Propusti 1

4. INENJERSKI OBJEKTI 4.1.
NADVONJAK I PODVONJACI
Redni broj pos. 4.1.1. 4.1.1.1. 3.1.3.1. Pozi ij! iz "e#ni$%i# &s'o(! *E+,jANI RADOVI Iskop zemlje za temelje u materijalu I i II kategorije sa svom potrebnom podgradom i transportom iskopanog materijala do 500 m. n! d&bini od -./) Nadvonjak na km 141+ 01.13 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4" n! d&bini od /.4) Nadvonjak na km 141+ 01.13 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4" n! d&bini od 4.0) !odvonjak na km 14 +0%5.4" &odatak za iskop zemlje pri 'rpljenju vode od 30 lit(min. do 1$0 lit(min. Nadvonjak na km 141+ 01.13 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4" )atrpavanje temelja i nabijanje u slojevima od po 30'm zemljanim materijalom. Nadvonjak na km 141+ 01.13 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4" Izrada *ljun+ani, klinova iza nove konstruk'ije u nagibu 1-1 od dobro granulisanog *ljunka zbijenog u slojevima od po 30 'm do modula sti*ljivosti .s/40 .!a. Nadvonjak na km 141+ 01.13 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4" Izrada za*titnog sloja *ljun+anog klina debljine 0 'm od *ljunkovitog peska od +ega je gornji, 30 'm stabilizovano 'ementom0 a donjeg 50 'm nabijeno u dva sloja do modula sti*ljivosti .s/40 .!a. !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4" Izrada kegle prema projektu materijalom dobijenim iz useka ili pozajmi*ta sa me,ani+kim nabijanjem u slojevima od po 30'm. - Nadvonjak na km 141+ 01.13 m3 #%0.00 550.00 1110.00 1100.00 5 0.00 1$00.00 $0.00 1#0.00 4"0.00 %10.00 5%0.00 #50.00 330.00 OPIS RADOVA Jed. )ere I*NOS Ko'i$in! Cen!
4.1.1.$.
3.1.4.$.
m3
4#0.00 3"0.00 "#0.00 55.00 5"0.00 1$40.00 510.00 $50.00 00.00 "50.00 $%0.00 "15.00
4.1.1.3.
3.1.3.$.
4.1.1.4.
3.1.3.3.
1%#0.00 %30.00 #" .00 #55.00 14$0.00 #35.00
4.1.1.5.
3.1.3.4.
15 .00 1"$.00 1%#.50 $3".00 1 0.00
4.1.1.%.
3.1.3.%.
1% 0.00
1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in
4.1.1.". 3.1.3.".
!odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4"
!obijanje 67 bu*eni, *ipova od betona .8 30. -1/- ) Nadvonjak na km 141+ 01.13 -1- ) !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 145+ 55. 0
m3 m1
1$0.00 #".00 #0.00 $50.00 45.00
$40.00
1%0.00 m3 $00.00 1%3.00 1%3.00 150.00
4.1.1. .
3.1.3.5.
4 1 /
... 4.1.$.1.
4.1.$.$.
Izrada tamponskog sloja ispod temelja od me*avine *ljunka i peska u slojevima od po 30 'm sa nabijanjem do modula sti*ljvosti .s/40.!a. !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 14 +0%5.4" 2K2PNO *E+,jANI RADOVI 3 BETONSKI RADOVI 3.1.4.1. .r*avi beton ispod temelja od betona .8 15 Nadvonjak na km 141+ 01.13 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4" 3.1.4. . 9rmirani beton temelja sama'a0 jastuka i naglavni, greda od betona .8 300 :-% ; .-150 Nadvonjak na km 141+ 01.134 !odvonjak na km 145+ 55. 0
35.50 13.00 $1.50 $1.50 14.50 $0.00 3$$.00 133.00
4.1.$.3.
3.1.4. .
9rmirani beton temelja upravni, ili paralelni, krila od betona .8 300 :-% ; .-150 !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 14 +0%5.4" &odatak za betoniranje temelja pri 'rpljenju vode od 30-1$0 lit(min. Nadvonjak na km 141+ 01.13 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4" <tubovi kao oslon'i ravni, rasponski, konstruk'ija razni, sistema i kao oslon'i nadlu+ne konstruk'ije. .8 30; :-% ; .-150; =8.II> - Nadvonjak na km 141+ 01.13 obalni stubovi srednji stubovi lei*ne grede0 sa maskama0 9: krila 9rmirani beton van temelja stubova i zidova=platna> od betona .8 30. !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4" 9rmirani beton zidova upravni, ili paralelni, krila od betona .8 300 :-% ; .-150 !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 14 +0%5.4" Izrada kolovozne plo+e od .8 500 :-% ; .-150 ; =8.II> km 141+ 01.13 Nadvonjak na m3
#%.00 #%.00 3.00
4.1.$.4.
3.1.4.$.
350.00 % .00 $$$.50 $$$.50 14".50 $0 .00
4.1.$.5.
3.1.4.5.
53.00 33.00 13 .50
4.1.$.%.
3.1.4.5.
#4.00 110.50 110.50 135.50 110.50
4.1.$.".
3.1.4.5.
%3.00 %3.00 5 .00
4.1.$. . 4.1.$.#.
3.1.4.%. 3.1.4.
1%$.00 14.00
Izrada i postavljanje montani, oplatni, plo+a od .8 300 :-% ; .-150 ; =8.II> - Nadvonjak na km 141+ 01.13
4.1.$.10.
3.1.4.5.
9rmirani beton vise5i, krila0 parapeta i lei*ne grede=kvadera> od betona .8 30. :-% ; .-150 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4"
m3
%5.00 3%.00 3%.00 13 .50 3%.00
4.1.$.11.
3.1.4.
3 Izrada montane pune plo+e=nosa+i> od armiranog betona .8 45 . :-% ; m .-150 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4"
%1.00 4 .00 4 .00 #0.00 4 .00
4.1.$.1$.
3.1.4.%.
Izrada delova kolovozne konstruk'ije koji se betoniraju nali'u mesta armiranog betona .8 45;.8 30 . :-% ; .-150 +B 44 +B 5!odvonjak na km 145+ 55. 0 +B 4!odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 14 +0%5.4" !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4"
31.50
1%.00 11.50 11.50 11.50 $.50 $.50 $.50 3.00 $.50
4.1.$.13. 4.1.$.14.
3.1.4.". 3.1.4. 3.1.5.$. 3.1.4.5. 3.1.4.
Izrada pe*a+ki, staza na mostu0 sa ven'ima0 od armiranog betona. .8 30; :-% ; .-150; =8.II> - Nadvonjak na km 141+ 01.13 Izrada montani, glavni, nosa+a od prednapregnutog betona .8 500 :% ; .-150 - Nadvonjak na km 141+ 01.13 Izrada popre+ni, nosa+a od armiranog betona .8 500 :-% ; .-150 - Nadvonjak na km 141+ 01.13 .ontaa pre?abrikovani, nosa+a. Nadvonjak na km 141+ 01.13 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4" Izrada prelazni, plo+a od armiranog betona .8 300 :-% ; .-150. - Nadvonjak na km 141+ 01.13 Izrada i postavljanje montani, plo+a na pe*a+kim stazama0 od armiranog betona .8 30. :-% ; .-150. Nadvonjak na km 141+ 01.13 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4" Izrada i postavljanje montani, plo+a za oblaganje ivi+nog ven'a mosta od betona .8 30. :-% ; .-150. !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 14 +0%5.4" <loj za pad od lakoagregatnog betona marke .8 $00 :-% ; .-150. Nadvonjak na km 141+ 01.13 !odvonjak na km 140+"1#.#$ m$
45.50 $45.00
4.1.$.15. 4.1.$.1%.
$0.50 $%5.50 %1.00 4 .00 4 .00 #0.00 4 .00 $#.00 5.00 $.50 $.00 $.00 3.00 $.00
4.1.$.1". 4.1.$.1 .
3.1.4.4. 1.4.1.".$
4.1.$.1#.
3.1.4.10.
1.00 1.00 1.00 1.00
4.1.$.$0.
3.1.4.3.
5"0.50 113.00 #3.50 #3.50
!odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4"144.00 #3.50@A@!NB 8C1BN<AI D9&B:I -4-1-39D.ID9EAI D9&B:I4.1.3.13.1.5.1.Bkrugli betonski +elik 39 $40(3%0 nabavljen0 ise+en0 savijen0 name*ten u konstruk'iju i svezan po propisima i po projektu. Nadvonjak na km 141+ 01.13 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4"kg410.00 1"30.00 10.00 10.00 $330.00 10.004.1.3.$.3.1.5.1.Debrasti betonski +elik D9 400(500-$ nabavljen0 ise+en0 savijen0 name*ten u konstruk'iju i svezan. Nadvonjak na km 141+ 01.13 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4"kg1%#300.0 4"040.00 5$%$0.00 5$%$0.00 #$350.00 50 00.004.1.3.3.3.1.5.1.9rmaturna mrea .9D 500(5%0 nabavljena0 ise+ena0 name*tena u konstruk'iju i svezana. - Nadvonjak na km 141+ 01.13kg1$30.004.1.3.4.3.1.5.$.:isokovredna patentirana uad za prednaprezanje <!8 %015.$ sa svim potrebnim kotvama <%(150 podlonim plo+i'ama i za*titnim 'evima i injektiranjem0 uklju+uju5i rad0 nabavku0 montau i utezanje. - Nadvonjak na km 141+ 01.13kg15%00.0@A@!NB 9D.ID9EAI D9&B:I-4-19 B<19FI D9&B:I4.1.4.1.3.1.%.1.Nabavka i postavljanje dilata'ioni, spojni'a. - Nadvonjak na km 141+ 01.13 .1 - 50 .1 - "0m1$3.00 $3.004.1.4.$.3.1.%.$.Nabavka i postavljanje dilata'ioni, spojni'a od bakarnog lima sa ispunom od bitumena. !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4"m1$4.00 $$.00 $$.00 $3.00 $$.004.1.4.3.3.1.%.3.Nabavka i postavljanje neoprensko-te?lonski, lei*ta. Nadvonjak na km 141+ 01.134 N9F $00G400G%3 - a N9F $00G400G%3 - ? !odvonjak na km 145+ 55. 0kom15 15 $04.1.4.4.5.1.Izrada i postavljanje +eli+ne plo+e sa ankerima0 na mestima iznad neoprenskote?lonski, lei*ta. - Nadvonjak na km 141+ 01.134kg100%0.004.1.4.5.3.1.%.4.Izrada i postavljanje +eli+ne ograde prema detaljima datim u projektu. - Nadvonjak na km 141+ 01.134 odbojna ograda pe*a+ka ograda =ograda od pro?ila> visoka za*titna ogradam11"0.00 1"0.00 30.004.1.4.%.3.1.%.4.Izrada i postavljanje +eli+ne ograde za*ti5ene minijumom i obojene sa dva sloja boje. !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4"kg "0.00 %50.00 4.1.4.". H 3.1.%.5. H Nabavka i postavljanje slivnika. H kom H % %50.00 1310.00 H %50.00
4.1.4. . 3.1.%.%.
Nadvonjak na km 141+ 01.134 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4" m$
4 4 44 4
Izrada za*titnog sloja betona debljine 5 'm sa po'inkovanom mreom. !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4" Izrada i montaa betonski, ivi+njaka. na km 141+ 01.134 Nadvonjak
115.00 #5.50 #5.50 14 .00 #5.50
4.1.4.#. 4.1.4.10.
1.4.1.".1. 3.1.%.".
m$
1 %.00 03.00 11%.00 #%.00 #%.00 14 .00 #%.00
Izrada ,idroizola'ije gornje povr*ine0 preko pret,odno pripremljene glatke povr*ine0 od jednog ,ladnog premaza bitulitom0 preko koga se nanosi sloj vru5eg bitumena tipa 45 ili %0 prema <D!< @..3.$$1. Nadvonjak na km 141+ 01.134 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4" !remaz bitulitom i jednim slojem vru5eg bitumena0 betonski, povr*ina0 propusta i krila0 koje su u kontaktu sa zemljom. Nadvonjak na km 141+ 01.134 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4" Izrada podlivke od eksmala debljine d/$ 'm. Nadvonjak na km 141+ 01.134 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 14 +0%5.4" Aolovozni zastor od as?alt betona deljine 'm. Nadvonjak na km 141+ 01.134 Fiveni as?alt na pe*a+kim stazama. - Nadvonjak na km 141+ 01.134 1 Izrada i zatvaranje spojni'a na as?altu uz ivi+njake i ven'e na pe*a+kim m stazama0 kao i uz dilata'ione sprave livobitom. - Nadvonjak na km 141+ 01.134 m1 Ievi za odvod vode iz slivnika. Nadvonjak na km 141+ 01.134 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4"
4.1.4.11.
3.1.%. .
#30.00 4 0.00 "10.00 "10.00 ""0.00 "00.00
4.1.4.1$.
3.1.%.#.
".50 %.00 5.50 5.50 5.50
4.1.4.13. 4.1.4.14. 4.1.4.15.
1.4.1.4. 3.1.%.10. 3.1.%.11.
5%".50 1 $.50 40$.00
4.1.4.1%.
3.1.%.1$.
110.00 11.00 1 .50 1 .50 $0.00 14.50 pau*alno
4.1.4.1".
3.1.%.13.
Ispitivanje gotovog mosta Nadvonjak na km 141+ 01.134 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4" Jotogra?sko snimanje u toku izgradnje mosta mosta Nadvonjak na km 141+ 01.134 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4"
4.1.4.1 .
pau*alno
4.1.4.1#.3.1.%.14.Izrad i ugra2ivanje plo+a sa godinom izgradnje mosta. Nadvonjak na km 141+ 01.134 !odvonjak na km 140+"1#.#$ !odvonjak na km 143+1 .10 !odvonjak na km 144+533."1 !odvonjak na km 145+ 55. 0 !odvonjak na km 14 +0%5.4"pau*alno @A@!NB B<19FI D9&B:I-
4.1.1. 4.1./. 4.1.5. 4.1.4.
4.1. NADVONJAK6 PODVONJACI . REKAPIT2,ACIJA *E+,JANI RADOVI BETONSKI RADOVI AR+IRA7KI RADOVI OSTA,I RADOVI 2K2PNO 84.1.93
5.1.
PODVONJACI6 NADVONJACI I PROP2STI Pripre)ni r!do(i
3.1.1.
3.1.1.2. Ruenje postojeeih objekata
Bva pozi'ija obu,vata ru*enje i uklanjanje postoje5e konstruk'ije objekta =propust0 most> od kamena i =ili> betona ili samo njeni, delova0 a u svemu prema projektu. Izvodi se po nalogu Nadzornog organa. !rilikom ru*enja izdvojiti upotrebljiv od neupotrebljivog materijala. @potrebljiv materijal sortirati. Bbjekte ru*iti do delova pogodni, za odvoz. Bdvoz neupotrebljivog materijala vr*i se na loka'iju koju odredi Nadzorni organ0 a do 5.0 km daljine. .aterijal na odlagali*tu se planira tako da ne zadrava vodu i ne ugroava okolinu. !o posebnom nalogu Nadzornog organa odloen materijal treba prekriti ,umusom. Du*enje delova objekata koji se nalaze ispod povr*ine terena pla5a se kroz radove na iskopu temelja. Obraun i plaanje je po m3 sru*enog objekta.
3.1.$.
R!do(i n! %o'ose%& i :ornje) s"roj&
<ve pozi'ije ovi, radova 0 izuzev pozi'ije 3.1.$.1.0 odgovaraju u svemu te,ni+kim uslovima vezanim za gornji stroj. 3.1.2.1. Montaa i demontaa provizorijuma Izvo2enje radova je pod provizorijumom montano - demontanog tipa. !redvi2eni su tipski provizorijumi odgovaraju5eg raspona. Dadovi pod provizorijumom se odvijaju u *irokom iskopu nagiba 1-10 uz nesmetano odvijanje saobra5aja. <aobra5aj se obustavlja u vreme montae i demontae provizorijuma. Nakon uklanjanja zastora i dela planuma0 pripremiti podlogu za postavljanje lei*ta provizorijuma. !odloga je *ljun+ani sloj debljine $0.0 'm0 i pla5a se posebno. Fei*ta uraditi kao ro*tilj od elezni+ki, pragova vezani, klam?ama. !rovizorijum napravljen od gotovi, KIK pro?ila slobodno osloniti na ro*tilj od pragova. Izrada provizorijuma je po posebnim 'rteima i spe'i?ika'ijama datim 3lavnim projektom. @ 'enu su ura+unati elezni+ki pragovi0 izrada provizorijuma sa nabavkom svog materijala0 dovoz0 istovar i montaa provizorijuma na oslon'e0 i demontaa provizorijuma sa utovarom i odvozom. @ 'enu ulazi i najam stru+ni, radnika )B!-a za stalni nadzor provizorijuma. Dadove na provizorijumu mogu izvoditi samo stru+ni radni'i odgovaraju5eg )B!-a. Obraun i plaanje je po kg utro*enog +elika za provizorijum0 a na osnovu spe'i?ika'ije materijala iz projekta.
3.1.3.
*e)'j!ni r!do(i i kate!orije
3.1.3.1. skop zemljano! materijala
Dad na ovoj pozi'iji obu,vata iskop za temelje. Iskop je u materijalu I i II kategorije a prema dimenzijama datim kroz projekat. Nakon geodetskog obeleavanja vr*i se iskop u punoj saglasnosti sa planovima iz projekta. Izvo2a+ je obavezan da preduzme sve neop,odne mere predostronosti da se strane iskopa odre u grani'ama dimenzija dati, u projektu. Izvo2a+ je duan da izvo2enje svi, radova organizuje tako da tim radovima ne ugrozi ljudstvo0 postoje5e objekte i eventualne instala'ije u zoni izvo2enja radova. <vi radovi na iskopu moraju biti geodetski snimljeni0 zapisni+ki primljeni i evidentirani kroz gra2evinsku knjigu. .aterijal iz iskopa transportuje se na lokalnu deponiju koju pret,odno odredi Nadzorni organ0 ili se upotrebljava u nasip na susednim deoni'ama0 u 'ilju pro*irenja planuma. Obraun i plaanje je po m3 iskopa samoniklog tla0 odvojeno za pojedine kategorije materijala zajedno sa utovarom i transportom.
3.1.3.$. "atrpavanje izvedene konstruk#ije

Dad na ovoj pozi'iji sastoji se u vra5anju iskopanog materijala ili materijala iz pozajmi*ta u prostor preostao posle iskopa i izgradnje temeljne konstruk'ije0 odnosno dela stuba koji se nalazi u zemlji. )atrpavanje temeljni, jama izvr*iti do postoje5e kote terena obalni, stubova i stubova na inunda'iji0i materijalom iz iskopa uz nabijanje zemljanog materijala u slojevima od po 30'm do modula sti*ljivosti .s/30 .!a. Obraun i plaanje je po m3 ugra2enog i nabijenog materijala. Bbra+un obu,vata sve radove na planiranju i zatrpavanju0 opremu0 energiju0 kao i eventualni iskop i dovoz materijala iz pozajmi*ta.
"
3.1.3.3.
zrada ljunano! klina
Na kontaktu sa stubom0 zemljani nasip se zavr*ava prema detalju iz projekta0 a potom pristupa izradi *ljun+anog klina. @ prav'u osovine mosta presek kroz klin je trapezni0 s tim *to strana trapeza na kraju prelazne plo+e prema nasipu treba da bude visoka u skladu sa projektom0 a najmanje 50 'm. &e?orma'ije uz objekat nastaju delimi+no usled sleganja tla ispod nasipa0 a najvi*e usled sleganja =konsolida'ije> podtla. &a bi se podtlo *to vi*e sleglo pre izrade koloseka0 klinove treba uraditi na jedan od slede5i, na+ina-
ukoliko je objekat gotov pre izrade nasipa0 izrada klina radi5e se paralelno sa izradom nasipa ukoliko objekat nije gotov0 a vr*i se izrada nasipa0 nasip treba izraditi *to je mogu5e blie objektu0 kako bi se podtlo *to bre konsolidovalo.
Aolosek na delu klina i ne*to dalje raditi *to je mogu5e kasnije0 zbog konsolida'ije nasipa i podtla. Lljun+ani klin izvesti0 pri izradi nasipa0 iza obalni, stubova u nagibu 1-1 uz nabijanje *ljun+anog materijala u slojevima od po 30'm0 do modula sti*ljivosti .s/40 .!a. Obraun i plaanje je po m3 izvedenog *ljun+anog klina0 uklju+uju5i svu opremu0 materijal0 rad0 transport0 ugra2ivanje i nabijanje *ljunkovitog materijala klina.
3.1.3.4.
zrada zatitno! sloja ljunano! klina
Dad na ovoj pozi'iji podrazumeva izradu za*titnog sloja *ljun+anog klina0 debljine d/ 0.0 'm0 od *ljunkovitog peska i to u dva sloja-
donji sloj0 debljine d/50.0 'm nabijen je u dva sloja =debljine od po d/$5.0 'm> do modula sti*ljivosti .s/40.0 .!a gornji sloj0 debljine d/30.0 'm0 stabilizovan je 'ementom =100.0 kg(m 3>. &rugi sloj se moe nanositi tek po*to se dobiju zadovoljavaju5i rezultati zbijenosti za prvi sloj. Aako se radi o neko,erentnom materijalu0 za zbijanje se mogu koristiti ure2aji sa vibra'ionim dejstvima =vibroplo+e ili vibrovalj'i> o +emu 5e se Izvo2a+ dogovoriti sa Nadzorni organom
Obraun i plaanje je po m3 nabijenog materijala0 uklju+uju5i svu opremu0 materijal0 rad0 transport0 ugra2ivanje i nabijanje *ljunkovitog materijala.
3.1.3.5.
zrada tampon sloja
Dad na ovoj pozi'iji obu,vata postavljanje tampon sloja ispod propusta od me*avine *ljunka i peska0 debljine d/30.0 'm0 sa nabijanjem do modula sti*ljivosti od .s/40.0 .!a. Bva pozi'ija obu,vata i izradu *ljun+anog sloja sloja kao podloge za oslanjanje lei*ta provizorijuma. !ostavljanje tampon sloja moe se obaviti na pret,odno pripremljenoj podlozi koju pre nasipanja mora pregledati Nadzorni organ i dati odobrenje za izradu tampon sloja. )a postavljanje tampon sloja0 Izvo2a+ treba da predvidi mogu5nost primene najoptimalniji, me,ani+ki, sredstava za razastiranje kao i ure2aja za zbijanje i za to da dobije saglasnost Nadzornog organa. Obraun i plaanje je po m3 nabijenog materijala0 uklju+uju5i svu opremu0 materijal0 rad0 transport0 ugra2ivanje i nabijanje *ljunkovitog materijala. 3.1.3.$. zrada ke!li Dad po ovoj pozi'iji sastoji se u oblikovanju krajeva nasipa prema mostu u nagibu i obliku koji su dati projektom. )a slu+aj izrade kegli od neko,erentni, materijala propisuje se modul sti*ljivosti .s/30.0 .!a0 a za ko,erentne za,teva se zbijenost po standardnom !roktorovom opitu od #5M. !ri izradi ostaviti prostor za oblogu. )avr*na povr*ina kegli mora biti dobro zbijena i ravna. Na pripremljenu postelji'u nanosi se podloga od me*avine *ljunka i peska debljine 10.0 'm. Lljunak mora biti +ist0 bez organski, primesa0 a u svemu ostalom odgovarati te,ni+kim uslovima za tampon. Obraun i plaanje je po m3 ugra2enog i nabijenog zemljanog materijala i podrazumeva obezbe2enje svi, postrojenja0 opreme0 materijala i radne snage i obavljanje svi, opera'ija u vezi sa nasipanjem0 pripremom povr*ine i ugra2ivanjem sloja *ljunka na koji se obloga postavlja. 3.1.3.%. zvodjenje &'ipova Oprema( je spe'i?i+na i Izvo2a+ 5e obezbediti opremu i me,aniza'iju neop,odnu za izvo2enje radova. )ain izrade ipova Bvim te,ni+kim uslovima su predvidjeni betonski *ipovi pre+nika 1 $00 mm i #00 mm0 kako je dato u projektu i nazna+eno u odgovaraju5im 'rteima0 i koji se rade u zemlji*tu uz kopanje u 'evima 'elom visinom. !re+ni'i *ipova su de?inisani spoljnim pre+nikom 'evi. .ogu5a pove5anja *ipova za vreme
ugradnje betona ne5e se uzimati u obzir za merenje ili pove5anje dozvoljene nosivosti *ipova. Izvodja+ radova duan je da prui sve detalje o sistemu pobijanja *ipova koji namerava da primeni0 uklju+uju5i i spe'i?ika'iju materijala i metod izrade *ipova. < obzirom na zna+aj izrade *ipova velikog pre+nika0 jedan Nadzorni organ od strane Izvodja+a radova0 spe'ijalizovan za taj posao0 mora da bude prisutan na gradili*tu za sve vreme izvodjenja ovi, radova. @koliko Izvodja+ radova eli da izradi *ipove pre+nika razli+itog od pre+nika prikazanog na 'rteima onda mora da podnese0 radi odobrenja0 detaljne planove i prora+une Naru+io'u. 9ko se izda odobrenje za izradu0 odnosno upotrebu *ipova pre+nika koji za,teva pro*irenje temelja0 tro*ak za takva pro*irenja snosi5e Izvodja+. skop zemlje !ri iskopu i utiskivanju 'evi0 ne sme se remetiti susedno tlo i izazivati ,idrauli+ko zaru*avanje tla na dnu bu*otine. @koliko se radi pod vodom 'ev u svako doba mora biti ispunjena vodom do nivoa koji je vi*i od nivoa zemlji*ta i vode spolja0 ukoliko to uslovljavaju geote,n+ki uslovi terena. Aada se iskop vr*i graj?erom0 mora se voditi ra+una o tome da se prilikom kopanja ne izazove usisavanje sa donje strane0 kada se graj?er podie. Ne dozvoljava se spu*tanje 'evi ispiranjem vodenim mlazom0 kao pomo5 iskopu. &no 'evi mora uvek biti nie od dna bu*otine. &no zavr*ene bu*otine mora da bude +isto0 ,orizontalno i ravno. @koliko je to projektom predvidjeno0 ili ako se sumnja na podtlo0 Izvodja+ je duan po nalogu Nadzornog organa da izvr*i standardni opit penetra'ije =<!1>. Bpremu i metod za izvodjenje opita mora da odobri Nadzorni organ i opit se mora izvr*iti u njegovom prisustvu. Na osnovu rezultata standardnog opita penetra'ije0 Nadzorni organ 5e primiti bu*otinu ili odlu+iti0 ako treba0 da se spusti do ve5e dubine. @ poslednjem slu+aju0 +i*5enje i opit moraju se ponoviti za novu visinu dna. Aada se Nadzorni organ sloi da je dno bu*otine na koti gde je nosivost tla dovoljna i da je +i*5enje pravilno izvr*eno pismeno 5e primiti bu*otinu. Bvo odobrenje ne5e osloboditi Izvodja+a bilo koje od njegovi, odgovornosti. Na iskol+enom poloaju *ipa0 prvo se bu*i dubina od $.0-3.0 m0 u koji se postavlja i ?iksira KuvodnaK -za*titna 'ev ne*to ve5eg unutra*njeg preseka od projektovanog pre+nika *ipa. !redvidjeno je0 takodje0 da ova KuvodnaK za*titna 'ev izlazi izvan kote terena =radne pla?torme> za oko 1.0 m. Junk'ija ugradjivanja KuvodneK 'evi je da spre+i upadanje materijala na vr,u bu*otine pri ulasku i izlasku alata za bu*enje. !osle ugradnje KuvodneK 'evi0 pristupa se bu*enju tla za izgradnju *ipa0 alatima +ije popre+ne dimenzije odgovaraju projektovanom preseku *ipa. Izbu*eni materijal se pomenutim alatima iznosi i deponuje izvan bu*otine u opsegu radijusa rota'ione 'evi sa kupolom bagera. )idovi bu*otine za *ip 5e se po potrebi za'evljivati po 'eloj dubini ili delimi+no0 *to zavisi od stabilnosti tla0 u toku bu*enja ili po zavr*enom bu*enju. &no bu*enja svakog *ipa mora da bude dublje bar za oko 10 'm od projektovane kote oslanjanja =KsidrenjaK> armaturnog ko*a0 i to zbog tri razloga-
Izrade za*titnog sloja betona na dnu bu*otine za *ip <igurnosti pravilnog postavljanja armaturnog ko*a u iskopanu bu*otinu !odizanja armaturnog ko*a iznad kontakta prvog sloja betona i dna bu*otine.
!o zavr*etku iskopa - bu*enja0 dno se izravnava0 pro+i*5ava i bu*otina priprema za slede5e te,nolo*ke ?aze izrade *ipa. !re spu*tanja armaturnog skeleta0 ponovo se kontroli*e dno iskopa bu*otine i eventualno jo* jednom pro+i*5ava. Izvedene dimenzije bu*otine0 unose se u odgovaraju5i zapisnik. !rakti+ne toleran'ije pre+nika izvedene bu*otine su +5 'm od projektovanog pre+nika0 a odstupanja od vertikalnosti 1M. <va merenja i kontrole obavljaju se u prisustvu Nadzornog organa. )a ispravno izvedeno bu*enje i za*titu zidova izvedene bu*otine od zaru*avanja tla do kona+ne ?aze zavr*etka izgradnje *ipa0 odgovoran je Izvodja+ radova. *etoniranje ipova 8etoniranje mora da zapo+ne odma, po prijemu iskopa i montae armaturnog ko*a kontaktorskom metodom. 9ko se sa betoniranjem ne zapo+ne u roku od +etiri sata od +i*5enja dna bu*otine0 +i*5enje se mora ponoviti. Lip se mora izbetonirati bez radni, nastavaka. 8etoniranje pod vodom se izvodi metodom levka za betoniranje u svemu prema poglavlju 3.4. ovi, 1e,ni+ki, uslova. 1ada se nivo vode u unutra*njosti 'evi mora odravati na konstantnoj visini0 dovoljno iznad visine zemlji*ta ili vode izvan 'evi. )a vreme betoniranja 'ev se mora polako izvla+iti bez podizanja armature. !ovr*ina betona unutar 'evi mora se u svako doba drati na dovoljnoj visini iznad dna 'evi kako ne bi do*lo do smanjenja preseka *ipa i prodiranja vode. !rilikom odredjivanja na kojem 5e se odstojanju povr*ina betona odrati iznad dna 'evi0 vodi se ra+una o tome da koli+ina betona ispod dna 'evi bude ve5a nego unutar 'evi. Izvodja+ je odgovoran da betonira sve dok povr*ina nanesenog betona ne bude dovoljno visoka iznad teorijske visine prekida0 kako je to nazna+eno na 'rteima0 da bi se obezbedilo da sav beton ispod kote
prekida postigne propisani kvalitet. !o*to se iskopa temeljna jama i izradi tamponski sloj betona0 *ipovi se moraju obraditi na kotu teorijskog prekida. Lipke armature se ne smeju o*tetiti. @ slu+aju prekinuti,0 naprsli, ili nepravilno postavljeni, *ipova0 moraju se ugraditi dodatni *ipovi0 o tro*ku Izvodja+a0 koji 5e snositi i tro*kove za posebne konstruk'ije potrebne za novonastalu situa'iju. !re nego *to po+ne izrada *ipova0 Izvodja+ na gradili*tu mora da ima opremu i kvali?ikovano osoblje za bu*enje jezgra u betonu za 'elu duinu *ipa. 8u*enje jezgra 5e biti potrebno kada beton ili nepravilnosti nastale za vreme radova ukau na to da kvalitet *ipa odstupa od propisanog standarda. Nadzorni organ odlu+uje da li i kada treba da se vadi jezgro iz betona. Ispitivanje jezgra mora se izvr*iti prema uputstvima Nadzornog organa. Nadzorni organ 5e pismeno primati svaki *ip. Nikakav nastavak rada0 na bilo kojem temelju ne sme se zapo+eti dok se svi *ipovi na pret,odnom temelju ne prime. 8etoniranje *ipa se izvodi kontaktorskim postupkom0 kroz za to namenski izradjene 'evi. )a betoniranje *ipova odabrati odgovaraju5i pre+nik 'evi za betoniranje. Bve 'evi su izradjene od kvalitetnog +elika i to u komadima prakti+ni, duina od 1.0 m0 1.5 m0 $.0 m do 3.0 m. !otrebna ukupna duina 'evi za betoniranje postie se spajanjem i kombinovanjem segmentni, komada i to navijanjem jednog komada na drugi tako da spojevi moraju biti vodonepropusni. @ po+etnoj ?azi betoniranja donji kraj 'evi za betoniranje je za 10-$0 'm iznad povr*ine dna iskopa *ipa. Na gornji kraj ove 'evi =radna plat?orma> montira se levak za prijem betona. Fevak je oblika zarubljene kupe =nagib strana je 45N> i zapremine priblino 3(4 zapremine ukupne duine 'evi za betoniranje. Aod ovakvog kontaktorskog na+ina betoniranja0 neop,odno je da 'ev kroz koju se betonira bude stalno uronjena u betonsku masu min $.0 m. &a bi ovaj uslov bio ispunjen i u po+etnoj ?azi betoniranja0 betonska masa se kontinualno sipa u levak sve dok zapremina *ipa ne bude zapunjena betonom do min $.0 m0 kao i 'ela zapremina 'evi za betoniranje. &ublje uronjavanje 'evi za betoniranje =$.0 m> samo pobolj*ava kvalitet ugradjivanja. <pe'i?i+nost ovog na+ina betoniranja je u tome *to se izvodi odozdo na gore0 bez ve*ta+kog nabijanja betonske mase i mora te5i intenzivno0 kontinualno i bez prekida. )avr*ni sloj betona se posle zavr*enog betoniranja i o+vr*5avanja betona mora odstraniti =se+enje -najmanje u visini od $0 - 30 'm>. Bvo imati u vidu i prilikom odredjivanja zavr*ne kote betoniranja. !rekid betoniranja nije dozvoljen. +oleran#ije )a vreme bu*enja0 Nadzorni organ proverava poloaj i nagib *ipova. :isinski poloaj glave *ipa sme odstupati najvi*e 5M od pre+nika *ipa0 ali ne vi*e od 5 'm0 u poredjenju sa 'rteima datim u projektu. Bdstupanje u nagibu *ipa ne sme prelaziti 1M0 na duini *ipa ispod povr*ine zemlji*ta. ,nevnik rada )a vreme izrade *ipova svaka se bu*otina mora opisati u zapisniku i to- uneti vrste i karakteristike tla za svaki sloj kao i zapaanja koja se odnose na pojavu ili gubitak vode u bu*otini i prepreke na koje se nai*lo. Izvodja+ je duan da vodi i +uva kompletnu eviden'iju izrade svakog *ipa i da je podnese Nadzornom organu0 kada to bude potrebno. Bva eviden'ija predaje se Naru+io'u pri te,ni+kom prijemu objekta. Cviden'ija treba da sadri- vreme po+etka i zavr*etka radova na *ipu0 donju kotu 'evi0 nivo armature i nivo vode ako je ima0 po+etak i kraj betoniranja0 koli+inu ugradjenog betona0 a pri vadjenju 'evi i visinu betona unutar 'evi pre i posle svakog stepena podizanja. zrada- u!radnja i montaa armature ipova 9rmatura mora biti u skladu sa op*tim uslovima za armaturu0 odnosno detaljima datim u projektu. 9rmaturni ko* se ?ormira na platou. Na kraju ko*a se zavaruje nekoliko dodatni, *ipki radi kontrole poloaja. <ra+unatoj armaturi *ipa dodaju se konstruktivni +eli+ni elementi0 u svr,u ukru5enja0 ,orizontalnog i vertikalnog transporta0 nivelisanja i 'entriranja armaturnog ko*a uz pomo5 ugradjeni, Kdistan'eraK. 9rmaturni ko* se ?ormira zavarivanjem poduni,0 popre+ni, pro?ila i konstruktivni, elemenata. Bvako ?ormirani armaturni ko* se ugradjuje nakon izvr*enog iskopa u za*titne 'evi i neposredno pred betoniranje dovodi u projektovani poloaj0 'entriranjem i ?iksiranjem =sidrenjem> na projektovanu kotu. 9rmaturni ko* se kod ugradjivanja ne spu*ta =ne oslanja se> na dno iskopa za *ip ve5 se KsidriK na rastojanju od oko 10 'm od povr*ine dna iskopa0 a u svr,u obezbedjenja za*titnog sloja betona na dnu armaturnog skeleta. Obraun i plaanje je po m1 kompletno izvedenog *ipa na suvom ili u vodi. Bbra+un obu,vata sve izvedene radove0 opremu0 materijal0 energiju0 transporte0 iskop i odvoz materijala i sva potrebna ispitivanja.
10
5.1. 4. Be"ons%i r!do(i Opte odredbe Bvi uslovi vae za izvodjenje konstruk'ija od betona i armiranog betona0 montani, betonski,0 armirano betonski, elemenata i delova i gotovi, pre?abrikata od betona i armiranog betona. !ored sigurnosti0 stabilnosti i ra'ionalnosti konstruk'ije0 za,teva se dovoljna otpornost betona na atmos?erske uti'aje i korozione uti'aje sredine. !ri izvodjenju betonski, radova0 kvalitet betona i njegovi, komponenti mora da zadovolji za,teve-
!ravilnika o te,ni+kim normativima za beton i armirani beton =!898 "> =K<lubeni list <JDOK0 br. 3 ("" i 11( 1>0 !ravilnika o te,ni+kim merama i uslovima za prednapregnuti beton =!!8 "1> =K<lubeni list <JDOK0 br. 51("">0 !ravilnika o te,ni+kim merama i uslovima za projektovanje i izvodjenje betonski, i armirano betonski, konstruk'ija u sredinama izloenim agresivnom dejstvu vode i tla =K<lubeni list <JDOK0 br. 3$("0>0 !ravilnika o te,ni+kim normativima za projektovanje i izvodjenje radova na temeljenju gradjevinski, objekata =K<lubeni list <JDOK0 br. 34("4>0 <rpski, standarda =<D!<> i Bvi, te,ni+ki, uslova.
)a sve betonske radove s,odno +l. 4. !898 "0 Izvodja+ dobija projektnu dokumenta'iju0 te,ni+ki izve*taj0 stati+ki ra+un0 planove za izvodjenje radova0 te,ni+ke uslove za izvodjenje radova sa postupkom o'ene i kontrole kvaliteta. Izvodja+ je duan da putem upisa u gradjevinski dnevnik upozori Nadzornog organa na eventualne nepravilnosti ili protivre+nosti u stati+kom ra+unu i planovima oplate i armature. Izvodja+ radova je duan0 da pre po+etka betoniranja0 izradi projekat betona koji odgovara projektu konstruk'ije prema +l. $3$. !898 " i da na to dobije saglanost Naru+io'a. Izvodja+ je duan0 s,odno +l. $5#. !898 "0 da pre po+etka betoniranja konstruktivni, armirano betonski, delova pozove Nadzornog organa da pregleda armaturu0 a moe se po+eti sa betoniranjem tek kada Nadzorni organ to odobri upisom u gradjevinski dnevnik. Nadzorni organ je duan da s,odno +l. $41. !898 "0 pre po+etka betoniranja temelja pregleda sve delove podloge posle pripreme za betoniranje. @koliko je podloga stenovita0 da proveri monolitnost povr*ine stene i da se odstrane slabi0 ispu'ali delovi i da se izvr*i zaptivanje rupa i pukotina0 a ukoliko je podloga od nevezani, materijala0 da proveri da li je tlo dovoljno vlano i nabijeno. Ispravnost za betoniranje se potvrdjuje zapisni+ki. 8etoniranje mora da po+ne posle de?initivnog prijema. )a sve vreme izvodjenja betonski, radova Izvodja+ je duan da vodi dnevnik betonski, radova. @ dnevnik betonski, radova treba uneti slede5e- podatke o isporu'i 'ementa na gradili*te i to- naziv proizvodja+a 'ementa0 koli+ine 'ementa i datum prispe5a na gradili*te i mesto gde je 'ement uskladi*ten
podatke o isporukama dodatka betonu0 ukoliko budu potrebni rezultate svi, pret,odni, i kontrolni, ispitivanja betona0 njegovi, komponenti i dodataka betonu podatke o temepraturama vazdu,a0 vode0 'ementa0 agregata i betona podatke o vremenu po+etka i zavr*etka betoniranja pojedini, elemenata i delova podatke o vremenu postavljanja i skidanje oplate uputstva i primedbe Nadzornog organa.
!ored navedeni,0 u dnevnik betonski, radova unosi5e se i ostali potrebni poda'i. <va eviden'ija koja se odnosi na kvalitet materijala i izvodjenje radova0 treba da bude u potpunosti prema +l.u $31. !898 " i +l.u #. !!8 "1. .astavni delovi betona
/!re!at
<,odno +l.u %. !898 "0 za spravljanje betona upotrebljava se agregat koji ispunjava uslove kvaliteta prema standardima <D!< 8.83.100-1## 3 i <D!< 8.8$.010-1# %. Izvodja+ je duan da sprovede sva potrebna ispitivanja kojima se dokazuje da kvalitet agregata za spravljanje betona u potpunosti odgovara odredbama +l. %. do 10. i $"0. !898 "0 +l. "0. i "1. !!8 "1. 3ranulometrijski sastav agregata utvrdjuje Izvodja+ na osnovu projekta betona. @koliko se agregat due vremena nalazi skladi*ten na otvorenom prostoru0 pre upotrebe za spravljanje betona0 treba proveriti da se nije u medjuvremenu zaprljao i zagadio nekim *tetnim materijama.
11
Ispitivanje prirodnog agregata po <D!<-u-
1$
<D!< 8.8.0.001-1# <D!< I<B %" $-1# <D!< I<B "033-1# <D!< 8.8. .034-1# <D!< 8.8. .035-1# <D!< 8.8. .03%-1# <D!< 8.8. .03%-1# <D!< 8.8. .03#-1# <D!< 8.8. <D!< 8.8. <D!< 8.8. <D!< 8.8. <D!< @... <D!< @...
4 0 0 % 4 $ $ $
- uzimanje uzoraka agregata - odredjivanje zapreminske teine agregata pri odredjenoj zbijenosti - odredjivanje zapreminske teine i upijanja vode - odredjivanje laki, +esti'a u agregatu - odredjivanje povr*inske vlage u agregatu - odredjivanje koli+ina +esti'a u agregatu - odredjivanje koli+ina +esti'a u agregatu koje prolaze kroz sito 0.0# - ispitivanje peska u gradjevinske svr,e - ispitivanje peska zagadjenog organskim materijama - ,emijsko ispitivanje agregata za beton - ispitivanje postojanosti prirodni, agregata upotrebom natrijum sul?ata - de?ini'ija oblika0 izgleda i povr*ine agregata - ispitivanje granula'ije agregata za izradu betona - odredjivanje spe'i?i+ne teine i upijanja vode sitnog agregata
!riblino odredjivanje zagadjenosti organski, materijama =kalorimetrijska metoda>.040-1# 4 .04$-1# 4 .044-1# $ .04"-1#%0 .0$0 .0$1
@tvrdjivanje poten'ijalne alkalne reaktivnosti agregata ,emijskom =9<1.-0$ #-%%> i ?izi+kom metodom =9<1.-0$""%#> treba izvr*iti prema 9<1. - =navedenim ameri+kim standardima>. Ispitivanje kamena =za drobljen agregat> po <D!<-u<D!<-8.8. .001-1# $ <D!<-8.8. .010-1# 0 <D!<-8.b. .01$-1# " <D!<-8.8. .013-1#%0 <D!<-8.b. .015-1# 4 <D!<-8.b. .01"-1# " <D!<-I<B %" $-1# 0 <D!<-8.8. .03$-1# 0 - ispitivanje postojanosti prirodnog kamena na mreu - odredjivanje vode koju upija prirodan kamen - prirodan kamen - ispitivanje +vrsto5e na pritisak - ispitivanje prirodnog kamena pod uti'ajem atmos?erilija - ispitivanje otpornosti prirodnog kamena na abanje bru*enjem - ispitivanje +vrsto5e kamena na savijanje - odredjivanje otpornosti protiv drobljenja agregata za beton - odredjivanje zapreminske teine0 ispunjenosti i poroznosti prirodnog kamena
@ toku rada Izvodja+ je duan redovno da vr*i kontrolna ispitivanja agregata na gradili*tu-
sadraj muljeviti, sastojaka u agregatu +isto5a kamenog agregata u pogledu organski, materija sadraj vrlo ?ini, +esti'a u agregatu =manji, od 0.0# mm> sadraj pra*inasti, +esti'a u agregatu granulometrijski sastav pojedini, ?rak'ija sadraj armiranog sili'ijuma u agregatu.
@zor'i agregata za kontrolna ispitivanja uzima5e se iz bunkera kod me*ali'e0 odnosno sa mesta koje odredi Nadzorni organ. 0ement Avalitet 'ementa mora da odgovara odredbama +l. 11. !898 " i +l. 14. i 15. !!8 "10 a transport i lagerovanje 'ementa +l. $35. i $3%. !898 " i odredbama <D!< 8.I.1.01$-1##%0 a ispituje se s,odno +l. 3#. !898 ". )a spravljanje svi, vrsta betona upotrebi5e se normalan portland 'ement !I$5 za armirani i prednapregnuti beton. !rema +l. 3#. !898 "0 ispitivanje 'ementa na gradili*tu sprovodi se po <D!<-u<D!< 8.I. .0$3-1##" - standardna konzisten'ija <D!< 8.I. .0$3-1##" - ispitivanje po+etka i kraja vezivanja <D!< 8.I. .0$3-1##" - ispitivanje stalnosti zapremine.
1oda
Avalitet vode za spravljanje betona mora da odgovara odredbama +l. 1$. do 13. !898 1 i +l. 13. !!8 "1. Izvodja+ 5e redovno vr*iti kontrolna ispitivanja vode navedene u +l. 1$. !898 "0 prema uslovima <D!<. 8... 053. *eton
,okazivanje kvaliteta
)a dokazivanje kvaliteta betona vae odredbe +l. 1%. do $#.0 $"".0 $ 4.0 $ 5. !898 "0 +l. 10.0 11. i 1$. !!8 "1.0 ako je beton izloen dejstvu agresivne sredine0 s,odno +l. 31. moraju se preduzeti odgovaraju5e mere. Najmanja koli+ina 'ementa iznosi 350 kg(m3 ugradjenog betona i takav 'ement mora da ima pove5anu vrednost prema utvrdjenoj vrsti i stepenu agresivnosti u skladu sa !ravilnikom o te,ni+kim merama i uslovima za projektovanje i izvodjenje betonski, i armirano - betonski, konstruk'ija u sredinama izloenim agresivnom dejstvu vode i tla =K<lubeni list <JDOK0 br. 3$("0>.
13
)a spravljanje betona treba utvrditi minimalno potrebnu koli+inu vode koja obezbedjuje postizanje potrebne zbijenosti ugradjenog betona uz ra'ionalnu upotrebu raspoloivi, sredstava za ugradjivanje. .aksimalne vrednosti vodo'ementnog ?aktora zavise od mnogo parametara0 orijenta'iono treba uzeti maks. :(I / 0.%0. @koliko se beton ugradjuje pumpanjem0 onda je maks :(I ve5i od navedenog0 a sadraj sitni, +esti'a ='ement + zrna agregata do 0.$5 mm> treba da bude oko 4000 N(m3 ugradjenog betona. @tvrdjivanje marke betona s,odno +l. 1". i +l. $0 vr*i se ispitivanjem +vrsto5e pri pritisku za seriju od 10 ko'ki ivi'a $0 'm0 starosti $ dana. Aontrola kvaliteta betona koji se proizvodi i upotrebljava za izradu betonske konstruk'ije vr*i se izradom i kasnijim ispitivanjem tri ko'ke ivi'a $0 'm0 izradjeni, od sveeg betona uzetog kod me*ali'e. Bd jednog me*unga moe da se izvodi samo jedna ko'ka. @ti'aj uslova ugradjivanja kontroli*e se izradom tri ko'ke ivi'a $0 'm od betona uzetog na mestu ugradjivanja. Bve kontrolne ko'ke treba uzimati svakog dana kada se vr*i betoniranje i od svake vrste betona koja se tog dana ugradjuje. Evrsto5a betona pri pritisku se odredjuje ispitivanjem betonski, ko'ki ivi'a $0 'm. Evrsto5a betona pri zatezanju 5e se utvrditi ispitivanjem betonski, tela pri- +istom zatezanju 'epanjem0 i zatezanju savijanjem. )a vodonepropustiv beton0 vodonepropustljivost se odredjuje na betonskim 'ilindrima =najmanje %> +iji pre+nik i visina iznose po 15 'm. !re po+etka ispitivanja omota+ betonski, 'ilindara treba u+initi vodonepropustljivim pomo5u nekog ,idroizola'ionog sredstva =para?in0 bitumen i sl.>. Ispitivanje po+inje tako *to se na jednoj osnovi 'ilindra apli'ira vodeni pristisak od 105!a0 nakon +ega se svaki, +asova pritisak vode pove5ava za po 10 5 !a. )a stepen vodonepropustljivosti ispitivanog betona uzima se onaj najve5i pritisak vode pri kome na +etiri od *est ispitivani, 'ilindara nije zapaeno pro'urivan5je vode na suprotnoj strani 'ilindra. )a obi+ne betone trai se vodonepropustljivost pod pritiskom od $G10 !a =8-$>0 a za ,idrote,ni+ke armirane betone .$5 i .300 trai se vodonepropustljivost pod pritiskom od %G10 !a =8%>. Btpornost betona prema dejstvu mraza odredi5e se ispitivanjem betonski, ko'ki ivi'a 15 'm =dobijaju se ise'anjem iz ve5i, komada>. 1emperatura u komori za vreme smrzavanja treba da je -15 oI0 a temepratura vode pri otapanju 15oI do $0oI. @ toku $4 +asa obave se po dva 'iklusa. <mrzavanje u toku jednog 'iklusa treba da traje 4 +asa u komori. Btapanje u toku jednog 'iklusa treba da traje najmanje 4 +asa u vodi. Bva voda treba da bude istog mineralnog sastava kao voda u kojoj 5e se beton u toku eksploata'ije na5i0 odnosno ki*ni'a sa mesta gradnje. 8roj opitni, tela koji se izlau smrzavanju je %. 8roj kontrolni, opitni, tela je #. 8roj 'iklusa naizmeni+nog smrzavanja i otapanja posle koga se vr*i ispitivanje opitni, tela iznosi 1530 a ekvivalentna starost kontrolni, opitni, tela iznosi 0.5 dana. )a armirane betone se trai da posle 150 'iklusa naizmeni+nog smrzavanja i otapanja +vrsto5a na pritisak smrazvanja opitni, ko'ki iznosi najmanje "5M od +vrsto5e na pritisak kontrolni, opitni, ko'ki koje nisu srazmerne pri ekvivalentnoj starosti. 1o je za,tev za stepen otpornosti. Evrsto5a betona na pritisak0 na zatezanje i vodonepropustljivost betona0 ispituje se na betonskim telima starim $ dana0 isto toliko dana imaju i tela na kojima po+inje naizmeni+no smrzavanje i otapanje0 s tim da se na njima =i kontrolnim ko'kama> ispituje +vrsto5a na pritisak pri starosti od 103 dana = 0 dana>.
- )a nearmirane betone treba ispitati +vrsto5u na pritisak. - )a armirane betone treba ispitati +vrsto5u na pritisak i zatezanje i vodonepropustljivost =:-$>. - )a ,idrote,ni+ke armirane betone treba ispitati +vrsto5u na pritisak i zatezanje0 vodonepropustljivost =:-%> i
otpornost prema mrazu =.-150>.
spitivanje betona
Izvodja+ mora pret,odnim opitima da dokae da 5e proizvesti beton za,tevanog kvaliteta. !o*to je dobio pozitivne rezultate ispitivanja da moe upotrebiti ispitane komponente betona0 Izvodja+ je duan da izvr*i granulometrijsku analizu agregata i da odabere najpovoljniji granulometrijski sastav me*avine agregata. <a odabranom krivom granulometrijskog sastava Izvodja+ 5e napraviti probne uzorke i izvr*iti sva potrebna ispitivanja prema vrstama betona. @koliko rezultati ovi, ispitivanja pokau da beton odgovara za,tevanom kvalitetu moe se odobriti po+etak betoniranja0 u protivnom Izvodja+ je duan da izvr*i potrebne korek'ije komponenti betona i da postupak ispitivanja ponovi sve dok se ne dobije beton za,tevanog kvaliteta. zvodjenje betonskih radova
- .pravljanje betona
<pravljanje betona mora da odgovara odredbama +l. $33. !898 " i +l. "$. i "3. !!8 "1. 8eton mora da se spravlja me,ani+ki sa teinskim doziranjem kompomenti0 prema +l. $3 . i +l. $3#. !898 ".
14
Izvodja+ 5e vr*iti redovnu kontrolu me*anja uzimanjem uzoraka betona na po+etku i na kraju pranjenja me*ali'a0 na svaki, 150 m3 betona.
+ransport svee! betona do mesta u!radjivanja
<,odno +l. $%$. !898 " i +l. "4. !!8 "1 izbor na+ina transporta sveeg betona od betonske me*ali'e do mesta njegovog ugradjivanja treba izvr*iti tako da se obezbedi najkra5i put0 najkra5e vreme transporta i preno*enje bez potresa koji bi mogli da prouzrokuju preterano raslojavanje betona0 odnosno gubitak 'ementnog mleka ili 'ementnog maltera. &opu*teno je dodavanje vode betonskoj me*avini samo u toku njenog transporta auto me*ali'ama0 i to pri kraju transporta. Na mestu istovara sveeg betona visina slobodnog pada ne sme da bude ve5a od 1.50 m. @ slu+aju da se taj uslov ne moe ispuniti0 potrebno je preduzeti mere radi spre+avanja raslojavanja betona. !osle istovara0 betonska me*avina mora imati konsisten'iju u grani'ama utvrdjenim laboratorijskim ispitivanjem0 u protivnom0 odnosni beton se ne sme ugraditi.
.kele i oplate
<kele i oplate moraju odgovarati odredbama +l. $4$. do $4#. !898 " i +l. . !!8 "1. Bplatu i skele Izvodja+ 5e izraditi od materijala i na na+in kako je to predvideo u svojoj organiza'iji izvr*enja betonski, radova0 pret,odno odobrenoj od strane Nadzornog organa. &rvena gradja upotrebljena u konstruk'iji0 bilo kao stalna ili privremena0 mora biti zdrava. Bplata i skela moraju da budu izvedene solidno0 da budu dovoljno krute0 kako se prilikom betoniranja ne bi slegale i savijale. &elovi oplate moraju da budu +vrsto spojeni kako bi se spre+ilo oti'anje maltera iz betona prilikom betoniranja. <poljna strana mora da bude ravna i glatka0 jer se ne dozvoljava naknadna obrada betonske povr*ine. !re po+etka betoniranja oplata se mora dobro nakvasiti vodom. Neposredno pred po+etak betoniranja i za vreme samog betoniranja0 oplatu treba takodje kvasiti0 vode5i pri tome ra+una da voda ne ode u betonsku masu. !reporu+uje se primena preparata za premazivanje oplate0 +ime se skidanje oplate olak*ava i spre+ava o*te5enje betonske povr*ine. !re i u toku betoniranja treba nivelisati skelu. @koliko se u toku betoniranja primeti bilo kakvo popu*tanje skele ili oplate0 odma, treba izvr*iti popravke. @ slu+aju ve5i, de?orma'ija0 betoniranje se mora prekinuti0 dok se nedosta'i ne uklone. Nadzorni organ pregleda skelu i oplatu i daje dozvolu za nji,ovu upotrebu0 *to ne oslobadja Izvodja+a od odgovornosti za kvalitet i sigurnost skele i oplate. <vako o*te5enje isti, u toku betoniranja Izvodja+ popravlja o svome tro*ku0 kao i ostale tro*kove nastale zbog slabog kvaliteta izrade. <kidanje oplate ili uklanjanje skele sme se vr*iti tek po*to ugradjeni beton na njima dobija odgovaraju5u +vrsto5u0 prema odobrenju Nadzornog organa.
2ripreme za u!radjivanje betona
@gradjivanje betona ne moe otpo+eti dok Nadzorni organ ne primi oplatu i povr*inu temelja0 odnosno povr*inu nastavljanja betona. <a mesta betoniranja mora da bude odvedena sva voda0 kako povr*inski dotok0 tako i izvorski. Bva za*tita mesta betoniranja mora da se vr*i u toku betoniranja i kasnije - sve dok beton ne vee u stepenu da ga teku5a voda ne moe o*tetiti.
2riprema temelja
9ko je povr*ina temelja stena0 onda treba olabavljene komade stene ukloniti0 povr*inu o+istiti od sitnog kamena i pra*ine0 i razni, otpadaka pri pravljenju oplate. Ei*5enje se vr*i pranjem vodom pod pritiskom ili komprimovanim vazdu,om. Neposredno pre ugradjivanja betona0 stenu treba dobro pokvasiti. Na ovako obradjenu povr*inu treba naneti sloj betona od nekoliko santimetara debljine0 na+injen bez najkrupnije ?rak'ije. 9ko treba betonirati obi+nim betonom0 betoniranje se normalno nastavlja. @koliko treba ugraditi armiran beton0 povr*ina nanetog sloja se izravna i tek kada o+vrsne postavlja se armatura. !re nastavljanja betoniranja treba povr*inu betona dobro oprati vodom pod pritiskom i komprimovanim vazdu,om. 9ko je povr*ina temelja zemlja0 ista se nabija0 pokvasi i preko nje vr*i betoniranje kao kod stenovite podloge.
3!radjivanje betona
!o*to sve bitne osobine betona zavise od postignute zbijenosti0 to je potrebno da se pri ugradjivanju ostvari ravnomerno *to potpunija zbijenost betona.
@gradjivanje betona treba vr*iti neposredno po izvr*enom me*anju0 ili najkasnije pre po+etka vezivanja 'ementa. !o+etak ugradjivanja betona0 odnosno zavr*etak ugradjivanja betona u radni betonski sloj0 mora da se obavi u slede5im vremenskim intervalima0 ra+unaju5i od trenutka ispu*tanja betonske me*avine iz me*ali'e =za 'ement sa po+etkom vezivanja posle 1.5 +asa>.
15
1emperatura betonske me*avine u oI 5 - 10 10 - 15 15 - $0 .aksimalni interval od me*anja do po+etka ugradjivanja betona 1 , 30 min 1 , 15 min 45 min .aksimalni interval od me*anja do zavr*etka ugradjivanja betona 3, $ , 30 min $ , 15 min @koliko je 'ement po+eo da vezuje0 takav beton ne sme da bude ugradjen0 i ta koli+ina betona mora biti odba+ena. @gradjivanje betona obavezno vr*iti pervibratorima. !ovr*inski i oplatni pervibratori mogu se upotrebiti samo za obloge i plo+e +ija debljina ne sme biti ve5a od 30 'm za beton0 odnosno 15 'm za dvostruko armirani beton. 8etoniranje jednog elementa vr*i se u jednom radnom sloju po 'eloj povr*rini elementa0 pri +emu se visina sloja odredjuje u zavisnosti od povr*ine elementa i sredstva sa kojima se ugradjuje beton. :isina jednog sloja ne sme da bude ve5a od 50 'm0 a svi slojevi treba da budu priblino iste visine. @koliko je povr*ina elementa velika0 dopu*teno je ugradjivanje betona u stepenasto rasporedjenim radnim slojevima0 da bi se omogu5ilo medjusobno povezivanje slojeva pri ugradjivanju. !ri nano*enju i vibriranju gornjeg sloja ne sme da po+ne vezivanje betona donjeg sloja. !ri vibriranju gornjeg sloja vibrator moe da udje u donji sloj do 10 'm. @ toku ugradjivanja betonske me*avine ne dopu*ta se pri+vr*5ivanje vibratora za armaturu i druge ugradjene delove u beton0 niti se sme prima5i oplati ili susednom elementu blie od 10 'm. @gradjivanje pervibratorom treba prekinuti na 1 m do 1.5 m od nagiba neugradjenog radnog sloja betona. !ri betoniranju elemenata ne dopu*taju se prekidi u dopremanju sveeg betona0 niti prekidi u njegovom ugradjivanju0 zbog +ega moraju stajati na raspolaganju rezervni kapa'iteti za sve radne opera'ije. @ slu+aju prinudnog prekida betoniranja mora se pravilno obrazovati radna spojni'a i beton uz nju potpuno ugraditi. )a vreme ki*e ili jakog sun'a moraju se povr*ine betona nadzemni, objekata0 izloeni, ovim uti'ajima0 za*tititi. Oa+e okva*en beton se mora ukloniti. @gradjivanje betona treba da odgovara odredbama +l. $%0 do $%5. !898 "0 a za montane elemente +l. $$" do $30. !898 " i +l. 5#. !!8 "10 za pret,odno napregnute pre?abrikovane elemente.
2ovrinska obrada betona povr*ina mora da ima jednoli+nu zatvorenu strukturu0 da bude glatka i po mogu5stvu bez pora kosa povr*ina betona treba da je jednoli+na dimenzije elemenata treba da se striktno odravaju0 a rubovi i bridovi moraju biti neo*te5eni sastavi koji nastaju usled prekida rada0 promene marke betona ili prelaza u drugi vid elemenata0 moraju biti neupadljivo i besprekorno izvedeni vidne povr*ine betonski, elemenata moraju da budu ravne i glatke0 grube nepravilnosti ne smeju da budu ve5e od 5 mm0 a ravnomerne - ne smeju prelaziti 10 mm0 povr*inske nepravilnosti ne smeju da budu ve5e od 5 mm. @koliko bude utvrdjeno da su ve5e od dozvoljeni,0 povr*ina betona 5e se obraditi bru*enjem. Opravka povrina betona
Jinalne betonske povr*ine moraju odgovarati slede5im uslovima-
@koliko se posle skidanja oplate na povr*ini betona ustanove o*te5ena mesta- gnezda0 *upljine0 povr*inske nepravilnosti ve5e od dozvoljeni, i sl.0 Izvodja+ je duan da bez naknade izvr*i popravku svi, o*te5eni, i nepravilno izvedeni, povr*ina na na+in predvidjen ovim uslovima ili na na+in koji propi*e Nadzorni organ0 i da betonsku povr*inu dovede u takvo stanje da u svemu odgovara opisu iz pret,odnog stava. @koliko Nadzorni organ druga+ije ne odredi0 opravka betonske povr*ine 5e se izvr*iti $4 +asa po skidanju oplate. )avisno od stepena o*te5enosti betonske povr*ine0 Nadzorni organ 5e odlu+iti da li je sana'ija mogu5a ili je potrebno deo konstruk'ije sru*iti i ponovo ga betonirati. @ drugom slu+aju Nadzorni organ daje pismeni nalog za ru*enje i ponovljeno betoniranje o*te5enog dela konstruk'ije0 a Izvodja+ je duan da postupi po ovom nalogu bez ikakvog prava na naknadu. @ 'ilju sana'ije0 Nadzorni organ moe da propi*e upotrebu preparata epoksi smola ili sli+nog.
)e!a betona
Bdma, po zavr*etku vezivanja 'ementa u betonu0 mora se otpo+eti sa negom betona0 tj. odravanjem njegovi, slobodni, povr*ina u stalno vlanom stanju - polivanjem vodom0 odnosno njenim raspr*ivanjem0 pokrivanjem vlanim peskom0 'iradama0 ve*ta+kim sredstvima koja spre+avaju isparavanje i sl.
1%
:oda za spravljanje betona je ispravna i za njegovo negovanje. Nega betona se mora produiti sve do utvrdjeni, rokova koji zavise od- lokalni, klimatski, uslova0 vrste upotrebljenog 'ementa i dodatka betonu. 1rajanje nege betona ne sme da bude kra5e od 10 do 15 dana0 odnosno do pokrivanja drugim betonom. @koliko je bo+na oplata drvena0 za sve vreme nege betona mora se i ona odravati u vlanom stanju. @ slu+aju ranijeg skidanja drvene ili bilo koje druge vrste oplate0 od vremena utvrdjenog za negu betona0 otkrivene povr*ine betona smatraju se slobodnim i moraju se politi vodom do utvrdjeni, rokova za negu betona. 8o+na oplata se ne sme skidati dok beton ne dostigne najmanje $50 N('m$. &o toga roka je zabranjeno svako ,odanje i svi radovi na slobodnoj povr*ini terena. Nega betona mora da odgovara odredbama +l. $%%. do $%". !898 ". 4ontrola kvaliteta Bsnovne ?unk'ije kontrole kvaliteta betona se sastoje-
- u proveri kvaliteta sastavni, materijala za spravljanje betona0 nji,ovom +uvanju i kontroli utvrdjeni, dozaa - pripremi mesta za ugradjivanje betona - spremnosti pogona za proizvodnju betona i ostale opreme - potrebni, i rezervni, kapa'iteta materijala0 radne snage i opreme za izvodjenje betonski, radova - kvaliteta betonske me*avine u toku proizvodnje0 transporta i ugradjivanja - primeni mera za negovanje betona i eventualni, e?ekata u ugradjenom betonu i preduzetim merama da se oni
uklone
- u vr*enju neop,odni, ispitivanja0 analiza i istraivanja - u sistematskom sagledavanju izvodjenja betonski, radova i vodjenju te,ni+ke dokumenta'ije u vezi izvr*ene
kontrole. Na gradili*tu objekata0 mora biti organizovana i sposobna za rad betonska laboratorija0 koja je u stanju da vr*i sva potrebna gradili*na ispitivanja. )a sva ostala ispitivanja0 Izvodja+ moe da angauje i ovla*5enu laboratoriju za ovu vrstu delatnosti. !re po+etka izvodjenja betonski, radova laboratorija za beton je duna da izvr*i =odnosno ponovi0 ukoliko su istraivanja ranije izvr*ena u nekoj drugoj laboratoriji>0 sva neop,odna istraivanja sa materijalima koji 5e se upotrebiti0 vode5i ra+una o predvidjenoj te,nologiji izvodjenja betonski, radova. Aontrola kvaliteta ugradjenog betona treba da odgovara odredbama +l. $ 4. !898 i +l. #3. do #4. !!8 "1. *etonska laboratorija <va pret,odna i kontrolna ispitivanja betona i njegovi, komponenti de?inisana ovim te,ni+kim spe'i?ika'ijama0 vr*i Izvodja+. @ tom 'ilju Izvodja+ 5e na gradili*tu izgraditi betonsku laboratoriju i opremiti je svim potrebnim uredjajima0 instrumentima i inventarom potrebnim za ispitivanje betona na na+in i u obimu kako se to za,teva ovim te,ni+kim uslovima. )a vreme ispitivanja betona i njegovi, komponenti Izvodja+ moe da angauje i ovla*5enu laboratoriju za ovu vrstu delatnosti0 uz saglasnost Nadzornog organa. Kvalitet betona gotovih elemenata Avalitet betona pre?abrikovani, betonski, elemenata mora da ispunjava za,teve propisa za beton i armirani beton0 propisa za prednapregnuti beton i <D!< @.C3.0500 kao i dopunske uslove ako su propisani projektom . &ozvoljena odstupanja kod gotovi, pre?abrikovani, elemenata -
za elemente parapeta i ostale montane betonske elemente prema ta+ki ".30 <D!< @.C3.050 za stepen ta+nosti 1 kod dimenzija popre+nog nosa+a ne vi*e od 5.0 mm za ostale duinske mere ne vi*e od #.0 mm za odstupanje vertikalni, strani'a od vertikale do %.0 mm za odstupanje od prav'a ne vi*e od 10.0 mm
4ontola kvaliteta Jabrika-pogon za pre?abrika'iju betonski, elemenata mora da bude opremljena laboratorijom0 saglasno <D!< @..1.05$ za kontrolu proizvodnje koju obavlja proizvo2a+ prema <D!< @..1.051 i <D!< @.C3.050.
1"
!roizvo2a+ pre?arikovani, betonski, elemenata obavezan je da kontroli*e sastavne delove betona0 beton i gotove betonske elemente prema programu kontrole. !rilikom prozvodnje pre?abrikovani, elemenata na gradili*tu ili na poligonu0 proizvo2a+ mora da obezbedi kontrolu kvaliteta u gradili*noj laboratoriji. !roizvodnja i kontrola kvaliteta pre?abrikovani, betonski, elemenata mora da bude usagla*ena sa odredbama <D!< @.C3.050. Clementi za montau proizvode se u posebnom pogonu na gradili*tu ili van njega. Bplate se rade od metala ili su op*ivene metalom0 a beton se ugra2uje snanin vibriranjem oplatnim vibratorima ili vibro-stolovima . 9ko se oplata skida rano0 negu vr*iti zalivanjem ili uparavanjem. Dadi breg vezivanja mogu5e je dodati odgovaraju5e aditive. Clementi se mogu montirati kada beton dostigne projektovanu +vrsto5u na pritisak . !re po+etka montae potrebno je proveriti ta+nost dimenzija prema <D!< @.C3.050. .ontane elemente transponovati i skladi*titi paljivo da ne do2e do o*te5enja. <vaki me,ani+ki o*te5en deo ne sme se koristiti ve5 se mora zameniti drugim. .ontaa se izvodi prema planu montae koji mora da sadri ta+ke ,vatanja elementa. +ransport i skladitenje elemenata !re?abrikovani elementi moraju se skladi*titi i prevoziti u onom poloaju koji je propisan za nji,ovo kona+no ugra2ivanje. Bni se moraju podupreti ili obesiti samo na mestima nazna+enim na 'rteima i moraju se na odgovaraju5i na+in za*titi od o*te5enja. B*te5ene elemente0 kao i one koji ne odgovaraju za,tevima ovi, 1e,ni+ki, uslova i uslovima nazna+enim u 'rteima0 Izvo2a+ je duan da i, zameni ili ako Nadzorni organ dozvoli0 oni se moraju popraviti. <vi pre?abrikovani elementi moraju se na vidljiv i trajan na+in obeleiti da bi se obezbedilo sigurno ugra2ivanje u skladu sa mestom i poloajem propisanim u detaljnim 'rteima. Na svakom elementu mora se obeleiti datum ?abrikovanja. !rojektom betona0 odnosno planovima rada0 Izvo2a+ je duan da podnese na odobrenje Nadzornom organu planove postrojenja koji prikazuju sve radioni'e0 tok radnog pro'esa0 prevozna sredstva0 kao i 'rtee elemenata koji prikazuju sav dodatni materijal i sredstva za podupiranje. Montaa elemenata .ontaa pre?abrikovani, betonski, elemenata0 kao i rasponski, nosa+a konstruk'ije vr*i se saglasno projektu montae. <,odno poglavlju #. <D!< @.C3.050 projekat montae za pre?abrikovane nosa+e konstruk'ije mora sadrati jo* i slede5e delove -
- te,ni+ki opis i uslove montae - vremenski plan montae - projekat skele sa stati+kim prora+unom i 'rteima - spisak opreme i ure2aja za montau sa de?inisanim te,ni+kim i drugim karakteristikama - elaborat o merama za*tite na radu.
.a*ine i oprema koje treba da rade na zavr*nim radovima na mostu ne smeju da izazovu suvi*na optere5enja ili o*te5enja bilo kog dela konstruk'ije. Izvo2a+ radova snosi punu odgovornost za besprekoran rad svi, ma*ina i opreme u svim ?azama gradnje. !re montae nosa+a Izvo2a+ 5e kontrolisati poloaj i visine lei*ta na koje 5e se osloniti montani nosa+i i traiti odobrenje Nadzornog organa. !rilikom montae nosa+i se moraju osigurati u pogledu projektovanog poloaja i obezbediti od dolaska u takav poloaj u kome se javljaju naponska stanja nepovoljna u odnosu na projektom predvi2ene veli+ine. Obraun i plaanje je po m3 ugradjenog betona odgovaraju5e marke i preseka. @ kubaturu betona ulaze sve ni*e0 rupe i drugo do 0.05 m3 po 1 m3 betona0 kao i kanali i *li'evi veli+ine do 0.05 m3(mP . Oedini+nom 'enom obu,va5ena su-
- sva ispitivanja materijala - spravljanje i ugradjivanje betona - svi prenosi i prevozi - nabavka materijala - izrada0 montaa0 skidanje0 +i*5enje i slaganje oplate i skela - izrada svi, predvidjeni, otvora u betonskim konstruk'ijama =kao i rupa za ankere> - stavljanje u oplatu razni, pro?ilisani, plo+a od gume ili plastike - izrada postolja za betoniranje montani, elemenata - povr*inska obrada betona.
Kvalitet betona gotovih elemenata Avalitet betona pre?abrikovani, betonski, elemenata mora da ispunjava za,teve propisa za beton i armirani beton0 propisa za prednapregnuti beton i <D!< @.C3.0500 kao i dopunske uslove ako su propisani projektom &ozvoljena odstupanja kod gotovi, pre?abrikovani, elemenata -
za elemente parapeta i ostale montane betonske elemente prema ta+ki ".30 <D!< @.C3.050 za stepen ta+nosti 1 kod dimenzija popre+nog nosa+a ne vi*e od 5.0 mm za ostale duinske mere ne vi*e od #.0 mm za odstupanje vertikalni, strani'a od vertikale do %.0 mm
- za odstupanje od prav'a ne vi*e od 10.0 mm 4ontola kvaliteta Jabrika-pogon za pre?abrika'iju betonski, elemenata mora da bude opremljena laboratorijom0 saglasno <D!< @..1.05$ za kontrolu proizvodnje koju obavlja proizvo2a+ prema <D!< @..1.051 i <D!< @.C3.050. !roizvo2a+ pre?arikovani, betonski, elemenata obavezan je da kontroli*e sastavne delove betona0 beton i gotove betonske elemente prema programu kontrole. !rilikom prozvodnje pre?abrikovani, elemenata na gradili*tu ili na poligonu0 proizvo2a+ mora da obezbedi kontrolu kvaliteta u gradili*noj laboratoriji. !roizvodnja i kontrola kvaliteta pre?abrikovani, betonski, elemenata mora da bude usagla*ena sa odredbama <D!< @.C3.050. Clementi za montau proizvode se u posebnom pogonu na gradili*tu ili van njega. Bplate se rade od metala ili su op*ivene metalom0 a beton se ugra2uje snanin vibriranjem oplatnim vibratorima ili vibro-stolovima . 9ko se oplata skida rano0 negu vr*iti zalivanjem ili uparavanjem. Dadi breg vezivanja mogu5e je dodati odgovaraju5e aditive. Clementi se mogu montirati kada beton dostigne projektovanu +vrsto5u na pritisak . !re po+etka montae potrebno je proveriti ta+nost dimenzija prema <D!< @.C3.050. .ontane elemente transponovati i skladi*titi paljivo da ne do2e do o*te5enja. <vaki me,ani+ki o*te5en deo ne sme se koristiti ve5 se mora zameniti drugim. .ontaa se izvodi prema planu montae koji mora da sadri ta+ke ,vatanja elementa. +ransport i skladitenje elemenata !re?abrikovani elementi moraju se skladi*titi i prevoziti u onom poloaju koji je propisan za nji,ovo kona+no ugra2ivanje. Bni se moraju podupreti ili obesiti samo na mestima nazna+enim na 'rteima i moraju se na odgovaraju5i na+in za*titi od o*te5enja. B*te5ene elemente0 kao i one koji ne odgovaraju za,tevima ovi, 1e,ni+ki, uslova i uslovima nazna+enim u 'rteima0 Izvo2a+ je duan da i, zameni ili ako Nadzorni organ dozvoli0 oni se moraju popraviti. <vi pre?abrikovani elementi moraju se na vidljiv i trajan na+in obeleiti da bi se obezbedilo sigurno ugra2ivanje u skladu sa mestom i poloajem propisanim u detaljnim 'rteima. Na svakom elementu mora se obeleiti datum ?abrikovanja. !rojektom betona0 odnosno planovima rada0 Izvo2a+ je duan da podnese na odobrenje Nadzornom organu planove postrojenja koji prikazuju sve radioni'e0 tok radnog pro'esa0 prevozna sredstva0 kao i 'rtee elemenata koji prikazuju sav dodatni materijal i sredstva za podupiranje. Montaa elemenata .ontaa pre?abrikovani, betonski, elemenata0 kao i rasponski, nosa+a konstruk'ije vr*i se saglasno projektu montae. <,odno poglavlju #. <D!< @.C3.050 projekat montae za pre?abrikovane nosa+e konstruk'ije mora sadrati jo* i slede5e delove -
te,ni+ki opis i uslove montae vremenski plan montae projekat skele sa stati+kim prora+unom i 'rteima spisak opreme i ure2aja za montau sa de?inisanim te,ni+kim i drugim karakteristikama elaborat o merama za*tite na radu.
.a*ine i oprema koje treba da rade na zavr*nim radovima na mostu ne smeju da izazovu suvi*na optere5enja ili o*te5enja bilo kog dela konstruk'ije. Izvo2a+ radova snosi punu odgovornost za besprekoran rad svi, ma*ina i opreme u svim ?azama gradnje. !re montae nosa+a Izvo2a+ 5e kontrolisati poloaj i visine lei*ta na koje 5e se osloniti montani nosa+i i traiti odobrenje Nadzornog organa. !rilikom montae nosa+i se moraju osigurati u pogledu projektovanog poloaja i obezbediti od dolaska u takav poloaj u kome se javljaju naponska stanja nepovoljna u odnosu na projektom predvi2ene veli+ine.
1#
3.1.4.1. Mravi beton ispod temelja

Dad po ovoj pozi'iji sastoji se u izradi izravnjavaju5eg sloja od nabijenog betona marke odre2ene projektom 0 sa 'iljem da se omogu5i dalji rad u prostoru oslobo2enom od zemlje0 mulja i sli+nog. !rimenjuje se beton klase 8.I marke .8150 promenljive debljine d/ 10.0-40.0 'm. @ slu+aju potrebe stavljaju se aditivi . Na ulazu i izlazu propusta betonska podloga je oja+ana na 40.0 'm u duini od "0.0 'm kao osiguranje protiv podlokavanja . &ebljina izravnjavaju5eg sloja moe da se pove5a kada to uslovi rada za,tevaju. @ tom slu+aju Izvo2a+u 5e se priznati razlika u iskopu i ugra2enom betonu u odnosu na projekate. 3ornja povr*ina izravnjavaju5eg sloja mora visinski da odgovara koti dna temelja. Obraun i plaanje je po m3 ugra2enog betona0 uklju+uju5i rad0 materijal0 nabijanje0 ravnanje i oplatu.
3.1.4.$. 0rpljenje vode

!rojekat organiza'ije gradili*ta koji priprema Izvodja+ sadri i opremu za 'rpljenje vode prema utvrdjenom dotoku. 3rani'a doti'aja koja se uzimaju u obra+un je od 30 l(min do 1$0 l(min @ dimenzionisanju uredjaja obavezno predvideti 100M rezervnog kapa'iteta za 'rpljenje0 u vidu posebne jedini'e. Obraun i plaanje(#ena radova na 'rpljenju vode pridodaje se 'eni m3 na iskopu zemlje ili m3 ugradjenog betona pri betoniranju temelja. @ 'enu ulazi montaa0 demontaa i transport opreme0 sav rad i utro*ena energija.
3.1.4.3. .loj za pad !ornje ploe

Bva pozi'ija obu,vata izradu sloja za pad od nearmiranog betona klase :.I0 .8$0 maksimalne debljine d/5.0 'm. Bmogu5ava odvo2enje pro'edne vode iz zastora sa gornje povr*ine plo+e. @slovi koje beton mora da zadovolji dati su op*tim uslovima za beton. Na+in proizvodnje0 transporta0 ugra2ivanja i nege je de?inisan op*tim uslovima. <loj za pad se radi pred,odno0 direktno na plo+i0 u sklopu izrade montanog elementa i kao ve5 gotov se montira zajedno sa njim. Obraun i plaanje je po m$ povr*ine gornje plo+e0 uklju+uju5i opremu0 materijal i rad. 3.1.5.5. 2relazna ploa !relazna plo+a je armiranobetonska debljine 30 'm.Bslonjena je na tlo i na kratki element koji 5e se izvesti na kontaktu nasipa i konstruk'ije. Ispod prelazne konstruk'ije predvi2en je zamenjuju5i sloj od *ljunka a preko njega sloj od mr*avog betona .8$0. !reko plo+e se postavlja ,idroizola'ija debljine 1 'm0 a preko izola'ije za*titni sloj betona debljine 5'm sa rabi' mreom. )a prelaznu plo+u je predvi2ena marka betona .8 30. )a*titni beton preko izola'ije prelazne plo+e i mr*avi beton ispod plo+e i ispod temelja zidova se izvode od .8$0. )a sve elemente se predvi2a beton klase 8II0vodonepropustljivosti :-% i otpornosti na mraz .150. 9rmatura svi, elemenata je D9 400(500-$. Obraun i plaanje je Obraun i plaanje je po 1 m3 izra2enog izvedene prelazne plo+e 3.1.5.6. /rmirani beton za temelje - stubove i krila
Bvi elementi se izvode u armiranom betonu klase :.II 0 marke .830 . )a,teva se vodonepropustljivost :-% = <D!< @..1.015 > tj. :-3 = <D!< @..1.015 > i otpornosti na mraz .-150 = <D!< @..1.01% >. @slovi koje beton0 oplata i armatura moraju da ispune dati su op*tim ten,i+kim uslovima. Izvo2enje radova je u svemu prema op*tim odredbama izvo2enja betonski, radova te,ni+ki, uslova. +emelji Dad po ovoj pozi'iji sastoji se u izvo2enju armirano betonski, temelja ili nji,ovi, delova0 uz primenu oplate . !o izvr*enju radova koji pret,ode izradi delova temelja prema ovim te,ni+kim uslovima0 te,ni+kom opisu i detaljima u projektu0 pristupa se montai oplate i armature prema projektu. Bplata mora da zadovolji op*te odredbe te,ni+ki, uslova kao i odredbe ovog odeljka. !ri postavljanju oplate potrebno je izvr*iti obeleavanje i 'entrisanje0 tako da izvedeni deo temelja posle uklanjanja oplate u potpunosti odgovara projektu u pogledu poloaja0 oblika0 dimenzija u osnovi i po visini i visinski, kota gornje povr*ine. @koliko se koriste sredstva za za*titu i lak*e odvajanje oplate0 ona se moraju naneti na oplatu pre ugra2ivanja armature0 kako bi se izbeglo bilo kakvo zaga2enje armature takvim preparatima0 a oplata se moe montirati tek kada je potpuno upila u sebe ,emikaliju koja se koristi. Na pogodnim mestima u dnu oplate potrebno je ostaviti otvore za odstranjivanje otpadaka iz opla5enog prostora pre betoniranja. Bplata mora biti dobro zaptivena0 kako bi se 'urenje betona0 odnosno 'ementnog mleka svelo na minimum. Bplata se mora ?iksirati0 tako da prilikom betoniranja ne do2e do njenog razmi'anja0 razdvajanja0 de?ormisanja i pu'anja veza. !re po+etka betoniranja oplata se mora navlaiti0 bez obzira da li je pred,odno tretirana sredstvima za lak*e odvajanje od betona. Alasa0 kvalitet
$0
oplate0 moe biti nii u smislu ravnosti povr*ine betona koje 5e se dobiti po uklanjanju oplate0 ali ne i u smislu krutosti0 +vrsto5e i sposobnosti da bez de?orma'ija primi potiske svee betonske mase i dejstvo vibra'ija pri ugra2ivanju betona. 9rmatura mora odgovarati op*tim za,tevima te,ni+ki, uslova0 odnosno ove ta+ke. Bblik i dimenzije *ipki moraju biti usagla*eni sa projektom0 *to se podnosi Nadzornom organu na odobrenje u vreme pregleda radi prijema armature. Nadzorni organ 5e za,tevati probnu montau karakteristi+ni, pozi'ija armature i sprove*5e paljivo merenje duina0 visina i oblika *ipki pre postavljanja oplate. !re po+etka betoniranja prostor u unutra*njosti oplate mora se o+istiti od svi, otpadaka drveta0 i'e0 komada armature i svi, drugi, strani, tela0 kori*5enjem vode pod pritiskom i komprimiranog vazdu,a. )a evakua'iju ovi, otpadaka koriste se otvori pred,odno ostavljeni u oplati0 koji se po zavr*etku ovog rada zaptivaju. !re po+etka betoniranja poloaj ankera stubova koji izlaze iz temeljni, elemenata na koje se odnosi ova pozi'ija mora se geodetski kontrolisati i osigurati od pomeranja pri betoniranju. Na+in proizvodnje0 transporta i ugra2ivanja betona dat je op*tim uslovima. @klanjanje oplate usaglasiti sa te,ni+kim uslovima i !ravilnikom !898 iz 1# " =K<l. list <JDOK br. 11( ">. .tubovi Dad po ovoj pozi'iji sastoji se u izradi stubova ili njegovi, delova od armiranog betona0 u +ijem sastavu su i krila 0 parapeti i lei*ne grede krajnji, stubova . )avisno od elementa stuba o kome je re+0 razli+iti su uslovi izvo2enja u pogledu oplate0 skele i dimenzija elementa. 1ako2e su razli+ite te,nologije koje 5e se primeniti0 naro+ito kada se radi o vertikalnim elementima. <kela i oplata moraju zadovoljiti op*te za,teve te,ni+ki, uslova kao i odredbe ovog poglavlja. !rojekat skele za stub radi Izvo2a+ i potrebno je da isti podnese na odobrenje projektantu i Nadzornom organu. 8ez pismene saglasnosti na izvedenu skelu koju Nadzorni organ daje i belei kroz gra2evinski dnevnik0 skela se ne sme koristiti . De*enja oplate mogu biti razli+ita. .e2utim0 obzirom da se radi o vidnim povr*inama0 sve oplate moraju biti tako izra2ene da se posle nji,ovog uklanjanja na betonskoj povr*ini ne zadre osta'i materijala oplate0 niti sredstava za povezivanje =i'a i sli+no>. )a,teva se ravna betonska povr*ina0 koja u svakom pogledu odgovara projektu u pogledu ravnosti0 ujedna+enosti teksture betona i ravnomernosti izgleda povr*ine. Evrsto5a oplate mora se obezbediti odgovaraju5im ukru5enjima. &a*+ana oplata podrazumeva vertikalno postavljene daske od +etinarskog drveta druge klase na svim vidnim povr*inama. Nastav'i daske moraju se tako izabrati da se sve daske ne nastave na istoj koti0 niti da se preterano visinski razmi+u. Nestabilni +vorovi moraju se izbiti i nastali otvori +vrsto zatvoriti klinovima od mekog drveta koji 5e se sa strane prema betonu sase5i do ravni oplate. 6orizontalne i kose oplate =donja povr*ina konzola naglavne grede srednjeg stuba> postavljaju se u prav'u osovine stuba0 odnosno osovine krila za oplatu krila. <ve ostale daske oplate vidni, povr*ina obavezno su vertikalne osim ako ukupna visina elementa nije ve5a od 50.0 'm 0 pod uslovom da se ,orizontalnim daskama i u takvom slu+aju ne remeti op*ti izgled povr*ine betona. &a*+ana oplata moe se upotrebiti i vi*e puta0 ukoliko se posle skidanja i +i*5enja ustanovi da je pogodna za dalju upotrebu0 *to podlee odobrenju Nadzornog organa. &aska koja ne odgovara za vidne povr*ine moe se koristiti za povr*ine koje nisu izloene pogledu pod uslovom da ima odgovaraju5u nosivost. Bplata od panel plo+a0 odnosno tretiranog drveta0 moe se tako2e primeniti i to bez ograni+enja na povr*inama koje nisu izloene pogledu. Na vidnim povr*inama mora se pripremiti *ema rasporeda tabli koja podlee odobrenju Nadzornog organa. Obraun i plaanje je po m3 ugra2enog betona0 uklju+uju5i opremu0 skelu i oplatu0 ugra2eni beton0 kao i za sav rad na izradi i uklanjanju skele i oplate0 materijal0 rad0 transport0 ugra2ivanje i negu betona. 9rmatura se pla5a posebno. 3.1.5.$. /rmirani beton za kolovoznu konstruk#iju Dad po ovoj pozi'iji sastoji se u izvo2enju svi, konstruktivni, elemenata gornjeg stroja mosta od armiranog betona0 *to podrazumeva obezbe2enje svi, postrojenja0 opreme0 materijala i radne snage i obavljanje svi, opera'ija u vezi sa proizvodnjom0 transportom0 ugra2ivanjem i negom ugra2enog betona0 kao i sav rad i materijal za izradu i uklanjanje oplate. Dad i materijal za izradu i uklanjanje skele dati su posebnom pozi'ijom. Aonstruk'ija se izvodi u armiranom betonu klase :.II 0 marke .840. )a,teva se vodonepropustljivost :-% = <D!< @..1.015 > tj. :-3 = <D!< @..1.015 > i otpornosti na mraz .-150 =<D!< @..1.01%>. @slovi koje beton0 oplata i armatura moraju da ispune dati su op*tim ten,i+kim uslovima. Izvo2enje radova je u svemu prema op*tim odredbama izvo2enja betonski, radova te,ni+ki, uslova . Lto se ti+e oplate vae svi uslovi kao za oplate vidni, povr*ina.
$1
Obraun i plaanje je po m3 ugra2enog betona rasponske konstruk'ije0 uklju+uju5i opremu0 oplatu0 rad na izradi i uklanjanju oplate0ugra2eni beton0 materijal0 rad0 transport0 ugra2ivanje i negu betona. 9rmatura se pla5a posebno. 3.1.5.%. Montani ven#i iliparapeti na konzolama peakih staza Dad po ovoj pozi'iji sastoji se u izradi montani, vena'a0 nji,ivom transportu i ugra2ivanju prema projektu0 *to podrazumeva obezbe2enje svi, postrojenja0 opreme0 materijala i radne snage i obavljanje svi, opera'ija u vezi sa izradom0 transportom i ugra2ivanjem. Bblik i dimenzije montani, vena'a kao i marka i klasa betona dati su projektom. .ontani ven'i od armiranog betona rade se kao pre?abrikovani elementi u svemu prema odredbama poglavlja Q8eton i armirani betonK. .ontani vena' mora da bude izra2en od betona .8 30. :-% ; .-150. :en'i se ugra2uju po*to se postigne kona+na +vrsto5a betona i po uklanjanju skele ako je ima. Ne dozvoljava se ugra2ivanje elemenata koji ne zadovoljavaju uslove proizvodnje u smislu marke i klase betona kao i svi, oni, elemenata na kojima su nastala me,ani+ka o*te5enja u toku proizvodnje0 transporta i montae. !o postavljanju vena'a u projektovani poloaj i provere poloaja0 rasporeda i geometrijski, karakteristika0 nastavlja se sa kona+nim ?iksiranjem i betoniranjem dela gornjeg stroja kojim se monolizuje montani vena' i ostatak mostovske konstruk'ije. Obraun i plaanje je po m1 montiranog ven'a 5.1.4. Ar)ir!$%i r!do(i )a,tevi za materijal *ipki za armaturu- Eelik za armiranje mora odgovarati slede5im standardima- a> 9rmatura-
<D!< I.A%.0$0-1# "0 =II< No "".140.%0 :ru5evaljani +eli'i-betonski +eli'i-1e,ni+ki uslovi> <D!< I.A%.0$0-1# "0 =II< No "".140.%0 :ru5evaljani +elik-betonski +eli'i-Bblik i mere> <D!< CN 1000$-1-1##%0 =II< No "".040.10 .etalni materijal - Ispitivanje zatezanjem - &eo 1- .etoda =ispitivanje na sobnoj temperaturi>- identi+an sa CN 1000$-1-1##0+amd 1###0> <D!< CN 1000$-1-1##% II< No "".040.10 .etalni materijali - Ispitivanje zatezanjem-&eo 1- .etoda=ispitivanje na sobnoj temperaturi>-identi+an sa CN 1000$-1-1##0+amd 1##0> <D!< I.8%.013-1# % =II< No "".140.%5 Eeli+na i'a za zavarene armature- 1e,ni+ki uslovi> b.> )avarivanje <D!< I.94.0010 <D!< I.94.00$0 <D!< I.94.005-1# %0 <D!< I.13.051-1#%1
Bsim <D!<0 !ravilnik za beton i armirani beton =898 "0 <lubeni list <JDO0 8r. 11(1# "> smatra5e se obaveznim kada god je primenljiv0 a naro+ito +l. %3. do "$. koji se odnose na armiranje. <vi radovi sa armaturom moraju da budu u skladu sa +l. $50. i $5#. !898 " i +l.ovima "". do 5. !!8 "1. 3.1.6.1. Metode postavljanja- pola!anja- u!radjivanja i privrivanja armature <va armatura mora prilikom ugradjivanja u izradi betonski, elemenata biti +ista od prljav*tine0 uljane boje0 masno5a0 ?abri+ki, ?ragmenata na povr*ini i povr*inske ili dubinske rdje. <avijanje armature bi5e prema planovima armature. Lipke0 ispu'ale na mestima savijanja0 bi5e odbijene. <va armatura se postavlja u ta+an poloaj prema planovima0 a njen poloaj mora se osigurati povezivanjem i'om na svim ukr*tanjima0 tako da se ne promeni poloaj tokom ugradjivanja i nabijanja betona. !ripremljeni betonski podmeta+0 metalne stoli'e ili plasti+ni distan'eri koristi5e se gde je to pogodno. )abranjuje se podmetanje komada *ljunka izmedju armature i oplate. !olaganje i u+vr*5ivanje armature u prese'ima konstruk'ije odobrava Nadzorni organ pre ugradjivanja betona ako se vr*i izrada krila na li'u mesta0 dok ako se rade kao montani elementi odobrava za to postavljeno stru+no li'e. <va podeona gvodja i uzengije 5e biti +vrsto vezani za glavnu armaturu tako da ne moe do5i do promene poloaja armature za vreme betoniranja konstruk'ije. )a kvalitet ugradjene armature odgovara Izvodja+ radova. 9rmira+ki radovi 5e biti izvedeni u svemu po projektu i stati+kim detaljima0 stati+kom prora+unu i vae5im pravilni'ima. Obraun i plaanje je po kg ugradjene armature bez obzira na sloenost i pre+nike *ipki armature i sadri sve radne opera'ije0 utro*ak materijala0 pomo5ni alat i skele. Oedini+na 'ena sadri i- nabavku i transport betonskog +elika
$$
- +i*5enje0 se+enje0 savijanje0 prenos i montau =postavljanje0 preklopi0 vezivanje ili varenje> - i'e za vezivanje - postavljanje podmeta+a od +elika0 plastike ili betona za postizanje predvidjeni, za*titni, slojeva i pravilnog poloaja
armature u konstruk'iji
- sve ostale tro*kove vezane za nabavku i montau.

Bbra+un koli+ina izvr*iti prema tabli+nim teinama armature i duinama iz armaturni, na'rta. 3.1.6.2. 2rednaprezanje betonskih konstruk#ija i elemenata Obim i sadraj rada Dadovi obu,va5eni ovim odeljkom 1e,ni+ki, uslova sastoje se u nabav'i postrojenja0 opreme0 materijala i radne snage i izvo2enju svi, opera'ija u vezi sa prednaprezanjem0 u skladu sa odredbama i uslovima ugovora i u punoj saglasnosti sa ovom odeljkom 1e,ni+ki, uslova0 stati+kim prora+unom0 'rteima i uputstvima Nadzornog organa. +ehnika re!ulativa Aonstruk'ije i elementi izra2eni od prednapregnutog betona moraju biti u skladu saK!ravilnik o te,ni+kim merama i uslovima za prednapregnuti betonK =K<l. list <JDOK0 br. 51("1> K!ravilnik o te,ni+kim normativima za +eli+ne i'e0 *ipke i uad za prednaprezanje konstruk'ijaK =K<l. list <JDOK0 br. 41( 5> K!ravilnik o izmeni pravilnika o te,ni+kim normativima za +eli+ne i'e0 *ipke i uad za prednaprezanje konstruk'ijaK =K<l. list <JDOK0 br. $1( > <D!< @.C3.015 Injek'ione sme*e za injektiranje kablova. 1e,ni+ki uslovi. .istem prednaprezanja Izvo2a+ ima pravo da odabere sistem prednaprezanja0 s tim da se nezavisno od primenjenog sistema moraju obezbediti slede5i uslovi-
- sigurnost sidrenja elemenata za prednaprezanje i nji,ova pogodnost za preno*enje sila u beton0 - da stvarni gubi'i usled trenja odgovaraju prora+unatim gubi'ima i - pogodnost predvi2eni, mera za za*titu kablova od korozije kroz vreme.
)a prednaprezanje konstruk'ije i elemenata konstruk'ije projektom su predvi2eni atestirani sistemi doma5e proizvodnje I.< i <!80 sistemi za naknadno prednaprezanje tj. sa primenom tek kad betoni postignu odre2enu +vrsto5u. <istem prednaprezanja koji izvo2a+ odabere mora biti kako je nazna+eno u ponudi0 osim ukoliko je druga+ije dogovoreno sa projektantom i Nadzornim organom. Materijali
- 7elik za prednaprezanje
)a prednaprezanje se moe upotrebiti samo +elik koji ispunjava uslove K!ravilnika o te,ni+kim normativima za +eli+ne i'e0 *ipke i uad za prednaprezanje konstruk'ijaK. Avalitet +elika za prednaprezanje dokazuje se atestom proizvo2a+a i atestom =potvrdom o kvalitetu> izdatim od stru+ne organiza'ije registrovane za delatnost u koju spada ispitivanje kvaliteta +elika. Eelik za prednaprezanje se transportuje u +istim0 suvim i zatvorenim transportnim sredstvima. Eelik se mora skladi*titi u potpuno suvim prostorijama0 sa drvenim podom u kojima ne postoji mogu5nost kondenza'ije. !ri prijemu i'e i uadi0 kao i pre njenog ugra2ivanja0 i'a ne sme biti oksidirana niti imati udubljenja0 neravnine0 zareze ili bilo kakva o*te5enja.
- "atitne #evi
)a vo2enje kablova koriste se rebraste ?leksibilne 'evi od belog lima. .ora da su dovoljno krute da odre oblik pod teinom kabla i betona tokom betoniranja0 uz uslov da su elasti+ne da mogu bez problema da prate liniju kabla. Ievi ne smeju da propu*taju 'ementno mleko i moraju biti od materijala koji ne izaziva koroziju +elika za prednaprezanje0 bilo direktno0 bilo elektro-,emijskim putem.
- 4otve
)a sve kotve prema broju i tipu izvo2a+ mora posedovati ateste. 9testom su obu,va5ene +aure i klinovi. <pirale izra2uje sam izvo2a+ od +elika 39 $40(3%0 prema katalogu sistema za prednaprezanje. !odlone plo+i'e nisu obu,va5ene atestom. 9nkerne kotve +uvati na gradili*tu za*ti5ene od vlage0 prljanja i me,ani+ki, o*te5enja. &o zatezanja kablova ankerne kotve za*titi od atmos?erski, uti'aja i me,ani+ki, o*te5enja. Neop,odno je pre prednaprezanja pregledati kotve i o+istiti zaprljane povr*ine. zvrenje radova
zrada kablova
Izvo2a+ radova je duan da se kod izrade kablova pridrava uputstva koja su data za usvojen sistem prednaprezanja. !re se+enja i'a0 odnosno uadi izvo2a+ je obavezan da obavi numeri+ku kontrolu dati,
$3
teoretski, duina kablova i da duine u zavisnosti od tipa prese i predvi2enog zatezanja0 sa jedne ili sa obe strane0 pove5a za potrebne duine za,vata. <ve i'e ili uad u kablu moraju zadrati me2usobnu paralelnost i zbog toga se moraju me2usobno povezati. Jormiran kabl moe ostati prav ili savijen u pogodan elipsoidan ili kruni oblik0 *to zavisi od na+ina transporta do ugra2ivanja0 ali mora imati prika+enu plo+i'u sa oznakom kabla. Bvako ?ormirani kablovi moraju se ispravno lagerovati ukoliko se odma, ne polau u 'evi.
- 2ostavljanje kablova
!rilikom postavljanja kablova treba dosledno ostvariti projektovani poloaj kako rezultante tako i pojedina+ni, kablova. Dadi toga je potrebno da su za*titne 'evi kablova poloene na nepomi+ne oslon'e koji 5e i za vreme ugradnje zadrati nepromenjen poloaj. &ra+i za*titni, 'evi kablova obi+no se postavljaju na rastojanju od 1 do $m0 a na mestima savijanja i +e*5e. Ievi moraju biti +vrsto vezane za svoje dra+e. !odlone plo+i'e kotvi moraju biti postavljene upravno na osu kabla i +vrsto ?iksirane za oplatu da im se poloaj tokom betoniranja ne pomeri. &ozvoljeno odstupanje rezultante kablova u odnosu na projektovani poloaj moe iznositi najvi*e $M od visine preseka0 a odstupanje pojedina+ni, kablova najvi*e $ 'm. !osebnu panju posvetiti me2usobnom povezivanju delova za*titni, 'evi i vezi 'evi sa podlonom plo+i'om. Bve veze treba da0 pored odravanja poloaja tokom betoniranja0 obezbede i vodonepropustljivost. @ zavisnosti od duine i oblika kabla postaviti izvestan broj plasti+ni, 'ev+i'a za ozra+avanje0 kao i spojni'e za injektiranje. .ontirani kablovi u konstruk'iji ili elementu konstruk'ije podleu pregledu i odobrenju Nadzornog organa pre odobrenja za betoniranje.
- 2rednaprezanje
)atezanje kablova moe da po+ne tek kada je beton postigao potrebnu minimalnu +vrsto5u. Aada se prednaprezanje vr*i pri starosti betona manjoj od $ dana0 +vrsto5a betona se mora ustanoviti kontrolnim uzor'ima negovanim pod istim uslovima kao beton konstruk'ije. !re po+etka radova na prednaprezanju mora se uraditi program prednaprezanja. !rogram prednaprezanja radi izvo2a+ na osnovu podataka iz projekta0 a odobrava ga Nadzorni organ0 i mora da sadri sem vremena prednaprezanja0 podatke o sili prednaprezanja0 redosled utezanja kablova i izduenja za svaki kabl sa odgovaraju5im prikazom skra5enja betona usled pritiska0 zatim veli+inu trenja i te+enje. Dedosled utezanja se mora tako odrediti da ne do2e do stvaranja nedozvoljeni, naprezanja. !o prijemu programa i odobrenju po+etka prednaprezanja od strane Nadzornog organa0 moraju se obaviti odgovaraju5e pripreme- proveriti pokretljivost kablova0 pregledati ankerne blokove0 postaviti potrebne radne skele0 priklju+ke za struju i izvr*iti skra5enje k alova na minimalnu duinu potrebnu za za,vat presom. !osle skra5ivanja kablova postavljaju se kotve sa klinovima i name*ta presa. !ostupak prednaprezanja se obavlja saglasno uputstvima za rukovanje ,idrauli+kim kompletima sistema za prednaprezanje. &ijagrami badarenja ,idrauli+kog kompleta ne smeju biti stariji od % mese'i. .aksimalna privremena sila u kablu0 na mestu ukotvljenja0 ne sme prelaziti "0M od propisane karakteristi+ne prekidne sile. :eli+ina sile u kablu odredi5e se pomo5u manometra pumpe. .erenje izduenja kabla i upore2enje sa ostvarenom silom slui za o'enu da li su gubi'i usled trenja dobro prora+unati. @koliko ima zna+ajniji, razlika0 prora+un sila u projektu se mora proveriti. @ toku rada vodi se zapisnik o utezanju kablova.<ve mere preduzete tokom prednaprezanja izvo2a+ evidentirati i kopiju predati Nadzornom organu.@koliko se utvrdi da je zbir odstupanja od propisane sile prednaprezanja merene na manometru0 izraen u M i odstupanja propisanog izduenja0 tako 2e u M za svaki pojedina+ni kabl0 ve5i od 15M0 o tome 5e se pismeno izvestiti Nadzorni organ. 1ako2e0 ako je odstupanje od propisane ukupne sile prednaprezanja ili ukupnog propisanog izduenja ve5i od 5M0 mora se pismeno izvestiti Nadzorni organ. Bvo se mora sprovesti bez obzira da li je Nadzorni organ prisutan ili ne na izvr*enju radova na utezanju. @ posebnim slu+ajevima Nadzorni organ moe traiti merenje sila u kriti+nim prese'ima du kabla pomo5u posebni, ure2aja koji 5e se unapred postaviti. Bva mesta posle zavr*enog rada se moraju dobro za*titi.
njektiranje kablova
&a bi se ugra2eni kablovi za*titili od korozije i vezali za okolni beton0 za*titne 'evi za prednaprezanje moraju se paljivo injektirati odabranom injek'ionom sme*om. <astav sme*e0 uslovi kvaliteta primenjeni, materijala0 pred,odna i kontrolna ispitivanja injek'ione sme*e za injektiranje kablova0 kao i postupak injektiranja kablova de?inisan je<D!< @.C3.015 Injek'ione sme*e za injektiranje kablova. 1e,ni+ki uslovi. (1# %( Injektiranje svi, kablova se mora obaviti najkasnije za dva dana po*to je prednaprezanje zavr*eno i odobreno od strane Nadzornog organa. .ora se obezbediti da se odma, posle betoniranja sve za*titne 'evi o+iste od vode koja je prodrla u nji,. Bvo se mora temeljno izvesti izduvavanjem komprimiranim vazdu,om. )atim0 dok se ne pristupi injektiranju0 za*titne 'evi se moraju za*titi od ponovnog ulaska vode. Isto tako se mora spre+iti i 'irkula'ija vazdu,a u za*titnim 'evima. 9ko su primenjena za*titna sredstva z
$4
a privremenu za*titu kablova od korozije0 a za takvu za*titu se mora dobiti odobrenje Nadzornog organa0mora se proveriti da propisane osobine injek'ione sme*e0 kao i potrebne veze nisu poreme5ene. <vi materijali koji se koriste za spravljanje injek'ione sme*e0 moraju se paljivo dozirati i izmeriti0 a 'eo postupak mora biti u skladu sa odredbama navedenog standarda. Injektiranje se izvodi na temperaturama iznad +5NI. @koliko se po obavljenom injektiranju o+ekuju mrazevi ili se injektiranje obavlja na temperaturama ispod +5NI0 a iznad 0NI vae u svemu odredbe date u <D!< @.C3.0150 ta+kama ".%. i ".". tog navedenog standarda0 pod uslovom da su zadovoljila pret,odna ispitivanja prema <D!< @.C3.0150 ta+ka 5.3. /lternative @koliko izvo2a+ ponudi drugi sistem prednaprezanja koji ne ispunjava za,teve date projektom0 u odnosu na poloaj ukupne sile prednaprezanja i veli+inu krajnji, e?ektivni, sila prednaprezanja0 izvo2a+ mora sa alternativnom ponudom podneti saetu dokumenta'iju0 pogodnu za kontrolu0 koja mora da sadri- sistem prednaprezanja0 tip kablova0 broj i'a0 uadi ili *ipki u snopu armature0 povr*ine pre+nike i kvalitet +elika0 montau i tip sidrenja0 sile prednaprezanja u vremenu t/0 i t/beskona+no0 kao i na+in za*tite i kontrole. @ prora +unu se moraju navesti koji su gubi'i usled trenja0 skupljanja0 te+enja i relaksa'ije +elika. .ora se dati dokaz naponskog stanja u svim prese'ima konstruk'ija i to za sve ?aze optere5enja0 kao i posledi'e razlike uti'aja na elemente donjeg stroja konstruk'ije =stubove i temelje>. <vi radovi koji treba da budu izvedeni moraju da budz u skladu sa odredbama te,ni+ki, uslova navedeni, u ovom poglavlju0 kao i svim ostalim traenim uslovima projektovanja i izgradnje. B pri,vatanju alternativne ponude izvo2a+a odlu+uju projektant i investitor0 a prema nalogu Nadzornog organa. Obraun i plaanje je po kg ugradjenog +elika za prednaprezanje <av +elik za prednaprezanje 5e se obra+unati prema izra+unatoj teini ugra2eni, duina kablova0 kako je prikazano na 'rteima ili prema uputstvu Nadzornog organa. Ne5e se vr*iti nikakva naknada za materijal0 radnu snagu0 oplate0 opremu i druge radove neop,odne za nabavku0 obradu0 ugra2ivanje0 prednaprezanje i injektiranje kablova0 uklju+uju5i i kotve0 plo+i'e i spirale0 za*titne 'evi za kablove0 distan'ere0 podlo*ke i oslon'e kablova0 injek'ionu sme*u0 kao i sve druge sporedne poslove koje izvo2a+ uradi tokom izvr*enja radova. 5.1.0. Os"!'i r!do(i 3.1.$.1. /rmirane elastomerne dilata#ione spojni#e <pojni'e su sistema koji absorbuje udare i zvukove i moraju biti vodonepropusne. Nji,ove dimenzije moraju potpuno odgovarati 'rteima i moraju se oblikovati prema popre+nom pro?ilu mosta. <pojni'e se isporu+uju kao elementi duine $ m kao i iz kra5i, reduk'ioni, elemenata0 koji se vulkanizuju u jednu 'elinu. <pojni'e pod uglom moraju biti pre?abrikovane0 a proizvo2a+ i, mora vulkanizirati. )aptivni premazi se moraju izvesti u skladu sa 'rteima i moraju se upotrebiti strogo u saglasnosti sa uputstvima proizvo2a+a i s,odno odobrenju Nadzornog organa. <idrenje se mora izvesti pomo5u ankera +iji je minimalni pre+nik 1% mm s tim *to raspored isti, treba usaglasiti sa detaljima elemenata u koje se spojni'e sidre. <a proizvodnjom dilata'ioni, spojni'a se moe po+eti tek po dobijanju saglasnosti Nadzornog organa na projekte izvo2a+a. @gradnju dilata'ioni, spojni'a izvesti u svemu prema odobrenim detaljnim 'rteima0 s tim *to je propisani nivo ta+nosti - 1 mm vertikalno za duinu letve od 1 m. &ilata'ionu spojni'u usaglasiti sa srednjom temperaturom ugradnje0 odnosno ako je ugradnja predvi2ena kod betonski, konstruk'ija0 zajedno sa betoniranjem plo+e0 moraju se uzeti u obzir i prednaprezanje0 skupljanje i te+enje betona. Obraun i plaanje je po m1 ugra2ene dilata'ione spojni'e. 3.1.$.2. ,ilata#ija Dad na ovoj pozi'iji podrazumeva izradu dilata'ije za mala pomeranja u svemu prema detalju iz glavnog projekta. Dadovi se sastoje u obezbe2enju svi, postrojenja0 opreme0 materijala i radne snage i izvo2enju svi, opera'ija u vezi sa izradom0 transportom i ugradnjom svi, dilata'ija0 u skladu sa za,tevima konstruk'ije0 'rteima i uputstvima Nadzornog organa. &ilata'iona spojni'a je od bakarnog lima koji ne r2a0 debljine 1.0 mm sa ispunom od bitumena. Fim je na jednom svom kraju u+vr*5en na povr*ini plo+e tj. na povr*ini betona za pad0 u ljebu pomo5u 'ementnog maltera a na $0.0 'm od kraja konstruk'ije plo+e0 potom se minimalno povija u prorez dilata'ije0 prevodi se preko parapeta stuba za $0.0 'm i tu se na isti na+in u+vr*5uje. !reko dilata'ije se postavlja ,idroizola'ija0 a potom za*titni beton koji se prekida na delu dilata'ije od 5.0 'm0 i na tom delu se radi bitumenska ispuna.
$5
<vi materijali koji se ugra2uju u dilata'ije moraju zadovoljavati vae5e standarde0 *to 5e Izvo2a+ dokazati odgovaraju5om atestnom dokumenta'ijom pribavljenom od ovla*5eni, institu'ija. 9testna dokumenta'ija se mora dati na uvid predstavniku Naru+io'apre ugradnje materijala. Obraun i plaanje je po mP ugra2ene dilata'ione spojni'e0 uklju+uju5i opremu0 ugra2eni materijal0 sav rad na izradi0 ugra2ivanju0 transportu i ostalo. 3.1.$.3. 8eita na mostovima Dad po ovoj pozi'iji sastoji se u obezbe2enju svi, postrojenja0 opreme0 materijala i radne snage i izvo2enju svi, opera'ija u vezi sa izradom0 transportom i ugradnjom0 ra+unaju5i i podlivku0 svi, lei*ta0 u skladu sa 'rteima i uputstvima Nadzornog organa. Lto se ti+e materijala i izrade0 neotop?0 neotop? klizna lei*ta i armirana elastomer lei*ta moraju imati uverenja o odobrenju izdata od nadleni, Instituta i ista moraju da se podnesu Nadzornom organu na odobrenje. )a sva proizvedena lei*ta0 pored kontrole kvaliteta od strane proizvo2a+a obavezna je i kontrola i ovla*5eni, ustanova za ovu vrstu delatnosti. Clastomerna lei*ta se proizvode od sintetskog ,loropren kau+uka koji mora biti otporan na starenje0 vremenske uslove0 ,emijske uti'aje i ozon. Clastomer mora odgovarati uslovima koji se odnose na lei*ta za koja su izdata uverenja o odobrenju od strane nadleni, instituta. <ve dimenzije lei*ta moraju odgovarati poda'ima koji se nalaze na 'rteu. !lo+e koje se ume5u izme2u slojeva elastomera moraju biti od visokovrednog +elika i to vru5e vezane za slojeve elastomera. <va lei*ta moraju biti ozna+ena tako da tip0 veli+ina0 poloaj0 smer ugra2ivanja i pred,odno pode*avanje budu dati nedvosmisleno. <vi radovi na gradili*tu u vezi sa ugradnjom lei*ta dozvoljavaju se samo ako i, izvode stru+nja'i proizvo2a+a ili pretstavni'i koje je on ovlastio i okvali?ikovao. !rijem lei*ta i ugradnju do pred podlivanje0 kao i posle izvedene podlivke0 podlelje odobrenju Nadzornog organa. Fei*ta se montiraju prema detaljima i visinskim kotama datim na 'rteima0 na izvedenoj podliv'i. Clastomerna lei*ta ne smeju dolaziti u kontakt sa ma*5u0 rastvorima0 a posebno s uljem za oplate. Aod neotop? klizni, lei*ta0 ista se moraju pred,odno podesiti u skladu sa datim uslovima u projektu. !rivremeni ure2aji za u5vr*5ivanje moraju se sastojati od materijala koji ne o*te5uje lei*ta kad do2e do po+etnog pomeranja. Fei*ta koja nisu pravilno ugra2ena ili ne zadovoljavaju propisane standarde0 moraju se ukloniti i zameniti o tro*ku izvo2a+a i na potpuno zadovoljstvo i saglasnost Nadzornog organa. Obraun i plaanje je po komadu lei*ta prema vrsti i tipu0 kao i sva ispitivanja koja za,teva Nadzorni organ da bi se kod pojedini, lei*ta odredilo ispunjavaju li ,emijske0 ?izi+ke i stati+ke uslove navedene ovom ta+kom 1e,ni+ki, uslova. @govorena jedini+na 'ena obu,vata i podlivke0 kao i sve ure2aje za podlivanje0 indikatore i potrebne zaptivke. 3.1.$.5. O!rada Dad po ovoj pozi'iji sastoji se u radioni+koj izradi i ugra2ivanju +eli+ne ograde prema projektu0 *to podrazumeva obezbe2enje svi, postrojenja0 opreme0 materijala i radne snage u izvo2enju svi, opera'ija izrade0 transporta0 montae i antikorozivne za*tite ograde. Avalitet primenjeni, materijala mora odgovarati vae5im standardima <D!< I.80.500 0 <D!< I.80.5010 <D!< I.85.0$1. Izrada ograde u radioni'i obavlja se u skladu sa pravilni'ima i standardima za +eli+ne konstru'ije. Bblik0 dimenzije i vrsta +eli+ni, elemenata kao i za,tevane dimenzije *avova zavareni, spojeva dati su u projektu. !osle izrade u radioni'i a pre transporta na gradili*te0 ograda mora se za*tititi osnovnim premazom0 u svemu prema odredbama odgovaraju5eg standarda. !re nego *to se ograda montira potrebno je proveriti stanje otvora u konstruk'iji ostavljeni, za njeno ?iksiranje. @koliko je re+ o betonskim konstruk'ijama0 rupe se moraju o+istiti vazdu,om pod pritiskom tako da se odstrane sva strana tela. !osle ?iksiranja i pret,odnog vlaenja rupa0 zalivaju se ankerna mesta sitnozrnim betonom iste marke i klase koji je predvi2en za beton konstruk'ije0 a ispuna se potom neguje. )alivanje otvora za ogradu moe se uraditi i eksmalom. @ toku i po zavr*etku montae mora se kontrolisati i obezbediti ?unk'ionisanje dilata'ioni, spojni'a ograde. Bgrada se potom moe bojiti drugim premazom0 a po*to on o+vrsne0 i zavr*nim0 tako da ukupno bude najmanje tri premaza. Obraun i plaanje je po kg ugra2ene ograde0 uklju+uju5i opremu postrojenja i materijal0 sav rad na izradi i montai0 transport bojenje osnovnom i pokrivnom bojom.
$%
3.1.%.5. .livni#i
Dad po ovoj pozi'iji sastoji se u ugra2ivanju slivnika za odvodnjavanje povr*inske vode sa mosta prema projektu. <livnik mora imati oblik i dimenzije prema standardizovanom tipu ili prema 'rteima iz projekta. Nadzorni organ 5e utvrditi da li isporu+eni slivni'i u potpunosti odgovaraju tipu koji je predvi2en projektom0 kao i to da li su o*te5eni tokom manipula'ije pre ugra2ivanja. 3ornji donji delovi slivnika ne smeju imati pukotine niti *upljine u livu0 a re*etka slivnika mora pravilno da nalee u svoje lei*te 0 *to zna+i da ne sme da bude kriva0 uvijena ili po dimenzijama neusagla*ena sa lei*tem. !re+ke re*etke ne smeju biti napukle ili polomljene. Btvor za slivnik i odvodnu 'ev pret,odno se ostavlja u betonskoj plo+i0 tako da po obliku i dimenzijama mora da odgovara ?azonskom komadu i odvodnoj 'evi slivnika. !re postavljanja slivnika betonska povr*ina mora se premazati vru5im bitumenskim premazom . @koliko je otvor za montau ostavljen ve5i nego *to je potrebno za postavljanje slivnika0 me2uprostor se mora ispuniti plasti+nim sitnozrnim betonom ili plasti+nim 'ementnim malterom razmere 1-3. <pojni'e slivnika i plo+e obraditi trajno elasti+nim bitumenskim kitom. <livnik se moe i postaviti u oplatu pre betoniranja plo+e. <livnik se postavlja u svoje lei*te kao 'elina0 *to zna+i sa name*tenom re*etkom0 a zatim se instrumentom reguli*e njegova visina0 tako da re*etka lei u ravni plo+e i da ni na jednom svome delu ne *tr+i iznad povr*ine ili bude nia od nje. :r*i se probno kva*enje povr*ine da bise utvrdila e?ikasnost odvodnjavanja povr*ine. @koliko je slivnik razlog za nedovoljno oti'anje0 njegov poloaj mora se popraviti na pogodan na+in. Na mestu izlaska odvodne 'evi iz donje povr*ine betona 'ementni malter treba da se obradi konusno0 tako da uz 'ev slivnika bude vi*i0 nego na kontaktu sa betonom. Obraun i plaanje je po komadu ugradjenog slivnika0 uklju+uju5i sav materijal i rad.
3.1.%.%. "atita horizontalne hidroizola#ije !ornje ploe

)a*tita izola'ije je slojem sitnozrnog0 lakoarmiranog betona debljine d/5.0 'm. .aterijal za izvo2enje je - beton je klase :.I0 .8$0 i pletivo od gvozdene po'inkovane i'e0 debljine $.0 mm0 sa ok'ima $5.0G$5.0 mm. )a*tita se0 kao i ,idroizola'ija0 prepu*ta preko gornje ivi'e gornje plo+e za 10.0 'm ispod donje ivi'e plo+e u podunom prav'u i podie u projektovane ljebove parapeta u popre+nom prav'u0 prema detalju u projektu. )a*titni sloj se pro?ili*e da omogu5i slivanje vode. )a*titni sloj izola'ije izvodi se tako0 *to se najpre preko izola'ije nanese sloj 'ementnog maltera razmere 1-3. Iznad toga nanese se sloj sitnozrnog betona razmere 1-1.5-$.5 u debljini $.5 'm. !reko ovog sloja u vlanom stanju utisne se pletivo od gvozdene po'inkovane i'e. !reko toga nanosi se jo* jedan sloj od $.5 'm sitnozrnog betona istog kvaliteta. !ovr*iski sloj betona se obradi do glatke povr*ine mistrijama i ravnalom. @slovi koje beton mora da zadovolji dati su op*tim uslovima za beton. Na+in proizvodnje0 transporta0 ugra2ivanja i nege je de?inisan op*tim uslovima. )a*tita ,idroizola'ije se moe0 kao i sama ,idroizola'ija0 ve5im delom uraditi pred,odno0 direktno na plo+i0 u sklopu izrade montanog elementa0 a na li'u mesta samo za*tititi spoj montani, elemenata. Obraun i plaanje je po m$ za*ti5ene povr*ine0 uklju+uju5i opremu0 materijal i rad
3.1.%.". &idroizola#ije !ornje ploe propusta

6orizontalna ,idroizola'ija je od jednog ,ladnog premaza bitulitom0 i dva premaza vru5im bitumenom sa jednim slojem trake izme2u. Izola'ija je debljine 1.0 'm0 i prepu*ta se preko gornje ivi'e gornje plo+e za 10.0 'm ispod donje ivi'e plo+e u podunom prav'u i podie u projektovane ljebove parapeta u popre+nom prav'u 0 prema detalju u projektu. Dad po ovoj pozi'iji sastoji se u izradi bitumenske lepljene ,idroizola'ije preko kolovozne plo+e tj. preko sloja za pad. .aterijal za izvo2enje je - bitumen tipa 45 ili %0 prema <D!< @..3.010 i bitumenska traka sa ulo*kom od staklene tkanine <D!< @..3.$34. 8etonska plo+a mora biti suva +ista0 ravna bez prisustva nevezani, delova. Na ovu povr*inu nanosi se osnovni premaz po ,ladnom postupku u koli+ini od $00.0 do $50.0 gr(m $. Bvaj sloj treba da bude u skladu sa <D!< @..3.$40. !remaz se nanosi u ,ladnom stanju sirkovom +etkom0 ili prskanjem0 *to je bolji postupak.
$"
Na ovakvu povr*inu nanosi se sloj vru5eg bitumena debeo 10.0 - $0.0 mm. 1a+ka razmek*avanja treba da bude 45 do "0NI0 zavisno od godi*njeg doba. !reko ovog sloja nanosi se bitumenska traka. 8itumenska traka se nastavlja zavarivanjem spe'ijalnim KpeglamaK. )a*titni sloj izola'ije izvodi se kako je dato u 3.1.%.%. 6idroizola'ija se0 kao i sloj za pad i njena za*tita0 rade pred,odno0 direktno na plo+i0 u sklopu izrade montanog elementa i kao ve5 gotove se montiraju zajedno sa njom . 6idroizola'ija se mora ostaviti da viri sa plo+e u dovoljnoj duini u popre+nom prav'u i njome direktno na li'u mesta za*tititi spoj montani, elemenata plo+e. Obraun i plaanje je po m$ ,idroizolovane povr*ine0 uklju+uju5i opremu0 materijal i rad
3.1.%. . &idroizola#ija krilnih zidova

Bva pozi'ija obu,vata izradu vertikalne ,idroizola'ije spolja*nji, strana zidova otvorenog rama = krila > i svi, povr*ina potporni, zidova = kosi, i upravni, > koje su u kontaktu sa zemljom0 kao i unutra*njeg dela donje plo+e i zidova do $0.0 'm iznad obloge dna. Izvodi se od jednog ,ladnog premaza bitulitom i jednog premaza vru5im bitumenom. )a*ti5uju se betonske povr*ine koje su u kontaktu sa zemljom i koje 5e do5i u neposredan dodir sa pro'ednom vodom iz tla. !remaz se vr*i bitumenom tip 45 ili %0 prema <D!< @..3.010. !ovr*ine koje 5e do5i u dodir sa izvedenim nasipom premazuju se vru5im bitumenom. !re premazivanja potrebno je pregledati povr*inu betona0 odstraniti sve izljuskane i nestabilne delove0 obnoviti beton na tim mestima 'ementnim malterom i sa+ekati da ovaj vee izgubi vlagu. !ovr*ina mora da bude +ista i suva . !remaz se vr*i bitumenom zagrejanim do radne temperature0 pri spoljnoj temperaturi iznad 10N I0 preko beotna najnie temperature iznad 15N I0 u debljini od oko $.0 mm i sa utro*kom oko 3.0 kg(m $ . !re nano*enja premaza na spolja*njim povr*inama krila 0 potrebno je na betonu ozna+iti grani'u do koje 5e se premazivati0 tako da grani'a bude za $0 'm nia od linije kontakta nasipa terena i betona. .aterijal se nanosi pogodnim alatom. Cventualne pukotine popraviti vru5im bitumenom ili emulzijom pre ugra2ivanja nasipa odnosno zatrpavanja krila. Obraun i plaanje je po m$ ,idroizolovane povr*ine0 uklju+uju5i opremu0 materijal i rad
3.1.%.#. "alivanje otvora eksmalom

Dad na ovoj pozi'iji sastoji se u zalivanju ostavljeni, otvora u postoje5im zidovima propusta za vezu ankerima sa novoprojektovanom gornjom plo+om propusta . !re postavljanja ankera 0 vr*i se ispiranje otvora ili produvavanje vazdu,om pod pritiskom a nakon postavljanja0 otvori se injektiraju eksmalom. Injektiranje se vr*i pod pritiskom i traje dok injek'iona masa ne do2e do izlaza iz otvora. Obraun i plaanje je po m1 injektiranja0 sa utro*'ima materijala0 transporta i radne snage. 9rmatura se pla5a posebno.
3.1.%.10.
8iveni as9alt
Dad po ovoj pozi'iji podrazumeva izradu sloja livenog as?alta debljine $.0 'm na pe*a+kim stazama0 od me*avine karbonatnog kamenog bra*na0 kamene sitnei veli+ine zrna do 4.0 mm i bitumena tip 45 kao veziva. .e*avina livenog as?alta sme da ima upijanje vode maG 1 M . )a osnovne materijale kao i za as?altnu me*avinu0 za proizvodnju i ugra2ivanje vae sve odredbe te,ni+ki, uslova za as?alte i kolovoze kao i standarda <D!< @.C4.0$0 i <D!< 8.83.045. Obraun i plaanje je po m$ as?alta ugra2enog u punoj projektovanoj debljini i povr*ini0 uklju+uju5i opremu0 materijal i rad na izradi0 transportu i ugra2ivanju as?alta.
3.1.%.11.
zrada i zatvaranje spojni#a na as9altu uz ivinjake i ven#e na peakim stazama.
Dad po ovoj pozi'iji sastoji se u izradi poduni, spojni'a uz ivi+njake sa gornje i donje strane0 kao i uz vena' pe*a+ke staze0 odnosno uz dilata'ione sprave0 i nji,ovom zatvaranju trajno elasti+nim bitumenskim gitom0 *to podrazumeva obezbe2enje svi, opera'ija u vezi sa izradom spojni'a0 nabavkom0 transportom i ugra2ivanjem materijala za ispunu. !rilikom izrade zavr*nog sloja as?alta na kolovozu postavljaju se letve od tvrdog drveta *irine 1.5 'm i visine kao zavr*ni sloj0 a uz ivi+njak sa gornje strane i uz vena' letve od istog materijala *irine 1 'm i visine jednake ukupnoj debljini as?alta na pe*a+koj stazi. Fetve ostaju na svom mestu tokom as?altiranja i uklanjaju se po*to se as?alt o,ladi na temperaturu za ugra2ivanje gita prema uputstvu proizvo2a+a gita. !o va2enju letvi kontaktne povr*ine premazuju se prajmerom i zatim ispunjavaju gitom0 sve prema uputstvu proizvo2a+a gita. !re nano*enja prajmera spojni'a se mora o+istiti od svi, strani, tela i osu*iti vazdu,om pod pritiskom. @gra2ivanje gita sledi neposredno posle prajmera. Izvo2a+ je duan da pribavi od proizvo2a+a ateste za materijal koji namerava da upotrebi0 kao i uputstva za rad na pripremi i ugra2ivanju tog materijala i da i, blagovremeno preda Nadzornom organu na uvid i saglasnost. Nadzorni organ je duan da za,teva od izvo2a+a ove dokumente kao i nji,ovu doslednu primenu.
Nadzorni organ 5e odba'iti svaki predlog koji smatra neodgovaraju5im osnovnoj nameni0 a to je zaptivanje spojni'e i omogu5avanje skupljanja as?alta bez otvaranja pukotina. !ri tome git mora biti otporan na +upanje gita i druga o*te5enja od saobra5aja. !otpuno zavr*ena spojni'a po visini ne sme odstupati od okolne povr*ine. Obraun i plaanje je po m1 potpuno zavr*ene spojni'e. 3.1.$.12. 3!radnja plastinih #evi
Dad po ovoj pozi'iji sastoji se u ugra2ivanju plasti+ni, 'evi 0100 u lei*ne grede stubova za postavljanje ankera za vezu lei*ne grede tj. stuba i kolovozne plo+e0 kako je to dato projektom0 *to podrazumeva obezbe2enje materijala transporta i radne snage i izvr*enje svi, opera'ija montae0 ?iksiranja i osiguranja prolaznosti 'evi. !lasti+ne 'evi moraju biti od kvalitetne plastike0 bez me,ani+ki, o*te5enja =pukotine0 odlamanje ivi'a>. .aterijal od koga je 'ev izra2ena treba da bude neosetljiv na sastojke 'ementa i agresivne materije. Avalitet 'evi dokazuje se atestom proIzvo2a+a koji se podnosi Nadzornom organu na odobrenje. Ievi se polau u projektovani poloaj i ?iksiraju tako da se izbegne nji,ovo KisplivavanjeK pri ugra2ivanju betona. Obraun i plaanje je po m1 ugra2eni, 'evi0 uklju+uju5i sav materijal0 opremu i rad na nabav'i0 transportu i ugra2ivanju 'evi.
3.1.%.13.
spitivanje mostova
!o zavr*etku izvodjenja radova0 a pre po+etka kori*5enja konstruk'ije vr*i se ispitivanje konstruk'ije pod uti'ajem probnog optere5enja - stati+kog i dinami+kog. Ispitivanje se vr*i na osnovu K!rograma ispitivanjaK0 u +ijem sastavljanju u+estvuje i projektant0 izra2enog najmanje 30 dana pre nego *to je usvojenim &inami+kim planom predvi2eno ispitivanje mosta. Bvo ispitivanje se vr*i u svemu u skladu sa odredbama pravilnika za standardno ispitivanje mostova <D!< @..1.04%-1# 4. Obraun i plaanje je pau*alno.
3.1.%.14.
zrada i u!ra:ivanje ploe sa !odinom iz!radnje mosta
Dad po ovoj pozi'iji sastoji se u izradi i ugra2ivanju plo+e sa godinom izgradnje mosta0 *to podrazumeva obezbe2enje svi, ure2aja i opreme0 materijala i radne snage potrebni, za izradu i ugra2ivanje plo+e. .aterijal od koga se plo+a izra2uje je mesing. !lo+a je pravougaona0 dimenzija $10G300 mm0 debljine 4 mm. &imenzije po potrebi mogu biti i 4$0G%00 mm sa debljinom % mm. Na plo+u se upisuje slede5e-
R R R
godina izgradnje mosta =na primer $00#-$010> naziv izvo2a+a =u obliku- Izvo2a+- ...naziv...> naziv projektne organiza'ije =!rojektant- ...naziv... >
!rimeni5e se velika *tampana slova. @z nazive izvo2a+ke i projektne organiza'ije moe se uneti i amblem. B primenjenom pismu =5irili'a - latini'a> kao i o veli+ini i obliku slova odlu+i5e Naru+ila' po dobijanju na'rta plo+e koji predlae izvo2a+. !lo+a se postavlja na vidnom0 ali ne previ*e izloenom mestu. !lo+a mora biti ravna i glatka na strani kojom nalee na konstruk'iju. :idna povr*ina moe biti na pogodan na+in obra2ena. @ uglovima plo+e izvode se ru0e4 mm. !lo+a se pri+vr*5uje na beton0 odnosno +elik0 pomo5u zavrtnjeva sa pre+nikom vrata 01$ mm2eran od standardnog +elika za zavrtnje. 3lave zavrtnjeva treba obraditi tako da se vi*e ne mogu odvrnuti bez posebnog alata. Obraun i plaanje je pau*alno. 3.1.$.16. 2ostavljanje !umeno! valjka :eze dva montana elemanta izvode se postavljanje punog gumenog valjka 030 po 'elom obimu na spoju montani, elemenata0 prema detalju iz plana oplate0 a popunjavanje spojni'a izme2u montani, elemenata radi se trajno elasti+nim kitom0 i to ispred i iza gumenog valjka tj. i sa spolja*nje i sa unutra*nje strane elemenata. <pojni'e moraju biti paljivo obra2ene0 naro+ito kod objekata koji slue za protok vode. Obraun i plaanje je po m1 montiranog gumenog valjka i obra2ene spojni'e sa svim utro*'ima materijala0 transporta i radne snage.
$#
3.1.$.1$. Obla!anje kamenom Bblaganje ulaza i izlaza propusta0 prema detalju0 vr*i se sloenim kamenom utopljenim u beton .8 15 Avalitet kamena dokazuje se ispitivanjem prema <D!< 8.80.001 !rorodni agregat i kamen i uzimanje uzorka <D!< 8.8 .001 Ispitivanje postojanosti prirodnog kamena na mrazu <D!< 8.8 .010 Bdre2ivanje vode koju upija prirodni kamen <D!< 8.8 .01$ Ispitivanje +vrsto5e na pritisak prirodnog kamena <D!< 8.8 .013 Ispitivanje postojanosti prirodnog kamena pod uti'ajem atmos?erilija Obraun i plaanje je po m3 obloge sa svim utro*'ima materijala0 transporta i radne snage .
30
4. RADOVI VISOKO;RADNJE 8AR<ITEKTONSKI OBJEKTI9
31
4.1.
AR<ITEKTONSKI RADOVI
4.1.1. Op="i &s'o(i z! ze)'j!ne r!do(e n! !r#i"e%"ons%i) obje%"i)! !re po+etka zemljani, radova izvo2a+ je duan da zemlji*te na kome se postavlja objekat0 o+isti od korova0 drve5a0 *iblja i sl. a zatim0 u prisustvu &irektora projekta obelei objekat. )atim je potrebno zapisni+ki ustanoviti ta+nu visinsku kotu terena ako je isti ravan ili snimiti popre+ne i uzdune pro?ile. Bvi po+etni poda'i upisuju se u gra2evinski dnevnik0 a kroz gra2evinsku knjigu na bazi nji, vr*i se ta+an obra+un zemljani, radova. <vi ovi radovi ura+unati su u 'enu iz predra+unske-ugovorene vrednosti i ne5e se posebno priznavati. skop zemlje Iskop zemlje obu,vata spoljne ivi'e temeljni, stopa0 i ne sme biti ve5i od nji,0 pa se bez obzira na kategoriju zemlje0 vr*i potkopavanje temeljni, jama za stope. Iskop i nasipanje vr*iti po planu. Aopanje za stope mora biti pravilno0 sa potpuno vertikalnim stranama i potpuno ,orizontalnim dnom temeljne jame0 s tim *to se do dubine stope temelja iskop vr*i neposredno pred betoniranje0 kako se dno ne bi usled ki*a ili sun'a raskvasilo0 odnosno prosu*ilo. Aategorija zemlje utvr2uje se0 odnosno potvr2uje0 konstatovanjem u gra2evinskom dnevniku. @ slu+aju kada postoji 3eote,ni+ki elaborat0 izvo2a+ je duan da postupi u svemu po 3eote,ni+kom elaboratu. Bsiguranje i razupiranje bo+ni, strana iskopa0 kao i osiguranje susedni, objekata vr*i se prema prirodi zemlji*ta0 odnosno poloaju susedni, objekata0 a sav rad vezan za ove aktivnosti predvideti kroz 'enu ko*tanja iskopa0 jer se ne5e posebno pla5ati. <vaku *tetu nastalu krivi'om Izvo2a+a usled nestru+nog0 neblagovremenog ili nesolidnog rada0 ugroavanje zbog nepodupiranja ili iz bilo koji, drugi, razloga0 duan je0 da o svom tro*ku otkloni i dovede u ispravno stanje0 sam Izvo2a+. Iskop ve5e dubine od one koja je projektom predvi2ena nije dozvoljen. 9ko krivi'om Izvo2a+a do toga ipak do2e0 isti je duan da svojim materijalom i radom0 izravna dno temeljne jame0 do projektovane kote i to nearmiranim betonom. Iskopanu zemlju0 upotrebiti jednim delom0 za planiranje oko zgrade0 a ostatak-,umus odneti na deo gde se predvi2a za*titni-zeleni pojas0 a sve u dogovoru sa Nadzornim organom. Iskopana zemlja ne sme se uptorebiti za nasipanje ispod objekta0 ukoliko ne zadovoljava uslove iz geote,ni+kog elaborata. Irpljenje podzemne vode0 kao i rad pod vodom0 obu,vati5e se i platiti posebnim pozi'ijama. .e2utim0 'rpljenje atmos?erske vode ne pla5a se posebno0 ve5 je to stvar Izvo2a+a. 9ko je kod rada u vodi dotok mali0 'rpljenje se vr*i ru+no0 sudovima ili ru+nim pumpama. Aod ve5i, dotoka 'rpljenje se vr*i motornim pumpama. 9li ukoliko je dotok naro+ito velik i za,teva upotrebu posebni, pumpi0 *to pove5ava tro*kove0 a slu+aj nije u predmeru od strane !rojektanta tako de?inisan0 takvi pove5ani tro*kovi se posebno obra+unavjau po stvarnom ostvarenom pove5anju0 a prema zemlji*-nim odredbama. 9ko se prilikom iskopa pokae da su obi+na podupiranja nedovoljna i da se mora primeniti spe'ijalno =oplata od talpi i zagat>0 ovo se konstatuje zajedno sa Nadzornim organom0 i posebno obra+unava0 prema odgovaraju5im normama. Izrada stopa ne sme se zapo+eti dok se kroz gra2evinski dnevnik ne izvr*i prijem temeljni, jama i ti poda'i ne unesu u gra2evinsku knjigu0 kao baza za obra+un iskopa. !o izvr*enom iskopu temelja0 u gra2evinski dnevnik unosi sekota temelja0 eventualna kota podzemne vode0 vrsta i stanje materijala0 na+in razupiranja i nosivost zemlji*ta ispod delova zgrade koji ja+e optere5uju podlogu =temeljni stubovi>. Aontrola nosivosti tla radi se prema postoje5im propisiima. @koliko je nosivost razli+ita od predvi2ene0 Izvo2a+ je duan da o tome odma, obavesti &irektora projekta. )asipanje zemlje Nasipanje zemljom ispod stopa temelja i izme2u zidova raditi u slojevima i u sastavu kako je to predvi2eno 3eote,ni+kim elaboratom. )emlju nasutu ispod temelja i zme2u zidova treba dobro nabiti. !re nasipanja ispod temelja i izme2u zidova0 sa terena skinuti ,umus0 *to se0 ukoliko je ve5 izvr*eno0 ne obra+unava ovom pozi'ijom. )emlja mora biti +ista i zdrava. 6umus se za ovaj posao ne sme upotrebiti Obraun i plaanje je u m3 izvr*enog iskopa0 nasip prema kubaturi nasipa0 utovar0 odvoz i skladi*tenje na deponiju prema kubaturi iskopa0 bez dodatka na rastresitost. 9ko se prilikom iskopa nai2e na nepredvi2ene prepreke =stope temlja0 kanaliza'ione 'evi i sl.> *to izaziva dodatne radove0 radove snimiti0 konstatovati u gra2evinskom dnevniku i posebno platiti0 uz pret,odni dogovor sa Nadzorni organom. @koliko se prilikom iskopa nai2e na vrednosne iskopine0 obavezno obavestiti Nadzornog organa0 kako se ne bi uni*tile0 ve5 predale nadlenom organu.
3$
4.1./. Op="i &s'o(i z! be"ons%e i !r)ir!no.be"ons%e r!do(e n! !r#i"e%"ons%i) obje%"i)! <vi betonski i armirano-betonski radovi moraju se izvesti u svemu prema !ravilniku o te,ni+kim merama uslovima za beton i armirani beton i prema 1e,ni+kim uslovima za izvr*enje radova od betona armiranog betona. @potrebljeni materijal mora da odgovara te,ni+kim uslovima iznetim u ovim propisima <D!< standardima-
za 'ement8.I1.0100 <D!< CN: 1#"-1-1##" i <D!< CN 1#%-"-1##5 za armaturu<D!< CN 100$5-$0030 I.83.0$10 I.A%.0$0 i I.A%.0$1 za vodu- @..1.014 za tesarske radove =oplata0 skele i okruglo te,ni+ko drvo>- &.81.0$4 i &.81.0$5 za tesano +etinarsko drvo- &.8".0$0 za rezano +etinarsko drvo&.I1.040 i &.I1.041
)a svaku pozi'iju0 u projektu je ozna+ena marka betona0 i toga se Izvo2a+ mora u potpunosti pridravati. 1raena marka betona dokazuje se uzimanjem probni, tela i ispitivanjem kod )avoda za ispititivanje gra2evinskog materijala. !robne ko'ke uzimaju se u prisustvu &irektora projekta. 1ro*kove snosi Izvo2a+. 9ko se vr*e probna optere5enja konstruk'ije zato *to nije postignuta traena marka betona0 tro*kove snosi Izvo2a+0 bez obzira kakve 5e rezultate ispitivanja dati. 9ko se probna optere5enja vr*e na za,tev Naru+io'a i ako su rezultati ispitivanja probni, ko'ki bili zadovoljavaju5i - pozitivni0 tro*kove snosi Naru+ila'0 a samo u slu+aju ako su rezultati negativni0 tro*kove probni, optere5enja snosi Izvo2a+. @koliko se dogodi da se na nekim radovima izvede beton nie marke od stati+kog prora+una0 a to ne *teti stabilnosti objekta0 ovako izvedeni radovi ne moraju se ru*iti0 ve5 5e se nji,ova 'ena umanjiti propor'ionalno umanjenju marke betona. @gra2ivanje i me*anje betona po pravilu se vr*i me,ani+kim putem. Izvo2a+ je duan da podnese dokaze o kvalitetu materijala i to za 'ement0 vodu i agregate. Aameni agregat mora biti +ist0 bez organski, primesa i mulja =dozvoljeno $M teine>. @ slu+aju ve5e muljevitosti agregat se mora prati. )a marke betona od 15 moe se upotrebiti prirodna me*avina agregata0 a za vi*e potrebno je granuliranje odnosno doziranje agregata0 *to ulazi u 'enu jedini+ne mere. )a izradu konstruk'ija u natur betonu oplata mora biti glatka ili pro?ilisana prema detalju i opisu u projektu0 dobro namazana pre betoniranja0 kako pri skidanju ne bi do*lo do o*te5enja povr*ina i uglova. Avalitet betona0 rad i previbriranje moraju biti prvoklasni kako bi povr*ine gotovi, betonski, elemenata bile glatke0 pune0 bez gnezda. <kidanje oplate vr*iti paljivo da se elementi ne bi o*tetili. 8oja povr*ine natur betona mora biti ujedna+ena. 8etoniranje ne sme po+eti pre nego *to Nadzorni organ pregleda i primi armaturu. @ toku betoniranja ne sme se gaziti preko armature0 niti se armatura sme pomerati sipanjem betona u oplatu. !rekidanje betoniranja vr*iti na mestima gde propisi dozvoljavaju0 a nastavljanje vr*iti posle +i*5enja i orapavljenja nastavka. !lombiranje i pa+okiranje o*te5eni, mesta obavezno je0 posle saglasnosti &irektora projekta0 i ne pla5a se posebno. Izrada betona vr*i se ma*inskim putem. 9rmatura mora da bude sa svi, strana obavijena betonom0 koji mora da ispuni sve me2uprostore izme2u gvo2a i oplate. !ri betoniranju kontrolisati stabilnost skele0 oplate i podupira+a. !osebnu panju obratiti na pravilnu granula'iju *ljunka u betonu u pojedinim konstruktivnim delovima objekata. 1ako2e se mora spre+iti i segrega'ija betona0 i to upotrebom levka na dubinama ve5im od jednog metra0 ili ponovnim me*anjem mase. Cventualna gnezda u betonu popunjava0 odnosno malteri*e Izvo2a+ po odobrenju &irektora projekta0 bez prava na naknadu. Nearmirani beton sabija se u slojevima od po 15 'm0 a armirani se mora sabijati vibratorom0 sabija+ima i ku'anjem po oplati. !ri izradi stopa temelja0 ukoliko se pojavi podzemna voda0 ispitivanjem se mora utvrditi da li sadri sastoje *kodljive za beton. <vi izliveni delovi betonske konstruk'ije moraju biti pre'izno izra2eni prema detaljima u projektu. Nega betona posle zavr*enog betoniranja =najmanje sedam dana polivanja0 za*tita od sun'a> ne pla5a se posebno. Obraun i plaanje je po m3 za radove na izradi temelja sama'a0 sa potrebnom oplatom0 i po m 1 za radove na zalivanju nearmiranim betonom oko poklopa'a *a,tova. @ 'enu ulazi- oplata za beton0 preme*tanje pokretni, skela0 postavljanje i skidanje nepokretni, skela0 postavljanje i skidanje oplate0 za*tita i kva*enje betona0 'rpljenje vode =pri priti'aju do 30litara na minut>0 nabavka potrebni, dizali'a i instala'ija0 alata0 transportni, sredstava0 materijala0 radne snage0 tro*kovi prevoza0 odravanja0 upotrebe alata i svi, me,-ani+ki, ure2aja za vreme rada0 kao i tro*kovi nji,ovog uklanjanja po zavr*etku rada. Aroz 'enu je obra+unato i *temovanje otvora i *li'eva za instala'ije osvetljenja0 vodovoda0 kanaliza'ije0 parnog grejanja i sl. Bbzi2ivanje odnosno rabi'iranje *li'eva za instala'ije spada u obavezu Izvo2a+a i ne pla5a se posebno. Iene po pozi'ijama obu,vataju po jedini'i mere potpuno gotov posao0 izuzev 'ene za izradu armiranog i prednapregnutog betona0 gde armatura i kablovi ulaze u 'enu betona. )apomena(
33
3 sluaju izmene statiko! prorauna usled promenjenih uslova optereenja i sl- zvo:a je duan da izvede radove prema takvom statikom raunu i detaljima- bez prava na poveanje jedinine #ene. Obraun e se vriti prema stvarno izvrenim koliinama i #enama iz po!odbeno! predrauna. Materijal za oplatu nabavlja zvo:a- i on posle korienja ostaje u nje!ovoj svojini. 4od ponovne upotrebe- materijal treba oistiti od betona- prljavtine i sl. 2re betoniranja oplatu doboro nakvasiti. Oplata- podupirai i skele ne plaaju se posebno- ne!o ulaze u jedinanu #enu betoniranja.
34

Propusti 1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Propusti 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

4. INENJERSKI OBJEKTI 4.1.

1%#0.00 %30.00 #" .00 #55.00 14$0.00 #35.00

15 .00 1"$.00 1%#.50 $3".00 1 0.00

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

1$0.00 #".00 #0.00 $50.00 45.00

1%0.00 m3 $00.00 1%3.00 1%3.00 150.00

35.50 13.00 $1.50 $1.50 14.50 $0.00 3$$.00 133.00

#%.00 #%.00 3.00

350.00 % .00 $$$.50 $$$.50 14".50 $0 .00

53.00 33.00 13 .50

#4.00 110.50 110.50 135.50 110.50

%3.00 %3.00 5 .00

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

%5.00 3%.00 3%.00 13 .50 3%.00

%1.00 4 .00 4 .00 #0.00 4 .00

1%.00 11.50 11.50 11.50 $.50 $.50 $.50 3.00 $.50

3.1.4.". 3.1.4. 3.1.5.$. 3.1.4.5. 3.1.4.

1.00 1.00 1.00 1.00

5"0.50 113.00 #3.50 #3.50

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

115.00 #5.50 #5.50 14 .00 #5.50

1 %.00 03.00 11%.00 #%.00 #%.00 14 .00 #%.00

#30.00 4 0.00 "10.00 "10.00 ""0.00 "00.00

".50 %.00 5.50 5.50 5.50

4.1.4.13. 4.1.4.14. 4.1.4.15.

1.4.1.4. 3.1.%.10. 3.1.%.11.

5%".50 1 $.50 40$.00

110.00 11.00 1 .50 1 .50 $0.00 14.50 pau*alno

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

4.1.1. 4.1./. 4.1.5. 4.1.4.

PODVONJACI6 NADVONJACI I PROP2STI Pripre)ni r!do(i

3.1.1.2. Ruenje postojeeih objekata

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

R!do(i n! %o'ose%& i :ornje) s"roj&

*e)'j!ni r!do(i i kate!orije

3.1.3.1. skop zemljano! materijala

3.1.3.$. "atrpavanje izvedene konstruk#ije

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

zrada ljunano! klina

zrada zatitno! sloja ljunano! klina

zrada tampon sloja

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

Ispitivanje prirodnog agregata po <D!<-u-

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

+ransport svee! betona do mesta u!radjivanja

2ripreme za u!radjivanje betona

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

Jinalne betonske povr*ine moraju odgovarati slede5im uslovima-

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

3.1.4.1. Mravi beton ispod temelja

3.1.4.$. 0rpljenje vode

3.1.4.3. .loj za pad !ornje ploe

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in

1& za izvo2enje gra2evinski, radova na rekonstruk'iji i moderniza'iji deoni'e 3ilje-4uprija-!ara5in