reenje ovog problema.38 u narednoj publikaciji Njuvel komentarie: Zagonetna karakteristika granica izmeu slojeva i biostratigrafskih granica (granice izmeu razliitih fosilnih grupa) jeste generalno odsustvo fizikog dokaza za izloenost vazduhu. t ragovi dubokog kvaenja, spiranja, kanalisanja i zaostalog ljunka su odsutni, ak i tamo gde su donje stene ronaki krenjaci... Ove granice su parakonkordancije koje se obino otkrivaju samo na osnovu paleontolokog (fosilnog) dokaza.39 Van endel (t . H. van andel) sa s tenford univerziteta kae: Ja sam ranije razmatrao dva tanka ugljena sloja u Venecueli, razdvojena sa nekoliko desetina centimetara sive gline i nataloena u obalskoj movari, koji su donjo-paleocenske i gornjo-eocenske starosti. i zloenost je bila izuzetna, ali su ak i najsistematinija istraivanja propustila da objasne precizan poloaj ovog vremenskog prekida od 15 miliona godina .40 Vrlo je mogue da se tih 15 miliona godina nikada nije ni desilo. i ntrigantno pitanje odsustva dokaza za proteklo vreme na kontaktima izmeu sedimenata, upuuje na alternativna objanjenja.41 Neki naunici

208

209

pominju ravna podruja na Zemlji, kao to je dolina donjeg toka reke Misisipi. Meutim, ona ne predstavlja vremenski prekid u sedimentaciji, poto voda i drugi geoloki agensi tu danas taloe sedimente i nee doi do pojave vremenskog prekida u fosilnom zapisu ako ovi sedimenti nastave da se gomilaju. d rugi ukazuju da se erozija nije mogla desiti ako su povrine prekida bile pod vodom. Meutim, biti pod vodom ne znai i biti zatien, bilo od taloenja, bilo od erozije, kao to to moemo uoiti kod podvodne sedimentacije i kod nepravilne erozije velikih kanjona naenih du ruba kontinentalnih grebena. Monterej kanjon, koji se nalazi na dnu okeana blizu obale kalifornije, dubok je i irok kao g rand kanjon. Voda u pokretu moe izvriti i plitku i duboku eroziju. Neki misle da su kontaktne povrine ostale ravne zbog postojanja otpornih stenskih slojeva koji se nalaze odmah ispod njih. t o nije reenje, jer se esto ispod prekida nalaze meki sedimenti. Jedan primer je prekid u sedimentaciji izmeu inli formacije i meke Monkopi formacije ispod nje (slika 13.3). po nekima nije mogue da erozija formira ravnu povrinu prekida koji bi se prostirao na pola kontinenta, jer nemamo dokaze za to. i zvetavajui o takvim primerima geomorfolog artur Blum (arthur Bloom) kae: Nijedan nije poznat.42 drugi geolozi se pitaju da li postoje dokazi za eroziju na kontaktima vremenskih prekida. esto se uoava malo erozije, ali to je nedovoljno da bi se poduprla duina pretpostavljenog vremena. erozija je minorna kada se uporedi sa dananjom topografijom na Zemlji (slika 13.3). Moemo oekivati da je do odreene erozije dolo za vreme potopa. Mont everest i grand kanjon pokazuju jasno odsustvo takvog zapisa o prolosti, koji je dobro reprezentovan u sedimentnim slojevima na Zemlji. i zreka sadanjost je klju za prolost ne moe se primeniti na ove prekide, jer je prolost bila potpuno drugaija. t ekoa sa vremenom pretpostavljenim za razliite prekide jeste u tome da ne nalazimo dokaze ni za taloenje, ni za eroziju. ako je tu bilo talo enja, onda nije bilo prekida, poto se sedimentacija nastavila. ako je bilo erozije, oekivalo bi se mnotvo kanala, dubokih jaruga, kanjona i dolina, pa ipak su kontakti (prekidi) obino veoma ravni.43 t eko je zamisliti da se nita ili skoro nita nije deavalo milionima godina na povrini nae planete. t okom vremena bi se desilo ili taloenje ili erozija. uticaj vremenskih prilika bi morao da prestane da bi se spreile ove aktivnosti. Moda se vreme pretpostavljeno za ove prekide nikada nije ni desilo, a ako vreme nedostaje na jednom mestu, ono nedostaje na celoj Zemlji. pitanje ravne povrine pretpostavljenih prekida u slojevima sedimenta cije ukazuje na prolost koja se veoma razlikovala od sadanjosti. t e razli ke lako moemo pomiriti sa katastrofikim modelom kakav je biblijski potop, koji pretpostavlja rapidno taloenje slojeva bez velikog proticanja vremena izmeu njih.

Zakljuci
Velika koliina morskih slojeva, turbidita i podvodnih lepeza, kao i jasan smer taloenja sedimenata na kontinentima potvruju veliku podvodnu aktivnost ovih kontinenata u prolosti. t akvi dokazi se dobro uklapaju u model potopa. Neverovatno rasprostranjene naslage sedimentnih slojeva takoe podupiru model potopa. Neki drugi dokazi za potop povezani su uglavnom sa vremenskim faktorima. ta su jeli dinosaurusi i drugi kimenjaci tokom pretpostavljenih miliona godina u vreme taloenja Morison i kokonino formacija, gde su biljke retke ili potpuno odsutne? Nedostatak erozije na prekidima sedimentnih slojeva, gde znaajni delovi geolokog stuba nedostaju, ukazuje na naglo taloenje. t eko je objasniti sve ove inenjice ako se odbaci model globalnog potopa.

LITERATURA 1. c onfucious. analects XV. kao to je citirano u: Mencken HL, editor. 1942. a new dictionary of quotations of historical principles from ancient and modern sources. New York: alfred a. knopf, p. 1220. 2. r oth aa. 1982. t he universal flood debate. Liberty 77(6):12-15. 3. Videti poglavlja 12, 15 i 18 za informacije o razmerama potopa, vremenskom trajanju i legendama o potopu. 4. s helton Js . 1996. g eology illustrated. s an Francisco and London: W. H. Freeman and c o., p. 28. 5. Za informacije o ovom dogaaju, videti: (a) Heezen Bc , ewing M. 1952. t urbidity currents and submarine slumps, and the 1929 g rand Banks earthquake. american Journal of s cience 250:849-873; (b) Heezen Bc , ericson d B, ewing M. 1954. Further evidence for a turbidity current following the 1929 g rand Banks earthquake. d eep-s ea r esearch 1:193-202; (c) Heezen Bc , d rake c L. 1964. g rand Banks slump. american association of petroleum g eologists Bulletin 48:221-233. 6. kuenen phH. 1952. estimated size of the g rand Banks turbidity current. american Journal of s cience 250:874-884. 7. Ballard r d . 1985. How we found t itanic. National g eographic 168(6):696, 697. 8. Walker r g . 1973. Mopping up the turbidite mess. i n: g insburg r N, editor. evolving concepts in sedimentology. Baltimore and London: Johns Hopkins university press, pp. 1-37. 9. Middleton g V. 1993. s ediment deposition form turbidity currents. annual r eview of earth and planetary s ciences 21:89-114. 10. s chreiber Bc , Friedman g M, d ecima a, s chreiber e. 1976. d epositional environments of u pper Miocene (Messinian) evaporite deposits of the s icilian Basin. s edimentology 23:729-760. 11. (a) Hallam a. 1984. pre-Quaternary sea-level changes. annual r eview of earth and planetary s ciences 12:205-243; (b) Hallam a. 1992. phanerozoik sea-level changes. New York: c olumbia university press, p. 158; (c) Vail pr , Mitchum r M, Jr., t hompson s , i i i . 1977. s eismic stratigraphy and global changes of sea level, part 4: global cycles of relative

210

211

changes of sea level. i n: payton c e, editor. s eismic stratigraphy - applications to hydrocarbon exploration. american association of petroleum g eologists Memoir 26:83-97. 12. (a) Burton r , kendall c g s tc , Lerche i . 1987. Out of our depth: on the impossibility of fathoming eustasy from the stratigraphic record. earth s cience r eviews 24:237-277; (b) c loeting s . 1991. t ectonics and sea-level changes: a controversy? i n: Mller d W, Mckenzie Ja, Weissert H, editors. c ontroversies in modern geology: evolution of geological theories in sedimentology, earth history and tectonic episodes. i n: d ickinson Wr , editor. t ectonics and sedimentation. s ociety of economic paleontologists and Mineralogists s pecial publication 22:98-119. 13. (a) c hadwick aV. 1993. Megatrends in North american paleocurrents. s ociety of economic paleontologists and Mineralogists abstracts With programs 8:58; (b) c hadwick aV. 1996 lina komunikacija. Za vie lokalnih istraivanja, videti: (c) potter pe, pryor Wa. 1961. d ispersal centers of paleozoic and later clastics of the upper Mississippi Valley and adjacent areas. g eological s ociety of america Bulletin 72:1195-1250. 14. Newell Nd . 1967. paraconformities. i n: t eichert c , Yochelson eL, editors. essays in paleontology and stratigraphy. r . c . Moore commemorative volume. d epartment of g eology, u niversity of kansas s pecial publication 2:349-367. 15. ager d V. 1993. t he nature of the stratigraphical record. 3rd ed. c hichester and New York: John Wiley and s ons, p. 23. 16. g regory He. 1950. g eology and geography of the Zion park region, utah and arizona. u.s . g eological s urvey proffesional paper 220:65. 17. (a) Lucas s g . 1993. t he c hinle g roup: revised stratigraphy and biochronology of upper t riassic nonmarine strata in the western united s tates. i n: Morales M, editor. aspects of Mezozoic geology and paleontology of the c olorado plateau. Museum of Nothern arizona Bulletin 59:27-50. Ovaj rad izvetava o 2,3 miliona kvadratnih kilometara. Ova cifra je izgleda pogrena. postoji rasprava po pitanju samog naziva ove inli grupe. Videti: (b) d ubiel r F. 1994. t riassic deposystems, paleogeography, and paleoclimate of the Western i nterior. i n: c aput MV, peterson Ja, Franczyk kJ, editors. Mesozoik systems of r ocky Mountain region, u.s.a. d enver: r ocky Mountain s ection of the s ociety for s edimentary g eology, pp. 133-147. 18. Hintze LF. 1988. g eologic history of utah. Brigham Young uNiversity g eology s tudies s pecial publication 7:51. 19. (a) Barghoorn es . (1953) 1970. evidence of climatic change in the geologic record of plant life. i n: c loud p, editor. adventures in earth history. s an Francisco: W. H. Freeman and c o., pp. 732-741: (b) s ignor pW. 1990. t he geologic history of diversity. annual r eview of ecological systems 21:509-539; (c) Valentine JW, Foin t c , peart d . 1978. a provincial model of phanerozoic marine diversity. paleobiology 4:55-66. 20. Videti poglavlje 12. 21. (a) kieffer s W. 1974. s hock metamorphism of the c oconino s andstone at Meteor c rater. i n: s hoemaker eM, kieffer s W. g uidebook to the geology of Meteor c rater, arizona. c enter for Meteorite s tudies, arizona s tate university, publication 17:12-19; (b) s hoemaker eM. 1974. synopsis

of the geology of Meteor c rater. i n: s hoemaker, pp. 1-11 (referenca 21a). 22. (a) d odson p, Behrensmeyer ak, Bakker r t , Mci ntosh Js . 1980. t aphonomy and paleoecology of the dinosaur beds of the Jurassic Morrison Formation. paleobiology 6(2):208-232. (b) Za dalju diskusiju videti (b) r oth aa. 1994. i ncomplete ecosystems. Origins 21:51-56. 23. (a) White t e. 1964. t he dinosaur quarry. i n: sabatka eF, editor. g uidebook to the geology and mineral resources of the uinta Basin. salt Lake c ity: i ntermountain association of g eologists, pp. 21-28. Videti takoe: (b) Herendeen ps, c rane pr , ash s. 1994. Vegetation of the dinosaur world. i n: r osenberg g d, Wolberg d L, editors. d ino test. paleontological s ociety s pecial publication No. 7. knoxville, t en.: d epartment of g eological s ciences, university of t ennessee, pp. 347-364; (c) peterson LM, r oylance MM. 1982. s tratigraphy and depositional environments of the upper Jurassic Morrison Formation near c apitol r eef National park, utah. Brigham Young university g eology studies 29(2):1-12; (d) peterson F, t urner-peterson c e. 1987. t he Morrison Formation of the c olorado plateau: recent advances in sedimentology, stratigraphy, and paleotectonics. Hunteria 2(1):1-18. 24. Brown r W. 1946. Fossil plants and Jurassic-c retaceous boundary in Montana and alberta. american association of petroleum g eologists Bulletin 30:238-248. 25. d odson, Behrensmeyer, Bakker, and Mci ntosh (referenca 22). 26. Fastovsky d e, Badamgarav d, i shimoto H, Watabe M, Weishampel d B. 1997. t he paleoenvironments of t ugrikin-s hireh (g obi d esert, Mongolia) and aspects of the taphonomy and paleoecology of protoceratops (d inosauria: Ornitishia). palaios 12:59-70. 27. (a) Middleton Lt , elliott d k, Morales M. 1990. c oconino s andstone. i n: Beus ss , Morales M, editors. g rand c anyon geology. New York and Oxford: Oxford university press, pp. 183-202; (b) s pamer ee. 1984. paleontology in the g rand c anyon of arizona: 125 years of lessons and enigmas from the Late precambrian to the present. d elaware Valley paleontological s ociety. t he Mosasaur 2:45-128. 28. g ilmore c W. 1927. Fossil footprints from the g rand c anyon: s econd contribution. s mithsonian Miscellaneous c ollections 80(3):1-78. 29. (a) Lockley Mg , Hunt ap, Lucas s g . 1994. abundant ichnofaunas from the permian d ec helley s andstone, northeast arizona: implications for dunefield paleoecology. g eological s ociety of america abstracts With programs 26(7):a374; (b) Vaughn pp. 1973. Vertebrates from the c utler g roup of Monument Valley and vicinity. i n: James HL, editor. g uidebook of Monument Valley and Vicinity, arizona and utah. New Mexico g eological s ociety, pp. 99-105. 30. (a) Brand Lr . 1978. Footprints in the g rand c anyon. Origins 5:6482; (b) Brand Lr , t ang t . 1991. Fossil vertebrate footprints in the c oconino s andstone (permian) of northern arizona: evidence for underwater origin. g eology 19:1201-1204. 31. Za dodatne informacije, videti: (a) r oth aa. 1988. t hose gaps in the sedimentary layers. Origins 15:75-92. Videti takoe: (b) austin s a, editor. 1994. g rand c anyon: monument to catastrophe. s antee, c alif.: i nstitute for c reation r esearch, pp. 42-45; (c) price g M. 1923. t he new geology.

212

213

Mountain View, c alif.: pacific press pub. assn., pp. 620-626; (d) r ehwinkel aM. 1951. t he flood in the light of the Bible, geology, and archaeology. s t. Louis: c oncordia pub. House, pp. 268-272. 32. prosene dananje regionalne stope za s evernu ameriku su vie od dva puta vee od sugerisane cifre, a za region kanjona kolorado one su vie od etiri puta vee od navedenog broja. Videti poglavlje 15 za dalju diskusiju. 33. Lucchitta i . 1984. d evelopment of landscape in northwest arizona: the country of plateaus and canyons. i n: s miley t L, Nations Jd , pl t L, s chafer Jp, editors. 1984. Landscapes of arizona: the geological story. Lanham, Md., and London: university press of america, pp. 269-301. 34. Videti poglavlje 15 za diskusiju o stopama erozije. 35. Beus s s . 1990. t emple Butte Formation. i n: Beus s s , Morales M, editors. g rand c anyon g eology. New York and Oxford: Oxford university press, pp. 107-117. 36. Blakey r c . 1990. s upai g roup and Hermit Formation. i n: Beus and Morales, pp. 147-182 (referenca 35). 37. Zasnovano na informacijama iz: (a) Herbert c , helby r , editors. 1980. a guide to the sydney basin. d epartment of Mineral r esources, g eological s urvey of New s outh Wales Bulletin 26:511; (b) pogson d J, editor. 1972. g eological map of New s outh Wales, scale 1:1 million. sydney: g eological s urvey of New s outh Wales. 38. Newell, pp. 356, 357, 364 (referenca 14). 39. Newell Nd . 1984. Mass extinction: unique or recurrent causes? i n: Berggren Wa, Van c ouvering Ja, editors. c atatsrophes and earth history: the new uniformitarianism. princeton, N.J.: princeton university press, pp. 115-127. 40. Van andel t H. 1981. c onsider the incompleteness of the geological record. Nature 294:397, 398. 41. Za mnogo opirniju diskusiju o ovim alternativama, videti: r oth 1988 (re-ferenca 31a). 42. Bloom aL. 1969. t he surface of the earth. englewwod c liffs, N.J.: prentice-Hall, p. 98. 43. i bid.

14. Pitanja o vremenu

postoji nekoliko problema koji su mnogo fascinantniji od drugih, a granie se sa vanim pitanjem: koliko je stara Zemlja? s a neutoljivom radoznalou ovek tokom hiljada godina pokuava da otkrije ovu dobro uvanu tajnu. - g eolog artur Holms 1

ta je vreme? svi mi to znamo! ... da li znamo? u stvari kategorija vremena nije opipljiva. Nemamo poseban organ za praenje vremena kao to imamo za gledanje i za sluanje. Zbog toga uvodimo definicije kao to su: vreme je prirodni nain praenja svega to se deava; ili vreme je neto to elimo da nestane, ali na kraju ono ini da mi nestanemo. d a li je vreme realnost ili je ono apstraktan proizvod naeg uma? Moe li se vreme menjati? t eorija kvantne mehanike kae da se ono moe menjati u prostoru. d a li je vreme oduvek postojalo? d a li e ono uvek postojati? kakvo je znaenje venosti? ako vreme nije oduvek postojalo, ta se deavalo pre njegovog poetka? Na takva intrigantna pitanja nije lako dati odgovore. postoji veliki broj naprava pomou kojih merimo vreme kao to su kalendari, satovi ili atomski asovnici i svi oni govore o korisnosti koncepta vremena. t eko je odrediti znaenje naeg postojanja bez razmatranja prolosti, sadanjosti i budunosti, to je sve ogranieno vremenom. kada urite na elezniku stanicu, samo da biste videli kako poslednji voz tog dana nestaje u daljini, suoavamo se sa realnou vremena. Vreme predstavlja jedno od najspornijih pitanja izmeu evolucije i Biblije. Biblija govori o nedavnom s tvaranju (pre manje od 10.000 godina), dok evolucija pretpostavlja milijarde godina. r azlika nije tako velika ako se uzme pretpostavka nekih autora da Biblija ne iskljuuje star univerzum.2 Meutim, prema Bibliji stvaranje ivota na Zemlji se desilo u relativno bliskoj prolosti. d a li se ivot na Zemlji razvijao milijardama godina, kako se pretpostavlja u mnogobrojnim udbenicima, ili on postoji tokom samo nekoliko hiljada godina, kako tvrdi biblijska hronologija? evolucija veoma zavisi od dugih perioda vremena.3 ako biste hteli da trenutno pretvorite ribu u slona, to se zove fantazija, ali ako biste za tako neto imali milione godina, to se zove evolucija. Nekoliko studija ukazuje da je i najvea ponuena starost univerzuma previe kratka da bi obuhvatila neverovatnost dogaaja koje zagovara evolucija.4 sa druge strane, stvaranje od strane sveznajueg i svemonog Boga ne zahteva toliko vreme.5

214

215

i deje o starosti Zemlje i univerzuma su tokom istorije varirale. s tari g rci i Hindusi esto su zamiljali viestruke cikluse vremena. Jevreji i rani hriani verovali su da je od s tvaranja sveta proteklo samo nekoliko hiljada godina. koncept nedavnog s tvaranja je, takoe, dominirao u srednjem veku i bio je ojaan protestantskom reformacijom.6 i osnivai savremene nauke verovali su u nedavno s tvaranje, oko 4.000 godina pre nove ere. t ek od sredine osamnaestog veka poele su da putaju koren ideje o dugim periodima vremena.7 Nakon toga u zapadnoj misli razvijalo se poveanje starosti Zemlje i univerzuma.8 pitanje starosti Zemlje se analizira iz mnogih perspektiva. Neke rane procene,9 zasnovane na stopi hlaenja Zemljine povrine i s unca, daju starost obino manju od 100 miliona godina. d ruge studije bile su zasnovane na vremenu potrebnom da se natrijum akumulira iz reka u okeane, pretpostavljajui da ga u poetku tamo nije bilo. Ove procene dale su otprilike istu starost kao one zasnovane na stopi hlaenja, dok su neznatno sta rije vrednosti dobijene kada su istraivai procenjivali stope akumulacije sedimenata irom Zemljine povrine. poetkom dvadesetog veka prouavanje stopa raspadanja nestabilnih radioaktivnih elemenata (radiometrijsko datiranje) povealo je procenjenu starost Zemlje na 2 do 3 milijarde godina, a kasnije na 4,6 milijardi godina.10 t ipine procene govore o 15 milijardi godina starom univerzumu, mada neki smatraju da je dva puta stariji,11 a drugi pominju samo polovinu te cifre.12 u ovom poglavlju emo razmotriti vremenske argumente koji se koriste protiv nedavnog s tvaranja, poevi od velikih koralnih grebena do siunih atoma radioaktivnog kalijuma-40 i ugljenika-14. prostor nam ne dozvoljava analiziranje svih pitanja koja se obino navode; meutim, mi emo razmotriti dovoljan broj njih, to e nam omoguiti da izvedemo optu procenu. poto su naunici bar 100 puta ee isticali argumente koji podravaju shvatanje o dugim periodima nego o nedavnom s tvaranju, nije iznenaujue to se mnoga pitanja upuuju na raun s tvaranja. argumenti za postavljanje pitanja opravdanosti dugih geolokih perioda obraeni su u poglavljima 13 i 15.

ivi grebeni
Jedne tihe noi godine 1890. britansko-indijski brodi kveta prolazio je kroz t ores moreuz, severno od australije. Nalazio se severno od Velikog barijernog grebena, najveeg koralnog kompleksa na svetu. Brod je iznenada udario u vrh ovog grebena koji je probio vei deo njegovog trupa i potonuo je za manje od tri minuta. s koro polovina od 293 putnika se udavila. Moreuz je bio precizno skiciran do 1860. godine i posada nije oekivala nikakav greben na svom putu. d a li je mogue da je koralni greben mogao tako brzo izrasti, do 1890. godine?13 koralni grebeni nastaju aktivnou razliitih organizama koji koriste krenjak (kalcijum-karbonat) rastvoren u morskoj vodi i lagano formiraju

najvee strukture koje stvaraju ivi organizmi na Zemlji. Mekuci, foraminiferi i briozoe mogu obezbediti velike koliine minerala za rast grebena. Meutim, biolozi smatraju korale i koralne alge najvanijim graditeljima. s topa rasta koralnih grebena je od velike vanosti i zbog potencijalne opasnosti za brodove i zbog duine vremena koje je potrebno da oni nastanu. Neki se pitaju da li se ovako velike strukture mogu formirati za nekoliko hiljada godina, kako tvrdi biblijski model. Ogroman Veliki barijerni greben australije ne predstavlja ozbiljan problem za Bibliju. i ako je dugaak vie od 2.000 kilometara i udaljen od obale vie od 320 kilometara, operacija buenja ovog grebena otkrila je kvarcni pesak (tip sedimenta koji ne potie od grebena) na manje od 250 metara dubine,14 pokazujui da je u pitanju plitka struktura koja ne zahteva mnogo vremena za svoj razvoj. Operacija buenja na enivetok atolu u zapadnom pacifiku probila je 1.405 metara materijala grebena pre nego to je dola do vulkanske (bazaltne) osnove.15 i straivai pretpostavljaju milione godina za formiranje grebena ovakve debljine. kritikujui biblijski model jedan autor istie da ako je enivetok greben rastao 140 milimetara godinje, bio bi formiran za manje od 10.000 godina, a takve stope rasta su potpuno nemogue.16 i straivai se susreu sa mnogim problemima u odreivanju brzine rasta grebena. injenica da neke procene ukazuju na 500 puta vee brzine u odnosu na druge (tabela 14.1) pokazuje da mi znamo izuzetno malo o ovim sloenim i delikatnim ekolokim sistemima. Mala rasprostranjenost korala na nekim mestima, ukazuje na manje idealne uslove za nastanak grebena. i zgleda da se najvea stopa rasta javlja odmah ispod povrine okeana.17 g rebeni ne mogu da rastu iznad nivoa mora, tako da istraivai nekada koriste stare povrine koralnih grebena za odreivanje nivoa mora u prolosti. Nivo mora ograniava rast koralnih grebena, a niske plime mogu potpuno spreiti njihovo formiranje dugim izlaganjem na vazduhu. t aloenje mulja i otpadnih materija sa kopna, takoe, moe delovati destruktivno na njihov rast. tavie, brojni dananji korali izumiru ili su ve izumrli.18 uslovi manjeg zagaenja, u vreme kada Zemlja nije bila tako naseljena, mogli su favorizovati mnogo bri rast osetljivih organizama koji izgrauju koralne grebene. Mora se takoe imati na umu da se rast koralnih grebena prekida ispod odreene dubine zbog odsustva svetlosti. d akle, naunici pretpostavljaju da je vulkanska osnova enivetok atola, sada 1.405 metara ispod nivoa mora, bila blizu nivoa mora kada je rast korala zapoeo na njegovoj povrini. Ova osnova je postepeno tonula, a rast korala je pratio ovaj proces. Neki moji studenti i ja prouavali smo organizme koji su formirali enivetok greben i neke druge grebene u odnosu na razliite uslove sredine. umereni porast temperature za nekoliko stepeni veoma ubrzava rast, dok ultraljubiasto zraenje usporava rast.19 d ok neke okrugle forme korala i koralnih algi rastu polako, razgranate forme se naglo razvijaju. g ust raspored (slika 14.1) razgranatih korala koji rastu optimalnim stopama uzrokuje brz rast

216

217

GODINE RASTA ZA GREBEN OD 1.400 m

GODINE RASTA ZA GREBEN OD 1.400 m

koralnog grebena. Mnogi korali esto formiraju grane, jedni iznad drugih, poveavajui stope produkcije. potencijal je impresivan: 10 grana, od kojih svaka raste 100 milimetara godinje i deli se u tri grane, moe zauzeti 59 kilometara za deset godina.20 u tabeli 14.1. izneti su podaci posmatranja koralnih grebena u celini i najbre stope rasta. Okvir koralnog grebena, takoe, prua zatitu drugim manjim organizmima koji grade koralni greben, a slui i za prihvatanje sedimenata koje donosi voda. Zapazite da bi najbre stope rasta koralnih grebena21 i njihovih graditelja22 omoguile formiranje enivetok grebena za manje od 3.400 godina. Ove najbre stope rasta zasnovane su na sondai, koja je najdirektiniji i najprostiji metod merenja, a verovatno je mnogo pouzdanija nego manje direktne metode koje daju manje stope rasta. Ovi podaci ukazuju da stopa rasta koralnog grebena ne predstavlja veliki izazov biblijskom konceptu s tvaranja, kako se nekada tvrdilo.

Adey (1978) Chave et al. (1972) Davies and Hopley (1983) Hubbard et al. (1990) Odum and Odum (1955) Sewell (1935) Smith and Kinsey (1976) Smith and Harrison (1977) Verstelle (1912)

AUTOR (GODINA RADA)

AUTOR (GODINA RADA)

Earle (1976) Gladfelter et al. (1978) Gladfelter (1984) Lewis et al. (1968) Shinn (1976) Tamura and Hada (1932)

Literatura za tabelu 14.1, odeljak "Procene stopa rasta grebena": (a) Adey WH. 1978. Coral reef morphogenesis: a multidimensional model. Science 202:831-837; (b) Chave KE, Smith SV, Roy KJ. 1972. Carbonate production by coral reefs. Marine Geology 12:123-140; (c) Davies PJ, Hopley D. 1983. Growth fabrics and growth rates of Holocene reefs in the Great Barrier Reef. BMR Journal of Australian Geology and Geophysics 8:237-251; (d) Hubbard, Miller, and Scaturo (referenca 17); (e) Odum HT, Odum EP. 1955. Tropic structure and productivity of a windward coral reef community on Eniwetok Atoll. Ecological Monographs 25(3):291-320; (f) Sewell RBS. 1935. Studies on coral and coral formations in Indian waters. Geographic and oceanographic research in Indian waters, No. 8. Memoirs of the Asiatic Society of Bengal 9:461-539; (g) Smith SV, Kinsey DW. 1976. Calcium carbonate production, coral reef growth, and sea level change. Science 194:937-939; (h) Smith SV, Harrison JT. 1977. Calcium carbonate production of the Mare Incognitum, the upper windward reef slope, at Eniwetok Atoll. Science 197:556-559; (i) Verstelle (referenca 21). Reference za odeljak nazvan "Maksimalne stope rasta organizama graditelja koralnih grebena": (j) Earle SA. 1976. Life springs from death in Truk Lagoon. National Geographic 149(5):578-613; (k) Gladfelter EH, Monahan RK, Gladfelter WB. 1978. Growth rates of live reef-building corals in the northeastern Caribbean. Bulletin of Marine Science 28:728-734; (l) Gladfelter EH. 1984. Skeletal development in Acropora cervicornis. III. A comparision of monthly rates of linear extension and calcium carbonate accretion measured over a year. Coral Reefs 3:51-57; (m) Lewis, Axelsen, Goodbody, Page, and Chislett (referenca 22b); (n) Shinn (referenca 20); (o) Tamura T, Hada Y. 1932. Growth rate of reef-building corals, inhabiting in the South Sea Island. Scientific Report of the Thoku Imperial University 7(4):433-455. Prora~une njihovog istra`ivanja objavili su: Buddemeier and Kinzie (referenca 22a).

MAKSIMALNE STOPE RASTA ORGANIZAMA GRADITELJA KORALNIH GREBENA

Neki korali prilikom svog rasta stvaraju dnevne linije rasta. Ove linije formiraju sezonske obrasce koji se koriste u zakljuivanju o navodno velikoj starosti korala. Neki autori navode da devonski korali, za koje se pretpostavlja da su rasli pre 375 miliona godina, pokazuju 400 dnevnih linija

STOPA RASTA (mm/god.)

STOPA RASTA (mm/god.)

PROCENE STOPA RASTA GREBENA

Ugljenik C-14 Rast korala i procena potencijala Ugljenik C-14 Krugovi rasta (i njihov maksimum) Procena potencijala rasta Okolna sredina CO2 sistem CO2 sistem Okolna sredina

METOD PROCENJIVANJA

218

Antipathes sp Acropora palmata Acropata cervicornis Acropata cervicornis Acropata cervicornis Acropora pucchra

VRSTE

143 99 120 264 - 432 100 226

6 - 15 0,9 - 74 1 - > 20 0,7 (3,3) 80 280 2-5 0,8 - 1,1 414

9.790 14.100 11.700 5.300 - 3.240 14.000 6.190

Dnevne linije rasta korala

SLIKA 14.1 - Neka merenja rasta koralnih gerbena. (Videti literaturu na strani 236).

233.000 - 93.300 1.550.000 - 18.900 1.400.000 - < 70.000 2.000.000 - 424.000 17.500 5.000 700.000 - 280.000 1.750.000 - 1.270.000 3.380

219

rasta godinje. t o je objanjeno kao dokaz da je Zemlja rotirala bre u prolosti.23 kalkulacije, navodno, takoe ukazuju da je prolo nekoliko stotina miliona godina dok brzina Zemljine rotacije nije opala na dananjih 365 dana godinje. Meutim, ceo ovaj argument je samo pretpostavka. Brojanje linija rasta je sasvim subjektivno, poto su one esto veoma slabo uoljive. Neki pojedinci su nali duplo vie linija u odnosu na druge kod istog primerka.24 i faktori sredine, kao to je dubina, takoe utiu na formiranje broja linija.25

Fosilni koralni grebeni

pored ivih koralnih grebena postoje i fosilni grebeni koji se javljaju u sedimentnim slojevima. d obro poznat fosilni grebenski kompleks Nubridin26 lociran je na kopnu blizu sela s tjuart t aun, na istoku australije. umesto da je formiran od korala, ovaj greben je izgraen od algi. On je klasifikovan kao devonski, sa pretpostavljenom starou od oko 400 miliona godina. u geolokom stubu mnogi fosilni slojevi lee ispod i iznad devona. d rugim reima ovaj greben lei u sredini slojeva koji sadre fosile. poto je potrebno dugo vreme za razvoj grebena, ovaj fosilni greben nije mogao izrasti tokom jednogodinjeg potopa. kada sam prvi put posmatrao Nubridin greben bio sam iznenaen. Ovaj dobro poznati primer algalnog grebenskog kompleksa nije liio na

SLIKA 14.1 - Koralni greben koji raste u laguni Enivetok atola na Mar{alskim ostrvima. Najvi{i korali su na oko 7 metara ispod povr{ine okeana.

strukturu nalik grebenu. On je bio meavina komada slomljenih fosilizovanih algi i stena koje ne nalikuju grebenu, a koje su doslovno plutale u meavini sitnog sedimenta. r azumeo sam zato su neki istraivai nedavno kazali da je to nanosni tok, a ne greben.27 poto nanosni tokovi mogu nastati brzo, ovaj takozvani greben se ne moe dugo smatrati argumentom protiv biblijskog modela porekla. Meutim, jedan primer nee otkloniti pitanje vezano za vreme nastanka grebena, poto nauna literatura opisuje stotine drugih fosilnih grebena irom geolokog stuba, od prekambrijuma pa nagore.28 s a nekim izuzecima ovi fosilni grebeni su obino veoma mali u poreenju sa dananjim ivim grebenima, ali ako je svaki od njih rastao kao pravi greben, oni e zajedno predstavljati cifru od bar nekoliko hiljada godina. autentini fosilni grebeni zahtevaju objanjenje mnogih problema, od kojih je jedan ak i nejasna definicija grebena. pravi greben predstavlja postepeno formirani objekat od strane morskih organizama koji ima strukturu otpornu na pokrete talasa. Mnogi takozvani fosilni grebeni predstavljaju akumulaciju sedimenata nabacanih od vode i oni su mogli biti brzo formirani. Brojne fosilne grebene istraivai danas naknadno objanjavaju kao naglo akumulirane nanosne tokove,29 a poznati tajnplat greben u alpima opisan je kao gomila peska.30 Neki strunjaci ukazuju da blia ispitivanja mnogih starih karbonatnih grebena otkrivaju da je to u stvari meavina karbonatnog mulja i krupnih skeletnih delova koji plutaju unutar muljne sredine. ubedjiv dokaz za krut organski okvir ne postoji kod veine starih karbonatnih nasipa. u ovom smislu oni su znaajno drugaiji od savremenih koralnoalgalnih grebena.31 skeletni delovi koji plutaju u muljnoj sredini mogli su lako biti nataloeni za kratko vreme. d rugi istraivai su izrazili frustraciju prilikom korienja savremenih grebena u objanjavanju onih iz prolosti.32 i straivai odreuju da li stari greben predstavlja autentini bioloki entitet tako to analiziraju njegove fosilne komponente. ako su korali u uspravnom (rastuem) poloaju, pretpostavlja se da su rasli na mestu gde su naeni. Meutim, transport koralnog materijala mogao je dovesti do toga da se neke komponente privrste u bilo kom poloaju. kvantitativne studije pokazuju da je kod nekih fosilnih grebena dominantna orijentacija komponenti koje ga izgrauju usmerena na gore, kako se i oekuje u sluaju njihovog rasta.33 t akvi podaci ne iskljuuju transport i taloenje masivnih koralnih fragmenata, formiranih u periodu katastrofe. geolozi nekada izvetavaju o transportu blokova grebenskog materijala, a u austrijskim alpima su veliki slojevi sedimenata sa fosilizovanim grebenima bili transportovani preko drugih sedimentnih slojeva u duini od vie hiljada kilometara kada su nastajali alpi.34 ako fosilni grebeni predstavljaju transportovane jedinice, vreme za njihovo formiranje na sadanjim lokacijama u geolokom stubu postaje manje znaajno. u kontekstu biblijske istorije formiranje nekih grebena izmeu perioda s tvaranja i potopa i transportovanje usled potopa izgleda kao adekvatno objanjenje.

220

221

t akoe, treba razmotriti mogunost postojanja fosilnih grebena koji su rasli izmeu stvaranja i potopa, a koji nisu nigde transportovani. Oni su jo uvek locirani u blizini mesta na kojima su rasli. Naroito se mogu uklopiti u ovakvo objanjenje grebeni locirani na osnovnim (prekambrijumskim) stenama. kada pravimo analize ivih i fosilnih grebena suoavamo se sa mnotvom pretpostavki. d anas mnogi koralni grebeni pokazuju postepeni rast, dok se drugi formiraju brzo. Mada nije potvreno da su svi stari fosilni grebeni nastali kao rezultat naglog transporta, njihova identifikacija kao strukture na mestu rasta esto je problematina. Nae sadanje znanje ukazuje da pitanje vremena u odnosu na grebene ne predstavlja veliki izazov konceptu nedavnog s tvaranja.

Gnezda dinosaurusa u fosilnom zapisu

poto zastupnici s tvaranja pretpostavljaju da je vei deo geolokog stuba bio nataloen tokom jednogodinjeg potopa, oni ne oekuju da tu nau dokaze o bilo kom procesu koji zahteva duge periode. Vano pitanje je prisustvo gnezda dinosaurusa u fosilnom zapisu, nekada i u povrinskim slojevima. Za svaki nivo sa gnezdima pretpostavlja se da predstavlja bar jednu godinu. paleontolozi su izvestili o vie grupa jaja dinosaurusa, koja verovatno predstavljaju gnezda, a naena su na razliitim lokalitetima, ukljuujui s evernu i Junu ameriku, Mongoliju, kinu, i ndiju, Francusku i paniju.35 poznati primer je iz Montane, gde je d on Horner (John Horner) iz Muzeja stena na d ravnom univerzitetu Montana, opisao bar 10 gnezda sa jajima dinosaurusa36, koja su imala od 2 do 24 jaja. Jedno gnezdo je bilo paljivo ureeno, sa jajima poreanim u vertikalnom poloaju. Ova gnezda zauzimaju tri nivoa unutar vertikalnog raspona od tri metra. u blizini je naeno obilje fragmenata jaja i drugih gnezda. Neka jaja su imala skeletne ostatke embriona u jajima. t akoe su bili naeni i dinosaurusi koji su se izlegli, a jedno gnezdo je imalo 11 malih dinosaurusa duine oko jednog metra, to je oko tri puta vie od primerka koji se tek izlegao. g nezda dinosaurusa se javljaju u sedimentima krede, koji su po zastupnicima s tvaranja bili nataloeni za vreme potopa. ta da rade zastupnici s tvaranja sa ovim dokazom? s lede neka objanjenja, ali svaka diskusija o gnezdima dinosaurusa je u velikoj meri zasnovana na pretpostavkama. Odreena opreznost u identifikaciji gnezda dinosaurusa izgleda opravdana. g nezdo nainjeno od sedimenata i prekriveno sa dosta sedimenata, nije lako uoiti. s ama injenica da je nekoliko jaja pronaeno u neposrednoj blizini ne znai da je u pitanju gnezdo, mada se esto tako zakljuuje. Meutim, neka gnezda sa dobro rasporeenim jajima su nesumnjivo autentina. Na nekim lokalitetima nalazimo mnotvo ljuski od jaja, ili ak cela jaja, ali ona mogu poticati iz vremena pre potopa. Zastupnici s tvaranja misle da su gnezda mogla biti formirana nedugo nakon potopa,37 meutim njihov poloaj u geolokom stubu predstavlja problem.

Veoma vaan deo geolokog stuba (kenozoik) lei iznad slojeva koji sadre gnezda. poto zastupnici s tvaranja pretpostavljaju da deo kenozoika pripada potopu, ovo objanjenje je potpuno bez osnova. s ituacija u Montani je neobina i moe predstavljati izolovan sluaj, poto je razvoj dinosaurusa u jajima redak u veem delu sveta.38 evo nekoliko objanjenja. g nezdo koje sadri 12 do 15 malih dinosaurusa (velikih oko jedan metar) moe odraavati grupno ponaanje u katastrofikim uslovima, umesto tvrdnje da su uginuli od gladi. t ek tako sedeti tu i uginuti izgleda neobino. t u, takoe, nema znakova grabljivica - niko nije pokuao da ih pojede.39 Otkrie dinosaurusa u Mongoliji koji je sauvan u poloaju izleganja sa jo 22 jaja predstavlja zagonetan nalaz,40 koji, takoe, moe ukazivati na uslove stresa i zatrpavanja usled katastrofe. Moemo oekivati da su dinosaurusi izlegli neka od svojih jaja tokom meseci kada su se vode potopa izdizale. Za neke dinosauruse se pretpostavlja da su legli vie od 100 jaja godinje.41 Meutim, da li je mogue da su napredni embrioni ili rani mladunci nastali u toku nekoliko nedelja pred konano zatrpavanje? Oekivali bismo odreeni razvoj u jajima pre i posle njihovog polaganja. Neki guteri i zmije zadravaju embrione kao deo svog tela, da bi ih tako ishranjivali i titili. krokodili du zapadne obale sad legu jaja u junom regionu, ali dalje na severu sline vrste zadravaju embrion unutar tanke membrane tela enke, sve dok njegov razvoj ne bude kompletan. d ruge vrste gutera u australiji polau jaja u jednom regionu, izleu ive mladunce u drugom, a zadravaju embrione i obezbeuju nekompletne ljuture na treem lokalitetu.42 Ovi primeri pokazuju da zadravanje embriona zbog razvoja predstavlja prostu adaptaciju kod gmizavaca. Jaje dinosaurusa naeno u klivlend Lojdu u Juti ima duplu ljusku koja je formirana njegovim zadravanjem u jajovodu enke usled stresa.43 tavie, fosili dinosaurusa se esto javljaju u grupama. d a li je mogue da su oni legli jaja jedna preko drugih kako su serije nanosa zatrpavale donje slojeve? d inosaurusi su mogli brzo da izlegu jaja. Ova jaja pokazuju nekoliko zagonentnih injenica. d ok veina njih izgleda normalno, patoloka (abnormalna) jaja se javljaju u nekoliko regiona, naroito u Francuskoj, i ndiji, argentini i kini.44 uobiajena abnormalnost je dupla ljuska koja se pripisuje zadravanju jajeta od strane enke za vreme produkcije. ptice proizvode abnormalna jaja kada su pod stresom ili kada su bolesne, a za neke dinosauruse se smatra da imaju vanih slinosti sa pticama.45 Mada moemo izvesti dosta zakljuaka o reproduktivnoj psihologiji dinosaurusa, naroito kada su pod stresom, moramo biti oprezni u objanjavanju injenica o gnezdima. Znaajno je da se veina ovih jaja i gnezda javlja u ogranienom gornjem podruju krede,46 dok se odrasli dinosaurusi javljaju kroz ceo mezozoik. Zato gnezda nisu rasporeena ravnomerno sa odraslim jedinkama? d a li su dinosaurusi legli svoja jaja tokom mirnijeg perioda potopa (gornja

222

223

kreda), imajui ak vremena i za odreeni razvoj? ali zato su razvijeni embrioni tako retki u jajima? evolucionisti smatraju da su sluajne katastrofe tokom geolokog perioda hvatale embrione u razliitim stupnjevima razvoja. u kontekstu s tvaranja potop moe obezbediti odgovor na ovu enigmu. potop je mogao prekinuti razvoj embriona ubrzo nakon polaganja jaja. s ledee iznenaenje je prisustvo proteina u jajima dinosaurusa.47 i stra ivai ovo smatraju veoma znaajnim, jer proteini nisu mnogo stabilne supstance.48 evolucionisti pretpostavljaju da su jaja bila poloena pre nekih 60 miliona godina. Oekivalo bi se hemijsko raspadanje tokom toliko dugog vremena, naroito pod dejstvom podzemnih voda. Oigledno je da ova jaja nisu toliko stara. i ako moe izgledati da taloenje gnezda tokom potopa predstavlja problem, injenica da su ona zatrpana ukazuje na katastrofu velikih razmera.

Kanali crva
Neke stene sadre fosilizovane kanale crva ili rupe ivotinja. t e strukture su proizvele razne ivotinje ili su nastale prolaskom fluida i gasova iz sedimenata. Njihovo formiranje od strane ivih organizama zahteva odreeno vreme i razmatra se kao problem za model potopa. Moemo oekivati da naemo mnotvo dokaza o biolokoj aktivnosti organizama tokom godine potopa. d a bi osporili model potopa, neki pretpostavljaju faktore koji traju due od nekoliko meseci ili jedne godine. Organizmi mogu brzo napraviti rupe napredujui i do 1.000 centimetara na sat, mada je uobiajena stopa mnogo sporija.49 Bioloka aktivnost se moe odigrati tako naglo da u plitkim morskim uslovima odsustvo takvih dokaza moe ukazivati na rapidno formiranje nekih sedimentnih slojeva. Jednom sam se nalazio na dnu okeana, blizu organizama koralnog grebena koje sam prouavao. r adio sam na dubini od 15 metara, koristei podvodnu laboratoriju tada lociranu na Bahamima. Jedne noi nisam mogao da zaspim jer je oluja bila tako jaka da je uzdrmala nau podvodnu laboratoriju. s ledeeg jutra, na moje iznenaenje, zapazio sam da je oluja ostavila tragove talasanja preko celog peanog dna okeana. t ri dana kasnije su ribe, rakovi, koljke, puevi i crvi, koji stalno tragaju za hranom u pesku, izbrisali ove tragove. i straivai su objavili da se ovakav proces destrukcije desio u toku dve do etiri sedmice na d evianskim ostrvima.50 Ovo pokazuje da fini slojevi nee opstati u pri sustvu organizama koji trae hranu i crva koji prave kanale. Zbog toga to nalazimo takve strukture ouvane u starijim slojevima morskih naslaga, moemo zakljuiti da su one bile zatrpane dovoljno brzo da bi izbegle unitenje od strane razliitih organizama.

Lamine
s ledee pitanje koje se tie vremena odnosi se na mnogobrojne tanke slojeve u sedimentima. Oni su obino tanji od jednog milimetra i nazivaju

se lamine. Ovi slojevi sainjavaju sediment koji se postepeno menja od krupnozrnog do sitnozrnog kako se ide od dna ka vrhu ili mogu biti sainjeni iz dva dela: sloj tankih, ravnih sedimenata spojen je sa slojem bogatim organskom materijom. Lamina za koju se smatra da zahteva jednu godinu za svoje formiranje naziva se varva. poto je stvarno vreme za njihovo formiranje predmet debate, mi emo koristiti opti termin lamina. i straivai su pronali nekoliko miliona lamina u g rin r iver formaciji u Vajomingu, koja je bogata fosilizovanim ribama. ako je svaki od tih slojeva, kako se esto objanjava, zahtevao jednu godinu za svoj nastanak, ne mogu se pomiriti milioni godina, koji iz toga proizilaze, sa nedavnim s tvaranjem. Neka jezera sadre naslage od vie hiljada lamina. i straivai uporeuju lamine sa razliitih lokaliteta da bi uspostavili obrazac razliitih debljina slojeva. One navodno osporavaju koncept nedavnog s tvaranja. s a druge strane, neke studije osporavaju interpretaciju da lamine predstavljaju godinje dogaaje. analize nedavne sedimentacije kod mesta Valensi u vajcarskoj pokazuju da se godinje u proseku formiraju dve lamine, dok je tokom nekih godina bilo nataloeno vie od pet lamina.51 sledea studija je izraunavala broj lamina izmeu dva iroko rasprostranjena sloja vulkanskog pepela g rin r iver formacije u Vajomingu. ako one predstavljaju godinje dogaaje, oekivali bismo isti broj na razliitim mestima, pa ipak broj izmeu ova dva sloja pepela varira na razliitim mestima od 1.089 do 1.566.52 poplava u koloradu, koja je trajala 12 asova, nataloila je vie od 100 lamina.53 prouavanja sa terena i laboratorijski eksperimenti pokazuju da one mogu nastati za nekoliko minuta, nekoliko sekundi, ili skoro trenutno.54 d rugi eksperimenti pokazuju da sedimenti mogu sami da se sortiraju u lamine, i to nekoliko njih u sekundi.55 Meutim, za neke lamine se smatra da se formiraju drugaije, to jest procesom taloenja u mirnoj vodi, a ne bonim transportom. ali eksperimenti pokazuju da nekoliko lamina ovog tipa moe nastati za nekoliko sati tokom sedimentnog taloenja suspenzije.56 Mada ovako velike stope ne moraju ukazivati na taloenje miliona slojeva g rin r iver formacije, one ukazuju na alternativna objanjenja. potrebno je uloiti jo dosta napora da bi se stiglo do konkretnijih zakljuaka. problem, takoe, nastaje kada pokuamo da uporedimo lamine sa razliitih lokaliteta.57 u vedskoj i s evernoj americi su napravljene opirne studije koje su pokuale da kombinuju sekvence nekoliko stotina lamina, od kojih se za mnoge smatralo da predstavljaju godinje glacijalne varve. d obijena kombinovana hronologija od 28.000 godina za s evernu ameriku ponovno je procenjena na manje od 10.000 godina kada je analizirana metodom ugljenika c -14.58 s ledee pitanje koje navodno osporava nedavno s tvaranje jeste starost lamina, dobijena metodom ugljenika c -14, koja se poveava sa njihovom dubinom.59 podaci o njihovoj starosti dobijeni ovom metodom obuhvataju cifre od 10.000 do 13.000 godina. Meutim, ovde postoje problemi:

224

225

(1) d irektno prouavanje lamina se obino smatra mnogo pouzdanijom metodom nego podaci dobijeni metodom ugljenika c -14, tako da istraivai koriste lamine da koriguju c -14 podatke, poto ovi sistemi ne daju iste rezultate. (2) pri brojanju lamina nastaju ozbiljne tekoe, jer postoje sekcije koje nedostaju ili su nedefinisane, a neke lamine su tako tanke da ih je teko identifikovati; tako imamo da razliiti istraivai izvetavaju o razliitom broju lamina. (3) i straivai priznaju odreenu selekciju podataka dobijenih metodom ugljenika c -14.60 d ok ne bude boljih i brojnijih primera, moramo biti oprezni.

Uzastopne fosilizovane ume

koliko vremena je potrebno za rast takozvanih uzastopnih fosilizovanih uma? t akve ume se nalaze jedne iznad drugih, sa drveem u uspravnom poloaju. Za ove ume u Jeloustoun nacionalnom parku misli se da je bilo potrebno desetine hiljada godina da bi izrasle i bile zatrpane. Meutim, neke injenice ukazuju na rapidnu vulkansku aktivnost koja je zatrpala celu ovu seriju fosilizovanih uma,61 a brojne odlike sedimenata jeloustonskih naslaga ukazuju da ovo drvee nije bilo u normalnim uslovima rasta.62 d rugi primer predstavlja drvee koje je plutalo uspravno u jezeru s pirit, nakon to je 1980. godine dolo do vulkanske eksplozije planine sveta Helena u dravi Vaington.63 t akva otkria mogu ukazati na naglo zatrpavanje uspravnog drvea vodom i produktima vulkanske aktivnosti tokom potopa.

Druga pitanja vezana za vreme

koliko brzo drvee moe da se okameni? koliko brzo moe da nastane ugalj? d a li je u prolosti dolazilo do reverzija Zemljinog magnetnog polja? d rvee moe da se okameni za nekoliko godina.64 pod odgovarajuim uslovima, naroito pri visokim temperaturama, ugalj se moe formirati za nekoliko sati ili godina,65 a oni koji osporavaju permanentno slabljenje Zemljinog magnetnog polja suoeni su sa injenicom da su se glavne magnetne promene mogle desiti za nekoliko meseci ili dana.66 Jedan autor je ukazao na kompletnu reverziju u toku jednog dana. Na osnovu naeg sadanjeg znanja, ova pitanja ne predstavljaju ozbiljan problem modelu nedavnog s tvaranja.

Odreivanje starosti metodom ugljenika C-14

s poro vreme raspadanja nekih nestabilnih radioaktivnih elemenata predstavlja osnovu za nekoliko metoda datiranja. d o sada je objavljeno nekoliko stotina hiljada podataka o starosti koji su zasnovani na ovom fenomenu.67 i ako su mnogi podaci u sukobu sa standardnim geolokim objanjenjima,68 neki od njih se navodno slau i privukli su znatnu panju. Mi emo ukratko razmotriti dva najee koriena sistema odreivanja starosti. prvo emo analizirati metodu ugljenika c -14, a potom metodu kalijum-argona.

kako mogu atomi ugljenika c -14 odrediti koliko je stara neka kost? Osnovni princip je veoma jednostavan. ugljenik c -14 je nestabilna supstanca koju nalazimo u kostima i drugim organskim materijalima, a koja se postepeno pretvara u azot N-14. kako kost postaje starija, koliina ugljenika c -14 se u njoj smanjuje. t ako e biti manje ugljenika c -14 u kostima koje su starije. Odreivanje starosti ovom metodom, takoe zvano radiokarbon datiranje, je naroito korisno za ostatke organskih materija, kao to su drvo i ljuture, koje poseduju ugljenik. Ova metoda se, takoe, moe koristiti za krenjake naslage, pa ak i za neistu vodu. Biljke dobijaju svoj ugljenik uglavnom od atmosferskog ugljen-dioksida, koji ima izuzetno malu proporciju ugljenika c -14. kada ivotinje jedu biljke, one ugrauju ovaj ugljenik u svoja tela. t akav ugljenik je radioaktivan i raspada se brzinom od 13,6 atoma u minuti po gramu. prosean ovek ima oko 170.000 atoma ugljenika c -14, koji se raspadaju u njegovom telu svakog minuta. t okom ivota ovaj broj ostaje isti, poto stalno nadoknaujemo ugljenik iz hrane koju jedemo. kada organizam ugine, njegovo telo vie ne moe primati ugljenik, tako da njegova koliina poinje da opada. Za 5.730 godina polovina atoma ugljenika c -14 e se raspasti u azot, a za sledeih 5.730 godina polovina od ostatka e se pretvoriti u azot, ostavljajui jednu etvrtinu prvobitnog iznosa. d akle, to manje ugljenika c -14, to stariji uzorak. Zbog ogranienja u merenju retkog broja atoma i zbog problema kontaminacije (upliv drugih atoma sa strane), koji postaje veoma veliki na niim nivoima ugljenika c -14 kod starijih uzoraka, ovaj metod se teko moe koristiti za starost preko 40.000 godina.69 i ako odreivanje starosti ugljenikom c -14 izgleda jednostavno, oigledno je da postoje mnogi problemi. Na primer, za neke vodene mahovine koje danas ive na i slandu procenjeno je da su stare od 6.000 do 8.000 godina.70 ivi puevi u Nevadi stari su 27.000 godina,71 a veina ivih morskih organizama datirana je na nekoliko hiljada godina.72 Ovi primeri pokazuju ono to se zove efekat rezervoara, koji je verovatno najozbiljniji problem za ovu metodu odreivanja starosti. r azlog to neki ivi primerci imaju ogromnu procenjenu starost je manja koliina ugljenika c -14 od prosene u njihovim sredinama, tako da oni izgledaju stari i pre nego to uginu. d ruge anomalije nastaju zbog razmene atoma ugljenika c -14 sa drugim atomima ugljenika. Na primer, mii skalpa zaleenog mousnog goveeta sa aljaske dao je starost od 24.140 godina, dok je njegova dlaka datirana na 17.210 godina.73 Morske ljuture na Havajima pokazuju mlae datume ako su sauvane u vulkanskom pepelu nego u krenjaku.74 d a bi se odredila starost mora se znati kolika je koliina ugljenika c -14 bila u vreme kada se on ugradio u organizam koji se testira. Moemo li biti sigurni da je koliina ugljenika u atmosferi bila dovoljno konstantna u prolosti da bi obezbedila poverenje u ovu metodu? svi se slau da je dolo do promena, s tim to zastupnici s tvaranja ukazuju na velike promene, dok

226

227

protivnici s tvaranja pokuavaju da naprave korekcije za manje protivrenosti. t lo je izuzetno teko datirati75 zbog pomeranja organskih supstanci gore i dole. Organizmi selektuju ugljenik c -12 u odnosu na c -14 (fraktacijom - u biohemijskoj aktivnosti), mada istraivai mogu lako korigovati ovaj problem prostim izraunavanjima. Nuklearne eksplozije poveavaju koncentraciju ugljenika c -14, dok ga je i ndustrijska revolucija razredila proizvodnjom manje radioaktivnog ugljenika sagorevanjem fosilnog goriva. Meutim, i ova potekoa se moe lako korigovati. Ovi primeri pokazuju koliko promene u sredini mogu uticati na podatke. Zbog ovih nesigurnosti ne iznenauje to su neki arheolozi u oajanju digli ruke76 od ove metode. i ako ona ima mnogo problema, ipak preivljava jer ne postoji bolja metoda za datiranje za period poslednjih 50.000 godina. Moemo ilustrovati tekoe u datiranju ovom metodom analizirajui 11 ne tako starih ljudskih skeleta iz s everne amerike. prvi objavljeni podaci, zasnovani na nekoliko metoda datiranja, dali su prosenu starost koja je bila vea od 28.000 godina. ponovo prouavanje dalo je starost manju od 4.000 godina, ali su i ovi ponovljeni rezultati takoe bili osporeni.77 Odreena neslaganja postoje i izmeu c -14 podataka i drugih vremenskih asovnika. Vilard Libi (Willard F. Libby), koji je dobio Nobelovu nagradu za razvoj sistema datiranja ugljenikom c -14, zabeleio je nekoliko godina ranije razlike izmeu starosti drvea odreene na osnovu godova i one dobijene uz pomo c -14 metode. d a bi uskladio razliite podatke, on je rekao da drvee nekada proizvodi i vie od jednog kruga godinje.78 Njegova ideja nije preovladala i istraivai danas uglavnom smatraju da metoda ugljenika c -14 nije pouzdana, a da su godovi drvea mnogo precizniji u merenju vremena. uraeno je mnotvo radova koji pokazuju nain kako treba korigovati c -14 podatke da bi bili u skladu sa pravim podacima zasnovanim uglavnom na godovima drvea.79 Neslaganja su obino manja od 10%. t okom zadnjih 3.000 godina razlika je naroito mala, mada su godovi iz 600. godine nae ere datirani kao 150 godina stariji metodom ugljenika c -14, a oni iz 2.000. godine pre nae ere datirani su kao 300 godina mlai. Mi nemamo ivo drvee koje potie iz 3.000. godine pre nae ere,80 tako da se iza tog perioda dijagram suava. primerak polufosilizovanog drveta koji je datiran pomou godova na oko 9.000. godinu pre nae ere, interpretiran je kao 1.200 godina mlai na osnovu c -14 metode. Meutim, i odreivanje starosti pomou uporeivanja godova je problematino. t o se obino radi tako to se pokuavaju uklopiti obrasci godova koji su oznaeni nepravilnostima zbog promena uslova sredine kao to je koliina padavina. ako se obrasci dva komada drveta uklapaju, pretpostavlja se da su godovi rasli u isto vreme. uklapanje godova drvea je esto teko i subjektivno. Nekada godovi ne pokazuju dovoljno varijacija da bi bili od koristi ili dve serije godova mogu pokazati veoma

uverljivo uklapanje na nekoliko mesta, od kojih je samo jedno korektno. Jedan uzorak d aglasove jele ispitivan na 113 mesta, bio je grupisan u 10 razliitih regiona, kada je uporeen jednostavnim statistikim testom sa svojom glavnom hronologijom godova.81 Bile su razvijene statistike metode za korekciju ovog problema, ali su hronologije godova za bor i evropski hrast, koje predstavljaju osnovu za korigovanje metode c -14, bile okarakterisane od strane nekih statistiara kao sumnjive i kao one koje sadre podmetnute korelacije.82 podeavanje c -14 podataka takoe se suoava sa problemom nedostajuih godova.83 Naunik Ferguson iz laboratorije godova na univerzitetu arizona razvio je bazinu hronologiju godova za c -14 datiranje, upotrebljavajui bor iz Belih planina u kaliforniji. On je koristio sasueno drvee naeno na tom podruju da bi proirio hronologiju godova ivog drvea. Meutim, nekada je 10% godova nedostajalo.84 tavie, on istie: Ja esto nisam u stanju da datiram uzorke sa dve ili tri hiljade godova u odnosu na glavnu hronologiju od 7.500 godina, ak ni sa uklapanjem uz pomo radiokarbon podataka. injenica da Ferguson nikada nije objavio sirove podatke iz svoje glavne hronologije baca sumnju na njihovu objektivnost. korienje primeraka starih hrastova i borova iz evrope, koji produuju hronologiju na vie od 9.000 godina pre nae ere, takoe nailazi na tekoe. i ako su istraivai prouili vie od 5.000 primeraka, a i c -14 datiranje je, takoe, korieno pri uklapanju,85 dobijeni rezultati nisu bili pouzdani.86 pojedini primerci pokrivaju samo nekoliko vekova i zahtevaju mnogo uklapanja, koja je esto teko izvesti, da bi se podesili rezultati iz 9.000. godine pre nae ere. uklapanje izmeu hronologija hrasta i bora oznaeno je kao privremeno.87 tavie, ovo datiranje ima kruno rezonovanje, jer se prvo koristi metoda ugljenika c -14, a zatim se podaci uklapaju, i onda se to uklapanje koristi kao osnova za fina podeavanja metode ugljenika c -14. Ovakva procedura se suprotstavlja argumentu da godovi drvea potvruju c -14 datiranje. Neki imaju vie poverenja u korekcije ako se uklapanje godova drvea obavlja potpuno nezavisno. pretpostavljene korekcije c -14 datiranja ukazuju na opti obrazac mlaih c -14 podataka (vie ugljenika c -14) u odnosu na godove drvea, naroito kod starijih primeraka. Varijacije su takve88 da u nekim sluajevima jedan c -14 podatak moe dati tri ili vie razliitih podeenih podataka.89 postoje pokuaji da se proiri korekcija za c -14 datiranje do 30.000 godina, korienjem sistema datiranja torijum-230/uranijum-234 na koralima.90 r azlike od hiljadu godina koje su dobili neki drugi istraivai,91 ine takva podeavanja neuverljivim. Vidimo da danas prihvaeni sistem za korekciju c -14 podataka predstavlja krhku strukturu. Neki od podataka su oigledno selektovani. s erija c -14 podataka dobijena iz dubljih organskih slojeva tla na Junom ostrvu Novog Zelanda dala je starosti od 9.900, 12.000, 27.200, 17.300 i 15.650 godina.92 Naredne publikacije uklonile su oigledno neuklapajue mlae podatke od 17.300 i

228

229

15.650 godina, u odnosu na stariji datum od 27.200 godina.93 Ova vrsta doterivanja je uinjena otvoreno i bez uvijanja, poto istraivai veruju u pretpostavke ovog sistema datiranja. Meutim, u gornjem sluaju se moemo pitati da li faktori odgovorni za anomalije kod mlaih datuma mogu, takoe, biti uzrok zabrinutosti po pitanju prihvatanja starijih datuma. Biblijski izvetaj o s tvaranju ukazuje na poreklo ivota od pre nekoliko hiljada godina. d atiranje ugljenikom c -14 dalo je mnotvo podataka koji idu daleko iza tog vremena. Mnogi od njih su navodno u skladu sa sekvencama lamina, o kojima smo ranije govorili. postoje alternativna objanjenja za datiranje ovih sekvenci. g lobalni potop nesumnjivo je bio uzrok glavnih promena u ciklusu ugljenika na naoj planeti. Zastupnici s tvaranja pretpostavljaju da su u atmosferi i biljkama pre potopa postojale nie koncentracije ugljenika c -14. t akve pretpostavke se slau sa izuzetno niskim nivoima ugljenika c -14 u uglju i nafti. Zastupnici s tvaranja zatim ukazuju da su postepena prilagoavanja na Zemlji nakon katastrofe izazvala blago poveanje nivoa ugljenika c -14.94 Njegov postepeni porast u periodu od nekih 1.000 do 2.000 godina nakon potopa mogao je dovesti do starijih datuma kod lamina i drugih naslaga. Faktori pretpostavljeni od strane zastupnika s tvaranja za promene u koncentraciji ugljenika c -14 ukljuuju ista objanjenja koja koriste naunici koji ne zastupaju s tvaranje. t reba da obratimo posebnu panju na: (1) veu razreenost ugljenika c -14 pre potopa; (2) jae magnetno polje pre potopa koje je spreavalo kosmike zrake u produkciji ugljenika c -14; (3) stopu meanja ugljenika c -14 u okeanima nakon potopa, koja je uticala i na atmosfersku i na okeansku koncentraciju; i (4) promenu intenziteta kosmikih zraka koji stvaraju ugljenik c -14.95 i zastupnici stvaranja i oni koji veruju da se ivot razvijao tokom dugih perioda, pretpostavljaju razliite uslove u prolosti da bi objasnili i uklopili podatake dobijene metodom ugljenika c -14. r azlika je u vrsti promena koje se pretpostavljaju, a naroito u stopi tih promena, pa tako zastupnici stvaranja pretpostavljaju velike i nagle promene u koncentraciji ugljenika c -14.

Odreivanje starosti metodom kalijum-argon

Metoda ugljenika c -14 uglavnom se koristi za datiranje fosilnih ostataka organizama, dok se za datiranje stena primenjuje nekoliko drugih sistema, od kojih je najpoznatija metoda kalijum-argon (k-ar). Ova metoda je bila naroito vana u uspostavljanju danas prihvaene vremenske skale geolokog stuba. korisno je imati na umu da starost stena i starost fosilizovanih organizama naenih u njima mogu biti razliite. ako ovek umre u peini, njegovi ostaci e biti mnogo mlai nego stena koja formira peinu. s tarost stena ni na koji nain ne predstavlja starost fosila naenih u njima, ak i u sluaju da moemo da dokaemo da su oboje formirani u otprilike isto vreme, kao to se moe desiti za vreme erupcije vulkana.

kao i kod datiranja ugljenikom c -14, osnovni princip za k-ar datiranje je jednostavan.96 kalijum-40 se raspada veoma polako u gas argon-40. Na osnovu poreenja koliine kalijuma-40 i argona-40 u steni moemo odrediti koliko je ona stara. to vie argona-40 to su vee starosti.97 Ovaj sistem funkcionie za mnogo vee starosti nego sistem ugljenika c -14. polovina atoma kalijuma-40 raspae se za oko 1,28 milijardi godina. s amo nekoliko minerala, neke sitnozrne magmatske stene i nekoliko vrsta sedimenata moe se lako datirati ovom metodom. postoje brojni problemi sa kalijum-argon tehnikom datiranja. poto je argon plemeniti gas koji je slobodan u hemijskom smislu, moe se lako kretati u i izvan sistema iju starost elimo da odredimo. Naroito je problematian viak argona naen u stenama duboko u zemlji. i stopljene stene iz Zemljine unutranjosti mogu donositi ovaj viak argona i uzrokovati prekomerno stare podatke. Na primer, tok lave na Havajima, za koji znamo iz istorije da je bio formiran 1801. godine, dao je starost od 1,1 milion godina.98 t okovi lave iz r angitoto vulkana na Novom Zelandu sadre drvo koje metodom c -14 pokazuje datume manje od 1.000 godina, dok je lava metodom kalijum-argon pokazala starost od nekoliko stotina hiljada godina.99 podaci o dijamantima, dobijeni korienjem veoma usavrene izohron metode, dali su starost od 6 milijardi godina,100 to je 1,4 milijarde godina vie od opte prihvaene starosti Zemlje. i straivai pripisuju ove i mnoge druge anomalije viku argona. poto argon kao gas moe lako da naputa sredinu, kalijum-argon podaci mogu biti prekomerno mladi. g inter Faur (g unter Faure), specijalista na ovom podruju, nabrojao je nekoliko razliitih faktora koji mogu uzrokovati izlaenje argona.101 i straivai veruju da toplota i pucanje stena izazvano pritiskom, koji postoje u prosecu stvaranja stena, esto predstavljaju dodatne faktore. Mada oni nekada koriste kalijum-argon metodu za datiranje planina, oni pretpostavljaju da je sav prethodni argon izaao. g ubljenje ili dobijanje kalijuma u sistemu koji se datira takoe se smatra moguim uzrokom dobijanja pogrenih podataka. uprkos grekama, mnogi objavljeni podaci navodno se slau sa prihvaenim geolokim periodima, a zastupnicima s tvaranja se prigovara da treba da razmotre podatke koji se navodno slau.102 Nauna literatura priznaje selekciju podataka. Jedan naunik istie: u konvencionalnoj interpretaciji k-ar podataka obino se odbacuju starosti koje su previe velike ili previe male u poreenju sa drugim dostupnim podacima, kao to su oni sa geoloke vremenske skale.103 On ukazuje na korienje mnogo sloenijih izohronih determinacija za ublaavanje neslaganja. g ovorei o analizi pojedinih minerala koji daju mnogo prezicnije informacije, drugi naunik kae: Za podatke u naunoj literaturi se pretpostavlja da su korektni i oni se objavljuju, ali oni su u neslaganju sa drugim podacima koji se retko objavljuju i ija neslaganja nisu potpuno objanjena.104 uprkos oiglednoj

230

231

nepouzdanosti ove metode jo uvek se forsira navodno slaganje nekih rezultata sa standardnom geolokom skalom. Oni koji ne zastupaju s tvaranje pretpostavljaju neka objanjenja za podatke koji se ne uklapaju u njihov model, a zastupnici s tvaranja koriste to isto pravo. s ledi nekoliko sugestija zasnovanih na naunim nalazima, koje bi mogle da pomire k-ar podatke sa nedavnim s tvaranjem. 1. pritisak vode iz gornjih nivoa moe spreiti da argon napusti dublje stene. s tene u velikim okeanskim dubinama mogu sadrati visoku koncentraciju gasa zbog hidrostatikog pritiska vode koja ih prekriva. Nekada ti gasovi uzrokuju da stene eksplodiraju kada dolaze na povrinu. u jednom sluaju rasprsle stene sa dubine od 2.490 metara eksplodirale su tri dana nakon dolaska na povrinu. Neki fragmenti su nakon eksplozije odleteli vie od jednog metra.105 s lian efekat je uoen kod toka lave u okeanu, nedaleko od obale Havaja. Ovi uzorci, za koje se smatralo da su stari nekoliko hiljada godina, sadravali su viak argona. Oni pokazuju opti trend poveanja starosti sa dubinom. Neki uzorci ovih nedavnih tokova datirani su na 19,5 miliona godina na dubini od 5.000 metara.106 Naunici su pripi sali poveanje starosti efektu poveanja hidrostatikog pritiska u vodi. postavlja se pitanje da li je hidrostatiki pritisak uzrokovan vodama potopa mogao izazvati ovo poveanje starosti sa dubinom. 2. Viak argona je mogao doi iz dubokog Zemljinog omotaa (mantla). Neki minerali iz donjih delova geolokog stuba sadre velike koliine helijuma i argona.107 Jedan uzorak je imao 1.000 puta vie argona od koliine koja bi se raspala od kalijuma za 2,75 milijardi godina. i nteresantno je da je viak i argona i helijuma bio najvei kod uzoraka iz najniih delova geolokog stuba, a istraivai to pripisuju prolasku gasova iz dubina Zemlje. d a li je proces prolaska gasova za vreme potopa mogao izazvati sekvence podataka od starijih ka mlaim, kako se ide od dubljih ka pliim stenama? 3. Vulkanska aktivnost je mogla proizvesti ovakve sekvence podataka. t emperatura lave se nekada poveava kako vulkan nastavlja sa erupcijom.108 t akoe je poznato da toplota utie na istiskivanje vika argona iz usijane lave.109 kada oba ova faktora deluju zajedno, mogu formirati sma njenu vrednost k-ar podataka u vulkanskim naslagama, bar u lokalnom regionu. Lava koja je prva izbila na povrinu i ohladila se, formirajui donje slojeve, zadrala je vie argona i dala veu starost. Brojni drugi sistemi datiranja zasnovani su na radioaktivnoj stopi raspada, i svaki je specifian. kada razliiti sistemi daju sline starosti za jedan uzorak, neki to koriste kao argument protiv nedavnog s tvaranja. Jedan primer je asuka meteorit naen na antarktiku, koji je navodno doao sa Meseca. pet razliitih sistema datiranja primenjeno je na ovom meteoritu i dobijena je starost od 3798 do 3940 milijardi godina.110 i ako je ova podudarnost neobina, ona bi mogla da ukazuje na opravdanost jednog od osnovnih principa radiometrijskog datiranja, a to je konstantnost stope raspadanja. Meutim,

ne treba zaboraviti mnoge druge faktore modifikacije, kao i u sluaju kalijum-argon metode. Za uzorke sa kopna moemo nai i podudarnosti i neslaganja izmeu metoda. Neki zastupnici s tvaranja objanjavaju starije radiometrijske podatke, koji ukazuju na milione godina, kao dokaz da je materijal planete Zemlje (ne ivot na Zemlji) i Meseca, ukljuujui i asuka uzorak, mogao postojati dugo vremena pre sedmice s tvaranja.111 t akvi podaci mogu jedino predstavljati starije stene ili preraene produkte starijih stena. Moemo oekivati da je potop reciklirao (ponovo nataloio) brojne starije stene i formirao nove. Zastupnike stvaranja koji smatraju da je Bog stvorio neorgansku materiju Zemlje takoe nedavno, ukazuju da su brojne pretpostavke na kojima poivaju metode radioaktivnog datiranja nevalidne, ukljuujui i navodno konstantnu stopu radioaktivnog raspada. Oponenti smatraju da su takve promene minimalne. Moemo zakljuiti da su metode radioaktivnog datiranja, kao to je metoda ugljenika c -14 i kalijum-argon metoda, sloene i pod uticajem razliitih faktora. poverenje u podatke koje nalazimo u popularnoj literaturi i u osnovnim naunim udbenicima, zasniva se na razliitim istraivanjima iji su rezultati objavljeni u naunoj literaturi.112 Mnotvo falinih podataka koji pokazuju velike starosti oslikavaju probleme koje zastupnici razliitih koncepata pokuavaju da ree raznovrsnim faktorima modifikacija. Naroito je potrebno da zastupnici s tvaranja izvre dalja istraivanja za takve faktore modifikacija.

Zakljuci
prezentovao sam primere za koje sam smatrao da su najproblematiniji za koncept s tvaranja.113 d ve stvari su najupadljivije u veini ovih primera: kao prvo, podaci se razliito interpretiraju, tako da je rekonstrukcija nepoznate prolosti uglavnom subjektivna; i kao drugo, kada se biblijski potop ukljui u model Zemlje i analiziraju podaci iz biblijske istorije, pojavljuju se brojne mogunosti za reavanje mnogih vremenskih problema koji se navode protiv koncepta s tvaranja. t akoe je potrebno da imamo na umu da postoje ozbiljni izazovi velikoj geolokoj starosti.114 i ma jo mnogo toga to bi moglo da se naui o metodama za odreivanje starosti. poslednje poglavlje o ovom pitanju jo nije napisano.

LITERATURA 1. Holmes a. 1937. t he age of the earth. r ev. ed. London, edinburgh, and New York: t homas Nelson and s ons, p. 11. 2. Videti poglavlje 19 za diskusiju o razliitim mogunostima. 3. Videti poglavlja 4, 6 i 11. 4. (a) Foster d . 1985. t he philosophical scientists. New York: d orset press, pp. 54-57; (b) Bird Wr . 1987, 1988, 1989. t he origin of species revisited: the theories of evolution and of abrupt appearance, vol. 1. New

232

233

York: philosophical Library, pp. 78-83, 301-308. 5. Za diskusiju o nekim alternativama, videti: Yang s -H. 1993. r adiocarbon dating and american evangelical c hristians. perspectives on s cience and c hristian Faith 45:229-240. 6. t oulmin s , g oodfield J. 1965. t he discovery of time. New York: Harper and r ow, pp. 74, 75. 7. (a) i bid., p. 55; (b) t oulmin s . 1989. t he historicization of natural science: its implication for theology. i n: kng H, t racy d , editors; khl M, translator. paradigm change in theology: a symposium for the future. New York: c rossroad pub. c o., pp. 233-241. t ranslation of: t heologie - Wohin? and d as Neue paradigma von t heologie. 8. Za grafiku prezentaciju ovog trenda, videti sliku 1 u: engel aeJ. 1969. t ime and the earth. american s cientist 57(4):458-483. 9. Za saetak razliitih procena starosti Zemlje, videti tabelu 2.1 u: d alrymple g B. 1991. t he age of the earth. s tanford, c alif.: s tanford university press, pp. 14-17. 10. Za danas prihvaenu geoloku vremensku skalu videti: Harland WB, armstrong r L, c ox aV, c raig Le, s mith ag , s mith d g . 1990. a geologic timescale 1989. r ev. ed. c ambridge and New York: c ambridge university press. 11. Na primer: g ribbin J. 1992. astronomers double the age of the universe. New s cientist 133 (January): 12. 12. (a) Freedman WL, Madore BF, Mould Jr , Hill r , Ferrarese L, kennicutt r c , Jr., s aha a, s tetson pB, g raham Ja, Ford H, and others. 1994. d istance of the Virgo cluster galaxy M100 from Hubble s pace t elescope observations of c epheids. Nature 371:757-762. Meutim, videti takoe: (b) c haboyer B, d emerque p, kernan pJ, krauss LM. 1996. a lower limit on the age of the universe. s cience 271:957-961. 13. Ladd Hs . 1961. r eef building. s cience 134:703-715. 14. (a) Flood pg . 1984. a geological guide to the northern g reat Barrier r eef. australasian s edimentologists g roup Field g uide s eries, No. 1. sydney: g eological s ociety of australia; (b) s toddart d r . 1969. ecology and morphology of recent coral reefs. Biological r eviews 44:433-498. 15. Ladd Hs , s chlanger s O. 1960. d rilling operations on eniwetok atoll: Bikini and nearby atolls, Marshall i slands. u .s . g eological s urvey professional paper 260Y:863-905. 16. Hayward a. 1985. c reation and evolution: the facts and the fallacies. London: t riangle (s pc k), p. 85. 17. Ovo je bilo zabeleeno od strane nekoliko istraivaa, na primer: Hubbard d k, Miller ai , s caturo d . 1990. production and cycling of calcium carbonate in a shelf-edge reef system (s t. c roix, u.s . Virgin i slands): applications to the nature of reef systems in the fossil record. Journal of s edimentary petrology 60:335-360. 18. Za neke od izvetaja, videti: (a) anonymous. 1994. c oral bleaching threa-tens oceans, life. eOs , t ransactions, american g eophysical union 75(13):145-147; (b) c harles d . 1992. Mystery of Floridas dying coral. New s cientist 133 (11 January):12; (c) peters ec , Mcc arty HB. 1996. c arbonate crisis? g eotimes 41(4):20-23; (d) Zorpette g . 1995. More coral trouble. s cientific american 273(4):36-37.

19. (a) c lausen c d , r oth aa. 1975a. estimation of coral growth-rates from laboratory 45c -incorporation rates. Marine Biology 33:85-91; (b) c lausen c d , r oth aa. 1975b. effect of temperature and temperature adaptation on calcification rate in the hermatypic coral pocillopora damicornis. Marine Biology 33:93-100; (c) r oth aa. 1974. Factors affecting light as an agent for carbonate production by coral. g eological s ociety of america abstracts with programs 6(7):932; (d) r oth aa, c lausen c d , Yahiku pY, c lausen Ve, c ox WW. 1982. s ome effects of light on coral growth. pacific s cience 36:65-81; (e) s mith ad , r oth aa. 1979. effect of carbon dioxide concentration on calcification in the red coralline alga Bossiella orbigniana. Marine Biology 52:217-225. 20. s hinn ea. 1976. c oral reef recovery in Florida and the persian g ulf. environmental g eology 1:241-254. 21. Verstelle Jt h. 1932. t he growth rate at various depths of coral reefs in the d utch east i ndian archipelago. t reubia 14:117-126. 22. (a) Buddemeier r W, kinzie r a, i i i . 1976. c oral growth. Oceanography and Marine Biology: an annual r eview 14:183-225; (b) Lewis JB, axelsen F, g oodbody i , page c , c hislett g . 1968. c omparative growth rates of some reef corals in the c aribbean. Marine s cience Manuscript r eport 10. Montreal: Marine s ciences c entre, Mcg ill university. 23. Wells JW. 1963. c oral growth and geochronometry. Nature 197:948-950. 24. Videti: (a) c lausen c d. 1974. an evaluation of the use of growth lines in geochronometry, geophysics, and paleoecology. Origins 1:58-66; (b) c rabtree d M, c lausen c d, r oth aa. 1980. c onsistency in growth line counts in bivalve specimens. palaeogeography, palaeoclimatology, palaeoecology 29:323-340; (c) Linard J-L. 1986. Factors affecting epithecal growth lines in four coral species, with paleontological implications. ph.d. dissertation, d epartment of Biology, Loma Linda, c a: Loma Linda university. 25. Linard (referenca 24c). 26. percival i g . 1985. t he geological heritage of New s outh Wales, Vol. i . sydney: New s outh Wales National parks and Wildlife s ervice, pp. 16-17. 27. c onaghan pJ, Mountjoy eW, edgecombe d r , t alent Ja, Owen d e. 1976. Nubrigyn algal reefs (d evonian), eastern australia: allochthonous blocks and megabreccias. g eological s ociety of america Bulletin 87:515-530. 28. Heckel pH. 1974. c arbonate buildups in the geologic record: a review. i n: Laporte LF, editor. r eefs in time and space. s ociety of economic paleontologists and Mineralogists s pecial publication 18:90-154. 29. Mountjoy eW, c ook He, pray Lc , Mcd aniel pN. 1972. allochthonous carbonate debris flows - worldwide indicators of reef complexes, banks or shelf margins. i n: McLaren d J, Middleton g V, editors. s tratigraphy and sedimento-logy, s ection 6. i nternational g eological c ongress, 24th session. Montreal: i nternational g eological c ongress, pp. 172-189. 30. s tanton r J, Jr., Flgel e. 1988. t he s teinplatte, a classic upper t riassic reef - that is actually a platform-edge sandpile. g eological s ociety of america abstracts with programs 20(7):a201. 31. Blatt H, Middleton g , Murray r . 1980. Origin of sedimentary rocks. 2d ed. englewood c liffs, NJ: prentice-Hall, p. 447. 32. (a) Hubbard, Miller, and s caturo (referenca 17). For further discus-

234

235

sion, see: (b) Wood r , d ickson Jad , kirkland-g eorge B. 1994. t urning the c apitan r eef upside down: a new appraisal of the ecology of the permian c apitan r eef, g uadalupe Mountains, t exas and New Mexico. palaios 9:422427; (c) Wood r , d ickson Jad , kirkland BL. 1996. New observations on the ecology of the permian c apitan r eef, t exas and New Mexico. paleontology 39:733-762. 33. Hodges Lt , r oth aa. 1986. Orientation of corals and stromatoporoids in some pleistocene, d evonian, and s ilurian reef facies. Journal of paleontology 60:1147-1158. 34. (a) g iles ka. 1995. allochthonous model for the generation of Lower Mississippian Waulsortian mounds and implications for prediction of facies geometry and distribution. annual Meeting abstracts, Houston, t exas. american association of petroleum g eologists and s ociety of economic paleontologists and Mineralogists 4:33a; (b) Janoschek Wr , Matura a. 1980. Outline of the geology of austria. abhandlungen der g eologischen Bundesanstalt 34:40-46. Videti takoe u istom izdanju delove koji ukazuju na digresije, na stranama 142-144, 200-208; (c) Lein r . 1987. On the evolution of the austroalpine realm. i n: Flgel HW, Faupl p, editors. g eodynamics of the eastern alps. Vienna: Franz d euticke, pp. 85-102; (d) polan kp. 1982. t he allochthonous origin of bioherms in the early d evonian s tewart Bay Formation of Bathurst i sland, arctic c anada. Ms c thesis, d epartment of g eological s ciences. Montreal: Mcg ill university; (e) t ollmann a. 1987. g eodynamic concepts of the evolution of the eastern alps. i n: Flgel and Faupl (referenca 34c), pp. 361-378. Za opti pregled ovog pitanja, videti: (f) Hodges Lt . 1987. Fossil binding in modern and ancient reefs. Origins 14:84-91; (g) r oth aa. 1995. Fossil reefs and time. Origins 22:86-104. 35. (a) andrews r c . 1932. t he new conquest of c entral asia: a narrative of the explorations of the c entral asiatic expeditions in Mongolia and c hina, 1921-1930. r eeds c a, editor. Natural History of c entral asia, Vol. 1. NY: t he american Museum of Natural History, pp. 208-211; (b) c arpenter k, Hirsch kF, Horner Jr , editors. 1994. d inosaur eggs and babies. c ambridge, NY and Melbourne: c ambridge university press; (c) c ousin r , Breton g , Fournier r , Watte J-p. 1989. d inosaur egg-laying and nesting: the case of an upper Maastrichtian site at r ennes-le-c hateau (aude, France). Historical Biology 2:157-167; (d) Mateer NJ. 1989. upper c retaceous reptilian eggs from the Zhejiang province, c hina. i n: g illette d d, Lockley Mg , editors. d inosaur tracks and traces. c ambridge, NY, and Melbourne: c ambridge university press, pp. 115-118; (e) Mohabey d M. 1984. t he study of dinosaurian eggs from infratrappean limestone in kheda d istrict, g ujarat. Journal of the g eological s ociety of i ndia 25(6):329-335; (f) s anz JL, Moratalla JJ, d az-Molina M, Lpez-Martnez N, klin O, Vianey-Liaud M. 1995. d inosaur nests at the sea shore. Nature 376:731-732; (g) s rivastava s, Mohabey d M, s ahni a, pant s c . 1986. upper c retaceous dinosaur egg clutches from kheda d istrict (g ujarat, i ndia): their distribution, shell ultrastructure and palaeoecology. palaeontographica abstracts a 193:219-233. 36. (a) Horner Jr . 1982. evidence of colonial nesting and site fidelity among ornithischian dinosaurs. Nature 297:675-676; (b) Horner Jr . 1984.

t he nesting behavior of dinosaurs. s cientific american 250(4):130-137; (c) Horner Jr , g orman J. 1988. d igging dinosaurs. NY: Workman publishing; (d) Horner Jr , Makela r . 1979. Nest of juveniles provides evidence of family structure among dinosaurs. Nature 282:296-298. 37. Mehlert aW. 1986. d iluviology and uniformitarian geology - a review. c reation r esearch s ociety Quarterly 23:104-109. 38. (a) c arpenter k, Hirsch kF, Horner Jr . 1994. i ntroduction. i n: c arpenter, Hirsch and Horner, pp. 1-11 (referenca 35b). For further discussion of various views the reader should consult: (b) Oard MJ. 1997. t he extinction of the dinosaurs. c reation ex Nihilo t echnical Journal 11:137154, i reference u njemu. 39. Horner 1984 (referenca 36b). 40. Norell Ma, c lark JM, c hiappe LM, d ashzeveg d . 1995. a nesting dinosaur. Nature 378:774-776. 41. paul g s . 1994. d inosaur reproduction in the fast lane: implications for size, success, and extinction. i n: c arpenter, Hirsch, and Horner, pp. 244-255 (referenca 35b). 42. (a) Qualls c p, s hine r , d onnellan s , Hutchinson M. 1995. t he evolution of viviparity within the australian scincid lizard Lerista bougainvillii. Journal of Zoology (London) 237:13-26; (b) s tebbins r c . 1954. amphibians and reptiles of western North america. NY, t oronto and London: Mcg rawHill Book c o., pp. 299-301. 43. Hirsch kF, s tadtman kL, Miller We, Madsen JH, Jr. 1989. upper Jurassic dinosaur egg from utah. s cience 243:1711-1713. 44. (a) erben Hk, Hoefs J, Wedepohl kH. 1979. paleobiological and isotopic studies of eggshells from a declining dinosaur species. paleobiology 5(4):380-414; (b) Hirsch kF. 1994. upper Jurassic eggshells from the western interior of North america. i n: c arpenter, Hirsch, and Horner, pp. 137150 (referenca 35b); (c) Zhao Z-k. 1994. d inosaur eggs in c hina: on the structure and evolution of eggshells. i n: c arpenter, Hirsch, and Horner, pp. 184-203 (referenca 35b). 45. Za diskusiju, videti: c arpenter, Hirsch, and Horner, pp. 1-11 (referenca 35b). 46. c arpenter k, alf k. 1994. g lobal distribution of dinosaur eggs, nests, and babies. i n: c arpenter, Hirsch, and Horner, pp. 15-30 (referenca 35b). 47. (a) kolesnikov c M, s ochava aV. 1972. a paleobiochemical study of c retaceous dinosaur eggshell from the g obi. paleontological Journal 6:235245. t ranslation of: paleobiokhimicheskoye issledovaniye skorlupy yaits melovykh dinozavrov g obi. (b) Vianey-Liaud M, Mallan p, Buscail O, Montgelard c . 1994. r eview of French dinosaur eggshells: morphology, structure, mineral, and organic composition. i n: c arpenter, Hirsch, and Horner, pp. 151-183 (referenca 35b); (c) Wyckoff r Wg . 1972. t he biochemistry of animal fossils. Bristol: s cientechnica, p. 53. 48. c arpenter, Hirsch, and Horner, pp. 1-11 (referenca 35b). 49. (a) Howard Jd , elders c a. 1970. Burrowing patterns of haustoriid amphipods from s apelo i sland, g eorgia. i n: c rimes t p, Harper Jc , editors. t race fossils. g eological Journal s pecial i ssue No. 3. Liverpool: s eel House press, pp. 243-262; (b) kranz pM. 1974. t he anastrophic burial of bivalves

236

237

and its paleoecological significance. Journal of g eology 82:237-265; (c) s tanley s M. 1970. r elation of shell form to life habits of the Bivalvia (Mollusca). g eological s ociety of america Memoir 125. 50. c lifton He, Hunter r e. 1973. Bioturbational rates and effects in carbonate sand, s t. John, u.s . Virgin i slands. t he Journal of g eology 81:253268. 51. Lambert a, Hs kJ. 1979. Non-annual cycles of varve-like sedimentation in Walensee, s witzerland. s edimentology 26:453-461. 52. Buccheim Hp. 1994. paleoenvironments, lithofacies and varves of the Fossil Butte Member of the eocene g reen r iver Formation, s outhwestern Wyoming. c ontributions to g eology, university of Wyoming 30(1):3-14. 53. Mckee ed , c rosby eJ, Berryhill HL, Jr. 1967. Flood deposits, Bijou c reek, c olorado, June 1965. Journal of s edimentary petrology 37(3):829851. Zapazite naroito sliku 12d. 54. Jopling aV. 1966. s ome deductions on the temporal significance of laminae deposited by current action in clastic rocks. Journal of s edimentary petrology 36(4):880-887. 55. (a) Berthault g . 1986. expriences sur la lamination des sdiments par granoclassement priodique postrieur au dpt. c ontribution lexplication de la lamination dans nombre de sdiments et de roches sdimentaires. c omptes r endus de lacademia des s ciences paris 303 (s er 2):15691574; (b) Julien pY, Berthault g . n.d. Fundamental experiments on stratification (videocassette). c olorado s prings: r ocky Mountain g eologic Video s ociety. 1 videocassette: sound, color. Za dalju diskusiju videti: (c) Hernn aM, Havlin s , king pr , s tanley He. 1997. s pontaneous stratification in granular mixtures. Nature 386:379-382, i reference sadrane u njemu. 56. (a) Berthault (referenca 55a); (b) Mendenhall c e, Mason M. 1923. t he stratified subsidence of fine particles. proceedings of the National academy of s ciences 9:199-202; (c) t wenhofel WH. 1950. principles of sedimentation. 2d ed. NY and London: Mcg raw-Hill Book c o., pp. 549-550; (d) t wenhofel WH. 1961 (1932). t reatise on sedimentation. 2d ed. NY: d over publications, i nc., Vol. 2, pp. 611-613. Ja sam video formiranje vie od 12 lamina, preko noi, u velikim laboratorijskim cilindrima. 57. Za pregled ovog pitanja videti: (a) Oard MJ. 1992. Varves - the first absolute chronology. part i - Historical development and the question of annual deposition. c reation r esearch s ociety Quarterly 29:72-80; (b) Oard MJ. 1992. Varves - the first absolute chronology. part i i - Varve correlation and the post-glacial time scale. c reation r esearch s ociety Quarterly 29:120-125. 58. Flint r F. 1971. g lacial and Quaternary geology. NY and London: John Wiley & s ons, p. 406. 59. (a) s tuiver M. 1971. evidence for the variation of atmospheric c 14 content in the late Quaternary. i n: t urekian kk, editor. t he Late c enozoic glacial ages. New Haven and London: Yale university press, pp. 57-70; (b) Hajdas i , Zolitschka B, i vy-Ochs s d , Beer J, Bonani g , Leroy s ag , Negendank JW, r amrath M, s uter M. 1995. aMs radiocarbon dating of annually laminated sediments from Lake Holzmaar, g ermany. Quaternary

s cience r eviews 14:137-143; (c) Hajdas i , i vy-Ochs s d , Bonani g . 1995. problems in the extension of the radiocarbon calibration curve (10-13 kyr Bp). r adiocarbon 37(1):75-79; (d) Hajdas i , i vy s d , Beer J, Bonani g , i mboden d , Lotter a, s turm M, s uter M. 1993. aMs radiocarbon dating and varve chronology of Lake s oppensee: 6000 to 12000 14c years Bp. c limate d ynamics 9:107-116. 60. Za detalje videti literaturu pod referencom 59. t akoe: Bjrck s , s andgren p, Holmquist B. 1987. a magnetostratigraphic comparison between 14c years and varve years during the late Weichselian, indicating significant differences between the time-scales. Journal of Quaternary s cience 2(2):133-140. 61. Webster c L. Lina komunikacija. 62. c offin Hg . 1979. t he organic levels of the Yellowstone petrified forests. Origins 6:71-82. 63. (a) c offin Hg . 1983. erect floating stumps in s pirit Lake, Washington. g eology 11:298-299; (b) c offin Hg . 1983. Mount s t. Helens and s pirit Lake. Origins 19:9-17; (c) c offin Hg . 1971. Vertical flotation of horsetails (equisetum): geological implications. g eological s ociety of america Bulletin 82:2019-2022. 64. Brown r H. 1978. How rapidly can wood petrify? Origins 5:113-115. 65. (a) Larsen J. 1985. From lignin to coal in a year. Nature 314:316; (b) s tutzer O. 1940. g eology of coal. No ac , translator/reviser; c ady g H, editor. c hicago: t he university of c hicago press, pp. 105-106. t ranslation of: kohle (allgemeine kohlengeologie). 66. (a) Brown r H. 1989. r eversal of earths magnetic field. Origins 16:81-84; (b) c oe r s , prvot M. 1989. evidence suggesting extremely rapid field variation during a geomagnetic reversal. earth and planetary s cience Letters 92:292-298; (c) c oe r s , prvot M, c amps p. 1995. New evidence for extraordinarily rapid change of the geomagnetic field during a reversal. Nature 374:687-692; (d) Huggett r . 1990. c atastrophism: systems of earth history. London, NY and Melbourne: edward arnold, pp. 120124; (e) ultr-g urard p, achache J. 1995. c ore flow instabilities and geomagnetic storms during reversals: t he s teens Mountain impulsive field variations revisited. earth and planetary s cience Letters 135:91-99. 67. Osmond Jk. 1984. t he consistency of radiometric dating in the geologic record. i n: Walker kr , editor. t he evolution-creation controversy: perspecitves on religion, philosophy, science and education: a handbook. t he paleontological s ociety s pecial publication No. 1. knoxville: t he university of t ennessee, pp. 66-76. Ovaj autor procenjuje oko 300.000 izvetaja u toku 1984. godine. 68. (a) Brown r H. 1983. How solid is a radioisotope age of a rock? Origins 10:93-95; (b) g iem paL. 1997. s cientific theology. r iverside, c a: La s ierra university press, pp. 111-190. Ova literatura procenjuje brojne metode radiometrijskog datiranja. 69. Za opti pregled datiranja metodom ugljenika c -14, videti: (a) aitken MJ. 1990. s cience-based dating in archaeology. c unliffe B, editor. Longman archaeology series. London and NY: Longman g roup, pp. 56-119; (b) Faure g . 1986. principles of isotope geology. 2d ed. NY: John Wiley &

238

239

s ons, pp. 386-404; (c) g eyh Ma, s chleicher H. 1990. absolute age determination: physical and che-mical dating methods and their application. Newcomb r c , translator. Berlin, Heidelberg, NY and London: s pringerVerlag, pp. 162-180; (d) t aylor r e, Mller r a. 1988. r adiocarbon dating. i n: parker s p, editor. Mcg raw-Hill encyclopedia of the geological sciences. 2d ed. NY, s t. Louis, and s an Francisco: Mcg raw-Hill publishing c o., pp. 533-540; (e) t aylor r e. 1987. r adiocarbon dating: an archaeological perspective. Orlando, s an d iego, NY, and London: academic press. 70. sveinbjrnsdttir e, Heinemeier J, r ud N, Johnsen s J. 1992. r adiocarbon anomalies observed for plants growing in i celandic geothermal waters. r adiocarbon 34(3):696-703. 71. r iggs ac . 1984. Major carbon-14 deficiency in modern snail shells from southern Nevada springs. s cience 224:58-61. 72. (a) s tuiver M, Braziunas t F. 1993. Modeling atmospheric 14c influences and 14c ages of marine samples to 10,000 Bc . r adiocarbon 35:137189. Videti takoe: (b) keith ML, anderson g M. 1963. r adiocarbon dating: fictitious results with mollusk shells. s cience 141:634-637; (c) r ubin M, t aylor d W. 1963. r adiocarbon activity of shells from living clams and snails. s cience 141:637. 73. s tuckenrath r , Jr., Mielke Je. 1970. s mithsonian i nstitution radiocarbon measurements Vi . r adiocarbon 12:193-204. 74. d ye t . 1994. apparent ages of marine shells: implications for archaeological dating in Hawaii. r adiocarbon 36:51-57. 75. (a) c hichagova Oa, c herkinsky ae. 1993. problems in radiocarbon dating of soils. r adiocarbon 35(3):351-362; (b) s charpenseel HW, BeckerHeidmann p. 1992. t wenty-five years of radiocarbon dating soils: paradigm of erring and learning. r adiocarbon 34(3):541-549. 76. aitken, p. 99 (referenca 69a). 77. (a) t aylor r e, payen La, prior c a, s lota pJ, Jr., g illespie r , g owlett JaJ, Hedges r eM, Jull aJt , Zabel t H, d onahue d J, Berger r . 1985. Major revisions in the pleistocene age assignments for North american human skeletons by c -14 accelerator mass spectrometry: none older than 11,000 c -14 years B.p. american antiquity 50(1):136-140. Neki od ovih zakljuaka su takoe bili osporeni od strane: (b) s tafford t W, Jr., Hare pe, c urrie L, Jull aJt , d onahue d . 1990. accuracy of North american human skeleton ages. Quaternary r esearch 34:111-120. 78. Libby WF. 1963. accuracy of radiocarbon dates. s cience 140:278-280. 79. Za neke od nedavnih primera, videti: (a) kromer B, Becker B. 1993. g erman oak and pine 14c calibration, 7200-9439 Bc . r adiocarbon 35(1):125-135; (b) pearson g W, s tuiver M. 1993. High-precision bidecadal calibration of the radiocarbon time scale, 500-2500 Bc . r adiocarbon 35(1):25-33; (c) s tuiver and Braziunas (referenca 72a); (d) s tuiver M, pearson g W. 1993. High-precision bidecadal calibration of the radiocarbon time scale, ad 1950-500 Bc and 2500-6000 Bc . r adiocarbon 35(1):1-23; (e) s tuiver M, r eimer pJ. 1993. extended 14c data base and revised c aLi B 3.0 14c age calibration program. r adiocarbon 35(1):215-230. 80. postojali su nagovetaji da je drvo u t asmaniji staro 10.000 godina, ali su injenice po tom pitanju slabe. Videti: News item. 1995. Living tree

8000 years older than c hrist(?). c reation ex Nihilo 17(3):26, 27. 81. (a) Yamaguchi d k. 1986. i nterpretation of cross correlation between tree-ring series. t ree-r ing Bulletin 46:47-54. Za dalju diskusiju videti: (b) Brown r H. 1995. c an tree rings be used to calibrate radiocarbon dates? Origins 22:47-52. 82. (a) Monserud r a. 1986. t ime-series analyses of tree-ring chronologies. Forest s cience 32(2):349-372; (b) Yamaguchi (referenca 81). 83. Za dalju diskusiju o nekim od problema vezanih za uklapanje uz pomo godova, videti reference 81, 82, i: (a) Baillie Mg L, Hillam J, Briffa kr , Brown d M. 1985. r e-dating the english art-historical tree-ring chronologies. Nature 315:317-319; (b) Becker B, kromer B. 1993. t he continental tree-ring record - absolute chronology, 14c calibration and climatic change at 11 ka. palaeogeography, palaeoclimatology, palaeoecology 103:67-71; (c) s orensen Hc . 1973. t he ages of Bristlecone pine. pense (s pring/s ummer), pp. 15-18; (d) porter r M. 1995. c orrelating tree rings (letter). c reation r esearch s ociety Quarterly 31:170-171. 84. s orensen (referenca 83c). 85. Becker B. 1993. an 11,000-year g erman oak and pine dendrochronology for radiocarbon calibration. r adiocarbon 35(1):201-213. 86. Na primer, videti: i bid., slike 4 i 6. 87. kromer and Becker (referenca 79a). 88. Videti sliku 4 u: Becker and kromer (referenca 83b). 89. aitken p. 100 (referenca 69a). 90. (a) Bard e, Hamelin B, Fairbanks r g , Zindler a. 1990. c alibration of the 14c timescale over the past 30,000 years using mass spectrometric ut h ages from Barbados corals. Nature 345:405-410; (b) Bard e, arnold M, Fairbanks r g , Hamelin B. 1993. 230t h-234u and 14c ages obtained by mass spectrometry on corals. r adiocarbon 35(1):191-199. 91. (a) Fontes J-c , andrews JN, c ausse c , g ibert e. 1992. a comparison of radiocarbon and u/t h ages on continental carbonates. r adiocarbon 34(3):602-610; (b) eisenhauer a, Wasserburg g J, c hen JH, Bonani g , c ollins LB, Zhu Zr , Wyrwoll kH. 1993. Holocene sea-level determination relative to the australian continent: u/t h (t i Ms ) and 14c (aMs ) dating of coral cores from the abrolhos i slands. earth and planetary s cience Letters 114:529-547; (c) Hajdas et al. 1995 (referenca 59c). 92. r unge ec a, goh kM, r after t a. 1973. r adiocarbon chronology and problems in its interpretation for Quaternary loess deposits - south c anterbury, New Zealand. soil science society of america proceedings 37:742-746. 93. t onkin pJ, r unge ec a, i ves d W. 1974. a study of Late pleistocene loess deposits, s outh c anterbury, New Zealand. part 2: paleosols and their stratigraphic implications. Quaternary r esearch 4:217-231. 94. Za ukazane proraune, videti: (a) Brown r H. 1990. c orrelation of c 14 age with the biblical time scale. Origins 17:56-65; (b) Brown r H. 1992. c orrelation of c -14 age with real time. c reation r esearch s ociety Quarterly 29:45-47; (c) Brown r H. 1994. c ompatibility of biblical chronology with c 14 age. Origins 21:66-79. 95. (a) Brown r H. 1979. t he interpretation of c -14 dates. Origins 6:3044; (b) Brown r H. 1986. 14c depth profiles as indicators of trends of climate

240

241

and 14c /12c ratio. r adiocarbon 28(2a):350-357; (c) c lementson s p. 1974. a critical examination of radiocarbon dating in the light of dendrochronological data. c reation r esearch s ociety Quarterly 10:229-236; (c) Brown 1994 (referenca 94c). 96. Za pregled ove metode, videti: (a) d alrymple g B, Lanphere Ma. 1969. potassium-argon dating: principles, techniques and applications to geochronology. s an Francisco: W. H. Freeman & c o.; (b) d ickin ap. 1995. r adiogenic isotope geology. c ambridge: c ambridge university press, pp. 245-276; (c) Faure, pp. 66-112 (referenca 69b); (d) Faure g . 1988. r ock age determination. i n: parker, pp. 549-552 (referenca 69d); (e) g eyh and s chleicher, pp. 53-74 (referenca 69c). 97. prostor ograniava diskusiju o metodi 39ar-40ar koja je zasnovana na istim principima. Ona je mnogo sloenija i zahteva korekciju nekih temperaturnih problema. Ova metoda se suoava sa uobiajenim problemom vika argona-40 i drugim komplikacijama. Za dalju diskusiju, videti literaturu u okviru reference 96, i: (a) Ozima M, Zashu s , t akigami Y, t urner g . 1989. Origin of the anomalous 40ar-39ar age of Zaire cubic diamonds: excess 40ar in pristine mantle fluids. Nature 337:226-229; (b) r ichards Jp, Mcd ougall i . 1990. g eochronology of the porgera gold deposit, papua New g uinea: resolving the effects of excess argon on k-ar and 40ar/39ar age estimates for magmatism and mineralization. g eochimica et c osmochimica acta 54:1397-1415; (c) r oss Jg , Mussett ae. 1976. 40ar/39ar dates for spreading rates in eastern i celand. Nature 259:36-38. 98. d alrymple and Lanphere, p. 133 (referenca 96a). 99. Mcd ougall i , polach Ha, s tipp JJ. 1969. excess radiogenic argon in young subaerial basalts from the auckland volcanic field, New Zealand. g eochimica et c osmochimica acta 33:1485-1520. 100. Ozima (referenca 97a). 101. Faure 1986, p. 69 (referenca 69b). 102. postoji vie takvih primera: (a) Harland, armstrong, c ox, c raig, s mith, and s mith (referenca 10); (b) kulp JL. 1961. g eologic time scale. s cience 133:1105-1114. 103. Hayatsu a. 1979. k-ar isochron age of the North Mountain Basalt, Nova s cotia. c anadian Journal of earth s ciences 16:973-975. 104. Mauger r L. 1977. k-ar ages of biotites from tuffs in eocene rocks of the g reen r iver, Washakie, and uinta Basins, utah, Wyoming, and c olorado. c ontributions to g eology, university of Wyoming 15(1):17-41. 105. Hekinian r , c haigneau M, c heminee JL. 1973. popping rocks and lava tubes from the Mid-atlantic r ift Valley at 36oN. Nature 245:371-373. 106. d alrymple g B, Moore Jg . 1968. argon-40: excess in submarine pillow basalts from kilauea Volcano, Hawaii. s cience 161:1132-1135. 107. d amon pe, kulp JL. 1958. excess helium and argon in beryl and other minerals. t he american Mineralogist 43:433-459. 108. s mith r L, Bailey r a. 1966. t he Bandelier t uff: a study of ash-flow eruption cycles from zoned magma chambers. Bulletin volcanologique 29:83-103. 109. (a) d ymond J. 1970. excess argon in submarine basalt pillows. g eological s ociety of america Bulletin 81:1229-1232. Videti takoe: (b)

d alrymple and Moore (referenca 106). 110. Misawa k, t atsumoto M, d alrymple g B, Yanai k. 1993. an extremely low u/pb source in the Moon: u-t h-pb, s m-Nd, r b-s r, and 40ar/39ar isotopic systematics and age of lunar meteorite asuka 881757. g eochimica et c osmochimica acta 57:4687-4702. 111. Videti poglavlje 19 za diskusiju o ovom modelu. 112. uprkos tehnikama radiometrijskog datiranja, postoji nekoliko drugih metoda kojima se pokuava izvriti datiranje, ukljuujui elektonsku spin rezonancu, termoluminiscenciju, molekularni sat, itd. Ovo su jo problematinije metode ija se opravdanost raspravlja. Za komentare vezane za ove i druge metode, videti: (a) Lewin r . 1988. Mammoth fraud exposed. science 242:1246; (b) Marshall e. 1990. paleoanthropology gets physical. science 247:798-801; (c) Brown r H. 1985. amino acid dating. Origins 12:8-25. 113. Mogu se istai brojne od njih, koji takoe sadre sumnjive interpretacijama. Za diskusiju o problemima koji se iznose za koncept stvaranja, videti: (a) Hayward (referenca 16); (b) Morton g r . 1994, 1995. Foundation, fall and flood: a harmonization of g enesis and science. d allas, t X: d Md publishing c o.; (c) r oss H. 1994. c reation and time: a biblical and scientific perspective on the creation-date controversy. c olorado s prings, c O: Navpress publishing g roup; (d) Wonderly d e. 1987. Neglect of geologic data: sedimentary strata compared with young-earth creationist writings. Hatfield, pa: i nterdisciplinary Biblical r esearch i nstitute; (e) Young d a. 1988. c hristianity and the age of the earth. g rand r apids, Mi : Zondervan c orporation. Za poglede koji preferiraju koncept stvaranja, videti: (f) Brown W. i n the beginning: compelling evidence for creation and the flood. phoenix, aZ: c enter for s cientific c reation; (g) c offin Hg . 1983. Origin by design. Washington d c and Hagerstown, Md : r eview and Herald publishing assn.; (h) Morris Jd . 1994. t he young earth. c olorado s prings, c O: Master Books d ivision of c reation-Life publishers; (i) Van Bebber M, t aylor ps . 1994. c reation and time: a report on the progressive c reationist book by Hugh r oss. Mesa, aZ: eden productions; (j) Whitcomb Jc , Jr., Morris HM. 1961. t he g enesis flood. philadelphia: t he presbyterian and r eformed publishing c o.; (k) Woodmorappe J. 1993(?). s tudies in flood geology: a compilation of research studies supporting creation and the flood. d istributed by the i nstitute for c reation r esearch, p. O. Box 2667, el c ajon, c a 92021; (l) poglavlja 12, 13 i 15 u ovoj knjizi. 114. Videti poglavlja 13 i 15

242

243

REKA

PROSE^NO IZDUBLJIVANJE (mm/1.000 god.)

REKA Jang-ce Po Garon i Kolorado Amazon Adid` Savana Potomak Nil Sena Konektikat

PROSE^NO IZDUBLJIVANJE (mm/1.000 god.)

15. Neka geoloka pitanja o geolokom vremenu

Mi esto otkrivamo ono to elimo, nalaenjem onoga to ne elimo. - s emjuel s majls1

Vei-Ho Vang-Ho Gang Rina i Rona u Alpima San Huan (SAD) Iravadi Tigar Iser Tiber Indus

1.350 900 560 340 340 280 260 240 190 180

170 120 100 71 65 33 15 13 7 1

sluali smo mnogo o velikoj starosti Zemlje i njenih fosila. Za neke fosile dinosaurusa se kae da su stariji od 200 miliona godina. geolozi datiraju stene u unutranjoj klisuri grand kanjona u arizoni na 1,8 milijardi godina, a objavljeno je da rane forme ivota u junoj africi postoje od pre 3,5 milijarde godina. Ovi i mnogi drugi podaci o velikoj starosti zasnovani su na standardnoj geolokoj vremenskoj skali (videti kolonu 2 na slici 10.1). Ona pretpostavlja da je pre oko 4,6 milijardi godina dolo do formiranja Zemlje, a zatim je usledilo postepeno formiranje sedimentnih stena zajedno sa evolucijom ivota. Ovo poglavlje tretira neka pitanja o tim dugim geolokim periodima. d anas se mnoge geoloke promene deavaju tako naglo da osporavaju ideju da su slojevi stena postojali tokom eona vremena koje pretpostavlja standardna geoloka vremenska skala. t e promene su naroito povezane sa sedimentnim slojevima Zemlje.2 Ovi slojevi mogu pretrpeti mnoge promene tokom vremena. Voda moe erodirati, transportovati i ponovo taloiti sedimente. Oni mogu potonuti ili biti izdignuti kao rezultat kretanja stena ispod njih i mogu se poveati usled padavina ili dodavanjem vulkanskog ili drugog materijala. s tandardna geologija pretpostavlja da je Zemlja stara vie od 4 milijarde godina, meutim, nije izvesno da su prvobitni uslovi bili isti kao danas. Veina geologa se slae da se glavni deo kontinenata formirao pre 2,5 milijarde godina.3 i ako neki geolozi za poetak sedimentacije koriste vee starosti,4 mi emo koristiti cifru od 2,5 milijarde godina. ak i ako razmotrimo stope promena samo za fanerozoik (570 miliona godina), neslaganja su ekstremno velika. i nformacije koje tretiraju stope geolokih promena nisu uvek tako precizne, kao to se neki nadaju. Nije dobro ii previe daleko u prolost zbog uslova koji su verovatno bili drugaiji. pored toga, neslaganja koja emo navesti u nastavku, koja postoje izmeu dananjih posmatranja i standardne geohronologije (geoloko vreme), su velika. tavie, podaci su zasnovani na normalnim, nekatastrofikim uslovima. d odavanje rapidnih, katastrofikih promena stvara neslaganja koja su nepovoljna za standardnu geohronologiju.

TABELA 15.1 - Erozija nekih ve}ih reka. Zasnovano na: (a) Sparks, p. 509 (referenca 7); tako|e na kalkulacijama iz (b) Holleman JN. 1968. The sediment yield of major rivers of the world. Water Resources Research 4:737747; i (c) Milliman and Syvitski (referenca 18d).

Erozija kontinenata
svaka reka ima svoj drenani basen, to jest mesto gde se voda od kie sakuplja i konano sliva u reku. kinice esto nose erodirane (sedimentne) estice koje na taj nai stiu do reka i kasnije do okeana. Viestrukim uzimanjem uzoraka rene vode na uu moemo proceniti koliinu sedimenta koji se prenosi i stopu kojom drenani basen erodira. s edimentolozi su napravili takve procene za veliki broj svetskih reka. Neki od rezultata nalaze se u tabeli 15.1. Ove stope na prvi pogled mogu izgledati veoma spore, ali ako ih posmatramo u okviru standardnog geolokog vremena, od kontinenata ne bi ostalo nita. korienjem prosene stope erozije od 61 milimetra na 1.000 godina,5 geolozi su izraunali da bi s everna amerika bila erodirana na nivo mora za manje od 10 miliona godina.6 d rugim reima, sa sadanjom stopom erozije kontinent s everne amerike bio bi erodiran vie od 250 puta za 2,5 milijarde godina. Naravno, ne moemo uzeti ovu analogiju doslovno, jer kada bi kontinenti bili jednom erodirani, nita ne bi ostalo za sledeu eroziju. Zato su kontinenti jo uvek ovde ako su tako stari? Najmanja stopa data u tabeli 15.1 jeste 1 milimetar na 1.000 godina. kontinenti su u proseku 623 metra iznad nivoa mora. s a prosenom stopom od samo 1 milimetra na 1.000 godina oni bi bili erodirani na nivo mora za 623 miliona godina. Za 2,5 milijarde godina (koliko se pretpostavlja da postoje kontinenati),

244

245

AUTOR (Godina rada) Fournier (1960) Gilluly (1955) Holleman (1968) Holmes (1965) Jansen and Painter (1974) Kuenen (1950) Lopatin (1952) McLennan (1993) Milliman and Meade (1983) Milliman and Syvitski (1992) Pechinov (1959) Schumm (1963)

MILIONI METRI^KIH TONA GODI[NJE

58.100 31.800 18.300 8.000 26.700 32.500 12.700 21.000 15.500 20.000 24.200 20.500

TABELA 15.2 - Neke procene stopa sa kojima sedimenti dolaze u okeane. (a) Holleman (tabela 15.1); (b) Holmes A. Principles of physical geology. Rev. ed. New York: Ronald Press Co., p. 514; (c) Jansen JML, Painter RB. 1974. Predicting sediment yield from climate and topography. Journal of Hydrology 21:371-380; (d) McLennan (referenca 18c); (e) Milliman JD, Meade RH. 1983. Worldwide delivery of river sediment to the ocean. Journal of Geology 91:1-21; (f) Milliman and Syvitski (referenca 18d).

ova ekstremno niska stopa erodirala bi kontinente etiri puta. ali oni su jo uvek tu, a neke reke vre eroziju ak 1.350 puta bre (tabela 15.1). g ovorei o ovim rapidnim stopama geolog B. W. s parks sa kembrida komentarie: Neke od tih stopa su oigledno zapanjujue; uta reka (Huang-Ho) moe izravnati podruje visine Mont everesta za 10 miliona godina.7 Neslaganje je naroito znaajno kada se razmatraju planinski venci kao to su kaledonidi u zapadnoj evropi i apalai na istoku s everne amerike, za koje geolozi pretpostavljaju da su stari nekoliko stotina miliona godina. Zato su ovi venci jo uvek ovde ako su tako stari? s tope erozije su vee kod viih planina, a manje u nereljefnim regionima.8 Na Hidrografskom vencu u papua Novoj g vineji istraivai su zabeleili stopu erozije od 80 milimetara na 1.000 godina u niem regionu i 520 milimetara na 1.000 godina na visini od 975 metara.9 Na planinama na granici g vatemale i Meksika eroziona stopa je 920 milimetara na 1.000 godina,10 dok je na Himalajima zabeleena stopa od 1.000 milimetara na 1.000 godina.11 u regionu Mont r ainera u dravi Vaington stopa erozije dostie

8.000 milimetara na 1.000 godina.12 Verovatno najvea zabeleena regionalna stopa je 19.000 milimetara na 1.000 godina sa jednog vulkana u papua Novoj g vineji.13 Mnogo znaajnija je sveobuhvatna prosena stopa, koja odraava dugotrajne efekte na kontinentima. sledei nain na koji se mogu posmatrati stope erozije zasnovan je na desetak studija koje procenjuju brzinu kojom sedimenti sa kontinenata dospevaju u okeane. r eke nose veinu sedimenata, dok mali deo transportuju vetar i gleeri, kao i talasi koji udaraju u obale kontinenata. ukupne procene za celu planetu zasnivaju se uglavnom na ukupnoj koliini sedimenata koje reke nose kada se ulivaju u okeane, i one variraju od 8.000 miliona do 58.000 miliona metrikih tona godinje (videti tabelu 15.2). Mnoge procene ne uzimaju u obzir tovar sedimenata koji se kotrlja ili vue du korita reka i koji nije lako odrediti. Nekada se ovaj reni tovar proizvoljno procenjuje na 10%, poto ga je veoma teko izmeriti.14 Objavljeni rezultati su oigledno mali, jer normalne procedure merenja ne uzimaju u obzir retke katastrofalne dogaaje tokom kojih se transport znaajno poveava. prosena stopa objavljena u tabeli 15.2 iznosi 24.108 miliona metrikih tona godinje. pri ovoj stopi prosena visina svetskih kontinenata (623 metra) iznad nivoa mora bila bi erodirana za oko 9,6 miliona godina,15 to je blisko cifri od 10 miliona godina dobijenoj ranije za s evernu ameriku. g eolozi esto ukazuju da planine jo uvek postoje zbog izdizanja koje ih stalno odozdo obnavlja.16 i ako se planine izdiu (videti u nastavku), proces izdizanja i erozije ne moe se deavati bez unitavanja slojeva geolokog stuba sadranog u njima. s amo jedna kompletna epizoda izdizanja i erozije sedimentnih slojeva, od kojih bi neki bili izdignuti sa svojih lokacija ispod nivoa mora, potpuno bi ih eliminisala. d ananje stope erozije bi brzo uklonile sedimente sa planinskih venaca i sa drugih lokaliteta, pa ipak su sedimenti, od mladih do starih, jo uvek dobro zastupljeni.17 u kontekstu dugih geolokih perioda i velikih stopa erozije obnavljanje planina putem izdizanja ne izgleda kao reenje. Neki su pokuali da pomire prosene stope erozije sa geolokim vremenom tako to su u proraun ukljuili ljudske aktivnosti, naroito poljoprivredne aktivnosti, koje bi poveale eroziju, inei da sadanje stope budu neverovatno velike. t akva objanjenja mogu malo uiniti za reavanje ovog problema. studije ukazuju da bi poljoprivredne aktivnosti samo udvostruile stopu globalne erozije.18 eliminisanjem ovekovog bavljenja poljoprivredom, koje je bilo manje u prolosti, kontinenti bi bili erodirani na nivo mora za oko 20 miliona godina, umesto za 10 miliona godina. ali to ne moe objasniti postojanje kontinenata koji su navodno stari 2,5 milijarde godina, i koji bi, po analogiji, bez prisustva poljoprivrede mogli biti erodirani do nivoa mora 125 puta u toku tog vremena. d rugi su pretpostavili da je suvlja klima u prolosti uzrokovala manje stope erozije. Meutim, bujna vegetacija koja je oigledna u velikom delu

246

247

fosilnog zapisa ukazuje na neto vlanije uslove u prolosti, a procene o globalnim padavinama ukazuju na promenljive, ali umerenije ili neznatno vlanije uslove tokom poslednje 3 milijarde godina.19 t akoe su problematine, za duge geoloke periode, odreene povrine za koje se smatra da su veoma stare, a koje pokazuju malo ili ni malo tragova erozije. One se pruaju preko znaajnih podruja i ne daju dokaze da su ikada imale druge slojeve iznad njih. primer je kangaru ostrvo (jugozapadna australija), koje je dugo oko 140 kilometara i iroko 60 kilometara. procenjuje se da je staro bar 160 miliona godina, to je utvreno na osnovu fosila i na osnovu kalijum-argon metode datiranja.20 kada sam obiao to ostrvo, bio sam iznenaen izuzetnom zaravnjenou veeg dela ovog podruja. s lika 15.1 prikazuje samo mali deo ovog regiona gledano iz kingskot zaliva. kako je ova povrina mogla da opstane tokom 160 miliona godina a da na nju ne deluje erozija?21 Za to pretpostavljeno vreme, korigovano poljoprivrednim aktivnostima, dananje stope erozije uklonile bi pet kilometara debele slojeve sedimenata. Moda kangaru ostrvo nije staro 160 miliona godina.

Vulkanska aktivnost
s edimentni slojevi na Zemlji otkrivaju mnogo manje dokaza o vulkanskoj aktivnosti nego to bi se oekivalo tokom dugog geolokog vremena. Vulkani oslobaaju razliite produkte kao to su lava, pepeo, gar, itd. Jedna erupcija sa bilo kog lokaliteta u stanju je da izbaci materijal zapremine i do nekoliko kubnih kilometara. g eolozi su nedavno objavili procenu da ako bi svi vulkani na Zemlji izbacili godinje u proseku jedan kubni kilometar vulkanskog materijala (to predstavlja veoma umerenu cifru), za 3,5 milijarde godina cela planeta bi bila prekrivena slojem debelim sedam kilometara. poto sadanja koliina pokazuje veoma mali deo tog iznosa, zakljueno je da ova stopa vulkanske aktivnosti mora biti pogrena.22 i zgleda da dananji vulkani na Zemlji godinje oslobaaju u proseku oko etiri kubna kilometra materijala. Jedna velika erupcija moe osloboditi ogromnu zapreminu vulkanskog materijala. Vulkan t ambora (i ndonezija, 1815. godine) izbacio je od 100 do 300 kubnih kilometara materijala; krakatau (i ndonezija, 1883. godine) od 6 do 18 kubnih kilometara; i katmai (aljaska, 1912. godine) 20 kubnih kilometara.23 prorauni na osnovu veih erupcija tokom etiri decenije (1940-1980) ukazuju na prosek od tri kubna kilometra godinje.24 Ova cifra ne ukljuuje mnotvo manjih erupcija koje se deavaju periodino na Havajima, i ndoneziji, c entralnoj i Junoj americi, i slandu, i taliji, itd. Zato je pretpostavljena prosena zapremina od etiri kubna kilometra godinje.25 klasian rad poznatog ruskog geohemiara a. B. r onova ukazuje da povrina Zemlje sadri 135 miliona kubnih kilometara sedimenata vulkanskog porekla ili 14,4% ukupne zapremine sedimenata na Zemlji.26 i ako je

SLIKA 15.1 - Pogled sa Kingskot zaliva na deo Kengeru ostrva, ju`na Australija. Op{ta za ravnjenost ovog ostrva mo`e se videti sa ovog zaliva. Za povr{inu ovog ostrva pretpostavlja se da je bar 160 miliona godina stara, a za to vreme bi ona odavno bila erodovana.

ova cifra impresivna, to nije mnogo u odnosu na ono to bismo oekivali na osnovu standardne geoloke vremenske skale. kada bi se dananja stopa produkcije vulkanskog materijala produila na 2,5 milijarde godina, bilo bi 74 puta vie vulkanskog materijala nego danas. t aj sloj bi bio debeo vie od 19 kilometara i pokrivao bi celu Zemljinu povrinu. uklanjanje ovog materijala putem erozije ne predstavlja dobro reenje za one koji veruju u duge geoloke periode. erozija moe samo prenositi vulkanski materijal sa jednog mesta na drugo. Ni varijanta uklanjanja materijala tonjenjem u zemlju, kao u sluaju modela tektonike ploa, nije reenje. uklanjanje vulkanskog materijala eliminisalo bi i druge geoloke slojeve. g eoloki stub, koji sadri vulkanski materijal zastupljen je irom sveta. Moda vulkani nisu izbacivali svoj materijal tokom 2,5 milijarde godina.

Izdizanje planina
t akozvano vrsto tlo pod naim nogama nije uvek tako vrsto kao to obino pretpostavljamo. precizna merenja pokazuju da se neka podruja kontinenata lagano izdiu, a da druga tonu. Veliki planinski venci postepeno se izdiu za nekoliko milimetara godinje. t o se moe odrediti preciznim

248

249

direktnim merenjima, to jest odreivanjem tane visine planine i ponovnim merenjem nakon nekoliko godina. pretpostavlja se da se planine generalno izdiu za 7,6 milimetara godinje.27 alpi u centralnoj vajcarskoj se izdiu mnogo sporije, od 1 do 1,5 milimetara godinje.28 i straivanja pokazuju stope od 10 milimetara godinje za apalae i 1 do 10 milimetara godinje za s tenovite planine.29 Nije mi poznato nijedno precizno merenje Himalaja, meutim, na osnovu nalaza fosila veoma mladih tropskih biljaka i nosoroga na visini od 5.000 metara i na osnovu nagnutih slojeva procenjuje se izdizanje od jednog do pet milimetara godinje, pretpostavljajui konstantne uslove tokom dugih perioda. i t ibet se izdie slinom stopom. Na osnovu strukture planine i podataka o eroziji istraivai su izraunali stopu izdizanja od oko tri milimetra godinje za centralne ande.30 d elovi Junih alpa na Novom Zelandu izdiu se 17 milimetara godinje.31 Verovatno najvee postepeno (nekatastrofiko) izdizanje planina poznato je u Japanu, gde su istraivai zabeleili 72 milimetra tokom perioda od 27 godina.32 Ne moe se ii daleko u prolost sa sadanjim rapidnim stopama izdizanja planina bez nailaenja na tekoe. uzimanjem prosene stope od pet milimetara godinje dobili bismo planine visoke 500 km za samo 100 miliona godina. planine ne erodiraju tako rapidno kao to se izdiu. prosena stopa izdizanja (oko pet milimetara godinje) je vie od sto puta vea nego procenjene stope erozije pre napretka poljoprivrede (oko 0,03 milimetra godinje). kako je prethodno reeno, erozija je vea u planinskim regionima i postepeno se smanjuje u niim predelima; dakle, to vie planine to vea erozija. Meutim, kalkulacije pokazuju da bi delovanje erozije zajedno sa izdizanjem planina za 10 milimetara godinje dalo planine visoke 45 kilometara.33 t o je pet puta vie od najvieg planinskog vrha na svetu, Mont everesta. Nekoliko istraivaa je analiziralo problem relativno sporih stopa erozija u odnosu na brze stope izdizanja planina34 i pokuali su da objasne ovo neslaganje pretpostavkom da smo mi sada verovatno u periodu neobino velikog izdizanja planina (jedan oblik epizodizma). d alji izazov standardnoj geohronologiji dolazi od injenice da ako se planine izdiu sadanjim brzinama, ili ak mnogo sporije, onda bi geoloki stub bio odavno izdignut i erodiran, to nije sluaj. planine, gde je erozija i izdizanje veoma veliko, ne izgledaju da su prole kroz ak nijedan kompletan ciklus izdizanja i erozije. pa ipak, ako su sadanje stope erozije i izdizanja planina delovale u prolosti, po analogiji bismo mogli oekivati stotine ciklusa izdizanja i erozija tokom pretpostavljenog geolokog vremena.

(videti tabelu 15.3) i ne mogu se lako odbaciti. Ne oekuje se da su uslovi bili konstantni u prolosti, pa se ne moe pretpostaviti da su stope bile iste tokom dugog vremena. t akve stope promena mogle su biti bre ili sporije, a podaci iz tabele 15.3 pokazuju velika neslaganja dananjih stopa sa geolokom skalom. g eolozi su ponudili razliita objanjenja da bi uklopili podatke, ali ona ukljuuju neprihvatljiv nivo pretpostavki. s a druge strane, neko isto tako moe da tvrdi da su mnoge od tih stopa previe spore da bi mogle uklopiti postojeu eroziju, vulkanizam i izdizanje planina u manje od 10.000 godina koje zagovara model s tvaranja. t o nije jak argument, jer sastavni deo modela s tvaranja jeste potop, tokom koga se verovatno desilo dramatino poveanje uticaja svakog od tih faktora. Mada je nae znanje o toj jedinstvenoj poplavi slabo da bi nam omoguilo vie procenjivanja, noviji, katastrofiki trendovi u geologiji daju nam neke nagovetaje kako su se neke od tih promena mogle desiti.35 Neki mogu pokuati da pomire sadanje rapidne stope promena sa geolokim vremenom ukazujui na manje stope u prolosti ili na cikluse bre i slabije aktivnosti. t eko je zamisliti stanje na Zemlji koje je dovoljno slino dananjem da bi se objasnile vrste ivota pronaene u fosilnom zapisu. Na primer, ume iz prolosti su zahtevale znaajnu koliinu vlage, kao i dananje. sporije promene u prolosti su u suprotnosti sa optim geolokim scenariom da je Zemlja bila mnogo aktivnija tokom svoje rane istorije.36 geolozi smatraju da je nekada bilo mnogo vie usijanih tokova i vulkanske aktivnosti. Mogu li geoloka objanjenja preokrenuti ovaj model i pretpostaviti da su promene danas mnogo bre? t akav trend je u suprotnosti sa onim to bismo oekivali od evolucionog modela. evolucioni model se poziva na prvobitnu usijanu

FAKTOR
Dana{nje stope erozije kontinenata

Ilustracija stepena nepodudarnosti ako bi dana{nji uslovi preovladavali

Kontinenti bi bili erodovani 125 puta do nivoa mora za 2,5 milijarde godina Za 2,5 milijarde godina bilo bi izba~eno 74 puta vi{e vulkanskog materijala od onog kojeg danas imamo Planinski venci bi dostigli visinu od 500 kilometara za 100 miliona godina

Dana{nje stope izbacivanja vulkanskog materijala

Dana{nje stope izdizanja planina

Zakljuci
uoene stope erozije, izbacivanja vulkanskog materijala i izdizanja planina deavaju se previe rapidno da bi se mogle uklopiti u standardnu geoloku vremensku skalu od nekoliko milijardi godina. Neslaganja nisu mala

TABELA 15.3 - Faktori koji opovrgavaju standardnu geohronologiju

250

251

Zemlju koja se hladila do mnogo stabilnijih uslova, dok su se stope geolo kih promena vremenom smanjivale u pravcu ravnotee. Jedno pitanje koje se stalno ponavlja kada razmatramo sadanje stope erozije i izdizanja planina jeste, zato je tako mnogo ostalo od geolokog stuba ako su se takvi procesi odigravali tokom milijardi godina. Meutim, sadanje stope geolokih promena mogu se uklopiti u koncept nedavnog stvaranja i potopa. Opadajue vode potopa ostavile su znaajan deo geolokog stuba na svom mestu, a dananje relativno male stope erozije, vulkanizma i izdizanja planina, u odnosu na potop mogu predstavljati ono to je preostalo od tog katastrofalnog dogaaja. sadanje stope geolokih promena jasno osporavaju opravdanost standardne geoloke vremenske skale.

LITERATURA 1. s miles s . n.d. s elf-help, chapter 11. c itirano u: Mackay aL. 1991. a dictionary of scientific quotations. Bristol and philadelphia: i nstitute of physics publishing, p. 225. 2. Za mnogo opirniju diskusiju o ovim i slinim faktorima, videti: r oth aa. 1986. s ome questions about geochronology. Origins 13:64-85. poglavlje 3 ovog rada, koje govori o akumulaciji sedimenata, zahteva nove podatke. 3. (a) Huggett r . 1990. c atastrophism: systems of earth history. London, NY, and Melbourne: edward arnold, p. 232; (b) krner a. 1985. evolution of the archean continental crust. annual r eview of earth and planetary s ciences 13:49-74; (c) McLennan s M, t aylor s r . 1982. g eochemical constraints on the growth of the continental crust. Journal of g eology 90:347-361; (d) McLennan s M, t aylor s r . 1983. c ontinental freeboard, sedimentation rates and growth of continental crust. Nature 306:169-172; (e) t aylor s r , McLennan s M. 1985. t he continental crust: its composition and evolution: an examination of the geochemical record preserved in sedimentary rocks. Hallam a, editor. g eoscience texts. Oxford, London, and edinburgh: Blackwell s cientific publications, pp. 234-239; (f) Veizer J, Jansen s L. 1979. Basement and sedimentary recycling and continental evolution. Journal of g eology 87:341-370. 4. Na primer, g arrels r M, Mackenzie Ft . 1971. evolution of sedimentary rocks. NY: W.W. Norton & c o., p. 260. 5. Judson s , r itter d F. 1964. r ates of regional denudation in the united s tates. Journal of g eophysical r esearch 69:3395-3401. 6. (a) d ott r H, Jr., Batten r L. 1988. evolution of the earth. 4th ed. NY, s t. Louis, and s an Francisco: Mcg raw-Hill Book c o., p. 155. d rugi koji su koristili ove iste vrednosti su: (b) g arrels and Mackenzie, p. 114 (referenca 4); (c) g illuly J. 1955. g eologic contrasts between continents and ocean basins. i n: poldervaart a, editor. c rust of the earth. g eological s ociety of america s pecial paper 62:7-18; (d) s chumm s a. 1963. t he disparity between present rates of denudation and orogeny. s horter contributions to general geology. us g eological s urvey professional paper 454-H. 7. s parks BW. 1986. g eomorphology. 3d ed. Beaver s H, editor. g eographies for advanced study. London and NY: Longman g roup, p. 510.

8. (a) ahnert F. 1970. Functional relationships between denudation, relief, and uplift in large mid-latitude drainage basins. american Journal of s cience 268:243-263; (b) Bloom aL. 1971. t he papuan peneplain problem: a mathema-tical exercise. g eological s ociety of america abstracts with programs 3(7):507-508; (c) s chumm (referenca 6d). 9. r uxton Bp, Mcd ougall i . 1967. d enudation rates in northeast papua from potassium-argon dating of lavas. american Journal of s cience 265:545-561. 10. c orbel J. 1959. Vitesse de Lerosion. Zeitschrift fr g eomorphologie 3:1-28. 11. Menard HW. 1961. s ome rates of regional erosion. Journal of g eology 69:154-161. 12. Mills HH. 1976. estimated erosion rates on Mount r ainier, Washington. g eology 4:401-406. 13. Ollier c d , Brown MJF. 1971. erosion of a young volcano in New g uinea. Zeitschrift fr g eomorphologie 15:12-28. 14. (a) Blatt H, Middleton g , Murray r . 1980. Origin of sedimentary rocks. 2d ed. englewood c liffs, NJ: prentice-Hall, p. 36; (b) s chumm (referenca 6d). 15. povrina naih kontinenata iznosi oko 148.429.000 kvadratnih kilometara. s a prosenom visinom od 623 metra, mi imamo zapreminu iznad nivoa mora od 92.471.269 kubnih kilometara. primenjujui procenjenu prosenu gustinu od 2,5 g/cm3 za stene, dobijamo 231.171 x 1012 tona. kada se to podeli sa 24.108 x 106 tona sedimenata kojeg godinje nose sve reke sveta zajedno u okeane, dobijamo proseno vreme od 9,582 miliona godina za koje bi svi kontinenti bili erodovani. po analogiji, za 2,5 milijarde godina, ovom stopom bi svi kontinenti bili erodovani 261 put (2,5 milijarde podeljeno sa 9,582 miliona). 16. Na primer: Blatt, Middleton, and Murray, p. 18 (referenca 14a). 17. starijih sedimenata ne bi trebalo uopte da bude. svi sedimentni (ukljuujui velike zapremine koje se nalaze ispod nivoa mora) bili bi erodovani vie puta. ukupni svetski sedimenti iznose 2,4 x 1018 tona. r eke su pre razvoja poljoprivrede nosile otprilike 1 x 1010 tona sedimenata godinje; tako bi prosean ciklus bio: 2,4 x 1018 tona podeljeno sa 10 x 109 godinje, to je jednako 240 miliona godina ili 10 punih ciklusa za eroziju svih sedimenata tokom 2,5 milijardi godina. Ovo je umerena cifra; neki ukazuju na preraivanje sedimenata tri do deset puta od gornjeg kambrijuma ([a] Blatt, Middleton, and Murray, pp. 35-38; referenca 14a). tavie, zaostali sedimenti po jedinici vremena su mnogo zastupljeniji u nekim starijim periodima (na primer, u siluru i devonu) nego u onim mlaim (od karbona do krede) (videti: [b] r aup d M. 1976. species diversity in the phanerozoic: an interpretation. paleobiology 2:289-297). Zbog toga neki ukazuju na dve cikline serije promena erozionih stopa u fanerozoiku (tj, [c] gregor c B. 1970. d enudation of the continents. Nature 228:273-275). Ovaj primer je u suprotnosti sa sugestijom da je preraivanje sedimenata odgovorno za malu zapreminu starijih sedimenata. t akoe, nai sedimentni baseni imaju tendenciju da budu manji u svojim dubljim regionima, ime se smanjuje zapremina donjih (starijih) sedimenata. Neki takoe pretpostavljaju da je mnogo vie sedimenata, koje

252

253

danas imamo, proizvedeno u prolosti od granitnih stena, i da je samo mali deo ostao. sedimentni su mogli biti preraeni nekoliko puta u granitne stene. Verovatno najozbiljniji problem ove vrste modela jeste hemijsko neslaganje izmeu sedimenata i Zemljine granitne kore. granitni tip stena (magmatska stena) ima u proseku za jednu polovinu vie kalcijuma u poreenju sa sedimentnim stenama, tri puta vie natrijuma, i neto manje od jednog stotog dela vie ugljenika. Za podatke i dalju diskusiju, videti: (d) garrels and Mackenzie, pp. 237, 243, 248 (referenca 4); (e) Mason B, Moore c B. 1982. principles of geochemistry. 4th ed. NY, c hichester and t oronto: John Wiley & sons, pp. 44, 152-153; (f) pettijohn FJ. 1975. sedimentary rocks. 3rd ed. NY, san Francisco, and London: Harper & r ow, pp. 21-22; (g) r onov aB, Yaroshevsky aa. 1969. c hemical composition of the earths crust. i n: Hart pJ, editor. t he earths crust and upper mantle: structure, dynamic processes, and their relation to deep-seated geological phenomena. american geophysical union, geophysical Monograph 13:37-57; (h) Othman d B, White WM, patchett J. 1989. t he geochemistry of marine sediments, island arc magma genesis, and crust-mantle recycling. earth and planetary science Letters 94:121. kalkulacije zasnovane na pretpostavci nastanka svih sedimentnih stena od magmatskih stena daje rezultate koji nisu korektni. t rebaju se uzeti one procene koje su zasnovane na konkretnim merenjima sedimentnih stena. Veoma je teko ii tako u krug u preraivanju izmeu granitnih i sedimentnih stena sa takvim neslaganjem u njihovim bazinim elementima. Jedan od najozbiljnijih problema jeste kako dobiti krenjak (kalcijum-karbonat) od granitnih stena koje imaju malu koliinu kalcijuma i karbona (ugljenika). tavie, preraivanje sedimenata unutar lokalizovanih regiona na kontinentima ne moe biti odgovor na pitanje rapidne erozije, jer su podaci koriteni u kalkulacijama zasnovani na koliini sedimenata koji dolaze sa kontinenata u okeane i iskljuuju lokalno preraivanje. tavie, obino su glavni delovi geolokog stuba izloeni i erodovani u veim renim basenima na Zemlji. Ova erozija se odvija naroito rapidno u planinama koje sadre mnotvo starijih sedimenata. Zato su stariji sedimenti jo uvek ovde ako su trebali biti preraeni? 18. (a) g illuly J, Waters ac , Woodford aO. 1968. principles of geology. 3d ed. s an Francisco: W. H. Freeman & c o., p. 79; (b) Judson s . 1968. erosion of the land, or whats happening to our continents? american s cientist 56:356-374; (c) McLennan s M. 1993. Weathering and global denudation. Journal of g eology 101:295-303; (d) Milliman Jd , syvitski JpM. 1992. g eomorphic/tectonic control of sediment discharge to the ocean: the importance of small mountainous rivers. Journal of g eology 100:525-544. 19. Frakes La. 1979. c limates throughout geologic time. amsterdam, Oxford, and NY: elsevier s cientific publishing c o., Fig. 9-1, p. 261. 20. d aily B, t widale c r , Milnes ar . 1974. t he age of the lateritized summit surface on kangaroo i sland and adjacent areas of s outh australia. Journal of the g eological s ociety of australia 21(4):387-392. 21. Ovaj problem i neke opte sugestije za njegovo reenje dati su u: t widale c r . 1976. On the survival of paleoforms. american Journal of s cience 276:77-95. 22. g regor g B. 1968. t he rate of denudation in post-algonkian time. koninklijke Nederlandse academie van Wetenschapper 71:22-30.

23. i zett g a. 1981. Volcanic ash beds: recorders of upper c enozoic silicic pyroclastic volcanism in the western united s tates. Journal of g eo physical r esearch 86B:10200-10222. 24. Videti spisak u: s imkin t , s iebert L, Mcc lelland L, Bridge d , Newhall c , Latter JH. 1981. Volcanoes of the world: a regional directory, gazetteer, and chronology of volcanism during the last 10,000 years. s mithsonian i nstitution. s troudsburg, pa: Hutchinson r oss publishing c o. 25. d ecker r , d ecker B, editors. 1982. Volcanoes and the earths interior: readings from scientific american. san Francisco: W. H. Freeman & c o., p. 47. 26. (a) r onov and Yaroshevsky (referenca 17g); (b) s amo za fanerozoik je ukazano 18% vulkanskog materijala, u: r onov aB. 1982. t he earths sedimentary shell (quantitative patterns of its structure, compositions, and evolution). t he 20th V. i . Vernadskiy Lecture, March 12, 1978. part 2. i nternational g eology r eview 24(12):1365-1388. procene r onova i Jaroevskog, vezano za zapreminu sedimenata, uporeene su sa nekim drugim. Neslaganja veoma utiu na zakljuke. ukupna debljina koja se oekuje zasnovana je na 2,5 milijarde godina x 4 kubna kilometra godinje = 10.000 x 106 kubnih kilometara, podeljeno sa 5,1 x 108 kvadratnih kilometara za Zemlju = 19,6 kilometara visine. 27. s chumm (referenca 6d). 28. Mueller st. 1983. d eep structure and recent dynamics in the alps. i n: Hs kJ, editor. Mountain building processes. NY: acad. press, pp. 181-199. 29. Hand s H. 1982. Figure 20-40. i n: press F, s iever r . 1982. earth. 3d ed. s an Francisco: W. H. Freeman & c o., p. 484. 30. (a) g ansser a. 1983. t he morphogenic phase of mountain building. i n: Hs, pp. 221-228 (referenca 28); (b) Molnar p. 1984. s tructure and tectonics of the Himalaya: constraints and implications of geophysical data. annual r eview of earth and planetary s ciences 12:489-518; (b) i wata s . 1987. Mode and rate of uplift of the central Nepal Himalaya. Zeitschrift fr g eomorphologie s upplementBand 63:37-49. 31. Wellman HW. 1979. an uplift map for the s outh i sland of New Zealand, and a model for uplift of the s outhern alps. i n: Walcott r i , c resswell MM, editors. t he origin of the s outhern alps. Bulletin 18. Wellington: t he r oyal s ociety of New Zealand, pp. 13-20. 32. t suboi c . 1932-1933. i nvestigation on the deformation of the earths crust found by precise geodetic means. Japanese Journal of astronomy and g eophysics t ransactions 10:93-248. 33. (a) Blatt, Middleton, and Murray, p. 30 (referenca 14a), based on data from: (b) ahnert (referenca 8a). 34. (a) Blatt, Middleton, and Murray, p. 30 (referenca 14a); (b) Bloom aL. 1969. t he surface of the earth. Mcalester aL, editor. Foundations of earth science series. englewood c liffs, NJ: prentice-Hall pp. 87-89; (c) s chumm (referenca 6d). 35. Videti poglavlje 12 za neke primere. 36. (a) krner (referenca 3b); (b) s mith JV. 1981. t he first 800 million. years of earths history. philosophical t ransactions of the r oyal s ociety of London a 301:401-422.

254

255

PROCENA NAUKE I BIBLIJE

256

16. Nauka: Predivna oblast

"pretraimo i pregledajmo puteve svoje." - pla Jeremijin 3,40

kada pokuavamo da usaglasimo nauku i Bibliju, potrebno je da analiziramo oba izvora informacija. u ovom poglavlju emo razmotriti nekoliko primera koji ilustruju snagu nauke. i ako se tumai na razne naine, termin nauka u ovom i narednim poglavljima oznaavae proces traganja za istinom i objanjavanje pojava u prirodi. Mi ivimo u periodu bez presedana kada je u pitanju nauni i tehnoloki napredak, i mnogi od nas su zahvalni zbog svih pogodnosti koje prua nae savremeno doba. i zuzetno projektovani ureaji svedoe o injenici da principi nauke funkcioniu. svakoga dana oekujemo novo nauno otkrie. u ovom poglavlju napraviemo kratak pregled nekih impresivnih naunih dostignua.

Genetski inenjering
Nedavno su, nakon vie obavljenih sloenih eksperimenata u s an d ijego kampu univerziteta kalifornija, bile proizvedene biljke koje svetle u mraku. Nikada ranije fenomen produkcije svetlosti putem bioloke aktivnosti (bioluminiscencija) nije bio uoen kod naprednijih biljaka. r azliiti organizmi, ukljuujui svice i brojne morske ivotinje, proizvode hladnu svetlost (kod koje se stvara malo toplote) biohemijskim putem, ali fenomen nije bio poznat kod mnogo sloenijih biljaka i ivotinja. i pak, danas imamo duvansko bilje koje svetli u mraku. i straivai su izabrali duvansko bilje jer je njegov genetski sistem veoma dobro prouen i jer poseduje dobre prenosioce novih informacija u svoj u d Nk.1 Naunici su razvili ovaj novi tip biljke koristei intrigantne tehnike genetskog inenjeringa. g enetski inenjering je jedno od mnogih naunih dostignua koje nas impresionira svojim uspesima. u osnovi, primenjena nauna metodologija koristi monu tehniku ubacivanja gena jednog organizma u nasledni mehanizam drugog. u sluaju svetleeg bilja istraivai su ubacili gen za enzim nazvan luciferaza, koji je odgovoran za produkciju svetlosti kod svitaca, u genetski sistem (d Nk) biljke duvana. kada se zaliju odgovarajuim hemikalijama (adenozin trifosfat i luciferin), biljke blago svetle potvrujui da imaju

259

ubaen gen za luciferazu. d ruge biljke su tretirane na isti nain, ali bez ovog gena nisu mogle da svetle. svetlee biljke emituju svetlost iz veine svojih delova, ali ona je najsjajnija kod korena, mladih listova i providnog tkiva. proces prenoenja gena je sloen zahvat na osnovnoj naslednoj informaciji koja je zapisana du dugog molekula d Nk. g enetski inenjering poseduje tehnike uz pomo kojih biolozi mogu izolovati delove d Nk iz jednog organizma i preneti ih u drugi organizam u kom e se oni umnoavati i funkcionisati. prenos se uspostavlja korienjem virusa ili plazmida (specijalna d Nk iz bakterije) kao nosaa eljene d Nk. Ova rekombinovana d Nk moe prenositi informacije izmeu veoma razliitih organizama. u sluaju svetlee biljke duvana istraivai su kombinovali gen svica sa promotorom (pokretaem) d Nk iz virusa, ubacili ga u plazmid i konano u biljku duvana koja je tako dobila sposobnost da svetli. Ovo nije jednostavna procedura. Ovi eksperimenti imaju veliki znaaj. poto se svetlost lako uoava, ovaj sistem je omoguio identifikaciju i prouavanje ponaanja gena. kako bi to izgledalo kad bi veina organizama svetlela nou. Osvetljena deca bi se lake mogla uoiti u mranoj umi! Biolozi su ve izvestili o nekim uspesima pri ubacivanju gena za luciferazu u elije majmuna.2 Meutim, obeanja genetskog inenjeringa su manje optimistika za kompleksnije forme ivota, poto one imaju manju genetiku fleksibilnost. s a prostijim organizmima genetski inenjering je ve zabeleio impresivnu listu uspeha. Nekoliko visoko specijalizovanih molekula potrebnih u medicinskom tretmanu, koji su prethodno dobijani samo skupim i mukotrpnim vaenjem iz ivih organizama, mogu se sada proizvesti u velikim koliinama uz pomo bakterija koje su genetiki izmenjene da proizvode te supstance. Neki od primera su protein interferon, koji poveava ovekovu otpornost na virusne infekcije, i hormon insulin, koji kontrolie na nivo eera u krvi. kroz razliite tehnike istraivai koriste gene za hormonalni rast da bi dobili krupnije mieve i svinje, i da bi krave davale vie mleka. primenjujui genetski inenjering naunici su formirali nove vrste sloenih enzima koji funkcioniu u upravljanju hemijskim promenama.3 Nauka obeava napredak kod nekoliko bolesti slabljenja imuniteta. i ndividue sa takvom vrstom bolesti ne mogu biti otporne na klice i moraju ostati izolovane u striktno sterilnoj sredini, kao to je bio sluaj sa detetom koje je ivelo u zatitnom, plastinom balonu. Nedavno su istraivai uzeli elije od dve devojke koje su imale bolest slabljenja imuniteta, genetski ih izmenili i ponovo vratili ovim devojkama, obezbeujui tako imunoloku otpornost koja se zahtevala. Velika dostignua u poljoprivredi proizvela su genetski izmenjeno voe koje ostaje svee due vreme, i biljke mnogo otpornije na viruse i insekte. Meutim, takva dostignua takoe izazivaju zabrinutost zbog mogueg negativnog uticaja novih varijeteta organizama na sredinu. t o je problem koji ne moemo lako reiti. ali genetski inenjering nam kae da je nauka mono orue.

Razvoj organizama
kako se napredni organizam razvija od jedne elije u sloenu, odraslu jedinku? i zato se jedna elija postepeno razvija u neto nalik crvu, a zatim u ajkulu? Mada nemamo odgovore na neka pitanja, nauka je dola do mnogih znaajnih otkria. svaka elija jednog organizma sadri d Nk koja ima instrukcije za produkciju svih delova tela, i svaka elija ima informaciju za bilo koju funkciju organizma u celini. elija koja je deo kore mozga takoe sadri instrukcije za produkciju nokta na prstu. svaki deo naeg tela razvijen je na specifian nain kao mii, jetra ili zub, to i jeste zahtev funkcionalnog organizma. kako se odvija ovaj kompleksni razvoj? kada se jedan organizam razvija kroz svoje rane stadijume, razliiti delovi postaju sve vie i vie specifini. Veina organizama zapoinje kao jedna elija. kod mnogih ivotinja deljenje te prve elije u dve uspostavlja buduu levu i desnu polovinu organizma. Nekada se dve elije razdvajaju i stvaraju dva kompletna organizma, umesto jednog. poto svaki od njih ima isti komplet nasledih informacija, oni proizvode veoma sline jedinke, to jest blizance. ivotinja armadil (oklopnik) normalno daje identine etvorke. Oigledno je da svaka od ovih ranih elija ima sposobnost da proizvede kompletan organizam. Nekoliko elija koje formiraju rani embrion vodozemca mogu se razdvojiti i ponovo sastaviti u kompletan normalni embrion. Neki novi eksperimenti bacili su svetlo na proces diferencijacije prilikom razvoja. Meu najimpresivnijim su oni uinjeni kod aba.4 i straivai su sa naroitim uspehom koristili junoafrike abe. Njihova jedinstvenost je u tome to su sposobne da regeneriu izgubljene udove kao odrasle jedinke. Ovo uzrokuje probleme kada se koristi metod odsecanja prsta za identifikaciju eksperimentalnih ivotinja, poto one uskoro stvore novi prst. u eksperimentima u kojima su prouavane ove abe, istraivai su uklanjali jedro koje sadri kontrolnu d Nk iz jajne elije i zamenjivali ga jedrom iz razvijenijih formi. Oni su time hteli da utvrde koliko preneto jedro moe kontrolisati razvoj. utvreno je da je jedro iz ranijih embrionalnih stadijuma bilo mnogo sposobnije da proizvede normalne punoglavce nego jedro uzeto iz kasnijih stadijuma, kao to su plivajui punoglavci.5 u nekoliko primera jedro iz elije creva kod punoglavaca navodno je dalo plodne odrasle abe; meutim, ovaj rezultat je bio osporen.6 Jedro izvueno iz koe odraslih aba stimulisalo je razvoj samo do mnogo rudimentarnijeg stadijuma punoglavca.7 Nauna literatura je izvestila o velikim uspesima kod ovaca. Veina eksperata smatrala je nemoguim kloniranje sisara. i ako eksperiment ukljuuje odreene tekoe, on je potvrdio progres nauke. i straivai su ubacili jedro iz elije mlene lezde od 6 godina stare ovce u neoploenu jajnu eliju druge ovce. Oni su prethodno izvadili prvobitno jedro iz neoploene elije. Onda su ubacili novi embrion sa genetskom informacijom

260

261

mlene lezde u matericu sledee ovce, gde se on razvio u oigledno normalnu ovcu, sa potpuno identinom genetskom informacijom kao to je ona iz mlene lezde njegove estogodinje majke.8 potencijal i raznolikost eksperimenata je zapanjujua. Biljke su najlake za rad. Fiziolozi biljaka na kornel univerzitetu9 bili su u stanju da zaseju elije odrasle argarepe u kokosovo mleko. pritom su elije argarepe formirale amorfnu masu tkiva. kada su istraivai preneli elije iz te mase u vrst medijum, one su se razvile u potpuno reproduktivno aktivne biljke argarepe. t akvi rezultati potvruju hipotezu da svaka elija ima informaciju koja je potrebna za produkciju kompletnog organizma. s ledea ilustracija vetine biologa jeste proces meanja elija dva organizma u ranom razvoju. Na primer, elije veoma mladog embriona mia (koji se sastoji od nekoliko elija) mogu se lako razdvojiti. kada su istraivai to uinili kod dve razliite grupe mieva i onda ih kombinovali, elije su se spojile i formirale jedan organizam. kada je ubaen u odraslu enku, ovaj mozaini embrion se mogao razviti i postati odrasla jedinka. t akvi organizmi su imali etiri roditelja, umesto dva. ako su dva prvobitna embriona imala gene za razliitu boju koe, neki od potomaka e imati arenu kou. ako su prvobitni embrioni bili razliitog pola, neki od potomaka e biti hermafroditi.10 t akoe se moe stimulisati embrionalni razvoj neoekivanih delova tela prenoenjem elija koje izazivaju formiranje odreenog organa. Odreene elije iz naprednijih embrionalnih faza stimuliu formiranje glave, nosa i repa. eksperimenti na embrionima salamandre roda triturus pokazuju da deo koji je prenet iz jednog embriona u drugi moe stimulisati produkciju dodatne glave. i ntrigantnost ovog eksperimenta je u tome da preneti deo nee postati glava kod normalnog embriona, ve deo primitivnog creva organizma. Novo podruje prouavanja koje tek poinje jeste razvoj funkcija homeotikih gena.11 t akvi geni utiu na razvoj koji je modifikovan uslovima formiranja delova. t ako se proces komplikuje. eksperimentalno uklanjanje ili prenos gena moe proizvesti bizarne organizme, od kojih neki mogu imati dodatno krilo, oko ili izduenja. t akvi nalazi govore o neverovatnim mogunostima razvojnog procesa u celini. Ne manje iznenaujua jesu i dostignua u oblasti razvoja ljudske plodnosti. proces oploenja jajne elije spermatozoidom u laboratorijskom sudu postao je uobiajena procedura. Organizmi koji se tako formiraju mogu se prebaciti u genetski nepovezanu jedinku, koja slui devet meseci kao inkubator za bebu. t akoe je mogue zalediti i sauvati osmoelijski stadijum ljudskog embriona na neogranieni period vremena, i kada se poeli naunici ga mogu ubaciti u matericu ene. t akva dostignua, zajedno sa kloniranjem ovce, postavljaju pitanje kloniranja ljudskog bia. Mnogi popularni asopisi spekuliu na tu temu. d iktatori bi mogli poeleti da sebe kloniraju do beskonanosti da bi tako vladali zauvek! Mi ve moemo direktno da kloniramo argarepe, ovce i

SLIKA 16.1 - Povr{ina Marsa vi|ena sa izvi|a~ke stanice na Marsu (platforma stanice je dole levo, a vazdu{ni jastuk dole desno). Vozilo za istra`ivanje, Sod`orner, opremljeno je sa alfa protonskim spektroskopom X-zraka za analizu stena na Marsu. Ovakvo dostignu}e svedo~i o uspehu nauke i njene primenjene tehnologije. Izvor fotografije: NASA/JPL/Caltech.

verovatno abe, a sadanje naune injenice ukazuju da se ovek moe klonirati iz razvijenih elija tela. sada dostupna tehnologija za produkciju ljudskog klona zapoinje na ranom embrionalnom stupnju i vri se na rudimentarnom nivou degenerisanih embriona. d a bi dobili klon, veoma rani embrionalni stadijum ljudskog bia mora se podeliti na dva dela, to se obino deava kada se identini blizanci formiraju prirodno. Jedna polovina se moe staviti da se odmah razvija, a druga polovina se moe sauvati zaleivanjem dugo godina. ako bi klon prve individue imao potrebu, zaleeni identini embrion bi se mogao razviti u materici ene. Meutim, treba imati na umu da ljudsko bie nije prost produkt genetske formule. Naa sredina, slobodna volja i drugi faktori odreuju ta emo postati. kloniranje razvijenog uma izgleda veoma teko, a kloniranje celog ljudskog bia moe biti mnogo tee nego kloniranje ivotinja. s ocioloka, moralna i etika pitanja koja izviru iz procesa kloniranja su mnogobrojna, ali nauka napreduje dalje.

262

263

Elektronsko upravljanje
Jedno od najveih dostignua ovoga veka jeste smanjivanje tranzistora i drugih elektronskih komponenti, kao to su diode, otpornici i kondenzatori, u jedan mali silikonski ip koji proizvodi sloena, koordinisana integrisana kola koja sadre milione funkcionalnih elektronskih jedinica. pojedini naunici razvijaju integralna kola nove generacije koja upravljaju mikroskopskim motorima. i zgleda neverovatno da su istraivai sa univerzitetu kalifornija u Berkliju konstruisali motore sa prenikom manjim od jednog desetog dela milimetra. i ako konvencionalni elektrini motori rade na osnovu magnetnih sila, ovi motori koriste elektrostatike sile privlaenja i odbijanja. Brojni naini korienja takvih motora ukljuuju i mikroskopska ienja i istraivanja. ak je pretpostavljeno da oni mogu da funkcioniu kao mali roboti u krvnim sudovima kod ljudi kojima je potrebno ienje holesterola iz arterija. postoji mnotvo dokaza da principi nauke funkcioniu. kao dodatak ovome moemo pomenuti televiziju, kompjutere, satelite, svemirska istraivanja (slika 16.1), nuklearne reaktore, itd. Nije potrebno da posveujemo vie panje nabrajanju uspeha nauke.

8. Wilmut i , s chnieke ae, McWhir J, kind aJ, c ampbell kHs . 1997. Viable offspring derived from fetal and adult mammalian cells. Nature 385:810-813. 9. (a) s teward Fc , with Mapes MO, kent ae, Holsten r d . 1964. g rowth and development of cultured plant cells. s cience 143:20-27; (b) s teward Fc . 1970. From cultured cells to whole plants: the induction and control of their growth and morphogenesis. t he c roonian Lecture, 1969. proceedings of the r oyal s ociety of London B 175:1-30. 10. (a) Mintz B. 1965. experimental genetic mosaicism in the mouse. i n: Wolstenholme g eW, Oc onnor M, editors. preimplantation stages of pregnancy. c iba Foundation symposium. Boston: Little, Brown and c o., pp. 194-207; (b) Mintz B, i llmensee k. 1975. Normal genetically mosaic mice produced from malignant teratocarcinoma cells. proceedings of the National academy of s ciences us a 72:3585-3589. 11. Videti poglavlje 6 za ktarak opis d Nk homeoboksa.

Zakljuci
Nauka je tako uspena da poinjemo da shvatamo da smo okrueni tehnokratijom koja preti da nas proguta. u domenu eksperimentisanja nauna dostignua su velika. Meutim, to ne znai da nauka nema ozbiljnih slabosti.

LITERATURA 1. Ow d W, Wood kV, d eLuca M, de Wet Jr , Helinski d r , Howell s H. 1986. t ransient and stable expression of the firefly luciferase gene in plant cells and transgenic plants. s cience 234:856-859. 2. d e Wet Jr , Wood kV, d eLuca M, Helinski d r , s ubramani s . 1987. Firefly luciferase gene: structure and expression in mammalian cells. Molecular and c ellular Biology 7(2):725-737. 3. Flam F. 1994. c o-opting a blind watchmaker. s cience 265:1032-1033. 4. (a) g urdon JB. 1968. t ransplanted nuclei and cell differentiation. s cientific american 219(6):24-35; (b) g urdon JB, Laskey r a, r eeves Or . 1975. t he developmental capacity of nuclei transplanted from keratinized skin cells of adult frogs. Journal of embryology and experimental Morphology 34:93-112; (c) g urdon JB. 1977. egg cytoplasm and gene control in development. t he c roonian Lecture, 1976. proceedings of the r oyal s ociety of London B 198:211-247. 5. Mckinnell r g . 1978. c loning: nuclear transplantation in amphibia. Minneapolis: university of Minnesota press, p. 101. 6. Za diskusiju videti Mckinnell, pp. 110-112 (referenca 5). 7. g urdon, Laskey and r eeves (referenca 4b).

264

265

17. Nauka i istina: Neka pitanja

Vrednosti, znaenje ivota, smisao i kvaliteti, lee u nauci kao more u mrei ribolovca. ovek jo uvek pliva u tom moru i ne moe ga potisnuti iz svog delokruga. - Hjuston s mit 1

dobitnik Nobelove nagrade i bivi predsednik Britanskog udruenja za unapreenje nauke, opisuje ovu dilemu: pitajte naunika ta on misli da nauni metod jeste, i on e pomenuti izraz koji je i svean i vieznaan: svean, zato to on osea da treba da iznese svoj stav; vieznaan, jer se on pita kako da sakrije injenicu da nema stav koji bi izneo. ako bi se alio, on bi verovatno mrmljao neto vezano za indukciju i uspostavljanje zakona prirode, ali za svakoga ko radi u laboratoriji a kae da pokuava da uspostavi zakone prirode procesom indukcije pomislili bismo da je neto zaboravio.3 Videli smo da nauka funkcionie, ali u izvesnom smislu naunici ne znaju ta tano rade. d eo problema se reava putem sloenih naunih procedura, od kojih su mnoge loe definisane, meutim mi zaista ne znamo ta je nauka. t o nas vraa naoj poetnoj definiciji: nauka je ono to naunik jeste. i pak, mi imamo optu ideju da je ona otkrivanje istine i objanjavanje prirode.

Nauka je tako uspena da zaboravljamo da ona ima ogranienja. kako antibiotici, genetski inenjering, svemirska putovanja i nuklearne bombe nisu svemogui? Neki naunici, duboko impresionirani svojom disciplinom, veruju da nauka ima odgovor na sve svetske probleme i da emo uskoro svi prihvatiti nauni pogled na svet i reiti te probleme. Nekada ljudi vide blisku povezanost naunika i razliitih politiara i smatraju da se naukom mogu prevazii politiki sukobi i postii svetski mir. t akvi primeri pokazuju da nauni imid postaje snaan. Meutim, primeri kao to su krize zbog nuklearnog ili hemijskog zagaenja pokazuju da nauka nije u stanju da rei osnovne probleme. t akoe, naunici i drugi profesionalci imaju tendenciju da posmatraju realnost iz svoje usko specijalizovane perspektive. t akva ograniena gledita mogu predstavljati problem kada posmatramo istinu u celini. Vil r oders (Will r ogers), ovek koga mnogi cene zbog njegove mudrosti, podsea nas da ne postoji nita tako neozbiljno kao obrazovan ovek koji skree sa puta svog obrazovanja.2 Mi smo u prethodnom poglavlju razmotrili neka od dostignua nauke. s ada emo upotpuniti tu sliku analizom nekih njenih ogranienja.

Nauka operie samo sa delom realnosti

Jedno od najoiglednijih ogranienja nauke, naroito kada razmatramo naturalistiku (mehanicistiku) nauku, jeste injenica da ona ostavlja mnoge stvari neobjanjene. i skljuivo naturalistiki sistem razmiljanja ignorie mnoga podruja koja predstavljaju deo realnosti. Neki smatraju da koncepti kao to su konano razumevanje realnosti, moralnost, dobro i zlo, sloboda izbora, savest, svest, svrha, lojalnost, nesebina ljubav, ukazuju na postojanje podruja koje prosta naturalistika nauka ne pominje. Brojni poznati mislioci govorili su na ovaj ili onaj nain o postojanju realnosti izvan domena nauke. Veniver Bu (Vannevar Bush), koji je poznat kao otac savremenih kompjutera, kazao je da nauka ne moe apsolutno nita dokazati. Na ak najvanija pitanja ona ne moe da ponudi odgovore.4 poznati astronom artur s tenli edington (arthur s tanley eddington), govorei o pojavama van domena nauke, kae: prirodni zakon nije primenljiv na nevidljivi svet izvan simbola; i njegova savrenost je savrenost simbolike veze. Vi ne moete primeniti takvu emu na delove nae linosti koji nisu merljivi simbolima, kao to ne moete izvui kvadratni koren iz soneta.5 poznati matematiar i filozof alfred Nort Vajthed (alfred North Whitehead) takoe naglaava ogranienja nauke: Naunici su pokrenuti svrhom dokazivanja, koju su besciljno uspostavili kao interesantan predmet za prouavanje.6 Fiziar Oliver Vendel Holms (Oliver Wendell Holmes) opisuje ovo mnogo ilustrativnije: Nauka je prvoklasni deo nametaja za ovekove gornje prostorije, ako on ima oseaj za prizemlje.7 Filozof Hjuston s mit (Huston s mith) izraava problem mnogo direktnije: Za predvianje dogaaja nema boljeg mesta za poetak od savremene nauke. t akoe, nema goreg mesta za sam kraj.8 sve ove izjave naglaavaju unutranju nekompletnost nauke. pitanje porekla moralnosti unutar naunog konteksta predstavlja primer ogranienosti nauke. d a li je nauka stvorila moralnost? Ovo pitanje je bilo tema dugih rasprava.9 d a li je nauka moralna? Naunici bi trebalo da budu

Nauka - ta je to?
svi znamo ta je nauka - ali, da li zaista znamo? Nauka je ono ime se ovek zvani naunik bavi! pozadina ovog pitanja je i intrigantna i teka. Nauku moemo definisati na vie naina: (1) organizovano znanje, (2) potvreno znanje, (3) injenice o prirodi, (4) objanjavanje prirode, (5) sistem miljenja zasnovan na naunim principima (definicija koja zahteva da znamo koji su principi nauni, a koji nisu), (6) metodologija za otkrivanje istina o prirodi, i (7) naturalistika filozofija koja iskljuuje natprirodno. injenica da mi ne znamo tano ta je nauka ili kako ona operie jeste trezveno priznanje za tako uspean fenomen. piter Midevor (peter Medawar),

266

267

moralni. ali neki imaju problema da pomire d arvinovu evoluciju i njeno carstvo zuba i kandi, to jest borbu za opstanak i unitenje svih neprilagoenih sa moralnom odgovornou naeg drutva koje brine o pravinosti, o slabima i nejakima. koncept evolucionog morala ne moe objasniti ljudsku moralnost zasnovanu na slobodnoj volji.10 Naunici koji slede naturalistiku filozofiju mogu odbaciti postojanje slobodne volje, meutim, ljudi pokazuju mnogo vie moralne zabrinutosti nego to moemo izvesti iz koncepta porekla zasnovanog na preivljavanju najprilagoenijih. i z perspektive isto naturalistike nauke, odgovori na pitanje porekla moralne istote su slabi i neuverljivi. Nauka, koja nekada tvrdi da je osloboena od religije, morala i politikih uticaja,11 ima problem da objasni takve epitete. i zraz nauni pogled na svet moe ukazati na kontradikciju u terminima, jer nauka daje samo delimian pogled na realnost. Nauka ne prua kompletan pogled na svet. svaki potpuni pogled na svet mora objasniti i ona podruja iskustva koja su izvan naturalistikih objanjenja. Ne moemo svesti istinu samo na na prosti nivo razumevanja, ve moramo gledati izvan nauke. d elimini pogled na realnost, izraen naukom, oigledan je kada razmatramo pitanja o krajnjim uzrocima. Nauka dobro funkcionie u opisivanju fizikog sveta, njegovih detalja i njihove meuzavisnosti, ali ne funkcionie dobro po pitanju ishodita samih stvari. Ona nam govori mnogo o tome kako stvari funkcioniu, ali ne i zato. kritike koje se upuuju naunim objanjenjima jesu da ona predstavljaju zatvoren sistem koji definie sve termine meusobno jedne sa drugima. t o je analogno opisivanju ponija kao malog konja, a konja kao velikog ponija. t akva definicija nam ne govori o tome ta poni i konj zaista jesu. Nauka malo doprinosi u pogledu objanje nja smisla nae egzistencije, svesti i moralne odgovornosti. ako pitate nauku kako se pravi atomska bomba, ona e vam odgovoriti. ali ako je pitate da li e stvarno napraviti jednu, ona e utati.12 Nauka ne funkcionie dobro u objanjavanju jedinstvenih dogaaja. Njen uspeh lei uglavnom u situacijama koje se ponavljaju i koje omoguavaju otkrivanje doslednih principa. ako se neki dogaaj desio samo jednom, kao to je s tvaranje ili evolucija prve elije, nauka nije u stanju da omogui njegovu analizu. Ona moe izneti samo periferne informacije.

Istorijska nauka
u velikom sukobu izmeu s tvaranja i evolucije pojedini naunici tvrde da je opta teorija evolucije jednaka injenici postojanja gravitacije. prirodno, takve izjave su izazvale razliite reakcije. Neki se slau sa ovakvim izjavama, poto su i gravitacija i evolucija naturalistiki koncepti. Moemo lako demonstrirati postojanje gravitacije, to nije sluaj sa optom teorijom evolucije. Od laboratorijskih eksperimenata se oekuju odreeni rezultati, to stvara kod nas veliko poverenje u nauni metod. dakle, moemo predvideti ishod takvih eksperimenata. Naravno, ponekad rezultati nisu onakvi kakve planiramo,

i tada obino objanjavamo da je u pitanju pogreno primenjena procedura, netanost u merenju, kontaminacija, itd., ali nikada ne kaemo da neto nije u redu sa naukom. eksperimenti nam pomau da prihvatimo ideju da je nauka apsolutna, a ako stvari krenu neeljenim tokom, u pitanju je neto to nije vezano za nauku. Brojni dokazi podupiru opravdanost predvianja jednostavnih laboratorijskih eksperimenata. alosno je da veina ljudi, ak i neki vrsni naunici, retko shvata razliku izmeu takvih, dobro uvebanih eksperimenata i nepoznanica pri istraivanju pitanja porekla. Oni vide nauku kao jednostavnu i sigurnu proceduru. ali nas ozbiljno istraivanje brzo moe nauiti neem drugom. potrebno je da shvatimo da ono to zovemo naprednim granicama znanja takoe predstavlja rub neznanja. Neki naunici su pokuali da smanje konfuziju po pitanju stepena pouzdanosti nauke izdvajajui neka manje sigurna podruja nauke pod naziv istorijska nauka.13 kao i u sluaju drugih irokih koncepata, mi ne moemo definisati istorijsku nauku na jednostavan nain. i storijska nauka naroito govori o onim aspektima nauke koji se ne mogu lako testirati i predviati, poto su jedinstveni, bar u granicama praktine upotrebe. Ona esto ukljuuje koncepte o prolosti, poto ima istorijsku konotaciju. Obino se fizika i hemija smatraju manje istorijskim disciplinama, dok se mnogi aspekti geologije, biologije i paleontologije smatraju vie istorijskim. Ova razlika je delimino rezultat sloenosti faktora koji se razmatraju - fizika i hemija su prostije i lake za predvianja, dok se biologija i paleontologija, koje barataju sa sloenijim faktorima meusobno povezanim, suoavaju sa vie nepoznanica. i storijska nauka, koja je suprotna vrstoj eksperimentalnoj nauci, ima vie mogunosti za spekulacije i zahteva vie opreznosti. Neki aspekti istorijske nauke su mnogo pouzdaniji od drugih. Moemo obino biti mnogo sigurniji u prvobitni oblik fosila, nego u uzrok smrti organizama. Veliki broj najveih neslaganja u nauci grupisan je oko istorijske nauke. Na primer, nedavno objavljena knjiga pod nazivom Velike geoloke kontroverze (great geological c ontroversies)14 govori o sedam pitanja, i sva se tiu interpretacija prolosti. primeri ukljuuju starost Zemlje, masovna izumiranja organizama i ledena doba. Nesigurnost istorijske nauke olakava kontroverzu. i staknuti primer nepouzdanosti istorijske nauke vezan je za evropske alpe. svakih nekoliko godina neki naunik pretpostavi neku novu teoriju o nastanku ove veoma prouavane planine, i izgleda da tome nema kraja. kada jednom uoimo tekoe u prouavanju prolosti, mi emo ih onda oekivati i ubudue.

Emotivnost u nauci
Na naslovnoj strani jednog asopisa pisalo je: kreacionizam je nauna prostitucija. t o je bio samo jedan od mnogih izvetaja koje sam uo prethodnog dana u Nju Orleansu na nacionalnom skupu g eolokog drutva amerike. i pak, iznenadilo me je da je to imalo tako veliki publicitet.

268

269

g ore citirana izjava dola je od profesora geologije sa Oregon univerziteta, koji je predsedavao jednim od dva simpozijuma o nauci o s tvaranju i geologiji. On je takoe izjavio da zastupnici s tvaranja namerno i cinino obmanjuju dobronamerne graane i lani su kao novanica od 3 dolara (u americi ne postoji novanica od 3 dolara). Jedan biolog sa Boston univerziteta je izjavio da je biblijski katastrofizam nepoten i gnusan. i sti govornik je takoe tvrdio da koncept s tvaranja kao nauka predstavlja politiko i religijsko zlo. poznati naunik iz amerikog prirodnjakog muzeja nazvao je nauku o s tvaranju tiranijom dobro organizovane i snano motivisane manjine. Jedan drugi naunik iz iste organizacije oznaio je i nauku o s tvaranju i teoriju ekoloke zonacije15 kao prevaru. Naunik sa d ravnog univerziteta d ordija nazvao je nauku o s tvaranju pogrenom pseudonaukom koja se predstavlja kao nauka, a jedan geolog iz amerikog geolokog pregleda je upozorio da se ne sme dopustiti da nauka bude prevarena od strane zastupnika s tvaranja i da se oni nalaze na pogrenom mestu. Ova poslednja izjava postala je mnogo jasnija kada je na kraju simpozijuma jedan naunik koji je zastupao s tvaranje bio prekinut u svom izlaganju i nije mu bilo doputeno da nastavi zato to su uesnici smatrali njegov stav neodgovarajuim. i ako je koncept s tvaranja bio predmet ovog simpozijuma, nijedan od 15 govornika nije bio zastupnik s tvaranja. Ne moe se ba rei da je ova konferencija imala izbalansiran pristup. emotivnost izraena na ovim sastancima daleko je premaila ono to sam mogao da vidim na drugim naunim skupovima. Mnogi naunici su napustili objektivnost. Zaudio sam se kada sam video ta se desilo sa stereotipnim smirenim naunikom u belom mantilu koji je nepristrasan prema injenicama. evolucionisti su bili najistaknutiji u tvrenju da nauka o s tvaranju nije nauka. Meutim, ponaanje nekoliko evolucionista na tom skupu nije me uverilo da je evolucija isto nauni koncept. ako nauka o stvaranju nema smisla, da li je onda dostojna da se posebno razmatra? Zato troiti toliko emocionalne energije na neto to je oigledno pogreno? prekomerno ismevanje, netolerancija i omalovaavanje koje sam mogao da vidim naveli su me da se zapitam da li je koncept stvaranja mnogo znaajnija stvar nego to su govornici hteli da priznaju. d a li je Miel de Montenj (Michel de Montaigne) bio u pravu kada je kazao: poto ne moemo da ga dostignemo, hajde da mu se osvetimo ograujui se od njega.16 d a se ne bi zastupnici stvaranja uljuljkali u svoju samopravednost, spome nuu da je nekoliko govornika iznelo dobro dokumentovane primere greaka koje su uinjene od strane zastupnika stvaranja. t akve greke, ukljuujui esto ponavljane izjave da prekambrijumski fosili ne postoje, bile su dovoljno brojne da bi se odbacile kao potpuno neprihvatljive. Na osnovu linog poznanstva, kao i na osnovu predavanja koja sam sluao na tim simpozijumima, mogu da garantujem za iskrenost, pristojnost i informisanost tih evolucionista. ipak, neke od omalovaavajuih komentara koje sam uo teko je zaboraviti.

d a li je sukob izmeu koncepta stvaranja i evolucije doao dotle da nauka, rasuivanje i razumevanje vie ne mogu funkcionisati? Na osnovu gore iznetih optubi moramo zakljuiti da su emocionalne reakcije u suprotnosti sa uenou. t akvo ponaanje umanjuje poverenje u nauni proces. t reba, takoe, da budemo svesni da negativne emocionalne reakcije naunika ne ugroavaju obavezno integritet samog naunog procesa. svako od nas, ukljuujui i naunike, dolazi u situaciju da podlegne pritisku subjektivnih faktora. saraujui sa 123 studenta, s olomon e (s olomon asch) je uradio jednu klasinu studiju17 u tom podruju. On je postavljao pitanja studentima, koji su bili u grupama od po sedam njih, da uporede linije po duini, koje su bile na velikim panoima ispred njih. Oni su odgovarali naglas, i svaki student je mogao uti odgovore drugih. po jedan student iz svake grupe nije znao da su ostali studenti prethodno dobili instrukcije da pogreno odgovaraju. i straivai su onda beleili efekat pritiska pogrenih odgovora na osobu koja nije znala da su ostali namerno davali pogrene odgovore. Ovaj eksperiment je pokazao da je grupni pritisak proizvodio pogrene odgovore, u vrednosti od 1% do 37%. samo jedna etvrtina studenata je odolela pritisku. Neki su se priklonili miljenju veine ak i kada je razlika u duini bila 17 centimetara, iako su panoi od njih bili udaljeni samo nekoliko metara. e je zakljuio: Nalazimo da je tendencija prilagoavanja u naem drutvu tako jaka, da zabrinjava inenica da su inteligentni i obrazovani mladi ljudi spremni da belo nazivaju crnim. t o dovodi u pitanje na nain obrazovanja i vrednosti koje utiu na nae rasuivanje. Brojne studije o samom naunom procesu otkrivaju subjektivnost pri naunom procenjivanju. kontroverzni proces odreivanja koja e ideja biti prihvaena, a koja odbaena, bio je predmet nekoliko studija. Jedan takav eksperiment izvrio je Majkl Mahani (Michael J. Mahoney)18 sa univerziteta kalifornija u santa Barbari. On je poslao na procenjivanje pet razliitih verzija naunog rada na adresu 75 recenzenata. Ovi radovi, koji su se razlikovali samo u brojkama i interpretaciji, navodno su iznosili rezultate eksperimenta gde je testiran efekat spoljnog pritiska na deja interesovanja. r ecenzenti, koji nisu znali da su rezultati izmiljeni, predloili su da budu objavljeni oni radovi koji su se slagali sa ustaljenim miljenjima, a ne oni koji su bili u suprotnosti sa njima. Oigledno je teko objaviti neto ukoliko se ne uklapate u preovlaujue miljenje. Nakon to je prava priroda ove studije postala poznata, jedna etvrtina takozvanih recenzenata je izrazila osudu naina na koji su izabrani da uestvuju u ovom eksperimentu. t rojica od njih su ak pokuala da Mahaniju zabrane rad preko amerikog psiholokog drutva. s ociolog r obert Merton19 je pokazao da poznati naunici imaju veliki uticaj na nauni proces, jer su povlaeni u objavljivanju svojih otkria. t akve okolnosti gue objektivno procenjivanje. s ledei primer spoljnog pritiska u nauci je takozvano otkrie N-zraka, koje je uradio francuski fiziar r ene Blondlo 1903. godine. d ok je prouavao

270

271

polarizaciju X-zraka, Blondlo je zapazio da varnica izgleda svetlija pod uticajem nove vrste zraenja, koje pokazuje da se ponaa drugaije od obinih X-zraka. On je nazvao nove zrake N-zracima u ast svog univerziteta i grada Nansija u Francuskoj. c eo njegov sistem identifikacije i analize poivao je na njegovom posmatranju svetlije pojave varnice, a ne na njenoj duini koja je mogla biti mnogo objektivnije procenjena. Blondlo nije jedini koji se bavio ovim otkriem. uskoro je bar 40 ljudi objavilo efekte ovih zraka i oni su bili analizirani u nekih 300 radova od strane 100 naunika i doktora medicine izmeu 1903. i 1906. godine.20 s tudije su otkrile da zraci potiu od ivotinjskih miia, varenja belanevina i od biljaka u mraku. Oni su takoe uoili da se intelektualna aktivnost poveava sa produkcijom N-zraka od strane nervnog sistema. Ovo novo zraenje poboljava vizuelno opaanje, a neki su ga koristili u objanjavanju spiritistikih fenomena. prouavanje N-zraka je uskoro postalo mala industrija.21 tavie, 1904. godine Francuska akademija nauka dodelila je Blondlou Le konteovu nagradu. Meutim, neki naunici nisu bili u stanju da ponovo izazovu iste rezultate. Oni koji nisu mogli da vide ove zrake obino su optuivani kao skeptici koji imaju oi neosetljive na poveanje intenziteta varnice i na druge jasne svetlosne efekte ovih zraka. uskoro se poveao broj naunika koji su sumnjali u ove zrake. Njihov skepticizam je porastao 1904. godine kada je naunik Vud (r . W. Wood) sa d ons Hopkins univerziteta u ulozi detektiva obiao laboratorije u Nansiju i istraio autentinost ovih zraka. d ok je Blondlo demonstrirao spektralne osobine ovih zraka u zamraenoj sobi, Vud je tajno uklonio aluminijumsku prizmu sa spektroskopa, tako da je Blondlo izvestio o identinim rezultatima nakon to je prizma uklonjena!22 t okom svoje posete Vud je takoe otkrio pravo znaenje drugih neobjanjivih rezultata, pokazujui da se podaci mogu lako montirati. Ovaj sluaj, mada objavljen u engleskim, francuskim i nemakim naunim asopisima, nije odmah bio zavren za neke koji su nastavili da podupiru postojanje N-zraka. i straivanja i diskusije po pitanju ovih efekata nastavljeni su jo nekoliko godina, mada je interesovanje uskoro splasnulo. Na kraju je zakljueno da N-zraci ne postoje. Ovaj dogaaj danas ima samo istorijski znaaj i ui nas da treba da budemo oprezni ak i kada se veina naunika slae sa neim.

Prevare u nauci
t ragina pria o polu kamereru (paul kammerer)23 takoe nas na neobian nain opominje da treba da budemo oprezni kada procenjujemo nauna objanjenja. poetkom ovoga veka kamerer, inae roen u Beu, prouavao je uticaj faktora sredine na vodozemce. Njegovi nalazi ili su u prilog njegovom konceptu lamarkizma. On je vrio eksperimente na abama koje su jedinstvene po tome to mujaci nose jaja enke obavijene oko svojih nogu, dok se ne izlegu. kada je abe stavio u vodu, zapazio je da se kod nove generacije mujaka razvija (evoluira) jastuk na palcu koji

im pomae pri odnosu sa enkama pod vodom. Njegovo otkrie je izazvalo senzaciju i kamerer je postao veoma poznat. englezi su okarakterisali njegov nalaz kao moda najvee bioloko otkrie ovoga veka smatrajui da je kamerer nastavio tamo gde je d arvin stao.24 t o je bio eksperimentalni dokaz za evoluciju. kamererova slava je uinila da on postane profesor na d ravnom univerzitetu u Moskvi. ali 1926. godine je samo jedan primerak abe podravao kamererove zakljuke i njegove tvrdnje da je desetine naunika videlo ove paleve. Nobl (g . k. Noble), naunik iz amerikog prirodnjakog muzeja, doao je u Be da istrai ove primerke mujaka. prilikom istraivanja on i njegove kolege su otkrili da je jastuk na palcu bio proizveden ubrizgavanjem mastila. Nekoliko sedmica kasnije kamerer je izvrio samoubistvo. On je ostavio pismo u kome kae da nije uradio ono za ta ga optuuju, da je moda neko manipulisao sa tim primerkom i da je previe umoran da bi ponavljao eksperimente. i mao je samo 46 godina. pod ovim okolnostima njegova smrt je bila neobina. Naunici su dosta raspravljali o tome da li je kamerer zaista izvrio prevaru. t o to su drugi naunici otkrili i ispravili greku vredno je pohvale i predstavlja uvanje integriteta nauke. Meutim, zato bi neko zlonamerno ubrizgao mastilo u palac abe? ako je to otkrie bilo toliko vano, zato niko nije pokuao da ponovi ovaj eksperiment? i naroito, zato su naunici pozdravili ovo otkrie kao veliki uspeh kada je bilo zasnovano na izuzetno oskudnim dokazima? Objavljeni su brojni drugi primeri prevara u nauci. Nekoliko knjiga, ukljuujui i onu pod naslovom i zdajnici istine: prevare i obmane u holovima nauke (Betrayers of the t ruth: Fraud and d eceit in the Halls of s cience),25 opisuju razne prljave igre u nauci. autori knjige i zdajnici istine pokazuju da nauka nije onakva kakvom se predstavlja, jer ona ima dugu istoriju otrih sukoba i namernog podeavanja podataka. autori istiu da su mnogi naunici povremeno pogreno interpretirali injenice da bi obezbedili sebi uspeh. Oni dalje govore o problemima samoobmane i lakovernosti iznosei detalje nekih najskorijih i najpoznatijih prevara u naunom istraivanju. svaki naunik bi trebalo da proita ovu knjigu. Na sreu namerne prevare u nauci su ekstremno retke. Meutim, mi ih ne smemo ignorisati. r azmatrajui veliku koliinu naunih radova koji se objavljuju (u proseku jedan na svakih 35-40 sekundi), broj falsifikovanih radova je veoma mali. i pak, problem samoobmane je veoma vaan. Luis Brenskomb (Lewis Branscomb), koji je bio potpredsednik i ef naunog tima u i BM korporaciji i koji je sada na Harvardu, istakao je ovaj problem.26 Jednostavno reeno, naunici vre eksperimente i istraivanja sve dok ne nau rezultate koje oekuju, i onda stanu. pritisak zbog objavljivanja tih rezultata moe ih spreiti da nastave istraivanja i proveravanje da li su njihovi rezultati zaista

272

273

tani. Ovo se zove faza intelektualnog zakljuavanja. t akvi naunici dobijaju priznanja za svoje ideje zbog slaganja sa oekivanim rezultatima. t o olakava ovekoveavanje greaka. podrka kamererovom jastuku kod abe, spomenuta ranije, to ilustruje. Brenskomb kae: Oivljavanje interesa za nauno potenje i integritet ima veliku korist i za nauku i za drutvo kome sluimo. Mada moramo imati na umu da je nauna preduzimljivost u osnovi veoma iskrena, mi u isto vreme treba da budemo svesni faze intelektualnog zakljuavanja (samoobmane) koja olakava pojavu nenamernih greaka.

Dominacija paradigme i promena

u poglavlju 2 rekli smo da se dominantne ideje nazivaju paradigmama. i ako koncept paradigme potie iz prouavanja nauke on moe proimati sva podruja. u poslednjim poglavljima videemo kako se nauka moe vratiti naputenoj paradigmi. Na primer, naunici su nekada verovali u spontani nastanak ivota. Onda su odbacili tu ideju, da bi je kasnije ponovo prihvatili.27 i sto se moe rei za katastrofizam, koji je nauka najpre prihvatila, odbacila, pa onda ponovo prihvatila.28 t akvi primeri pokazuju grupno ponaanje u procesu naune misli. Nauka je predmet ljudske inicijative koja je podlona promeni kao i druge ljudske aktivnosti. i ako nauka povremeno menja paradigme, naunici mogu pruati otpor takvim promenama. Nije uvek lako odbaciti omiljene ideje koje su godinama zastupane. poznati nemaki fiziar Maks plank (Max planck) je iskreno priznao da nova nauna istina nije trijumfovala zahvaljujui priznanju njenih oponenata, ve ee zahvaljujui tome to su njeni oponenti eventualno umirali, a nova generacija koja je dola bila je bliska sa njom.29 promene mogu nekada zahtevati dugo vreme. potrebno je da u razmatranje ukljuimo sve faktore kada pokuavamo da procenimo vrednost miljenja veine naunika, koje se moe menjati od vremena do vremena i biti ispravno ili pogreno.

Zakljuci
Nauni proces se suoava sa brojnim problemima. (1) Veliki deo realnosti lei izvan domena nauke. (2) i storijsku nauku nije lako testirati. (3) Naunici su esto emotivno ukljueni u svoja istraivanja. (4) prihvatanje paradigme utie na naunu zajednicu. Mada neki mogu odbaciti sve naune injenice kao nesigurne, pogrene i ograniene, takav stav je neopravdan. Ne smemo zaboraviti da nauka ima impresivan spisak uspeha, naroito u domenu eksperimenata. Mi ne treba da odbacujemo nauku u celini zbog ogranienja i problema koji su sastavni deo nekih podruja nauke. sa druge strane, treba da odbacimo oboavanje nauke. Ona nam je dala mnotvo novih informacija, ali moramo da zapamtimo da postoji dobra nauka i loa nauka, i treba da napravimo razliku izmeu njih.

LITERATURA 1. s mith H. 1976. Forgotten truth: the primordial tradition. NY and London: Harper & r ow, p. 16. 2. kao to je citirano u: d urant W. 1932. On the meaning of life. NY: r ay Long & r ichard r . s mith, i nc., p. 61. 3. Medawar pB. 1969. i nduction and intuition in scientific thought. Jayne Lectures for 1968. Memoirs of the american philosophical s ociety 75:11. 4. Bush V. 1967. s cience is not enough. NY: William Morrow & c o., p. 27. 5. eddington as . 1929. s cience and the unseen world. t he s warthmore Lecture, 1929. London: g eorge allen & unwin, p. 33. 6. c itirano u: s ullivan JWN. 1933. t he limitations of science. NY: Mentor Books, p. 126. 7. Holmes OW. 1892. t he poet at the breakfast-table. Boston and NY: Houghton, Mifflin and c o., and c ambridge: t he r iverside press p. 120. 8. (a) s mith, p. 1 (referenca 1). Za dalju diskusiju videti: (b) Horgan J. 1996. t he end of science: facing the limits of knowledge in the twilight of the scientific age. r eading, Ma and NY: Helix Books, addison-Wesley publishing c ompany, i nc. 9. Nekoliko referenci ukljuuje: (a) appleyard B. 1992. understanding the present: science and the soul of modern man. London: picador, pan Books; (b) Bowler pJ. 1993. d arwinism. t waynes studies in intellectual and cultural history. NY: t wayne publishers, pp. 8-13; (c) Bulger r e, Heitman e, r eiser s J, editors. 1993. t he ethical dimensions of the biological sciences. c ambridge: c ambridge university press, pp. 1-63; (d) Mayr e. 1988. t oward a new philosophy of biology: observations of an evolutionist. c ambridge, Ma and London: t he Belknap press of Harvard university press, pp. 75-91; (e) proctor r N. 1991. Value-free science? purity and power in modern knowledge. c ambridge, Ma and London: Harvard university press; (f) r appaport r a. 1994. On the evolution of morality and religion: a response to Lee c ronk. Zygon 29:331-349; (g) s orell t . 1991. s cientism: philosophy and the infatuation with science. i nternational library of philosophy. London and NY: r outledge, pp. 74-97; (h) s tein g J. 1988. Biological science and the roots of Nazism. american s cientist 76:50-58. 10. Videti Mayr (referenca 9d). 11. Videti poglavlje 20. 12. c hauvin r . 1989. d ieu des Fourmis d ieu des toiles. paris: France Loisirs, p. 214. english translation mine. 13. Za diskusiju i reference, videti: (a) Bird Wr . 1987, 1988, 1989. philosophy of science, philosophy of religion, history, education, and constitutional issues. t he origin of species revisited: the theories of evolution and of abrupt appea-rance, Vol. 2. NY: philosophical Library, pp. 109-111. especially useful is: (b) s impson g g . 1963. Historical science. i n: albritton c c , Jr., editor. t he fabric of geology. r eading, Ma and palo alto: addisonWesley publishing c o., pp. 24-48. 14. (a) Hallam a. 1989. g reat geological controversies. 2d ed. NY: Oxford university press. Nadmo osporenih dogaaja iz prolosti takoe je objavljen u: (b) Mller d W, Mckenzie Ja, Weissert H, editors. 1991.

274

275

c ontroversies in modern geology: evolution of geological theories in sedimentology, earth history and tectonics. London, s an d iego, and NY: academic press. 15. Videti poglavlje 10 za diskusiju o ekolokoj zonaciji. 16. Montaigne M de. 1588, 1993. essays, Book 3, c hapter 7, Of the incommodity of greatness. Fiorio J, translator. i n: andrews r , editor. t he c olumbia dictionary of quotations. NY: c olumbia university press, p. 199. 17. asch s e. 1955. Opinions and social pressure. s cientific american 193(5):31-35. 18. (a) d ickson d . 1986. r esearchers found reluctant to test theories. s cience 232:1333; (b) Mahoney MJ. 1977. publication prejudices: an experimental study of confirmatory bias in the peer review system. c ognitive t herapy and r esearch 1:161-175. 19. Merton r k. 1968. t he Matthew effect in science. s cience 159:56-63. 20. Nye MJ. 1980. N-rays: an episode in the history and psychology of science. Historical s tudies in the physical s ciences 11:125-156. 21. Broad W, Wade N. 1982. Betrayers of the truth: fraud and deceit in the halls of science. NY: s imon & s chuster. 22. Wood r W. 1904. t he N-rays. Nature 70(1822):530-531. 23. (a) anonymous. 1926. Obituary: d r. paul kammerer. Nature 118:635-636; (b) g oran M. 1971. t he future of science. NY and Washington: s partan Books, pp. 73-77; (c) koestler a. 1971. t he case of the midwife toad. London: Hutchinson & c o.; (d) Noble g k. 1926. kammerers alytes, part 1. Nature 118:209-210; (e) przibram H. 1926a. kammerers alytes, part 2. Nature 118:210-211; (f) przibram H. 1926b. prof. paul kammerer. Nature 118:555; (g) s ilverberg r . 1965. s cientists and scoundrels: a book of hoaxes. NY: t homas Y. c rowell c o., pp. 188-206; (h) Wendt H. 1956. i n search of adam: the story of mans quest for the truth about his earliest ancestors. c leugh J, translator. Boston: Houghton, Mifflin c o., and c ambridge: t he r iverside press, pp. 320-326. t ranslation of: i ch suchte adam. 24. kao to je citirano u g oran, p. 74 (referenca 23b). 25. (a) Broad and Wade (referenca 21); (b) Feder kL. 1990. Frauds, myths, and mysteries: science and pseudoscience in archaeology. Mountain View, c a and London: Mayfield publishing c o.; (c) kohn a. 1986. False prophets: fraud and error in science and medicine. r ev. ed. Oxford and c ambridge, Ma: Basil Blackwell. 26. Branscomb LM. 1985. i ntegrity in science. american s cientist 73:421-423. 27. Videti poglavlje 4 za detalje. 28. Videti poglavlje 12 za detalje. 29. planck M. 1949. s cientific autobiography and other papers. g aynor F, translator. Westport, c t : g reenwood press, pp. 33-34. t ranslation of: Wissenschaftliche s elbstbiographie, mit d okumentation zu ihrer entstehungsgeschichte (1943-1948) ausgewahlt.

18. Biblija: Neto neobino

s am u noima, ja moju Bibliju itam vie, a euklida manje. - r obert Bjukenen 1

kontroverzni nemaki filozof Fridrih Nie (Friedrich Nietzsche, 18441900) esto je tvrdio da je Bog mrtav. On nije izraavao samo svoj stav, ve je odraavao rastui talas nihilizma - odbacivanje objektivnih osnova za istinu - koji se infiltrirao u drutvo njegovog vremena. Nie je otro kritikovao biblijsku religiju i alio zbog negativnih efekata koje je ona imala.2 On se nije ustruavao da ospori najsvetije teme Biblije, kao to su Bog i Mesija. g ovorei o i susu Nie je kategoriki tvrdio da je on umro za svoje grehe.3 Mada je uticaj Niea kao filozofa bio veliki, mora se priznati da je vek kasnije njegova poznata tvrdnja da je Bog mrtav dola pod znak pitanja. Brojni svetski intelektualci usmerili su svoje verbalne otrice na Bibliju i ono to ona predstavlja. i pak, Biblija je i dalje veoma traena i potovana. Jedan od razloga je i taj da uprkos tome to ima vie autora i to je pisana u dugakom vremenskom intervalu, ona ima oiglednu unutranju doslednost. s ledei razlog jeste da su mnogobrojne injenice koje ona spominje bile potvrene istorijski, arheoloki i geografski. u ovom poglavlju emo analizirati neke od tih dokaza uglavnom iz spoljnih, vanbiblijskih izvora koji potvruju istinitost Biblije.

Prihvatanje Biblije
Mada je religiju teko definisati, jasno je da je prihvatanje Biblije imalo dramatian rast u vekovima koji su iza nas. Nedavne procene kau da danas ima oko 1.869.751.000 pristalica Biblije, ili 35% svetske populacije. Muslimani sainjavaju 18%, nereligiozni 16%, hinduisti 14%, budisti 6% i ateisti 4%.4 Hristovi sledbenici su zapoeli pokret koji je jedinstven u istoriji, i oni prihvataju Bibliju kao svoj vodi u ivotu. Nije manje znaajan ni rekord u objavljivanju Biblije.5 d anas je Biblija (ili bar neki njeni delovi) prevedena na vie od 2.000 jezika. r adi poreenja, knjiga Lenjin je prevedena na 222 jezika, a knjiga i stina koja vodi ka venom ivotu (t he t ruth t hat Leads to eternal Life) prevedena je na vie od 100 jezika.6

276

277

Istorijska autentinost
Mnogi sumnjaju u pouzdanost Biblije. Njihova pitanja se esto odnose na verodostojnost Biblije u celini ili na istinitost linosti opisanih u njoj. t okom perioda prosvetiteljstva neki naunici su poeli da sumnjaju u istorinost kazivanja pripisanih i susu Hristu. d rugi su ak negirali da je i sus istorijska linost. poetkom 20. veka neki naunici su koristili formu kriticizma u procenjivanju Biblije. Ovaj pristup je ukazivao da su biblijske knjige potekle iz manje pouzdane usmene tradicije, a ne od direktnih svedoka. t akav koncept je oslabio injeninu vrednost Biblije u oima mnogih ljudi i on se iznosi sve do danas.7 s ledei kritiki pristup kae da se biblijski izvetaj nalazi izvan granica istorijskih informacija. Mnogi su isticali da Biblija barata sa teolokim objanjenjima, a ne sa injenicama. svetski poznati poznavalac Biblije, F. F. Brus (Bruce) sa univerziteta Manester odbacio je takve tvrdnje. On kae: Mi danas esto ujemo da je zadatak izvlaenja istorijskih podataka iz Biblije u biti nemogu, i u svakom sluaju nepravilan. ali ljudi koji nam to kau su u veini sluajeva teolozi, a ne istoriari. pitanje da li je izvlaenja istorijskih podataka iz Biblije mogue, tie se istoriara, a ne teologa. Nijedan ozbiljan istoriar nee dopustiti sebi da kae da je traganje za tim nepravilno... postoje i druge istorijske karakteristike zbog kojih je na izvorni materijal oskudan i problematian. ali u tim sluajevima nijedan naunik nee dii ruke i rei: Materijal za rekonstrukciju ovog ili onog istorijskog dogaaja ne postoji i neopravdano je pokuavati rekonstruisati ih; to nije svrha s kojom je razmatrana literatura sastavljena. i ako bi neko bio budalast da tako kae, mi emo mu jednostavno odgovoriti: Mi znamo da to nije svrha s kojom je razmatrana literatura sastavljena, ali ipak je korisna za istoriare, uz sve kritike ograde, kao izvorni materijal za njihov rad.8 Ovome moemo dodati svedoanstvo nekih pisaca biblijskih knjiga. Ne izgleda, na primer, da pisac Jevanelja Luka ukazuje da su njegovi spisi sa mo interpretacija (vidi Jevanelje po Luci 1:3-4). ukoliko neko kae da je Biblija pristrasna, on mora da se suoi sa vanbiblijskim izvorima koji podupiru istinitost biblijskog zapisa. Zbog toga je teko tvrditi da su Biblija i istorija koju ona sadri produkti imaginacije. g odine 64. nae ere devetodnevna vatra je unitila glavni deo grada r ima. r imski imperator u to vreme bio je zloglasni Neron, koji je ubio svog polubrata i majku. pretpostavlja se da je Neron izazvao taj poar da bi mogao ponovo da izgradi mnogo lepi i velianstveniji grad. Jedan od najveih rimskih istoriara, kornelije t acit (c ornelius t acitus, 55118), u svojim analima izvetava o ovome i, u isto vreme, o autentinosti i susa kao i o okolnostima vezanim za njegovu smrt pod vlau pilata, onako kako je napisano u svakom od etiri jevanelja. t acit u komentarima o Neronu, kae: ali svi ljudski napori, svi izdani pokloni imperatora i umirenje bogova nisu mogli da otklone zlokobno verovanje da je poar bio podmetnut.

Zbog toga, da bi otklonio sumnju, Neron je okrivio i progonio jednu omrznutu grupu ljudi nazvanu hriani. Hristos, od koga potie njihovo ime, bio je nemilosrdno osuen za vreme vladavine t iberija od strane jednog od njegovih prokuratora, pontija pilata.10 Mnogi drugi istorijski izvetaji potvruju autentinost detalja biblijskog izvetaja o Hristovom postojanju. Brus i d o Mekdauel (Josh Mcd owell) navode bar 10 primera.11 t okom prola dva veka bilo je mnogo pokuaja da se Hristos pokae kao mitoloka linost. Meutim, sa aspekta vanbiblijske literature ti pokuaji nisu bili ba ozbiljni. d ananja teoloka misao koncentrie se na znaaj Hrista, a ne na pitanje da li je postojao. Vanbiblijske dokaze o njegovom postojanju je teko negirati. g ovorei o ovoj problematici Brus istie: i storinost i susa, za nepristrasnog istoriara jednaka je istorinosti Julija c ezara. Oni koji propagiraju teorije o mitolokom i susu nisu istoriari .12

Arheoloka autentinost
Mnogi arheoloki nalazi potvruju istorijsku tanost Biblije. t okom perioda prosvetiteljstva u 18. veku sve je stavljano pod znak pitanja. t o se prenelo i na 19. vek, tokom koga su poznati istoriari i teolozi estoko napali biblijsku istoriju. Verovatno najpoznatiji teolog tog pravca bio je d ulijus Velhauzen (Julius Wellhausen, 1844-1918), koji je imao veliki uticaj na razvoj i popularizaciju ideja o mitolokoj prirodi Biblije. Na primer, navodei izvetaj o biblijskim patrijarsima on kae: i stina je da nema istorijskih dokaza o patrijarsima.13 Od tada se miljenje naune zajednice promenilo tako dramatino da je Vilijem Olbrajt (William albright), koji je smatran najpoznatijim orijentalistom svog vremena, izjavio 1933. godine: praktino svi teolozi s tarog zaveta iz evrope i amerike zastupali su to miljenje do nedavno. d anas se situacija promenila, poto teorija Velhauzena nije zasnovana na arheolokim istraivanjima.14 Mnoga arheoloka otkria potvrdila su istinitost Biblije na fascinantan nain. pre sto godina za mnoga stara mesta spomenuta u Bibliji se smatralo da ne postoje, jer nije pronaen nikakav trag od njih. Veliki centri, kao to su Vavilon ili Ninevija, bili su nepoznati. Meutim, savremena arheologija je otkrila ova i druga mesta, tako da niko vie ne moe odbacivati njihovo postojanje. i nteresantno je da je Biblija prorekla njihovo unitenje.15 g odine 1868. nemaki istraiva klajn (F. a. klein) pronaao je znaajan arheoloki spomenik istono od Mrtvog mora. pronaena ploa je bila ispisani bazaltni komad stene, danas poznat kao Moavski kamen. Nakon njegovog otkria lokalni arapi su ovaj kamen izlomili na komade za svoje potrebe, za zagrevanje i hlaenje vode na njemu. Na sreu, pre nego to su to uinili neko je napravio otisak tog kamena. d elovi su bili ponovo prikupljeni, i Moavski kamen se danas nalazi u muzeju Luvr u parizu. kamen sadri 34 reda napisana oko 860. godine pre nae ere, opisujui

278

279

pobedu moavskog cara Mise nad i zrailjcima.16 On potvruje Biblijski izvetaj o istom dogaaju.17 arheoloki nalazi potvruju ak i takve trivijalne stvari kao to su imena babica iz 2. knjige Mojsijeve 1,15.18 s ledei primer je otkrie impresivne palate s argona i i , cara asirije, koji je vladao u osmom veku pre nae ere. Zidovi te palate, koji se nalaze na teritoriji dananjeg i raka, sadre natpis koji govori o osvajanju severnog carstva i zrailja (s amarija) od strane s argona i i , godine 722. pre nae ere. On je tom prilikom zarobio 27.290 ljudi. Vie od dve hiljade godina ovaj dogaaj je bio poznat samo iz Biblije.19 s ada je jedan vanbiblijski izvor potvrdio ovaj izvetaj. komentariui ovo otkrie istoriar i dravnik Moe perlman (Moshe pearlman) je kazao: i znenada su skeptici, koji su sumnjali u autentinost istorijskih delova s tarog zaveta, poeli da menjaju svoje stavove.20 Biblija na oko 40 mesta spominje narod pod imenom Hetiti. d ugo vremena naunici nisu znali za njihovo postojanje i mnogi su zbog toga kritikovali biblijski izvetaj.21 Ovaj narod, koji je iveo na teritoriji dananje t urske, ostavio je bogat zapis ije je prouavanje danas postalo mala arheoloka industrija. poetak Biblije, koji tretira s tvaranje i koji je od velikog znaaja, esto je bio predmet posebne kritike. Jedan od prigovora njegovoj autentinosti jeste da je pisan mnogo kasnije u odnosu na dogaaje koje opisuje, poto nikakvi pisani izvetaji ne postoje iz tog ranog vremena. Neki tvrde da je usmena tradicija manje pouzdana. pronaeni dokumenti koji su napisani mnogo ranije opovrgli su ovaj prigovor.22 Neki naunici su ukazali na netanost vie od deset izvetaja o kamilama u 1. knjizi Mojsijevoj. poto su oni smatrali da se pripitomljavanje kamila desilo mnogo vekova kasnije u odnosu na vreme koje Biblija opisuje, mislilo se da je biblijski izvetaj netaan. Ova pretpostavljena nedoslednost je takoe osporena. Otkrie mnotva figura kamila i izvetaja o njima23 iz mnogo ranijeg vremena nego to se prethodno znalo osporilo je navodnu greku. Moemo navesti mnotvo drugih primera.24 d ovoljno je rei da je jak skepticizam u odnosu na istinitost Biblije, koji je dominirao u teolokoj misli pre jednog veka sa obe strane atlantskog okeana, splasnuo. t o ne znai da nisu iskrsla mnoga druga pitanja. ali greke uinjene u prolosti predstavljaju upozorenje onima koji osporavaju autentinost Biblije. poetkom 20. veka istoriar d ejms otvel (James shotwell) je ve tvrdio da stari zavet danas stoji na uzvienijem poloaju nego kada se njegov tekst titio religijskim sankcijama.25

Najpoznatiji vanbiblijski izvetaj o potopu nalazi se u epu o g ilgameu, poznatom literarnom delu iz starog Vavilona. On je otkriven prilikom iskopavanja Ninevije, u poznatoj biblioteci asirskog cara asurbanipala koja datira iz sedmog veka pre nae ere. ep se nalazi na 12 glinenih ploica i zapisan je klinastim pismom na akadskom jeziku. g lavni lik ove prie, g ilgame, tragajui za venim ivotom, traio je utnapitima, kome je dodeljen veni ivot, jer je sauvao ivotinje i ljude u vreme velikog potopa.26

Prie o Potopu
i zvetaji o davnoj, razarajuoj poplavi, esto nazivanoj potop, pojavljuju se irom sveta. Oni su od posebnog znaaja kada pravimo procenu istinitosti biblijskog izvetaja o Zemljinoj istoriji. t akav dogaaj je neobian i nudi posebnu mogunost objektivnog testiranja Biblije.
SLIKA 18.1 - Jedanaesta plo~ica Epa o Gilgame{u sadr`i pri~u o Potopu koja je zna~ajno sli~na biblijskom izve{taju. Ova plo~ica, koja datira iz sedmog veka pre na{e ere, na|ena je u Nineviji. Fotografija poti~e iz Britanskog muzeja.

280

281

Jasan izvetaj o potopu, zapisan na ploici broj 11 (slika 18.1), veoma je slian izvetaju iz 1. knjige Mojsijeve i naunici se slau da su ova dva izvetaja povezana. s linosti su sledee: (1) potop je nastupio zbog zla na Zemlji; (2) potop je bio boanskog porekla; (3) glavna linost je bila upuena da napravi brod za spasavanje ljudi i ivotinja; (4) izabrana grupa ljudi i ivotinja je ula u brod; (5) dogaaj je bio globalan;27 (6) nakon to su se vode potopa povukle, glavni junak je pustio gavrana i goluba (ep o g ilgameu pominje lastu, i tu postoji razlika) da bi proverio da li ima suvog kopna; (7) na kraju potopa prineta je rtva koja je bila prihvaena od strane Boanstva. s tari g rci takoe su imali svoju verziju prie priu o potopu.28 g lavni junak njihove prie, d eukalion, dobio je poziv od svog oca da napravi brod zato to je bog Zevs odluio da uniti oveanstvo. d eukalion i njegova ena su uli u brod nakon to su se snabdeli namirnicama. Zevs je izazvao tako veliku kiu da je za devet dana bio opustoen veliki deo g rke. Veina ljudi je bila unitena, osim nekoliko njih koji su pobegli u planine. d eukalion je takoe preiveo u svom brodu. g rci imaju i druge prie o potopu, mada je ova vezana za d eukaliona najpoznatija.29 asteci u c entralnoj americi imali su priu o jednom ili vie potopa. Ovi izvetaji su ranijeg datuma od vremena dolaska misionara (16. vek) koji su doneli biblijsku priu o potopu. Legenda asteka o poecima30 ukljuuje prvobitno unitenje Zemlje velikim potopom koji je bio uzrokovan kiom od strane boga t laloka. Jedan izvetaj ukazuje da je nakon stvaranja sveta proao period od 1.716 godina pre nego to su ga poplava i gromovi unitili.31 Ovaj vremenski raspon je blizak biblijskoj interpretaciji. usledili su zatim jaki zemljotresi. t lazolteotl je bila ena koja je sagreila pre ove poplave, dok su glavne linosti potopa, Nata i Nena, pobegle od katastrofe izgradivi brod za sebe. d rugi su beali traei sklonite u peinama ili na vrhovima planina. asteci su prihvatili pretnju o sledeim katastrofama veoma ozbiljno, i navodno su rtvovali veliki broj dece t laloku, bogu kie, da bi ga umirili. u stara vremena ljudi su mnogo vie doivljavali potop kao neto to se zaista desilo. Oni su ga ukljuivali u svoj sistem razmiljanja. Na primer oni su esto delili ljudsku istoriju na prepotopni i poslepotopni period. aristotel je govorio o katastrofama koje je izazvala poplava za vreme d eukaliona. platon takoe spominje potop koji se desio u danima d eukaliona.32 kasnije, u drugom veku nae ere, u gradu apamea33 u Maloj aziji napravljeni su novii na kojima je nacrtana barka, Noje i njegovu ena, golub, itd.34 i ako su verovatno jevrejske biblijske ideje imale uticaj na g rke u to vreme, izdavanje novca kao uspomena na potop ukazuje na vanost koju su ljudi sa tog podruja pridavali tom dogaaju. Naveli smo samo neke od sauvanih izvetaja o potopu. s ada emo se pozabaviti nekim prigovorima koji se tiu autentinosti ovih izvetaja. Jedna od preovlaujuih ideja jeste da su sveprisutne prie o potopu nastale lokalno, verovatno zbog regionalnih poplava,35 i ne odnose se na

globalni dogaaj kakav je opisan u Bibliji. Ovu tvrdnju je teko dokazati. Verovatno da neki od izvetaja imaju lokalno poreklo. Mnogi od njih se razlikuju u detaljima. Meutim, neke varijacije se moraju oekivati ako je pria nastala u Maloj aziji, kao to izgleda da je sluaj,36 i ako se prenosila usmeno od generacije do generacije kako su se ljudi irili svetom.37 sa druge strane neke teme, kao to je spasavanje izabrane porodice, univerzalna poplava i slanje ptice koja treba da proveri da li ima suvog kopna, veoma su rasprostranjene irom sveta. t akve globalno rairene teme osporavaju koncept lokalnog potopa, poto slinosti ukazuju na zajedniko poreklo. g odine 1929. britanski arheolog Leonard Vuli (Leonard Woolley) uznemirio je arheoloke krugove kada je objavio otkrie sedimentnih naslaga biblijskog potopa koje je iskopao kod ura Haldejskog u Mesopotamiji. Vuli je na dubini od oko 12 metara naao sloj praha i peska debljine tri metra, koji nije sadravao arheoloke nalaze. Ovaj sloj je razdvajao dva sloja sa ostacima ljudske aktivnosti. d rugi istraivai su nali slian sloj kod kia i kod nekoliko drugih starih gradova Mesopotamije. Vuli je objasnio da sloj praha potie od potopa iz Nojevog vremena, za koji je smatrao da je bio lokalan, a ne globalan. Meutim, ovo objanjenje je bilo osporeno nakon detaljnijeg ispitivanja terena. Njegova potopna naslaga bila je previe mlada da bi se uklopila ak i u biblijsko datiranje potopa. pored toga, ona se nije pruala ak ni na podruju celog grada ura.38 t akve lokalne naslage ne mogu se uklopiti u kataklizmu kakva je bio potop.39 sledei prigovor upuen protiv opravdanosti pria o potopu ukazuje da su one nastale pod uticajem misionara koji su irili biblijsko uenje, ukljuujui i koncept globalnog potopa. i ako se to desilo u nekoliko sluaja, ovaj prigovor nije mnogo znaajan, poto veina izvetaja o potopu potie iz vremena pre nego to su se na tom podruju pojavili ljudi koji zastupaju biblijski koncept. Neki smatraju da je biblijski izvetaj o potopu proistekao iz vavilonskih i drugih ranih mitova.40 Bez sumnje da su vavilonski i biblijski izvetaji povezani, poto je tako mnogo detalja slino. d rugi opet pretpostavljaju da vavilonski izvetaji imaju svoj temelj u biblijskom izvetaju. Neki to mogu pretpostaviti za kasnije verzije, kao to je ep o g ilgameu koji verovatno datira iz sedmog veka pre nae ere. Meutim, ova ideja nije izdrala test nedavnih istraivanja, poto su arheolozi otkrili sumerske tekstove koji prethode vavilonskim tekstovima i najranijem pretpostavljenom vremenu pisanja biblijskog teksta. prva knjiga Mojsijeva je verovatno napisana oko 15. veka pre nae ere, dok su sumerske ploice koje govore o potopu verovatno starije nekoliko vekova.41 s umerski spisi su najstariji poznati pisani dokumenti i veoma su vani, jer u njima takoe nalazimo izvetaj o potopu. d a bi poduprli stav da biblijski izvetaj ima svoje poreklo u vavilonskim mitovima, neki naunici su pokuali da pokau vavilonski uticaj na biblijski tekst. t akvi pokuaji su imali slabe argumente, poto slinosti u terminologiji, koje bi ukazivale na vezu izmeu njih, nisu uoene. Biblijski izvetaj sadri

282

283

neke fundamentalne osobenosti.42 t o je najdetaljniji dostupni izvetaj, i nedvosmisleno je monoteistiki (jedan Bog),43 dok su drugi izvetaji politeistiki (vie bogova). Zbog svega toga ne moe se rei da je biblijski tekst proistekao iz mitologije Mesopotamije. Mnogo znaajnija je pretpostavka aleksandra Hajdela (alexander Heidel) da sve legende o potopu imaju zajedniko poreklo.44 Hajdel, uvaeni naunik sa i nstituta orijentalistike na univerzitetu ikago, kae da iako ovaj stav nije potvren, on poseduje jedan faktor koji protivrei svim drugim objanjenjima - naime, kako neki mogu objasniti svetsku dominaciju pria o takvoj vrsti katastrofe ako one nemaju istu osnovu? Zajedniko poreklo45 je u skladu sa biblijskom istorijom. Nekoliko njih koji su preiveli potop, namnoili su se i uinili da se ova pria proiri iz Male azije. Naunici su zabeleili nekih 270 pria o potopu irom sveta.46 Literatura koja o tome govori je veoma obimna.47 i ako njihova geografska rasprostranjenost nije ravnomerna, one su prisutne svuda u svetu. One se najee nalaze u aziji, na ostrvima juno od azije, i u Novom svetu, a naene su i u t ieri del Fuego na severu arktikog kruga. Neobino je da one nisu este u africi i evropi. s pecifini lokaliteti gde se one nalaze su egipat, g rka, persija, sirija, i talija, Vels, s kandinavija, r usija, i ndija, kina, Meksiko, i ndonezija, Nova g vineja, Melanezija, polinezija, Mikronezija i australija. Mnogi naunici su potvrdili injenicu da izvetaji o potopu postoje skoro u celom svetu.48 Ono to je jo znaajnije jeste njihovo neobino izobilje, injenica koju priznaju ak i oni koji ne veruju u globalni potop. Olbrajt (W.F. albright) govori o izuzetnoj rasprostranjenosti pria o potopu irom sveta.49 g aster (t .H. g aster) kae da su legende o prvobitnom potopu ... deo skoro svih primitivnih mitologija,50 a F. H. Vuds (Woods) komentarie da su ovi izvetaji znaajno esti u folkloru i staroj literaturi ljudi iz veeg dela sveta.51 s tit t ompson (s tith t hompson) je prikupio i sloio motive folklorne literature u monumentalnom izdanju od est tomova.52 Njegov spisak ukljuuje oko 33.000 motiva, sve sa potvrenim primerima. Literatura koja se bavi svetskim katastrofama u prolosti (iskljuujui legende o kraju sveta) pokazuje jasnu nadmo potopa. uticaj svetskih katastrofa na planetu Zemlju na osnovu t ompsonovog indeksa (tabela 18.1) je sledei: poplava (potop) - 122; poar - 19; duga zima - 6; veliko kamenje - 2; ljudoderi - 1; uticaj s unca - 1; razni objekti - 1; crvi - 1. i znenaujue je da se najei uzroci katastrofa, kao to su sua, pomor i zemljotresi ne pojavljuju na ovom spisku. t akvi podaci potvruju znaajnu uestalost izvetaja o potopu koji su opstali od najranijih vremena do danas. t eko je oekivati da izvetaji o glavnim katastrofama irom sveta budu tako ogranieni u pogledu jedne teme ako nisu zasnovani na jednom globalnom dogaaju. d ominacija pria o potopu ne ukazuje na pretpostavku da su svi dogaaji bili lokalni. ako su ove legende potekle od razliitih lokalnih dogaaja, oekivali bismo veliku meavinu uzroka, ukljuujui mnotvo zemljotresa.

Biblijska pria o potopu, iako se danas esto odbacuje, ima dovoljnu autentinost. ponovo vanbiblijske injenice potvruju tanost Biblije.

Predvianje budunosti
Biblija sa svojim potvrenim autoritetom takoe predskazuje budunost. Mnogo je napisano o biblijskim proroanstvima. Neka od njih su sloena i slabo razumljiva, dok su druga jednostavna, direktna i veoma znaajna zbog svog ispunjenja. Hriani esto navode proroanstva o i susu, koja su napisana pre nego to je on iveo na Zemlji. Mnoga od njih ukljuuju faktore koji su bili van njegove kontrole, tako da ih on sam nije mogao ispuniti da bi dokazao svoje Boanstvo. s lede primeri. 1. On je bio potomak d avidov (predskazano u knjizi proroka i saije, a citirano kao ispunjenje u Jevanelju po Mateju).53 2. Bio je roen u gradu Vitlejemu (predskazano u knjizi proroka Miheja, a citirano kao ispunjenje u Jevanelju po Luki).54 3. s pasitelj sveta (Mesija) e biti proboden prilikom svoje smrti, ali mu nijedna kost nee biti polomljena (predskazano u psalmima i knjizi proroka Zaharije, a citirano kao ispunjenje u Jevanelju po Jovanu).55 4. Njegove ruke i noge bie probodene i bie bacana kocka za njegovo odelo (predskazano u psalmima, a citirano kao ispunjenje u Jevanelju po Mateju i Jovanu).56

UZROCI Poplava (globalni Potop) Vatra Duga zima Veliko kamenje Ljudi`deri Crvi Razni objekti Uticaj Sunca

BROJ POJAVLJIVANJA 122 19 6 2 1 1 1 1

TABELA 18.1 - Izve{taji o svetskim katastrofama u literaturi naroda. Zasnovano na klasifikacijama i izve{taju u: Thompson (referenca 47i).

284

285

Neki mogu tvrditi da su ova ispunjenja sluajna i pogreno interpretirana, meutim injenica da su sva ova predvianja ispunjena u jednoj linosti kao to je i sus je van svake sluajnosti. t akoe je nemogue da je u pitanju bila prevara i susovih uenika, poto su oni mnogo toga pretrpeli, a neki su ak umrli muenikom smru.57 Ne bi se oekivala takva lojalnost u sluaju prevare. pre pola veka bilo je tvrdnji da su cele serije biblijskih proroanstava falsifikovane, poto su najstariji prepisi Biblije iz perioda od oko 1.000 godina nakon zavretka pisanja s tarog zaveta. g odine 1947. jedan deak, pastir, otkrio je prvi svitak iz poznate grupe svitaka u regionu starog kumrana, severozapadno od Mrtvog mora.58 ubrzo je starost i vrednost ovih dokumenata zaokupila panju religioznih naunika. t emeljno istraivanje ovog regiona uskoro je otkrilo brojne druge spise koji su bili dobro ouvani u veoma suvoj klimi ovog podruja. pronaeni su razliiti prepisi, ukljuujui i glavne delove s tarog zaveta. Ovi spisi sadre delove svih knjiga s tarog zaveta, osim knjige o Jestiri. Najpre je dolo do velike rasprave po pitanju njihove autentinosti i starosti, ali su dodatni nalazi u ovom regionu i dalje utvrivanje starosti uverili naunike da oni nisu falsifikat. eksperti se generalno slau da spisi potiu iz treeg veka pre nae ere do drugog veka nae ere. Oni potvruju da praktino nema razlike u tekstu izmeu Biblije od pre 2.000 godina i one koju danas imamo. kumranski rukopisi pokazuju preciznost onih ljudi koji su runo prepisivali Bibliju tokom vekova. Oni takoe potvruju tanost biblijskih proroanstava. to se tie biblijskog predvianja budunosti jedno proroanstvo se posebno navodi, a tie se intelektualnih trendova u ono vreme koje Biblija naziva poslednjim danima. Biblija opisuje poslednje dane ljudske istorije kao vreme gladi, ratova, pomora i moralne degradacije.59 Ove karakteristike nam omoguavaju da zakljuimo da smo doli u to vreme: i ovo znajte najpre da e u poslednje dane doi rugai koji e iveti po svojim eljama, i govoriti: g de je obeanje dolaska Njegova? Jer otkako oci pomree sve stoji tako od postanja stvorenja. Jer namerno nee da znaju da su nebesa bila od pre i zemlja iz vode i usred vode Bojom reju. Zato tadanji svet bi vodom potopljen i pogibe.60 pojave poslednjeg vremena na koje se ovde ukazuje, jesu specifini trendovi naeg dananjeg naunog vremena. Biblija kae da e u poslednje dane ljudi izgubiti iz vida s tvaranje i potop. Otkako je nauka prihvatila teoriju evolucije, svetska intelektualna zajednica je zaboravila na s tvaranje, a kada je prihvaena ideja o dugim geolokim periodima laganih promena, koncept unitenja sveta globalnim potopom je takoe praktino nestao. Znaajno je zapaziti da je pre oko 2.000 godina pisac ovog teksta izabrao ba ove dve teme koje stvaraju najvei sukob izmeu Biblije i savremene nauke. sve ovo ukazuje na pouzdanost Biblije.

Zakljuci
Biblija je svakako neobina knjiga. i ako je ona predmet velike kritike, i dalje ostaje najtraenija knjiga na svetu. Najimpresivniji su nalazi arheologije i istorije koji nude spoljnu potvrdu njene autentinosti. t akoe treba primetiti da je Biblija pouzdana proroka knjiga. svako istraivanje porekla ovog sveta trebalo bi da uzme u obzir ovu jedinstvenu knjigu.

LITERATURA 1. Buchanan r . n.d. an old dominies story. c itirano u: Mackay aL. 1991. a dictionary of scientific quotations. Bristol and philadelphia: i nstitute of physics publishing, p. 43. 2. Jaspers k. 1965. Nietzsche: an introduction to the understanding of his philosophical activity. Wallraff c F, s chmitz FJ, translators. c hicago: Henry r egnery c o., pp. 242-247. t ranslation of: Nietzsche: einfuhrung in das Verstandnis seines philosophierens. 3. kaufmann W. 1974. Nietzsche: philosopher, psychologist, antichrist. 4th ed. princeton, NJ: princeton university press, p. 339. 4. t rumbull c p, editor. 1994. 1994 Britannica Book of the Year. c hicago: encyclopedia Britannica, p. 271. 5. Videti poglavlje 1 za detalje. 6. podaci su iz: (a) McFarlan d, editor. 1990. g uinness book of world records 1990. 29th ed. NY: Bantam Books, pp. 195, 197; (b) Young Mc , editor. 1994. g uinness book of records 1995. 34th ed. NY: Facts on File, p. 142. 7. Za ekstremne sluajeve, videti: (a) Funk r W, Hoover r W, t he Jesus s eminar, translators and commentators. 1993. t he five gospels: the search for the authentic words of Jesus. NY: Macmillan publishing c o. Za suprotne poglede, videti: (b) Johnson Lt . 1996. t he real Jesus: the misguided quest for the historical Jesus and the truth of the traditional gospels. s an Francisco: Harper c ollins. 8. Bruce FF. 1966. History and the gospel. i n: Henry c FH, editor. Jesus of Nazareth: s aviour and Lord. c ontemporary evangelical t hought s eries. g rand r apids, Mi : Wm. B. eerdmans publishing c o., pp. 87-107. 9. Jevanelje po Luci 1,3.4. 10. t acitus c p. 1952. t he annals, Book 15:44. c hurch aJ, Brodribb WJ, tran-slators. i n: Hutchins r M, editor. t acitus. g reat books of the Western world, Vol. 15. c hicago: encyclopedia Britannica. t ranslation of: annales. 11. (a) Bruce FF. 1960. t he New t estament documents: are they reliable? 5th rev. ed. g rand r apids, Mi : Wm. B. eerdmans publishing c o., pp. 113-120; (b) Mcd owell J. 1979. evidence that demands a verdict: historical evidences for the c hristian faith. r ev. ed. s an Bernardino, c a: Heres Life publishers (a c ampus c rusade for c hrist book), pp. 81-87. 12. Bruce, p. 119 (referenca 11a). 13. Wellhausen J. 1957. prolegomena to the history of ancient i srael. Menzies a, translator. g loucester, Ma: peter s mith, pp. 318-319. t ranslation of: prolegomena zur g eschichte i sraels.

286

287

14. albright WF. 1932-1933. t he archaeology of palestine and the Bible. NY, London, and edinburgh: Fleming H. r evell c o., p. 129. 15. knjiga proroka i saije 13,19-22; knjiga proroka Nauma 3,7. Za ulogu predvianja u potvrivanju autentinosti Biblije, videti poglavlje predvianje budunosti, kasnije u ovom poglavlju. 16. prevod teksta sa ove ploe od strane Frederika Mek kurdija (J. Frederic Mcc urdy) u: s inger i , editor. n.d. Moabite s tone. t he Jewish encyclopedia 8:634-636. 17. 2. knjiga o carevima 3,4-27. 18. albright WF. 1960. t he archaeology of palestine. 3rd rev. ed. Baltimore: penguin Books, p. 237. 19. 2. knjiga o carevima 17,6; knjiga proroka i saije 20,1. 20. pearlman M. 1980. d igging up the Bible. NY: William Morrow & c o., p. 85. 21. (a) prescott WW. 1933. t he spade and the Bible: archeological discoveries support the old book. NY, c hicago and London: Fleming H. r evell c o., pp. 65-73; (b) Wright W. 1884. t he empire of the Hittites. London: James Nisbet & c o., pp. vii-ix. 22. archer g L, Jr. 1974. a survey of Old t estament introduction. r ev. ed. c hicago: Moody press, pp. 172-173. 23. Za nekoliko primera, videti: (a) d ayan M. 1978. Living with the Bible. philadelphia: Jewish publication s ociety of america and NY: William Morrow & c o., p. 39; (b) Hasel g F. 1985. Biblical interpretation today. Washington d c : Biblical r esearch i nstitute, p. 26. 24. Videti: archer, c h 13, archaeological evidence for the antiquity of the pentateuch, pp. 170-182 (referenca 22). 25. s hotwell Jt . 1922. an introduction to the history of history. r ecords of civilization: sources and studies. NY: c olumbia university press, p. 80. 26. Za engleski prevod, videti: Heidel a. 1949. t he g ilgamesh epic and Old t estament parallels. 2d ed. c hicago: university of c hicago press, pp. 80-93. 27. i bid., p. 249. 28. Frazer Jg . 1918. Folklore in the Old t estament: studies in comparative religion, legend and law. Vol. 1. London: Macmillan and c o., pp. 146-174. 29. Frazer Jg . [1975]. Folklore in the Old t estament: studies in comparative religion, legend, and law. NY: Hart publishing c o., p. 70. 30. sykes e, compiler. 1965. everymans dictionary of non-classical mythology. 3rd ed. London: J. M. d ent & s ons, p. 24. 31. Vaillant g c . 1962. aztecs of Mexico: origin, rise and fall of the aztec nation. r ev. ed. g arden c ity, NY: d oubleday & c o., p. 56. 32. Frazer 1975, p. 67 (referenca 29). 33. t eeple HM. 1978. t he Noahs ark nonsense. evanston, i L: r eligion and ethics i nstitute, i nc., p. 39. 34. Nelson Bc . 1968. t he deluge story in stone: a history of the flood theory of geology. 2d ed. Minneapolis: Bethany Fellowship, p. 176. 35. Woods FH. 1959. d eluge. i n: Hastings J, editor. encyclopedia of religion and ethics, Vol. 4. NY: c harles s cribners s ons, pp. 545-557. 36. t eeple, p. 40 (referenca 33).

37. Videti Nelson, str. 169, slika 38 (referenca 34). 38. (a) albright WF. 1936, 1955. r ecent discoveries in Bible lands. Youngs analytical concordance to the Bible: supplement. NY: Funk & Wagnalls c o., p. 30; (b) Filby Fa. 1970. t he flood reconsidered: a review of the evidences of geology, archaeology, ancient literature and the Bible. g rand r apids, Mi : Zondervan publishing House, pp. 28-30. 39. Videti poglavlje 12 za procenu koncepta lokalnog potopa. 40. Za njihovo uporeenje sa biblijskim tekstom, videti: s hea WH. 1984. a comparison of narrative elements in ancient Mesopotamian creationflood stories with g enesis 1-9. Origins 11:9-29. 41. Heidel, p. 261 (referenca 26). 42. i bid., p. 264. 43. Videti: Hayes JH, prussner Fc . 1985. Old t estament theology: its history and development. atlanta: John knox press, pp. 175-176. 44. Heidel, p. 267 (referenca 26). 45. t eeple, pp. 11-40 (referenca 33). 46. Vos HF. 1982. Flood (g enesis). i n: Bromiley g W, editor. t he i nternational s tandard Bible encyclopedia, Vol. 2. 3rd rev. ed. g rand r apids, Mi : Wm. B. eerdmans publishing c o., p. 319. 47. Za primere videti reference navedene gore: (a) Frazer 1918 (referenca 28); (b) Nelson (referenca 34); (c) sykes (referenca 30); and (d) Woods (referenca 35). Videti takoe: (e) andree r . 1891. d ie Flutsagen. Braunschweig, g ermany: Friedrich Vieweg und s ohn; (f) g aster t H. 1969. Myth, legend, and custom in the Old t estament. NY and evanston: Harper & r ow (zasnovano uglavnom na Frazer [referenca 28]); (g) Huggett r . 1989. c ataclysms and earth history: the development of diluvialism. Oxford: c larendon press, Oxford university press; (h) r iem J. 1925. d ie s intflut in s age und Wissenschaft. Hamburg: agentur des r auhen Hauses; (i) t hompson s . 1955. Motif-index of folk-literature, Vol. 1. r ev. ed. Bloomington, i N: i ndiana university press. Za informacije povezane sa biblijskim izvetajem o stvaranju, videti: (j) Nelson er , Broadberry r e. 1994. genesis and the mystery c onfucius couldnt solve. st. Louis, MO: c oncordia publishing House. 48. Videti reference ve navedene gore: (a) albright 1936,1955, p. 30 (referenca 38a); (b) Filby, p. 41 (referenca 38b); (c) Frazer, Vol. 1, p. 105 (referenca 29); (d) g aster, p. xxix (referenca 47f); (e) Nelson, p. 165 (referenca 34); (f) Vos, p. 321 (referenca 46); (g) Woods, p. 545 (referenca 35). Videti takoe: (h) r ehwinkel aM. 1951. t he flood in the light of the Bible, geology, and archaeology. st. Louis: c oncordia publishing House, p. 136; (i) r udhardt J. 1987. t he flood. Meltzer e, translator. i n: eliade M, editor. t he encyclopedia of religion, Vol. 5. NY: Macmillan publishing c o., p. 356. 49. albright 1936, 1955, p. 30 (referenca 38a). 50. g aster, p. xxix (referenca 47f). 51. Woods, p. 545 (referenca 35). 52. t hompson (referenca 47i). 53. knjiga proroka i saije 9,6-7; Jevanenje po Mateju 1,2-16. 54. knjiga proroka Miheja 5,2; Jevanelje po Luci 2,1-4. 55. psalam 34,20 i knjiga proroka Zaharije 12,10; Jevanelje po Jovanu 19,33-37.

288

289

56. psalam 22,16-18; Jevanelje po Mateju 27,35; Jevanelje po Jovanu 20,25-27. 57. d ela apostolska 12,2. 58. c ross FM, Jr. 1961. t he ancient library of Qumran and modern biblical studies. r ev. ed. g rand r apids, Mi : Baker Book House. 59. Jevanelje po Mateju 24,3-12. 60. 2. petrova poslanica 3,3-6.

19. Pitanja o Bibliji

priroda sadri savrenstvo koje pokazuje da je ona stvorena po Bojem obliju, a i neki poremeaji pokazuju da je ona samo Njegova slika. - paskal 1

Mnotvo knjiga i lanaka raspravlja o pitanjima vezanim za Bibliju. poto je Biblija najpopularnija knjiga na svetu, to ne treba da nas iznenauje. u ovom poglavlju analiziraemo pitanja vezana za Bibliju koja su od naroitog interesa za prouavanje porekla. posebno emo razmotriti problem patnje u prirodi, sedmicu s tvaranja i poreklo izvetaja o s tvaranju i potopu.2

Problem patnje
kako je dobri i milostivi Bog mogao da stvori svet u kome ima toliko patnje i bola? arls d arvin je u pismu svom prijatelju, botaniaru asi g reju, izrazio zabrinutost po tom pitanju: i zgleda da ima previe patnje u ovom svetu. Ne mogu ubediti samog sebe da bi dobri i svemogui Bog stvorio ose potajnice sa odreenom namerom da se hrane ivim telima gusenica ili make koje se igraju mievima.3 Neki smatraju da postojanje zla, straha, bola i drugih oblika patnje predstavlja dokaz da Bog ne postoji. Zato krokodili i ajkule jedu ljude? Zato paukovi prave mree da bi hvatali insekte i zatim ih jeli? Zar je Bog stvorio pantljiare i parazite koji prenose malariju, a da ne govorimo o deformisanim bebama i ljudima obolelim od raka? i ako imamo brojne dokaze o sloenom dizajnu, lepoti i ljubavi u prirodi, to nije sve. pitanje Boje dobrote u kontekstu zla u prirodi bilo je predmet velikih rasprava.4 Biblija jasno objanjava ovaj problem istiui da je zlo rezultat pogrenog izbora Boijih stvorenja koja imaju slobodnu volju. Zbog toga to imamo slobodnu volju mi moemo izabrati dobro ili zlo. Biblija istie da je ovekovo biranje greha izazvalo prokletstvo u prirodi,5 i od tada se ljudski rod suoava sa patnjom. postojanje zla ne osporava ni Boju svemo, ni Njegovu ljubav, ako takoe postoji slobodna volja. Mnogi od nas poznaju tu slobodu. prava sloboda volje podrazumeva da zlo bude dostupno. i ako je Bog dao svojim stvorenjima slobodu izbora, On nije odgovoran za posledice pogrenog izbora, kao to mi ne moemo okriviti graditelja kue

290

291

ako njen vlasnik odlui da je zapali. d a je Bog izbegao mogunost zla stvaranjem inferiornih ljudskih bia koja ne bi imala slobodu izbora, to bi bilo ograniavanje. Neki kau da je patnja korisna za razvijanje karaktera. Oni zasnivaju svoj stav na injenici da mi bolje pamtimo steene vrline nego uroene. patnja koju doivljavamo pomae nam da pamtimo i da budemo bolji. Nekada izgleda da nita ne moemo nauiti bez patnje, a i Biblija kae da patnja moe biti pouna.6 priroda nije tako zla kao to nam se ini. Na primer, bol nas titi tako to nam ukazuje da smo se ispekli. s uprotno ovome, biljke i prostiji oblici ivota moda ne pate kada postaju neiji plen. Oni su moda deo prvobitno stvorenog lanca ishrane. Neki biolozi smatraju da su ose potajnice, povodom kojih je d arvin izrazio zabrinutost, i ije se larve hrane gusenicama faktor od najveeg znaaja za kontrolu tetnih insekata; zaista, oni su najsnanija barijera za njihovo prekomerno irenje.7 Bog je stvorio prirodu sa nekim ogranienjima i ravnoteom. paraziti kao to su pantljiare ili neki crvi stalne su teme onih koji raspravljaju o problemu patnje. Moemo objasniti mnoge parazite, na primer crve, kao degenerisane oblike nekih ivih formi. Meutim, neki crvi imaju sloen ivotni ciklus koji se ne moe objasniti samo degeneracijom. ivi organizmi su veoma prilagodljivi unutar uskih limita, tako da ne moemo odbaciti mogunost da su nekodljivi paraziti (koji ive u simbiozi) mogli biti deo prvobitnog s tvaranja. Bog je mogao da stvori neke organizme da ive zajedno. Liajevi, koje viamo na stenama i drveu, predstavljaju kombinaciju algi i gljiva koje ive zajedno i meusobno se pomau. korali koji proizvode velike koralne grebene rastu mnogo bolje ako se na njihovim telima nalaze mikroskopske biljke. t akoe, svako od nas je pre svog roenja iveo u zajednici sa majkom devet meseci. Zajedniki ivot organizama moe biti deo prvobitnog Bojeg s tvaranja. Neki mogu zlo predstaviti kao degeneraciju ili promenu u ponaanju. Ono nije stvar kreativnog evolucionog razvoja. t o je pre prosta degene racija. Bioloki je mnogo lake imati degeneraciju nego razvoj sloenih struktura, kao to je lake unititi sat nego ga napraviti. promene u ponaanju ne moraju biti tako dramatine. Make e se igrati loptom, za njih to nije tako velika razlika od igre sa miem, to je, takoe, uznemiravalo d arvina. u kini je pronaen fosilizovani krokodil koji se hranio biljem.8 t o nas navodi na razmiljanje o promenama u ishrani. sva ova objanjenja su ponuena samo kao sugestije. konano, moemo objasniti prisustvo patnje bez zakljuka da Bog ne postoji. patnja moe biti rezultat sukoba izmeu dobra i zla u okviru slobodne volje. povremena patnja moe biti korisna za nas. Neke pojave koje objanjavamo kao patnju kod ivotinja mogu biti rezultat degeneracije. t akva degeneracija moe ukljuivati promene u ponaanju.

Dogaaji u sedmici stvaranja

t okom odravanja poznatog suenja s koupsu 1925. godine,9 dva oveka su se pojavila kao vodei oponenti: Vilijem d enings Brajan (William Jennings Bryan), trostruki kandidat za predsednika amerike koji je zastupao koncept s tvaranja, i klarens d erou (c larence d arrow) uvaeni advokat iz ikaga koji je zastupao evoluciju. Brajan je pozvao poznatog zastupnika s tvaranja d orda Mekridi prajsa, koji je bio u engleskoj u to vreme, da prisustvuje suenju. prajs je odbio poziv i preporuio je Brajanu da se ne uputa u naune rasprave!10 Jedna od najupeatljivijih epizoda na ovom suenju desila se kada je d erou pitao Brajana da objasni neke detalje iz biblijskog izvetaja o stvaranju. Jedno od pitanja je glasilo: kako su se smenjivali vee i jutro tokom prva tri dana stvaranja pre postojanja sunca koje je Bog stvorio etvrtog dana? Brajan je odgovorio da su dani stvaranja mogli biti dugi periodi vremena. Njegova pretpostavka nije reila problem postojanja veeri i jutra bez sunca. i zgleda, bar na prvi pogled, sasvim nelogino da postoji vee i jutro pre stvaranja s unca etvrtog dana, kako kae izvetaj. Meutim, 1. knjiga Mojsijeva ukazuje da je Bog stvorio svetlost prvog dana. postavljaju se brojna druga pitanja vezana za izvetaj o s tvaranju.11 (Za itaoca moe biti korisno da proita izvetaj dat u prva dva poglavlja Biblije.) Naunici su pretpostavili nekoliko modela sedmice s tvaranja. g lavna pitanja su: kada je Bog stvorio razliite delove univerzuma i ta je bilo izvor svetlosti tokom prva tri dana sedmice s tvaranja. r adi pojednostavljenja iznosim samo tri glavna modela. 1. Bog je sve stvorio tokom sedmice s tvaranja. Bog je stvorio materiju Zemlje prvog dana, a ivot tokom treeg, petog i estog dana. On je stvorio s unce, Mesec i sav ostali univerzum etvrtog dana. t vorac je obezbedio svetlost tokom prva tri dana na nain koji nam nije otkriven, a s unce je postalo izvor svetlosti nakon toga. c eo univerzum je star samo nekoliko hiljada godina. 2. Bog je stvorio s unev sistem tokom sedmice s tvaranja; ostatak univerzuma je stvoren davno pre toga. Bog je stvorio zvezde i galaksije pre mnogo miliona godina, ali s unev sistem je star samo nekoliko hiljada godina. Materija Zemlje je stvorena prvog dana, a ivot tokom treeg, petog i estog dana. t vorac je stvorio s unce, Mesec i planete tokom etvrtog dana. On je obezbedio svetlost tokom prva tri dana na poseban nain, a nakon toga je s unce osvetljavalo Zemlju. Neki smatraju da je Bog stvorio s unce prvog dana da bi obezbedio deo svetlosti, ali ono nije bilo jasno vidljivo sve do etvrtog dana, kao to pretpostavlja sledei model. 3. Bog je stvorio ivot tokom sedmice s tvaranja; ostatak univerzuma, ukljuujui i s unev sistem, stvoren je davno pre toga.

292

293

Veoma davno Bog je stvorio univerzum, ukljuujui s unev sistem i pustu Zemlju. On je pripremio Zemlju i stvorio ivot na njoj pre nekoliko hiljada godina tokom sedmice s tvaranja. svetlost je tokom s tvaranja dolazila sa s unca koje je ve postojalo. d elimino izdizanje gustog oblaka tokom prvog dana s tvaranja osvetlilo je Zemlju, ali do tada s unce, Mesec i zvezde nisu jo bili vidljivi sa njene povrine. d otadanja svetlost je bila slina onoj pri oblanom danu. potpuno izdizanje oblaka, koji je prekrivao Zemlju sve do etvrtog dana, uinilo je da ve postojee s unce, Mesec i zvezde budu potpuno vidljivi sa povrine Zemlje.12 paljivo itanje 1. knjige Mojsijeve jasno otkriva da je svaki dan u sedmici stvaranja imao 24 asa. Brajanova sugestija da dani stvaranja predstavljaju duge periode vremena nema uporite u samom biblijskom tekstu. Za svaki od est dana stvaranja autor nedvosmisleno kae da je imao vee i jutro. predmet mnogih rasprava jeste izvor svetlosti tokom prva tri dana, poto tekst ne spominje s unce sve do etvrtog dana.13 i ako Biblija ne opisuje izvor svetlosti za prva tri dana, nije nemogue da Bog, koji je u stanju da stvori univerzum sa zvezdama, obezbedi svetlost tokom tog vremena. ako je postojao fiksirani izvor i ako je Zemlja ve rotirala, imali bismo vee i jutro na uobiajen nain. Neki smatraju da je sam Bog mogao biti izvor svetlosti, poto je na drugom mestu On opisan kao zaslepljujua svetlost14 i kao izvor svetlosti za Novi Jerusalim, koji nee imati potrebu za s uncem.15 Jedno od pitanja koje se esto postavlja tie se perioda vremena koji je potreban da svetlost doe sa udaljenih zvezda. t okom vedrih noi, ak i bez teleskopa, moemo delimino videti maglinu andromeda (slika 20.1), ijoj svetlosti je potrebno nekih 2 miliona godina da bi dola do naih oiju. ako je Bog stvorio zvezde etvrtog dana16 pre nekoliko hiljada godina, kako moemo ve sada videti njihovu svetlost ako su neke od njih udaljene od Zemlje nekoliko milijardi svetlosnih godina? pretpostavka da je Bog stvorio zvezde davno pre sedmice s tvaranja je jedan od naina za reenje ovog problema. s ledea sugestija jeste da je Bog mogao da stvori zvezde nedavno, zajedno sa njihovim nainom osvetljavanja, tako da je svetlost ve dopirala do Zemlje. s ledee pitanje tie se interpretacije prva dva stiha u Bibliji. Bog je stvorio nebo i tamnu, pustu Zemlju prekrivenu vodom. d a li ovaj opis ukazuje da je Zemlja ve postojala tokom dugog perioda vremena pre sedmice s tvaranja, ili ovo znai da je Zemlja bila stvorena prvog dana? Neki prevodioci Biblije smatraju da je u pitanju dvosmislen izvetaj, poto hebrejski jezik kojim je pisana Biblija doputa, kako oni kau, vie od jednog objanjenja. Oni misle da je Zemlja postojala pre sedmice s tvaranja, i njihov prevod glasi: kada je Bog stvorio nebo i Zemlju svet je bio bez oblija i pust, sa tamom nad morima i snanim vetrom koji se kretao nad vodom, i ree Bog: Neka bude svetlost.17 t akvi prevodi jasno ukazuju na postojanje Zemlje pre sedmice s tvaranja.

Opis prvobitne tamne, prazne Zemlje prekrivene vodom18 moe znaiti da je Zemlja postojala u tom stanju veoma dugo. Neki smatraju da ova ideja dobija na snazi kada se razmatraju navodno slini opisi u drugim biblijskim stihovima koji govore o prvobitnoj Zemlji obavijenoj tamom19 sa pokrivaem od oblaka, i o Zemlji koja je stvorena iz vode.20 po miljenju nekih autora, ovi stihovi mogu ukazati na postojanje neega pre sedmice s tvaranja. Oni navodno ukazuju na prvobitnu, tamnu Zemlju prekrivenu vodom, koja je mogla postojati dugo vremena pre sedmice s tvaranja. Biblija ne govori posebno o stvaranju vode u izvetaju s tvaranju, ali jasno ukazuje na njeno stvaranje na drugim mestima.21 Nijedan od ova tri pretpostavljena modela ne osporava koncept o doslovnih est dana stvaranja i Bojem odmoru sedmog dana, i sva tri mogu odgovoriti na pitanje postojanja jutra i veeri pre stvaranja sunca. prirodno je da kratak izvetaj o s tvaranju iz 1. knjige Mojsijeve, ostavlja mnoga pitanja na koja se ne moe odgovoriti ili na koja postoji vie moguih objanjenja. s matram da nemamo opravdanja da budemo dogmatini po ovom pitanju.

Dokumentarna hipoteza
Vezano za postojeu raspravu o tome da li e se u dravnim kolama amerike predavati biblijski koncept stvaranja, vie puta sam uo i od naunika i od teologa tvrdnju da izvetaj o stvaranju predstavlja kompilaciju tekstova iz nekoliko razliitih izvora. poto broj pretpostavljenih izvora varira od autora do autora, ja sam ostao neubeen u objektivnost takvih zakljuaka. Miljenje da Biblija kombinuje stare mitove je u suprotnosti sa biblijskim stavom da su nju pisali ljudi inspirisani od Boga. Nekada se biblijski tekst prihvatao doslovno. Meutim, u ranom periodu prosvetiteljstva smatralo se da postoji vie izvora za neke delove Biblije koji su pre bili pripisivani jednom autoru. Naunici koji su ukazivali na ovaj koncept smatrali su svaki izvor kao odvojeni dokument koji su ureivai Biblije kombinovali sa drugim dokumentima prilikom stvaranja ove knjige. Ovakav model nastanka Biblije se zove dokumentarna hipoteza. Jedan primer predstavlja izvetaj o postanju dat u prva dva poglavlja Biblije. d a li je to jedan izvetaj ili dva odvojena izvetaja koja je ureiva sastavio zajedno? i zvetaj iz 1. poglavlja 1. knjige Mojsijeve oznaava Boga imenom elohim u originalnom biblijskom tekstu, dok se u 2. poglavlju koristi se ime Jahve elohim. Ova razlika predstavlja osnovu za pretpostavku da su u pitanju dva nezavisna izvetaja o s tvaranju. Neki autori takoe ukazuju na razliku ovih izvetaja u pogledu biljaka,22 poto su u prvom izvetaju biljke bile stvorene pre oveka, a prema nekim miljenjima u drugom izvetaju su stvorene posle oveka. i nterpretacije koje idu u prilog ideji da oba poglavlja predstavljaju jedinstvenu celinu su sledee:

294

295

1. poto je 1. poglavlje uglavnom hronoloki koncipirano u poreenju sa 2. poglavljem koje naglaava stvaranje ljudi i njihov odnos prema Bogu. prvi izvetaj nije od velikog znaaja za drugi izvetaj. 2. Odsustvo biljaka pre ljudi, navodno uoeno u 2. poglavlju, moe ukazivati samo na poljoprivredne useve poto biblijski tekst povezuje njihovo odsustvo sa injenicom da jo ne bee oveka da radi zemlju.23 Ljudi verovatno nisu imali potrebe da obrauju zemlju sve do pada u greh. Nakon izgnanstva iz edemskog vrta Bog je kazao adamu: s a znojem lica svoga jee hleb.24 pretpostavljena izjava da nije bilo biljaka pre ljudi moe jednostavno biti nezavisna tvrdnja, a ne deo samog izvetaja o s tvaranju, ali je tu stavljena kao kontrast prvobitnom s tvaranju i kasnijoj situaciji kada su ljudi morali da obrauju zemlju nakon pada u greh.25 3. s tvaranje biljaka, prema nekim autorima, ukazuje da je pre stvaranja ljudi postojao samo edemski vrt, a ne prvobitno stvorene biljke spomenute u 1. poglavlju. t eolozi esto primenjuju dokumentarnu hipotezu na prvih pet knjiga Biblije (pentateuh, petoknjije). s lina rasprava bila je voena oko autorstva knjige proroka i saije26 i etiri Jevanelja.27 Biblijski teolog g erhard Hazel (g erhard Hasel), izmeu ostalih, dao je pregled nekih problema ove hipoteze.28 t eolozi su ukazali na mnogobrojne izvore i na razliito vreme pisanja navodno razliitih dokumenata. Oni su podelili 1. knjigu Mojsijevu na 39 delova. Najuticajnija ema bila je ona koju su razvili k. H. g raf (g raff), a. kuenen (kuenen) i d ulijus Velhauzen (isti onaj Velhauzen spomenut u prethodnom poglavlju koji je bio najuticajniji biblijski teolog devetnaestog veka). Oni koji zastupaju dokumentarnu hipotezu pretpostavljaju etiri glavna izvora (J, e, d , p) za prvu knjigu Biblije: izvor J, to jest Jahvist, koji predstavlja Boga pod imenom Jahve elohim; izvor e je zasnovan na Bojem imenu elohim; izvor d predstavlja 5. knjigu Mojsijevu; a izvor p se zasniva na nekom pretpostavljenom dokumentu koji su zajedno sastavili svetenici. Jedinstvenost svakog izvora varira kod razliitih teologa. Nekada se imena Jahve ili elohim mogu nai u pogrenim dokumentima. i zvor e je podeljen na dva dela i delimino se razlikuje od izvora p; izvor J je podeljen na dva, a izvor d na tri dela. r azlozi podela kod ovih izvora variraju. t eolozi pretpostavljaju i druge izvore, a njihov redosled i starost takoe variraju. Mnotvo pretpostavljenih ema svedoe o nedostatku dokaza za konani model. Zbog toga Hazel naziva dokumentarnu hipotezu subjektivnom vebom imaginacije.29 Biblijski teolog g lison arer (g leason archer) istie da je Velhauzenova hipoteza veoma sumnjiva. postoji mnogo stavova, krunih rezonovanja, problematinih zakljuaka iz nepotvrenih izvora, pa je potpuno sigurno da ta metodologija nikada ne moe zadovoljiti potrebne zahteve. t vorci dokumentarne hipoteze retko primenjuju bilo koji princip naune metodologije. svako ko pokua da objasni Mojsijevo petoknjije na

takav neadekvatan nain vrlo brzo e se nai na udaru kritike od strane ozbiljnih analitiara.30 d okaz koji izvire iz same Biblije jeste da je Mojsije napisao vei deo petoknjija.31 i sam i sus je kazao da je Mojsije bio autor bar dela petoknjija.32 u Bibliji se ne govori o Jed p izvorima, niti postoji neki spoljanji dokaz za njih. Odreeni naunici su ubedljivo osporili dokumentarnu hipotezu. umberto kazuto (umberto c assuto) sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu pisao je opirno o stubovima koji navodno podupiru dokumentarnu hipotezu. On zakljuuje: Ja nisam naao da su ovi stubovi slabi ili da je svaki od njih propustio da ponudi snaan dokaz, ali sam ustanovio da su oni samo zamiljeni. Moj konani zakljuak jeste da je dokumentarna hipoteza nestvarna i prazna.33 i pak, ovaj koncept jo uvek egzistira u americi i engleskoj, dok je manje prihvaen u evropi.34 t eolozi Vilijem i (William s hea), u. kazuto (c assuto) i d juen g aret (d uane g arrett) istiu da je tip uporednog teksta koji nalazimo u ova dva dela izvetaja o s tvaranju potpuno uobiajen kod starih spisa, tako da oni ne moraju da ukazuju na vie autora.35 ak d ukan (Jacques d oukhan) naglaava da drugi izvetaj o s tvaranju moe jednostavno biti prirodni nastavak prvog izvetaja o s tvaranju,36 sa drugim delom koji se usredsreuje na oveka i njegovu vezu sa Bogom. Mnogo kompleksnije ime za Boga u drugom delu naglaava taj aspekt. t ako se ova dva dela meusobno dopunjuju i ne protivree jedan drugom. t akoe nalazimo brojne literarne slinosti,37 kao i u izvetaju o potopu u 1. knjizi Mojsijevoj od 6. do 11. poglavlja, koji je takoe podeljen na vie fragmenata prema dokumentarnoj hipotezi.38 t eolog i postavlja provokativno pitanje: Zato asirolozi nisu podelili spis enuma eli o s tvaranju i ep o g ilgameu na vie razliitih izvora, kao to je to uinjeno sa Biblijom.39 d a li je uspeh dokumentarne hipoteze rezultat osloboanja od religije iz vremena prosvetiteljstva? d a li je to reakcija na popularnost i prihvaenost Biblije?

Zakljuci
postavljaju se brojna pitanja vezana za pouzdanost Biblije. Meutim, slina pitanja se postavljaju i u vezi nauke. Moemo objasniti na vie naina problem patnje. Naroito je vano postojanje slobodne volje. Nerazumno je kriviti Boga za sve zlo dokle god postoji sloboda izbora. i ako neki sumnjaju u sedmicu s tvaranja onako kako je opisana u Bibliji, nekoliko modela moe objasniti navodna neslaganja. i deja da izvetaji o s tvaranju i potopu predstavljaju kompilaciju razliitih dokumenata nema injeninu osnovu. Biblija izaziva neobinu panju zato to predstavlja neobinu knjigu.

296

297

LITERATURA 1. pascal B. 1670. penses. kao to je citirano u: t ripp r t , compiler. 1970. t he international thesaurus of quotations. NY, c ambridge and philadelphia: Harper & r ow, p. 616. 2. Videti poglavlje 12. 3. d arwin F, editor. 1888. t he life and letters of c harles d arwin, Vol. 2. London: John Murray, p. 312. 4. Nekoliko znaajnih referenci ukljuuje: (a) emberger g . 1994. t heological and scientific explanations for the origin and purpose of natural evil. perspectives on s cience and c hristian Faith 46:150-158; (b) Hick J. 1977. evil and the g od of love. 2d ed. London: t he Macmillan press Ltd; (c) Lewis c s. 1957. t he problem of pain. NY: t he Macmillan c o.; (d) Lewis c s. 1961. a grief observed. NY: t he s eabury press; (e) Wilder-s mith ae. 1991. i s this a g od of love? Wilder-s mith p, translator. c osta Mesa, c a: t WFt , publishers. t ranslation of the 6th g erman edition. 5. 1. knjiga Mojsijeva 3,14-19; r imljanima poslanica 5,12-19; 8,18-23. 6. r imljanima poslanica 5,3; 2. korinanima poslanica 4,17; Jevrejima poslanica 12,9-11. 7. c aullery M. 1952. parasitism and symbiosis. Lysaght aM, translator. London: s idgwick and Jackson, Ltd., p. 120. t ranslation of: Le parasitisme et la symbiose. 8. Wu X-c , s ues H-d , s un a. 1995. a plant-eating crocodyliform reptile from the c retaceous of c hina. Nature 376:678-680. 9. Videti poglavlje 1 za raspravu o ovom suenju. Za vie detalja o suenju s koupsu, videti: (a) allen, LH, editor. 1925. Bryan and d arrow at d ayton: the record and documents of the Bible-evolution t rial. NY: r ussell & r ussell; (b) c ornelius r M. 1991. Worlds most famous court trial. r eprinted from: Broyles BJ, compiler. History of r hea c ounty, t ennessee. d ayton: r hea c ounty Historical and g enealogical s ociety, pp. 66-70; (c) g inger r . 1958. s ix days or forever? t ennessee v. John t homas s copes. Boston: Beacon press. 10. Numbers r L. 1992. t he creationists. NY: alfred a. knopf, p. 98. 11. t o jest: (a) s kinner J. 1930. a critical and exegetical commentary on g enesis. 2d ed. i n: d river s r , plummer a, Briggs c a, editors. t he international critical commentary on the Holy s criptures of the Old and New t estaments, Vol. 1. edinburgh: t . & t . c lark, p. 1; (b) Van t ill HJ. 1986. t he fourth day. g rand r apids, Mi : Wm. B. eerdmans publishing c o., p. 80. 12. Za vie detalja, videti: Hoen r e. 1951. t he c reator and His workshop. Mountain View, c a: pacific press publishing assn., pp. 17-21. 13. 1. knjiga Mojsijeva 1,3.15. 14. psalam 104,2; knjiga proroka Jezekilja 1,27-28; knjiga proroka d anila 7,9-10; 1. poslanica t imotiju 6,16. 15. Otkrivenje 21,23; 22,5. 16. 1. knjiga Mojsijeva 1,16. 17. 1. knjiga Mojsijeva 1,1-3, (a) s peiser ea. 1964. g enesis. t he anchor Bible. g arden c ity, NY: d oubleday & c o., p. 3. s lian izvetaj se nalazi u: (b) s mith JMp, editor. 1935. t he Old t estament. t he Bible: an american t ranslation. c hicago: university of c hicago press, p. 1.

18. 1. knjiga Mojsijeva 1,2. 19. knjiga o Jovu 38,9. 20. 2. petrova poslanica 3,5. 21. Jevanelje po Jovanu 1,3; koloanima poslanica 1,16; Otkrivenje 14,7. 22. Na primer, (a) Bailey Lr . 1993. g enesis, creation, and creationism. NY and Mahwah, NJ: paulist press, pp. 82-85; (b) c uthbert as , Bowie Wr . 1952. g enesis. t he i nterpreters Bible, Vol. 1. NY and Nashville: abingdon press, pp. 437-827 (videti str. 465). 23. 1. knjiga Mojsijeva 2,5. 24. 1. knjiga Mojsijeva 3,17. 25. c assuto u. 1989. a commentary on the Book of g enesis. abrahans i , translator. part i : from adam to Noah: g enesis i -V18. Jerusalem: t he Magnes press, t he Hebrew university, pp. 100-103. t ranslation of: perush al Bereshit. 26. Za saet prikaz razvoja, videti: Hasel g F. 1985. Biblical interpretation today. Washington d c : Biblical r esearch i nstitute, pp. 28-36. 27. Funk r W, Hoover t W, t he Jesus s eminar. 1993. t he five gospels: the search for the authentic words of Jesus. NY: Macmillan publishing c o. 28. Hasel, pp. 7-28 (referenca 26). Videti takoe referencu 36. 29. Hasel, p. 16 (referenca 26). 30. archer g L, Jr. 1974. a survey of Old t estament introduction. r ev. ed. c hicago: Moody press, pp. 112-113. 31. Videti Hasel, pp. 27-28 (referenca 26). 32. Jevanelje po Mateju 19,8. 33. c assuto u. 1961. t he documentary hypothesis and the composition of the pentateuch: eight lectures. abrahams i , translator. Jerusalem: Magnes press, the Hebrew university, pp. 100-101. t ranslation of: t orat ha-teudot vesiduram shel sifre ha-t orah (transliterated; 1941 ed.). 34. archer, p. 91 (referenca 30). 35. Videti: (a) c assuto, pp. 90-92 (referenca 25); (b) g arrett d a. 1991. r ethinking g enesis: the sources and authorship of the first book of the pentateuch. g rand r apids, Mi : Baker Book House, pp. 22-25; (c) s hea WH. 1978. t he unity of the creation account. Origins 5:9-38; (d) s hea WH. 1990. g enesis 1 and 2 paralleled in an ancient Near-eastern source. adventist perspectives 4(3):30-35. 36. Ovaj i drugi aspekti koji podupiru jedinstvo ova dva izveta o stvaranju, mogu se nai u: (a) d oukhan JB. 1978. t he g enesis creation story: its literary structure. andrews university s eminary d octoral d issertation s eries, Vol. V. Berrien s prings, Mi : andrews university press; (b) d oukhan J. 1995. La c ration de Lunivers et de LHomme. i n: Meyer r , editor. c heminer avec d ieu. Lausanne: editions Belle r evire, pp. 7-17; (c) g arrett, pp. 13-31, 187-241 (referenca 35b); (d) s hea 1978 (referenca 35c). 37. s hea WH. 1989. Literary structural parallels between g enesis 1 and 2. Origins 16:49-68. 38. s hea WH. 1979. t he structure of the g enesis flood narrative and its implications. Origins 6:8-29. 39. s hea WH. 1984. a comparison of narrative elements in ancient Mesopotamian creation-flood stories with g enesis 1-9. Origins 11:9-29.

298

299

NEKI ZAKLJUCI

300

20. Da li je nauka u krizi?

po pitanju skoro svih stvari ovekov um ima snanu tendenciju da presudi u skladu sa sopstvenim iskustvom, znanjem i predrasudama, a ne prema ponuenim injenicama. t ako se nove ideje procenjuju u svetlu preovlaujuih verovanja. - V. i . Bevrid 1

pre dva veka francuski matematiar i astronom pjer-s imon de Laplas (pierre-s imon de Laplace) razvio je nebularnu hipotezu. On je pretpostavio da je s unev sistem nastao zgunjavanjem materije sline pari. Laplas, koji je bio poznati naunik, odluio je da pokloni jednu kopiju svoje knjige Napoleonu. i ako se smatralo napretkom to to ova knjiga ne spominje Boga, Napoleon je upitao Laplasa zato nije ak ni spomenuo t vorca univerzuma u svojoj knjizi. Laplas mu je kratko odgovorio da On nije potreban u njegovoj hipotezi.2 previe esto u nauci dolazi do iskljuivosti i izolovanja od drugih oblasti istraivanja. Laplasov odgovor odraava stav samodovoljnosti. esto naunici ostavljaju utisak da je nauka superiorna u odnosu na sve druge oblasti istraivanja. Oni omalovaavaju ostala podruja realnosti koja nisu bliska nauci.3 Nauka nerado prihvata ukljuivanje religije u vlastite teorije.4 sajen tizam, oboavanje nauke, moe u tom smislu biti veoma ograniavaju. i ako je nauka sa praktine take gledita veoma uspena, neki ozbiljni problemi osporavaju taj uspeh i unutar i izvan naune zajednice. t vrdnja ovog poglavlja jeste da je nauka previe iskljuiva. i maemo bolji uvid u situaciju ako razmotrimo ogranienja nauke i na taj nain emo biti mnogo otvoreniji prema opravdanosti postojanja drugih disciplina. kao to je reeno ranije,5 postoje mnogi pogledi i definicije u nauci, i u ovom poglavlju emo ponovo analizirati neke od njih. Mi emo koristiti termin nauka onako kako se obino razume - kao pronalaenje informacija o prirodi i njihova interpretacija. povremeno emo koristiti termin naturalistika nauka da bi oznaili nauku koja iskljuuje koncept d izajnera iz svog okvira objanjavanja. u poslednja dva veka nauka je zastupala naturalistike definicije, sa nekim nedavnim indikacijama vraanja na staro stanje.7 t o vraanje na staro stanje ukljuuje neke polumitske koncepte koji imaju malo zajednikog sa Biblijom.

303

Neka filozofska razmatranja

Nekoliko kratkih komentara o istoriji filozofije nauke moe nam pomoi da razumemo tekoe sa kojima se nauka danas suoava. Mnogi smatraju jonsku filozofsku kolu iz 5. veka pre nae ere kao prvi ozbiljan pokuaj osloboenja ljudskog uma od stare mitologije. i ako je ova kola zapoela sa analizom nekih biolokih i kosmolokih tema na nain koji je slian savremenoj nauci, ona se ne moe uklopiti u nae uobiajene koncepte empirijske nauke (nauka zasnovana na posmatranju i eksperimentisanju). s tari g rci (4. i 3. vek pre nae ere) su imali mnotvo filozofskih tema, od kojih su neke prihvaene u savremenoj nauci. Oni nisu zastupali naturalistiki pogled na svet. aristotel je snano verovao u Boga kao u vodeu silu, a i s okrat je imao slian stav. Oni su predstavljali suprotnost naturalizmu jonske kole. eksperimente su poeli vie da primenjuju islamski naunici od 8. do 15. veka. Ovo je delimino bio rezultat religijske motivacije: da bi se poznavao Bog, mora se prouavati Njegova tvorevina. Meutim, neki su se pitali da li istina lei u boanskom otkrivenju ili u ljudskom razumu. s avremena metodoloka nauka, sa afinitetima prema judeo-hrianskoj tradiciji,7 razvila se u periodu od 16. do 17. veka. i deje koje su ukazivale na evoluciju takoe su se pojavile u to vreme - ne meu naunicima, ve meu teolozima8 i filozofima kao to su Frensis Bekon (Francis Bacon), d ekart (d escartes), Lajbnic (Leibniz) i kant (kant).9 pioniri nauke tog vremena, kao to su kepler (kepler), paskal (pascal), Line (Linn), Bojl (Boyle) i Njutn (Newton), snano su podupirali Boje s tvaranje. Ovaj period je obeleen velikim intelektualnim haosom. protestanti i katolici su doprineli stanju intelektualnog nemira. Naroito je vano doba prosvetiteljstva u 18. veku. poznati mislioci: d idro (d iderot), Volter (Voltaire), Hjum (Hume), kant i g ete (g oethe) dominirali su u ovom periodu. r acionalistika slobodna misao postala je reenje za skoro sve, dok su religijske teme zauzele drugo mesto. Francuska revolucija je bila logina posledica filozofije racionalizma. t eror i krvoprolie koji su usledili odneli su hiljade ivota, ukljuujui i Luja XVi (Louis) i Mariju antoanetu (Marie antoinette). Objanjenja o postanku koja iskljuuju Boga postajala su sve prihvaenija. Francuski zoolog Feliks Lakaz-d utijer (Flix Lacaze-d uthiers, 18211901) je imao natpis u svojoj laboratoriji koji je glasio: Nauci nije potrebna ni religija ni politika.10 kasnije, u 20. veku, fiziar sa Harvarda Filip Frenk (philipp Frank) je istakao da je svaki uticaj morala, religije ili politikog shvatanja na prihvatanje jedne teorije neprihvatljiv od strane naune zajednice.11 Nobelovac kristijan de d uv (c hristian de d uve), diskutujui o munom problemu spontanog nastanka ivota, ukazao je da bilo koji znak teleologije (svrhe) mora biti odbaen.12 t akve izjave pokazuju iskljuivost nauke kao naturalistike filozofije. Mnogi naunici veruju u Boga ili u neki

oblik svevladajueg uma ili principa, ali ne iznose te ideje u svojim naunim radovima. poetkom dvadesetog veka nauka se smatrala autoritativnim izvorom informacija sa skoro neogranienim potencijalom. r ad Bekog kruga, grupe naunika koja se okuplja u Beu tokom 20-ih i 30-ih godina 20. veka, doprinosio je ovakvom stavu. s lina grupa se okupljala i u Berlinu, meutim d rugi svetski rat doneo je raspad ovim grupama. Beki krug je naglaavao pozitivizam, koji u svojoj najekstremnijoj formi tvrdi da je jedino opravdano znanje nauno, to jest samo naturalistika nauka. Njihov poznati manifesto kae: Mi se borimo za red i jasnou. Mi odbacujemo sve nejasne perspektive i dubine bez dna, jer u nauci nema dubina; sve se nalazi na povrini.13 Njihov stav je da je koncept metafizike (aspekti filozofije koji su najtei za razumevanje, kao to su krajnji poeci, religija, etika i estetika) neprihvatljiv. kako se poverenje u savrenstvo naturalistike nauke poveavalo, tako su njeni zagovornici pokuavali da sve znaajne koncepte stave u fizike koordinate, kao vreme i prostor na primer. Oni su uzdigli fiziko-matematike informacije kao apsolutnu istinu. t akve ideje su dominirale naunim miljenjem tokom vie decenija, sve do sredine dvadesetog veka, iako su se osporavanja kao to su kvantna mehanika i princip neodreenosti pojavila ranije. Neki aspekti matematike i logike su takoe bili pod znakom pitanja. g odine 1931. matematiar kurt g edel (kurt g oedel) sa univerziteta u Beu objavio je kratak i nerado prihvaen nauni rad koji pokazuje da svaki dovoljno veliki sistem koji se prouava ima neke nedokazive elemente. Nekoliko drugih naunika je razvilo teoreme sline ovoj, koje su nazvane ograniavajue teoreme. Ovo je sruilo nade u nalazak potpuno doslednog sistema istine. ak i matematiari, koji su osloboeni raznih ogranienja i restrikcija nauke, postali su nesigurni. i spostavilo se da je ubeenje u doslednost matematike stvar vere a ne logikog dokaza. i sto tako nijedna iroka nauna tvrdnja nije osloboena od nesigurnosti. sve ovo je zadalo udarac Bekom krugu i uprkos njihovoj tenji ka modernizmu, filozofi nauke iz Bekog kruga bili su u stvari poslednji zagovornici doba prosvetiteljstva.14 kasnije su se drugi naunici izjasnili mnogo direktnije po pitanju neopravdanog respekta prema nauci. Jedan od najglasnijih kritiara bio je t eodor r oak (t heodore r oszak), koji je zamerao redukcionistika (preterano pojednostavljena) nauna objanjenja. Naroito je kritikovao nauku zbog pojednostavljivanja realnosti i zbog posmatranja oveka i prirode kao obinih, bezvrednih stvari.15 po njemu, ljudi su mnogo vie od obinih maina. poznati i ponekad kontroverzni filozof nauke pol Fejerabend (paul Feyerabend) sa univerziteta kalifornija u Berkliju bio je jedan od najglasnijih kritiara nauke.16 On je opisao nauku kao anarhistiki pokret, smatrajui da

304

305

poto ne postoji nijedan nauni metod, stoga nema ni doslednosti u nauci, da nauni uspeh mora zavisiti ne samo od logike, ve i od ubeivanja, propagande, izvrdavanja i retorike.17 Zbog svoje subjektivnosti, kae on, nauka treba da ima podjednak status kao astrologija i okultizam. Osporavajui autoritet i potovanje koje uivaju nauka i naunici on je jednom rekao: i njihove najneozbiljnije procedure i najsmeniji rezultati maskirani su omotaem izuzetnosti. Vreme je da smanjimo njihovu veliinu i da im damo umereniji poloaj u drutvu.18 i ako je ovakve ekstremne stavove teko opravdati, oni pokazuju negativne reakcije izazvane samopouzdanou i iskljuivou nauke. sve ovo svedoi o padu pozitivizma. poznati filozof nauke 20. veka karl poper (karl popper) istakao je da je za stari nauni ideal traganja za apsolutnom istinom, demonstriranim znanjem - dokazano da predstavlja idol. Zahtev za naunom objektivnou implicira da svaka nauna tvrdnja mora biti privremena zauvek. Ona moe biti potvrena, ali svako potvrivanje je relativno u odnosu na druge tvrdnje koje su takoe privremene. s amo u naim subjektivnim iskustvima i u naoj subjektivnoj veri mi moemo biti apsolutno sigurni... Nauka nikada ne tei iluzornim ciljevima u davanju svojih konanih odgovora.19 sa druge strane, sam poper je pozvao nauku u pomo da bi dokazao neke tvrdnje. On ukazuje da nauka ne treba da uspostavlja istinu indukcijom, potvrivanjem posledica ili odbacivanjem suprotnih koncepata, ve otrijim empirijskim testovima u pokuaju osporavanja hipoteza, a hipoteze treba da budu empirijski osporive pre nego to ih prihvatimo kao naune. esto proputamo da uoimo da ovaj koncept ograniava nauku na mali segment realnosti.

umerenost u davanju priznanja nauci je, naravno, glavna briga nekih naunika. Naalost, mnogi od njih su nesvesni promena koje su se desile u drugim disciplinama i njihovog uticaja. i pak, prvenstvo nauke koje je nekada postojalo u intelektualnim krugovima suoava se sa snanim izazovima. d va britanska naunika izraavaju svoju zabrinutost: g ubei monopol u produkciji znanja naunici takoe gube svoj privilegovani status u drutvu.23 Ovi autori oplakuju pad popularnosti nauke i napredak koncepata kao to je biblijsko s tavranje. Oni su zabrinuti da zbog ukidanja monopola nad istinom nauka ne bude redukovana na beznaajnu igru. Niko ne zna gde e dalje ii filozofija nauke. u zadnjih nekoliko godina ona je krenula daleko izvan kunove prvobitne socioloke dijagnoze i izgleda da se kree u razliitim pravcima.24 Neki filozofi nam predstavljaju staro vino u novim flaama, dok drugi prave potpuni preokret od empirijskih koncepata do mnogo subjektivnijih osnova. sve u svemu, izgleda da filozofija nauke naputa stav da nam nauka moe dati savreno znanje. Ona poinje da razmatra druge faktore (socioloke, fizioloke, itd.) kao vane u odreivanju naunih pitanja i odgovora. i ako sajentizam jo uvek ivi meu mnogim naunicima, drugi posmatraju nauku kao jedan od mnogih pouzdanih puteva istraivanja. i ako se u filozofiji nauke deavaju promene, nauna praksa je jo uvek iskljuiva. s hvatanja iz prolosti jo uvek imaju veliki uticaj. uprkos injenici da naunici stalno menjaju svoje stavove i da je dananja najvea dogma sutra jeres, ostaje i dalje oseanje da smo mi danas u pravu i da idemo prema stanju konane nauke, i da znamo skoro sve o svemu.25 t akvi stavovi su problematini.

Noviji trendovi
koncept t omasa kuna (t homas kuhn) o paradigmama u prvi put objavljen 1962. godine, postavio je mnoga pitanja i pokrenuo je neku vrstu revolucije. d o tog vremena dominirala je filozofija nauke. s ada je njen uticaj poeo da slabi. Neki naunici smatraju da je ona u kriznom stanju, da gubi na svojoj objektivnosti i ukazuju na kolaps pozitivizma, koji se nekada opisuje kao mrtav.21 ak je i empirizam poeo da se posmatra sa manje potovanja. Naunici danas shvataju nauku vie kao ljudsku aktivnost, oznaavajui suprotnost izmeu takozvane objektivne istine i metafizike kao ostatak filozofije nauke iz prolosti.22 postavlja se pitanje zato kosmologija ne dobije svoj prethodni status kao kombinacija nauke, filozofije i religije. d anas se sve vie nauka objanjava kao aktivnost sa sociolokim dimenzijama. panja je vie usmerena na faktore koji odreuju poreklo i formulaciju naunih pitanja, a manje na odgovore na ta pitanja. s loene, holistike (sa irokim prilazom) metode su zamenjene redukcionistikim (pojednostavljenim). nauci,7

Evolucija - teorija u krizi

Veina naune zajednice jo uvek snano zastupa evoluciju. t eodozijus d obanski (t heodosius d obzhansky), jedan od vodeih svetskih genetiara i jedan od arhitekata savremene evolucione sinteze, jednom je izjavio da nita u biologiji nema smisla bez evolucije.26 Njegov komentar ukazuje da su svi vekovi detaljnih biolokih istraivanja pre prihvatanja evolucije bili bez smisla! Mnogi naunici dugo vremena nisu smatrali optu teoriju evolucije kao teoriju. d ulijan Haksli je izjavio da je nakon d arvinovog porekla vrsta injenica evolucije uspostavljena i nisu potrebni dodatni dokazi.27 Mnogi drugi vodei naunici okarakterisali su evoluciju kao injenicu;28 ipak, ta injenica predstavlja dominantni nauni koncept koji je sada u krizi. Bez sumnje, nauna otkria poslednjih decenija nisu bila prijatna za evoluciju. Verovatno najvei izazov evoluciji predstavlja pitanje nastanka ivota. ako naturalistika nauka misli za sebe da je samodovoljna i sposobna da obezbedi veinu odgovora, ona se ne moe zadovoljiti sa neim manjim od adekvatnog objanjenja. d ruga pitanja vezana za evoluciju, kao to su nedostajue karike u fosilnom

306

307

zapisu, nedostatak vremena i odsustvo funkcionalnih evolucionih mehanizama, nastavljaju da osporavaju ovaj koncept.29 Ovom spisku moemo dodati i pitanja o smislu ivota, kao i o nastanku i prirodi nae svesti. Luis t omas (Lewis t homas), koji je bio upravnik s lem-ketering kancer centra u Njujorku, kazao je u vezi ove dileme: Ja ne mogu imati mira sa doktrinom sluajnosti; ne mogu prihvatiti stav o nesvrhovitosti i slepom sluaju u prirodi. pa ipak, ne znam ta da stavim na njegovo mesto da bi umirio svoj um. apsurdno je rei da je ivot apsurdan kada je ispred naih oiju tako mnogo razliitih formi ivota, od kojih je svaka na svoj nain savrena, i koje su sve povezane tako da formiraju neto to izgleda kao jedan neobino veliki, sferni organizam. g ovorimo o apsurdnosti ljudske egzistencije, ali mi to inimo jer ne znamo kako da se uklopimo u univerzum. prie koje koristimo da bismo objasnili nae postojanje esto nemaju smisla, pa se mi onda okreemo drugim priama.30 t akva zbrka nastaje zbog odsustva funkcionalnog modela evolucije i zbog ogranienja naturalistike filozofije da da objanjenja. Nauna misao sazreva odvojeno od takvih alternativa kao to je s tvaranje, poto je koncept Boga neprihvatljiv u naturalistikim naunim objanjenjima. Mnogi se ude zato evolucija opstaje kada je tako malo navodnih injenica koje je podupiru. Filip d onson (phillip Johnson), profesor prava na univerzitetu kalifornija u Berkliju31 analizira naela evolucije iz sudske perspektive. pokazujui koliko je sluaj evolucije slab, on se udi kako eksperti mogu biti tako slepi. popularni pisac i hrianski apologeta Malkolm Magrid (Malcolm Muggeridge) kae: u veren sam da e teorija evolucije, naroito u domenu u kom se primenjuje, biti jedna od najveih ala u istoriji nauke u budunosti. potomstvo e se uditi to je jedna tako slaba i neuverljiva hipoteza bila prihvaena sa tako velikom lakovernou.32 t eorija evolucije je glavni primer dominacije paradigme koja opstaje, iako je teko nai injenice koje je podupiru. Njen opstanak pokazuje da nije sve u redu sa naukom. Nauka se ponosi sama sa sobom istiui da je otvorena i objektivna, meutim evolucija dovodi u pitanje oba atributa. kako je nauka dola u neugodnu situaciju da brani ideju za koju ima tako malo dokaza i kojoj se pronalazi tako mnogo nedostataka?

Kada nauka napravi svoju najveu greku

Nauka ima veliku snagu u eksperimentalnom domenu. Naalost, ona se esto pokazuje kao samodovoljna sa naturalistikim sistemom objanjenja i ne obazire se na ostale aspekte realnosti kada izvodi svoje zakljuke. t akva iskljuivost ini naturalistiku nauku ranjivom na optube o uproenom razumevanju. potrebno je vie smisla za realnost od prostog koncepta uzroka i posledice koji zagovara naturalistika nauka. kao to je jedan naunik rekao: Vreme je da pokuamo da ponovo uspostavimo ravnoteu izmeu

nauke i duhovnosti, doputajui ljudima da ponovo nau mesto u univerzumu.33 problem nije samo evolucija. Ona je vaan simptom mnogo dubljeg problema. d a li e naturalistika nauka istrajati u pokuaju da obezbedi odgovore na sva pitanja unutar sopstvenog sistema objanjavanja? kako je nauka dospela u tu intelektualnu ludaku koulju? Ona je napravila svoju najveu greku kada je odbacila Boga i sve ostalo u korist mehanicistikih objanjenja. proputajui da prepozna svoja ogranienja, nauka pokuava da odgovori na skoro sva pitanja sa isto naturalistikog stanovita. evolucija tako postaje najopravdaniji model porekla. s a druge strane, mada je negirana od strane naturalistike nauke, Biblija daje naune informacije, kao to je tvrdnja da su se vode potopa izdizale 15 lakata iznad planina34 i da se s uneva senka vratila za 10 podeoka.35 Ona takoe zagovara nauni tip metodologije govorei nam da sve testiramo i da prihvatimo ono to je dobro.36 Biblija podstie na istraivanje.37 Ona koristi prirodu kao dokaz, podseajui nas da nebesa javljaju slavu Boju i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski38 (slika 20.1). Ona tvrdi da nemamo izgovor za neverovanje u Boju silu poto je moemo jasno videti u stvarima koje je On nainio.39 i ako naturalistika nauka odbacuje Bibliju, Biblija ne odbacuje metodoloku nauku kao nain pronalaenja istine o prirodi. Biblija takoe objanjava moralnost, istoriju i konani smisao postojanja. Njen sveobuhvatni prilaz ivotu ukljuuje mnogo vie od realnosti koju registrujemo ulima. kao takva ona izgleda mnogo pogodnija za davanje odgovora na pitanja porekla i smisla. i skljuivost se u nauci razvijala postepeno, i to je paradoksalno, ona ima svoje korene u slobodnoj misli prosvetiteljstva u 18. veku. Naturalistika nauka kao ograniena filozofija postaje prihvaena u 19. veku zahvaljujui takvim autoritetima kao to su Laplas, Haton, Lajel, embers (c hambers), d arvin i Haksli. uvaeni filozof nauke Majkl polani (Michael polanyi) kae: Formiranje srednjovekovne misli je ono gde ja vidim problem, tu lei duboko neslaganje izmeu nauke i svih drugih oblasti. prvobitno se to neslaganje odnosilo na oslobaajui uticaj nauke na srednjovekovnu misao, a kasnije je postalo patoloko. Nauka se buni protiv autoriteta. Ona odbacuje dedukciju (zakljuivanje zasnovano na premisama) od prvih uzroka, favorizujui empirijska uoptavanja. Njen konani ideal je mehanicistika teorija univerzuma.40 Jedan od razloga za ovakvo stanje stvari je uspeh eksperimentalne nauke. Nauka barata faktorima kao to su materija i energija i daje impresivna objanjenja kao to su ona o nebeskoj mehanici i genetici. t eko je osporavati takve uspehe, ali ako je nauka uspena u nekim domenima, moe li ona, takoe, biti uspena kada kroz naturalistiku filozofiju posmatra celokupnu realnost? Na alost, jedna od karakteristika autoritarizma jeste nesposobnost

308

309

naunim preprekama. Meutim, nauka ima tekoe u radu i van ovih dilema, zato to zauzima veoma jak naturalistiki stav i nije otvorena za takve alternative kao to je s tvaranje. ukljuivanje postojanja svrhe za biologe predstavlja najvei nauni greh.41 evolucija je najbolji model koji natura listika nauka moe da ponudi. s a druge strane, pojavljuje se veliki broj ozbiljnih izazova evoluciji unutar naune zajednice,42 a umanjenje znaaja pozitivizma i ak empirizma daje nadu da nauka moe osloboditi samu sebe svoje ogranienosti. Nadam se da e naturalistika nauka zauzeti mnogo otvoreniji stav prema drugim podrujima saznanja i ukljuiti iri opseg mogunosti u svoj sistem razmiljanja. Nauka bi trebalo da se vie vrati filozofiji, onakvoj kakva je bila kada je zapadna civilizacija ustanovila naune osnove. u to vreme, metodoloka nauka je videla sebe kao otkrie principa prirode, koje je sam Bog ustanovio s tvaranjem. Ovakva perspektiva bi mogla pomoi da se ree neka od najznaajnijih pitanja sa kojima se sada suoava naturalistika nauka. t o bi, takoe, obezbedilo iru osnovu za dolaenje do istine i dalo bi nauci imid vee otvorenosti i razumevanja.

SLIKA 20.1 - Pogled na veliku galaksiju u konstelaciji Andromeda, jednu od nekoliko galaksija vidljivih golim okom. Za ovu galaksiju se procenjuje da ima pre~nik od 200.000 svetlosnih godina i nalazi se navodno na oko 2 miliona svetlosnih godina od nas. Mnoge zvezde, jata zvezda, supernove i nebule, identifikovane su u ovoj galaksiji. To je jedan mali primer {irine pribli`avanja u Bibliji koji nas podsti~e da gledamo ne samo na Bibliju, ve} tako|e i na nauku. Nauka, sa druge strane, ima tendenciju da prihvati jedino samu sebe. Snimak iz Hejlove opservatorije, Kalifornijskog Tehnolo{kog instituta.

da prepozna sebe. uspeh nauke u nekim podrujima podstie naunike i javno mnjenje da misle da je nauka svemona i da predstavlja jedini legitiman izvor istine. t aj uspeh onda moe pomraiti manje opipljiva ali znaajnija objanjenja realnosti, koja daju krajnje znaenje i svrhu ljudskom rodu i prirodi. d ostignua nauke mogu uzrokovati da postanemo zadovoljni jednostavnijim objanjenjima, do kojih je lake doi, ali koja ne moraju u potpunosti odraavati realnost.

Zakljuci i jedna sugestija

i ako je nauka veoma uspena, nauni proces ima oigledna ogranienja. Odavno je postalo jasno da se evolucioni model suoava sa ozbiljnim

LITERATURA 1. Beveridge Wi B. 1957. t he art of scientific investigation. r ev. ed. NY: W. W. Norton & c o., p. 107. 2. kao to je izneseno u: d ampier Wc . 1949. a history of science and its relations with philosophy & religion. 4th ed., rev. c ambridge: c ambridge university press; NY: t he Macmillan c o., p. 181. 3. proudfoot W. 1989. r eligion and science. i n: Lotz d W, s hriver d W, Jr., Wilson JF, editors. altered landscapes: c hristianity in america, 19351985. g rand r apids, Mi : Wm. B. eerdmans publishing c o., pp. 268-279. 4. g ibson r e. 1964. Our heritage from g alileo g alilei. s cience 145:1271-1281. 5. Videti poglavlje 17. 6. Videti poglavlje 3. 7. i bid. 8. Mayr e. 1982. t he growth of biological thought: diversity, evolution, and inheritance. c ambridge, Ma and London: t he Belknap press of Harvard university press, p. 309. 9. d ampier, p. 273 (referenca 2). 10. c itirano u: Nordenskild e. 1928. t he history of biology: a survey. eyre LB, translator. NY: alfred a. knopf, p. 426. t ranslation of: Biologins Historia. 11. c itirano u: Barber B. 1961. r esistance by scientists to scientific discovery. s cience 134:596-602. 12. d e d uve c . 1995. t he beginnings of life on earth. american s cientist 83:428-437. 13. c itirano u: Zycinski JM. 1988. t he structure of the metascientific

310

311

revolution: an essay on the growth of modern science. Heller M, Zycinski J, editors. philosophy in science library. t ucson, aZ: pachart publishing House, p. 49. 14. t oulmin s . 1989. t he historicization of natural science: its implications for theology. i n: kng H, t racy d , editors. paradigm change in theology: a symposium for the future. khl M, translator. NY: t he c rossroad publishing c o., pp. 233-241. t ranslation of: t heologie - Wohin? and d as Neue paradigma von t heologie. 15. r oszak t . 1972. Where the wasteland ends: politics and transcendence in postindustrial society. g arden c ity, NY: d oubleday & c o., p. 252. 16. Feyerabend p. 1988. against method. r ev. ed. London and NY: Verso. 17. Za primere korienja retorike u nauci, videti: pera M, s hen Wr , editors. 1991. persuading science: the art of scientific rhetoric. c anton, Ma: s cience History publications. 18. Feyerabend p. 1975. against method: outline of an anarchistic theory of knowledge. London: New Left Books; atlantic Highlands: Humanities press, p. 304. 19. popper kr . 1959. t he logic of scientific discovery. NY: Basic Books, pp. 280, 281. 20. Videti poglavlja 2 i 17. 21. (a) Blackwell r J. 1981. a new direction in the philosophy of science. t he Modern s choolman 59:55-59; (b) d urbin pt . 1986. Ferment in philosophy of science: a review discussion. t homist 50:690-700. 22. Zycinski, p. 178 (referenca 13). 23. t heocharis t , psimopoulos M. 1987. Where science has gone wrong. Nature 329:595-598. 24. (a) d urbin (referenca 21b); (b) g illies d . 1993. philosophy of science in the twentieth century: four central themes. Oxford and c ambridge: Blackwell publishers; (c) s mith H. 1982. Beyond the post-modern mind. NY: t he c rossroad publishing c o., pp. 16-27. 25. t homas L. 1980. On the uncertainty of science. Harvard Magazine 83(1):19-22. 26. d obzhansky t . 1973. Nothing in biology makes sense except in the light of evolution. t he american Biology t eacher 35:125-129. 27. Huxley J. 1958. i ntroduction to the Mentor edition of c harles d arwin: the origin of species by means of natural selection or the preservation of favoured races in the struggle for life. NY: t he New american Library of World Literature, p. xv. 28. Za est drugih primera, videti: Bird Wr . 1987, 1988, 1989. philosophy of science, philosophy of religion, history, education, and constitutional issues. t he origin of species revisited: the theories of evolution and of abrupt appearance, Vol. 2. NY: philosophical Library, pp. 129, 159-160. 29. Videti poglavlja 4-8, 11. 30. t homas (referenca 25). 31. (a) Johnson pe. 1993. d arwin on trial. 2d ed. d owners g rove, i L: i nterVarsity press; (b) Johnson pe. 1995. r eason in the balance: the case against naturalism in science, law, and education. d owners g rove: i nterVarsity press.

32. Muggeridge M. 1980. t he end of c hristendom. g rand r apids, Mi : Wm. B. eerdmans publishing c o., p. 59. 33. Mousseau N. 1994. s earching for science criticisms sources: letters. physics t oday 47:13, 15. 34. 1. knjiga Mojsijeva 7,19-21. 35. 2. knjiga o carevima 20,10. 36. 1. poslanica s olunjanima 5,21. 37. knjiga propovednikova 1,13; knjiga proroka d anila 1,11-16. 38. psalam 19,1. 39. r imljanima poslanica 1,20. 40. g rene M, editor. 1969. knowing and being: essays by Michael polanyi. c hicago: university of c hicago press, p. 41. 41. Hoyle F, Wickramasinghe Nc . 1981. evolution from space: a theory of cosmic creationism. NY: s imon & s chuster, p. 32. 42. Videti poglavlje 8.

312

313

21. Alternative izmeu Stvaranja i evolucije

i zgibe narod moj jer je bez znanja. - Biblija, knjiga proroka Osije 4,6.

poznati englez t omas Haksli, d arvinov veti i hrabri branilac, jednom je izjavio da nijedan ovek ne moe biti i pravi sin crkve i lojalni vojnik nauke.1 Bez obzira da li je ovaj Hakslijev stav iz 1871. godine ispravan ili pogrean, veliki broj naunika nije prihvatio njegovo upozorenje i pokuao je da uskladi biblijski koncept s tvaranja i evoluciju da bi dolo do nekog pomirenja.2 Haksli jeva izjava odraava njegovu dobro poznatu odbojnost prema religiji. Nakon njegovog govora na ceremoniji odranoj na d ons Hopkins univerzitetu u americi, jedan kritiar je zabeleio: Bilo je pogreno pozvati Hakslija. Bolje da je Bog bio prisutan. apsurdno bi bilo pozvati obojicu.3 Naa diskusija u prethodnim poglavljima bila je usmerena na pitanje da li je u pravu naturalistika nauka ili Biblija. t o je pitanje oko koga se vodi najvea borba, poto nailazimo na veliki konflikt izmeu ova dva uvaena izvora informacija. u ovom poglavlju razmotriemo neke pokuaje kombinovanja koncepta stvaranja i evolucije. Ovakve meavine su danas veoma popularne meu religioznim ljudima. Meutim, one su nejasne i ne pruaju ozbiljne injenice, da bismo ih mogli testirati. t akvi prelazni pogledi, koji prave kompromis izmeu naturalistike nauke i Biblije, mogu malo da uine u njihovom afirmisanju. t ako nalazimo konfuziju i u klasifikaciji4 i u terminologiji5 kod takvih alternativnih teorija. i pak, mnogi vide u njima korisnu sintezu i troe dosta vremena, energije i papira za njihovo dokazivanje.6

sa leve strane. d ebela vertikalna linija sa leve strane u svakom pravougaoniku predstavlja geoloki stub. stariji delovi geolokog stuba nalaze se pri dnu. r edosled modela pokazuje udaljavanje od biblijskog koncepta. 1. s tvaranje (takoe nazvano nedavno s tvaranje, ili specijalno s tvaranje, Fiat s tvaranje) Opis modela - Ovaj model doslovno odraava Bibliju.8 Bog je stvarao tokom est doslovnih dana, od kojih svaki poseduje vee i jutro.9 stvaranje se desilo pre nekoliko hiljada godina. Nakon stvaranja zlo se tako umnoilo da je Bog morao da ga uniti potopom, velikom katastrofom koja je proizvela najvei deo sedimentnih slojeva koji sadre fosile. Biblijski potop usklauje fosilni zapis sa estodnevnim stvaranjem.10 Ovaj model se lepo podudara sa odsustvom prelaznih formi, dokazima dizajna i sa rapidnim taloenjem sedimentnih slojeva. Jedna varijacija ovog modela pretpostavlja da je Bog stvorio fosile u stenama.11 t akva ideja je danas slabo prihvaena. r azlog za njeno odbacivanje je protivrenost koja se stvara izmeu ideje o dobrom i istinoljubivom Bogu opisanom u Bibliji i lukavstva koje sadri u sebi stvaranje lanih fosila. s ledea alternativa je da je Bog stvorio materiju Zemlje veoma davno, ali je pripremio Zemlju za ivot i stvorio ivotne forme pre samo nekoliko hiljada

Modeli
u nastavku sam u osam glavnih kategorija izloio razliite prelazne modele, zajedno sa konceptom stvaranja i evolucijom. geoloki stub7 sa fosilima koji ukazuju na ivot iz prolosti, predstavljaju osnovu za razmatranje ovih modela. slika 21.1 daje pregled svih osam modela i pokazuje kako je svaki od njih povezan sa geolokim stubom. Vreme se posmatra od dna ka vrhu (ne obavezno po linearnom zakonu), kao to je prikazano na modelu 1 strelicom

SLIKA 21.1 - Prikaz osam interpretacija geolo{kog stuba. Debela linija sa leve strane svakog pravougaonika predstavlja geolo{ki stub. Strelica u modelu 1 prikazuje smer protoka vremena za sve modele, sa najstarijim slojevima na dnu.

314

315

godina za est dana.12 Ovaj koncept se naziva teorija mekog prekida i on ima vie zastupnika od prethodnog. pitanja - Ovaj model se ne slae sa onim naunim interpretacijama koje ukazuju na duge periode taloenja fosilnih slojeva, kao ni sa evolucionistikim objanjenjima redosleda fosila.13 u pokuaju da sauvaju integritet izvetaja o s tvaranju neki su pretpostavili da se sedmica s tvaranja desila davno, a ne pre nekoliko hiljada godina kako tvrdi Biblija. Ovaj koncept pradavnog s tvaranja nailazi na tekoe kada uporedimo detalje fosilnog zapisa sa Biblijom. s edmica s tvaranja je sveobuhvatni dogaaj tokom koga su bili stvoreni osnovni tipovi organizama. ako se s tvaranje desilo veoma davno, i to na poetku fosilnog zapisa, i ako se fosilizacija razliitih ivotnih formi odigrala postepeno tokom dugih perioda, glavni tipovi organizama bili bi dobro zastupljeni du celog fosilnog zapisa. ali, kao to moemo videti na slici 10.1, mnoge od tih grupa su jedinstvene na razliitim nivoima. t aloenje fosila u ekololoke sekvence za vreme potopa14 je bolja varijanta za integrisanje sedmice s tvaranja sa jedinstvenim redosledom slojeva koji sadre fosile. 2. t eorija vremenskog prekida15 (takoe nazvana unitenje i restauracija, ili tvrdi vremenski prekid) Opis modela - Bog je stvorio ivot na Zemlji u davnoj prolosti. Nakon pobune anela On je unitio taj ivot. posle toga je usledilo s tvaranje opisano u prva dva poglavlja Biblije. Jedan prevod Biblije (t he scofield r eference Bible) podrava ovu interpretaciju oslanjajui se na izvetaj o s tvaranju iz 1. knjige Mojsijeve koji kae da je Zemlja bila pusta, i na izvetaj iz knjige proroka i saije koji kae da Bog nije stvorio Zemlju da bude prazno mesto.16 d akle, Zemlja je morala postati pusta nakon prethodnog s tvaranja koje nije opisano u Bibliji. pitanja - Ne postoji nijedan direktan nauni, biblijski ili neki drugi dokaz za ovu ideju. Fosilni zapis ne sadri indikacije o ponovnom s tvaranju i vremenskom prekidu. ako je postojao vremenski prekid, oekivali bismo uoljiv prazan period (prekid) na globalnoj osnovi, pre nego to je dolo do ponovnog stvaranja. koncepti kao to je ovaj racionalno su nezadovoljavajui, jer nemaju spoljnih dokaza. kao primer, moemo pretpostaviti da smo svi mi bili stvoreni samo pre 15 minuta u potpuno zrelim uslovima zajedno sa razvijenim umom i pamenjem o prolosti. i ako moemo koristiti ovakve vrste modela da bi odgovorili na mnoga pitanja, oni se trebaju odbaciti jer su previe subjektivni. Nae iskustvo nam govori da realnost nije tako neozbiljna. t akoe, ovaj model se ne moe testirati. Ono to je povezano sa ovim konceptom jeste tvrdnja da fosilni zapis i neki od ivih organizama jesu rezultat eksperimenata koje su vrili pobu njeni aneli na Zemlji tokom dugih perioda pre sedmice s tvaranja. Ovaj model je takoe izuzetno subjektivan. Naune injenice ne pokazuju da se

takav scenario ikada dogodio, niti Biblija govori o tome. Ona opisuje prvobitnu Zemlju kao praznu i tamnu,17 a svetlost je ipak bila neophodna za taj navodni nekadanji ivot. d akle, Biblija ne podupire koncept ivota pre sedmice s tvaranja i u vie navrata opisuje Boga kao t vorca,18 a ne pale anele. 3. progresivno s tvaranje19 (koncepti dan-period i otkrivenje-dan mogu se ubrojati u ovu klasifikaciju) Opis modela - Bog je izveo viestruko s tvaranje tokom dugih vremenskih perioda. progresija koju nalazimo idui od dna ka vrhu fosilnog zapisa navodno odraava uzastopne dogaaje s tvaranja. u ovaj model se uklapa i injenica o nedostajuim karikama u fosilnom zapisu i nauno objanjenje o dugim periodima ivota u geolokom stubu. d an-period modifikacija pretpostavlja da svaki dan s tvaranja opisan u Bibliji predstavlja izuzetno dug period. koncept otkrivenje-dan ukazuje da je s tvaranje zahtevalo dosta vremena, ali je autoru 1. knjige Mojsijeve Boje otkrivenje tog dogaaja bilo prikazano kao da se desilo za est dana. pitanja - Ni naune injenice ni Biblija ne ukuzuju da se s tvaranje desilo na takav nain. Osnovna ideja nema podrku. Ona ne doputa biblijski koncept od est dana. po modelu progresivnog s tvaranja postojanje predatorstva, odnosno krvolonih ivotinja (na primer dinosaurusa mesodera) pre oveka u fosilnom zapisu ukazuje da se zlo pojavilo pre ljudi. t o negira biblijski izvetaj o dobrom t vorcu i savrenom s tvaranju nakon koga je dolo do pobune oveka i irenja zla.20 i u tekstovima Novog zaveta se potvruje da je zlo na Zemlji nastalo pojavom ovekovog greha.21 progresivno stvaranje takoe nagovetava mnoge greke i propuste od strane Boga tokom dugog perioda vremena pre pojave zla. Hiljade vanih grupa biljaka i ivotinja, iz razliitih nivoa fosilnog zapisa ne ive vie na Zemlji. genetiar t eodozijus dobanski (t heodosius dobzhansky)22 iako kritikuje verovanje u stvaranje, naglaava teoloki problem izumiranja: kakav bi to besmislen zahvat bio od strane Boga - stvoriti mnotvo vrsta, a zatim ih pustiti da uginu! ponovimo, prema modelu progresivnog stvaranja sve se to desilo pre pojave oveka. progresivno stvaranje ne obezbeuje dobro objanjenje. Mi moemo zamisliti ovakvog Boga, ali to nije sveznajui Bog opisan u Bibliji, ije je stvaranje opisano kao dobro veoma.23 Biblija nudi objanjenje tog izumiranja organizama. d olo je do potopa kao posledice bezakonja oveanstva. d an-period i otkrivenje-dan modifikacije ne nude nikakav dokaz, poto se redosled stvaranja organizama naveden u Bibliji ne uklapa sa redosledom u fosilnom zapisu. Biblija kae da je Bog stvorio biljke treeg dana, a ivotinje petog i estog dana, iako se u fosilnom zapisu veina ivotinja pojavljuje pre veine biljaka (slika 10.1). ako dani s tvaranja predstavljaju milione godina, kako su biljke, koje su stvorene treeg dana i koje zahtevaju insekte za opraivanje mogle preiveti milione godina ekajui stvaranje ivotinja petog i estog dana?

316

317

i deja koncepta otkrivenje-dan suoava se sa daljim nepodudarnostima i u 1. knjizi Mojsijevoj, i u d eset zapovesti u 2. knjizi Mojsijevoj,24 gde se govori o doslovnim danima, a ne samo o pukoj informaciji koju Bog otkriva.25 4. t eistika evolucija26 (zvana i teoloka evolucija, evolucionistiko stvaranje i biblijski evolucionizam) Opis modela - Bog upravlja kontinuiranim procesom evolucije od prostijih ka sloenijim ivotnim formama. Ova ideja se uglavnom lako uklapa u optu teoriju evolucije, a doputa i Boju aktivnost. t akoe, Bog je u stanju da premosti neke od barijera sa kojima se evolucija suoava, kao to je problem nastanka ivota, razvoj sloenih, integrisanih biolokih sistema, i nastanak ovekovih viih mentalnih sposobnosti. pitanja - Nedostajue karike u fosilnom zapisu ne ukazuju na kontinuirani proces evolucije. Ovaj model dovodi u pitanje Boiju svemo. Ovde On koristi evoluciju kao pomagalo u produkciji naprednijih formi. problem mnogih stvorenih greaka na koje ukazuju izumrle grupe (videti model 3), spor napredak i borba za opstanak osporavaju ideju Boga Biblije koji je zainteresovan za oveka koji grei,27 ne zaboravlja ni vrapce,28 i iji ideal ivota ukljuuje da lav i jagnje ive zajedno u miru.29 kao u sluaju progresivnog s tvaranja (model 3) i ovde nailazimo na logiku tekou pojave zla u prirodi pre pobune ljudskih bia. 5. d eistika evolucija30 Opis modela - Ovaj nedovoljno definisan koncept odbacuje otkrivenje Biblije, ali prihvata neku vrstu Boga koji je bio aktivan jedino u poetku. Ovaj bezlini Bog koji nije umean u ljudski ivot slui kao prvi uzrok. Ovakvo Boanstvo reava veinu tekih problema sa kojima se suoava evolucija, koji su povezani sa pitanjem nastanka ivota i nainom formiranja sloenih biolokih sistema. pitanja - Ovaj model se suoava sa vie problema nego sama evolucija. On pokuava da negira injenice o specijalnoj prirodi Biblije.31 poto on odbacuje ulogu linog Boga, teko je zamisliti poreklo ovekovih viih karakteristika kao to su ljubav, moralnost i zainteresovanost koje nalazimo u meuljudskim odnosima. pronalazimo malo toga i naunog i biblijskog to bi moglo da podupre ovaj model. 6. panteistika evolucija32 Opis modela - Bog je sve i sve je Bog. On oduvek postoji. Njegova priroda je specifina i On se razvija putem evolucije u sebi. Neki sa ovim modelom povezuju kulture sa i stoka, Novo doba (New age) i g ea koncept. pitanja - Ovaj model ima iste probleme kao i prethodni, s tim to u evolucionom procesu preivljavanja Bog postaje i onaj koji unitava i rtva destrukcije. t o veoma uniava sliku boanske uzviene linosti koja je data u Bibliji. Ni u Bibliji, ni u prirodi ne nalazimo injenice koje ukazuju na takvog Boga u prolosti. 7. kosmiko poreklo33 (takoe zvano kosmiko stvaranje i usmerena panspermija)

Opis modela - u ovaj koncept moemo ukljuiti mnotvo ideja koje su postale popularne poslednjih godina. One pretpostavljaju da je ivot doao iz svemira i nastavio da se razvija na Zemlji. Neke od njih pretpostavljaju da je prostiji ivot mogao dospeti do Zemlje sa nekog meteorita. po drugim pretpostavkama bia iz svemira su ga namerno poslala ili je ivot doao kao deo otpada koji je izbaen na Zemlju od strane nekog nebeskog tela. Ovaj poslednji koncept je nazvan teorija otpada. Neki ak ukazuju na ukrtanje superbia i organizama sa Zemlje koje je proizvelo mnogo naprednije forme ivota. Ovakvi modeli reavaju problem nastanka ivota na Zemlji pozivajui se na organizme iz svemira. t ako se pokuavaju ukloniti ogranienja koja postoje na Zemlji. pitanja - Odsustvo dokaza ini ove ideje neprihvatljivim. postavlja se pitanje kako su nezatieni organizmi preiveli meuplanetarno putovanje. povezivanje nastanka ivota sa udaljenim lokacijama u svemiru nee puno pomoi u obezbeivanju adekvatnog naturalistikog objanjenja za njegov prvobitni nastanak. 8. evolucija34 (takoe zvana mehanicistika evolucija ili naturalistika evolucija) Opis modela - koncept evolucije zadovoljava one koji se ograniavaju na realnost zasnovanu na mehanicistikim uzrocima. r azliite forme ivota su se razvile kao rezultat delovanja prirodnih zakona. t o ne ukljuuje inteligentni dizajn. ivot je nastao organizacijom adekvatnih molekula i njihovim daljim razvojem. Naprednije forme nastale su sluajnim mutacijama u kombinaciji sa prirodnom selekcijom. pitanja - Ovaj model ne daje odgovor na sledea pitanja:35 kako su sloeni ivi sistemi nastali bez d izajnera? kako su nepodesne, nekompletne forme, koje su jo u razvoju, preivele borbu za opstanak? kako napraviti most preko nedostajuih prelaznih formi u fosilnom zapisu? kako pomiriti injenice o rapidnoj geolokoj aktivnosti sa ogromnim vremenom koje je potrebno za krajnje neverovatne evolucione dogaaje? kako su najuzvienije ovekove osobine kao to su svest, slobodna volja i ljubav nastale u isto mehanicistikom sistemu? postoje i druge ideje koje se nalaze negde izmeu ovih osam modela. Povezanost razliitih interpretacija sa naunim injenicama
Mi smo do sada dosta diskutovali o naunim injenicama vezanim za ove modele i nema potrebe da ih ponavljamo. poto smo razmotrili tako mnogo razliitih pogleda, nije lako formulisati jedan opti stav. Neke naune injenice nam pomau da napravimo razliku izmeu modela. Nedostajue prelazne forme u fosilnom zapisu daju prednost modelima 1-3 u odnosu na modele 4-8 (slika 21.1), dok dugi, postepeni razvoj ivota favorizuje modele 2-8 u odnosu na model 1. injenice koje podupiru globalni potop i kratko vreme za formiranje slojeva koji sadre fosile, slau se

318

319

sa modelom 1. Oni koji se dre striktno naturalistikog pristupa prihvatie samo model 8, ili neku od verzija modela 7. koncept Boga kao linosti prua nam mogunost da prihvatimo modele 1-4, i neke od interpretacija modela 5.

Veza razliitih interpretacija sa Biblijom

Nijedno od osam objanjenja porekla, osim modela s tvaranja (model 1), nema adekvatnu biblijsku podrku. Modeli 2-8 ukazuju na progres, dok Biblija govori o degeneraciji prirode nakon s tvaranja.36 Za nekoliko njih (modeli 46) koncept Boga je njihova jedina veza sa Biblijom. Biblija prikazuje prvobitnu Zemlju kao praznu, mranu i bez oblija.37 poto je svetlost neophodna za biljke i ostali ivi svet, njeno odsustvo iskljuuje svaki model koji zastupa ivot pre sedmice s tvaranja. Neki tvrde da Biblija podupire ideju dugih perioda za svaki dan s tvaranja. Oni ovu tvrdnju podupiru tekstovima iz Biblije38 koji ukazuju da je pred Bogom jedan dan kao 1.000 godina. Meutim, takvi tekstovi govore o kratkoi ljudskog postojanja i o Bojem strpljenju, a ne o sedmici s tvaranja.39 t akoe, kao to je istaknuto ranije, Biblija opisuje da je svaki dan s tvaranja imao vee i jutro, to se ne moe pomiriti sa milionima godina. Oni koji prihvataju neke od prelaznih modela izmeu s tvaranja i evolucije esto pretpostavljaju da je prvi deo 1. knjige Mojsijeve alegorijski.40 t akvi stavovi potkopavaju Bibliju u celini, poto vodee linosti Biblije govore o prvih 11 poglavlja Biblije, koji ukljuuju izvetaje o s tvaranju i potopu, kao o doslovnoj istoriji. Njihovo svedoanstvo podupire istinitost biblijskog izvetaja o poecima. postoje zapisi koji potvruju da su i prvi hriani verovali u doslovni izvetaj prvih jedanaest poglavlja Biblije. Na primer, apostol petar kae da e u poslednje dane neki ljudi ismevati i ignorisati s tvaranje od strane Boga i potop.41 apostol petar takoe potvruje izvetaj o Noju.42 Ni apostol pavle nije alegorijski posmatrao prvih 11 poglavlja Biblije. Nekoliko puta on spominje stvaranje adama i eve ili adama kao prvog oveka.43 On takoe potvruje autentinost potopa i postojanje avelja, kajina, enoha i Noja44 koji su iveli u periodu izmeu stvaranja i potopa. i sus Hristos takoe citira biblijski opis stvaranja mukarca i ene,45 spominje nevaljalstvo ljudi u Nojevo vreme, i naroito govori o danu kada je Noje uao u barku.46 Bez sumnje, i sus je verovao i u s tvaranje i u potop, onako kako su opisani u Bibliji. s am Bog potvruje izvetaje o s tvaranju i potopu. u knjizi proroka i saije On ponavlja svoje obeanje: ... kao to se zakleh da potop Nojev nee vie doi na Zemlju.47 On i u d eset zapovesti48 pominje s tvaranje iz 1. knjige Mojsijeve. prema Njegovim reima, On je sve stvorio za est dana. t akva izjava bi bila nemogua ako bi svaki dan predstavljao milione godina. Nema nikakvih naznaka u Bibliji da se s tvaranje ivota desilo tokom dugog perioda vremena.

Onaj ko prihvata biblijski izvetaj bie na istoj strani sa mnogim biblijskim linostima, kao i sa samim Bogom. Njemu e biti strana ideja o Bogu koji je stvarao tokom perioda od vie miliona godina, a onda traio od ljudi da obeleavaju sedmi dan kao uspomenu na Njegovo stvaranje za est dana. Biblija nam vie puta ponavlja da Bog uvek govori istinu, a mrzi la.49 d eset zapovesti, u kojima se kae da je On stvorio sve za est dana, predstavljaju najautoritativniju komunikaciju sa oveanstvom. t o bi bio udan Bog koji bi dopustio da njegovi proroci budu vekovima u zabludi po pitanju najvanijih tema o poecima, dok se nisu pojavili arls Lajel i arls d arvin da iznesu pravilan stav. Oigledno je da ne postoji nijedan nain da se pomiri biblijski izvetaj o poecima sa dugim geolokim periodima. povezivanje Biblije i nauke nije isto to i kompromis izmeu ova dva pogleda. Biblija ne doputa kompromis. i li je ona r e Boja ili je zbirka ljudskih mudrosti koja se predstavlja kao r e Boja. u Bibliji je mnogo vie izraen stav sve ili nita nego u nauci. d akle, odbacivanje biblijskog modela porekla ima mnogo veu tendenciju odbacivanja Biblije u celini, nego to bi odbacivanje evolucije negiralo nauku u celini.

Teoloki trendovi
Liberalni teoloki trendovi alegorijski posmatraju izvetaje o s tvaranju i potopu priklanjajui se u razliitoj meri savremenim naunim objanjenjima. kada to ine, oni prihvataju ona tumaenja istorijske nauke o prolosti koja je veoma teko potvrditi.50 Mogue je da su liberalni teolozi tako impresionirani uspehom eksperimentalne nauke da ne uoavaju njena ogranienja. t eolozi bi trebalo da budu mnogo oprezniji u prihvatanju disciplina koje im nisu bliske. Filozof nauke s tefan t olmin (s tephen t oulmin) sa Nortvestern univerziteta i univerziteta u ikagu upozorava teologe da ne slede nauku tako striktno istiui primere iz prolosti. On podsea da su u srednjem veku mnogi teolozi prihvatili aristotelove stavove i davali im autoritet koji prevazilazi njihovu pravu vrednost. kasnije su u bavljenju kosmologijom prihvatili mehanicistike ideje d ekarta i Njutna. t olmin dalje kae: u oba sluaja rezultati su bili nepovoljni. upetljavajui se previe duboko u njihova prvobitna nauna objanjenja, teolozi su propustili da uoe injenicu da aristotelovi i Njutnovi principi ne moraju zauvek biti zadnja re. i kada je dolo do radikalnih promena u prirodnim naukama, oni su bili nepripremljeni da se sa njima suoe. On, takoe, upozorava da e nastavljanje prihvatanja novih naunih teorija jednostavno stvoriti nove probleme teologiji koja e tokom perioda od jednog ili dva veka skrenuti sa puta, dok naunici ne promene miljenje o problemima u svojim disciplinama i ne naprave radikalne promene za koje su teolozi nekada bili nepripremljeni ... Bilo bi bolje ako bi se teolozi ogradili od nekih naunih ideja i ako ih ne bi prihvatali previe sistematski i nekritiki.51

320

321

predajui nauci autoritet Biblije, bar po pitanju razmatranja prirode, liberalni teolozi slabe sopstvenu osnovu, tako da Biblija vie nije autoritet. Za njih se koncepti porekla kreu sve vie u smeru naturalistike evolucije (modeli 2-8). kada se jednom odreknu autoriteta Biblije, oni dolaze na klizav teren, a kada se suoe sa istom naturalistikom filozofijom, oni otkrivaju da su mnoga vana pitanja ostala neodgovorena. Oni koji prihvataju kompromisne modele (modeli 2-7) imaju potrebu za boljim modelom od onog koji nudi samo nauka ili samo Biblija. Njima su naroito potrebni neki autoritativni izvori. Jedan od konzervativnih voa u teologiji karl Henri (c arl F. Henry) stavlja problem autoriteta u drugaiju ravan kada kae: t eologija ne zavisi od ureenog univerzuma, ve ureeni univerzum zavisi od Boga.52 Fiziar i nobelovac s tiven Vajnberg (s teven Weinberg) sa univerziteta t eksas izraava zabrinutost u vezi liberalne teoloke misli: Zastupnici liberalne religije su, u duhu, u odreenom smislu dalje od naunika, nego fundamentalisti i religiozni konzervativci. konzervativci vam bar, kao i naunici, kau da veruju u ono u ta veruju, jer misle da je to istina, a ne zato to ih to ini zadovoljnim i srenim. Mnogi sledbenici liberalne religije misle da ljudi mogu verovati u ta god hoe sve dotle dok njihova vera radi za njih i svi su u pravu. t ako neki veruju u reinkarnaciju, drugi u raj i pakao, trei u nestanak due prilikom smrti, i ni za koga od njih se ne moe rei da nije u pravu dokle god ih zadovoljava sopstveno verovanje. ako bi pozajmili frazu od s uzan Zontag (s usan s ontag), mi smo okrueni pobonou bez sadraja... Volfgang pauli (Wolfgang pauli) je jednom bio upitan da li misli da je odreeni nauni rad iz fizike, koji je pogreno shvaen, zaista pogrean. On je odgovorio da je takav opis veoma blag - rad uopte nije pogrean. Mislim da religiozni konzervativci nisu u pravu po pitanju svojih verovanja, ali oni bar ne zaboravljaju ta to znai zaista verovati u neto. Mislim da su zastupnici liberalne religije na pogrenom putu.53 i zgleda da bi za moderne i postmoderne teoloke trendove bilo korisno da se vrate autoritetu Biblije.

Problem skretanja
prelazni modeli, koje smo upravo analizirali, imaju veliki uticaj na verovanje mnogih religioznih ljudi. Zbog postojee popularizacije evolucije, koja traje vie od jednog veka, mnogi religiozni ljudi su se na odreeni nain prilagodili razliitim idejama progresivnog razvoja ivota tokom dugih perioda. r azoaravajue je videti da neke religijske grupe, koje su nekada visoko cenile autoritet Biblije, sada menjaju svoja verovanja. t o se deava polako i potajno.54 erozija broja religioznih ljudi je esto praena erozijom u verovanjima.55 Najznaajnije religijske grupacije u americi, koje su pres tale da veruju u Biblijski izvetaj o s tvaranju i u mnoge druge tradicionalne

biblijske koncepte, su poslednjih godina izgubile milione pristalica, dok su se najkonzervativniji religijski pokreti veoma razvili. Naroito je teko ubediti ljude da je biblijska religija ispravna kada tako mnogo njih tvrdi da je Biblija puna greaka, naroito po pitanju porekla. t eolog i sociolog r iard Nibur (H. r ichard Niebuhr),56 opisuje uobiajen istorijski tok religijske grupe. Nakon svog organizovanja, pojava nove generacije ubrzo menja karakter religijske grupe. pripadnici nove generacije su u retkim sluajevima tako revni kao njihovi preci, koji su izraavali svoja ubeenja estoko, na granici konflikta, reskirajui da budu progonjeni. Nove generacije smatraju da je teko izolovati se od okolnog sveta. Zbog tenje za bogatstvom i zbog prilagoavanja dominantnoj kulturi pravi se kompromis koji ih udaljava od prvobitne ideje, to se moe zapaziti u njihovom ponaanju. uskoro nova grupa postaje tradicionalna zajednica, koja je vie socijalna struktura nego prvobitno zamiljeni instrument reforme. t enje za vlau veoma brzo odvraaju napore religijske zajednice od religijskih stremljenja. s kretanje od Biblije i Boga je uobiajeni socioloki obrazac koji se vie puta ponavljao u biblijskoj istoriji. Bog je u vie navrata upotrebljavao drastine mere da ljude odvrati od takvih trendova. t akvi dogaaji kao to je potop, dugo lutanje i zrailjaca po pustinji, vavilonsko ropstvo, opisuju kako je teko, ali vano, izdrati takve pritiske. s avremene vaspitne ustanove, takoe, pokazuju odreenu tendenciju skretanja.57 Mnoge visoke obrazovne ustanove u americi (kao to su Obern univerzitet, Boston univerzitet, d artmut, Harvard, prinston, r oders, t afts, univezitet Juna kalifornija, Veslijan univerzitet, d ravni univerzitet Viita, i Jejl) zapoele su svoj rad kao religiozne ustanove, da bi zatim krenule putem sekularizacije i ve dugo nisu povezane sa religijom. Znaajno je da (bar prema saznanju autora) nema ustanove koja je bila sekularna, pa je postala religijska. Ovaj trend odvajanja od Boga ne iznenauje mnogo. poto su ve due vreme kolski programi sekularni, moglo se oekivati to to se desilo. d ravne i mnoge privatne obrazovne institucije retko kada doputaju, a kamoli podstiu religijske stavove. pojava skretanja od Boga javlja se kako u biblijskoj istoriji tako i u savremenim crkvama i u obrazovnim ustanovama. po mom miljenju, to je alosno. Osam modela objanjenja fosilnog zapisa opisanih u ovom poglavlju i brojni drugi prelazni koncepti koji se mogu smestiti izmeu njih ilustruju lako i neosetno udaljavanje od ideje nedavnog s tvaranja od strane Boga ka naturalistikoj evoluciji.

Zakljuci
kompromisni modeli izmeu s tvaranja i evolucije su loe definisani. t akvi modeli se ne zasnivaju ni na Bibliji, ni na injenicama iz prirode i imaju malo uporita bilo u jednom, bilo u drugom izvoru. Modeli se mogu

322

323

beskrajno predlagati, ali ako se ne mogu potvrditi ne bi im trebalo davati bilo kakvu ozbiljniju podrku. Moemo koristiti neke naune dokaze da bi indirektno poduprli bilo koji od modela koje smo razmatrali. Za neke od njih injenice su veoma oskudne. s a druge strane, Biblija podupire jedino koncept s tvaranja. postoji samo jedan biblijski model poetaka. po samim Boijim reima, On je sve stvorio u est dana. Vodee linosti Biblije takoe potvruju istinitost izvetaja o s tvaranju. prelazni modeli obezbeuju skretanje od koncepta s tvaranja i prihvatanje naturalistike evolucije. Ovo skretanje postepeno iskljuuje Boga. i ako mnoge tradicionalne religijske grupacije imaju tendencije u tom smeru, nadam se da e one uloiti napore u suprotnom smeru - u smeru Biblije i Boga.

LITERATURA 1. Huxley t H. 1893. d arwiniana: essays. NY and London: d . appleton and c o., p. 149. 2. Videti poglavlje 3 za neke od primera. 3. (a) Bibby c . 1959. t .H. Huxley: scientist, humanist and educator. NY: Horizon press, p. 236; (b) Bibby c . 1972. s cientist extraordinary: the life and scientific work of t homas Henry Huxley 1825-1895. NY: s t. Martins press, p. 97. 4. Za primer definisanja i/ili klasifikacije ema ovih razliitih pogleda, videti: (a) Bailey Lr . 1993. g enesis, creation, and creationism. NY and Mahwah, NJ: paulist press, p. 121-130; (b) Baldwin Jt . 1994. i nspiration, the natural sciences, and a window of opportunity. Journal of the adventist t heological s ociety 5(1):131-154; (c) ecker r L. 1990. d ictionary of science and creationism. Buffalo, NY: prometheus Books, p. 71, 208; (d) Johns WH. 1981. strategies for origins. Ministry 54(May):26-28; (e) key t d s. 1960. t he influence of d arwin on biology. i n: Mixter r L, editor. evolution and c hristian thought today. 2d ed. g rand r apids, Mi : Wm. B. eerdmans publishing c o., pp. 11-32; (f) Lewis Jp. 1989. t he days of creation: an historical survey of interpretation. Journal of the evangelical t heological s ociety 32:433-455; (g) Maatman, r . 1993. t he impact of evolutionary theory: a c hristian view. s ioux c enter, i a: d ordt c ollege press, p. 162-185; (h) Marsh FL. 1950. s tudies in creationism. Washington d c : r eview and Herald publishing assn., p. 22-55, 69-78; (i) Mci ver t a. 1989. c reationism: intellectual origins, cultural context, and theoretical diversity. phd dissertation, d epartment of anthropology. Los angeles, c a: university of c alifornia at Los angeles, p. 403-541. d ostupno u: ann arbor, Mi : university Microfilms; (j) Mitchell c . 1994. t he case for creationism. g rantham, england: autumn House Ltd., p. 191-202; (k) pinnock c H. 1989. c limbing out of a swamp: the evangelical struggle to understand the creation texts. i nterpretation 43(2):143-155; (l) r oth aa. 1980. i mplications of various interpretations of the fossil record. Origins 7:71-86; (m) t hompson B. 1995. c reation compromises. Montgomery, aL: apologetics press, i nc.; (n) Wilcox d L. 1986. a taxonomy of creation. Journal of the

american s cientific affiliation 38:244-250; (o) Young d a. 1987. s cripture in the hands of geologists (parts 1 and 2). t he Westminster t heological Journal 49:(s pring) 1-34, (Fall) 257-304. 5. Na primer: (a) korejevo (Ma c orey) (1994. Back to d arwin: the scientific case for deistic evolution. Lanham, Md , NY, and London: university press of america) korienje termina deistika evolucija moe se bolje uklopiti sa terminom teistike evolucije, onako kako se koristi u ovom poglavlju, dok (b) JW klotz (1970. g enes, g enesis and evolution. 2d ed., rev. s t. Louis: c oncordia publishing House, p. 477) koristi termin teistika evolucija za ono to predstavlja deistiku evoluciju. 6. Za pregled nekih od pogleda, videti: Young d a. 1995. t he biblical flood: a case study of the churchs response to extrabiblical evidence. g rand r apids, Mi : William B. eerdmans publishing c o., and c arlisle: t he paternoster press. 7. Videti poglavlje 9 za detalje. 8. 1. knjiga Mojsijeva 1. i 2. poglavlje. Videti takoe 2. knjigu Mojsijevu 20,11; 31,17. Neki takoe navode knjigu proroka i saije 45. poglavlje i knjigu o Jovu poglavlja 38-39., ali ti izvetaji se vie tiu Bojih atributa nego samog stvaranja. 9. Za opirniju diskusiju koja govori da se tu radilo o doslovnim danima od 24 asa, videti: Hasel g F. 1994. t he days of creation in g enesis 1: literal days or figurative periods/epochs of time? Origins 21:5-38. 10. Za dalju diskusiju, videti poglavlje 12. 11. Videti: Mci ver, pp. 461-473 (referenca 4i). 12. Za diskusiju o ovoj alternativi i slinim modelima, videti poglavlje 19. 13. Videti poglavlja 9, 10, 14. 14. Videti poglavlja 10 i 12 za detalje. 15. Videti literaturu u referenci 4, a naroito: (a) Mci ver, pp. 474-502 (referenca 4i). Videti takoe: (b) Fields WW. 1976. unformed and unfilled: the gap theory. Nutley, NJ: t he presbyterian and r eformed publishing c o. 16. uporediti 1. knjigu Mojsijevu 1,2 sa knjigom proroka i saije 45,18. 17. 1. knjiga Mojsijeva 1,2. 18. 1. knjiga Mojsijeva 1-2; 2. knjiga Mojsijeva 20,11; 31,17; knjiga Nemijina 9,6; psalam 146,6; knjiga proroka i saije 40,26.28; Jevanelje po Jovanu 1,3; d ela apostolska 4,24, koloanima poslanica 1,16. 19. Videti literaturu u referenci 4; takoe: (a) Baldwin Jt . 1991. progressive creation and biblical revelation: some theological implications. Origins 18:53-65; (b) g edney ek. 1950. g eology and the Bible. i n: american s cientific affiliation, editors. Modern science and c hristian faith: a symposium on the relationship of the Bible to modern science. Wheaton, i L: s cripture press Foundation, pp. 23-57; (c) pun ppt . 1987. a theology of progressive creationism. perspectives on s cience and c hristian Faith 39:919; (d) r amm B. 1954. t he c hristian view of science and s cripture. g rand r apids, Mi : Wm. B. eerdmans publishing c o.; (e) r oss H. 1994. c reation and time: a biblical and scientific perspective on the creation-date controversy. c olorado s prings, c O: Navpress; (f) s pradley JL. 1992. c hanging views of science and s cripture: Bernard r amm and the as a. perspectives on s cience and c hristian Faith 44:2-9.

324

325

20. 1. knjiga Mojsijeva 3,14-19. 21. r imljanima poslanica 5,12-19. 22. d obzhansky t . 1973. Nothing in biology makes sense except in the light of evolution. t he american Biology t eacher 35:125-129. 23. 1. knjiga Mojsijeva 1,31. 24. 1. knjiga Mojsijeva 1; 2. knjiga Mojsijeva 20,11. 25. Videti takoe Hasel (referenca 9). 26. Videti literaturu u referenci 4. t akoe: (a) Bube r H. 1971. Biblical evolutionism? Journal of the american s cientific affiliation 23:140-144; (b) g ibson LJ. 1992. t heistic evolution: is it for adventists? Ministry 65(1):2225; (c) Miller kB. 1993. t heological implications of an evolving creation. perspectives on s cience and c hristian Faith 45(3):150-160; (d) r amm, pp. 113, 280-293 (refe-renca 19d); (e) t eilhard de c hardin p. 1966. Mans place in nature: the human zoological group. Hague r , translator. NY: Harper & r ow, pp. 61-63. t ranslation of: La place de lhomme dans la nature. (Mogue je njegove poglede ovde uklopiti.); (f) Van d yke F. 1986. t heological problems of theistic evolution. Journal of the american s cientific affiliation 38:11-18. 27. knjiga proroka i saije 44,21-22. 28. Jevanelje po Luci 12,6. 29. knjiga proroka i saije 11,6; 65,25. 30. (a) key, p. 20-21 (referenca 4e). postoji mnotvo varijeteta deizma. Za saetak, videti: (b) aldridge aO. 1985. d eism. i n: s tein g , editor. t he encyclopedia of unbelief, Vol. 1. Buffalo, NY: prometheus Books, pp. 134-137. 31. Videti poglavlje 18 za detalje. 32. (a) key, p. 22 (referenca 4e); (b) Morris HM. 1992. pantheistic evolution. i mpact s eries No. 234. el c ajon, c a: i nstitute for c reation r esearch. 33. (a) arrhenius s. 1908. Worlds in the making. Borns H, translator. NY: Harper & r ow. t ranslation of: Varldarnas ulveckling and Manniskan infor varldsgatan; (b) Brooks J, s haw g . 1973. Origin and development of living systems. London and NY: academic press, pp. 354-355; (c) c rick F. 1981. Life itself: its origin and nature. NY: s imon & s chuster; (d) c rick FHc , Orgel Le. 1973. d irected panspermia. i carus 19:341-346; (e) Hoyle F, Wickramasinghe Nc . 1981. evolution from space: a theory of cosmic creationism. NY: s imon & s chuster; (f) von d niken e. 1969. c hariots of the gods? unsolved mysteries of the past. 2d ed. Heron M, translator. t oronto, NY, and London: Bantam Books. t ranslation of: erinnerungen an die Zukunft. 34. (a) key, p. 20 (referenca 4e); (b) Marsh, p. 53 (referenca 4h); (c) r amm, p. 113 (referenca 19d). 35. Videti poglavlja 4-8, 11. 36. uporedi tekst iz r imljanima poslanice 8,22, koji govori o degene raciji prirode nakon pojave greha, u odnosu na veoma dobro, prvobitno stvaranje, opisano u 1. knjizi Mojsijevoj 1,31. 37. 1. knjiga Mojsijeva 1,2. 38. psalam 90,4; 2. petrova poslanica 3,8. 39. Hasel (referenca 9). 40. Za neke nedavne poglede, od kojih svi ne prihvataju koncept alegorije, videti: (a) Bailey (referenca 4a); (b) r oss (referenca 19e); (c) Van

t ill HJ, s now r e, s tek JH, Young d a. 1990. portraits of creation: biblical and scientific perspectives on the worlds formation. g rand r apids, Mi : Wm. B. eerdmans publishing c o. 41. 2. petrova poslanica 3,3-6. Videti poglavlje 18 za vie detalja o ovom predvianju. 42. 1. petrova poslanica 3,20; 2. petrova poslanica 2,5. 43. r imljanima poslanica 5,12-14; 1. korinanima poslanica 11,8; 15,22,45; 1. t imotiju poslanica 2,13-14. 44. Jevrejima poslanica 11,4-7. d a li je apostol pavle autor Jevrejima poslanice, bilo je predmet rasprave tokom vekova, ali on je najozbiljniji kandidat. Ne postoji nijedan drugi religiozni lider iz tog vremena koji je ovde mogao izneti takve argumente. 45. Jevanelje po Mateju 19,4-6; Jevanelje po Marku 10,6. 46. Jevanelje po Mateju 24,37-38; Jevanelje po Luci 17,26-27. 47. knjiga proroka i saije 54,9. 48. 2. knjiga Mojsijeva 20,11; 31,17. 49. 4. knjiga Mojsijeva 23:19; psalam 119,163; prie 12,22; knjiga proroka i saije 45,19; t itu poslanica 1,2; Jevrejima poslanica 6,18; Otkrivenje 21,8. 50. Videti poglavlje 17. 51. t oulmin s . 1989. t he historicization of natural science: its implications for theology. i n: kng H, t racy d, editors. paradigm change in theology: a symposium for the future. khl M, translator. NY: t he c rossroad publishing c o., pp. 233-241. t ranslation of: t heologie - Wohin? and d as Neue paradigma von t heologie. 52. s pring B. 1985. a conversation with c arl Henry about the new physics. c hristianity t oday (1 February):26. 53. Weinberg s . 1992. d reams of a final theory. NY: pantheon Books, r andom House, pp. 257-258. 54. Za izvetaj o ovome u ujedinjenoj metodistikoj crkvi, videti: c hing k. 1991. t he practice of theological pluralism. adventist perspectives 5(1):6-11. 55. kelley d M. 1972, 1977. Why conservative churches are growing: a study in sociology of religion. 2d ed. s an Francisco, NY and Hagerstown: Harper & r ow. 56. Niebuhr Hr . 1957. t he social sources of denominationalism. NY: Meridian Books, pp. 19-20. 57. Na primer, videti: (a) Marsden g M. 1994. t he soul of the american university: from protestant establishment to established nonbelief. NY and Oxford: Oxford university press; (b) Marsden g M, Longfield BJ, editors. 1992. t he secularization of the academy. NY and Oxford: Oxford university press; s loan d . 1994. Faith and knowledge: mainline protestantism and american higher education. Louisville, kY: Westminster John knox press.

326

327

22. Nekoliko zakljunih rei

i stina se esto pomrauje, ali nikada ne gasi. - Livi 1

Zato smo ovde? Ovo pitanje je blisko povezano sa pitanjem koje smo postavili u prvom poglavlju: ta je istinito, naturalistika nauka ili Biblija? Nauka smatra da ovek nema svrhu postojanja. Biblija govori da oveanstvo ima svoju svrhu. u ranijim poglavljima smo analizirali koncept s tvaranja, evoluciju i prelazne modele. kratak pregled ranijih zakljuaka bio bi od koristi.

Rekapitulacija

Mnogi se pitaju ta je istinito: naturalistika nauka ili Biblija. Vano je imati na umu da ovekov nain razmiljanja ima tendenciju da prati preovlaujue miljenje. Zato je potrebno da budemo oprezni i da svoja opredelenja temeljimo na vrstim dokazima. u traganju za istinom treba da koristimo iroku bazu podataka, kao to smo to i inili, ukljuujui i nauku i Bibliju, koje nisu tako fundamentalno razliite kao to se obino pretpostavlja. Najvanije pitanje jeste: do kakvih istina dolazim kada posmatram i nauku (kao metodologiju) i Bibliju? Naturalistika nauka snano favorizuje evolucioni model porekla. Verovatno najozbiljniji izazov tom modelu jeste pitanje nastanka ivota. Najprostije forme ivota imaju na stotine razliitih, veoma sloenih, informaciono bogatih, specijalizovanih, prefinjenih molekula koji nisu mogli nastati sami od sebe, naroito ne u koncentraciji koja je potrebna za formiranje bilo koje vrste ivog sistema. Ni posle dva veka evolucionisti nisu otkrili zadovoljavajui mehanizam za svoj model. s ituacija se komplikuje kada se razmatraju napredniji organizmi. Oni poseduju dobro razvijene, sloene, nezavisne fizioloke sisteme koji ne funkcioniu dok svi delovi nisu prisutni. Nemogue je da su takvi sistemi mogli nastati iznenada uz pomo mnotva istovremenih, sluajnih mutacija iji smer promena nije predvien. t akoe je nemogue da su takvi sistemi nastali postepeno i da su nefunkcionalni delovi u razvoju mogli opstati pod pritiskom prirodne selekcije. tavie, mi danas ne moemo videti formiranje novih organa kod organizama. Naturalistika objanjenja ne

mogu odgovoriti na pitanje porekla naih posebnih mentalnih sposobnosti kao to su svesna moralnost i slobodna volja. problem nastanka postaje jo komplikovaniji sa otkriem programiranih sistema kao to su genetski kod, sistem za kontrolu gena i sistemi korekcije greaka pri kopiranju d Nk. Ono to sigurno znamo jeste da takvi sloeni sistemi ne mogu nastati sluajno - oni ukazuju na inteligentni dizajn kakav bismo oekivali od t vorca. Fosili naeni u sedimentnim slojevima Zemlje pokazuju opti smer od prostijih ka sloenijim organizmima. evolucionisti to objanjavaju postepenim razvojem. Meutim, fosilni obrazac prema sadanjem priznanju evolucionista pokazuje veoma nestabilne stope evolucije, gde se mnoge glavne grupe pojavljuju izuzetno naglo. Zastupnici s tvaranja ovakvu situaciju objanjavaju faktorima koji su delovali tokom potopa, kao i rasporedom organizama koji su iveli pre potopa. s adanji raspored organizama takoe prati isti obrazac kako se ide odozdo, od morskog dna, ka viim regionima Zemlje. Oekivali bismo da naemo slian redosled fosila i u sedimentima koji su nastali od prvobitnog kopna, koje je bilo postepeno erodirano kako su se izdizale vode potopa. kambrijumska eksplozija osnovnih tipova ivotinja mogla bi predstavljati duboka prepotopna mora. g eneralno odsustvo prelaznih fosila (nedostajuih karika) izmeu glavnih kategorija organizama negira teoriju evolucije. t akve praznine su naroito upadljive izmeu glavnih kategorija biljaka i ivotinja, u podrujima gde bi se oekivalo mnotvo prelaznih formi. g eologija je ponovo prihvatila katastrofika objanjenja Zemljine istorije. Zastupnici s tvaranja smatraju da je potop proizveo najvei deo sedimentnih slojeva na naoj planeti. t o ukazuje na rapidno taloenje tokom godine potopa. d okazi za to su: neobino rasporostranjenje nekih od tih naslaga, neobini, ali obimni pokazatelji podvodne aktivnosti na kontinentima, nekompletni ekoloki sistemi, kao i odsustvo dokaza za pretpostavku da je proteklo vie miliona godina izmeu nekih od tih slojeva, gde pronalazimo nedostatak glavnih delova geolokog stuba. erozija bi trebalo da bude veoma izraena na tim mestima prekida, ali injenice sa terena pokazuju da je ona veoma mala ili je uopte nema. spori rast koralnih grebena smatran je kao dokaz protiv nedavnog stvaranja, meutim ivi grebeni nekada mogu rasti veoma brzo. Fosilizovani slojevi zemlje sadre dokaze o biolokoj aktivnosti, kao to su otisci stopala i tragovi buenja koje su ostavili crvi. protivnici stvaranja ih posmatraju kao dokaz o dugim periodima vremena, a zastupnici stvaranja ih posmatraju kao rezultat aktivnosti organizama tokom godine potopa. r adiometrijsko datiranje je predstavljeno kao ozbiljan izazov nedavnom s tvaranju opisanom u Bibliji. Meutim, i zastupnici s tvaranja i oni koji osporavaju s tvaranje uklapaju podatke dobijene metodom ugljenika c -14 u svoje raunanje vremena, ali uklapanja koja vre zastupnici s tvaranja se

328

329

mnogo vie baziraju na injenicama. Mnogi radiometrijski podaci su pogreni. Zastupnici s tvaranja ukazuju na razliite uslove tokom potopa koji su mogli da utiu na tanost radometrijskih podataka. t eko je zamisliti da globalna katastrofa kao to je potop nije uticala na takve sisteme datiranja. pored toga, uestalost brojnih geolokih promena koje se danas odvijaju, kao to su erozija, vulkanska aktivnost i izdizanje planina, ukazuje na mnogo krae vreme od onog koje se pretpostavlja prema geolokoj vremenskoj skali. eksperimentalna nauka koja se danas praktikuje predstavlja izuzetno uspean metod za prouavanje prirode. ali ona nije tako uspena kada barata sa neponovljivim dogaajima iz prolosti (istorijska nauka) i malo nam moe rei o poreklu morala, svrhovitosti ili religije. Biblija ne samo da pokriva ta podruja, ve sadri i naune podatke. Vanbiblijski dokazi iz geografije, istorije i arheologije, kao i ispunjena proroanstva, naroito o dananjem negiranju s tvaranja i potopa, ukazuju na autentinost Biblije.3 Biblija objanjava borbu u prirodi kao posledicu pogrenih odluka ljudskih bia koja imaju slobodu izbora. Mada se postavljaju mnoga pitanja vezana za biblijski izvetaj, oigledno je da postoje adekvatni odgovori. Naturalistika nauka se suoava sa brojnim nedavnim otkriima koja postaju nesavladive prepreke za evoluciju. evolucija je najbolji model koji nauka moe ponuditi kada stoji u okvirima naturalistike filozofije. Naunici nisu spremni da je napuste i prihvate alternativu kao to je s tvaranje, koje moe reiti ove dileme. Neki smatraju da je Bog stvarao tokom dugih perioda vremena, ili da je On samo pokrenuo prvobitni ivot, ili da je koristio proces evolucije pri s tvaranju. pored problema koje smo ve spomenuli, takvi prelazni modeli oskudevaju u injenicama i nedefinisani su. Ni nauni podaci ni Biblija ne ukazuju na njih. Oni su interesantni, ali se skoro potpuno zasnivaju na pretpostavkama.

Nadmo preovlaujuih ideja

g odine 1712. dva lana parlamenta u Londonu - vojvoda Hamilton i lord Mohun - imali su neprijatan susret. Oni su vodili parnicu 11 godina i nisu bili prijatelji. kada je razmatran njihov sluaj pred javnim tuiocem, vojvoda Hamilton je kazao da jedan od kljunih svedoka koji je podupirao lorda Mohuna nije govorio istinu, niti je potovao pravdu. Lord Mohun je reagovao uvredljivim komentarom tvrdei da je dotini svedok poteniji i pravedniji od vojvode Hamiltona. Vojvoda nije odreagovao na ovaj prigovor i prilikom izlaska utivo je otpozdravio lorda. Niko nije pretpostavljao ozbiljnost situacije. t og jutra je glasnik lorda Mohuna dva puta pokuavao da nae vojvodu i pozove ga na dvoboj. konano ga je naao u restoranu i uruio mu poziv. Vojvoda je prihvatio izazov i dvoboj je ugovoren dva dana kasnije, u 7 sati pre podne, u nedelju 15. novembra, u Hajd parku. kao to je bio obiaj pozvali su i sekundante.

u ugovoreno vreme uesnici su doli u deo parka zvani r asadnik i pripremali su se za dvoboj. kada je sve bilo spremno, izvadili su svoje maeve i ustremili se jedan na drugoga. Lord Mohun je umro na licu mesta, a vojvoda Hamilton je izdahnuo dok ga je sluga nosio u bolnicu.4 t akvo ponaanje nam moe izgledati udno, ali nekada je bilo veoma moderno braniti ast u dvoboju. d voboji asti, koji su bili uobiajeni u srednjem veku, traili su ispravljanje linih uvreda. i ako se dueli nisu uvek zavravali smru, esto je bilo mrtvih. praksa plemia da nose maeve kao svakodnevnu odeu oteavala je situaciju. Najmanji nesporazumi, nastali pri igranju karata ili zbog sukoba pasa, postajali su razlog za dvoboj. Ova praksa je bila veoma popularna u Francuskoj, i taliji, Nemakoj, r usiji, engleskoj i i rskoj. i storijski izvetaji pominju cifru od oko 23 dvoboja dnevno u i rskoj.5 Oni su bili tako esti da je narod na njih obraao panju samo kad bi jedan ili obojica od uesnika umirali. Za vreme vladavine Henrija i V u Francuskoj vie od 4.000 francuskih dentlmena izgubilo je svoje ivote u dvobojima u toku 18 godina.6 Za vreme vladavine Luja Xi i i uobiajeno pitanje ujutru je bilo: d a li zna ko se borio jue?, a nakon ruka: d a li zna ko se borio ovog jutra? u periodu od 20 godina zabeleeno je 8.000 pomilovanja za ubistva u dvobojima.7 Ovakvo ponaanje je teko razumeti. Lina ast, ponos i osveta bili su vaniji od svega ostalog, ukljuujui i sam ivot. kao to je d ozef edison (Joseph addison) kazao u knjizi g ledalac (t he s pectator): s mrt nije dovoljna da zastrai ljude koji stvaraju sebi slavu prezirui je.8 u njihovim umovima ponos i osveta zbog navodnih uvreda imaju prednost nad svim drugim vrednostima. Ova uasna praksa nije bila prihvaena kod svih, i mnogi vladari su pokuavali da je ukinu, mada su neki od njih pasivno u njoj uestvovali. u engleskoj je Frensis Bekon (Francis Bacon) uoio teinu ovog problema. On je istakao da su koreni ovog prestupa u tvrdoglavosti, da ova besmislena smrt predstavlja najvei oblik kanjavanja.9 Bekon je ukazao da drutvo treba da utie na faktore koji dovode do dvoboja, umesto na same dvoboje, meutim, ova praksa je bila nastavljena. Vlade su donele mnoge zakone protiv dvoboja, ukljuujui i smrtnu kaznu u poljskoj, Minhenu i Napulju. Francuska monarhija im se naroito suprotstavila i izvrila je vie smrtnih kazni nad uesnicima dvoboja tokom vladavine Luja Xi V; meutim, dvoboji su je nadiveli. u americi ova praksa nije bila popularna sve do poetka 19. veka, kada se naglo proirila, naroito na jugu.10 u meuvremenu dvoboji su izgubili svoju popularnost i potovanje. Neozbiljne i zbunjujue kazne za uesnike, kao to je veanje njihovog tela nakon smrti u dvoboju, postale su deo prakse tokom odreenog vremena. Mnogo toga je napisano o posledicama ovih dvoboja. d onatan svift (Jonathan s wift) je ukazao da nema tete kada se kriminalci i budale

330

331

meusobno ubijaju;11 dok su drugi oznaavali dvoboj kao ivotinjsko ponaanje, ubistvo ili samoubistvo. Na sreu, sada je ta paradigma unitavanja ivota mrtva. d voboji dobro ilustruju veliki uticaj koji paradigme mogu imati, bez obzira to u njima moda nema logike i to iz njih proizilaze kobne posledice. Oni su se upranjavali vekovima. r anije smo spomenuli proganjanje vetica i alhemiju kao neke od dominantnih ideja koje su vladale, pa su nestale.12 d akle, valja biti oprezan da svoje poglede na svet ne zasnivamo samo na opte prihvaenim miljenjima.

Procenjivanje modela porekla

i z svega prethodno reenog proizilazi pitanje da li s tvaranje i evolucija predstavljaju samo privremeno miljenje u panorami kontinuiranog menjanja ideja. Ja mogu rei ne. Bez obzira na sve, istina postoji, i mi oekujemo da ona pobedi zabludu. koncept s tvaranja je ilav u svojoj izdrljivosti, ali sama izdrljivost nije test istinitosti. Moemo napraviti spisak argumenata koji podupiru s tvaranje, i spisak argumenata koji podupiru evoluciju, i uporediti ih. s pisak argumenata koji direktno podupiru koncepte koji se nalaze izmeu s tvaranja i evolucije, kao to su teistika evolucija i progresivno s tvaranje, veoma je mali. ali duina spiska ne mora biti odluujua, jer su neki argumenti mnogo bolji od drugih. u procenjivanju bi trebalo da obratimo posebnu panju na kvalitet argumenata, ali i na kvantitet. r ekapitulacija koju sam izneo ukljuuje brojne naune argumente koji podupiru biblijski model porekla. Znaajno je da moemo nai istorijske, arheoloke, paleontoloke i geoloke injenice koje podupiru Bibliju. Verovatno najvanija injenica jeste da ak i kada stotine hiljada naunika interpretira nauku pod okriljem evolucione paradigme, a samo mali broj njih u okvirima paradigme koncepta s tvaranja, mi jo uvek pronalazimo mnotvo dokaza koji podupiru Bibliju. kakva bi slika bila kada bi jedna polovina naunika bila na jednoj strani, a druga na drugoj? usuujem se da kaem da istraene injenice i zakljuci izneseni u pogledu porekla izgledaju veoma drugaije nego to danas tvrdi dominantni koncept evolucije. injenice koje se uklapaju u biblijski model nije teko nai. Jo jedno neprolazno pitanje ostaje: Moe li nauka, koja je tako uspena na eksperimentalnom planu, greiti po pitanju porekla? Njen uspeh nas lako moe zaslepiti. Nauka je tako uspena na eksperimentalnom polju da postoji preterano pouzdanje u nju na drugim podrujima, kao to je istorijska nauka. uprkos radu velikog broja naunika, vrsti dokazi za optu teoriju evolucije su retki. Filozof Hjuston s mit (Huston s mith), govorei o evoluciji, izraava svoju zabrinutost: Moja lina procena je da ni jedna druga teorija u savremenim umovima nema tako veliku prihvaenost na osnovu tako

malo dokaza.13 Fiziar Volfgang s mit (Wolfgang s mith) je takoe zabrinut zbog kvaliteta naunih injenica koje podupiru evoluciju: injenica je da je doktrina evolucije preplavila svet ne na osnovu snage njenih naunih dokaza, ve na osnovu toga da predstavlja gnostiki mit. Ona smatra da su organizmi nastali sami od sebe, to je u sutini metafizika tvrdnja, tako da je ovu teoriju nemogue nauno dokazati. u konanoj analizi evolucionizam je prava metafizika doktrina ukraena naunim odelom.14 d a li je evolucija prolazna paradigma koja e biti zaboravljena? Ja u se uzdrati od spekulacija. ali mogu rei da je njen opstanak nesiguran. Najnovija nauna otkria u molekularnoj biologiji ugroavaju njen opstanak.15 Meutim, ideje koje nisu racionalno zasnovane, kao to su alhemija ili dvoboji asti, mogu vekovima dominirati. s am in s tvaranja kao natprirodni dogaaj izuzetno je teko nauno proceniti, mada ne i njegove posledice koje vidimo u sloenosti prirode. Biblijski potop se lako moe analizirati na osnovu geolokih slojeva, ali tu ipak baratamo sa istorijskom naukom. d a li to znai da je s tvaranje iracionalan koncept? Ja kaem ne. vrsti dokazi iz molekularne biologije i stene koje ukazuju na rapidno taloenje potvruju opravdanost koncepta s tvaranja. kako god bilo, neki od znaajnih dokaza za s tvaranje ne dolaze direktno iz opaanja, ve iz neuspeha alternativnih teorija (kao to je evolucija) u pokuaju da predloe verodostojan mehanizam. Nekad nismo zadovoljni indirektnim dokazima, ali esto je to sve to imamo i treba da se okrenemo svim informacijama koje nam stoje na raspolaganju.

Zakljuci
s ledi moja lina procena: ja ne mogu prihvatiti ideju da Bog ne postoji. priroda je previe kompleksna i njeno postojanje je tako znaajno za mene da ne mogu verovati da su sve sloenosti i precizna uravnoteenja koje vidim oko sebe produkt sluaja. sve to mora imati svog d izajnera. ako postoji d izajner, ja oekujem da postoji odreeni vid komunikacije sa Njim. Bio bi to udan t vorac koji bi dizajnirao proces miljenja i svesni um, a da ne komunicira sa nama. Ja oekujem komunikaciju i ja uoavam komunikaciju. Biblija je najbolji kandidat za davanje odgovora na sloena pitanja. pisana od strane vie od dvadeset autora, ona sadri neobinu unutranju povezanost i sklad sa istorijom, arheologijom i prirodom. Mi u ovom trenutku nemamo odgovore ba na sva pitanja,16 ali meu svim modelima koji postoje koncept s tvaranja opisan u Bibliji je bez premca. On odgovara na veinu pitanja. kada sam analizirao modele nastanka koji podrazumevaju duge periode vremena, kao to su deistika evolucija, teistika evolucija ili progresivno s tvaranje, nijedan od njih nije bio ubedljiv kao koncept s tvaranja opisan u Bibliji. t akvi modeli veoma oskudevaju u injenicama. Jedan od razloga za prihvatanje biblijskog s tvaranja jeste i dokaz za rapidno taloenje geolokih

332

333

slojeva.17 d rugi je sama Biblija, koja predstavlja knjigu bez premca.18 ako postoji Bog, teko je pomiriti Bibliju kao Njegovu re koja je jasna po pitanju nedavnog s tvaranja, sa razliitim alternativama. ako neko eli da prihvati Boga kao s tvoritelja, on mora imati na umu da je Bog svemogu. Bogu nisu potrebne duge epizode stvaranja. konano, sam Bog kae da je On sve stvorio za est dana.19 Mnogi koji prihvataju kompromisne modele rado prihvataju nadu o venom spasenju koju Bog nudi, iako odbacuju biblijski izvetaj o s tvaranju i potopu.20 Neki mogu biti istrajni u prihvatanju Boje potvrde izvetaja o s tvaranju i potopu, a da odbace Njegovo spasenje! d a li nas Bog obmanjuje kada tretira s tvaranje i potop kao doslovne izvetaje? ako nas Bog obmanjuje, onda Njegovo spasenje, kao i Biblija, predstavljaju iluziju. Mi se onda vraamo naturalistikoj evoluciji i njenim mnogobrojnim problemima. ako je biblijski Bog istinit, ne bismo oekivali od Njega da nam daje pogrene informacije o poreklu. i znenauje me da teorija evolucije opstaje i pored nedostatka vrstih dokaza.21 t akvo stanje stvari najbolje moemo objasniti sociolokim uzrocima kao i u sluaju ostalih paradigmi i trendova koji su postojali nekada vekovima, iako su imali malo osnova. evolucija je najbolje objanjenje porekla koje naturalistika nauka moe dati. Nauka moe ponuditi nova objanjenja koja navodno osporavaju koncept stvaranja, ali sve dok se ne ponudi model koji bolje objanjava sloenost u prirodi i smisao postojanja, ona ne moe adekvatno odgovoriti na najvanija pitanja. Nauka e u budunosti postati svesnija svog ogranienog polja delovanja i prihvatie vrednost drugih disciplina. t ada, i samo tada, nauka moe znaajno doprineti istini. Ovo poglavlje smo poeli pitanjem: Zato smo mi ovde? koncept s tvaranja odgovara na ovo pitanje bolje nego ijedan drugi model. koncept s tvaranja daje kvalitetne, razumne i adekvatne odgovore na velika pitanja smisla, svrhe, dunosti i nae line sudbine. Mnogi ljudi formiraju svoj pogled na svet na osnovu nauke. i ako je nauka dostojna potovanja, ona predstavlja nekompletan pogled na svet. d rugi opet zasnivaju svoje stavove na Biblije. ali i to je ogranien pogled, jer nas sama Biblija ohrabruje da istraujemo i uimo iz Boje tvorevine.22 Za mene, najadekvatniji prilaz je povezivanje nauke i Biblije.

delusions and the madness of crowds. NY: Farrar, s traus and g iroux, p. 681. 5. (a) Mackay, p. 686 (referenca 4). d ruga literatura o istorijskom razvoju dvoboja ukljuuje: (b) Basnage M. 1740. d issertation historique sur les d uels et les ordres de c hevaliere. r ev. ed. Basel: Jean c hrist, p. 4; (c) Bataillard pc . 1829. du duel, considr sous le rapport de la morale, de lhistoire, de la lgislation et de lopportunit dune loi rpressive. paris, p. 14. 6. Mackay, p. 666 (referenca 4). 7. i bid., p. 668. 8. addison J. [n.d.]. t he spectator: religious, moral, humorous, satirical, and critical essays, Vol. 2. NY: Hurst & c o., p. 210. 9. Bacon F. 1614. t he charge of s ir Francis Bacon knight, his Maiesties attourney generall, touching d uells. London: r obert Wilson, p. 18. 10. kane Ht . 1951. g entlemen, swords and pistols. NY: William Morrow & c o., p. x. 11. kao to je izneseno u Mackay, p. 679 (referenca 4). 12. Videti poglavlje 2. 13. s mith H. 1976. Forgotten truth: the primordial tradition. NY, Hagerstown and s an Francisco: Harper & r ow, p. 132. 14. s mith W. 1988. t eilhardism and the new religion: a thorough analysis of the teachings of pierre t eilhard de c hardin. r ockford, i L: t an Books and publishers, p. 242. 15. Videti poglavlje 8. 16. Videti poglavlja 10 i 14. 17. Videti poglavlja 13 i 15. 18. Videti poglavlja 1 i 18. 19. 2. knjiga Mojsijeva 20,11. 20. Jevanelje po Mateju 19,4-6; 24,37-38; Jevanelje po Marku 10,6; Jevanelje po Luci 17,26-27. u poglavlju 21 iznose se potvrde razliitih autora Biblije. 21. Videti poglavlja 4-8, 11. 22. Na primer, psalam 19,1-4; r imljanima poslanica 1,19-20.

LITERATURA 1. Livy. c 10. History of r ome, XXi i . Quoted in: Mencken HL, editor. 1942. a new dictionary of quotations on historical principles from ancient and modern sources. NY: alfred a. knopf, p. 1220. 2. Ovaj pregled je zasnovan na materijalu iznesenom u prethodnom poglavlju. adekvatne injenice nalaze se u poglavljima 1-21. 3. 2. petrova poslanica 3,3-6. 4. kao to je zabeleeno u: Mackay c . [1852] 1932. extraordinary popular

334

335

Renih strunih termina

1. Knjiga Mojsijeva: prva knjiga Biblije. i zvetaji o s tvaranju i potopu se nalaze u njenih prvih 11 poglavlja. Alhemija: pokuaji nalaenja slobodnih supstanci, naroito u srednjem veku. Ona ukljuuje pretvaranje osnovnih metala u zlato i traganje za eliksirom ivota. Amino-kiselina: Organski molekul azotne amino-grupe. amino-kiseline su molekuli (biomonomeri) ijom kombinacijom se dobijaju proteini. ivi organizmi imaju 20 vrsta amino-kiselina. Baza (DNK): Videti Nukleotidna baza. Bazalt: Magmatska stena tamne boje sa malim kristalima, koja nastaje brzim hlaenjem magme. Biblijski Potop: g lobalna katastrofa opisana u prvoj knjizi Biblije (1. knjizi Mojsijevoj), kada su vode potopa unitile svet. Biomonomer: r elativno prost organski molekul, kao to je aminokiselina ili nukleotid, koji se moe kombinovati sa drugim slinim molekulima pri formiranju dugih biopolomera. Biopolimer: Veliki molekul u obliku lanca sainjen od hemijski povezanih biomonomera. Videti Biomonomer. Carstvo: Videti pod klasifikacija organizama. Deistika evolucija: koncept koji kae da je Bog, obino smatran kao bezlian, stvorio univerzum, a verovatno i ivot u dalekoj prolosti, ali On nije aktivno ukljuen u dananja zbivanja. Diskordancija: prekid taloenja u sedimentom sloju. prekid ili hijatus formira u slojevima stratigrafski zapis. DNK: uobiajena skraenica za dezoksiribonukleinsku kiselinu koja formira dugi molekul nalik lancu i koja kodira genetsku informaciju organizma. d Nk molekul moe imati milione meusobno spojenih nukleotidnih baza. Videti Nukleotid. Doba prosvetiteljstva: Filozofski pokret u evropi tokom 18. veka. On je uzdrmao tradicionalne vrednosti i doktrine istiui individualizam i ovekov napredak. Ekosistem: Zajednica organizama koji ulaze u meusobne odnose. Empirizam: Verovanje da se znanje izvodi iz istog iskustva. Epikontinentalan: koji se nalazi na kontinentu ili kontinentalnom sprudu, kao to je epikontinentalno more.

Epizodian: s topa promena koja se povremeno menja. Eroziona diskordancija: d iskordancija sa dokazima o eroziji izmeu paralelnih slojeva koji lee iznad i ispod erozione diskordancije. Videti t ektonsko-eroziona diskordancija. Evolucija: r azvoj od jednostavnog ka sloenom. Bioloka evolucija obino ukljuuje nastanak ivota od neive materije, a nakon toga razvoj sloenih organizama od jednostavnih tokom dugih perioda vremena. Familija: Videti pod klasifikacija organizama. Fanerozoik: d eo geolokog stuba od kambrijuma do danas. sadri mnotvo fosila, a geolozi su ga podelili na ere: paleozoik, mezozoik i kenozoik. Formacija: g rupa stenskih slojeva ili telo magmatske ili metamorfne stene koja ima izvesne jedinstvene karakteristike zajednike za tu jedinicu, a razliite od susednih jedinica; obino je velikih razmera. Fosil: Ostaci, tragovi, ili injenice o nekadanjim ivotinjama i biljkama. Gea: Hipoteza da iva materija na Zemlji kolektivno formira samoregulacioni sistem koji favorizuje nastavak ivota. Genetski inenjering: t ehnologija manipulisanja sa d Nk. Geoloki stub: prikaz vertikalnog rasporeda i klasifikacije perioda u slojevima Zemljine kore. Granit: krupnozrna kristalasta stena sastavljena od svetlih i tamnih kristala; neki smatraju da nastaje metamorfizmom sedimentnih stena ili laganim hlaenjem magme. Greben: Vertikalni izdanak stena. Videti pravi greben. Hijatus: prekid, nedostajanje slojeva u redosledu sedimenata. Homeoboks: s ekvence d Nk koje su sline i koje su naene kod razliitih organizama. povezane su sa genima koji kontroliu fiziki razvoj. Istina: Ono to je u skladu sa injenicama ili realnou. Istorijska nauka: aspekt nauke koji je tee testirati i predvideti. esto je povezana sa prouavanjem prolosti koje je veoma subjektivno. Kambrijum: Najnii deo (period) fanerozoika u geolokom stubu. t o je najnii deo koji je bogat fosilima. Kambrijumska eksplozija: t ermin koji ukazuje na injenicu da kako se kreemo na gore u geolokom stubu nailazimo na iznenadnu pojavu skoro svih ivotinjskih tipova u kambrijumu. Katastrofizam: t eorija koja barata fenomenima koji su izvan naeg iskustva o prirodi i koji su uveliko izmenili Zemljinu koru snanim, iznenadnim, ali kratkotrajnim dogaajima koji su manje ili vie globalnog karaktera. Kenozoik: Najvii od tri glavna dela fanerozoika. Videti Fanerozoik. Klasa: Videti pod klasifikacija organizama. Klasifikacija organizama: Biolozi koriste sledei hijerarhijski sistem. kategorije koje se nalaze ispod drugih kategorija predstavljaju podgrupu one iznad nje.

336

337

c arstvo (r egnum) t ip (phylum) - ivotinje; r azdeo (d ivisio) - biljke klasa (c lassis) r ed (Ordo) Familija (Familia) r od (g enus) Vrsta (s pecies) Krenjak: s edimentna stena koja sadri vie od 50% c ac O3, esto bele do sive boje, nastala taloenjem krenjaka u vodi bilo neorganskog bilo organskog porekla. Kretanje kontinenata: pomeranje kontinenata uzrokovano kretanjem ploa litosfere koje se nalaze ispod njih . Videti takoe t ektonika ploa. Lamina: s loj sedimente stene debljine manje od 1 centimetra. Magmatske stene: s tene nastale od usijanog materijala (magme). Mezozoik: s rednji od tri glavna dela fanerozoika. Videti Fanerozoik. Metodoloka nauka: Nauka koja je otvorena za irok spektar objanjenja, ukljuujui i s tvaranje od strane inteligentnog d izajnera. pioniri savremene nauke su posmatrali prirodu kao Boju tvorevinu i bili su metodoloki naunici. Ona je suprotna naturalistikoj nauci koja prihvata samo mehanicistika objanjenja. Videti takoe Nauka i Metodoloka nauka. Molekularni sat: koncept koji kae da se promene u nukleinskim kiselinama deavaju ravnomerno i zbog toga se mogu koristiti u procenjivanju vremena za evolucione promene. Morfologija: prouavanje formi i oblika organizama i njihovih delova. Mutacija: Manje ili vie stalna genetska promena. Nanosni tok: Veliki pokreti fragmenata stena, tla i mulja, kod kojih je veina estica vea od zrna peska. Naturalistika nauka: Objanjenja prirode koja doputaju samo prirodne fenomene, iskljuujui tako Boju aktivnost, ili bilo ta natprirodno. Videti takoe Metodoloka nauka. Naturalizam: Verovanje da su samo naturalistika (mehanicistika) objanjenja ispravna. On iskljuuje natprirodna objanjenja. Nauka: proces prouavanja prirode prikupljanjem injenica i obezbeivanje objanjenja i interpretacija o njoj. Videti takoe Metodoloka nauka i Naturalistika nauka. Nukleotid: Osnovna jedinica d Nk sastavljena od nukleotidne baze u kombinaciji sa fosfatom i pentozom. poredak nukleotidnih baza odreuje genetsku informaciju u d Nk i r Nk. Videti Nukleotidna baza. Nukleotidna baza: kruni molekul koji sadri azot; slui kao jedna od osnovnih jedinica nukleotida. pet razliitih vrsta u d Nk i r Nk jesu: adenin, guanin, citozin, uridin (jedino kod r Nk) i timin. Videti Nukleotid. Orogeneza: proces formiranja planina, naroito izdizanje, nabiranje i navlaenje.

Paleoantropologija: d eo antropologije koji se bavi ljudskim fosilima i njihovim precima. Paleontologija: prouavanje fosila biljaka i ivotinja. Paleozoik: Najnii od tri glavna dela fanerozoika. Videti Fanerozoik. Panteistika evolucija: koncept koji kae da je Bog priroda i da se Bog razvija kroz evoluciju. Parakonkordancija: d iskordancija kod koje ne uoavamo povrinu erozije, a povrine ispod i iznad su paralelne, bez sekvence izmeu njih. Paradigma: koncept opteprihvataen kao istina, koji utie na interpretaciju injenica. Potop: Videti Biblijski potop. Pozitivizam: Verovanje u prvenstvo pozitivnih injenica i fenomena, iskljuujui svaku spekulaciju. On zagovara da je jedina vrsta znanja ona nauna. Pravi greben: s truktura koja nastaje sporom aktivnou morskih organizama i otporna je na talase. Nekada se naziva bioherm ili autohtoni greben. Videti g reben. Prekambrijum: s lojevi stena koji lee ispod kambrijuma. u prekambrijumu skoro da nema fosila za razliku od kambrijuma i stena iznad kambrijuma koje sadre mnotvo fosila. Progresivno Stvaranje: koncept da je Bog stvorio ivot na Zemlji u seriji progresivnih koraka tokom dugih perioda vremena. Pseudofosil: s truktura za koju se mislilo da je fosil, a kasnije se pokazalo da je neorganskog porekla. Racionalan: r azuman, razborit, u skladu sa injenicama. Razdeo (biljke): Videti klasifikacija organizama. Red: Videti pod klasifikacija organizama. Religija: prihvatanje ili odbacivanje odreenih verovanja. esto je povezana, ali i ne mora da bude sa proslavljanjem Boga. RNK: uobiajena skraenica za ribonukleinsku kiselinu; slina je d Nk, sa delimino drugaijom vrstom eera i delimino drugaijom grupom nukleotidnih baza. Videti d Nk i Nukleotidna baza. Rod: Videti pod klasifikacija organizama. Sediment: Bilo kakve estice bilo koje veliine, transportovane ili nataloene nakon transporta. t ransport se obino odvija delovanjem vode, vetra ili leda. Sedimentna stena: s tena formirana od fragmenata koji su transportovani najee vodom ili taloenjem iz rastvora. Videti s ediment. Sloj: s tratigrafska jedinica. s loj (ili naslaga) sedimenta ogranien je sa dve povrine koje su aproksimativno paralelne, i odlikuje se otrim kontaktima (obino vidljivim) meu sedimentima. Spontana generacija: r azvoj ivih organizama od neive materije. Stromatolit: s edimentna struktura sastavljena od uzastopnih tankih

338

339

lamina. s tromatoliti su esto okrugli, ali veoma variraju u obliku i veliini (u rasponu su od milimetra do metra). Oni nastaju taloenjem tankog sloja mikroorganizama i minerala koji formiraju lamine. Videti Lamina. Stvaranje: Biblijski koncept porekla. Bog je sve stvorio za est doslovnih dana pre nekoliko hiljada godina. Teistika evolucija: koncept da se ivot razvio tokom dugog perioda vremena kao rezultat delovanja Boga udrueno sa evolucionim procesom. Teologija: podruje prouavanja koje se naroito bavi Bogom i Njegovom vezom sa svetom. Teorija ekoloke zonacije: t eorija po kojoj je redosled fosila, na koji nailazimo u geolokom stubu, proistekao iz ekolokog rasporeda organizama pre biblijskog potopa. postepeno izdizanje voda potopa unitilo je u sekvencama prepotopne ekoloke zone. Za prepotopnu ekologiju se pretpostavlja da je bila drugaija od dananje ekologije. Tektonika ploa: koncept pomeranja velikih ploa koje lee ispod okeanskog dna i kontinenata. Videti takoe kretanje kontinenata. Tip (ivotinje): Videti pod klasifikacija organizama. Turbidit: s edimentna stena nataloena od strane turbiditnog toka. Videti t urbiditni tok. Turbiditni tok: Nizbrdni, podvodni, gusti tok sainjen od prikupljenog sedimenta. Ovaj tok ima veu gustinu od vode i tee po karakteristinom obrascu, ostavljajui rasprostranjenu naslagu zvanu turbidit. Uniformizam: t eorija koja tvrdi da su geoloki procesi koje danas posmatramo delovali na isti nain i sa istim brzinama i u prolosti. Ova teorija ne iskljuuje neke lokalne katastrofe. Varva: s loj sedimenta obino sainjen od krupnijih i sitnijih segmenata, za koji se smatra da se nataloio u toku jedne godine. Vrsta: g rupa slinih organizama koji se ukrtaju i daju potomstvo sa slinim strukturama, funkcijama i graom.

SADRAJ
pr ed g OVOr ............................................................................ 5 pi t aNJa 1. Nepr OLaZNO pi t aNJe ....................................................... 11 - Neprolazno pitanje: ta je istinito, nauka ili Biblija? ................ 12 - s ukob .................................................................................. 13 - r at nad ratovima ................................................................. 16 - ta podrazumevamo pod s tvaranjem i evolucijom? ................. 20 - konflikt i tanost .................................................................. 20 - Zakljuci .............................................................................. 22 2. t r eNd OVi r aZMi LJaNJa................................................... 26 - kretanje kontinenata ............................................................ 26 - alhemija .............................................................................. 30 - Lov na vetice ...................................................................... 32 - paradigme i istina ................................................................. 33 - i stina - ugroena vrsta ......................................................... 34 - Zakljuci .............................................................................. 36 3. s pOJ Bi BLi Je i Nauke ........................................................ 39 - Nauka i Biblija: Ne tako nepomirljivi partneri .......................... 39 - Biblijska pozadina nauke ....................................................... 40 - r eligijska posveenost osnivaa savremene nauke .................. 41 - r eligija i savremeni naunici ................................................. 42 - Vanost irokog pristupa ....................................................... 43 - d eus ex machina .................................................................. 45 - d a li je s tvaranje nauka, a evolucija religija? ......................... 46 - Vanije pitanje ..................................................................... 47 - Zakljuci .............................................................................. 47 i Vi Or g aNi ZMi 4. kakO Je Nas t aO i VOt ? ................................................... 53 - Verovanja tokom istorije ....................................................... 53 - prosti organski molekuli (biomonomeri) ................................. 55 - s loeni organski molekuli (biopolimeri) .................................. 58 - elija ................................................................................... 61 - d ruge ideje .......................................................................... 64 - Zakljuci .............................................................................. 65

340

341

5. pOt r ag a Za eVOLuc i ONi M MeHaNi ZMi Ma ....................... 69 - Lamarkizam ........................................................................ 70 - d arvinizam ......................................................................... 71 - Mutacije .............................................................................. 73 - pogled na mutacije iz ugla zastupnika s tvaranja .................... 75 - s avremena sinteza .............................................................. 76 - r azliitost ........................................................................... 78 - potreba za opreznou ......................................................... 78 - Zakljuci ............................................................................. 78 6. Od s LOeNOg ka JO s LOeNi JeM .................................. 81 - argument dizajna ................................................................ 81 - Meuzavisnost .................................................................... 85 - Znaaj slinosti ................................................................... 86 - Oko i evolucija .................................................................... 87 - s loenost oka ...................................................................... 91 - d a li je oko okrenuto naopako? ............................................ 93 - d rugi primeri dizajna ........................................................... 94 - Zakljuci ............................................................................. 95 7. pOr ekLO OVeka ........................................................... 102 - kako je nastao ovek? ....................................................... 104 - Fosilni nalazi ..................................................................... 105 1. australopitekus ........................................................ 106 2. Homo habilis ............................................................ 106 3. Homo erectus .......................................................... 106 4. arhaini Homo sapiens ............................................. 106 - poreklo ljudskog uma ........................................................ 109 - Zakljuci ........................................................................... 110 8. d r ug a Bi OLOka pi t aNJa .............................................. 115 - t radicionalisti i kladisti ....................................................... 115 - g radualisti i punktualisti ..................................................... 116 - s elekcionisti i neutralisti ..................................................... 117 - Molekularni evolucioni sat .................................................. 118 - kompleksnosti otkrivene molekularnom biologijom ............... 121 - Neobini evolucionistiki koncepti ....................................... 123 - kuda ide evolucija? ............................................................ 124 - Zakljuci ........................................................................... 126 FOs i Li 9. FOs i LNi Zapi s ................................................................ 133 - Fascinantnost fosila ........................................................... 133 - kako nastaju fosili ............................................................. 135 - problem pseudofosila ........................................................ 136

- g eoloki stub ...................................................................... 139 - kratak pregled geolokog stuba ........................................... 140 - Neslaganja po pitanju nastanka fosila ................................... 143 - Zakljuci ............................................................................. 143 10. g eOLOki s t uB i kONc ept s t Var aNJa .......................... 147 - Fosili i s tvaranje .................................................................. 147 - ivot u dubljim stenama ...................................................... 150 - s tvaranje i ivot u dubljim stenama ..................................... 151 - s tvaranje i fosili fanerozoika ................................................ 152 - Faktor pokretljivosti ............................................................. 153 - Faktor plovnosti .................................................................. 153 - t eorija ekoloke zonacije ..................................................... 154 - problemi vezani za teoriju ekoloke zonacije ......................... 155 - injenice koje podupiru teoriju ekoloke zonacije .................. 157 - Zakljuci ............................................................................. 157 11. t a FOs i Li s Ved Oe O eVOLuc i Ji .................................. 162 - s tope evolucionih promena i fosilni zapis .............................. 162 - prekidi u fosilnom zapisu ..................................................... 165 - Nedostajue karike ............................................................. 168 - kompletnost fosilnog zapisa ................................................. 170 - preovlaujua slika ............................................................. 172 - Zakljuci ............................................................................. 172 s t eNe 12. kat as t r OFe: ONa NaJVea ........................................... 179 - s luaj iz istorije .................................................................. 179 - katastrofizam i uniformizam ................................................ 181 - primeri rapidnog delovanja .................................................. 184 - Biblijski potop ..................................................................... 186 - potop i sedmica stvaranja ................................................... 187 - d a li je biblijski potop bio lokalni dogaaj? ........................... 187 - Modeli potopa ..................................................................... 188 - g eoloki faktori povezani sa potopom ................................... 190 - Zakljuci ............................................................................. 194 13. g eOLOki d OkaZi Za g LOBaLNi pOt Op ......................... 198 - Velika podvodna aktivnost na kontinentima ........................... 198 - iroko rasprostranjene sedimentne naslage .......................... 200 - Nekompletni ekosistemi ....................................................... 201 - prekidi u sedimentnim slojevima .......................................... 203 - Zakljuci ............................................................................. 211 14. pi t aNJa O Vr eMeNu ....................................................... 215 - koralni grebeni .................................................................... 216

342

343

- d nevne linije rasta korala .................................................. 216 - Fosilni koralni grebeni ........................................................ 218 - g nezda dinosaurusa u fosilnom zapisu ................................ 220 - kanali crva ........................................................................ 222 - Lamine ............................................................................. 222 - uzastopne fosilizovane ume ............................................. 224 - d ruga pitanja vezana za vreme .......................................... 224 - Odreivanje starosti metodom ugljenika c -14 ..................... 224 - Odreivanje starosti metodom kalijum-argon ...................... 228 - Zakljuci ........................................................................... 231 15. Neka g eOLOka pi t aNJa O g eOLOkOM Vr eMeNu ...... 242 - erozija kontinenata ............................................................ 243 - Vulkanska aktivnost ........................................................... 246 - i zdizanje planina ............................................................... 247 - Zakljuci ........................................................................... 248 pr Oc eNa Nauke i Bi BLi Je 16. Nauka: pr ed i VNa OBLas t ............................................ 257 - g enetski inenjering .......................................................... 257 - r azvoj organizama ............................................................ 259 - elektronsko upravljanje ..................................................... 262 - Zakljuci ........................................................................... 262 17. Nauka i i s t i Na: Neka pi t aNJa .................................... 264 - Nauka - ta je to? ............................................................. 264 - Nauka operie samo sa delom realnosti .............................. 265 - i storijska nauka ................................................................. 266 - emocionalizam u nauci ...................................................... 267 - prevare u nauci ................................................................. 270 - d ominacija paradigme i promena ....................................... 272 - Zakljuci ........................................................................... 272 18. Bi BLi Ja: Net O NeOBi NO ........................................... 275 - prihvatanje Biblije ............................................................. 275 - i storijska autentinost ....................................................... 276 - arheoloka autentinost ..................................................... 277 - prie o potopu .................................................................. 278 - predvianje budunosti ..................................................... 283 - Zakljuci ........................................................................... 285 19. pi t aNJa O Bi BLi Ji ......................................................... 289 - pitanje patnje ................................................................... 289 - d ogaaji u sedmici stvaranja ............................................. 291 - d okumentarna hipoteza ..................................................... 293 - Zakljuci ........................................................................... 295

Neki ZakLJuc i 20. d a Li Je Nauka u kr i Zi ? ............................................... 303 - Neka filozofska razmatranja ................................................. 304 - Noviji trendovi .................................................................... 306 - evolucija: t eorija u krizi ....................................................... 307 - kada nauka napravi svoju najveu greku ............................ 308 - Zakljuci i jedna sugestija .................................................... 310 21. aLt er Nat i Ve i ZMeu s t Var aNJa i eVOLuc i Je .............. 314 - Modeli ................................................................................ 314 - povezanost razliitih interpretacija sa naunim injenicama ............................................................ 319 - Veza razliitih interpretacija sa Biblijom ................................ 320 - t eoloki trendovi ................................................................. 321 - problem skretanja ............................................................... 322 - Zakljuci ............................................................................. 323 22. NekOLi kO ZakLJuNi H r ei .......................................... 328 - r ekapitulacija ..................................................................... 328 - Nadmonost preovlaujuih ideja ......................................... 330 - procenjivanje modela porekla .............................................. 332 - Zakljuci ............................................................................. 333 r eNi k s t r uNi H t er Mi Na ................................................. 336 s ad r aJ .............................................................................. 341

344

345