Pavlovi M.

REVIEW ARTICLE REVIJSKI RAD UDK159.923:316.6]:616.8

SOCIAL COGNITION THE BRAIN, THE INDIVIDUAL AND SOCIETY* SOCIJALNA KOGNICIJA MOZAK, POJEDINAC I DRUTVO*
Dragan M. Pavlovi1

Abstract: During the evolution of mankind and society, interpersonal relationships constantly become more complicated, multiple relationships are being created and social hierarchy develops. These functions found their place in the brain and are known as social cognition. Social cognition involves processing of social information in the appropriate brain structures and their application in real situations and in hypothetical considerations. Representation of social objects in the brain is called the scheme and represents some of the aspects of the world. Schemes of social structures are organized inassociative networks.Prefrontal, orbitofrontal, mesolimbic and anterior and posterior lateral temporal areas are involved in this complex area of cognition. Social cognition involves a complex range of skills, among others Theory of mind, the ability to see the situation from the other persons perspective. Dorsolateral frontal cortex is involved in executive functions, including abstract thinking, problem solving and reasoning, the orbitofrontal cortex mediates emotional perception and emotional interpersonal processes, and mesial cortex mediates Theory of mind, emotional regulation, processing of emotions, and motivation. Knowledge of these processes de norma and in pathology may help in better understanding of social problems and individual problems in social relations and the is the subject Keywords: Social cognition; the brain; mirror neurons system; anterior cingular cortex; spindle neurons;Theory of mind. Saetak: U toku evolucije ljudskog roda i drutva permanentno se usloavaju interpersonalne relacije, stvaraju viestruki odnosi i razvija drutvena hijerarhija. Ove funkcije su nale svoje mesto u mozgu i nazivaju se socijalna kognicija. Socijalna kognicija podrazumeva obradu socijalnih informacija u odgovarajuim modanim strukturama i njihovu primenu u konkretnim situacijama ali i u hipotetikim razmatranjima. Reprezentacija socijalnih objekata u mozgu se naziva shema i predstavlja neki od aspekata sveta. Sheme socijalnih objekata su organizovane u asocijativne mree. U ovoj sloenoj oblasti kognicije uestvuju prefrontalni, orbitofrontalni, mezolimbiki i prednji i zadnji lateralni temporalni areali. Socijalna kognicija obuhvata sloen spektar sposobnosti, a izmeu ostalih i Teoriju uma, sposobnost sagledavanja situacije iz ugla druge osobe. Dorzolateralna frontalna kora uestvuje u egzekutivnim funkcijama ukljuujui apstraktno miljenje, reavanje problema i rasuivanje, orbitofrontalna kora je ukljuena u emocionalnu percepciju i emocionalne meuljudske procese, a mezijalna kora posreduje Teoriju uma, regulaciju emocija i njihovu obradu i motivaciju. Poznavanje ovih procesa u normali i u patologiji moe da pomogne boljem sagledavanju i socijalnih problema kao i individualnih tekoa odnosa u drutvu te je

* Referat predvien za izlaganje na Simpozijumu Kulturoloki, medicinski, psiholoki, socioloki i politiki aspekti komunikacije, Sremski Karlovci, 20-21. 09. 2013. 1 Faculty for special education and rehabilitation, University of Belgrade, Belgrade, Serbia Correspondence to: Dragan M. Pavlovi, E mail: dpavlovic53@hotmail.com Received: March 15, 2013 Accepted: April 22, 2013 Financial disclosure: nothing to report

30

Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. Vol XXI No. 1-2, December 2013

Pavlovi M.

predmet izuavanja pre svega psihijatrije, neurologije, neuropsihologije, ali e svakako nai svoje mesto i u domenima antropologije, sociologije, politikologije i drugih grana. Kljune rei: socijalna kognicija; mozak; ogledalski sistemi; vretenasti neuroni; prednja cingularna kora; Teorija uma.

UVOD Kognicija je skup modanih aktivnosti kojima osobe razume svet oko sebe. Najee izuavane oblasti kognicije su panja, pamenje, egezekutivne funkcije, opaanje, praksija, govor.Socijalna kognicija podrazumeva obradu socijalnih informacija i njihovu primenu (Pavlovi, 2012). Strukture koje posreduju klasine kognitivne funkcije (neurokognicija) pokazuju u odnosu na socijalnu kogniciju dvostruku disocijaciju funkcija (Toti et al, 2011). Pojam socijalne kognicije potie iz socijalne psihologije sa prelaza sedme u osmu deceniju dvadestog veka (Toti et al, 2011). Osoba konstruie sopstvenu socijalnu stvarnost i postupa u skladu sa njom (Sperry, 1993). Socijalna kognicija ukljuuje i teoriju uma (theory of mind ToM), socijalnu percepciju, razumevanje emocija, moralna naela, empatiju i atribucioni stil (Cusi et al, 2012).Socijalna kognicija je multidimenzionalni konstrukt. Emocionalna pecepcija se zasniva na prepoznavanju izraza lica, nijansi glasa, prozodije i slino. Socijalna percepcija sagledava signale iz ponaanja drugih ljudi u socijalnom kontekstu i zasniva se na poznavanju drutvenih pravila ponaanja. ToM je sposobnost razumevanja mentalnih stanja drugih osoba koja su drugaija od sopstvenih. Atribucioni stil je tipian nain na koji osoba opisuje uzroke znaajnih ivotnih dogaaja. Jedan od kljunih momenata socijalne kognicije je opaanje socijalnih signala koje uimo od detinjstva (Frith, 2008). Opaanje moe da bude npr. izraz lica, sledi obrada informacije u socijalnom kontekstu, nae socijalne odluke (npr. poverenje) i potom socijalni odgovori u vidu mimike i drugo. Socijalni signali su veoma znaajni u postizanju naih ciljeva (Frith, 2008). Mi tako opaamo gde ljudi gledaju, gde se okuplja vie osoba ili kuda se

kreu. Takoe se koriste i signali drugih vrsta.Ovo je deo ireg sistema opaanja signala okoline.Tako se neivi predmeti opaaju kao pokretni i nepokretni i automatski interpretiraju u svetlu ciljeva i namera. Posmatrano sa druge strane, sve poinje hijerarhijom naih namera, procenom situacije i naom akcijom to izaziva nove stimuluse. Opaajui ta nas vodi blie ostvarenju cilja, a ta ne (signal greke), oblikuje nau dalju aktivnost. Ovaj sistem deluje i u odnosu na socijalne ciljeve tj. kada su u pitanju bar dve osobe sa zajednikim ciljem. Ove osobe treba da se dobro razumeju i da dele zajedniku panju to prerasta u trijadni odnos: dve osobe i zajedniki objekat. Socijalni ciljevi mogu da budu i kompetitivni kada jedna osoba pokuava da prevari drugu. Ogledalski sistemi ovde nekad moraju da budu prevazieni, odnosno da se vri neka druga radnja u ondosu na drugu osobu. Na primer, ukoliko dve osobe nose teak predmet, jedna ide unazad, a druga napred, to ukljuuje prefrontalne mehanizme odgovorne za go-nogo funkciju inhibicije nekorisnog imitiranja (Frith, 2008). Socijalni signali mogu da budu i svestni, najee u cilju poduavanja.Jedna osoba demonstrira radnju, dok je druga imitira. Tako majka prvo pogleda dete to je signal da e mu rei neto korisno, potom pokazuje objekat i tako dalje. Potom sledi instruisanje. Eksperimenti su pokazali da poduavanje nije efkasno ako mu nije prethodio vizuelni kontakt sa uiteljem (Frith, 2008). Takoe je znaajan signal ukazivanja i obraanje imenom. Procesi socijalne kognicije se odvijaju i bez prisustva spoljanjih stimulusa. U ovim situacijama osoba ima ima listu ciljeva i odreuje prioritete i strategije postizalja ciljeva u aktuelnom kontekstu, u odnosu na prethodno iskustvo. Ovo su zapravo procesi koji odgovaraju egzekutivnim funkcijama ili procesu koji je Lurija nazivao miljenje (Luria, 1976). 31

Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. Vol XXI, No. 1-2, December 2013

Pavlovi M.

Obino jedna osoba, u poetku ivota majka, ima privilegovan poloaj nekoga ijim se instrukcijama veruje.Dete prepoznaje ponaanja koja za cilj imaju poduavanje.Instruisanje predaje veliki broj znaajanih i manje znaajnih informacija o svetu.U ove procese je ukljuena i meta-kognicija, razmiljanje o sopstvenom razmiljanju.Upravo je predavanje znanja akumuliranih u kulturi jednog drutva osnov fascinantnog napretka ljudkse vrste, pri emu je modani aparat jo uvek isti kao i pre hiljada godina. Evolucija naih shvatanja i izuavanja socijalne kognicije je zapoela iz ugla posmatraa, dok je u poetku sama socijalna interakcija bila zapostavljenja (Pfeiffer et al, 2013). Smatra se da je aktivnost znaajno drugaija kada smo u interakciji sa drugom osobom nego ako smo samo posmatrai. Prva grupa istraivanja se esto naziva offlinesocijalna kognicija, a druga grupa online socijalna kognicija.Ovi aspekti se nazivaju jo i spektatorski nasuprot interakcionistikim vidovima socijalne kognicije. Pretpostavljaju se tri linije buduih istraivanja socijalne kognicije: 1. emocionalno vezivanje nasuprot razdvajanja, 2. posmatranja versus aktivno uestvovanje u menjanju okoline, 3. pojedinani agens i multipli agensi. Posebno su interesantni i biohemijski mehanizmi kao to je uloga oksitocina, a posebno je znaajan problem bolesti koje primarno imaju kao glavno ispoljavanje poremeaj socijalne kognicije kao to je autistiki spektar poremeaja. MODANE STRUKTURE KOJE POSREDUJU U SOCIJALNOJ KOGNICIJI Reprezentacija socijalnih objekata se naziva shema i predstavlja neki od aspekata sveta. Ove sheme su organizovane u asocijativne mree.U ovoj sloenoj oblasti uestvuju prefrontalni, orbitofrontalni, mezolimbiki i prednji i zadnji lateralni temporalni areali (Pavlovi, 2012).Ventromedijalni prefrontalni korteks, uestvuje u regulaciji emocija i proceni nagrade.Dorzolateralna prefrontalna kora uestvuje u egzekutivnim funkcijama ukljuujui apstraktno miljenje, reavanje problema, rasuivanje i kontrolu (Cusi et al, 2012). Orbitofrontalna kora je ukljuena u emocionalnu percepciju i emocionalne meuljudske procese ukljuujui i prepoznavanje faux-pas, a mezijalna kora posreduje Teoriju uma, regulaciju emocija i njihovu obradu i motivaciju (Pavlovi, 2012).Od 32

znaaja za socijalnu kogniciju je jo prednja cingularna kora koja vri nadgledanje i integrie informacije za motivaciju ponaanja. Takodje su vani i amigdala koja obrauje i procenjuje emocionalne stimuluse i ventralni strijatum koji posreduje emocionalne i motivacione aspekte ponaanja (Cusi et al, 2012). Temporoparijetalna raskrsnica je znaajna u zauzimanju perspektive i u sense of agency (oseaj svojevlasti) koje je subjektivna svest o tome da je sama osoba ta koja zapoinje, izvrava i kontrolie svoje voljne akcije. Temporalnai polovi su ukljueni u funkcije pamenja kao i ToM, opaanje emocionalnih izraza lica (gornji temporalni slkus) i empatiju. Ukljuenost pomenutih struktura u vie kognitivnih zadataka ukazuje na poznati efekat neuronske reciklae tipino pokazan u mehanizmima itanja i obade sloenih apstraktnih pojmova u okcipitotemporalnoj arei za oblike rei. Obrada emocionalnih izraza lica zavisi od sloenih neuralnih mehanizama u koji su ukljueni girus fusiformis i sulcus temporalis superior u opaanju izraza lica, amigdala, prednja insula, orbitofrontallna kora i ventralni strijatum u prepoznavanju emocija i produkciji emocionalnih odgovora. OGLEDALSKI SISTEMI Ogledalski (mirror) sistemi su modane oblasti koje su aktivne kada mi sami neto radimo ali isto i kada posmatramo kako neko drugi to isto radi (Frith, 2008). Ovi sistemi su uoeni za emocije, akcije i dodir. Oni se zasnivaju na prisustvu ogledalskih neurona (mirror neurons) koji reaguju na posmatranje ili sluanje neke aktivnosti. Ovi podaci se zatim integriu i postaju jedan od osnova motorne pripreme kojoj sledi odreeno ponaanja na osnovu nauenog iz prethodne epizode (Pavlovi, 2012). Na aktivnosti ovih neurona se zasniva i empatija odnosno teorija uma. Oblasti mozga u kojima se odvija ova aktivnost odgovaraju Brokinoj arei (area 44 po Brodmanu dorzalni deo, ventralni deo aktivan samo prilikom izvoenja imitirane aktivnosti) frontalnih renjeva (donji frontalni girus) i primaju informacije iz zadnje parijetalne kore i gornjeg temporalnog sulkusa. Pomenuti neuroni su aktivni kako tokom posmatranja nekog objekta, tue aktivnosti ali i sprovoenja sopstvenog ponaanja.

Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. Vol XXI No. 1-2, December 2013

Pavlovi M.

Socijalna kognicija ima pre svega zatitni karakter i omoguava nam anticipaciju opasnosti i njeno izbegavanje. Mozak reaguje na izraz lica gaenja druge osobe odgovarajuim ogledalskim sistemom. Automatski i mi oseamo gaenje i izbegavamo opasnost.Postoji i ogledalski sistem za strah. Posmatranje uplaene osobe izaziva subliminalno strah u posmatrau.Osim toga, postoje i sistemi za izbegavanje osoba koje deluju nepouzdano i koji ukljuuje amigdalu.I ova akcija je nesvesna, mada odabir lica koje deluju nepouzdano nije validan i verovatno je kulturoloki usvojen (Frith, 2008). Naeno je da socijalni odgovori odraavaju socijalne stimuluse drugih osoba. Tokom interakcije sa drugom osobom mi esto podraavamo pokrete uzajamno to je poznato kao kameleon efekat (Chartrand, Bargh, 1999). Ovo je nesvesna radnja koja dovodi do oseaja dobrog kontakta sa drugom osobom. Ovakav raport je mogue usvojiti i kao svesnu radnju u okviru Eriksonijanske hipnoze gde se ovakav postupak zove pacing i slui kao hipnotika indukcija. Ovo je jedan od osnovnih metoda psihoterapijskog pravca nazvanog neurolingvistiko programiranje (NLP) nastalog tokom sedamdesetih godina 20. veka (Bandler, Grinder, 1976), koji medjutim nije izdrao ozbiljne naune provere. Kameleon efekat ima i ire efekte odnosno deo je uenja o svetu uopte: ako doivljavamo nekog kao dobrog time poinjemo da doivljavamo i svet kao dobro mesto (Frith, 2008). Osveivanje ovog mehanizma moe da ima negativne posledice u smislu nepoverenja. PREDNJA CINGULARNA KORA I VRETENASTI NEURONI Posebna karakteristika PCK su veliki vretenasti neuroni (spindle neurons) (Nimchinsky, 1999). Vretenasti neuroni su naeni u sloju Vb modane kore, u Brodmann-ovim subareama 24a, 24b i 24c i ine medijalni zid gyrusa cinguli. Oni su bogati filamentima i prenose socijalno relevantne signale irom mozga. Organizovani su u grupe od po 3-6 elija. Vretenasti neuroni se nalaze jo samo u frontoinsularnoj kori.Njihove uloge su u reavanje tekih problema, socijalnim emocijama, moralu, miljenju, kompleksnim socijalnim mreama, ToM i brzim intuitivnim procenama, dok je sporije rasuivanje posredovano frontalnom i temporalnom korom.

Veliki gubitak vretenastih elija, i do 60%, je zabeleen kod osoba obolelih od Alchajmerove bolesti (Nimchinsky, 1995). Kod bolesnika od autizma, vretenasti neuroni se nalaze na pogrenom mestu. Ovo ukazuje na znaaj vretenastih neurona u socijalnim relacijama. Veoma je znaajno da vretenasti neuroni nastaju posle roenja i da je njihov dalji razvoj uslovljen okolnostima spoljne sredine.Preveliki stres oteuje ove neurone, a kvalitetna roditeljska nega ih umnoava (Allman et al, 2001). RAZVOJ SOCIJALNE KOGNICIJE Uenje posmatranjem ukljuuje imitacije akcija i imitiranje emocija to su automatski i implicitni mehanizmi (Frith, Frith, 2010). Takoe je za socijalne relacije vano znanje o drugima odnosno kojoj socijalnoj grupi pripadaju, kakva im je reputacija i slino, na emu se zasniva i procena poverenja. U toku normalnog razvoja se naui da se prate namere drugih, njihove elje i uverenja.Ove sposobnosti mogu da se otkriju ve kod dece u prvoj godini ivota. Pored ovih automatskih, implicitnih oblika uenja, postoji i eksplicitni meta-kognitivni proces posmatranja sebe i razmiljanja koji moe da preuzme kontrolu nad nesvesnim procesima u sluajevima neophodnosi delovanja u skladu sa dugoronim ciljevima. Uenje imitacijom bi se zasnivalo na direktnom poklapanju posmatrane akcije i unutranje motorne reprezentacije te akcije (Iacoboni et al, 1999). Gornji temporalni sulkus bi prema jednoj teoriji davao vizuelni opis posmatrane akcije, zadnja parijetalna kora somatosenzornu informaciju, a area 44 bi formulisala cilj i nameru da se imitira akcija. Tokom razvoja deca ue i ta je lepo tj.prihvatljivo i ta je runo tj. neprihvatljivo. Dete u nepoznatoj situaciji posmatra lice roditelja odnosno da li se oni osmehuju ili se namrgode to e odrediti odnos deteta prema predmetu, osobi ili situaciji. Verovatno da su neke reakcije, kao na primer na zmiju ve zakodirane da se bre naue nego druge. Dete prvo ui od majke ali sa dve godine ve i od stranih osoba (Frith, 2008). U poetku mala deca reaguju kao da je izraz druge osobe vezan za objekat, ali sa 18 meseci poinju da razlikuju da li je izraz vezan za objekat ili sa samu osobu (npr. 33

Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. Vol XXI, No. 1-2, December 2013

Pavlovi M.

nerealan strah kod fobine osobe). Takoe se rano razvija sposbnost procene gde je usmeren majin pogled. Dete ve sa 10 meseci prati kako druge osobe usmeravaju pogled (Birmingham, Kingstone, 2009). Ovo je od znaaja jer se pretpostavlja da je neto u ta drugi gledaju znaajno i za nas. Postoji i proces uenja korisnosti neke osobe na osnovu njenog ponaanja. SOCIJALNA PANJA U socijalnoj panji mi smo zapravo zainteresovani i posmatramo gde druge osobe usmeravaju svoju panju.Pravac panje drugih moemo da naslutimo iz pravca u kome gledaju, poloaja glave, tela i gestova.Najjai stimulus upravljanja panje u socijalnim okolnostima je pravac u kome neka osoba koju posmatramo gleda (Birmingham, Kingstone, 2009).Ovo je omogueno injenicom lako uoljivog kontrasta bele sklere i tamne duice. Pogled se koristi za modulaciju razliitih socijalnih interakcija.Tako se pogledom namee socijalna dominacija i drugo. Mozak je specijalizovan za posmatranje pravca tueg pogleda pri emu je kritina struktura oblast gornjeg temporalnog sulkusa.Ova area obrauje podatke za procenu kretanja, audiovizuelnu integraciju, opaanje lica i procenu smera u kome gledaju oi.U proceni pravca gledanja uestvuju jo i amigdala, fuziformni girus, parijetalna kora i medijalna prefrontalna kora. Drugi korak u socijalnoj panji je da mi sami usmerimo nau panju u istom pravcu kao i osoba koju posmatramo. TEORIJA UMA Jedna od vanih prefrontalnih funkcija je i Teorija uma (Theory of mind - ToM) (Brunet et al, 2003). Ona je znaajna za donoenje odluka sa socijalnim konsekvencama. Teorija uma je psiholoki konstrukt koji opisuje nau sposobnost da razumemo mentalno stanje drugih (uverenja, namere, elje), da razumemo i predvidimo njihovo ponaanje i da uvaavamo to kako se ovo razlikuje od naeg mentalnog stanja kao i da predvidimo njihovo ponaanje. Sposobnost teorije uma je neophodna za normalno socijalno funkcionisanje. Pandan ToM na emocionalnom planu je emocionalno razumevanje podrazumeva sposobnost jednke da otkrije emocionalno stanje druge os34

obe (Cusi et al, 2012). Ova dva procesa se stalno proimaju. Anatomska osnova ToM je posebna oblast medijalne prefrontalne kore (namere, elje, verovanja) (preteno desne hemisfere za vizuelne stimuluse), kao i oblast gornjeg temporalnog sulkusa koja obrauje eksplicitne informacije o ponaanju. Gornji temporalni sulkus integrie vizuelne informacije kako iz zadnje parijetalne oblasti koja prepoznaje poloaj objekata u prostoru, tako i iz donje temporalne oblasti koja prepoznaje objekte.Zadnja oblast opaa druge osobe (npr. pravac pogleda), a prednja generie pretpostavke o njihovim namerama.Bolesnici nemaju aktivaciju medijalnog frontalnog renja koja normalno postoji u ovim zadacima.Izvesne strukture su zajednike za Teoriju uma i egzekutivne funkcije iako su ovo zasebne neuropsiholoke funkcije i to je uglavnom dorzolateralna prefrontalna kora.Od znaaja su i oblasti odgovorne za pamenje kao to su zadnja cingularna kora i temporalni polovi (Cusi et al, 2012). Temporoparijetalna raskrsnica generie pretpostavke o uverenjima drugih osoba. Smatra se da su na elijskom nivou nosioci ToM ogledalski neuroni koji su aktivni kada neko vri odreenu radnju ali i kada neka druga osoba vri istu radnju. Ovo se meutim osporava.Protivnici ovog stava smatraju da su ogledalski neuroni samo u osnovi uenja prema modelu i tek prethodnik ToM. Poremeaj Teorije uma dovodi do problema u socijalnim relacijama, davanju adekvatne informacije, komentarisanju konverzacije, organizaciji misli i rezultuje loim vetinama komunikacije. Ovakve osobe imaju tekou da se stave u tu poloaj, da predvide ishode i otkriju tue namere. Bolesnici od shizofrenije imaju tekoe u komunikaciji i sumanute ideje kontrole usled poremeaja sposobnosti teorije uma. Problemi ovog tipa su prisutni i kod osoba sa autizmom kao i u Aspergerovom sindromu. TESTOVI TEORIJE UMA Testovi koji mere Teoriju uma su na primer zadatak Oi u kome ispitanik treba da proceni neija oseanja prema izgledu na fotografijama oiju. Drugi slian zadatak je Prie u kojima ispitan-

Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. Vol XXI No. 1-2, December 2013

Pavlovi M.

ik treba da odgovori zato se neka osoba iz prie ponaala na specifian nain. Takoe se koriste testovi stripa u kojima su date npr. tri slike, a etvrtu, koja je logian nastavak prethodne tri ispitanik treba da izabare od tri ponuene mogunosti. Jedan od klasinih testova je Zadatak pogrenog uverenja. Ispitanik treba da prepozna da drugi imaju uverenja koja su pogrena.Jedna verzija ovog zadatka je tzv. Sally-Anne task (imena dve lutke) u kome se detetu pokau dve lutke. One se igraju sa kameniem koji su uzele iz jednog koveia. Tada se jedna lutka udaljuje, a lutka koja je ostala stavlja kameni u drugi kovei. Kada se druga lutka vrati, dete treba da odgtovori na pitanje gde e ova lutka da potrai kameni. Dete zna da je kamnei u drugom koveiu, ali druga lutka ne zna jer nije bila prisutna promeni mesta. Taan odgovor je da e lutka da misli da je kameni u prvom koveiu. Ovo znai da dete prepoznaje da je neija mentalna predstava situacije drugaija od njegove (Pavlovi, 2012). SOCIJALNA KOGNICIJA U EPILEPSIJI Socijalna kognicija je aspekt koji je esto naruen u mezijalnoj temporalnoj epilepsiji (Schacher et al, 2006).Poremeaj je izraeniji kod desnostranih lezija. Smatra se da je od znaaja i lezija amigdale koja uestvuje u emocionalnoj i socijalnoj kogniciji. U ispitivanju se koriste testovi pria sa fauxpas (bukvalno francuski: pogrean korak; prenosno: neumesna primedba, gaf, tj. naruavanje prihvaenih socijalnih pravila). Prepoznavanje faux-pas se normalno razvija sa 9-10 godina. Bolesnici sa frontalnom epilepsijom pokazuju nerazumevanje humora i ne prepoznaju emocionalne izraze lica i ekspresiju pogleda (Farrant et al, 2007). Oni ne pokazuju ispade na drugim testovima socijalne kognicije kao to su prie sa primenom Teorije uma i pria sa faux-pas. U priama gde se procenjuje sposobnost Teorije uma ispitanik treba da razume misli i namere lika iz prie.Ispitivanje humora se vri pomou testova stripa i osetljivije je za desnostrane lezije. SOCIJALNA KOGNICIJA I TEORIJA UMA U SHIZOFRENIJI Jedna od vanih prefrontalnih funkcija koja je naruena u shizofreniji je i Teorija uma (Theo-

ry of mind - ToM) (Brunet et al, 2003) gde osobe nisu u stanju da ispolje empatiju odnosno da shvate emocije drugih osoba. Poremeaji socijalne kognicije uopte se smatraju jednim od kljunih karakteristika shizofrenije i medijatorom izmeu osnovne neurokognicije i klinikih ispoljavanja u vidu socijalne kompetentnosti (Biedermann et al, 2012). Socijalna kognicija je odnosi na nain na koji ljudi percipiraju sebe i druge kao i na sposobnost da se konstruiu reprezentacije relacija izmeu sebe i drugih osoba i da se te reprezentacije koriste fleksibilno u voenju socijalnog ponaanja (Adolphs, 2001). Teorija uma (Theory of Mind - ToM) se definie kao sposobnost da se pripiu mentalna stanja kao to su uverenja, namere, elje, emocije, matanja, pretvaranja, znanje i drugo, sebi i drugima i da se shvati da drugi imaju uverenja, elje i namere koji su razliiti od naih sopstvenih i da se uspostavi veza izmenju ovih mentalnih stanja i sopstvenog ponaanja (Premack, Woodruff 1978; Baron-Cohen, 2001). Krae reeno to je sposobnost osobe da razmilja o sopstvenom i tuem mentalnom sadraju (Baron-Cohen, 2001). Ovaj pojam se dosta preklapa sa metakognicijom. Teorija uma se smatra posebnim endofenotipom shizofrenije. Malo je poznato kakav efekat na teoriju uma imaju antipisihotici u shizofreniji, ali su primena oksitocina i trening metakognicije na teoriju uma obeavajua (Biedermann et al, 2012). SOCIJALNA KOGNICIJA U AFEKTIVNIM POREMEAJIMA Poremeaji socijalne kognicije u afektivnim poremeajima odnosno major depresiji i bipolarnom poremeaju su izuavani uglavnom na razumevanju emocija i teoriji uma - theory of mind (ToM) (Cusi et al, 2012). Prepoznavanje emocija drugih osoba se odvija preko stimulusa koji mogu da se posmatraju i to izraza lica i prozodije. ToM je sposobnost da se odrede uverenja, elje i namere drugih ljudi i sebe samog. U realnosti, ova dva kritina aspekta socijalne kognicije se preklapaju. Vane kortikalne oblasti u obradi emocija su fuziformni girus i gornji temporalni sulkus u opaanju 35

Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. Vol XXI, No. 1-2, December 2013

Pavlovi M.

izraza lica, amigdala, prednja insula, obitofrontalna kora i ventralni strijatum u prepoznavanju emocija i organizovanju emocionalnih reakcija na provokativne stimuluse (Cusi et al, 2012). Takoe su znaajni prednja cingularna kora i prefrontalna kora u regulaciji emocija. Ove strukture vre nishodnu (top-down) kontrolu emocionalnih procesa, dok je ushodna (bottom-up) kontrola funkcija supkortikalnih i limbikih oblasti sa ulogom u proceni i generisanju emocija. Dorzalna prednja cingularna kora uestvuje u otkrivanju greke i nadgledanju ali i balansu top-down i bottom-up kontrole u proceni i stvaranju emocija. Dorzolateralna prefrontalna kora uestvuje u stvaranju i odravanju strategija procene emocija kao i transformaciji (preuokviravanju-reframing) znaenja emocionalnih dogaaja ili stimulusa. Medijalna prefrontalna kora uestvuje u procesima samo-nadgledanja to ukljuuje i procenu unutranjih stanja u odnosu na spoljanje stimuluse. Osim toga, lateralna i medijalna prefrontalna kora kao i orbtofrontala kora i ve pomenuta dorzlana prednja cingularna kora uestvuju u top-down kontroli limbikih oblasti, amigdale i drugih supkortikalnih oblasti.Amigdala vri nesvesu i brzu procenu emocionalno vanih stimulusa, ukljuujui i lica, dok se potpunija obrada odvija u talamusu, hipokampusu i korteksu.U brzoj intuitivnoj proceni novih lica uestvuju i vretenasti neuroni (von Economo neuroni) (Pavlovi et al, 2009). Kod bolesnika sa afektivnim poremeajima postoji prema rezultatima neurovizuelizacije pojaana aktivacija u limbikim strukturama i smanjena aktivnost u frontalnoj kori u vezi sa emocionalnom regulacijom i kognicijom. Ovo ukazuje na gubitak inhibitorne kontrole viih oblasti kore na strukture koje posreduju emocije u obradi socijalnih informacija. Posebno je u afektivnim poremeajima izuava percepcija emocionalnih izraza lica koja je bitna za normalne interpersonalne odnose (Cusi et al, 2012). Ova funkcija je naruena kod depresivnih osoba, sa pojaanim opaanjem tunih lica i smanjenim opaanjem srenih lica. Takoe se i lica sa neutralnim izrazom opaaju kao tuna. Ovo se odvija ve i u okcipitalnoj kori. Posebno je u fiziolokom odgovoru na obradu emocija vana subgenualna prednja cingularna kora. 36

Osobe sa major depresijom imaju pojaane autonomne reakcije na emocije nego zdrave osobe. U isto vreme amigdala smanjeno reaguje na pozitivne emocionalne stimuluse. U depresivnih osoba je naeno smanjenje veze prednje cingulane kore i orbitofrontalne kore sa poremeenom kortikalnom kontrolom doivljaja nagrade koju posreduje orbitofrontalna kora (Cusi et al, 2012). Takoe je poremeena i veza prekuneusa koji uestvuje u mentalnoj reprezentaciji selfa, autobiografskom priseanju i slinim procesima vezanim za samu osobu sa orbitofrontalnom korom usled ega nastaju smetnje procesa vezane sa doivljaj sopstva. Nasuprot tome, pojaana je veza orbitofrontalne kore sa prefrontalnom dorzolateralnom korom to utie na negativno predubeenje. Naeni su i drgi poremeaji u pojedinim studijama.Malo je studija koje se bave procesiranjem emocionalnih izraza lica kod depresivnih bolesnika u remisiji.Izgleda da eutimija nije praena i normalizovanjem obrade emocionalnih stimulusa. Davanje antidepresiva regulie odnose u strukturama odgovornim za obradu emocionalnih stimulusa.Kao najpouzdaniji marker uspenosti antidepresivne terapije se pokazao efekat snienja pojaane aktivnosti subgenualne prednje cingularne kore.Studije pokazuju da se uz terapiju smanjuju predubeenja u pogledu emocionalnih izraza lica. U poslednje vreme se sem klasinih psihijatrijskih lekova koristi i eritropoetin koji ispoljava neurotrofine i neurorestorativne efekte i koji kod depresivnih osoba smanjuje reakcije amigdale i hipokampusa na uplaena lica (Miskowiak et al, 2010). Antidepresivna terapija (klasini i noviji antidepresivi, kognitivno-bihevioralna psihoterapija) smanjuje reaktivnost na negativne stimuluse i poveava reaktivnost na pozitivne stimuluse. Pozitivan efekat psihoterapije se odraava na normalizaciju (poveanje) aktivnosti dorzalne prednje cingularne kore. Osobe u maninoj fazi bipolarnog poremeaja imaju izmenjenu percepciju emocionalnih izraza lica naroito u smislu neprepoznavanja tunih lica (Cusi et al, 2012).U depresivnoj fazi nalazi su donekle slini kao u unipolarnoj depresiji, odnosno pogreno interpretiraju neurotralna lica kao tuna i radosna lica kao ljuta.Neurovizuelizacione

Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. Vol XXI No. 1-2, December 2013

Pavlovi M.

studije pokazuju smanjenje aktivnosti modanih oblasti koje posreduju kognitivnu kontrolu i egzekutivne funkcije, a povienu aktivnost u strukturama koje posreduju emocije. Za razliku od unipolarne depresije, kod bipolarnog afektivnog poremeaja nema normalizacije patoloke kortikaolne aktivnosti. Naen je poremeaj prepoznavanja afektivne prozodije kod bolesnika sa afektivnim poremeajima. Postoji pogreno prepoznavanje neutralnih prozodija kao negativnih i tekoe u porepoznavanju pozitivne emocionalne prozodije, to se sa normalizovanjem emocija normalizzuje kod unipolarne ali zaostaje kod bipolarne bolesti (Cusi et al, 2012). Ispitivanja ToM u afektivnim poremeajima ukazuju na znaaj ove funcije socijalne kognicije na ishod poremeaja. SOCIJALNA KOGNICIJA U FRONTOTEMPORALNIM DEMENCIJAMA Frontotemporalne demencije (FTD) su grupa demencija koje zauzimaju etvrto mesto po uestalosti izmeu skoro 150 razliitih uzroka demencija (Pavlovi, 2012). FTD se dele na dve velike grupe: 1. bihevioralna varijanta i 2. jezika varijanta, mada su esta i preklapanja, naroito sa irenjem patolokog procesa iz jedne tipine oblasti modane kore u drugu (iz frontalne u temporalnu ili obratno). Frontalni aspekt FTD kao glavno ispoljavanje ima poremeaj ponaanja gde do izraaja dolazi i poremeaj socijalne kognicije. SOCIJALNA KOGNICIJA U AUTIZMU

Ogledalski neuroni slue u socijalnim situacijama za imitiranje drugih osoba, odnosno reaguju kako na namere same jedinke tako i na namere druge jedinke. To nije sluaj kod autistinih osoba. Tipini mu ritam u elektroencefalogramu sa 813 Hz se suprimuje kada se pokreu sopstvene ruke ili kada se posmatra druga osoba kada pomera ruke. U autizmu postoji supresija mu ritma samo kada oni sami pokreu ruku ali ne i kada posmatra pokrete druge osobe (Soper et al, 2008). Poremeaj u radu ogledalskih neurona bi mogao da bude odgovoran za odsustvo teorije uma, odnosno pravljenje pretpostavki o psihikom stanju drugih i njihovim namerama. ZAKLJUAK Socijalna kognicija predstavlja relativno novi koncept koji nastoji da objasni modane procese koji posreduju odnose jedinke i osoba iz njene okoline. Ovu funkciju posreduje itav niz modanih oblasti koje saiwavaju sloeni sistem. Individualne varijacije, nastale usled dejstva naslednih, psiholokih ili sredinskih faktora mogu da utiu na socijalnu kogniciju pa i odnos pojedinca i drutva. Mnoge bolesti naruavaju integritet oblasti koje posreduju socijalnu kogniciju to moe da se negativno odrazi na bolesnikov odnos sa okolinom sve do nivoa potpune odsutnosti smislene komunikacije sa drutvom. Poznavanje socijalne kognicije u normalni i patologiji moe da u velikoj meri doprinese boljoj medjuljudkoj komunikaciji i da razvije naine da se pomogne u onim sluajevima gde je modani proces naruio socijalnu kogniciju. LITERATURA

Socijalna kognicija je jako oskudna kod autistinih i oni nemaju sposobnost razumevanja neverbalnih signala, kako oima, tako i gestovima, teoriju uma, reciprocitet u interakcijama u drutvu i ponaanje im je esto neodgovarajue (Soper et al, 2008). Funkcionalni neuroimiding pokazuje atipinu modanu organizaciju. U autistinih osoba sa viim stepenom funkcionisanja postoji specifina organizacija aktivnosti rostralne medijalne prefrontalne kore u pogledu tipinih zadataka: stimulus-zavisna, stimulus-nezavisna informacija i razmiljanje o mentalnim procesima druge osobe (Gilbert et al, 2009).

1. Adolphs R. The neurobiology of social cognition. Curr Opin Neurobiol 2001;11:2319. 2. Allman JM, Hakeem A, Erwin JM, Nimchinsky E, Hof P. The anterior cingulate cortex: The evolution of an interface between emotion and cognition. Ann N Y Acad Sci 2001; 935:10717. 3. Baron-Cohen S. Theory of mind in normal development and autism. Prisme 2001;34:174-83. 4. Bandler R, Grinder J. The Structure of Magic I: A Book about Language and Therapy. Palo Alto, California: Science and Behavior Books, 1976.

Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. Vol XXI, No. 1-2, December 2013

37

Pavlovi M.

5. Birmingham E, Kingstone A. Human social attention: A new look at past, present, and future investigations. Ann N Y Acad Sci 2009;1156:118-40. 6. Biedermann F, Frajo-Apor B, Hofer A. Theory of mind and its relevance in schizophrenia. Curr Opin Psychiatry 2012;25(2):71-5. 7. Brunet E, Sarfati Y, Hardy-Bayl MC, Decety J. Abnormalities of brain function during a nonverbal theory of mind task in schizophrenia. Neuropsychologia 2003;41:1574-82. 8. Chartrand TL, Bargh JA. The chameleon effect: the perceptionbehavior link and social interaction. J Pers Soc Psychol 1999;76:893 910. 9. Cusi AM, Nazarov A, Holshausen K, Macqueen GM, McKinnon MC. Systematic review of the neural basis of social cognition in patients with mood disorders. J Psychiatry Neurosci 2012;37(3):154-69. 10. Farrant A, Morris RG, Russell T, Elwes R, Akanuma N, Alarcn G, Koutroumanidis M. Social cognition in frontal lobe epilepsy. Epilepsy Behav 2005;7:506-16. 11. Freitag CM, Staal W, Klauck SM, Duketis E, Waltes R. Genetics of autistic disorders: review and clinical implications. Eur Child Adolesc Psychiatry 2010;19(3):169-78. 12. Frith CD. Social cognition. Phil Trans R Soc B 2008;363:20332039. 13. Frith U, Frith C. The social brain: allowing humans to boldly go where no other species has been. Philos Trans R Soc Lond B Biol Sci 2010;365(1537):165-76. 14. Iacoboni M, Woods RP, Brass M, Bekkering H, Mazziotta JC, Rizzolatti G. Cortical mechanisms of human imitation. Science 1999;286(5449):2526-8. 15. Luria AR. Osnovi neuropsihologije. Beograd: Nolit, 1976. 16. Miskowiak KW, Favaron E, Hafizi S, Inkster B, Goodwin GM, Cowen PJ, Harmer CJ. Erythropoietin modulates neural and cognitive pro-

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

25.

26.

cessing of emotional information in biomarker models of antidepressant drug action in depressed patients. Psychopharmacology (Berl) 2010;210:419-28. Nimchinsky EA, Gilissen E, Allman JM, Perl DP, Erwin JM, Hof PR. A neuronal morphologic type unique to humans and great apes. Proc Natl Acad Sci USA 1999; 96: 52685273. Nimchinsky EA, Vogt BA, Morrison JH, Hof PR. Spindle neurons of the human anterior cingulate cortex. J Comp Neurol 1995; 355:2737. Pavlovi DM. Neuropsihologija, bihevioralna neurologija i neuropsihijatrija. Beograd: Orion Art, 2012. Pavlovi DM, Pavlovi AM, Lakovi M. The anterior cingulate cortex. Arch Biol Sci 2009;61(4):659-673. Pfeiffer UJ, Timmermans B, Vogeley K, Frith CD, Schilbach L.Towards a neuroscience of social interaction. Front Hum Neurosci 2013;7:22 Premack DG.Woodruff G. Does the chimpanzee have a theory of mind?. Behavioral and Brain Sciences 1978;1(4):51526. Schacher M, Winkler R, Grunwald T, Kraemer G, Kurthen M, Reed V, Jokeit H. Mesial temporal lobe epilepsy impairs advanced social cognition. Epilepsia 2006;47:2141-6. Soper HV, Wolfson S, Canavan F. Neuropsychology of autism spectrum disorders. In: MacNeill Horton A, Wedding D (Eds). The Neuropsychology Handbook.Third Edition. New York, NY: Springer Publishing Company, 2008. Sperry RW. The impact and promise of the cognitive revolution. Am Psychol 1993;48:87885. Toti-Poznanovi S, Pavlovi DM, orevi JR, Pavlovi AM. Marinkovi D. Socijalna kognicija osoba sa shizofrenijom.. Srp arh celok lek 2011;139(11-12):828-833.

38

Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. Vol XXI No. 1-2, December 2013