SADRAJ

1. Greke i predstavljanje brojeva. Greke funkcija.............................................................................2

2. Interpolacija i aproksimacija funkcija..............................................................................................3
2.1. Lagranova interpolacija...........................................................................................................3
2.2. Njutnova interpolacija...............................................................................................................3
2.3. etoda najmanji! kvadrata......................................................................................................."
2.". #plajn interpolacija...................................................................................................................."
2.".1. $ubni splajn........................................................................................................................"
3. Numeri%ko diferenciranje.................................................................................................................&
". N'()I*$+ IN,(G)+-I.+.......................................................................................................&
".1. N.',N/$0,(#01( 20)'L(............................................................................................3
".2. #pecijalni slu%ajevi Njutn/$otesovi! formula..........................................................................3
".2.1. 'optena trape4na formula.................................................................................................3
".2.2. 'optena #impsonova formula...........................................................................................3
&. $1+5)+,')N( 20)'L( G+'#010G ,I6+......................................................................7
&.1.1. Greka Gausove kvadraturne formule................................................................................7
&.1.2. Gram/8midtova ortogonali4acija........................................................................................7
3. )(8+1+N.( N(LIN(+)NI9 .(5N+*IN+................................................................................:
3.1. Lokali4acija korena jedna%ine...................................................................................................:
3.2. Iterativni metodi 4a reavanje jedna%ina...................................................................................:
3.2.1. 'slov pod kojim iterativni proces konvergira....................................................................;
3.2.2. I4la4ni kriterijum <4a 4austavljanje iterativnog procesa=....................................................;
3.3. etod polovljenja intervala <bisekcije=.....................................................................................;
3.". Njutnov metod <metod Njutn/)afsona=.....................................................................................;
3.&. etod se%ice..............................................................................................................................;
3.3. #istemi nelinearni! jedna%ina....................................................................................................;
3.3.1. etod Njutn/$antorovi%a..................................................................................................;
3.3.2. Gradijentni metod.............................................................................................................1>
7. )eavanje sistema linearni! jedna%ina...........................................................................................1>
7.1. #istemi linearni! jedna%ina......................................................................................................1>
7.2. 2aktori4acioni metodi..............................................................................................................1>
7.3. Iterativni procesi......................................................................................................................1>
7.". .akobijev metod.......................................................................................................................11
7.".1. 'slovi konvergencije........................................................................................................11
7.&. Gaus/4ajdelov metod...............................................................................................................11
7.3. Iterativni metodi 4a inver4iju matrica......................................................................................11
7.7. 0dre?ivanje sopstveni! vrednosti matrica..............................................................................12
:. 6riblino reavanje diferencijalni! jedna%ina.................................................................................12
:.1. 0jlerov metod..........................................................................................................................12
:.2. etodi )unge/$uta.................................................................................................................12
:.3. #istemi diferencijalni! jedna%ina............................................................................................13
1. Greke i predstavljanje brojeva. Greke funkcija
Neka je x ta%na@ a x priblina vrednost nekog broja@ tada jeA
apsolutna greka broja x
x x x
@
granica apsolutne greke broja x @ svaki broj
x

koji 4adovoljava nejednakost

x
x
@
relativna greka broja x
x
x
x


@
granica relativne greke broja x @ svaki broj
x

koji 4adovoljava nejednakost

x
x
.
+ko je po4nata granica apsolutne greke@ tada je
x
x
x


.
Neki od 4apisa broja x su sledeBiA

x
x x t @ odakle 4a x vai da je
x x
x x x + .
( )
x
x x t 1 @ odakle 4a x vai da je ( ) ( )
x x
x x x + 1 1 .
5ata je funkcija
( )
n
x x x f y @...@ @
2 1

i oblast G@ definisane sa
{ } n i x x R x G
i
x i i
n
@...@ 2 @ 1 @ kojoj pripadaju promenljive
n
x x x @...@ @
2 1
. 6otrebno
je odrediti priblinu vrednost
( )
n
x x x f y @...@ @
2 1

i granice njeni! greaka. ' tabeli su date

granice apsolutni! i relativni! greaka pojedini! funkcija
Funkcija Granica apsolutne greke Granica relativne greke

n
i
i i
x a y
1
@ gde su
{ } 1 @ 1
i
a
i
n i @...@ 2 @ 1
( )

n
i
x
i
y A y y
1
( )
( )
y
y A
x a
y R
n
i
i i
n
i
x
i

1
1
n
p
n
p p
x x x y ...
2 1
2 1
@ gde su
{ } > C @ R p x
i i

i
n i @...@ 2 @ 1
( )

n
i
x i
p
n
p p
i
n
p x x x y A
1
2 1
...
2 1
( )

n
i
x i
i
p y R
1

n
x x x y ...
2 1

@ gde su
>
i
x
i
n i @...@ 2 @ 1
( )

n
i
x n
i
x x x y A
1
2 1
... ( )

n
i
x
i
y R
1

2
1
x
x
y
@ gde je
>
2 1
x x ( ) ( )
2 1
2
1
x x
x
x
y A + ( )
2 1
x x
y R +
m
x y
@ gde su > x i
N m
( )
x
m
m x y A ( )
x
m y R
m
x y @ gde su > x i
N m
( )
x
m
m
x y A
1
( )
x
m
y R
1

x y ln
gde je x > >
( )
x
y A ( )
x
y R
x

2
x y log
gde je x > >
( )
x
e y A log ( )
x
e y R
x

log
Znaajna cifra broja D #vaka cifra broja sem nula koje slue 4a fiksiranje decimalnog 4are4a
je 4na%ajna ili vaeBa cifra tog broja. #vaki broj > a moe se 4apisati u normali4ovanom obliku@
tj. pomoBu pokretne ta%ke <4are4a=@ kao
{ } @... 2 @ 1 @ ; @...@ 2 @ 1 @ > @ @ > @ 1> ... . >
1 3 2 1
t i a Z k a a a a a
i
k
Sigurna cifra broja D Eroj sigurni! cifara p priblinog broja
n
m x 1> t @ gde su m 1 . > <
1 i Z n odre?uje se prema formuli
p n
x x

1> & . >
. !nterpolacija i aproksi"acija funkcija
.1. #agran$ova interpolacija
5ate su ta%keA
( ) ( ) ( )
n n
y x y x y x @ @...@ @ @ @
1 1 > >
@ gde suA y
i
= f <x
i
=@ i F >@ 1@ ... @ n. Lagranov
interpolacioni polinom stepena n koji prola4i kro4 ove ta%ke jeA
( ) ( )

n
i
i i n
x L y x P
>
@ gde suA
( )
( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( )
n i i i i i i
n i i
i
x x x x x x x x
x x x x x x x x
x L

+
+
... ...
... ...
1 1 >
1 1 >
Greka interpolacije se odre?uje prema formuliA
( ) ( )( ) ( )
n n
x x x x x x M x R ...
1 >
@ gde je
( )
( )
( )G 1
maH
1
+

+

n
f
M
n
b a

.
.. %jutnova interpolacija
Njutnov interpolacioni polinom sa podeljenim razlikama ima oblik
( ) [ ] ( )



+
1
> 1
> >
@...@
k
j
j
n
k
k n
x x x x f y x p
@
gde se podeljena ra4lika reda k@ u o4naci f[x
>
@ x
1
@ ... @ x
k
]@ definie kaoA
[ ] ( )
[ ]
[ ] [ ]
( ) n k
x x
x x x f x x f
x x x f
k y x f
k
k k
k
@...@ 2 @ 1 @
@...@ @ @...@
@...@ @
> @
>
1 1 > 1
1 >
> >

Njutnov interpolacioni polinom prve vrste <sa opadajuBim kona%nim ra4likama= dat je saA
( ) ( )

+
1
> 1
>
>
G
k
i
i
n
k
k
k
n
x x
h k
y
y x p @
gde su opadajuBe kona%ne ra4like reda k definisane saA
( ) n k y y y
y y
i
k
i
k
i
k
i i
@...@ 2 @ 1 @
1
1
1
>

Njutnov interpolacioni polinom druge vrste <sa rastuBim kona%nim ra4likama= dat je saA
( ) ( )

+
1
> 1
G
k
i
i n
n
k
k
n
k
n n
x x
h k
y
y x p
gde su rastuBe kona%ne ra4like reda k definisane saA
( ) @... 2 @ 1 @
1
1 1
>

k y y y
y y
i
k
i
k
i
k
i i
3
.&. 'etoda naj"anji( kvadrata
2unkciju
( ) x f y
aproksimiramo linearnom kombinacijom funkcija
( ) ( )

m
k
k k
x c x
1
@
2unkcija greke u proi4voljnoj ta%ki x je tada
( ) ( ) ( ) x x f x
m

. $onstante
m
c c c @...@ @
2 1
@ koje je potrebno naBi@ odre?ujemo i4 uslova da se dobije minimum funkcije 4bira
kvadrata greaka
( )
i m
x
<na %emu je 4asnovana metoda najmanji! kvadrata=. 0dnosno@ traimo
minimum funkcijeA
( ) ( )

n
i
i m m
x c c x F
1
2
1
@...@ I
0va funkcija ima minimum ako su parcijalni i4vodi po
m
c c c @...@ @
2 1
jednaki nuli.
0dnosnoA
>
1

c
F
@
>
2

c
F
@ ... @
>

m
c
F
.
#ve ovo 4apisano pomoBu matrica ima sledeBi oblikA

y c
@ gde suA
( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( )
1
1
1
1
]
1

n k n n n
k
k
x x x x
x x x x
x x x x

...
... ... ... ... ...
...
...
3 2 1
2 2 3 2 2 2 1
1 1 3 1 2 1 1
@
1
1
1
1
]
1

m
c
c
c
c
...
2
1
@
1
1
1
1
]
1

n
y
y
y
y
...
2
1
.
,raene konstante
m
c c c @...@ @
2 1
odre?ujemo prema formuli
( ) y c
! !
1

$od polinomske aproksimacije funkcije

( )
i k
x
imaju oblik
1 k
x @ gde je
m k @...@ 1
.
.). Splajn interpolacija
Definicija D Neka je interval [a@ b] podeljen ta%kama x
>
@ ... @ x
n
tako da vai a F x
>
< x
1
< ... <
x
n
F b. 2unkcija S 4ove se splajn stepena k ako jeA
1. oblast definisanosti funkcije S je interval [a@ b]@
2. funkcije SJ@ SJJ@ ... @ S
<k/1=
su neprekidne na [a@ b]@
3. S je polinom stepena k na svakom podintervalu [x
i
@ x
iK1
].
2.4.1. Kubni splajn
$ubni splajn je funkcija S<x= koja se sastoji od n polinoma treBeg stepenaA
( )
( )
( )
( )

'

n n n
x x x x S
x x x x S
x x x x S
x S
1 1
2 1 1
1 > >
@
...
@
@
@
koja 4adovoljava uslove interpolacijeA
( )
i i
y x S
4a n i >
i uslove neprekidnosti@ koji vae samo 4a unutranje %vorove x
1
@ x
2
@ ... @ x
n/1
A
"
( )
( )
( )
( ) x S x S
k
x x
k
x x
i i
+

lim lim
@ gde je
@... 1 @ > k
'koliko su 4adovoljeni dodatni usloviA
( ) ( ) >
>

n
x S x S
u pitanju je prirodni kubni splajn.
+lgoritam 4a odre?ivanje prirodnog kubnog splajna je sledeBiA
( )
( )
( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) x x "
h
h
y
x x "
h
h
y
x x
h
"
x x
h
"
x S
b b #
h h u
y y
h
b
x x h
i i
i
i
i
i i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i i i
i i i
i i
i
i
i i i

,
_

,
_

+ +

+


+ +
+
+
+

+
+
1 1
1
3
1
3
1
1
1
1
1
3 3 3 3
3
2
1
&. %u"eri*ko diferenciranje
Neka su date vrednosti funkcije
( )
i i
x f y
u ta%kama
[ ] b a x
i
@
. I4vodi
( ) x f y
i
( ) x f y
u pomenutim ta%kama se mogu odrediti pomoBu Njutn/Gregorijevi! formulaA
( ) ( )

,
_

+ +

>
1
>
"
>
3
>
2
>
1
1 ...
" 3 2
1
y
n
y y y
y
h
x y
n n
( )

,
_

+ + ...
3
&
12
11 1
>
&
>
"
>
3
>
2
2
y y y y
h
x y
Greka prvog i4voda se odre?uje prema formuliA
( )
( )
( ) 1
1
>
1
+

+
k h
y
x R
k k
.
). %+',R!-.A !%/,GRA0!JA
Numeri%ka integracija se koristi u slu%ajevima kada jeA
podintegralna funkcija data tabelarno@
odre?ivanje primitivne funkcije komplikovano@
nemoguBe odrediti primitivnu funkciju podintegralne funkcije@ a numeri%ka vrednost
odre?enog integrala postoji...
Numeri%ka integracija se bavi postupcima 4a priblino i4ra%unavanje vrednosti odre?enog
integralaA
( ) ( )

b
a
$x x f b a f % @ I
na osnovu ni4a vrednosti f. 6retpostavlja se da je f neprekidna na intervalu [a@b].
2ormule pomoBu koji! se vri numeri%ko i4ra%unavanje jednostavni! integrala se 4ovu
kvadraturne formule@ %iji je oblikA
&
>
1 1 @
>
1 1 1
>

+ +

+
n
i i i i i i i
"
n i # " h " u " h
"
( ) ( )

n
k
k k n
x f A b a f &
1
@ I
+ko je x
1
Fa i x
n
Fb@ kvadraturna formula je 4atvorenog tipa@ a u ostalim slu%ajevima je
otvorenog tipa.
I4bor %vorova i teinski! koeficijenata se vri tako da kvadraturna formula &
n
'f(a)b=
predstavlja to je moguBe bolju aproksimaciju 4a %<f(a*b=. Greka numeri%ke integracije +
n
<f= je
ra4likaA
( ) ( ) ( ) ( ) ( )

n
k
k k
b
a
n n
x f A $x x f b a f & b a f % f +
1
@ I @ I
i 4ove se ostatak kvadraturne formule. .edan od na%ina ocene greke +
n
<f= je pomoBu algebarskog
stepena ta%nosti.
5efinicijaA $vadraturna formula &
n
'f(a)b= je algebarskog stepena ta%nosti p ako je
( ) >
i
n
x + @
p i @...@ 1 @ >
i ( ) >
1

+ p
n
x + .
6ri odre?ivanju x
k
i A
k
<kF1@2@...n= uobi%ajeni su pristupiA
%vorovi x
k
su unapred po4nati i fiksirani@ a koeficijenti A
k
se odre?uju i4 uslova da se dobije
maksimalan stepen ta%nosti@ tj. da je ( ) >
i
n
x + @ 4a
1 @...@ 1 @ > n i
.
koeficijenti A
k
i %vorovi x
k
odre?uju se tako da je ( ) >
i
n
x + @ 4a
1 2 @...@ 1 @ > n i
.
).1. %J+/%1.2/,S23, F2R'+#,
Njutn/$otesove formule su kvadraturne formule sa %vorovima koji su unapred 4adati.
,einski koeficijenti se odre?uju tako to se podintegralna funkcija 4amenjuje svojim
interpolacionim polinomom <Lagranovim= %ija se integracija 4atim vri direktno. $vadraturna
Njutn/$otesova formula ima sledeBi oblikA
( ) ( ) ( ) ( )

+
n
k
n k k
b
a
f + x f , a b $x x f
>
gde suA
[ ] b a x x x
n
@ @...@ @
2 1

@
a x
>
@
hk x x
k
+
>
@
n
a b
h

h
x x
p
>

@
[ ]
( ) ( ) n p p p p
n

+
... 1
1
( )
[ ]

,
_

+ n n k n
k
$p
k p
p
k
n
n n
,
>
1
G
1
@
n k @...@ 1 @ >
D $otesovi koeficijenti
( ) f +
n
D odgovarajuBa greka
).. Specijalni slu*ajevi %jutn1.otesovi( for"ula
4.2.1. Uoptena trapezna formula
( )
( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) f
n
a b x f
x f x f
x f
h $x x f
n
n
b
a

,
_

+ + + +

2
3
1 1
>
12 2
...
2
4.2.2. Uoptena Simpsonova formula
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) f + x f x f x f x f x f x f x f
h
$x x f
n n n
b
a
+ + + + + + + +

1 2 2 2 3 2 1 >
" 2 ... " 2 "
3
( )
( )
( )
( )
"
"
&
3
2::>
f
n
a b
f +

@
( ) b a@
3
' ovom slu%aju je interval
[ ] b a@
podeljen na 2n podintervala@ a
n
a b
h
2

.
4. .3ADRA/+R%, F2R'+#, GA+S232G /!5A
( ) ( ) ( ) f + x f A $x x f
n
n
k
k k
b
a
+

1
' navedenoj formuli %vorove i teine dobijamo i4 uslova da je ( ) >
i
n
x + @ 4a
1 2 @...@ 1 @ > n i
.
5rugi na%in je anali4a Gaus/$ristofelove kvadratureA
( ) ( ) ( ) ( ) f + x f A $x x f x p
n
n
k
k k
b
a
+

1
,eoremaA Interpolaciona kvadraturna formula ima algebarski stepen ta%nosti 2n/1 akko su x
k
<kF1@2@...@n= nule polinoma &
n
.
5alje je potrebno odrediti teinske koeficijente A
1
@...@A
n
D $ristofelove brojeveA
( ) ( )
k n k n
n
n
n
k
x & x &
&
a
a
A

1
2
1
1
gde je kF1@2@...@n@ a
1
@
n n
a a
su koeficijenti u4 najvii stepen polinoma &
n
@ odnosno &
n/1
.
5.1.1. Greka Gausove kvadraturne formule
( )
( )
( )
( )
n
n
n
n
f
a n
&
f +
2
2
2
G 2
@ gde je ( ) b a@
5.1.2. Gram-midtova orto!onaliza"ija
'vodimo pojmoveA
( ) b a L @
2
D skup svi! realni! funkcija integrabilni! sa kvadratom na intervalu
[ ] b a@
p D nenegativna integrabilna funkcija definisana na
[ ] b a@
@ teinska funkcija
( ) g f @
D skalarni proi4vod ( ) b a L g f @ @
2
u odnosu na pA
( ) ( ) ( ) ( )

b
a
$- - g - f - p g f @
f
D norma proi4voljnog elementa ( ) b a L f @
2

( ) ( ) ( )
2
1
2
@

,
_

b
a
$- - f - p f f f
{ }
i

D skup funkcija i4 ( ) b a L @
2
koji obra4uje ortogonalni sistem ako jeA
( )

'

j i
j i
i
j i
@
@ >
@
2

D ove funkcije su linearno ne4avisne
Gram/8midtov postupak ortogonali4acije je postupak 4a dobijanje ortogonalne ba4e i4
postojeBe. 0bi%no se pola4i od prirodnog ba4isa
( )
k
k
x x
@
@... 1 @ > k
. #istem ortogonalni!
funkcija dobijamo po formulamaA
7
> >
&
@
( )
( )

1
>
@
@
k
i
i
i i
i k
k k
&
& &
&
&

@
@... 2 @ 1 k
6. R,7A3A%J, %,#!%,AR%!8 J,D%A-!%A
6.1. #okali9acija korena jedna*ine
' nekim slu%ajevima do reenja jedna%ine moemo doBi analiti%kim putem@ dok je 4a neke
potrebno konstruisati metode 4a nalaenje priblini! vrednosti korena. ' tom procesu ima dva
korakaA
lokali4acija korena D utvr?ivanje to je moguBe manji! intervala
[ ] b a@
@ koji sadre samo
jedan koren jedna%ine
poboljavanje aproksimativni! vrednosti korena dok se ne postigne eljena ta%nost
,eoremaA ukoliko neprekidna funkcija f<x= ima na krajevima intervala
[ ] b a@
vrednosti
ra4li%itog 4naka@ tj.
( ) ( ) > b f a f
@ tada interval <a)b= sadri bar jedan koren jedna%ine
( ) > x f
. ,aj
koren Be biti jedinstven ukoliko funkcija f ima i4vod f koji ne menja 4nak na intervalu <a)b=.
La lokali4aciju korena funkcije moemo koristiti dva na%inaA
Imamo funkciju
( ) x f y
na intervalu
[ ] b a@
. La dati interval definiemo podeone ta%keA
b x x x a
n
@...@ @
1 >
po formuliA
n k
n
a b
h hk x x
k
@...@ > @ @
>

+
@
4atim ra%unamo vrednosti
( )
k k
x f y
@ a lokali4aciju korena vrimo ispitujuBi usloveA
>
1

k k
y y

k
y
D mali po4itivan broj@ tj. y mora biti blisko nuli
( ) ( ) >
1 1

+ k k k k
y y y y
ispitivanje promene 4naka prvog i4voda
0vaj kriterijum se primenjuje u slu%aju dva bliska korena ili dvostrukog korena.
*esto funkciju f<x= piemo kaoA
( ) ( ) ( ) x h x g x f
6.. !terativni "etodi 9a reavanje jedna*ina
Imamo jedna%inu
( ) > x f
@ gde je f nelinearna funkcija definisana sa
[ ] R b a f @ A
. 0vu
jedna%inu 4apisujemo u oblikuA
xFg<x=
pa pola4eBi od po%etne aproksimacije x
>
@ ta%nog reenja @ i4ra%unavamo sukcesivno aproksimacije
@... @
2 1
x x
prema nekom iterativnom algoritmu@ nprA
( ) @... 2 @ 1 @ > @
1

+
n x g x
n n

0vim je definisan iterativni postupak 4a reavanje jedna%ine
( ) > x f
@ gde je g<H= iterativna
funkcija. +ko ni4
{ }
n
x
konvergira ka reenju


n
n
x lim @
iterativni postupak je konvergentan.
:
#.2.1. Uslov pod kojim iterativni pro"es konver!ira
,eoremaA neka je data neprekidna funkcija
[ ] [ ] b a b a g @ @ A
@ diferencijabilna na intervalu
[ ] b a@
@ ako postoji broj . takav da jeA
( ) 1

. x g
4a
[ ] b a x @
@ tada je iterativni proces konvergentan be4 ob4ira na
[ ] b a x @
>

@ a grani%na vrednost
n
n
x

lim
predstavlja jedinstven koren jedna%ine xFg<x= na intervalu
[ ] b a@
.
#.2.2. $zlazni kriterijum %za zaustavljanje iterativno! pro"esa&

1 n n
x x
D unapred 4adata ta%nost. ' slu%aju da iterativni proces konvergira sporo
%eBe se koristi uslov
( )
n
x f
D dovoljno mali po4itivan broj.
+ko je
( ) x f
malo@ uslov Be biti ispunjen@ a x
n
veoma daleko od nule funkcije@ tada se
4adaje maksimalan broj iteracija.
6.&. 'etod polovljenja intervala :bisekcije;
)eavamo jedna%inu oblika
( ) [ ] b a x f @ @ >
i 4a dati interval vai
( ) ( ) > b f a f
. Latim se
odre?uje ta%ka ( ) ( ) M @
2
1
+ c f a b c i postupak ponavlja po potrebi.
6.). %jutnov "etod :"etod %jutn1Rafsona;
( )
( )
n
n
n n
x f
x f
x x

+1
6.4. 'etod se*ice
( ) ( )
( ) @... 2 @ 1 @
1
1
1

+
n x f
x f x f
x x
x x
n
n n
n n
n n
4a po%etne aproksimacije je neop!odno da x
>
i x
1
budu sa ra4li%iti! strana u odnosu na .
6.6. Siste"i nelinearni( jedna*ina
Neka je dato n realni! funkcija
( )
n i
x x f u @...@
1

od n ne4avisni! promenljivi!
n
x x @...@
1

koje su neprekidne i diferencijabilne u 4ajedni%koj oblasti definisanosti. ,ada jedan%ineA
( )
( )
( ) > @...@ @
...
> @...@ @
> @...@ @
2 1
2 1 2
2 1 1

n n
n
n
x x x f
x x x f
x x x f
predstavljaju sistem nelinearni! jedna%ina %ije je 4ajedni%ko reenje potrebno naBi.
#.#.1. 'etod (jutn-Kantorovi)a
( ) ( ) ( )
( )
( )
( ) @... 1 @ > @
1 1

+
k x f x / x x
k k k k

gde je
;
( ) ( )
1
1
1
1
1
1
1
1
]
1

n
n n n
n
n
x
f
x
f
x
f
x
f
x
f
x
f
x
f
x
f
x
f
x / x f

2 1
2
2
2
1
2
1
2
1
1
1
matrica parcijalni! i4voda D .akobijeva matrica.
#.#.2. Gradijentni metod
( ) ( ) ( )
( ) @... 1 @ > 2
1

+
k f / x x
k !
k k
k k

gde suA
( ) ( )
( )
( ) ( )
( )
k !
k k
k !
k k
k !
k k
k
k
f / / f / /
f / / f


@
@
2
1
I
( ) ( ) ( )
( )
k k k
x f f


I
( )
( )
k
k
x / /

<. Reavanje siste"a linearni( jedna*ina

<.1. Siste"i linearni( jedna*ina
)eenje sistema od n linearni! jedna%ina sa n nepo4nati! je n brojevni! vrednosti@ takvi! da
kad se one 4amene u jedna%inama sistema@ svi! n jedna%ina je 4adovoljeno.
#istem moe imati jedinstveno reenje@ beskona%no mnogo reenja i nijedno reenje <u
druga dva slu%aja sistemi su singularni=. 6ostoje dve vrste numeri%ki! te!nika 4a reavanje sistema
linearni! jedna%inaA
direktni metodi D u kona%nom broju koraka dola4imo do ta%nog reenja
iterativni metodi D dobijamo aproksimativno reenje sa odre?enom ta%noBu
0d direktni! metoda imamoA Gausov metod eliminacije i njegove varijanteA sa i4borom
glavnog elementa i sa skaliranim i4borom glavnog elementa.
<.. Faktori9acioni "etodi
)eavamo sistem od n linearni! jedna%ina sa n nepo4nati!A b x A

. .edan od pristupa
reavanju sistema 4asniva se na LR/faktori4aciji matrice sistema A@ tj. svo?enje A na proi4vodA
A=LR
gde je L donje/trougaona matrica@ a R gornje/trougaona matrica. 0vim se sistem b x A

svodi na
dva trougaona sistemaA
b y L

i
y x R

koji se jednostavno reavaju sukcesivnim 4amenama. <etod 9eleckog=

5a bi LR/faktori4acija bila jedinstvena potrebno je da unapred fiksiramo dijagonalne
elemente matrice R ili matrice L. 0bi%no se 4a ove vrednosti u4ima jedinica.
<.&. !terativni procesi
etod proste iteracije se moe opisati relacijomA
( ) ( )

+
+ k k
x 0 x
1
kF>@1@...
b x A

+ x 0 x
5ovoljan uslov konvergencije ni4a
( )
{ }
k
x

ka ta%nom reenju je
1 0
@ gde je
0

proi4voljna matri%na normaA
1>

n
j
ij
i
a A
1
maH

n
i
ij
j
a A
1
1
maH
2
1
@
2
2

,
_

j i
ij
a A
<norma 8midta=
6otreban i dovoljan uslov konvergencije je da su sve sopstvene vrednosti matrice 0 po
modulu manje od jedinice.
<.). Jakobijev "etod
.akobijev metod je specijalan slu%aj metoda proste iteracije koji je naj%eBe u upotrebiA
( )
( )
( )
b 1 x A 1 1 x
k k


1 1 1 +
+ kF>@1@... 1=$iag<A=
0dnosno@ komponente vektora odre?ujemo po formulamaA
( ) ( )
ii
i k
n
i j
j
ij
ii
k
i
a
b
x a
a
x +

+

1
1
1
iF1@...@n kF>@1@...
*.4.1. Uslovi konver!en"ije

( ) ( ) > det
1

% A 1 1
D koreni jedna%ine treba da budu manji od jedinice po modulu.
ispitati da li je norma matrice manja od jedinice
+ko su 4adovoljeni uslovi teoreme o dominantnosti glavne dijagonale matriceA

i j
ij ii
a a
iF1@...@n
tada .akobijev metod primenjen na dati sistem konvergira ne4avisno od i4bora po%etne
aproksimacije.
<.4. Gaus19ajdelov "etod
Gaus/Lajdelov metod predstavlja modifikaciju metoda proste iteracije kojom se postie
ubr4anje konvergencije. 5at je sistemA

+ x 0 x
gde je
2 1
0 0 0 + @ i
1
1
1
1
]
1

> ...
> ... ... ...
> ... >
> ... > >
2 1
21
1
n n
b b
b
0 @
1
1
1
1
]
1

nn
mn
n
n
b
b
b b
b b b
0
... > >
... ... ...
... >
...
2 22
1 12 11
2
2ormiramo iterativni proces oblikaA
( ) ( ) ( )

+ +
+ + k k k
x 0 x 0 x
2
1
1
1
@ kF>@1@...
Uslov konvergencije jeA da svi koreni jedna%ine ( ) ( )
1 2
det 0 % 0 budu po modulu manji od 1I ili
da vai teorema o dominantnosti glavne dijagonaleA

i j
ij ii
a a
@ iF1@...@n@ u kom slu%aju dati sistem
konvergira be4 ob4ira na
( ) >
x

.
<.6. !terativni "etodi 9a inver9iju "atrica
Neka je
> >
A % F
matrica koja predstavlja meru odstupanja matrice
>
@ aproksimacije A
/1
od A
/1
. 5efiniimo ni4 matricaA
11
( )
1
1 1 1
...


+ + +
m
k k k k
F F % @ kF1@2@...
+ko je
1
>
. F
@ ni4 matrica
{ }
k

konvergira ka A
/1
.
ulcov metod 4a inver4iju matricaA
( )
1 1
2


k k k
A %
<4a mF2@ to se u praksi najvie koristi@ u pitanju je 8ulcov metod=
<.<. 2dre=ivanje sopstveni( vrednosti "atrica
La odre?ivanje dominantne sopstvene
1
vrednosti koristi se metod stepenovanja. 1ektor
( ) k
y

predstavlja u svakom koraku aproksimaciju 4a nenormirani sopstveni vektor koji odgovara

sopstvenoj vrednosti
1
. e?utim@ u praksi se umesto ni4a vektora
( ) ( )
@... @
1 >
y y

koristi ni4
( ) ( )
@... @
2 1
" "

definisan formulamaA
( ) ( ) k k
y A "

+1
@
( )
( )
k
k
k
"
y

@ gde jeA
( ) ( )

k k
i
i
k
" "

maH
@ i tada je 1
lim

k
k
@
( )
1
lim x y
k
k

La po%etni vektor
( ) >
y

u4imamo neku aproksimaciju sopstvenog vektora

1
x

@ ako nam je takva

ocena unapred po4nata. +ko to nije slu%aj u4ima se
( )
[ ]
!
y 1 ... 1 1
>

ili
( )
[ ]
!
y > ... > 1
>

.
>. 5ribli$no reavanje diferencijalni( jedna*ina
La diferencijalne jedna%ine prvog reda 4adaju se tako4vani po%etni uslovi oblika
( ) ( )
> >
@ @ y x y y x f y
to je tako?e po4nato kao $oijev problem.
Pikardov metod sukcesivnih aproksimacijaA
[ ]
( )
[ ]
( ) ( )

+
+
x
x
n n
$- - y - f y x y
>
@
>
1
>.1. 2jlerov "etod
Neka je dat $oijev problem %ije se reenje trai na intervalu
[ ] b a@
. Interval
[ ] b a@
delimo na
n podintervala pomoBu ta%akaA
( ) n k hk a x a x
k
@...@ 1 @
>
+
@ gde je h F <b 2 a= N n. 0pti
oblika pojedina%nog koraka 0jlerovog metoda jeA
( ) ( ) 1 @...@ 1 @ > @ @
1
+
+
n k y x hf y y
k k k k
>.. 'etodi Runge1.uta
etod )unge/$uta reda dva koji ima malu preci4nost@ ali ipak nala4i primene@ glasiA
( ) ( ) ( ) y x hf y h x f
h
y x f
h
y y
n n
@ @
2
@
2
1
+ + + +
+
0d daleko veBeg prakti%nog 4na%aja je metod )unge/$uta reda %etiri definisan formulomA
( )
" 3 2 1 1
2 2
3
k k k k
h
y y
n n
+ + + +
+
@
gde suA
12
( )
( )
3 "
2 3
1 2
1
@
2
@
2
2
@
2
@
hk y h x f k
k
h
y
h
x f k
k
h
y
h
x f k
y x f k
n n
n n
n n
n n
+ +

,
_

+ +

,
_

+ +

>.&. Siste"i diferencijalni( jedna*ina

#pecijalno@ ako je dat sistem od dve jedna%ine prvog redaA
( ) y x - f
$-
$x
@ @
i
( ) y x - g
$-
$y
@ @
sa po%etnim uslovima
( )
> >
x - x
i
( )
> >
y - y
.
Numeri%ko reenje datog sistema traimo u intervalu b - a . 5eljenjem ovog intervala na n
jednaki! podintervala irine h F <b 2 a= N n@ dobijamo podeone ta%ke
( ) n k hk - -
k
@...@ 1 @
>
+

tako da formule )unge/$uta %etvrtog reda 4a reavanje ovakvog sistema glaseA
( )
( )
" 3 2 1 1
" 3 2 1 1
2 2
3
2 2
3
g g g g
h
y y
f f f f
h
x x
k k
k k
+ + + +
+ + + +
+
+
gde suA
( )
( )
3 3 "
2 2 3
1 1 2
1
@ @
2
@
2
@
2
2
@
2
@
2
@ @
hg y hf x h - f f
g
h
y f
h
x
h
- f f
g
h
y f
h
x
h
- f f
y x - f f
k k k
k k k
k k k
k k k
+ + +

,
_

+ + +

,
_

+ + +
( )
( )
3 3 "
2 2 3
1 1 2
1
@ @
2
@
2
@
2
2
@
2
@
2
@ @
hg y hf x h - g g
g
h
y f
h
x
h
- g g
g
h
y f
h
x
h
- g g
y x - g g
k k k
k k k
k k k
k k k
+ + +

,
_

+ + +

,
_

+ + +

13