Teorije elita ( Pareto, Moska, Mils) Teorija elita se razlikuje od drugih jer polazi od toga da mo u drutvu monopolizuje tek

neznatna manjina, pa se drutvo deli na one koji vladaju i oni kojima se vlada.Teoriju elita prvi su razvili Vilfredo Pareto i Gaetano Moska. Oni se takoe suprotstavljaju Marksovom stanovitu o moi i dravi, smatraju vladavinu elite neizbenom. Obojica se slau da elitu ine pojedinci sa superiornim svojstvima. Pareto misli da su oni lukaviji i inteligentniji, a Moska da imaju bolje organizacione sposobnosti od drugi . Pareto isti e psi olo!ke karakteristike vezane za elitu. !ae da postoji " tipa vladajue elite lavovi i lisice. #avovi sti u mo sposobnou za akciju i vladaju silom "vojne diktature,recimo#. #isice vladaju lukavstvom i prevarom, diplomatskom manipulacijom "evropske demokratijesu primer#.$ve elite duguju svojim kvalitetima svoje pozicije. % sve su sklone dekadenciji. Takoe, oba tipa elite imaju nedostatke osobina onog drugog tipa, pa e lavovima faliti ma!te i lukavstva i morae da dovedu lisice iz mase u elitu. &ostepeno e one promeniti karakter eliti. 'a &areta je istorija groblje aristokratije i bekona$no kru%enje elita.&aretovu teoriju kritikuju jer ne razlikuje zapadne demokratije, komunisti ke jednopartijske drave,(aisti ke diktature itd. Takoe, ne zna se ime meri superiorna svojstva elite. Moska smatra da se kroz istoriju pojavljuju samo " klase& ') klasa koja vlada i ") klasa kojom se vlada.&rva monopolizuje mo(, a druga deluje pod kontrolom prve. % on elitu smatra superiornijom, s tim to tvrdi da su kvaliteti potrebni za dugu vladavinu elite razli iti od drutva do drutva. 'a razliku od &areta, Moska smatra da moderne demokratije nisu oblik dominacije elite, jer je u demokratskim drutvima elita otvorena ) vea lepeza ljudi moe biti njen deo. %ako je potencirao demokratiju, okarakterisao ju je kao predstavni$ku vladavinu, s elitom koja predstavlja interese naroda. Moska je bio elitista i prezirao je mase. Mils ne veruje da je vladavina elita neizbe%na, kao prethodna dvojica. )n osu*uje dominaciju elita nad masom, smatrajui da se ona temelji na eksploataciji masa. 'bog toga se odlu uje za teoriju elita koja se temelji na sukobu masa i elita.Mils ne smatra da je elita superiornija, ve da oni koji su na vrhu institucija monopolizuju mo iidenti(ikuje * najja e institucije u

drutvu ) velike korporacije, vojska, dr%ava. Mils povezuje interese i aktivnosti te tri elite i vladaju(u manjinu naziva elita mo(i. Ona uklju uje podudaranje ekonomske, vojne i politi ke moi. +o toga je dolo koncentracijom ekonomske mo(i u par korporacija, centralizacijom dr%ave i ja$anjem vojske usled opasnosti od izbijanja meunarodnog sukoba za vreme ,ladnog rata. -esto unutar elite moi pojedinci prelaze sa poloaja u jednoj eliti na poloaj u drugoj.