KRIMINAL

Tipian primer drutvene devijacije Skupni naziv za krenje pozitivno-pravnih

drutvenih normi ponaanja koje prate

sankcije

ASPEKTI KRIMINALA
1.
2.

aktivnost

Formalni aspekt krivinog dela :ljudska

ugroavanje drutvenih vrednosti 3. Drutvena reakcija :krivine sankcije

Materijalni aspekt krivinog (sadraj):

KRIVINO DELO
Svako

injenje ili neinjenje definisano zakonom kojim se ugroavaju drutvene vrednosti na koje drutvo reaguje zakonom definisanim krivinim sankcijama

DEFINICIJA KRIMINALA
Sve

one aktivnosti (i proputanja) koje ugroavaju u odreenom vremenskom razmaku pojedina lica ili pak dobra u materijalnom i moralnom smislu, koja pripadaju tim pojedincima, raznim drutvenim organima i organizacijama kao i drutvu uzev u celini, a koje su inkriminisane u vaeem kazneno-pravnim normama jedne zemlje, smatraju se i pravno tretiraju kao njen kriminalitet za to vreme. Njihovi izvrioci se uzimaju na odreenu krivinopravnu odgovornost i podleu odgovarajuim sankcijama i merama za njihovo izvrenje

DEFINICIJE KRIMINALA
U

sankcionisana krivina dela na nekoj teritoriji u odreenom vremenskom periodu U irem smislu kriminal = sva ponaanja kojima su prekrene krivino-pravne norme, bez obzira na to da li su vinovnici poznati ili ne, da li je prema njima pokretan krivini postupak i izreene sankcije ili ne

uem smislu =sva registrovana i

SLIKA KRIMINALA
1.

Postojanje razliitih kaznenih politika 2. Veliki broj krivinih dela ostane neotkriven, u 40% sluajeva ne pokree se krivini postupak i u 20 do 30% sluajeva se ne izreknu nikakva sankcija 3. Visoke tamne brojke

ZATIENE VREDNOSTI

1. Drutveno-pravni i politiki sistem (poredak) 2. Opte humane vrednosti (ivot, telesni i lini integritet oveka) 3. Imovina 4. Ekonomski sistem (tip ekonomskih odnosa) 5. Posledice tehnolokog razvoja (ponaanja u saobraaju i zatita ovekove okoline), 6. Lina, graanska, ekonomska, socijalna i druga prava ljudi itd.

NAJOPTIJA KLASIFIKACIJA
1.Primarni

= svi pravosnano osueni izvrioci krivinih dela

2.Recidivizam

krivinog dela: A) opti B) specijalni

(povrat) =ponavljanje

KRIMINAL PREMA ORGANIZOVANOSTI

1.
2. 3.

poluprofesionalni kriminalci) ili bande)

Neorganizovani kriminal (situacioni i neki

Poluorganizovani kriminal (ad-hoc grupa Organizovani kriminal.

ORGANIZOVANI KRIMINAL
1.

Hijerarhijska struktura 2. Monopolistika kontrola i primena moi (nasilje, ekonomska, politika, policijska i druga mo) 3. Otpornost na standardne metode i mere suzbijanja kriminala 4. Korienje korupcije i izbegavanje sankcija 5. Ekonomski interesi i visoka dobit (pet italijansko-sicilijanskih porodica u Njujorku sa oko 900 lanova i oko 9000 pridruenih ostvaruje vie od milijardu dolara godinje)

OSNOVNI TIPOVI ORGANIZOVANOG KRIMINALA

1.

konspirativni iroko rasprostranjen model (kineske trijade, japanske jakuze, mafija ili cosa nostra) 2. lokalni model organizovan od strane etnikih rupa (albanski, ruski, italijanski, kineski i drugi klanovi) i 3. preduzetniki tip

ORGANIZOVANI KRIMINAL
Kriminalni sindikati ili kriminalna udruenja (vrhunska tehnologija i organizacija Preuzetniki kriminal (nelegalna prodaju i promet oruja, promet naftom i drugim derivatima, prodaja droga, prostitucija, trgovina ljudima i ljudskim organima, organizovano kockanje i sl.) Veza sa vlau i poslovnim svetom

ORGANIZOVANI KRIMINAL
Meunarodni 1.

irenje kriminalnih delatnosti preko granica mnogih zemalja i 2. povezivanje, udruivanje i podela posla ili teritorija 3. meunarodne kriminalne korporacije

Uspenost organizovanog kriminala

1. visoka profitibilnost, ukljuen kapital i dobit 2. veza sa tzv. zdravom ekonomijom, politikim i drugim odnosima u savremenom svetu 3. visoka organizaciona i tehnoloka opremljenost i preimustvo nad organima i slubama drutvene reakcije 4. neposredna povezanost sa interesima vladajuih drutvenih struktura i institucija dravne i druge javne vlasti i meunarodnih ekonomskih i politikih krugova 5. povezanost sa organizovanim kriminalom unutar pojedinih drava i 6. uslovljenost prirodom ekonomskih, socijalnih, politikih i drugih podela, nejednakosti i sukoba u savremenom svetu

Kriminal prema bitnim sadrajima

1.

kriminala i sastoji se u razliitim nainima dolaenja do materijalnih vrednosti (novca, vrednosnih papira, stvari, zlata i drugih dragocenosti) U pravnoj i kriminolokoj literaturi izdvaja se privredni kriminal, koji se po svojim krajnjim ciljevima ne razlikuje sutinski od imovinskog

Imovinski kriminal je najraireniji vid

Kriminal prema bitnim sadrajima

2.

Kriminal belog okovratnika (white collar crime) kriminalne aktivnosti drutveno uvaenih osoba visokog drutvenog statusa u okviru njihovih profesionalnih delatnosti. Neki autori

dodaju povredu javnog poverenja kao jo jedno obeleje ovog tipa kriminala.
Okupacioni

kriminal:zakonom kanjivo delo poinjeno korienjem mogunosti koje nudi neko legalno zaposlenje.

Kriminal prema bitnim sadrajima

3.

Politiki kriminal A) Svako spoljanje ili unutranje ugroavanje stabilnosti nekog poretka, odnosno funkcionisanja drave
B)

aktivnosti kojima se osujeuju ili ugroavaju i zloupotrebljavaju ljudska prava i slobode

Sa aspekta ljudskih sloboda i prava sve

Kriminal prema bitnim sadrajima

4.

Saobraajni 5. Ekoloki 6. Elektronski

TIPOVI KRIMINALACA

1. agresivan, antidrutveni tip 2. agresivan pod uticajem alkohola 3. agresivan, inferiorni tip 4. emocionalno nestabilan tip 5. nezreo, neadaptirani mladalaki tip 6. nezreo, neadaptirani odrasli tip 7. egocentrian tip, 8. hedonistiki tip 9. sugestibilan pasivan 10. nomadski tip 11. primitivan tip 12. prilagoen niskim kulturnim standardima 13. prilagoeni tip

TIPOLOGIJA KRIMINALACA PREMA KARAKTERU AKTIVNOSTI

1.

Profesionalni kriminalci :

A)

viestruki povratnici B) vei broj krivinih dela C) mnoge osude i ei i dui boravci u zatvorima D) specijalni povrat E) specijalizacija F) posebna obuenost G) specifine metode H) rana kriminalna iskustva.

Profesionalni kriminalci
a)

Provalnici b) Deparoi c) Varalice d) Falsifikatori e) Profesionalni verceri f) Ostali profesionalni kriminalci

TIPOLOGIJA KRIMINALACA PREMA KARAKTERU AKTIVNOSTI

2. A)

Poluprofesionalni kriminalci

kombinuju kriminalne aktivnosti sa drutveno drutveno-prihvatljivim zanimanjima B) kriminal je dopunska aktivnost C) ponekad su specijalizovani D) viestruki su povratnici E) osuivani na krae vremenske kazne F) po pravilu postaju profesionalci G) manje opasna krivina dela

POLUPROFESIONALNI KRIMINALCI

a)

Sitni lopovi b) Preprodavci i prodavci ukradene robe c) Predstavnici inovnikog kriminala

TIPOLOGIJA KRIMINALACA PREMA KARAKTERU AKTIVNOSTI

3. Situacioni kriminalci

a)

kriminal od prilike do prilike B) u osnovi nisu devijantni C) lina i drutvena situacija dovodi do kriminala (alkoholiari, narkomani i socijalno ugroeni)

Situacioni kriminalci
a)

sitni situacioni lopovi b) osueni za krivina dela protiv bezbednosti u saobraaju c) agresivni situacioni prestupnici d) seksualni prestupnici e) ostali situacioni kriminalci

DRUTVENA REAKCIJA NA KRIMINAL

kriminalna politika (krivino pravo i sistem sankcija) 2. tolerisanje nekih vidova kriminala 3. prevencija
1.

Krivino-pravna reakcija
1. oslobaajue i uslovne osude 2. novane kazne 3. izdvajanje iz drutvene sredine (zatvor i druge kaznene ustanove) 4. smrtna kazna 5. liavanje graanskih prava 4. mere bezbednosti:

A) zabrane odreenih radnji ili aktivnosti B) obavezujui i prisilni nalozi