Problem smisla i apsurda

ivotinja nema potrebu za smislom. Njeno bie je zakljueno, odreeno je ta e ona ve biti. Ona zapravo nita ne postaje, ona je samo primerak vrste, ono individualno kod nje je nebitno, bitno je da pripada nekoj vrsti. ovekovo bie nije zakljueno, tek treba da postane neko i za njega je bitno ono pojedinano. Biti ovek znai biti stavljen u situa iju. !ostoje neke "iksne stvari kod svi# ljudi, to je situa ija ovekove egzisten ije. $li, osim toga to odlikuje svakog oveka, postoji i ono to mi sami nainimo od sami# sebe % i u tome je naa sutina. ovek je sebi dat kao zadatak, on je otvoren za dode"inisanje. !otrebno je samopre izirati ta smo mi i pored onoga to je odlika svi# ostali#. ovek treba da postaje ovek u svom &ivotu, on svoje bie oblikuje, on je taj koji biva, koji se menja. Nije razum odgovoran za to to se ovek pita o smislu ve je to potreba iz ustrojstva naega bia % koje je otvoreno za promene, za samoostvarenje. 'ra&enje smisla nije stvar radoznaloosti. !itati se o smislu mo&e samo ovek. !itanje o smislu je pitanje o svrsi i pitanje koje prekorauje grani e onoga to je "aktiki sluaj. Nije svako objanjenje i razumevanje u vezi sa pojmom smisla. !itanje o smislu nema veze sa ontologijom, ono prekorauje #orizont bia. !itanje o smislu je opasno, ono nas stavlja na ko ku. !ita nas ta smo do sada postigli, pitajui o smislu mi preispitujemo sebe, ono nas ugro&ava, dovodi u krizu ( previranje. $ko s#vatimo ta je na smisao, mo&emo se suoiti sa tim da je ono to radimo neautentino, besmisleno. )misao, kao re mo&e se upotrebiti samo ako ima oveka. 'o je ljudski pojam. *od pojma traganje za smislom imamo posla sa istinom, koja se odnosi na elinu bia, na svet. 'u se smisao i istina prepliu. $li, ako govorimo o oblikovanju smisla, to je onda stvoren, individualni smisao. )misao je i ispunjenost i emo ija, smisao nala&e i onima koji &ive na neautentian nain. )uprotno etimolokom objanjenju rei, smisao ne mora imati veze sa razumom. Naravno, primarna je veza miljenja sa smislom. !ostaviti pitanje o smislu, o svetu i traganje za istinom jesto primarno i bolje je kada se realni, objektivni smisao pove&e sa tim. $li, ako su ova dva povezana, onda bi ovek otkriem istine otkrio i smisao+ ,ta se deava ako ovek otkrije istinu ali je njome razoaran- .a li je onda iskustvo otkrivene banalnosti iskustvo smisla- Nije+ Biti razoaran znai ne osetiti ispunjenje onim to treba da nam da smisao. )misao nam se mo&e ukazati besmislenim, ako otkrijemo neto to nismo oekivali. !ojam smisla je autore"leksivan. $psurd je iskustvo izostalog smisla. !ored zajedniki# karakteristika oveiji#, svaki ovek ima i neto osobeno. Biti ovek, osim datosti, ima i momenat zadatka. !ostajati je mogue putem donoenja odluka. ovek je otvoren prema meta"izikim pojmovima jer je on nedovreno bie, on mora da se orijentie u svetu i to prema grani ama tog sveta, a to je mogue uz pomo meta"izike. Odnoenje prema grani ama naeg &ivota ne znai izriito postavljanje pitanja. !rvi momenat kod smisla, pomou kog se orijentiemo jeste objektivni smisao /koji je tesno povezan sa smislom0. ,ta se deava ukoliko neko doe do istine a nije njom zadovoljan- $ko otkrijemo smisao koji je za nas besmislen, tu je re o objektivnom smislu koji mi subjektivno s#vatamo. 1a koliko bili sigurni u suoavanju sa pitanjem smisla, nikada nismo sigurni kada e nas iznenaditi. )misao je neto vrsto, postojano, daje uporite. $ko se pitamo o smislu neke radnje, mi smo u predelu bia, stvarnosti. $ ako se pitamo o smislu neega, o neemu to je opravdanje toga /to jeste, onda je to korak dalje od stvarnosti.0 *ako ovek postavlja pitanje o smislu- 2a razliku od &ivotinje koja nema #orizont temporalnosti i vezuje se za sadanji trenutak, ovek ima oseaj za vreme, sea se prolosti i zna da mu dolazi budunost. On mo&e da stvara, mo&e sa preinai sadanje stanje stvari. 'o je

trans endenovanje /iskoraivanje iz dimenzije je tran enden ija, ali ovde je re o kretanju kroz vreme0. ovek mo&e aktivno da preinauje ono sadanje, mo&e da stvara novo i mo&e da stvara bolje. Ovo vrednovanje bolje%gore je svojstvo oveka i pretpostavka postavljanja pitanja smisla. 1i postavljamo pitanje ne samo o onome to je stvarno ve i o onome to mo&e biti stvarno. ovek mo&e da poredi jer ima iskustvo drugoga i mora da poredi jer iz toga proistie pitanje o smislu. !itanje o istini postoji nezavisno od toga da li postoji neko ko e se o njoj pitati. O smislu nije mogue govoriti bez oveka, on je taj koji postavlja to pitanje jer pitanje smisla iskorauje iz dimenzije bia. )amo ovek mo&e da iskorai iz onoga to sada jeste. 3azlika izmeu traganja za smislom i stvaranja smisla. 'ragati za smislom znai tragati za svojim situiranjem u okviru neke otkrivene istine a stvarati smisao znai neto novo, neto u emu u samo ja nai smisao, to e biti samo moje ispunjenje. 4stina dobija karakter smislenosti tek iz ovekove perspektive, bez toga, ona je samo istina, bez smisla. *od traganja za smislom traga se za smislom istine a kod stvaranja se traga za ,,mojim smislom5, smislom sree. 'o znai da su objektivni i subjektivni smisao sinonimi za istinu i sreu. 6 pojmu slobode takoe postoji i pojam samoograniavanja. Neograniena sloboda nije sloboda. $ko bismo znali istinu, da li bi to bila prepreka naoj srei, naem samoostvarenju- 6 optem sluaju, ako bi okvir koji bi nam dala istina posmatrali kao pro es pravljenja izbora, to bi znailo da bi i poznata istina ostavila dovoljno prostora za nae delovanje, jer izbora je uvek mnogo. Bilo bi dobro kada bismo znali istinu pre nego to ponemo da &ivimo ali mi moramo sami da uimo lek ije o istini. $ko se neka srea temelji na nekoj nevrednosti, sa stanovita vrednosti ne bi trebalo da bude vredna. *ada se razoaramo u neto, to znai da smo se razoarali u neku la& koja je temelj sree. $ko se susretnemo sa neistinou temelja sree, do&ivljavamo iskustvo besmisla, kra#. !roblem sa #edonizmom je sledei7 iskustvo besmisla je iskustvo gubljenja tla pod nogama. 'o tlo nije vrsto u zadovoljstvima jer se struktura zadovoljstva po sebi iskljuuje sa pojmom smisla. $ko je jedini smisao &ivota traganje za smislom, onda je &ivot besmislen, to je pro es suoavanja da smisla nema. )am &ivot je momenat da bia, a pitanje o smislu to prekorauje. $ko se ka&e da je smisao &ivota u samom &ivotu, to znai da se smisao vraa u bie, to onda ponitava pitanje o smislu. ovek je taj koji treba da zakljui, da obrazuje svoj smisao. ovek mo&e da promai &ivot ako uopte ne postane linost, jer je smisao u postojanju linosti. *a&e se da je ispunjenost u tome da se sve proba, ali ovek koji stalno proba nove stvari, se stalno vraa u nultu taku, uopte ne napreduje. 8edna od bitni# stvari kod smisla je da se postne linost i to je neto to je trajno. .a li je onda smisao raditi neto trajno- Nije. 6raditi neto trajno ne mora biti identino sa nala&enjem smisla. !aradoksalnost ovekovog &ivota je u tome to mu je dato mnogo mogunosti ali on nema vremena da i# sve iskoristi. $ko bi krenuo sve da proba, ne bi na kraju ni u emu uspeo, oveku je potrebno da postane neko, potrebno mu je neto odreeno, konano. 1oramo praviti izbore kao da znamo istinu a ustvari sve vreme tragamo za njom. ,ta je sa ostvarenim smislom- *ako taj smisao i dalje postoji- 9rednost va&i iako za nju niko ne zna. Bilo bi dobro da onaj ko uspe, izvri ispunjenje, obezbedi i trajnost. Bilo bi dobro da to to je ostvareno potraje i preko vrednosti, da ostavi trag.