Problem vrednosti i morala

Da li neto moe biti vredno samo po sebi ili postaje vredno tek u relaciji sa ovekom? Da li postoje vrednosti koje se ne preispituju? Da li je nesporna vrednost da se ne sme ubiti? (izuzetak je rat). Ljudi po prirodi stvari, zato to su ljudi, moraju znati da se ne sme ubiti (kolektivna svest). Postoje neke norme, vrednosti, koje su bezuslovne. de postoje vrednosti? !ako postoje vrednosti? "ato je #ikelan$elov David vredno delo? !ako je mo%u&e da je raznim ljudima, kroz istoriju, David vredan? Da li je to stvar navike, uvebanosti, prisile ili su ljudi kroz vekove zaista sposobni da prepoznaju tu vrednost? 'no to se prepoznaje kao vrednost jeste nje%ova ivotnost, on ima stav, ima dranje iz ko%a zrai nje%ova vrednost. Da li je isto svideti se i biti vredan? Moe nam se svideti neto to nije vredno. Mogue je da neto bude vredno, a na nam se ne svia. Prepoznajete vrednost ali ona ne od%ovara linom a(initetu (stvar svi$anja, a ne nee%a to vai objektivno). )ije stvar u tome ta je prikazano u umetnikom delu ve& je stvar u tome ta iz nje%a izbija * a to je du+. ,injenica je da postoje neke vrednosti koje nisu sporne. Postoje kulturne vrednosti evropske civilizacije oko koji+ postoji koncenzus. -ko ima koncenzusa, to je onda valjda zbo% to%a to u samom delu ima .nee%a/ to uvek iznova prisiljava na prepoznavanje nje%ove vrednosti, i to onda nije stvar drutvene prisile, nauenosti, ve& je izraz autentino% umetniko% dela. !oncenzus ne zasniva nji+ovu vrednost, vrednost je u samom delu. -ko postoje takve vrednosti, onda se vrednosti ne konstituiu vrednovanjem. Bie vrednosti umetnikog dela Vrednosti ne postoje, ve vae. 0e je o modalitetu postojanja (znai da nji+, ipak, na neki nain ima). 1 emu je vrednost samo% Davida? )e nalazi se u samom delu, vrednost je moment koji se prepoznaje kao da pripada bivstvuju&em (Davidu). 2rednost se ne prepoznaje na samom delu. 2rednost je u momentu .kao da pripada delu/, ali nije bivstvuju&e, jer bi onda vrednost i David stajali odvojeno. 2rednost se pripisuje delu ali vrednost dela ne zavisi od samo% ina pripisivanja. !ada je re o umetnikoj percepciji, onda se vrednost pripisuje delu ali ne zavisi od pripisivanja jer da niko nije uo za Davida on bi i dalje bio vredan. Postoji lanac3 ontoloki momenat(neto je bivstvuju&e), zatim aksioloki(vrednost koja se vezuje za nje%a, dodatni momenat) i epistemoloki(pitanje ono%a koji to prepoznaje, samo ovek moe da je prepozna (vrednost)). 2rednost mora da se dodiruje sa bivstvuju&im, jer u suprotnom bi percepcija vrednosti bila potpuno nezavisna od ono%a za to se vezuje, a mi ne percipiramo vrednost u svemu to bivstvuje (novokantonove3 take dodira bivstvujueg i vrednosti take vorita ). 'no bivstvuju&e kome se pripisuje i vrednost postaje dobro. )ije svako bivstvuju&e dobro, ve& samo ono za koje se vezuje vrednost, kome se pripisuje vrednost. -ko neto nije dobro to je onda . privacio boni/ (otsustvo dobra). )ije isto * dobar ovek i dobra olovka (ontoloki komparativ). Postoji vrednosni relativi!am. 2rednost je ne%de u interakciji izme$u ljudske percepcije i ono%a to je vezano za samu stvar. #o%u&a su dva naina tumaenja. Vrednosni subjektivi!am, na%lasak na oveku, percepciji. 2rednosni subjektivizam je kad nema razlike izme$u vrednosti i svi$anja. Dru%i nain je objektivistiko s"vatanje * vrednost prebiva u samoj stvari(analo%no ideji istinitosti u srednjem veku * istina kao transcedens). -ksiolo%ija se tie morala, estetike, kulturni+ dobara i konano ivotni+, bioloki+ dobara. #oral potie od latinske rei mos, moris ili od %rke rei etos i ima dvostruko znaenje (dve %rane le%itimno% tumaenja znaenja pojma morala)3 prvi moment se tie obiaja, ono%a to je uobiajena praksa, dru%i moment se tie ono%a za ta imamo sklonost, ono to smo po vlastitom promiljanju ili na+o$enju spremni da uinimo (dakle, u prvom

momentu imamo ono to je #aktiki objektivno, a u dru%om ono to je misaono subjektivno). Postoje dve vrste pojmova morala3 4. $eskriptivni (opisuju&i) pojam morala * opisuje praksu oblikovanja ponaanja i oblikovanja oekivanja ljudi u po%ledu ponaanja u okviru jedne zajednice. 'n se bavi opisivanjem modaliteta, obrazaca ponaanja koje vae u okviru jedne zajednice. 2rednosno je neutralan, ne propisuje ono to bi trebalo da bude i ne ocenjuje da li je neto injenino opravdano ili nije. 5. Preskriptivni (propisuju&i) pojam morala * kontra(aktian zato to pretpostavlja da vaenje moralni+ normi ne zavisi od to%a u kojoj meri ljudi potuju te norme. Pretpostavlja se da ljudi moraju znati za te norme. Ljudi znaju za moralne norme zato to su misle&i * obdareni su razumom, razborom, miljenjem. 2aenje moralni+ normi ne zavisi od to%a da li ljudi potuju norme. Postoji razlika izme$u trebanja i ono%a to je (aktiki sluaj. !antova etika je (ormalistika i intelektualistika. 4. %ormalistika3 ne daje spisak vrlina i ne6vrlina, ve& daje kriterijum za to kako &e se ustanoviti da li je neto moralno pri+vatljivo ili nije. 7aj kriterijum se naziva kategoriki imperativ. 5. &ntelektualistika3 moral ne zavisi od ose&aja, line sklonosti ve& se do morala nuno dolazi racionalnim uvidom. -ko do$emo do zakljuka da bi neko ponaanje uruilo samo postojanje zajednice, onda iz to%a proistie da takvo ponaanje nije moralno doputeno, ono je nemoralno. !ant razlikuje postupanja iz dunosti, iz ose&aja obaveze i postupanja u skladu sa moralnom obavezom. Postupanje u skladu sa obavezom moe da bude motivisano e'tramoralnim motivima, odnosno da ne bude moralno motivisano. 7akav nain postupanja spada u moralnu "eteronomiju, za razliku od moralne autonomije %de se vrednosti potuju zbo% nji+ sami+ (moralna autonomija * delovanje iz morala) zato to ja kao umno6bivstvuju&e s+vatam da je meni kao oveku nemo%u&e da krim ono za ta kao ovek uvi$am da je jedino mo%u&e, a to je da se drim morala. Postoje razlike u delovanju po principu legaliteta i legitimiteta (pravni pojmovi koji su vezani za moral). $elovanje i! legaliteta * u skladu sa dunostima bez obzira na to koja je naa motivacija. $elovanje po prin(ipu legitimiteta * usled ose&aja da je neizbeno da se potuju moralne obaveze. 1 antici se ponaanje %ledalo po tome da je bitno samo to ta inite, a ne koje su vae pobude. 1 novovekovnoj etici bitno je i ovo dru%o (ak prevas+odno ovo dru%o), bitno je nae subjektivno verovanje oko to%a koji modeli ponaanja su pri+vatljivi, a koji ne. 'va promena na podruju morala je uslovila promenu na podruju prava. )ekada je postojao objektivni pojam krivice (bitno je samo ta uinite, a ne zbo% e%a ste uinili, pod kojim okolnostima).

Problem linosti
Linost dolazi od latinske rei persona. 1 pravnom kontekstu moe se %ovoriti o licu tj. o osobi. 'soba je supstrat delovanja. Pravo se ne bavi ispitivanjem mo%u&nosti da bude osoba ve& se pretpostavlja da je osoba. Pojam linosti dobija dananje znaenje sa "rianstvom. "a stare rke re linost nije postojala, javila se u starom 0imu, ali ne u (ilozo(iji. Platonovo uenje o dui * vrsta sklada. 5

!od rka kljuno je dranje oveka. Dranje je u stvari dranje unutranjeg ja. !od rka se pretpostavlja da postoji sklad spoljanje% i unutranje%, a sklad znai i da se neko dosledno ponaa. 7reba da postoji celovitost. 8a +elenizmom se prvi put pojavljuje istorijska linost.!ljuna stvar nastaje sa +ri&anstvom. rci nisu imali pojma za savest. 8avest je neka vrsta unutranje% sudije u nama koji sudi nama, to rcima nije bilo potrebno. 8a pojavom +ri&anstva moemo %ovoriti o dananjem pojmu linosti. 8inonimi * ja, ego, sopstvo ... 'ri%inalnost se moe javiti i u stavovima. 8amostalnost, individualnost u donoenju stavova i delanja, to moe da predstavlja neku vrstu ori%inalnosti. $eskriptivni pojam linosti * vrednosno neutralan, ukljuuje sve ljude. 8vi su ljudi osobe i svi imaju potencijal da budu linosti, ali ne postaju svi linosti. ). &storijska linost * mo%u da postoje vladari koji upravo nisu bile moralni. 1potreba rei linost u razliitim kontekstima. *. &ndividualnost, originalnost, personalnost6 licnosti se svodi na to da budete dru%aiji. )i jedan od ova 9 pojma nije identian sa lino&u. +. ,naan karakter * postoji neto upeatljivo kod nje%a. 7a upeatljivost moe da bude razliiti+ vrsta. :ndividualnost je bitna, ali se postavlja pitanje kako; isto tako i snaan karakter. Postoje ljudi koji imaju toliko snaan karakter da se ne mo%u obuzdati. ,ovek treba da ima sposobnost samosavladanja, ali to ne dolazi od volje. Potovanje moralni+ normi nije cilj sam sebi. <itno je da postoji cilj i da se u sprovo$enju to% cilja ne kre moralne norme. #oral je potreban, ali ne i dovoljan uslov za linost. #oral podrazumeva i moralnu svest. #oralna izo(renija * ako znamo ta je dobro a tako ne postupamo. Po -ntici se verovalo da iz poznavanja moralne norme proistie moralno ponaanje. 1 linost spada i ono to nauimo. 1svajanje spoljanji+ in(ormacija je proces reprodukovanja, ali ne me+aniko ve& usvajanje, a stvari se usvajaju kad se razumeju. Prave stvari su one koje nas promene. -ko nas znanje promeni znai da pre i posle to% znanja ja nisam isti, to menja moju linost. -ko se radi o onome to znamo, to znamo kada ili samostalno reprodukujemo i tu se sustiu moral i znanje u pojmu obrazovanja, a obrazovanje nije edukacija * edukacija je obuka. Pravo obrazovanje je ono koje nas menja i oplemenjuje. 7eorija ako je usvojena putem obrazovanja (razlika izme$u prave i neprave teorije) bitna je da oplemenjuje linost. 'braz je u srpskom jeziku deo lica, ali obraz je obraz * imati obraz i iz%ubiti obraz. 'braz je na identitet. 7o je nain na koji svako sebe sam ima. 'braz je nain samoimanja. !ae se da se obraz moe iz%ubiti samo jednom. !ada se iz%ubi obraz karakter nestaje. :zraz %ubiti obraz postoji i u dru%im jezicima, ali se dru%aije kae. : u en%leskom i nemakom i ruskom jeziku pominje se lice. !ad se kae iz%ubiti lice to znai nemo&i ljudima %ledati u oi. Dolazi do izoblienja. 1 izrazu iz%ubiti obraz se ne koristi lice. 'braz je oblije * karakter. * ejdus. )e biti u skladu sa ljudskim obrascima to je iz%ubiti obraz. ,ovek je ovek samo ako ima obraz. "animljivo je da je obraz i deo lica. =to znai da mi nemamo izraz za taj deo lica, ve& koristimo jednu normativnu interpretaciju. 'no to odlikuje linost (pravu linost) 3 6 da ima trajnost, doslednost, 6 da se prepoznaje identitet, 6 da inte%rie svoje razne akcije i da iz svako% postupka zrai nje%ova linost,

6 ima obraz, tj. karakter oblija, 6 sposobnost re(leksivno% prisvajanja naueno%. 8vest o dostojanstvu, ali ne u pravnom smislu. Ljudi se esto bune ne razumevaju&i zato se bune. 1vek treba pokuati s+vatiti neto, a ne odma+ buniti se. 'brazovanje je osposobljavanje za promenu sveta. Prava pobuna je pobuna sa razlo%om, ona je razborna, pobuna kao akt je u%lavnom bezuspena.

Problem slobode
8loboda ne treba da se izraava kroz pravno6politiki okvir jer je ona mno%o iri pojam. ,ovek je slobodan po svojoj prirodi pa se to onda izraava kroz pravo. 'n ima mo%u&nost i!bora, zato je slobodan. #o%u&nost je mani(est slobode. :zbor postoji samo ako smo svesni da biramo, ako smo svesni alternative i ovek koji bira nuno mora da ponese od%ovornost. 8loboda je mo%u&a jedino kao sloboda iz miljenja. 'na nastaje iz autonomnog miljenja. 0azlika izme$u autonomno% i tradicionalno% je u tome to su kod tradicionalno% oveka osnovne, sutinske stvari ve& unapred odre$ene. ,ovek je po prirodi slobodan ali se o slobodi %ovori u povjesnom kontekstu. 'stvarenje slobode je neminovno jer ovek misli. )ji+ova komparativna prednost u odnosu na ivotinje je ra!um. ,ovekov ivot u zajednici postepeno poinje da zavisi od miljenja. #iljenje je za oveka or%an preivljavanja. 'no je neuporedivo sa bilo im to ima ivotinja. ,ovekova aka je tako$e di(erencija u odnosu na ivotinje. 8loboda moe proiste&i samo iz miljenja svesti o alternativama, a nikako iz mnjenja. )ije svaki izbor da se iskoristi vlastita sloboda le%itiman. 8loboda nije samo mo%u&nost izbora, ve& i mo%u&nost oveka da kae ne. 'na uvek moe jo. ,ak i kad misli da nema, ovek uvek ima izbora. 1 tome je ovekova slobodnost. Sloboda od * je ne%ativna sloboda i to u jezikom smislu a ne u vrednosnom. Sloboda za * je pozitivna sloboda, sloboda za samoostvarivanje. -ko neko ima ne%ativnu slobodu od 6 osloboen je razni+ oblika prisile i tako ima mo%u&nost da slobodno bira, s tim to nije poznato ta &e odabrati. 8loboda za * je sloboda da se odabere neto. 'stvarenje nema veze sa postvarenjem i postvarivanjem, ono je nje%ova suprotnost. =ta &e nam sloboda? 8vima nam je dato da se ostvarujemo. 8vako od nas je individua i ima mo%u&nost da postane linost. 0astom i dozrevanjem, ovek jo nije postao neko, on se radom individualizuje. 'n postaje linost tek svojim an%aovanjem, jer je sam sebi dat kao !adatak. 'no to odlikuje svaku osobu jeste neto to je za nju posebno karakteristino. -ko je sloboda, sloboda za neto, onda je svejedno za ta se vlastita linost bori. )e postoji recept kako ovek treba da koristi svoju slobodu. Da li je sloboda suprotnost nunosti? ,ovek moe biti slobodan samo u zajednici. !ada bi bio sam, ne bi bilo simetrine, obostrane komunikacije. 7o je s#era nunosti, nema samoostvarenja. >ive&i u zajednici, uvek se oslanjamo na tradiciju jer je kontekst u kome ivimo, kontekst ljudske zajednice koja se oslanja na tradiciju. -ko je to datost, onda ovek mora da se suoava sa nuno&u. -ko nema nikakve nunosti, sloboda nema ta tu da trai. 8loboda za * jeste ograniavanje slobode, ali to nije nesloboda. !ada jednom napravimo in izbora, neto se promeni, izabrali smo jednu od dve mo%u&nosti. Dakle, praktikovanje slobode suava suprotnosti. -ko bismo +teli da nau mo%u&nost biranja izbe%nemo, onda moramo da se sve vreme uzdravamo od izbora. 1 slobodi postoji napre$uju&e o%raniavanje mo%u&nosti. !od slobode postoji nekoliko momenata3

4. 5. 9. ?. @.

-egativna i po!itivna sloboda ( sloboda od * i sloboda za 6) .eorijska i praktina sloboda. #iljenje pret+odi izboru. #oment idealnog i realnog. #o%u&nost slobode proistie iz miljenja, ak i kada nema (aktike slobode, postoji ideja o njoj #oment bia i miljenja. Postoji svest o slobodi, svest o situaciji biranja i ostvarenosti slobode, to je postalo stvar bi&a. #oment objektivne (niko nas ne sputava) i subjektivne (mo%u&nost valjano% sa%ledavanja svoji+ alternativa) slobode.

Problem smisla i apsurda

>ivotinja nema potrebu za smislom. )jeno bi&e je zakljueno, odre$eno je ta &e ona ve& biti. 'na zapravo nita ne postaje, ona je samo primerak vrste, ono individualno kod nje je nebitno, bitno je da pripada nekoj vrsti. ,ovekovo bi&e nije zakljueno, tek treba da postane neko i za nje%a je bitno ono pojedinano. <iti ovek znai biti stavljen u situaciju. Postoje neke (iksne stvari kod svi+ ljudi, to je situacija ovekove e%zistencije. -li, osim to%a to odlikuje svako% oveka, postoji i ono to mi sami nainimo od sami+ sebe 6 i u tome je naa sutina. ,ovek je sebi dat kao zadatak, on je otvoren za dode(inisanje. Potrebno je samoprecizirati ta smo mi i pored ono%a to je odlika svi+ ostali+. ,ovek treba da postaje ovek u svom ivotu, on svoje bi&e oblikuje, on je taj koji biva, koji se menja. )ije razum od%ovoran za to to se ovek pita o smislu ve& je to potreba iz ustrojstva nae%a bi&a 6 koje je otvoreno za promene, za samoostvarenje. 7raenje smisla nije stvar radoznaloosti. Pitati se o smislu moe samo ovek. Pitanje o smislu je pitanje o svrsi i pitanje koje prekorauje %ranice ono%a to je (aktiki sluaj. )ije svako objanjenje i razumevanje u vezi sa pojmom smisla. Pitanje o smislu nema veze sa ontolo%ijom, ono prekorauje +orizont bi&a. Pitanje o smislu je opasno, ono nas stavlja na kocku. Pita nas ta smo do sada posti%li, pitaju&i o smislu mi preispitujemo sebe, ono nas u%roava, dovodi u krizu * previranje. -ko s+vatimo ta je na smisao, moemo se suoiti sa tim da je ono to radimo neautentino, besmisleno. 8misao, kao re moe se upotrebiti samo ako ima oveka. 7o je ljudski pojam. !od pojma tra%anje za smislom imamo posla sa istinom, koja se odnosi na celinu bi&a, na svet. 7u se smisao i istina prepli&u. -li, ako %ovorimo o oblikovanju smisla, to je onda stvoren, individualni smisao. 8misao je i ispunjenost i emocija, smisao nalae i onima koji ive na neautentian nain. 8uprotno etimolokom objanjenju rei, smisao ne mora imati veze sa razumom. )aravno, primarna je veza miljenja sa smislom. Postaviti pitanje o smislu, o svetu i tra%anje za istinom jesto primarno i bolje je kada se realni, objektivni smisao povee sa tim. -li, ako su ova dva povezana, onda bi ovek otkri&em istine otkrio i smisaoA =ta se deava ako ovek otkrije istinu ali je njome razoaran? Da li je onda iskustvo otkrivene banalnosti iskustvo smisla? )ijeA <iti razoaran znai ne osetiti ispunjenje onim to treba da nam da smisao. 8misao nam se moe ukazati besmislenim, ako otkrijemo neto to nismo oekivali. Pojam smisla je autore(leksivan. -psurd je iskustvo izostalo% smisla. Pored zajedniki+ karakteristika oveiji+, svaki ovek ima i neto osobeno. <iti ovek, osim datosti, ima i momenat zadatka. Postajati je mo%u&e putem donoenja odluka. ,ovek je otvoren prema meta(izikim pojmovima jer je on nedovreno bi&e, on mora da se orijentie u svetu i to prema %ranicama to% sveta, a to je mo%u&e uz pomo& meta(izike. 'dnoenje prema %ranicama nae% ivota ne znai izriito postavljanje pitanja. Prvi momenat kod smisla, pomo&u ko% se orijentiemo jeste objektivni smisao (koji je tesno povezan sa smislom). =ta se deava ukoliko neko do$e do istine a nije njom zadovoljan? -ko otkrijemo smisao koji je za nas besmislen, tu je re o objektivnom smislu koji mi subjektivno s+vatamo. #a koliko bili si%urni u suoavanju sa pitanjem smisla, nikada nismo si%urni kada &e nas iznenaditi. 8misao je neto vrsto, postojano, daje uporite.

-ko se pitamo o smislu neke radnje, mi smo u predelu bi&a, stvarnosti. - ako se pitamo o smislu nee%a, o neemu to je opravdanje to%a (to jeste, onda je to korak dalje od stvarnosti.) !ako ovek postavlja pitanje o smislu? "a razliku od ivotinje koja nema +orizont temporalnosti i vezuje se za sadanji trenutak, ovek ima ose&aj za vreme, se&a se prolosti i zna da mu dolazi budu&nost. 'n moe da stvara, moe sa preinai sadanje stanje stvari. 7o je transcendenovanje (iskoraivanje iz dimenzije je trancendencija, ali ovde je re o kretanju kroz vreme). ,ovek moe aktivno da preinauje ono sadanje, moe da stvara novo i moe da stvara bolje. 'vo vrednovanje bolje6%ore je svojstvo oveka i pretpostavka postavljanja pitanja smisla. #i postavljamo pitanje ne samo o onome to je stvarno ve& i o onome to moe biti stvarno. ,ovek moe da poredi jer ima iskustvo dru%o%a i mora da poredi jer iz to%a proistie pitanje o smislu. Pitanje o istini postoji nezavisno od to%a da li postoji neko ko &e se o njoj pitati. ' smislu nije mo%u&e %ovoriti bez oveka, on je taj koji postavlja to pitanje jer pitanje smisla iskorauje iz dimenzije bi&a. 8amo ovek moe da iskorai iz ono%a to sada jeste. 0azlika izme$u tra%anja za smislom i stvaranja smisla. 7ra%ati za smislom znai tra%ati za svojim situiranjem u okviru neke otkrivene istine a stvarati smisao znai neto novo, neto u emu &u samo ja na&i smisao, to &e biti samo moje ispunjenje. :stina dobija karakter smislenosti tek iz ovekove perspektive, bez to%a, ona je samo istina, bez smisla. !od tra%anja za smislom tra%a se za smislom istine a kod stvaranja se tra%a za ,,mojim smislom/, smislom sre&e. 7o znai da su objektivni i subjektivni smisao sinonimi za istinu i sre&u. 1 pojmu slobode tako$e postoji i pojam samoo%raniavanja. )eo%raniena sloboda nije sloboda. -ko bismo znali istinu, da li bi to bila prepreka naoj sre&i, naem samoostvarenju? 1 optem sluaju, ako bi okvir koji bi nam dala istina posmatrali kao proces pravljenja izbora, to bi znailo da bi i poznata istina ostavila dovoljno prostora za nae delovanje, jer izbora je uvek mno%o. <ilo bi dobro kada bismo znali istinu pre ne%o to ponemo da ivimo ali mi moramo sami da uimo lekcije o istini. -ko se neka sre&a temelji na nekoj nevrednosti, sa stanovita vrednosti ne bi trebalo da bude vredna. !ada se razoaramo u neto, to znai da smo se razoarali u neku la koja je temelj sre&e. -ko se susretnemo sa neistino&u temelja sre&e, doivljavamo iskustvo besmisla, kra+. Problem sa +edonizmom je slede&i3 iskustvo besmisla je iskustvo %ubljenja tla pod no%ama. 7o tlo nije vrsto u zadovoljstvima jer se struktura zadovoljstva po sebi iskljuuje sa pojmom smisla. -ko je jedini smisao ivota tra%anje za smislom, onda je ivot besmislen, to je proces suoavanja da smisla nema. 8am ivot je momenat da bi&a, a pitanje o smislu to prekorauje. -ko se kae da je smisao ivota u samom ivotu, to znai da se smisao vra&a u bi&e, to onda ponitava pitanje o smislu. ,ovek je taj koji treba da zakljui, da obrazuje svoj smisao. ,ovek moe da promai ivot ako uopte ne postane linost, jer je smisao u postojanju linosti. !ae se da je ispunjenost u tome da se sve proba, ali ovek koji stalno proba nove stvari, se stalno vra&a u nultu taku, uopte ne napreduje. Bedna od bitni+ stvari kod smisla je da se postne linost i to je neto to je trajno. Da li je onda smisao raditi neto trajno? )ije. 1raditi neto trajno ne mora biti identino sa nalaenjem smisla. Paradoksalnost ovekovo% ivota je u tome to mu je dato mno%o mo%u&nosti ali on nema vremena da i+ sve iskoristi. -ko bi krenuo sve da proba, ne bi na kraju ni u emu uspeo, oveku je potrebno da postane neko, potrebno mu je neto odre$eno, konano. #oramo praviti izbore kao da znamo istinu a ustvari sve vreme tra%amo za njom. =ta je sa ostvarenim smislom? !ako taj smisao i dalje postoji? 2rednost vai iako za nju niko ne zna. <ilo bi dobro da onaj ko uspe, izvri ispunjenje, obezbedi i trajnost. <ilo bi dobro da to to je ostvareno potraje i preko vrednosti, da ostavi tra%.

/dnos #ilo!o#ije prema nau(i

)ekada se nauka i (ilozo(ija nisu razdvajale. Do kraja D2:: veka sve je spadalo u (ilozo(iju. )e%de se i danas kada se kae nauka misli na (ilozo(iju. -ristotel * kraljevsko znanje koje treba da obu+vati sve ostalo, i koja &e pratiti sva ostala snanja. 1 D:D veku dolazi do emancipovanja pojedini+ nauka. 0anije se smatralo da je psi+olo%ija u okviru (ilozo(ije, danas nije tako. )auke su se emancipovale ne samo od (ilozo(ije ve& i jedna od dru%e. )a koji nain se razumevala nauka? -ristotel i Euserl * ona ne nalazi svoju svr+u u sebi samoj, ve& predstavlja autonomno znanje, kome je pra%matina primenljivost strana.Platon nije bio sklon sistematizovanju. !ako stoji (ilozo(ija prema celini? "a (ilozo(iju je bitno ne samo ime se ona bavi ve& i kako. 'no to je zajedniko (ilozo(iji i tenji ka mudrosti, to je tenja ka celini, tj. stvarnost kao jedinstvo. Da li je znanje mo%u&e postaviti kao jedinstvo?1 D:D to je bilo sporno. Filozo(ija treba da bude prvo znanje, prva nauka, ali da to ne zadrava za sebe, znai da obezbedi temelj, pa da je prepusti nauci(zastarelo s+vatanje). 4. Filozo(ija je jedna od nauka. 7aj projekt nikada nije ostvaren. 5. Filozo(ija je pomo&na disciplina nauke pozitivne. 9. Filozo(ija je metadisciplina pozitni+ nauka. 'va ideja je samo bledi odraz ono%a to je (ilozo(ija nekada bila. 6 'no to razlikuje (ilozo(iju i nauku3 Filozo(ija mora imati pretenziju ka celini, pojedinane nauke svoj uspe+ du%uju tome da ne rade sa celinom, ve& se specijalizuju. Filozo(ija nije nauka, ali je racionalna, naunost se s+vata analo%no racionalnosti i jedino je tako (ilozo(ija nauna. )auka je predmetno znanje okrenuta ka s(eri stvarnosti ili da otkrije istinu o toj stvarnosti. )auka se ne stara o sebi samoj, a (ilozo(ija da jer je ona znanje znanja i znanje o dru%im oblicima znanja i o sebi samoj. )astojanje da se do$e do znanja o stvarnosti, a ne pitaju&i se o subjektu, je oblik naivnosti. 6 )a emu pozna mo%u&nost (ilozo(ije samostava? Poiva na (enomenu svesti.Filozo(ija nije samoznavanje o svetu, ona moe biti predmetno znanje, samo akoje znanje i o sebi samoj. #o%u&nost autore(leksivnosti znanja * svako predmetno znanje ima nain da ima svest da re(lektuje sebe samu. Filozo(sko znanje je oblik posebne budnosti, u smislu da (ilozo(ija ne bi trebalo da veruje da kad ustanovi neke stavove nije zavreno. )auka ide pravolinijski, do znanja, ali kada to vie nije mo%u&e dolazi do naunosti revolucije. 1 (ilozo(iji to nije mo%u&r jer je predmetno znanje neodvojivo od znanja o znanju. Postoje dve ravni3 4. Predmetna 5. -utore(leksivna , i one se stalo ukrtaju. #o%u&i su i povratni skokovi. 7o je komplikovana struktura i zato (ilozo(ija ne moe da napreduje pravolinijski. Filozo(ija pretpostavlja da je ona uvek sporna i uvek u pitanju, u smislu, da moe postati sporna, nauka kada zakljui neke stvari ona za sebe uzima kao istinu. "a nauku prolost je manje bitna ne%o za (ilozo(iju. Filozo(iju nije mo%u&e izuavati bez poznavanja prolosti (ilozo(ije. 6 )auka je neoprezna, ne postavlja sebi sva neop+odna pitanja, ako eli da bude kritina (kritian * biti sposoban postaviti pitanje o istini). )auka ima oblik zanesenosti po svoju predmetnost. )aunik je odan svom istraivanju, i sebi teko postavlja pitanje o smislu to%a to radi. Filozo( nikako ne doivljava (ilozo(iju kao struku on postavlja pitanje i o smislu i o paradi%mi znanja. 6 za Eajde%era misliti znai prouavati temelje znanja. )a koji nain je mo%u&e znanje o stvarnosti? =ta je stvarnost? )auka se o tome ne pita. )ije u stanju da se pita o svojim temeljima, pa po Eajde%eru ona ne misli. "birni nazivnik za sve ove de(icite je da je naivan.

-ko je predmetno znanje bezbrino, bezobzirno poetna bespredmetnost nije samorazmiljanje. :z naivnosti nauke proizlazi njeno samopouzdanje. 6 !ako se deava napredovanje (ilozo(sko% znanja? Predmetno znanje i znanje o znanju se stalno prepiru i sudaraju. )e moe se prvo baviti predmetnim znanjem, pa onda znanjem o znanju. !o smo s+vatamo u interakciji sa dru%ima, tako i znanjem o predmetu iz%ra$ujemo sebe samo%. 6 1vek je mo%u&e i&i unazad i sti&i ak do poetka. 4. znanje koje pretenduje ka celini 5. eli da se oblikuje kao jedinstvo znanja 9. ali da se tada dovede u pitanje svoje temelje, jer moe da napravi skok unazad. 1 (ilozo(iji se znai sve moe dovesti u pitanje. "bo% ovakve otvorenosti, da se vra&a na svoje poetke, sledi to da je teko odbaciti (ilozo(iju prolosti. skok unazad je uvek mo%u&, i zato je (ilozo(ija (ilozo(ija, jer se stalno bavi temeljnim pitanjima. :straivanje (ilozo(ski+ problema je neodvojivo od povjesti (ilozo(ije. Filozo(ija nije nauka, ali je racionalna, naunost se s+vata analo%no racionalnosti i jedino je tako (ilozo(ija nauna. )auka je predmetno znanje, okrenuta ka s(eri stvarnosti i eli da otkrije istinu o toj stvarnosti. )auka se ne stara o sebi samoj, o (ilozo(iji da jer je ona znanje znanja i znanje o dru%im oblicima znanja i o sebi samoj. )astojanje da se do$e do znanja o stvarnosti, a ne pitaju&i se o subjektu, je oblik naivnosti. )a emu poiva mo%u&nost (iloz. samostava? Poiva na (enomenu svesti. Filozo(ija nije samoznavanje o svetu, ona moe biti predmetno znanje, samo ako je znanje i o sebi samoj. #o%u&nost autore(leksivnosti znanja * svako predmetno znanje ima nain da ima svest da re(lektuje sebe samu. Filozo(sko znanje je oblik posebne budnosti, u smislu da (ilozo(ija ne bi trebalo da veruje da kad ustanovi neke stavove nije zavreno. )auka ide pravolinijski, %omila znanja, ali kada to vie nije mo%u&e dolazi do naunosti revolucije. 1 (ilozo(iji to nije mo%u&e jer predmetno znanje je neodvojivo od znanja o znanju. Postoje dve ravni3 4. predmetna, 5. autore(leksivna, koje se stalno ukrtaju. #o%u&i su i povratni skokovi. 7o je komplikovana struktura i zato (ilozo(o(ija ne moe da napreduje pravolinijski. 'na pretpostavlja da je ona uvek sporna i uvek u pitanju, u smislu da moe postati sporna. )auka kada zakljui neke stvari ona za sebe uzima kao istinu. "a nauku prolost manje bitna ne%o za (ilozo(iju. Filozo(ija nije mo%u&e izuavati bez poznavanja prolosti (ilozo(ije. )auka je neoprezna, ne postavlja sebi sva neop+odna pitanja, ako eli da bude kritika(kritian * biti sposoban postaviti pitanje o istini). )auka ima oblik zanesenosti po svoju predmetnost. )aunik je odan svom istraivanju, on sebi teko da postavlja pitanje o smislu ta radi. Filozo( ukoliko ne doivljava (ilozo(iju kao struku on postavlja pitanje i o smislu i o paradi%mi znanja. "a Eajde%era misliti znai prouavati temelje znanja. )a koji nain je mo%u&e znanje o stvarnosti? =ta je stvarnost? )auka se o tome ne pita. )ije u stanju da se pita o svojim temeljima, pa po Eajde%eru ona ne misli. Platonova kritika matematike * matematika se ne bavi svojim poecima tj. naelima(arc+e). Poetak matematike su aksiome koje se ne dokazuju. -ksiomatika se bavi time da li su aksiome nezavisne ili zavisne me$usobno. 'nda je taj sistem celovit. Po Platonu se (ilozo(ija odlikuje time to nita ne moe da pri+vati zdravo za %otovo, ve& tei utemeljenju.

=ta je (ilozo(ija nauke? 7o je disciplina koja pestaje da postoji nauni po%on i poto je svestan da te nauke sebe ne mo%u da preispituju onda se javlja (ilozo(ija koja ili preispituje (ilozo(iju nauke nije deo nauno% po%ona3 4. (ilozo(ija je potrebna naukama 5. nauke nisu (ilozo(ine Imancipovanje nauka od (ilozo(ije je bilo tetno za nauku. Filozo(ske nauke nastaju kad se nauke izdvoje iz kompleksa (ilozo(ski+ znanja. -ristotel i Euserl * (ilozo(ija se bavi znanjem radi samo% znanja, ali su mo%u&a i dru%aija znanja. 'bino se kae da je nauka korisna i praktina, a (ilozo(ija nekorisna i nepraktina. )auci je stalo do istine. Da li je +orizont istine jedini mo%u&? ,ovekovo tra%anje za istinom je nje%ova ontika potreba da se orijentie u svetu, i to je vrednost istine. -ko se uzme u obzir problem orijentacije je u domenu (ilozo(ije. )auka zaboravlja potrebu samoorijentacije. )auka se moe s+vatiti kao ovekov okamenjeni poriv za znanjem, znanje o znanju, a (ilozo(ija znanje zbo% nas sami+. )auka je postala najvanija sila ovo% sveta. Problem je onda u te+nolo%iji. 7e+nolo%ija poinje tamo %de se uvi$a da nauka moe da donese pra%matiu korist. )auci se daje znaaj, ne zbo% nje same, ve& zato to je istorijski pokazano da ta znanja imaju veliku korisnost, mo%u da donesu praktnu korist. 7reba razlikovati nauku kao takvu od te+nike i te+nolo%ije. Problem kanjenja (ilozo(ije 0eavanje (ilozo(ski+ problema esto du%o traje, a nauka zavisi od ekspanzivnosti, pa ako (ilozo(ija ne moe da joj obavi posao, tada &e ona sama, jer mora da napreduje. 'ntoloko6epistemoloki problem u nauci -ko se postavlja pitanje o zakonima, da li su to zakoni nae% miljenja ili su to stvarne zakonitosti u prirodi? -ko su zakoni realni, znai da sve postoji u prirodi. /dnos prema umetnosti 1 umetnosti se ceni stvaralatvo. <itno je stvoriti neto novo. <itna je individualnost, a u (ilozo(iji je bitna optost. !ako do&i do optosti?7o je mukotrpan rad na kome ovek dolazi do istine. :stina nije samo rezultat, ve& je i put dolaska do istine. Put ne mora biti opta stvar. -ko se (ilozo(ija odlikuje re(leksijom, to opte mora nositi oznaku ono%a to je lino, pa se prepli&e stro%o (ilozo(ski momenat i lino. Pa i u (ilozo(iji postoji ta umetnika crta. Filozo(ija je jedan od anrova pisanja. /dnos prema teologiji 7eolo%ija ima %otovu istinu, kada do nje do$e vie je nikada ne preispituje. 7eolo%ija ima pretenziju ka celini, ka jednome (<o%), ona je oblik racionalno% diskursa. /dnos #ilo!o#ije i povjesti Filozo(ija povjesti ima istu strukturu kao (olozo(ija nauke. Pita se o racionalnim strukturama. Povjest (ilozo(ije * radi se o prolosti (ilozo(ije. Ee%el kae * stvoriti neto novo nije mo%u&e ni iz e%a, ve& mora da postoji neka supstanca iz koje se stvara, znai preoblikovanje te supstance. Pre (ilozo(ije je postojao mit. 'ri%inalnost mora biti u doslu+u sa tradicijom, ali nije svako osvrtanje na tradiciju ori%inalnost. Ee%el razlikuje povjest (ilozo(ije od reli%ije jer je u njoj istina unapred odre$ena i uvek traje, a nauna istina (unkcionie %omilanjem znanja. Po njemu (ilozo(o(ija nije ni jedno ni dru%o. 'na je uvek na kocki.. 1 jednom trenutku moe sve da se preokrene. Ee%el kae * .nije sastav bivi+, odumrli+ sistema/. #alo to%a je u (ilozo(iji de(initivno mrtvo, zakljueno. Povjest (ilozo(ije je put ka pronalaenju istine. =ta je (ilozo(ija ne moe se videti bez njene povjesti. Prolost (ilozo(ije nisu .do%a$aji/ koji su unapred zakljueni,

ve& ive uz pomo& svoji+ posledica. <iti iv znai biti iv u obliku koji je razlian od oblika intencije. )asle$ivanje je i primanje predanja i ovladavanja njime, pa tradicija u sebi sadri kritiki momenat. 7radicija u istinskom pojmu nije %otova datost, ve& je zadatost, u smislu da ne moemo primiti ono to je prolo bez nje%ovo% oblikovanja. )ije mo%u&e imati isto ouvanje uz isto predanje. Predmetno znanje * povjest (ilozo(ije a znanje znanja6 teku&e razumevanje te (ilozo(ije. )e mo%u se razumeti sadanji problemi bez prolosti.

4K