Franizing (franchising) Re franizing potie od francuske rei slobodan, besplatan i iskren. Franizing se moze nai ak i u 1850 godini.

astala !e tako"e kao metoda poslo#ne akti#nosti banke, pri emu ona proda!e s#o!e poslo#ne metode kao i s#o!e ime neza#isnim i malim preduzeima. $ssac %inger ko!i !e usa#rio i#au mainu !e da bi prodao #ie maina usposta#io !edan od na!ranini!i& primera franizinga. ego# primer, iako neprofitabilan i man!e'#ie neuspean !e poznat kao pr#i dokumento#an primer fraizinga u (merici. )alo kasni!e !edan od #eoma uspeni& franiza !e *o&n %. +emberton i franizing ,oca',ola. Rani primeri franizinga su telegraf ko!i !e #o"en razliitim #oznim kompani!ama, a kontrolisan od strane -estern .nion'a. +r#i primeri modernog franizinga se mogu nai 1/1/. u proda#nicama &rane kada !e biznismen moga koristiti ime, izgled ak i &ranu uspeni& firmi za godin!u da0binu. Franizing !e postao popularni!i 1/10'i& godina. Fraizing !e predsta#l!ao metod poslo#an!a kada #elika firma proda licencu za s#o!e isprobane i uspene metode poslo#an!a firmi ili osobi #ol!no! da plati godin!e da0bine i ispuni date kriteri!ume. %udei prema nedel!nom asopisu 2Financial times3 kada bi promet s#i& franizinga u (merici bio pre#eden kao nacinalni promet on bi& bio sedmi na!#ei na s#etu. +oziti#ni aspekti fraizinga su da firma #ol!na da kupi licencu dobi!a esto me"!unarodno poznato ime ko!e !e za&#al!u!ui marketingu #i"eno kao #isoko k#alitetno u mislima potroaa. Firma ko!a proda!e franizing tako"e obezbe"u!e obuku i pomo u planiran!u ob!ekta. a!negati#ni!i aspekati franizinga su gubitak kontrole i #elik porezi. 4esto #lasnik franize ne mo0e da koristi s#o! sopst#eni stil poslo#an!a, on mora da prati taan nain nalo0en od strane firme ko!a mu !e odobrila franizu. +orezi su #rlo esto predsta#l!ene u smislu celokupnog prometa, a ne profita, tako da ako #lasnik ko!i ima #eliki promet, a isto#remeno ni!e u stan!u da kontrolie troko#e on mo0e za#riti u minusu. 5anas se mogu nai fraizmi u stotinama &il!ada kompani!a i ta! se bro! nara#no po#ea#a s#ake godine. a!uspeni!i primeri franizma su )c5onald6s, 7urger 8ing, 9otel 9ilton i First $nterest 7ank $i :os (ngeles ;.%(<. )c5= (:56% )c5onald6s poslu!e u preko 1>0 zemal!a i s#akoga dana slu0i preko 5? miliona muteri!a. 7raa 5ick i )ac )c5onald su ot#orili pr#i )c5onald 1/?0 godine i danas )c5onald6s ima na!#ie restorana na s#etu u pored!en!u sa bilo ko!im drugim lancem restorana. 5ick i )ac su 1/?8 izumeli model brze &rane. )cdonald6s !e #lasnik oko @0A posto!ei& restorana a 10A su franizmi. Blasnici )c5onald6so#i& franiza su obua#ani u 9amburger uni#erzitetu u =ak 7rooks, u $linoisu ;.%(<. +r#i )c5onald6s u centralno! C#ropi !e ot#oren 1/88. godine u 7eogradu ;%rbi!a<. 5a bi ot#orio )c5onald6s, #lasnik franize mora platiti D0A troko#a gradn!e ob!ekta i tako"e ?5 &il!ada ameriki& dolara kao poetnu cenu. 5a bi bio razmotren za )c5onald6s fraizam po!edinac mora posedo#ati minimum >00 &il!ada ameriki& dolara i potpisati ugo#or na >0 godina. ara#no )c5onald6s se ne mo0e pomenuti bez pomin!ana n!ego#og na!#eeg ri#ala

7urger 8inga. 7.RECR 8$ E 7urger 8ing ko!i !e osno#an 1/5?. godine u )a!ami!u na Floridi ;.%(<. =t#orio !e pr#i franizing 1/D1. godine i danas !e !edan od na!uspesni!i& franiza na s#etu. 7urger 8ing !e poznat po s#ome sloganu 29a#e it Fou GaF3 to u pre#odu znai u0i#a! na s#o! nain. 7urge 8ing poslu!e u s#i& 50 (meriki& dr0a#a, 8anadi, i preko D0 zemal!a u s#etu i #o"en !e preko /0A u #idu samostalni& franiza. 7urger 8ing ima 11.>>1 lokala i 10.1?? !e franizing odnosno /0.?A, i samo 1.0@/ !e #lasnit#o kompani!e. +o podacima ko!i se mogu naci na Geb'stranici &ttpHIIGGG.burgerking.com da bi neko ot#orio 7urger 8ingo# franizing on mora raspolagati sa minimum 1.5 miliona ameriki& dolara, platiti 50 &il!ada ameriki& dolara kao osno#ni ulog i posle toga 50 &il!ada ameriki& dolara godin!e. Jakod!e #lasnik franizinga mora platiti ?.5A porez na profita i ?A za marketing. Jako"e da bi ot#orio 7urger 8ingo# franizam mora se potpisati ugo#or na >0 godina i obezbetiti 15 stalno zaposleni& i 15 zaposleni& na smene. =b!ekat mora imati 1.D00 k#adratni& stopa 2feet3, otprilike 1D0 k#adratni& metara i mora ispun!a#ati sledee uslo#e, odnosni biti H samostalni ob!ekat, u izlogu robne kue, ili unutar #elike robne kue. Ka one ko!i se odlue da ot#ore 7urger 8ing franizu omoguena !e pomo u izboru prostora, trening ko!i tra!e 100 sati u uionici i ?00 sati u restoranu, i tako"e me"unarodni korporaci!ski tim od />8 zaposleni&. 7urger 8ing planira da se proiri u s#e dr0a#e s#eta ko!e ispun!a#a!u gore pomenute kriteri!ume. %udei prema statistici 27usinessGeek online3, 7urger 8ing !e za za#rni period ;10. septembar >00D. godine< ost#ario neto profit u iznosu od ?0 miliona ameriki& dolara, t!. skok od 8DA , i porast u #rednosti deonica od 10 ameriki& centa. 7urger 8ingo# promet !e dostigao 5?D miliona dolara o#e godine to !e skok od @A u odnosu na >005 godinu. %udei po o#im podacima 7urger 8ingo# potez franizinga se i dan danas isplau!e. =#o su bili primeri na!popularni!i& i poznati!i& ugostitel!ski& ob!ekata ko!i delu!u po principu franizinga, a sledei primer franizinga se odnosi na &oteli!erst#o ili specifini!e 9ilton &otel. 9$:J= 9=JC: )oderni koncept gostoprimst#a !e poet pre 85 godina za&#al!u!ui ,onrad'u 9ilton'u ko!i !e 1/1/. godine ot#ori pr#i 9ilton &otel i time zapoeo tradici!u odline usluge. +r#i 9iltono# franizing !e ot#oren 1/D@. godine i sada !e preko @0A 9iltona #o"eno u smislu franizinga. 9ilton trenutno ima >1D &otela, a 1D/ ili @1.DA su fransizmi. 9ilton ima &otele u 1/ (meriki& dr0a#a, 8anadi i d#e strane zeml!e. $ako delu!e da !e 9ilton malo man!e rasprostran!en to !e zato !er su kriteri!umi daleko stro0i!i nego u sluca!u )c5onaldsa i 7urger 8inga. %udei prema Geb stranici &ttpHIIGGG.&iltonfranc&ise.com da bi& ot#orio 9ilton franizing, more posedo#ati preko D0 miliona ameriki& dolara i osno#ni ulog !e izmed!u 11'5@ miliona ameriki& dolara. Eodin!e da0bine iznose osno#nu porez od 5A, dodatnu porez od 5A i porez za marketing od ?A totalnog prometa. Jako"e proseni 9ilton franizing mora imat 150 stalni& zaposleni&. 5a bi ot#orio 9ilton franizing mora se posedo#ati 115.000 k#adratni& stopa 2feet3 ili oko

11.500 k#adratni& metara u #idu samosto!eeg ob!ekta. .go#or za franizing se potpisu!e za rok od >> godine i mo0e se produ0iti u roko#ima od po 10 godina. 9ilton obezbed!u!e tim od >.11> zaposleni& u centralno! fili!ali za pitan!a obuke i legalna pitan!a. =buka tra!e etiri dana u 5alasu u Jeksasu ;.%(<, tri dana u 7e#erli 9ilsu, u 8aliforni!i ;.%(< i dodatni& 1 dana u gla#no! fili!ali. Jrenutno 9ilton planira da nasta#i da se proiru!e u %e#erno! (merici i *u0no! (merici sa naglaskom na )eksiko. %udei prema posledn!im iz#eta!ima sa Geb stranice &ttpHIIGGG.t&estreet.com 9ilton !e do sada ob!a#io promet u iznosu od >,> mili!arde ameriki& dolara. +rofit !e skoio 8@A i to za&#al!u!ui porastu u prometu franizirani& &otela od D@1 milion ameriki& dolara u pored!en!u sa 11 milion ameriki& dolara >005. godine. F$R%J $ JCRC%J 7( 8 $ :=% ( EC:C% *edan od na!neobini!i& #ido#a fraizma !e First $nterest 7ank in :os (ngeles ;.%(<, !er se ide!a franizinga transferisala i pored na#edeni& kompani!a kao sto su 9otel 9ilton, )c5onald6s, ,oca',ola, itd. i na bankarst#o ali nara#no u limitiranom #idu. First $nterest 7ank $n :os (ngeles ;.%(< !e dala franizu za >8 banaka ;ko!e ima!u iznada /0 bankarski& sredita u 8 federalni& !edinica, ko!a ima akti#u preko ? mili!arde ameriki& dolara<. 7anke ko!e su bile ukl!uene u franizu mogle su da koriste ime First $nterest 7ank i reklamu, razne poslo#ne sa#ete od da#aoca fanize i obuke menad0era. +ra#o i pristup bankomatima su tako"e dobile od First $nterest 7ank'e i razno razne druge pogodnosti. $ nara#no s#e o#e banke su zadr0ale s#o!u posto!eu #lasniku strukturu. Kato !e bitno napomenuti o#u banku, !er kao to !e na poetku na#edeno da !e franizing nastao kao metoda poslo#ne akti#nosti banke, pri emu ona proda!e s#o!e poslo#ne metode kao i s#o!e ime neza#isnim i malim preduzeima i kompani!ama.

&ttpHIIGGG.besplatniseminarskirado#i.com