Grupa autora

TITOVA POSLEDNJA BITKA

Narodna knjiga1981.

Maral Jugoslavije Josip Broz Tito vodio je mnoge bitke. Sve su odluivale o naoj sudbini o Jugoslaviji. Prvih mesevi godine 1980. ivot ga je izazvao u njegov poslednji boj. Je li Tito svoju poslednju bitku izgubio? Ne! Izgubio ju je za sebe, ali za Jugoslaviju, koja je bila svrha i sadraina svih njegovih bitaka, za svoju Jugoslaviju, ijem je stvaranju bitno doprineo, dobio je i tu svoju poslednju bitku. Jugoslavija je, kao i uvek na njegov poziv, bila jedinstvena. Ovoga puta u alosti, ali sa stisnutom pesti. Zaklela se da za nju nema drugog puta do Titovog. I svet je, videvi kako su se oko njegovog odra okupili svi dravnici sveta, rekao: i u smrti Tito ostvaruje svoju viziju saradnje, koegzistencije, mira meu narodima nae planete. Tako je Tito dobio svoju poslednju bitku. Ova knjiga prikazuje kako je Tito vodio ovaj boj, kako se Jugoslavija oprostila od svojega najveeg oveka i kako se ceo svet poklonio dravniku koji je uticao na sudbinu naeg stolea.

UTORAK, 1. I 1980.
DOEK NOVE GODINE U KARAOREVU
Karaorevo, 1. januar (Tanjug) Predsednik Republike Josip Broz Tito doekao je Novu godinu u Karaorevu. U srdanoj atmosferi i prijatnom raspoloenju u krugu porodice, s njim su Novu godinu doekali i njegovi najblii saradnici, rukovodioci Socijalistike Autonomne Pokrajine Vojvodine i drugi. Tano u pono predsednik Tito digao je au i, nazdravljajui prisutnima, izrazio svoje uverenje da e u 1980. godini biti ostvareni jo vei rezultati u razvoju nae socijalistike samoupravne zajednice. Zatim je predsednik Tito zaeleo svima mnogo uspeha u radu. Posle toga, predsedniku Titu Novu godinu srdano su estitali drugovi Vladimir Bakari i Stevan Doronjski sa suprugama, sinovi arko i Mio sa lanovima svojih porodica, drugovi Radovan Vlajkovi, Duan Alimpi, Nikola Ljubii, Josip Vrhovec, Vilmo Molnar, Duan Popovi, Berilav Badurina, Tihomir Vilovi sa suprugama i drugi.

NOVOGODINJI RUAK
Karaorevo, 1. januar (Tanjug) Predsednik Republike Josip Broz Tito priredio je u utorak u Karaorevu ruak na kojem su, osim lanova porodice, bili i drugovi i drugarice koji su zajedno s njim doekali Novu godinu.

U toku ruka, Vladimir Bakari zahvalio je predsedniku Titu u ime svih gostiju na srdanom gostoprinstvu i prijatno provedenim satima u Karaorevu. Dragi drue Tito, dozvoli da ti u Novoj godini zaelim mnogo uspjeha, jer e tvoje djelo biti potrebno ovjeanstvu i svima nama u domovini. elim ti mnogo zdravlja i u ovoj godini, rekao je izmeu ostalog Vladimir Bakari. Predsednik Tito je prvo zahvalio Vladimiru Bakariu na toplim reima, a zatim je izrazio zahvalnost svima koji su doli da zajedno s njim doekaju Novu godinu. Veoma se radujem kada mogu da provedem izvjesno vrijeme u drutvu svojih saradnika, svojih drugova i lanova svoje porodice. Porodica se svake godine poveava, to me veoma raduje, rekao je predsednik Tito. Predsednik Tito je izrazio svoje aljenje to im vreme ove godine nije naklonjeno, pa gosti nisu mogli upoznati sve lepote Karaoreva. Zatim je nastavio: Nadam se da emo i sledeu Novu godinu doekati zajedno i da e nas tada vrijeme bolje posluiti. Ali moramo dobro zapeti da bi smo ostvarili ono ro elimo, ono to smo predvidjeli za ovu i naredne godine. Ova godina e za nas biti teka. Da bismo savladali tekoe s kojima se suoavamo, moramo angaovati sve fizike i umne snage naih ljudi. Mi smo mala zemlja, ali zemlja koja nije siromana. Jugoslavija je bogata, potencijalno vrlo bogata. Samo, potrebno je vie rada, vie discipline, vie tednje. Jer, kod nas ima rasipanja. Uvjeren sam da ste sa mnom saglasni ako kaem da u 1980. godinu ulazimo jedinstveni, kao to smo bili u ratu i u posljeratnim periodima. Zahvaljujui tom jedinstvu, mi se niega ne bojimo. Diem ovu au za sreu i prosperitet nae zemlje, za vae zdravlje, drugarice i drugovi. ivjeli! rekao je na kraju predsednik Tito.

ETVRTAK, 3. I 1980. 122 DANA NADE

Ljubljana, 3. januar (Tanjug) Po savetu lekarskog konzilijuma predsednik Republike Josip Broz Tito primljen je jue u Kliniki centar u Ljubljani zbog ispitivanja krvnih sudova nogu. Jugoslavija je jo bila u prazninom novogodinjem raspoloenju, ponegde jo nisu poele da rade maine u 1980. godini, kada je u etvrtak po podne stigla vest da se predsednik Republike Josip Broz Tito nalazi u Klinikom centru. Pomislili smo da se radi o rutinskom pregledu, a nismo bili svesni injenice da je zapoela poslednja bitka velikana nae revolucije, a stratega i mislioca, poslednjeg velikog voe drugog svetskog rata, tvorca nove Jugoslavije, dravljanina sveta. Borbu, dugu 122 dana, preivljavalo je 22 miliona Jugoslovena, milijare ljudi, jer Tito nije bio samo na pripadao je celom svetu. Tanjugova vest o odlasku predsednika Republike Tita u Kliniki centar obila je svet za nekoliko trenutaka.

Agencija Frans Pres prva je poslala vest da je maral Tito primljen u Kliniki centar. U komentaru se zakljuuje da je zdravstveno stanje predsenika u izvesnoj meri ozbiljno poto Tanjug ne izvetava da se radi o rutinskom pregledu. Junajted Pres Interneenel i Asoijeted Pres objavili su kao hitnu vest o Titovom odlasku u bolnicu. AP je u dodatku nabrojao od ega je Tito bolovao poslednjih godina, navodei da se predsednik Republike vrlo brzo oporavio posle svih zdravstvenih tegoba i ubrzo ponovo stupio u akciju, nastavio svoja mnogobrojna putovanja, primao svetske lidere. Tito je prole godine posetio deset drava na etiri kontinenta, uestvovao na Konferenciji nesvrstanih u Havani, a u Beogradu je primio 41 stranu delegacju. (AP) Agencijsku vest odmah su preuzele amerike radio stanice ocenivi njen znaaj time to su vest o Titovoj bolesti objavile pre izvetaja Bele kue o Avganistanu. Ljubljana, 6. januar Posle izvrenih ispitivanja krvnih sudova nogu, predsednik Republike Josip Broz Tito napustio je danas Kliniki centar u Ljubljani. Utvreno stanje zahteva dalje intezivno leenje. Konzilijum lekara: prof. dr Bogdan Brecelj, prof. dr Mioljub Kii, prof. dr Miro Koak, prof. dr Jovan Risti, prof. dr ore Popovi, prof. dr Stanislav Mahkota, prof. d. Predrag Lalevi i prof. dr Ivo Obrez. Jugoslavija je odahnula. Voljeni predsednik pnovo se nalazi na Brdu kod Kranja, gde je provodio radne dane u podnoju planina, u prijatnom goranjskom ambijantu. Tito je u dobrim rukama, govorili smo sami sebi. Mnogi su pomislili: ne bih voleo da sam na njihovom mestu jer je odgovornost koju nose ogromna. Ko su ti specijalisti koji su potpisali drugo saoptenje o zdravstvenom stanju predsednika Republike Josipa Broza Tita, ljudi od kojih smo narednih 120 dana oekivali novosti radosne kada se Titovo zdravstveno stanje poboljavalo, i zabrinjavajue kada su bolesti poele da se nadovezuju jedna na drugu? Od 6. januara do sudbonosnog 4. maja lekari su za javnost predstavljali samo konzilijum lekara da bi tek poslednji, najtraginiji izvetaj bio ponovo potpisan njihovim imenima. Lekarska etika obavezivala je konzilijum na utanje; u njemu su bili ljudi svesni svoje odgovornosti. Tim lekara specijalista koji ive za svoj rad, a ne za rei o njemu. Moda e za nekoliko godina dr Bogdan Brecelj, dr Mioljub Kii, dr Miro Koak, dr Jovan Risti, dr ore Popovi, dr Stanislav Mahkota, i dr Predrag Lalevi otkriti pojedinosti borbe za Titov ivot,bitke koju su, zajedno s njim, vodili 122 dana. Ipak, to je stvar budunosti. Za sada moemo samo neto podrobnije predstaviti strunjake, kratko i saeto, kao ljude i lekare, jer u biografijama svakog od njih ima materijala za itavu knjigu. Profesor dr Bogdan Brecelj, najstarijilan konzilijuma lekara, roen je 6. maja 1906. godine u Gorici. Studije medicine zavrio je u Insbruku. Dr Bogdan Brecelj je bio stari Titov prijatelj i lekar; bio je lan lekarske ekipe koja je 1951. godine operisla naeg marala. Vodio je brigu o zdravlju predsednika Tita od 1947. godine, a konzilijum lekara je vodio kao najstariji lan. Strunjaci smatraju da kao profesor Medicinskog faklulteta u Ljubljani ima izvanredne za razvoj savremene ortopedije. Kao uesnik narodnooslobodilake borbe obavljao je niz dunosti; bio je i glavni hirurg partizanskih odreda Slovenije i organizacioni sekretar

Oblasnog narodnooslobodilakog odbora za Slovenako primorje i Trst. Posle osloboenja obavljao je mnogobrojne drutvene dunosti. lan je Slovenake, Hrvatske i Srpske akademije nauka, mnogih inostranih akademije i drugih naunih institucija. Generalmajor prof. dr Mioljub Kii roen je 1911. godine u Vranju. Za etiri decenije medicinskog i drutvenopolitikog rada nagraen je 1979. godine nagradom AVNOJ-a. U toku rata nalazio se u nemakom zarobljenitvu, posle osloboenja bio je lekar u glavnoj bolnici, a zatim profesor Vojnomedicinske akademije. Poslednjih osam godina je naelnik Interne klinike VMA. Dr Miroljub Kii objavio je vie od 170 naunih radova. Jedno od njegovih najznaajnih dostignua, plod dvanaestogodinjeg istraivanja, jeste otkrie da se dodatkom minimalnih koliina joda u kuhinjsku so birno smanjuje broj obolelih od guavosti i kretenizma kojih samo u Jugoslaviji ima vie od milion i po. Posle ovog otkria u Jugoslaviji se stavlja jod u so koja se koristi u irokoj potronji. Profesor dr Miro Koak, redovni profesor hirurgije Medicinskog fakulteta u Ljubljani, roen je 1919. godine u Ljubljani. Studije medicine zavrio je u Zagrebu. Po njegovoj zamisli izgraena je aparatura za vantelesnu cirkulaciju pomou koje je 1958.godine uspeno izveo prvu operaciju na otvorenom srcu u Jugoslaviji. Dr Mirko Koak uveo je i mnoge operativne zahvate, izmeu ostalog ugraivanje tranzistorskih pejsmejkera i utvrivanje vetakih sranih zalistaka. Godine 1971. izveo je prvu u Jugoslaviji aotrnokoronarni bajpas krvnih sudova. Bio je u ekipi lekara koja je od 1951. vodila rauna o zdravlju predsednik Tita, a od 1953. godine pratio ga je na svim njegovim putovanima. Profesor dr Jovan Risti, roen 1912. godine u Beogradu, profesor je begeogradskog Medicinskog fakultetau penziji, savetnik Neuropsihijatrijske klinike u Beogradu. Studije medicine zavrio je u Beogradu, a specijalizaciju u Parizu. U Londonu se specijalzovao za elektroencefalografiju. Autor je mnogih naunih radova. Napisao je, izneu ostalog, knjigu Medicina i drutvo. lan je Srpske akademije nauka i umetnosti. Pukovnik profesor dr ore Popovi je drugo vojno lice u konzilijumu lekara. Roen je 1917. godine u Kupresu. Studije medicine zavrio je u Beogradu. Uesnik je narodnooslobodilake borbe i otada je u vojnoj slubi. Sada je naelnik kardiolokog odeljenja Vojnomedicinske akademije. Kardiologiju je spevijalizovao u Engleskoj, SAD, Belgiji, Nemakoj i Francuskoj. Zajedno sa prof. dr Isidorom Papom uvodio je u Jogoslaviji kardiovaskularnu hirurgiju, a niz godina bio je kardiolog konsultant. lan lekarskog konzilijuma postao je pre deset godina. Profesor dr Stanislav Mahkota roen je 1913. godine u Volku kod Kranja. Studije medicine zavrio je u Zagrebu. Specijalista za endokrinologiju i stunjak za dijabetes. Specijalizovao se u vajcarskoj, Engleskoj i Nemakoj. Dr Stanislav Mahkota je od 1954. godine lan lekarske ekipe koja je redovno pregledala predsednika Tita u Ljubljani. Od 1965. godine pratio ga je na njegovim putovanjima, a od 1971. godine lan je konzilijuma lekara. Profesor dr Predrag Lalevi roen je u Pei 1927. godine. Studije medicine zavrio je u Beogradu. Direktor je Instituta za anesteziologiju i reanimaciju Klinike bolnice u Beogradu. Kao stipendista svetske zdravstvene organizacije usavravao je anesteziologiju u Kopenhagenu, a 1956. godine u poznatoj klinici Mejo u amerikom gradu Hjustonu. Prole godine dr predrag Lalevi objavio je prvi udbenik anesteziologije u Jugoslaviji. Dr Lalevi pratio je predsednik Tita na svim putovanjima od 1964. godine.

Ljubljana, 7. januar Lekarski konzilijum izvrio je danas na Brdu kod Kranja konsultaciju sa profesorom dr Majklom Debejkijem SAD i prof. dr Maratom Knjazejevim SSSR o zdrastvenom stanju i daljem leenju predsednika Republike Josipa Broza Tita. Nakon pregleda i konsultacija, predsednik Tito je zadrao na ruku profesore Debejkija i Knjazejeva, lanove konzilijuma i line lekare. Na ruku je bio i sekretar Predsednitva CK SKJ dr Duan Dragosavac. Poseta uvenih lekara iz SAD i Sovjetskog Saveza ponovo je izazvala veliko interesovanje stranih agencija. injenica je da su agencije, inostrana tampa druga sredstva javnog informisanja i dalje korektno izvetavali o zdravlju predsednika Tita, drei se pri tom injenica. Istovremeno su se pojavili napisi o poloaju Jugoslavije suoene sa boleu Predsednika Republike i razbiljanja o njenoj budunosti u sluaju da se zdravlje prvog graanina Jugoslavije pogora, odnosno ako se desi ono najgore. Asoijeted Pres izvetava iz Beograda: Maglovito opisane zdravstvene tegobe jugoslovenskog predsednika nisu omele ivot u glavnom gradu. I dodaje: Mnogi Jugosloveni privatno i slubeno ne razmiljaju vie o Titu kao samrtniku. Junajted Pres Interneenel obraa posebnu panju na fotografiju snimljenu na Brdu za vreme ruka koji je predsednik Tito priredio za lanove konzilijuma lekara, line lekare i goste iz SAD i Sovjetskog Saveza. Konsatuje da Tito deliju krepko i da nije, ber ne u potpunosti, vezan za postelju. Debjki i Knjazejev su ga pregledali kako bi lake odluili moe li podneti operaciju krvnih sudova, izvetava agencija. AFP upravlja svoj pogled u budunost izgraenu na sadanost. Panju posveuje kolektivnom Predsednitvu SFRJ koje znai prenos vlasti na ljude koji bi trebalo da obezbede kontinuitet posletitovskog perioda. Otada se u razmiljanjima o sudbini Jugoslavije sve ee susreemo s takozvanim posletitovskim periodom. Ne postoji nikakav posletitovski period. Postoji jugoslovenska socijalistika revolucija koja jo uvek traje i ije su osnovne karakteristike i pravci razvoja: socijalistiko samoupravljanje, bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti, nazavisnost i nesvrtavanje, borba za mir, ravnopravnu saradnju i ekonomski napredak svih zemlaja u svetu. Sve je to postalo svojina ogromne veine svih naih narod i narodnosti. To je Tito koji ivi danas, a ivee i sutra. To su plebiscitirano potvrdili jedinstvo i politika svest koju su nei ljudi pokazali proteklih meseci. (Stane Dolanc, aln Predsednitva CK SKJ, jula 1980). Ljubljana, 12. janura Stanje oboljenja predsednika Republike Josipa Broza Tita nije se poboljalo i pored peduzimanja intezivnih mera leenja. U takvoj situaciji konzilijum lekara predloio je preduzimanje, u najskorije vreme, hirurkog zahvata na krvnim sudovima leve noge. Novost su sa oznakom hitno odmah prenele sve agencije. AFP dodaje, pored slubenog izvetaja, da su lekari prilikom pregleda bili iznenaeni kako Tito ima jako srce. AP izvetava da nema indikacija o pogoranju Predsednikovog zdravlja.

Ljubljana, 13. januar Predsednik Tito primljen je veeras u Kliniki centar u Ljubljani gde e biti izvren hirurki zahvat na krvnim sudovima leve noge. AFP dodaje uz Tanjugovu vest ocenu iz beogradskog izvora da hirurka intervancija nee predstavljari naroitu opasnost za ivot efa drave. Na osnovu te vesti Rojter zakljuuje da leenje lekovima nije dalo rezultate. UPI prenosi slubenu informaciju o prijemu predsednika Tita u Kliniki centar, dodajui sopstveni komentar u kojem podrava praksu da konzilijum lekara redovno izvetava o zdravlju predsednika Tita jer se na taj nain spreavaju pekulacije. Ljubljana, 14. januar Predsednik Republike Josip Broz Tito operisan je u toku prole noi u klinici za kardiovaskularnu hirurgiju Klinikog centra u Ljubljani. Hirurki zahvat izvren je na krvnim sudovima leve noge. Predsednik Tito je dobro podneo operaciju. Neposredni postoperativni tok je normalan. Jugosloveni su pratili izvetaje konzilijuma lekara i stezali pesnice za oveka koji je u Klinikom centru u Ljubljani bio okruen najveom panjom i strunou. Tek to je vest objavljena, u Ljubljanu su poele da se slivaju najbolje elje za brz oporavak. Tito to smo mi. Te etiri rei koje su se najee ule govorile su sve; izraavaju zahvalnost i priznanje za sve to je veliki dravnik uradio za jugoslovenske narode i narodnosti, za bratstvo i jedinstvo, za stabilnu, nazavisnu zemlju. U Ljubljani su poeli da se okupljaju novinari svih krajeva sveta da bi na licu mesta pratili zdravstveno stanje predsednika Tita. Novinske agencije su svoje dopisnike preselile iz Beograda u Ljubljanu, stigli su specijalni izvetai veih listova. U poetku su se obraali pojedinim redakcijama, a zatim su republiki organi otvorili privremeni pres-centar gde su izvetai iz drugih republika i inostranstva dobijali najnovije informacije. Posredstvom ovog pres-centra dolazili su u dodir sa drutveno-politikim radnicima radnicima ako su eleli da sanaju neto vie o Sloveniji i Jugoslviji, o socijalsitikom samoupravnom drutvu, o ekonomskom poloaju ili razvoju republike u kojoj je predsednik Socijalistike Federativne republike Jugoslavije viodio borbu s boleu. Ljubljana, 20. januar Dalje pogoravanje stanja leve noge predsednika Republike Josipa Broza Tita zahteva preduzimanje novog operativnog zahvata. Opte stanje zdravlja predsednika Tita je dobro. Prva hirurka intervencija nije dala zadovoljavajue rezultate. Rasla je zabrinutost, ne samo u Jugoslaviji ve i u inostranstvu. Ljubljana, 21. januar Danas u podne prednsedniku Republike Josipu Brozu Titu amputirana je leva noga zbog tekog oteenja arterija koje je dovelo do prekida cirkulacije i ubrzane devitalizacije tkiva te noge i ugroavalo ivot. U Ljubljanu su se slivale hiljade i hiljade telegrama, uznemirenih zbog uzroka, dirljivih zbog privrenosti, srdanih, iz ljudskih dubina, saetih jer u takvim trenucima rei idu teko od srca.

Poletela je misao nazad u istoriju, u one dane kada je u drugom svetskom ratu Josip Broz Tito bio ranjen kao jedini vhovni zapovednik koji se nalazio u prvim borbenim redovima i koji je, zajedno sa drugim borcima, izlagao svoj ivot opasnosti. Tito je bio najblii smrti 9. juna 1943. godine na Sutjesci: Nemaki avioni su se spustili vrlo nisko. Mogla su se videti lica pilota. Pale su prve bombe. Tito je potraio zaklon iza neke ogromne bukve oborene prilikom oluje. Legao je uz sam panj s telo je opruio du oborenog stabla. Iza njega je leao lan engleke vojne misije kapetan Stjuart. Kada je bomba, teka izmeu 10 i 20 kilograma, fijuknula prema mestu gde je leao Tito, njegov pas Lukas se munjevito bacio na glavu druga Tita i zatito ga svojim telom. Bomba je pogodila panj, samo metar od titove glave. Eksplozija je bacila u vazduh Tita i i druge koji su bili u njegovoj blizini. Kada se dim raziao, na zemlji je ostalo nekoliko nepominih tela. Meu njima i tela ure Vojinovia, Titovog pratioca, starog panskog borca koji se 22 meseca borio u pozadini Frankovih jedinica u paniji, i engleskog kapetasna Stjuarta. Kasnije je drug Tito priao Vladimiru Dedijeru, partizanskom saborcu i publicisti, kako se useao u tom trenutku: ''Dobro me je udarilo. . . Pomislio sam svreno je. . . Kad je bomba tresnula kraj mene i kas me je obavio mrak, uinilo mi se za trenutak da sam poginuo. Moj pas Lukas, koji mi je svojim tijelom pokio glavu, leao je raskomadan. Malo dalje engleski kapetan Sjuart, noge mu tre uvis. Jo dalje uro. Usred te pustoi pogled mi je pao na jedno slomljeno drvo, na kome je aloso cvrkutala mala umska ptiica. Eksplozija joj je prebila nogu i povredila krila. To malo stvorenje stajalo je na jednoj nozi i lepetalo krilcem. Taj prizor mi se duboko urezao u sjeanje. . .'' Ljubljana, 23. januar Predsednika Tita, koji se posle operacije uspeno oporavlja, danas su u Odeljenju za intezivnu negu Klinikog centra u Ljubljani posetili sinovi arko i Mia. Vrlo obradovan ovom psetom, drug Tito je proveo izvesno vreme u razgovoru sa svojim sinovima. Fotografija ove posete obila je, mogli bismo rei, ceo svet. Neki su je nazvali fotografijom godine, drugi fotografijom optimizma, a novinari su emitovani telefoto u pres-centru pozdravili aplauzom. Sa naslovnih strana evropskih i amerikih listova gledala su tri raspoloena, nasmejana lica, sreni sinovi uz oca koji je prebrodio ono najtee. Ko su arko i Mio, sinovi od kojih je otac zatraio savet, da li da amputira nogu? Kada je uo nihovu odluku, kratko je rekao: Da, amputirajte! arko je etvrto, jedino preivelo dete Josipa Broza i Pelagije Belousove koju je Tito kao ruski ratni zarobljenik upoznao 1917. godine u Omsku. Po dolasku u Jugoslaviju porodica nije ostala dugo na okupu jer je Josip Broz uhapen zbog revolucionarne delatnosti. Poljka (Pelagija Belousova) bila je primorana da se sa sinom vrati u Sovjetski Savez. arko Broz se u drugom svetskom ratu borio kao oficir Crvene armije, bio je dva puta odlikovan, a prilikom ranjavanja izgubio je ruku. Posle mnogo vremena otac i sinu su se sreli 1944. godine na Visu gde je bilo sredite nove Jugoslavije jer se na ostrvu nalazio Vrhovni tab NOV i POJ na elu sa vrhovnim

komandantom, maralom Titom, Centralni komitet KPJ, Komitet nacionlanog osloboenja Jugoslavije, Predsednitvo AVNOJ-a, saveznie misije i drugi. Branka Savi, ifrantkinja vrhovnog komandanta prisea se susreta Josipa i arka Broza. Jednog dana drug Tito je dobio vest da e iz Sovjetskog Saveza na Vis doleteti njegov sin arko. Tito je ve ranije znao da mu je sin bio ranjne ranjen, da mu je granata odnela deo ruke, ali je i pored toga bio radostan to je arko ostao iv, to se hrabro borio i bio odlikovan. Dobro se seam onoga dana kada je arko stigao na Vis. Drug Tito je radio. U vreme kada je trebalo da stigne arko, izaao je napolje i etao po kamenjaru. Posmatrala sam ga iz atora u kome smo iveli mi ifranti. Posle nekoliko trenutaka dole, u podnoju brda, pojavio se arko. Tito ga je odmah primetio. I arko njega. Obojica su zastali. Moda samo za trenutakdva. Zatim su obojica potrali. Sreli su se negde na sredini brda. Snaan zagrljaj. Dug. Tito je podigao arka, zagrlio ga. I sin oca. Tako su zagrljeni poli prema atorima. Tito je prostoduno jednostavno nosio arka u zagrljaju, nasmejan veseo i uzbuen. . . Meutim, taj susret druga Tita sa sinom arkom zapamtila sam jo po neemu. Jo istog dana arko je oboleo. alio se na bolove u elucu. Smestili smo ga u na ator. Uskoro se smirio i zaspao. Dobro se seam da je palo vee. Drug tito je polako uao u ator. Nije govorio. Samo se pribliio krevetu gde je leao arko. Gledao je svog sina neno, oinski, dugo, dugo. Zatgim mu jeobrisao znoj sa ela, a rukom je proao kroz njegovu kovrdavu svetlu kosu. . . Zatim je polako izaao iz atora. Aleksandar Mio Broz, sin Josipa Broza i Helene Has, video je oca tek uoi svog petog roendana, aprila 1945. godine. Sea se da su mu za taj susret saili pravu partizansku uniformu i nauili ga da raportira po svim propisima. To je i uinio, a otac-maral se nasmejao od srca i zagrlio ga. Malom ilegalcu, koga su za vreme rata skrivali kod mnogih porodica da ga neprijatelj ne bi otkrio, bilo je teko da se odjednom navikne da ima oca. ak ni nekoliko meseci kasnije nije ga zvao ocem, ve samo: ujm ti! Otac bi se uvek nasmejao kada bi to uo. Divna su seanja Mie Brza na oca. Dok je bio mali, otac mu je posveivao mnogo vremena. Bio je i dobar pedagog jer sinu nikada nije govorio Mora! Umesto toga, radije bi govorio: Savetovao bih ti. . . ili ini mi se da bi ovako bilo bolje. . . Kada je Mio maturirao, Josip Broz je bio presrean. Otac kao otac. . . Zatim je sin upisao prava, diplomirao i zaposlio se prvo u zagrebakoj Prvomajskoj a zatim u INI. Dvadeset i etvrtog maja 1980. godine napunio je 39 godina. Po tradiciji, porodica Broz se svake godine okupljala kod Josipa Broza, uoi njegovog roendana. arko Broz i njegova supruga dr Zlata Broz sa decom Svetlanom, Zlaticom, Josipom-Jokom i Edvardom koji takoe ve imaju svoje porodice, Mio Broz i njegova supruga dr Mira Broz sa decom Aleksandrom i Andrejem, Titova sestra Tereza, sestiina ana Kostanjek, Titovi neaci Franjo Broz i Branko Broz sa porodicama - tako da je na pordinom slavlju, kojem su ton davali veseli glasovi praunuka, obino bilo 29 lanova porodice. Ljubljana 29. januar Predsednik Republike Josip Broz Tito napustio je jue po podne odeljenje za intezivnu negu i preao na bolniko odeljenje Klinike za srce i krve sudove gde

se nastavljaju mere medicinske rehabilitacije. Poto oporavljanje predsednika Tita tee normalnim tokom, konzilijum od sada nee od sada svakodnevno davati saoptenja. Izgledalo je kao da tih dana Ljubljana hoda na prstima, napisao je jedan od stranih dopisnika i nastavio: Nikada jo nisam video grad koji se tako slono umirio da ne bi uznemiravao jednog bolesnika. Tako je ne samo Ljubljana, ve cela Jugoslavija, bez patetike, mirno i razumno prihvatila bolest oveka za koga je ljude vezivalo dugo i bezgranino poverenje. Istovremeno, oi milona ljudi bile su uperene u lekarsku ekipu koja je, kao malo koja u istoriji, imala izuzetno odgovoran zadatak i koju su tako pomno pratili ljudi prosenih pogleda, poverljivih ali i strogih jer za moguu pogreku ne bi bilo opravdanja. Pria se da je Titova reakcija kada se probudio iz narkoze bila karakteristina za njegovu vitalnost: Zar sam zalutao meu kosmonute? naalio se predsednik kada je oko sebe video lekare sa obaveznim maskama na licu. Ili kao to je neki od funkcionera ispriao jednom od stranih dopisnika: samo jo ekamo da Stari zatrai svoju omiljenu cigaru. . . Sve svetske novinske agencije objavljivale su tih dana novosti o zdravstvenom stanju predsednika Tita kao i o njegovoj aktivnosti poto je podneo drugi operativni zahvat. Preuzele su Tanjugovu vest da su predsednika Tita posetili predsednik Predsednitva SFRJ Lazar Kolievski i predsednik Predsenitva CK SKJ Stevan Doronjski koji su mu u ime oba Predsednitva poeleli to brzi i potpuni oporavak. U razgovoru sa Kolievskim i Doronjskim predsenik Tito se interesovao za tekue aktivnosti naeg unutranjeg razvitka i za neka znaajna pitanja u meunarodnoj situaciji. AP je dodao da je Tito ve poeo da obavlja predsednike dunosti. UPI je zapisao rei neke stjuardese na Brniku: Tito je ilav, ali nije jedini. I mi smo ilavi. Bili smo veoma radosni to nam je pruena tolika podrka kada je Tito otiao u bolnicu. Ali, niko se ne sme meati u nae stvari. Protiv toga emo se svi boriti. Nikada neemo bilo kome dozvoliti da budemo njegoc privesak ili rezerva. UPI je dodao das u te rei koja se jo nije rodila dok se Tito borio protiv nacista, odraz celokupne Titove ivotne zaostavtine - strasne nazavisnosti koja proima celu jugoslovensku stvarnost. Argentinski Konviksion: Maral je odbio da ode i po starom obiaju oporavlja se zahvaljujui glavnom elementu - volji. AP je citirao rei zvaninog jugoslovenskog predstavnika: Bolest predsednika Tita pokazala je svima (stranim novinarima - prim. pr.) steepen jedinstva jugoslovenskih naroda. Londonski Tajms: Kriza je prola, panike nije bilo. Ni stanovnitvo ni rukovodstvo nisu pokazali ni najmanji znak panike. Jugosloveni su ostali na svojim radnim mestima ili su nastavili svoje odmore odnosno putovanja u inostranstvo. Nije bilo navale na banke i trgovine. U svakom sluaju, Jugoslavija je poloila test o tome ta bi moglo da se desi posle Tita i rezultat je u potpunosti zadovoljavajui. Njegovi zamenici su pokazali izvanredne sposobnosti, a narod se ponaao mirno i odgovorno. Moskovske novine su poslednju vest o zdravstvenom stanju predsednika Tita objavile 22. januara, kada su obavestile itaoce da je predsedniku Titu amputirana leva noga. Italijanski Korijere dela sera doneo je na prvoj strani poruku predsednika Pertinija predsedniku Titu: Budite jaki, potrebni ste svetu!

Ljubljana, 14. februar U toku protekle noi stanje zdravlja Predsednika Republike Josipa Broza Tita bilo je kritino. Posle preduzetih intezivnih mera leenja dolo je do izvesnog poboljanja, ali je stanje i dalje vrlo teko. Nastavljaju se odgovarajue medicinske mere. Kada iz Klinikog centra vienisu dolazile ohrabrujue vesti o zdravstvenom stanju predsednika Republike, kada su se javile tekoe sa bubrezima, njihova oslabljena funkcija, kao i tekoe sa srcem, nastpila je prva ozbiljna kriza. U Jugoslaviji je rasla zabrinutost, ali ljudi su i kritine novosti primalidostojanstveno, sa nadom da se radi o kratkotrajnom pogoranju, koje e i ovoga puta savladati ovek od elika kako su u svetu nazovali predsednika Tita zbog njegove izvanredne vitalnosti i volje za ivotom ime je tako mnogo pomogao svojim lekarima saborcima u ovoj tekoj bitci. Strane agencije su ocenile ovo lekarsko saoptenje kao do tada najpesimistikiji zdravstveni bilten. UPI: Zdravstveno stanje predsednika Tita dramatino se pogoralo. Meutim, Jugosloveni i te teke vesti prihvataju bez panike, to dokazuje da system kolektivnog predsednitva koi je inicirao sam predsednik, deluje izuzetno dobro. Ljubljana 26. februar Opte stanje zdravlja predsednika Republike Josipa Broza Tita je i dalje teko. I pored sprovoenja odgovarajue intenzivne terapije, upala plua se ne smiruje. Sve ee se javljaju poremeaji sranog ritma, a znaci srane slabosti se odravaju. U pres-centru u Ljubljani koji je ponovo otvoren pre desetak dana poeli su da se okupljaju novinari. Svi oni, bilo da se radilo o onima koji su se vratili u Ljubljanu - mnogi su otili posle izvetaja od 29. janura koji je govorio da se predsednik Republike oporavlja - bilo o onima koji su tek doli, bili su pod snanim utiskom koje je na njih ostavio nepromenjen ivotni tok u Jugoslaviji I dostojanstvo sa kojim su se Jugosloveni suoavali sa eventualni gubitkom svog voe. udili su se spontansoti kojom su se Slovenci - od odraslih do najmaih - odrekli tradicionalnih poklada, nisu verovali da nije postojalo nareenje odozgo, das u ljudi samo izraavali svoje najdublje odeanje koje nije dozvoljavalo da se vesele u dana kada se njihov predsednik bori sa smru. Smrt, kakva svirepa re. Ovako je o njoj razmiljao predsednik Tito 16. maja 1968. godine: Smrt zavisi od toga kako je neko ivio, ako ste uradili neto korisno, to e vas nadivjeti. Ako je neko imao neku korisnu ulogu u ivotu, ak i tad svijet nee krenuti nizbrdo kad on umre. Ono to je on uradio zauvijek e ostati. Tu mnogo zavisi od toga ta je neko uradio za dravu ili za narod. Istorija je dugaak proces. Ljudi nikada ne zaboravljaju ta je bilo dobro kod nekog dravnika. Oni e se uvijek sjeati onog dobrog u njegovim djelima. Postoji poslovica: 'srean je onaj koji vjeno ivi'. To, u stvari, znai da je on uinio neto dobro. Tako je razmiljao ovek koji je ponovo uveo Partiju meu mase, ojaao poverenje u nju, ujedinico sve napredne snage u borbi za osloboenje Jugoslavije, okupio pod jednom zastavom sve narode i narodnosti Jugoslavije, verovao u stvaralaku snagu radnike klase, na osnovu iskustva iz narodnooslobodilake borbe ostvario socijalistiko samoupravljanje, izborio Jugoslaviji pravo samostalog i nezavisnog puta u socijalizam, poloio temelje nesvrstanosti, postao jedan od najveih boraca za mir u istoriji, graanin sveta.

Ljubljana, 2. marta - U toku protekle noi dolo je do pogoranja opteg stanja zdravlja predsednika Republike Josipa Broza Tita, a posebno do dlajeg slabljenja srca. Nastavljaju se neophodne mere intezivnog leenja. Druga kritina faza bolesti druga Tita koju su ovako komentarisale strane agencije: UPI: Kraj je jo samo pitanje vremena. Sa politike pozornice odlazi svetski dravnik, poslednji veliki heroj drugog svetskog rata i jedan od tvoraca nesvrstanosti. Tito je u svom vrovatno poslednjem politikom inu poslao iz bolesnikog kreveta dramatian poziv za mir i poputanje Karteru, Brenjevu i jo nekim voama nesvrstanih zemalja. ATP: Ovo je poslednja bitka starod lava; radi se o medicinskom fenomenu jer bi svaki drugi ovek u tim godinama ve podlegao bolesti. Rojter: Predsednik Tito nee jo dugo izdrati i pored vrste volje da se odupre bolesti. panska agencija EFA: Lekarski izveaji su potpuno realni kako ljudi ne bi gajili lane nade. Italijanski list Korijere dela sera otiao je najdalje u predvianjima, navodei da Beograd uskoro moe da postane mesto gde e se okupiti svetski dravnici. Na redovnoj konferenciji za tampu u ljubljanskom pres-centru predsednik novoformiranog Republikog komiteta za informacije Anton Vahen obavestio je izvetae da e centar biti otvoren ve od devet asova i da e do daljeg raditi neprekidno. Pitanje dopisnika AP: Da li to znai kraj? Vahenov odgovor: Ne, ali sada su u Ljubljani nalazi bar trideset stranih novinara i treba im omoguiti neometan rad. Ljubljana, 12. mart - Opte stanje zdravlja predsednika Republike Josipa Broza Tita je vrlo teko. Upala plua se ponovo javlja. Znaci srane slabosti su izraeniji. Nastavlja se intezivno leenje. Sa koliko nade su ljudi svakodnevno trinaest asova sluali radio. Kakav e biti dananji izvetaj o predsednikovom zdravlju? Da li e biti promena, teko, vrlo teko, moda ponovo kritino, da li e se javiti nova komplikacija, ili e, posle dugo vremena ponovo biti objavljena toliko oekivana i eljna re - poboljanje, lako poboljanje? Koliko smo samo postali osetljivi, kao nikada do tada, za sve finese lekarskog izraavanja. Strane agencije koje su preuzele Tanjugov izvetaj protumaile su ga kao poetak kraja. AFP: Predesdinik Tito se nalazi u komi. Osam lekara koji ga lee nemogu da garantuju da e preiveti do sledeeg vikenda. Lekarski izvetaj je potvrda alarmantnih novosti. AP: Dananji izvetaj sa sigurnou nagovetava dalje komplikovanja medicinske birke za ivot legendarnog voe. Rojter: Ovo je najcrnji izvetaj lekarskog konzilijuma za poslednje dve nedelje. Pogoranje opteg zdravstvenog stanja ponovo je podstaklo pekulacije o budunosti

Jugoslavije posle Tita. Meutim, sve je vie onih koji ne sumnjaju u to da e Jugoslavija u svakom sluaju iu ve utvrenim putem. Jugoslavija je snana, nezavisna, hrabra, dobro opremljena nacija, koja moe braniti samu sebe. (Karter) Jugoslovenski politiki sistem ostee onakav kakav je bio i za vreme Tita, i nita se nee dogoditi. Jugoslavija nee pristupiti nijednom bloku jer je njen dosadanji sistem nije sistem jednog oveka, ve Partije koja e ostati i kad Tito ode. (Kariljo) Jugoslavija je jedan od najstabilnijih faktora u Evropi. Ne mogu da zamislim da bi po odlasku predsednika Tita sa politike pozornice moglo da doe da bilo kakve nestabilnosti. (Krajski) Shvatam brigu jugoslovenskog naroda za Titovo zdravlje. Tito je jedan od najveih dravnika ovog veka, prvi koji nije dozvolio Staljinu da diktira svoju politiku. (mit) Ljubljana, 26. mart - Opte stanje zdravlja predsednika Republike Josipa Broza Tita je vrlo teko. Upala plia pokazuje znake laganog povlaenja, ali poviena temperatura i dalje traje. Funkcija bubrega se ne uspostavlja. Kardiovaskularni sistem i danas je relativno stabilan. Intezivno leenje se nastavlja. Iz Novog sada je 24. marta krenula na tradicionalini, dugi put po celoj zemlji trafeta mladosti, kao to je to inila, bez prekida, svakog prolea posle osloboenja, uvek sa nekom novom snagom koju u na ivot unosi mladost koja dolazi, svesna svega to je naa zemlaj postigla na elu sa drugom Titom i onoga to nam znai njegovo delo. Ovog puta je trafeta bila posebno simbolina: S kraja-na kraj zemlje, od srca do srca, iz ruku u ruku mladih cele Jugoslavije, povezivala je sve istom milju, sa najboljim eljama i iskrom nade da e predsednik Tito sa uspehom izvojevati bitku za ivot. Meutim, ovog puta trafeta nije stiga do cilja, do stadiona u Beogradu gde bi je, kao i toliko godina ranije, slavljenik doekivao za Dan mladosti. Ljubljana, 21. aprill - Opte stanje zdravlja predsednika Republike Josipa Broza Tita je izuzetno teko. Krvarenje koje traje, znatno oteenje jetre praeno jakom uticom, upala plua, visoka temperatura i slabost srca ugroavaju ivot druga Predsednika. Funkcija bubrega se ne uspostavlja. Nastavlja se intezivno leenje. Novost koju su prenele novinske agencije dobila je mesto u najvanijim informativnim emisijama televizijskih i radio-stanica i na prvim stranama novina. Agencijski izvetai su dodali i svoje komentare. UP: To je najozbiljniji izvetaj posle 14. februara kada je reeno da je zdravstveno stanje predsednika Tita kritino. UPI: Detaljno nabrajanje bolesti moe se shvatiti kao znak da se pribliava kraj borbe za predsednikov ivot koja traje vie od tri meseca. AFP: Ugroen je ivot predsednika Tita, a lekarski izvetaj nagovetava predpostavku da treba oekivati neminovan kraj. AP: Predsenik Tito je na ivici smrti. Moe se rei da je do neminovnog kraja ostalo jo nekoliko sati. To je vrlo alosno.

Ljubljana, 23. april - Stanje zdravlja predsednika Republike Josipa Broza Tita je i dalje kritino. Pored postojeeg komatoznog stanja, frug Predsedik, se od sino nalazi u oku. Preduzimaju se neophodne medicinske mere. Bio je to drugi lekarski izvetaj u jednom danu. Sve novinske agencije su pod oznakom hitno javile svetu: to je siguran zak da smrt treba oekivat svakog trenutka. UPI je ak najavio da e vest o smrti predsenika Tita biti objavljena sledeeg jutra. AP je iz nepotvrenih izvora dobio informaciju da je u poslednja 73 asa u Kliniki centar dopremljen odreena koliina novog amerikog antibiotika, ali se ogradio navodei da te vesti nisu potvrene. Ljbubljana, 28. aprila - Primenom odgovarajuih mera leanja, prevaziena je kritina faza oka u koju je drug Predsednik bio zapao u popodnevnim asovima 22.aprila, ali je opte stanje njegovog zdravlja i dalje vrlo teko. Nastavlja se intezivno leenje. Kada su iz Klinikog centra poele da stiu ohrabrujue vesti, koje nisu nasluivale ono najgore, u Ljubljanu je stigla trafeta mladosti. Kada je trafeta mladosti prolazila pored Klinikog centra, grupa mladia i devojaka odnela je u ime jugolsovenske omladine u bolnicu buket cvea i pisma za predsednika Tita i lekarski konzilijum. Cvee i pisma primio je prof. Dr Bogdan Brecelj. Ti si uzor nama mladima. U tebi vidimo linost koja ej svojim stvaralakim radom, svojom elinom voljom i neogranienom verom u narodne mase i u najteim trenuticima nalazila put savlaivanje tekoa u naem drutvenom razvitku. Naa generacija preuzela je na sebe odgovornost da prihvati i nastavi ono to su izvojevale generacije sa tobom na elu. U to stvaralatvo uvek emo iznova unositi sveinu, polet, vlastitu volju i nove ideje, napisali su mladi u pismu Titu. Ljubljana, 21. april - Zdravstveno stanje predsednika Republike Jospipa Broza Tita je danas neto bolje, mada je, u celini uzev, i dalje vrlo teko. Nastavlja se intezivno leenje. Kao da je teret skliznuo sa naih ramena. Jugolsavija je odahnula bar za as. Ako ve nije prolo, ono najgore je odloeno. Strane agencije su takoe sa vie optimizma gledale na ovu situaciju, izraavajui priznanje lekarima koji su, intezivnim merama, prebrodili kritinu fazu u zdravstvenom stanju predsednika Tita. Naglasile su da je lekarski konzilijum posle nedelju dana termin izuzetno teko zdravstveno stanje zamenio terminom vrlo teko, da je Tito posle etvoromesene borbe dobio, mada privremeno, jo jednu bitku i da izvetaj lekarskog konzilijuma daje nadu Jugolsovenima da e predsednik preiveti prvomajske praznike. Prvi izvetaj posle prvog maja bio je takoe takav da smo mi, Jugosloveni, ponovo mogli da odahnemo - nije bilo nove krize. Tako se svakodnevnoj brizi za zdravlje predsednika Republke pridruilo, mada jo uzdrano i stiano, slavlje povodom praznika rada koje se mnogima produilo na sledeu nedelju. Naime, lekarski konzilijum je 1. maja saoptio da je zdravstveno stanje predsednika Tita neto bolje, mada je, u celini uzev, i dalje vrlo teko. Znaci oteenja jetre poeli su da se povlae, mada je utica i dalje bila jako izraena. Neto su se smanjile smetnje u funkciji probavnih organa, a upala plua se smirivala. Ukratko, izvetaj koji je - i pored upozorenja lekara da je opte zdravstveno stanje predsednika Tita i dalje vrlo teko - ponovo probudio nadu. Ali samo do kobnog etvrtog maja.

NAJISKRENIJE ELJE
Otkako se predsednik Tito leio u ljubljanskom Klinikom centru, a naroito kasnije, kada je objavljena njegova fotografija posle operacije - nasmejani Tito u drutvu svoja dva sina - ljudi iz svih krajeva Jugoslavije, ali i iz inostranstva, slali su mu pisma, dopisnice i telegrame sa jednom eljom: da to pre ozdravi. Pisma su upuivana u Beograd ili Ljubljanu, esto napisana tekom rukom, najee sa poverljivim ti koje otkriva toplinu te dostojanstvene, jedinstvene i neponovljive ljubavi. Pisma poinju jednostavno: Na dragi drue Tito, na najdrai, spotovani tovari predsednik Tito, sakan na drugar Tito, ok Tito. Imam pet godina i veoma Te volim. Nikada se ne sme razboleti, pie mali Danijel Proki iz Buljana kod Paraina. Pioniri i omladina Jugoslavije potrudie se da Ti se odue za sve to si uinio za nas. Ispuniemo obeanja koja smo Ti dali. Mladi iz sela Gornjeg Bjelovca poruuju: Ii emo tvojim putevima borei se za tekovine za koje si se i ti borio i jo se uvek bori. Ozdravi to pre. Mi, deca, sreni smo to imamo tako dobrog predsednika i to lepo ivimo u miru i u slobodnoj domovini. Zbog toga vas toliko volimo i elimo da jo mnogo godina ivite u dobrom zdravlju, piu aci osnovne kole sa jadranskog ostrva. Ili elimo da se to pre oporavi jer si potreban svakom oveku bez obzira na boju i pripadnost, potreban si celom svetu. Dragi drue Tito, pie vojvoanski deak Radomir, eljno oekujem Vae ozdravljenje; zato mislite na mene - ovu elju mi morate ispuniti. Volim svog Tita, pie Mirela Tuek iz Siska. Prvobitnu brigu sve vie potiskuje snana radost zbog dobrih vesti iz bolnice, gde je sve puno udesne elektronike. Od jue nae srce drukije kuca. . . svi smo s Vama, poruuju uenici i nastavnici srednje kole iz Makarske. Delegati optinske skuptine Beograda: Ovih dana je u srcu svakog Beograanina, u svakom domu, u svakoj koli, u svakom radnom kolektivu, u svakom delu milionskog Beograda prisutna samo jedna elja - da nam to pre ozdravi. Novosti o poboljanju Tvog zdravstvenog stanja i uspenom oporavku donele su radost i ozarile lica radnika, aka, pionira i boraca koji sada eljno oekuju da se to pre vrati u na glavni grad i posveti izgradnji naeg samoupravnog socijalistikog drutva i jaanju nesvrstane i miroljubive politike u svetu. Poznati knjievnik turske narodnosti iz Skoplja i upravnik tamonjeg Teatra narodnosti Ilhami Emin, predsednikov lini prevodilac prilikom njegovih putovanja u Tursku, radosno poruuje: Kada se Titova fotografija i njegov topli osmeh pun ivota i radosti pojavio na televizijskim ekranima, bio sam toliko ganut da sam istog trenutka reagovao kao pesnik. U meni se rodila pesma kojoj sam dao naslov Osmeh izvesne zemlje ili na turskom Tum ilkenin bir glulumsezisi. Napisao sam je na turskom jeziku. Dani i trenuci koje sam proiveo uz Tita, nezaboravni su i najlepi u mom ivotu.

Veselimo se kao deca tvom ozdravljenju i Tvom skorom povratku u Beograd i Tvojoj poseti naoj mesnoj zajednici kao to si nam obeao. . . Dragi na voljeni Tito, danas smo najsreniji. Sa oduevljenjem smo primili novost o Tvom zdravstvenom stanju, koje je iz asa u as sve bolje. Naoj srei nee biti kraja kada nam sasvim ozdravi i ponovo nas povede u nove pobede. . . Tako ga bodre, hrabre i izraavaju svoju veru u njega, njegovu snagu i nesalomivi duh. Osmogodinji Renato eki iz Brkog poruuje svom predsedniku: Tito, ozdravi to pre, potreban si mi. Drugi ga uveravaju da su s njim najbogatija i najsrenija nacija na svetu, jer sloboda je lepa sa Tobom. Ja i moja devetolana porodica sa oduevljenjem smo pratili izvetaj lekarskog konzilijuma da si s oporavio i da ustaje iz kreveta. To nas je ohrabrilo i elimo Ti da to pre potpuno ozdravi i nadalje nas vodi u jo vee pobede, napisano je u nekom pismu. U drugom itamo: Dragi oe ljubavi i mira, Tvoje elje i snovi ive u srcima Tvojih sinova irom Jugoslavije i sveta. Brzo se oporavi, drue Tito. Naa elja je skromna, ali najdraa, stoji u pismu iz Kieva, kao i uvek elimo da Va vizionarski duh i elini organizam pobede bolest koja je i naa. elimo da brzo ozdravi, da nas vodi pobedonosnim putevima mira i socijalizma i da uvek i neprestano bude sa nama i pred nama. Drue Tito, elimo ponovo da Vam izrazimo svoje duboko potovanje iz sredine gde ste radili kao metalac, poruuju radnici Goe iz Smederevske Palanke. I drugi: Vaa bolest je i naa i zajedniki je podnosimo. Zato nam je jedina elja da se to pre oporavite na nau sreu i napredak samoupravnog socijalizma. Vi ste najvea linost XX veka i zbog toga morate ozdraviti. Omladinci iz azme skoro zahtevaju: Dragi drue Tito, budi heroj kao to si uvek bio; dodaj jo jednu pobedu nizu dosadanji. I drugi omladinci ga uveravaju: Dok ekamo tvoje ozdravljenje, ne zaboravljamo na svoje dunosti i obeanja i zaklinjemo se da emo ispuniti tvoja oekivanja, a ti to pre ozdravi kako bismo jo dugo zajedniki radili i stvarali. Ili: Tvoja delatnost, Tvoja veita mladost, Tvoje rei i snaga Tvojih dela uvek su bile nae nadahnue i putokaz. Sa eljom da to pre ozdravi, poruujemo ti da emo dati sve od sebe za ostvarivanje ideala radnike klase kojima si Ti posvetio sav svoj ivot. Svako eli da na svoj nain, reima, pesmom ili crteom, pokae i dokae privrenost i potovanje prema Titu. Milika Pavlovi, crnogorski pesnik iz Titograda, kazuje pun zanosa: Istorija antikog doba i istorija savremenog doba ne znaju za primer da se svaki ovek i ceo narod neke zemlje obraaju svom voe i dravniku sa ti, kao to se mi obraamo tebi. Nisam napisao pesmu o Tebi, jer si sam svojim delom ispisao najveu poemu koja je ikada nastala na ovoj planeti. Nedovoljne su ove rei: ilimo da brzo ozdravi. Meutim, na jezik nema boljih. Delegati Skuptine optine Vraar naglaavaju: Kao svi Vai savremenici i saborci poruujemo da emo, voeni Vaim delom i linim primerom, odluno nastaviti borbu za nove radne pobede u naoj socijalistikoj, samoupravnoj i nesvrstanoj zajednici, za humane

odnose, mir i napredak. Otvaramo ti svoja srca da bismo Ti pokazali svoje uverenje i svoje elje za brz oporavak za dobrobit zbratimljenih naroda i narodnosti socijalistike samoupravne i nesvrstane Jugoslavije. I ovog puta Te uveravamo u beskrajnu ljubav za mir, slobodu, nezavisnost i samoupravljanje. Obeavamo Vam da emo se boriti za veu produktivnost, bolji rad i ekonomsku stabilizaciju. Ili: Analizirali smo rezultate svo rada i prihvatili programe aktivnosti. Meu poiljkama ima najvie kratkih telegrama: elimo da pobedi bolest, ivi nam jo dugo, brzo se oporavi, doi opet meu nas, mora ozdraviti. Poslednji mitraljezac sa Kadinjae pie kratko i saeto: Tvoj rad e veno iveti, ali mora ozdraviti. Svojim pobedama dodaj jo jednu - pobedu pad boleu. Po potpisima uenika osnovne kole iz Gornje Trnave vidi se da slova jo nisu dovoljno uvebana, ali je zato elja jaka: Na najbolji i najdrai uitelju, elimo da to pre ozdravi. Nas, decu na leenju u specijalnoj bolnici u Ohridu, do srca je dirnula novost o novom hirurkom zahvatu na Vama. Izdri, na najvoljeniji drue i uitelju - da bismo i mi izdrali. Zahvaljujemo Vam, drue Tito, na novogodinjim poklonima. Od Tebe oekujemo mandarine i preko godine. Pripadnici Islamske zajednice iz Beograda piu: Velikopotovani drue marale, iz srca Vam elimo da to pre ozdravite i da jo dugo, dugo ivite za dobro svih nas Jugoslovena i svih miroljubivih naroda sveta. Vi ste na ponos. Potrebni ste ne samo Jugoslaviji, ve svim miroljubivim narodima sveta. Neka Te bog sauva za dobro svih nas, dragi drue Tito, pie u telegramu sa potpisom seljaci i seljanke iz sela Uzdolja - Knin. Piu pojedinci, piu cele porodice, grupe. Ja, Vladan, uenik drugog razreda osnovne kole, moj mlai brat Dejan kao i nai roditelji, elimo Vam uspeno ozdravljenje i da nas jo dugo vodite putevima slobode. Verujemo u Vae najudesnije, najjae i najvee srce koje kuca za sve nas i koje je prebrodio jo vee nezgode, kao to e ih i ovoga puta. Jako vas vole Vera i Vesna. Milionsko lanstvo Tvojeg - Titovog fonda i vie od 15.000 njegovih stipendista ele Ti brzo ozdravljenje i dug ivot, poruuje Titov fond Jugoslavije i dodaje da je svestrano zauzet ostvarivanjem Tvoje neprestane brige za napredak obrazovanja mladih radnika, radnike dece i dece svih radnih ljudi. Penzionisani oficir, general i admiral iz Splita poruuju Titu: Uvek ste u nama, svojim borcima i celom narodu podsticali i razvijali nesavladivu snagu. S njom ste i sami postajali jai. elimo da se tom snagom oduprete sadanjim tekoama i da nas jo dugo vodite putevima nae revolucije. Studenti Ismeta i Fadilj Samalovi iz Lipljena ele: Ozdravite to pre za dobrobit

oveanstva. Vole vas etiri sestre iz Beia: Svetlana, Mirjana, Zorica i mala Maja sa roditeljima. elimo Vam brzo ozdravljanje i bolele bismo da Vas uskoro pozdravimo u Budvi. Ogromna je naa elja da Te to pre vidimo i ujemo Tvoj dragi glas. Budi hrabar i brzo ozdravi kako bi nas i dalje vodio zvezdanim putevima slobode. Tvoji uenici iz Kablara kod aka. Uenici drugog razreda gimnazije u Brkom alju telegram: Sve nae elje slile su se u jednu jedinu - da to pre ozdravi, jer naa srca kucaju s Tvojim. lanovi Saveza komunista u seoskoj zadruzi Budunost iz Malog Crnia piu obolelom predsedniku Titu sa sastanka na kojem su analizirali rezultate rada: Potvrujemo da su komisti i svi radni ljudi ove organizacije u praksi uglvnom ostvarili Titove preporuke sa XI kongresa SKJ. Udruili smo vie od 1.200 poljoprivrednih proizvoaa, imamo est osnovnih zadrunih organizacija udruenih poljuprivrednih proizvoaa. . . Agrarnu politiku ostvarujemo na 15.000 hektara plodne zemlje. . . Poslednjih dana sa nestrpljenjem oekujemo Tvoje skoro i potpuno ozdravljanje. Pisma stiu iz Italije, Austrije, Iraka, Libije, vajcarske, vedske, Rumunije, Francuske, sa svih strana gde rade nai ljudi. Stranci takoe alju svoje najbolje elje iz Engleske, Konga, Sjedninjenih Amerikih drava, Japana, Brazila, Australije. Udovica nekadanjeg lekara partizanske brigade Gribaldi alje najlepe elje. Izvesni Dozef Vilinger iz Detroita eli predsedniku Titu jo 150 godina ivota, a neki ameriki svetenik pita da li moe poslati buket cveta predsedniku Titu. Iz Feldkirhena u Austriji stie pismo naeg radnika Pavla Vjetice: Dragi drue Tito, bio si pobednik na svim bojitima i uz sve tekoe, budi to i sada. Jugoslovenski klub iz Geteborga u vedskoj alje tople pozdrave i najbolje elje sa svoje godinje skuptine, dok nai dravljani Ejup Ljafiti i Mitra Jonovska piu iz Danske: Dragi, voljeni drue Titu, radnici na privremenom radu u Danskoj ele Ti to bri oporavak i da nas jo dugo, dugo vodi u naoj voljenoj Jugoslaviji. Iz Getingena i Hamburga u Zapadnoj Nemakoj stiu telegrami nemakih dravljana: Sve najbolje elje za vas i od nas. Putnici u avionu JAT-a koji leti za Australiju uveravaju: Odlazimo na izvrenje zadatka putem koji si nam utro Ti, drue Tito. Izvriemo ga onako kako si nas Ti uio. Gde god se nalazili, biemo budni i uvaemo mir, bratstvo i jedinstvo. Uvereni smo da e uskoro ozdraviti i stati na govornicu miroljubivog sveta koji te oekuje. Fudbaleri Crvene zvezde koji se upravo tada nalaze u Australiji, poruuju: I ovde oseamo Tvoju ljubav, Tvoje veliko delo. aljemo ti najtoplije pozdrave i elje za brz oporavak. Duboko potreseni i zabrinuti za Vae dragoceno zdravlje borci brigade Italija u slavnoj Prvoj proleterskoj diviziji alju svom Vrhovnom komandantu najiskrenije i najlepe elje za to bri oporavak. Uvereni smo da ete nam jo dugo biti najistrajniji uvar i borac za mir u svetu. Telegram je potpisao uzepe Maras, komanadant brigade Italija.

Izvesni radnik iz Brazila nudi da poalje predsedniku Titu svoj lek jer kada je u pitanju predsednik Tito, njegovo je zdravlje znaajnije od svega drugog, ne samo za dobro Jugoslavije nego i za ceo svet. Nemica Krista Mester iz Mozburga u Zapadnoj Nemakoj: Da jo dugo sa nama, socijalistima, ide ovim putem, kako se nad naom Evropom ne bi spustio mrak. Kod spomenika u Titovom Velesu ronila sam iskrene suze nemake socijalistkinje. Neki Nemci iz Ragenzburga piu na naem jeziku: Ti iveti za srea Jugoslavije. Izvesni lekar iz Malezije nudi efikasne lekove i brzo ozdravljenje. Bez obzira da li verujete u molitve, moje su posveene Vama, jednostavno izjavljuje Don Finli iz Vaingtona. Meu hiljade pisama i telegrama u Kliniki centar stie i nepotpisano pismo iz Kenti Tauna u Engleskoj u kojem su priloene novanice: Dragi gospodine ili gospoo, mada znam da to nije mnogo, prilaem dve funte jer je to najvie to mogu. Molim Vas da za taj novac kupite nekoliko svetova i da ih stavite u sobu predsednika Tita. Mada ne moe da govori, kaite mu da ih aljem jer sam se za vreme poslednjeg svetskog rata kao mlada devojka divila njegovoj hrabrosti. Otkako sam ula da je bolestan, molim se da se oporavi. I tako redom. Danima, iz asa u as stiu nova pisma. Rei olakanja iz dana poboljanja prepliu se sa reima zabrinutosti u danima pogoranja Titove bolesti. Tako je to u pismima radnika sarajevskog Energoinvesta na radu u Iraku, ili pomoraca iz Rijeke, radnika iz Bitolja, Varvarina, Vrbasa, Osijeka, Trbovlja, Jasenica. Vojnik Branislav Vesni iz Maribora nudi pomo lekarskog konzilijumu: Dok pratim zdravstveno stanje naeg predsednika, u elji da mu pomognem koliko mogu, obavetavam Vas da najbolji lekar ivi u. . . ovek je duboko uveren u snagu Vaeg vizionarskog duha i elinog organizma koji e svakoko pobediti trenutnu krizu, piu Titu omladinci iz Pirota. Fudbalski klub Slavija 79: Naa elja je skromna, ali najmilija - elimo da bolest proe, da nestane. A ono to narodi i omladina ele je ispravno i tako mora da bude. Pobedio si na Sutjesci, Kozari, Neretvi, Zelengori, pobedio si u Drvaru. Pobedonosno si vodio svoje jedinice preko Sremskog fronta i trijumfalnu ostvario ono to danas imamo. Potreban si nam za nove zajednike pobede, poruuju graevinski radnici iz Zajeara. Omladina iz Kumrovca, gde je neki deak zapisao u spomen-knjigu: Tvoja kua je lepa ali si Ti za mene jo lepi, piu Titu: Mladi iz Tvog rognog kraja alju Ti najiskrenije elje za brzo ozdravljenje kako bi nas svojim idejama i stvaralakim radom i dalje vodio u izgradnju srenije budunosti. Ponosimo se i stojimo uz Tebe. Ozdravi i oporavi se to pre, dragi drue Tito, kako bi nas i dalje vodio, pridruuje se optoj elji uesnik AVNOJ-a ing. ivan orevi, zavravajui pismo pozdravom saborca: Pred, napred, napred, drue Tito! Seljak Sava Bei iz Zmajeva zapoinje svoje pismo prostoduno i ljudski: Drue Tito, javljam ti se jer smo isto godite. . .

I vojnici pogranine karaule Slobodan Penezi-Krcun ele ozdravljenje vrhovnom komandantu i dodaju: Da nas jo dugo vodi pobedonosnim putevima, a mi Ti sa branika nae domovine poruujmo da emo titi granice nae domovine. Radio Jugoslavija alje predsedniku Titu telegram sa sednice Radnikog saveta: Od ove godine uvodimo u na program novi zvuni signal - melodiju poznate i svima drage pesme Drue Tito, mi ti se kunemo. elimo Vam, drue Predsednie, da to pre ozdravite i da nas dobro ujete na svojim buduim putovanjima po svetu u misiji mira. Dragi kume, elimo Ti brzo ozdravljenje, dug i srean ivot i da nas jo dugo vodi putevima pobede, mira i socijalizma, jer si na ponos i na genije. Tvoj kum Guti Nuradi sa porodicom iz Pei. Volimo Te i pozdravljamo, poruuju radnici Plastike-paketa iz Zagreva. Ili: Svakog trenutka smo u mislima sa Vama, potpis: Vai Celjani. Ili: elja nas vojnika je da pod Vaim vostvom jaamo vojsku mira i vojsku slobode. Moja je najvea elja, pie J. Van Roj iz Amsterdama na srpsko-hrvatskom jeziku, da Vi, dragi predsednie Tito, ponovo budete potpuno zdravi i da jo dugo radite za dobrobit svoje drage Jugoslavije, nae drage Evrope i celog oveanstva. Slini telegrami stiu iz Velsa, Londona, Kalabrije, Kolomba, Lagosa, Sidneja, Los Anelesa. elimo da nastavite svoje delo za dobro sveta i Jugoslavije, pie u njima. Vaa je linost postala simbol nade i sloge, mira i humanizma, na emu vam je zahvalan ne samo Va narod ve ceo svet, poruuje Hans Frinc iz Zapadne Nemake. Stefani Jerman iz Trsta pie: Godinama Vas oboavam. Ono to ste vi uinili za svoju divnu zemlju nije uinio niko do sada. Neka vam bude dobro. Vie nego ikada potrebni ste svojoj zemlji. Iz sveg srca Vam elim brzo ozdravljenje. Stefani. Ozdravi to pre piu uenizi iz rnomelja. Isto tako i uenici iz Istre: Drue Tito, volimo Te. Ozdravi nam. Nekoliko stotina jugoslovenskih iseljenika alje iz Sjedinjenih Amerikih Drava pozdrave i lepe elje za skoranji oporavak. Ponovo piu deca: Molimo Vas da uvate svoje zdravlje za sreu svoga naroda, za sreu jedne male Japanke i mnogih ljudi na svetu. Pionir Boris alje telegram iz Bukureta: Nikada neu zaboraviti trenutak kada si me zagrlio i poljubio. Uenici prvog razreda Osnovne kole Veljko Vlahovi: Ti si uitelj i neimar nae zemlje i otac nesvrstanosti. Uvek e ostati na predsednik, a mi tvoji dobri pioniri. Drue Tito, Ti si mir, sloboda i veselje. Tito ivi! Tito je legenda nae revolucije. Tito - to smo mi! U naim srcima je vie Tita nego nas samih. Imati esnaest godina znai malo, a imati Tita znai imati mnogo! Tako piu deca.

Tito je najbolji ovek na svetu. Zato? Zato to je oslobodio i uvao zemlju. I to piu deca. A druga deca: Imamo za Vas divan poklon. Stop. Stigao je Prvi maj. Meu ostalom potom je i dugo pismo iz Ljubljane, u kojem izmeu ostalog pie: Dragi drue Tito, povodom Prvog maja, meunarodnog praznika rada, ljubljanski radnici Ti alju borbeni radniki pozdrav. Sve vreme tvoje teke bolesti saoseamo sa Tobom i iz srca Ti elimo sve najbolje. . . Uvek si bio najdrai gost u herojskoj Ljubljani i u naim radnim kolktivima. Primi sada nae srdane elje za brzo ozdravljenje. Kad ovek gori - ceo svet se greje. . . (stih iz jedne pesme). Uz sve to pesnik Oskar Davio je zapisao: Niko, nikada i nigde u svetu nije doiveo toliko sveoptih izraza brine ljubavi koji sada privrenom nenou obasipaju Tita i okruuju ga sa svih strana. Nisu li to neki neprobojni zatitni bataljoni saoseanja? Ova ljubav se izraava kao optenarodni plebiscit odanosti koji se poistoveuje s Titom u dobrom, u tekoama i u svemu ostalom. Nije zabeleeno da je neki dravnik posle 36 godina rukovoenja tako sloenom zajednicom kakva je Jugoslavija, doiveo toliko simpatija i toliko podrke kakvu sada prirodno i spontano doivljava Tito. . .

U OIMA SVETA
Tokom Titove bolesti i u asu njegove smrti Jugoslavija je doivljavala neto neobino: imajui u vidu odjeke svetskih razmera koji su nam se u talasima vraali iz svih delova sveta, shvatali smo neoekivanu injenicu da je Tito u odreenom smislu znaio svetu isto koliko i nama, i da je svet bio svestan ne samo njegove veliine ve i gubitka koji je njegovom smru doivela cela meunarodna zajednica. Svakako da je interesovanje koje je svet pokazivao za Tita i Jugoslaviju za vreme njegove bolesti i povodom njegove smrti - bolje reeno radilo se o pogoenosti - bio povod za oseaj ponosa jer je Titov ugled znaio i ugled Jugoslavije. Ali, bilo je to mnogo vie nego samo oseanje ponosa. Proevladao je oseaj solidarnosti, oseaj zajednike sudbine i opasnosti koje nas oekuju solidarnosti, oseajzajednike sudbine i opasnosti koje nas oekuju u svetskim razmerama. Jer Tito je postao linost svetskih razmera, nazivali su ga graaninom sveta, oem nesvrstanosti i slino. Svet je na osnovu mnogobrojnih razmatranja, analiza, ocena pa ak i nagaanja, pokuao ne samo da obelei njegovu ulogu u formiranju sudbine jugoslovenskih naroda i sveta, ve i da razmrsi neto to je za mnoge u svetu jo uvek bila zagonetka: kakva je linost bio Tito i kako je mogao da izvojuje toliko pobeda uprkos tolikim opasnostima i preprekama. Poplava izvetaja i komentara tokom njegove bolesti i povodom njegove smrti bila je samo uvod u dublje i ire rasprave, monografije i studije koje su objavljene jo iste godine, a koje e, bez sumnje, izlaziti i u budunosti. Meutim, nijedan budui rad nee moi u potpunosti da izrazi one brige, pogoenost i simpatije prema velikom oveku koji je leao na samrtnikoj postelji vodei poslednju bitku sa smru. Ta pogoenost, i pored svega, predstavljala je veliko iznenaenje za svet i Jugoslaviju. Za svet koji je konstatovao od kakvog se oveka oprata, i za Jugoslaviju koja je sa tugom u srcu, a istovremeno i zbog njega sa poverenjem gledala u budunost. Pisanje o Titu u onim nedeljama kada je Stari - kako su ga nazivali ak i strani izvetavai sa obrazloenjem da su ga tako zvali i njegovi saradnici za vreme i posle rata - vodio borbu za smru, bilo je ispunjeno linom pogoenou pa su se i u stranim izvetajima mogli osetiti slini oseajni tonovi kao i u izvetajima jugoslovenskih dopisnika. Mada dnevni izvetaji za

tampu, radio i televiziju, pa ak i nedeljni izvetaji za revije ive, kao se to kae, samo za jedan dan, vredno je prelistati ve pomalo pranjave hrpe novinskih iseaka, agencijskih vesti i izvetaja za radio. U tim izvetajim, pored lino naglaenih tonova, zvui vela skala misli o Titu, njegovom znaaju i vremenu. Kao da je taj ovek inspirisao pisanje mase svetskih izvetaa u kojem je ostalo neto trajno i dublje. Iz ogromnog gradiva izdvojeno je samo nekoliko karakteristinih miljenja i misli koji, meutim, pokazuju iznenaujue bogastvo reakcija. Poinjemo se dirljivim odlomkom iz izvetaja koji je 22. februara 1980. godine objavila revija Rinaita: Treba shvatiti ko je Tito, a da bismo to shvatili nije dovoljno da se setimo velikih trenutaka iz njegove istorije i politike, od oslobodilakog rata u Jugoslaviji do rascepa sa Sovjetskim Savezom, od njegovog otpora blokovskoj politici do nedavnih dostignua, kakav je bio njegov uspeh u Havani. Sem toga, nije dovoljno govoriti o Titu kao o tvorcu modela socijalsitikog razvitka koji se razlikuje od zvaninog modela. Ako postoji ovek kome je strana filozofija modela, onda je Tito. Tito nije bio ni pragmatiar niti ovek bez principa. tavie, nije bio ni ovek Kominterne. Bio je, dakle, linost vrstih principa, otar i nepopustljiv, velikan generacije koja je traila optem oslobaanju. Njegov odlazak sa meunarodne pozornice oznaava kraj celog niza istorijskih voa, savremenih proroka, koji su izmenili idealistiku viziju socijalizma suprostavljajui joj se svim sredstvima. Tito je bio vie nego to. Upravo u tome je i njegova veliina. Tito polako umire u Ljubljani, ali Jugoslavija i dalje ivi. Niko nee moi da kae: Umro je kralj, iveo kralj! Jer taj ovek nije bio ni kralj niti diktator. Nije koristio silu koju istorija pripisuje diktatorima, nego je bio ovek koji se razlikovao i nainom kako je koristio vlast koja je mogla da bude neograniena i samim tim pogubna. Neosporna je njegova omiljenost i ljubav koju uiva u narodu. Shvatiemo zato je to tako bilo ako razgovaramo sa onima koji su ga prali ili sa ljufima koji fa nisu voleli. Bez obzira na odobravanje ili negodovanje, njegova linost je bila jedinstvena u svom vremenu. Tito je bio ovek kriza, ali onima koji ne bole tu re moemo da kaemo: Tito je bio ovek proebraaja, ili, ako hoemo, ovek sumnji i gorine, a ne ovek apsolutnog i odreenog. U tome je njegova savremenost. Takav nam izgleda danas, u trenutku koji bi mogao da bude dirljiv do suza, ali je upravo suprotno trenutak trezvenog i dubokog razmiljanja. Zanimljivo je da su mnogobrojni izvetai i komentatori, piui o Titovom znaaja za svet, skretali panju i na ona gledita u Titovim mislima i delima koja su znaajna za svet, skretali panju i na ona gledita u Titovim mislima i delima koja su znaajna za pojedine narode i sredine u svetu. Pisali su o tome da su iskustva iz njegove borbe dragocena pouka za mnoge u svetu. Iskustvo predsednika Tita, pisao je progresivni i vrlo itan libanski list As Safir, na podruju koegzistencije razliitih narodnosti, vera i jezika postalo je uzor koji je preao granice Jugoslavije i dospeo do mnogih evropskih i azijskih zemalja. Nama u Libanu uvek je bilo i jo uvek je potrebno takvo iskustvo kojim bismo mogli da ouvamo razlike u okviru jednistva, veru u okviru patriotizma i individualne podsticaje u okviru zajednikih interesa. Panajotis Kenelopus je u kiparskom nedeljniku Dimakratiki zapisao da se fenomen tita ne sastoji samo u tome to je 35 godina imao vidnu ulogu na svetskoj politikoj pozornici, ve i to je svojoj srazmerno maloj zemlji stvorio tako veliki ugled u svetu. To se naroito odnosi na period posle 1948. godine, naglasio je autor, kada je utro put potpune nezavisnosti Jugoslavije, ime se odrekao sovjetskog modela socijalizma.

Za vreme Titove bolesti u Jugoslaviju su dolazile desetine specijalnih izvetaa iz celog sveta koji su se posebvno zaustavljali u Ljubljani kako bi neposredno saznali to vie o Titu. To izuzetno interesovanje odravalo se i u samomn pisanju izvetaa koji su dnevno slali po nekoliko priloga. U svom esejistikom lanku pod naslovom Strah za velikog oveka Leo Valijani je napisao u dnevniku Korijere dela sera: Ceo svet sa strahom prati novosti o zdravlju predsednika Tita. . . Njegov ivot je dragocen ne samo za njegovu domovinu, ve i za sve druge narode naeg i drugih kontinenata koji u nezavisnosti vide svoje najve dobro. . . U Titu su se savreno spojili socijalistiki internacionalizam i patriotizam. Tito je stegonoa velikog preobraaja. Veliki deo sveta ide putevima koje je on prokrio. Zadatak njegovih naslednika sastoji se u tome da ouvaju njegovo naslee u situaciji zaotrenog hegemonizma velikih sila i oivljavanja fanatinih i anahronistikih nacionalizama. Mnogobrojne strane dopisnike interesovalo je kako se vladaju Jugolsoveni suoeni sa Titovom boleu, ta oseaju, kako reaguju na mogunost da sutra Tita vie ne bude. Kada su saznali za bolest predsednika Tita, izvetavao je pekinki dnevnik enmin ibao, vie od 260 dopisnika sa Zapada pohitalo je u Jugoslaviju sa filmskim kamerama i magnetofonima koje su postavili svuda u zemlji. Traili su odgovor na pitanje: Do kakvih e promena doi u Jugoslaviju posle odlaska predsednika Tita? Svuda se osea da predsednik Tito i Savez komunista s njim na elu uivaju veliki ugled u narodu. U dugoj borbi u jugoslovenskoj istoriji predsednik Tito je postao simbol tenji jugoslovenskih naroda za nezavisnou, slobodom i jednakou. Sa jugoslovenskim narodima vezuju ga neraskidive veze... Ovde u Jugoslaviji ljudima nije neugodno da govore ta bi moglo da se dogodi po odlasku predsednika Tita. Gledite veine ljudi je realno i trezveno, ali takoe i puno poverenja. Mnogobrojni izvetai su povodom Titove bolesti pisali i o mehanizmu na najviem nivou naroito o oba Predsednitva - koji e posle Titove smrti obezbediti kontinuitet Jugoslavije u politikom i ekonomskom smislu. Strani dopisnici su istovremeno izvetavali svoje itaoce kako stoje stvari sa organizovanjem odbrane u Jugoslaviji i koja su njena osnovna naela. Kapitulacija je zabranjena i iskljuena kako po zakonu, tako i po Ustavu, pie ameriki asopis Kritian Sajens Monitor. Jugosloveni su se pobrinuli za svoju odbranu i nastoje da onima od kojih se napad moe oekivati, kao i skepticima, pokau da je neosnovana sumnja u pripremljenost naroda za odbranu. . . O odbrani Jugoslavije pisao je i italijanski nedeljnik Il mondo pod naslovom Jugoslaviji nisu potrebni zatitnici. Jugoslaviji nisu potrebni zatitnici ni sada, ni bilo kada. . . U danima velike zategnutosti i za vreme bolesti marala Josipa Broza Tita, predsednika SFRJ, kada se Zapad zabrinuo pitao nee li Sovjeti napraviti drugi Avganistan na nemirnom balkanskom podruju, stranim dopisnicima koji su prispeli u Beograd obratio se jugoslovenski ministar za inostrane poslove koji e ve na poetku prekinuo bila kakva nagaanja o tobonjoj slabosti zemlje u vojnom pogledu.

Izvestan strah i neizvesnost u pogledu toga ta e biti sa Jugoslavijom posle Titove smrti mogao se osetiti za vreme Titove bolesti i u vreme njegove smrti. Te sumnje nisu bile od jue jer su u svetu, poslednjih dvadeset godina, izvesni izvetai i komentatori redovno izraavali brigu i sumnje na tu temu. Meutim, karakteristino je da se upravo pre Titove poslednje bitke broj tih skeptika u svetu naglo i osetno smanjilo. Dva meseca patnji je verovatno Titov poslednji poklon Jugoslaviji, pisao je 28. februara Pijetro Marino u transkom dnevniku Il pikolo. To je kritian i teak trenutak za narod koji je navikao da smatra svog Starog besmrtnim. . . Diplomatska ofenziva Beograda do detalja odgovora Titovim uputstvima, tim pre ako se uzme u obzir da se pogorala meunarodna situacija. Titovi ljudi ostavljaju utisak onih koji vuku sigurne i tane poteze, kao da sadanja meunarodna nestabilnost nije ni dirnula jugoslovenske republike. Nasuprot tome, druge zemlje su u ovom alosnom trenutku drukije reagovale. Nesigurnost, strah - sve su to oseanja koja su zabeleena povodom Titove bolesti van Jugoslavije. Meutim, staloenost i samopouzdanje te zemlje su preovladali i uverili svet - bolje od bilo koje racionalne ocene - da se u Jugoslaviji ne moe promeniti ni politiki poloaj ni njeno strateko opredeljenje. Britanski dnevnik Gardijan je takoe odluno odbijao sumnje i stah onih koji su strahovali da e posle Titove smrti u Jugoslaviji doi do neeljenih promena. Poslednje dve nedelje, pisao je krajem februara Gardijan, Jugosloveni uglavnom vie ne sumnaju da Stari, kako Tita ve odavno zovu, umire. Bio je to povod da su se tih dana mnogi Jugosloveni zamislili nad tim kakav je bio njihov ivot i njihova zemlja za vreme predsednika Tita. Meutim, Jugosloveni razmiljaju i o budunosti i uveravaju strance da ne veruju u pretpostavku koju smatraju neosnovanom: da e Jugoslavija biti tako slaba da e verovatno doi do razdora usled unutranjih zategnutosti ili da e postati plen spoljanjih opasnoti. Nasuprot tome, kod ljudi je prisutno tiho uverenje o uspehu i svest da Jugosavija moe, mada ne bez tekoa, bezbedno da se razvija u okvirima koje je Tito ostvario iza sebe. ta e biti posle Tita? Godinama se u svetu pitaju kakva e biti budunost Jugoslavije posle Titove smrti. To je pitanje postavlja i francuska revija Pari ma koja objavljuje lanak Andrea Lakaza, autora romana Tunel. lanak je bio objavljen pod naslovom Video sam Titove partizane kako unitavaju nacistiku armiju. Posle Tita? Ne treba zaboraviti da postoji nako ko ima isto tako goropadan karakter, ko ne voli da neko misli umesto njega, a uopte ne trpi da mu neko stane na ulj. Taj neko je Jugosloven. . . Ne, ne treba brinuti ta e se desiti u Jugoslaviji posle Tita. Sem toga, i sam je nedavno jasno i glasno izjavio u zagrebakom Vjesniku: Mogu da odem svakog trenutka i nita se nee promeniti. Ovaj narod je pogonska snaga istorije. Ta snaga nadahnjuje vou,a voa je ovjek koji samo organizje i oblikuje misli naroda. Misao jugoslovenskog naroda je Sloboda narodu, pokli koji je udruivao partizane pretvorivi se u pozdrav koji su istim arom koristili i roditelji i oni roeni posle rata. Sloboda narodu. Sloboda za sve, to je testament Josipa Broza Tita. To znai: Niko nema pravo da odobri okupaciju zemlje. Najznaajniji lan Ustava glasi: Optenarodna odbrana. Osam miliona mukaraca i ena koji se mogu mobilisati u roku od nekoliko sati. . . Svet je za vreme Titove bolesti pisao ne samo o toku bolesti i o Titovoj borbi sa boleu, ve je poslednju Titovu bitku utkao celu Jugoslaviju, sve njene stanovnike, njihov poloaj u

Jugoslaviji, njenu nesvrstanu politiku i njenu budunost. U poslednjoj Titovoj bici svet je naroito otkrivao dostojanstvenu ljudsku sadrinu i Titov znaaj. List Folja do Sao Paulo je pisao: Ako danas ili sutra legendarni maral ode, ostavie za sobom dugu istoriju napisanu velikom uverljivou, portvovanje, krvlju i ogromnim, nenadmanim prkosom. . . Nemilosrdna sudbina se pribliava najveoj linosti ovog stolea, najveem ivom voi: Josipu Broz Titu, vojniku crvene garde, oveku koji je reorganizovao Komunistiku partiju Jugoslavije, pobedio naciste, vladu u Londonu, ustae i njihove poglavnike, etnike izdajnikog generala Mihailovia. Tito je istrajan. Video je uspon i pad suparnika i saveznika, duboko veruje u socijalizam, idejni je otac samoupravljanja, stvaralac nacionalnog jedinstva jugoslovenskih naroda, tvorac nesvrstavanja, radnik koji je gradio budunost. . . Posle njega e u srcima Jugoslovena ostati velika praznina. O dramatinoj, ljudskoj strani pisao je londonski Tajms pod naslovom Oprotaj sa velikanom. Tito ve pripada Jugoslaviji i Jugoslavija je dola do take sa koje nema povratka. To je i eleo kada je zvanino predao svoja punomoja saradnicima. Mada nije mogao da nae oveka koji bi ga nasledio, uveren je da je svojoj zemlji dao zakonodavne ustanove koje e iveti i posle njega. Postavlja se pitanje: da li e titoizam nadiveti Tita? Po optem uverenju titoizam je graevina koja se temelji na tri oslonca - nezavisnosti i nesvrstavanju u spoljnoj politici; bratstvu i jedinstvu u unutranjoj politici i radnikom samoupravljanju u privredi. Pitanje kako sauvati nezavisnost Jugoslavije nije bilo nikada sporno. U jednoj okupiranoj dravi u Evropi koja se uspeno borila protiv nacista, u duu Jugoslovena duboko je usaeno uverenje da na agresiju treba odgovoriti orujem. To uverenje se jaa vaspitanjem, pesmom, filmovima i oraganizovanjem optenarodne odbrane. Maral Tito je postao legendarne linost u zemlji ne samo zbog junatva svojih partizana, ve i zbog toga to se 1948. godine odupro Staljinu. . . Kada su nekog komunistu upitali da li e Jugoslavija skrenuti s puta, jednostavno je odgovrio: Posle Tita bie Tito. Povodom Titove bolesti i njegove linosti svetska tampa se raspisala o mnogobrojnim unutranjim i spoljanjim problemima Jugoslavije. Jedan od njih je raznolikost nacionalsnosti u Jugoslaviji, to je davalo i jo uvek daje pojedinim komentatorima povod da se sa zabrinutou pitaju o njenoj budunosti. Ta zabrinutost je delimino posledica uverenja da raznolikost nuno vodi slabljenju, a delimino izvire iz stalno ponavljanog pitanja: ta e biti sa Jugoslavijom posle Titove smrti? Ovim pitanjem bavio se rimski list Republika. Prilikom popisa stanovnitva pre devet godina od 21 miliona stanovnika Jugoslavije, 273.000 se izjasnilo kao Jugosloveni. Svi drugi su se opredelili kao Srbi, Hrvati, Muslimani, Slovenci, Makedonci, Crnogorci, Maari, Turci, Bugari, Slovaci its. Ukupno 26 narodnosti koje su registrovane i priznate u kompleksnoj federaciji ija je prestonica Beograd. I dok se opratamo od tvorca savremene Jugoslavije smatramo da s pravom moemo rei da nacionalna netrpeljivost nije vie strukturna karakteristika zemlje i da nee dolaziti do izraaja optenarodna netrpeljivost izmeu Srba i Hrvata, mada e posle Tita biti problema, ak velikih problema. O toj netrpeljivosti skoro po obiaju piu strani komenatori.

Za vreme Titove bolesti mnogobrojni dnevnici, nedeljnici i revije objanjavali su vie puta lanke i komentare. Jedan od njih je Koirijere dela sera koji je pisao i o Titovim zaslugama za jugoslovenski komunizam. Dok su se izdajnici meu Srbima, Hrvatima, Makedoncima i drugima koji su u drugom svetskom ratu saraivali sa nacistima i faistima, krvavo obraunavali meu sobom, Titovi partizani su se ponosili programom jedinstvene Jugoslavije i priznavanjem jednakosti svim narodima i narodnostima. Portvovanje, borbenost, hrabrost Tita i njegovih partizana uskoro su postali legendarni. U to su se brzo uverili engleski oficiri koji su od erila traili i postigli dopremanje pomoi u oruju. Pobedila je jugoslovenska revolucija, pobedila je federativna, jedinstvena, socijalstika Jugoslavija. To je istovremeno objanjenje za raskid sa Staljinom koji Tito nije eleo ali do kojeg je moralo doi; on se usudio da ga ostvari u trenutku kada ne bi smeo, kada je sovjetski diktator bio na vrhuncu svoje moi. Uz Tita nisu samo Partija i armija partizana koja je samostalno oslobodila Jugoslaviju od hitlerovskih bandi. Sa Titom, stvaraocem nove drave i braniteljem njene nezavisnosti, bio je selokupan jugoslovenski pokret za nezavisnost i nacionalno jedinstvo. U njemu su se socijalsitiki internacionalizam i patritizam ostvarili na najuzvienjii nain. U tome je glavna zasluga i univerzalni znaaj Titovog iskustva. Kao Francuska 1789, tako je i Rusija 1917. godine bila majka mnogobrojnih revolucija. Da bi opstale u vremenu i dale plodove, morale su da se oslobode tutorstva koje se polako pretvaralo u tiraniju roditelja i nau osnovu u strukturama i potrebama celog naroda. Tito je bio glasnik te velike prekretnice, tog novatorstva u komunistikom pokretu. Mnogobrojni komentatori u svetu pokuavali s da samu Titove zasluge i dostignua. Meu njima je Don K. Kembel koji je za ameriku reviju Forin Afers napisao lanak: Tito: dostignua i naslee. Tito je 1948. godine, napisao je Kembel, imao isti nepogreivi politiki instikt koji je pokazao dok je za vreme rata rukovodio otporom protiv Nemaca. Moglo se uti miljenje da ne postoji jugoslovenski nacionalizam, ve samo srpski i hrvatski nacionalisti kojima je uglavnom stalo do toga da se bore jedni protiv drugih. Meutim, borba za vreme rata je pokazala da su Jugosloveni svih narodnosti spremni da se bore za Jugoslaviju. Tako je bilo i 1948. godine. U tom smislu, Tito je vrsto stao u okvir srpske i jugoslovenske tradicije junakog otpora protiv spoljanjeg diktatora i vladavine. Ljudi su znali da se, bez obzira na pritiske i razlike unutar zemlje, radi o nezavisnosti zemlje i da je u toj borbi Titovo vostvo jedino mogue. Istovremeno, znao je da mora da doe do promena u odnsoima izmeu reima i naroda, do promena koje e izraavati nove realnosti. Iz tog uzajamnog saznanja izala je nova Jufoslavija, Jugoslavija Titovog samostalnog puta. Bilo je dosta ocena o Titovom ivotu, ali su uglavnom sve jednoglasne o tome koja su najvea dostignua. Nabrojau ih ovim redom: 1. Ouvao je nezavisnost uprkos snanim pritiscima spolja. 2. Bio je ujedinitelj koji je preuzeo vostvo u zemlji rastrganoj unutranjim sukobima i u raspadanju, i udruivao je 35 godina. 3. Primerno i sa poletom vodio je borbu za preobraaj meunarodnog komunistikog (ili socijalistikog) pokreta ka udruivanju nezavisnih partija i zemalja bez centralnog nadzora

Moskve. 4. Stvorio je nove vrste i oblike socijalizma u praksi pod optim nazivom socijalistiko samoupravljanje. 5. Razvijo je trini socijalizam, kako smo to nazivali na Zapadu, to je dovelo do decentralizacije privrede. To je omoguilo odluivanje koje se ne zasniva na centralnom planu, ve na zakonima trita, dok je industrija ostala u drutvenoj svojini. 6. Odredio je mesto Jugoslavije izmeu istonog i zapadnog bloka, ne ukljuujui se ni u jedan ni u drugi, mada je ouvao uticaj na oba. 7. Bio je tvorac i voa svetskog pokreta nesvrstanosti i nije se borio samo za interese Jugoslavije ve je uticao na svetske pitanja, daleko van jugoslovenskih granica. Svaka od ovih taaka skriva u sebi dugu i sloenu priu. . . Mnogi autori su sem trezvenih i produbljenih analiza napisali i duboko dirljive rei koje svedoe da su ih fascinirali Titova linost i njegova borba sa smru, Titov ivot i oseanja Jugoslovena. uzepe Bofa je u glasilu KP Italije LUnita napisao topao lanak Zato nam je Tito tako blizak? Ljubav i bol nisu jednina oseanja iz kojih u ovim trenucima izvire teskoba s kojom pratimo novosti iz Beograda o novom pogoranju Titovog zdravstvenog stanja. U nama je mnogo jae oseanje dubokog potovanja i ozboljnosti jer smo svedoci dogaaja koji, bez opasnosti od retorike, moe nazvatu poslednjom beznadenom bitkom velikob borca i druga po oruju, jer se drukije i ne moe oznaiti njegov ogroman otpor prema bolesti. To su od njega zahtevali lekari i drugovi, kako bi odloili, udaljili i ublaili trenutak kada vie ne bude na elu jugoslovenske drave. Razumljivo je to ta bitka ne budi iskreno oseanja samo u nama. U idejnoj galeriji vodeih linosti ovog stolea, Tito ve ima svoje mesto. On je jedan od tvoraca naeg vremena. Meutim, za razliku od drugih, on nije stekao ugled u svetu zato to je bio voa velesile ili mnogoljudne drave. Ovaj nekadanji radnik vodio je malu dravu krvave istorije i jo krhkije i mlae nezavisnosti. . . Glasilo kineske parije enmin ibao pie da Tito pripada celom svetu. Neki prijatelj Italijan, pisao je enmin ibao, rekao je jednom da je Tita poznavao ceo svet ne zbog toga to je bio voa izvanredne snage, ve zato jer je taj ovek u prolosti vodio slobodnu i srenu zajednicu koja je nekada bila u bedi. Naravno, to nije jedini razlog. Tito je uivao potovanje irom sveta jer je bio heroj drugog svetskog rata. Jugoslovenska Komunistika partija sa Titom na elu vodila je narod te zemlje u borbi protiv faistikih agresora Nemake i Italije i izvojevala osloboenje zemlje i slobodu narodu. Da bi ouvao nezavisnost Jugoslavije, Tito je bio nepokolebljiv u odnosu na snane spoljanje pritiske. U meunarodnom komnistikom pokretu stvorio je naelo nesvrstansoti i jednakosti i odupro se nametanju tue volje. Ceo svet hvali i ta Titova stanovita. Kao jedan od tvoraca pokreta nesvrstavanja uspeo je, posle vie od dvadeset godina nastojanja, da i mnoge druge zemlje prihvate naela nesvrstavanja i da razvitak pokreta nesvrstavanja postane zajednika snaga u meunarodnim okvirima.

Singapurski list Stejt Tajms je jednostavnim reima saeo ono raspoloenje koje se osealo u svetskoj zajednici povodom smrti velikog Jugoslovena i graanina sveta Josipa Broza Tita: Jednostavan nadgrobni spomenik. Samo njegovo ime i godine roenja i smrti. I to je dovoljno. Jer, postojao je samo jedan Tito u prolosti i bie samo jedan Tito u budunosti.

NEDELJA, 4. V 1980. PONEDELJAK, 5. V 1980.

TRAGINA NOVOST
Vest se munjevito proirila meu ljudima. U nedeljno vee zlosutno se ula samo jedna re: Tito. Sve ostalo to je vest trebalo da kae bilo je zapisano u ljudima koji jednostavno nisu hteli da je prihvate. Moda nije istina? Istina je bila tako daleko od nade kada su radio i televizija obijavli proglas: radnikoj klasi, radnim ljudima i graanima, narodima i narodnostima Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije - umro je drug Tito. Koliko je poznatih rei u sledeoj reenici proglasa Predsednitva CK SKJ u ime CK SKJ i Predsednitva SFRJ: Dana 4. maja 1980. godine u 15,05 asova u Ljubljani je prestalo da kuca veliko srce Predsednika nae Socijalistike Federativne Jugoslavije i predsednitva Predsednitva SFRJ, predsednika Saveza komunista Jugoslavije, marala Jugoslavije i vrhovnog komandanta oruanih snaga Socijalistike Feserativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita - da nema samo tri: prestalo je da kuca! Ta radnika klasa, ti radni ljudi i graani, ti narodi i narodnosti SFRJ sluali su proglas koji istorija jo nije napisala jer je govorio o ovome: teak bol i duboka alost potresaju radniku klasu, narode i narodnosti nae zemlje, svakog naeg oveka, radnika, vojnika i saborca, seljaka, intelektualca, svakog stvaraoca, pionira i omladinca, devojku i majku. Govorio je o neizmerno dugom revolucionarnom putu, o svetlim pobedama, o hrabrosti, istrajnosti, pravinosti i ovenosti, govorio je o sinu naroda i graaninu sveta i najzad, da je ast i ponos imati Tita u svojoj istoriji, da je bilo asno boriti se i iveti s Titom i da e sadanje i budue generacije, duboko zahvalne drugu Titu, nastaviti njegovo besmrtno delo. Bilo je alosti, ali isto toliko ponosa i zakletvi. Samo da se milioni ljudi te veeri prepusti najdubljim oseanjima. Bilo im je potrebno izvesno vreme da se priberu, da pokuaju da zaustave suze, da odu jedni drugima da se utee. Jo nestianog bola za Edvardom Kardeljem, Ljubljana je iznova pripremala posmrtni odar velikom pokojniku. Ljudi su ostajali kod kua ne elei da smetaju bilo kome. Kada svladaju prvi gr, pretvorie praznine zastave, koje jo vise kao prvomajski pozdrav, u najskromnije znake alosti. Zatim e nevidljivao organizaciona ruka preurediti svetle gradske prozore u pozornicu manifestacione izlobe Titovog lika. U fabrikama i ustanovama okupljae se najodgovorniji da pogledaju jedni drugima u oi. Ljubljanu je cele veeri kvasila kia. To jo vie dopunjava alost. Televizijski i radioprijemnici su neprestano ukljueni, mada dokazuju uvek isto: umro je na najvei graanin. Ljudi ponavljaju ove rei kao da ih u prvom momentu nisu shvatili. Kasnije e izai na ulice

po vanredna izdanja novina. Crni okviri listova konano e utisnuti istinu u srce i svest. Ko e znati kako je novost o neumitnoj smrti doprla do dalekih i najudaljenijih krajeva Titove domovine. Izvetaji su uglavnom stizali iz najveih gradova i bili su istovetni, kao da ih je pisala jedna ruka: svuda dostojanstven miru u ljudima, nigde nije bilo tunih pohoda, a jo manje glasnih izliva alosti. Kako bi se neobaveteni putnik vratio u grad, bez obzira gde bio, osetio bi stranu novost im bi istupio iz vozila. Pa ipak, bilo je manifestacija. Hajdukova utakmica sa Crvenom zvezdom na Poljudu u Splitu u prisustvu mase gledalaca prekinuta je u 43. minutu kada je objavljena vest o Titovoj smrti. Vie od pedeset hiljada ljudi je zanemelo. Fudbaleri i sudije stajali su kao ukopani. Ruke su pole ka oima, masa se jedva ujno zatalasala. Zatim, iznenada: Drue Tito, mi ti se kunemo, da sa tvoga puta ne skrenemo. . . Pesma je digla ljude na noge, stadion je odjekivao u manifestacionom zanosu jedinog oduka koji su ljudi spontano izabrali. Masa je nastavila komemoraciju dravnom himnom, a zatim je mirno i polako napustila stadion. Zakasnela utakmica igrala se i na sarajevskom Koevu. Igrae Sarajeva i Osijeka kao i masu gledalaca obavetanje je zaustavilo u sportskom zanosu. Stadion je zanemeo, a svi ljudi su ustali i nestvarnim, dugim utanjem odavali poast oveku ije su ime uli iz zvunika u potpuno neshvatljivom povodu. Radnici u popodnevnim smenama koje su radile i nedeljom, na iznenadnu vest automatski su zaustavile maine. Skupljali su se oko Titove slika kao da e tu nai odgovor u nevolji. Upale oi su proleterski sijale iz jedva osvetljenih rudarskih figura. Veliki ispit u tekom ivotu i teak izraz alosti. tafeta mladosti kretala se te nedelje Gorskim Kotarom i Kordunom, pa je zastala u Slunju. Uz tafetnu palicu, okienu sveem i zelenilom, koja je do tada prola kroz bezbroj ruku omladinaca i omladinki, smenjivali su se mladi straari, ne znajui jednostavno kuda sa radou koja je uvek do tada pratila njegov pohod kroz celju zemlju do Beograda. Uesnici karavana Bratstvo i jedinstvo su iz Karlovca, gde su proslavljali dan osloboenja grada, otputovali natrag u Kragujevac pognutih glava, to se nije desilo nikada do tada. Zato su u oprotajnom zagrljaju jasnije i znaajnije nego ikada izrekli rei bratstva i jeidnstva. U Titovom rodnom kraju Kumrovcu narod se u alosti povukao u domove: porodica oplakuje svog pokojnika. Iza reportera i snimatelja koji su prvi pohitali u Kumrovec, dolazie potovaoci iz svih krajeva. Za njih su odgovorni ljudi pripremili knjige alosti u kancelariji mesne zajednice i u Titovoj rodnoj kui. Odmah je sastavljena i delegacija radnika koje je trebalo da prisustvuje pogrebnim sveanostima u Beogradu. Na Trgu partizana u Titovom Uicu hiljade mladih se okupilo oko spomenika. Velianstvena bronzana figura zasuta je cveem, a uz nju su se i izmenjivale poasne strae. Nova himna koja nastoji da dokae ime se moe nadoknaditi alost i koja se te veeri spontano oglaavala iz mnogih krajeva Jugoslavije, poziva na obeanja i zakletve i u prestonici prve partizanske republike. Posebna izdanja novina ubrzo su na ulicama. Ljudi uzimaju crno uokvirene listove da bi proitali, da bi i zapisano videli ono to su saznali neto ranije. Jo jednom itaju proglasom Centralnog komiteta SKJ i predsednitva SFRJ, te rei koje iznenada ve u prolom vremenu

kazuju poznaru priu o poznatom oveku. Da li uopte postoji razlika izmeu onoga to je Moa Pijade rekao povodom Titovog roendana 1945. godine i ovoga to je sadrano u dananjem proglasu: Narod sam slavi svog najveeg sina, marala Tita, bez podsticaja odozgo, spontano, na osnovu vlastitog oseanja ljubavi i zahvalnosti prema onome koji ga je poveo i organizovao u narodnooslobodilakom ratu, koji ga je sigurnom rukom vodio kroz strane ratne godine do slavne pobede. . . Srca naih naroda slila su se u jedno veliko srce koje je kucalo u srcu njihovog Tita. Moa Pijade kae dalje: On je nauio nae narode istini da ne postoji tako teak i oajan poloaj iz kojeg narod ne moe da nae pobedonosni izlaz, ako je svestan svoje asti, ako ceni svoju slobodu, ako je jedinstveno spreman na rtve za odbranu svoje nezavisnosti, svoju sreu i napredak. . . Narod i Tito su zauvek srasli u velianstveno stvaralako jedinstvo koje se niim ne moe razbiti. U stvari, to je drugim reima izreena sadrina pesme Drue Tito mi ti se kunemo, da sa tvoga puta ne skrenemo. Dui i temeljitiji proglas su sve one rei odtampane u ast velikog oveka. Takve su rei Mitje Ribiia kojima se putem radije i televizije obratio oaloenim ljudima: Smrt nam je uzela ovek koga su na svim kontinentima nae zemlje priznavali kao najveu linost naeg vremena. . . Umro je ovek koga smo najvie voleli i koga su zbog njegove ljudske veliine morali da potuju i neprijatelji. Umro je ovek za koga se moe rei da je prvi dravnik koga je kao nikoga do sada okruivalo toliko prave ljudske ljubavi. Smrt izuzetne linosti je neopisiv gubitak. Naroito smrt Tita, koji je neponovljiv kao istorijska pojava. Razlika izmeu Tita i slinih istorijskih linosti je u tome to Tito nije bio sam; sa njim su bili svi nai ljudi, svi narodi i narodnosti Jugoslavije, nepregledna masa ugnjetavanih i tlaenih irom sveta. . . Ljudi itaju rei izreene i drukije i detaljnije. Novine objavljuju hronologiju Tiovog ivota i rada. Meutim, to e ljudi sauvati da proitaju na miru kada poglede vie ne budu zamagljivale suze. U Ljubljani, u kasnim veernjim asovima, ljudi se okupljaju pred zgradom Skuptine na Trgu revolucije. Bilo je objavljeno da e sledeeg jutra pogrebna povorka odatle krenuti ka eleznikoj stnici. U jedanaest sati uvee svi izlozi u Titovoj ulici su preureeni, ulice oprane, mada ih uporno zaliva kia, a pred Skuptinu su postavljeni televizijski praktikabli. Sledeih dana teelvizija e biti najneposredniji pratilac i izveta o poslednjim dogaajima vezanim za Tita. Objavljeno je saoptenje o sedmodnevnoj optenarodnoj alosti. Socijalistiki savez radnog naroda Ljubljane iste veeri poziva Ljubljanaane da se oproste od Tita sa alou u srcu i verom u budunost. Objavljena je odluka Predsednitva SFRJ da funkciju predsednika Predsednitva SFRJ preuzima Lazar Kolievski a funkciju potpredsednika Cvijetin Mijatovi. Objavljeno je prvo nareenje novog predsednika Predsednitva SFRJ koliko e topovskih salvi biti ispaljeno u glavnom gradu i glavnim gradovima socijalsitikih republika na dan sahrane u znak seanja na Tita. Narod saznaje kakav e biti oprotaj od pokojnog presednika od Ljubljane do Beograda, gde e u zgradi Skuptine SFRJ vie od dva dana tei oprotajni mihomod i gde e 8. maja pogrebna povorka sa pokojnikom stii do poslednjeg poivalita na Dedinju. Lekarski konzilijum, koji je nekoliko meseci obavetavao domau i stranu javnost o Titovom zdravstvenom stanju saetije nego to bi ljudi eleli, izdao je te veri poslednji iuvetaj sa celim tokom Titove bolesti i leenja. Ljudi su glasno itali: Danas, 4. maja 1980. godine, u ranim popodnevnim asovima, dolo je do daljeg tekog pogoravanja opteg

zdravstvenog stanja predsednika Republike Josipa Broza Tita. I pored preduzimanja svih neophodnih medicinskih mera, postepeno su se gasile sve vitalne funkcije, pa je predsednik Socijalsitike Federativne Republike Jugoslavije, predsednika Saveza komunista Jugoslavije i vrhovni komandant oruanih snaga SFRJ, maral Jugoslavije Josip Broz Tito preminuo u 15,05 asova. Bio je to onaj izvetaj koji je nepobitno dokazivao bioloki kraj oveka po imenu Josip Broz Tito, ali oveka koga je tek smrt odvojila od rada. Dok su iz mnogih krajeva Jugoslavije porodici Josipa Broza Tita stizali telegrami sa izrazima sauea u kojima su nazblii pokojnikovi saradnici uz aljenje to smo izgubili velikog voe revolucije izraavali i utehu da nam je oralo njegovo delo koje e veito iveti u naim srcima i u srcima ljudi irom sveta, alosna vest obila je cio svet. Vest o smrti predsednika Tita meu prvima je ovjavila kineska novinska agencija Hsingua, zatim italijanska ANSA, panska EFE, egipatska Mena, indijski PTI, libijska Dana i sve druge svetske i nacionalne novinske agencije. U Egiptu je odmah objavljen ukaz o sedmofnevnoj alosti, a Aliru je minutom utanja prekinuto zasedanje centralnog komiteta FLM, voe drava su dale izjave povodom alosnih novosti iz Beograda i Ljubljane, gde je te veeri tab stranih novinara dolovao marljivije nego tokom dugih dana dok je pratio Titovu borbu sa boleu. Radio i televizijske stanice u mnogim zemljama prekinule su redovan program da bi objavile vest o smrti naeg predsednika. Kasnije su u inostranstvu redovne vesti poinjale alosnom veu, a Titovoj linosti i njegovoj Jugoslaviji posveene su duge filmske reportae i izjave dravnika. Radio i televizija su uz tunu muziku do kasno u no objavljivali sauea i izjave poznatih i nepoznatih ljudi i obavetavali o odjecima koje je tuna vest izazvana irom sveta. U nekim zemljama su ve najavili uee na najviem nivou na pogrebnim sveansotima. Kao da je sa oklevanjem svanuo dan u Ljubljani 5. maja 1980. Novi dan je probudio oaloene ljude. Umesto dobrog jutra zapoeo je oprotaj. Ko zna koliko ljudi te noi uopte nij spavalo. Mnogo pre zakazanog vremena - 8,30 - grad je poeo da se puni. Mase su dolazile na Trg revolucije i uskoro potpuno zaposele Titovu ulicu i irok prostor ispred eleznike stanice. Sivo nebo kao da se spojilo sa zemljom. Tu i tamo blagi vetar je malo zaleprao zastave natopljene kiom. Ljudi su bili jedni uz druge, ali skoro da nisu govorili. Vlanu tiinu na Trgu revolucije poremetio bi samo bri i zato glasniji korak radnika koji je obavljao zavrne pripreme pred poetak pogrebne sveanosti. Ulazna fasada zgrade bila je odenuta crvenim somotom. Od vrata do ulaza prosrt je crven tepih. Sat na visokoj Iskrinoj zgradi ve odavno nije pokazivao uobiajni znak. Zaustavio se na etiri svetlea slova: TITO. Neto pre pola osam kia je poela jae da pada pa se iznad ljudi otvorio nazubljeni krov kiobrana. Tu i tamo poneko bi digao prste da vidi ta se dogaa pred ulazom. Masa ljudi je bila na poasnoj strai. Leva strana ulaza, korak dva-od tepiha na kojem se nalazio posmrtni odar, sada jo prazan, zauzele su tamne figure. Bez nekog protokolarnog reda grupi su se prikljuivala nova sumorna lica. Najvii slovenaki drutveno-politiki radnici, svi revolucionari, drugovi i saradnici pokojnog predsednika. Meu njima Titovi sinovi i lanovi poasne pratnje od Ljubljane do Beograda: Fadilj Hoda, Stane Dolanc, Todo Kurtovi, Mika piljak, Vlado eki, Vasil Topurkovski, Stana Tomaevi, Branislav Ikoni i Demil arac. estorica viih oficira u tamnim uniformama doneli su kroz iroki otvor u crvenom zastoru na

posmrnti odar hrastov koveg sa Titovim posmrtnim ostacima. Odsena komanda poasnoj strai prekinula je za trentak grobnu tiinu. U ime delegacije SR Slovenije jedini venac poloili su uz koveg Viktor Avbelj, predsednik Predsednitva SR Slovenije i Franc Popit, predsednik CK SK Slovenije. Ovu jednostavnu ceremoniju pratio je glasni zvuk vojnikih doboa koji je nadjaavao udaljeno zavijanje sirena i sveani zvuk zvona. Zatim je himna uspravila ljude ispod kiobrana. Svi koji su mogli da priu neto blie skuptinskom ulazu netremice su upirali poglede u koveg pokriven dravnom zastavom. Od predsednika Tita oprostio se u ime Ljubljane grada heroja - Marjan Roi, predsednik Skuptine grada. Sva Ljubljana - grad heroj - i sa njom svi radni ljudi i graani Socijalistike republike Slovenije poslednji put se oprataju od svog velikog sina, poasnog graanina Josipa Broza Tita. . . Svakog dana, na svakom koraku pratili smo Tvoju borbu za ivot i teko moemo da zamislimo da je okrutna smrt istrgnula iz nae sredine organizatora i vou radnike klase, oveka koji je probudio Jugoslaviju; velikana sveta iz malog naroda; prvog borca i heroja partizanske vojske, oslobodilakog rata i socijalistike revolucije, vou jugoslovenskih naroda i narodnosti, graanina sveta; da se ugasilo plemenito srce velikog borca za mir i socijalizam, da smo ostali bez Tebe, naeg dragog Tita. . . Opratamo se od oveka i revolucionara koji je uvek bio neposredan, za svakog jasan i razumnjiv, od dobrog oveka, prijatelja svih nas, uitelja i rukovodioca istovremeno. . . U dubokoj alosti ni za trenutak ne gubimo hraborst, odlunost i spremnom da uspravni, podignute glave, ponosni i organizovani nastavimo tvoje delo, da idemo tvojim, Titovim, i naim putem. Svi mi jedmo i ostaemo Tito. . . U ovim danima Ljubljana Ti je bila poslednji dom. Voleo si je kao i itavu Jugoslaviju. U njoj si pre vie decenija sa drugovima Karedeljom, Kidriem i drugim saradnicima kreirao razvojne pravce KPJ pre rata. . . Tvoja odluka da na grad postane grad heroj, za nas je neizreivi ponos, obavezuje nas i obavezivae nas ubudue da budemo jo odluniji graditelji socjalistike samoupravne Ljubljane, Slovenije i Jugoslavije kao zajednice ravnopravnih naroda i narodnosti. Za Ljubljanu i u budunosti ostaje njen poasni graanin, njen jedinstveni uzor i voa. Roieve rei su se urezivale u prisutne kao da uz put kleu spomenik koji izrasta iz mase. Za njega, naeg najboljeg vou sastavili smo ovu pesmu: Tito, naa svetla bojna slavo, Tito, naa diko i na uzoru! Partizanski hor je dovrio taj spomenik. estorica viih oficira koji su sve vreme stajali uz koveg sklonili su zastavu sa kovega, sloili je sveanim i odsenim pokretima i ponovo stali u stavu mirno uz koveg. uo se jo samo reski zvuk doboa dok su oficiri odnosili koveg prema vozilu. Ponovo ceremonija sa zastavom koja je pokrivala hrastov koveg kao da na simbolian nain cela Jugoslavija grli svog Tita. Tamnosivo vozilo polako je kranulo i omoguilo masi da jo za as produi trenutak rastanka sa prijateljem. Ali oekivao ga je drugi deo mase, zatim sledei. . . Da li je Ljubljana ikada toliko jecala i manje skrivala svoje suze? Pogrebna povorka je klizila praznim kolovozom uz koji redari nisu morali da obuzdavaju bilo kakav pokret mase. Kada naie povorka, spuste se glave, pogledi se upru u vozilo da kovegom i jedini vidljivi pokreti oiju dopiru. Neto dalje nek ruka bi da dosegne vozilo sa pokojnikom, ali okleva, a cvet u njoj klone. Put pogrebne povorke je neumoljivo utvren: kod Bavarskog dvora skree udesno. Jo nekoliko desetina metara i zavrie se poslednja Titova poseta Ljubljani. Pored i iznad

kovega za trenutak se jasno vidi nasmejano Titovo lice. Otpozdravlja masi sveta. Uspravno dranje koje je jo izrazitije u maralskoj uniformi. Slika bledi, a pojavljuje se druga, njegova poslednja, koja je obila itav svet. Nasmejano lice pacijanta u bolesnikim kolicima. U meuvremenu se kolona vozila ve zaustavila pred ulazom u elezniku stanicu. Vozilo se zaustavlja na tepihu, ostavljajui za sovbom vidljiv trag. Neumoljiv red vlada tamo gde se Tito pojavi: Plavi voz eka na odreenom mestu, poasne strae i hor. Gardistima su se pridruili postrojeni elezniari, a uz crvenu zastavu poreani su stari borci sa zastavama jedinica u rukama. Mladi lanovi hora Tone Tomi zapevali su Jugoslavijo kada je Tito poslednji put uao u Plavi voz. Jai je tvoj bol, ovee, jer Tito ulazi mrtav. Zato je to poslednji put, zbog toga ratne zastave, zbog toga ljudi u tamnim odleima pognutih glava. alost je sve jaa do onog najalosnijeg trenutka kada se sa prednjeg dela Plavog voza otegnuto oglase sirene Sutjeske i Neretve, a odmah zatim sve eleznike pitaljke i zavijenje sirena iz grada. Oaloeni ostaju iza voza koji polako nestaje iz vida u tipinoj eleznikoj perspektivi. Sirene zavijaju svoj posmrtni pozdrav, dok su u srcima u zaborav cepa do vienja. U jednom od plavih vagona nalazi se koveg, prekriven trobojkom sa zvezdom tano u sredini. Uz njega stoje gardisti sputenih ruku i sumornog pogleda. Poinje poglavlje: alost od Ljubljane do Beograda. Ljudi bi eleli da se voz zaustavlja jer su ga saekali. Ali on samo uspori tamo gde se uz prugu okupi vea masa ljudi. Tako stanovnici Litije pozdravljaju svog Tita i istovremeno se oprataju sa njim. Rudari Zagorja, Trbovlja i Hrastanika stoje uz prugu u radnim uniformama. Niko ne podie ruku u znak pozdrava, oprotaj je nem i uspravan. Umesto ljudi oglaavaju se sirene. Ljudi ekaju u Zidanom mostu, u Sevnicu, u Krkom. . . Televizija e tek kasnije prikazati to opratanje; filmska kamera prati voz kao ptica koja bistrim okom raspoznaje i najmanje grupice seljaka koji sa polja prilaze pruzi ili na njivi odlau orue i nemim uspravljanjem pozdravljaju svog vou na poslednjem putu. Plavi voz se zaustavio u Zagrebu u 10,35. Njegov dolazak najavila je vojna muzika. Na peronu su bili okupljeni najvii rukovodioci SR Hrvatske i Zagreba. Uz zvuke posmrtnog mara gardisti su izneli iz vagona koveg sa pokojnim Predsednikom i preneli ga na peron. Na kratkom putu do odra lanovimna Titove porodice i poasnoj pratnji najviih saveznih funkcionera pridruili su se hrvatski drugovi, a neposredno iza kovega koraao je predsednik SSO Hrvatske Mladen Pejanovi sa tafetnom palicom u ruci. Njen put je prekinut u Slunju, a od ovog trenutka e biti u Titovoj pratnji do Beograda. Na trgu se okupila velika masa Zagrepana koja je, onog momenta kada je koveg postavljen na odar, zastala u nemoj tiini da bi utanjem odala poast pokojniku izraavajui najdulje potovanje grada u kojem je zapoeo svoj revolucionarni put. Uz koveg je stajao venac sa natpisom Voljenom Titu - radniki Zagreb. Tiinu je prekinula pesma, a zatim je predsednik Gradske konferencije SK Dragutin Pla odrao oprotajni govor. ule su se prve rei: Radniki revolucionarni Zagreb oprata se s velikim bolom i tugom, ali ponosno i gordo od naeg najdraeg i najvoljenijeg druga. Od

druga Tita. Poslednji put iz nae sredine ispraamo najveeg sina hrvatskog i svih naih jugoslovenskih naroda Josipa Broza Tita. Umro je metalski radnik, komunista, revolucionar, dravnik, graanin svijeta, tvorac socijalistike Jugoslavije i pokreta nesvrstanosti, eoni ovjek svoje epohe Josip Broz Tito, veliki predsjednik male zemlje koji je socijalistiku Jugoslaviju uveo u svjetsku istoriju mijenjajui njezine tokove, energino se suprostavljajui monim i mranim silama u svijetu. . . Prestalo je kucati plemenito srce Josipa Broza Tita, veliko srce ijom su snagom kucala naa srca. . . U ovom je gradu Josip Broz Tito radio, stradavao i stvarao. Bio je progonjen, hapen i suen. Iz ovog je grada Tito otiao u borbu za na bolji ivot. Komunisti Zagreba su ponosni to je sekretar komiteta ovog grada bio metalac Josip Broz Tito. . . Na Tito nije samo na. Pripada svim slobodoljubivim ljudima svijeta, svim borcima za slobodu i bolji ivot ovijeka, jer je bio neumorni graditelj svjeskog mira. . . Zagreb se nije dvoumio ime da dopuni ove rei oprotaja. Iz hiljada grla zaula se pesma Drue Tito, mi ti se kunemo. . . A zatim, Titu Zagorcu: Za vsaku dobru re kaj rei si nam znao. . . Plavi voz se nije zaustavljao od Zagreba do Beograda. Svuda ga je doekivala masa ljudi koji su se okupljali na veim eleznikim stancama i u manjim grupama du itave pruge. U Vinkovcima je bilo jo vie ljudi jer su mnogi doli izdaleka. U Slavonskom Brodu bilo je najmanje 50.000 ljudi na peronu, a isto tako i u Sremskoj Mitorvici gde su paliri pionira zasuli Plavi voz cveem. Mitrovaki oprotajni palir protezao se nekoliko kilometara du pruge. Iste scene ponavljaju se sve do Zemuna - u idu, Rumi, Iniji, Staroj Pazovi, Batajnici: hiljade ljudi du pruge dok voljenog predsednika Plavi voz polako odvozi ka venom poivalitu. Beograd je sve posleratne godine znao da priredi doeke svom predsedniku. Opratao se s njim kad je odlazio na puteve mira da bi ga jo toplije pozdravio prilikom povratka. Uvek nasmejani Tito izlazio bi iz Plavog voza pred okupljeni narod, zahvalio se na doeku i odrao govor. Moe li ta ista masa ljudi da podnese potpuno drugaiji dolazak Plavog voza? Mora, prisiljena je, shvata da je njen veliki voa sagoreo na ogromnom poslu. Voz se dugo, dugo zaustavljao na beogradskoj stanici. Pratili su ga vojni helikopteri. Mnotvo ljudi pred stanicom uzdrhtalo je od tuge i bola. Nije bio ispunjen samo Trg bratstva i jednistva; oaloeni svet ispunio je sve ulice do Skuptine SFRJ. Prostrani plato pred Skuptinom takoe je bio ispunjen ljudima. Ceremonija se ponavlja drugi i poslednji put. Oficiri garde su u prisustvu poasne pratnje odlneli koveg sa Titovim posmrtnim ostacima na pripremljeni posmrtni odar na trgu ispred eleznike stanice. Masa je u nemom bolu pratila taj kratak put. Na uzdignutoj tribini bili su okupljeni funkcioneri SR Srbije i Beograda i predsedavnici obe pokrajine. Na tribini je bila i predsednikova supruga Jovanka Broz. U ime Beograda oprotajno slovo odrao je predsednik Gradske konferencije SK Duan Gligorijevi: Bezbroj puta smo ovde pozdravljali naeg voljenog druga Tita, izraavajui mu nae divljenje, podrku, potovanje i ljubav. Danas Beograd prvi put doekuje Tita u tiini. Beogranai tuguju za ovekom koji je svojim ivotom i delom ispisao najsvetlije stranice nae istorije. Nae poslednje poruke voljenom Titu bile su snaan izraz odlunosti da nastavimo njegovo grandiozno revolucionarno delo. . . To je na jedini mogui odgovor pred neumoljivom konanou ljudksog ivljenja. Titovi ideali i revolucionarno delo nastavie da

traju u mislima i opredeljenjima svih radnih ljudi, naroda i narodnosti Jugoslavije. To delo je najimpresivnija stranica nae istorije, naa sadanjost i zbog nae budunosti. . . Ponosili smo se to je Tito na, to smo mi Titovi, to su narod i Tito jedno. Posle ove zakletve koju je jedan ovek dao u ime hiljada i miliona, udrueni horovi su zapevali Drue Tito, mi ti se kunemo. . . Pesmu je prihvatila nepregledna masa Beograana. Horovi su zapevali i Jugoslavijo. Posle poasnog pozdrava koveg je unet u vozilo. Povorku je do Skuptine pratila masa ljudi koji nisu birali mesto ako ga ve nisu nali na trotoaru. Prozori su bili otvoreni, ljudi su se naikali na granama drvea, a neki su potraili mesto i na krovovima. Kolona sautomobila se zaustavila ispred skuptinske zgrade. Uz zvuke Lenjinovog posmrtnog mara osam generala Jugoslovenske narodne armije prenelo je koveg do posmrtnog odra. Koveg je pokriven dravnom zastavom a zatim su generali stali uz njega drei prvu poasnu strau. Uz koveg su poloena jugoslovenska i strana odlikovanja koja je predsednik Tito dobio tokom dugog perioda partizanske i dravne aktivnosti. Prvi venac poloili su Titovi sinovi. Na odar je venac poloila pokojnikova supruga Jovanka Broz. Zatim su poloeni venci Predsednitva SFRJ, Predsednitva CK SKJ, Skuptine SFRJ, Saveznog izvrnog vea, oruanih snaga SFRJ, Vea saveza sindikata, Savezne konferencije SSRN Jugoslavije, SUBNOR-a. Saveza socijalsitike omladine Jugoslavije, Saveza rezervnih vojnih stareina, Konferencije za drutvenu aktivnost ena, kao i venci republika i pokrajina. Vence su polagali najvii predstavnici tih foruma i organizacija koji su zatim redom izjavljivali sauee lanovima porodice. Smenile su se prve poasne strae koje su se zatim smenjivale danju i nou dok su najvii dravnici sveta dolazili da poloe vence i dok je nepresuna reka Beograana i ljudi iz drugih krajeva takla pored posmrtnog odra predsednika Tita. U Beogradu je bio njegov prvi graanin, a Jugoslavija mu je odavala poast na skupovima i komemoracijama. Otvorene su bezbrojne knjige alosti, dok je omladina svuda organizovala poasne strae uz Titove slike i spomenike. Planinari su odneli jugoslovensku zastavu na vrh Triglava i u znak alosti razvili je na Aljeevom stubu posle uspene boebe sa prirodom pokrivenom snegom. alost nije zaustavila proces rada; naprotiv, Jugoslavija je, pobuena zakletvama da e nastaviti samo Titovim putem, u osvetnikom zanosu protiv zla koje ju je zadesilo, podstaknuta iskrenim saueem itave svetske zajednice, najavlilaa pravo radno takmienje u mnogim radnim kolektivima.

UTORAK, 6. V 1980
TREA REKA Od ponedeljka 5. maj u osam sati uvee do etvretka 8, maj ujutro Beograd je imao treu reku, zadivljujuu i oaloenu reku ljudi kojoj se nije znao izvor, koja se slivala u zgradu Skuptine da ib se zatim ponovo polako razlila. Reka ljudi koja nije viena u Jugoslaviji. Reka poslednjeg pozdrava i reka oprotaja, najalosnija otkako postoji Jugoslavija. Svi ti ljudi, svi ti radnici i uenici, vojnici i studenti, oevi i majke, deca, bili u do ovih alosnih dana desetine, stotine, bezbroj puta na beogradskim ulicama gde su radosno,

pljeskom, zastavicama i cveem pozdravljali Tita. Tito je dolazio u Beograd i odlazio iz njega - po Jugoslaviji, u svet - Tito je iveo u Beogradu. Sada je Tito poslednji put meu Beograanima. Od ponedeljka 5. maj u osam sati uvee do etvretka 8, maj ujutro Beograd je imao treu reku, zadivljujuu i oaloenu reku ljudi kojoj se nije znao izvor, koja se slivala u zgradu Skuptine da ib se zatim ponovo polako razlila. Reka ljudi koja nije viena u Jugoslaviji. Reka poslednjeg pozdrava i reka oprotaja, najalosnija otkako postoji Jugoslavija. Svi ti ljudi, svi ti radnici i uenici, vojnici i studenti, oevi i majke, deca, bili u do ovih alosnih dana desetine, stotine, bezbroj puta na beogradskim ulicama gde su radosno, pljeskom, zastavicama i cveem pozdravljali Tita. Tito je dolazio u Beograd i odlazio iz njega - po Jugoslaviji, u svet - Tito je iveo u Beogradu. Sada je Tito poslednji put meu Beograanima. Ispunjava me zadovoljstvo to se ostvarilo ono o emu smo je i moji drugovi razgovarali - da emo se kao pobednici vratiti u Beograd, rekao je Tito kada je 25. oktobra 1944, godine doao u osloboeni Beograd. U reci oprotaja koja je bila duga 250 kilometara i koja je neprekidno tekla ezdeset i etiri asa, bilo je nekoliko miliona Jugoslovena. Najvie Beograana i toliko stranih dravljana i politiara koliko jo nikada i nigde nije okupilo. Stotine hiljada su danju i nou, po prolenom suncu i pod kinim oblacima, vie stojei nego hodajui, predstavljali Beograd i Jugoslaviju. Tada ju u Beogradu bila itava Jugoslavija. Narod se i u najmanjim i najudaljenijim selima, u velikim i malim preduzeima, u kolama, u zadruenim domovima okupljao ispred televizora, zapisivao u knjige alosti msli alosti i nade, opratao se od Tita dugim minutima utanja na komemoracijama. Reka opratanja u Begradu bila je pria o Jugoslaviji. *** Jo za ivota legenda, Tito sada prelazi u legendu istorije, meu njene vrhove. Odlazei od nas, ostavlja nam u naslee svoje gorostasno revolucionarno delo, s kojim smo svi mi, svi nai radni ljudi, svi narodi i narodnosti ove slobodne i ponosne zemlje srasli u granitno jedinstvo koje se vie niim ne moe uzdrmati. U tom velikom delu i leu garant nee budunosti. A to je opet Tito i sve to pod tim imenom podrazumevamo: bratstvo i jedinstvo, socijalistiko samoupravljanje, naa sloboda i nezavisnost, vrsta solidarnost sa snagama mira i ljudskog napretka u svetu. To je, izmeu ostalog, rekao dr Vladimir Bakari na centralnoj komemorativnoj sednici najivih organa i organizacija federacije u Beogradu. *** Soba u Titovoj rodnoj kui u Kumrovcu. U vitrini je prva Titova maralska uniforma, na zidovima panoi sa Titovim linim i partijskim dokumenitima. U uglu Titova slika iz ratnih dana sa crnim florom, a ispred nje knjiga alosti puna potpisa, izraza tuge, ponosa, divljenja, neposrednih ljudskih rei. Knjiga bola Kumrovana. Na prvoj stranici potpisi ljudi iz spomen parka, ispod toga obeanje: Nastaviemo tvojim putem i ureivaemo tvoj rodni i dragi Kumrovec. Nekoliko stranica ispunjeno je potpisima uenika osnovne kole Maral Tito,

potpisima uenika prvog razreda koji jedva znaju da piu, i porukom: Sa ponosom emo nositi Titovo ime. Veito e iveti u meni i mojoj deci koju u vapitavati da vole i cene Tita, napisala je Ana Rusan. Slede potpisi radnika iz Zenita, slualaca i predavaa politike kole Josip Broz Tito, potpisi Jugoslovena i stranaca koji tih dana masovno dolaze u Titovo rodno mesto. Kada se radi o Titovom delu i linosti ne postoje dravne ni blokovske granice. Kumrovec je bio tada i jo uvek je blizak svakome. *** U utorak, u est izjutra, iz skuptinske zgrade izaao je Velimir Milanovi, precizni mehaniar iz Beograda. Kae da je stajao u redu od pola noi. Nije mi bilo teko da ekam i hodam. Teke su mi bile misli. Bio sam Titov borac. . . Bio mi je kao otac, I ne samo meni. Ljudi kau: teko je kada u kui umre domain. . . Jugoslavija se opratala od Tita. Titovi ljudi, razliito obueni, razliite starosti, razliitog izgleda. Najtunije je kada plau deca i stari, kada se pored kovega i poasne strae zaustavi Titov vrnjak. Kao onaj visoki starac koji koraa uspravljen, Tada zaboli u grlu: Nesretna zemljo Jugoslavijo. . . Izgubi svog najveeg sina. . . Neka ti je vjena hvala. . . i slava. . . dragi drue Tito. . . Blago majci koja te rodi. . . blago zemlji koja te ima. . . Slavoljub Nikoli, delegat komunista Lazarevca i Mladenovca bio je 1972. godine na II konferenciji SKJ, na kojoj je govorio drug Tito. Tada sam stajo u istoj dvorani gde se sada nalazi odar sa kovegom. Verujte mi, teko mi je; izgubio sam oca, majku, brata ali me je Titova smrt najtee pogodila. Tito nam je bio blizak. Radovali smo se s njim, govorio je kao mi, jednostavnim jezikom, uvek je shvatao ljude, radnike, sa njim smo uvek prevazilazili tekoe. Tiho i dostojanstveno smenjuju se poasne strae. Na redu su narodni heroji. Na poslednji oprotaj od Tita, od svog vrhovnog komandanta, u Beograd je stiglo dve stotine narodnih heroja. Minuti alosti i trenuci ponosnih uspomena na Neretvu, Sutjeksu, Kozararu, Vis, Jajce, Biha, velike i male bitke (malih bitaka nije bilo), pobede, krv, rane, mraz, vruinu, e, veselje, zadnju i konanu pobedu, na susrete sa Titom. Tita sam sreo 1941. godine u Dalmaciji dok se rasplamsavao ustanak. Svima nam je ulio snagu i sigurnost. Nikada nsimo verovali da bi Tito mogao da pogine, iako je uvek bio u prvim borbenim redovima. Da, nema ga vie. Meutim, njegovo srce i dalje kuca u naim srcima. (Narodni heroj Andrija Boani) Dok bude nas, nae dece, naih unuka i njihovih unuka - ivee Titovo delo i ideja. Zauvek e ostati sa nama i u nama. Oprotaj od Tita mogu da shvatim i prihvatim samo kao saznanje da e njegovo delo ostati. (Narodni heroj Ilija Kosti) Kozara, Jajce, Drvar, bezbrojne bitke, padobranci, rafali, sloboda. . . to je Tito. Tito je nae danas i nae sutra. (Narodni heroj Mirko Novovi) Opratam se od najveeg oveka i najdraeg prijatelja. Dugujem mu tri ivota: jedan jer me je zajedno sa drugim borcima i celim narodom izveo kao pobednike iz rata, i dva ivota posle rata to mi je na njemu svojstven nain verovao kao oveku. (Narodni heroj Milka Kufrin) Na strai su predstavnici gradova-heroja i glavnih gradova: reaju se ljudi iz Drvara, Prilepa,

Cetinja, Sarajeva, Skoplja, Ljubljane, Zagreba, Titograda, Novog Sada, Pritine. Na strai su i stanovnici gradova i mesta koji nose Titovo ime. Titov Veles. Titova Korenica. Titovo Uice. *** Pre 68 godina Josip Broz je radio u kamnikom Titanu. Tu je radio od jula meseca 1911. do maja 1912. godine. I danas ga se seaju kao vatrenog mladia, dobrog druga, zaljubljenog u pravdu i knjige. Ponosimo se radnim kolektivom koji danas ima skoro 15.000 radnika. Ponose se oni najstariji i oni najmlai to je Tito radio u naoj fabrici. Potresla nas je alosna vest da Tita vie nema meu nama. Ali Tito e uvek iveti sa nama i meu nama, uvek e nas podsticati da i dalje budemo vrsti zajedno, zbratimljeni narodi i narodnosti, da kujemo i jaama bratstvo i jedinstvo, to je jedini i najbolji put naeg samoupravnog socijalizma. Sve radne ljude, a ne samo one radne kolektive u kojim je nekada radio Josip Broz, niti samo one koje je toliko puta posetio i podsticao u izgradnji socijalizma, obuzela je samo jedna velika elja - da radom pokau kako treba nastaviti Titovo delo i ostvariti Titovo naslee. Zato je najvie simbolike bilo u trenutku kada su poasnu strau uz Titov koveg drali predstavnici Dalmacijacementa, naslednici onih radnika iz solinskog Prvoborca koji su 28. decembra 1949. godine izabrali prvi radniki savet u Jugoslaviji i na taj nain prvi put u istoriji radnikog pokreta ostvarili Marksovu ideju fabrike radnicima. Meu njima su bili Ante Gabeli, prvi predsednik saveta, i Mira Jureti, prva ena u naoj zemlji koja je bila predsednik radnikog saveta. Solinjani su predstavili radniku klasu SR Hrvatske. Svi Jugosloveni dali du obeanje da e upornim i odgovornim radom pobediti bolni gubitak i da e se novim radnim pobedama najlepe oduiti Titovoj uspomeni. U onim danima kada su se stotine hiljada opratale od Tita u beogradskoj skuptini, takva obeanja su zapisana hiljadama pua: dali su ih radnici ljubljanskog Litostroja, zenike elezare, dalmatinski brodograditelji, rudari iz Trbovlja, ljudi iz velikih i malih kolektiva, zatim sportista, uenici, nai radnici na privremenom radu u inostranstvu, vojnici, studenti, poljoprivrednici i domaice. Ampo Ivanovski: Sada moramo biti vrsto zajedno, slediti njegove misli i njegovo veliko srce. Krsto Veljanovski: Sada treba raditi i truditi se - da ne bismo tako teko osetili prazninu koja je ostala posle njega. ivka Prbi: Titu emo se najlepe oduiti ako i dalje budemo odani Partiji. Naum Sekulovski: Koga god pitate, svi e vam odgovroti isto: uvaemo bratstvo i jedinstvo i odluno nastavitit Titovim putem. Branko Radoevi: Od mene se oekuje uspeh u koli. To u i ostvariti. Dara ipka: Mislim kao svi Jugosloveni. Radiemo ono to je Tito zapoeo. Tako e Tito iveti meu nama. Onaj ko bi prikupljao te izjave mogao bi njima da ispuni debele knjige. Mogle su se uti irom Jugoslavije. I ne samo uti. Snani radni elan zahvatao je ljude; sa svih strana su stizale

vesti o prebaenim normama i novim radnim pobedama - upravo onih dana kada se Jugoslavija opratala od Tita. *** Visoke kupole Skuptine SFRJ ne pamte takvu tiinu. Poslednjih trideset i est godina njima su upravo zbog Tita asto odjekivale ovacije i aplauzi. Tako je bilo prvi put 29. novembra 1944. godine kada je maral Josip Broz Tito ovde dobio prvi orden narodnog heroja Jugoslavije, zemlje u kojoj su jo uvek besnele borbe za slobodu. Poslednji put je to bilo prole godine kada je Tito govorio o reavanju aktuelnih problema i pozvao sve stanovnike socijalistike i samoupravne zemlje da sa punom odgovornou prihvate zadatke. Ljudi ispod kupola ne skrivaju suze. Ne mogu i ne ele da ih skrivaju starci sa odlikovanjima na grudima, sa odkazima junake prolosti ovog dela sveta, uvek nemirnog i veno buntovnog, ne ele da ih skrivaju ni starice, deca, omladinci ili borci, radni ljudi koji su u kolektivima ili na drugim mestima susretali Tita. Suze ne skrivaju ni neki strani dravnici, posebno zambijski predsenik Kaunda i italijanski predsednik Pertini. Prvi se oprata od saborca u zajednici nesvratanih i dravnika koji mu je bio uzor, a drugi od vrnjaka, prijatelja, borca protiv faizma i dobrog suseda. Nema nieg protokolarnog u opraanjima rukovodilaca iz itavog sveta od predsednika Tita. Duboko zamiljeni od njega se oprataju rukovodioci velikih i malih zemalja, Kine i Kipra, Indije i Alira, Rumunije i Irske. Beograd je vazdunim mostom bio povezan sa itavim svetom. Moglo bi se rei da je nekoliko dana bio prestonica sveta: stigli su predsednici, premijeri, kraljevi, voe komunistikih partija i naprednih stranaka, sindikata, razliitih organizacija, generalni sekretar Organizacije ujedninjenih nacija i rukovodstva afrikih oslobodilakih pokreta, a pre svega voe nesvrstanih zemalja. Svi udrueni i jednaki u bolu zbog poslednjeg oprotaja. Jugoslavija je pored kovega postala ceo svet. *** U Zagrebu je o ivotu i radu druga tita govorio predsednik Predsednitva SR Hrvatske Jakov Blaevi - na zajednikoj komemorativnoj sednici svih republikih organizacija i organa. Ovaj je na Tito, ova je naa zemlja kao svjetolik ove kugle zemaljske nadvisio prijetnje olujnog neba koje se nadvilo nad nju prijetei da je u blokovskom nesmislu gurne u kataklizmu rata i razaranja, rekao je Blaevi. Josip Vroz Tito se pojavio u naoj istoriji kao Prometej koji je zapalio sve vatre, koji je pretvorio napredne snove minulih generacija u realistian oblik jedinstvene borbe za humaniju drutvo, za ovjeka, u smionost revolucionarnog zamaah bez presedana, i to onda kada su se na krvavoj evropskoj pozornici pred ofanzivom faizma uklanjali mnogi pokreti, kada su gubili svoja uporita i kada su kapitulirali, bez obzira na to kakvim su se borbenim parolama kitili. Tito je u toj drami bio i ostao realan marksist smjela koraka, velikih predvianja, pobjedonosnik koji je domaio, na elu Partije i Narodnog fronta, sve ono to je bilo u miasaonom naporu brojnih generacija kao tenja i konaan cilj, rekao je predsednik CK SK Bosne i Hercegovine Nikola Stojanovi na republikoj komemorativnoj sednici. U Novom Sadu je na komemorativnoj sednici najviih organa i organizacija pokrajine

Vojvodine govorio predsednik Pokrajinkog komiteta SK SAP Vojvodine Duan Alimpi koji je izmeu ostalog rekao: Samo se takav ovek kao to je Tito moe s pravom indentifikovati s naom socijalsitikom revolucijom i njenim samosvojnim i svestranim stvaralatvom. Samo je takav ovek imao snage i sposobnosti da u svojoj linosti ovaploti i celovito izrazi istorijske tenje i interese radnike klase, radnih ljudi grada i sela, svih naroda i narodnosti nae zemlje i savremenog sveta. Drug Tito je shvatio ivot kao revoluciju, iveo je i radio kao revolucionar. Josip Broz Tito je bio aktivan uesnik, revolucionar, strateg i stvaralac istorije u svim burnim dogaajima dvedesetog veka, u revolucionarnim oslobodikakim tenjama svakog naroda, svih naih naorda i narodnosti, kao i svih naroda Evrope i sveta, istakao je na komemorativnoj sednici najviih organa i organizacija SAP Kosova predsednik Pokrajniskog komiteta SK Kosova Mahmut Bakali. Na komemorativnoj sednici u skuptini SR Slovenije govorio je predsednik CK SK Slovenije France Popit koji je izmeu ostalog rekao: Vie od 40 godina na je drug Tito, kao prekaljeni borac proleterske revolucije, bio na elu jugoslovenskih komunista. Celokupnim svojim delom dokazivao je svoj sukob smisao za razumevanje istinskih oslobodilakih interesa i stremljenja narodnih masa i za puteve kojima su se ti njihovi interesi i tenje pretakali u njihovu ivotnu stvarnost. Njegovoj povezanosti s narodom, narod je uzvraao jednakom odanou njemu. To je omoguilo Komunistikoj partiji Jugoslavije da pod njegovim rukovodstvom izraste u vrsto i jedinstveno borbeno jezgro proleterijata jugoslovenskih naroda i narodnosti. Najsudbonosniji dogaaji i najpresudnije odluke iz nae novije istorije povezani su s razdobljem u kojem su komunisti, pod Titovim rukovodstvom, pred radnikom klasom, pred svim naim narodima i narodnostima, preuzeli odgovornost za njihovu sudbinu, za osloboenje domovine i za kulturni, socijalni i ekonomski razvoj i napredak nae zemlje. Socijalsitika Federativna Republika Jugoslavija, svi nai narodi i narodnosti, komunisti, radnika lasa i graani Jugoslavije, svi zajedno i svaki za sebe izgubili smo najveeg druga i vou, velikog revolucionara, za kojim smo decenijama smeli i sigurno koraali od pobede do pobede, putem revolucionarnog perioda. Opratamo se od oveka koji je nae zastave podigao na najvii jarbol slobode, rekao je na komemorativnoj sednici najviih organa i organizacija Crne Gore predsednik CK SK Crne Gore Vojo Srzneti. Na zajednikoj komemorativnoj sednici najviih makedonskih republikih organa i organizacija govorio je predsednik CK SK Makedonije Angel emerski koji je izmeu ostalog rekao: Shvatajui revoluciju kao dinamiki proces, kao stalno pretresanje postignutog, Tito je nastojao da se nacionalna revnopravnost naih naroda i narodnosti stalno razvijala i obogauje. Za njega su nacionalni odnosi nedeljivi od socijalnih, ekonomskih i politikih, odnosno od razvitka samog socijalistikog samoupravljanja. S njemu svojstvenom doslednou, Tito je uvek ukazivao na potrebu produbljivanja nacionalne slobode, suverenosti i ravnopravnosti naroda i narodnosti Jugoslavije, na bazi razvoja socijalistikog samoupravljanja, kao nain jaanja bratstva i jedinstva svih naih naroda i narodnosti. Na zajednikoj komemorativnoj sednici svih vea skuptine SR Srbije govorio je predsednik Predsednitva Srbije Dobrivoje Vidi i rekao: Radni ljudi, narodni i narodnosti Jugoslavije su pod vostvom druga Tita stekli dragocena istorijska iskustva, nauili su da ujedinjenim snagama savlauju i najvee tekoe i dobijaju i najtee bitke. Ta silna snaga i samopouzdanje naroda koji slobodno upravlja svojom sudbinom, koji zna ta brani i za ta e se boriti, najvea je zaloga trajnosti Titova dela.

*** U kolu Marija Broz u Bistrici ob Solti dola je ena u crni. Titova sestriina Ana Kostanjek. Potpisala se u knjigu alosti koju su u koli, nazvanoj po Titovoj majci, otvorili uenici sa obeanjem: Nastaviemo tvoje delo. Tito je bio u toj koli pre godinu dana i tom prilikom je napisao: elim da se u koli, koja je nazvana po mojoj majci, mlade generacije vaspitavaju u duhu tekovina nae revolucije. Tito. Titova slika na zidu ukraena je crvenim karanfilima. Ispred slike, u stavu mirno, stoje etiri pionira. Njihovi vrnjaci, uenici boegradske osnovne kole Milica Pavlovi, gledaju televizijski prenos. Uiteljica Duica Jelisavljevi rekla je prvacima da napiu na tabli neto o Titu. Mala Dragana Savi prvi put nije posluala. Sve vreme je plakala. Kada sam ula da je Tito umro, nisam mogla ni da jedem, ni da se kupam, ni da itam. Ne mogu ni da plaem. Teko mi je. Kada sam se danas probudila, videla sam da je dan lep i bila veoma srena. Zatim sam se setila da je umro drug Tito i opet sam zaplakala. Mnogo ga volim. *** U toku rata, i kasnije, a naroito onog trenutka kada se saznalo za Titovu smrt, najpevanija pesma u Jugoslaviji, odnosno samo njena dva stiha, bila je: Drue Tito, mi ti se kunemo, da sa tvoga puta ne skrenemo. Nema knijige alosti u kojoj bar nekoliko ljudi nije upisalo te rei, deo nekakve druge jugoslovenske himne. Filip Pavei je 1925. i 1926. godine radio sa Josipom Brozom u brodogradilitu u Kraljevici, a 1927. godine bio je s njim na optuenikoj klupi u Ogulinu. Ne mogu da govorim. Kao da je krv prestala da tee i kao da mi je srce stalo. Nadao sam se da e drug Tito ipak preiveti, a sada. . . Znamo se vie od pedeset godina. . . Jo uvek ne mogu da verujem. . . Malo sam se pribrao, pa onda opet pomislim da sanjam, da sve to nije istina. Bio sam toliko siguran, da sam kao i svake godine do sada odmah posle prvog maja pisao drugu Titu u Ljubljanu, kako bi dobio pismo pre roendana. *** Predstavnici pravoslavne, rimokatolike, muslimanske i jevrajske verske zajednice u Jugoslaviji uputili su telegrame sauea i priredili komemoracije na kojima su naglasili da je Tio bio ovek koji se nikada nije borio protiv verskih oseanja i da je njegov odnos prema svetenstvu bio onakav kakvog moe imati samo veliki i humani politiar i dravnik. U crkvama su odrane mise u znak opratanja sa Titom. *** Devet stotina poasnih straa, svaka po etiri minuta, izmenjalo se pod kupolom Skuptine SFRJ. Smenjuju se najvii jugoslovenski rukovodioci, predstavnici republikih rukovodstava, politikih i masovnih organizacija, omladine, oruanih snaga, uenika i pionira. Ljudi koji se polako pomeraju beogradskim ulicam prema skuptini, mirno ekaju po est i vie asova jer se u meuvremenu od Tita oprataju i strane delegacije. uje se jecanje, ljudi briu suze. Nekoga pridravaju jer je bolestan, drugi je invalid, trei je onemoao. Kada je stupila u dvoranu gde je posmrtni odar, starica se zateturala obuzeta iznenadnom

tiinom. Redar joj priskae u pomo Nemam vazduha. . . Ne mogu da diem, kae ona. Drugi, opet, dolazi do kovega i nekoliko puta se duboko klanje. Mnogo odlikovanja, starine iz prvog svetskog rata, neto mlai iz narodnooslobodilake borbe. Pozdravljaju partizanski, stisnutom pesnicom. ene se krste. Svako se oprata na nain koji mu izgleda najlepi i najdostojanstveniji. Ostavite me jo malo. . . Sada u ja. . . kae ena koja je klekla uz koveg. Ostavljaju je. Na ulicama se ne vidi umor, ak ni mala deca nisu nestrpljiva i dosadna. Neko kae: Bio je ranjen 9. juna 1943, a ja sam ranjen 4. maja 1980. Tih dan je u Beograd stiglo desetine hiljada telegrama iz inostranstva. Meu njima su mnogi izrazi sauea naih ljudi koji borave u inostranstvu. Daleko od domovine, bol je jo tei. U SR Nemakoj, Francuskoj, vedskoj, Danskoj, naroito tamo gde ima mnogo radnika na privremenom radu u inostranstvu, pred jugoslovenskim konzulatima bili su dugi redovi koji su potpisima u knjige alosti hteli da iskau svoje sauee sa svima u domovini. U SAD, Kanadi, u Argentini, svuda tamo gde ive nai iseljenici, bile su komemorativne sveanosti. U knjige alosti u jugoslovenskih predsednitvima nisu se upisivali samo strani dravnici, ve i obini graani, ljudi koji su upoznali Jugoslaviju provodei u njoj svoj odmor, kao i oni koji oduvek potuju Jugoslaviju ili su samo znali za predsednika Tita. Neka ena iz Praga je napisala: Za nau generaciju koja je rasla u ratu bilo je malo vrednosti koje nisu izgubile svoju veliinu. Samo je Tito ostao uvek ono to je bio. Sreni smo to smo mogli da ga volimo. *** Sa prvim majskim danima stiu i prvi turisti. Ve na izlasku iz aviona stranci su izjavljivali sauee i pitali gde bi na televiziji mogli da prate oprotaj od druga Tita. Grupa amerikih turista koja je u to vreme boravila u Dubrovniku zamolila je da im na komadu papira napiu Nae sauee. Zatim su taj papiri pokazivali svojim domainima. Francuskinja Lilijan anin rekla je svojim domainima u Makarskoj: Tito je bio i va i na. On je graanin itavog sveta. *** Bez obzira na alost, na mostu izmeu kopna i Krka je vrlo ivo. Vredni graditelji ure, mada znaju da se njihova elja nee ispuniti: nadali su se da e Tito doi na sveanost putanja mosta u saobraaj. Sigurno bi doao. Mada most jo nema ime, graditelji ga ve nazivaju Titovim imenom. *** Slovenaka omladina je napisala u telegramu sauea: Izgubili smo naeg uitelja koji nam je jasno pokazivao najbolji put, put kojim elimo da nastavimo. Njegov put je jedinstvo,

ravnopravnost i bratstvo naih naroda i narodnosti, izgradnja naeg socijalistikog drutva, samouprvljanje, nesvrstanost i dosledna borba za mir i ravnopravnu saradnju meu narodima itavog sveta. Ispred Titovog spomenika u Titovom Uicu pioniri i omladinci su se smenjivali na poasnoj strai. U gradu slavne prolosti bilo je mnogo cvea i jo vie oiju punih suza. Ljudi su poseivali Muzej ustanka i naroito sobu u kojoj je drug Tito radio u vreme Uike republike. Na gradskom trgu se okupilo nekoliko hiljada uenika i omladine da bi poli na pohod putevima radnikog bataljona, na legendarnu Kadinjau. Titova aktivnost je bila tako mnogostruka i svestrana da je skoro svaka organizacija imala s njim neki dodir: lovci, ribolovci, planinari, ferijalci, sportisti itd, itd. Komemorativnu sednicu imalo je i planinarsko drutvo Kranj iji je najvoljeni lan bio upravo Tito. Kranjski planinari imaju izvanredno lepe uspomene na Tita jer su mu pre tri godine, kada je sa kranjskim radnicim slavio Prvi maj na Jotu, uruili lansku knjiicu i transverzalnu znaku kranjski vrhovi, a spasioci cepin. Grupa od oko 150 stranih stufenata koji studiraju na skopskom univerzitetu prola je ulicama grada sa velikom Titovom slikom na elu. Jedna kolona je polazila iz Kolareve ulice, tekla ulicom Moe Pijade i nastavljala ka Skuptini. Druga kolona je polazila iz Kosovske ulice, vijugala Terazijama i Trgom Marksa i Engelsa i produavala prema Skuptini. Tea kolona je poinjala u Tamajdanskom parku, vijugala Bulevarom revolucije i nastavljala prema Skuptini. Na tribinama isred Skuptine i u Pionirskom parku masa ljudi posmatrala je ljude u kolonama. Ne mogu odavde. Proao sam pored odra ve u deset sati. Sada je podne. Ostau: gledau ljude, Skuptinu i ove alosne zastave, govorio je mali Slavoljub Vueti. ivorad Kuzmi je doao iz Velike Plane u pet ujutro, u osam je stao u jednu od kolona, a do Skuptine je doao u podne. Ne znam ta da kaem. Teko mi je. Teko. . . Ja. . . ne znam. . . Kada sam videla odar, nita vie nisam videla. . . nita. . . Ne znam kako sam ila iz Skuptine. Na licima stotine devojaka iz hora Mostarke kie bile su suze dok su hitale nazad u domovinu. Njihovo gostovanje u Nemakoj kod naih radnika na radu u inostranstvu iznenada je prekinuto. Kada su Prvog maja polazile na turneju zaustavile su se u Klinikom centru u Ljubljani i tamo ostavile buket cvea za Tita. Zatim je hor nastupao u klubovima jugoslovesnskih radnika u SRN - i jednog dana su devojke po ozbiljnim licima odraslih shvatile ta se dogodilo u Ljubljani. Taana ilovi je profesorka u kragujevakoj gimnaziji. Nosilac je prve trafete mladosti koja je pola iz Kragujevca maja 1945. godine. Omladina Kragujevca je trafetnom palicom

poslala Titu 13.000 potpisa. Vraala sam se sa deurstva u koli. Presrela me nepoznata ena i rekla: Umro je Tito. Onemoala sam i pourila kui. Nisam verovala. Suprug me je utke pogledao. Znala sam. Pre 35 godina Taana ilovi je na grudima nosila drugo U u poruci Titu - Kragujevac. Tih etrnaest slova nosile su devojke u platnenim suknjama i bluzicam od padobranske svile. Obeavamo da emo odluno i sigurno voditi na brod kursem kojim nas je vodio drug Tito, i da emo odluno odbiti svakog ko pokua da skrene na brod sa tog kursa. . . To je drhtavim glasom rekao Stojan Kljaji, zapovednik kolskog broda Galeb. Onog broda na kojem je Tito boravio 496 dana na putevima mira i prijateljstva. Radnici kranjske Planike su poruili: Kao to je drug Tito imao poverenja, tako i mi imamo poverenja u snagu narodnih masa, avangarde radnike klase SKJ i verujemo u bratsku socijalistiku Jugoslaviju i njenu budunost. Tito je rado odlazio u Sisak, grad u koji je stigao 1907. godine da bi radio kao kelner, a postao je metalac i revolucionar. Mnogo puta su ga doekivali u elezari i u najtunijim danima su se priseali tih susreta. Ivan Boievi: Dobro se seam kada je doao k nama. Gacao je s nama po blatu oko fabrike. Mi smo se izvinjavali, na ta e on: Nita, nota navikao sam ja da hodam po blatu. Vano je da radimo, da stvaramo. Danas mi je teko, ali moramo savladati alost. Zbog Tita, zbog njegovog dela. Milivoj Slavni: Govorio je o svemu, a najbolje smo shvatili poruku da uvamo bratstvo jedinstvo. Sada smo alosni, ali mislim da emo jo jedinstvenije nastaviti Titovim putem koji nam je sada potpuno jasan. Najzad se Tito vratio u Beograd. Oprotaj od njega trajao je ezdeset i etiri sata. Svakog minuta pored odra sa Titovim kovegom prolazilo je oko 120 ljudi. Meutim, od Tita se nisu opratali samo oni koji su prolazili pored odra. Opratali su se svi Jugosloveni, dvadeset i dva miliona Jugoslovena, koji su u onim tunim trenucima, protegnutim u duge sate i dane, odgovarali na sva dobronamerna i drukija pitanja ta e biti sa Jugoslavijom posle Tita, ko e zameniti Tita. Ko e zameniti Tita? Dvadeset i dva miliona. Trea reka.

SREDA, 7. V 1980.
DRAVNIK NAEG DOBA
Otiao je na poinak poslednji velikan iz genecije koja je obeleila svet naeg stolea. Srce koje je prestalo da kuca bilo je i srce mladog Joeta iz Kumrovca. Poglavari, krunisane glave i

ugledne linosti ispratile su na poslednji put oveka koji je odrastao u srcu Balkana dok je ovaj jo predstavljao pojam nesloge i razjedinjenosti, a klonuo kao linost koja je ulivala potovanje i koja je duom i umom povezival svet. U zemljama udaljenim od kumrovake tmine, o kojoj je pisao Krlea, zastave su sputene na pola koplja. Na velikoj, jednostavnoj ploi od belog kamena ostaal je samo jedna re - Tito. Njegova mala zemlja ima manje stanovnika od Avganistana, ali je u svojoj novijoj istoriji imala snage da se suprostavi Hitlerovom Rajhu i Staljinovom Sovjetskom Savezu. Nije joj padalo na pamet da potuje tajne sporazume koje su meusobno sklopili veliki pobednici iz drugog svetskog rata. Nije se priklonila rezolucijama Kominforma niti ultimatuma Moskve i tako je po prvi put slomila monotilizam meunarodnog komunistikog pokreta. Suprostavila se blokovskoj disciplini i postala je pokretaka snaga pokreta nesvrstanih zemalja; uvek je bez oklevanja osuivala imperijalistike pustolovine Istoka i Zapada, kao i sovjetsku akciju u Avganistanu. Tako je svoju zemlju vodio Tito, Stari - kako su ga nazivali njegovi drugovi u vreme partizanske epopeje jugoslovenskih komunista. Tako je pisao francuski nedeljni list Nuvel opservater. ta je bilo u tom oveku kad su ga potovali i njegovi neprijatelji, kao to je jednom rekao Pjer Mandes-Frans? Kakvu je to snagu imao kad je doajen amerike i diplomatije Averel Hariman rekao Tito je poslednji od velikana, poslednji od velikih voa. Njegova hrabrost i njegov duh i dalje e iveti. Svojim dugim ivotom i bitkama izvojevanim na frontu istorije izazvao je potovanje sveta. U vremenu kada oveka u procesu proizvodnje sve vie zamenjuju automati, a linosti u politici institucije i mehanizmi, sve jau i maginiju privlanu snagu imala je linost koja je koraala na elu svog naroda ponosno uzdignutra pred izazovom istorije. Tito je bio harizmatina figura dostojna potovanja, kakvih vie nema, a svoje je snage uvek usmeravao ka traganju za novim. Taj ovek iz prolog stolea mnogo je puta naslutio i podrao novo, pre mnogih saputnika iz mlaih generacija. Politika alijenacija i atomska ravnotea straha predstavljaju more koje pritiskaju savremeni svet. ovek je u razvijenom industrijskim drutvu zahvaen tokovima bezdunih automatizama institucija, nita manje otuen od vlasti nego siromah sa motikom u ruci u diktaturama mnogih siromanih zemalja onog sveta koji su i jedan i drugi nazivali treim. Mnogi dans tragaju za putevima nove demokratije koja bi onemoguila da ljudi stvarno sami upravljaju, a ne da to ini neko drugi u njihovo ime, makar to bilo i ime radnike klase. Tito je u Jugoslaviji stvorio sistem kojem mnogi vide zametak neega to e moda jednom zameniti stranaki tehnokratizam razvijenog kapitalizma i tuni birokratizam realnog socijalizma. Tito se u svetu borio i za to da meu narodima preovladaju odnosi koji ne bi bili regulisani zakonima kakve su ljudi ve odavno priznali u meusobnim odnosima .Ubici se sudi strogo, genocid ostaje nekanjen; uspeni dravni udari pretvaraju se u revolucije. Istoku i Zapadu je trei svet jo uvek lovite, ahovska tabla po kojo nastoje da pomeraju narode kao figure ne marei za njihove tenje. Prezreni i ponieni pod kolonijalnim jarmom, oni tee slobodi i nezavisnosti. Grevita borba za vlast, nespretnosti i tekoe koje su ostale kao naslee, ine te zemlje ranjivim, osetljivim na spoljne pritiske i meanje. Ujedinjenjem, a svakim danom sve

ih je vie, vraa se samopouzdanje, i ta snaga jednom nee moi da se zaustavi. Tito je bio i doajen tog pokreta. Predsednik Tito je umro, a ostalo je i ostae njegovo delo. Njegovo naelo je da treba iveti u miru, ljubavi, jednakosti i bratstvu meu narodima. Zbog toga ja Tito veliki ovek koji e veito iveti- Kenet Kaunda, duogodinji Titov prijatelj i saborac iz pokreta nesvrstanosti znao je to da izrazi bez fraza, jednostavno i uverljivo. Tako mogu da koraaju samo oni koji znaju da oslunu tokove istorije. Tito je posedovao esto ulo koje mu je pomagalo da vidi u budunost. Italijanski pisac Alberto Moravija kae da je Tito znao da se prilagoava ritmu revolucije. Uvek je znao da bude na prvom mestu i da se na pravi nain odnosi prema istoriji. Nikada u ivotu nije ustuknuo. Tito nije bio rtva istorije, ve ovek koji je stvarao istoriju. Mnogi su ve rekli i napisali da je Tito bio vizionar. I upravo zbog toga jer ga oseaj za istorijski razvoj nije varao, nije stvarao pragmatine kompromise na raun ideja u koje je verovao. Naravno, znao je i da taktiki uzmakne kada je bilo potrebno, ali nikada nije skretao sa osnovnih stratekih pravaca. Tvrdoglavo i uporno se borio za svoje ideje - bio je ovek koji je izazivao potovanje, pa su zbog toga njegove savete prihvatali i oni koji se inae nisu slagali sa njegovim stratekim ciljevima. Tito nije bio veliki govornik, ali je bio veliki sabesednik. Sagovornicima iz itavog sveta, sa kojima se susretao do poslednjeg dana, znao je da iznese svoje zamisli jednostavno i uverljivo. Sa ljudskom toplinom i vedrom neformalnou znao je da ostvari dobre kontakte. irina pogleda, smisao za alu, radost zbog sitnih ivotnih zadovoljstava, odnos prema ljudima koji je otvarao put prijateljstvu i druevnosti, briga i ljubaznost prema onima koji su ga okruivali i, najzad, izraziti nacionalni ponos. Tako je Britanac Ficroj Maklejn, poznanik iz partizanskih godina, opisao osobine oveka kojem je italijanski partizan i socijalista Sandro Pertini za vreme bolesti poslao ovaj telegram: Vaem hrabrom narodu potrebno je vae vostvo, itavom svetu vae zalaganje za mir, a meni - vae prijateljstvo. Titova miljenja, njegove ocene i saveti imali su veliki znaaj u svetu. Na konferencijama nesvrstanih, od Beograda do Havane, dolazili su mu mnogi rukovodioci nesvrstanih zemalja mnoge od njih podravao je jo u vreme kada su bili voe oslobodilakih pokreta - ne samo zbog toga da bi mu preneli prijateljske pozdrave i iskazali potovanje, ve da bi uli njegovo miljenje o poloaju i zadacima pokreta nesvrstanih u svetu. Nisu samo nesvrstani cenili njegovu mudrost i isukustvo. Do kraja ivora dopisivao se sa nekim svetskim dravnicima, izmeu ostalog i sa amerikim predsednikom. Svet je cenio re oveka koji je svojim linim radom i tekovinama stekao veliki ugled. Istok i Zapad su ga prvo zapazili kao vojskovou i vou revolucije. Taj nepoznati gerilac, taj voa slabo naoruanih, iscrpljenih, odrpanih ali neunitivih partizanskih kolona, za koga se proneo glas da ga zovu Tito, taj partijski voa koji se svojom samosveu suprostavio Kominterni, koraao je prebrzo i za jedne i za druge, za Istok i Zapad, za Staljina i erila. Jedni su prvo pokuali da ga omalovae, zatim da mu pariraju, da bi ga zatim prisiljavali na dvosmislena partnerstva. Drugi su hteli da ogranie borbu koju je vodio, onako kako je to odgovaralo Moskvi i njenim ciljevima. Ta partizanska vojska koja je neprestano jaala i pored strahovitog pritiska neprijateljskih ofanziva, ta partija koja nije elela da zastane na pola puta, ta narodna vlast koja je usred rata proglasila republiku - sve su to bili elementi koji su se sukobljavali sa raunicama velikih sila

i velikih partija. Mada su jugoslovenski komunisti umirali sa Staljinovim imenom na ustama, Staljin je naslutio da se u planinama Balkana raa duh nezavisnosti, prkosni ponos, koji jednog dana moe da potkopa dogmu o jedinoj spasonsnosti sovjetskog socijalizma. Tito je zaista bio odluna linost koja nije bila ni pod ijim uticajem. Vrlo brzo mi je postalo jasno da se radi o pravom voi, rekao je Vilijem Drink, ef prve britanske misije pri Glavnom tabu narodnooslobodilake vojske. Kada je postalo jasno da se Tito i njegova vojska ne mogu slomiti, najzad mu je odato priznanje - priznanje i zadivljujue potovanje. Maral Tito je dobar prijatelj, odan drug, jasnih pogleda. Drag mi je, rekao je britanski maral Aleksander kao pravi vojni-dentlmen ve 1949. godine. Maral Tito mi je oduvek bio drag. Ne interesuju me njegovi politiki pogledi. Nisam politiar. Prema njemu oseam neku vrstu instiktivne ljubavi. Pogledajte ta je sve uradio. Raduje me ponovni susret s njim. Objektivan je i oseajan. Priznavali su ga kao dobrog partnera, ali ne i kao politikog partnera. Nisu oekivali da e taj vosjkovoa, gerilac i revolucionar pokazati i dravniku mudrost koja je mogla da se nosi sa onima koji su hteli da ga pridoviju tako to e ga podrediti. Meutim, Tito se nije plaio. Znao je da ima podrku u narodu, a u sebi je oseao snagu i samopouzdanje koje ovek moe stei samo kroz strano i nemilosrdno iskustvo kao to je rat. Tito nije bio samo vojskovoa, bio je roeni dravnik. Vrlo je rano shvatio kuda vode glasovi sirena iz Moskve. Nije se, ipak, radilo samo o tome da se to shvati; radilo se o neemu venijem - o otporu. Tito je i za to imao snage kao malo ko drugi. Nije bio ponizan, jer jo niko nije verovao u njega, navikao je na borbe sa jaim neprijateljem. Nije bio nametnuti voa da bi zbog toga trebalo da puzi. Ipak, odluka je bila strana. Odupreti se Kremlju tri godine po zavretku rata, napustiti lager u trenutku kada je ledeni vihor hladnog rata naterao mnoge druge da potrae sigurnost u blokovima, bilo je to neto neuveno. Nezavisnost naroda i partije bila je za Tita najvea svetinja i prva briga. Meutim, verovatno ni otpor ne bi bio mogu da Tito niije bio otelotvorenje dravnika, umetnika, vojnika i oveka na koga saveznici moraju raunati, zabeleio je 1945. godine ameriki publicista Luis Hut. To je voa koga e mase slediti i kroz vrata pakla. Ta pobuna, taj rascep, taj strahoviti sukob bio je na svojstven nain tei od rata jer su se dotadanji prijatelji preko noi pretvorili u neprijatelje, u otrovne neprijatelje, koji su kampanjom lai, kleveta i ekonomskim pritiskom nastojali da satru Tita i Jugoslaviju. Meutim, pratnje i provokacije nisu bile dovoljne. Staljin se nije usudio da napadne Jugoslaviju. Imao je posla sa garniturom koja nije dovedena iz Moskve posle rata, nego je izrasla u planinama s pukom u ruci. Staljiin je umro a da nije prislio Tita na predaju. Zbog ovog sukoba u svetu se ponovo ulo o Titu i to je dobro upameno. Ameriki komentatori su tik pre Titove smrti pisali o njemu kao o jedinom komunistikom lideru koji se odupro Staljinu. Na svetsko javno mnjenje i dravnike sveta nita, ak ni rat, nisu ostali takav utisak kao sukob sa Staljinom, sukob Davida i Golijata. Ljudi su srcem uvek na strani slabijeg. Staljinova izgubljena bitka, kako ju je nazvao Vladimir Dedijer, bila je odraz Titove ustre,

strahovite privrenosti nezavisnosti koja je i ranije usaena u njemu i njegovom narodu. S druge strane, upravo rascep iz 1948. godine ubrzao je mnoge zapoete procese koji se jo nisu toliko razvili da bi se mogli jasnije osetiti. Tito je, pre svega, dokazao da je mogue ono to je dotada izgledalo nemogue - da je mogue otrgnuti se od matice koja nije bila samo vojno-politiki pakt ve i ideoloki front. To nisu videli samo komunisti istonoevropskih zemalja na koje se tada sputao sumrak. To je video itav svet. Odnosi u meunarondom radnikom pokretu nisu vie ostali isti. Hereza je uspela, nagraena je nezavisnou - kakva neodoljiva privlanost, kakav izazov za sve one koji su bili potlaeni pod saveznikim ili kolonijalnim jarmom! Meu njima su upravo tada zapoeli slini procesi. Imperije su se raspadale, mada su jo uvek imale izuzetnu snagu. Ironija je da su se ravnopravni odnosi bre razvijali meu novoosloboenim zemljama nego u meunarodnom radnikom pokretu. Predstavnici evropskih komunistikih partija potpisali su juna 1976. godine u Berlinu dokument kojim su se, posle dvogodinjih dogovaranja, obavezali da nee jedni drugima naruavali nezavisnost. Avgusta meseca iste godine u Kolombu su se rukovodioci nesvrstanih zemalja dogovarali o programu koji je uveliko prelazio granice solidarnosti, kakve bi, u stvari, bile realne u odnosima izmeu komunistiki partija. Takoe je ironija da su meu komunistima jugoslovenski primer sledile upravo one partije koje su 1948. godine bile najzagrieniji protivnici Tita i Jugoslavije, ali su kasnije samouvereno krenue putem evrokomunizma. poznajemo predsednika Tita. Znamo da je njegov ivot bio teak, da je to bio ivot herosjkog borca, rekao je jednom rukovodilac italijanske komunistike partije Luii Longo. Njegovo je zasluga to je u tekom trenutku meunarodnog radnikog pokreta naao put koji je ojaao nae jedinstvo i omoguio nam napredak u traenju novih reenja u razvitku komunistikog pokreta i socijalistike izgradnje. U ono vreme nije bilo shvatljivo da komunistike partije mogu da imaju pravo da potrae ili izaberu samostalan put socijalistikog razvitka. To to je onda uradila jugoslovenska partija bilo je slino reformacijama u crkvi. Bile su to godine velikog razvitka i opasnosti. Za jugoslovenski narod bio je dar sudbine to su u godinama najvee opasnosti imali takvog vou, rekao je jednom Vili Brant. Predsednik kineske partije Hua Guofeng rekao je povodom Titove smrti da su kineski ljudi duboko cenili Tita zbog njegovog ivota punog nepokolebljivih revolucionarnih bitaka. Tito je bio stvarni marksist i revolucionar koji je u konkretnoj praksi Jugoslavije ostvario marksistike teorije. Svojim delom Tito je ostvario veliko poglavlje u istoriji Jugoslavije. Rumunsku predsednik Nikolae auesku, s kojim se Tito esto susretao, kae da je Tito dao znaajan doprinos razvoju socijalizma u svetskim okvirima, ostvarivanju novih odnosa u komunistikom i radnikom pokretu, odnosima koji se zasnivaju na ravnopravnosti i potovanju svake partije. . . Tako je nastao titoizam, tenja ka nezavisnosti partija, tenja ka razliitim putevima u socijalizam; veremenom je postalo jasno da ne postoje razlike samo u putevima, nego i u konanim ciljevima. Realni socijalizam ni izdaleka nije uzor svim partijama. U svetu se ukorenilo ubeenje da je samoupravljanje dete Inforbiroa. Takve tvrdnje obino prati objanjenje da je Jugoslavija do tada doslednije nego ijedna druga istonoevropska

socijalistika drava sledila sovjetski primer i da je posle raskida sa Kremljom morala nai nova reenja po kojima bi se razlikovala od drugih socijalistikih drava. Teko je izbrisati klieje, naroito ako na prvi pogled izgledaju logini. esto je teko uveriti strane sagovornike da je bilo, u stvari, obratno - da su upravo privrenost nezavisnosti i zalaganje za demokratizaciju doveli do raskida sa Staljinom jer je pritisak postojao neizdrljiv. Naravno, bila je potrebna velika hrabrost i smelost da bi se moglo rei ta su onda svi oseali: NE! Tu hrabrost je pokazao Tito i bez njega ne bi dolo do otvorenog otpora. Meutim bilo je potrebno i jedinstvo itavog rukovodstva, elina odlunost itavog naroda. Sasvim je razumljivo da su se, posle raskida sa Informbiroom, ideja i praksa samoupravljanja i dalje razvijale. U atnosferi slobode bilo je mogue, bez obzira na snane pritiske spolja, ostvarivati nove ideje o upravljanju, planiranju, deobi, odluivanju o upravljanju drutvom i dravom. Jo u vreme kada se Jugoslavija krajnjim naporima borila protiv ekonomske blokade i za svoju nezavisnost, nastajala je nova demokratska praksa. Titovo ime ponovo se pojavilo u svetu. Ovog puta su se divili Titu - stvaraocu, graditelju novog, humanog drutva. Tito je borac za socijalizam u Jugoslaviji, ali njegovo delo ima mnogo iri i vei znaaj; nemogue je da ostavi trag samo u vlastito zemlji, rekao je pre nekoliko godina zapadnoameriki pisac Ginter Gras. eleo bih da pronicljivost Titovog duha jo dugo bude prisutna na naem kontinentu. To je ovek, komunista i socijalista koji je prvi uputio kritiku centralistikom pogledu na razvitak socijalistikog drutva. Po meni, predsednik Tito je veliki borac upravo za takvo decentralizovano, humano socijalistiko drutvo i uveren sam da e taj veliki i teki put u Jugoslaviji biti krunisan uspehom. U itavom svetu je poznata da je karakteristika jugoslovenskog socijalizma. Ipak treba rei da ima mnogo mesta gde je samoupravljanje poznato samo po imenu koje se vezuje za ime Tita. Tito je vie poznat kao borac za slobodu i nezavisnost svoje domovine i kao neumoran borac za mir i ravnopravnost naroda. Meutim, u meunarodnom radnikom pokretu, a naroito u evropskim komunistikim i socijalistikim partijama i naprednim sindikatima, ideja samoupravljanja urezala je duboke brazde novih traganja. Mnogi su proteklih trideset godina prouavali teoriju i praksu samoupravljanja da bi bolje shvatili i proirili osnovu za novine u sopstvenom drutvenom prostoru. Mnogima je na sistem teko razumljiv, izgleda im komplikovan. Ipak, osnovna ideja je jasna; jasno je takoe da ova zemlja ve trideset godina deluje na osnovu ovog sistema, mada svakodnevno kritiki utvrujemo da jo nije dovoljno izraen. Mnogi smatraju da bi jugoslovenski eksperiment mogao da bude vezni lan izmeu Istoka i Zapada, izmeu graanskog parlamentaronog pluralizma i birokratskog jednopartijskog sistema na Istoku. Ali ne u smislu kopiranja, ve u smislu traganja za vlastitim reenjima na osnovu temeljne ideje samoupravljanja. Karakterisitino je da na Zapadu mnoge levo orijentisane grupe u okviru stranaka ili sindikata tee na osnovama samoupravljanja reenja za savremeno razvijeno kapitalistiko drutvo, dok s druge strane poljski primer u poslednje vreme pokazuje da se neto slino deava i na Istoku. Tito je mnogo pre drugih znao da oznai osnovni pravac razvitka ljudskih drutva u narednom periodu i nije se plaio da svoje zakljuke ostvari u praksi.

ivotna opredeljenost i privrenost predsednika Tita naelima nezavisnosti, ravnopravnosti drava, nesvrstanosti, samoodluivanja svih naroda i ravnopravnih odnos u svetu, ostae zabeleena u analima istorije kao najvei spomenik ljudskim dostignuima ovog doba. Te rei kenijskog predsednika Danijela Arapa Moija samo su jedan od mnogobrojnih izraza potovanja dravnika nesvrstanih zemalja povodom Titove smrti. Uroena tenja ka nezavisnosti, oseaj za ravnopravnost meu ljudima i narodima i duboko uverenje o potrebi demokratizacije, koji su se unutar granica Jugoslavije izrazili u stvaranju i izgraivanju politikog sistema socijalistikog samoupravljanja, inili su na meunarodnom planu podlogu politike nesvrstavanje. Tito, koji se uvek upravljao po naelu da spoljna politika Jugoslavije i njena uloga u meunarodnim odnosima jeste i mora da bude logian nastavak i proirenje unutranje politike, vrlo je rano shvatio dve stvari: prvo, u zemljama koje su jo uvek pod kolonijalnom vlau ili se od nje oslobaaju, tenja za nacionalnom nezavisnou, suverenou i integritetom je osnovna pokretaka snaga drutvenih procesa u tim zemljama i to e imati presudan uticaj kako na njihov unutranji razvitak, tako i na njihovu meunarodnu politiku; drugo, te zemlje mog samo zajednikim snagama da ouvaju stvarnu nezavisnost i dokau valjanost politike za koju su se zauzimali. Bilo je jasno da e te zemlje i posle proglaenja nezavisnosti biti izloene snanim pritiscima spolja - pritiscima nekadanjih metropola koja e pokuati da utiu na unutranji razvitak kako bi zaustavile napredne procese i ouvale privilegovane ekonomske i politike pozicije u bivim kolonijama, i pritiscima velikih sila, odnosno blokova, koji su tada, u periodu hladnog rata, nastojali da podele ostali svet na interesne sfere. Shvatila sam veliinu njegove jasne vizije, njegovog dubokog razumevanja snaga u svetu, rekla je o predsedniku Titu indijski premijer Indira Gandi. Njen otac Davaharlal Nehru bio je, pored Nasera i moda Sukarina i Nkrumaha, najvei Titov istomiljenik i saborac u godinama kada se raao pokret nesvrstavanja. Ti ljudi, meutim, nisu teili stvaranju treeg bloka, to su im mnogi prebacivali. Nasuprot tome, pokret nesvrstavanja raao se od samog poetka na principima koegzistencije, na principima suverenosti, nezavisnoti, ravnopravnosti, teritorijalnog integriteta i nametanja u unutranje stvari drugih, raao se kao pokret drava razliitih civilizacijskih, rasnih, istorijskih, kulturnih, ekonomskih i politikih karakteristika sa zajednikom eljom da postane savest sveta, da neprestano upozorava ljude i narode da upravo nepotovanje tih principa, blokovska podeljensot, trka u naoruanju, tenja za dominacijom, vlau i eksploatacijom raaju eksplozivne suprotnosti koje, u epohi atnomskog naouruanja, mogu da unite svet. Prolo je osamnaest godina od Prve konferencije nesvrstanih zemalja u Beogradu kada je Josip Broz Tito na estoj konferenciji nesvrstanih u Havani mirno, dostojanstveno, a pre svega nepokolebljivo branio izvorne principe nesvrstavanja. Sa istom doslednou branio ih je itavog ivota. Doajen svetskih dravnika je kroz epopeju sopstvenog ivota spoznao da nesvrstane zemlje jedino jedinstvenou, na osnovu principa oko kojih se ovaj pokret okupio, mogu i dalje ouvati svoju ulogu u svetu. Znao je da su nesvrstani dali znaajan doprinos dekolonizaciji koja ve skoro predstavlja zavrno poglavlje svetske istorije; znao je da bez njihove aktivnosti nee doi do promena u svetskim neokolonijalnim ekonomskim odnosima; znao je da e se narednih decenija voditi teka borba protiv trke u naoruanju. Znao je, takoe, da to nee biti mogue ako nesvrstani budu razdeljeni, ako dozvole da blokovsko meanje i meusobni sporovi oslabe njihov pokret. Velika veina nesvrstanih bila je zahvalna Titu za njegove jasne rei u Havani. Bile su to rei

koje su izraavale lucidnost istorijskog voe koji je uvek znao da postavi zajednike interese na prvo mesto. Kada je hrast klonuo u borbi sa olujom, nesvrstani su sa potovanjem pognuli glave klanjajui se uspomeni na jednog od tvoraca ideje koju su uzeli kao svoj putokaz. Mnogi od tih ljudi u dunglama Dalekog istoka, u afrikim savanama i planinama Latinske Amerike nisu znali mnogo o Jugoslviji. Meutim, znali su za Titovo ime i znali su da je to ime borca za nezavisnost i ravnopravnost meu narodima. Interneenel Herald Tribjun je nekolio meseci pre Titove smrti doneo ove rei: Tito je postigao da Jugoslavija bude nezavisna u odnosu na oba bloka, odbio je ultimatume Kemlja i ulagivanje Vaingtona i stvorio snaan pokret nesvrstanioh zemalja. . . Jugoslavija je nesvrstana, ali ne i neutralna zemlja; to je komunistika zemlja, ali ne i sovjetski satelit. . . Jugoslavija je vrsta drava. Bila je to u najveoj meri Titova zasluga; snaga njegove linosti i njegovih ideja zraila jeirom sveta. Upravo zato je povodom njegove smrti meksiki predsednik Lopes Portiljo izjavio: Maral Tito ne pripada samo vaim narodima. On je moralna svojina itavog oveanstva. Bio je to gorostas iz Kumrovca.

ETVRTAK, 8. V 1980.
DAN RASTANKA
Dan se raao nad Beogradom. Siva svetlost je osvetljavala pusto koja vlada meu svim kuama na svetu kada vreme doe na onu niiju zemlju u kojoj nije ni dan ni no. Odlazila je no koja je pripadala 7. majum raao se dan 8. maja. Usred tog vremenskog intermeca i pustoi grada stajala je nepregledna masa ljudi. Njena dva iva meadra pruala su se du Bulevara revolucije i du Ulice Moe Pijade; dva beskrajna kraka spajala su se pred zgradom Savezne skuptine. Veina tih ljudi je stajala i ekala itavu no. Kao to je pre njih stajalo i ekalo oko pola miliona ljudi, od ponedeljka, 5. maja - danju i nou. U beskrajnim kolonama koje su se stalno obnavljale kretali su se sivim trgom, zatim stepenicama i najzad kroz skuptinski hol, pored posmrtnog odra gde je leao ovek koji je nekada bio tako ponosito uspravan. Meutim, ti ljudi, koje je zora 8. maja zatekla na dodirnoj taki dve beogradske ulice, uzalud su ekali. Mimohod odavanja poslednje pote bio je zavren tog jutra. U dve kolone koje se iznenada vie nisu pomerale ostale su desetine hiljada ljudi. Bilo je jutro 8. maja, dan sahrane. Istog jutra poele su da se pune beogradske ulice. Punile su se u pravcu puta dugoog etiri kilometra, koji u obliku asfaltne trke tee od zgrade Savezne skuptine do Dedinja. Bilo je izmeu est i sedam sati ujutro. U njegovoj svetlosti raala su se dva iva niza ljudi koji su oiviili Trg Marksa i Engelsa, Ulicu kneza Miloa i Bulevar oktobarske revolucije. Bile su tu stotina hiljada ljudi koji su ekali na rastanak. Tog jutra su se u hotelu Interkontinental budili ljudi koji inae ive na svim meridijanima i uporednicima sveta. U jednoj zgradi jutro je zateklo one koji predstavljaju politiki vrh sveta.

Umesto papira se govorima, u njihovim koferima nalazila su se tamna odela. Van Beograda, u svim jugoslovenskim gradovima, selima i zaseocima, ljudi su se budili sa teskobnim saznanjem: Doao je onaj dan. Danas je jo tu, mrtav ali tu. Kada ovaj dan proe i on e konano otii od nas. U njihovim mestima ulice su bile praznije nego obino. Bio je to dan kada e dvadeset i dva miliona Jugoslovena bar u mislima, ako ne posredstvom televizijskog prenosa, pratiti sahranu. Kada je jutro prelo u popodnevne asove, uz mrtvog oveka usred skuptinskog hola stajale su jo samo poslednje poasne strae. Iza osam pionira i pionirki uz koveg se postrojilo i osan Kumrovana,; jedan od njih je imao isto ime i prezime kao ovek u hrastovom kovegu. Posle osmorice najviih predstavnika jugoslovenskih oruanih snaga, postrojili su se saborci meu kojima i jedna ena - Pepca Kardelj. Zatim je na poasnu strau stalo osam predstavnika Saveznog izvrnog vea, a zatim ponovo osam saboraca - od Koe Popovia do Veljka Zekovia. Posle njih predstavnici Skuptine i ponovo saborci. Bilo je neto posle jedanaest asova kada je skuptinski prag prelo jo osmoro ljudi. Bili su to mladii i devojke iz svih jugoslovenskih republika i pokrajina. U njihovim rukama nije bilo venaca. Kada su stali pred posmrtni odar, nisu zastali u tiini. Bilo je teko poverovati, ali to su bili nosioci Titove tafete. Bilo je teko poverovati jer su bili odeveni u tamna odela, a mladii su imali crne kravate. Nosioci trafete su u nepreglednom nizu majskih meseci dolazili pred svog predsednika odvedeni u ivahne boje kakvo je i samo prolee. Bilo je teko poverovati jer su se mladiima i devojkama stegla grla i jedva su zadravali suze. Uvek do sada nosioci tafete su posle napornog tranja ubrzano disali. Bilo je teko poverovati da su to zaista nosioci tafete jer je njihova poruka, koja je proputovala itavu Jugoslaviju, uvek glasila: Tebi, prvom meu nama, estitamo. . . Ovog puta poruka je glasila: Dragi na najvoljeniji drue, nisi vie meu nama, ali si u svima nama. . . Ovog 8. maja, neto vie od dve nedelje do osamdeset i osmog 25. maja, nije pruena ruka da prihvati tafetnu palicu sa estitkama. Ruka mladia iz Bosne i Hercegovine pruena je u prazno i sa olovnom tenjom u srcu on je poloio tuno vreme pored kovega. Kada su kazaljke na asovnicima poele da se blie podnevu, poele su da se prazne ulice u svim jugoslovenskim gradovima, selima i zaseocima. Samo du onih nekoliko kilometara izmeu Savezne skuptine i Dedinja nije bilo nijednog mesta. I skoro nijednog glasa. Tog 8, maj 1980. godine u itavom svetu je vladala vea tiina nego obino. Naravno, ivot nigde nije zastao, ali je izgledalo kao da se pritajio. U sedamdesetak zemalja itavog sveta taj etvrtak proglaen je danom alosti. U vie od pola sveta otkazane su sve zabave, sportske, kulturne i ko zna kakve jo priredbe. U vie od pola sveta - moda su bile i tri etvrtine - ljudi su zanemeli u onoj teskobi koji u svet ivih donosi hladan vihor smrti. Veina sveta bila je tog majskog dana u mislima u Beogradu i srcem uz dvadeset i dva miliona ljudi koji zemlju oko grada nazivaju svojom domovinom. Veliki deo oveanstva nije bio sa nama samo u mislima i srcem, nego je bio i neposredni svedok. etrdeset drava se svojim televizijskim programima neposredno ukljuilo u prenos pogrebnih sveanosti. Poslednju put jugoslovenskog predsednika pratili su ljudi od Japana do

Kine, gde je dan ve utonuo u no, preko itave Evrope, gde je sunce bilo u zenitu, pa sve do Nikaragve i Perua, gde se dan tek raao. Tako rei, u svakoj zemlji, stanici, sistemu, tampariji tog dana je stalno ponavljano ime Josip Broz Tito, a desetine slagaa je slagalo trinaest grafikih znakova koji su predstavljali njegovo ime. Nije bilo zemlje na planeti Zemlji gde ljudi nisu znali da u Jugoslaviji, na juzgu evropskog kontinenta, dvadeset i dva miliona ljudi preivljava svoj najtuniji dan sa bolom koji pogaa itav svet i oveanstvo. Na prste ruku se mogu se izbrojati zemlje gde su, uz rei koje su nastojale da izraze bol, pogoenost, gubitak, znaaj i dimenzije te smrti i rastanka, nije izraavalo i priznaje, potovanje, divljenje moda ak i pomalo zavisti. Tog etvrtka te prve tri stvari nisu bile iznenaujue. etiri dana, od nedelje 4. maja mi, Jugosloveni, izazivali smo divljenje svojom dostojanstvenou, svojim iznenaujuim mirom i uzdranim utanjem. Ako je u tom divljenju bilo i pomalo zavisti ili iznenaenja, uzrok treba traiti u saznanju da je Beograd tog 8. maja bio sedite sveta. U njega su bile uprte oi tako rei itavog sveta. Skoro celo oveanstvo, podeljeno na stotinak zemalja, dolo je posredstvom najviih dravnih linosti da se pokloni preminulom dravniku. Nikada jo, glasilo je to iznenadno saznanje, nikada jo u istoriji oveanstva nije se okupilo toliko poznatih imena. Ako se za neku prilku moe reo da je susret na vrhu dravnika celog sveta, onda je to ova - iako se ne radi o konferenciji ve o sahrani. tavie, okupili su se spontano, kao da ine neto to je samo po sebi razumljivo. Kao da im je, bez obzira na etniku pripadnost, bila poznata prastara slovenska norma ponaanja po kojoj je zabranjeno pozivati na sahranu, mada se svi moraju okupiti na njoj. Stoga su i doli na ovu izuzetnu, jedinstvenu sahranu istoriji oveanstva. Neto pre popodneva svetski vrh poeo je da se okuplja na platou ispred skuptine. Bilo je tu oko sedam stotina ljudi. Stigli su iz 126 zemalja sa svih kontinenata sveta. Bili su podeljeni na 208 delegacija. Prevodili su ih predsednici i potpredsednici, premijeri i njihovi zamenici, kraljevi i prinevi, voe vladajuih i opozicionih stranaka. Doli su iz zemalja koje su bile poznate jo u starom veku i iz onih koje su se tek stvorene. Njihov sposak poinjao je sa slovoma A za Austriju a zavravao se slovom Z za Zimbabve. Neki od njih bili su veoma mladi, mada uz njihovo ime ide i broj koji zasluuje svako potovanje - kao to je to sluaj sa vedskim kraljem Karlom Gustavom XIV. Drugi su bili u godinama dostojnim potovanja, ali jednostavnog imena - kao vedski sused, predsednik finske republike Urho Kekonen. Neki su predstavljali duhovni i realni svet dubokih korena - kao vatikanski sekretar arhainog imena Akile Silvestrini. Drugi su predstavljali tek izvojevanu nezavisnost - kao predsednik Zimbabvea Robert Mugabe. Meu njima su bile skoro sve ene kojima je polo za rukom da se domognu vrhova dravne

hijerarhije - od Indire Gandi do Simon Vejl, od Sirimavo Bendaranaike do Margaret Taer. U nizu delegacija stajali su zajedno ljudi koji pripadaju razliitim strankama i koji iza sebe imaju godine tekih meusobnih sukoba. U nekim delegacijama bilo je ljudi koji su vei deo svog ivota proveli u ilegalnosti. Tog 8. maja celo to mnotvo visokih linosti slavnih imena okupilo se na platou ispred neke skuptine neke male zemlje, usred nekog grada na Balkanskom poluostrvu, gde se stiu i razliiti putevi predstavnika nekih malih republika i pokrajina ija imena veina ljudi u svetu teko izgovara, ispred stepenita zgrade u kojoj se reavaju pitanja zemlje koja pre ezdeset godina nije ni postojala. Na malom poploanom delu zemlje koja je kroz istoriju uglvnom predstavljala sinonim zabaenosti i perifernosti, stajala su, duboko pognutih glava i misli punih potovanja, ljudi koji predstavljaju dravniki vrh sveta. Bilo je to zadivljujue i potresno. Ne samo za veinu sveta koja je tog dana upirala poglede na na glavni grad. Bilo je to zadivljujue i potresno za sve nas. Kao da smo tek ovog popodneva, gledajui na taj velianstveni zbor dravnika, u potpunosti postali svesni ko zapravo odlazi kakve su svetske dimenzije oveka pred kojim je jo samo jedan, neumoljivo poslednji put. Pred sam poetak to puta uz posmrtni odar stali su ljudi koji e kao kolektivno rukovodstvo nastaviti put preminlog voe. Pretposlednja poasna straa, Predsednitvo CK SKJ: Duan Dragosavac, Dobroslav ulafi Stane Dolanc, Aleksandar Grlikov, Branko Mikuli, Milo Mini, Lazar Mojsov, Hamdija Pozderac. Zatim poslednja poasna straa, Predsednitvo SFRJ: Lazar Kolievski, Cvijetin Mijatovi, Sergej Krajger, Peter Stamboli, Vladimir Bakari, Vidoje arkovi, Stevan Doronjski, Fadilj Hoda. Bilo je podne, sunce je stiglo do svog majskog zenita. Poela je sahrana. Bilo je podne i u svim jugoslovenskim gradovima i selima oglasile su se sirene i zazvonila zvona. Bilo je podne i Beogradom su odjeknule salve iz etrdeset i osam topova. Kada se njihov odjek izgubio zauli su se zvuci himne. Beskrajna masa ljudi, okupljena na platou usred Beograda, zastala je kao skamenjena. Dah je zastao itavoj Jugoslaviji. Kada su utihnuli i poslednji zvuci himne, zaule su se oprotajne rei Stevana Doronjskog: Nee vie biti onog glasa koji je tako esto govorio u nae ime. Koji je u tekim trenucima podizao nau borbenost i moral, snaio naa uverenja. . Tito nam je ostavio odgovor na pitanja - ko smo i ta smo. . . a iza toga ponovo pesma koja se tih dana pevala vie nego sve druge zajedno: Drue Tito mi ti se kunemo. . . Ljudi su mu je pevali nekoliko decenija, gde god se pojavio ili doao. Tog majskog popdneva pevali su je oveku koji je leao u hrastovom kovegu na lafetu. Spreman za svoj poslednji put. Poeo je poslednji put. Prvo su krenule zasteave - jugoslovenska, partijska, bosanskohercegovaka, crnogorska, hrvatska, makedonska, srpska i slovenaka. Zatim vojne zastave: 365 zastava proleterskih i drugih partizanskih jedinica. Iza zastava stotinu narodnih heroja , mukaraca i ena, koji su svojim herojstvom tokom narodnooslobodilakog rata stekli najvee jugoslovensko priznaje.

Iza boraca od pre trideset i pet godina idu njihovi potomci i naslednici - odred oruanih snaga SFRJ sa predstavnicima kopnene vojske, vazduhoplovstva, protivavionske odbrane, mornarice, milicije i teritorijalne odbrane. Zatim more rua ispletenih u vence. Sledi ealon ljudi u uniformama koji su navikli da umesto oruja nose muzike instrumente. Skoro puna dva sata turobni zvuci njihovih koranica ispunjavali su jezivu tiinu koja je vladala na zanemelim i u nepominost okovanim trotoarima beogradskih ulica. Iza zdruenog orkestra, iji posmrtni marevi odjekuju u tiini irom Jugoslavije, svetlucaju zlatna odlikovanja na crvenom smotu. Ima ih ezdeset. Tri ordena narodnog herojam. Orden jugoslovenske velike zvezde, Orden slobode, Orden junaka socijalistikog rada, Orden narodnog osloboenja, Orden ratne zastave, Orden jugoslovenske zastave sa lentom, Orden partizanskae zvezde sa zlatnim vencem, Orden republike sa zlatnim vencem, Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem, Orden za hrabrost. . . Iza ovih slede ona koja je stekao svoji herojstvom, radom, vojnom i dravnikom aktivnou, zaslugama i hrabrou. Tokom nepunih osamdeset i osam godina ivota. . . ne, tokom manje od polovine od tih osamdeset i osam godina. U prvoj polovini tog dugog ivota nije bilo nikakvih odlikovanja. Postalo je samo siromatvo gde i pare hleba ili ljubazna re predstavljaju priznanje i nagradu. Postojao je samo dugotrajan i mukotrpan rad sa crnim, neplemenitim metalima od kojih dlanovi postaju grubi i puni crnih tragova. Posojalo je dugotrajno putovanje svetom u potrazi za radom i saznanjima, u traganju za svetlou od koje nije bilo ni traga u mranom, zabitok hrvatskom Zagorju. Postojala je anonimnost i neprestano menjanje imena. Postojali su progoni i sudske presude. Pored kovega poloenog na lafet poasna pratnja. Deset oficira i deset rudara i metalaca ogrubelih dlanova naviknutih na neplemenite metale i teke alatke. Po licima se vidi da im nijedan zadatak nije bio tako teak kao ovaj. Iza njih koraa autant, sam. . . a iza njega ljudi kojima je verovatno jo tee. Za njih ovek koga prate na poslednji put nije predstavljao samo simbol. Za njih nije bio samo voa, dravnik, predsednik, komandant, maral, vizionar, diplomata, linost od svetskog znaaja. Bio je on za njih sve to i jo, u doslovnom smislu rei, mu, otac, deda, svekar, stric. . . iveli su s njim, uz njega i za njega. Ispunjavali su mu jednopstavnu ljudsku svakidanjicu. Utoliko e viti vea oraznina koja ostaje za njim - govore lica supruge Jovanke Broz, sinova arka i Mie Broza, lica snaha, unuka, neaka. . . Porodicu slede saradnici: lanovi Predsednitva SFRJ, lanovi Predsednitva Centralnog komiteta SKJ, predsednici Skuptine i Saveznog izvrnog vea, predsednici razliitih organizacija. U toj velikoj grupi nalaze se predstavnici Kumrovca i svetenici, akademci i sudije Ustavnog suda kao i lekari koji su u ljubljanskom Klinikom centru etiri meseca nstojali da uine sve to je mogue da ne doe do ove alosne pogrebne sveanosti. . . Ali dolo je. . . Jo malo i poee zavrni in. Dok u pauzama mareva gluvo odjekuju koraci pogrebne povorke, dok se tu i tamo zauje potresno jecanje, cela Jugoslavija u potpunosti je izmenila svoj lik. Nigde ive due. Ne uje se ni glas. Putevi, ulice i trgovi su prazni. Prazne su reke i seoski putevi. Dvadeset i dva miliona Jugoslavija je u mislima, srcem i pogledom na toj sahrani. Neki je prate sa kaueva i iz fotelja. Drugi jednostavno sede na podu. Zastali su i oni reki prolaznici koji su se zatekli na pustoj ulici, zastao je i rad u velikim fabrikim halama. Neki

netremice gledaju i u mislima stvaraju slike koje drugi pokuavaju da im doaraju radioprenosom. Drugi sede tek onako, bez tih kutija za sliku i zvuk, i zure u prazno. Uglaeni kamen dubrovakih trgova i uliica prazno svetluca na sunanom danu kao da je kuga opustoila njegove srednjovekovne zidane ljuture. Na slovenakom zelenim klancima sve je pusto kao da su vatre najavile dolazak turske vojske. Bulevari Skoplja su opusteli kao da oekuju katastrofu. Nigde nikog. Nigde nikakvog glasa. Svuda samo ubistvena, olovna tiina. Tu i tamo, kroz poneki otvoren prozor, dopiru zvuci posmrtnog mara. Svuda isti, svuda samo jedini. Oni koji su tu pusto i tiinu posmatrali po slubenoj dunosti kasnije su priali da jo nisu doiveli neto slino i da se nadaju da vie nikad nee. Ljudi nisu stvoreni za tako duboku tiinu. Nisu roeni za takvu potpunu usamljenost usred pustoi. Nai gradovi nisu izgraeni da bi odavali sliku sveta nalik na izumrlu lozu, Bilo je teskobno, bilo je uasno kao nikada do sada, priali su kasnije. Bilo je, istini za volju, i zanimljivo kao nikada do sada - tako su kasnije priali po oni koji po slubenoj dunosti nisu posmatrali opustelu jugoslovensku zemlju ve onaj njen deo u Beogradu koji se zove Uika ulica. Na tom deliu sveta koji je od 8. maja bio dom predsednika Josipa Broza tita i koji je od od 8. maj njegovo poslednje prebivalite, usred onog majskog dana okupoli su se poasni gosti pogrebne sveanosti. U danima od 4. do 8. maja podignut esu ovde tri tribine - jedna za strane goste, jedna za domae i jedna za aroliko drutvo novinara. Ova poslednja bila je ispunjena mnogo ranije nego prve dve. Nalazila se nasuprot njih. I posmatrala je ono to jo nije vieno. Prva tribina poela je da se puni mnogo pre poetka pogrebne sveanosti na Dedinju. Bila je namenjena najviim predstavnicima svetskih politikih vrhova, naviklim na najvie poasti i izraze potovanja. Naviklim na vlast i privilegije, a istovremeno naviklim na strog protokol koji im esto oduzima slobodu koja obinim smrtnicima izgleda razumljiva sama po sebi. Ovog puta nije bilo protokola ni privilegija. Lagano, peke, dolazili su peanom stazom. mirkali su na toplom majskom suncu i jednostavno se raspreivali po tribini prekrivenoj ilimom, ali ipak sasvim jednostavnoj tribini. Bili su svih rasa i najrazliitijih politikih uverenja. Meu njima su bila 33 predsednika i 21 premijer. Zatim etiri kralja i pet prineva. Iznenada, svi su oni bili jednostavno samo ljudi koji su se usred toplog prolenog dana nali na stepenicama obine tribine. Bilo je samo nekoliko stolica i one su odmah zauzele. Malo se stajalo, malo se premetalo s noge na nogu. Zatim su oni najsmeliji jednostavno seli na pod. Papski nuncije, nekoliko kraljeva i nekoliko predsednica oklevali su za trenutak. Meutim, ako na podu sedi vedski kralj, zato ne bi i norveki? Ako sedi kineski predsednik, zato ne bi naelnik brazilskog generaltaba? Sedeli su dakle na stepenicama, brisali oznojena ela i hladili se maui rukama. Naravno, razgovarali su sa ljudima do sebe koji su bili rasporeeni onako kako to moe samo sluaj da udesi.

Izgledalo je kao da su nastale sve prepreke koje obino sputavaju meudravne susrete, kao da je nestalo sve ono to je politiko u politici. Kao da je na onoj zelenoj tribini usred zelenog Dedinja iznenada procvetala najivopisnija slika nesvrstavanja. Ravnopravnosti. Humanosti. ovek koji je svoj ivot posvetio tim idejama polako se pribliavao kraju svog poslednjeg puta. Jo trenutak, i vojni dip sa lafetom se zaustavio. Dva oficira koji su nekoliko decenija vozili predsednika Tita, a tog alosnog ponedeljka i etvrtka njegovo telo, takoe su stigli do kraja poslednjeg zajednikog puta. Izali su iz kola. Stali u stavu mirno i pozdravili. Zatim se u obojici neto slomio. Obrazi su im zadrhtali a na oi navalile suze. Sada je to stvarno i neopozivo kraj puta. Tu, usred zelenila i rua obasjanih prolenim suncem, tu, gde je nekad bio dom, sada je vena kua. Negde na tribinama za strane goste zadrhtala su i lica Vilijema Dikina i Ficroja Maklejna. Obojica su se susrela s njim pre skoro etiri decenije negde u sreditu Balkana u vreme kada ni onoj nekolicini ljudi koji su uli za ime Tito nije bio ba sasvim jasno da li se radi o stvarnom oveku ili izmiljenoj linosti. Negde na novinskoj tribini zadrhtalo je lice Dina Filipsa, fotoreportera Lajfa i Tajma, jednog od prvih stranaca koji je svojim fotografijama iz narodnooslobodilakog rata dokazao svetskoj javnosti da Tito nije izmiljena ve stvarna linost. Stigao je i sada, na kraju puta, da snimi rastanak. Negde u Titovom Uicu udovica u godinama setila se susreta u nekadanjem Uicu pre etiri decenije, kada jo nije bilo Titovo. Drhtavom rukom upalila je sveu, prekrstila se i kroz suze progovorila: Doneo si nam dobro i kue i sve. . . elim ti srean put na drugi svet. . . I pozdravi mog mua. . . Na tribini narodnih heroja zadrhtala su mnoga lica koja su jo pre pola veka znala da ljudima treba dati dobrotu i kue i sve. . . ali da se ne treba oslanjati na boju pomo, ve se ljudskim rukama pobrinuti za drugi i drukiji svet. Negde je izmeu oca i majke plakala sitna plavokosa devojica koja nije znala ni za kakav drugi i drukiji svet, ali je bila svesna da e za koji trenutak sahraniti njenog dedu. Reima se ne moe izraziti bol to odlazi od nas, ali ni ponos to smo te imali, rekao je Lazar Kolievski, poslednji koji se u ime svih Jugoslovena oprostio od preminulog predsednika SFRJ i Saveza komiista Jugoslavije. Njegove rei bile su upuene dravniku, predsedniku, maralu Titu. Kada je zavrio govor, bile su upuene samo Josipu Brozu: Poivaj u miru Kada su zamrli zvuci Internacionale i himne, poloili su Josipa Broza Tita na poslednji poinak. U rano popodne, u tri sata i petnaest minuta, zagrmele su topovske salve i zaurlale sirene. Po celoj Jugoslaviji, u svim njenim gradovima, selima i zaseocima u sveanom stavu odevanja pote svoje ljudi, neki sa rukom na srcu, i sluaju zavijanje sirena i zvuk zvona. Nad mrtvim predsednikom zatvorila se teka ploa od belog mermera. Sa nje sada svetle zlatna slova jednostavnog natpisa JOSIP BROZ TITO 1892 - 1980. Ispod nje poiva jedna ljudska sudbina koja je zapoela krajem prolog veka u nekom zabaenom kraju zaboravljenom od boga i ljudi i koja se zavrila najvie to je mogue.

Izmeu sveta u kojem se rodio i sveta koji je snagom svoje volje, miljenja i dela ureivao i napustio nalazi se skoro nezamisliv svet razlika. To smrt i ona mermerna ploa ne mogu izmeniti.