168 Sloboda Misli Savesti I Veroispovesti

Dim Murdok
COUNCIL OF EUROPE
CONSEIL DE L'EUROPE
SLOBODA MISLI, SAVESTI I VEROISPOVESTI

Vodi za primenu lana 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima
Dim Murdok SLOBODA MISLI, SAVESTI I VEROISPOVESTI

Miljenja izraena u ovoj publikaciji miljenja su autora i ne povlae odgovornost Saveta Evrope. Oni se ne mogu smatrati zvaninim tumaenjem koje obavezuje drave ugovornice, organe Saveta Evrope ili druge organe ustanovljene na osnovu Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava.
Dim Murdok
SLOBODA MISLI, SAVESTI I VEROISPOVESTI

Prirunik o ljudskim pravima, br. 9
Savet Evrope Beograd, 2008
FREEDOM OF THOUGHT, CONSCIENCE AND RELIGION A guide to the implementation of Article 9 of the European Convention on Human Rights Jim Murdoch, Human rights handbooks, No. 9 Autor Dim Murdok Izdava Savet Evrope, Kancelarija u Beogradu Sinelieva 9, 11000 Beograd Tel. + 381 11 30 88 411, www.coe.int; www.coe.org.yu Za izdavaa Nadia uk Urednik Vladan Joksimovi Struna redakcija prevoda Tatjana Papi Fotografija Sean Nel Fotolia.com Prevod Alpha Team One Lektor i korektor Jasna Alibegovi Tira 1.000 primeraka ISBN 978-86-84437-34-3 Priprema i tampa Dosije, Beograd
SADRAJ
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sloboda misli, savesti i veroispovesti: opta razmatranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tumaenje lana 9, Evropska konvencija o ljudskim pravima: opta razmatranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Primena lana 9: kontrolni spisak pitanja . . . . . . . . . . . . . Pitanje 1: Da li predstavka spada u domen lana 9? . . . . Pitanje 2: Da li je dolo do bilo kakvog meanja u prava iz lana 9? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pitanje 3: Da li je ogranienje ispovedanja vere ili uverenja opravdano bar za jedan od priznatih legitimnih ciljeva? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pitanje 4: Da li je ogranienje ispoljavanja vere ili uverenja propisano zakonom? . . . . . . . . . . . . . . . . Pitanje 5: Da li je ogranienje ispoljavanja vere ili uverenja neophodno u demokratskom drutvu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifini aspekti slobode misli, savesti i veroispovesti iz lana 9 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vojna obaveza i verska uverenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zahtev za plaanje crkvenog poreza . . . . . . . . . . . . . . . . Propisi o odevanju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 12 16 16 18 20 36
46 49
53 60 60 62 65
Sloboda misli, savesti i veroispovesti
Zatvorenici i verska uverenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prozelitizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Meanje u unutranje sporove meu pripadnicima neke verske zajednice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zahtev za dravnu registraciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kontrola bogomolja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Srodne garantije po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
68 70 75 79 84 87
Verska uverenja i obrazovanje: lan 2 Protokola br. 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Sloboda izraavanja i sloboda misli, savesti i veroispovesti: lan 10 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Medicinska pitanja: lan 8 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Diskriminacija u uivanju prava iz Konvencije po osnovu veroispovesti ili uverenja: lan 14 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Dravno priznanje odluka crkvenih organa: lan 6 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
LAN 9 EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA

Sloboda misli, savesti i veroispovesti 1. Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; ovo pravo ukljuuje slobodu promene vere ili uverenja i slobodu oveka da, bilo sam, ili zajedno s drugima, javno ili privatno, ispoljava veru ili uverenje molitvom, propovedi, obiajima i obredom. 2. Sloboda ispovedanja vere ili ubeenja moe biti podvrgnuta samo onim ogranienjima koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom drutvu u interesu javne bezbednosti, radi zatite javnog reda, zdravlja ili morala, ili radi zatite prava i sloboda drugih. (Slubeni list SCG Meunarodni ugovori, br. 9/2003)
PREDGOVOR
Ovaj prirunik ispituje obim i sadraj slobode misli, savesti i veroispovesti zajemene lanom 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima, onako kako se to tumai u sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud u Strazburu) i bive Evropske komisije za ljudska prava (u daljem tekstu: Komisija). lan 9 odnosi se na zatitu sistema sutinskih uverenja svakog pojedinca i na njegovo pravo da ta uverenja ispoljava sam ili zajedno s drugima, kako u privatnoj, tako i u javnoj sferi. Sudska praksa Suda u Strazburu jasno stavlja do znanja da od dravnih vlasti ne samo da moe da se trai da odustanu od preduzimanja koraka koji bi predstavljali meanje u misli, savest i veroispovest, ve i da, u izvesnim okolnostima, preduzmu pozitivne mere kako bi negovale i titile ta prava. Sudska praksa u ovom pogledu moda nije onako obimna, koliko je obimna sudska praksa nastala po osnovu drugih odredaba Konvencije, ali je esto prilino sloena i njen najvei deo je relativno nedavno nastao. Osnovni cilj ovog prirunika jeste da prui saet vodi kako bi se pomoglo sudijama, nadlenim dravnim funkcionerima i pravnicima-praktiarima koji treba da shvate Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i sudsku praksu nastalu po osnovu te Konvencije u primeni tog instrumenta u nacionalnom tj. domaem pravnom poretku i u upravnoj praksi. Osnovna odgovornost za primenu garantija po Konvenciji nalazi se na nacionalnom nivou. Standardi i oekivanja koji se nalaze u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima mogu se primenjivati irom Evrope, ali subsidijarna priroda sistema zatite izriito zahteva
da domai subjekti odluivanja i ponajvie domae sudije obezbede ostvarivanje tih prava u nacionalnom pravnom poretku i praksi. Meutim, ovo moe da bude samo uvodni tekst, a ne nekakav zavrni traktat. Isto tako, ne moe se rei da je Sud u Strazburu dosad ponudio sveobuhvatno tumaenje lana 9, zato to jo uvek nije imao prilike da prui autoritativno tumaenje svih aspekata teme, a nekoliko pitanja je jo ostalo neispitano. Problem je, sem toga, i u tome to se ovaj rad ne moe proiriti toliko da obuhvati i pitanje koju teinu nacionalno pravo treba da prui Konvenciji (to jest, da li taj meunarodnopravni instrument treba smatrati viim, nadreenim zakonom, ili samo zakonom koji ima snagu ubeivanja?). Ovo je oigledno od pretenog nacionalnog znaaja, ali u radu ove vrste nije moguno razmatrati temu da li Konvencija ima primat nad nacionalnim zakonodavstvom (kao to je to sluaj u mnogim evropskim zemljama). S druge strane, moguno je pozabaviti se pitanjem koji je to najbolji nain na koji jedan domai sudija ili javni funkcioner treba da pristupe pitanju: kako primenjivati garantije. S druge strane, to pitanje iziskuje razmatranje sudske prakse. Tekst Konvencije nije nita drugo do samo polazite u razumevanju te garantije. Pravnicima poniklim u kontinentalnoj pravnoj tradiciji ovo je moda potrebno dodatno objanjavati. Kako je to rekao predsednik Evropskog suda za ljudska prava, koristi se umerena doktrina presedana kako bi se nacionalnim sudovima i subjektima odluivanja dale osnovne smernice u pogledu razvoja zatite ljudskih prava.1 Doktrina presedana neophodna je u interesu pravne sigurnosti i jednakosti pred zakonom. Ipak, ona je umerena potrebom da se osigura da e Konvencija i dalje odraavati promene u tenjama i vrednostima drutva. Razmatranje sudske prakse takoe omoguuje da se sagledaju temeljne vrednosti
1 Evropski sud za ljudska prava, Godinji izvetaj 2005, str. 27.
10
Predgovor
koje lee u osnovi ove jurisprudencije. Te osnovne pretpostavke esto se mogu razaznati iz presuda Suda u Strazburu, zato to je iskoriena mogunost da se detaljno analiziraju naela koja treba da slede domai sudovi i domai subjekti odluivanja. Tako postoji jedan vaan aspekt predvidljivosti u sudskoj praksi Suda u Strazburu; naime, iako moda nema ve gotovih presedana koji bi mogli posluiti kao rukovodna ideja na domaem planu, poduku i podsticaj trebalo bi da prue logiki osnov i naela na kojima je neka odluka doneta. Jo dve stvari na kraju. Prvo, ovaj prirunik se prvenstveno bavi lanom 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Meutim, pitanja koja se tiu savesti i uverenja mogu se otvarati i u vezi sa drugim delovima tog ugovora, tako da je bilo neophodno kratko pominjanje izvesnih srodnih garantija koje imaju odreeni uticaj na slobodu misli, savesti i veroispovesti. Iz daljeg razmatranja bie oigledno da je lan 9 tesno povezan i u tekstualnom smislu, i u smislu vrednosti koje lee u osnovi njegovog tumaenja, sa jemstvom slobode izraavanja koje postoji u lanu 10 i sa pravom na udruivanje iz lana 11. On je takoe podran i nekim dodatnim odredbama kao to je lan 2 Protokola br. 1, koji nalae potovanje filozofskih i verskih uverenja roditelja u obezbeivanju obrazovanja i nastave za njihovu decu. Drugo, prilikom razmatranja razmera odgovornosti drave prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, bie neophodno razmotriti da li su te odgovornosti na bilo koji nain modifikovane. To se pre svega odnosi na lan 57 koji doputa svakoj dravi da, prilikom potpisivanja Konvencije ili deponovanja instrumenata ratifikacije, stavi rezervu na svaku pojedinu odredbu Konvencije u obimu u kome zakon koji je tada na snazi na njenoj teritoriji nije u skladu s tom odredbom.
11
SLOBODA MISLI, SAVESTI I VEROISPOVESTI: OPTA RAZMATRANJA

Jemstva verske slobode i potovanja savesti i uverenja neminovno se mogu nai u ustavnim porecima drutava liberalne demokratije i meunarodnim i regionalnim instrumentima ljudskih prava. To odraava brige koje su bile izraene u vreme izrade tih instrumenata. Za to postoji mnotvo primera, s tim to svaki od njih verovatno sadri naglaske koji se vrlo suptilno razlikuju. Konkretno, lan 18 Univerzalne deklaracije o pravima oveka iz 1948. godine utvruje sledee: Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i vere; ovo pravo ukljuuje slobodu promene vere ili ubeenja i slobodu da ovek bilo sam ili u zajednici s drugima, javno ili privatno, manifestuje svoju veru ili ubeenje putem nastave, vrenja kulta i obavljanja obreda. Potpunija formulacija (koja obuhvata pominjanje obrazovanja, ali ne sadri izriito priznanje prava na promenu verskih uverenja) nalazi se u lanu 18 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima iz 1966. godine: 1. Svako lice ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti. Ovo pravo podrazumeva slobodu ispovedanja i primanja vere ili ubeenja po svom nahoenju, kao i slobodu da tu veru ili ubeenje ispoljava pojedinano ili zajedno sa drugima, kako javno, tako i privatno, kroz kult, vrenja verskih i ritualnih obreda i veronauku. 2. Niko ne moe biti predmet prinude kojom bi se krila sloboda njegovog ispovedanja ili primanja vere ili ubeenja po njegovom nahoenju.
12
Sloboda misli, savesti i veroispovesti: opta razmatranja
3. Sloboda ispoljavanja vere ili ubeenja moe biti predmet samo onih ogranienja koja predvia zakon a koja su nuna radi zatite javne bezbednosti, reda, zdravlja ili morala, ili pak osnovnih prava i sloboda drugih lica. 4. Drave-lanice ovog pakta obavezuju se da potuju slobodu roditelja, a u datom sluaju zakonitih staratelja, da obezbede svojoj deci ono versko i moralno obrazovanje koje je u skladu sa njihovim sopstvenim ubeenjima. Ovakve garantije mogu se nai i u drugim instrumentima na regionalnom nivou. Tako, na primer, lan 12 Amerike konvencije o ljudskim pravima propisuje da sloboda savesti i veroispovesti obuhvata slobodu da se zadre ili promene verska uverenja i slobodu da se propovedaju ili ire vera ili uverenja, bilo pojedinano bilo zajedno s drugima, javno ili privatno, dok lan 8 Afrike povelje o ljudskim i narodnim pravima precizira da se jemi sloboda savesti, propovedanje i slobodno ispovedanje vere, kao i da niko ne moe zakonski biti podvrgnut merama kojima bi se ograniilo ostvarivanje tih sloboda. U takvim instrumentima ljudskih prava, sloboda misli, savesti i veroispovesti neminovno je pojaana zabranom diskriminacije po osnovu vere iz oiglednih razloga to bi takva diskriminacija uticala na stvarno ostvarivanje tog prava. Postoji, meutim, jedno u veoj meri sutinsko naelo: diskriminacija meu ljudskim biima po osnovu veroispovesti ili uverenja predstavlja napad na ljudsko dostojanstvo i odbacivanje naela sadranih u Povelji Ujedinjenih nacija.2 Dokument koji je 1990. godine usvojen na kopenhagenkom sastanku Konferencije o ljudskoj dimenziji OEBS takoe jasno i nedvosmisleno osuuje totalitarizam, rasnu i etniku mrnju, antisemitizam, ksenofobiju i diskriminaciju protiv bilo koga, kao i proganjanje na verskoj
2 Deklaracija Ujedinjenih nacija o uklanjanju svih oblika netrpeljivosti i diskriminacije na osnovu veroispovesti ili uverenja 1981. godine, lan 3.
13
i ideolokoj osnovi. Oivljavanje verskog fundamentalizma (posebno kada je u pratnji nacionalizma) predstavlja opasnost za pluralizam i toleranciju u zajednici. Prema tome, instrumenti ljudskih prava u celini gledano sadre odredbu o pojedinanoj i kolektivnoj slobodi misli, savesti i veroispovesti; o potovanju roditeljskih uverenja prilikom obezbeivanja obrazovanja dece; kao i o zabrani diskriminacije po osnovu veroispovesti ili uverenja. U Evropskoj konvenciji za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ovi kljuni aspekti slobode misli, savesti i veroispovesti ili uverenja mogu se nai u tri odvojene odredbe. Prvo i najvanije, lan 9 propisuje sledee: 1. Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; ovo pravo ukljuuje slobodu promene vere ili uverenja i slobodu oveka da, bilo sam, ili zajedno s drugima, javno ili privatno, ispoljava veru ili uverenje molitvom, propovedi, obiajima i obredom. 2. Sloboda ispovedanja vere ili ubeenja moe biti podvrgnuta samo onim ogranienjima koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom drutvu u interesu javne bezbednosti, radi zatite javnog reda, zdravlja ili morala, ili radi zatite prava i sloboda drugih. Drugo, lan 2 Protokola br. 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima u kontekstu prava na obrazovanje propisuje sledee: Niko ne moe biti lien prava na obrazovanje. U vrenju svih svojih funkcija u oblasti obrazovanja i nastave, drava potuje pravo roditelja da obezbede obrazovanje i nastavu koji su u skladu s njihovim verskim i filozofskim uverenjima.
14
Sloboda misli, savesti i veroispovesti: opta razmatranja
Tree, u lanu 14 Konvencije izriito se pominju verska uverenja kao primer zabranjenog osnova za diskriminatorno postupanje: Uivanje prava i sloboda predvienih u ovoj Konvenciji obezbeuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao to su pol, rasa, boja koe, jezik, veroispovest, politiko ili drugo miljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, roenje ili drugi status. Zabrana diskriminacije predviena lanom 14 oigledno je ograniena, budui da vai samo za prava i slobode predviene u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Takoe je, meutim, vano naglasiti da se Protokolom br. 12 uspostavlja jedna optija zabrana diskriminacije, jer se predvia da e se svako pravo koje zakon predvia ostvarivati bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao npr. polu, rasi, boji koe, jeziku, veroispovesti, politikom i drugom uverenju, nacionalnom ili drutvenom poreklu, povezanosti s nacionalnom manjinom, imovini, roenju ili drugom statusu. Samim tim Protokol br. 12 obezbeuje dodatnu zatitu od diskriminatornog postupanja u dravama koje su ratifikovale ovaj ugovor. (Kada je re o dravama koje su i lanice Evropske unije, sada postoji dodatna zatita od diskriminacije u oblasti zapoljavanja i profesije.)3
Videti prvenstveno Direktivu Saveta EU 2000/78/EC od 27. novembra 2000.
15
TUMAENJE LANA 9, EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA: OPTA RAZMATRANJA Uvod

Sve donedavno, sudska praksa Suda u Strazburu i nekadanje Komisije po osnovu lana 9 bila je prilino ograniena. Mahom se radilo o posebnim pitanjima kao to su sloboda veroispovesti u zatvorima ili konflikti izmeu potovanja uverenja i ugovornih obaveza u radnim odnosima. Sem toga, bilo je relativno malo sluajeva u kojima se radilo o kolektivnom izraavanju uverenja. To je verovatno ukazivalo na vii nivo potovanja koji je ova garantija po pravilu uivala, budui da su verska i filozofska tolerancija i potovanje razliitosti u veini zemaljalanica Saveta Evrope u to vreme ve bili vrednosti koje se same po sebi podrazumevaju. Posledica svega toga bilo je to da je komentatorima lana 9 bilo teko da uoe neka temeljna naela i vrednosti koji su mogli determinantno uticati na tumaenje ovog jemstva. Meutim, poslednjih godina Sud u Strazburu sve ee je bivao pozivan da se pozabavi obimom i sadrajem lana 9, u sluajevima koji su se odnosili na irok spektar raznorodnih pitanja, od prozelitizma, preko odbijanja da se izda dozvola za izgradnju bogomolje ili da se registruju verski organi, do zabrane noenja verskih simbola na javnim mestima. Takve presude pruile su mogunost Sudu u Strazburu ne samo da naglasi kako dravne vlasti moraju ispunjavati sve stroe i preciznije standarde kada dokazuju neophodnost meanja u prava iz lana 9, ve i da podvue centralni znaaj koji verska i filozofska uverenja
16
Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja
imaju u evropskom drutvu. Ranije je moda bilo moguno s pravom zakljuiti kako logika osnovica odluka i presuda donetih u predmetima po lanu 9 nije uvek bila jasna, ali sada postoji izraeniji oseaj naela i svrhe na kome poivaju odluke Suda u Strazburu. Ipak, jurisprudencija prema lanu 9 i dalje je relativno retka. Kao to je ve primeeno, lan 9 je i tekstuelno i u vrednosnom smislu blizak srodnim garantijama iz Evropske konvencije o ljudskim pravima. lan 9 ne propisuje samo slobodu misli, savesti i uverenja, ve i slobodu njihovog aktivnog ispoljavanja. Prema tome, i u jezikom i u sutinskom smislu postoji jasna veza izmeu lana 9 i slobode izraavanja koja je propisana lanom 10, kao i slobode okupljanja i udruivanja koja je propisana lanom 11. Mnoge predstavke u kojima se tvrdi da je prekreno pravo pojedinca da uestvuje u ivotu demokratskog drutva takoe mogu sadrati i pozivanje na lan 9. Meutim, Sud u Strazburu je u mnogim sluajevima mogao da zakljui kako pitanja pokrenuta nekom predstavkom mogu biti bolje razreena pozivanjem na jednu ili drugu od ovih dveju garantija, to jest, tako to e se pitanje kategorisati kao pitanje koje zadire u slobodu izraavanja i lan 10,4 ili da spada u delokrug jemstva slobode okupljanja i udruivanja po lanu 11.5 lan 9 takoe u isto vreme opredmeuje neke od vrednosti koje su povezane sa zahtevom za potovanje privatnog ivota iz lana 8. Taj lan je isto tako tesno povezan s pravom roditelja da njihova filozofska i verska uverenja budu potovana prilikom obezbeivanja obrazovanja za njihovu decu u smislu lana 2 Protokola br. 1. Obe te garantije su vane za pruanje pomoi zatiti i negovanju razvoja
4 Na primer, Feldek v. Slovakia, br. 29032/95, Reports of Judgments and Desicions 2001VIII; predstavka br. 22838/93, Van den Dungen v. the Netherlands, (1995) DR 80, str. 147. Na primer, Refah Partisi (Partija blagostanja) v. Turkey [GC], br. 41340/98, 41342/98, 41343/98 i 41344/98, Reports 2003II.
17
identiteta pojedinca. Meutim, i ovde bi moda bilo primerenije ako bi se pitanje koje podnosilac predstavke pokrene po osnovu lana 9 razmatralo sa stanovita jedne od tih drugih odredaba.6 Pored toga, aspekti ostvarivanja uverenja i savesti mogu se javiti i u vezi sa drugim jemstvima, kao to je ono u lanu 6, u delu u kome je re o pravu na pristup Sudu radi utvrivanja graanskih prava neke verske zajednice.7 Ukratko reeno, u mnogim predstavkama moe se nastojati da se pokrenu pitanja u vezi s ovom garantijom, ali se esto moe ispostaviti da je primerenije da se dotino pitanje razmatra u okviru shodne odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Primena lana 9: Kontrolni spisak pitanja

Prvi stav lana 9 proglaava slobodu misli, savesti i veroispovesti, ali drugi stav tog lana priznaje da to jemstvo nije apsolutno. Prvi stav je oigledno inspirisan tekstom Univerzalne deklaracije o pravima oveka, dok drugi stav mahom ponavlja formulu koja se koristi za uspostavljanje ravnotee izmeu pojedinanih prava i relevantnih konkurentnih razloga koji se mogu nai na drugim mestima u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, najoiglednije u lanovima 8, 10 i 11. (S druge strane, ova formula se takoe moe nai u lanu 18 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima.) Usled toga, tekstuelna formulacija je takva da ukazuje na to da je neophodno da se prvo razmotri da li je negde primenjiv lan 9, i, ako jeste primenjiv, da se potom razmotri da li meanje o kome je re predstavlja kr6 7 Na primer, Hoffman v. Austria, presuda od 23. juna 1993, Series A br. 255C, nie str. 99. Na primer, Canea Catholic Church v. Greece, presuda od 16. decembra 1997, Reports 1997VIII.
18
enje navedene garantije. U tom cilju primenjuje se ve uhodani kontrolni spisak: Koliki je delokrug odreenog garantovanog prava? Da li je dolo do bilo kakvog meanja u garantovano pravo? Da li meanje ima legitimni cilj? Da li je meanje u skladu sa zakonom? Da li je meanje neophodno u demokratskom drutvu? Prema tome, primenjivost lana 9 razlikuje se od razmatranja opravdanja bilo kakvog meanja. (Pored toga, imajte na umu da se i primenjivost i opravdanje razlikuju od pitanja prihvatljivosti predstavke poslate Sudu u Strazburu, zato to onaj ko eli da iskoristi mehanizam izvrenja koji obezbeuje Evropska konvencija o ljudskim pravima mora da preskoi izvestan broj prepreka u pogledu prihvatljivosti, ukljuujui tu i onu koja se odnosi na iscrpljivanje svih domaih pravnih lekova. Razmatranje zahteva koji se postavljaju u pogledu prihvatljivosti ne spada u obim ovog prirunika; jedini izuzetak predstavljaju neka razmatranja o tome kada i u kojoj meri udruenja mogu biti smatrana rtvama u tom smislu da se kvalifikuju da upute predstavku.) Na navedenih pet pitanja treba odgovoriti pozivanjem na postojeu sudsku praksu po lanu 9. Poetno razmatranje opte primene tih testova takoe e pruiti uvid u uzajamnu povezanost te odredbe i drugih jemstava iz Konvencije, kao i uvid u kljune aspekte opteg pristupa Suda tumaenju. Posle toga treba se pozabaviti konkretnijim (to jest tematskim) aspektima zatite koju prua navedena garantija (na primer, primenom lana 9 u oblasti prava zatvorenika, registracije verskih tela i bogomolja, kao i propisanog naina oblaenja). Mada se sudska praksa i
19
diskusija po ovom lanu mahom usredsreuju na verska uverenja, od kljunog je znaaja da se podsetimo kako se ista naela primenjuju i na druga filozofska uverenja koja nisu zasnovana na veroispovesti.
Pitanje 1: Da li predstavka spada u domen lana 9?

Predstavka mora spadati u domen, odnosno delokrug lana 9. Odredba o kojoj je re ne odnosi se samo na miljenje, savest i veroispovest to jest, na sferu privatnih ili linih uverenja ve i na kolektivno ispoljavanje tih uverenja ili miljenja, bilo pojedinano, bilo zajedno s drugima. Prema tome, lan 9 ima i unutranji i spoljni aspekt, s tim to spoljni aspekt obuhvata izraavanje uverenja i u sferi privatnog i u sferi javnog. Meutim, primarnu iu ovog jemstva predstavljaju privatna i lina uverenja, budui da aktivnosti koje je u javnoj sferi prouzrokovano nekim uverenjem ne mora nuno spadati u opseg lana 9, jer izraz ispovedanje u tekstu ne obuhvata svaki in koji je motivisan veroispoveu ili uverenjem, niti koji se ostvaruje pod uticajem veroispovesti ili uverenja.8 ta podrazumeva izraz misao, savest i veroispovest? Korienje izraza misli, savesti i veroispovesti (i vera ili ubeenja u stavu 2) sugerie potencijalno irok opseg lana 9, ali sudska praksa ukazuje na unekoliko ui pristup koji je u praksi prihvaen. Svest o pripadanju nekoj manjinskoj grupi (i, kao posledica toga, tenja da se zatiti kulturni identitet te grupe)9 ne otvara nijedno pitanje po lanu 9. Isto tako,
8 9 Cserjs v. Hungary (odluka) br. 45599/99, 5. april 2001. Sidiropoulos nad others v. Greece, Reports 1998IV, stav 41.
20
uverenje nije isto to i misao odnosno stav. Pre bi se moglo rei da lina uverenja koja spadaju pod zatitu lana 9 moraju dosegnuti izvestan nivo svesti, ozbiljnosti, kohezije i vanosti i moraju biti takva da se smatraju kompatibilnima sa potovanjem ljudskog dostojanstva. Drugaije reeno, uverenje se mora odnositi na neki vaan i sutinski aspekt ljudskog ivota i ponaanja i isto tako moraju biti takva da se smatraju dostojnima zatite u evropskom demokratskom drutvu10. Ubeenja u pogledu potpomognutog samoubistva11 ili jezikih sklonosti12 ili u pogledu odlaganja posmrtnih ostataka posle smrti13 ne obuhvataju ubeenja u smislu navedene odredbe. S druge strane, pacifizam,14 ateizam15 i veganizam16 su vrednosno orijentisani sistemi koje oigledno obuhvata lan 9, ba kao to obuhvata i politiku ideologiju kao to je komunizam,17 (iako su, kao to je ve primeeno, meanja u misli i savest esto tretirana kao mere koje pokreu pitanja iz domena garantije slobode izraavanja po lanu 10 ili garantije slobode udruivanja po lanu 11).18 Najvei deo jurisprudencije usredsreen je na verska uverenja. Na samom poetku, meutim, vano je naglasiti da su la10 11 12 13 14 15 16 17 18 Campbell and Cosans v. the United Kingdom, presuda od 25. februara 1982, Series A br. 48, stav 36. Pretty v. the United Kingdom, br. 2346/02, Reports 2002III. Belgian Linguistic case (Belgijski lingvistiki sluaj), presuda od 23. jula 1968, Series A br. 6, Law, stav 6. Predstavka br. 8741/79, X v. Germany, (1981) DR 24, str. 137 (ali ovo pitanje moe spadati u delokrug lana 8). Predstavka br. 7050/75, Arrowsmith v. the United Kingdom, (1978) DR 19, str. 5. Predstavka br. 10491/83, Angelini v. Sweden, (1986) DR 51, str. 41. Predstavka br, 18187/91 W v. the United Kingdom, Odluka od 10. februara 1993. Predstavke br. 16311/90, 16312/90 i 16313/90, Hazar, Hazar and Acik v. Turkey, (1991) DR 72, str. 200. Videti, na primer, Vogt v. Germany, presuda od 26. septembra 1995, Series A br. 323.
21
nom 10 zatiena i neverovanja kao i uverenja koja nisu verska po svojoj prirodi: Kao to je naglaeno u lanu 9, sloboda misli, savesti i veroispovesti jedan je od temelja demokratskog drutva u smislu Konvencije. To je, u svojoj religijskoj dimenziji, jedan od najvitalnijih elemenata koji tvore identitet vernika i njihovo poimanje ivota, ali je to isto tako i dragoceno sredstvo za ateiste, agnostike, skeptike i one koji jednostavno ne haju za veru. Pluralizam koji je neraskidivo povezan sa demokratskim drutvom i koji je s tekom mukom izvojevan posle niza stolea, upravo od toga zavisi. Religijska sloboda je prvenstveno pitanje individualne svesti, ali ona isto tako, izmeu ostalog, podrazumeva i slobodu da se ispoljava vera. Postojanje verskih ubeenja dokazuje se reima i delima; to dvoje je tesno povezano. Prema lanu 9, sloboda ispoljavanja vere nije ostvarljiva samo u zajednici sa drugima, javno, i u krugu onih sa kojima se deli veroispovest, ve se vera moe ispovedati i nasamo, i privatno; tavie, to u naelu obuhvata pravo da se za svoju veru pokua privoleti blinji, recimo uenjem, jer bi, kada tog naela ne bi bilo, sloboda promene vere ili uverenja, zajemena lanom 9, verovatno ostala mrtvo slovo na papiru.19 Komisija i Sud dosad nisu smatrali neophodnim da iznesu konano tumaenje znaenja pojma veroispovesti. U obiajnom pravu, ono to bi se moglo smatrati najrasprostranjenijim religijama spremno se prihvata kao sistemi ubeenja koji spadaju u okvir zatite,20 a na slian nain su obuhvaene i
19 20 Kokkinakis v. Greece, presuda od 25. maja 1993, Serija A br. 260A, u stavu 31. Videti, npr. predstavku br. 20490/92, ISKON and 8 other v. the United Kingdom, (1994) DR 76, str. 90.
22
manjinske varijante tih religija.21 Starije vere kao to je druidska (keltska) takoe se kvalifikuju za zatitu po osnovu ovog lana22 kao to je sluaj i sa verskim pokretima novijeg porekla kao to su Jehovini svedoci,23 scientologija,24 Munova sekta25 i Centar boanske svetlosti (Zentrum Divine Light)26 (ali je u jednom predmetu ostalo otvoreno da li to vai i za pokret Vika,27 tako da, ako postoji sumnja u vezi s tim pitanjem, moe da se oekuje da podnosilac predstavke dokae kako ta odreena religija zaista postoji).28 Forum internum Zatita misli, savesti i uverenja svakog pojedinca oigledno poinje pravom na posedovanje i menjanje tih uverenja. Ovo obuhvata oblast koja se esto oznaava kao forum internum.29 U osnovi, lan 9 na taj nain nastoji da sprei dravnu indoktrinaciju pojedinaca i da dopusti razvoj, usavravanje i promenu misli, savesti i veroispovesti svakog pojedinca. Iitavanjem teksta
21 22 23 24 25 26 27 28 29 Na primer Chaare Shalom Ve Tsedek v. France [GC], br. 27417/95, Reports 2000VII. Predstavka br. 12587/86, Chappell v. the United Kingdom, (1987) DR 53, str. 241. Kokkinakis v. Greece, presuda od 25. maja 1993, Series A br. 260A. Predstavka br. 7805/77, X and Church of Scientology v. Sweden, (1979) DR 16, str. 68. Predstavka br. 8652/79, X v. Austria, (1981) DR 26, str. 89. Predstavka br. 8188/77, Omkarananda and the Divine Light Zentrum v. the United Kingdom, (1981) DR 25, str. 105. Vika pokret ili Vika zanat (Wicca) neopaganizam, odnosno vetiarenje (prim. ur.). Npr. predstavka br. 7291/75, X v. the United Kingdom, (1977) DR 11, 55 [u vezi sa Vika veroispoveu]. Npr. predstavka br. 22838/93, Van den Dungen v. the Netherlands, (1995) DR 80, str. 147.
23
uoava se da su pravo na posedovanje i pravo na promenu ideja apsolutna prava, dok stav 2 propisuje da samo sloboda ispovedanja vere ili ubeenja moe biti podvrgnuta ogranienjima nacionalnog prava u posebnim okolnostima. Sigurno je da pojedincu mora biti omogueno da napusti neku veroispovest ili zajednicu.30 Prema tome, iz teksta jasno sledi da sloboda misli, savesti i veroispovesti koja ne obuhvata ispoljavanje vere ili uverenja ne moe biti predmet dravnog meanja, iako u svakom sluaju moe biti teko da se predvide okolnosti ak i u sluaju rata ili vanrednog stanja na nacionalnom nivou31 u kojima bi drava nastojala da omete samu sutinu prava na posedovanje i promenu linih uverenja. Meutim, takva situacija nije u potpunosti nezamisliva, iako je u jedinom sluaju koji se moe nai u jurisprudenciji, a odnosi se na nezakonito lienje pojedinaca slobode u nastojanju da se deprogramiraju od uverenja koja su stekli kada su bili pripadnici sekte, Sud u Strazburu zakljuio da samim tim to je utvreno da je prekren lan 5 vie nije neophodno razmatrati pitanje po lanu 9.32 Moglo bi se raspravljati o tome da li primoravanje pojedinca da razotkrije svoja uverenja moe da podrije ovaj aspekt navedene garantije, barem tamo gde drava ne moe da iznese nijedno ubedljivo opravdanje za takav korak. Takvo opravdanje, meutim, moe da se pojavi onda kada pojedinac nastoji da iskoristi neku posebnu povlasticu koja je u nacionalnom prav30 31 Videti Darby v. Sweden, predmet koji se pominje i dole u tekstu u okviru odeljka o obavezi plaanja crkvenog poreza. Sem toga, lan 15 doputa svakoj visokoj strani ugovornici da u doba rata ili druge javne opasnosti koja preti opstanku nacije preduzme mere koje odstupaju od njenih obaveza po Konvenciji i to u najnunijoj meri koju iziskuje hitnost situacije, pod uslovom da takve mere ne budu u neskladu sa njenim drugim obavezama prema meunarodnom pravu. Riera Blume and others v. Spain, br. 37680/97, stavovi 3135, ECHR 1999II.
32
24
nom poretku predviena po osnovu uverenja, na primer, onda kada je re o prigovoru savesti.33 U predmetu Kosteski protiv Bive Jugoslovenske Republike Makedonije podnosilac predstavke je kanjen zbog toga to se na dan verskog praznika nije pojavio na radnom mestu. Sud u Strazburu je primetio sledee: to se tie pritube podnosioca predstavke da se radilo o meanju u unutranju sferu uverenja kada je od njega zatraeno da dokae svoju veru, Sud podsea da su odluke [domaih] sudova u vezi sa albom podnosioca predstavke uloenom zbog disciplinske kazne koja mu je izreena sadrale zakljuak o tome da, praktino, podnosilac predstavke nije potkrepio verodostojnost svoje tvrdnje da je musliman i da je njegovo ponaanje koje je suprotno toj veri izazvalo sumnje u tu njegovu tvrdnju jer nije bilo nikakvih spoljnih znakova da on ispoveda islamsku veru niti da se pridruuje kolektivnoj muslimanskoj molitvi. Mada je uasavajua predstava o dravi koja sudi o unutranjim i linim uverenjima svojih graana i mada ta predstava nesreno podsea na ozloglaena proganjanja u prolosti, Sud primeuje da je ovo sluaj u kome je podnosilac predstavke teio da uiva jedno posebno pravo propisano [domaim] zakonom, onim koji predvia da muslimani mogu da se odmaraju odreenim danima. ...U kontekstu zapoljavanja, kada se ugovorima tano predviaju konkretne obaveze i prava poslodavca i zaposlenog, Sud ne smatra da je nerazumno to to poslodavac moe smatrati da je odsustvo s posla bez dozvole ili oiglednog opravdanja disciplinsko pitanje. Kada zaposleni nastoji da se pozove na odreeni izuzetak, nije opresivno, niti je u sutinskom sukobu sa slobodom savesti to to se od njega tada zahteva izvestan nivo
33 Videti predstavku br. 10410/83, N v. Sweden, (1984) DR 40, str. 203 i predstavku br. 20972/92, Raninen v. Finland, br. 20972/92, odluka od 7. marta 1996.
25
potkrepljenja tvrdnje koju iznosi, onda kada se ta tvrdnja odnosi na neku privilegiju ili na pravo koje nije dostupno svima, niti je opresivno ili u sutinskom sukobu sa slobodom savesti donoenje negativnog zakljuka onda kada tog potkrepljenja nema. ...34 Mada nema izriite zabrane prinude u vezi s posedovanjem ili prihvatanjem veroispovesti ili ubeenja (to inae postoji u lanu 18 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima), pitanja u vezi sa lanom 9 mogu se otvoriti i u situacijama u kojima se od pojedinaca trai da postupaju protivno svojoj savesti ili uverenjima. Na primer, u predmetu Buskarini i ostali protiv San Marina dvojica ljudi su bila izabrana u parlament i od njih se zahtevalo da se zakunu na Bibliji; bio je to uslov da bi mogli da obavljaju svoju dunost. Tuena drava je nastojala da pokae kako formulacija koja je koriena (Ja, taj i taj, zaklinjem se na svetim jevaneljima da u biti lojalan i da u potovati ustav republike...) bila u sutini istorijska i socijalna, a ne verska po svome znaaju. Saglaavajui se sa Komisijom da bi bilo kontradiktorno ako bi se obavljanje mandata iji je cilj zastupanje razliitih stavova drutva u parlamentu uslovilo prethodnim izraavanjem opredeljenosti za odreeni skup uverenja, Sud u Strazburu je zauzeo stav da se postavljanje ovakvog zahteva ne moe smatrati neophodnim u demokratskom drutvu.35 Slino tome, nacionalnim zakonom ne moe se nametnuti obaveza da se prui podrka nekoj verskoj organizaciji kroz poreska sredstva, a da se pri tom ne prizna pravo pojedincu da napusti crkvu i da na taj nain dobije izuzee od tog poreskog zahteva.36 Meutim, ovo naelo se ne proiruje na opte pravne obaveze koje spadaju iskljuivo u javnu sferu, to znai da poreski ob34 35 36 Predstavka br. 55170/00, 13. april 2006, u stavu 39. Buscarini and others v. San Marino, Reports 1999I, stavovi 3441 i stav 39. Darby v. Sweden.
26
veznici ne mogu zahtevati da njihova poreska davanja ne budu namenjena u odreene svrhe.37 Zatita od prinude moe se otvoriti kao pitanje i na neke druge naine. Na primer, domae pravo moe nai za shodno da nastoji da zatiti pojedince koji se u odreenom smislu smatraju ranjivima (svejedno da li zbog svoje nezrelosti, statusa ili na neki drugi nain) od nedolinog prozelitizma, odnosno podsticaja ili pritisaka da se izmene verska uverenja, to se moe smatrati neprimerenim u posebnim okolnostima datog sluaja.38 Pored toga, saglasno lanu 2 Protokola br. 1 drava mora prilikom obezbeivanja obrazovanja potovati filozofska ili verska uverenja roditelja, te roditelj stoga moe spreiti indoktrinaciju svog deteta u koli.39 Ispoljavanje vere ili uverenja lan 9 takoe titi svaki onaj in koji je tesno vezan za forum internum linih uverenja.40 Na primer, svedoenje reima i delom vezano je za postojanje verskih uverenja.41 Konkretno tekstuelno pominjanje slobode, bilo same ili zajedno s drugima, javno ili privatno, da se ispoljava vera ili uverenje molitvom, propovedi, obiajima i obredom naglaava da je ispoljavanje vere integralni deo zatite koju ovo jemstvo prua. Ispoljavanja uverenja oigledno se mogu razluiti od izraavanja misli ili savesti to spada u domen lana 10 i njegove garantije slobode
37 38 39 Predstavka br. 10358/83, C v. the United Kingdom, (1983) DR 37, 142. Kokkinakis v. Greece. Kjeldsen, Busk Madsen and Pedersen v. Denmark. Videti, takoe, predstavku br. 10491/83, Angeleni v. Sweden, (1986) DR 51, str. 41 i predstavku br. 23380/94, C. J., J. J. and E. J. v. Poland, (1996) DR 84, str. 46. Predstavka br. 23380/94, C. J., J. J. and E. J. v. Poland, (1996) DR 84, str. 46. Kokkinakis v. Greece, presuda od 25. maja 1993, Series A br. 260A, u stavu 31.
40 41
27
govora, i moe obuhvatiti kako pojedinanu, tako i kolektivnu aktivnost (na primer, pojedinci mogu pokuati da uvere druge da promene svoja uverenja, a grupni obred verovatno predstavlja integralni aspekt ispovedanja vere). Prema tome, ispoljavanje podrazumeva percepciju pripadnika te vere da je re o sledu aktivnosti koji je na neki nain propisan ili se zahteva. Ono to se kvalifikuje kao izraavanje vere ili uverenja moe, meutim, iziskivati briljivu analizu jer, kao to je Komisija primetila u predmetu Erousmit protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ovaj izraz ne obuhvata svaki in koji je motivisan verom ili uverenjem ili je nastao pod njihovim uticajem.42 Kao to je ovde ukazano, formulacija sadrana u lanu 9 govori o molitvi, propovedi, obiajima i obredu. Sudska praksa razjanjava da su navedenim izrazom potpuno obuhvaena takva pitanja kao to je prozelitizam, opte uee u ivotu neke verske zajednice, kao i klanje ivotinja u skladu sa nainom koji odreena vera propisuje. Meutim, mora se napraviti distinkcija izmeu aktivnosti koja je od centralnog znaaja za izraavanje vere ili uverenja, i one aktivnosti koja je samo inspirisana ili je ak podstaknuta verom ili uverenjem. U predmetu Erousmit protiv Ujedinjenog Kraljevstva, podnositeljka predstavke, inae pacifistkinja, osuena je zbog toga to je delila letke vojnicima. Kljuno mesto u tekstu tih letaka nije bilo promovisanje nenasilnih sredstava za reavanje politikih pitanja, ve kritika na raun vlade zbog politike koju sprovodi prema graanskim nemirima u jednom delu zemlje. Komisija je prihvatila da svaka javna izjava koja proklamuje ideju pacifizma i poziva na prihvatanje opredeljenosti za verovanje u nenasilje treba da bude smatrana normalnim i priznatim izraavanjem pacifistikih uverenja, ali da se, budui da na lecima o kojima je ovde re nisu bila izraavana lina uverenja podnositeljke pred42 Predstavka br. 7050/75, Arrowsmith v. the United Kingdom, (1978) DR 19, str. 5.
28
stavke, ve njene kritike primedbe na raun vladine politike, rasturanje tih letaka nije moglo da se kvalifikuje kao izraavanje uverenja prema lanu 9, iako je ono bilo motivisano verom u pacifizam.43 Slino tome, rasturanje materijala protiv abortusa ispred neke klinike nee biti smatrano inom koji obuhvata izraavanje verskih ili filozofskih uverenja, jer se ovde sutinski radi o ubeivanju ena da ne odu na abortus.44 (Treba, meutim, primetiti da je meanje u pravo na rasturanje materijala upravo te vrste kakva se moe nai u pomenutim dvema predstavkama otvorilo odreena pitanja koja spadaju u opseg garantije slobode izraavanja iz lana 10). Isto tako, odbijanje da se radi na odreeni dan ne moe se smatrati izraavanjem verskih uverenja, ak i ako je odsustvo s posla moglo biti motivisano takvim uverenjima.45 Odbijanje da se bivem branom drugu preda pismo kojim se jednostrano raskida brak u smislu hebrejskog zakona takoe ne spada u ispoljavanje vere,46 kao ni izbor imena dece (mada ovo spada u domen misli u smislu lana 9).47 Ovakvi sluajevi samo su ilustracija da treba briljivo pristupiti odreivanju onoga to se podrazumeva pod izrazom ispoljavanje. Iz tih razloga, nije uvek lako utvrditi da li su molitva, propoved, obiaji i obredi propisani ili su samo motivisani uverenjem. Faktika situacija u sudskoj praksi koja se odnosi na meanja u pravo na ispoljavanje uverenja, pokazuje tendenciju da time budu obuhvaena ispoljavanja u javnoj, a ne u privat43 44 Predstavka br. 7050/75, Arrowsmith v. the United Kingdom, (1978) DR 19, str. 5, u stavovima 7172. Predstavka br. 22838/93, Van den Dungen v. Netherlands, (1995) DR 80, str. 147. Videti, takoe, predstavku br. 11045/84, Knudsen v. Germany, (1985) DR 42, str. 247. Predstavka br. 8160/78, X v. the United Kingdom, (1981) DR 22, str. 27; i Kosteski v. the former Yugoslav Republic of Macedonia, presuda od 13. aprila 2006, stav 38. Predstavka br. 10180/82, D v. France, (1983) DR 35, str. 199. Predstavka br. 27868/95, Salonen v. Finland, (1997) DR 90, str. 60.
45
46 47
29
noj sferi (na primer, pokuaj da se preobrate drugi, ili noenje verskih simbola na univerzitetu). Prilikom reavanja po predstavci ovde e najverovatnije kljuni faktor biti potreba za akcijom drave ili srazmernost te akcije, ali u toj fazi od sutinskog je znaaja da se spozna kako ne mora svaki in koji se u javnoj sferi moe pripisati uverenju pojedinca nuno svrstati u delokrug ove odredbe.48 Kolektivni aspekt lana 9 Pored onih elemenata jemstva koji se odnose na forum internum i na pojedinano ispoljavanje, misli, savesti i veroispovesti, lan 9 takoe titi ispoljavanje uverenja zajedno s drugima, kako u privatnoj, tako i u javnoj sferi. Molitva sa drugima moda predstavlja najoigledniji oblik kolektivnog ispoljavanja. Pristup mestima na kojima se molitva odrava i ogranienja koja se postavljaju pripadnicima neke vere u pogledu njihovog uea u verskoj slubi i obredima aktivira pitanja po lanu 9.49 U ovoj oblasti lan 9 onda treba tumaiti u svetlosti zatite koju prua lan 11. Pored toga, budui da jednoj verskoj zajednici mora biti zajamen pristup sudu kako bi ouvala svoje interese, lan 6 ovde takoe moe biti od kljunog znaaja: ... budui da verske zajednice tradicionalno postoje u obliku organizovanih struktura, lan 9 mora se tumaiti u svetlosti lana 11 Konvencije, koji titi ivot udruenja od neopravdanog meanja drave. Sagledano u toj perspektivi, pravo vernika na slobodu veroispovesti, koje obuhvata i pra48 49 Predstavka br. 22838/93, Van der Dungen v. the Netherlands, (1995) DR 80, str. 147. Cyprus v. Turkey [GC], br. 25781/94, Reports 2001IV, stavovi 241247 (ogranienje kretanja ukljuujui tu i pristup bogomoljama to ometa ispoljavanja verskih uverenja).
30
vo na ispoljavanje vere zajedno s drugima, obuhvata i oekivanje da e vernicima biti dozvoljeno da se udruuju slobodno, bez proizvoljne intervencije drave. Zaista, autonomno postojanje verskih zajednica neotuivi je deo pluralizma u jednom demokratskom drutvu te je, samim tim, re o pitanju koje se nalazi u samoj ii zatite koju prua lan 9. Pored toga, jedno od sredstava za ostvarivanje prava na ispoljavanje sopstvene vere, posebno ako se radi o verskoj zajednici, u njenoj kolektivnoj dimenziji, jeste mogunost da se obezbedi pravosudna zatita zajednice, njenih pripadnika i njene imovine, te iz tih razloga lan 9 mora da se sagledava ne samo u svetlosti lana 11, ve i u svetlosti lana 6.50 Zatita koja se prua ovom kolektivnom aspektu slobode misli, savesti i veroispovesti prema lanu 9 upravo je ilustrovana svim sluajevima u kojima su dravne vlasti pokuale da se umeaju u unutranju organizaciju verskih zajednica. Tamo gde moe da doe do sukoba izmeu pojedinanog i kolektivnog aspekta lana 9, po pravilu je poeljno razmotriti mogunost moe li da preovlada kolektivno a ne pojedinano ispoljavanje uverenja, zato to je crkva organizovana verska zajednica koja se temelji na identinim ili barem sutinski slinim pogledima te je stoga sama zatiena u svome pravu na ispoljavanje vere, organizovanje i obavljanje molitve, propovedi, obiaja i obreda, i slobodna je da postupa jednoobrazno i da nametne jednoobraznost u svim tim pitanjima. Iz tih razloga, teko je nekom pripadniku klera da tvrdi kako ima pravo da ispoljava sopstvena pojedinana uverenja na nain koji je suprotan standardnoj praksi njegove crkve.51
50 51 Metropolitan Church of Bessarabia v. Moldova, br. 45701/99, Reports 2001XII, u stavu 118. Predstavka br. 8160/78, X v. the United Kingdom, (1981) DR 22, str. 27. Videti, takoe, predstavku br. 11045/84, Knudsen v. Germany, (1985) DR 42, str. 247.
31
Kolektivni aspekt lana 9 i priznavanje statusa rtve Ovaj kolektivni aspekt lana 9 zaista je naglaen priznanjem da crkva ili druga verska organizacija mogu da (za sebe) izdejstvuju status rtve u smislu lana 34 Konvencije. Drugaije reeno, kako bi se ispunili kriterijumi prihvatljivosti, crkva moe biti priznata kao lice koje ima pravo da ospori meanje u pogledu verskih uverenja onda kada moe da pokae da to ini u zastupnikom (reprezentativnom) svojstvu, u ime svojih pripadnika.52 Meutim, priznanje reprezentativnog statusa ne vai za neko komercijalno telo. U predmetu Kustannus oy Vapaa ajattelija ab, Vapaa-ajattelijain liitto Fritnkarnas frbund ry i Kimmo Sundstrm protiv Finske, prvi podnosilac predstavke bila je kompanija s ogranienom odgovornou, drugi je bila jedna krovna organizacija (Slobodnomisleih) a trei podnosilac bio je direktor preduzea koje je predstavku podnelo i lan jednog od ogranaka udruenja koje je podnelo predstavku. Preduzee koje je podnelo predstavku bilo je osnovano prevashodno radi objavljivanja i prodaje knjiga koje odraavaju i promoviu ciljeve odreenog filozofskog pokreta. Od tog preduzea traeno je da plati crkveni porez, to je zahtev koji su domai sudovi podrali budui da se radilo o trgovinskom preduzeu, a ne o verskoj zajednici ili o javnoj komunalnoj organizaciji. Odluujui o tome da je onaj deo predstavke u kome se tvrdi da su bila povreena prava iz lana 9 oigledno neosnovan, Komisija je primetila sledee: Komisija podsea da shodno drugom delu lana 9, stav 1 opte pravo na slobodu veroispovesti izmeu ostalog obuhvata i slobodu ispoljavanja vere ili uverenja, bilo da
52 Videti, na primer, predstavku br. 7805/77, X and Church of Scientology v. Sweden, (1979) DR 16, str. 68 i Canea Catholic Church v. Greece, presuda od 16. decembra 1997, Reports 1997VIII, stav 31.
32
to ovek ini sam, bilo zajedno s drugima, bilo javno ili privatno. Komisija stoga ne eli da iskljui mogunost da je udruenje koje je podnelo predstavku u naelu kadro da poseduje i ostvaruje prava po osnovu lana 9, stav 1. Meutim, tuba koja se danas nalazi pred Komisijom odnosi se samo na obavezu preduzea koje je podnosilac predstavke da plaa porez namenjen finansiranju aktivnosti Crkve. Oblik tog preduzea mogao je biti smiljeni izbor udruenja koje je podnosilac predstavke i njegovih ogranaka odabrao u cilju obavljanja aktivnosti Slobodnomisleih. Ipak, u svrhu nacionalnog prava ovaj podnosilac predstavke bio je registrovan kao korporativno telo s ogranienom odgovornou. Kao takvo pravno lice ono je u naelu, prema nacionalnim zakonima, duno da plaa porez kao i svako drugo korporativno telo, bez obzira na sutinsku svrhu njegovih aktivnosti i na njegove veze sa udruenjem koje je podnosilac predstavke i njegovim ograncima, i nezavisno od toga ko je krajnji korisnik poreskih prihoda koji se od tog preduzea ubiru. Konano, nije pokazano da bi udruenje koje je podnosilac predstavke bilo spreeno da pod sopstvenim imenom obavlja trgovinske aktivnosti preduzea.53 Pored toga, priznanje reprezentativnog statusa u odnosu na neko udruenje lanova oigledno obuhvata samo verska uverenja, a ne i navode o meanju u misli ili savest. U predmetu Verein Kontakt-Information-Therapie i Hagen protiv Austrije, udruenje koje je podnelo predstavku bilo je jedna privatna neprofitna organizacija koja je rukovodila centrima za leenje od narkomanije. Spor se odnosio na zahtev koji je bio upuen terapeutima da obelodane informacije o svojim klijentima; podno53 Predstavka br. 20471/92, Kustannus oy Vapaa ajattelija ab, Vapaa-ajattelijain liitto Fritnkarnas frbund ry i Kimmo Sundstrm v. Finland, (1996) DR 85, str. 29.
33
sioci predstavke su taj zahtev okarakterisali kao pitanje savesti. Po miljenju Komisije, taj deo predstavke morao je biti odbaen ratione personae: ... udruenje ne tvrdi da je rtva povrede sopstvenih prava po Konvenciji. tavie, prava na koja se ovde prvenstveno poziva, na primer, pravo na slobodu savesti prema lanu 9 Konvencije i pravo da se ne bude podvrgnut poniavajuem postupanju ili kanjavanju (lan 3) po samoj svojoj prirodi nisu prava za koja se pretpostavlja da ih ostvaruje pravno lice kao to je neko privatno udruenje. to se tie lana 9, Komisija smatra da se ovde mora napraviti distinkcija izmeu slobode savesti i slobode veroispovesti, to je pravo koje moe ostvarivati neka crkva kao takva...54 Delokrug lana 9 Delogrug lana 9 ne moe se previe rastezati. On, na primer, ne obuhvata takva pitanja kao to je nepostojanje mogunosti razvoda,55 rasturanje informacija kojima se ene ubeuju da se ne podvrgnu abortusu,56 niti odluivanje o tome da li je prodaja javnog stambenog prostora radi poboljanja izbornih ansi neke politike stranke predstavljala hotiminu zloupotrebu kojoj je pribegao izvesni politiar.57 Isto tako, verovanje u potpomognuto samoubistvo ne kvalifikuje se kao versko ili filozofsko uverenje, ve bi, kada je o toj temi re, bilo primerenije razgova54 55 56 57 Predstavka br. 11921/86, predmeti Verein Kontakt-Information-Therapie and Hagen v. Austria, (1988) DR 57, str. 81. Johnston and other v. Ireland, presuda od 18. decembra 1986, Series A br. 112, st. 63. Predstavka br. 22838/93, Van den Dungen v. the Nethelands, (1995) DR 80, str. 147. Porter v. the United Kingdom, (odluka), br. 15814/02, 8. april 2003.
34
rati po osnovu lana 8, kao o opredeljenosti za naelo line autonomije; to je Sud u Strazburu jasno stavio do znanja u predmetu Preti protiv Ujedinjenog Kraljevstva: Sud ne sumnja u vrstinu uverenja podnositeljke predstavke u vezi sa potpomognutim samoubistvom, ali primeuje da ne spadaju sva miljenja ili uverenja u onom smislu koji je zatien lanom 9, stav 1 Konvencije. Tvrdnje podnositeljke predstavke ne obuhvataju vid ispoljavanja vere ili uverenja, kroz molitvu, propoved, obiaje i obred, kako je to opisano u drugoj reenici prvog stava. ... U meri u kojoj stavovi ove podnositeljke predstavke odraavaju njenu opredeljenost za naelo line autonomije, njena predstavka je zapravo preformulisana tuba pokrenuta po osnovu lana 8 Konvencije.58 Sem toga, kako je ve istaknuto, u mnogim sluajevima bi bilo potrebno razmotriti ne bi li bilo primerenije ako bi se predstavka razmatrala po osnovu neke druge odredbe Konvencije. Tako je, na primer, zauzet stav da lienje jedne verske organizacije materijalnih resursa koje je imala ne spada u delokrug lana 9, ve se s tim u vezi otvaraju pitanja zatite imovine u smislu lana 1 Protokola br. 1.59 Slino tome, odbijanje da se pojedincu odobri izuzee od plaanja crkvenog poreza zato to nema registrovano boravite bolje bi se razmatralo sa stanovita prava na imovinu sagledanog zajedno sa zabranom diskriminacije u uivanju jemstava po Konvenciji, nego kao pitanje savesti ili veroispovesti.60 Zakljueno je, takoe, da tvrdnja po kojoj odbijanje da se prizna brak sa maloletnicom onako kako je to dozvoljeno
58 59 60 Pretty v. the United Kingdom, br. 2346/02, Reports 2002III u stavu 82. The Holy Manasteries v. Greece (Sveti manastiri protiv Grke), presuda od 9. decembra 1994, Series A br. 301A. Darby v. Sweden, (1990) Series A br. 187, stavovi 3034.
35
erijetskim pravom predstavlja meanje u izraavanje uverenja, ali da to ne spada u delokrug lana 9, ve lana 12.61
Pitanje 2: Da li je dolo do bilo kakvog meanja u prava iz lana 9?

Od trenutka kada je moguno dokazati da pitanje spada u delokrug lana 9, podnosilac predstavke je duan da dokae da je dolo do meanja u njegova prava po lanu 9. Meanje u prava pojedinca po pravilu podrazumeva da neki dravni organ preduzme odreene mere; ako je re o pozitivnoj obavezi dravnih organa, to takoe moe podrazumevati i propust da se preduzme neka potrebna akcija. (Meanje se razlikuje od krenja: zakljuak o tome da je dolo do meanja u prava pojedinca ima za posledicu samo dalje razmatranje po osnovu stava 2, kako bi se utvrdilo da li je to meanje bilo ili nije bilo opravdano u posebnim okolnostima). Meutim, za svrhe lana 9, od sutinske je vanosti da se ono to je predstavkom osporeno odnosi na dravu a ne na neko crkveno telo. Prema tome, ako se spor vodi oko takvih pitanja kao to je upotreba liturgije, tu nema mesta odgovornosti drave jer je tu re o odluci koja spada u domen unutranjeg upravljanja crkvom koju je doneo neki organ koji nije vladin organ.62 Ovo utoliko pre ukoliko je tu re o verskom organu kome je domaim zakonom priznat poseban status ustanovljene crkve.63
61 62 63 Predstavka br. 11579/85, Khan v. the United Kingdom, (1986) DR 48, 253. Predstavka br. 24019/94, Finska frsamlingen and Stocholm and Teuvo Hautaniemi v. Sweden, (1996) DR 85, 94. Predstavka br. 7374/76, X v. Denmark, (1976) DR 5, str. 158.
36
Na osnovu tube koja se odnosi na meru preduzetu u odnosu na odbijanje ili propust pojedinca da izvri zakonsku ili upravnu obavezu na osnovu savesti ili uverenja ne mora uvek biti donet zakljuak o tome da je dolo do meanja u prava prema lanu 9, ak ni u situacijama u kojima se oigledno radi o dubokim i iskrenim uverenjima. U srodnim predmetima Valsamis protiv Grke i Efstratiou protiv Grke, na primer, aci koji su pripadali Jehovinim svedocima bili su kanjeni zbog toga to nisu prisustvovali paradama kojima je obeleavan nacionalni praznik drave, zbog svojih uverenja (i uverenja njihovih porodica) da su takvi dogaaji u suprotnosti sa njihovim doslednim pacifistikim stavom. Sud u Strazburu je smatrao da je priroda tih parada bila takva da se tu radilo o javnoj proslavi demokratije i ljudskih prava, tako da se, ak i ako se uzme u obzir angaman vojnih lica, parade ne mogu smatrati manifestacijama koje su mogle da povrede pacifistika uverenja podnosilaca predstavki.64 Ovi sluajevi ilustruju koliko je povremeno teko proceniti pritube upuene po osnovu lana 9. Ta procena takoe moe da bude i sporna: sudije koje se ne slau sa miljenjem veine ovde ne mogu da uoe nikakav osnov za zakljuak po kome uee u jednom javnom dogaaju iji je cilj ispoljavanje solidarnosti sa simbolikom koja je anatema po neijim linim verskim uverenjima ikada moe biti smatrano neim to je neophodno u demokratskom drutvu. Pozitivne obaveze Na osnovu Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, lan 1, visoke strane ugovornice jeme svakome u svojoj nadlenosti prava i slobode odreene u Konven64 Valsamis v. Greece, presuda od 18. decembra 1996, Reports 1996VI, stavovi 3738; i Efstratiou v. Greece, presuda od 18. decembra 1996, Reports 1996VI, stavovi 3839.
37
ciji i protokolima uz nju. Sledstveno tome, drava je prva koja ima negativnu obavezu u pogledu uzdravanja od meanja u zatiena prava. Ta negativna obaveza je, na primer, odraena u formulacijama koje se koriste u lanu 9, kada se navodi da sloboda ispovedanja vere ili ubeenja moe biti podvrgnuta samo onim ogranienjima koja su.... Obaveza u pogledu obezbeivanja prava koja sve ostale obaveze natkriljuje ne svodi se, meutim, samo na zahtev da se drave uzdre od meanja u zatiena prava; time se drava takoe moe obavezati da preduzme aktivne korake. Jemstva sadrana u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima moraju biti praktina i delotvorna prava. Zato jurisprudencija Suda u Strazburu sadri ideju pozitivnih obaveza, to jest odgovornosti drave da preduzme izvesnu akciju kako bi zatitila prava pojedinaca. Osnovno naelo kojim se upravlja sudska praksa u vezi sa pozitivnim obavezama jeste dunost dravnih organa da obezbede da u duhu pluralizma i uzajamne tolerancije postoji verska sloboda. Na primer, moe se pokazati neophodnim da se vlasti angauju u neutralnom posredovanju ne bi li pomogle frakcijama da razree interni spor unutar verske zajednice.65 Takoe se moe oekivati da postoje domai mehanizmi koji e omoguiti pripadnicima pojedinih vera da svoju veroispovest ispovedaju u skladu sa specifinim prehrambenim zahtevima, iako ta obaveza moe biti ograniena u tom smislu da se obezbedi da postoji razuman pristup namirnicama, a ne pristup objektima za ritualno pripremanje mesa.66 Meutim, po pravilu se ne smatra neophodnim da drava preduzme korake kako bi nekom zapo65 Supreme Holy Council of the Muslim Community v. Bulgaria (Vrhovni sveti savet Islamske zajednice protiv Bugarske), br. 39023/97, 16. decembar 2004. Chaare Shalom Ve Tsedek protiv Francuske [GC], br. 27417/95, Reports 2000VII, razmotreno nie na str. 43.
66
38
slenom bilo omogueno da uestvuje u verskim obredima,67 ak i ako u veini sluajeva nema mnogo izgleda da teret koji bi se na taj nain prebacio na plea poslodavca (ako bi se takva obaveza priznala) bude naroito teak. Nije dakle uvek oigledno da li postoji pozitivna obaveza u pogledu zatite misli, savesti ili veroispovesti. Kada uoptenije odluuje o tome da li se pojavljuje ili se ne pojavljuje pozitivna obaveza, Sud u Strazburu nastoji da uzme u obzir pravinu ravnoteu koju valja uspostaviti izmeu optih interesa zajednice i konkurentnih privatnih interesa pojedinca, ili pojedinaca, o kojima je re.68 Sem toga, Sud u Strazburu nije uvek uspostavio jasnu distinkciju izmeu obaveze da se koraci preduzmu, i odobravanja dravne akcije preduzete na domaem nivou u cilju unapreenja zatite uverenja. Drugaije reeno, ini se da postoji vana razlika izmeu odobravanja mera preduzetih na unutranjem planu u cilju unapreenja uverenja, i sluajeva u kojima je uoen propust da se preduzmu koraci za zatitu uverenja, da bi potom bilo utvreno da se tom prilikom radilo o meanju. Da li je re o obavezujuoj ili samo dozvoljenoj akciji uvek zavisi od okolnosti nekog sluaja. Situacija u kojoj je drava aktivno intervenisala u unutranjim aranmanima neke verske zajednice kako bi reila spor meu njenim pripadnicima moe podrazumevati izvravanje pozitivne obaveze koja nastaje po osnovu lana 9. Ako je re samo o neutralnom posredovanju u sporovima izmeu razliitih konkurentnih verskih frakcija, onda se ne radi o meanju u prava iz lana 9, to se jasno vidi iz predmeta Vrhovni sveti savet Islamske zajednice protiv Bugarske. Meutim, priroda takve intervencije mora biti briljivo razmotrena jer e akcija koja prevazilazi neutralno posredovanje zaista predstavljati meanje u
67 68 Detaljnije razmotreno u okviru odeljka o pozitivnim obavezama. Na primer, predstavke br. 33490/96 i 34055/96, Dubowska and Skup v. Poland, (1997) DR 89, 156.
39
prava iz lana 9. Pomenuti sluaj odnosio se na napore tuene drave da se pozabavi davnanjim i trajnim podelama prouzrokovanim sukobima politike i line prirode unutar islamske verske zajednice. Pitanje se u sutini svodilo na to da li je promena verskog rukovodstva koja je usledila posle tog meanja bila rezultat nedolinog dravnog pritiska, ili je pak bila ishod odluke koju je sama zajednica slobodno donela: Drava je tvrdila da su vlasti samo posredovale izmeu sukobljenih grupa i pomogle procesu ujedinjenja, budui da im je ustavna obaveza da obezbede versku toleranciju i miroljubive odnose izmeu grupa vernika. Sud je saglasan da drave imaju takvu obavezu i da za njeno izvrenje moe biti potrebno angaovanje na planu posredovanja. Neutralno posredovanje izmeu grupa vernika u naelu ne predstavlja meanje drave u prava vernika po lanu 9 Konvencije, iako dravne vlasti moraju biti oprezne u ovoj izuzetno delikatnoj oblasti. Dodue, ovde je Sud u Strazburu zauzeo stav da su vlasti aktivno teile ponovnom ujedinjenju podvojene zajednice time to su preduzele korake kako bi nametnule uspostavljanje jedinstvenog rukovodstva protivno volji jednog od dvaju sukobljenih rukovodstava. To je premailo neutralno posredovanje te se stoga radilo o meanju u prava iz lana 9.69 Zapoljavanje i sloboda misli, savesti i veroispovesti ini se da je lan 9 posebno ogranien u oblasti zapoljavanja. Na primer, drava moe nastojati da utvrdi koje vrednosti i uverenja zastupaju kandidati za dravnu slubu, ili moe ljude
69 Supreme Holy Council of the Muslim Community v. Bulgaria (Vrhovni sveti savet Islamske zajednice protiv Bugarske), br. 39023/97, stavovi 7686 i stavovi 79 i 80, 16. decembar 2004.
40
razreiti dunosti zato to smatra da su njihovi stavovi u koliziji sa njihovom slubom.70 Zaista, kako bi obavila svoju ulogu neutralnog i nepristrasnog organizatora ispoljavanja verskih uverenja, drava moe odluiti da svojim aktuelnim ili buduim dravnim inovnicima, od kojih e biti traeno da obavljaju jedan deo suverene funkcije drave, naloi obavezu da se uzdre od uestvovanja u aktivnostima verskih pokreta.71 Sud u Strazburu je takoe do sada oklevao da prizna bilo kakvu pozitivnu obavezu poslodavaca u pogledu preduzimanja koraka za omoguavanje ispovedanja uverenja tako to bi, na primer, organizovao oslobaanje od dunosti kako bi se pojedincu omoguilo da se moli na odreeni nain i u odreeno vreme. Zaposleni su duni da potuju pravila kojima je ureeno njihovo radno vreme i otputanje zbog nepojavljivanja na poslu iz razloga verskih obiaja i obreda ne otvara neko pitanje koje bi spadalo u delokrug lana 9.72 Pored toga, od pripadnika svetenstva jedne priznate crkve ne oekuje se samo da obavlja verske, ve da obavlja i svetovne dunosti i on ne moe da se ali ako su potonje dunosti u sukobu sa njihovim linim uverenjima, jer njegovo pravo da se odrekne posla koji obavlja predstavlja krajnju garantiju njegove slobode savesti.73 Opravdanje za takav pristup lei u dobrovoljnoj prirodi zapoljavanja, kao i u naelu da je zaposleni koji napusti svoju slubu kadar da sledi sve obiaje i molitve koje nae za shodno. U predmetu Kala protiv Turske Sud u Strazburu je zauzeo stanovite da je pripadnik oruanih snaga, kada je stupao u vojsku, dobrovoljno prihvatio ogranie70 71 72 Vogt v. Germany, presuda od 26. septembra 1995, Series A br. 323, stavovi 4168 (izreka prema lanovima 10 i 11). Refah Partisi (Partija blagostanja) and others v. Turkey [GC], br. 41340/98, 41342/98, 41343/98 i 41344/98, ECHR 2003II, st. 94. Predstavka br. 24949/94, Kotinnen v. Finland, (1996) DR 87, str. 68. Videti takoe predstavku br. 29107/95, Stedman v. the United Kingdom, (1997) DR 89, str. 104. Predstavka br. 11045/84, Knudsen v. Norway, (1985) DR 42, str. 247.
73
41
nja svojih mogunosti za ispoljavanje sopstvenih uverenja, zbog zahteva hitnosti koje moe nametnuti vojniki ivot (iako u svakom sluaju Sud u ovom predmetu nije utvrdio da je podnosilac predstavke bio spreen da potuje svoje verske obiaje): Kada je odluio da tee vojnu karijeru [podnosilac predstavke] je sam, svojevoljno, prihvatio sistem vojne discipline koji po samoj svojoj prirodi podrazumeva mogunost da neka prava i slobode pripadnika oruanih snaga budu ograniena, i to ogranienjima koja se civilima ne mogu nametnuti. Drave mogu za svoju vojsku usvojiti disciplinska pravila koja zabranjuju ovaj ili onaj vid ponaanja, posebno vid ponaanja koji je protivan utvrenom poretku koji odraava sve zahteve vojne slube. Nije osporeno da je podnosilac predstavke, u ogranienim okvirima nametnutim zahtevima vojnikog ivota, mogao da izvrava obaveze koje ine normalne oblike ispovedanja muslimanske vere. Njemu je, na primer, prvenstveno bilo dozvoljeno da se moli pet puta dnevno i da obavlja ostale verske dunosti, kao to je ramazanski post i odlazak petkom u damiju na molitvu. Naredba Vrhovnog vojnog saveta se, tavie, nije zasnivala na verskim uverenjima i stavovima [podnosioca predstavke] niti na nainu na koji je on obavljao svoje verske dunosti, ve na njegovom ponaanju i stavu. Po oceni turskih vlasti, to ponaanje je predstavljalo krenje vojne discipline i ugrozilo je naelo sekularizma. Sud je iz tih razloga zakljuio da odluka o prisilnom penzionisanju podnosioca predstavke nije predstavljala meanje u pravo zajemeno lanom 9, budui da ona nije bila podstaknuta nainom na koji je podnosilac predstavke ispoljavao svoju veru.74
74 Kala v. Turkey, presuda od 1. jula 1997, Reports 1997IV, stavovi 28 31.
42
Ukratko reeno, ako nema nekih specijalnih odlika koje su prihvaene kao faktori posebno velike teine, nesklad izmeu ugovornih ili drugih dunosti i linih uverenja ili naela po pravilu ne otvara pitanja po lanu 9, te stoga nije mnogo verovatno da akcija preduzeta usled hotiminog neizvravanja profesionalnih dunosti predstavlja meanje u prava pojedinca.75 Doputanje odgovarajueg priznanja verskih obiaja Ipak, u veini sluajeva moe biti relativno lako da se utvrdi kako je dolo do meanja u prava iz lana 9. Osujeivanje pristupa bogomoljama i ograniavanje mogunosti pripadnika neke vere da uestvuju u verskim obiajima predstavljae meanje,76 kao to je sluaj i s odbijanjem da se izda bilo koje potrebno zvanino priznanje nekoj crkvi.77 Meutim, u drugim sluajevima opet e biti neophodno da se posebno paljivo ispitaju injenice. Na primer, propust da se verskoj zajednici omogui pristup mesu ivotinja koje su zaklane u skladu sa verskim propisima moe podrazumevati meanje u prava iz lana 9. Ipak, kao to je razjanjeno u presudi u predmetu are alom Ve Cedek protiv Francuske, ovde je, oigledno, od kljunog znaaja pitanje dostupnosti takvog mesa, a ne dozvole vlasti da se obavi ritualno klanje. U ovom sluaju versko telo je nastojalo da ospori odluku kojom su vlasti odbile da izdaju neophodnu dozvolu tom verskom telu za obavljanje ritualnog klanja ivotinja shodno ultraortodoksnim uverenjima tog udruenja. Jedna druga jevrejska organizacija dobila je dozvolu za klanje ivotinja
75 76 Cserjs v. Hungary (odluka), br. 45599/99, 5. april 2001. Cyprus v. Turkey [GC], br. 25781/94, Reports 2001IV, stavovi 241247 (ogranienja kretanja ukljuujui pristup bogomoljama osujetila su mogunost ispovedanja verskih uverenja). Ovo e biti razmotreno nie, na str. 78.
77
43
u skladu sa njenim obredom koji se samo marginalno razlikovao od obreda udruenja koje je podnelo predstavku. To udruenje je tvrdilo da je odbijanje vlasti da im izda dozvolu predstavljalo kako krenje lana 9, tako i krenje lana 14 u vezi sa lanom 9. Bilo je nesporno da ritualno klanje predstavlja verski obred ija je svrha snabdevanje Jevreja mesom ivotinja zaklanih u skladu sa verskim propisima, to je jedan od bitnih aspekata obiaja te vere: Udruenje koje je podnelo predstavku moe se pozivati na lan 9 Konvencije kada je re o odbijanju francuskih vlasti da mu izdaju dozvolu, zato to ritualno klanje mora biti shvaeno kao neto to ne samo da je obuhvaeno pravom zajemenim Konvencijom konkretno, pravom na ispoljavanje vere i verskih obiaja, u smislu lana 9. ... Pre svega, Sud primeuje da je, utvrivanjem izuzetka u odnosu na naelo da ivotinje moraju biti omamljene pre klanja, francuski zakon praktino realizovao pozitivnu meru drave iji je cilj bio obezbeivanje delotvornog potovanja slobode veroispovesti. [Nacionalno pravo], daleko od toga da ograniava ostvarivanje te slobode, koncipirano je nasuprot tome tako da obezbedi i organizuje ostvarivanje i uivanje te slobode. Sud, pored toga, smatra da injenica da je tim pravilima koja se odnose na izuzetke iji je cilj ureenje obiaja ritualnog klanja doputeno da taj obred vre samo klanice koje za to ovlaste nadleni verski organi sama po sebi ne navodi na zakljuak da je dolo do meanja u slobodu ispovedanja vere. Kao i drava, i Sud smatra da je u optem interesu da se izbegne neregulisano klanje, koje bi se obavljalo u sumnjivim higijenskim uslovima, te da je stoga bolje, ako ve mora da postoji ritualno klanje, da se ono obavlja u klanicama koje su pod nadzorom javnih vlasti...
44
Meutim, kada drugi verski organ koji propoveda istu veru docnije uloi zahtev za dozvolu za obavljanje ritualnog klanja, onda se mora utvrditi da li metod klanja koji taj verski organ eli da sprovodi predstavlja ostvarivanje slobode veroispovesti zajemene lanom 9 Konvencije. Po miljenju Suda, do meanja u slobodu veroispovesti dolo bi samo ako bi nezakonitost obavljanja ritualnog klanja onemoguila ultraortodoksnim Jevrejima da jedu meso ivotinja zaklanih u skladu sa verskim propisima koje oni smatraju primenjivima. Ovde, meutim, nije tako. U ovom sluaju, verski organ koji je podneo predstavku prethodno je od vlasti traio dozvolu da jedna odreena verska grupa obavlja klanje ivotinja na slian (ali ne u potpunosti identian) nain; vlasti su odbile da izdaju tu dozvolu. Sud u Strazburu je zakljuio da se ovde nije radilo o meanju u prava iz lana 9. Prvo, metod ritualnog klanja koji primenjuje klanica tog udruenja identian je metodu drugog udruenja, s tim to jedinu razliku predstavlja temeljitost pregleda ivotinje poto je ona ve ubijena. Drugo, meso pripremljeno na nain koji odgovara uverenjima udruenja koje je ponelo predstavku moglo se dobiti i od drugih snabdevaa iz jedne susedne zemlje. Na toj osnovi, Sud u Strazburu je zakljuio da nije bilo meanja u prava udruenja, zato to nije onemogueno njegovim pripadnicima da nabavljaju meso ivotinja zaklanih na nain koji se smatra primerenim. (U svakom sluaju, ak i da je bilo meanja u prava iz lana 9, nije dolo do krenja jemstva iz tog lana, zato to je razlika u postupanju prema tim dvama udruenjima takoe teila legitimnom cilju, a postojao je i razuman odnos srazmernosti izmeu primenjenih sredstava i cilja ijem se ostvarenju teilo.)78
78 Chaare Shalom Ve Tsedek v. France [GC], br. 27417/95, Reports 2000VII, stavovi 7385, u stavovima 74, 7678, 80 i 81.
45
Ova presuda se moda ne bavi u potpunosti pitanjem obima pozitivnih obaveza drave u pogledu potovanja verskog pluralizma. Tako, na primer, iz te presude nije jasno da li drava moe smatrati primerenim da zabrani ritualno klanje iz razloga dobrobiti ivotinja, odnosno, po tom osnovu, i ako to uini, da li onda u takvim sluajevima mora olakati uvoz mesa iz drugih zemalja. Insistiranje Suda u Strazburu u njegovoj sudskoj praksi na tome da svaku napetost koja u drutvu iskrsne usled verskih razlika treba reavati ne tako to e se ukidati pluralizam ve tako to e se podsticati uzajamna tolerancija i razumevanje meu pojedincima i grupama potpuno je oigledno. Meutim, ini se da odravanje pluralizma ne podrazumeva apsolutno pravo grupa da insistiraju na tome da budu priznati i zatieni svi njihovi zahtevi: ini se da postoji razlika izmeu odravanja pluralizma i njegovog aktivnog promovisanja.
Pitanje 3: Da li je ogranienje ispovedanja vere ili uverenja opravdano bar zbog jednog od priznatih legitimnih ciljeva?
Sloboda misli, savesti i veroispovesti nije apsolutna. Kao to je ve primeeno, lan 9, stav 2 propisuje da drava moe da se umea u ispovedanje misli, savesti ili veroispovesti u izvesnim okolnostima. Kao to je ve razmotreno, prvo je potrebno utvrditi da li sporna odluka spada u delokrug lana 9 i da li je tu re o ispoljavanju slobode misli, savesti i veroispovesti. Posle toga bie neophodno razmotriti da li je dolo do meanja u navedeno jemstvo. Zatim se postavlja pitanje da li je dolo do krenja lana 9. To se procenjuje pozivanjem na tri testa: da li je meanje teilo legitimnom cilju, da li je meanje bilo propisano zakonom i da li je meanje bilo neophodno u demokratskom drutvu.
46
Drava prvo mora pokazati da je meanje bilo opravdano sa stanovita jednog od propisanih dravnih interesa koji su navedeni u stavu dva. Ti priznati legitimni interesi interesi javne bezbednosti, radi zatite javnog reda, zdravlja ili morala, ili radi zatite prava i sloboda drugih su po svojoj tekstualnoj formulaciji ui od interesa koji su priznati u lanovima 8, 10 i 11 (tako se nacionalna bezbednost ne priznaje kao takav cilj lanom 9), ali u svakom sluaju, ovaj test nee u praksi predstavljati neku veliku tekou za tuenu dravu budui da e Sud u Strazburu neminovno smatrati da je svako meanje bilo preduzeto kako bi se ostvario jedan (ili vie) od tih navedenih interesa. U naelu, drava treba da identifikuje odreeni cilj koji tei da ostvari; u praksi, za meanje koje je izvreno radi ostvarenja legitimnog cilja spremno e se smatrati da spada u delokrug jednog od navedenih ciljeva te posebne garantije. Tako je u predmetu Serif protiv Grke injenica da je podnosilac predstavke bio osuen prema optunici koja ga je teretila da je uzurpirao funkcije svetenika jedne poznate religije bila prihvaena kao meanje koje je teilo legitimnom cilju zatite javnog reda,79 dok se u predmetu Kokinakis protiv Grke Sud u Strazburu spremno saglasio da je zabranom prozelitizma drava nastojala da zatiti prava i slobode drugih.80 Lakoa s kojom drava moe ustanoviti legitimni cilj svog meanja moe se ilustrovati presudom u predmetu Besarabijska mitropolija i ostali protiv Moldavije. Ovde je Sud u Strazburu razmatrao podnesak tuene drave u kome je bilo navedeno da je odbijanje drave da registruje versku zajednicu imalo za cilj unapreenje izvesnih interesa navedenih u stavu 2: Odbijanje da se izda dozvola radi priznanja to je zahtev koji su izneli podnosioci predstavke podneli imalo
79 80 Serif v. Greece, presuda od 14. decembra 1999, Reports 1999IX, stavovi 4954. Kokkinakis v. Greece, (1993) A 260A, st. 44.
47
je za cilj zatitu javnog reda i javne bezbednosti. Drava Moldavija, ija je teritorija ranije neprestano prelazila iz rumunske pod rusku kontrolu i obrnuto ima etniki i lingvistiki raznovrsno stanovnitvo. S obzirom na to, mlada Republika Moldavija, koja je nezavisna od 1991. godine, nema mnogo snaga na koje bi mogla da se osloni u nastojanju da osigura svoje dalje postojanje, a religija predstavlja jedan od inilaca koji doprinose stabilnosti; veinu stanovnitva ine pravoslavni hriani. Prema tome, priznanje moldavske pravoslavne crkve, koja je podreena moskovskoj patrijariji, omoguilo je celokupnom stanovnitvu da se ujedini u okviru te crkve. Ako bi bila priznata crkva koja je podnosilac predstavke, ta veza bi verovatno bila izgubljena i pravoslavno hriansko stanovnitvo bilo bi rasuto meu velikim brojem crkava. tavie, krijui se pod skutom crkve koja je podnosilac predstavke, a koja je podreena bukuretanskoj patrijariji, na delu su politike snage koje deluju ruku pod ruku sa rumunskim interesima, a oni su opet skloni ponovnom ujedinjenju Besarabije i Rumunije. To znai da bi priznanje crkve koja je podnela predstavku oivelo stari rusko-rumunski rivalitet meu stanovnitvom, ime bi bila ugroena socijalna stabilnost pa ak i teritorijalni integritet Moldavije. Podnosioci predstavke su negirali da je mera zbog koje su uputili tubu Sudu imala za cilj zatitu javnog reda i javne bezbednosti. Oni su tvrdili da vlada nije dokazala da crkva koja je podnosilac predstavke predstavlja pretnju po javni red i javnu bezbednost. Sud smatra da drave imaju pravo da provere da li neki pokret ili udruenje sprovodi, navodno u verske svrhe, aktivnosti koje su tetne po stanovnitvo ili javnu bezbednost. Razmotrivi sve okolnosti ovog predmeta, Sud smatra da je meanje zbog koga je predstavka bila podneta izvre-
48
no radi ostvarenja legitimnog cilja shodno lanu 9, stav 2 konkretno, zatite javnog reda i javne bezbednosti.81 Cilj ili svrha meanja nije isto to i ocena njegove opravdanosti. Iz tih razloga, vano je razluiti pojam legitimnog cilja u ovom testu od pojma akutna drutvena potreba koji se javlja u pogledu primene testa ta je neophodno u demokratskom drutvu: prvi pojam ne moe predstavljati nikakve tekoe za dravu koja nastoji da opravda meanje u prava iz lana 9, ali zato stvari stoje sasvim drukije kada je re o ovom drugom zahtevu. Nie emo videti82 na koji je nain Sud u Strazburu reavao pitanje ovih argumenata u korist javnog reda i bezbednosti u okviru testa onoga to je neophodno u demokratskom drutvu.
Pitanje 4: Da li je ogranienje ispoljavanja vere ili uverenja propisano zakonom?

Meanje drave mora biti predstavljeno kao propisano zakonom. Ovaj koncept izraava vrednost pravne sigurnosti koja se moe iroko definisati kao sposobnost delovanja u zadatim okvirima bez straha od proizvoljnog i nepredvidljivog meanja drave. Prema tome, osporena mera mora imati bazu u nacionalnom pravu i mora istovremeno biti na odgovarajui nain dostupna i predvidljiva, kao to, sem toga, mora sadrati i dovoljnu zatitu od proizvoljne primene zakona. Meutim, ta pitanja su se samo povremeno javljala u sudskoj praksi u vezi sa lanom 9. U svakom sluaju, Sud u Strazburu moe izbei da iznese decidan odgovor na to da li je meanje propisano za81 82 Metropolitan Church of Bessarabia and others v. Moldova (Besarabijska mitropolija i ostali protiv Moldavije), u stavovima 111113. Na str. 80 i dalje.
49
konom, ako je uveren da to meanje nije bilo neophodno u demokratskom drutvu.83 (Kada je meanje u prava iz lana 9 podrazumeva i uvoenje krivine sankcije, podnosilac predstavke moe dodatno tvrditi da je prekren lan 7 Konvencije koji opredmeuje naelo nullum crimen, nulla poena sine lege.84 U takvim sluajevima, sva je prilika da e se Sud u Strazburu pozabaviti pitanjima pokrenutim po osnovu lanova 7 i 9 tako to e koristiti slian pristup.)85 Klasina formulacija testa koji treba primeniti moe se nai u jednom predmetu koji se odnosi na slobodu izraavanja, ali se moe podjednako primeniti na predmete u vezi sa lanom 9: Po miljenju Suda, iz izraza propisano zakonom proistiu sledea dva zahteva. Prvo, zakon mora biti na odgovarajui nain dostupan: graanin mora biti u stanju da dobije indiciju da je to adekvatno u okolnostima u kojima se zakonska pravila primenjuju na dati sluaj. Drugo, norma se ne moe tretirati kao zakon ako nije formulisana u dovoljnoj meri precizno da bi mogla da omogui graaninu da uredi svoje ponaanje: on mora biti u stanju ako je potrebno i uz odgovarajui savet da predvidi, u stepenu koji
83 Na primer, Suprime Holy Council of the Muslim Community v. Bulgaria (Vrhovni sveti savet Islamske zajednice protiv Bugarske), br. 39023/97, stav 90, 16. decembar 2004. lan 7 propisuje sledee: 1. Niko se ne moe smatrati krivim za krivino delo izvreno injenjem ili neinjenjem koje, u vreme kada je izvreno, nije predstavljalo krivino delo po nacionalnom ili meunarodnom pravu. Isto tako, ne moe se izrei stroa kazna od one koja je bila propisana u vreme kada je krivino delo izvreno. 2. Ovaj lan ne utie na suenje i kanjavanje nekog lica za injenje ili neinjenje koje se u vreme izvrenja smatralo krivinim delom prema optim pravnim naelima koja priznaju civilizovani narodi. Videti, na primer, Kokkinakis v. Greece, (1983) Series A br. 260A, stavovi 3235; i Larissis and Ors. v. Greece, Reports 1998I, stavovi 3945.
84
85
50
je u datim okolnostima razuman, posledice koje bi mogla doneti radnja o kojoj je re. Obratite, meutim, panju na stepen kvalifikacije koji pri tom dodaje Sud u Strazburu: Te posledice ne moraju biti predvidive s apsolutnom sigurnou: iskustvo pokazuje da se to ne moe ostvariti. Opet, mada je sigurnost krajnje poeljna, ona moe doneti sobom i prekomernu rigidnost i zakon mora biti u stanju da dri korak s okolnostima koje se neprestano menjaju. Prema tome, mnogi zakoni su neminovno zaodeveni u formulacije koje su, u veoj ili manjoj meri, nejasne i ije tumaenje i primena predstavljaju stvar prakse.86 Neki primeri primene ovog testa u jurisprudenciji po lanu 9 pomau da se ukae na te zahteve. U predmetu Kokinakis protiv Grke, podnosilac predstavke je nastojao da tvrdi kako pojam prozelitizam nije bio u dovoljnoj meri definisan u domaem zakonu ime je omogueno da zabrana obuhvati svaku vrstu razgovora na verske teme ili komunikacije koja je imala veze s verom, usled ega je pojedincu bilo onemogueno da na odgovarajui nain uredi svoje ponaanje. Sud u Strazburu se, primeujui da je neminovno da formulacije mnogih zakona ne postignu apsolutnu preciznost, saglasio sa tuenom dravom da je postojanje korpusa reenih i objavljenih sluajeva iz nacionalne sudske prakse koji dopunjuju zakonske odredbe u ovom sluaju dovoljno da se ispune zahtevi testa na kome se utvruje da li je neto propisano zakonom.87 S druge strane, ovaj test nije bio ispunjen u predmetu Hasan i au protiv Bugarske. U tom predmetu, jedna vladina usta86 87 Sunday Times v. the United Kingdom (No. 1), presuda od 26. aprila 1979, Series A br. 30, stav 49. Kokkinakis v. Greece, (1983) Series A br. 260A, stavovi 3741. Videti, takoe, Larissis i Ors v. Greece, Reports 1998I, stavovi 4042.
51
nova je u sporu oko imenovanja verskog voe favorizovala jednu frakciju u odnosu na drugu. U ovom sluaju je Sud u Strazburu zbog manjkavosti domaeg zakona zakljuio da je dolo do krenja lana 9: Da bi domai zakon ispunio [zahtev koji se postavlja da bi neto bilo propisano zakonom] on mora pruiti meru pravne zatite od proizvoljnog meanja javnih vlasti u prava zatiena Konvencijom. U pitanjima koja zadiru u osnovna prava bilo bi protivno vladavini zakona, kao jednom od osnovnih naela demokratskog drutva koje je otelotvoreno u Konvenciji, da diskreciona zakonska prava pruena izvrnoj vlasti budu izraena formulacijama koje ukazuju na nesputanu mo. Prema tome, zakon mora dovoljno jasno ukazati na obim diskrecionih prava nadlenih vlasti i na nain na koji se ta prava ostvaruju. Nivo preciznosti koji se zahteva od nacionalnog prava a koji ni u kom sluaju ne moe biti takav da odgovara svakoj situaciji koja bi mogla da iskrsne u znatnoj meri zavisi od sadraja instrumenta o kome je re, oblasti koju on treba da pokrije i broja i statusa onih kojima je upuen. Sud primeuje da u ovom sluaju relevantni zakon ne sadri nijedan sutinski kriterijum na osnovu koga Savet ministara i Uprava za verske zajednice registruju verske zajednice i promene u njihovom rukovodstvu u situaciji unutranjih podela i sukobljenih pretenzija na legitimnost. tavie, ne postoje nikakve procesne mere zatite, kao to bi bio akuzatorni postupak pred nezavisnim organom, koje bi uvale od proizvoljnog ostvarivanja diskrecionih prava preputenih izvrnoj vlasti. Pored toga, oni koji su ovde neposredno pogoeni nikada nisu bili obaveteni o [nacionalnom pravu], niti o odluci Uprave za verske zajednice. Ti akti nisu bili razumni i bili su do te mere nejasni da se u
52
njima ak i ne pominje prvi podnosilac predstavke, iako im je osnovni cilj, koji je na kraju i ostvaren, bio to da taj ovek bude uklonjen s poloaja vrhovnog muftije. Ove manjkavosti u pogledu sutinskih kriterijumima i u pogledu procesnih garantija znaile su da je meanje bilo proizvoljno i da se temeljilo na zakonskim odredbama koje su doputale nesputana diskreciona prava izvrne vlasti i nisu zadovoljavala traene standarde jasnoe i predvidljivosti.88
Pitanje 5: Da li je ogranienje ispoljavanja vere ili uverenja neophodno u demokratskom drutvu?

Jasno je da sloboda ispoljavanja misli, savesti ili uverenja mora, kada to prilike nalau, biti podvrgnuta ogranienjima u interesu javne bezbednosti, zatite javnog reda, zdravlja ili morala, ili radi zatite prava i sloboda drugih. Meutim, esto iskrsavaju tekoe kada u konkretnim okolnostima treba dokazati da su meanja u prava iz lana 9 bila neophodna u demokratskom drutvu. Kada se primenjuje ovaj peti i konani test, meanje koje je predmet predstavke mora: odgovarati akutnoj drutvenoj potrebi, biti srazmerno legitimnom cilju kome se tei, i biti opravdano relevantnim i dovoljnim razlozima. I ovde je tuena drava ta koja treba da dokae da su zahtevi testa ispunjeni. S druge strane, zadatak je Suda u Strazburu da utvrdi da li su mere koje su preduzete na nacionalnom nivou
88 Hasan i Chaush v. Bulgaria [GC], br. 30985/96, Reports 2000XI, stavovi 8490 u stavovima 8485.
53
i koje predstavljaju meanje u prava iz lana 9 naelno opravdane i da li su srazmerne, ali se tu esto mogu javiti tekoe zato to Sud u Strazburu nije na najbolji nain pozicioniran da bi mogao da razmotri ono to je odreeno u nacionalnom pravu. Usled toga Sud moe priznati izvesno polje slobodne procene nacionalnim subjektima odluivanja. To u praksi ima za posledicu ublaavanje strogosti koju Sud u Strazburu primenjuje kada ocenjuje kvalitet razloga koji se navode kao obrazloenje za meanje u prava iz lana 9. Da bi se ovo podrobnije ispitalo, potrebno je uoptenije prodiskutovati izvesne kljune koncepte koji su opte primenjivi u tumaenju Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Nunost i srazmernost; (i) priroda demokratskog drutva Pojam neophodnosti sree se izriito ili implicitno u nekoliko lanova Evropske konvencije o ljudskim pravima, ali se njegova znaenja u raznim kontekstima razlikuju u nijansama. Moe se napraviti iroka distinkcija izmeu onih lanova (kao to je lan 9) koji jeme prava prvenstveno graanske i politike prirode koja podleu iroko izraenim kvalifikacijama, i onih lanova koji jeme prava (prevashodno prava vezana za fiziki integritet i ljudsko dostojanstvo) koja ili ne podleu nikakvim izriitim kvalifikacijama ili podleu samo strogim i precizno utvrenim kvalifikacijama. Prilikom odluivanja o tome da li je neko meanje neophodno u demokratskom drutvu, valja imati na umu i re neophodno i izraz u demokratskom drutvu. Tako je, na primer, u kontekstu lana 10 Sud u Strazburu saoptio da iako pridev neophodno, u smislu [ove odredbe] nije sinonim sa nezaobilazno, niti poseduje fleksibilnost koju imaju izrazi kao to su prihvatljivo, obino, korisno, razumno ili poeljno, on zapra-
54
vo podrazumeva postojanje akutne drutvene potrebe.89 Teret utvrivanja da je meanje opravdano, pa samim tim i teret utvrivanja da je meanje srazmerno, ponovo lei na dravi. Kao i u sluaju tumaenja neophodnosti dravnog meanja u druga prava po Konvenciji, i ovde bi vredelo da se razmotre drugi meunarodni ili evropski standardi i praksa. Tako se Sud u Strazburu u ovoj oblasti pozvao na izvetaje takvih tela kao to je Svetski savet crkava.90 Standard traenog opravdanja u praksi zavisi od konkretnog konteksta. U naelu, to je jaa akutna drutvena potreba, to je lake opravdati meanje. Na primer, u naelu se nacionalna bezbednost smatra snanim razlogom. Meutim, samo pozivanje na taj razlog ne oslobaa dravu obaveze da navede opravdanje za iznoenje takve tvrdnje.91 Slino tome, i javna bezbednost oigledno predstavlja ubedljivu drutvenu potrebu, te je stoga zakonski zahtev da svi vozai motocikala nose kacige bio spremno prihvaen kao opravdan kada su ga Siki osporili.92 U svakom sluaju, prilikom primene testa neophodnosti (pa samim tim i razmatranja mere priznanja polja slobodne procene) mora se takoe uzeti u obzir pitanje da li to meanje moe biti opravdano kao neophodno u demokratskom drutvu. U jurisprudenciji po lanu 9 oigledno je da je ovaj koncept od kritinog znaaja. Sud u Strazburu je konkretno identifikovao karakteristike evropskog demokratskog drutva, opisujui kao njegove osnovne odlike pluralizam, toleranciju i irokogrudost.
89 90 91 Handyside v. the United Kingdom, presuda od 7. decembra 1976, Series A br. 24, stav 48. Kao u predmetu Kokkinakis v. Greece, o kome e vie rei biti dole, na str. 71. Metropolitan Church of Bessarabia and others v. Moldova (Besarabijska mitropolija i ostali protiv Moldavije), br. 45701/99, Reports 2001XII, detaljnije razmotreno dole na str. 80. Predstavka br. 7992/77, X v. the United Kingdom, (1978) DR 14, 234.
92
55
Tako je, na primer, u predmetu Kokinakis protiv Grke Sud primetio: Kao to je navedeno lanom 9, sloboda misli, savesti i veroispovesti jedan je od temelja demokratskog drutva u smislu Konvencije. U svojoj verskoj dimenziji, to je jedan od najvitalnijih elemenata koji zajedniki tvore identitet vernika i njihovu predstavu o ivotu, ali je isto tako dragocena tekovina za ateiste, agnostike, skeptike i one koji za ta pitanja jednostavno ne haju. Od toga zavisi pluralizam koji je demokratskom drutvu neotuiv i koji je teko izvojevan tokom niza stolea.93 Iz ovakvih vrednosti moe logino slediti zakljuak da dravne vlasti mogu s pravom smatrati da je neophodno da zatite verska uverenja pripadnika neke vere od napada do kojih dolazi kroz izraavanje (kao to je to sluaj u predmetu Oto-Preminger-Institut koji e nie biti razmotren).94 lan 9 takoe moe iziskivati da se protiv pretpostavljene opasnosti od nemira bori sredstvima koja podstiu pluralizam umesto da ga podrivaju, ak i onda kada upravo taj pluralizam moe biti odgovoran za situaciju na planu javnog reda koja zahteva intervenciju drave. Polje slobodne procene Utvrivanje da li je neka mera neophodna i srazmerna nikada ne moe biti puki mehaniki poduhvat, zato to i onda kada su sve injenice poznate ostaje neizbeni vrednosni sud koji treba dati kako bi se odgovorilo na pitanje da li je meanje bilo neophodno u demokratskom drutvu?. Meutim, na nivou
93 94 Kokkinakis v. Greece, presuda od 25. maja 1993, Series A br. 260A, u stavu 31. Na str. 94.
56
Suda u Strazburu, svaka procena neophodnosti meanja u prava iz lana 9 tesno je povezana s pitanjem subsidijarnosti sistema zatite ustanovljenog u Strazburu, zato to primarnu odgovornost za obezbeivanje da prava zajemena Konvencijom budu praktina i delotvorna snose upravo nacionalne vlasti. U tom cilju, Sud u Strazburu moe dopustiti domaim subjektima politikog odluivanja izvesno polje slobodne procene. Povremeno se dogaa da je ovu koncepciju teko primeniti u praksi. Ona takoe lako otvara mogunost za sporenja. injenica da Sud u Strazburu prihvata izvestan stepen uzdranosti kod odreivanja da li je neka presuda nacionalnih vlasti u skladu s obavezama te drave po Konvenciji samim tim predstavlja osnovno sredstvo pomou koga Sud u Strazburu priznaje svoju subsidijarnu ulogu u zatiti ljudskih prava. Na taj nain se priznaje pravo demokratija (istina u okvirima koji su utvreni Konvencijom) da same za sebe izaberu nivo i sadraj prakse ljudskih prava koji im ponajvie odgovara. Meutim, oigledno je da bi se, ako bi se ova koncepcija preiroko shvatila, Sud u Strazburu mogao kritikovati za odricanje od odgovornosti koje su mu poverene. U presudi u predmetu Hendisajd protiv Ujedinjenog Kraljevstva koja je predstavljala prekretnicu, a odnosila se na slobodu izraavanja, Sud je primetio da Konvencija: ...ne daje dravama-lanicama neogranienu mo slobodne procene. Sud je... odgovoran za to da obezbedi da drave potuju svoje obaveze i ovlaen je da donese konanu odluku o tome da li je neko ogranienje ili kazna u skladu sa [garantijama iz Konvencije]. Polje slobodne procene se, prema tome, odvija naporedo s evropskim nadzorom. Taj nadzor se odnosi kako na cilj osporene mere, tako i na njenu neophodnost; on ne obuhvata samo osnovno zakonodavstvo, ve i odluku kojom se to zakonodavstvo pri-
57
menjuje, ak i onu koju je doneo nezavisni sud... Iz svega ovoga sledi da zadatak Suda ni u kom sluaju nije da zauzme mesto nadlenih nacionalnih sudova, ve da preispita sa stanovita [garantije] odluke koje su oni doneli u ostvarivanju svog prava na slobodnu procenu.95 Prema tome, polje slobodne procene nije negacija nadzorne funkcije Suda u Strazburu, budui da se Sud suoio sa mnogobrojnim problemima da dokae kako je svako priznato polje slobodne procene ogranieno i budui da sm Sud donosi konanu odluku o tome kada preispituje ocenu nacionalnih vlasti. Tako je, na primer, kada je re o slobodi izraavanja u vezi sa napadima na verska uverenja, Sud u Strazburu objasnio nain na koji irina polja slobodne procene zavisi od konteksta i, pre svega, od prirode izraavanja o kojoj je re, kao i o opravdanju ogranienja: Mada po lanu 10, stav 2 Konvencije postoji malo prostora za ogranienja politikog govora ili debate o pitanjima od javnog interesa, visoke strane ugovornice obino imaju ire polje slobodne procene kada ureuju slobodu izraavanja u odnosu na pitanja koja bi mogla da uvrede intimna lina uverenja u sferi morala ili, posebno, religije. tavie, u oblasti morala, moda ak i u viem stepenu, ne postoji nikakav jednobrazni evropski koncept zahteva za zatitu prava drugih u pogledu napada na njihova verska uverenja. Ono to bi verovatno moglo da predstavlja sutinsku uvredu za ljude odreenih verskih uverenja znaajno e se razlikovati od vremena do vremena i od mesta do mesta, posebno u doba koje se karakterie pojavom sve veeg broja vera i veroispovesti. Zbog svog neposrednog i stalnog
95 Handyside v. the United Kingdom, presuda od 7. decembra 1976, Series A br. 24, stavovi 4950.
58
kontakta sa vitalnim snagama u svojim zemljama, dravne vlasti su, u naelu, u boljem poloaju od meunarodnog sudije da iznesu miljenje o tanom sadraju tih zahteva u pogledu prava drugih, kao i u pogledu neophodnosti ogranienja koje ima za cilj da se od takvog materijala zatite oni ija bi najdublja oseanja i uverenja mogla da budu ozbiljno pogoena.96 Prema tome, Sud u Strazburu priznaje da je njegova strunost u preispitivanju izvesnih odluka donetih u oblasti vera ograniena. To inae deluje kao oigledna stvar. Unutranja situacija u nekoj zemlji verovatno odraava istorijske, kulturne i politike osetljivosti, tako da jedan meunarodni forum ni u kom sluaju nije dobro pozicioniran za reavanje takvih sporova.97
96 97
Wingrove v. the United Kingdom, presuda od 25. novembra 1996, Reports 1996V, stav 58. Videti takoe, na primer, Murphy v. Ireland, razmotreno nie na str. 91.
59
SPECIFINI ASPEKTI SLOBODE MISLI, SAVESTI I VEROISPOVESTI IZ LANA 9

Sudska praksa Suda u Strazburu po lanu 9 ilustruje primenu svih pomenutih testova i oekivanja neutralnosti, pluralizma i tolerancije drave u situacijama koje se odnose na stvarnost punu zvaninih antagonizama, skrivene ili otvorene diskriminacije i proizvoljnog odluivanja. Ovaj deo Prirunika bavi se kljunim pitanjima koja su iskrsla u kontekstu ove garantije, prvenstveno u pogledu pitanja o tome da li se moe dokazati da su meanja bila neophodna u demokratskom drutvu. Meutim, kao to je ve istaknuto, izvesni aspekti kako individualnog, tako i kolektivnog ostvarivanja slobode misli, savesti i veroispovesti jo uvek nisu testirani u jurisprudenciji Suda u Strazburu.
Vojna obaveza i verska uverenja

Razmere u kojima lan 9 namee dravnim vlastima pozitivnu obavezu da priznaju izuzetke od optih graanskih ili zakonskih obaveza jo uvek su predmet izvesnih sumnji. U svetlu lana 4, stav 3 (b) Evropske konvencije o ljudskim pravima koji sadri odredbu koja se odnosi upravo na slubu vojne prirode, lan 9 verovatno ne moe sam po sebi da podrazumeva ma kakvo pravo na priznanje prigovora savesti kada je re o obaveznom sluenju vojnog roka, sem onda kada je to priznato nacionalnim pravom. Mada praktino sve evropske drave u kojima postoji obaveza sluenja vojnog roka sada priznaju alternativno
60
Specifini aspekti slobode misli, savesti i veroispovesti iz lana 9
civilno sluenje,98 jo uvek je otvoreno pitanje da li se na osnovu lana 9 zaista moe traiti od drave da prizna takvo alternativno civilno sluenje u sluajevima kada bi pojedinac inae mogao biti primoran da postupa protivno svojim temeljnim verskim uverenjima.99 Zaista, neke od predstavki koje su nedavno stigle Sudu u Strazburu i koje su rezultirale prijateljskim poravnanjem to je posledica reforme domaih pravnih mehanizama, u tom pogledu, ukazuju na izvesno preispitivanje stava Suda prema ovom pitanju.100 Takoe moe postojati mogunost da se barem u predstavci navede da zahtevi vojne slube mogu delovati diskriminatorno, ili pak delovati na nain koji otvara neka druga pitanja po Konvenciji.101 Tako je, na primer, u predmetu Ulke protiv Turske, Sud u Strazburu zauzeo stav da je podnosilac predstavke, inae mirovni aktivista koji je vie puta bio kanjen zbog toga to je odbijao da slui vojsku na temelju svojih uverenja, bio podvrgnut postupanju koje predstavlja krenje lana 3, zbog toga to je sve vreme bio ili u zatvoru ili na suenju kao i teoretske mogunosti da se takva situacija nastavi do kraja njegovog ivota. To je bilo prekoraenje neizbenog stepena ponienja koji je ugraen u meru zatvorske sankcije te je, samim tim, kvalifikovano kao neoveno postupanje zbog unapred smiljenih, kumulativnih i dugoronih efekata koje su morale imati te neprestane tube i osude na zatvorske kazne. Domae zakonodavstvo, koje nije
98 Videti Preporuku Komiteta ministara br. R(87)8. 99 Predstavka br. 7705/76, X v. Germany, (1977) DR 9, 196. 100 Na primer, 32438/96, Stefanov v. Bulgaria, (3. maj 2001) (prijateljsko poravnanje). 101 Na primer, Thlimmenos v. Greece [GC], br. 34369/97, Reports 2000IV. Videti, takoe, Tsirlis and Kouloumpas v. Greece, Reports 1997III (povreda lana 5, ali je izbegnuto pitanje u vezi sa lanom 9); uporediti to, meutim, sa izvetajem Komisije od 7. marta 1996. (miljenje o tome da je dolo do krenja lana 14, a u vezi sa lanom 9).
61
sadralo odredbu o prigovaraima savesti, oigledno nije bilo dovoljno da obezbedi adekvatna sredstva za reavanje situacija koje iskrsavaju usled odbijanja pojedinca da slui vojni rok zbog svojih uverenja.102
Zahtev za plaanje crkvenog poreza

lan 9, stav 1 prua zatitu od obaveze posrednog uea u verskim aktivnostima protiv volje pojedinca. Takva situacija moe, na primer, da iskrsne u vezi sa zahtevom za plaanje crkvenog poreza. Drave moraju potovati verska uverenja onih koji ne pripadaju nijednoj crkvi, te samim tim moraju omoguiti takvim pojedincima da budu izuzeti od obaveze da pruaju novani doprinos crkvi za njene verske aktivnosti.103 (Meutim, kao to je ve istaknuto, treba razlikovati tu situaciju od tvrdnji da opte poreske uplate koje pojedinac doznauje vlastima ne treba izdvajati u neke odreene svrhe.)104 U tom cilju, drave legitimno mogu zahtevati od pojedinaca da dostave informaciju o svojim verskim uverenjima ili promeni svojih verskih uverenja kako bi se osiguralo delotvorno ubiranje crkvenog poreza.105 U svakom sluaju, bie neophodno razmotriti da li se uvoenje crkvenog poreza jednim delom vri radi pokria sekularnih crkvenih trokova, to jest onih trokova ija je svrha bitno razliita od eklezijastike. U predmetu Bruno protiv vedske, Sud u Strazburu je napravio razliku izmeu oporezivanja radi obavljanja javnih funkcija i funkcija koje su iskljuivo vezane za
102 103 104 105 (24. januar 2006), u stavovima 61 i 62. Darby v. Sweden, Series A br. 187, miljenje Komisije, stav 51. Predstavka br. 10358/83, C v. the United Kigdom, (1983) DR 37, 142. Videti, na primer, predstavku br. 101616/83, Gottesmann v. Switzerland, (1984) DR 40, str. 284.
62
verska uverenja. Zakonski okvir je doputao izuzee od obaveze plaanja veine crkvenih poreza, ali je jo uvek nalagao plaanje jednog poreza (disidentskog poreza) kako bi se nadoknadili trokovi zadataka nereligijske prirode koji se obavljaju u interesu drutva kao to je organizovanje sahrana, odravanje crkvene imovine i zgrada od istorijske vrednosti i briga za stare (istorijske) matine knjige. Sud u Strazburu je prvi potvrdio da dravne vlasti imaju iroko polje slobodne procene kada odluuju na koji e nain urediti takve odgovornosti i stoga je odbacio tvrdnju podnosioca predstavke da su te funkcije odgovornost svetovne javne uprave, a ne verskih organa: Sud je saglasan sa dravom da se organizovanje sahrana, odravanje crkvene imovine i zgrada od istorijske vrednosti i briga za stare matine knjige razumno mogu smatrati zadacima nereligijske prirode koji se obavljaju u interesu drutva u celini. Dravi mora biti preputeno da odlui kome e poveriti dunost obavljanja tih zadataka i na koji nain e obavljanje tih zadataka finansirati. Iako je u obavezi da potuje pravo pojedinca na slobodu veroispovesti, drava ima iroko polje slobodne procene u donoenju takvih odluka. ... Meutim, Sud u Strazburu jeste naglasio da traena garantija titi od obaveze davanja doprinosa kroz oporezivanje za ciljeve koji su po svojoj sutini religijski. Ipak, u ovom sluaju, moglo se dokazati da je proporcionalno gledano puni iznos crkvenog poreza koji su plaali pojedinci koji nisu pripadnici crkve srazmeran trokovima graanskih dunosti crkve, te se stoga nije moglo rei da je podnosilac predstavke bio primoran da plaa doprinos za verske aktivnosti crkve. Takoe je od izvesnog znaaja bilo to to su nadzor nad troenjem i utvrivanje poreskog iznosa obavljali javni a ne crkveni organi:
63
Podnosilac predstavke, koji nije lan vedske crkve, nije morao da plati puni iznos crkvenog poreza ve samo jedan njegov deo 25 posto punog iznosa kao porez za one koji nisu vernici [na osnovu koga] oni koji nisu pripadnici Crkve plaaju doprinos za crkvene aktivnosti koje nisu religijske po svojoj prirodi. Smanjena poreska stopa odreena je na osnovu istraivanja ekonomskih aktivnosti vedske crkve, koja su pokazala da trokovi sahranjivanja preminulih uestvuju sa oko 24 posto u ukupnim trokovima koje Crkva ima. Iz tih razloga je oigledno da je porez koji je podnosilac predstavke platio vedskoj crkvi bio srazmeran trokovima njene graanske odgovornosti. Prema tome, ne moe se rei da je on bio primoran da prua doprinos za verske aktivnosti Crkve. tavie, sama injenica da su vedskoj crkvi povereni zadaci o kojima je re ne moe se smatrati krenjem lana 9 Konvencije. S tim u vezi, treba naglasiti da je Crkva itav niz godina zaduena za voenje matinih knjiga i da je potpuno prirodno da vodi rauna o tim knjigama sve dok one konano ne budu prenete u dravni arhiv. Isto tako, organizovanje sahrana i odravanje stare crkvene imovine spadaju u zadatke koji opravdano mogu biti povereni zvaninoj crkvi u datoj zemlji. Sem toga, Sud uzima u obzir i to da se plaanje poreza za one koji nisu pripadnici Crkve i celokupno odvijanje civilnih aktivnosti Crkve obavljaju pod nadzorom javnih vlasti, ukljuujui tu poresku upravu i Okruni upravni odbor. Prema tome, Sud u Strazburu je zakljuio da obaveza da se plati ovaj porez za one koji nisu vernici nije bila u suprotnosti s pravom podnosioca predstavke na slobodu veroispovesti, te je stoga taj deo njegove predstavke proglasio oigledno neosnovanim.106
106 Bruno v. Sweden (odluka), br. 32196/96, 28. avgust 2001.
64
Propisi o odevanju
Zbog zabrane noenja verskih simbola Sudu u Strazburu je stigao odreeni broj predstavki po osnovu lana 9. Ti sluajevi mogu zahtevati vrlo briljivu procenu. Iz jurisprudencije bi se moglo zakljuiti da se uobiajeno prihvata da takva zabrana predstavlja meanje u pravo pojedinaca da ispoljavaju svoju veru, tako da se onda prelazi na procenu razloga koji su do te zabrane doveli. U ovoj oblasti, meutim, Sud u Strazburu e verovatno priznati izvesno polje slobodne procene dravnim vlastima, posebno onda kada drava kao opravdanje navede potrebu da sprei izvesne fundamentalistike verske pokrete u vrenju uticaja na druge koji pripadaju nekoj drugoj religiji ili koji ne ispovedaju religiju tih pokreta.107 Tako se u predmetu Dahlab protiv Turske odbijanje da se uiteljici koja radi sa malom decom dozvoli da nosi islamsku maramu smatralo opravdanim s obzirom na moni spoljni simbol koji predstavlja njeno noenje marame: ne samo da se moe smatrati kako noenje te marame ima izvestan prozelitistiki uticaj, budui da je eni nametnuto verskim propisima koji se teko mogu pomiriti sa naelom rodne ravnopravnosti, ve se to takoe ne moe lako pomiriti ni sa porukom tolerancije, potovanja drugih i jednakosti i nediskriminacije koju svi nastavnici u jednom demokratskom drutvu treba da prenesu svojim acima.108 U predmetu Lejla Sahin protiv Turske, ovo pitanje je razmotrilo i Veliko vee. U tom predmetu, podnositeljka predstavke se alila da su time to joj je zabranjeno da na univerzitetu nosi islamsku maramu i time to joj nije doputeno da pohaa
107 Predstavka br. 16278/90, Karaduman v. Turkey, (1993) DR 74, str. 93 (zahtev da na zvaninoj fotografiji ne moe biti prikazana diplomirana studentkinja sa islamskom maramom na glavi, ve joj elo mora biti otkriveno). 108 Dahlab v. Switzerland (odluka), br. 42393/98, Reports 2001V.
65
nastavu s maramom na glavi prekrena njena prava po osnovu lana 9. Sud u Strazburu je poao od toga da je dolo do meanja u njeno pravo ispoljavanja svoje vere i prihvatio je da je to meanje prevashodno teilo legitimnom cilju zatite prava i sloboda drugih i zatite javnog reda. Sud je takoe stao na stanovite da je to meanje bilo propisano zakonom. Prema tome, kljuno pitanje koje se sada postavljalo bilo je da li je to meanje bilo neophodno u demokratskom drutvu. Veinom glasova, Sud je presudio da je meanje o kome je ovde re bilo i naelno opravdano i srazmerno ciljevima kojima se teilo, ako se uzme u obzir polje slobodne procene drave u takvim sluajevima: Kada se radi o pitanjima odnosa izmeu drave i veroispovesti, o kojima se u jednom demokratskom drutvu miljenja racionalno mogu znatno razlikovati, poseban znaaj treba pridati ulozi nacionalnih organa koji na tom planu odluuju. To, pre svega, vai kada je re o ureivanju oblasti noenja verskih simbola u obrazovnim ustanovama, posebno ... s obzirom na raznovrsnost pristupa nacionalnih vlasti tom pitanju. U celoj Evropi nije moguno uoiti jedan jednoobrazni koncept znaaja religije u drutvu i znaenje ili uticaj javnog izraavanja verskih uverenja razlikuju se u zavisnosti od vremena i konteksta. Samim tim, i pravila se u ovoj sferi razlikuju od jedne do druge zemlje, u zavisnosti od nacionalnih tradicija i zahteva koje postavlja potreba za zatitom prava i sloboda drugih i odravanja javnog reda. Samim tim, izbor obima i oblika takvih odredaba neminovno treba do jedne take prepustiti dravi o kojoj je re, budui da to zavisi od konkretnog domaeg konteksta. U ovom sluaju izvestan znaaj imaju naela sekularizma i jednakosti na kojima poiva Ustav Turske. Ustavni sud je utvrdio da se sloboda ispoljavanja vere moe ograniiti kako bi se odbranila uloga koju sekularizam ima kao garant demokratskih
66
vrednosti drave: sekularizam je taka susreta slobode i jednakosti, koji nuno donose i slobodu veroispovesti i savesti, i on spreava dravne vlasti da ispolje sklonost ka jednoj odreenoj religiji ili verovanju tako to obezbeuje ulogu drave kao nepristrasnog arbitra. Sem toga, sekularizam je pomogao da se pojedinci zatite od spoljnih pritisaka ekstremistikih pokreta. Ova uloga drave kao nezavisnog arbitra potpuno je u skladu i sa jurisprudencijom Suda u Strazburu po osnovu lana 9. Sud u Strazburu bio je i pod uticajem naglaavanja zatite prava ena u turskom ustavnom sistemu, to je vrednost koja je takoe konzistentna sa kljunim naelom rodne ravnopravnosti na kome poiva Evropska konvencija o ljudskim pravima. Prilikom svakog razmatranja pitanja zabrane noenja islamske marame mora se uzeti u obzir znaaj koji taj simbol moe imati na one koji odlue da je ne nose ako se to shvati kao verska obaveza. To posebno vai u zemlji kao to je Turska u kojoj veinu stanovnitva ine pripadnici islamske vere. Imajui na umu injenicu da u Turskoj postoje ekstremistiki politiki pokreti koji nastoje da drutvu u celini nametnu svoje verske simbole i predstavu o drutvu koje bi se temeljilo na verskim propisima, Veliko vee je zauzelo stav da je naelo sekularizma prvenstveni razlog koji lei u osnovi zabrane noenja verskih simbola na univerzitetima. U kontekstu u kome se ue i u praksi primenjuju vrednosti pluralizma, potovanja prava drugih i, pre svega, ravnopravnosti mukaraca i ena pred zakonom, razumljivo je da nadlene vlasti mogu smatrati da bi doputanje noenja verskih simbola kao to je islamska marama u prostorijama univerziteta bilo u suprotnosti s tim vrednostima. Zato se moe smatrati da je ograniavanje slobode noenja islamske marame zapravo korak kojim se izlazi u susret akutnoj drutvenoj potrebi, zbog toga to je upravo taj verski simbol poslednjih godina poprimio politiko znaenje u zemlji. Primeujui da lan 9 ne garantuje uvek pravo pojedinca da se ponaa na nain koji diktiraju nje-
67
gova verska uverenja i da on ljudima koji to ine ne doputa da prenebregavaju pravila za koja je dokazano da su opravdana, Sud u Strazburu je takoe primetio da, u svakom sluaju, studentkinje koje pohaaju turske univerzitete a ispovedaju islamsku veru imaju slobodu da svoju veroispovest ispolje u skladu s uobiajenim oblicima islamskih obreda, u granicama koje su postavljene organizacionim ogranienjima u obrazovanju. Ova predstavka je takoe otvorila i pitanje da li je dolo do meanja u pravo podnositeljke predstavke na obrazovanje u smislu lana 2 Protokola br. 1. Zakljuujui po analogiji sa rezonovanjem primenjenim prilikom odluivanja po predstavci sa stanovita lana 9 Veliko vee je takoe prihvatilo tezu da je odbijanje da se dozvoli pristup raznim predavanjima i ispitima zbog noenja islamske marame bilo predvidivo ogranienje, koje je teilo legitimnom cilju, kao i da su sredstva koja su pri tom primenjena bila srazmerna. Mere o kojima je re nisu ni na koji nain onemoguile ispoljavanje verskih uverenja, i zaista se moe rei da je univerzitetska uprava razborito nastojala da iznae sredstva pomou kojih bi izbegla vraanje studentkinja s maramom na glavi, a da pri tom istovremeno zatiti prava drugih i interese obrazovnog sistema. Zabrana islamskih marama, prema tome, nije predstavljala meanje u pravo na obrazovanje.109
Zatvorenici i verska uverenja

Od zatvorskih vlasti e se oekivati da priznaju verske potrebe lica lienih slobode tako to e im omoguiti da uestvuju u verskim obredima. Tako, na primer, kada veroispovest ili uverenje nalau odreeni nain ishrane, vlasti to treba da
109 Leyla Sahin v. Turkey [GC], br. 44774/98, Reports 2005XI, stavovi 104 162 u stavu 109.
68
potuju.110 Pored toga, treba obezbediti odgovarajuu odredbu kako bi se zatvorenicima omoguilo da uestvuju u molitvi ili kako bi im se dopustio pristup duhovnom vostvu. U srodnim predmetima Poltoracki protiv Ukrajine i Kuznjecov protiv Ukrajine, zatvorenici koji su osueni na smrt alili su se zbog toga to im nisu doputene posete svetenika niti im je omogueno da uestvuju u verskim obredima koji su bili na raspolaganju drugim zatvorenicima. Podnosioci predstavke su uspeli u svojim obraanjima Sudu zato to je utvreno da ta meanja nisu bila u skladu sa zakonom budui da odgovarajui zatvorski propisi nisu mogli da budu tretirani kao zakon u smislu Konvencije.111 Meutim, odravanje reda i bezbednosti u zatvoru normalno bi odmah bilo prihvaeno kao legitimni dravni interes. Tako se, na primer, lan 9 ne moe koristiti da bi se trailo priznanje specijalnog statusa zatvorenika koji tvrde da noenje zatvorske uniforme ili prinudni rad u zatvoru kre njihova uverenja.112 Pored toga, vlastima se priznaje prilino iroko polje slobodne procene kada preduzimaju korake radi ostvarenja tih interesa reda i bezbednosti. Na primer, potreba da se zatvorenici identifikuju moe iz tih razloga iziskivati da se nekom zatvoreniku ne dozvoli da nosi bradu, dok u isto vreme razlozi bezbednosti mogu opravdati odbijanje da se zatvorenicima dostavi molitveni lanac sa raspeem113 ili knjiga koja sadri detaljne opise borilakih vetina, ak i u onim sluajevima kada se moe utvrditi da je pristup tim artiklima nezaobilazan za propisno ispovedanje vere.114
110 Predstavka br. 5947/72, X v. the United Kingdom, (1976) DR 5, str. 8. 111 Poltoratskiy v. Ukraine, br. 38812/97, Reports 2003V i Kuznetsov v. Ukraine, br. 39042/97, 29. april 2003. 112 Predstavka br. 8317/78, McFeely and others v. the United Kigdom, (1980) DR 20, str. 44. 113 Predstavka br. 1753/63, X v. Austria, (1965), Coll Dec 16, str. 20. 114 Predstavka br. 6886/75, X v. the United Kingdom, (1976) DR 5, str. 100.
69
Ove obaveze drave prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima odraene su takoe i u dokumentu pod naslovom Evropska zatvorska pravila. Ta pravila su neobavezujui standardi iji je cilj da se obezbedi da zatvorenici i u materijalnom i u moralnom smislu budu smeteni tako da se potuje njihovo dostojanstvo i da se prema njima postupa na nediskriminatorni nain, koji priznaje njihova verska uverenja i odrava njihovo zdravlje i samopotovanje. Tako se, na primer, u Pravilima navodi da zatvorski reim treba da bude organizovan koliko god je to praktino mogue tako da omogui zatvorenicima da ispovedaju svoju veru i da slede svoja uverenja, da prisustvuju religijskoj slubi ili sastancima koje predvode ovlaeni predstavnici tih religija ili uverenja, da im u privatne posete dolaze predstavnici tih veroispovesti ili uverenja i da mogu posedovati knjige ili literaturu koja je u neposrednoj vezi sa njihovom veroispoveu ili uverenjima. Meutim, zatvorenici ne mogu biti primorani da ispovedaju odreenu veru ili uverenje, da prisustvuju verskoj slubi ili sastancima, da uestvuju u verskim obiajima ili da prihvate posetu predstavnika neke veroispovesti ili uverenja.115
Prozelitizam
Tekst stava 1 lana 9 konkretno se odnosi na propoved kao na priznati oblik ispoljavanja uverenja. Pravo da se pokua da se ubede drugi u ispravnost sopstvenih uverenja takoe je implicitno podrano i time to se u tekstu pominje pravo na promenu vere ili uverenja. Prema tome, jasno je da pravo na pokuaj da se drugi ubede da se preobrate i prime drugu veroispovest spada u delokrug lana 9. Meutim, to pravo nije apsolutno i moe biti ogranieno onda kada drava moe da dokae da
115 Evropska zatvorska pravila, Preporuka Rec. (2006) 2, pravila 29 (2)(3).
70
je to ogranienje oigledno zasnovano na razlozima javnog reda ili zatite posebno osetljivih pojedinaca od nedoline eksploatacije. U jurisprudenciji se pravi razlika izmeu ispravnog i nedolinog prozelitizma, a ta distinkcija se ogleda i u drugim merama koje su usvojile institucije Saveta Evrope kao to je Preporuka 1412 (1999) Parlamentarne skuptine Saveta Evrope o nezakonitim aktivnostima sekti u kojoj se poziva na to da se na domaem planu preduzme akcija protiv nezakonite prakse koja se preduzima u ime grupa verske, ezoterijske ili duhovne prirode, da se meu dravama uspostavi razmena informacija i dostavljanje informacija o takvim sektama i ukazuje se na vanost istorije i filozofije religije u nastavnim programima kako bi se zatitili mladi ljudi. U predmetu Kokinakis protiv Grke, jedan Jehovin svedok je osuen na kaznu zatvora zbog prozelitizma; prozelitizam se u Grkoj tretira kao krivino delo zabranjeno i Ustavom i zakonom. Sud u Strazburu je na samom poetku prihvatio da pravo da se drugi ubede da se preobrate, to jest, da prime drugu veru spada u opseg garantije, bez koje bi... sloboda promene vere ili uverenja, koja je propisana lanom 9, verovatno ostala mrtvo slovo na papiru. Primeujui da je zabrana zakonom propisana i da ima legitimni cilj zatite prava drugih, Sud u Strazburu ipak nije mogao u konkretnim okolnostima da prihvati da je dokazano kako je to meanje bilo opravdano kao neophodno u demokratskom drutvu. Po miljenju Suda, treba napraviti razliku izmeu ispovedanja Hristove vere ili evangelizacije i nedolinog prozelitizma koji podrazumeva nedolian uticaj, pa ak i silu: Ono prvo odgovara istinskom evangelizmu, koji se u jednom izvetaju iz 1956. godine sainjenom pod pokroviteljstvom Svetskog saveta crkava opisuje kao sutinska misija i odgovornost svakog hrianina i svake Crkve. Ono
71
drugo predstavlja deformisani ili iskvareni vid onog prvog. Ako je suditi prema istom izvetaju, to drugo moe poprimiti oblik aktivnosti u kojima se nude materijalne i drutvene beneficije kako bi se pridobili novi pripadnici crkve ili kako bi se izvrio nedolini pritisak na ljude u nevolji ili u tekoama; to ak moe podrazumevati i primenu nasilja ili ispiranje mozga; uoptenije gledano, to je neto to je nespojivo s potovanjem slobode misli, savesti i veroispovesti drugih. Meutim, usled toga to domai sudovi nisu mogli da preciziraju razloge za osuujuu presudu nije bilo moguno dokazati da postoji akutna drutvena potreba za takvom osudom. Domai sudovi su cenili krivinu odgovornost podnosioca predstavke samo na osnovu toga to su ponovili zakonske odredbe, umesto da su jasno naznaili zato su sredstva koja je podnosilac predstavke koristio da bi pokuao da ubedi druge da promene veru bila neprimerena: Pomno prouavanje [odgovarajue zakonske odredbe] pokazuje da relevantni kriterijumi koje je grko zakonodavstvo usvojilo nisu u neskladu s prethodno navedenim u meri u kojoj su ustanovljeni iskljuivo radi kanjavanja nedolinog prozelitizma, to je pojava koju Sud ne mora apstraktno da definie u datom sluaju. Sud meutim primeuje da su grki sudovi u svome rezonovanju utvrdili krivicu podnosioca predstavke pukim reprodukovanjem formulacija [iz zakona] i da nisu u dovoljnoj meri precizirali na koji je nain optueni pokuao da ubedi svog suseda primenom nedolinih sredstava. Nijedna od injenica koje su sudovi utvrdili ne nalae takav zakljuak. Budui da stvari stoje tako, nije dokazano da je osuujua presuda izreena podnosiocu predstavke bila opravdana akutnom drutvenom potrebom u okolnostima datog predmeta. Prema tome,
72
izgleda da osporena mera nije bila srazmerna legitimnom cilju kome se teilo, niti da je, samim tim, bila neophodna u demokratskom drutvu... radi zatite prava i sloboda drugih.116 Nasuprot tome, u predmetu Larisis protiv Grke, zakljueno je da osuujua presuda izreena viim oficirima, pripadnicima pentekostalne vere optuenim za prozelitizam prema trojici vazduhoplovaca koji su bili pod njihovom komandom nije predstavljala krenje lana 9, u svetlosti sutinski vane prirode vojne hijerarhijske strukture koja bi, prema navodima koje je Sud prihvatio, potencijalno mogla podrazumevati rizik od proganjanja potinjenih ako bi oni pokuali da se povuku iz razgovora koji je zapoeo njima pretpostavljeni oficir. U ovom sluaju Sud u Strazburu je prihvatio argumente tuene drave da su vii oficiri zloupotrebili svoj uticaj i da su osuujue presude koje su im izreene bile opravdane potrebom da se zatite presti i delotvorno funkcionisanje oruanih snaga, kao i da se zatite vojnici pojedinci od ideoloke prinude: Sud primeuje da je ve utvreno i opte prihvaeno da se Konvencija u naelu odnosi i na pripadnike oruanih snaga ba kao i na civile. Ipak, prilikom tumaenja i primene njenih pravila u sluajevima kao to je ovaj koji imamo pred sobom, moraju se imati u vidu specifine odlike ivota u vojsci i njihove posledice na poloaj pojedinanih pripadnika oruanih snaga. ... U tom smislu, Sud primeuje da hijerarhijska struktura koja je jedna od odlika ivota u oruanim snagama moe uticati na svaki aspekt odnosa meu vojnim osobljem, usled ega je potinjenome teko da odbije ili izbegne pojedinca vieg ranga koji nastoji
116 Kokkinakis v. Greece, presuda od 25. maja 1993, Series A br. 260A, u stavovima 4849.
73
da uspostavi kontakt sa njim ili da se povue iz razgovora koji je njegov pretpostavljeni zapodenuo. Samim tim, ono to bi u civilnom svetu moglo delovati kao bezazlena razmena ideja koje primalac moe da prihvati ili da odbaci, u okvirima ivota u vojsci moe se tumaiti kao jedan vid maltretiranja ili vrenje nedolinog pritiska kroz zloupotrebu poloaja. Mora se naglasiti da u ovu kategoriju ne spada svaki razgovor koji se vodi o religiji ili drugim osetljivim pitanjima izmeu pojedinaca razliitih inova. Ipak, tamo gde okolnosti to iziskuju, drave mogu opravdano preduzeti specijalne mere kako bi zatitile prava i slobode podreenih pripadnika oruanih snaga. Domai sudovi su zaista sasluali svedoenje o tome da su vazduhoplovci o kojima je re oseali obavezu da uestvuju u razgovorima o religiji, koje su njihovi pretpostavljeni oficiri zapoinjali sa njima, kao i to da su ih uznemiravali uporni pokuaji tih oficira, iako pri tom nisu bile izreene nikakve pretnje ili podsticaji. Bilo je jasno da su pretpostavljeni oficiri podvrgli vazduhoplovce izvesnom stepenu pritiska i da su se oni zbog toga oseali u izvesnoj meri sputanima. Zakljuak (Suda) bio je da u ovom sluaju nije bilo krenja lana 9: ...Sud smatra da su grke vlasti u naelu opravdano preduzele izvesne mere za zatitu vazduhoplovaca nieg ina od nedolinog pritiska kome su ih podvrgli podnosioci predstavke u svojoj elji da im prenesu i ubede ih u svoja verska uverenja. Sud primeuje da preduzete mere nisu bile posebno otre i da su po svojoj prirodi bile vie preventivne nego kaznene, budui da izreene kazne ne podleu izvrenju pod uslovom da podnosioci predstavke u naredne tri godine ponovo ne naprave prekraj. ...S obzirom na sve okolnosti ovog predmeta, Sud ne nalazi da su te mere bile nesrazmerne.
74
S druge strane, Sud u Strazburu odbacio je tvrdnje tuene drave iznete u istom predmetu o tome da je krivino gonjenje civila zbog prozelitizma neophodno u demokratskom drutvu, ak i onda kada je drava tvrdila da se radilo o nedolinom iskoritavanju pojedinaca koji imaju izvesne line i psiholoke tekoe. Od odluujueg znaaja bilo je to to ti civili nisu bili podvrgnuti pritiscima i ogranienjima one vrste kakvima su bili podvrgnuti vazduhoplovci u vreme kada su podnosioci predstavke nastojali da ih preobrate. Ovde je manje potovanja iskazivano prema odlukama domaih sudova. ak ni kada je re o jednoj graanki koja je bila pod izvesnim stresom zbog toga to joj se brak raspao, nije dokazano ni da je njeno mentalno stanje bilo takvo da je zahtevalo neku specijalnu zatitu od evangelistikih aktivnosti podnosilaca predstavke, niti da su oni na nju vrili nedolian pritisak, to je posvedoeno i injenicom da je ona na kraju bila kadra da donese odluku da raskine sve veze sa Pentekostalnom crkvom.117 Ovi sluajevi ukazuju na to da drave u nekim prilikama mogu da preduzmu mere kojima e zabraniti pravo pojedinaca da pokuaju da ubede druge u valjanost sopstvenih uverenja, ak i ako pripadnici date veroispovesti to pravo esto karakteriu kao svoju sutinsku i svetu dunost. Ti sluajevi, meutim, takoe jasno ukazuju na to da za svako meanje u pravo na prozelitizam mora biti dokazano da je bilo neophodno u datim okolnostima.
Meanje u unutranje sporove meu pripadnicima neke verske zajednice

Sluajevi u kojima dravni organi pokuavaju da interveniu u unutranjim sporovima izmeu pripadnika neke verske zajednice ilustruju isprepletanost slobode veroispovesti i slo117 Larissis v. Greece, presuda od 24. februara 1998, Reports 1998I, 362, stavovi 4061, u stavovima 50, 54 i 59.
75
bode udruivanja. Kada se tumai u svetlosti lana 11, lan 9 obuhvata oekivanje da e [takvoj] zajednici biti doputeno da mirno funkcionie, bez proizvoljne intervencije drave, te da e iz tih razloga mere drave kojima ona favorizuje odreenog lidera ili grupu u nekoj podvojenoj verskoj zajednici, ili nastoji da tu zajednicu ili jedan njen deo primora da se stavi pod vostvo jednog rukovodstva protivno svojoj volji, predstavljati krenje slobode veroispovesti.118 U svakom sluaju, izvestan stepen napetosti samo je neizbena posledica pluralizma.119 U predmetu Vrhovni sveti savet Islamske zajednice protiv Bugarske, od Suda u Strazburu je traeno da utvrdi da li je takvo meanje prouzrokovano naporima dravnih vlasti da se pozabave davnanjim sukobima unutar islamske verske zajednice bilo neophodno u demokratskom drutvu. Sud je odluio da nije dokazano da to jeste bio sluaj: Sud ponavlja da je autonomno postojanje verskih zajednica neraskidivi deo pluralizma u demokratskom drutvu. Mada se moe pokazati da je za dravu neophodno da stupi u akciju kako bi pomirila interese raznih veroispovesti i verskih grupa koje koegzistiraju u jednom demokratskom drutvu, drava je duna da ostane neutralna i nepristrasna u ostvarivanju svojih regulatornih ovlaenja i u svojim odnosima sa raznim veroispovestima, verama i uverenjima. Ovde se radi o ouvanju pluralizma i o valjanom funkcionisanju demokratije, ija je jedna od osnovnih karakteristika mogunost koju nudi za reavanje problema zemlje kroz dijalog, ak i onda kada su ti problemi veoma neprijatni.
118 Supreme Holy Council of the Muslim Community v. Bulgaria (Vrhovni sveti savet Islamske zajednice protiv Bugarske), br. 39023/97, 16. decembar 2004. u stavu 73. 119 Agga v. Greece (No. 2), br. 50776/99 i 52912/99, stavovi 5661, 17. oktobar 2002.
76
U ovom sluaju, odgovarajui zakon i praksa i akcije vlasti ... imale su za posledicu da se podeljena zajednica primora da ima jedinstveno rukovodstvo protivno volji jednog od dvaju rivalskih rukovodstava. Usled toga jedna grupa lidera bila je favorizovana dok je druga bila iskljuena i liena mogunosti da nastavi da autonomno upravlja svojim poslovima i imovinom onog dela zajednice koji joj je pruao podrku. ...Drava nije saoptila zbog ega u ovom sluaju njen cilj uspostavljanja legalnosti i ispravljanja nepravdi nije mogao da se ostvari drugim sredstvima, bez primoravanja podeljene zajednice da se stavi pod jedinstveno rukovodstvo. Prema tome, nije utvreno da je postojala potreba za takvim merama. Za ovaj konkretan sluaj takoe je bilo od znaaja to to mere o kojima je re uopte nisu bile uspene, budui da su se konflikti unutar zajednice nastavili. Mada vlasti jesu uivale izvesno polje slobodne procene prilikom odluivanja o tome koje mere treba da preduzmu u takvim okolnostima, one su u ovom sluaju iskoraile iz tog polja. Iz tih razloga, ovo meanje vlasti predstavljalo je krenje lana 9.120 Iz tih razloga bie teko nai opravdanje ako budu osporene mere koje su dravne vlasti preduzele kako bi osigurale da verske zajednice ostanu ili da budu stavljene pod jedinstveno rukovodstvo, ak i tamo gde se ta akcija navodno preduzima u interesu javnog reda. Odgovornost vlasti za podsticanje pluralizma i tolerancije oigledno pobija sve argumente zasnovane na tezi o valjanom upravljanju ili vanosti obezbeivanja delotvornog duhovnog vostva. U predmetu Serif protiv Grke, podnosilac predstavke bio je izabran za muftiju, islamskog verskog vou,
120 Supreme Holy Council of the Muslim Community v. Bulgaria (Vrhovni sveti savet Islamske zajednice protiv Bugarske), br. 39023/97, 16. decembar 2004, stavovi 9399 u stavovima 9395.
77
i poeo je da obavlja tu dunost. Meutim, on nije obezbedio potrebno dravno ovlaenje da pone da obavlja tu funkciju, tako da je protiv njega poveden krivini postupak zbog toga to je navodno uzurpirao funkciju svetenika priznate veroispovesti; postupak je poveden radi toga da bi vlasti zatitile drugog muftiju koji je pribavio neophodno zvanino priznanje. Sud u Strazburu je prihvatio da se osuujuom presudom koja je izreena podnosiocu predstavke teilo legitimnom cilju zatite javnog reda. Sud, meutim, nije bio ubeen da je postojala neka akutna drutvena potreba za izricanjem takve presude. Nije bilo ni jednog jedinog sluaja lokalnih nemira, odnosno remeenja javnog reda, a sugestija tuene drave da je spor mogao ak da dovede do meudravnih diplomatskih tekoa nikada nije bila nita drugo do sasvim daleka mogunost. U svakom sluaju, u takvim okolnostima funkcija je drave da promovie pluralizam, a ne da nastoji da ga ukloni: Iako Sud priznaje da je moguno da u situacijama u kojima doe do podele u nekoj verskoj ili bilo kojoj drugoj zajednici izbije napetost, on smatra da je to jedna od neizbenih posledica pluralizma. Uloga vlasti u takvim okolnostima nije da uklone uzrok napetosti eliminacijom pluralizma, ve da obezbede da konkurentne grupe toleriu jedna drugu.121 Slina situacija iskrsla je i u predmetu Aga protiv Grke (br. 2). Ovde su vernici u damiji izabrali podnosioca predstavke za muftiju. Dravni funkcioneri su ponitili tu odluku i posle toga su na taj poloaj imenovali drugog muftiju. Podnosilac predstavke je odbio da se povue s poloaja, a posledica svega bila je da je on oglaen krivim pod optubom da je uzurpirao funkciju svetenika priznate vere, onako kao to se dogodilo
121 Serif v. Greece, br. 38178/97, Reports 1999X, stavovi 4954.
78
i u predmetu Serif. I ovde je spremno prihvaeno da je meanje izvreno radi propisanog interesa, to jest, radi ouvanja javnog reda. Primena krivinih sankcija takoe je bila neto to se moglo predvideti. Meutim, ni ovde Sud u Strazburu nije mogao da se uveri da je meanje bilo neophodno u demokratskom drutvu. Nije, naime, postojala nikakva akutna drutvena potreba za takvim meanjem. Po miljenju Suda, kanjavanje nekog lica samo zbog toga to se predstavio kao verski voa grupe koja ga je od svoje volje sledila teko da se moe smatrati neim to je u skladu sa zahtevima verskog pluralizma u demokratskom drutvu. Iako je prema domaem zakonu verskim voama priznato pravo na obavljanje odreenih sudskih i upravnih odgovornosti drave (te stoga, poto akcije svetenika mogu uticati na pravne odnose, javni interes zaista moe opravdati mere za zatitu pojedinaca od prevare), u ovom sluaju nije bilo niega to bi nagovestilo da je podnosilac predstavke u ma kom trenutku pokuao da obavlja te funkcije. Sem toga, budui da je napetost neizbena posledica pluralizma, u demokratiji nikada nee biti neophodno da drava nastoji da stavi versku zajednicu pod neko jedinstveno vostvo tako to e favorizovati jednog vou u odnosu na druge.122
Zahtev za dravnu registraciju

lan 11, u celini gledano, titi pravo pojedinaca da se udruuju radi unapreenja zajednike akcije u oblasti od uzajamnog interesa. Kada se lan 9 ita u vezi sa lanom 11, posledica je visok stepen brige za pravo na osnivanje verskih udruenja:
122 Agga v. Greece (No. 2), br. 50776/99 i 52912/99, stavovi 5661, 17. oktobar 2002.
79
Budui da verske zajednice tradicionalno postoje u vidu organizovanih struktura, lan 9 se mora tumaiti u svetlosti lana 11 Konvencije, koji titi ivot udruenja od neopravdanog meanja drave. Sagledano u toj perspektivi, pravo vernika na slobodu veroispovesti, koje obuhvata i pravo na ispoljavanje vere u zajednici sa drugima, obuhvata i oekivanje da e vernicima biti doputeno da se udruuju slobodno, bez proizvoljnog intervenisanja drave. Zaista, autonomno postojanje verskih zajednica predstavlja neotuivu odluku pluralizma u demokratskom drutvu i samim tim je to pitanje u samoj ii zatite koju prua lan 9.123 Ova isprepletanost garantija kolektivnog ispoljavanja uverenja po lanu 9 i zatite slobode udruivanja po lanu 11, u kombinaciji sa zabranom diskriminacije u uivanju garantija po Konvenciji koju prua lan 14 samim tim ima veliki znaaj prilikom reavanja pitanja koja se tiu odbijanja da se dodeli zvanino priznanje. To moe biti neophodno kako bi se iskoristile povlastice kao to je izuzee od oporezivanja ili priznanje humanitarnog statusa koje u nacionalnom pravnom poretku moe zavisiti od prethodne registracije ili dravnog priznanja. Aranmani koji favorizuju odreene verske zajednice u naelu nisu u koliziji sa zahtevima Konvencije (posebno sa lanovima 9 i 14) pod uslovom da postoji objektivno i razumno opravdanje za razliku u tretmanu i da sline sporazume mogu sklopiti i druge crkve koje ele to da uine.124 Meutim, domai zakon moe ii korak dalje i takoe zahtevati zvanino priznanje kako bi se dobio status pravnog lica koji je neophodan da bi se nekom verskom organu omoguilo
123 Metropolitan Church of Bessarabia and others v. Moldova (Besarabijska mitropolija i ostali protiv Moldavije), br. 45701/99, Reports 2001XII, u stavu 118. 124 Predstavka br. 53072/99, Alujer Fernndez i Caballero Garca v. Spain, odluka od 14. juna 2001.
80
da delotvorno funkcionie. Rizik kod takvih zahteva sastoji se u tome da se oni mogu primenjivati na diskriminatorni nain, u cilju ogranienja irenja manjinskih vera.125 Kada je za normalno funkcionisanje neophodno zvanino priznanje, malo je verovatno da moe biti dovoljna samo tolerancija drave prema nekoj verskoj zajednici.126 Nametanje zahteva za dravno priznanje samo po sebi nije nespojivo sa slobodom misli, savesti i veroispovesti, ali drava mora biti vrlo oprezna i mora zadrati svoju poziciju stroge neutralnosti, i istovremeno mora biti kadra da dokae kako ima valjane osnove za odbijanje priznanja. Pored toga, proces registracije mora tititi od nesputanih diskrecionih ovlaenja i mora biti takav da se izbegne proizvoljno donoenje odluka.127 Iako je drava ovlaena da verifikuje da li neki pokret ili udruenje sprovodi, navodno teei verskim ciljevima, aktivnosti koje su tetne za stanovnitvo,128 ne bi trebalo da izgleda kao da ona procenjuje uporednu legitimnost razliitih uverenja.129 ak i tamo gde drava nastoji da se osloni na nacionalnu bezbednost i teritorijalni integritet kao opravdanje za odbijanje registracije neke zajednice, potrebna je rigorozna procena takvih tvrdnji. Nisu dovoljne maglovite spekulacije. U predmetu Besarabijska mitropolija i ostali protiv Moldavije, podnosiocima
125 Uporediti Okvirnu konvenciju za zatitu nacionalnih manjina, lan 8: priznanje da svako lice koje pripada nekoj nacionalnoj manjini ima pravo da ispoveda svoju veru ili uverenja i da osniva verske ustanove, organizacije i udruenja. 126 Metropolitan Church of Bessarabia and others v. Moldova (Besarabijska mitropolija i ostali protiv Moldavije), br. 45701/99, Reports 2001XII, stav 129. 127 Supreme Holy Council of the Muslim Community (Vrhovni sveti savet Islamske zajednice), br. 39023/97, 16. decembar 2004, stav 33. 128 Manoussakis and others v. Greece, presuda od 26. septembra 1996, Reports 1996IV u stavu 40. 129 Hasan and Chaush v. Bulgaria [GC], br. 30985/96, Reports 2000XI, stavovi 8489 u stavu 78.
81
predstavke bilo je zabranjeno da se okupljaju u verske svrhe i nisu mogli sebi da obezbede pravnu zatitu od proganjanja, niti da zatite crkvenu imovinu. Tuena drava je nastojala da tvrdi kako bi registracija u specifinim okolnostima ovog sluaja mogla dovesti do destabilizacije kako pravoslavne crkve, tako i drutva u celini, budui da se to pitanje zapravo ticalo spora izmeu ruske i rumunske patrijarije; pored toga, priznanje bi negativno uticalo na sam teritorijalni integritet i nezavisnost drave. Iznova istiui zahtev da drava ostane neutralna i naglaavajui njenu ulogu u podsticanju meusobne tolerancije meu konkurentnim grupama (umesto da tei da izvorite napetosti otkloni eliminacijom pluralizma), Sud u Strazburu je jo jednom podvukao da lan 9 iskljuuje dravnu procenu legitimnosti verskih uverenja ili naina na koji se ta uverenja ispoljavaju. lan 9 je takoe trebalo tumaiti uporedo sa garantijama iz lana 11 protiv neopravdanog meanja drave u slobodu udruivanja: sagledano u toj perspektivi, pravo vernika na slobodu veroispovesti, koje obuhvata i pravo ispoljavanja vere u zajednici s drugima, obuhvata i oekivanje da e vernicima biti doputeno da se udruuju slobodno, bez proizvoljne intervencije drave. Zauzevi stav da crkva koja je podnela predstavku nije nova veroispovest i uinivi da njeno priznanje zavisi od volje drugog crkvenog autoriteta koji je ranije priznat, drava nije izvrila svoju obavezu u pogledu neutralnosti i nepristrasnosti. Isto tako, s obzirom na odsustvo bilo kakvih dokaza koji bi posvedoili o suprotnom, Sud nije bio ubeen ni da je crkva bila (kako je to tvrdila tuena drava) angaovana u politikim aktivnostima protivnim javnoj politici Moldavije, niti verskim ciljevima koje je sama proklamovala, kao to nije bio ubeen ni da bi dravno priznanje moglo predstavljati opasnost za nacionalnu bezbednost i teritorijalni integritet.130
130 Metropolitan Church of Bessarabia and others v. Moldova (Besarabijska mitropolija i ostali protiv Moldavije), br. 45701/99, Reports 2001XII, stavovi 101142. Videti, takoe, Pentidis and others v. Greece, presuda od 9. juna 1997, Reports 1997III, stav 46 i Moscow Branch of the Salvation
82
Odbijanje da se registruje neka verska zajednica takoe moe imati za posledicu to da dotina zajednica na taj nain bude spreena da brani svoje interese pred sudom. Crkve takoe mogu posedovati imovinu, i svako meanje u ta prava u naelu moe otvoriti pitanja koja spadaju u delokrug lana 1 Protokola br. 1.131 U predmetu Katolika crkva iz Kanee protiv Grke, uspeno je osporena odluka domaih sudova da odbiju da priznaju crkvi koja je podnela predstavku da ima neophodnu pravnu legitimaciju, pa je Sud u Strazburu zakljuio da je posledica takve odluke bilo to to je crkva spreena da sada i u budunosti pokrene bilo kakav spor u vezi sa imovinom u kome bi odluivali domai sudovi.132 U predmetu Besarabijska mitropolija i ostali protiv Moldavije, Sud u Strazburu je dalje primetio da lan 9 treba tumaiti u svetlu lana 6 i garantija pristupa pravinom sudskom postupku radi zatite verske zajednice, njenih pripadnika i njene imovine. Tvrdnja drave da je pokazala toleranciju prema crkvi i njenim pripadnicima nije mogla zameniti stvarno priznanje, budui da je po domaem zakonodavstvu jedino priznanjem bilo mogue da oni koji su eleli da se odbrane od akata zastraivanja steknu odgovarajua prava. Odbijanje da se crkva prizna samim tim je prouzrokovalo takve posledice po prava podnosilaca predstavke iz lana 9 da se to nije moglo smatrati neim to je neophodno u demokratskom drutvu.133 Prema
Army v. Russia (Moskovski ogranak Armije spasa protiv Rusije), presuda od 5. oktobra 2006, stavovi 7174, Reports 2006 -. 131 Videti, na primer, The Holy Monasteries v. Greece (Sveti manastiri protiv Grke), presuda od 9. decembra 1994, Series A br. 301A, stavovi 5466. 132 Canea Catholic Church v. Greece (Katolika crkva iz Kanee protiv Grke), Reports 1997VIII, stavovi 4042. 133 Metropolitan Church of Bessarabia and others v. Moldova (Besarabijska mitropolija i ostali protiv Moldavije), br. 45701/99, Reports 2001XII, stavovi 101142 (imovina obuhvata i humanitarnu pomo). Videti, takoe, Pentidis and others v. Greece, presuda od 9. juna 1997, Reports 1997III, stav 46.
83
tome, postoji pravo pristupa Sudu radi utvrivanja graanskih prava i obaveza zajednice u smislu lana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Kontrola bogomolja
Ureenje verskih organizacija pa ak i implicitno favorizovanje jedne veroispovesti u odnosu na druge takoe moe obuhvatiti i uvoenje i nametanje urbanistike i graevinske kontrole.134 I ovde je neophodno ispoljiti veliku panju kako bi se obezbedilo da legitimni razlozi na kojima poiva ideja o izdavanju graevinske (urbanistike) dozvole ne budu korieni u neke druge, skrivene svrhe. Na primer, u predmetu Manousakis i Ors protiv Grke, nacionalno zakonodavstvo je nalagalo verskim organizacijama da dobiju formalnu dozvolu za korienje bogomolja. Jehovini svedoci su bezuspeno pokuavali da dobiju takvu dozvolu da bi potom bili osueni zbog toga to su se bez dozvole okupljali na jednom mestu i odravali molitve. Sud u Strazburu je prihvatio da nacionalne vlasti imaju pravo da preduzimaju mere u cilju odreivanja da li aktivnosti koje preduzima neko versko udruenje mogu biti potencijalno opasne po druge, ali to ne znai da e dravi biti dozvoljeno da utvruje legitimnost bilo uverenja, bilo sredstava za izraavanje tih uverenja. U ovom sluaju, bio je relevantan i kontekst u kome je predstavka podneta: Pravo na slobodu veroispovesti zajemeno Konvencijom iskljuuje bilo kakvo diskreciono ovlaenje drave da
134 Ukljuujui tu i ogranienja pristupa mestima koja se smatraju znaajnima: predstavka br. 12587/86, Chappell v. the United Kingdom, (1987) DR 53, str. 241. Uporediti s predstavkom br. 24875/94, Logan v. the United Kingdom, (1996) DR 86, str. 74.
84
odlui da li su verska uverenja ili sredstva koja se koriste za izraavanje takvih verskih uverenja legitimna. Shodno tome, Sud zauzima stav da je zahtev za izdavanje dozvole [prema nacionalnom zakonodavstvu] u saglasnosti sa lanom 9 Konvencije samo ukoliko je njegova svrha da se ministru dozvoli da proveri da li su ispunjeni formalni uslovi postavljeni u tim uredbama. Na osnovu predoenih dokaza i na osnovu brojnih drugih sluajeva na koje su se pozvali podnosioci predstavke i koje drava nije osporila, ispostavlja se da drava nastoji da iskoristi mogunosti koje joj prua [domae zakonodavstvo] da bi nametnula krute, zapravo ak prohibitivne uslove u pogledu ispoljavanja verskih uverenja nekih nepravoslavnih pokreta, pre svega Jehovinih svedoka. ... Bogata sudska praksa u ovoj oblasti pokazuje, kako izgleda, jasnu tendenciju dravne uprave i civilnih vlasti da se te odredbe iskoriste kako bi se ograniile aktivnosti veroispovesti koje ne spadaju u Pravoslavnu crkvu. Od izvesnog znaaja bilo je i to to se na dozvolu i dalje ekalo u vreme kada je Sud u Strazburu doneo presudu, kao i da tu dozvolu nije trebalo da izdaju samo dravni zvaninici, nego i lokalni vladika. Sud je utvrdio da se izreena osuujua presuda ne moe smatrati srazmernim odgovorom.135 Prema tome, ono to se trai jeste pozicija stroge neutralnosti, a u tom cilju ne moe biti primereno da se u ovom postupku angauje druga crkvena vlast koja sama uiva dravno priznanje. Meutim, situacije u kojima se rigorozni (zapravo prohibitivni) uslovi nameu pripadnicima odreenih veroispovesti moraju se razlikovati od onih situacija u kojima podnosilac predstavke nastoji da modifikuje ishod odluke o izdavanju ur135 Manoussakis and others v. Greece, presuda od 26. septembra 1996, Reports 1996IV, stavovi 4453 u stavu 48.
85
banistike, graevinske dozvole, koja se donosi na objektivan i neutralan nain. U predmetu Vergos protiv Grke, podnosiocu predstavke nije izdata dozvola za izgradnju bogomolje na zemljitu koje je njegovo vlasnitvo, uz obrazloenje da urbanistikim planom nije dozvoljena izgradnja takvih objekata i da je on u svakom sluaju jedini lan te verske zajednice u svome gradu. Urbanistike vlasti su samim tim zakljuile da ne postoji drutvena potreba koja bi opravdala modifikovanje plana kako bi se izdala dozvola za izgradnju bogomolje. Sud u Strazburu je prilikom odluivanja da je to meanje bilo neophodno u demokratskom drutvu prihvatio da se kriterijum koji su domae vlasti primenile kada su odmeravale slobodu podnosioca predstavke da izraava svoju veru u odnosu na javni interes za racionalno urbanistiko planiranje ne moe smatrati proizvoljnim. S obzirom na polje slobodne procene drave po pitanju urbanistikog i prostornog planiranja, ne bi se smelo uiniti da javni interes nema primat nad potrebom za mestom na kome bi se molio jedan jedini pripadnik verske zajednice kad ve u susednom gradu postoji bogomolja koja zadovoljava potrebe te verske zajednice u datom regionu.136
136 Vergos v. Greece, br. 65501/01, 24. jun 2004.
86
SRODNE GARANTIJE PO EVROPSKOJ KONVENCIJI O LJUDSKIM PRAVIMA

Takoe je primereno da se, makar i na kratko, razmotri povezivanje razloga koji se tiu vere i uverenja, a pojavljuju se i u okviru drugih odredaba Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ve je naglaena vanost odredaba kao to su one koje se nalaze u lanovima 6 i 11 u odnosu na kolektivni aspekt slobode veroispovesti. I ostala jemstva imaju izvesnog uticaja na uivanje slobode misli, savesti i veroispovesti. Ta pitanja, pre svega, mogu iskrsnuti u kontekstu roditeljskih prava u obezbeivanju javnog obrazovanja prema lanu 2 Protokola br. 1, dok ogranienja slobodnog izraavanja volje verskih zajednica povremeno mogu da iskrsnu po lanu 10. Pored toga, neophodno je ukazati na vanost zabrane diskriminacije u uivanju prava prema Konvenciji iz lana 14. Diskusija koja sledi, meutim, moe pruiti samo osnovni uvod u te dodatne povode za razmiljanje o ovim pitanjima.
Verska uverenja i obrazovanje: lan 2 Protokola br. 1

Pitanja u vezi s potovanjem verskih uverenja roditelja u obezbeivanju obrazovanja za njihovu decu mogu se otvoriti prema lanu 2 Protokola br. 1 uz Konvenciju. Taj lan pre svega propisuje da niko ne moe biti lien prava na obrazovanje, a potom da u vrenju svih svojih funkcija u oblasti obrazovanja i nastave drava potuje pravo roditelja da obezbede obrazovanje
87
i nastavu koji su u skladu s njihovim verskim i filozofskim uverenjima. U kontekstu ove odredbe obrazovanje podrazumeva ceo proces kroz koji, u svakom drutvu, odrasli preduzimaju mere kako bi preneli svoja uverenja, kulturu i druge vrednosti mladima, dok se nastava ili poduavanje prvenstveno odnose na prenos znanja i intelektualni razvoj. Potovanje ukazuje na vie od pukog priznanja, vie i od obine konstatacije da su stavovi roditelja uzeti u obzir, ve i umesto svega toga podrazumeva izvesnu pozitivnu obavezu drave.137 Pravo na potovanje verskih i filozofskih uverenja pripada roditeljima deteta a ne samom detetu,138 niti nekoj koli ili verskom udruenju.139 Meutim, dunost potovanja bilo kakvih uverenja roditelja podreena je osnovnom pravu deteta da dobije obrazovanje te se stoga ta odredba ne moe tumaiti na nain koji bi zahtevao priznanje elje roditelja da, na primer, njihovo dete dobije opte izuzee i da mu bude dozvoljeno da ne pohaa kolu subotom, iz verskih razloga.140 Pitanje takvih uverenja oigledno moe iskrsnuti u kontekstu nastavnog programa i njegove realizacije, ali interes drave da obezbedi da izvesne injenine informacije ukljuujui tu i informacije verske i filozofske prirode predstavljaju deo kolskog programa moe imati prednost u odnosu na roditeljska razmiljanja u ovoj oblasti.141 Sutina garantije jeste ouvanje
137 Campbell and Cosans v. the United Kingdom, presuda od 25. februara 1982, Series A br. 48, u stavovima 33 i 37; Valsamis v. Greece 1996VI, 2312, u stavu 27. 138 Eriksson v. Sweden, presuda od 22. juna 1989, Series A br. 156, stav 93. 139 Predstavka br. 11533/85, Jordebo Foundation of Christian Schools and Jordebo v. Sweden (Jordebo fondacija hrianskih kola i Jordebo protiv vedske) (1987) DR 51, str. 125. 140 Martins Casimiro and Cerveira Ferreira v. Luxembourg (odluka), br. 44888/98, 27. april 1999. 141 Predstavka br. 17568/90, Sluijs v. Belgium (9. septembar 1992).
88
Srodne garantije po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima
pluralizma i tolerancije u javnom obrazovanju i zabrana indoktrinacije.142 U predmetu Kjeldsen, Busk Madsen i Pedersen protiv Danske roditelji su se usprotivili seksualnom obrazovanju svoje dece. U kljuno znaajnom delu presude koji jezgrovito daje sutinu naina na koji se reavaju sukobljeni interesi drave, aka i njihovih roditelja Sud u Strazburu je napravio razliku izmeu prenoenja znanja ak i ako je ono posredno ili neposredno versko ili filozofsko po svojoj prirodi i nastave koja nastoji da acima usadi odreenu vrednost ili filozofiju koja ne potuje miljenje njihovih roditelja. Odredba ne doputa roditeljima da se suprotstave integrisanju takve nastave ili obrazovanja u kolski program jer bi inae institucionalno uenje bilo izloeno riziku da se pokae neostvarljivim u praksi, budui da veina kolskih tema obuhvata neko filozofsko shvatanje ili implikacije. Meutim, kola je duna da obezbedi da obrazovanje kroz uenje ili predavanje prenese acima informacije i znanje na objektivan, kritiki i pluralistiki nain. Kljuna garantija je garantija da drava nee teiti cilju indoktrinacije koji bi se mogao smatrati nepotovanjem verskih i filozofskih uverenja roditelja, i to je granica koja se ne sme prei.143 Slino tome, pitanje kao to su disciplinske mere ne moe tek tako biti odbaeno kao stvar koja se iskljuivo tie unutranje organizacije i uprave. U predmetu Kembel i Kosans protiv Ujedinjenog Kraljevstva roditelji aka su se usprotivili zbog prakse telesnog kanjavanja. Sud u Strazburu je prihvatio da stavovi roditelja ispunjavaju uslove koje postavlja test filozofskih uverenja u tom smislu to se odnose na bitan i sutinski znaajan aspekt
142 Predstavka br. 10228/82 i 10229/82, W. and D. M. and M. and H. I. v. the United Kingdom, (1984) DR 37, str. 96. Videti, takoe, predstavku br, 23380/94, C. J., J. J. and E. J. v. Poland, (1996) DR 84, str. 46; kao i predstavku br. 17187/90, Bernard and others v. Luxembourg, (1993) DR 75, str. 57. 143 Kjeldsen, Busk Madsen and Pedersen v. Denmark, presuda od 7. decembra 1976, Series A br. 23, stav 53.
89
ljudskog ivota i ponaanja, konkretno na integritet linosti, te da injenica da drava nije potovala ta uverenja predstavlja krenje garantije, budui da je uvoenje disciplinskih kazni integralni deo procesa kroz koji kola nastoji da ostvari cilj radi koga je osnovana, ukljuujui tu i razvoj i oblikovanje karaktera i mentalne snage svojih aka.144 Obrazovna pitanja mogu takoe iskrsnuti i unutar delokruga lana 9, ali je potpuno jasan uticaj sudske prakse po lanu 1 Protokola br. 1 u reavanju po predstavkama. Zahtev za pohaanje nastave iz moralne i socijalne oblasti ne otvara pitanje meanja u prava po lanu 9, ako nema navoda o indoktrinaciji.145 Sem toga, mada se odbijanje da se sinovima podnosilaca predstavke, inae adventista Sedmog dana, izda dozvola da subotom iz verskih razloga ne pohaaju kolu moe smatrati meanjem u izraavanje uverenja, ne moe se priznati nikakva opta poteda koja bi mogla da ima negativni uticaj na pravo deteta na obrazovanje, pravo koje je starije od prava roditelja da se njihova verska ubeenja uzmu u obzir.146
Sloboda izraavanja i sloboda misli, savesti i veroispovesti: lan 10

U nekim predmetima razmatrane su razmere u kojima su ogranienja na slobodu izraavanja to obuhvata aspekte misli, savesti i veroispovesti u skladu sa garantijom slobode izraavanja iz lana 10. Grupno ili pojedinano ostvarivanje ovog prava
144 Campbell and Cosans v. the United Kingdom, presuda od 25. februara 1982, Series A br. 48, stavovi 3337 u stavu 36. 145 Predstavka br. 17187/90, Bernard and others v. Luxembourg, (1993) DR 75, str. 57. 146 Predstavka br. 44888/98, Martins Casimiro and Cerveira Ferreira v. Luxembourg, (27. april 1999).
90
u nastojanju da se pridobiju drugi esto se moe bolje razmotriti u ravni garantija iz lana 10, ukoliko nije oigledno re o izraavanju uverenja.147 Tako je, na primer, jedan borac protiv abortusa uspeno osporio ogranienja trokova u predizbornoj kampanji kao nesrazmerno ograniavanje slobode izraavanja.148 Sem toga, izraavanje koje je po svojoj sutini komercijalne prirode moe se ograniiti uz obrazloenje da je to ogranienje neophodno radi zatite javnosti od tvrdnji koje bi mogle da je dovedu u zabludu.149 Neto tei sluaj u vezi sa verskom komercijalnom propagandom bio je predmet Marfi protiv Irske, u kome je podnosilac predstavke osporio i po lanu 9 i po lanu 10 Konvencije odbijanje da se dopusti televizijsko emitovanje jednog verskog reklamnog oglasa. Podnosilac predstavke je bio saglasan da se po lanu 10 mogu dopustiti ogranienja verskog izraavanja koje bi moglo da uvredi versku osetljivost drugih, ali je takoe tvrdio da pojedinac nije zatien od toga da bude izloen nekom verskom miljenju samo zato to se to miljenje ne slae sa njegovim. Za Sud u Strazburu, ovo odbijanje se prvenstveno odnosilo na regulisanje sredstava izraavanja podnosioca predstavke, a ne na njegovo ispoljavanje verskih uverenja, te je stoga zakljueno da bi ovo pitanje bilo bolje razmotriti u smislu lana 10. Dravne vlasti su u boljoj poziciji od jednog meunarodnog suda kada je re o donoenju odluka o preduzimanju nekih akcija kako bi se regulisalo pitanje slobode izraavanja u odnosu na stvari koje mogu predstavljati uvredu za intimna lina uverenja. Ovo polje slobodne procene posebno je primereno kada je re o ogranienjima slobode govora u odnosu na religiju, budui da se to ta
147 Videti gore razmatranje predmeta Arrowsmith v. the United Kingdom, str. 28. 148 Bowman v. the United Kingdom, Reports 1998I, stavovi 3547. 149 Predstavka br. 7805/77, X and Church of Scientology v. Sweden, (1979) DR 16, str. 68.
91
e verovatno naneti ozbiljnu uvredu licima odreenih verskih ubeenja znatno razlikuje od vremena do vremena i od mesta do mesta, posebno u doba koje se odlikuje rastuim brojem religija i veroispovesti. Usled toga je Sud prihvatio da je tuena drava imala pravo da odlui da su posebne verske osetljivosti u irskom drutvu tolike da bi se emitovanje nekog verskog oglasa moglo smatrati uvredljivim. Sami domai sudovi su primetili da je religija tema oko koje se polarizuje irsko drutvo, da su oni Irci koji imaju vrsta religijska uverenja skloni da pripadaju jednoj odreenoj crkvi te se zato emitovanje verskih oglasa druge crkve moe smatrati uvredljivim i moe se dogoditi da to bude protumaeno kao prozelitizam, kao i da su dravne vlasti imale pravo da stanu na stanovite da e graani Irske biti ogoreni ako u svojim domovima preko elektronskih medija uju reklamne oglase na te teme. I za Sud u Strazburu bilo je vano da se zabrana odnosila samo na audio-vizuelne medije, to jest na sredstvo komunikacije koje je neposrednije, invazivnije i mono po svom uticaju. Podnosilac predstavke je i dalje mogao da se reklamira preko lokalnih i nacionalnih novina i zadrao je isto pravo kao i svaki drugi graanin da uestvuje u emisijama posveenim verskim temama, na javnim zborovima i drugim skupovima. Prema tome, postojali su veoma relevantni razlozi prema lanu 10 koji su opravdali optu zabranu emitovanja reklamnih verskih oglasa.150 Iz ovakvih predmeta jasno je da posebnu teinu ima kontekst u kome se govor odvija. Ovde je kanal komunikacije bila televizija. Meutim, moda bi bilo pravino ako bi se ova presuda klasifikovala kao presuda u kojoj je polje slobodne procene bilo posebno iroko, jer jedan meunarodni pravosudni forum treba da bude veoma oprezan i uzdri se od meanja u domae odluke o posebno osetljivim pitanjima. S
150 Murphy v. Ireland, br. 44179/98, stav 73, ECHR 2003IX.
92
druge strane, moglo bi se tvrditi da ova presuda teko da promovie ideju pluralizma i slobodoumlja. S ovim je srodno pitanje razmera u kojima dravne vlasti mogu preduzeti akciju protiv izraavanja, kako bi zatitile versku osetljivost pripadnika odreenih vera, tako to e spreiti ili kazniti prikazivanje uvredljivog materijala koji bi mogao da ismevanjem obeshrabri pripadnike neke vere od njenog praktikovanja ili ispovedanja. Opseg garantije iz lana 10 koje se odnosi na slobodu izraavanja, izmeu ostalog, obuhvata i ideje koje vreaju, okiraju ili uznemiravaju151 a u svakom sluaju za odravanje pluralistikog drutva takoe je neophodno da pripadnici neke vere u isto vreme prihvate da njihova uverenja mogu biti podvrgnuta kritici i propagiranju ideje koje direktno osporavaju ta uverenja. Meutim, uvredljivi govor koji ima nameru da podstakne zlu volju prema nekoj drutvenoj grupi ili postoji verovatnoa da e on takvu zlu volju izazvati takozvani govor mrnje nema izgleda da privue neku zatitu, posebno u svetlu lana 17 Konvencije koji zabranjuje zloupotrebu prava. Ipak, moe se pokazati da je teko utvrditi razliku izmeu uvredljivog govora i onog govora koji je samo nepopularan. Sistematska kampanja proganjanja privatnih lica ili organizacija moe aktivirati odgovornost drave152 ali je, s druge strane, legitimno da pojedinci budu slobodni da kritikuju verske grupe, posebno ako se ta kritika odnosi na potencijalno tetnu prirodu aktivnosti tih grupa i kada je izneta na politikom forumu na kome se oekuje otvorena debata o pitanjima od javnog interesa.153 Sud u Strazburu je priznao da mirno uivanje prava zajemenih lanom 9 za pripadnike veroispovesti moe u najmanju ruku opravdati to to drava preduzima mere protiv i151 Handyside v. the United Kingdom, (1976) Series A br. 24, u stavu 49. 152 Predstavka br. 8282/78, Church of Scientology v. Sweden (1980) DR 21, str. 109. 153 Videti Jerusalem v. Austria, br. 26958/95, Reports 2001II, stavovi 3847.
93
renja izraavanja koje je, u odnosu na objekte verskog oboavanja, profano i bezrazlono uvredljivo za druge. Potrebno je, meutim, veoma paljivo odrediti granicu kako bi se osiguralo da usvojenim merama ne bude poraen cilj pluralizma. Tako su, na primer, u predmetu Oto Preminger Institut protiv Austrije, vlasti zaplenile film u kome se ismevaju uverenja rimokatolika i naloile njegovu konfiskaciju. Prilikom tumaenja garantije slobode izraavanja iz lana 10, Evropski sud za ljudska prava je potvrdio da nacionalne vlasti zaista mogu smatrati neophodnim da preduzmu akcije radi zatite onih koji ispovedaju neka verska uverenja od provokativnog prikazivanja objekata religijskog oboavanja, kada takvo prikazivanje predstavlja zlonamerno krenje duha tolerancije, koji takoe mora biti odlika demokratskog drutva. Ovde je od sutinskog znaaja bio taj blizak odnos izmeu lanova 9 i 10: Oni koji odaberu da ostvare slobodu izraavanja svoje veroispovesti, bez obzira na to ine li to kao pripadnici verske veine ili verske manjine, ne mogu racionalno oekivati da budu izuzeti od svih vidova kritike. Oni moraju tolerisati i prihvatiti to da drugi negiraju njihova verska uverenja, pa ak i da propagiraju doktrine koje su neprijateljske prema njihovoj veroispovesti. Meutim, nain na koji se verska uverenja i doktrine negiraju ili na koji im se neko suprotstavlja jeste stvar u kojoj se moe aktivirati odgovornost drave, pre svega njena odgovornost za to da obezbedi mirno uivanje prava zajemenih lanom 9 onima koji ispovedaju ta uverenja i prihvataju te doktrine. Zaista, u ekstremnim sluajevima posledice odreenih metoda suprotstavljanja verskim uverenjima ili njihovog negiranja mogu biti takve da inhibiraju nosioce tih uverenja u ostvarivanju njihove slobode da ispovedaju i izraavaju ta uverenja.154
154 Otto-Preminger-Institut v. Austria, presuda od 20. septembra 1994, Series A br. 295A, u stavovima 56 i 57.
94
Slino tome, u predmetu Vingrov protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Sud u Strazburu je odbacio predstavku upuenu po osnovu lana 10 zbog odbijanja da se izda dozvola za emitovanje video filma koji su domae vlasti smatrale bogohulnim, uz obrazloenje da nije bilo nerazumno smatrati da se meanje u slobodu izraavanja moe smatrati opravdanim radi zatite prava hriana.155 Ovi predmeti podravaju premisu po kojoj drava moe preduzeti akcije protiv izraavanja koje je bezrazlono uvredljivo. U oba ova predmeta, nain na koji su miljenja bila izraena bio je vaniji od sadraja samih tih miljenja. Meutim, predmet kao to je Marfi protiv Irske, o kome je ranije bilo govora, moe delovati kao predmet koji podrava ogranienja slobodnog izraavanja ak i tamo gde je teko priznati da se moe raditi o nekoj stvarnoj uvredi, a ne o pukom priznanju da postoji i druga religija ili tumaenje verskih uverenja.156 Ne moe (niti treba) svako izraavanje koje se smatra uvredljivim, okantnim ili uznemirujuim za osetljivost neke verske zajednice da spada van delokruga zatite koju prua lan 10.157 U naelu, ini se da je primereno da svaka zatita po lanu 9 bude ograniena tako da obuhvata ono to predstavlja zlonamerno krenje duha tolerancije.
Medicinska pitanja: lan 8

Domai sudovi su povremeno suoeni sa situacijama u kojima dolazi do protivljenja neophodnom medicinskom tretmanu uz pozivanje na savest ili uverenje (na primer, protivljenje
155 Wingrove v. The United Kingdom, presuda od 25. novembra 1996, Reports 1996V, stav 60. 156 Videti gore, na str. 91. 157 Videti predstavku br. 8282/78, Church of Scientology and 128 of its Members v. Sweden, (1980) DR 21, str. 109.
95
postupcima leenja koji podrazumevaju transfuziju krvi). Veina nacionalnih pravnih sistema priznaje i potuje apsolutno pravo odraslog lica koje ne boluje ni od kakvih mentalnih bolesti da samo donosi odluke o svome leenju, ukljuujui tu i njegovo pravo da izabere da ne prihvati neki nain leenja, ak i onda kada to moe podrazumevati da mu je ivot ugroen. Slino tome, ovo naelo autonomnosti ili samoopredeljenja priznato je i u lanu 8. U sferi leenja odbijanje da se prihvati neki posebni vid leenja moe, neminovno, dovesti do fatalnog ishoda, ali bi nametanje naina leenja, bez pristanka mentalno sposobnog odraslog pacijenta, predstavljalo meanje u fiziki integritet linosti na nain koji bi mogao da otvori pitanja u vezi sa pravima zatienim po osnovu lana 8, stav 1 Konvencije.158 Prema tome, u ovoj meri je, kako se ini, odluivanje pojedinca koje je zasnovano na njegovim linim uverenjima ili savesti nepovredivo. lan 8 potom obuhvata vrenje roditeljske odgovornosti, ukljuujui tu i pravo da se donose odluke koje se tiu podizanja dece, to opet obuhvata i odluke u vezi sa leenjem.159 Mada je ova tema malo razmatrana u sudskoj praksi, ini se da naelo ukazuje da ova vlast mora biti podlona odgovarajuim ogranienjima radi zatite i blagostanja dece, posebno onda kada je ugroen ivot i kada postoje suprotni razlozi koji su krajnje relevantni (i posebno kada postoji pozitivna obaveza drave da nastoji da zatiti ivot). Slino bi se moglo rei i za intervenciju drave kada je re o punoletnim licima ije stanje zdravlja je takvo da su posebno osetljivi na nedoline pritiske ili koji se ne
158 Pretty v. The United Kingdom, br. 2346/02, Reports 2002III u stavu 83. 159 Videti Nielsen v. Denmark, presuda od 28. novembra 1988, Series A br. 144, u stavu 61. Porodini ivot u ovom smislu, a posebno pravo roditelja na vrenje roditeljske vlasti nad svojom decom, uz duno voenje rauna o odgovarajuim roditeljskim odgovornostima, priznati su i zatieni prema Konvenciji, posebno u lanu 8. Zaista, ostvarivanje roditeljskih prava predstavlja sutinski element porodinog ivota.
96
mogu smatrati potpuno sposobnima da donose odluke o sopstvenom leenju.160
Diskriminacija u uivanju prava iz Konvencije po osnovu veroispovesti ili uverenja: lan 14

Sloboda misli, savesti i veroispovesti takoe je osnaena i lanom 14, odnosno njegovom zabranom diskriminacije po osnovu veroispovesti ili politikog miljenja. Evropski sud za ljudska prava je u nekoliko navrata bio suoen sa predstavkama u kojima se tvrdilo da je pojedinac bio podvrgnut diskriminatornom postupanju po osnovu svoje veroispovesti ili uverenja. Naelo nediskriminacije izraeno je u Evropskoj konvenciji za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u lanu 14 koji glasi: Uivanje prava i sloboda garantovanih ovom Konvencijom obezbeuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao to su pol, rasa, boja koe, jezik, veroispovest, politiko ili drugo miljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, roenje ili drugi status. Spisak zabranjenih osnova za diskriminaciju kvalifikuje se izrazom po osnovu, kao to je, i nije iscrpan, ve je samo ilustrativan. Meutim, diskriminacija se mora zasnivati na karakteristikama linosti, a ne, na primer, na geografskoj lokaciji. Kao
160 Uporediti s predmetom Kokkinakis v. Greece, razmotrenim na str. 71, gore; takoe i s predmetom Keenan v. the United Kingdom, br. 27229/95, stavovi 88101, ECHR 2001III. Meutim, uporediti sve to i s predmetom Riera Blume and others v. Spain, br. 37680/97, stavovi 3135, ECHR 1999II (pritube da leenje pomou deprogramiranja podrazumeva krenje lana 9, ali je to pitanje izbegnuto jer je prethodno utvreno da je prekren lan 5).
97
to je oigledno iz ovih formulacija, lan 14 ne jemi nijedno autonomno ili sutinsko pravo, ve on pre izraava naelo koje se mora primenjivati u odnosu na sutinska prava zajemena drugim odredbama: to znai da se na ovu odredbu moe pozvati samo u vezi sa jednom ili vie sutinskih garantija sadranih u Konvenciji ili nekom od protokola uz nju. Meutim, lan 14 ima temeljni znaaj budui da meanje u neko pravo za koje se inae ne smatra da predstavlja krenje tog prava ipak moe smatrati krenjem ukoliko se taj lan tumai u vezi sa lanom 14. Podnosilac predstavke prvo mora da utvrdi da postoji situacija koja je uporediva sa njegovom ili njenom situacijom: to jest, situacija u kojoj je podnosilac predstavke tretiran na drugaiji nain nego neko ko je sa njim uporediv. Tako, na primer, poloaj u kome se nalazi pojedinac koji ima humanistika uverenja i eli da svoje steeno znanje iskoristi za dobrobit drugih nije slian poloaju u kome se nalazi neko ko obavlja odreenu religijsku funkciju.161 Ako je situacija uporediva, onda e sledee preostalo pitanje biti da li za tu razliku u postupanju postoji opravdanje koje je i objektivno i razumno. Ovde na dravu pada teret dokazivanja. Prema tome, razlika u tretmanu nije automatski diskriminatorna u smislu lana 14, ali e biti smatrana diskriminatornom ako ne tei legitimnom cilju ili ako nema razumnog odnosa srazmernosti izmeu primenjenih sredstava i cilja ijem se ostvarenju teilo. U predmetu Alujer Fernandez i Kabaljero protiv panije, poreski obveznici su se alili zbog toga to nisu mogli da izdvoje jedan deo svojih poreskih plaanja za podrku svojim verskim zajednicama, smatrajui da to predstavlja diskriminatorni tretman. Sud u Strazburu je primetio da sloboda veroispovesti ne podrazumeva da e crkva ili njihovi pripadnici dobiti drugaiji poreski status u odnosu na ostale poreske obveznike. Meutim, ako takvi sporazumi ili aranmani postoje, oni u naelu, nisu u suprotnosti sa zahtevima lanova 9 i 14 Konvencije, pod uslo161 Predstavka br. 22793/93, Peters v. the Netherlands, 30. novembar 1994.
98
vom da postoji objektivno i razumno opravdanje za razliku u postupanju i da i druge crkve koje to ele mogu sklopiti sline sporazume. U ovom sluaju, budui da crkve o kojima je re nikada nisu izrazile elju da stupe u tu vrstu sporazuma ili da tee sklapanju takvih aranmana, predstavka mora biti odbaena kao izrazito neosnovana.162 Prema tome, treba paljivo pristupati odluivanju po predstavkama koje se odnose na diskriminatorni tretman na osnovu verskih ili drugih zatienih uverenja ili miljenja. U praksi, Evropski sud za ljudska prava po pravilu odbija da razmatra svaku pritubu na diskriminaciju po lanu 14, ako je ve utvrdio da je prekrena sutinska garantija koja ukazuje na u sutini istu stvar. Ako treba razmotriti argumente iznete po lanu 14, onda takoe treba utvrditi i najprimereniju sutinsku garantiju u odnosu na koju treba razmotriti pritubu, budui da sudska praksa Suda u Strazburu ukazuje na to da se diskriminacija po osnovu veroispovesti ili uverenja najbolje moe razmotriti ako se lan 14 ne razmatra u vezi sa lanom 9, ve u vezi sa nekom drugom sutinskom odredbom. U nekim predmetima radilo se o reavanju pitanja starateljstva nad decom i pristupa deci, uz pozivanje na verska uverenja. U predmetu Hofman protiv Austrije, na primer, podnositeljki predstavke oduzeto je starateljstvo nad detetom zbog toga to je bila povezana sa Jehovinim svedocima. Sud u Strazburu je zauzeo stav da je neprihvatljivo da jedan domai sud svoju odluku temelji na razlici u veroispovesti, i pri tom je svoju odluku o krenju Konvencije doneo prema lanovima 8 i 14, budui da se ona odnosila na staranje nad detetom, to je jedan od aspekata porodinog ivota.163 U predmetu PalauMartinez protiv Francuske na slian nain je utvreno da je
162 Predstavka br. 53072/99, Alujer Fernndez and Cabellero Garca v. Spain, odluka od 14. juna 2001. 163 Hoffman v. Austria, presuda od 23. juna 1993, Series A br. 255C.
99
prekren lan 8 u vezi sa lanom 14 prilikom donoenja odluke domaeg suda o brizi za decu posle raspada braka. Ta odluka domaeg suda bila je doneta na osnovu uoptene i stroge analize naela podizanja dece koje navodno namee pripadnitvo Jehovinim svedocima. Iako je to mogao biti relevantan inilac, on nije mogao biti dovoljan inilac u odsustvu neposrednih, konkretnih dokaza koji bi pokazali kako veroispovest podnositeljke predstavke utie na vaspitanje i svakodnevni ivot njeno dvoje dece s obzirom na to da je odbaen podnositeljkin zahtev da se podnese izvetaj koji bi bio rezultat jednog socijalnog istraivanja.164 Ni u jednom ni u drugom sluaju nije, kako izgleda, potpuno iskljuena vanost uloge vere ili uloge percepcija vezanih za odreene vere u sluajevima koji se tiu starateljstva nad decom, ali je i u jednom i u drugom sasvim sigurno naglaeno da ta razmatranja treba primeniti uz odreenu dozu panje. Tamo gde je nacionalnim pravom ograniena legitimacija crkve, odnosno njena mogunost da povede pravni postupak radi zatite svojih interesa, takoe se moe otvoriti pitanje i u vezi sa garantijom pristupa Sudu iz lana 6, posebno ako za druga verska tela takva ogranienja ne vae. U predmetu Katolika crkva iz Kane protiv Grke, crkva koja je podnosilac predstavke nije mogla da povede pravni postupak radi zatite svojih imovinskih prava, dok su to u isto vreme mogle da uine Pravoslavna crkva i jevrejska zajednica. Budui da se ova situacija u sutini odnosila na pristup Sudu radi reavanja graanskih prava, i budui da nije bilo objektivnog i razumnog opravdanja za ovakav diskriminatorni tretman, Sud u Strazburu je utvrdio da je dolo do krenja lana 6, stav 1 u vezi sa lanom 14.165
164 Palau-Martinez v. France, (16. decembar 2003), stavovi 2943 u stavovima 38 i 42. 165 Canea Catholic Church v. Greece (Katolika crkva iz Kanee protiv Grke), presuda od 16. decembra 1997, Reports 1997VIII, stavovi 4347.
100
Verska uverenja mogu takoe obuhvatiti razmatranje diskriminatornog tretmana prilikom zapoljavanja to moe otvoriti pitanja u vezi sa lanom 9 i u vezi sa tim lanom sagledanim zajedno sa lanom 14. Predmet Tlimenos protiv Grke ticao se lica kome je uskraena mogunost da se zaposli kao ovlaeni raunovoa zato to je prethodno bio krivino osuivan. Krivina osuda o kojoj je re bila je prouzrokovana time to je u periodu opte mobilizacije odbio da nosi vojnu uniformu, i to po osnovu svojih verskih uverenja kao pripadnik Jehovinih svedoka. Sud u Strazburu je primetio da, mada pristup nekoj profesiji nije, kao takav, obuhvaen Konvencijom, tu predstavku treba tretirati kao pritubu na diskriminaciju po osnovu ostvarivanja slobode veroispovesti. Iako drave mogu legitimno da iskljue izvesne kategorije krivinih osuenika iz bavljenja odreenim profesijama, ova konkretna krivina osuda nikako nije mogla ukazati na nepotenje ili na moralnu izopaenost podnosioca predstavke. Prema tome, postupanje prema podnosiocu predstavke nije imalo legitimni cilj i po svojoj prirodi je predstavljalo nesrazmernu sankciju, dodatnu u odnosu na dugu zatvorsku kaznu koju je ve izdrao. Iz tih razloga, ovde se radilo o krenju lana 14 u vezi sa lanom 9. U kljunom delu presude, Sud u Strazburu je naveo da drave zaista mogu imati pozitivnu obavezu da razliito postupaju prema pojedincima u odreenim situacijama: to znai, da moe doi do diskriminacije i onda kada se na isti nain postupa prema pojedincima koji treba da budu tretirani razliito: Sud je dosad zakljuio da se pravo, koje proistie iz lana 14 da se uivanje prava i sloboda predvienih Konvencijom, bez ikakve diskriminacije, kri onda kada drave ugovornice razliito tretiraju lica koja se nau u analognim situacijama, a da pri tom ne navedu objektivna i razumna opravdanja za to. Meutim, Sud smatra da to nije jedini aspekt zabrane diskriminacije iz lana 14. Pravo da se ne bude diskriminisan u uivanju prava zajemenih Konvenci-
101
jom prekreno je takoe i onda kada drave bez objektivnog i razumnog opravdanja ne postupaju razliito prema licima koja se nalaze u bitno razliitim situacijama. ... Sud smatra da drave ugovornice u naelu imaju legitimni interes da neke od poinilaca krivinih dela iskljue iz profesije ovlaenog raunovoe. Meutim, Sud isto tako smatra da, za razliku od drugih osuda za teka krivina dela, sudska osuda zbog toga to je neko lice iz verskih ili filozofskih razloga odbilo da nosi uniformu ne moe da podrazumeva nepotenje niti moralnu izopaenost koja bi, verovatno, podrila sposobnost izvrioca krivinog dela da se tom profesijom bavi. Prema tome, nije opravdano to to je podnosilac predstavke iskljuen po osnovu nepodobnosti za posao. ... Tano je da vlasti nisu imale nikakvu drugu zakonsku mogunost do da odbiju imenovanje podnosioca predstavke u zvanje ovlaenog raunovoe. ... U ovom sluaju, Sud smatra da je drava, koja je donela relevantni zakon, zapravo bila ta koja je prekrila pravo podnosioca predstavke da ne bude diskriminisan u uivanju prava i sloboda predvienih lanom 9 Konvencije. Drava je to uinila time to nije unela odgovarajue izuzetke u pravilo kojim se zabranjuje licima osuivanim za teka krivina dela da se bave profesijom ovlaenog raunovoe.166
Dravno priznanje odluka crkvenih organa: lan 6

Povremeno se od Suda u Strazburu trai da razmatra pitanja koja iskrsavaju u vezi sa civilnim izvrenjem odluka verskih organa u vezi s primenom jemstva pravinog suenja iz lana 6.
166 Thlimmenos v. Greece [GC], br. 34369/97, Reports 2000IV, stavovi 3949 u stavovima 44, 47 i 48.
102
Prilikom reavanja takvih pitanja, Sud primenjuje opta naela tumaenja. U predmetu Pelegrini protiv Italije, podnositeljka predstavke je osporila postupak tokom koga je vatikanski sud izdao dekret o ponitenju braka, a odluke tog vatikanskog suda italijanski sudovi su priznavali kao odluke sa vaeim pravnim dejstvom. Ovde je kljuno pitanje bilo to da li su domai sudovi propisno proverili da li su u crkvenom postupku bila osigurana sva jemstva po lanu 6, pre no to su potvrdili dekret vatikanskog suda. Sud u Strazburu je smatrao da italijanski sudovi nisu proverili da li je podnositeljka predstavke imala pravino suenje u postupku pred crkvenim sudom pre no to su potvrdili presudu tog crkvenog suda. Takva vrsta revizije procesa je neophodna kad god se donosi odluka o priznavanju odluke koju je doneo sud iz zemlje koja nije potpisnica Konvencije. Sud je zakljuio da je time prekren lan 6.167
167 Pellegrini v. Italy, br. 30882/96, Reports 2001VIII.
103
ZAKLJUAK
Sloboda misli, savesti i veroispovesti predstavlja ivotno znaajno ljudsko pravo. Sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava (i nekadanje Komisije) prua snana uveravanja u pogledu vanosti vrednosti koje su ugraene u lan 9. Od kljunog je znaaja da se naelima i idealima na kojima Konvencija poiva prida odgovarajua vanost: to posebno vai za slobodu misli, savesti i veroispovesti koja se mora tumaiti kao sredstvo koje pomae da se odri i osnai demokratska diskusija i ideja pluralizma. Od sutinskog su znaaja dva aspekta te slobode pojedinani i kolektivni. Ta sloboda je, u svojoj verskoj dimenziji, jedan od najvitalnijih elemenata koji ine identitet vernika i njihove predstave o ivotu, ali je to isto tako dragoceno sredstvo za ateiste, agnostike, skeptike i one koji za takva pitanja ne haju. Pluralizam koji je neotuiva odlika demokratskog drutva i koji je teko izvojevan tokom niza stolea zavisi od te slobode.168 Sem toga, autonomno postojanje verskih zajednica neotuivi je sastavni deo pluralizma u demokratskom drutvu. ... Ovde se radi o ouvanju pluralizma i valjanom funkcionisanju demokratije, ija je jedna od osnovnih karakteristika mogunost koju nudi za reavanje problema zemlje kroz dijalog, ak i onda kada su ti problemi vrlo neprijatni.169 Drugaije reeno, zatita uverenja pojedinca mora podsticati, a ne obeshrabriti uzajamno potovanje i toleranciju prema drugim verama. Iz tih razloga,
168 Kokkinakis v. Greece, presuda od 25. maja 1993, Series A br. 260A, u stavu 31. 169 Supreme Holy Council of the Muslim Community v. Bulgaria (Vrhovni sveti savet Islamske zajednice protiv Bugarske), br. 39023/97, 16. decembar 2004, u stavu 93.
104
Zakljuak
dunosti drave ne svode se samo na to da je ona obavezna da se uzdri od meanja u prava iz lana 9, ve ova odredba takoe moe nalagati preduzimanje pozitivne akcije dravnih vlasti kako bi obezbedile da to pravo bude delotvorno. S druge strane, interesi pluralizma u isto vreme iziskuju od onih koji ispovedaju neka verska uverenja da ne mogu oekivati da ta uverenja budu zatiena od svih vidova kritike, ve moraju tolerisati i prihvatiti to da drugi pobijaju njihova verska uverenja pa ak i da propagiraju doktrine koje su prema njihovoj veroispovesti neprijateljske.170 Pomirenje konkurentnih razloga sutinski je zadatak koji nalae lan 9, ali to podlee nadzoru Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu kroz primenu utvrenog i isprobanog kontrolnog spiska. Pre svega, svako meanje mora biti u skladu sa zakonom, radi propisanog dravnog interesa, i mora se dokazati da je neophodno u demokratskom drutvu. Taj poslednji aspekt testa esto je najtei. Za njegovo obavljanje potrebno je da se valjano proceni kljuna uloga slobode misli, savesti i veroispovesti u liberalnoj demokratiji i da se prihvati vanost koju verska i filozofska uverenja imaju za pojedinca. S druge strane, jedan meunarodni pravosudni forum ne mora biti tako dobro pozicioniran kao domae vlasti za obavljanje te procene, te se stoga u mnogim presudama Suda u Strazburu uoava relativno iroko polje slobodne procene koje se priznaje lokalnim subjektima odluivanja. Mada ovo zaista moe biti odgovarajua doktrina uzdravanja meunarodnog tribunala, iz toga ne mora nuno slediti da to isto mora da vai na nacionalnom nivou. Rigorozno prouavanje razloga koji se navode kao osnov za meanje u ovo pravo koje je od sutinskog znaaja kako za pojedince, tako i za drutvo u celini, omoguie da se zatite taj pluralizam i raznovrsnost koji su neophodni radi uzdizanja nivoa ljudske svesti i
170 Otto-Preminger-Institut v. Austria, presuda od 20. septembra 1994, Series A br 295A, u stavu 47.
105
poimanja mesta pojedinca u drutvu, kao i u irem moralnom i duhovnom univerzumu. Iako se naelo potovanja misli, savesti i veroispovesti danas moe smatrati pretpostavkom demokratskog drutva, nain na koji je ono zajameno u evropskim dravama bitno se razlikuje od zemlje do zemlje. Ne postoji nikakva standardna evropska ema. Na domaem nivou, jo uvek postoji bogatstvo raznovrsnosti ustavnih i pravnih aranmana koji odraavaju bogato tkanje evropske istorije, nacionalnog identiteta i individualnih uverenja. U nekim visokim stranama ugovornicama sekularizam je ustavno naelo; u drugima jedna odreena veroispovest moe uivati priznati status zvanine crkve, ali implikacije tog priznanja mogu biti razliite od zemlje do zemlje; u drugim zemljama odreene verske zajednice mogu uivati odreene finansijske povlastice kroz podelu poreskih sredstava ili priznanje dobrotvornog statusa. Ovaj odnos izmeu veroispovesti i drave kao visoke strane ugovornice po pravilu odraava lokalnu tradiciju i praktine razloge. to se tie manjinskih vera, verska tolerancija je ve vekovima politiko naelo u nekim evropskim zemljama. U drugima verska tolerancija je novijeg datuma. Meutim, u svakom drutvu pripadnici manjinskih zajednica jo uvek se mogu oseati marginalizovanima zbog svoje veroispovesti. Nain na koji je Sud u Strazburu pristupao tumaenju lana 9 i srodnih garantija u velikoj meri je zavisio od konkretnog pitanja o kome je u predstavci re. ini se da je Sud spremniji da se bavi odbijanjem priznanja svojstva pravnog lica i posledicama tog odbijanja (ukljuujui tu i takva pitanja kao to je onemoguavanja pristupa Sudu i nemogunost da se podnese zahtev za zatitu imovine), nego drugim pitanjima za koja se smatra da predstavljaju versku ili filozofsku obavezu (kao to je pitanje prigovora savesti i odbijanja sluenja vojnog roka po tom osnovu, potovanje verskih praznika i prozelitizam). Radno mesto
106
Zakljuak
privlai relativno malu zatitu, ali znatno veu zatitu privlai kolska uionica (sem kada je re o isticanju verskih simbola). Forum internum je uglavnom neto u ta se ne sme dirnuti (sakrosantan je), ali to mnogo manje vai za javnu sferu, zbog restriktivnog testa kojim se utvruje ta predstavlja izraavanje uverenja, u kombinaciji s oiglednom potrebom da se uzmu u obzir i suprotni interesi. Dravi je lake da opravda ogranienja verskog oglaavanja na televiziji nego ogranienja evangelista koji, propovedajui, idu od vrata do vrata, iako je javnosti, odnosno publici lake da se uhvati u kotac s prvom nego sa drugom pojavom. Ovo odsustvo konzistentnosti u sudskoj praksi ipak je verovatno neumitno budui da u izvesnoj meri odraava upeatljivu raznovrsnost aranmana koji postoje u nacionalnim pravnim porecima. Na verske i filozofske pokrete koji su uobliili evropsku civilizaciju zaista se s obzirom na intelektualni i duhovni ivot evropskih naroda moe gledati kao na faktore iji uticaj nimalo ne zaostaje za uticajem prirodnih sila koje su oblikovale geografska svojstva naeg kontinenta. Dugo sinonim za hriansku zemlju, Evropa je u raznim vremenima i u razliitoj meri bila i pod uticajem drugih veroispovesti ukljuujui tu judeizam i islam. S druge strane, znaajan je doprinos naeg kontinenta istoriji ideja i filozofije, kako preko dela pojedinanih mislilaca kao to su Platon, Aristotel, Hjum i Kant, tako i preko velikih pomaka u religijskom i filozofskom poimanju sveta koje su, na primer, oznaili renesansa, reformacija i prosvetiteljstvo. Ako je Evropa zaista u velikoj meri tvorevina verskih uverenja, vrednosnih sistema i stavova, ona je to postala tokom niza stolea posredstvom izvesnih temeljnih sloboda, pre svega slobode misli, izraavanja i udruivanja. Ipak, proizvodi tih intelektualnih kretanja nisu uvek bili pozitivni. Danas se uglavnom moe rei da u evropskom drutvu koegzistiraju pluralizam, tolerancija, uverenja i sekularizam, ali nije uvek bilo tako. Religi-
107
ja i nacionalizam i grupni identitet moda su bili isuvie blisko meusobno povezani i isprepletani: u razliitim vremenima i na razliite naine kontinent je bio zahvaen verskom netolerancijom i progonima, dok je u skorije vreme ekstremizam povezan s odreenim politikim doktrinama doveo do ozbiljnih i sistematskih krenja ljudskih prava. Istorijske pouke pokazuju da su te temeljne slobode od vitalnog znaaja, a da one istovremeno povremeno nuno podleu ogranienjima. Ove lekcije iz prolosti pomau nam da ukaemo na to kako se na najbolji nain treba pozabaviti pitanjima od aktuelnog znaaja, jer iako je Evropa pred kraj 20. veka u sve veoj meri postajala sekularno drutvo, fundamentalizam danas u 21. veku predstavlja rastuu pojavu. irom Evrope religija je neko vreme bila uspavana snaga, ali je to sada snaga koja se iznova budi. Domaa tela redovno zahtevaju bavljenje prilagoavanjem sve veoj raznovrsnosti verskih uverenja u vezi sa irokim spektrom pitanja koja obuhvataju obrazovanje, leenje, urbanistiko planiranje i zapoljavanje u dravnoj slubi. Posebno veliki izazov danas predstavlja pojava politikih stranaka koje nude verske manifeste, rast verske netolerancije koji je jednim delom prouzrokovan i razlozima bezbednosti, kao i brige lokalnih zajednica da bi isticanje verskih simbola moglo uticati na koherentnost tih zajednica; sve to zahteva izvesnu procenu primerenosti odgovora drave. Taj kaleidoskop nacionalnih aranmana danas se mora sagledavati kroz prizmu demokratije, vladavine prava i ljudskih prava. Meutim, Evropska konvencija o ljudskim pravima ne namee nikakav niz krutih zahteva: to je ugovor koji samo postavlja odreene minimalne standarde, a verske tradicije i razlike u ustavnim aranmanima kojima se ureuje odnos crkve i drave i dalje e predstavljati deo pejzaa naeg kontinenta, uvek pod uslovom da su ti aranmani u skladu s oekivanjima Konvencije.
108
Zakljuak
Sud u Strazburu potuje tu raznovrsnost, a u njegovim presudama esto je odraen istorijski i politiki kontekst veroispovesti i uverenja. Evropa nema zajedniki pristup reavanju pitanja isprepletanosti vere i drave, i time je znatno bogatija. Ono to Evropa danas, s druge strane, poseduje, jeste skup pravno obavezujuih garantija koje jaaju poloaj pojedinaca i grupa kao to su verska udruenja, u pogledu isticanja i unapreenja njihovih zahteva za potovanje misli, savesti i veroispovesti.
109
CIP , 342.727(035) 342.731(035) 341.645:341.231.14(035) , Sloboda misli, savesti i veroispovesti : vodi za primenu lana 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima : prirunik o ljudskim pravima, br. 9 / Dim Murdok. Beograd : Savet Evrope, Kancelarija u Beogradu, 2008 (Beograd : Dosije). 109 str. ; 20 cm Prevod dela: Freedom of Thought, Conscience and Religion / Jim Murdoch. Tira 1.000. Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-84437-34-3 ) b) c) COBISS.SR-ID 146505484
COUNCIL OF EUROPE
CONSEIL DE L'EUROPE
www.coe.int www.coe.org.yu

168 Sloboda Misli Savesti I Veroispovesti

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

168 Sloboda Misli Savesti I Veroispovesti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dim Murdok

SLOBODA MISLI, SAVESTI I VEROISPOVESTI

Dim Murdok SLOBODA MISLI, SAVESTI I VEROISPOVESTI

SLOBODA MISLI, SAVESTI I VEROISPOVESTI

Savet Evrope Beograd, 2008

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

LAN 9 EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

SLOBODA MISLI, SAVESTI I VEROISPOVESTI: OPTA RAZMATRANJA

Sloboda misli, savesti i veroispovesti: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Sloboda misli, savesti i veroispovesti: opta razmatranja

Videti prvenstveno Direktivu Saveta EU 2000/78/EC od 27. novembra 2000.

TUMAENJE LANA 9, EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA: OPTA RAZMATRANJA Uvod

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Primena lana 9: Kontrolni spisak pitanja

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Pitanje 1: Da li predstavka spada u domen lana 9?

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Pitanje 2: Da li je dolo do bilo kakvog meanja u prava iz lana 9?

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Pitanje 4: Da li je ogranienje ispoljavanja vere ili uverenja propisano zakonom?

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Pitanje 5: Da li je ogranienje ispoljavanja vere ili uverenja neophodno u demokratskom drutvu?

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Tumaenje lana 9 EKLJP: opta razmatranja

SPECIFINI ASPEKTI SLOBODE MISLI, SAVESTI I VEROISPOVESTI IZ LANA 9