PRIVATNI @IVOT U SRPSKIM ZEMQAMA U OSVIT MODERNOG DOBA ISTORIJA PRIVATNOG @IVOTA

ISTORIJA PRIVATNOG @IVOTA PRIVATNI @IVOT Filii Arijes U SRPSKIM @or` Dibi ZEMQAMA U OSVIT MODERNOG DOBA
iriredio iriredili

Aleksandar Fo{i}

(NE)SPORNO U@IVAWE: POJAVA KAFE I DUVANA

Kada se sto raspremi posle jela ... Svi posedaju kao malopre pa ~ekaju da im se donese kafa. I veoma promu}uran ~ovek te{ko bi raspoznao ~ega ima vi{e u toj smesi crnila ili gor~ine. Ume{nost se sastoji u tome da se kafa pije iz male porcelanske {oqice, ali toliko vru}a da ju je skoro nemogu}e dr`ati u ruci. Divota je posmatrati kako oni koji je piju krive usta i prave grimase a to ~ine jer nema nikakvog efekta ako se kafa ne pije vrela. I da bi ubla`ili vrelinu, oni kafu sr~u zadr`avaju}i dah i proizvode toliko ~udnovato grgutawe da i Skaramu{, kad bi se mogao gostiti po ovom turskom obi~aju kao {to se gostio kamewem, ta komedija bi bila uspe{nija od svih ostalih igara... Kod wih je dobro to {to je tu svako lepo ugo{}en. Ono {to mi se ne svi|a jeste to {to svaki debeli kowu{ar biva ravan gospodinu, tra`i mu lulu ili mu dodaje svoju. I posle dva-tri dima daje lulu daqe sa gomilom svoje pquva~ke na woj.1

Tako je Francuz A. Pule, teatralno nagla{avaju}i krajnosti, kako to ~esto ~ini u putopisu, prikazao svoj susret s kafom i duvanom na jednom od odmori{ta u hercegova~kim vrletima, izme|u Dubrovnika i Mostara 1658. godine. Na Balkanu je to bilo doba kada su ova dva stimulansa ve} uveliko kori{}ena i u zaba~enim krajevima. Evropskom zapadu nisu
1 V. Jelavi}, Do`ivqaji Francuza Poulett-a na putu kroz Dubrovnik i Bosnu (godine 1658), GZM XX (1908) 38, 44. Jelavi} je uporedo dao i francuski tekst. Wegov prevod nije kori{}en zbog nepreciznosti.

261

bili potpuno nepoznati, naro~ito duvan, mada su nekako ba{ sredinom tog veka zavr{avali svoj razvojni put od nau~ne zanimqivosti do robe masovne potro{we. Kafa i duvan spadaju u grupu biqnih kultura koje su u osvit modernog doba prouzrokovale krupne promene u civilizacijama Zapadne Evrope i Osmanskog carstva (uz kukuruz, suncokret, krompir, kikiriki, paradajz, tikvu, papriku, pasuq). Istovremeno, uz kakao i ~aj, oni ~ine deo novovekovne ponude egzoti~nih stimulansa koja je preplavila ogroman deo sveta. Wihovo psihotropno svojstvo je, nema sumwe, bilo preduslov brzom {irewu i osnovni uzrok neo~ekivanoj popularnosti, uprkos brojnim preprekama {to su ih nametale crkvene i svetovne vlasti. Kako je primetio jedan od prou~avalaca, kafa i duvan su se pojavili gotovo istovremeno, uz zapawuju}u sli~nost u na~inu prihvatawa2 i, mo`e se re}i, tek nekolike razlike u posledicama socijalne, ekonomske i politi~ke prirode, naro~ito onima vezanim za privatan `ivot. Me|u novim stimulansima, kafa i duvan su izazvali najvi{e osporavawa, kako na islamskom Istoku tako i na hri{}anskom Zapadu. I to ne zbog svojih hemijskih svojstava nego iskqu~ivo zbog reme}ewa ustaqenih dru{tvenih normi pona{awa. Upravo ta, socijalna, dimenzija neraskidivo povezuje

Poslu`ivawe kafe u haremu, osmanska minijatura iz druge polovine 16. veka

2 O tome vi{e u: F. Braudel, Civilization and Capitalism 15th18th Century, vol. I, The Structures of Everyday Life. The Limits of the Possible, Phoenix Press, London 2002, 241265; R. Matthee, Exotic substances: the introduction and global spread of tobacco, coffee, cocoa, tea, and distilled liquor, sixteenth to eighteenth centuries, Drugs and Narcotics in History, eds. R. Porter and M. Teich, Cambridge University Press, Cambridge 1995, 2451.

262

u`ivawe kafe i duvana. Ta je veza uo~ena veoma rano, na Istoku onda kada se pojavio duvan, a na Zapadu onda kada su se otvorile prve kafane. Pojam kafane od tada neizostavno podrazumeva u`ivawe duvana, u kom god vidu da se to ~inilo. Druga va`na posledica ogleda se u novoj organizaciji javnog i privatnog prostora. Uz to, nastaju novi zanati koji prate potrebe konzumacije, nastaju novi obi~aji, i u javnoj i u privatnoj sferi. Vaqa naglasiti jo{ jednu zajedni~ku odliku: povest konzumirawa oba stimulansa u toj je meri obavijena mitovima i za~iwena neverovatnim pri~ama, da je istra`iva~ima dugo trebalo da se otresu wihovih uticaja. Popularnost, ra{irenost i ugro`avawe postoje}ih pravila dru{tvenog `ivota, kako kod muslimana tako i kod hri{}ana, izdvajaju kafu i duvan od drugih egzoti~nih stimulansa, ako ne ba{ svuda u Evropi, na Balkanu nesporno.

Upoznavawe
Od biqnih kultura koje su po~ele da se koriste po~etkom novog veka, jedino kafa nije povezana s evropskim prekookeanskim otkri}ima. Precizno mesto porekla biqke jo{ nije nau~no dokazano da li je u pitawu Etiopija, i naseqe po imenu Kafa, ili je to Jemen, gde je u okolini Moke, budu}eg izvoznog trgova~kog sredi{ta, napitak stekao prve poklonike i odakle je krenuo u osvajawe sveta.3 Po~etkom 16. veka kafa kao napitak ve} je uveliko bila poznata u Meki, Kairu i Adenu. Iako nije bio potpuno stran OsmanGravira iz Dufurove kwige: biqka kafe, plod, ibrik, filxan i mlin.
3 C. van Arendonk K. N. Chaudhuri, Kahwa, EI; R. S. Hattox, Coffee and Coffeehouses. The Origins of a Social Beverage in the Medieval Near East, University of Washington Press, Seattle and London 1988, 1128.

263

lijama, budu}i da su haxije donosile vesti o wemu, napitak je osvojio osmansko dru{tvo tek posle pot~iwavawa Mamelu~kog sultanata 1517. godine. Osmanski hroni~ari navode da je prava pomama za kafom u Istanbulu zapo~ela pedesetih godina 16. veka uporedo s otvarawem prve kahvehane. Organizacija carskog saraja Sulejmana Veli~anstvenog postala je bogatija za novu slu`bu carskog kahvexije. Za nekoliko decenija napitak je postao toliko popularan, u svim dru{tvenim slojevima, i u privatnom prostoru i na javnom mestu, a trgovina unosna i razgranata, da je zrno kafe stiglo i u mawa mesta Balkana i dalekih provincija Anadolije. Popisi ostav{tine gra|ana i seqaka prose~nog imovnog stawa iz okoline Ankare i Kajserija pokazuju da je tokom druge polovine 17. veka gotovo svaka ku}a imala pribor za kafu. Sretao se ~ak i kod onih skromnijih, iza kojih je ostala tek potleu{ica sa starim poku}stvom, ne vrednija od 200300 gro{eva.4 Retke vesti nagove{tavaju nam da se popularnost tog napitka {irila istom brzinom i na Balkanu. Najraniji podaci poti~u s kraja 16. veka. Pouzdani osmanski hroni~ar Ibrahim Pe~evi poseRazli~iti oblici u`ivawa u kafani, osmanska minijatura iz sredine 16. veka
Arendonk Chaudhuri, n. d.; G. Elezovi}, Kafa i kafana na Balkanskom poluostrvu, PKJIF 18, 12 (1938) 620, 625; S. Faroqhi, Coffee and Spices: Official Ottoman Reactions to Egyptian Trade in the Later Sixteenth Century, Wiener Zeitschrift fr die Kunde des Morgenlandes 76 (1986) 8990.
4

264

tio je 1591/92. godine jednu bogato ure|enu kafanu u Sarajevu; kao nepotrebnu novotariju i mesto puno isku{ewa, kafanu pomiwe ~uveni osmanski u~ewak i kadija, Hasan Kafi Pru{}ak (Akhisari), u radu Temeqi mudrosti o ure|ewu sveta (s komentarima), zavr{enom 1597. godine u Pruscu; drugi hroni~ar, Abdulkadir efendija, zabele`io je da su osmansku vojsku utaborenu na poqu pored Pan~eva 1598. godine dva dana pose}ivale zanatlije iz gradskih du}ana i kafana; Francuz Lefevr je 1611. godine video kafane ~ak i u varo{icama poput Pqevaqa i Prokupqa; izgleda da je po~etkom 17. veka u Beogradu bio i jedan Dubrov~anin kafexija, ili trgovac kafom; upravo je u Beogradu u to vreme ~uveni muderis, muftija i {ejh, Muniri Belgradi, sastavio kratki Spev protiv upotrebe kafe, vina, opijuma i duvana, jedan od prvih pamfleta te vrste, prepisivan ve} 1617. godine.5 Sredinom 17. veka izvori vrve podacima o tome ~in ispijawa kafe i kafana, kao nova institucija, i po desetak u nekim varo{ima, postali su deo balkanske svakodnevice uprkos razdobqima strogih zabrana. Kafa je znatno sporije osvajala Zapadnu Evropu. Interesovawe se probudilo najpre me|u lekarima i botani~arima koji su putovali osmanskim Mediteranom. Nemac Rauvolf (1582) i Italijan Alpinus prvi su uvrstili kafu u svoje nau~ne traktate. Docnije, sredinom 17. veka, pojavile su se mnoge kwige i o samom napitku, od kojih su Difurova i De la Rokova imale mo`da najve}i uticaj. Kwige su ipak nastale tek po{to je napitak, uz i tu potpuno novu instituciju kafane, trijumfovao u velikim gradovima: Veneciji 1640 (kafe Florijan, osnovan 1720, radi i danas), Marseju 1644, Oksfordu 1650, Be~u 1651, Londonu 1652, Holandiji 1663, Parizu tokom {ezdesetih godina (posle nekoliko neimenovanih kafea, prvi poznati Maison de caf otvorio je Jermenin Paskal 1672, a potom
5 Elezovi}, n. d., 632; Hasan Kafija Pruak, Izabrani spisi, uvod, prijevod i biljeke A. Ljubovi i F. Nametak, Veselin Maslea, Sarajevo 1983, 108, 112; Topular Ktibi Abdlkdir (Kadr) Efendi Tarihi, I, Yayna Hazrlayan Do. Dr. Ziya Ylmazer, TTK, Ankara 2003, 213; R. Samarxi}, Beograd i Srbija u spisima francuskih savremenika XVI XVII vek, Istorijski arhiv Beograda, Beograd 1961, 157, 162; V. Vinaver, Prilog istoriji kafe u jugoslovenskim zemqama, I^ XIVXV/19631965 (1965) 334; M. @dralovi, Bosansko-hercegovaki prepisivai djela u arabikim rukopisima, II, Svjetlost, Sarajevo 1988, 28.

265

je 1686. osnovan ~uveni, i danas poznati, kafe Prokop). Me|utim, nigde zamah popularnosti nije bio takav kao u Engleskoj, gde su u nekoliko narednih decenija otvorene hiqade kafana. U Austriju i ju`nu Nema~ku kafa je stigla trgova~kim putevima iz susednog Osmanskog carstva. Ipak, popularnost je sticala prili~no sporo Be~ je 1688. imao svega ~etiri kafeterije; broj se popeo na 68 tek stotinak godina docnije.6 U izvorima na srpskom jeziku iz 18. veka zrno i napitak se nazivaju: kafa, kava, kahva, a u Povardarju i kfe, prema osmanskom terminu arapskog porekla kahve. Istim imenom mogla se nazivati i kafana, {to je tako|e preuzeto od Turaka (Pa od jada svi sedam dahija / ... / Od{eta{e u kavu veliku). Skra}ivawem osmanske slo`enice kahve-hane, sa zna~ewem ku}a u kojoj se pije kafa, nastali su izrazi kafana i kavana. Potowi termin, koliko god to danas izgledalo neobi~no, toliko je dugo upotrebqavan da se sre}e u delima Laze Lazarevi}a i \ure Jak{i}a. Na prostorima pod Ibrik za kafu drugim jezi~kim uticajima (Crna Go(kahvedan), kraj 18. ra, Vojvodina), kori{}eni su i izraili 19. vek zi kafeterija, kafetarija.7 Za razliku od kafe, duvan je u Evropu stigao iz Amerike, {ire}i se daqe na istok. Posle prvih iskustava Kolum6 Arendonk Chaudhuri, n. d.; Matthee, Exotic substances, 27, 4041; J. Leclant, Le caf et les cafs Paris (1644-1693), Annales. conomies Socits Civilisations 6, 1 (1951) 114; R. W. Jamieson, The Essence of Commodification: Caffeine Dependencies in the Early Modern World, Journal of Social History 35, 2 (2001) 276, 281283. 7 Elezovi}, 632637; Re~nik srpskohrvatskog kwi`evnog i narodnog jezika, IX, SANU, Beograd 1975.

266

bovih mornara 1492, vi{e pomena o biqci ima tek sredinom 16. veka. U po~etku je gajen gotovo iskqu~ivo kao lekovita biqka prve profite su uzimali preduzimqivi apotekari. Tek od kraja 16. veka, u Zapadnoj Evropi oko pola stole}a pre kafe, po~elo je masovno u`ivawe pu{ewem, u{mrkivawem i, re|e, `vakawem. Biqka duvana i kqu~ni alkaloid nazvani su po @anu Nikotu, francuskom ambasadoru u Portugaliji, koji je Katarini Medi~i 1560. preporu~io duvan kao lek protiv migrene. Duvan je iz Portugalije i [panije stigao u Englesku, gde su osamdesetih godina 16. veka ve} proizvedene prve kerami~ke lule, a potom u Holandiju i Francusku. Tokom prve polovine narednog stole}a pu{ewe lule vi{e nije bilo nepoznato ni u nema~kim zemqama, odakle se pro{irilo na Austriju i Ugarsku. Do kraja 16. veka u Evropi je objavqeno {ezdesetak kwiga koje se bar donekle bave ovom biqkom; do 1650. taj broj je porastao na gotovo 350, s tim {to su mnoge od wih posve}ene iskqu~ivo duvanu. Prvenstvo pripada kwizi @ila Everara, {tampanoj u Antverpenu 1587. godine.8 Zanimqivo je da se pu{ewe duvana {irilo br`e od u`ivawa kafe, i to kako u Evropi tako i na Istoku! I to uprkos neuporedivo brojnijim zabranama i sna`nijoj kampawi protiv pu{ewa. Postoji jo{ jedna bitna razlika: od svih egzoti~nih biqaka jedino se duvan, ne iziskuju}i neku preteranu pa`wu, mogao gajiti u Evropi, kako na Mediteranu tako i u [vajcarskoj i Belgiji.

Naslovna strana kwige dr Everara o duvanu

8 Matthee, Exotic substances, 2526, 2930, 3940; P. C. Mancall, Tales Tobacco Told in Sixteenth-Century Europe, Environmental History 9, 4 (2004) <http://www.historycooperative.org/journals/eh/9.4/mancall.html> (13 Feb. 2005), pasusi 14, 1739, 44.

267

Prve precizne vesti o pojavi duvana u Osmanskom carstvu donosi hroni~ar Ibrahim Pe~evi ~etrdesetih godina 17. veka, posve}uju}i mu ~ak ~itavo poglavqe, uostalom kao i kafi. On tvrdi da su duvan 1600/1601. godine doneli engleski nevernici, nude}i ga kao lek protiv nekih bolesti vlage. Tome se verovatno mo`e pokloniti poverewe, budu}i da nema nikakvih vesti o nekoj ranijoj upotrebi duvana, ~ak ni kao leka. Ni znameniti intelektualac Gelibolulu Mustafa Ali, koji se @ena sa ~ibukom, iz detaqno bavio porocima svoga vreosmanske Kwige o mena, nije ga pomenuo u traktatu o kostimima, 17. vek pravilima prefiwenog pona{awa na dru{tvenim skupovima, napisanom 1599/1600. godine. Pu{ewe duvana je osvojilo muslimanski Istok, kao i osmanski Balkan, tokom prve dve decenije 17. veka. Koliko se zna, prva bele{ka o duvanu u srpskim krajevima poti~e od Francuza Lefevra. Prolaze}i kroz Prokupqe 1611. godine, zapazio je nekolicinu Turaka kako, sede}i u hladovini ispred du}ana, pod strehom nadnesenom nad ulicom, pu{e duvan uz kafu. Ve} pomiwani spev beogradskog muftije Munirija, prepisan 1617, uvr{}uje duvan me|u supstance ~ija je upotreba neprimerena muslimanima. Preko zabrana izdatih po~etkom 1622. godine saznajemo da se jo{ u to vreme na Balkanu duvan ne samo pu{io nego i gajio.9
9 R. Matthee, Tutun, EI; The Ottoman Gentleman of the Sixteenth Century. Mustafa lis Mevidn-Nefis f Kavidil-Meclis. Tables of Delicacies Concerning the Rules of Social Gatherings, annotated English translation by D. S. Brookes, Harvard University, Cambridge MA 2003; N. Krsti, Mustafa ibn Muhammad al-Aqhisari (Pruanin): Rasprava o kafi, duvanu i piima, POF XXXXI/19701971 (1974) 101; Samarxi}, n. d., 162; @dralovi, n. d, 28; A. Matkovski, Kon ranata istorija na tutunot na Balkanskiot Poluostrov so poseben osvrt na Makedonija, GINI X, 23 (1966) 139148.

268

Srbi su ga imenovali duvan, duhan i tutun prema osmanskim pojmovima duhan i ttn/tutun, u zna~ewu dim. Pod austrijskim uticajem, u severnim krajevima, nazivan je i tabak.10

Trijumf uprkos zabranama kafane i dru{tveni `ivot

Kako i za{to su kafa i duvan tako brzo osvojili svet? [ta im je olak{avalo prodor, i na kakve je sve na~ine taj prodor spre~avan? [ta je to ~oveka toliko privla~ilo ovim biqkama, a {ta su vlasti, kler i drugi samozvani ~uvari javnog morala smatrali spornim? Kafu su, zbog wenih stimulativnih svojstava, prvi uo~ili i koristili dervi{i. Omogu}avala im je da ostanu budni tokom svojih dugih no}nih obreda i postizawa misti~nog zanosa kao vida potpunijeg pribli`avawa Bogu. Iz krugova razli~itih dervi{kih redova iza{la je na javnu scenu pre nego {to su Osmanlije osvojile Arapsko poluostrvo. Uloga dervi{a u {irewu kafe bila je veoma va`na, budu}i da su se wihovi redovi granali po ve}ini muslimanskih dr`ava, okupqaju}i i povezuju}i pojedince iz potpuno razli~itih socijalnih i ekonomskih miqea. U po~etku se pila svuda, pa i u xamijama. Tek ne{to docnije uobli~ila se jedna sasvim nova institucija kafana. Upravo je to trenutak kada po~iwe da se ra|a otpor prema kafi, i u redovima ortodoksne uleme i kod svetovne vlasti.11 Muslimanima su, zbog to~ewa alkoholnih pi}a, nedvosmisleno zabrawene kr~me i mehane. Do pojave kafane u islamskom svetu gotovo da nije bilo javne ustanove sli~nog tipa koja bi zadovoqavala potrebe muslimanskog sveta za dru`ewem. Kratki izleti u okolnu prirodu (teferi~i) nisu bili
10 Matkovski, n. d., 139143; D. Popovi} i M. Bogdanovi}, Gra|a za istoriju Beograda od 1717 do 1739, I, Istorijski arhiv Beograda, Beograd 1958, 9192; D. Popovi}, Gra|a za istoriju Beograda od 17111739 god., Spomenik LXXVIII, drugi razred 61 (1935) 55. 11 Hattox, n. d., 2145, 7276.

269

A. I. Meling, Kafana u mahali Tophane, 1819. S leve strane kahve-oxak s brojnim sudovima, s desne, veliki izbor ~ibuka.

toliko ~esti niti su pru`ali svu `eqenu razonodu. Nedostatak javnog prostora takve vrste svakako je znatno doprineo brzom {irewu kafana. Kafana je po poreklu nesumwivo muslimanska institucija, institucija u kojoj se nisu smela piti opojna pi}a.12 To je, izgleda, bila i ostala kqu~na razlika u odnosu na kr~me. Kafa i kafana su u Osmansko carstvo stigli istovremeno. Nema nikakve sumwe da se upravo u kafani narod upoznavao sa novim napitkom i da woj pripada ogroman deo zasluge za wegovo brzo popularisawe. Napitak se svakako pripremao i u privatnom prostoru, ali ve}ina izvora isti~e, neposredno ili posredno, da u`ivawe u ispijawu kafe svoj pravi smisao dobija tek kada se to ~ini u dru{tvu, {to }e re}i u kafani. Pri tom, kafa pripremana na uobi~ajen na~in ipak iziskuje neko vreme, da bi se izdvojio talog, da se srku}e vrela, natenane. I u 17. veku su postojali uli~ni prodavci
12 Svaki daqi pomen kafane u tekstu podrazumeva prvobitno, a ne dana{we zna~ewe pojma.

270

{to su na maloj {piritusnoj grejalici dr`ali ibrik, nude}i brzu uslugu. Takva se vrsta usluge istovremeno razvijala i u Zapadnoj Evropi. Me|utim, brza kafa nikada nije postala karakteristika Istoka li{avala je ~oveka u`ivawa u laganom protoku vremena, dru`ewu i zabavi. Li{avala ga je upravo onoga {to je kafanu u~inilo institucijom. Kafana je ispunila jednu veliku prazninu u dru{tvenom `ivotu muslimana. Odmah je postala sredi{te javnog `ivota mu{kog sveta i to je, iako simbol turkokratije, ostala i posle odlaska Osmanlija. Zato broj i raznovrsnost kafana u pojedinim gradovima ne treba da izaziva ~u|ewe. Prema nekim vestima, u Istanbulu je u doba Selima II (15661574) ve} bilo 600 kafana. Ta~an broj je najmawe va`an op{te uverewe jasno odra`ava re~enica Katip ~elebije: od 1592. godine kafane su nicale u svakom sokaku. Nema mnogo podataka o ukupnom broju kafana u provincijskim gradovima. Ipak, tu i tamo promakne neki podatak. Sredinom narednog veka Evlija ~elebija je Bitoqu, @-B. van Mur, Uli~ni koji je spadao u red ve}ih gradova, prodavac kafe, prva pripisao 40 kafana. U po`aru u kopolovina 18. veka. Na poslu`avniku se jem je 1788. izgoreo dobar deo Sarajevidi mala {piritusna va nestalo je i 5060 kafana, kako grejalica. navodi verodostojni sarajevski letopisac Mula Mustafa Ba{eskija. Tokom druge polovine 18. veka u Beogradu je bilo najmawe 20 kafana, a ve}ina se nalazila u Vodenoj varo{i na Savi.13
13 Hattox, n. d., 81, 160; Elezovi}, n. d., 625 (Elezovi} je dao ne{to slobodniji prevod poglavqa iz del Pe~evija, Katip-~elebije i Mustafe Naime. Tamo gde je to bitno naveo sam doslovan prevod prema: Tarih-i Peevi, I, stanbul 1283, 363365 i Ktib elebi, Hikye-i cd- Kahve-i Yemen, Hazrlayan M. S. Koz (Kahvenin Tarihine Derkenar) u: Tanede Sakl Keyif, Kahve / Coffee,

271

Prvi du}ani u kojima se prodavala kafa kao napitak otvoreni su u Dubrovniku, izgleda, tek krajem 17. veka. Dubrovnik je bio atraktivna lokacija za preduzetnike. Jedan carigradski Jevrejin je 1708. godine tra`io od dubrova~kih vlasti da mu odobre otvarawe kafane: stru~wak je veliki za {erbete, pe~e kola~e, a ve} kafu i kakao kako kuva!. Prva bottega del caff u Splitu otvorena je dosta kasno, tek 1772, dok se za Zagreb vezuje 1749. godina.14 Ra{irenost kafana nedvosmisleno govori o izvesnoj preraspodeli javnog gradskog prostora, ina~e iskqu~ivo namewenog mu{kom svetu. Za razliku od drasti~ne promene na Bliskom istoku, na Balkanu je ta preraspodela krenula samo nekoliko decenija po{to je ve}ina gradova uop{te po~ela da sti~e svoj orijentalni lik. S obzirom na spore promene urbane strukture, mo`da bi ~ak bilo ta~nije re}i da je muslimanska institucija kafane na Balkan stizala kao sastavni deo novog urbanog kulturnog prtqaga, deo dotad nepoznat i novim gospodarima javnog prostora, samim donosiocima promena. Naj~e{}e su otvarane u glavnim ulicama, u trgova~koj ~ar{iji, pored bezistana, hanova i du}ana. Gotovo svaki han imao je posebnu prostoriju koja je slu`ila kao kafana. Izgled kafane se prilago|avao klimi i prostoru, ali i vrsti posetilaca. Ve}ina se nije razlikovala od obi~nog tro{nog, naherenog du}ana. U ve}im gradovima je bilo luksuznih, prostranih kafana, duborezom ukra{enih zidova i tavanica, s mno{tvom prozora i ~esto rasko{nom fontanom u sredi{nom delu. Posebno privla~na mesta bili su vidikovci, re~na obala i izleti{ta, gde su preovla|ivale kafane otvorenog tipa, natkrivene ili nenatkrivene ba{te. Upravo onako kako je Evlija ~elebija 1661. opisao ilo~ke kafane:
Pleasures Hidden in a Bean, Katalog / Catalogue, ed. S. zpalabykllar, Yap Kredi Kltr Sanat Yaynclk, stanbul 2001,156161; Evlij eleb, Putopis. Odlomci o jugoslovenskim zemljama, prevod, uvod i komentar H. abanovi, Veselin Maslea, Sarajevo 1979, 306307; Mula Mustafa evki Baeskija, Ljetopis (17461804), prevod s turskog, uvod i komentar M. Mujezinovi, Veselin Maslea, Sarajevo 19872, 267; R. Tri~kovi}, Beogradska tvr|ava i varo{ 17391789. godine, GGB XX (1973) 70, 74. 14 Vinaver, n. d., 337, 340341; D. Bo`i-Bu`ani, Privatni i drutveni `ivot Splita u osamnaestom stoljeu, kolska knjiga, Zagreb 1982, 162. 272

U tom gradu, u vawskoj tvr|avi, pred ^ar{ijskom xamijom, nalazi se jedna odli~na kafana sa lijepim vidikom ... Sa jedne strane te lijepe kafane nalazi se odli~an trgova~ki han. Taj han je kao neki bezistan ovog {ehera. Pokraj wega nalazi se jedna dobra kafana. Ta kafana je na glavnoj ulici.15

Kafane su promenile i no}ni izgled naseqa. Do pojave kafane, no}u su bile osvetqene iskqu~ivo xamije, i to mahom u vreme verskih praznika. Kafana ozna~ava po~etak nove vrste no}nog `ivota. Neuobi~ajenog, jer se dotad qudi nisu okupqali u gluvo doba zabave radi no}na dru`ewa su mogla biti vezana samo za tekije i, povremeno, xamije. Od druge polovine 17. veka, sa ukidawem zabrana, veliki gradovi dobijaju nove objekte oki}ene svetlima: no}u se ovde pali mno{tvo lampi, koje se u staklenim posudama na konopcima i trakama spu{taju sa krova, tako da vise u krugovima, zapisao je jedan Englez putuju}i Persijom.16 U istoriografiji vlada uverewe da je kafana potpuno poremetila tada{we okvire dru{tvenog pona{awa, jer su se na istom mestu okupqali qudi iz razli~itih stale`a, iz dotad nespojivih socijalnih, ekonomskih i kulturnih kategorija. Iako mnogi izvori to zaista potvr|uju, nikako se ne mo`e govoriti o pravilu. Kako je primetio Ibrahim Pe~evi u svojoj Istoriji, zavr{enoj 164042, najbrojniji su bili oni bez trenutne slu`be, me|u wima i kadije i muderisi, ali i mnogi besposli~ari. Ubrzo su, kako daqe pri~a hroni~ar, kafane postale toliko tesne da u wima nije moglo ni da se stoji, a kamoli sedi. Vi{e im nisu odolevali ni najotmenija gospoda, najvi{i dr`avni slu`benici, pa ~ak ni imami, mujezini i druga verska lica. Mustafa Ali je jo{ 1600. godine kafane ocenio kao prostor u kome se sjediwuju dve krajnosti kao mesta za istovremeno okupqawe i dobrih i lo{ih, kao izvori{ta i duha i gluposti. Za siroma{ne je imao razumevawa, jer oni
Hattox, n. d., 8182; Evlij eleb, n. d., 523524. Hattox, n. d., 128; R. Matthee, Coffee in Safavid Iran: Commerce and Consumption, Journal of the Economic and Social History of the Orient XXXVII, 1 (1994) 21.
15 16

273

nemaju ni ku}e ni skloni{ta, niti se bilo gde mogu okupqati za tako malo novca. Jednako je razumeo i potrebu u~enih qudi za razmenom mi{qewa. O{trim re~nikom je napao one druge, gradske besposli~are, nepopravqive protuve, nasilnike, i one sramnog pona{awa. Mustafa Ali je jo{ tada ukazao na jedan od nava`nijih razloga za zabranu kafana: uz nezadovoqnike raznih vrsta, kafane je danono}no punila dokona vojska. U kafanama su se, pisao je Katip ~elebija, radi zabave, tiskali svi bez razlike, od cara do govedara.17 Ideja kafane, kako na Istoku tako i na hri{}anskom Zapadu, podrazumevala je slobodan pristup. I takav je bio najve}i broj kafana. Naravno, to nikako ne zna~i da nije bilo i onih zatvorenog tipa, gde se okupqala razli~itim potrebama povezana elita, i onih u koje nije dolazio niko izuzev besposli~ara i propalica. I u Engleskoj je sve popularnija kafana bila otvoreno mesto. Xentlmen i zanatlija, lord i besku}nik, me{ali su se jedni s drugima, ~ine}i celinu u kojoj se nije pazilo na sta-

Rihterova kafana s ba{tom u Lajpcigu, oko 1736, savremena gravira

17 Elezovi}, n. d., 620621, 625; The Ottoman Gentleman, 129130; Hattox, n. d., 9194.

274

tus i rang. Vremenom je kafana postala sredi{te, i kulture i zabave, ekonomski mo}nog gra|anskog stale`a, prerastaju}i u privatne klubove gde obi~ni posetioci nisu imali pristupa. U mnogim nema~kim kne`evinama kafana je dugo bila mesto okupqawa iskqu~ivo elite. Pripadnicima gra|anskog stale`a javna konzumacija kafe dozvoqena je tek tokom prve polovine 18. veka. Seqaci i radnici morali su, i pored pobuna, da sa~ekaju Napoleona. Pravi razlog tu nije bila klasna razlika nego ekonomska korist dr`avna briga o proizvodwi i potro{wi piva.18 U venecijanskom primorju i u Dubrovniku kafane su uglavnom bile mesto okupqawa plemi}a i gra|ana. Bilo je i odre|enih ograni~ewa: u jednu dubrova~ku kafanu krajem 18. veka nisu smeli ulaziti ni`i qudi, tj. glumci i Jevreji.19 Dotakli smo jo{ jednu zanimqivu temu, me{awe qudi razli~ite vere. Teveno i Ro{for isti~u ovo obele`je levantskih kafana u 17. veku. Nemuslimanima ulazak svakako nije bio zabrawen, ali ne treba gajiti iluziju da su hri{}ani i Jevreji ~esto i rado odlazili u muslimanske kafane. Wihov dolazak je mogao izazvati nevoqe s nesagledivim posledicama, i to svakako nije bilo mesto gde bi se mogli opustiti i razonoditi. Pri tom, uvek treba imati na umu da je vladaju}a ideja toga vremena bila neme{awe, {to je propovedala elita svih verskih zajednica. David ibn Abi Zimra, egipatski rabin, morao je da razjasni svojoj pastvi da su{tinski problem nije u tome da li piju kafu koju je pripremio musliman, nego u tome da li je piju na mestu gde se okupqaju nejevreji!20 Nema razloga da ne pretpostavimo da je u tursko doba bilo i hri{}ana koji su dr`ali kafane u kojima se pripremala iskqu~ivo kafa, mada o tome gotovo da nema podataka. Kako je i kada pojam kafane kod nas stekao dana{we zna~ewe? Odgovor na to pitawe krije se u ~iwenici da se kafana na Balkanu od sa18 S. Pincus, Coffee Politicians Does Create: Coffeehouses and Restoration Political Culture, The Journal of Modern History 67 (Decembar 1995) 814815; Matthee, Exotic substances, 37, 46. 19 Vinaver, n. d., 341. 20 Samarxi}, n. d., 336; Hattox, n. d., 9596; C. Kafadar, A History of Coffee, <http://www.eh.net/XIIICongress/cd/papers/64Kafadar16.pdf> (23. 04. 2004) 54.

275

mog po~etka ~esto me{ala i povezivala s drugim ugostiteqskim institucijama. U muslimanskom svetu gotovo svaki han imao je posebno odeqewe kao kafanu. U hri{}anskim mahalama, ili ~itavim naseqima, gde je bilo dozvoqeno to~ewe alkoholnog pi}a, verovatno je od samih po~etaka, jo{ u tursko doba, bilo preplitawa sadr`aja kafane, mehane i gostionice. Kafa se pila i u mehanama, dok se u kafanama moglo jesti, piti svaka vrsta alkohola, na kraju i prespavati. Tome svakako treba dodati i uticaje iz okolnih dr`ava, gde je kafana ~esto imala sli~nu ulogu. U Osmanskom carstvu kafana je pripadala jedino i iskqu~ivo mu{kom svetu. Javni izlasci `ena svodili su se na odlazak u hamam, jedanput-dvaput nedeqno, potom, posete grobqu i, veoma retko, u mnogim krajevima nikada, odlazak u xamiju. Me|utim, `ene nisu time ostale uskra}ene za u`ivawe kafe u dru{tvu. Svoj boravak u hamamu, koji je mogao potrajati i ~etiri-pet sati, pretvorile su u vid dru`ewa uz opu{teni razgovor i razne vrste zabave. Ukratko opisuje ledi Meri Montegju 1717. godine svoje iskustvo iz sofijskog hamama to je `enska kafana, gde su se pretresale sve vesti iz grada, smi{qali skandali itd.. Svakako, hamam je i mu{karcima pru`ao zgodnu priliku za u`ivawe u kafi.21 U dobrom delu zapadnog sveta kafane nisu bile zabrawene `enama, mada se veoma dr`alo do toga koja se mesta pose}uju. U drugoj polovini 17. veka u Engleskoj ve} nije bila retkost da `ena vodi kafanu. Od po~etka 18. veka u nekim nema~kim kne`evinama `e@-B. van Mur, Turkiwa ne su krenule da organizuju posebpu{i na sofi, uqe, prva na `enska dru`ewa po kafanama, polovina 18. veka poznata kao Kaffeekrnzchen, vodeHattox, n. d., 124, 160; Letters from the Right Honourable Lady Mary Wortley Montagu 1709 to 1762, ed. R. Brimley Johnson, J. M. Dent & Sons Ltd., and E. P. Dutton, London & Toronto and New York 1925, 105.
21

276

}i razgovore koji se po temama, sasvim sigurno, nimalo nisu razlikovali od onih kojima je prisustvovala ledi Meri Montegju u turskim hamamima.22 Svakako je zabava bila ono {to je privla~ilo ve}inu posetilaca. Kqu~no obele`je kafane jesu dru`ewe i razgovor, neobavezan, lagan, opu{taju}i, {aqiv i iskri~av, pa i sabla`wiv i skaredan. Naj~e{}e je bio potpuno trivijalan, mada je u zavisnosti od klijentele znao da bude i visokou~en. Ibrahim Pe~evi je poglavqe o kafani otvorio jasnim stavom da se u wima okupqaju qudi skloni u`ivawima i dokoli~ari, ali je odmah potom dodao naro~ito oni od kwige i pera. Po~e{e tu da se vi|aju skupovi od po 20-30 qudi od kojih su jedni ~itali kwige i druge lepe sastave dok su se ostali zabavqali. Tu su se ~itale i tek napisane pesme i vodili nau~ni razgovori. Kafana se na Istoku nesumwivo pojavila i kao novo izvori{te duha, kako je to primetio Mustafa Ali, a docnije na vi{e mesta ponovio Evlija ~elebija. To je veoma va`na kulturna i dru{tvena dimenzija kafane. Mesto gde se na miru ispijala kafa bilo je idealan prostor za okupqawe kulturne elite. [tavi{e, neki zapadni putopisci primetili su pojedine predstavnike uleme kako upravo u kafani dr`e u~ene govore u `eqi da duhovno uzdignu slu{aoce. Naravno, pitawe je koliko je to imalo efekta, jer je ve}ina, i uleme i prostih qudi, mahom dolazila iz drugih razloga. S druge strane, tu su se ponajpre {irila profana znawa; najmawe ona verska, ostavqena medresama. Kada se tome doda ~iwenica da su kafane prvenstveno bile sredi{ta {irewa turske narodne kulture, usmene epske tradicije, ~esto veoma optere}ene heterodoksnim verskim nanosima, mesta gde se narod okupqao da slu{a profesionalne pripoveda~e, onda i nije ~udo {to je izazivala otpor jednog dela pravoverne uleme. [ejh ul-islam Ebusuud je kafanu video kao mesto {irewa la`nih nauka.23
Pincus, n. d., 815816; Matthee, Exotic substances, 41. Elezovi}, n. d., 620; The Ottoman Gentleman, 129; Hattox, n. d., 97, 121122; E. In, Bir ecekten Daha Fazla: Kahve ve Kahvehanelerin Toplumsal Tarihi / More than a Beverage: A Social History of Coffee and Coffeehouses, Tanede Sakl Keyif, Kahve / Coffee, Pleasures Hidden in a Bean, 3336; M. E. Dzda, eyhlislm Ebussud Efendi Fetvalar nda 16. Asr Trk Hayat, stanbul 19832, br. 724.
22 23

277

Ne mo`e a da se ne primeti da je istu ulogu kafana imala i u Zapadnoj Evropi uprkos sasvim druga~ijim civilizacijskim uslovima. Za razliku od pivnice, kafana je stvarala povoqan ambijent za nastanak kwi`evnih foruma. U Engleskoj su jo{ 1664. godine ~lanovi Kraqevskog dru{tva dolazili u kafanu da raspravqaju o filozofiji. Jedan od wih je krajem 17. veka napisao da su kafane unapredile korisno znawe koliko i univerziteti. Bilo je onih koji su ih zbog toga nazivali the penny universities (univerziteti za jedan peni). I vek docnije, kada je evropske intelektualce obuzeo prosvetiteqski duh, pojam kafane je nosio isti oreol. Jedan krug qudi u Milanu osnovao je 1764. godine ~asopis Il Caff namewen objavqivawu ~lanaka racionalisti~ke orijentacije, od javne koristi, iz svih nau~nih oblasti. Osniva~i su objasnili da su ime dali po mestu gde su se okupqali, luksuznoj kafeteriji Grka Demetrija, opremqenoj najnovijim kwi`evnim ~asopisima. Izbor imena nikako nije bio li{en simbolike. U prostorijama ispuwenim miri{qavim isto~wa~kim isparewima pili su caff vero verissimo di Levante, s ukusom aloje, koja je i najtromije uspevala da probudi, razigra im duh i u~ini ih razumnim makar na pola sata. Izgleda da je s wima sara|ivao i Ru|er Bo{kovi}.24 Na Balkanu, me|u hri{}anima, o takvoj upotrebi kafane, koja je u me|uvremenu poprimila sve osobine bilo koje mehane, nema vesti sve do 19. veka. Za kafanu se, ipak, uglavnom vezuju bezna~ajni, netalentovani, pa i nemoralni pisci. Mustafa Ali nije odoleo a da ne doda: Nisu pravi pesnici i u~ewaci oni koji u kafanama sklapaju stihove pravi su oni drugi, ~ija je osnova nauka i produbqenost, a kriterijum duhovni i moralni `ivot. Sasvim sigurno nije ni pomi{qao da }e wegove misli, zapisane u Kairu na samom isteku 16. veka, do dana{weg dana deliti razni nevernici {irom sveta, pa i u Beogradu. Univerzalna etiketa lakog kafanskog pisca nije mimoi{la ni one od ugleda, ni u svetu ni kod nas. Svojevremeno je Jovan Skerli} napisao da je Ja{a Igwatovi} bio lew, zapu{ten neuredan ... tip kafanskog literatora. I kod Jovana Jovanovi}a Zmaja je
24 Pincus, n. d., 820, 833; Il Caff ossia breve e vari discorsi distribuiti in fogli periodici, a cura di S. Romagnoli, Feltrinelli Editore, Milano 1960, IXXV, 1115.

278

uo~io kafanske dosetke, kao posledicu wegove brzopletosti i nemarnosti.25 Kafana je od samih po~etaka bila smatrana izvori{tem informacija. Nije ni ~udo, jer su se tu sticali qudi razli~itih zanimawa, spremni za razgovor. Razgovor je bio slobodan, neretko okrenut politici, kritici vlasti. Moglo bi se re}i da su kafane u Osmanskom i Persijskom carstvu predstavqale prvi javni prostor gde se otvoreno, ~esto bez straha, izra`avalo negodovawe zbog odre|enih postupaka vlasti. Politizacija kafane je naro~ito uzela maha krajem 16. veka. Kafana je stekla glas mesta gde se sa ogovarawa i vre|awa veoma lako prelazi na spletkarewe i kovawe zavera. Kako je Mustafa Ali napomenuo 1600. godine, gradski besposli~ari, kojih je uvek bilo najvi{e u kafanama, namerno {ire pakosne pri~e i podsti~u na zlodela. Iako u Bitoqu ima odli~nih retori~ara i govornika, zabrinuto je istakao Evlija ~elebija 1661, wihove softe studenti medresa ... pa{u ma~eve i odme}u se u e{kiju me|u razbojnike, odaju se raznim niskim djelima sa prostim svijetom i grabe`u... sastaju se po kafanama i drugim izvorima tra~a i prqav{tina i tu se dogovaraju. I, na kraju, ~esto je samo jedna varnica bila dovoqna da neispla}eni i nezadovoqni jani~ari, podr`ani ostra{}enom istanbulskom svetinom, krenu i na sam sultanski dvor26. Dubrova~ki propisi su ponekad znali da budu veoma o{tri. Zabrawen je bio svaki razgovor o pitawima religije (1782), {to je svakako posledica {irewa francuskih prosvetiteqskih ideja. Ne{to docnije, {irom venecijanske Dalmacije i Crne Gore, bio je zabrawen razgovor o politici, naro~ito o Francuskoj revoluciji. U dubrova~kim kafanama se 1794. godine nisu smele ~itati ni strane novine.27 Upotreba kafane kao javnog prostora za otvoreno i slobodno kritikovawe dr`ave, u Engleskoj jo{ tokom druge
25 The Ottoman Gentleman, 77; J. Skerli}, Jakov Igwatovi}. Kwi`evna studija, Beograd 1904, 56; isti, Istorija nove srpske kwi`evnosti, Beograd 1912, 179. 26 Hattox, n. d., 101103; Matthee, Coffee in Safavid Iran, 24; The Ottoman Gentleman, 129; Evlij eleb, n. d., 307; Elezovi}, n. d., 630. 27 Vinaver, n. d., 336, 340.

279

polovine 17. veka, navodi se kao jedna od glavnih tekovina razdobqa ra|awa zapadnog gra|anskog dru{tva. Nema savremenika koji kao kqu~na poneki i kao opasna obele`ja engleskih kafana krajem 17. veka nije istakao: slobodu govora, {irewe vesti, rasturawe novina, pamfleta i kwi`ica, naravno i ogovarawe i politi~ke konspiracije. U wih su svra}ali i najvi{i dr`avni dostojanstvenici. Neki politi~ari, o novinarima da i ne govorimo, otvoreno su priznavali u svojim pismima da su im kafane glavni izvori informacija.28

Anonim, engleska kafana 1705. godine. Univerzitet za jedan peni.

Ako nisu sami odlazili, slali su svoje dou{nike. Ni u tome se vlast, nigde na svetu, nije razlikovala otkako je kafana kao institucija nastala pa do danas. Na isti na~in su razmi{qali i dr`avni sekretar erl od Arlingtona u Londo-

28 Pincus, n. d. Habermas je ra|awe arene za javnu diskusiju pogre{no vezao za po~etak 18. veka i samo za metropolu (o tome, kao i o jo{ nekim neutemeqenim stavovima, v. isto, 807811).

280

nu 1665. i veliki vezir u Istanbulu 1717. godine i Muhamed Ali u Kairu po~etkom 19. veka.29 Kafana je donela jo{ jednu revolucionarnu novinu u na~inu dru`ewa muslimanskog sveta. Tradicionalno pru`awe gostoprimstva u sopstvenoj ku}i prvi put dobija alternativu: preme{ta se u javni prostor. Ta je promena nesumwivo uzela maha, ~im je Ibrahim Pe~evi smatrao potrebnim da je istakne u svojoj hronici. Jedno od obja{wewa svakako se nalazi u ~iwenici {to je kafana, kako to Pe~evi ka`e, pru`ala priliku da se ~itavo dru{tvo po~asti kafom za samo nekoliko ak~i, za razliku od neuporedivo skupqe ku}ne gozbe. Kada neko ko ve} sedi u kafani vidi da prilaze novi, a wemu poznati gosti, primetio je putopisac Teveno, ako je iole uqudan, re}i }e gazdi da ne primi novac od wih. Sve se to ~ini jednom jedinom re~ju. Onog trenutka kada im stigne kafa samo treba da vikne xaba. Koliko Tevenoove re~i nama danas ne deluju nimalo ~udno, toliko je to za Francuza sredine 17. veka bila veoma zanimqiva novina. Takvo pona{awe upalo je u o~i i Mustafi Aliju. Opisuju}i Kairo krajem 16. veka, istakao je `equ vojnika-kowanika, ~estih gostiju kafana, da ostave utisak i istovremeno poka`u svoju velikodu{nost prema obi~nim posetiocima tako {to }e im naru~iti kafu umesto da prime kusur.30 Dan-danas je u Turskoj ostao izraz kahve paras, u zna~ewu male koli~ine novca, naj~e{}e one koja se ostavqa kao bak{i{. Osim prijateqa i poznanika, u kafani su ~a{}avani predstavnici vlasti i ostale osobe od kojih se o~ekivala kakva usluga. Takva ~ast je ~esto bila tek mawi deo ukupnog izdatka. Fra Marijan Bogdanovi} je bri`qivo zabele`io sve tro{kove koji su sna{li kre{evske fratre tokom velikih popravki samostana 1767. godine. Pre dugog spiska imena i izdatog novca, popis je zapo~eo slede}im re~ima:
Obi~aj je da se zovne imam i va`niji na{i susjedi Turci kad god se vr{i kakav pregled na{e crkve, da bi dobro go29 Pincus, n. d.; Letters from the Right Honourable Lady Mary Wortley Montagu, 111; Hattox, n. d., 103. 30 Elezovi}, n. d., 620; Hattox, n. d., 98100.

281

vorili za nas. Wih pozivamo u kafane u Kre{evu, gdje im svakome treba dati kafu i ostaviti novac. Tako smo ih, dakle, pozvali i u prvoj kafani Kevre Ahmed-ba{e, opakoga sarajevskog jawi~ara, koji dr`i ovdje kafanu, ostavili 180 jaspri. U kafani Ahmed-ba{e Berbera 240 jaspri. U onoj Pu{}ul....31

Dokolica je tema koju je retko koji savremenik presko~io pri~aju}i o turskim kafanama, ili o turskim obi~ajima, bez obzira na period od druge polovine 16. veka pa sve do kraja Carstva. Venecijanski bailo (poslanik) u Carigradu, \anfran~esko Morozini (1585), me|u prvima je istakao kako sirotiwa u kafanama provodi svoje vreme tonu}i u dokolicu. I dok je tako piju, vode prazne dokone razgovore kao qudi u engleskim pivnicama, zapisao je Englez Bidulf 1609. godine. I sutradan su bili tu, morao je da doda svom opisu Francuz Lefevr 1611. godine, za~u|en istrajno{}u kafanskih posetilaca u Prokupqu. Sli~no pi{e 1784. godine i potpukovnik @enej u svom {pijunskom izve{taju o Podunavqu izme|u Or{ave i Kladova: U kafanama (Coffennsern) se svakodnevno okupqaju Turci, i po{to vole badavaxisawe, vasceli dan dodaju tome i }eretawe i pu{ewe duvana. Ugao gledawa ~asnih i uglednih muslimana bio je istovetan. Besposli~arewe su osu|ivali i Mustafa Ali na kraju 16. veka i Ibrahim Pe~evi ~etrdesetak godina docnije. Uzoran ~ovek }e popiti svoj napitak i oti}i, pisao je Ali, dok neki robovi dru`ewa ... vole da sede i pri~aju s prijateqima satima, beskrajno.32 Danguba se ne vezuje samo za kafane na Orijentu. Kafane su legla dokolice i bandoglavosti, govorili su savet31 Fra M. Bogdanovi, Ljetopis Kreevskog samostana (17651817). Izvjetaj o pohodu Bosanskog vikarijata 1768, Veselin Maslea, Sarajevo 1984, 7879. 32 Relazioni degli ambasciatori Veneti al senato durante il secolo decimosesto, raccolte, annotate ed edite da E. Alberi, seria III, Relazioni degli Stati Ottomani, III [vol. III: ed. V. Lazari], Firenze 1855, 267268; V. Kosti}, Kulturne veze izme|u jugoslovenskih zemaqa i Engleske do 1700. godine, SANU, Beograd 1972, 312; Samarxi}, n. d., 162; The Ottoman Gentleman, 129; Elezovi}, n. d., 620; D. Panteli}, Uho|ewe Srbije pred Ko~inu krajinu, Glas SKA CLIII, drugi razred 77 (1933) 112.

282

nici ^arlsa II, poku{av{i da potkrepe argumente za zatvarawe londonskih kafana posle po`ara 1666. godine a, u stvari, u strahu od glasne politi~ke opozicije koja se tu okupqala. I Peticija `ena protiv kafe, podneta istom kraqu neku godinu docnije, sadr`ala je optu`bu da im mu`evi odlaze iz ku}e i provode nekorisno vreme u kafanama tro{e}i novac. Kafa ih ~ini seksualno neaktivnim, pisale su londonske `ene, {to dovodi celu naciju u opasnost od izumirawa.33 Da bi se razbila dosada, vlasnici su dopu{tali i organizovali razli~ite vrste zabava. Tu je uvek veselo, pisao je Alber @uven de Ro{for 1676. godine, i stalno se tu okupqaju svira~i sa svakovrsnim instrumentima koji vrlo prijatno sviraju. @an Teveno, jedan od putnika zaslu`nih za popularisawe kafe u Francuskoj, video je 1655. godine u kafanama svirku i igru Cigana, koje je unajmqivao gazda da bi privukao goste. Pesme na turskom i persijskom jeziku su lepe dodaje Teveno, i odmah uspostavqa ravnote`u ali im je sadr`ina odvratna i puna bestidnosti. Neku `alobnu muziku koja se svuda slu{a ~uo je i engleski putopisac Blant 1634. godine, o~igledno ne previ{e o~aran wome. Pored igre i muzike, savremenici pomiwu razli~ite vrste predstava: tu su lakrdija{i, `ongleri, akrobate i pelivani (Furkvo 1585), glumci {to prire|uju lutkarske predstave, tj. kara|oz, nagla{eno golicavog sadr`aja (Teveno 1655, Rasel 1756, Nibur 1792).34 Muzika i pesma nisu podrazumevale iskqu~ivo mu{ke izvo|a~e, kako bi se pomislilo u prvi mah. Ro{for je naglasio da mnogi ne odlaze tamo toliko zbog kafe koliko da se razonode posmatraju}i tu svakojaku ~eqad oba pola i svih vera i razna glupirawa. Svako pojavqivawe `ene u javnosti, pogotovo na takvom mestu, {erijatom je strogo zabraweno, ~ak i kada su u pitawu nemuslimanski podanici. Nisu samo `enski ples i pesma budili libido posetilaca. Gazde su, kako navode neki putopisci, ponekad zapo{qavali mlade i lepe de~ake da u izazovnoj ode}i, feminizirane frizure i pokreta, raznose
Matthee, Exotic substances, 36. Samarxi}, n. d., 336, 722; Angliyski ptepisi za Balkanite (kra na XVI 30-te god. na XIX v.), uvod, sstavitelstvo i komentar M. N. Todorova, Nauka i izkustvo, Sofi 1987, 124; Hattox, n. d., 104107.
33 34

283

kafu posetiocima. Neki od wih su, nepristojno ple{u}i, sasvim otvoreno pokazivali `equ da zadovoqe pohotu gostiju. Zato je najve}i deo uleme kafane prikazivao kao ku}e poroka, tvrde}i da su gore od svake mehane. Evlija ~elebija je sli~no mi{qewe izneo opisuju}i besne i raskala{ne softe u bitoqskim kafanama: kod wih se nalaze svi dilber-~o~eci ... Ogrezli su u porocima, klevetama i hazardnim igrama.35 Kocka je drugi porok koji je povezan s kafanom. Dugi dani u kafani ~esto su se prekra}ivali dru{tvenim igrama, od kojih su najpopularnije bile bekgemon i {ah. Ne i kartawe, svojstveno kafanama u hri{}anskom svetu. Osmanski i zapadni pisci potvr|uju da je bilo mnogo onih kojima je jedini ciq bila kocka, mada uglavnom u sitan novac. Ako ostavimo po strani duvan, kao posebnu vrstu poroka, koji je docnije dozvoqen, u pojedinim kafanama se to~ilo vino, pa i `estoka pi}a. Sredinom 18. veka ve}inu beogradskih kafana dr`ali su jani~ari, i ina~e poznati kao potro{a~i svih vrsta alkohola, koji su nabavqali iz preka. U gotovo iskqu~ivo muslimanskom Ubu, austrijski uhoda Miteser je 1784. godine zatekao kafanu u kojoj se to~ilo vino (prema Pereti}u, ona je istovremeno slu`ila i kao han).36 Gdegde se u`ivao, {erijatom tako|e zabraweni, ha{i{ i opijum, {to je davalo dodatne argumente protivnicima kafana, me|u koje je spadao i {ejh ul-islam Ebusuud (15451574). U`ivaoci droge posebno vole kafane, tvrdio je Katip ~elebija sredinom 17. veka, jer smatraju da ispijawe kafa uve}ava wihovo zadovoqstvo. Duvan je taj koji je uneo novinu u na~inu u`ivawa ha{i{a. Pre pojave duvana, ha{i{ se uglavnom `vakao, ~esto pome{an s medom. Od po~etka 17. veka najpopularniji oblik u`ivawa postao je pu{ewe naj~e{}e se me{ao sa duvanom kojim su se punile nargile.37
35 Samarxi}, n. d., 336; Hattox, n. d., 108110; Matthee, Coffee in Safavid Iran, 2627; Elezovi}, n. d., 620; Evlij eleb, n. d., 307. 36 The Ottoman Gentleman, 130; Elezovi}, n. d., 620; Hattox, n. d., 103104, 110111; Evlij eleb, n. d., 307; Tri~kovi}, Beogradska tvr|ava, 74; D. Panteli}, Vojno-geografski opisi Srbije pred Ko~inu krajinu od 1783 i 1784, Spomenik LXXXII, drugi razred 64 (1936) 84, 130. 37 Hattox, n. d., 110111; Dzda, n. d., br. 724; R. Matthee, Tobacco in Iran, Smoke. A Global History of Smoking, eds. S. L. Gilman and Zh. Xun, Reaktion Books, London 2004, 6162.

284

Na mleta~kom primorju najpopularnija vrsta zabava bila je kartawe. Krajem 18. veka jedna splitska kafana imala je izdvojenu prostoriju s posebnim stolovima za kartawe. Izgleda da je kartawe u Dubrovniku kona~no odobreno tek 1777. godine, i to samo punoletnim plemi}ima. Dubrova~ka vlada je jedno vreme uzimala dobre prihode odobravaju}i pojedinim kafanama monopol na kartawe. U krajevima pod austrijskom vla{}u poku{alo se sa uvo|ewem reda zakonom od 20. novembra 1771. godine. Izme|u ostalog, Slavonska vojna komanda je izdala nare|ewe da su do 4 sata posle podne zabrawene u kafanama i gostionicama sve igre, ukqu~ivo biqar, i one smeju ostati otvorene do 10-11 sati u no}i, kao i da muzika nedeqom i praznicima u gostionicama ne po~ne nikada na selu pre 3, a u gradu pre 4 sata. Muzika je ina~e ~esto bila sastavni deo kafanske ponude u nema~kim zemqama. Tokom ~etvrte decenije 18. veka u Lajpcigu, u Cimermanovoj kafani, Johan Sebastijan Bah i wegov Collegium Musicum redovno su davali koncerte petkom predve~e, od 6 do 8 sati.38 Prodaja i u`ivawe duvana podstakli su otvarawe specijalizovanih du}ana. Me|utim, iz toga se nisu razvile posebne institucije. Na istoku se konzumacija duvana vrlo brzo uklopila u ve} postoje}i prikladni prostor koji je pru`ala kafana. Pa ipak, tu i tamo promakne neka vest o postojawu posebnih duhanhana, kao u fermanu izdatom 1618. godine. ^ini se da su takvi prostori bili rasprostraweniji u onda{woj Persiji nego u samom Osmanskom carstvu. Sli~an prostor, namewen iskqu~ivo pu{a~ima (tobacco shops, smoking taverns) postojao je i u Engleskoj tokom prve polovine 17. veka. Dok je na Istoku pu{a~e odmah privukla kafana, na Zapadu je, pored kafana i gostionica, vremenom postalo karakteristi~no organizovawe posebnih zabava na kojima se duvan u`ivao pu{ewem ili {mrkawem. Jedna od najpoznatijih je tzv. Tabak-Kollegium s
38 Bo`i-Bu`ani, n. d., 162163; Vinaver, n. d., 340341; L. ]elap, Zemunski vojni komunitet (17171881), Spomenik CXVII, Odeqewe dru{tvenih nauka, nova serija 19 (1967) 5859; Johann Sebastian Bach: a detailed informative biography <http://www.baroquemusic.org/bqxjsbach.html> (23. 05. 2005).

285

po~etka 18. veka, organizovana na dvoru pruskog vladara Fridriha Vilhelma I.39 Pri~a o brzom {irewu popularnosti kafe i duvana neraskidivo je povezana s katkad veoma dugim periodima strogih zabrana u`ivawa ovih stimulansa u evropskom i bliskoisto~nom svetu. Za razliku od duvana, prvi sporovi o verskoj dozvoqenosti ili nedozvoqenosti upotrebe kafe podstaknuti su, a to va`i i za zabrane, pojavom kafana kao mesta javnog okupqawa i u`ivawa ovog napitka. Kafana je, videli smo, mnogo ~ime naru{ila stoletnu tradiciju i, kako su mnogi smatrali, ugrozila dru{tveni poredak. A taj poredak je svoj opstanak i prosperitet video jedino u po{tovawu tradicije i `estokom opirawu uvo|ewu svake novine. Sve prvobitne zabrane vezane za ispijawe kafe, ti~u se, u su{tini, kafane kao institucije, a ne napitka samog po sebi. Wegovo ispijawe kod ku}e, i u malim koli~inama, nikoga nije zabriwavalo. Argumenti protiv napitka po~iwu da se tra`e, s jedne strane, samo da bi potkrepili politi~ku `equ vladara da uni{ti mesta okupqawa nezadovoqnika a, s druge strane, da bi zadovoqili ulemu u borbi za o~uvawe vladaju}ih moralnih nazora i vra}awe publike koja je iz xamije po~ela da se seli u susednu kafanu. ^ak su i savremenici bili svesni da je u pitawu bila gr~evita borba za kontrolu nad javnim prostorom, pre svega u prestonici.40 Ulema nije bila kadra da toliko nategne pravne argumente, niti da se ujedini u progla{avawu napitka toksi~nim, tj. da ga pove`e s pi}em koje opija, te da ga tako, na osnovu analogije, zabrani poput vina. Svima je bilo savr{eno jasno da kafa nije alkohol. Zato je smi{qeno drugo opravdawe: zrno kafe se pr`ewem navodno ugqeni{e, a Kuran strogo zabrawuje uno{ewe ugqenisanog jela. Ispijawe kafe je kona~no dozvoqeno fetvom 1592. godine. Od tada vi{e nije napadan napitak nego kafane, i to moralnim i politi~kim argumentima. Zatva39 82 Numaral Mhimme Defteri (10261027 / 16171618) <zet Transkripsiyon ndeks ve Tpkbasm>, Ankara 2000, 124; Matthee, Tobacco in Iran, 61; isti, Exotic substances, 39. 40 Matthee, Exotic substances, 36; Elezovi}, n. d., 621622, 628630.

286

rawe kafana je vi{e puta nare|ivano jo{ od vremena Sulejmana Veli~anstvenog. Me|utim, zabrane su bile kratkog daha i ~esto ograni~ene samo na odre|ena podru~ja.41 Pri~a o duvanu je sasvim druga~ija jer je za zabranu prona|eno vi{e razloga (iako obi~nom svetu ni oni nisu izgledali previ{e ubedqivi): doneli su ga stranci, omamquje, neprijatan je, nepristojno ga je pu{iti, mu~i druge (wegov neugodan miris smeta muslimanima i po{tovanim an|elima), odvla~i od vr{ewa verskih obreda, izaziva lewost, rasipni{tvo, naklonost prema gre{nicima, prqa, mo`e da izazove po`ar itd. Ibrahim Pe~evi je jednom poglavqu svoje hronike (zavr{ene 164042) dao naslov: Pojava duvana ru`nog mirisa i opasnog po zdravqe. Evo kako je duvan video jedan prose~no obrazovani intelektualac pisarsko-vojni~ke karijere:
... Kafane su bile pune dima od preteranog pu{ewa besposli~ara i danguba, u toj meri da se qudi u wima nisu mogli razaznati. U ~ar{iji i na bazarima nisu ispu{tali lule iz ruku, duvaju}i dim jedan drugom u lice. Zaudarala je ~ar{ija i mahale. O duvanu su potom napisani toliki besmisleni stihovi i hvalospevi, da su ih ~itali i upu}eni i neupu}eni ... Ru`an miris duvana uvla~io se u bradu, kapu, ode}u, a posebno, ako se pu{i unutra, u ku}u. Prostirke, name{taj i posteqe progorene su na pojedinim mestima, a svaki kutak u ku}i uprqan je pepelom. Posle sna, pod uticajem neugodnog zadaha ... ~ovek dolazi u stawe da ne mo`e raditi.

U`ivawe duvana je uvek u mnogim muslimanskim intelektualnim krugovima neuporedivo ~e{}e osporavano nego ispijawe kafe.
Zlo~esta je rabota, Pu{it ga je sramota, Jer je vrlo grehota, Ustente se tutuna. Lulom o tle kucuka, Oko sebe pquvucka,
41

Gore neg da bquvucka. Ustente se tutuna. I mi smo ga pili, I u smradu bili, Tako, Bogu mili, Ustente se tutuna.

Hattox, 610, 3745, 7071; Krsti, n. d., 8895; In, n. d., 28. 287

glase stihovi jednog od najpoznatijih sarajevskih pesnika svoga vremena, Hasana Kaimije (umro 1691). Pesmu je napisao na srpskom/bosanskom jeziku, ali arapskim pismom, u doba kada je dr`ava ve} odustajala od zabrawivawa duvana. Izgleda da su u`ivawe duvana, wegovo gajewe, kao i mesta gde se pu{io, prvi put zabraweni u doba Ahmeda I (16041617). Za Murata IV (16231640) vezuje se najdoslednija primena najstro`ih kazni ve{awe na licu mesta. Naredio je da se svuda u provincijama postave qudi koji }e tajno i javno kontrolisati sprovo|ewe naredbe, ulaziti u ku}e i bez milosti hvatati svakoga ko imalo smrdi na duvan, kom god stale`u da je pripadao. U`ivawe duvana je zabraweno uporedo sa zatvarawem kafana, mehana i op{tom zabranom to~ewa vina. Tek je sredinom 17. veka {ejh ul-islam Bahaji prvi otvoreno dozvolio pu{ewe. Potom su opet usledile zabrane, u jo{ nekoliko navrata, sve do 1688. godine. Tada je, usled politi~ke i vojne krize prouzrokovane porazima u ratu sa Svetom ligom, kona~no ukinuta svaka zabrana kafana i u`ivawa duvana.42 Pokazalo se da od zabrana, pa ni najstro`ih, nije bilo trajne koristi. Mnoge vesti nam govore da se i u doba zabrana duvan sve vi{e pu{io, a nove kafane nicale br`e nego {to su stare zatvarane. Nigde u svetu nije bilo druga~ije. Iz istih ili sli~nih razloga, u`ivawe duvana je zabrawivano u {panskoj Americi (1575), Engleskoj (1604), nakratko i bezuspe{no u Nizozemskoj, [vedskoj i Danskoj, potom u Francuskoj (do 1672), izri~ito u ve}ini nema~kih kne`evina i vojvodstava (sredinom 17. veka), u Austriji (krajem istog veka), Rusiji (16341697), Persiji, Indiji, Japanu (po~etkom 17. veka). U nekim nema~kim gradovima zabrana je ostala na snazi do revolucije 1848. godine. Papa Urban VII je 1642. zabranio pu{ewe i {mrkawe u Vatikanu; zabrana je u potpunosti povu~ena tek voqom Benedikta XIII 1724. godine.43 Ove zabrane se uglavnom nisu odnosile na kori{}ewe duvana kao leka.
42 Matthee, Tutun; Krsti, n. d., 9599; S. Bali, Kultura Bonjaka. Muslimanska komponenta, Wien 1973, 110111; Matkovski, n. d., 148154, 168179. 43 Matthee, Exotic substances, 3235.

288

Koxaba{a (hri{}anski stare{ina) Livadije (Gr~ka) s nargilom, akvarel, kraj 18/po~. 19. veka

Moralne preporuke muslimanske uleme nisu imale nikakve posledice po hri{}anske podanike Osmanskog carstva. Me|utim, sultanska nare|ewa su se odnosila na sve podanike, bez obzira na veroispovest. Zabrane sa|ewa, prometa i u`ivawa duvana, zatvarawe kafana i mehana, u kojoj god meri da su sprovo|ene, obuhvatale su i srpski `ivaq. Kakav je bio stav hri{}anske elite prema novim stimulansima? Nema podataka da se vrh crkvene hijerarhije ikada na bilo koji na~in zvani~no usprotivio ispijawu kafe, a ~ini se ni u`ivawu duvana. Naprotiv, izvori ukazuju na to da je hri{}anska elita odmah prihvatila novo pi}e, povode}i se za osmanskom elitom, svojim uzorom. Tro{kovnici sa dvorova srpskih mitropolita i episkopa jasno govore da se kafa svakodnevno pila, i to u ne zanemarqivim koli~inama. [tavi{e, sti~e se utisak da se protokol episkopskog dvora umnogome ugledao na protokol pa{ine kapije (porte), koji je opet bio slika carskog saraja u malom. Ako je pa{a imao svog kafexiju, imao ga je i mitropolit! Ucenismo Jovana kahvexiju aprilija 23. za po godine za 5 gro{a, ostalo je zabele`eno u tefteru Ni{ke mitro289

polije pod 1728. godinom, u doba mitropolita Joanikija. Za potrebe dvora u Ni{u su izme|u 1727. i 1736. godine redovno kupovani kahva, filxani i ~ibuci, ne ra~unaju}i kupovinu kafe za poklon Turcima. Iza pokojnog vladike Joanikija, me|u stvarima popisanim 1734, posle kwiga ~atovnih, sahata, kavtana, ~ah{ira, }ilima i ostale imovine, nalaze se i dva kahve-ibrika vredna 120 ak~i i tri kahve-tepsije procewene na 200 ak~i. Kafa je, uz neuporedivo re|e ~okulad i teh (~aj), neVojvoda Milenko Stojkovi}, izostavno nabavqana za potrebe crte`, 1808. dvora beogradskih mitropolita Mojseja Petrovi}a i Vikentija Jovanovi}a, u doba austrijske vlasti u Beogradu. Me|utim, tu se ne pomiwe duvan namewen pu{ewu na lulu; samo onaj za le~ewe i u{mrkavawe.44 Ni{ki mitropolit je imao na koga da se ugleda. Vrh Vaseqenske patrijar{ije pona{ao se na isti na~in. Arhimandrit Gerasim Zeli} nezaboravno do~arava pravu orijentalnu atmosferu zate~enu na prijemu kod patrijarha maja 1784. godine:
Kad nas dovede u jednu veliku salu, |e su prostrte najlep{e tapeje koje se u Misiru prave, ugledam 6 lica s bradama i 6 svetovnije, |e sjede s prekr{tenim nogama i s ~ibuci u ustije, duga~kije od ~etiri do pet lakata. ...sjedosmo ... eto ti arhidjakon nosi svakome po ~ibuk, kojije vi{e bija{e u sali nego brojanica, i mi uzesmo. Zatim donese arhidjakon kafu bez zahara. Moj tolma~ pu{i i za |ekojim dimom srkne kafu; ali ja krvave vaqam i znojim se
44 J. Haxi-Vasiqevi}, Tevteri Ni{ke mitropolije (od 17271737 god.), ZIJSSO I (1936) 3576; Popovi} i Bogdanovi}, n. d., 33, 35, 43, 53, 7071, 77, 9192, 275, 295

290

od muke, ne mogu}i ni dima od duvana trpiti, a kamoli ~ibuk u usta metnuti, za{to sam dosad bio zakleti neprijateq lulexijama; no sad sam u Patrijarha prvi put morao lulu zapaliti, boje}i se da mi za zlo ne primi...

Ovaj {armantni opis, uz re~i vezane za prijem u qetnim dvorovima i xardinima patrijarhovim u mestu Kuru~e{me, godinu dana docnije tu me je kafom i tabakom poslu`io, koje je u Grka i Turaka najvi{a ~ast gostu pokazuje da sm Zeli} iz svoje Dalmacije nije nosio sli~na iskustva.45 Ako se najvi{i kler nije zvani~no ogra|ivao od u`ivawa duvana, pojedinci svakako jesu. U apokrifnoj Poslanici Isusa Hrista patrijarhu jerusalimskom, dakle kanonski nepriznatom tekstu, napisanom po~etkom 18. veka, autor se `estoko okomio na pu{a~e: I proklet taj ~lovek koji pije duan, seme djavolsko. Taj propoveduje ve~nu muku.46 [irom hri{}anskog i muslimanskog sveta redovno su se pojavqivali pamfleti, pisma, besede, pesme i razni napisi protiv duvana. ^ini se da ni Srbi u tom pogledu nisu bili izuzetak. U Ostro{kom manastiru su, izgleda, krajem 18. veka napisana pisma od duhanxija i pisma od burmuta{a, u kojima nepoznati autor o~ajava: sad divojke molim na{e ne odite za lula{e. Sli~na je pesma sastavqena i u Fo~i 1780. godine.47 Naravno, stav elite prema kafanama bio je sasvim druga~iji,
H. Le{enkol, Josif Krenak, ~uveni haramba{a, sada pri dobrovoqcima kod [apca, Ratni kalendar 1790, Be~.
G. Zeli}, @itije, Nolit, Beograd 1988, 79, 102. Arhiv SANU, 387, 95a95b. Zahvaqujem se prof. dr Tomislavu Jovanovi}u na podatku. 47 Vinaver, n. d., 333.
45 46

291

{to ne treba da ~udi, s obzirom na ~iwenicu da se u hri{}anskim kafanama to~io alkohol, da se kockalo i da su prire|ivane razne zabave. Dositej Obradovi} je 1790. godine iz Be~a poslao pismo podr{ke gospo|i Juli D. \or|evi}a, kada mu se ona, sva u strahu, obratila jer je ~ula da }e se kafeterije i bilijarde i podobne ovima dangubice po Ba~koj uvoditi.48 I kada je kona~no dozvoqeno, pu{ewe na javnom mestu je u mnogim dr`avama i daqe smatrano nemoralnim ~inom, pogotovo za odre|ene kategorije qudi. Zabrane bestidnog pu{ewa na lulu u dubrova~kim kafanama vi{e puta su obnavqane od 1780. godine do kraja veka, a odnosile su se, pre svih, na plemstvo. U Osmanskom carstvu i Persiji nije bilo nikakvih prepreka da `ena u`iva u duvanu jednako kao i mu{karac, osim {to to nije smela da ~ini u javnosti. Nasuprot tome, u Zapadnoj Evropi se ustalilo mi{qewe da pu{ewe lule nimalo ne pristoji jednoj dami. Gotovo sve `ene, prikazane s lulom u ruci na gravirama 17. i 18. veka, ukoliko nije neka satira u pitawu, pripadaju najni`em sloju prostitutki koje na ulici ili u gostionici do~ekuju svoje mu{terije. Tako|e, jeftina zemqana lula omogu}ila je da se pu{ewe brzo pro{iri me|u mornarima, lu~kim radnicima i vojnicima. Bio je to dobar razlog da se vi{i stale`i opredele za finiju varijantu konzumirawa duvana Grkiwa sa ~ibukom u u{mrkivawe praha. Nema smrgradskoj no{wi, kraj dqivog dima, nema opasnosti od 18/po~. 19. veka po`ara i, uz to, parfimisani
48 Doma}a pisma Dositija Obradovi}a, priredio M. K. Dragutinovi}, SKZ, Beograd 1899, 2730.

292

prah ne prqa. Kraj 17. i ceo 18. vek obele`ila je moda koja se iz visokog dru{tva, i `enskog i mu{kog, ali i iz najvi{ih crkvenih krugova, polako spu{tala me|u pripadnike sredweg stale`a.49

Na~ini u`ivawa
Koji god putopisac da je pisao o kafi u Osmanskom carstvu uvek je nagla{avao da se ispija toliko vrela da se to jedva mo`e izdr`ati. Turci su je, kao i Persijanci, uglavnom pili bez {e}era. U Srbiji tako|e, kako svedo~i austrijski uhoda zastavnik Rosi} (1783). Prema Kre{evqakovi}u, {e}erewe kafe u Bawaluci po~elo je tek 1878. godine. Neretko se pila uz slatki{e i pista}e, {to poja~ava wen ukus. Gdegde se, radi poboq{awa ukusa, dodavao cimet, kardamom, karanfili}, retko kad |umbir, ambra i mastika. Evropska moda dodavawa mleka u kafu bila je potpuno nepoznata, kako na Balkanu tako i u Anadoliji, sve do poznog 19. veka. Ama u moje vreme se nije znalo za bele kafe i krofne, niti se znalo za te miliprote, ka`e g. Mirko u Srem~evoj Ivkovoj slavi. A kako je servirana, mo`e da poslu`i se}awe Simeona Pi{~evi}a, koji je 1753. godine odseo u jednoj be~koj gostionici. Mladi kapetan je poslao slugu po kafu u obli`wu kafanu. Sluga se ubrzo pojavio u pratwi kelnera, koji je nosio kafu, mleko i {oqu pokrivenu salvetom. Kafu, tej, mleko uz slu`bu i postequ, kao svakodnevni izdatak, pa`qivo su bele`ili srpski studenti u Lajpcigu 1770/71. godine, bra}a Mojsije i Dimitrije, izdanci ~uvene, mada tad ve} osiroma{ile plemi}ke porodice Ra{kovi}a. Oni su svakako bili me|u prvim Srbima koji su u`ivali slu{aju}i Bahovu Kafe-kantatu, napisanu 1734/35, i ~esto izvo|enu u tamo{woj Cimermanovoj kafani.50
Vinaver, n. d., 340; Matthee, Exotic substances, 3940. Jelavi}, n. d., 38; Samarxi}, n. d., 162, 336, 722; Kosti}, n. d., 312; Hattox, n. d., 83; R. Matthee, Coffee in Safavid Iran, 18; D. Panteli}, Prilozi uz raspravu Uho|ewe Srbije pred Ko~inu Krajinu u Glasu CLIII, Spomenik LXXIV, drugi razred 57 (1933) 115; Arendonk Chaudhuri, Kahwa; H. Kreevljakovi, Esnafi i obrti u Bosni i Hercegovini (14631878), u: isti, Izabrana djela, II, priredili A. Sueska i E. Pelidija, Veselin Maslea, Sarajevo 1991, 336;
49 50

293

Siroma{ni su ve} od 17. veka po~eli da tra`e zamene za kafu. Naut i `ir su smatrani za najboqe surogate (Vojvodina, Bosna).51 Po~etkom 18. veka u Osmanskom carstvu je zaveden dr`avni monopol na mlevewe kafe tahmis. Kafexije su smele da pr`e kafu, ali im nikako nije bilo dozvoqeno da je mequ ili, kako se nekada govorilo, tuku. Jedna od prednosti uvo|ewa tahmisa ogledala se u spre~avawu zloupotreba, u~estalog kvarewa ~iste kafe, tj. me{awa, naj~e{}e sa nautom. Sirova ili ispr`ena kafa nosila se u tahmisgane. To je bila prostorija sa vi{e ogwi{ta, {i{a i dibeka. U {i{u, kod nas zvanom pr`un, kafa se pr`ila, a u dibeku tukla }uskijom. Dibeci su bili od kamena ili, re|e, od drveta. Kod ku}e se kafa pr`ila u {iiri, a mlela u posebnim kahve-mlinovima ili, kako je narod ponegde govorio kafenim vodenicama, metalnim ili drvenim. Servisi za kafu su bili veoma razli~iti i po kvalitetu i po sastavu. Servis (takum) sastojao se od jednog ili vi{e ibrika razli~ite veli~ine, nekad i |uguma, u kojima se tako|e kuvala i slu`ila kafa, i ve}eg broja filxana (izvorno finxan) i zarfova. Xezve u dana{wem obliku bile su veoma retke, sve do sredine 19. veka, kada su kona~no izbacile ibrik iz upotrebe. [oqica, ili filxan, naj~e{}e je bila bez dr{ke. Zato je Drveni dibeci za tu~ewe tu bio zarf, bakrena ili mesingana kafe, 19. vek
S. Sremac, Ivkova slava. Zona Zamfirova, Celokupna dela 1, Beograd b. g., 30 prvi put objavqena 1895; S. Pi{~evi}, @ivot generalmajora i kavaqera Simeona sina Stefana Pi{~evi}a, Matica srpska, Novi Sad 1998, 158159; D. Ruvarac, Arhimandrita Jovana Raji}a Istorija katihizma (nastavak i svr{etak), AISPKM II (1912) 289292. 51 D. Popovi}, Srbi u Vojvodini, I, Matica srpska, Novi Sad 1990, 234, II, 249; Kreevljakovi, n. d., 336. 294

zdela u koju se stavqao filxan, {to je omogu}avalo da se vrela {oqica nesmetano prinese ustima. Jeftini filxani su naj~e{}e bili od obi~ne keramike, katkad bronze, dok su oni vredniji izra|ivani od najfinijeg kineskog porcelana, zvanog fajfuri. Palate najvi{ih dostojanstvenika krasili su skupoceni takumi, od srebra, s pozlatom, predivne izrade. Tu su jo{ bile tacne (kahve taba) i vezeni podmeta~i (kahve mahramas) za kahve-tepsiju na kojoj se servirala kafa.52 Tako je izgledao muslimanski servis. Izvori pokazuju da se kod hri{}anske elite u Osmanskom carstvu, pre svega crkvene, kafa slu`ila na isti na~in. Popisi zaostav{tina ni{kog mitropolita Joanikija 1734, mnogih drugih hri{}ana iz Sofije, obi~nih du}anxija iz Sofije 18. veka, popisi tro{kova mitropolija, tzv. tefteri, i mnogi drugi dokumenti, prepuni su turskih pojmova vezanih za u`ivawe kafe. Po~etkom 18. veka uticaj je jo{ bio toliko jak da je i u austrijskim oblastima, preko Save i Dunava, kori{}en isti re~nik. Pripremaju}i se za narodni i crkveni sabor u Karlovcima 1731. godine, beogradski mitropolit je kupio 10 oka kave venecianske i 4 tuceta vinxana kavexiski s podnosci.53 Ispijawe kafe, kao i drugih kafeinskih napitaka, ~aja i ~okolade, na evropskom Zapadu tokom druge polovine 17. i prve polovine 18. veka, dobrim delom je predstavqalo imitaciju orijentalnog ili ameri~kog rituala, na~ina u`ivawa tih napitaka. Na engleskom drvorezu iz 1674. godine prikazane su kineske porcelanske {oqice bez dr{ki. Tako|e, kafa se isprva kuvala u posudama koje su u po~etku veoma li~ile na ibrike. [tavi{e, u Evropi se koristio isti uvozni porcelan kineskog porekla, kao i u Osmanskom carstvu i Persiji. Tek od sredine 18. veka u Evropi se osnivaju fabrike kvalitetnog porcelana koji }e uspe{no zameniti kineski. U Engleskoj je to vexvud, a na jadranskoj obali i u Sredwoj Evropi italijanski
52 Kreevljakovi, n. d., 199202; Tri~kovi}, Beogradska tvr|ava, 69, 71, 73; Hattox, n. d., 8586. 53 Haxi-Vasiqevi}, n. d., 4042, 44, 46, 51, 58; Popovi}, Gra|a, 36; Turski izvori za blgarskata istori, VI, sstavili N. Todorov i M. Kalicin, Izvori za blgarskata istori XXI, BAN, Sofi 1977, 64, 124, 126; Popovi} i Bogdanovi}, n. d., 43.

295

i ~e{ki porcelan. Pre toga, u Splitu, na primer, tokom druge polovine 17. veka kori{}ene su i bakarne i bronzane {oqice i ibrici, a u bogatim ku}ama i srebrne. Kao {to je evropska Filxani u srebrnim zarfovima, elita u po~etku podra19. vek `avala orijentalni na~in ispijawa kafe, iz finxana, tako je i osmanska u 19. veku po~ela da preuzima evropski obi~aj ispijawa kafe iz {oqica s dr{kom.54 Konzumirawe kafe nije uticalo samo na preraspodelu javnog prostora. U privatnom prostoru, dodu{e samo kod onih najbogatijih, tako|e se promenio unutra{wi raspored, i to mu{kog dela selamluka. Izdvojena je posebna prostorija, kahve-oxak, u kojoj se spremala kafa za goste. Kre{evqakovi} pomiwe kahve-oxak u konaku Xeneti}a, Sabura i Ahmed Munib-efendije (danas Svrzina ku}a) u Sarajevu. Arhitektura muslimanske ku}e i tu je poslu`ila kao model onom delu hri{}anske elite koji je to sebi mogao priu{titi. Iako je unutra{wost konaka kneza Jefrema Obrenovi}a u [apcu poredio sa dvorovima ma|arskih magnata, Joakim Vuji} je 1828. godine veoma lepo primetio da on nije bio po evropejskom vkusu nego po vosto~nostranomu, to jest turskomu, na~inu ure`den i name{ten. Me|u mnogim prostorijama naveo je i kafe-oxakliju.55 Pribor za kafu se ~esto nosio na put. Me|u opremom koju je Fransoa de la Bule le Gu kupio u Carigradu, spremaju}i se na put u Persiju sredinom 17. veka, na{li su se jedna ko`na kesa za kafu, jedan mali lonac za kuvawe kafe i jedna kutija s porcelanskim {oqama da se gosti ponude kafom po levantinskom obi~aju. Isto iskustvo imao je i Pule putuju}i po Balkanu. Navike se ne mewaju tako lako, o ~emu svedo~i
54

55 Kreevljakovi, n. d., 203; J. Vuji}, Pute{estvije po Serbiji, II, SKZ, Beograd 1902, 9496.

4445, 52.

Jamieson, n. d., 285-286; Vinaver, n. d., 335; Bo`i-Bu`ani, n. d.,

296

Pirh prolaze}i kroz Srbiju 1829. godine. Sretao je spahije u pratwi slugu {to su nosile kese za skupqawe desetka, a me|u tim kesama je uvek bila i jedna u kojoj tandr~e plehano posu|e za kavu, bez koga se Tur~in nikada ne kre}e na put.56 U savremenim pesmama i proznim hvalospevima kafi i duvanu, brojnim koliko i pamfleti protiv wihovog kori{}ewa, isti~e se da pravi ugo|aj nastaje tek kada se u`ivaju istovremeno: Duvan bez kafe, kao seks bez strasti, zapisao je jedan misti~ni pesnik (dodaju}i, potom, da je kafa bez ha{i{a, kao ku}a bez penxera, a ha{i{ bez duvana, kao ku}a bez duvara). Sli~nih mi{qewa bilo je i na daqem Istoku stara persijska poslovica glasi: Kafa bez duvana je kao ~orba bez soli pa i u Zapadnoj Evropi. Potreba pu{a~a za ve}om koli~inom kafe ima i svoje prirodno opravdawe. Pu{a~i metaboliziraju kafu neuporedivo br`e od nepu{a~a i zato im je za postizawe istog efekta potrebeno vi{e napitka.57 Pu{iti ili dimiti nisu bili prvi glagoli vezani za potro{wu duvana. Isprva je svuda u svetu naj~e{}e kori{}en izraz piti duvan. U Zapadnoj Evropi on se uglavnom izgubio tokom 17. veka. Kod Turaka se, pak, zadr`ao do danas. Kod nas je ve} zaboravqen, iako se nekad sretao u literaturi: Pa po~inu pod {ator Sekula, devet lulah popio duhana (Mladi Marjan i Arnaut Osman, iz Vukove zbirke), napismo se kafe i tutuma (Wego{), Koj pije tutun, nek se poslu`i (St. Sremac) itd. Duvan se mogao jo{ duvaniti, tutuniti, pa i ~uriti: A ti, gospodin-Mirko, ne ~uri{ li (St. Sremac).58 Najrasprostraweniji na~in u`ivawa duvana u zapadnom svetu sve do 19, a na Bliskom istoku do 20. veka, bio je pu56 Samarxi}, n. d., 316; Jelavi}, n. d., 38; O. D. pl. Pirh, Putovawe po Srbiji u godini 1829; \. Magara{evi}, Putovawe po Srbiji u 1827. godini, Prosveta, Beograd 1983, 131. 57 H. J. Kissling, Zur Geshichte der Rausch- und Genusgifte im Osmanischen Reiche, SF 16 (1957) 356; Matthee, Coffee in Safavid Iran, 24; isti, Tobacco in Iran, 61. 58 Mancall, n. d., 8; V. S. Karaxi}, Srpske narodne pjesme III, Sabrana dela Vuka Karaxi}a 6, priredio R. Samarxi}, Prosveta, Beograd 1988, 221; P. Petrovi} Wego{, La`ni car [}epan Mali. Istori~esko zbitije osamnaestoga vijeka, SKZ, Beograd Zagreb 1902, 202; Sremac, n. d., 29.

297

{ewe na lulu. U Osmanskom carstvu izraz lula (lle) ozna~avao je samo ogwi{te, glavu predmeta koji danas nazivamo lulom. Naj~e{}e su pravqene od raznih vrsta gline. ^esto su se mewale, u toj meri da ni siroma{ni jednu lulu nisu koristili du`e od mesec dana. U kerami~ko ogwi{te uglavqivao se ~ibuk, osmanski ~ubuk (od persijskog izraza ub, u zna~ewu drvo), katkad nazivan i kami{ (trska). ^ibuOsmanske kerami~ke lule, ci su naj~e{}e pravqeni od 1718. vek hudikovine/fudikovine (viburnum lantana), u narodu zato i nazvanom ~ibukovina i kami{ovina. Oni kvalitetniji bili su od jasmina. ^ibuk se na vrhu zavr{avao takumom, od drveta, kosti ili }ilibara. Kvalitet takuma odre|ivao je cenu ~ibuka. Poneko je upotrebqavao kratak ~ibuk, mada retko, i to u novije vreme. Naj~e{}e se upotrebqavao dugi ~ibuk, prepoznatqiv na mnogim savremenim likovnim delima, prose~ne du`ine oko metar i po. Pu{ilo se tako {to se lula oslawala o pod. Zbog toga se brzo i lako mogla o{tetiti. Zbog du`ine ~ibuka, bio je ube|en Englez Braun 1669. godine, dim be{e mlak i ne tako qut.59 Kod Osmanlija je izrazom ~ibuk ~esto ozna~avan ceo komplet, dok je kod nas tu ulogu preuzeo termin lula. Imao je dugi ~ibuk jo{ jednu namenu, od Crne Gore do duboke Anadolije. @ene se biju ~ibukom, a qudi no`em ali pu{kom, ostalo je zapisano me|u Vukovim crnogorskim
59 Matthee, Tutun; Kreevljakovi, n. d., 215217; D. Simonovi}, Botani~ki re~nik nau~nih i narodnih imena biqaka sa imenima na ruskom, engleskom, nema~kom i francuskom jeziku, Posebna izdawa SAN CCCXVIII, Institut za srpskohrvatski jezik 3, Beograd 1959, 495; V. Biki, Gradska keramika Beograda (1617. vek), Arheoloki institut, Beograd 2003, 150153; Z. Levental, Britanski putnici u naim krajevima od sredine XV do poetka XIX veka, Deje novine, Gornji Milanovac 1989, 134.

298

poslovicama. A u selu kod Kowe, 1660. godine, duhan-~ibukom je po glavi udaran mu{karac, Mevlud, sin Alija. Izudaran i uvre|en, pojavio se pred sudom. Me|utim, morao je da odustane od tu`be jer nije uspeo da obezbedi svedoke. Vuk Karaxi} je pisao (1834) da je udarawe ~ibukom (on ka`e kami{em) u Crnoj Gori smatrano velikim prestupom, ravnim udarcu nogom. Takva uvreda se ka`wavala sa 50 cekina o{te}enom i 50 cekina globe.60 Lule i nargile su se kod ku}e ili u kafani pripaqivale iz mangala ili ogwi{ta. Za to su slu`ile posebne male ma{ice, obavezni sastavni deo svakodnevne opreme pu{a~a. Kada u blizini nije bilo vatre, kori{}en je kremen, ~esto u specijalnom kompletu s gvo`|em i fitiqem, tako da je ~inio pravi mali primitivni upaqa~ (~akmak).61 Duvan se naj~e{}e nosio u vre}icama (duvankesa, tutunkesa) od razli~itog materijala, naj~e{}e platna, ~oje, potom ko`e ili gove|eg mehura. Krajem 18. i po~etkom 19. veka, prema zapadnom obi~aju, sve vi{e se dr`ao u metalnim kutijama, i kod Osmanlija nazivanim tabakera. ^ibuci su se nosili u posebnim kesama obe{enim o sedlo ~ibuklucima, zajedno s ki{obranom.62 Pu{ewe na tzv. vodenu lulu preovla|ivalo je u Persiji, Avganistanu i delu Indije. Kod Osmanlija je prevagu imao dugi ~ibuk, mada se nargila, u islamskom svetu nazivana i huka (ili hoka), goza, {i{a, kaqan, sretala na svakom koraku. Nema podataka da je me|u balkanskim hri{}anima taj na~in Duvankesa, 18. vek u`ivawa stekao mnogo poklonika, {to
60 V. S. Karaxi}, Srpske narodne poslovice, priredio M. Panti}, Sabrana dela Vuka Karaxi}a 9, Prosveta, Beograd 1965, 106; isti, Etnografski spisi. O Crnoj Gori, priredili M. Filipovi} i G. Dobra{inovi}, Dela Vuka Karaxi}a, Prosveta, Beograd 1969, 328; 10 Numaral Konya eriye Sicili (1070/1071 / 1659/1661) (Transkripsiyon), Hazrlayan Yard. Do. Dr. . Sak, Seluk niversitesi, Konya 2003, 218. 61 Kreevljakovi, n. d., 216. 62 Isto, 210.

299

naravno ne zna~i da ih tu i tamo, me|u elitom, nije bilo. Ostalo je tek nekoliko poznih svedo~anstava: dok sedi na mermeru ~esme, pred [anti}em nargila klokiwa, a Srem~ev }ir-Mo{a se uveseqava slu{aju}i kako brbo}e voda u nargiletu.63 Cigare, koje su osvojile evropski Zapad u 19. veku, gotovo da se nikad nisu pu{ile na Bliskom istoku i osmanskom Balkanu, izuzev, kao deo uvezene mode, me|u prozapadno orijentisanom elitom. Cigareta je u Evropi prihva}ena tek posle 1880. godine, a kod Osmanlija po~etkom 20. stole}a.64 U Osmanskom carstvu {mrkawe duvana nikada nije doseglo popularnost pu{ewa na lulu. Jednim delom i zbog cene. Me|utim, nikako se ne mo`e re}i da nije bilo poznato. Taj na~in u`ivawa pomenuo je Englez Braun 1669. godine. Naro~ito popularno postalo je tek u 18. veku. Duvan za {mrkawe nazivao se arapskim izrazom enfije (enfiye). Termin burmut ili burnut, kod nas se odoma}io docnije i predstavqa izmewenu varijantu turskog izraza burun otu u zna~ewu trava za nos. [mrkawe duvana kod Osmanlija nije imalo stale{ku dimenziju, karakteristi~nu za Zapadnu Evropu. [mrkali su i bogati i siroma{ni razlika je bila samo u kvalitetu duvana, burmutice i u ritualu. Burnut je kori{}en i na mitropolitskom dvoru u Beogradu 1726. godine, ali, ~ini se, u veoma ograni~enim koli~inama. Docnije, carica Marija Terezija je velikodu{no delila zlatne burmutice srpskim vladikama. Jedna od wih, koju je vr{a~ki vladika Vikentije Nargila, kristal i srebro, Popovi} 1778. godine darovao po~etak 19. veka manastiru [i{atovcu, sa~u63 Matthee, Tutun; A. anti, Na mermeru esme, u: isti, Pesme, Knji`evni Jug, Zagreb b. g., 163; S. Sremac, ]ir Mo{a Aben{aam, u: isti, Pripovetke I, Celokupna dela 4, Beograd b. g., 306. 64 Matthee, Tutun.

300

Zlatna burmutica vr{a~kog episkopa Vikentija, dar carice Marije Terezije, 1778.

vana je u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Na ovaj podatak se nadovezuje zapa`awe Vuka Karaxi}a o {mrkawu u Crnoj Gori. Napomenuo je da je to navika koju su prije u Srbiji imali samo kalu|eri i po varo{ima Turci i Grci; kod naroda pak u Srbiji i sad 1834 je velika rijetkost. Crnogorci su burmut spravqali sami, svako za sebe, a dr`ali su ga ne u kutijama nego u ko`nim kesicama.65

Mnogo se toga jo{ mo`e re}i o upotrebi kafe i duvana u osvit modernog doba na Balkanu. Po strani su ostali boga}ewe re~nika ~itavim novim izrazima (kafena ka{i~ica, kafena boja), smi{qawe izreka, poslovica, zagonetki, odjek u literaturi, stvarawe novih obi~aja, kako u ku}i tako i u javnom prostoru (no{ewe kafe na dar, ili darivawe u znak zahvalnosti), ra|awe novih zanata, zanimawa, gajewe duvana, pregled vrsta, cene, dr`avni monopoli, krijum~arewe, mnoge osobenosti u pripremawu, recepti itd. Jedna od najve}ih celina, ovde zapostavqena zbog nedostatka prostora, jeste svakako wihova upotreba u medicini i veterini, i zvani~noj i narodnoj, ukqu~uju}i gatawa i bajawa. Prostor da se te teme makar na~nu oduzela je `eqa da se rast popularnosti kafe i duvana sagleda kroz ogromne sli~nosti i male razlike u stavovima vladaju}ih elita hri{}anske i islamske civilizacije. Tema je neiscrpna i krajwe izazovna. Ne mo`emo a da ne budemo zadivqeni pred krupnim promenama koje su kafa i duvan izazvali u dru{tvenoj, ekonomskoj i politi~koj istoriji. Neke od wih su i danas o~igledne, katkad i na svakom koraku, uprkos raznim kulturnim nanosima stole}ima talo`enim na raznim meridijanima.
65 Levental, n. d., 134; Matthee, Tutun; Matkovski, n. d., 164168; Popovi} i Bogdanovi}, n. d., 36; Karaxi}, Etnografski spisi. O Crnoj Gori, 328.

301

PRIVATNI @IVOT U SRPSKIM ZEMAQAMA U OSVIT MODERNOG DOBA

priredio

Aleksandar Foti}

2005

Sadr`aj

Ograni~ena privatnost u ranom modernom dobu Re~ prire|iva~a ........................................................................................5 CIVILIZACIJSKI KRUG OSMANSKOG CARSTVA

Dr`avni okviri i privatni identitet

1. IZME\U ZAKONA I WEGOVE PRIMENE Aleksandar Foti} ................................................................................27 Op{ti dr`avni i pravni okviri ......................................................29 @ivot, sloboda i imovina ..................................................................38 Ropstvo................................................................................................40 Stale{ka pripadnost ..........................................................................42 Jezik i pismo ......................................................................................44 Sloboda ispovedawa la`ne vere......................................................45 Promena vere ......................................................................................46 Vlast i smrtni slu~aj..........................................................................50 Neupadqivost sahrane ........................................................................51 Stanovawe vizuelna dominacija islama ..........................................52 Brak ....................................................................................................57 Seksualnost i blud..............................................................................61 Odevawe obaveznost razlikovawa ..................................................64 2. VIZUELNA KULTURA I PRIVATNI IDENTITET PRAVOSLAVNIH HRI[]ANA U 18. VEKU Nenad Makuqevi} ..................................................................................72 Okviri konstituisawa privatne vizuelne kulture ..........................73 Vizuelna kultura i privatni verski identitet..................................81
931

Vizuelna kultura i samoprezentacija pravoslavnih hri{}ana ......................................................................97

U ku}i i van we
3. KU]A, SELO I GRAD U USMENOJ EPICI Mirjana Deteli} ..................................................................................115 4. STANOVAWE U GRADU I NA SELU Gordana Milo{evi} ..............................................................................142 Gradska i varo{ka ku}a ....................................................................145 Seoska ku}a ........................................................................................161 Izgled i tipovi ..........................................................................161 Unutra{we ure|ewe ....................................................................166 Konstrukcija................................................................................168 5. KRSTARE]I OSMANSKIM CARSTVOM Ema Miqkovi} ......................................................................................173 Putnici namernici i wihovi itinereri..........................................174 Putevi i naseqa ................................................................................182 Magarci, kowi, ko~ije.......................................................................187 Briga dr`ave ....................................................................................189 Bezbednost na putu: hajduci i derbenxije ........................................196

Ogwi{te i trpeza
6. OBELE@JA KULTURE ISHRANE Vesna Biki} ..........................................................................................203 Prostor ............................................................................................207 Poku}stvo ..........................................................................................213 Posu|e i pribor ................................................................................215 Obedovawe ........................................................................................225 7. JELO I PI]E Olga Zirojevi}......................................................................................233

932

Uga|awe du{i
8. (NE)SPORNO U@IVAWE: POJAVA KAFE I DUVANA Aleksandar Foti} ..............................................................................261 Upoznavawe ......................................................................................263 Trijumf uprkos zabranama kafane i dru{tveni `ivot ................269 Na~ini u`ivawa ..............................................................................293 9. RADI SVOGA RAZGOVORA I DA DRUGI SLU[AJU Sowa Petrovi} ....................................................................................302 Odnos prema usmenoj tradiciji ........................................................302 Usmena kwi`evnost i dru{tvene promene ........................................302 Folklor kao istorijski dokument ..............................................304 Pogled u radionicu usmenog stvaraoca ......................................305 Kako se pevalo i pripovedalo ..........................................................306 Pevawe i igrawe u kolu..............................................................307 Pevawe i svirawe za trpezom ....................................................316 Pevawe u pokretu ........................................................................318 Srpski na~in ............................................................................319 Smena epskih stilova ..................................................................323 Opasnosti stvarawa ..........................................................................327 Pogubni uzori ............................................................................328 Gusle u slu`bi ratnog lukavstva ................................................331 Usmena tradicija kao odgovor na svakodnevicu ................................332 Tu`ewe i naricawe ....................................................................333 Predawa i verovawa....................................................................333 Lirske vrste u osvit novog doba ................................................336 10. SLOJEVI MUZI^KIH KULTURA U PRIVATNOM I JAVNOM @IVOTU Danica Petrovi} ................................................................................342 Duhovna muzika hri{}ana ................................................................344 Usmena i pisana poja~ka tradicija..............................................344 Pojawe i `ivot u manastirima ..................................................351 U~ewe pojawa ..............................................................................354 Katolici u Beogradu ..................................................................356 Svetovna muzika hri{}ana................................................................357 Narodni obi~aji..........................................................................360 Zabave muzi~ki instrumenti i igre ......................................363
933

Bubwari, ~uvari reda..................................................................367 Turska muzika ..................................................................................368 Dervi{i ......................................................................................368 Turske muzi~ke kapele ................................................................369

Sveto i tajno: slojevi vere

11. VERA I CRKVA U SVAKODNEVNOM @IVOTU U 18. VEKU Nedeqko Radosavqevi} ........................................................................377 12. SVAKODNEVNI @IVOT SLIKARA 16. I 17. VEKA I SVAKODNEVICA U WIHOVIM DELIMA Zoran Raki} ..........................................................................................400 13. DVOVERJE Olga Zirojevi} ....................................................................................432 Bogomoqe, ikone, Novi zavet ..........................................................442 Krst i kr{tewe ................................................................................444 Slave i praznici ..............................................................................446 Oj, Tur~ine, za nevoqu kume ........................................................449 Kultna mesta i le~ewe......................................................................450 Konzumacija alkohola i sviwetine dela {ejtanova ......................453 14. NARODNE PREDSTAVE O BO@ANSKOM I DEMONSKOM Qubinko Radenkovi}............................................................................460 Pagansko i hri{}ansko ....................................................................460 Obogotvoreni predak ........................................................................462 Bog ..................................................................................................466 Demoni ..............................................................................................470

Du{a i telo: upla{eni i bolesni

15. IZME\U VRA^A I LEKARA: OBELE@JA ZDRAVSTVENE KULTURE Jovan Pe{aq ........................................................................................475 Bo`ja voqa ........................................................................................475
934

Berberi, hirurzi, fizici ................................................................478 Stare i nove bolesti ........................................................................483 Du{evne bolesti..........................................................................483 Francuska bolest ....................................................................485 Lepra ..........................................................................................486 Tuberkuloza ................................................................................487 Velike bogiwe ............................................................................487 Kuga ............................................................................................490 Organizovawe zdravstvene slu`be ..................................................495 Kontumaci ..................................................................................496 Bolnice ........................................................................................501 Apoteke........................................................................................502 16. U PO^ETKU SVEGA JE STRAH Radivoj Radi} ......................................................................................505 Strah od Turaka................................................................................508 U o~ekivawu kraja sveta ................................................................514 Glad....................................................................................................518 Zemqotresi........................................................................................525 Pomra~ewe sunca i meseca ..............................................................527 Komete ..............................................................................................530 Kuga ..................................................................................................532 Po`ari..............................................................................................534 Poplave, hladno}e, `ege ..................................................................536 Najezde skakavaca..............................................................................540 Neobi~ne pojave ................................................................................542 NA RUBU MEDITERANA 17. GRADSKI @IVOT U BOKI KOTORSKOJ Valentina @ivkovi} ..........................................................................547 Spoqa{wa privatnost ......................................................................548 Pristojnost i otmenost ..............................................................550 Li~ni predmeti i bagatelle ........................................................556 Svakodnevna trgovina..................................................................557 Detiwstvo....................................................................................559 Cjela se provodi no} u smjehu, pjesmi i {ali ........................561 Unutra{wa privatnost ......................................................................565 Vita contemplativa i vita activa Lodovico vs. Marian ..................568
935

Svaki je ispuwen ~as ne~im {to zadaje strah ........................569 Monacarla o maritarla ....................................................................575 Lodovikova Silvija ....................................................................577 18. PALATA ANDRIJE ZMAJEVI]A U PERASTU NADBISKUPSKI DVOR I LOCUS AMOENUS Sa{a Brajovi} ......................................................................................581 ^ast je i kruna na stan, svoj Dr`avi dika, od Boga bi zazvan da je u Bar vladika, `ivjeti }e slavan posve vike vika ..................................................584 Mru kraqevstva, mru gradovi i wih plemstvo trava krije ............................................................586 Slave}i Boga, fale uzdaju}i, kod bostana moga slavja bigli{u}i stah slu{at gdje poje... ..................................................599 O kad bih mogo u takvoj nasladi mirno provesti dana ostatak sav slatkog `ivota mi mog! ................................................603 U HABZBUR[KOJ MONARHIJI: OD BAROKA DO PROSVETITEQSTVA 19. VERNIK I PODANIK Miroslav Timotijevi} ........................................................................623 Verske reforme i privatni `ivot ..................................................624 Nedeqni odlazak u crkvu ..........................................................626 Svete tajne ..................................................................................629 Hri{}anske vrline ....................................................................636 Privatna pobo`nost ..................................................................638 Dr`avne reforme i privatni `ivot ................................................644 Prirodno stawe ..........................................................................645 Zavo|ewe reda i rada..................................................................648 Obrazovani podanik ....................................................................651 20. KONCEPT PRIVATNOG NA POZORNICI JAVNOG PRIVATNI @IVOT NA MITROPOLITSKOM DVORU U 18. VEKU Jelena Todorovi} ..................................................................................655 Pozornica vlasti privatnost vladara kao politi~ka kategorija ..................................655
936

Mitropoliti na pozornici vlasti portret kao odraz javnog i privatnog na dvoru ............................658 Prostor scene privatno i javno na dvoru kao odnos prema prostoru ................................................................664 Privatne sve~anosti u javnom prostoru privatni prostor kao ceremonijalni prostor ..................................676 Privatni prostor kao prostor du{e i uma ......................................681 21. INDIVIDUALNA PRIVATNOST Miroslav Timotijevi} ........................................................................687 Gra|anin izme|u baroknih i prosvetiteqskih ideala ....................690 Individualnosti i samo}a ........................................................694 Samci ..........................................................................................696 Marginalci ................................................................................700 Javnost tela..................................................................................703 Ode}a, status i li~nost ..............................................................704 Seksualnost..................................................................................716 Poroci ........................................................................................719 Higijena ......................................................................................723 Bolest ..........................................................................................726 Smrt ............................................................................................730 Privatnost du{e ..............................................................................736 Susret s kwigom ..........................................................................737 ^itala~ka publika ......................................................................739 Privatne biblioteke ..................................................................744 Pisma ..........................................................................................750 Pesmarice....................................................................................754 Dnevnici......................................................................................755 Memoari ......................................................................................757 22. PRIVATNOST PORODICE Miroslav Timotijevi} ........................................................................759 Sastav porodi~ne zajednice ..............................................................760 Brak, sklapawe i razvodi ................................................................765 Radni dan i radni vek ......................................................................770 Stare{ina porodice ........................................................................773 Autoritet i ~ast..........................................................................775 Slobodno vreme ..........................................................................778 Doma}ica porodice............................................................................781
937

Slobodno vreme ..........................................................................787 U~e{}e u javnom `ivotu ..............................................................788 Deca ..................................................................................................790 Odrastawe....................................................................................791 @enska deca ................................................................................795 Siro~ad ......................................................................................798 Odnosi u porodici ..........................................................................800 [egrti, kalfe, posluga i stanari....................................................806 23. DOMA]I PROSTOR Miroslav Timotijevi} ........................................................................812 Porodi~ni dom ..................................................................................812 Gradska ku}a ......................................................................................816 Unutra{wost gradske ku}e ..........................................................821 Plemi}ki dvorci ..............................................................................834 Seoska ku}a ......................................................................................837 24. DRU@EWE: IZME\U PRIVATNOG I JAVNOG Miroslav Timotijevi} ........................................................................843 Gostoprimstvo ..................................................................................844 Praznici ..........................................................................................846 Balovi ..............................................................................................849 Dru`bina je na{eg veka / Udovoqstvo i uteha ............................851 Izleti ..............................................................................................855 Putovawa ..........................................................................................857 Bibliografija........................................................................................864 Neobjavqeni izvori ..........................................................................864 Objavqeni izvori i literatura ........................................................865

938

PRIVATNI @IVOT U SRPSKIM ZEMQAMA U OSVIT MODERNOG DOBA Priredio Aleksandar Foti} * Izdava~ko preduze}e CLIO Zmaja od No}aja 12 Beograd
za izdava~a Zoran Hamovi} recenzenti prof. dr Mihailo Vojvodi} prof. dr Milan Ristovi} lektura Qubica Marjanovi} korektura Vladimir Ran~i} Ilija Kovi} dizajn kwige Dragana Atanasovi} grafi~ka obrada korica Milica Mi}i} tehni~ki urednik Dejan Tasi}
Compact Druck, Beograd www.clio.co.yu info@clio.co.yu
939

{tampa