www.vedskaakademija.

rs

Zato vegetarijanstvo?
Re vegetarijanstvo proizlazi iz latinske rei vegetus, to znai zdrav, sve i pun ivota ili homo vegetus, to znai - telesno i mentalno zdrava osoba. Izvorno znaenje rei ukazuje na uravnoteen filozofski smisao za ivot, a ne samo prehranu koja se sastoji od voa i povra. Znate li da se vegetarijanstvo poput vatre iri celom planetom? Milioni ljudi danas su vegetarijanci, a svake nedelje im se pridrui i nekoliko hiljada novih ljudi. Ljudi postaju vegetarijanci iz etikih razloga jer smatraju da ivotinje imaju pravo na vlastite ivote i da nije u redu ubijati ih, muiti i iskoritavati za ljudske potrebe. Osim nepotrebnog genocida ivotinja, za uzgoj ivotinja troi se hrana koja moe prehraniti gladne ljude, unitava se plodna zemlja, spaljuju ume, truju se vode i vazduh, pa su mnogi svesni i ekolokih razloga i ne jedu ivotinje jer smatraju da je za spaavanje planete presudna vegetarijanska prehrana budui da industrije mesa, mleka i jaja unitavaju Zemlju strahovitom brzinom. Takoe, ljudi misle i na vlastito zdravlje. Poznato je da koktel otrova koji se nalazi u ivotinjskom mesu unitava ljudsko zdravlje i da vegetarijanstvo produava ivot i uva nae zdravlje. Stoga vegetarijanci ne jedu ivotinje odnosno meso i ribu, mnogi ne jedu ni jaja, dok vegetarijanci vegani ne jedu ni mleko odnosno sve namirnice ivotinjskog porekla. Mislite na ivotinje, svoju planetu, ume, vodu, vazduh, zemlju, na gladnu decu, na zdravlje! MISLI, IZJAVE I SAVETI POZNATIH OSOBA NEKADA I SADA Horacije (65-8 pr.n.e., klasini rimski pesnik): "Riskiraj i budi mudar! Prestani ubijati ivotinje! Onaj ko izpekulira samo jedan sat savrenog ivota, nalik je seljaku koji eka da reka presui, umesto da je pree." Thomas Alva Edison (1847-1931, ameriki pronalaza, izmeu ostalog: sijalice, gramofona i mikrofona): "Ja sam vegetarijanac i antialkoholiar, jer tako mogu bolje upotrebljavati svoj mozak." "Nenasilje je put do vie etike, koja je cilj celokupne evolucije. Sve dok ne prestanemo nanositi zlo svim ivim biima i dalje emo biti samo divljaci." Jean Paul (1763-1825, nemaki pesnik): "Pravedni Boe! Koliko mnogo sati muenja ivotinje je zalemljeno za jedan minut sveanosti za ovekov jezik." Aleksandar von Humbolt (1769-1859, osniva nau. istr. Zemlje): "Svirepost prema ivotinjama ne moe opisati ni kraj pravog obrazovanja ni kraj erudicije. Ona je jedna od najveih poroka nieg i prostog naroda." Leonardo da Vinci (1452-1519, italijanski univerzalni genije, umetnik i naunik): "ovek je zaista kralj ivotinja, jer njegova svirepost nadmauje njihovu. Mi ivimo od smrti drugih. Mi smo hodajue grobnice!" "Ja sam se jo u najmlaoj dobi odrekao jedenja mesa. Doi e vreme kada e ljudi ubijanje ivotinja posmatrati istim oima kao i ubistvo oveka." "Onaj ko ne ceni ivot, nije ga ni zasluio." RalphWaldo Emerson (1803-1882, ameriki pisac i politiar): "Upravo ste obedovali, i koliko god da je briljivo i u taktinoj udaljenosti od klaonica, vi ste sauesnik." Friedrich Nietzche (1844-1900): "Sva antika filozofija bila je usmerena na simplicitet ivota i pouavala je ivot bez zahteva. U tom smislu vie su za oveanstvo uinili vegetarijanci po filozofskom uverenju nego svi novi filozofi zajedno, i sve dok ne smognu hrabrosti da potpuno izmene svoj nain ivota i to pokau svojim primerom, nita od njih."

www.vedskaakademija.rs
Pitagora (580 do 500 pr.n.e., grki filozof i matematiar): "Sve dok ljudi budu ubijali ivotinje, ubijae i jedni druge. Uistinu, onaj koji seje seme smrti i boli ne moe ponjeti sreu i ljubav." "Ako tvrdite da ste po prirodi stvari odreeni za mesnu vrstu ishrane, onda prvo lino ubijte ono to elite jesti. Meutim, uinite to sopstvenim rukama, bez pomoi mesarske sekire, noa ili bilo kakvog oruja." "Zar da ovek mojega uma jede leeve?" L.N. Tolstoj (1828-1910, ruski pisac): "Kada ovek slobodno i poteno trai moralni put, prvo od ega se mora okrenuti je meso... Vegetarijanstvo je kriterijum po kojem moemo prepoznati da li je ovekovo stremljenje prema moralnoj savrenosti iskreno i ozbiljno." "Nije zastraujua patnja i smrt ivotinja ve to to ovek u sebi potiskuje najvie duhovne osjeaje samilosti i saaljenja prema sebi slinim ivim biima te gazei vlastite oseaje postaje okrutan." Wilhelm Busch (1832-1908, nemaki pesnik): "Prava ljudska kultura je tek ona u kojoj se kanibalizmom ne smatra samo jedenje ovjekovog mesa, nego svako uivanje mesa." Emil Zola (1840-1902, francuski pisac): "Stvar sa ivotinjama za mene je ispred brige da me ne ismeju." Georg Bernard Shaw (1856-1950, irski dramatiar, pisac, dobitnik Nobelove nagrade 1925.): "ivotinje su moji prijatelji, a svoje prijatelje ne jedem." "Doiveti istinsku radost ivota znai pridoneti onom cilju koji i sami smatramo velianstvenim, biti snaga prirode umesto grozniave, sebine, sitne due." Sven Hedin (1865-1952, vedski istraiva Azije): "Nikada nisam mogao ugasiti neko ivotno svetlo, jer mi nedostaje mo da ga ponovno upalim." Franz Kafka (1883-1924, austr.-eki pisac): "Sada vas mogu mirno posmatrati, vie vas ne jedem." (prilikom posmatranja riba u akvarijumu) Isaac Bashevi Singer (1904. ameriki pisac, dobitnik Nobelove nagrade 1978): "Svi smo mi Boja stvorenja - da se molimo Bogu za milost i pravednost dok jedemo meso ivotinja koje su za nas zaklali, nije u suglasju s tim." "Ja bih i dalje nastavio iveti vegetarijanski, ak i kada bi celi svet jeo meso, to bi bio moj protest protiv stanja sveta. Atomska energija, bede zbog gladi, svirepost - moramo neto preduzeti protiv toga. Vegetarijanstvo je moj prvi korak i mislim da je to vrlo vaan korak." Harvey Diamond (pisac): "Ljudi jednostavno nisu pripremljeni za jedenje mesa. Stavite u kolevku dete i uz njega zeca i jabuku. Ako se pone igrati s jabukom, a pokua pojesti zeca - kupiu vam novi auto!" Albert Schweitzer (1875-1865, elsaki teolog i misionarski lekar, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1953): "Moje miljenje je da emo mi, koji se zauzimamo za zatitu ivotinja, potpuno odustati od uivanja mesa i da emo protiv toga govoriti." Mahatma Gandhi (1869-1948, indijski politiar i zastupnik nenasilnog otpora): "Mislim da duhovni napredak na jednoj odreenoj taki od nas zahteva da prestanemo ubijati iva bia za zadovoljenje telesnih zahteva." "Veliina i moralni napredak naroda moi e se meriti po tome kako postupaju sa ivotinjama... Jedini nain da ivi je da pusti i druge da ive."

Victor Hugo (francuski pesnik i pisac): "Bilo je nuno civilizovati ovekov odnos prema oveku. Sada je nuno civilizovati ovekov odnos prema prirodi i ivotinjama." Plutarh (rimski pisac, iz eseja O jedenju mesa): "Moete li se zapitati koji je razlog naveo Pitagoru da odbaci meso? to se mene tie, ja bih radije voleo da znam pod kojim je neoekivanim okolnostima i u kojem stanju uma prvi ovek stavio svoje usne na meso i krv mrtvog stvorenja, izneo na sto mrtva, ustajala tela i usudio se nazvati hranom delove tela koji su do maloprije putali glasove i krikove, kretali se i iveli...?" Albert Einstein (1879-1955, nem.-ameriki fiziar, dobitnik Nobelove nagrade 1921): "Vegetarijanski nain ivota mogao bi krajnje pozitivno uticati na sudbinu oveanstva, isto fizikim delovanjem na temperament ljudi." "Nita nee toliko pomoi ljudskom zdravlju niti poveati izglede za opstanak ivota na Zemlji kao prelaz na vegetarijansku prehranu." "Na zadatak mora biti da se oslobodimo... irenjem kruga samilosti na sva iva bia i svu prirodu i njenu lepotu." Tony Benn (premijer): "Moj sin je uverio mene i moju suprugu Caroline da postanemo vegetarijanci ukazujui nam na to da ako bi svet jeo itarice umesto da njima hrani ivotinje na farmama, niko ne bi gladovao." Richard Gere (ameriki glumac): "Kao stanovnicima ove planete, dunost nam je prema svim vrstama da se odnosimo ljubazno, s ljubavlju i samilou. Izvan je svake mogunosti razumevanja patnja koju, zbog ljudske okrutnosti, doivljavaju ivotinje. Molim vas, pomozite da okonamo to ludilo." Milan Kundera (pisac): "Istinski moralni ispit oveanstva, ispit koji je temelj svega ostaloga, ogleda se u odnosu prema onima koji u potpunosti zavise od nae milosti, a to su ivotinje. Na tom je polju oveanstvo pretrpelo potpuni poraz, poraz koji je toliko potpun da svi ostali porazi proizlaze iz njega." Paramhans Svami Mahesvarananda (duhovni uitelj): "Najvii princip u ljudskom biu je njegov razum koji mu omoguuje razumevanje i shvatanje. Zato razmislite - osetite i razumite. Tada je to ono pravo znanje, mudrost. Takva je svest iznad kulture, tradicije i religije - to je svest realnosti." Sveti Franjo Asiki (mistik i propovjednik): "Ne ozlediti nau skromnu brau (ivotinje) naa je prva dunost prema njima, ali nije dovoljno zaustaviti se na tome. Mi imamo uzvieniju misiju - sluiti im kad god to zatrebaju... ovek koji bi iskljuio bilo koje Boje bie iz okrilja samilosti i saoseanja, isto bi se tako poneo i prema drugom oveku." Margaret Mead (antropolog): "Nikada nemojte sumnjati u injenicu da mala grupa promiljenih i zabrinutih graana moe promeniti svet. Uistinu, dosad su ga jedino oni i menjali." James Cromwell (farmer Hagget u filmu Prase Babe): "Kada bi mladi ljudi shvatili ta je umeano u proizvodnju svinja na farmama, nikada vie ne bi dotakli meso." Martina Navratilova (svetska teniska prvakinja): "Postala sam vegetarijanka zbog patnji ivotinja, ali su se pojavile i neke druge dobrobiti. Poela sam se oseati zdravije - postala sam puno pokretljivija, to je jako vano za sportistu. Osim toga, bilo mi je potrebno puno manje sna, a budila sam se sveija i odmornija. Moja koa je postala kvalitetnija i sada imam vie energije. Oboavam biti vegetarijanka."

www.vedskaakademija.rs