Mnogostrukosti u fizi

i (i obrnuto)
{ jedno neformalno predavae {
1

Darko Milinkovi

Ci ovog teksta je da na xto elementarniji naqin motivixe i uvede pojmove vezane za teoriju mnogostrukosti i navede neke zakone fizike koji mogu
da se formulixu na jeziku mnogostrukosti. Podvlaqimo da se radi samo o
upotrebi jezika mnogostrukosti, bez ambi ije da dub e razmatramo fiziqke
interpreta ije veine pojmova.
1. Xta su mnogostrukosti? Matematiqari qesto ele da rexe jednaqinu
F (x) = y gde je F : X Y neka funk ija, X , Y skupovi i y Y . Drugim
reqima, ele da nau skup
(1)
S = F (y ) = {x X | F (x) = y }.
U tome retko uspevaju! Veoma mali broj jednaqina moe da se rexi ekspli itno.
Kao (na prvi pogled) mae ambi iozan i , moemo da postavimo zadatak
da opixemo strukturu skupa S, tj. da opixemo xta taj skup nasleuje od
(pretpostav ene ili vextaqki nametnute) strukture skupa X , uz pomo (pretpostav ene ili konstruisane) strukture skupa Y i, naravno, osobina preslikavaa F .
0

F 1 (y0 )
b

y0

Slika 1: Inverzna slika taqke y

Da bismo ilustrovali ovaj prin ip, pretpostavimo da su X i Y vektorski
prostori (dakle, reqena dodatna struktura je struktura linearnog prostora).
Problem opisa skupa S razdvojiemo na dva sluqaja:
(A) Preslikavae F je linearno. Ako je y = 0 Y , onda je S vektorski
prostor. Za proizvo no y Y , skup S je afini prostor.
0

Odrano u aprilu 2011. u jednom od termina kursa o Teoriji relativnosti koje je drao
prof. . Mijajlovi na Matematiqkom fakultetu.
1

Primer: Neka je X = Y = C (R), skup beskonaqno puta diferen ijabilnih realnih funk ija realne promen ive i

F (x) = an

dn
d
x(t) + + a1 x(t) + a0 x(t).
dtn
dt
n

Jednaqina F (x) = y je linearna diferen ijalna jednaqina -tog reda. Teorija

ovakvih jednaqina za mnogo toga moe da zahvali Linearnoj algebri (,,skup
S nasleuje linearnu strukturu") i Banahovoj teoremi o fiksnoj taqki, koja
garantuje egzisten iju rexea obiqne diferen ijalne jednaqine (,,implika ije topoloxke strukture skupa X na skup S").
(B) Preslikavae F nije linearno. Ovde nastaju velike komplika ije. Napustimo zato sloene, beskonaqno dimenzione, vektorske prostore iz
prethodnog primera, i ogranqimo se na sluqaj kada je X = R i Y = R. Tada
vai sledea lema.
Lema: Proizvo an zatvoren skup S R moe da se napixe u obliku (1)
za neku glatku funk iju F .
Ski a dokaza: Neka je V S niz otvorenih skupova, takvih da je V =
S i neka je V U S . Neka je, za svako n, glatka funk ija takva da
je (x) 1 na U , (x) 0 van V i 0 (x) P1 (ovakva funk ija se
konstruixe uz pomo funk ije e ). Tada F (x) = 2 (x) zadovo
ava uslove Leme.
Naravouqenije: Ma koliko da je lepa funk ija F , skup S moe da bude
neopisivo nepravilan. Dakle, da bismo bili u stau da opixemo strukturu
skupa (1) potrebno nam je jox nexto sem lepote funk ije F . Sledea defini ija nam obezbeuje to , nexto" (videti teoremu iza e).
Defini ija: Neka je D otvoren podskup u R i F : R R glatka
funk ija. Taqka x D naziva se singularnom taqkom funk ije F ako je
F (x ) = 0. Taqka y Y je regularna vrednost funk ije F ako y nije slika
neke singularne taqke.
Teorema: Ako je y regularna vrednost funk ije F i S = F (y ), onda je
ili S = ili svaka taqka x S ima okolinu U takvu da je U S homeomorfno
nekom otvorenom skupu u R .
Dokaz: sledi iz Teoreme o impli itnoj funk iji, ili Teoreme o rangu, ili
Teoreme o inverznoj funk iji (sve ove teoreme su ekvivalentne).

Napomena: Ako je dato vixe funk ija F , . . . , F , onda taqku x nazivamo singularnom ako su gradijenti F (x ), . . . , F (x ) linearno zavisni.
Sliku (F (x ), . . . , F (x )) R singularne taqke nazivamo singularnom vrednoxu k{torke funk ija F , . . . , F , a sve ostale taqke u R enim regularnim
vrednostima. Vai teorema koja uopxtava prethodnu na ovu situa iju: Inverzna slika regularne vrednosti je ili prazna ili lokalno homeomorfna
otvorenom skupu u R . Prethodna teorema je, oqigledno, spe ijalni sluqaj
ove napomene za k = 1.
n

n=1 n

n
1/x2

n=1

0
n1

nk

2Ovakve funk ije emo u ovom tekstu zvati glatkim. Sve funk ije, vektorska po a i
ostale objekte (za koje to ima smisla) koji se u tekstu pojav uju smatraemo glatkim, qak
i ako to ne kaemo ekspli itno.

Skupove koje opisuje prethodna teorema (i prethodna napomena) izdvajamo

sledeom defini ijom.
Defini ija: Hausdorfov topoloxki prostor M naziva se mnogostrukoxu dimenzije n ako svaka taqka x M ima otvorenu okolinu koja je homeomorfna otvorenom skupu u euklidskom prostoru R .
Oqigledno je da je svaki otvoren podskup mnogostrukosti i sam mnogostrukost.
Primeri: 1. Kriva r = 2 sin je jednodimenziona mnogostrukost, a kriva
r = 4 cos nije (r i su polarne koordinate u R R).
2. Kriva r = 1 cos je jednodimenziona mnogostrukost, ali nema tangentu
u (0, 0).
3. Svaka jednodimenziona mnogostrukost je homeomorfna (topoloxki ekvivalentna) kruni i ili pravoj.
4. Dvodimenziona sfera je dvodimenziona mnogostrukost. Sve dvodimenzione kompaktne mnogostrukosti su klasifikovanei dobijaju se tako xto se na
sferi napravi nekoliko rupa i one se zapuxe ili Mebijusovim trakama, ili
ruqkama. Npr. sfera sa jednom ruqkom je torus, sfera sa jednom Mebijusovom
trakom je projektivna ravan, a sfera sa dve Mebijusove trake je Klajnova
flaxa. Sve ove povrxi u svakoj taqki imaju tangentnu ravan.
0

Slika 2: Dvodimenzione mnogostrukosti - povrxi

5. Klasifika ija mnogostrukosti dimenzije 3 je otvoren problem, a klasifika ija mnogostrukosti dimenzije vee od 3 je nerexiv problem, jer je svodiv na klasifika iju konaqno generisanih grupa (budui da se svaka konaqno
generisana grupa moe realizovati kao fundamentalna grupa mnogostrukosti
dimenzije vee od 3), a posledi problem je nerexiv (problem reqi, Teorema
Ma eva iz Matematiqke logike).
6. Skup svih matri a n n je mnogostrukost, jer je ovaj skup (homeomorfan
sa) R . Skup GL(n) invertibilnih n n matri a je takoe mnogostrukost,
jer je to otvoren podskup u R , budui da je determinanta neprekidno (polinomsko) preslikavae, a skup GL(n) je komplement skupa det (0). I ostale
poznate matriqne grupe su mnogostrukosti. Na primer, grupa O(n) ortogonalnih matri a je mnogostrukost, jer jednaqine A A = E, shvaene po koordinatama kao jednaqine u R , zadovo avaju uslove prethodne teoreme i
napomene iza e (mada se treba maxiti olovkei papira da bi se to proverilo).
Imajui u vidu naslov ovogteksta i qieni u daje vektor brzine tangentni
vektor na trajektoriju kojom se taqka kree, ubudue emo pod mnogostrukostima podrazumevati samo tzv. glatke mnogostrukosti, tj. one koje imaju
nn

nn

nn

tangentni prostor u svakoj taqki . Znaqaj ovog dogovora ilustruje sledei

zadatak.
Zadatak:
Ovo je odlomak iz priqe Ser A. K. Dojla Samostanska xkola:
{ Kao xto vidite, ovaj trag je ostavio za sobom bi ikl koji je dolazio od
xkole.
{ A zar bi ikl nije mogao da ide prema xkoli?
{ Ne, ne, dragi moj Votsone. Zna se da zadi toqak, na kojem je teixte
qitavog tereta, ostav a dub e tragove. Sigurno ste primetili da je zadi
toqak, prexavxi na nekoliko mesta preko traga predeg toqka, potpuno
zatro egove tragove koji su plii. To nesumivo dokazuje da je bi iklista
dolazio od xkole.
(a) Ima li smisla ovo xto govori Xerlok Holms?
(b) Moe li da se odredi smer kretaa bi ikla na osnovu egovog traga?
[Preuzeto iz Geometrija i maxta, Konvej, Dojl, Gilman, Trston.
2.
utnova mehanika: teorija diferen ijalnih jednaqina. Drugi
utnov zakon glasi
(2)
F = ma,
odnosno ddtq = m1 F.
Za zadato vektorsko po e F : R R ovo je obiqna diferen ijalna jednaqina
drugog reda po q. Iz teorije diferen ijalnih jednaqina nam je poznato da ona
ima jedinstveno rexee ukoliko su zadata dva uslova (jer se radi o jednaqini
drugog reda), npr. poqetni poloaj i poqetna brzina. Ovo su dva vektora u
R . Dakle, svaka taqka prostora R R odreuje jedno rexee jednaqine (2),
odnosno svaki ureeni par vektora iz tog prostora, shvaen kao par (poqetni
poloaj, poqetna brzina), potpuno odreuje trajektoriju po kojoj se telo kree.
Prostor R R naziva se konfigura ionim prostorom sistema u kome sila
F dejstvuje na jedno telo.
Opxtije, ako se sistem sastoji od n tela, konfigura ioni prostor je R
R , a jednaqina (2) za zadato vektorsko po e F : R R (vektori sila
koje deluju na svako od tela; na desnoj strani jednaqine (2) svaki od ih
se mnoi re iproqnom vrednoxu mase odgovarajueg tela) je jednaqina po
nepoznatoj vektorsko{vrednosnoj funk iji q : R R (vektor poloaja n
tela u trodimenzionom svetu u trenutku t R).
3

3n

3n

3n

3n

3n

3Mnogostrukosti dobijene, kao u prethodnoj teoremi, kao inverzne slike regularne vrednosti glatkih preslikavaa, jesu glatke { ihovi tangentni prostori su ortogonalni komplementi gradijent{vektora funk ija koje ih definixu. Formalna defini ija glatke
mnogostrukosti: Mnogostrukost M dimenzije n je glatka ako za svaku taqku x M
postoji okolina U x i homeomorfizam : U B okoline U na otvoren podskup
B R takvi da je, ako je (V, , B ) jox jedna trojka takvih homeomorfizama, preslikavae : (U V ) (U V ) difeomorfizam otvorenih podskupova u R .
Trojke (V, , B ) (ili, nekad, sama preslikavaa ) nazivamo lokalnim kartama, ili
lokalnim koordinatama. Kaemo da se dve krive , : (, ) M dodiruju u taqki
q = (0) = (0) M ako krive i imaju isti izvod u 0 za neku ( svaku)
lokalnu kartu . Klasu ekvivalen ije krivih koje se dodiruju u q M nazivamo tangentnim vektorom u toj taqki, a skup svih tangentnih vektora u q { tangentnim prostorom
u q i oznaqavamo ga sa T M . Na glatkim mnogostrukostima moemo da govorimo o glatkim
preslikavaima { f : M N je glatko ako je za svaku ( neku) kartu na M i na N
glatko preslikavae euklidskih prostora.
f
U

1
V
V

U
1

Ako u jednaqini (2) izvrximo smenu r = q + tv dobijamo

d2 r
1
= F,
dt2
m
r

xto je jednaqina (2) po novoj promen ivoj . Dakle, Drugi utnov zakon je
invarijantan u odnosu na preslikavaa
: R R R R,
(q, t) = (q + tv, t).
(3)
Sliqno, oblik jednaqine (2) se ne mea ako u u uvedemo smene
(4)
r = q + u ili r = Rq,
gde je u konstantan vektor iz R , a R matri a rota ije, tj. ortogonalna matri a za koju je det R = 1. Transforma ije (4) su direktne izometrijske
transforma ije euklidskog prostora, tj. transforma ije prostora koje quvaju rastojae i orijenta iju.
Transforma ije (3), (4) i sve ihove kompozi ije nazivamo Galilejevim
transforma ijama; skup Galilejevih transforma ija je grupa, zovemo je Galilejevom grupom. Invarijantnost jednaqina (2) u odnosu na Galilejeve transforma ije znaqi da se zakoni utnove mehanike ne meaju u koordinatnom
sistemu koji se nalazi na drugom mestu u prostoru, ili se kree konstantom
brzinom u odnosu na poqetni (pod uslovom da je isto orijentisan).
Pogledajmo dva primera iz svakodnevnog ivota.
Zadatak: (a) Do 1988. godine svetski rekord na takmiqeima u izba ivau
qepa iz bo e xampa a iznosio je 109 stopa i 6 inqi, a drao ga je kapetan
Britanske kra evske arti erije Majkl Hil. Kojom brzinom je g. Hil izba io
qep iz bo e, ako se zna da je bo u drao na povrxini Zem e pod uglom od 45
stepeni?
(b) Novi svetski rekord od 177 stopa i 9 inqi postigao je 5. juna 1988.
godine, na takmiqeu u vinariji , Vudbari Vajnjards", profesor E. Hajnrih
sa Politehniqkog instituta u Renseleru. On je pri izba ivau qepa bo u
drao na visini od 4 stope iznad povrxine Zem e pod uglom od 45 stepeni.
Kojom brzinom je profesor Hajnrih izba io qep iz bo e?
[Preuzeto iz Tomasove matematiqke biblije, srp. prevod, izd. GK Beograd.
Zadatak: U noi bez meseqine uqenik stoji na toru visokom y metara,
a egov uqite kjudoa (umetnosti rukovaa lukom i strelom) smireno stoji
uda en x metara od tora, sa povezom preko oqiju. U trenutku kad uqenik
ba a jabuku sa tora, uqite odapie strelu poqetnom brzinom v pod uglom
= arctan(y/x) i pogaa jabuku u letu. Da li je ovo posledi a:
(a) sluqajno dobro izabrane poqetne brzine v
(b) uqite eve intui ije i vextine kon entra ije
(v) niqega od ponuenih odgovora?
Poenta prethodnog zadatka je u tome da strela u svakom sluqaju pogaa
jabuku, bez obzira koliko jako je u stau da napne luk i kojom brzinom odapne
strelu (pod uslovom da zna da izraquna ugao pod kojim treba da je odapne).
Dakle, zahva ujui diferen ijalnim jednaqinama, jabuku moe da pogodi
svako, ma koliko da je nejak, nespretan ili plax iv. To se moe smatrati
poqetkom uvoea demokratije u kjudo .
3

... xto je, poslediqno, dovelo do propasti ove plemenite vextine i enog pada u zaborav.

3. Mehanika kao varija ioni raqun. Neka je

L : Rm Rm R R

glatko preslikavae (nazivamo ga lagranijanom). Za krivu q : [0, 1] R

koja spaja taqke q(0) = a i q(1) = bZdefiniximo
t) dt,
(5)
L(q, q,
S(q) =
gde je sa q oznaqen izvod q. Varija ioni raqun se bavi minimiza ijom (ili,
opxtije, nalaeem ekstremala) ovakvih i sliqnih funk ionala.
Naime, kriva [0, 1] t 7 q(t) R
q
se naziva ekstremalom funk ionala
b
a
S u prostoru krivih sa fiksiranim
krajevima ako za svaku varija iju
Slika 3: Varija ija krive
krive q koja fiksira krajeve, tj. za
svaku familiju krivih
m

d
dt

qs : [0, 1] Rm ,

, < s < ,

takvu da je q (0) a, q (1) b, q (t) = q(t), vai

d 
S(q (t)) = 0.
(6)
ds 
Diferen iraem
izraza (5) podZznakom
integrala iz uslova
(6)dobijamo




Z 
s

s=0

0=

L dqs L dqs
+
q ds
q ds

dt =

L dqs d L dqs
+
q ds
dt q ds

d L dqs
dt.
dt q ds

Posleda jednakost sledi iz proste primene Lajbni ovog pravila za izvod

proizvoda. Integral sredeg sabirka na desnoj strani je jednak nuli zbog
utn{Lajbni ove formule i qieni e da je q familija krivih koja fiksira
krajeve, pa je en izvod po s za t = 0 i t = 1 jednak nuli. Zato iz poslede
jednakosti sledi da je q Zekstremala
funk ionala
S ako i samo ako je


0

L
d L dqs

dt = 0
q
dt q ds

za svaku varija iju q koja fiksira krajeve. To je mogue samo ako je

d L
L

= 0.
(7)
q
dt q
Ovo su quvene Ojler{Lagraneve jednaqine.
Zadatak: Neka je L(q, q, t) = kqk .ZTada je
0

S(q) =

kq(t)k
dt,

gde je k k oznaka za duinu (intenzitet) vektora, duina krive q(t). Koristei Ojler{Lagraneve jednaqine dokazati da su ekstremale ovog funk ionala prave (,,prava je najkrae rastojae izmeu dve taqke").
Za nas je zanim iv sluqaj kad je m = 3n i lagranijan L funk ija definisana na faznom prostoru (koja, u opxtem sluqaju, moe da zavisi i od vremena,
0

tj. ne mora da bude autonomna). Pretpostavimo da je po e sile F : D R

definisano u nekoj oblasti D R . Kaemo da je po e F poten ijalno ako
postoji skalarna funk ija V : D R takva da vai
F(q) = V (q) za sve q R .
(8)
Funk ija V naziva se poten ijalom vektorskog po a F ili poten ijalnom
energijom razmatranog sistema; primetimo da je ona definisana do na konstantu. Neophodan uslov egzisten ije poten ijala datog vektorskog po a F
je
F=0
(jer je V = 0). Ovaj uslov je i dovo an, ukoliko je oblast D u kojoj je
definisano po e F prosto povezana, tj. ako svaka prosta zatvorena kriva u D
ograniqava disk koji takoe pripada oblasti D (npr. ravan bez koordinatnog
poqetka nije prosto povezana).
Pretpostavimo (radi jednostavnosti zapisa; suxtinski to ne ograniqava
opxtost, ve samo izbegava komplikovaniji zapis sa vixe masa m , . . . , m ) da
se sistem sastoji iz jednog tela i posmatrajmo funk iju
m

t) =
L(q, q,

2
mkqk
V (q),
2

(izraz mkqk /2 naziva se kinetiqkom energijom). Ojler{Lagraneve jednaqine (7) primeene na tu funk iju e glasiti
2

d2 q
+ V (q) = 0,
dt2

xto je, imajui u vidu (8), upravo Drugi utnov zakon. Dakle, dokazali smo
sledeu teoremu:
Teorema: Trajektorije poten ijalnog sistema su ekstremale funk ionala (5) za funk iju L koja je razlika kinetiqke i poten ijalne energije.
Zadatak: Neka je V 0. Dokazati da su rexea Ojler{Lagranevih jednaqina prave (xto je saglasno sa Prvim utnovim zakonom ).
4. Mehanika kao Rimanova geometrija: Lagraneva mehanika. Pretpostavimo da elimo da opixemo kretae klatna koje os iluje u jednoj ravni.
Na ega osim sile gravita ije deluje i sila zatezaa kanapa za koji je vezano.
To znaqi da je vektor sile u Drugom utnovom zakonu, tj. desna strana diferen ijalne jednaqine (2), sloeniji nego u sluqaju tela koje se slobodno kree
u gravita ionom po u (kao u zada ima o kjudou i xampa u). Tu analitiqku
komplika iju moemo da eliminixemo akopristanemo na to da na drugi naqin
gledamo prostor. Naime, sila zatezaa ima predvid iv efekat: klatno se
kree po kruni i, tj. mnogostrukosti S . Gravita ija ostaje gravita ija.
Dakle, klatno moemo da posmatramo isto kao i strelu ili qep flaxe xampa a koji ive u prostoru S : problem opisa egovog kretaa moe da se
5

5I vixe od toga: rezultat ovog Zadatka je upravo Prvi utnov zakon, jer rexee dolazi
sa taqnom parametriza ijom (a time i sa taqno odreenim, konstantnim, vektorom brzine).
Uporediti ovo sa prethodnim zadatkom, gde su rexea
takoe bile prave, ali sa bilo kakvom
R
parametriza ijom.
Razlog
lei
u
tome
xto
k
q(t)k

dt ne zavisi od parametriza ije, a

R
kq(t)k

dt zavisi. Jezikom Rimanove geometrije: svojstvo , biti geodezijska linija" nije

invarijantno u odnosu na reparametriza iju. Ovo emo dotai i u sledeem paragrafu.
2

formulixe kao problem opisa kretaa taqke po S na koju deluje sila gravita ije. Drugim reqima, konfigura ioni prostor (setimo se da je to prostor
poqetnih poloaja i poqetnih brzina, dakle parova taqka{tangentni vektor) mehaniqkog sistema , klatno" je T S { tangentno raslojee kruni e.
1

S1

Slika 4: Klatno i kruni a

Sliqno, konfigura ioni prostor dvostrukog klatna je tangentno raslojee
torusa S S .
1

Slika 5: Dvostruko klatno i torus

Zadatak: Poznati beogradski snagator, akrobata, humanista, filmski
reiser, gluma i kovaq Drago ub Aleksi (1910{1985) leteo je iznad Kalemegdana drei se samo zubima za ue priqvrxeno za avion. Opisati konfigura ioni prostor u kome se ova akroba ija odvijala .
7

6Tangentno raslojee mnogostrukosti je unija tangentnih prostora u svim enim

taqkama.
7Aleksi je tako leteo i iznad nekih drugih evropskih gradova, a izvodio je i druge
neverovatne taqke: hodae po i i razapetoj izmeu zgrada (bez zaxtitne mree), savijae
qeliqne xipke, oslobaae iz kaveza koji visi visoko na drvetu, dok gori fiti na eksplozivu zakaqenom za lana kojim je kavez priqvrxen. Ne male prihode od svojih akrobatskih predstava poklaao je raznim humanitarnim, sportskim i drugim udrueima, zbog
qega je bio mnogo slav en u evropskoj xtampi izmeu dva rata. Sa grupom entuzijasta, 1942.
godine, pod nemaqkom okupa ijom, u amaterskim uslovima je snimio prvi srpski ton film
, Nevinost bez zaxtite" (od koga su saquvani samo delovi; oni se mogu videti u istoimenom
filmu Duxana Makavejeva iz 1968). Stari Beograani priqaju da od aplauza prilikom egovih projek ija u okupiranom Beogradu nije mogla da se quje muzika u susednom, nemaqkom
bioskopu. Aleksi je imao nevo a sa nemaqkim okupa ionim vlastima i bio optuen za
podrivae Treeg rajha. Posle rata, nova vlast ga je zbog snimaa filma pod okupa ijom
optuila za saradu sa okupatorom i dva puta izvela pred sud, koji ga je oba puta oslobodio svih optubi. Umro je u velikoj bedi i siromaxtvu u staraqkom domu na Beanijskoj
Kosi. Danas u Zemunu postoji Uli a akrobate Aleksia.

Prethodni primeri nam govore sledee: ako je mehaniqki problem takav

da je jasno da delovae nekih sila (koje nazivamo silama veze) ograniqava
kretae sistema na mnogostrukost M , onda mehaniku tog sistema moemo da
formulixemo kao mehaniku u faznom prostoru T M . Da bismo mehaniku na
mnogostrukostima formulisali u duhu utnove mehanike, moramo da izvrximo malu reviziju formule F = ma. Naime, u utnovoj mehani i (mehani i
u euklidskom prostoru), identifikujemo vektore koji imaju isti intenzitet, prava i smer, tj. one koji se paralelnom transla ijom mogu prevesti
jedan u drugi. Na mnogostrukosti, tangentne vektore u razliqitim taqkama
ne moemo da identifikujemo, sabiramo, oduzimamo: pojam paralelnosti ne
postoji kao kanonski pojam, a egovo postulirae je ekvivalentno izboru
odgovarajue teorije koneksije, odnosno teorije paralelnog prenosa, koji nam
omoguava da damo smisao vektoru ubrzaa kao izvodu vektora brzine. Naime,
izraz
v(t + h) v(t )
(9)
a(t ) = lim
h
uk uquje , sabirae vektora iz razliqitih prostora": tangentnih vektora
trajektorije q(t) u taqkama q(t ) i q(t + h). U sluqaju euklidskog prostora,
ovu qieni u i ne primeujemo, jer smo se navikli da identifikujemo vektore
paralelnom transla ijom. Meutim, paralelna transla ija ne postoji kao
kanonski pojam namnogostrukosti, niti se nasleujeizambijentnog prostora .
Meutim, moemo da se dogovorimo da pod paralelnim prenosom vektora v iz
tangentnog prostora T M mnogostrukosti M R (ne zaboravimo da je naxa
mnogostrukost M nastala u euklidskom prostoru, kao rezultat restrik ija
sila veze na sistem; u sluqaju klatna ta sila veze je sila zatezaa kanapa) u
taqki x M u tangentni prostor T M u taqki y M podrazumevamo vektor
koji se dobija tako xto se v paralelno (u smislu R ) translira do taqke y, a
potom ortogonalno (u smislu euklidskog skalarnog proizvoda u R ) projektuje
na prostor T M . Ovaj naqin paralelnog prenosa vektora naziva se koneksijom
na M .
Na taj naqin i izraz (9) ima smisla, tako da moemo da definixemo izvod
bilo kog tangentnog vektorskog po a Y na mnogostrukosti M u prav u X .
8

h0

10

8, Kanonski" znaqi , objaxiv uz pomo do sada definisanih pojmova". Npr. kada definixemo vektorski prostor, moemo da kaemo da postoji izomorfizam izmeu vektorskog
prostora V i egovog duala V (tj. skupa svih linearnih preslikavaa V R). Meutim,
ne postoji , kanonski" izomorfizam: da bismo konstruisali takav izomorfizam, potrebna
nam je jox neka struktura osim one o kojoj priqamo (vektorske): baza, skalarni proizvod
ili nexto sliqno. Dakle, reqeni kanonski izomorfizam ne postoji u kategoriji vektorskih
prostora,
ali postoji npr. u kategoriji vektorskih prostora sa skalarnim proizvodom.
9Npr. ako je T vektor koji je tangentan na sferu na Severnom polu, emu paralelan
vektor
na ekvatoru ne pripada tangentnom prostoru sfere.
10Postoje razliqiti naqini da se vektor projektuje na T M , pa postoje i razliqite
koneksije. Mi smo ovde odabrali ortogonalnu projek iju, xto uk uquje metriku, tako da je
dobijena koneksija izvedena iz metrike. Takva koneksija naziva se metriqkom, ili Levi{
Qivitinom, koneksijom. Primetimo da smo se ovde za defini iju koneksije posluili
ambijentnim (euklidskim) prostorom u koji je mnogostrukost smextena; koneksiju je mogue
definisati i bez toga, ona je unutraxi objekat na mnogostrukosti, nezavisan od ambijenta
u kome se mnogostrukost nalazi ili ne nalazi (formalna defini ija mnogostrukosti u 1
ne podrazumeva nikakav ambijent, mnogostrukost moe da se ne nalazi ni u kakvom veem
ambijentu).

10

Naravno, ovaj izvod nee biti isto xto i obiqan izvod u prav u { ovde je
uk uqena i projek ija na T M . Taj novi izvod zovemo kovarijantnim izvodom
vektorskog po a Y u prav u X , i oznaqavamo sa Y .
Zadatak: Dokazati da Y ima sledea svojstva

Z = f Z + g Z,
(Y + Z) = Y + Z,
(10)
y

f X+gY

X (f Y ) = f X Y + df (X)Y.

Drugi utnov zakon = m F sada moe da se formulixe u obliku

= m F ,
(11)
gde je F tangentna komponenta vektora sile (u sluqaju kretaa klatna shvaenog kao kretae taqke po S to je tangentna komponenta vektora sile gravita ije F = mgk).
Jednaqina (11) ekvivalentna je sledeoj teoremi.
Teorema: Trajektorije sistema
na M zadovo avaju jednaqine

1

d2
F,
dt2

=0

za svako T M , gde je sa h, i oznaqen skalarni proizvod u ambijentnom

(euklidskom) prostoru.
Ova teorema se naziva Dalamberovim prin ipom ili Prin ipom virtuelnih pomeraa i nekad se formulixe na sledei naqin: Rad sile veze na proizvo nom virtuelnom pomerau je jednak nuli.
m
F

virtuelno pomerae

pomerae du trajektorije

Slika 6: Dalamberov prin ip
Umesto dub eg ulaska u teoriju koneksija, mehaniku na mnogostrukosti M
moemo, imajui u vidu prethodni paragraf, da formulixemo na sledei
naqin. Neka je V poten ijal sila koje deluju na sistem (ne raqunajui sile
koje ga prinuuju da se kree po mnogostrukosti M , qiji je uti aj uraqunat
, geometrijski", upravo kao ograniqee da se sistem kree po M ). Tada vai:
Teorema: Trajektorije sistema na mnogostrukosti M sa poten ijalom V :
M R su ekstremale funk ionala
Z
S() =

(K V ) dt,

gde je K kinetiqka energija sistema, na prostoru krivih na mnogostrukosti

M sa fiksiranim krajevima.

11

Zadatak: Dokazati da iz prethodne teoreme sledi kovarijantna formula ija Drugog utnovog zakona (11).
Ovo smo praktiqno dokazali u prethodnom paragrafu. Ovde samo treba
pa ivo ponoviti raqun sproveden tamo, otkrivajui usput koja svojstva
obiqnog izvoda ima kovarijantni, xto je fina veba za nekoga ko ovo radi
prvi put.
Primetimo da je kinetiqka energija sistema K = mkvk /2, odnosno, za
sistem sa vixe tela
1X
2

K=

mk kvk k2 ,

gde je kvk intenzitet vektora brzine v. Kaemo da je na mnogostrukosti M zadata Rimanova struktura ako je zadata glatka familija skalarnih proizvoda
k

g : TM TM R

na tangentnim prostorima. Mnogostrukosti sa ovakvom strukturom nazivamo Rimanovim mnogostrukostima. Kinetiqku energiju, koja je kvadratna
forma na T M , moemo da shvatimo kao Rimanovu strukturu, pa funk ional
S moemo da napixemo kao
Z
S() =

Spe ijalno, za V = 0,

(g(,
)
V ()) dt.
Z

S() =

g(,
)
dt.

Ekstremale ovog funk ionala nazivamo geodezijskim linijama. Moe da se

dokae da su one ujedno i ekstremale
funk ionala duine krive
Z p
(12)
l() =
g(,
)
dt,
tj. geodezijske linije na mnogostrukosti uopxtavaju prave u euklidskom prostoru (videti zadatke iz prethodnog paragrafa) . Ovo nas dovodi do sledeeg
uopxtea Prvog utnovog zakona:
Teorema: Ako na sistem na mnogostrukosti M ne deluju druge sile (sem
onih koje ga prinuuju da se kree po mnogostrukosti M ), onda su egove
trajektorije geodezijske linije.
Posledi a: Geodezijske linije su rexea diferen ijalne jednaqine drugog reda
= 0
(jednaqina (11) bez sile) .

11

12

11Meu ima, meutim, postoji vana razlika: geodezijske linije samo lokalno minimizuju rastojae. Npr. geodezijske linije na dvodimenzionoj sferi S su veliki krugovi:
prese i
sfere sa ravnima kroz en entar.
12U literaturi se qesto ova jednaqina uzima za defini iju geodezijskih linija.
en za= 0 za k = 1, . . . , n, gde su tzv. Kristofelovi
pis u koordinatama je +P
simboli. Obratimo pau na qieni u da je prava x = t, y = t geodezijska u euklidskoj
ravni, ali da (ta ista!) prava x = t , y = t nije { pojam , biti geodezijska" ne zavisi samo
od puta, ve i od brzine, tj. parametriza ije!
2

d2 x k
dt2

i,j

k dxi dxj
ij dt dt
3

k
ij

12

Meutim, i u sluqaju prisustva poten ijala V , opisivae trajektorija

moe da se svede na opisivae geodezijskih linija, ali sa promeenom metrikom:
Teorema: Neka je M Rimanova mnogostrukost sa Rimanovom metrikom g
(koja definixe kinetiqku energiju). Tada su trajektorije sistema sa ukupnom
energijom E geodezijske linije metrike g := (E V )g.
13

5. Mehanika kao simplektiqka geometrija: Hamiltonova mehanika.

Neka je F : R R konveksna (tj. sa pozitivno definitnom matri om drugog izvoda) funk ija. Leandrovom transforma ijom funk ije F naziva se
funk ija
G(p) = p x F (x),
gde je p := .
Teorema: Pretpostavimo da je sistem zadat langranijanom L : R R
R R konveksnim po drugoj promen ivoj i neka je H Leandrova transforma ija funk ije L po toj promen ivoj:
L
.
(13)
H(q, p, t) := p q L(q, q,
t), p :=
q
Tada je sistem (7) jednaqina drugog
reda ekvivalentan sistemu

F
x

dq
H

dt
p

dp
H

=
.
dt
q

(14)

jednaqina prvog reda.

Dokaz: Diferen iraem dobijamo
dH =

H
H
H
L
L
dq +
dp +
dt = dq + qdp

dt,
q
p
t
q
t

odakle sledi
H
L
H
L
H
(15)
q =
,
=
,
=
.
p
q
q
t
t
Iz (7) i (13) sledi p = , pa uba ivaem u (15) dobijamo sistem (14). 
Defini ija: Neka je sistem zadat lagranijanom L. Promen ivu
L
p :=
(16)
q
nazivamo impulsom. Sistem jednaqina (14) nazivamo Hamiltonovim jednaqinama.
Napomena: U euklidskom prostoru, ako je brzina vektor v, kinetiqka energija K = mkvk /2, a lagranijan L = K(v) V (q), impuls p = mv, jer je
=
= mv. Meutim, impuls i brzina nisu objekti istog geometrijskog
tipa. Brzina je element tangentnog raslojea T M , dok je impuls dualni
objekat { kovektor (tj. linearni funk ional). Prvi sabirak u (13) treba
shvatiti kao dejstvo kovektora p na vektoru q (koje u euklidskom prostoru
H
q

L
v

K
v

13Ova teorema je manifesta ija tzv. Mopertijevog prin ipa, u literaturi se pojav uje
i kao Jakobijeva teorema.

13

uvek moe da se realizuje putem skalarnog proizvoda; otuda se tu impuls

moe shvatiti i kao vektor). Ovde se opet radi o postojau kanonskih identifika ija u euklidskom prostoru na koje smo navikli, ali koje ne postoje
u opxtijim situa ijama. Zato je priroda impulsa vid ivija u mehani i na
mnogostrukostima.
Pozabaviemo se sada malo deta nije ovom napomenom. Definisaemo Leandrovu transforma iju nezavisno od koordinata .
Neka je T M tangentni prostor glatke mnogostrukosti M u taqki q M .
egov dual T M naziva se kotangentnim
prostorom u taqki q, a unija
[
14

T M :=

Tq M

kotangentnim raslojeem mnogostrukosti M . Kotangentno raslojee T M

nazivasejox i faznim prostorom mehaniqkogsistema qiji je konfigura ioni
prostor T M .
U opxtem sluqaju, ako je M mnogostrukost, Leandrova transorfma ija
definisana lagranijanom L : T M R ostvaruje izomorfizam
qM

Dvert L : T M T M,

gde je D vertikalni izvod (izvod du komponente brzine) i pridruuje

funk iji L hamiltonijan
H : T M R:
vert

15

H(, t) := , (Dvert L)1 L((Dvert L)1 , t).

Ovde je h, i sparivae funk ionala i vektora. Kovektor ima dve komponente, prostornu (vezanu za mnogostrukost M ) i vertikalnu (u zovemo impulsom), vezanu za vektorski prostor T M . Impuls je sa brzinom povezan pomou
vertikalnog izvoda D L, koji preslikava tangentni prostor u kotangentni
prostor. Dakle, brzine ive u tangentnom, a impulsi u kotangentnom raslojeu.
Dok je Lagraneva mehanika mehanika tangentnog raslojea, Hamiltonova
mehanika je mehanika kotangentnog raslojea. U prethodnom paragrafu smo
videli da je matematiqki jezik Lagraneve mehanike { Rimanova geometrija.
Iako je kotangentno raslojee izomorfno tangentnom (u topoloxkom i algebarskom smislu), ono ima strukturu koju tangentno raslojee nema { strukturu simplektiqke mnogostrukosti. Da bi smo u uveli, potrebno nam je
malo nove terminologije.
Neka je f : M R glatka funk ija i q M . Tada je df (q) T M { za
svaki vektor v T M vrednost funk ionala df (q)(v) je izvod funk ije f u

vert

16

14Ako neki objekat definixemo u koordinatama na mnogostrukosti, qak i ako se radi

o lokalnom objektu, neophodno je utvrditi da li je ta defini ija nezavisna od izbora
lokalnih koordinata. To je mesto na kome se gube mnoge identifika ije na koje smo navikli
u euklidskom prostoru { prelaz iz jednog sistema koordinata u drugi ne mora da quva te
identifika ije.
15Zbog toga nam je potrebna pretpostavka o nedegenerisanosti drugog izvoda.
16Poxto je izvod funk ije n promen ivih lokalno definisan objekat, pojam izvoda
u prav u ima smisla, imajui u vidu , formalnu defini iju glatkih mnogostrukosti" sa
poqetka teksta. Primetimo da u ovom sluqaju, iako je domen funk ije mnogostrukost, nema
komplika ija kao u sluqaju diskutovanom u prethodnom paragrafu u vezi sa koneksijama,
kada se radilo o diferen irau vektorskih po a.

14

prav u vektora v. Dakle, moemo da napixemo:

df : M T M.
(17)
Opxtije, svako preslikavae

s : M T M

koje zadovo ava uslov s(q) T M nazivamo seqeem kotangentnog raslojea.

Na primer, umesto diferen ijala, koji u lokalnim koordinatama moe da se
napixe kao
X

df (q) =

f
(q) dxk ,
xk

moemo da posmatramo opxtiji izraz

X
(18)
(q) =
a (q) dx ,
gde su dx diferen ijali koordinatnih funk ija (spe ijalni sluqaj funk ionala df kada je f projek ija na x {osu). Ovo je jedno (lokalno definisano) seqee. Budui da su funk ionali dx linearno nezavisni, a ima ih n,
sledi da svako seqee kotangentnog raslojea moe lokalno da se zapixe u
obliku (18). Seqea kotangentnog raslojea nazivamo diferen ijalnim 1{
formama.
Neka je V vektorski prostor, i L , L : V dva linearna preslikavaa.
ihov spo axi proizvod L L je bilinearno preslikavae
k=1
n

k=1

L1 L2 : V V R,

L1 L2 (1 , 2 ) := det [Li (j )]i,j=1,2 .

Iz antisimetriqnosti determinante sledi da je L L antisimetriqno preslikavae: L L ( , ) = L L ( , ). Takoe, vai i L L = L L .

Budui da su diferen ijalne 1{forme u svakoj taqki q M linearna preslikavaa T M R, ima smisla govoriti o spo axem mnoeu formi. Uz
pomo ega, definixemo i spo axi diferen ijal 1{forme (18) kao
X
(19)
d(q) :=
da (q) dx ,
gde je da diferen ijal funk ije a . ega moemo da zapixemo kao da =
P
(q) dx , odakle dobijamo
1

k=1

k
n
ak
j=1 xj

d(q) =

Izraze oblika

n
X
ak
(q) dxj dxk .
xj

j,k=1

(q) =

n
X

bjk (q) dxj dxk

nazivamo diferen ijalnim 2{formama. Analogno se definixu diferen ijalne k{forme i ihovi diferen ijali za proizvo no k.
j,k=1

17

17Spo axi diferen ijal forme je jednoznaqno odreen pomou tri aksiome: linearnosti, Lajbni ovog pravila d( ) = (d) (d), gde znak zavisi od parnosti
stepena forme , i zahteva da je na 0{formama, tj. funk ijama, d standardni diferen ijal.

15

Neka je M mnogostrukost dimenzije n i : U B lokalna karta iz

formalne defini ije mnogostrukosti u 1. Tada se za svaku n{formu na M
moe definisati
enZintegral
po karti U kao 
Z
Z
U

:=

1
1
,...,
x1
xn

dx1 . . . dxk ,

gde je integral na desnoj strani standardni n{integral u R . Primetimo da,

ako promenimo orijenta iju, tj. ako ose x i x zamene mesta, ovako definisan
integral mea znak. To znaqi da je integral invarijantan u odnosu na smenu
promen ivih, tj. smenu koordinata iz defini ije mnogostrukosti,
ako i samo ako difeomorfizam quva orijenta iju (tj. ima pozitivan jakobijan). Mnogostrukost nazivamo orijentabilnom ako se ona ela moe
pokriti koordinatnim okolinama, takvim da sve smene koordinata quvaju orijenta iju. U tom sluqaju moe da se definixe R { integral proizvo ne
n{forme po eloj mnogostrukosti.
Ako je grani a orijentabilne mnogostrukosti M dimenzije n glatka mnogostrukost M dimenzije n 1, onda je i M orijentabilna i vai Stoksova
formula:
Z
Z
U

BU

U
1
V

1
V

d =

za svaku (n 1){formu .
Posmatrajmo sadakotangentno raslojee kaonovumnogostrukost, P = T M .
Postoji kanonska projek ija
M

: P = T M M.

Tangentno preslikavae preslikavaa : P M je preslikavae

: TP TM
(20)
definisano na sledei naqin. Neka je X T P tangentni vektor na P u
taqki p P . Tada je on tangentni vektor na neku krivu : (, ) P
u taqki (0) = p. Vektor (X ) definixemo kao vektor u T M koji je
tangentan na krivu (t) u taqki (0) = (p).
Defini ija: Liuvilova forma je diferen ijalna 1{forma na mnogostrukosti P = T M definisana sa
(p)(X ) := hp, (X )i, za svako p P i svako X T P.
Zagrade na desnoj strani oznaqavajusparivae kovektora p sa vektorom (X )
{ taqka p u ovoj defini iji igra istovremeno ulogu taqke mnogostrukosti P
i linearnog funk ionala na T M (jer je P = T M ).
Formu := d zovemo kanonskom simplektiqkom formom na kotangentnom raslojeu.
Zadatak: Dokazati da se forma moe okarakterisati kao jedinstvena
1{forma na P = T M koja zadovo ava
s =s
(21)
zasvakoseqee s : M T M kotangentnograslojea, gdeje s dualtangentnog
preslikavaa s .
18

(p)

... ili prvi izvod

18

16

Napomena: Nije texko pokazati da je simplektiqka forma

1. nedegenerisana: za svaki tangentni vektor X postoji tangentni vektor
Y takav da je (X, Y ) 6= 0,
2. zatvorena: d = 0.
Defini ija: Mnogostrukost P na kojoj postoji diferen ijalna 2{ forma
koja ima dva svojstva iz prethodne napomene naziva se simplektiqkom mnogostrukoxu.
Iz dva algebarska svojstva o kojima je req u prethodnoj defini iji sledi
mnogo topoloxkih, npr. svaka simplektiqka mnogostrukost je orijentabilna,
ima parnu dimenziju, ako je kompaktna ima netrivijalne parne kohomoloxke
grupe itd. Primetimo veliku razliku izmeu toga i Rimanove metrike (koja je
takoe bilinearna forma na mnogostrukosti, ali simetriqna, dok je simplektiqka forma, kao i svaka diferen ijalna forma, antisimetriqna). Rimanova
mnogostrukost nema neka posebna globalna topoloxka svojstva: svaka glatka
mnogostrukost dopuxtaRimanovu strukturu. Kaokontrast tome, jedina sfera
S kojaje simplektiqka je S {sve ostale imaju trivijalnu drugu kohomologiju.
Sa druge strane, Rimanove mnogostrukosti imaju mnogo lokalnih invarijanti
(npr. tenzor krivine nam omoguava da lokalno razlikujemo Rimanove mnogostrukosti). Nasuprot tome, sve simplektiqke mnogostrukosti su lokalno
izomorfne:
Darbuova teorema: Svaka taqka simplektiqke mnogostrukosti ima okolinu koja je simplektiqki izomorfna otvorenom skupu u R sa standardnom
simplektiqkom formom
n

2n

0 = dp1 dq1 + + dpn dqn .

Vane posledi e nedegenerisanosti. Nedegenerisanost Rimanove metrike omoguava nam da definixemo gradijent funk ije na Rimanovoj mnogostrukosti: gradijent f je jednoznaqno odreen vektor koji zadovo ava
df (p)() = g(f, ) za svaki tangentni vektor .
(22)
Lako se vidi da je vektor f dobro definisan (jednoznaqno odreen) zahva ujui nedegenerisanosti Rimanove metrike .
Sliqno tome, za funk iju H na simplektiqkoj mnogostrukosti moemo
da definixemo simplektiqki gradijent kao jednoznaqno odreen vektor X
koji zadovo ava
dH(p)() = (X , ) za svaki tangentni vektor .
19

20

19Bez prisustva Rimanove metrike gradijent moemo da definixemo samo u lokalnim

koordinatama, ali ta , defini ija" bi zavisila od lokalnih koordinata, tj. ne bi definisala nixta. To je jox jedan primer problema koji se pojav uju pri prelasku iz euklidskog
prostora
na mnogostrukost.
20Primetimo da je diferen ijal funk ije (17) definisan samo na osnovu glatke strukture (i samo od e zavisi), dok nam je za defini iju (22) gradijenta (kao vektora dualnog
diferen ijalu) potrebna Rimanova metrika (u odnosu na koju govorimo o toj dualnosti, i
od koje on zavisi). Gradijent u Dekartovim koordinatama u R na koji smo navikli na uvodnim kursevima analize je dual diferen ijala u odnosu na euklidsku metriku. Gradijent u
istim koordinatama u odnosu na neku drugu metriku (npr. metriku geometrije Lobaqevskog)
ima sasvim drugi zapis.
n

17

Simplektiqki gradijent se qesto naziva Hamiltonovim vektorskim po em

funk ije H , a sama funk ija H hamiltonijanom. Prethodnu formulu moemo da napixemo i na sledei naqin. Za 2{formu vektorsko po e X oznaqimo
sa i(X) 1{formu definisanu sa i(X) (Y ) = (X, Y ). Tada je Hamiltonovo
vektorsko po e definisano sa
(23)
dH = i(X ) .
Treba podvui jednu vanu razliku izmeu obiqnog i simplektiqkog gradijenta, koja proizilazi iz qieni e da je prvi definisan pomou simetriqne
bilinearne forme g, a drugi pomou antisimetriqne . Naime, u defini iju
obiqnog gradijenta stavimo = f dobijamo
H

df (p)(f (p)) = g(f (p), f (p)) = kf (p)k2 0,

dok isti postupak za Hamiltonova vektorska po a daje

dH(p)(X (p)) = (X (p), X (p)) = 0,
(24)
zbog antisimetriqnosti.
Zadatak: Neka je orijentisana povrx i simplektiqka forma { ena
forma povrxine. Dokazati da za svaku zatvorenu krivu C i svaki Hamiltonijan H : R postoji taqka x C u kojoj je Hamiltonovo vektorsko po e
X tangentno na C .
Neka je : P P , t R jednoparametarska familija difeomorfizama
kompaktne mnogostrukosti P i (p) = X ( (p)). Tada vektorsko po e X
na mnogostrukosti P jednoznaqno odreuje familiju , kao rexee obiqne
diferen ijalne jednaqine
H

21

dt
dt

dt
(p) = Xt (t (p)),
dt

0 (p) = p.

Dakle, zahva ujui Teoremi o egzisten iji i jedinstvenosti rexea obiqnih

diferen ijalnih jednaqina, zadavae jednoparametarske familije difeomorfizama (nelinearnog objekta) je ekvivalentno zadavau glatkog vektorskog
po a (xto je linearan objekat). Tada kaemoda je familija generisana vektorskim po em X . Spe ijalno, ako je familija generisana Hamiltonovim
vektorskim po em, zovemo je familijom Hamiltonovih difeomorfizama, a
svako pojedniaqno Hamiltonovim difeomorfizmom .
Primetimo da ako H ne zavisi od vremena i ako je familija generisana
Hamiltonovim vektorskim po em X , diferen iraem veliqine H( (p)) po
t i primenom (24) zak uqujemo da je H konstantno du trajektorija (p).
Budui da je H energija, ovo dokazuje zakon oquvaa energije u klasiqnoj
mehani i: Vrednost autonomnog hamiltonijana du Hamiltonovih puteva
je konstantna.
Pokaimo sada da su hamiltonovi putevi zapravo invarijantno opisana
(bez upotrebe koordinata) rexea jednaqine kretaa (14).
t

22

t0

21Pretpostavka o kompaktnosti se, uz neka objaxea ili druge uslove, moe ukloniti
ili22oslabiti.
Ako je generisano hamiltonijanom H , a hamiltonijanom K , iz defini ije (23)
lako se dokazuje da je tada generisano hamiltonijanom H , a hamiltonijanom
H + K . Odatle sledi da je skup Hamiltonovih difeomorfizama grupa.
t

1
t

18

Hamiltonova vektorska po a u koordinatama: Ako je X Hamiltonovo vektorsko po e generisano hamiltonijanom H , jednaqina

H

d
t (x) = XH (t (x)), 0 (x) = x.
dt
q = (q1 , . . . , qn ) p = (p1 , . . . , pn )

u koordinatama
,
o kojima je req u Darbuovoj
teoremi ima oblik (14).
Dokaz: Budui da je simplektiqka vektorska forma u R o kojoj je req u
Darbuovojteoremi zbir simplektiqkih formi u R , dovo noje jednaqinu (23),
tj. jednaqinu
!
2n

n
X

qk

n
X

+ p k
qk
pk

dpk dqk =

po q , p , rexiti za n = 1, odnosno rexiti

k=1

k=1

n
X
H
H
dqk +
dpk
qk
pk
k=1

( = (1 , 2 ))

 q

 1

H
p  H
=
1 +
2 .

2
q
p

Odatle sledi dokaz tvrea.


Teorema: Familija difeomorfizama : P P simplektiqke mnogostrukosti (P, ) generisana vektorskim po em X quva simplektiqku formu
ako i samo ako je 1{forma i(X ) zatvorena, tj. d(i(X ) ) = 0.
Dokaz: Ako quvaju simplektiqku formu, onda je
d
= , odnosno
= 0.
dt
Posledi izraz se diferen ira ovako
t

23

d
= t (d(i(Xt ) ) + i(Xt ) d).
dt t
d(i(Xt ) ) = 0

Poxto je d = 0, sledi
.

Primeujui raqun sliqan ovom iz dokaza teoreme, moemo da uradimo
sledei zadatak.
Zadatak (varija iona formula ija Hamiltonove mehanike): Za hamiltonijan H : T M R i krivu : [0, 1] T M definiximo Hamiltonov
funk ional dejstva
Z
t

( Ht ()) dt.

d 
0 = = ds
(t) T P
s=0 s

AH () =

Neka je varija ija puta ;

i
. Dokazati da je
Z
(25)
(, X ())dt + ((1)) ((0)).
dA () =
i izvesti odatle zak uqak da su Hamiltonovi putevi ekstremale funk ionala
A na prostoru krivih sa graniqnim uslovima
(a) (0) = (1) (periodiqni graniqni uslovi)
(b) (0), (1) 0 , gde je 0 skup svih nula{kovektora (nula{funk ionala)
iz T M (Lagranevi graniqni uslovi).
s

Po tzv. , Kartanovoj formuli za vezu Lijevog, spo axeg i unutraxeg izvoda":

.

23

LX = i(X) d + d i(X)

19

Iz defini ije komutativnosti drugih par ijalnih izvoda glatkih funk ija (tj. nezavisnosti od poretka diferen iraa) i ranije date defini ije
diferen ijala diferen ijalne forme, sledi da je forma koja je taqna,
tj. takva da je = d, obavezno i zatvorena , tj. vai d d = 0. Ako je
H (u opxtem sluqaju neautonomni) hamiltonijan i X egovo Hamiltonovo
vektorsko po e, po defini iji takvih po a imamo upravo tu situa iju:
24

Ht

i(XHt ) = dHt ,

tj. forma i(X ) je taqna, pa time i zatvorena. Zahva ujui tome, imamo
sledeu posledi u prethodne teoreme.
Posledi a: Hamiltonovi difeomorfizmi quvaju simplektiqku formu.
Odatle sledi da je izuqavae Hamiltonove mehanike upravo { izuqavae
simplektiqke geometrije, izuqavaem (podgrupe) grupe enih simetrija, xto
je generaliza ija Klajnovog Erlangenskog programa na simplektiqki ambijent.
Difeomorfizme koji quvaju simplektiqku formu nazivaemo simplektiqkim difeomorfizmima ili simplektomorfizmima. Lako je videti da je
grupa Hamiltonovih difeomorfizama prava podgrupa grupe simplektiqkih
difeomorfizama, tj. da postoje simplektiqki difeomorfizmi koji nisu
Hamiltonovi. Zanim iva je sledea teorema.
Teorema: Grupa Hamiltonovih difeomorfizama je normalna podgrupa
grupe simplektiqkih difeomorfizama.
Dokaz: Neka je simplektiqki difeomorfizam i familija Hamiltonovih difeomorfizama generisana hamiltonijanom H . Neposrednim diferen iraem i primenom (23) se proverava da tada hamiltonijan H generixe

familiju . Dakle, i ta familija je Hamiltonova.
Prethodna teorema moe da se formulixe i ovako: simplektiqki difeomorfizmi quvaju oblik Hamiltonovih jednaqina (14). Simplektiqki difeomorfizmi se nazivajujox i kanonskim transforma ijama u klasiqnoj mehani i. Onise mogushvatiti kaosmene koordinatekoje quvajuzakone Hamiltonove
mehanike. Kao posledi u formalizma uvedenog u ovom paragrafu, izvodimo
sledee dve klasiqne teoreme.
Liuvilova teorema: Hamiltonova kretaa i kanonske transforma ije u
euklidskom prostoru quvaju zapreminu faznog prostora.
Dokaz: Akoje standardnasimplektiqka forma u R (opisanauDarbuovoj
teoremi), onda je
Ht

2n

1 n
1
= = dp1 dq1 dpn dqn
n!
n!

standardna forma zapremine. Poxto i kanonske transforma ije (simplektiqki difeomorfizmi) i Hamiltonovi difeomorfizmi quvaju simplektiqku
formu , tj. zadovo avaju jednaqinu = , zadovo avae i

= ( ) = = = ,

24Obrnuto nije taqno; tzv. de Ramove kohomoloxke grupe opisuju koliqniqki prostor
prostora zatvorenih i taqnih formi; ispostav a se da je on odreen topologijom ihovog
domena.

20


xto znaqi da e quvati i zapreminu.
Ova teorema vai za svaki fazni prostor, a i opxtije: simplektomorfizmi quvaju zapreminu svake simplektiqke mnogostrukosti definisanu sa
= .
Poenkareova teorema: Ako je M kompaktna sipmlektiqka mnogostrukost,
simplektiqki difeomorfizam i p M bilo koja taqka, onda za svaku
okolinu V p postoji prirodan broj k takavda je (V )V 6= ( = ).
Dokaz: Iz Liuvilove teoreme sledi da quva zapreminu. Zbog kompaktnosti mnogostrukosti M (tj. konaqnosti ene zapremine), skupovi V , (V ),
(V ) = ((V )), ne mogu da budu disjunktni, pa je (V ) (V ) 6= , za

neke r i s, r > s. Ali onda je (V ) V 6= .
Posledi a: Svaki sistem koji se kree u ograniqenom prostoru se posle
izvesnog vremena vraa u proizvo nu blizinu poqetnog poloaja.
Spomenimo da se odreen broj taqaka mehaniqkog sistema posle izvesnog
vremena vraa bax u poqetnu taqku, a ne samo u enu blizinu. Broj tih taqaka
moe da se opixe topologijom mnogostrukosti na kojoj se kretae odvija.
Nexto vixe o tome emo rei u 10, a sada navedimo jedan primer. Sledee
tvree se nekad zove Posledom Poenkareovom teoremom, a nekad Poenkare{
Birhofovom teoremom. Formulisao ga je Poenkare 1912, a kasnije dokazao
Birhof:
Teorema: Svaki homeomorfizam prstena S [a, b] koji quva povrxinu i
orijenta iju, a graniqne kruni e rotira u suprotnom smeru, ima najmae
dve fiksne taqke.
Budui da Hamiltonova kretaa quvaju povrxinu i orijenta iju, a da se
lep eem dva prstena du grani e dobija dvodimenzioni torus, odavde uz
malo diskusije moe da se izvede sledea posledi a.
Posledi a: Svako Hamiltonovo kretae na dvodimenzionom torusu ima
najmae 4 periodiqne orbite.
6. Simplektiqka topologija i holomorfne krive. Iz Darbuove teoreme iz prethodnog paragrafa sledi da simplektiqke mnogostrukosti nemaju
lokalnih invarijanti { sve su , lokalno ravne" u simplektiqkom smislu, tj.
lokalno izomorfne simplektiqkom euklidskom prostoru. To znaqi da se simplektiqke mnogostrukosti mogu razlikovati samo kao globalni, dakle topoloxki objekti.
Vanu ulogu u simplektiqkoj topologiji ima prisustvo jox jedne strukture
na simplektiqkim mnogostrukostima { skoro kompleksne strukture. To je
familija linearnih preslikavaa
1
n!

rs

Jx : Tx P Tx P,

koja glatko zavisi od x, takva da je

J 2 = Id,

xP

21

gde je J = J J . Mnogostrukost koja ima skoro kompleksnu strukturu nazivamo skoro kompleksnom mnogostrukoxu .
Primer: Svaka orijentabilna povrx R ima kompleksnu strukturu.
Zaista, iz orijentabilnosti sledi da postoji glatko jediniqno vektorsko po e
Y normalno na . Tada je lako videti da je sa
2

25

T X 7 X Y T ,

gde je na desnoj strani vektorski proizvod u R , dobro definisana skoro

kompleksna struktura na . Primetimo da je se vektorski proizvod u R moe
shvatiti kao mnoee imaginarnih kvaterniona. Sliqno, svaka hiperpovrx
u R ima skoro kompleksnu strukturu koja je na isti naqin definisana pomou
mnoea imaginarnih Kelijevih oktava.
Vai sledea teorema.
Teorema: Svaka simplektiqka mnogostrukost (P, ) ima skoro kompleksnu
strukturu J koja je saglasna sa simplektiqkom strukturom u smislu da je sa
3

g(X, Y ) := (X, JY )

definisana Rimanova metrika na P .

Ski a dokaza: Neka je g bilo koja Rimanova metrika na M . Tada je (, ) =
g(, A) za neku antisimetriqnu (poxto je g simetriqna, a antisimetriqna
forma) matri u A. Ako je A = Id, dokaz je zavrxen. U protivnom, ko
ristei A = A A > 0, moemo da uzmemo J := A(A ) .
Dakle, svaka simplektiqka mnogostrukost je skoro kompleksna .
U Kompleksnoj analizi glatka preslikavaa qiji je diferen ijal linearan nad C (tj. komutira sa mnoeem sa i = 1) nazivamo holomorfnim.
Analogno tome, preslikavae
2

2 1

26

u : P1 P2

izmeu skoro kompleksnih mnogostrukosti (P , J ) i (P , J ) naziva se pseudoholomorfnim ako vai

(26)
du J = J du.
Spe ijalno, ako je orijentabilna dvodimenziona povrx (tj. objekat kompleksne dimenzije 1), a P skoro kompleksna mnogostrukost, pseudoholomorfna
preslikavaa
u:P
nazivamo holomorfnim krivama u P . Tada je uslov (26) ekvivalentan sistemu
nelinearnih Koxi{Rimanovih jednaqina
u
u
(27)
+ J(u)
= 0,
s
t
gde su (s, t) lokalne koordinate na .
1

25Kompleksne mnogostrukosti su spe ijalan sluqaj skoro kompleksnih; ovde neemo ulaziti26u deta e razlike izmeu ta dva pojma.
Obrnuto nije taqno. Npr. ve smo videli da s fera S nije simplektiqka, jer ima
trivijalnu drugu kohomoloxku grupu. Meutim, u prethodnom primeru smo videli da je S
skoro kompleksna.
6

22

Iz defini ije integrala 2{forme po dvodimenzionoj mnogostrukosti lako

se izvodi sledea lema.
Lema: Neka je (P, ) simplektiqka mnogostrukost, a u : P holomorfna
kriva. Tada je
Z
Z
1
u =
kduk .
(28)
2
Zadatak: Dokazati lemu.
Znaqaj prethodne leme vidi se u tome xto je izraz na na desnoj strani
analitiqka veliqina, a izraz na levoj topoloxka . To nam omoguava da
topoloxkikontrolixemo konvergen ije nizova holomorfnihkrivih u raznim
L iW
prostorima (prostorima Sobo eva). Koristei tu qieni u, kao
i qieni u da je sistem par ijalnih jednaqina (27) eliptiqki, tj. da je egova lineariza ija Fredholmova, M. Gromov je 1985. godine dokazao sledeu
teoremu.
Teorema: Neka je J skoro kompleksna struktura na kompaktnoj simplektiqkoj mnogostrukosti P i neka je A H (P, Z) fiksirana homoloxka klasa.
Neka je M (A) skup Jholomorfnih krivih u : P koje zadovo avaju
uslov u [] A. Za skoro svaku skoro kompleksnu strukturu J skup M (A) je
mnogostrukost konaqne dimenzije. Ova mnogostrukost je ili kompaktna, ili
se ena nekompaktnost moe opisati u terminima homoloxke klase A.
Ova teorema, koja je potpuno promenila naqin gledaa na simplektiqku
topologiju, ima mnogo vanih posledi a. Ovde izdvajamo samo jednu. U
5 smo videli da je grupa simplektiqkih difeomorfizama podgrupa grupe
difeomorfizama koji quvaju zapreminu (Liuvilova teorema). Svaki skup
se moe preslikati u skup vee zapremine tako da mu se oquva zapremina.
Sledea terema Gromova pokazuje da se to ne moe uvek uqiniti tako da se
oquva simplektiqka forma.
Teorema:, gdeNeka
je B C lopta polupreqnika r, Z C ilindar
D C
je D := {z C | |z| < R} i neka je : C C simplektiqko
preslikvae takvo da je
(B ) Z .
Tada je r R.
Ideja dokaza: Neka je C holomorfni disk u B koji prolazi kroz entar
lopte i qiji je rub na rubu lopte. Nek je A(C) povrxina krive C . Poznati
rezultat iz teorije minimalnih povrxi (Lema o monotonosti) kae da je
(29)
A(C) r .
Poxto je C holomorfna,
Z
Z

27

p,q

n1

2n
r

2n
r

A(C) =

(C)

27Zahva ujui Stoksovoj formuli i qieni i da je d = 0, izraz na levoj strani je

, vrednost kohomoloxke klase [] na homoloxkoj klasi [u()]".

23

(jer je simplektiqko). Ako proxirimo (C) do holomorfne krive Ce sa

grani om na D , imaemo
Z
Z
Z
R

(C)

= R2 ,

DR

odakle, zbog (29), sledi r R.

Da bismo ostvarili ovu konstruk iju holomorfne krive Ce, utopimo okolinu
slike (B ) Z u(kompaktnu mnogostrukost) M := S T , gdeje S sfera
povrxine r + , a T torus. Neka je J standardna kompleksna struktura
na B C i neka je J skoro kompleksna struktura na M koja je na (C)
jednaka J . Poxto je (M ) = 0, a kompaktnost prostora holomorfnih
krivih moe da se kontrolixe topologijom (prethodna teorema), sledie da
je M (A) za A = [S ] kompaktna mnogostrukost. Preslikavae
ev : M (A) S M, (u, z) 7 u(z),
(30)
gde je G = PSL(2, C) grupa Mebijusovih transforma ija ima stepen 1 (ako
je J = i J to je oqigledno, a opxti sluqaj sledi iz ovog spe ijalnog,
na osnovu homotopske invarijantnosti stepena preslikavaa). Zato postoji
Jholomofna kriva kroz svaku taqku u M , pa i kroz (0). Inverzna slika
te krive pri preslikavau je J holomorfna kriva C , za koju se moe
sprovesti prethodno rezonovae.

Napomena: U prethodnoj teoremi baza ilindra je u (q , p ){ravni. Ako
bazu izaberemo, re imo, u (q , q ){ravni, transforma ija
2n
r

2n
r

2n2

2n2

2n

28

(q, p) 7 (q1 , 1 p1 , q2 , 1 p2 , q3 , p3 , , qn , pn )
P
dqk dpk

quva simplektiqku formu

i preslikava (izborom dovo no malog )
sferu veeg u ilindar maeg polupreqnika. Dakle, prethodna teorema vai
samo ako je baza ilindra , koordinatna ravan poloaja i impulsa qesti e".
Imajui u vidu mehaniqku interpreta iju simplektomorfizama diskutovanu
u prethodnom paragrafu, ovu teoremu moemo smatrati , analogijom Hajzenbergovog prin ipa neodeenosti u klasiqnoj mehani i". Naravno, ne radi se
o prin ipu koji ima istu interpreta iju i posledi e, nego o sliqnosti na
nivou matematiqke strukture.
7. Kvantiza ija: algebraiza ija mehanike. U klasiqnoj fizi i, stae
sistema je u svakom trenutku odreeno fiziqkim veliqinama, koje nazivamo
dinamiqkim varijablama , kao xto su vektori poloaja i impulsi qesti a
koje qine sistem. Ako imamo dovo no informa ija o stau sistema u jednom
trenutku, po zakonima klasiqne mehanike moemo da rekonstruixemo makar
blisku istoriju sistema, kako proxlu, tako i buduu. Ili, reqeno jezikom
matematike, ako imamo dovo no poqetnih uslova moemo lokalno (u vremenu)
i jednoznaqno da odredimo rexee diferen ijalne jednaqine.
29

28tj. biholomorfnih reparametriza ija sfere CP . Grupa G dejstvuje na M (A) S

po pravilu (u, z) = (u , (z)); prostor na levoj strani u (30) je prostor orbita ovog
dejstva.
29Dinamiqkom varijablom moemo smatrati svaku, u opxtem sluqaju zavisnu od vremena,
funk iju na faznom prostoru, npr. svaku funk iju A : T M R ili A : T M R R u
Hamiltonovoj mehani i.
1

24

Meutim, eksperimentalni rezultati iz prve dve de enije XX vekapokazali

su da u mikrosvetu ne vlada ovakav determinizam. Osnovna pretpostavka
kvantne mehanike je da nikakvo znae o sistemu u poqetnom poloaju ne moe
da nam pomogne da taqno opixemo trajektoriju sistema u budunosti. Najvixe xto moemo da kaemo o sistemu je to sa kolikom verovatnoom sistem
u datom trenutku nai u odreenom stau. Jedan od moguih naqina da se
formulixe kvantna mehanika je sledei skup postulata .
Prvi postulat: Stau fiziqkog sistema moemo da pridruimo kompleksno vrednosnu funk iju staa ili talasnu funk iju koja sadri sve
informa ije koje moemo da imamo o sistemu, pri qemu funk ije i za
C \ {0} opisuju isto stae.
Talasna funk ija (q, t), gde je q vektor (ili vektori, u sluqaju vixe qesti a) poloaja, a t vreme moe da se interpretira kao gustina verovatnoe
da se sistem u trenutku t nae na mestu q, ukoliko moemo, saglasno zakonu
da je ukupna verovatnoa jedan,Z da je normalizujemo tako da je
(31)
|(q, t)| dq = 1.
Ovaj zahtev nam pokazuje da bi bilo lepo da je prostor funk ija staa L (R )
{ prostor funk ija sa integrabilnim kvadratom modula. Na alost, ovo ne
moemo da postuliramo, jer se qesto dexava da funk ije staa (do kojih
dolazimo na naqin koji emo uskoro da postuliramo) ne pripadaju ovom prostoru. Ali, pretpostaviemo da funk ije staa uvek pripadaju Hilbertovom
prostoru, L ili nekom drugom.
Primetimo da funk ije i identifikujemo posle normaliza ije, kao i
da e i imaju istu normaliza iju. Zato je ispravno posmatrati funk ije
staa i kao taqke projektivnog prostora, ali ovde neemo zauzimati tu taqku
gledixta.
Drugi postulat: Ako je talasna funk ija pridruena jednom moguem
stau sistema, a funk ija drugom moguem stau, onda je i ihova linearna kombina ija
+ ,
, C
talasna funk ija nekog mogueg staa sistema (Prin ip superpozi ije). Drugim reqima, skup funk ija staa je vektorski prostor.
Trei postulat: Svakoj dinamiqkoj varijabli A pridruujemo simetriqan linearni operator A koji dejstvuje na Hilbertovom prostoru funk ija
staa. I sam ovaj operator naziva se dinamiqkom varijablom u kvantnoj
mehani i.
Ovo pridruivae vrximo po sledeem , pravilu": u izrazu za klasiqnu
dinamiqku varijablu A(q , . . . , q , p , . . . , p , t) uvedemo smenu

, q 7 q ,
(32)
p 7 i~
q
30

Ove postulate navodimo u pojednostav enoj formi, npr. ignorixemo linearne operatore na prostoru funk ija staa koji nemaju diskretan spektar. ih u opxtem sluqaju ne
moemo da zaobiemo, ali za ihovo razmatrae su nam potrebne netrivijalne konstruk ije
iz spektralne teorije operatora (spektralna mera i spektralni integral) kao i elementi
teorije distribu ija.
30

25

tj. impuls zameujemo operatorom diferen iraa, a koordinatu operatorom

mnoea koordinatnom funk ijom. Na primer, ako je H klasiqni hamiltonijan koji smo razmatrali u Hamiltonovoj mehani i, onda je
n

H(q1 , . . . , qn , p1 , . . . , pn ) =

1 X 2
pk + V (q),
2m

H=

k=1

~2
+ V (q),
2m

gde je = Laplasijan. Req , pravilo" smo stavili pod znake navoda zbog
toga xto ovaj postupak nije dobro definisan (tj. kvantiza ija klasiqnog sistema u opxtem sluqaju nije rexen problem). Npr. za dinamiqku varijablu
A(q, p) = p q vai i A(p, q) = pqp = qp , ali ta tri izraza daju tri razliqita
linearna operatora, budui da diferen irae (operator p) i mnoee koordinatnom funk ijom (operator q) ne komutiraju, ve zadovo avaju sloenije,
Lajbni ovo pravilo.
Operatori p = i~ i q = q su dualni u sledeem smislu. Neka
je f : R C integrabilna funk ija, ena Furijeova transforma ija je
funk ija
Z
Z

f (q , . . . , q )e
dq . . . dq .
(33) fb(p , . . . , p ) = (2)
Diferen iraem po p dobijamo prvu, a par ijalnom integra ijom drugu od
sledeih formula
\

f = ip f.
f i
qd
f =i
(34)
p
q
Dakle, operatori diferen iraa i mnoea su dualni (do na multiplikativnu konstantu) u odnosu na Furijeovu transforma iju.
Qetvrti postulat: Jedini mogui rezultati merea dinamiqke varijable
A su sopstvene vrednosti operatora A.
Primetimo da ovaj postulat ima smisla zahva ujui simetriqnosti postulirane u prethodnom { sopstvene vrednosti simetriqnog operatora su realni brojevi, tj. moemo do ih doi mereem.
Zadatak: Dokazati da su sopstvene vrednosti simetriqnog operatora realne i da razliqitim sopstvenim vrednostima odgovaraju ortogonalni sopstveni vektori.
Ako je talasna funk ija sistema (tj. ako je sistem u stau ) jedan
od sopstvenih vektora operatora A koji odgovara sopstvenoj vrednosti , tj.
ako je
A = ,
onda e meree varijable A biti . Meutim, ako sistem nije u sopstvenom
stau operatora A, onda moemo da govorimo samo o matematiqkom oqekivau
rezultata merea. Ono se uvodi u sledeem postulatu.
2

qk

n/2

i(p1 q1 ++pn qn )

Rn

31

31Ovo zahteva izvesnu diskusiju, koju ovde zaobilazimo. Umesto toga zadovo iemo se
primedbom da je izvoee ovih formula trivijalno ako je f glatka funk ija sa kompaktnim
nosaqem. Odatle, posle reqene diskusije (koja uk uquje npr. i odgovor na pitae xta je
diferen irae ako f nije glatka), sledi i opxti sluqaj.

26

Peti postulat: Ako jesistem ustau opisanom funk ijom staa , oqekivana vrednost merea dinamiqke varijable A je
hA | i
(35)
hAi =
,
h | i
gde oznaka h | i na desnoj strani oznaqava skalarni proizvod u prostoru
staa.
Xesti postulat: Svaka talasna funk ija koja opisuje mogue stae sistema moe da se napixe kao linearna kombina ija sopstvenih vektora dinamiqke varijable A.
Iz simetriqnosti operatora A garantovane treim postulatom sledi da razliqitim sopstvenim vrednostima odgovaraju ortogonalni vektori (moemo
ih, posle mnoea skalarom, smatrati ortonormiranim). Iz opxte teorije
Furijeovih redova nam je poznato da je svaki potpun ortonormiran sistem u
Hilbertovom prostoru baza. Meutim, nemaju svi simetriqni operatori potpun sistem sopstvenih vektora. One koji imaju nazivamo jox i opservablama.
Neka je A opservabla i ortonormiran sistem enih sopstvenih vektora
koji odgovaraju sopstvenim vrednostima . Neka je stae sistema
opisano
funk ijom staa ; moemo da predpostavimo da je h | i = R || = 1. Tada
iz xestog postulata sledi
X
(36)
=
c ,
gde je, zbog ortonormiranosti sistema ,
(37)
c = h | i.
Izrazi (36) i (37) mogu se napisatiXkao
32

n n

ili, ako , obrixemo sa obe strane"

X

h | n in ,

33

| n ihn | .

1=

Sada iz petog postulata slediXdaXje oqekivana vrednostXmerea opservable A

hAi = hA, i =

cm cn n hn , m i =

jer je ortonormiran sistem, tj. h

m

| m i = nm

|cn | = |hn | i|

n |cn |2 ,

. Veliqina

se interpretira kaoverovatnoada se pri mereu varijable A sistema u stau

dobije rezultat . Poxto su jedini mogui rezultati merea (prema
qetvrtom postulatu) i poxto je X
n

|cn |2 = 1

... tj. takav da mu je linearni omotaq svuda gust

Operatori | i i h | nazivaju se bra i ket (od engl. bracket) operatorima. Izraz
| ih | moe da dejstvuje na vektore na tri naqina: sleva, zdesna i sleva i zdesna. U prva
dva sluqaja rezultat je vektor, a u treem skalar.
32
33

27

(zbog h | i = 1), ova interpreta ija je saglasna sa zahtevom da je ukupna

verovatnoa 1. Koefi ijenti (37) nazivaju se amplitudama verovatnoe.
Neka su A i B dve opservable koje imaju iste sopstvene vektore:
A = ,
B = .
(38)
Poxto je, prema xestom postulatu,Psistem baza, svaki vektor iz prostora
uz pomo (38) sledi
staa moe da se napixe
kao = a . Odatle,
X
X
n

n n

n n

(AB BA) =

an (AB BA)n =

an (n An n Bn ) = 0,

tj.
[A, B] = 0,
(39)
gde je [A, B] = AB BA komutator linearnih operatora. Obrnuto, iz (39)
sledi da A i B imaju iste sopstvene vektore. Ovo je oqigledno ako jedan
od operatora, npr. A, ima nedegenerisane sopstvene vrednosti, tj. ima samo
jednodimenzione sopstvene prostore. Tada za svako postoji jedinstven do
na multiplikativnu konstantu vektor koji zadovo ava A = .
Odatlei iz (39) sledi A(B ) = B , pa zbogjedinstvenosti sledi da su
B i paralelni. U sluqaju da su neke sopstvene vrednosti degenerisane,
dokaz se svodi na rexavae jednog homogenog sistema linearnih jednaqina.
Imajui u vidu ovaj zak uqak, kao i qetvrti postulat, moemo da zak uqimo da je mogue istovremeno taqno izmeriti vrednosti dve dinamiqke
varijable samo ako ima pridrueni operatori komutiraju, jer samo tada
sistem moe da se nae u sopstvenom stau obe varijable. Ranije smo videli da operatori pridrueni impulsu i poloaju ne komutiraju (ve zadovo avaju Lajbni ovo pravilo), odakle sledi da se impuls i poloaj ne mogu
istovremeno meriti. Ovo je Hajzenbergov prin ip neodreenosti u kvantnoj
mehani i.
Napomena: Ovaj postulat smo, radi jednostavnosti, formulisali za opservable koje imaju diskretan spektar. U opxtem sluqaju, opservable mogu da
imaju kontinualan, dakle neprebrojiv deo spektra. Dakle, i takve varijable
treba uk uqiti u ovaj postulat.
Analogija formula (36) i (37) za ih bi bila
Z
c() d,
c() = h | i.
=
(40)
Potpuno korektan opis prethodnog integrala daje se u okviru spektralne
teorije operatora . Posleda formula
qesto se pixe i u obliku
Z
1=
| ih | d.
(41)
Zaista, , mnoeem obe strane jednakosti (41) sa " dobija se (40).
Sedmi postulat: Talasna funk ija sistema sa hamiltonijanom H zadovo ava Xredingerovu jednaqinu

i~
= H
(42)
t
n

34

Videti npr. Funk ionalnu analizu V. Rudina.

34

28

U sluqaju klasiqnog hamiltonijana

(43) H(p , . . . , p , q , . . . , q , t) = 2m1 (p + + p ) + V (q , . . . , q , t)
jednaqina (42) postaje

~
i~
(44)
=
+ V (q , . . . , q ).
t
2m
Standardni naqin rexavaa ovakvih par ijalnih jednaqina je metod razdvajaa promen ivih. Naime, rexee traimo u obliku
1

2
1

2
n

(q1 , . . . , qn , t) = (q1 , . . . , qn )T (t).

Uba ivaem ovog izraza

u (44) dobijamo

i~T (t)(q1 , . . . , qn ) =


~2
(q1 , . . . , qn ) + V (q1 , . . . , qn )(q1 , . . . , qn ) T (t).
2m

U posledoj jednaqini moemo sve izraze koji sadre t da preba imo na jednu,
a sve one koje sadre (q , . . . , q ) na drugu stranu jednakosti. Tako dobijamo
1

i~

~ + V
T
= 2m
T

(q1 , . . . , qn )

Leva strana ove jednakosti ne zavisi od

, a desna ne zavisi od t, pa
ona vai samo ako su obe ene strane jednake nekoj konstanti (oznaqimo tu
konstantu, koja e imati dimenzije energije, sa E), xto daje

~2
+ V = E,
2m
T (t) = eiEt/~

T =

iEt
T.
~

Rexee druge jednaqine je

, tako da je opxte rexee jednaqine (44)
(q , . . . , q , t) = e
(q , . . . , q ),
gde je rexee vremenski nezavisne ili sta ionarne Xredingerove jednaqine
~

+ V = E.
(45)
2m
Primetimo da ovo znaqi da je E sopstvena vrednost operatora H pridruenog
hamiltonijanu H , a rexee egov sopstveni vektor.
Zadrimo se za trenutak na sluqaju n = 1. Tada je (45) obiqna diferen ijalna jednaqina drugog reda
1

iEt/~

~2
(x) + (E V (x))(x) = 0.
2m

Pretpostavimo da se radi o slobodnoj qesti i, tj. da je V = const. Tada su

rexea prethodne jednaqine
(46)
(x) = e ,
gde je (~) = 2m(E V ). Ako je E < V , konstanta je imaginarna, rexee
je neograniqeno i nema fiziqku interpreta iju. Pretpostavimo da je V <
E . Tada je pozitivan ili negativan realan broj, tj. imamo dva linearno
nezavisna rexea
(47)
(x) = e ,
(x) = e
.
ix

ikx

ikx

29

Primetimo da su, na osnovu opisa datog u treem postulatu, ovo sopstveni

vektori operatora impulsa p = i~ , dok su, prema qetvrtom postulatu, egove sopstvene vrednosti mogue vrednosti impulsa. Dakle, , gde je impuls
k > 0, predstav a qesti u koja se kree na desno, a qesti u koja se kree
na levo. Iz xestog postulata sledi da je svaka talasna funk ija linearna
kombina ija ove dve.
Probajmo sada da eliminixemo pretpostavku V = const. Pretpostavimo
prvo da je nosaq vektora sile kompaktan, tj. da je V glatka funk ija takva
da je V = const van intervala [a, b]. Iz prethodnog razmatraa sledi da je
levo i desno od ovog intervala svaka talasna funk ija linearna kombina ija
funk ija (47), dakle i levo i desno od ovog intervala imamo slobodnu qesti u.
Primetimo da se, primenom Ojlerove formule, baza (47) moe zameniti bazom
d
dx

C(x) = cos kx,

S(x) = sin kx.

Definiximo operator monodromije kao operator koji talasnoj funk iji slobodne qesti e sa leve strane intervala pridruuje enu talasnu funk iju
na desnoj strani intervala. Sledea teorema je analogija Liuvilove teoreme
iz 5.
Teorema: Matri a operatora monodromije u bazi {C(x), S(x)} pripada
grupi SL(2, R) matri a koje quvaju povrxinu euklidske ravni. Matri a operatora monodromije u bazi { , } pripada grupi SU (1, 1) izometrija ravni
Lobaqevskog.
Napomenimo da grupa SU (1, 1) moe da se shvati i kao grupa kompleksnih 2 2 matri a sa determinantom jednakom 1, koje quvaju ermitsku formu
(, ) 7 || || . Svakoj takvoj matri i (a ) odgovara izometrija ravni
Lobaqevskog (u modelu jediniqnog diska) z 7 (a z + a )/(a z + a ).
Zadatak: (a) Da li qesti a koja ulazi u [a, b] sa leve strane moe da se
odbije nazad? Drugim reqima, da li je mogue da talasna funk ija bude identiqki jednaka nuli za x > b, a razliqita od nule za x < a?
(b) Da li qesti a koja putuje na desno do taqke a, moe da proe kroz [a, b]
i nastavi da putuje na desno kroz [b, +)?
(v) Dokazati da qesti a ne moe da ima talasnu funk iju jednaku Ae na
(, a] i Be
na [b, +). Interpretirati ovo kao , ne postoji dolazak bez
odlaska".
[Iz: V. Arnold, Geometrijski metodi u teoriji diferen ijalnih jednaqina.
Pretpostavimo sada da je funk ija V nekonstantna na R, bez pretpostavke o
nosaqu [a, b]. Tada opet moemo da pokuxamo da naemo rexee u obliku (46),
s tim xto sada, kad je V nekonstantno, dozvolimo da i bude nekonstantno.
Dakle, traimo rexee u obliku
+

ij

11

12

21

22

ikx

ikx

(x) = eiS(x)

za neku realnu funk iju S, koja se naziva faznom funk ijom. Tada Xredingerova jednaqina (45) postaje jednaqina po S
i~
(S (x))2
+ (V (x) E)
S (x) = 0.
2m
2m

30

Ako ~ smatramo , malim" i pustimo ga da , tei nuli", posledi sabirak na

levoj strani nestaje i dobijamo
(S (x))
+ V (x) = E, tj. H(x, S (x)) = E.
2m
Posleda jednaqina (po nepoznatoj S) naziva se Hamilton{Jakobijevom jednaqinom.
Zadatak: (a) Neka je H glatka funk ija i neka je
35

H
(x0 , y0 ) 6= 0.
y

H(x0 , y0 ) = E,

Dokazati da Hamilton{Jakobijeva jednaqina ima lokalno rexee u okolini

x (tj. da postoji > 0 i funk ija S : (x , x + ) R takva da je
H(x, S (x)) = E za x (x , x + )) koje zadovo ava uslov S (x ) = y .
(b) Nai glatku funk iju H takvu da Hamilton{Jakobijeva jednaqina nema
globalno rexee S : R R ni za jednu vrednost E R.
Hamilton{Jakobijevu jednaqinu moemo da razumemo i geometrijski. Setimo se da je diferen ijal dS preslikavae dS : R T R = R R, pa
Hamilton{Jakobijeva jednaqina moe da se napixe kao
0

Im(dS) H 1 (E),

gde je na desnoj strani podskup faznog prostora na kome klasiqni hamiltonijan H (tj. energija) ima konstantnu vrednost E. Ovo uspostav a sledeu vezu
klasiqne i kvantne mehanike: Funk ija S na faznom prostoru klasiqnog
mehaniqkog sistema je fazna funk ija aproksima ije rexea Xredingerove jednaqine ako je vrednost enog diferen ijala skup na kome je klasiqni
hamiltonijan konstantan. Primetimo da je, za autonomne hamiltonijane, skup
H (E) upravo skup u kome se odvija kretae klasiqnog sistema (po zakonu
odraa energije).
Ovaj geometrijski pogled na Xredingerovu jednaqinu nam dopuxta da lako
uopxtimo prethodnu diskusiju o jednoj qesti i na proizvo an sistem od n
qesti a, ali i vixe od toga: moemo da govorimo o kvantiza iji klasiqnog
sistema na kotangentnom raslojeu T M zadatog klasiqnim hamiltonijanom
H : T M R zaproizvo numnogostrukost M . Funk iju S : M R nazivamo
dopustivom, ako ona zadovo ava Hamilton{Jakobijevu jednaqinu
36

H(dS(q)) = E.

Primetimo da slika L = dS(M ) T M zadovo ava sledea svojstva:

dim L = n = dimT M
((1):
2): restrik ija
|L Liuvilove forme na L je taqna forma.

35Opravdano moe da se postavi pitae xta znaqi da , Plankova konstanta tei nuli".
Odgovor moe da bude sledei. Sistem smatramo , makroskopskim" ako su egove veliqine (masa, zapremina itd) velike u poreeu sa ~. Ponaxae takvog sistema je ono xto
, vidimo", tj. opisujemo zakonima klasiqne mehanike. Zakoni kvantne fizike (kao i svake
teorije koja objaxava svet, onakav kakvim ga mi doiv avamo) treba da oslikavaju ono
xto vidimo, tj. teorija treba da bude takva da kad ~ (koje , ne vidimo", jer je dimenzije reda
10
cm), shvaeno kao formalni matematiqki parametar, tei nuli.
36u smislu prethodne fusnote
33

31

Poslede tvree sledi iz (21). Ukoliko se req , taqna" zameni sa , zatvorena" , (1) i (2) definixu Lagranevu podmnogostrukost u T M .
Zadatak: Dokazati da je funk ija H : T M R lokalno konstantna
na Lagranevoj podmnogostrukosti L T M ako i samo ako je Hamiltonovo
vektorsko po e X tangentno na L.
Ovaj zadatak moe da se shvati kao uopxtee Hamilton{Jakobijevih jednaqina, a kvantiza ija klasiqnog sistema kao pridruivae Lagraneve
podmnogostrukosti klasiqnom hamiltonijanu. Primetimo da je skup H (E)
mnogo vei od L (sem u sluqaju n = 1): prvi skup je hiperpovrx (ako je E regularna vrednost funk ije H u smislu 1), a mnogostrukost L ima dimenziju
i kodimenziju n.
U 5 smo spomenuli da se klasiqna mehanika moe raditi na proizvo noj
simplektiqkoj mnogostrukosti. Poxto su Lagraneve podmnogostrukosti definisane i tada, moemo da govorimo o kvantiza iji Hamiltonovog sistema
na simplektiqkoj mnogostrukosti (koja nije obavezno kotangentno raslojee).
U opxtem sluqaju, na simplektiqkoj mnogostrukosti je razlikovae izmeu
impulsa i poloaja samo lokalno i uslovno, tj. zavisi od izbora koordinata,
pa bez geometriza ije koju smo izveli, ne bismo mogli da govorimo o kvantiza iji, sledei samo re ept (32) iz treeg postulata. U kvantnoj mehani i
postoji sliqna , ravnopravnost uloga" impulsa i poloaja, ostvarena Furijeovom transforma ijom (33).
Zadatak:
Neka je b Furijeova transforma ija talasne funk ije (funb
k ija naziva se talasnom funk ijom u prostoru impulsa) sistema sa klasiqnim hamiltonijanom (43). Dokazati da ona zadovo ava Xredingerovu jednaqinu u prostoru impulsa
37

i~

p2 + + p2n b
b
b 1 , . . . , pn , t),
(p1 , . . . , pn , t) = 1
(p1 , . . . , pn , t) + (2)n/2 Vb (p
t
2m
38

V (, t), (, t) : Rn C

gde je sa oznaqena konvolu ija funk ija

.
Zavisnost talasne funk ije od vremena moemo da opixemo pomou operatora evolu ije U(t, t ) { unitarnog operatora koji opisuje promenu talasne
funk ije od trenutka t do trenutka t:
(48)
(, t) = U(t, t )(, t ).
Iz Xredingerove jednaqine sledi da je

(49)
i~ U(t, t ) = HU(t, t ).
t
Ako hamiltonijan ne zavisi od vremena,
odatle sledi

i
(50)
U(t, t ) = exp H(t t ) .
~
Izraz na desnoj strani je analitiqka funk ija qija je promen iva operator;
ona moe da se definixe pomou stepenog reda ako je operator ograniqen,
odnosno pomou spektralnog integrala u nekim opxtijim sluqajevima.
0

37Budui da je d = simplektiqka forma, (2) onda glasi |

proizvo noj
simplektiqkoj
mnogostrukosti.
R
38

f g(x) =

Rn

f (x y)g(y) dy

= 0

i ima smisla na

32

Opis kvantnog sistema pomou talasne funk ije koja zavisi od vremena
naziva se Xredingerovom slikom. Kvantna mehanika moe da se formulixe i
u okviru Hajzenbergove slike, u kojoj se sistem opisuje talasnom funk ijom u
trenutku t = t i operatorom evolu ije. Ako je A dinamiqka varijabla, onda
je
A(, t) = AU(t, t )(, t ).
Ukoliko elimo da posmatramo ovaj izraz u okviru Hajzenbergoveslike, treba
da opixemo talasne funk ije u trenutku t = t . One su
0

(t, t0 )A(, t) = U

(t, t0 )AU(t, t0 )(, t0 ).

Dakle, na talasnu funk iju u trenutku t = t (u kome je ona jedino i zadata u

Hajzenbergovoj sli i) dejstvuje operator
0

b := U1 (t, t0 )AU
A

Spe ijalno, ovako i od hamiltonijana H dobijamo operator Hb . Tada iz (49)

sledi


\
i b b
A
d b
.
A = [A,
H] +
dt
~
t

Ova jednaqina je u Hajzenbergovoj sli i ono xto je Xredingerova u Xredingereovoj. Dakle, Xredingerova slika je formula ija kvantne mehanike u kojoj
se sa vremenom mea talasna funk ija i opis dinamike sistema sastoji se u
opisu promene talasne funk ije. U Hajzenbergovoj sli i talasna funk ija
ne zavisi od vremena, ali dinamiqke varijable zavise i dinamika sistema se
opisuje ihovom promenom.
Napomena: Postulirae kvantne mehanike koje smo izloili je veoma pojednostav eno (nekad se naziva i , naivnom kvantiza ijom") i zahteva mnogo
obrazloea, komentara i proxirea. Ali, mi ga ovde navodimo samo da
bismo motivisali uvoee jezika mnogostrukosti u sledeem paragrafu (drei se tako teme iz naslova) i ono je za tu svrhu zadovo avajue. Ipak,
ilustrovaemo neke od problema koji se ovde jav aju qak i u sluqaju n = 1
(jedna qesti a koja se kree u jednoj dimenziji) na dva primera. Operator
pridruen impulsu, i~ , ima sopstvene vektore
=e
(51)
koji odgovaraju sopstvenoj vrednosti . Ove funk ije ne pripadaju prostoru
L (R). Sa operatorom pridruenim impulsu stvar stoji jox gore { operator
mnoea sa q nema sopstvene funk ije. egovi , sopstveni vektori" koji
odgovaraju sopstvenoj vrednosti nisu funk ije, ve distribu ije (linearna
preslikavaa na prostoru funk ija) = (q ), definisane kao
(q ) : f 7 hf | i = f ().
(52)
Dakle, prostor L , iako je prirodan ambijent za gustine verovatnoa, nije
pogodan Hilbertov prostor staa. Primetimo da se funk ije iz L takoe
mogu shvatiti kao distribu ije: svaka funk ija g L definixe linearno
preslikavae f 7 hf | gi na L . Zato se distribu ije nazivaju jox i uopxtenim funk ijama.
d
dq

iq/~

def

33

Primeri: 1. Harmonijski os ilator. Na qesti u mase m koja se

kree du x ose, a priqvrxena je za koordinatni poqetak elastiqnom oprugom, dejstvuje sila zatezaa F = kx, gde je k koefi ijent zatezaa opruge.
Klasiqni Hamiltonijan ovog sistema je
p
1
(53)
H=
+ m x ,
2m 2
gde je = k/m. Drugi utnov zakon za ega glasi mx + kx = 0. Rexea ove
jednaqine, tj. trajektorije klasiqnog harmonijskog os ilatora, su
2

2 2

x = C sin (t + ),

xto su os ila ije sa frekven ijom i amplitudom C .

Kvantiza ija hamiltonijana (53) moe da se napixe u obliku
H=

1
(AA + A A),
2

gde su A, A operatori
na rHilbertovom prostoru
L (R) definisani sa
r
r
r

39

A=

m
x+i
2

1
p,
2m

Iz [x, p] = i sledi [A, A ] = 1, pa je

A =

m
xi
2

1
p.
2m


1
H= A A+
.
2

Neka je N = A A. Tada je
[N, A] = A, [N, A ] = A , [A, A ] = 1,
(54)
xto se lako proverava direktnim raqunom .
Zadatak: Dokazati da je jednaqina A = 0 ekvivalentna jednaqini

40

d
= x
dx
0

i zak uqiti odatle da postoji vektor takav da je k k = 1 i A = 0.

Neka je vektor iz prethodnog zadatka. Iz (54) sledi da je tada
0

H0 =

0
2

pa je
HA = A H + [H, A ] = (n + 1/2)A .
Dakle, A su sopstveni vektori operatora H koji odgovaraju sopstvenim
vrednostima (n + 1/2). Ispostav a se da ove sopstvene vrednosti qine eo
spektar operatora H. Neka su normalizovani (tj. takvi da je k k = 1
sopstveni vektori hamiltonijana H koji odgovaraju sopstvenim vrednostima
(n + 1/2).
Zadatak: Dokazati da je A = n i A = n + 1 .
n

41

n1

n+1

Oznake nisu sluqajno izabrane { lako je videti da su ova dva operatora adjungovana.
Lijeva algebra generisana sa tri elementa koji zadovo avaju (54) naziva se Hajzenbergovom algebrom.
41Videti Glim, Jafe: Kvantna fizika { sa taqke gledixta funk ionalnog integrala.
39
40

34

Posmatrajmo evolu iju harmonijskog os ilatora tokom vremenskog intervala [t , t ]. Tom prilikom, nax os ilator stupa u interak iju sa nekim
spo axim uti ajima, kojih nije bilo pre trenutka t i kojih nema posle
trenutka t . Neka je on u trenutku t bio u sopstvenom stau . Posle evolu ije od t = t do t = t (tokom koje se Hamiltonijan promenio,
zahva ujui
spo axim uti ajima), sisem se nalazi u stau = P c . Meree energije os ilatora u trenutku t = t dae rezultat (m + 1/2) sa verovatnoom
|c | . Odatle sledi da e rezultati ponov enih merea dati diskretnu razliku izmeu vrednosti energije u t = t i t = t , tj. rezultati e biti elobrojni do na multiplikativnu konstantu. To se nekad formulixe reqima:
harmonijski os ilator moe da apsorbuje ili emituje energiju samo u elobrojnim mnoite ima broja , izmeu kojih pravi , kvantni skok".
2. Kvantiza ija momenta impulsa. Vektor
0

k k

L := r p

naziva se kinetiqkim momentom, ugaonim momentom, momentom impulsa

ili momentom koliqine kretaa. egova kvantiza ija je operator
J = i~(r ).

Ako napixemo L = (L , L , L ), i sa J , J , J kvantiza ije komponenti L ,

L , L , onda vae rela ije
[J , J ] = i~J , [J , J ] = i~J , [J , J ] = i~J ,
(55)
koje su ekvivalentne sa J J = i~J (ovo je primer rela ije koja, zbog nekomutativnosti, vai za operatore, a ne moe da vai za vektore { vektorski
proizvod vektora sa samim sobom je uvek nula).
U kvantnoj fizi i se svaki simetriqni operator koji zadovo ava (55)
naziva momentom impulsa,ili ugaonim momentom. Akooznaqimo sa j(j+1)~
sopstvene vrednosti operatora J = J + J + J iz (55) moemo da izvedemo
da brojevi j mogu da budu samo
x

42

2
x

2
y

2
z

3
5
1
j = 0, , 1, , 2, , . . .
2
2
2

Spe ijalni sluqaj ugaonog momenta je spin operator S, koji se pridruuje

svakoj elementarnoj qesti i kao stepen unutraxe slobode i spe ifiqan je
za kvantnu fiziku. Sopstvene vrednosti operatora S su s(s + 1)~ , gde s
(spin qesti e) moe da bude nenegativan eo broj (i takve qesti e se nazivaju
bozonima) ili polovina neparnog prirodnog broja (takve qesti e se nazivaju
fermionima.
3. Supersimetrija. Supersimetriqne kvantne teorije se zasnivaju na
pretpostav i da svakoj qesti i odgovara druga qesti a, en superpartner,
qiji se spin razlikuje za , i da postoje simetrije koje meaju ulogu bozona
i fermiona { tzv. generatori supersimetrije, odnosno operatori Q , . . . , Q
koji zadovo avaju rela ije antikomutativnosti
{Q , Q } = Q Q + Q Q = 0 za i 6= j.
2

1
2

def

42Nasuprot rela ijama (F) = 0 i f = 0 koje mogu da se dokau , geometrijski",

jer u ima izmeu dve ne stoji nixta, pa se ne ispo ava nekomutativnost diferen iraa
(Lajbni ovo pravilo).

35

Spe ijalno, za N = 2 Hilbertov prostor staa moe da se napixe kao direktna suma
H=H H
(56)
i Q : H H , Q : H H , xto se formulixe sa generatori supersimetrije meaju ulogu bozona i fermiona.
8. Geometrijska formula ija kvantne mehanike. Fiziqari A. Axtekar i T.A. Xiling su, u radu publikovanom 1998, sugerisali sledei geometrijski pristup kvantnoj fizi i. Neka je H kompleksni Hilbertov prostor. Ermitski skalarni proizvod h, i na emu moe da se napixe kao zbir
realnog i imaginarnog dela:
1

h, i =

1
i
G(, ) + (, ).
2~
2~

Iz defini ije ermitskog skalarnog proizvoda lako sledi da je G realni skalarni proizvod, a simplektiqka forma (za i = 1). Rezerviximo oznaku
z 7 iz za mnoee kompleksnih brojeva sa i, a sa J oznaqimo preslikavae
J : H H,

7 i .

Poxto je h, Ji = ih, i, sledi da je G(, ) = (, J). U ovim oznakama,

Xredingerova jednaqina (42) moe da se napixe u obliku
1
d
= JH,
dt
~

pri qemu na levoj strani pixemo obiqan izvod po t umesto par ijalnog, jer
tretiramo kao vektor u H, a ne kao funk iju (koja sem t ima jox promen ivih)
u L . Neka je
e : H R,
e
(57)
H
H()
= h, Hi.
e
= G(, H) = (, JH).
Zadatak: Dokazati da je H()
Neka je T H = H. Tada je
2

def

1
2~

1
2~

e
dH()
=

d
h + t, H( + t)i = h, Hi + h, Hi = (~1 JH, ).
dt

To znaqi da vektorsko po e X

e ()
H

= ~1 JH

na H zadovo ava jednaqinu

e = i(X e ) ,
dH
H

tj. X je Hamiltonovo vektorsko po e hamiltonijana He . Odatle sledi da

Xredingerova jednaqina moe da se shvati kao Hamiltonova jednaqina
e
H

na H.
Neka je

d
= XHe ()
dt

def

S = { | h, i = 1} = { | (1/2~)G(, ) = 1}

36

jediniqna sfera u H i P = S/ projektivni Hilbertov prostor: koliqniqki prostor u odnosu na rela iju e . Poxto su vektori staa normalizovani (videti (31)) i i oznaqavaju isto stae, prirodan prostor
staa je P , a ne H. Neka su
j:SH i :SP
prirodna inkluzija i projek ija.
Zadatak: Dokazati da postoji jedinstvena simplektiqka forma na P
takva da je = j .
Iz defini ije (57) sledi da je funk ija He invarijantna u odnosu na rota iju e 7 e , pa postoji jedinstvena funk ija h : P R takva da je
f = H j , xto je, na osnovu (35), ekvivalentno sa f = hHi| . Odatle
sledi da je za klasiqnu opservablu (odnosno funk iju definisanu na faznom
prostoru) F prirodno definisati kvantnu opservablu kao funk iju na P
pomou
(58)
f = hF i| .
Spe ijalno, klasiqnom hamiltonijanu H : T M R pridruujemo funk iju
h : P R, a umesto Xredingerove jednaqine, kvantni sistem opisujemo kao i
klasiqni { Hamiltonovom jednaqinom { ali na beskonaqno dimenzionoj simplektiqkoj mnogostrukosti P .
U 7 smo videli da su mogui rezulatati merea klasiqne varijable sopstvene vrednosti operatora pridruenoj varijabli. Neka je F : T M R
klasiqna varijabla, F : H H ena kvantiza ija, i f : P R funk ija
definisana pomou (58). Neka je X Hamiltonovo vektorsko po e. Tada je za
svako vektorsko po e Y
df (Y ) = (X , Y ),
pa nije texko rexiti sledei zadatak.
Zadatak: Neka je jediniqni sopstveni vektor simetriqnog operatora F
i R odgovarajua sopstvena vrednost:
i

F = .

Dokazati da je kritiqna vrednost funk ije f , a () ena kritiqna taqka.

Odavde zak uqujemo da kvantnu mehaniku moemo da postuliramo u simplektiqkom ambijentu:
Fazni prostor je (u opxtem sluqaju beskonaqno dimenziona) simplektiqka mnogostrukost P .
Fiziqke opservable su glatke funk ije na P , a mogui rezultati merea su ihove kritiqne vrednosti.
Evolu ija sistema je definisana Hamiltonovom jednaqinom na P .
9. Teorija struna: topologiza ija kvantne fizike. Posmatrajmo
slobodnu (sa poten ijalom V 0) qesti u koja se kree u jednoj dimenziji.
en klasiqni hamiltonijan je H = . Neka se ona u trenutku t nalazi u
poloajuopisanom sopstvenim vektorom operatorapoloaja q koji odgovara
sopstvenoj vrednosti q. Iz xestog postulata (spe ijalno, formule (37) i (40))
i iz opisa evolu ije (48), (50) sledi da je verovatnoa da se u trenutku t
p2
2m

37

qesti a nae u sopstvenom stau koje odgovara sopstvenoj vrednosti q

jednaka
(59) h | exp(i/~H(t t))i = h | exp(i(t t)/(2~m)p )i.
Neka su sopstvene funk ije operatora impulsa p. Imajui u vidu (41),
prethodni izraz moemo dva putaZ da pomnoimo sa
1

1=

| p ihp | dp.

Time desna strana

u (59) postaje
ZZ
(60)
dpdp .
h | ih | ih | ie
Ovde smo iskoristili i sledeu qieni u: ako je sopstvena vrednost operatora A koja odgovara sopstvenom vektoru , onda je e sopstvena vrednost
operatora
e koja odgovara istom sopstvenom vektoru . Imajui u vidu da je
R
| ih | dp = 1, iz (60), (51) i (52) dobijamo
Z
R

p1

p1

i(t1 t)p2 /(2~m)

RR

p1

p1

h1 | exp(i/~H(t1 t)))i =

eip(q1 q) ei(t1 t)p

/(2~m)

dp.

Posledi integral konvergira samo ako pretpostavimo da priraxtaj vremena

t = t t ima negativan imaginarni deo. To emo i uraditi, ne upuxtajui se u fiziqki smisao te pretpostavke. Primetimo da se, kompletiraem
kvadrata binoma po p u eksponentu, ovaj integral svodi na poznati Gausov
integral R e dx = p/c (za c > 0), pa dobijamo
R

cx2

h1 | exp(i/~H(t1 t)))i =

~m im(q1 q)2 /2t

e
.
2it
q1

Pretpostavimo da se qesti a kree od q do konstantnom brzinom. Tada je

izraz m(q q) /2 u eksponentu prethodnog izraza ena kinetiqka energija
mv /2, tj.
r
 Z

~m
mkqk

(61) h | exp(i/~H(t t)))i = 2it exp i 2 dt

gde je I interval vremena. U opxtem sluqaju, de eem intervala I na infinitezimalne podintervale i primenom formule (41) n puta levu stranu
u (61) moemo daZ napixemo
kao
Z
2

h1 | 2 ih2 | 3 i . . . hn | (t)i dq1 . . . dqn ,

gde je (t) = exp(i/~H(t t)). Na svaki qlan proizvoda pod integralom

moemo da primenimo (61).
Ako na ovom mestu formalno preemo na limes
kad n , dobijamo
Z
(62)
e
[D],
h | exp(i/~H(t t)))i =
gde je
Z
m
kk
dt
(63)
S() =
2
1

iS()

38

klasiqni funk ional dejstva , P prostor puteva i [D] formalna mera na P .

Konstruk ija mere [D] predstav a problem, budui da je prostor P beskonaqno dimenziona mnogostrukost i kao takav nije lokalno kompaktan (lokalna kompaktnost je pretpostavka u konstruk iji Borelove mere ). Postoji vixe pristupa problemu zasnivaa integrala (62). Mi emo ukratko
izloiti jednu konstruk iju E. Vitena iz 1988. koja dotiqe i taj problem.
Neka je M prostor{vreme . Umesto da qesti u shvatimo kao taqku koja se
kree prostorom R , definixemo je kaostrunu koja se kree po M . Tada trag
koji ona ostav a nije jednodimenzioni (kriva, ili graf) nego dvodimenzioni.
Primetimo da ovo u izvesnom smislu pojednostav uje sliku kretaa qesti e;
npr. trag koji ostaje pri raspadu klasiqne qesti e nije mnogostrukost, dok
trag koji predstav a raspad qesti e shvaene kao strune { jeste.
43

44

45

46

Slika 7: Raspad qesti e

Ulogu preslikavaa u (63) sada preuzima preslikavae
u : M,
gde je dvodimenziona povrx. Neka su na i M zadate Rimanove metrike, i
neka je na zadata mera . Tada umesto integrala (63) posmatramo integral
(pretpostavimo da su jedini e mere izabrane
tako da je m = 1)
Z
S(u) =

1
2

kduk2 d,

gde je k k norma operatora definisana pomou Rimanovih metrika na i

M . Sliqno kao formula (28) za holomorfna preslikavaa, dokazuje se eno
uopxtee { formula
Z
Z

u
kuk
d +
S(u) =
(64)
za proizvo na glatka preslikavaa u : M . Umesto integrala (62)
imaemo
Z

eS(u) [Du]

gde je F prostor svih preslikavaa povrxi u M . Posledi integral je, na

osnovu (64) jednak Z


e
[Du].
(65)
F

2 d+
kuk

Radi
R jednostavnosti smo pretpostavili V 0, u opxtem sluqaju u (62) bi stajalo
V ()) dt.
( kk
Videti npr. Realnu i kompleksnu analizu V. Rudina.
Fiziqari se spore oko toga kako izgleda Svemir, zato ga oznaqavamo sa M , ne insistirajui
na R . Meutim, pretpostav amo da M ima simplektiqku strukturu.
46Koja moe biti interval (,,teorija otvorenih struna") ili kruni a (,,teorija
zatvorenih struna").
43

S() =
44
45

m
2

39

Posmatrajmo umesto egaZ integral

e

2 d+
kuk

[Du].

Kada bi ovaj integral bio dobro definisan, moglo bi da se pokae da on

ne zavisi od t. Tada, prelaskom na limes kad t + zak uqujemo da je
integral (65) jednak integraluZ
e
[Du],
(66)
gde je M skup preslikavaa u : M koja zadovo avaju u = 0, tj. skup
holomorfnih preslikavaa. Meutim, u 6 smo videli da je taj skup konaqno
dimenziona mnogostrukost. Dakle, integral (66) po emu je korektno zasnovan , te se moe uzeti za interpreta iju integrala (65).
10. Mors{Florova teorija: strune u klasiqnom svetu. A. Poenkare
je 1900. godine postavio hipotezu koja se, modernim reqnikom, moe formulisati ovako: Neka je M kompaktna prosto povezana n{dimenziona glatka
mnogostrukost
bez grani e qija je homologija izomorfna homologiji sfere S .
Tada je M = S . Ovde = oznaqava topoloxku ekvivalentnost, tj. homeomorfizam . S. Smejl je 1956. godine dokazao ovu hipotezu za n 5; kasnije je
hipoteza dokazana i za preostale dve dimenzije . Smejlov dokaz oslaa se na
Teoriju Morsa; matematiqki aparat koji je tom prilikom razvijen naziva se
teorijom h{kobordizama, a ta teorija je kasnije formalizovana kroz teoriju
Morsove homologije koju emo ovde vrlo kratko i pojednostav eno izloiti.
Neka je M glatka mnogostrukost i f : M R glatka funk ija. Kaemo da
je f Morsova funk ija ako je u svakoj enoj kritiqnoj taqki (tj. svakoj taqki
x u kojoj je df (x) = 0) matri a drugog izvoda (Hesijan) D f (x) nedegenerisana. Indeks ove matri e naziva se Morsovim indeksom kritiqne taqke x i
oznaqava sa m (x). Vai sledee tvree (Morsova lema): Svaka kritiqna
taqka x Morsove funk ije f ima okolinu u kojoj postoje koordinate u kojima je f nedegenerisana kvadratna forma indeksa m (x). Odavde sledi da
su kritiqne taqke Morsove funk ije izolovane (jer je jedina kritiqna taqka
kvadratne forme 0), a ako je mnogostrukost M kompaktna (xto emo ovde i
pretpostaviti), skup kritiqnih taqaka Morsove funk ije je konaqan. Neka je
Crit (f ) skup kritiqnih taqaka Morsove funk ije f Morsovog indeksa p i
nX
o
F

47

48

49

50

Cp (f ) :=

k xk | xk Critp (f ), k Z

47Ovaj , dokaz" moemo da shvatimo kao eksperimentisae sa, jox uvek nedefinisanim,
integralom. Ne treba da izgubimo iz vida da ovde priqamo o fizi i. Teorijska fizika
predstav a logiqko uobliqavae rezultata eksperimenata. Fiziqari imaju tu privilegiju
da odluqe kad je eksperiment zavrxen (kao xto fudbalski sudija moe da odluqi kada e
da svira kraj, ili profesor kada e da zavrxi qas); manipula ije sa ovim , integralom"
moemo
da smatramo delom eksperimenta, koji se upravo blii kraju.
48... i to se moe smatrati , krajem eksperimenta" i poqetkom teorije
49. Milnor je dokazao da postoje , egzotiqne sedmodimenzione sfere" { glatke mnogostrukosti koje su homeomorfne (topoloxki ekvivalentne), ali ne i difeomorfne (glatko
ekvivalentne)
sferi S .
50Iz klasifika ije jednodimenzionih i dvodimenzionih mnogostrukosti spomenute u 1
jasno je da je hipoteza taqna za n 2. M. Fridman je 1986. dokazao hipotezu za n = 4, a G.
Perelman 2003. za n = 3.
7

40

skup svih formalnih linearnih kombina ija ovih taqaka (tj. slobodni Z{
modul generisan sa Crit (f )). Priliqno netrivijalnom primenom Teoreme o
impli itnoj funk iji na tzv. Banahovim mnogostrukostima moe da se dokae da je, za x Crit (f ), x Crit (f ) prostor M(x , x ) krivih : R M
koje zadovo avaju negativnu gradijentnu jednaqinu
d
= f, () = x
(67)
dt
mnogostrukost dimenzije p q, za pogodan (taqnije, skoro svaki) izbor Rimanove metrike na M upotreb ene za defini iju gradijenta (setimo se
onoga xto smo rekli pri uvoeu gradijenta u (22)). Grupa R dejstvuje na
M(x , x ) transla ijama du t{ose; koliqniqki prostor ovog dejstva je mnogostrukost dimenzije pq 1. U sluqaju p = q 1 ova mnogostrukost je kompaktna mnogostrukost dimenzije nula, dakle konaqan skup taqaka. Oznaqimo
sa n(x , x ) ihov broj i definiximo linearno preslikavae
p

51

: Cp (f ) Cp1 (f )

tako xto definixemo egove vrednosti na generatorima x Crit (f ) sa

p

(x) :=

n(x, y)y.

yCritp1 (f )

Analizom (ne)kompaknosti mnogostrukosti M(x , x ) i opisa ihovih grani a moe se dokazati da je

= 0,
pa moemo da definixemo Morsove homoloxke grupe kao koliqniqke prostore

H (f ) :=

Ker()
.
Im()

Ispostav a se da su ove grupe izomorfne grupama singularne homologije mnogostrukosti M . Odatle sledi da je broj kritiqnih taqaka Morsove funk ije,
kao broj generatora lanqastih grupa C koje definixu homologiju, ograniqen
odozdo zbirom Betijevih brojeva mnogostrukosti M . Dakle, jedno analitiqko svojstvo funk ije kontrolixe se topologijom enog domena .
Motivisan Poenkare{Birhofovom teoremom i enom posledi om koje smo
naveli u 5, V. Arnold je 1976. godine postavio hipotezu da svakiP Hamiltonov
sistem na simplektiqkoj mnogostrukosti M ima najmae (M ) periodiqnih orbita. Tokom '80ih godina A. Flor je dokazao ovu hipotezu u
seriji radova u kojima je konstruisao homoloxku teoriju, danas poznatu kao
Florova homologija.
52

53

54

Kompaktnost sledi iz Ar ela{Askolijeve teoreme, uz pomo (67) i kompaktnosti M .

{ti Betijev broj topoloxkog prostora M , (M ) je rang grupe H (M ) singularne
homologije tog prostora. Npr, za torus dvodimenzioni torus T je (T ) = (T ) = 1,
(T ) = 2.
53Postoji vixe pristupa Morsovoj teoriji, ovaj koji smo izloili motivisan je radom
fiziqara E. Vitena o supersimetriji; o tome emo reqi jox par reqi u jednoj fusnoti
kasnije.
54Flor je pri tome uveo neke dodatne pretpostavke o topologiji mnogostrukosti, koje su
do danas dobrim delom eliminisane.
51
52k

k
2

41

Polazei od varija ionog prin ipa u Hamiltonovoj mehani i, Flor je interpretirao formulu (25) (koja u sluqaju periodiqnih orbita nema posleda dva sabirka, jer se oni meusobno skrauju)
kao defini iju gradijenta
funk ionala A u odnosu na L {metriku R (, J)dt (ponovo se seamo formule (22) o defini iji gradijenta pomou mertrike, u ovom sluqaju na beskonaqno dimenzionom prostoru sa metrikom L ). Imajui u vidu da su periodiqne Hamiltonove orbite kritiqne taqke funk ionala dejstva, Flor je
konstruisao homoloxke grupe sliqne Morsovim, sa A umesto f .
Najvea texkoa koju je pri tome prevazixao sastojala se u tome da jednaqine koje odgovaraju gradijentnim jednaqinama (67) za L {gradijent funk ionala dejstva nisu obiqne, ve par ijalne jednaqine. Zaista, analogija
trajektorije iz (67) koja spaja dve kritiqne taqke Morsove funk ije f je
trajektorija u koja spaja dve , kritiqne taqke", tj. periodiqne Hamiltonove
orbite. Dakle, u je put u prostoru pet i, odnosno dvodimenzioni (a ne
jednodimenzioni kao ) objekat. Iz defini ije L gradijenta se lako vidi da
je jednaqina koja e odgovarati jednaqini
(67) zasluqaj funk ionala dejstva

u
u
(68)
= J
X (u) .
s
t
Ako preba imo prvi sabirak sa desne strane na levu, na levoj strani dobijamo
nelinearniKoxi{Rimanovoperator, takodasu rexeagradijentne jednaqine
funk ionala dejstva zapravo rexea nehomogene nelinearne Koxi{Rimanove
jednaqine, odnosno , perturbovano{holomorfni ilindri".
2

1
0

Slika 8: Put na mnogostrukosti i u prostoru pet i

Modifikujui teoriju Gromova iz 6 na ovaj sluqaj, Flor je dokazao da je
egova homoloxka teorija korektno zasnovana i, uz odreene topoloxke pretpostavke o M , izomorfna Morsovoj. Odatle sledi da najmai broj periodiqnih orbita Hamiltonovog sistema (kao broj generatora Florove homologije) ne
moe biti mai od najmaeg broja kritiqnih taqaka Morsove funk ije (kao
broja generatora Morsove homologije). To je, imajui u vidu spomenuti rezultat o dooj grani i broja kritiqnih taqaka Morsove funk ije, i dokazalo
Arnoldovu hipotezu.
U smislu prethodnog paragrafa, prelaz sa Morsove na Florovu teoriju, tj.
sa jednaqine (67) na (68), odgovara prelasku sa klasiqnih kvantnih qesti a

42

na strune. Ovde je taj prelaz omoguio rexee problema klasiqne mehanike

{ problema broja periodiqnih orbita Hamiltonovog sistema.
11. Topoloxka kvantna teorija po a. Krajem '80ih godina E. Viten
je uveo pojam topoloxke kvantne teorije po a kao teorije koja ne zavisi
od izbora geometrijskih veliqina (metrike, krivine i sl). Ideja aksiomatiza ije ove teorije, koju je predloio je M. Atija, na heuristiqkom nivou
je sledea. Razmix ajmo o prostorno{vremenskoj evolu iji kao o orijentisanoj mnogostrukosti M dimenzije d + 1 sa orijentisanom grani om dimenzije
d (npr. graf kao evolu ija qesti e, ili povrx sa grani om kao evolu ija
strune). Jedan deo grani e predstav a sistem na poqetku, a drugi na kraju
posmatraa . Jasno je da nam je, da bismo opisali evolu iju sistema u duhu
kvantne fizike, potrebno da ovako shvaenoj grani i pridruimo Hilbertov
prostor, a eloj mnogostrukosti operator evolu ije. Primetimo da je operator evolu ije, o kome je bilo reqi u 7, linearni operator, i da je svaki
linearni operator L : V W mogue posmatrati i kao vektor
(69)
L Hom(V, W )
= V W.
Ova razmix aa moemo da formalizujemo na sledei naqin.
Defini ija: Topoloxka kvantna teorija po a dimenzije d je funktor Z
koji pridruuje
svakoj kompaktnoj glatkoj orijentisanoj d{dimenzionoj mnogostrukosti vektorski prostor Z() nad po em C
svakoj kompaktnoj glatkoj orijentisanoj (d+1){dimenzionoj mnogostrukosti Y sa grani om Y vektor Z Z(Y )
i koji zadovo ava sledee aksiome:
(A1):
Involutivnost: Z( ) = Z() , gde na levoj strani oznaqava
promenu orijenta ije, a na desnoj dualni prostor.
(A2):
Multiplikativnost: Z( ) = Z( ) Z( ), gde je disjunktna unija.
(A3):
Aso ijativnost: Neka su Y i Y d{dimenzione mnogostrukosti
takve daje Y = , Y = . Akoje Y = Y Y mnogostrukost
dobijena lep eem mnogostrukosti Y i Y du , onda je
55

ZY = ZY2 ZY1 Hom(Z(1 ), Z(2 )).

Ovde je iskorixeno (69), na desnoj strani je kompozi ija linearnih

operatora.
= C.
(A4):
(A5): Z()
Ako je I interval u R, onda je Z = Id , gde su krajevi ilindra I suprotno orijentisani .
56

Z()

55Koji deo grani e je , poqetak", a koji , kraj" prirodno se definxe pomou orijenta ije.
Poqetak je onaj deo grani e qija je orijenta ija saglasna sa orijenta ijom M ako joj se doda
unutraxa normala, dok na kraju tu ulogu ima spo axa normala (npr. dve kruni e koje
su grani a ilindra su suprotno orijentisane ako jedna predstav a poqetak, a druga kraj
evolu ije). Primetimo da i poqetak i kraj mogu da imaju vixe komponenti povezanosti, i
da broj tih komponenti ne mora da bude jednak na poqetku i na kraju (npr. raspad qesti e
ima56jedan poqetni i dva zavrxna kraja).
Ako su oba kraja isto orijentisana, onda su oba poqetna ili oba zavrxna, pa je Z
, skalarni proizvod" Z() Z() C.
I

43

Na jeziku teorije kategorija, kvantna teorija po a moe da se aksiomatizuje kao funktor iz kategorije orijentisanih kobordizama u kategoriju
vektorskih prostora (ili, opxtije, modula). To nam, meutim, izgleda suvixe
apstraktno za tekst koji u podnaslovu ima req , neformalno".
Napomena: Moemo da primetimo da se na sliqan naqin moe geometrizovati evolu ija klasiqnih varijabli; ono xto je spe ifiqnost kvantnog
sluqaja je Aksioma multiplikativnosti (A2). Spe ifiqnost kvantne teorije
je da disjunktnim unijama pridruuje tenzorski proizvod, dok im klasiqna
pridruuje Dekartov . Primetimo da Dekartov proizvod ima smisla na
nivou skupova, dok je za tenzorski proizvod neophodna algebarska struktura.
Za topologa je ovo vana razlika, jer ona znaqi da su kvantne teorije bogatije algebarskom strukturom, pa su zbog toga bogatiji izvor topoloxkih
invarijanti od klasiqnih.
Primeri: 1. Ojlerova karakteristika. Neka je X mnogostrukost i
Y X podmnogostrukost. Definiximo relativnu Ojlerovu karakteristiku
kao alternirajuu sumu dimenzija relativnih kohomoloxkih grupa sa koefi ijentima u R
57

58

(X, Y ) =

dim
XY

dim Hk (X, Y ; R).

Ako je Y = i Y , onda je
(Y Y , ) = (Y , ) + (Y , ),
(70)
tj. Ojlerova karakteristika je aditivna . Da bismo dobili multiplikativnu
teoriju, posmatrajmo e . Definiximo
k=0

59

i(Y )

Z() = C

za svaku kompaktnu orijentisanu glatku mnogostrukost dimenzije d. Za

glatku kompaktnu orijentisanu mnogostrukost Y dimenzije d + 1 sa grani om
Y = , gde je , poqetni", a , zavrxni" deo grani e, definiximo
1

ZY : Z(1 ) Z(2 ),

ZY () = ei(Y,1 ) .

Iz (70) sledi da je ovime dobro definisana kvantna teorija po a.

Orijentisane mnogostrukosti M i M dimenzije m su orijentisano kobordantne ako

postoji orijentisana mnogostrukost N dimenzije n = m + 1 takva da je N = M M , sa
orijenta ijom saglasnom orijenta iji grani e. U literaturi se pojmovi kobordizma i bordizma nedosledno koriste; nekad se ovo xto smo definisali naziva bordizmom, budui da
se iz perspektive uopxtenih homoloxkih teorija moe smatrati uopxtenom homologijom,
dok se termin kobordizam upotreb ava za dualnu, kohomoloxku teoriju. Meutim, terminologija za koju smo se ovde odluqili je ona koju je 1954. godine uveo R. Tom, koristei izraz
, kobordantan" po ugledu na analogne geometrijske termine, npr. , kolinearan" (co border,
, zajedno grani a").
U 1 smo videli da je kretae klasiqne qesti e odreeno koordinatama u faznom prostoru R , a kretae n nezavisnih qesti a koordinatama u n{tostrukom Dekartovom proizvodu
R . Drugaqije stoji stvar kod kvantne qesti e { ako talasnu funk iju qesti e interpretiramo kao gustinu verovatnoe, talasna funk ija n nezavisnih qesti a odreena je
proizvodom gustina verovatnoe svake pojedine qesti e (a to je upravo ihov tenzorski
proizvod),
po poznatom pravilu raqunaa verovatnoa preseka n dogaaja.
59Ovo se moe videti iz dugog taqnog homoloxkog niza i teoreme izrezivaa (ili Majer{
Vietorisovog niza).
57

58

6n

44

2. Frobenijusove algebre. Komutativna aso ijativna algebra V nad

po em C, snabdevena skalarnim proizvodom h, i se naziva Frobenijusovom
algebrom ako postoji funk ional V takav da vai
(71)
hv, wi = (u v),
gde je mnoee u algebri V .
Neka je Z kvantna teorija po a za d = 1. Svaka kompaktna mnogostrukost
dimenzije 1 je disjunktna unija konaqnog broja kruni a S . Odatle, na osnovu Aksiome multiplikativnosti (A2), sledi da su svi vektorski prostori
kvantne teorije po a Z tenzorski proizvodi konaqnog broja kopija jednog vektorskog prostora V = Z(S ) (definisanog za fiksiranu orijenta iju S ) i
egovih duala. Da bismo opisali morfizme Z , primetimo da se svaka kompaktna orijentisana dvodimenziona povrx sa grani om moe predstaviti kao
unija ilindara, diskova i pantalona. Odatle i iz Aksiome aso ijativnosti
(A3) sledi da je svaki Z morfizam odreen pomou tri morfizma odreena
ovim povrxima. Nije texko videti da disk odreuje linearno preslikavae
: V C, odnosno V
(jer je , poqetna" grani a diska S , a , kraja" kojoj, po (A4) odgovara C).
Cilindar odreuje morfizam
g : V V , odnosno bilinearno preslikavae h, i : V V C.
Pantalone definixu mnoee

: V V V.

Slika 9: Dekompozi ija povrxi na diskove, ilindre i pantalone

Lep eem (ili samo gledaem) ovih povrxi i primenom Aksiome aso ijativnosti lako se dokazuje da je mnoee aso ijativno, komutativno i da
vai (71). Dakle, zadavae kvantne teorije po a za d = 1 je ekvivalentno
zadavau jedne Frobenijusove algebre.
3. Reprezenta ije simetriqnih grupa. Svaka kvantna teorija po a
za d = 1 je definixe jedan vektorski prostor V = Z({}), gde je {} mnogostrukost koja se sastoji od jedne taqke. Svaka kompaktna mnogostrukost
dimenzije 0 je unija n taqaka (oj je pridruen vektorski prostor V =
V V ), a svaki jednodimenzioni kobordizam je jedna permuta ija tih
taqaka. To znaqi da kvantna teorija po a za d = 0 permuta iji n taqaka
n

45

pridruuje homomorfizam vektorskog prostora V = V V . Iz Aksiome aso ijativnosti (A3) sledi da je ovo pridruivae reprezenta ija
simetriqne grupe S .
4. Kvantna kohomologija. Neka je M kompaktna simplektiqka mnogostrukost. Na oj se moe (uz odreene pretpostavke o topologiji M ) definisati , deformisani kap proizvod" pomou broja pseudo holomorfnih sfera
koje realizuju datu homoloxku klasu A i dodiruju tri homoloxke klase , ,
. Taqnije, neka je
ev : M (A) (S ) M = M M M
evalua ija u tri taqke (proizvod preslikavaa (30)). Tada je, za homoloxke
klase
H (M ; Z)
odreenih dimenzija dobro definisana Gromov{Vitenova invarijanta kao
, broj holomorfnih sfera koje dodiruju klase , , ", odnosno, pre iznije,
kao indeks preseka
(, , ) = ev ( ).
Neka su a, b H (M ) kohomoloxke klase i = PD(a), = PD(b) ihovi
Poenkareovi duali. DefiniximoX
(72)
ab =
(a b)q
,
gde je a b definisano pomou
Z
n

2 3

def

c1 (A)/N

a A b = A (, , ),

formalni parametar koji se (formalno) smatra parametrom stepena N (zbog

potreba kasnijeg graduisaa; neemo ii u deta e toga) i c (A) vrednost jedne
karakteristiqne kohomoloxke klase c (prva Qernova klasa) na homoloxkoj
klasi A. Primetimo da je za A = 0
a b=ab
standardni kohomoloxki , kap proizvod , pa se (72) ponekad naziva kvantnom
deforma ijom kap proizvoda.
Mnoee (72) se proxiruje na

60

gde je Z[q], kao i na

] (M ) def
QH
= H (M ) Z[q]
def

QH (M ) = H (M ) Z[q, q 1 ],

gde je Z[q, q ] prsten Loranovih polinoma. Dobijeni objekti nazivaju se

kvantnim kohomologijama, a proizvod na ima definixe strukturu Frobenijusove algebre, dakle kvantne teorije po a dimenzije d = 1.
Spomenimo i da se kvantni proizvod moe dovesti u vezu sa prirodnim proizvodom u Florovoj homologiji, koji se dobija na sliqan naqin kao
graniqni operator u toj teoriji, s tim xto se umesto (perturbovano) holomorfnih ilindara (68) prebrojavaju (perturbovano) holomorfne pantalone,
1

Dokaz: iz (28) sledi da su jedine holomorfne sfere koje realizuju nultu homologiju {
konstante, a kap proizvod je , indeks preseka Poenkareovih duala".
60

46

tj. rexea perturba ije jednaqine (68) na Rimanovoj povrxi roda g = 0 sa

grani om S S (S ) .
12. Gej
teorije. Osnovni primer i motiva ija gej
teorija je elektromagnetizam. Eksperimentalna qieni a je da na qesti u sa naelektrisaem
q koja se kree brzinom v i u trenutku t nalazi u poloaju r R dejstvuje
sila
(73)
L = q(E + v B).
Sila L u ovoj jednaqini naziva se Loren ovom silom, vektorsko po e B =
B(r, t) magnetnim, a E = E(r, t) elektriqnim po em. Iz Drugog utnovog
zakona i (73) sledi da je trajektorija naelektrisane qesti e opisana diferen ijalnom jednaqinom
d r
m
= q(E + v B)).
(74)
dt
Zadatak: Dokazati da iz ortogonalnosti v B v i defini ije poten ijalnog po a (8) sledi da na poten ijalnost po a L ne utiqe magnetno po e B
i da je po e L poten ijalno ako i samo ako je po e E poten ijalno.
Teorija elektromagnetizma zasnovana je na sledee qetiri diferen ijalne
jednaqine. ih je 1865. godine formulisao .K. Maksvel, po kome su dobile
ime. Ovo su Maksvelove jednaqine:
1

E=

1 E
= 0 J
c2 t
B
E+
= 0.
t

B = 0,

Ovde je skalarna funk ija gustina naelektrisaa, a vektorsko po e J

gustina struje. Fiziqke konstante
c (brzina svetlosti u vakuumu ), i
su povezane rela ijom c = 1/ . Primetimo da je u Maksvelovim jednaqinama skrivena i veza izmeu J i: iz prve dve jednaqine lako sledi jednaqina
neprekidnosti ili zakon odraa naelektrisaa
61

0 0

J+

= 0.
t

Radi jednostavnijeg zapisa onoga xto sledi, izaberimo sistem mernih jedni a tako da je
c = 1, = 1, = 1.
Tada su Maksvelove jednaqine
E
=J
(75)
E=
B
t
B
(76)
B = 0,
E+
= 0.
t
Napomena: Prve dve jednaqine su nehomogene, a druge dve homogene. Sem
toga, primetimo da je u jednaqinama (76) u izvesnom smislu promeena uloga
po a B i E u odnosu na (75). Pre iznije reqeno, ako na levoj strani jednog
0

Konstantnost brzine svetlosti je jedna od polaznih taqaka Teorije relativnosti, o

kojoj emo nexto vixe rei kasnije.
61

47

para jednaqina umesto B stavimo E i obrnuto dobijamo, do na multiplikativnu konstantu, levu stranu u drugom paru jednaqina.
Pretpostavimo da po a B i F nemaju singulariteta, tj. da su definisana
na elom R . Iz vektorske analize je poznato da je tada prva jednaqina u (76)
dovo an uslov solenoidnosti vektorskog po a B, tj. dovo an uslov za postojae vektorskog poten ijala A po a B, tj. po a A takvog da je
(77)
B = A.
Ako ovu jednakost uvrstimo u drugu
jednaqinu
u (76) dobijamo


3

E+

A
t

= 0.

To je uslov poten ijalnosti po a E + , tj. postojaa skalarne funk ije

takve da je
A
E+
= .
(78)
t
Iz jednaqina (77) i (78) sledi da par (, A) potpuno odreuje E i B. Obrnuto
nije taqno: jednaqine (77) i (78) su invarijantne u odnosu na smene

A 7 A + ,
7
.
(79)
t
Transforma ije (79) nazivaju se gej
transforma ijama u elektromagnetizmu. Ako rexeem Maksvelove jednaqine smatramo skup parova (, A), xto
je na osnovu (77) i (78) opravdano, jer taj par definixe i par (B, E), onda
moemo da kaemo da gej
transforma ije dejstvuju na skupu rexea i da je
skup efektivnih rexea koliqniqki prostor tog dejstva .
Posmatrajmo sada Maksvelove jednaqine u dualnoj formula iji. Vektorskim po ima
B=B i+B j+B k i E = E i+E j+E k
pridruimo diferen ijalne forme
(80) B = B dy dz + B dz dx + B dx dy i E = E dx + E dy + E dz.
Definiximo diferen ijalnu 2{formu F na prostor{vremenu R R koja objediuje magnetno i elektriqno po e na sledei naqin:
F = B + E dt.
(81)
Diferen iraem ove forme (videti (19) i odgovarajuu fusnotu) dobijamo
dF = d(B + E dt) = dB + dE dt.
Posle diferen iraa formi B i E u posledem izrazu i kraeg raquna
zak uqujemo da su dve homogene Maksvelove jednaqine (76) ekvivalentne jednoj
jednaqini
dF = 0.
Da bismo zapisali i preostale dve Maksvelove jednaqine u sliqnom obliku,
primetimo da smo u (80) po u E pridruili 1{formu, a po u B 2{formu, bez
ikakvog objaxea. Mogli smo da uradimo i obrnuto, tj. da im promenimo
A
t

62

62Skup rexea (, A) je u izvesnom smislu jednostavniji od skupa rexea (B, E): prvi je
definisan jednom skalarnom i jednom vektorskom funk ijom, dakle sa 4 koordinate, a drugi
sa 6. Meutim, prvi skup, kao koliqniqki prostor, moe da bude topoloxki sloeniji.

48

uloge. Setimo se napomene poslejednaqina (75), (76), kojagovorio tome kako ta

promena uloga (do na multiplikativnu konstantnu) mea jedan par jednaqina
u drugi. Dakle, da bismo napisali i jednaqine (75) na jeziku diferen ijalnih
formi, treba samo da smislimo pravilo po kome B i E meaju uloge tako da
spomenute multiplikativne konstante uvek ispadnu taqno ono xto nam treba
da bismo dobili jednaqine koje elimo. Taj postupak obezbeuje nam Ho
ov
zvezda{operator.
Neka je g(, ) Rimanova (pseudo)metrika na mnogostrukosti M dimenzije n, tj. nedegenerisana bilinearna forma na enom tangentnom raslojeu.
Pomou e i dualnosti, moemo da definixemo i mnoee 1{formi, a odatle
i mnoee k{formi kao
63

def

g(1 k , 1 k ) = det[g(i , j )].

Neka je g = g(dx , dx ) i neka je forma zapremine na M saglasna sa

metrikom g, tj. n{forma kojaqu lokalnim koordinatama ima zapis
ij

|det[gij ]| dx1 dxn

Ho
ov zvezda operator svakoj k{formi pridruuje (n k){formu po
pravilu
(82)
= g(, ).
Oznaqimo sa Ho
ov zvezda{operator na prostor{vremenu R R definisan
pomou pseudometrike Minkovskog
g(, ) = + +
(83)
i sa Ho
ov zvezda{operator na prostoru R definisan pomou standardne
euklidske metrike.
Zadatak: (a) Nekaje A = P i+Qj+Rk vektorskopo e i A = P dx+Qdy+Rdz
emu dualna 1{forma u R . Dokazati da je
3

64

1 1

2 2

3 3

4 4

(b) Neka je u : R

e d e A = div A.

glatka funk ija i

u =

2u 2u 2u
+ 2 + 2
x2
y
z
u = e d e du

en Laplasijan. Dokazati da je

.
Ako primenimo na (81) vidimo da je
(84)
F = E B dt
Ako uporedimo (81) sa (84) vidimo da smo pomou Ho
ovog zvezda{operatora
ostvarili promenu uloga
65
e

E e B,

B e E,

Pseudo metrika je nedegenerisana simetriqna bilinearna forma, ne obavezno pozitivno definitna. , Metrika Minkovskog" koju emo ubrzo susresti je primer pseudo
metrike; pseudo metriku qesto zovemo metrikom, kad nam pozitivna definitnost nije
znaqajna.
64Pretpostavili smo da je c = 1, inaqe bismo imali g(, ) = + + c .
65Npr. tako xto napixemo obe strane u (81) u koordinatama.
63

1 1

2 2

3 3

4 4

49

okojojsmo govoriliu napomeni posle Maksvelovihjednaqina (75), (76). Ostaje

jox da se pozabavimo nehomogenoxu, odnosno desnom stranom u (75).
Napiximo gustinu struje u (75) u koordinatama
J = J1 i + J2 j + J3 k,

i definiximo 1{formu
J = J dx + J dy + J dz dt,
(85)
gde je gustina naelektrisaa. Neposrednim raqunom se proverava da je
jednaqina (75) ekvivalentna jednaqini
1

d F = J.

Time smo dokazali sledeu teoremu.

Teorema: Sistem Maksvelovihjednaqina (75), (76) je ekvivalentansistemu
dF = 0,
d F = J,
(86)
gde je forma F definisana sa (81), a forma J sa (85).
Zadatak: Nekaje M kompaktna mnogostrukost bez grani e i (M ) prostor
diferen ijalnih k{formi na M .
(a) Dokazati da je d = d u odnosu na skalarni proizvod na (M ) definisan sa
Z
k

def

(b) Dokazati da je sa
H1 = k 2k (M ),

(, ) =

H2 = k 2k+1 (M ),

Q1 = d + d ,

Q2 = i(d d )

definisana jedna supersimetriqna kvantna teorija za N = 2 (videti primer

na kraju 7).
Pretpostavimo da je u (86) J = 0. Tada su Maksvelove jednaqine
dF = 0,
dF =0
(87)
(ako je desna strana u drugoj jednaqini u (86) jednaka 0, onda na levoj moemo
da obrixemo zvezdu sa leve strane, poxto je izomorfizam). Jednaqina (87)
je invarijantna u odnosu na transforma iju
66

F F

(koja, setimo se, mea uloge elektriqnog i magnetnog po a). Ova qieni a
naziva se Abelovom S{dualnoxu u elektromagnetizmu.

Pomou ovog primera E. Viten je izgradio pristup Morsovoj teoriji koji smo ski irali u 10 i koji je omoguio Florove generaliza ije o kojima smo govorili. Naime, iz
Ho
ove teorije je poznato da je dimenzija jezgra Ho
ovog laplasijana = dd + d d na
(M ) jednaka dimenziji k {te kohomoloxke grupe H (M ). Za Morsovu funk iju f : M R
Viten je posmatrao deforma iju d = e de operatora d i pridrueni Ho
ov laplasijan (t), qije jezgro oqigledno ne zavisi od t. Jednostavno je videti da je hamiltonijan H = (t) na (M ) perturba ija kvantiza ije Hamiltonijana harmonijskog os ilatora (53) poten ijalom koji zavisi od gradijenta funk ije f . Videli smo da je spektar
Hamiltonijana harmonijskog os ilatora mogue ekspli itno izraqunati; Viten je naxao
naqin da to iskoristi da bi nultu sopstvenu vrednost, koja definixe jezgro , doveo u
vezu sa Morsovim indeksima kritiqnih taqaka.
66

f t

ft

50

Ako je F bez singulariteta (definisano na elom R R, onda iz dF = 0 i

Poenkareove leme sledi
F = dA
(88)
za neku 1{formu A. Formula (88) je zapis formula (77) i (78) na jeziku
diferen ijalnih formi. Poxto je d = d d = 0, sledi da je formula (88)
invarijantna u odnosu na smenu
(89)
A 7 A + d,
xto je dualni zapis gej
transforma ija (79).
Primeujemo da je zapis Maksvelovih jednaqina pomou diferen ijalnih
formi jednostavniji od onog pomou vektorskih po a. Ali, to nije egova
jedina prednost. On nam omoguava i sledeu geometrijsku interpreta iju
elektromagnetizma. Za u nam je potrebna i sledea defini ija, koja uopxtava Dekartov proizvod M G.
Neka je M glatka mnogostrukost, a G matriqna grupa . Glatka mnogostrukost P je glavno G{raslojee nad bazom M ako postoje
glatko preslikavae : P M (projek ija)
glatko desno dejstvo P G P ,
takvi da je za svako q M skup (q) invarijantan u odnosu na dejstvo, i da
je dejstvo na tom skupu slobodno i tranzitivno.
Projek iji je pridrueno preslikavae : T P T M , sliqno
kao u (20). ime je u svakoj taqki
p P definisan vertikalni prostor V P T P . Ne postoji kanonski naqin da definixemo komplement T P V ili horizontalni
prostor. Izbor familije H T P
koja glatko zavisi od p, takve da je
H V = T P naziva se koneksijom
na P .
Slika 10: Raslojee
3

67

68

69

, Kohomologija euklidskog prostora je trivijalna".

Ili, opxtije, Lijeva grupa, tj. glatka mnogostrukost koja ima strukturu grupe, takvu
da su69 mnoee i inverz glatke opera ije.
Ova defini ija koneksije uopxtava onu o kojoj je bilo reqi u 4. Neemo ovde
ulaziti u deta e; spomenimo samo da svaka reprezenta ija grupe G, tj. homomorfizam
G Hom(V, V ) definixe vektorsko raslojee E = P V nad M , a koneksija na P
indukuje koneksiju na E. Ako je E tangentno raslojee, onda dobijamo koneksije iz 4.
67
68

Slika 11: Vektorsko raslojee

51

Zadatak: Dokazati da je prostor orbita P/G = M .

Familiju horizontalnih potprostora H moemo da zadamo i familijom

linearnih preslikavaa A : T P V takvih da je H = KerA . Iz tranzitivnosti dejstva G sledi da je V = T G, gde je g = T G tangentni prostor
grupe G u jedini i, ili Lijeva algebra grupe G, oznaqimo ovaj izomorfizam
sa
(90)
j : V g.
Dakle, koneksiju moemo da definixemo kao g{vrednosnu 1{formu na P , tj.
A : T P g, koja ima sledee osobine:
R A = Ad(g )A, gde je Ad adjungovano dejstvo G na g.
A (X) = j(X) za X V , gde je j izomorfizam (90).
Forma A se nekad naziva formom koneksije, nekad koneksijom, a nekad gej

poten ijalom.
Krivina koneksije A je g{vrednosna 2{forma F na P definisana sa
1
(91)
F = dA + A A,
2
gde je A A 2{forma sa vrednostima u g definisana sa
p

70

def

A A (X, Y ) = [A(X), A(Y )].

Izraz na desnoj strani je Lijeva zagrada, definisana pomou komutatora

vektorskih po a . Koneksija se naziva ravnom ako je F = 0.
Sledea lema nam omoguava da koneksiju na glavnom raslojeu : P M
posmatramo kao g{vrednosnu 2{formu na M (umesto na P ):
Lema: F = Fe za neku g{vrednosnu formu Fe na M .
Poxto je projek ija kanonska, forme F i Fe su jedna
drugom jednoznaqno
odreene, pa emo ubudue koristiti istu oznaku Fe za obe, bez straha od
zabune.
Vratimo se sada na elektromagnetizam. Diferen ijalna forma F u (81)
kao forma sa
je 2{forma sa vrednostima u R. Ona se moe interpretirati
vrednostima u Lijevoj algebri grupe U (1) (jer je U (1) = S i T S = R), koja
je komutativna, tj. [, ] 0). Odatle sledi da je u ovom sluqaju A A = 0,
pa (88) moe da se interpretira kao (91) na U (1){raslojeu nad prostor{
vremenom M = R .
Preslikavae f : P P se naziva automorfizmom glavnih raslojea ako
za svako q M slika (q) u (q) i saglasno je sa dejstvom, tj. zadovo ava
f (p g) = f (p) g za svako p P i g G. Ako A koneksija i f automorfizam,
onda je i f A koneksija. Transforma ija
A 7 f A
(92)
naziva se gej
transforma ijom na glavnom raslojeu. Transforma ija (92)
uopxtava (89). Iz prethodne leme sledi da automorfizmi, budui da ostav aju invarijatnim skupove (q), ostav aju invarijantnom i krivinu koja
71

je dejstvo G na G koje slika e u e; Ad(g) : T G T G je izvod tog dejstva.

Tangentni vektori u T G se pomou levih transla ija mogu proxiriti do levo invarijantnih vektorskih po a na G, komutator vektorskih po a je dobro definisan, a Lijeva
zagrada je vrednost tog komutatora u e.
70h 7 g 1 hg
71

52

zavisi samo od taqaka baze. To je uopxtee qieni e da transforma ije (89)

quvaju jednaqinu (88).
Ima smisla govoriti i o uopxteu elektromagnetizma na U (1) raslojea
nad bazom M koja ima netrivijalnu topologiju . Tada i sama raslojea
mogu da budu netrivijalna (tj. ne moraju da budu izomorfna Dekartovom
proizvodu). Neka je L takvo raslojee. Identitet dF = 0 koji zadovo ava
forma krivine naziva se Bijankijevim identitetom; iz ega sledi da F
definixe kohomoloxku klasu. Moe se dokazati da iz Gaus{Boneove teoreme
sledi da je


72

i
F H 2 (M ; Z).
2

Kohomoloxkaklasa c (L) = [ F ] naziva se prvom Qernovom klasom raslojea

L; ispostav a se da ona ne zavisi od F i da klasifikuje U (1){raslojea nad
bazom M .
Opxtije, ako je G podgrupa grupe GL(n, C) i P G{glavno raslojee nad
bazom M sa koneksijom F ,  

i
F
H (M ; Z)
(93)
c(P ) = det 1 +
2
naziva se totalnom Qernovom klasom raslojea P . Moe da se pokae da
c(P ) ne zavisi od krivine F , ve samo od topologije raslojea. Qernove klase
se nekad nazivaju i topoloxkim kvantnim brojevima.
Iz prethodnih uopxtea zak uqujemo da se elektromagnetizam moe, na
formalnom nivou, uopxtiti u gej
teoriju (ili teoriju koneksija) na glavnim
raslojeima. Postoji vixe konkretnih realiza ija i primena ovog uopxtea.
Fiziqari Jang i Mils su 1954. godine razmatrali pristup teoriji atoma
po kome su proton i neutron ista qesti a, nukleon, koja se pojav uje u dva
razliqita staa . Nukleonu se pridruuje opservabla izospin, koja ima
dva sopstvena staa, koja odgovaraju staima protona i neutrona. Grupa
SU (2) spe ijalnih unitarnih matri a dejstvuje na dvodimenzionom kompleksnom prostoru generisanom tim sopstvenim staima. Jang i Mils su sugerisali da se ovo unitarno dejstvo globalizuje, tj. da se dozvoli da ono zavisi od
poloaja qesti e u prostoru i vremenu. Ova ideja je kasnije interpretirana
u terminima SU (2){gej
teorije nad bazom M dimenzije 4. To je, matematiqki
gledano, jedno od neabelovih uopxtea U (1){gej
teorije elektromagnetizma
(za razliku od U (1), grupa SU (2) je nekomutativna). Lijeva algebra grupe
SU (2) je su(2), vektorski prostor kompleksnih 2 2 matri a J koje zadovo avaju J + J = 0.
Zadatak: Izvesti iz (93) zak uqak da je druga Qernova klasa glavnog
SU (2){raslojea P jednaka


1
2

def

73

c2 (P ) =

gde je F forma krivine.

1
tr (F F ) H 4 (M ; Z),
8 2

72Do sada smo videli dovo no primera koji nam pokazuju da naxa shvataa prostora
kao73euklidskog suvixe pojednostav uju i ograniqavaju sliku o prostoru.
Ova ideja se pojav uje jox kod Hajzenberga 1932; termin izospin uveo je E. Vigner
1937.

53

Jednaqine po a u Jang{Milsovoj teoriji su sliqne jednaqinama (87):

dA F = 0,

dA F = 0,

s tim xto je ovde d kovarijantni izvod diferen ijalnih formi. Ove jednaqine mogu da se izvedu i iz varija ionog prin ipa, kao ekstremale Jang{
Milsovog funk ionala
Z
(94)
Y M (A) =
tr (F F ),
gde je tr trag matri e (F ima vrednosti u su(2)). One ekstremale funk ionala
Y M koje su lokalni minimumi nazivaju se instantonima. Ispostav a se da
se instantoni mogu taqno geometrijski opisati: to su one koneksije A qije su
krivine dualne sebi u odnosu na Ho
ovu zvezdu, dakle takve da je
F = F .
(95)
Nekada se umesto koneksija qije krivine zadovo avaju(95) posmatraju one qije
su krivine antidualne sebi, tj. takve da je
F =F .
(96)
Ovde u literaturi postoji izvesna nedoslednost u terminologiji, nekad se
koneksije qije krivine zadovo avaju (96) nazivaju anti{instantonima, a
nekad se bax one nazivaju instantonima (uglavnom ako se u tekstu ne spomiu
one koje zadovo avaju(95). Meutim, ova dva pojma su u suxtini ekvivalentna
{ iz (82) je jasno da pri promeni orijenta ije Ho
ova zvezda mea znak, tako
da promena orijenta ije mea uloge instantona i antiinstantona.
Jang{Milsova teorija nije uspexno posluila za zasnivae teorije nukleona . Meutim, ona je odigrala veoma vanu ulogu u niskodimenzionoj
topologiji. Iz prouqavaa prostora ekstremala funk ionala (94) proizaxao je Fridmanov dokaz Poenkareove hipoteze za n = 4 koji smo spomenuli u
10, kao i rezultati S. Donaldsona o qetvorodimenzionim mnogostrukostima
publikovani 1983. Iz radova Donaldsona i Fridmana proizaxla je i teorema o postojau egzotiqnih glatkih struktura na R , odnosno postojau
mnogostrukosti koje su homeomorfne, ali nisu difeomorfne, qetvorodimenzionom euklidskom prostoru. Zanim ivo je da taj fenomen u euklidskim
prostorima postoji samo u dimenziji 4: za n 6= 4 nema egzotiqnih struktura
na R { svaka glatka mnogostrukost koja je homeomorfna euklidskom prostoru
R za n 6= 4, mora da bude i difeomorfna tom prostoru.
Analiza koju je Donaldson primenio na studirae Jang{Milsovih instantona sliqna je onoj koju je kasnije primenio Gromov na studirae pseudoholomorfnih krivih, i o kojoj smo govorili u 6. Naime kao i nelinearne Koxi{
Rimanove jednaqine, jednaqine (95) i (96) su eliptiqke pa su skupovi ihovih
rexea (modulo gej
transforma ije (92)) M mnogostrukosti konaqne dimenzije .
A

74

75

Danas se u fizi i smatraju uspexnijim druge gej

teorije: SU (3){gej
teorija zvana

74

hromodinamika, SU (2)U (1){gej

teorija pod imenom Vejnberg{Salamov model, kao i Standardni model, gej
teorija koja uk uquje sve osnovne sile osim gravita ije.

75Mnogostrukost instantnona M se sastoji iz vixe komponenti povezanosti razliqitih

dimenzija; dimenzija svake komponente se moe izraziti pomou vrednosti Jang{Milsovog
funk ionala (94) u nekoj enoj taqki A i topoloxkih invarijanti (Ojlerove karakteristike (M ) i signature (M )) mnogostrukosti M .

54

Ispostav a se da se neke informa ije o topologiji mnogostrukosti M mogu

proqitati iz odreenih komponenti mnogostrukosti M. Npr, za neke mnogostrukosti M jedan od krajeva petodimenzione komponente mnogostrukosti
M je difeomorfan sa M (heuristiqki argument za ovo je , da se pri nekim
limesima instantoni deformixu u taqku na M ", pa je skup tih taqaka divergen ije kraj M M), a ostali krajevi su jednostavnije mnogostrukosti.
Sa tih jednostavnijih mnogostrukosti moemo da proqitamo one invarijante
koje se oquvavaju pri kobordizmima (o kobordizmima je bilo reqi u 11).
Jang{Milsova teorija je otvorila i mnoga druga interesantna pitaa u
topologiji qetvorodimenzionih mnogostrukosti. Neka od ih su ostala bez
odgovora do sredine '90ih godina, kada su se u radu fiziqara N. Sajberga i E.
Vitena iz 1994. o dualnosti u elektromagnetizmu, monopolima i supersimetriqnoj Jang{Milsovoj teoriji pojavile jednaqine koje povezuju Dirakov operator, spinorska po a i koneksije u Spin {gej
teoriji. E. Viten je postavio
hipotezuda se te jednaqine mogu upotrebiti zaizuqavaeqetvorodimenzionih
mnogostrukosti efikasnije od Jang{Milsovih . U sledeih nekoliko godina
vixe otvorenih problema niskodimenzione topologije je rexeno, a za neke
stare rezultate naena su jednostavnija rexea.
Zanim iva gej
teorija je teorija Qern{Sajmonsovog funk ionala. Neka je
M trodimenziona mnogostrukost i P glavno SU (2){raslojee nad M . Qern{
Sajmonsov funk ional nivoaZk svakoj
koneksiji A na P pridruuje
broj


c

76

S(A) =

k
4

Varija ijom po A dobija se

2
tr A dA + A A A .
3
M

d 
S(A + tB) = 0
dt t=0

dA + A A = 0.

Poxto je F = dA+ AA krivina koneksije A, kritiqne taqke Qern{Sajmonsovog funk ionala su ravne koneksije. Flor je primenio svoj pristup Morsovoj
teoriji na ovaj funk ional i dokazao da su egove gradijentne trajektorije
(anti)instantoni, tj. rexea jednaqine (96) na M R. Morsove homoloxke
grupe konstruisane na ovaj naqin nazivaju se instantonskom Florovom homologijom. Donaldson je dokazao da kobordizmi mnogostrukosti indukuju
homomorfizme instantonskih Florovih homologija, tako da je instantonska
Florova homologija primer topoloxke kvantne teorije po a u dimenziji d =
3.
13. Relativnost i geometrija Loren ovih mnogostrukosti. U 1 smo
videli da su utnove jednaqine invarijantne u odnosu na Galilejeve transforma ije. Za Maksvelove jednaqine to ne vai { one nisu invarijantne u
odnosu na (3). Meutim, iz ihovog zapisa (86) vidimo da prva jednaqina
uvek vai (Bijankijev identitet), a da je druga definisana pomou Ho
ovog
Dirakov operator takoe definixe eliptiqku par ijalnu jednaqinu, tako da je skup
rexea Sajberg{Vitenovih jednaqina takoe konaqno dimenziona mnogostrukost. Ali, ena
svojstva je lakxe prouqavati zbog komutativnosti odgovarajue gej
teorije, kao i zbog
nekih analitiqkih fenomena vezanih za konvergen ije (tj. opis grani a M) koji su u
Donaldsonovoj teoriji sloeniji.
76

55

zvezda{operatora. Sam Ho
ov zvezda operator (82) je definisan uz pomo
metrike Minkovskog (83), odnosno
ds = dx + dy + dz c dt .
(97)
Dakle, akotransforma ije quvajumetriku Minkovskog, Maksvelovejednaqine
e biti invarijantne u odnosu na ih.
Iz qieni e da qesti a ne moe da se kree brzinom veom od brzine svetlosti, sledi da tangentni vektor r = (x, y, z) na trajektoriju qesti e mora da
lei u konusu
 
 
 
2

dx
dt

dy
dt

dz
dt

c2 ,

xto je, na osnovu (97), ekvivalentno sa

d
(98)
ds (Y, Y ) 0 za Y = (r, t),
dt
pri qemu znak jednakosti stoji samo za qesti u koja se kree brzinom svetlosti.
2

Slika 12: Brzine lee u konusu

Taqke prostora Minkovskog moemo da smatramo dogaajima: , qesti a ima
koordinate (x, y, z, t)" oznaqava dogaaj , qesti a se u trenutku t naxla u taqki
(x, y, z)
U 2,3, a i kasnije, videli smo da ako fazni prostor, prostor{vreme, prostore na kojima su definisane funk ije staa i sl. posmatramo kao mnogostrukosti, dobijamo ne samo opxtiju sliku, nego i nove (geometrijske i
topoloxke) uvide. Prirodno je, zato, posmatrati sledee uopxtee prostora
Minkovskog.
Defini ija: Glatka mnogostrukost M dimenzije 2 sa glatkom familijom bilinearnih formi
g : TM TM R
koja na svakom T M ima signaturu (+, , +, ) naziva se Loren ovom mnogostrukoxu.
Naravno, prostor Minkovskog je primer Loren ove mnogostrukosti dimenzije 4. Qieni a da mnogostrukost ima (ili uopxte dopuxta) neku strukturu
(npr. Loren ovu, kompleksnu, simplektiqku) koja inaqe postoji u euklidskom
prostoru je ekvivalentna qieni i da postoji izbor lokalnih koordinata
q

56

(videti formalnu defini iju mnogostrukosti u 1) qija smena quva tu strukturu. Dakle, zasnivae fizike koja je invarijantna u odnosu na izometrije
metrike Minkovskog se uopxtava (i geometrizuje) zasnivaem fizike na Loren ovoj mnogostrukosti.
Pri uvoeu neke strukture na mnogostrukosti prirodno (i neophodno) je
postaviti pitae kakve mnogostrukosti uopxte dopuxtaju tu strukturu . Za
Loren ovu strukturu vai sledea teorema.
Teorema: Na mnogostrukosti M postoji Loren ova struktura ako i samo
ako na oj postoji tangentno vektorsko po e ne{nula vektora .
Zadatak: Otkriti koja od dve implika ije u ovoj teoremi je trivijalna i
dokazati je.
Netrivijalna implika ija u prethodnoj teoremi sledi iz argumenata iz
algebarske topologije, tj. elemenata teorije opstruk ija.
U prostoru R R vreme je izdvojena koordinatna osa. Nasuprot tome,
na proizvo noj (qetvorodimenzionoj ili bilo kojoj drugoj) Loren ovoj mnogostrukosti u opxtem sluqaju, qak ni u lokalnim koordinatama, ne moemo
da kaemo koja osa je vreme { ta osa ne mora da bude invarijantna u odnosu
na smenu koordinata. Dakle, defini ijom Loren ove mnogostrukosti vreme
je potpuno geometrizovano. Time smo, na izvestan naqin, uveli i ono xto se
obiqno postulira kao relativnost (ili lokalnost) vremena. Uopxtavaem
nejednakosti (98) dolazimo do sledee defini ije.
Defini ija: Kaemodaje Loren ovamnogostrukost vremenski orijentabilna ako na oj postoji tangentno vektorsko po e X , takvo da je g(X, X) < 0.
Tangentni vektor Y T M je vremenskog tipa ako je g(Y , Y ) < 0, prostornog
tipa ako je g(Y , Y ) > 0 ili Y = 0 i svetlosnog tipa ako je g(Y , Y ) = 0, a
Y 6= 0.
Teorema: Neka je M povezana vremenski orijentisana Loren ova mnogostrukost i T = {Y T M | g(YS , Y ) < 0}M skup tangentnih vektora
vremenskog tipa. Tada je skup T = T otvoren i ima taqno dve komponente povezanosti.
Dokaz prethodne teoreme u lokalnoj karti sledi iz opxtih topoloxkih
argumenata, a globalno iz razbijaa jedini e. Izborom jedne od komponenti
povezanosti dobijamo mogunost da govorimo o vektorima orijentisanim ka
budunosti kao onim vektorima vremenskog tipa koji pripadaju toj komponenti; vektore vremenskog tipa iz druge komponente zovemo vektorima orijentisanim ka proxlosti.
Kaemo da je vektor kauzalan ako je on vremenskog ili svetlosnog tipa.
Odavde sledi da 0 nije kauzalan vektor. Kriva : (a, b) M je kauzalna ako

kauzalan za svako t (a, b).

je en tangentni vektor (t)
Parametar kojim je kriva parametrizovana ne treba dovoditi u vezu sa
vremenom, kao u klasiqnoj mehani i. Umesto toga, imamo sledeu defini iju, motivisanu qieni om da iz (97) sledi da , za posmatraqa koji miruje"
(dx = dy = dz = 0) vai dt = c ds . Ovu formulu na sluqaj proizvo nog
posmatraqa uopxtava sledea defini ija.
77

qM

77Npr. u 5 smo rekli da Rimanovu strukturu dopuxta svaka mnogostrukost, dok postoje
mnogostrukosti koje, iz topoloxkih razloga, ne dopuxtaju simplektiqku strukturu.

57

Defini ija: Neka je : (a, b) M glatka kriva na Loren ovoj mnogostrukosti qiji su tangentni vektori vremenskog tipa, orijentisani ka budunosti. Sopstveno vreme krive s od (a) do (b) je veliqina


Z
1
d d
dt.
,
(99)
=
g
c
dt dt
Primetimo da govorimo o sopstvenom vremenu krive. Ako taqke Loren ove
mnogostrukosti (koja u sebi sadri i vreme i prostor) smatramo dogaajima,
onda ova defini ija uvodi (sopstveno) vreme izmeu dogaaja A = (a) i
B = (b) samo kao pojam koji postoji du date krive . Drugim reqima,
sopstveno vreme izmeu , istih dogaaja" moe biti razliqito du razliqitih krivih, dva blizan akoja se rastanu (dogaaj A), pa ponovo sretnu (dogaaj
B ) izmerie razliqito sopstveno vreme izmeu ta dva dogaaja (xto se moe,
a ne mora, izrei zbuujuom reqeni om , jedan e da ostari bre od drugog").
Sopstveno vreme je analogija rastojaa na Rimanovoj mnogostrukosti, ali
tu analogiju treba xvatiti oprezno. Na primer, za Loren ovu metriku vai
naopaka Koxi{Xvar ova nejednakost za kauzalne vektore: ako su X i Y
kauzalni tangentni vektori, onda je
b

|g(X, Y )| kXk kY k.

Odatle sledi da za dva kauzalna vektora X, Y orijentisana ka budunosti

vai naopaka nejednakost trougla
0 < kXk + kY k kX + Y k.

Kaemo da taqka x M hronoloxki prethodi taqki y M ako postoji

glatka kriva : (a, b) M vremenskog tipa koja je usmerena ka budunosti,
takva da je (a) = x, (b) = y.
Zadatak: Pretpostavimo da x hronoloxki prethodi y. Koristei naopaku
nejednakost trougla dokazati dasje
inf

d d
,
dt dt

dt = 0.

gde je infimum uzet po glatkim kauzalnim krivama koje spajaju x i y.

Prethodni zadatak je kontraintuitivan sa taqke gledixta Rimanove geometrije { nema , najkraeg rastojaa".sNasuprot tome, postoji
a

def

d(x, y) = sup

d d
g
,
dt dt

dt,

gde je supremum uzet po skupu glatkih krivih vremenskog tipa, usmerenih ka

budunosti, koje spajaju x i y. Funk ija d se naziva hronoloxkim rastojaem.
Jasno je da d zadovo ava naopaku nejednakost trougla.
Zadatak: Neka je M = R S Loren ova mnogostrukost dobijena kao
koliqniqki prostor prostora Minkovskog R R u odnosu na Z{dejstvo po
posledoj koordinati. Dokazati da u oj svaka taqka hronoloxki prethodi
svakoj taqki (uk uqujui i samu sebe) i da je d = +.
Defini ija: Prostor{vreme je povezana, orijentisana, vremenski orijentisana Loren ova mnogostrukost dimenzije 4.
a

58

Primetimo da prostor{vreme ne moe da bude i prosto povezano i kompaktno. Zaista, neka je M kompaktno prostor{vreme. Poxto je, po defini iji,
M i orijentabilno, za ega vai Poenkareova dualnost:
Hk (M ; Z)
= H 4k (M ; Z).

Ako je M prosto povezanamnogostrukost, onda je H (M ; Z) = 0 i H (M ; Z) = 0.

Iz Poenkareove dualnosti sledi H (M ; Z) = 0. Poxto je H (M ; Z) = Z i
H (M ; Z)
= Z, iz homoloxke karakteriza ije Ojlerove karakteristike
1

(M ) =

4
X

(1)k rang Hk (M ; Z)

sledi (M ) 2. Ovo je u suprotnosti sa pretpostavkom da je M vremenski orijentisana { iz egzisten ije tangentnog vektorskog po a X za koje je
g(X, X) < 0 (xto znaqi da X nigde nije nula) sledi (M ) = 0. Na isti naqin
se dokazuje i opxtije tvree: Univerzalno natkrivae prostor{vremena
nije kompaktno.
Pod automorfizmima prostor{vremena podrazumevamo izometrije Loren ove metrike koje quvaju orijenta iju i vremensku orijenta iju, i slikaju
vektore orijentisane ka budunosti u vektore orijentisane ka budunosti.
Primeri: 1. Prostor Minkovskog. Naravno, mnogostrukost M = R
sa metrikom (97) je prvi primer prostor{vremena. Orijenta ija na M je standardna, zadata formom dx dy dz dt, a vremenska orijenta ija jediniqnim vektorom du t{ose. Tangentni vektor X vremenskog tipa u prostoru
Minkovskog je orijentisan ka budunosti ako je dt(X) > 0.
Automorfizmi prostora Minkovskog su elementi Poenkareove grupe
k=0

O(3, 1) R4

{ semidirektnog proizvoda grupe O(3, 1) matri a formata 4 4 koje quvaju

formu (97) i grupe R u odnosu na oqiglednu reprezenta iju
78

: O(3, 1) Aut (R4 ).

Grupa O(3, 1) naziva se Loren ovom grupom, a ena podgrupa SO(3, 1) matri a
koja quvaju formu (97) i orijenta iju spe ijalnom Loren ovom grupom.
Ove grupe mogu da se posmatraju i na sledei naqin. Pridruimo dogaaju
(x, y, z, t) M taqku [x : y : z : t] RP u trodimenzionom projektivnom
prostoru. Homogeni polinom
3

Q : R4 R,

Q(x, y, z, t) = x2 + y 2 + z 2 c2 t2 .

definixe povrx drugog reda = {[x : y : z : t] | Q(x, y, z, t) = 0} u RP .

Polinom Q je invarijantan u odnosu na kompozi ije sa matri ama iz O(3, 1),
budui da one quvaju formu (97). Primetimo da je t 6= 0 na , pa prelaz
na nehomogene koordinate (x/t, y/t, z/t), daje taqnu sliku o povrxi , koja je
u tim koordinatama zadata jednaqinom X + Y + Z = 1, xto je jediniqna
sfera. Odatle sledi da su elementi grupe O(3, 1) projektivne transforma ije
2

Neka su i H grupe i : H Aut (G) homomorfizam grupa. Skup svih parova

sa proizvodom definisanim sa (g , h ) (g , h ) := ((h )(g ), h h ) je grupa
koja se naziva semidirektnim proizvodom grupa G i H u odnosu na i oznaqava G H .
Na primer, grupa direktnih izometrijskih transforma ija ravni je semidirektan proizvod
grupe transla ija i grupe rota ija.
78

G
{(g, h) G H}

1 2

59

koje quvaju jediniqnu sferu RP . Iz topoloxkih razloga, one e quvati

i unutraxost sfere, trodimenzionu loptu B . Budui da se Q ne mea
mnoeem sa -1, i da je unutraxost lopte B model geometrije Lobaqevskog u
kome se izometrijske transforma ije opisuju kao projektivne transforma ije
koje quvaju sferu, sledi da je grupa
3

def

P O(3, 1) = O(3, 1)/{1}

grupa izometrijskih transforma ija trodimenzionog prostora Lobaqevskog.

Sliqno, grupa P SO(3, 1) := SO(3, 1)/{1} je grupa direktnih izometrijskih
transforma ija prostora Lobaqevskog.
Primer Loren ove transforma ije (x, y, z, t) = (x , y , z , t ) u koordinatama je


v
(100) x = x , y = y , z = (v)(z + vt ), t = (v) t + c z ,
gde je v konstanta i (v) = 1/p1 v /c . Napomenimo da smo do ovih transforma ija doxli samo na osnovu matematiqke simetrije koju smo postulirali kao zahtev invarijantnosti Loren ove metrike. Drugim reqima, (100) u
ovom trenutku predstav a samo primer transforma ija koje zadovo avaju tu
simetriju. Da bismo dali fiziqku interpreta iju ovim transforma ijama
(spe ijalno, , konstanti v"), poimo od qien e da Loren ove transforma ije
quvaju formu (97):

dx2 + dy 2 + dz 2 c2 dt2 = (dx )2 + (dy )2 + (dz )2 c2 (dt )2 .

Odatle de eem sa dt i korixeem (100) zak uqujemo da je v = kr k intenzitet vektora brzine (u utnovom smislu) kojom se jedan koordinatni sistem
kree u odnosu na drugi.
Primetimo da se koordinata t (,, utnovo vreme") u (100) transformixe u t
po pravilu koje uk uquje i prostornu koordinatu z. To znaqi da u teoriji koja
je invarijantna u odnosu na Loren ove transforma ije vreme nije definisano
kao globalni objekat, xto i opravdava naxu e u da prostor{vreme posmatramo kao mnogostrukost, bez globalnog odvajaa vremena kao posebne koordinate. Defini ija sopstvenog vremena (99) u prostoru Minkovskog moe da se
napixe i kao
p
d = c ds ,
(101)
gde je ds dato sa (97). Iz (101)
i (99) dobijamo

 

d
dt

dr 2

= 1 c2
dt ,

xto, zbog ranije izvedene rela ije v = kr k daje

1
d
=
.
dt
(v)

Zadatak: Neka je : R R, (x, y, z, t) = t projek ija na k{tu koordinatu. Dokazati da postoji Loren ova transforma ija takva da je
k

(a) ( ) (c) 6= (c) za neko c,

(b) d (t) > d (t), gde je t = (0, 0, 0, 1) jediniqni vektor du t{ose usmeren ka budunosti,
4

1
4

60

(v) | d (i)| > |d (i)|, gde je i jediniqni vektor du x{ose.

Ova svojstva se u popularnim tekstovima o Teoriji relativnosti nazivaju
relativnoxu istovremenosti, kontrak ijom duine i produeem vremena.
Koje od svojstava (a), (b), (v) odgovara kom opisu?
Vratimo se sada elektromagentizmu. Poqeli smo da razmatramo Loren ove
transforma ije i metriku Minkovskog da bismo obezbedili invarijantnost
Maksvelovih jednaqina. Meutim, Drugi utnov zakon nije invarijantan
u odnosu na Loren ove transforma ije, a time ni iz ega izvededena jednaqina (74) koja opisuje kretae u elektromagnetnom po u. Da bismo dobili
konzistentnu invarijantnu teoriju, trebalo bi da preformulixemo utnovu
jednaqinu F = ma. Postoji vixe naqina da se pristupi tom problemu. Mi smo
u 3 i 4 videli prednosti varija ionog pristupa klasiqnoj mehani i, pa emo
i ovde na taj naqin da pristupimo problemu. U 4 smo videli da se Prvi utnov zakon uopxtava na tvree da se slobodna qesti a kree po geodezijskim
linijama Rimanove metrike, tj. po ekstremalama funk ionala duine (12).
Uzmimo to kao polaznu taqku relativistiqke mehanike { funk ional duine
u prostoru Minkovskog je (99), ali egove ekstremale su iste kao i ekstremale
funk ionala
Z

S() =

ds,

gde je ds = ds , a ds dato sa (97), za konstantu koju bismo voleli da

izaberemo tako da se ovaj varija ioni problem svodi na varija ioni problem
iz 4 kad c + . U tom i u, napiximo S, po ugledu na (5), u obliku
integrala po t:
Z
2

79

L dt.

S() =

Iz formule Loren ovih transforma ija

sledi da je
p

L = c

1 v 2 /c2 .

Meutim, ovaj izraz tei ka kad c +, za svako 6= 0. Ali, ekstremale

funk ionala S su iste kao i ekstremale funk ionala R (L + mc ) dt, jer je
izvod konstante 0. Zato moemo daptraimo lagranijan u obliku
2

L = c

1 v 2 /c2 + mc2 .

Da bi, kad c +, ovaj izraz teio klasiqnom lagranijanu slobodne qesti e L = mv /2, treba izabrati = mc. Tako dobijamo relativistiqki lagranijan
p
L = mc 1 v /c + mc .
(102)
Odatle, i iz defini ije impulsa u (16) dobijamo izraz za relativistiqki
impuls
mv
L
= p
(103)
.
p=
v
1 v /c
2

U istom smislu u kom ~ 0 u 7.

79

61

Zadatak: Po ugledu na izraze v = q i p = mv iz utnove mehanike u euklidskom prostoru, moemo u prostoru Minkovskog da definixemo qetvorodimenzionu brzinu i qetvorodimenzioni impuls kao
dq
,
(104)
i m dq
d
d
gde je q : (a, b) R trajektorija qesti e u prostor{vremenu, a sopstveno
vreme.
(a) Kakva je veza izmeu ovako definisanog impulsa i (103)?
(b) Dati invarijantnu defini iju qetvorodimenzionog impulsa pomou funk ionala
Z
Z
4

S() = mc

ds = mc

ds2
ds

po ugledu na (16), koja e biti saglasna sa (104).

Sada moemo da reformulixemo Drugi utnov zakon u invarijantnom
obliku:
dp

F=

Odatle sledi da jednaqina (74) ima relativistiqki oblik

dt

dp
= q(E + v B)),
dt

gde je p definisano sa (103).

Zadatak: Izvesti iz (13) da je relativistiqki hamiltonijan (ukupna energija) slobodne qesti e
H = mc2 +

p2
,
2m

odakle sledi quvena formula E = mc za qesti u koja miruje.

2. Ajnxtajn{de Siterovo prostor{vreme. Neka je M = R (0, +) i
neka su
:M R ,
: M (0, +)
projek ije. Neka je g euklidska metrika u R . Tada je
2

def

4/3

g = 2 1 g0 d2 d2

Loren ova metrika na M . Forma (dx dy dz) dt definixe orijenta iju na M , a vektor t definisan sa ( ) t = 0 i ( ) (t) = 1 vremensku
orijenta iju. Time je definisano Ajnxtajn{de Siterovo prostor{vreme.
3. Fridman{Robertson{Vokerovo prostor{vreme. Ajnxtajn{de Siterovo prostor{vreme je spe ijalni sluqaj opxtijeg, Fridman{Robertson{Vokerovog prostor{vremena, u kome je Loren ova metrika data sa
80

ds2 = a(t)d 2 dt2 ,

gde je d metrika u R . Ovaj model, kao i prethodni, polazi od pretpostavke

da prostorne komponente metrike mogu da zavise od vremena i posluio je kao
kosmoloxki model teorija velikog praska (Big Bang) i xirea Svemira (za
qije formula ije je potrebno pretpostaviti zavisnost metrike od vremena,
2

Zapis metrike g u koordinatama je ds

80

= t3/4 (dx2 + dy 2 + dz 2 ) + dt2

62

npr. veliki prasak moe da se formulixe kao , lim g = 0", xiree

Svemira kao , g (X, X) je rastue po t").
4. Kruskalovo prostor{vreme. Neka je S jediniqna sfera,
P = {(x, y) R R | xy < 1}
i M = P S . Posmatrajmo projek ije
: M P, : M S i p , p : P R
(p su koordinatne projek ije u R ). Neka je > 0 data konstanta i neka je
r : M (0, +) glatka surjek ija, takva da je
t

81

(r 2)e 2 = 2(p1 1 )(p2 1 ).

Zadatak: Dokazati da funk ija r postoji i da je jedinstvena.

Neka je

def

g =

163 r
e [d(p1 1 ) d(p2 1 ) + d(p2 1 ) d(p1 1 )] + r2 2 g0 ,
r
S2
R3
r
g

gde je g standardna metrika na , indukovana euklidskom metrikom iz .

Iz svojstava funk ije sledi da je Loren ova metrika; ome je definisano
Kruskalovo prostor{vreme.
5. Xvar xildovo prostor{vreme. Neka je S jediniqna sfera sa
metrikom g nasleenom iz R i standardnom formom povrxine (odnosno formom orijenta ije, ili simplektiqkom formom) = zdxdyxdydz+ydzdx,
i neka je
A = {(x, y) R R | x (0, 2) (2, +)}.
Neka je M = A S i neka su
: M A, : M S i p , p : A R
projek ije. Definiximo preslikavaa
r = p : M R i t = p : M R.
Zadatak: Dokazati da je (1 2/r) glatka funk ija koja slika M na
(, 0) (0, 1).
Neka je N = r (2, +). Definiximo Loren ovu metriku na N sa
g = (1 2/r) dr dr + r g (1 2/r)dt dt.
Definiximo vektorska po a t i r na N sa
( ) (t) = 0 = ( ) (r), ( ) (t) = i, ( ) (r) = j.
Neka je mnogostrukost N vremenski orijentisana pomou t i orijentisana
pomou dr dt. Tako N postaje prostor{vreme, koje se naziva Xvar xildovim.
6. Gedelovo prostor{vreme. U ovom modelu Loren ova pseudo metrika
je data sa
0

def

def

2
2 0

1
ds2 = dt2 + dx2 e2 2x dy 2 + dz 2 2e 2x dtdy.
2

Kruskalovo prostor{vreme slui kao model prostora oko velikih sferno simetriqnih
rnih rupa, zvezda i sl; je masa tog tela.
81

63

Gedelovo prostor{vreme je kosmoloxki model Svemira koji rotira ugaonom

brzinom . Jedna zanim ivost u ovom modelu je da u emu postoje zatvorene
krive vremenskog tipa, tj. da je u emu mogue putovae vremeplovom.
Ovo su samo neki od modela prostor{vremena, konstruisani za potrebe
odgovora na konkretna pitaa. Kretae u svakom od tih modela moemo da
opixemo npr. pomou Lagranevogformalizamaiz 4(prilagoenog situa iji u kojoj metrika nije Rimanova ve Loren ova; videti (102) za modifika iju
lagranijana u modelu Minkovskog) ili, dualno, Hamiltonovim formalizmom ostvarenim Leandrovom transforma ijom (videti formulu (103) i zadatak iza e). Naravno, taj postupak zavisi od metrike, uz pomo koje je
definisan lagranijan.
Ve u sluqaju elektromagnetizma smo videli da je izbor metrike mogue
napraviti na osnovu prisutnih fiziqkih po a (u tom sluqaju E i B). Taj
izbor nas je doveo do modela prostor{vremena Minkovskog, koji je zadovo avajui model za elektrodinamiku. Meutim, ovaj model ne uk uquje gravita iju.
U opxtoj teoriji relativnosti, koja uk uquje gravita iju, fiziqki parametri po a objedieni su u tenzor T (kao xto su u elektromagnetizmu E i
B objedieni u 2{formu F , videti (81)). Loren ova metrika koja modeluje
prostor{vreme je rexee Ajnxtajnovih jednaqina
8G
s
T.
(105)
Ric g + g =
2
c
Svi sabir i u ovoj jednaqini (koje emo ubrzo definisati) su vixedimenzioni , tako da je ona sistem od 10 nelinearnih par ijalnih jednaqina, koji
je uglavnom nemogue rexiti .
Na desnoj strani jednaqine (105) T oznaqava tenzor koji je definisan fiziqkim po em, G je utnova gravita iona konstanta i c je brzina svetlosti.
Na levoj strani oznaqava kosmoloxku konstantu , a g Loren ovu metriku
(tj. nepoznatu jednaqine). Nepoznata g seujednaqini pojav uje i ekspli itno,
ali i impli itno, u okviru preostala dva pojma na desnoj strani, s i Ric. Da
bismo ih definisali, vratimo se pojmu kovarijantnog izvoda i Levi{Qivita
koneksije. Ove pojmove smo definisali u 4. On ima svojstva (10) i, osim ih,
zadovo ava Lajbni ovo pravilo
(106)
Y hX , X i = h X , X i + hX , X i,
82

83

84

85

Yp

Yp

Odnosno preslikavae T : T M T M R koje je za svako x M bilinearno na

. Opxta defini ija tenzora: preslikavae (T M ) (T M ) R koje je za
{linearno na (T M ) (T M ) se naziva tenzorom tipa (p, q). Dakle,
svako
nax tenzor je tipa (2, 0).
Taqnije, radi se o simetriqnim 4 4 matri ama; zbog simetriqnosti one su odreene
sa 10 parametara.
Kao, uostalom, i veinu diferen ijalnih jednaqina. Uprkos tome, diferen ijalne
jednaqine, uk uqujui i Ajnxtajnove, imaju bogatu teoriju; setimo se da smo na poqetku
ovog85pamfleta govorili o naqinima da priemo jednaqinama koje ne umemo da reximo.
Nekad se sabirak g preba i na desnu stranu, pa se jednaqina (105) pojav uje u obliku Ric g = T gde novo T na desnoj strani uk uquje u sebe i g. Kosmoloxka
konstanta se nekad uopxtava hipotetiqkim kon eptom tamne energije, koji i a na objaxee fenomena ubrzanog xirea Svemira. Smatra se da je Svemir uxao u sadaxu eru
u kojoj dominira tamna energija pre nekoliko milijardi godina. Tamna energija proizvodi
fenomen suprotan gravita iji, gravita iono odbijae.
82

Tx M Tx M
x M (p + q)
T
83
84

s
2

8G
c4

64

gde je h, i Rimanova metrika, i ima svojstvo simetriqnosti

Y X = [X, Y ].
(107)
Ispostav a se da je na svakoj (pseudo) Rimanovoj mnogostrukosti jednaqinama (10), (106) i (107) kovarijantni izvod jednoznaqno odreen. On se naziva
Levi{Qivitinim kovarijantnim izvodom ili Levi{Qivitinom koneksijom ,
i to je jedna ena invarijantna (nezavisna od ambijenta) defini ija, o qemu
smo govorili u jednoj od fusnota prilikom ene defini ije u 4.
Ako na mnogostrukosti imamo koneksiju, moemo da definixemo krivinu
kao preslikavae koje tangentnim vektorskim po ima X , Y , Z pridruuje
po e
R(X, Y, )Z = Z Z +
Z,
ili, krae napisano,
X

86

def

[X,Y ]

R(X, Y ) = [X,Y ] [X , Y ].

Riqijev tenzor Ric pridruuje paru vektorskih po a X trag linearnog preslikavaa R(X, )Y , gde je n = dim M :
1
n1

def

Ric(X, Y ) =

1
tr [Z 7 R(X, Z)X].
n1
q M

Ispostav a se da Riqijev tenzor u taqki

zavisi samo od vrednosti
po a X , Y , Z u q. Ostaje jox da definixemo skalarnu funk iju s na levoj
strani u (105). To je skalarna krivina, koja se definixe kao
87

s(q) =

1X
Ric(Ek , Ek ),
n

za q M i neku ortonormiranu bazu {E } tangentnog prostora T M . Defini ija Ric i s zavisi od izbora koneksije. Poxto ovde radimo sa Levi{Qivita
koneksijom, koja je jednoznaqno odreena metrikom, Ric i s zavisie od Loren ove metrike g, xto sistemu par ijalnih jednaqina (105) daje nelinearni
karakter.
Tako teorija Loren ovih mnogostrukosti opisuje gravita iju pomou krivine. Opxta teorija relativnosti, kao geometrija Loren ovih mnogostrukosti, uk uquje gravita iju i elektromagnetizam, ali ne i kvantnu fiziku {
jednaqine (105) su qisto geometrijske prirode, a videli smo da je kvantiza ija
priliqno radikalan raskid sa geometrijom prostora i egova algebraiza ija
(iako se geometrija i topologija u oj pojav uju u drugom obliku). Sa druge
strane, Spe ijalna teorija relativnosti (spe ijalni sluqaj ravne Loren ove
geometrije { prostor Minkovskog) dopuxta mogunost kvantiza ije, ali je u
oj krivina trivijalna, xto znaqi da nema gravita ije.
14. Kvantiza ija i(li) relativnost. U 5 smo pokazali kako se, pomou
Leandrove transforma ije, sa Lagraneve mehanike prelazi na Hamiltonovu, a u 7 kako se sa Hamiltonovog formalizma prelazi na kvantiza iju
k=1

86Formalno govorei, koneksija (pravilo paralelnog prenosa ili projek ije) i kovarijantni izvod (pravilo diferen iraa) su razliqite stvari, ali jedna od ih jednoznaqno
odreuje
drugu.
87Pojam tenzora se i koristi samo za takve objekte, videti npr. do Karmovu kigu
, Rimanova geometrija".

65

klasiqnog mehaniqkog sistema. Primenimo sada taj postupak na elektromagnetizam u prostoru Minkovskog.
Pre svega, treba da formulixemo Lagranev pristup elektromagnetizmu.
Za to emo iskoristiti qieni u da se Maksvelove jednaqine mogu shvatiti
kao kritiqne taqke funk ionala Z
tr (F F ),
(108)
S(A) =
pri qemu pretpostav amo da je nosaq elektromagnetnog po a sadran u ograniqenoj oblasti M prostora Minkovskog (videti Jang{Milsov funk ional (94) i diskusiju oko ega). Ovde je, kao xto smo videli u 12, A koneksija
na trivijalnom U (1) raslojeu nad prostorom Minkovskog, a F ena krivina.
U klasiqnom sluqaju razmatranom u 12 smo imali tu slobodu da izaberemo
krivinu ili koneksiju kao osnovni objekat, poxto oba definixu elektromagnetno po e (koneksija je poten ijal, a krivina samo po e; videti diskusiju
iza formule (79)). Meutim, eksperimenti u kvantnoj fizi i pokazuju da u
kvantnoj elektrodinami i moemo da registrujemo prisustvo poten ijala i
bez po a , tako da tu moramo kao fundamentalni objekat da uzmemo koneksiju
A.
Ako integral (108) napixemo kao ponov eni integral (primenom Fubinijeve teoreme) po t i (x, y, z) i izrazimo krivinu preko koneksije, a koneksiju
preko vektorskog po a (, A) kao u 12 ( je skalarni poten ijal elektriqnog,
a A vektorski poten ijal magnetnogZ po a, dobijamo izraz
dt,
L(A, A)
S(A) =
(109)
gde je
#

Z "


dA
=
A
dxdydz.

(110)
L(A, A)
dt
Primetimo da , koje moemo da izaberemo proizvo no, ne smatramo promen ivom funk ije L. Iz ovakve varija ione formula ije Maksvelovih jednaqina zak uqujemo da ih moemo da posmatramo kao Lagranevu mehaniku
na beskonaqno dimenzionom konfigura ionom prostoru (tj. baznoj mnogostrukosti u terminima 4) koji se sastoji od vektorskih po a A u R , sa lagranijanom (110) i funk ionalom dejstva (109). Ako sada izraqunamo impuls po analogiji sa (16), dobijamo
M

88

t1

t0

R3

dL
= E
=A

dA

(posleda jednakost je ekvivalentna sa (78)). Na osnovu (13), hamiltonijan

ovog sistema je
Z
1
(E + B + 2 E) dxdydz.
(111)
H=
2
2

R3

Aharonov{Bomov eksperiment, teorijski zamix en 1948. i eksperimentalno potvren

1986, omoguava da registrujemo promenu talasne funk ije naelektrisane qesti e koja obilazi nekontraktibilan put u oblasti u kojoj je B = A = 0, ali A 6= 0. Fiziqari ovaj
fenomen zovu interak ijom elektromagnetnog poten ijala i kompleksne faze talasne
funk ije, a matematiqari monodromijom glavnog raslojea.
88

66

Dakle, poxli smo od poten ijala i dobili elektriqno po e E kao impuls u

hamiltonovoj formula iji Maksvelove teorije. Definiximo sada vektorsko
po e
def

B = A.

Zadatak: Dokazati da ovako definisana po a E i B zadovo avaju sve

Maksvelove jednaqine sem E = 0.
Da bismo sve Maksvelove jednaqine dobili iz Hamiltonovog formalizma,
jednaqinu E = 0, tj. Gausov zakon, moramo posebno da postuliramo. To znaqi
da  nam fazni prostor biti potprostor kotangentnog raslojea prostora
vektorskih po a u R , definisan jednaqinom E = 0. Ekspli itnije, fazni
prostor je (bar lokalno) prostor parova polozaj{impuls. U naxem sluqaju to
je prostor parova (A, E), modulo stepen gej
slobode. Ovo poslede znaqi da
A smatramo ekvivalentnim sa A + V , a da E zadovo ava Gausov zakon.
Kvantiza ija ovogsistema podrazumevaodreivaeoperatora Ab i Eb koji e
dejstvovati na prostoru funk ija staa (A). To radimo na naqin analogan
razmatranom u 7 (impulsu odgovara diferen irae, a poloaju mnoee
nezavisnom promen ivom):
89

90

ck (x)(A) = i~
E

(A),
Ak (x)

ck (x)(A) = Ak (x)(A),
A

gde je E = (E , E , E ), A = (A , A , A ) i x R . Zatim kvantizujemo hamiltonijan (111).

Da bismo jednoznaqno definisali ovu kvantiza iju, moramo da posmatramo
bazni prostor modulo gej
transforma ije, a da na vertikalnim prostorima
(u kojima ive , impulsi" E) damo smisao Gausovom zakonu (koji za operatore
nema smisla). Prvi problem rexavamo tako xto ili posmatramo prostor
vektorskih po a modulo gej
transforma ije, ili fiksiramo npr. A = 0, a
drugi tako xto kvantni Gausov zakon interpretiramo kao
1

91

b
E(x)
| i = 0.

za svaku talasnu funk iju .

Ukaimo na kraju samo na dva (od mnogih) problema koji se jav aju ako
pokuxamo da pro es kvantiza ije elektromagnetnog po a primenimo na gravita iono po e (tj. metriku kojom se ono opisuje). Prvo, da bismo uopxte
doxli do Hamiltonovog formalizma, bilo je potrebno da napixemo funk ional dejstva u obliku (109) i odatle proqitamo lagranijan. Da bismo to
uradili, izdvojili smo posebno t{osu i primenili Fubinijevu teoremu. Tako
nexto ne moemo da uradimo na opxtoj Loren ovoj mnogostrukosti, gde je
vreme neodvojivo od prostora. Mogue je pokuxati sa teorijom folija ija,
Radi jednostavnosti, ovde radimo sa J = 0 i = 0
Da bi se funk ije staa u ovom sluqaju interpretirale kao , gustine verovatnoa"
potrebno je da prihvatimo integral po beskonaqno dimenzionom prostoru, sliqan onom iz
9, kao heuristiqki model.
91To xto gej
transforma ije ostav aju invarijantnom klasiqnu teoriju ne znaqi da e
ostav ati invarijantnom i kvantiza iju. Zato u klasiqnoj teoriji moemo da ih ignorixemo, ali pri kvantiza iji moramo na ih da obratimo pau.
89
90

67

ali to daje komplikovanu i isk uqivo lokalnu sliku. Drugo, prilikom kvantiza ije elektromagnetnog po a posmatrali smo baznu mnogostrukost modulo gej
transforma ije. Analogno bismo morali da postupimo i u gravita iji. Meutim, ovde je mogue da gej
transforma ija bude , transla ija
kroz vreme". Prelaskom na koliqniqki prostor izgubili bismo vreme, tj.
dobili bismo opis , Svemira u kome se nixta ne dexava".
15. Zak uqak. 1900. godine David Hilbert je postavio 23 problema koja bi,
po egovom mix eu, trebalo da budu rexena u XX veku. Xesti Hilbertov
problem bio je problem aksiomatskog zasnivaa fizike. Danas, u XXI veku,
taj problem je jox uvek otvoren. Projekat geometriza ije fizike, u kome su
uqestvovali mnogi veliki matematiqari i fiziqari proxlog i ovog veka, je
jedan od moguih puteva ka egovom rexeu. Ipak, jox uvek nije konstruisan
prostor koji bi na zadovo avajui naqin posluio kao model za sve fiziqke
teorije.

Literatura.

(1) R. Abraham, J.E. Marsden, Foundations of Mechanics, 2nd ed, Addison

Wesley 1978.
(2) V.I. Arnold, Geometrical Methods in the Theory of Ordinary Dierential
Equations, SpringerVerlag 1988.
(3) V.I. Arnold, Mathematical Methods of Classical Mechanics, SpringerVerlag 1978.
(4) A. Ashtekar, T.A. Schilling, Geometric formulation of Quantum Mechanics,
u zborniku On Einsteins Path, A. Harvey (ed), SpringerVerlag 1998.
(5) M.F. Atiyah, The Geometry and Physics of Knots, Cambridge University
Press 1990.
(6) M.F. Atiyah, Topological quantum eld theories, Publ. Math. Inst. Hautes
Etudes Sci. Paris 68, 175186, 1989.
(7) S. Bates, A Weinstein, Lectures on the Geometry of Quantization, Ameri-

(8)
(9)
(10)
(11)
(12)
(13)
(14)
(15)

can Mathematical Society and Berkeley Center for Pure and Applied Mathematics, 1997.
J. Beem, P. Erlich, Global Lorentzian Geometry, Marcel Dekker Inc. 1981.
R. Bott, L. Tu, Dierential Forms in Algebraic Topology, SpringerVerlag,
1982.
B.H. Bransden, C.J. Joachain, Introduction to Quantum Mechanics, Longman 1989.
M.P. do Carmo, Riemannian Geometry, Birkhuser 1992.
J. Conway, P. Doyle, J. Gilman, W. Thurston, Geometry and the Imagination, Workshop at the Geometry Center in Minneapolis, 1991.
J. Dieudonn, A History of Algebraic and Dierential Topology, 19001960,
Birkhuser 1998.
S. Donaldson, P. Kronheimer, The Geometry of FourManifolds, Oxford
Science Publications, 1990.
A. Floer, An instanton invariant for 3manifolds, Communications in Mathematical Physics, 118, 215240, 1988.

68

(16) A. Floer, Wittens complex and innite dimensional Morse theory, Journal
of Dierential Geometry, 30, 207221, 1988.
(17) D.S. Freed, K.K. Uhlenbeck, Instantons and FourManifolds, Springer
Verlag 1984.
(18) D.S. Freed, K.K. Uhlenbeck (eds), Geometry and Quantum Field Theory,
American Mathematical Society & Institute for Advanced Study 1995.
(19) V. Guillemin, V. Pollack, Dierential Topology, Prentice-Hall 1974.
(20) J. Glimm, A. Jae, Quantum Physics A Functional Integral Point of View
, 2nd ed, Springer 1987.
(21) H. Goldstein, Classical Mechanics, AddisonWesley 1980.
(22) M. Gromov, Pseudo holomorphic curves in symplectic manifolds, Inventiones Mathematicae, 82, 307347, 1985.
(23) S. Hawking, G.F.R. Ellis, The Large Scale Structure od Spacetime, Cambridge University Press 1973.
(24) H. Hofer, E. Zendher, Symplectic Invariants and Hamiltonian Dynamics,
Birkhuser 1994.
(25) J. Hurtubise, F. Lalonde (eds), Gauge Theory and Symplectic Geometry,
Kluwer 1997.
(26) J.D. Jackson, Classical Electrodynamics, 2nd ed, Willey 1975.
(27) S. Kobayashi, K. Nomizu, The Foundations of Dierential Geometry I &
II, Willey 1963.
(28) D. McDu, D. Salamon, Introduction to Symplectic Topology, 2nd ed, Oxford Science Publications 1998.
(29) D. McDu, D. Salamon, JHolomorphic Curves and Quantum Cohomology,
American Mathematical Society 1994.
(30) J. Milnor, Morse Theory, Princeton University Press, 1963.
(31) J. Milnor, Lectures on the HCobordism Theorem, Princeton University
Press 1965.
(32) J. Milnor, J. D. Stashe, Characteristic Classes, Princeton University Press
1974.
(33) J.W. Morgan, The SeibergWitten Equations and Applications to the Topology of Smooth FourManifolds, Princeton University Press 1996.
(34) D.R. Morrison, Mathematical aspects of Mirror Symmetry, u zborniku

Complex Algebraic Geometry, J. Kollar (ed), American Mathematical Society & Institute for Advanced Study 1997.
W. Rudin, Functional Analysis, McGraw Hill 1973.
W. Rudin, Real and Complex Analysis, McGraw Hill 1986.
R.K. Sachs, H. Wu, General relativity and cosmology, Bulletin of the American Mathematical Society, Vol. 83, No. 6, 1977.
I.R. Shafarevich, Basic Notions of Algebra, SpringerVerlag 1997.
R.W. Sharpe, Dierential Geometry Cartans Generalization of Kleins
Erlangen Program , SpringerVerlag 1996.
Tomasova matematika biblija vetina raunanja , GK Beograd 2007.
D. Wallace, The quantization of gravity an introduction, preprint 2000.
E. Witten, Supersymmetry and Morse theory, J. Di. Geom 17, 661692,
1982.
IV

(35)
(36)
(37)
(38)
(39)
(40)
(41)
(42)
(43) Xta je tamni tok, Politikin Zabavnik 3086, 8{9, 1. 2011.