Lorens Stern Tristram endi

Ovaj roman je izlazio sukcesivno tokom sedam godina: 1760. Stern je objavio prve dve knjige podstaknut velikim uspehom, dodavao je svake godine jo po dve godinu dana pre Sternove smrti (1767. i!ala je poslednja " deveta knjiga.1

INTERANROVSKE VE E 1. Komi!ki roman "#$ veka " proi!aao je i! Tristrama endija (# 2. %onten&evi Ogledi " slobodno eseji!iranje na bilo koju temu. 3. Satira (i to svi'tovska " kao jedan od arhitekstova Tristrama endija 4. Don Kihot " iv: $esta pominjanja Servantesa i njegovih likova. %a primer, !a &obijeve ljubavne i vojne !gode pripoveda$ ka'e da su servantesovski !animljivi... ( &obi, koji 'ivi u svom svetu i smean je drugima, ali ima svog vernog pratio)a... 5. Eliza(etinska komedi&a " ekspirovski svet je na neki na$in ekspli)iran 6. Uliks " nije dodue komi$ki, ali jeste parodijski 7. )rust (... i Vird*ini&a Vul' (!anima je impresionisti$ki rad svesti. O$u*uju+e predstavljanje prostora i vremena . #$ +okner

KO%)O I,I-A
)OI.RAVAN-E )OST/),I%A

Stern od(acu&e 0ravila e0skog 0ri0ovedan&a (pravila utvr*ena ne samo Poetikom, ve+ i mnogovekovnom praksom )ele ,vrope - " on ne pripoveda ni hronolokim redom, niti po epskom na$elu in medias res3, ve+ ska$e po vremenu i prostoru, premetaju+i radnju sad unapred sad una!ad (autor se vra+a na!ad ili ska$e napred u osnovnu novelu , slede+i sad ovu sad onu nit pripovedanja, posve+uju+i brojne strani)e si+unim doga*ajima ili digresijama. (Stern se poigrava i 0ostu0kom in medias
.vo /ergei+: %ema ra!loga verovati da je autor ovaj roman smatrao !avrenim. %ije teko !amisliti nastavak koji bi bio pisan u istom stilu, pa se, tavie, posle Sternove smrti takav nastavak i pojavio " napisao ga je neki 0'on 1ar. 2 2 prvom parodisti$kom romanu kod nas, Romanu bez romana i! 1343. Sterija se tako*e poigrava klasi)isti$kim prin)ipom kompo!i)ije epa... 3 /ora)ije je savetovao pesniku koji pie ep da 5uvla$i $itao)a u sredite !bivanja " ba kao da su oni $itao)u po!nati6. Ovom postupku je suprotstavljen postupak ab ovo (5od jajeta6 , prema kome ep valja po$eti jo pre junakovog ro*enja, od okolnosti pod kojima je !a$et.
1

res i 0ostu0kom ab ovo, suprotstavljaju+i ih jedan drugom da bi ih na aljiv na$in prenebregao. 5S toga mi je ra!loga doista drago to sam svoju povijest na takav na$in !apo$eo i to sam kadar da je tako i nastavim, idu+i tragom svake !gode u njoj, kao to ka'e /ora)ije, ab ovo.6 7 8nam da /ora)ije uopte ne preporu$uje taj na$in: 9li taj gospodin govori samo o epskoj pesmi ili o tragediji: " (!aboravio sam ta " uostalom, ako nije tako, treba da !amolim gospodina /ora)ija da mi oprosti: " jer se ja u pisanju kojega sam se prihvatio, ne+u ograni$iti ni na njegova pravila ni na pravila bilo koga drugog $oveka i! bilo kojeg vremena.6
1I.RESI-E nove radn&e u(a!ene u osnovnu2 ova& roman &e 0re0un digresi&a$$$

)ri0oveda!ev 3motiv45 5;oja je metoda da rado!nala $oveka uvek upu+ujem na ra!li$ite putove istra'ivanja, kako bi doao do osnovnih motiva doga*aja o kojima mu govorim: " ne $inim to kao neka )epidlaka: " niti onako odlu$no kao &a)it koji se nadmudruje sam sa sobom i sa $itao)em: " ve+ uslu'na i poni!na sr)a koje se posvetilo samo pomo+i rado!nal)ima: " !a njih piem...6 (. knjiga, pogl. -1 O0ravdan&e digresi&e 5... a posredi je ovo: 0a se ja, iako su sve moje digresije, kao to vidite, opse'ne, " i mada se ja udaljujem od predmeta o kojem govorim, dalje i vie no ikoji pisa) u <elikoj =ritaniji, da se ja ipak uvek brinem da sve udesim tako da glavni posao ne miruje dok mene nema.6 (., -- %astavlja o va*nosti digresi&a: 5i!ba)ite li ih i! ove knjige, na primer, " onda bolje da ste ba)ili i knjigu sa njima: " studena ve$ita !ima !avladala bi na svakoj strani)i njenoj...6 Na&du*u digresi&u $ini <.. knjiga, )ela posve+enja putovanju po >ran)uskoj i opisivanju pla$ljivo?sentimentalnih do'ivljaja na tom putu. )rimer nezavr6ene digresi&e Pria o ekom kralju i njegovih sedam dvorana / dvoraca !" # ovu pri$u pri$a &rim i ona !apinje na samom po$etku, nastavlja se... sa!najemo stvari koje se ti$u hronologije, geogra@ije, ratovanja (pri$a se prekida primedbama stri)a &obija , ali nita o $ekom kralju.A (Bklovski: 1ao i svaka 5dosadna pri$a6, ona je !asnovana na retarda)ionom postupku i nju mora prekinuti sluala). 2 nastavku &rim naputa pri$u o $ekom kralju i prela!i na povest svoje ljubavi...
)ITAN-E -E1INSTVA

Reme7en&e 8ronologi&e 99i ide&e celovitosti::5 junak se rodio tek u Atoj od C knjiga, a u 6toj knji!i su mu mesto de$je haljine obukli pantaloni)e, a potom se vie i ne pojavljuje. Drema tome, Stern je
Bklovski: Ova pripovest je istog tipa kao i ona koju pri$a San$o Dansa svom gospodaru kad je Eosinantu u mlinu sputao noge.
4

i!neverio i naslov i podnaslov knjige, $ivot i shvatanja Tristrama endija, jer o junakovom 'ivotu sa!najemo sasvim malo, a o shvatanjima nita. Bklovski: 0oka! svesnog Sternovog naru6avan&a uo(i!a&ene si*e&ne s8eme su gra@ikoni @abularnog kretanja romana koje daje u A0. poglavlju este knjige. ((Stern ih je doslovno na)rtaoF Ove linije su pribli'no verne, ali ne u!imaju u ob!ir aritmiju motiva... <ejn =ut: /s0ostavl&an&e 'ormalne 0ovezanosti kod 0ri0oveda!a ko&i se me6a 99komentari6e::5 ;nogi kriti$ari smatraju da meanje pripoveda$a ometa druge kvalitete pripovedanja. Oni, kada se neguju sebe radi, mogu da unite dela u $ijoj su slu'bi ti pripoveda$i navodno i!miljeni. ;nogim kriti$arima je Tristam endi i!gledao kao jedan od najgorih prestupnika u ovom pogledu. &u knjigu su na!ivali 5papa!janijom6: 0a li je to ispreturan komi$ni roman ili !birka kakljivih spekulativnih ogleda nalik ;ontenjevim, ili satira u tradi)iji Svi@tove Prie o buretu...# Ta&na n&ene 0ovezanosti po$iva prvenstveno u ulo!i koju igra pripoveda$, &ristam, dramati!ovani pripoveda$. On sam je na neki na$in tema koja dr'i na okupu gra*u. <eliki deo knjige se sastoji od pri$anja o njegovim spisateljskim kulu)ima i njegovom retori$kom odnosu prema $itao)u ((pripoveda$ki pro)es kao predmet pripovedanja : %a manje od &et minuta baci'u u vatru &ero, a &osle njega i ovu ka&ljicu zgusnutog mastila koja je ostala na dnu moje mastionice # jer mi je ostalo jo desetak stvari koje treba da uradim &re toga # treba jednu stvar da imenujem # na jednu stvar da se &o(alim # jednoj stvari da se nadam... )tvar na koju se (alim jeste to to je &osao toliko navalio na mene da nisam bio u stanju &ristu&iti tome delu moje knji(evne radnje, koji mi je stalno bio &red oima i kojem sam najozbiljnije te(io* a to su +ojevanje, a naroito ,jubav moga strica Tobija... .vanka 1ova$evi+: Ovaj roman je prepun iskidanih se+anja i matanja, te ima strukturu kaleidosko0skog kola*a$ Sveto!ar 1oljevi+: Eoman je !a Sterna tvorevina nepredvidljiva i +udljiva, (ez strukture... Ovo je i!ra! Sternovog ose+anja 'ivota kao ni!a besmislenih epi!oda.
%OTIVI KO-I SE )ONAVL-A-/ ((iv: Dored glavnih likova, ovi motivi unose neki stepen jedinstva u pri$u

Bklovski: 1) motiv o uzlovima 9u*adima;: " prvi put se javlja u 3. poglavlju ... knjige " kada je vre+a sa akuerskim instrumentima doktora Slopa !ave!ana: u 10. poglavlju pripoveda$ najavljuje da +e u odgovaraju+em trenutku pri$ati o u!lovima: doktor Slop vadi no'i+ da prese$e u!love ali se pose$e i po$inje da psuje. &ada mu <olter daje @ormulu i!optenja i! katoli$ke )rkve " da bi proklinjao po pravilima umetnosti ((retorike . 2) motiv 1*eni " u 13. poglavlju . knjige pripoveda$ pominje da se 0'eni )enkala !a neku svilu nedelju dana nakon to je on po$eo da pie roman: !atim se poigrava sa $itao$evom 'eljom da sa!na ko je 0'eni " 3

Gospo*a (kojoj se obra+a tj. $itala) je mo'da !aklju$io da je ona njegova 'ena ili ljubavni)a: ali nije nemogu+e da bi ona mogla biti njegovo dete... ili prijatelji)a... 1asnije obe+ava da +e ispri$ati ko je 0'eni u poglavlju o rupama !a dugmi+e. Doslednje pominjanje je sentimentalno: svaki &ut kad ti ljubim ruku da ti ka(em zbogom, i svaki trenutak koji &osle toga &rovodimo daleko jedno od drugog, samo su &reludijum onom skorom rastanku koji 'e nas razdvojiti zauvek. -eka se .og smiluje na nas/ <: rana strica To(i&a 4) = iv5 motiv nosa 9nososlovi&a: Gnev <oltera Bendija je i!a!van time to su njegovom sinu akuerskim kljetima pri poro*aju njegove majke slomili nosnu kost. . tako se uvodi )ela poema o nosovima. 51ro! najmanje tri genera)ije ta je teorija o dugim nosevima pomalo putala koren u naoj porodi)i. " &radi)ija ju je odlu$no potvr*ivala, a .nteres bi se svako pola godine upleo da je potkrepi: tako da se ona ne mo'e u )elini pripisati mui$avosti mog o)a, mada njemu pripada sva slava drugih njegovih $udnih na!ora. " ;oglo bi se, naime, re+i da ju je dobrim delom usisao s maj$inim mlekom. 9li je i on ipak u$inio svoje. " 9ko vaspitanje usa*uje !ablude (ukoliko je to bila !abluda , moj ju je ota) !alivao i svojski se trudio da ona potpuno sa!ri. 7 .!nose+i svoje misli o tome, on je $esto govorio da nikako ne mo'e sebi da protuma$i kako se najodli$nija porodi)a u ,ngleskoj mogla odr'ati uprkos tome to su njeni pripadni)i kro! est ili sedam genera)ija redom imali kratke noseve. (... 7 " Dolako, ljuba!ni $itateljuF " kuda te nosi tvoja mata# 2koliko se $oveku mo'e verovati, ja vam se !aklinjem nosom svoga pradede, da imam na umu organ mirisa, ili onaj deo $ovekovog tela koji mu stoji i!bo$en na sred li)a " koji, kad je lep i pravilno gra*en, treba da !au!ima potpunu tre+inu li)a " mere+i li)e nani'e od ivi)e kose na $elu.6 (..., 44 ( (uporedi i A0. poglavlje iste knjige ( 5.ma samo jedan u!rok, odgovori moj stri) &obi, !bog $ega je jednom $oveku nos du'i nego drugom, a taj je da =og ho+e da tako bude. " &o je Grangusijerovo reenje, re$e moj ota). 6 (..., A1 ( Slokenbergiusova pri$a o stran)u velikog nosa... (.<, uvod : 5=o'ja je mo+ beskrajna, vikali su %osov)i, =og mo'e sve da u$ini. 7 %e mo'e on u$initi nita, odgovarali su 9ntinosov)i, u $emu bi bilo neke protivre$nosti.6

EKS)ERI%ENT, 0oigravan&e sa konvenci&ama.H

Drimeri:

Odavde, pa do podnaslova 59utore@eren)ijalnost6 (uglavnom govori =rana...

9utor se poigrava tradicionalnim elementima romana (predgovor, invoka)ija6, posveta, moto7... " nala!e se unutar romana, na 0roizvol&nim mestima . (0aleko od po$etka knjige " u 6A. poglavlju, Stern se navodno se+a da je !aboravio da napie predgovor, da ga naknadno uba)uje, poto 5ima malo slobodnog vremena6. Dosveta ((neimenovanom lordu stoji na kraju 3. poglavlja . knjige.3 %eka 0oglavl&a sadr'e samo po jednu re$eni)u, dok su druga nei!merno duga$ka... %eka poglavlja su ispreturana... &o se obra!la'e ovako: 5Iedino 'elim da to bude pouka svetu da puta ljude da pri$aju svoje pri$e po svojoj volji.6 Jitavo 10. poglavlje .< knjige Stern posve+uje ra!miljanjima o poglavljima: 5. sad, da !nate, kako je ovo sad moje poglavlje o poglavljima, ono to sam ga obe+ao napisati pre nego po*em na po$inak...6. 2 -H. poglavlju .< knjige nam ka'e da -A. poglavlje @ali !ato to je is)epano, a onda nas obavetava o njegovom sadr'aju... (.!nosi i ra!loge )epanja poglavlja: 59li pregledaju+i nanovo prika! toga puta, u$inilo mi se da sam se u njegovom opisivanju i!digao toliko i!nad stila i na$ina na koji sam dotle opisivao sve drugo u ovoj knji!i, da taj opis ne bi mogao ostati u njoj a da ne ba)i u !asenak sve druge pri!ore koji su opisani u njoj: i da u isti mah ne poniti onu nu'nu ravnote'u i i!jedna$enost me*u pojedinim poglavljima, i! $ega i proi!la!i propor)ionalnost i harmonija )elog dela.6 1njiga jeste roba " otud i reklama> oglas. Ono to danas !ovemo reklamom, u "?$ veku je $esto bilo integralni deo knjige " samooglaavanje, predstavljanje knjige koja se preporu$uje $itao)u. Sa stanovita gra'i!kog o(likovan&a " i!vrtanje uobi$ajenog... &ekst se poigrava jo nekim gra@i$kim !na)ima " inten)ionalno nedostajanje teksta (pra!na strana koja je integralni deo teksta, )rna strana, 5mramorna6 stranaC , ru$i)e, streli)e poka!iva$i: pre)rtani komentar:10 /0utstva !itaocu kao: K!atvorite vrata jer duva promaja kro! knjigu...K 991i&alog sa !itaocem i ostalima:: pripoveda$ se obra+a $itao)u, ra!nim $itao)ima koje imenuje ili ih identi@ikuje preko titule, pola itd. %a

Invokaci&a ima na vie mesta. %a pr. u! posvetu lordu u C. poglavlju . knjige pripoveda$ se obra+a i boginji Luni: 5Svetla =oginjo, 9ko nisi suvie !aokupljena poslovima 1andidovim i gospo*i)e 1unigunde " u!mi i &ristrama Bendija pod svoju !atitu.6: 9polona !a!iva u 1-. poglavlju ... knjige: 5<eliki 9poloneF 9ko si voljan da daje " daj mi " ne !ahtevam nita vie ve+ samo malo prirodnog humora... a ;erkura, s njegovim pravilima, merilima, ako mo'e be! njega, poalji s mojim po!dravima u " svejedno gde.6 7 %oto je dat na naslovnoj strani romana, ali na starogr$kom. 2 prevodu glasi: 5%e smu+uju ljude stvari, ve+ miljenje o stvarima.6 8 2 slede+em poglavlju dodaje da taj Lord uplati svotu od H0 !latnika u korist pis)a to je 5!a dvadeset !latnika manje od onoga to bi trebalo da plati !a nju svako u koga ima duha.6 9 Evo kako Stern uvodi mramorne strane : 5Jitaj, $itaj, $itaj, $itaj, neuki moj $itao$eF Jitaj " ili, tako mu u$enosti velikog svetog Daralipomenona " unapred ti ka'em, bolje da tu knjigu odmah odba)i, jer be! mnogo $itanja, pod $ime, kako vi, vele$asni gospodine !nate mislim mnogo !nanja, ne+e biti kadar da shvati pouku idu+ih mramornih strana (areni simbol moga dela ...6 (..., 46 10 ,rtica> na&!e67i gra'i!ki znak ponekad se pojavljuje u $itavim redovima. %ekad o!na$ava nagle prekide misli i kao takva slu'i umesto prela!a: nekad !amenjuje isputenu re$ ili re$eni)u " obi$no takvu da se ((!bog nepristojnosti ne mo'e tampati " Stern !amenjuje nepristojne i!ra!e, 5masne6 ale )rti)ama, to je goli)ljivije i nepristojnije od otvorene skarednosti jednog Eablea.

primer " di&alog sa .os0o@om: 5 " 1ako ste, Gospo*o, mogli biti tako nepa'ljivi dok ste $itali poslednje poglavlje# 2 njemu sam vam rekao, 0a mi majka nije bila papistkinja. " DapistkinjaF %ita sli$no niste rekli, Gospodine. " Gospo*o, dopustite mi da jo jednom ponovim da sam vam to rekao jasno (... u pretposlednjem retku tog poglavlja u kojem sam u!eo na se da ka'em: K=ilo je preko potrebno da se rodim pre nego to budem krten.K 0a je moja majka, Gospo*o, bila papistkinja, do toga se !aklju$ka ne bi moglo do+i.6 11 (., -0 (( auziman&e galantne 0oze ovo je po ondanjoj @ran)uskoj modi: u svojim $estim direktnim ra!govorima sa $itao)em redovno se obra+a 5dami6. (Stav elegantnoAne0risto&nog za(avl&a!a. Dripoveda$ se obra+a i svojoj pripovesti i njenim elementima " na primer obra+a se -orikovo& 0ro0ovedi1-: 5%esretna propovediF Doto su te pronali, i po drugi put si se put i!gubila, ispala si kro! jednu neprime+enu rupu u d'epu svog gospodara i pala dole u podmuklu i poderanu postavu (... 6 (.., 17 Obra+a se i likovima " na pr. To(i&u koji je po$eo da skuplja literaturu o vojnom gra*evinarstvu i vojnoj opremi: 5Stoj, dragi moj stri$e &obi " stojF " ni koraka dalje na tom trnovitom i tekom putuF (... &o +e ti pogorati bolest (... pati+e od tvrde stoli)e " !dravlje +e i!gubiti...6 (.., 4 Donekad se i !italac o(ra7a 0ri0oveda!u " na pr. 5... moj stri) &obi odmah odjaha na svom konji)u. " %isam ni opa!io da je va stri) &obi ve+ bio na svom konji)u. " 6 (..., 4 Donekad je dat istovremeni di&alog 0ri0oveda!a sa dva neimenovana !itaoca " na pr. 5 " Bta bi mi vaa blagoro*a savetovala da u$inim# " .spri$ajte je, gospodine Bendi, svakako. " &i si budala, &ristram, ako to u$ini.6 (..., -4 Donekad autor (# komentarie greke pripoveda$a " na pr. u napomeni datoj u! 1C. poglavlje .. knjige: 5Disa) je ovde dva puta pogreio: " jer Lithopaedus treba da se pie ovako, ,ithoo&aedii )enonesis icon. 0ruga pogreka je u tome to Lithopaedus nije pisa), ve+ )rte' nekog okamenjenog deteta.6 (str.1-1 ( Olga /umo: Disa) $esto prekida !apo$eto i!laganja, jer je, 5i!me*u njega i $itao)a6 iskrsao ni! pitanja koja tra'e da se objasne. Disa) se $esto u toku pripovedanja obra+a $itao)u, koji je prisutan kao neka vrsta pi$evog saradnika, $ija se pitanja podra!umevaju i kad ih on i!ri$ito ne postavlja. Ova pitanja su povod digresijama i i!a!ivaju objanjenja i komentare koji se u stvari javljaju kao pi$eve aso)ija)ije sa osnovnom, epskom potkom romana.14 )ro(lem zavr6etka z(ivan&a (<ejn =ut : 0a li se !bivanja !avravaju sa poslednjim datumom navedenim u delu, kada &ristram opisuje sebe kako sedi !a svojim pisa+im stolom u purpurnom prsluku i paru 'utih papu$a (avgusta 1766. : da li je kona$no !bivanje navla$enje $akira u

2 ve!i sa ovim pripoveda$ se vajka to $itao)i imaju lou naviku da jure napred " tra'e+i u knjigama vie pustolovina nego duboku u$enost. 5... ostaju u pameti samo oni delovi knji'evnog dela u kojima prete'u surovost i putenost: " &anane alu!ije i nau$na opa'anja odle+u poput duhova negde u visine, " o!biljna moralna pouka kao da pada u neki be!dan...6 12 Ova propoved o savesti se $ita !a vreme poro*aja... 13 %eki smatraju da je +askanjem sa $itao)em Stern hteo da se pribli'i $itao)u i da mu do$ara utisak neposrednog obra+anja.
11

6. knji!i# (Doslednja poglavlja se !bivaju $etiri godine pre &ristramovog ro*enjaF Nedovr6enost 0ri0ovesti (Bklovski : ni$im nije motivisan svretak pripovesti u Tristamu endiju. On se ovako !avrava: 0 .o(e/ Ree moja majka, kakva je to o&et &ria! # 0 jednom &etlu i o jednom .iku, ree 1orik # 2 to najle&a &ria te vrste koju sam ikad uo. 3raj.45 ( %aruavanje obi$nih normi je vidiljivo i u !avre)ima romana. ;i kao da se strovaljujemo u njih: na stepeni)ima, tamo gde o$ekujemo da +emo na+i odmorite, uka!ala se provalija. Tretman stilski8 'igura " pre svega meta'ore. .mamo postupak ekstremi!ovanja konven)ija. %a nivou re$eni)a koje tvore stilsku @iguru, imamo stalno ..... i!me*u doslovnog i @igurativnog !na$enja. (# O'ivljavanje mrtvih meta@ora... (Olga /umo: 0'inovske meta@ore slu'e da poja$aju, da daju pesni$ki relje@ nekim ose+anjima koje i!viru i! doga*aja. Sam &ristram !a digresi&e ka'e da su meta'ore. %a primer, kada ota) Bendi sa!na da se &ristramu spljotio nos prilikom poro*aja, on se povu$e u svoju sobu i ba)a ni$i)e na krevet. 2 tom polo'aju ostaje du'e vremena... &o vreme je pisa) ispunio dugom umetnutom pri$om koja proisti$e i! doga*aja o kojem je re$, ali $ija je ve!a sa osnovnom @abulom naro$ite vrste. ((Slokenbergijusova pri$a o 0ijegu koji ima ogroman nos. Ee$ je o slo'enoj simboli$noj aso)ija)iji, koja govori o nosevima i treba da poka'e svu te'inu nesre+e sa &ristramovim nosem. Dri$a koju pisa) ovde ume+e ima !adatak da nam pribli'i ose+anja i!a!vana doga*ajima. Ona tako*e ima !adatak da i!a!ove utisak trajanja, da ispuni parodijom tu'nog sadr'aja ono vreme dok ota) le'i u na krevetu u svom bolu. ( Bklovski: Stern reali!uje leksi$ku meta'oru Konji (u kapri)io!nom smislu i govori o njoj kao o realnom konju: 51onji)?miljenik na kojem je moj stri) &obi uvek jahao (... vredan je da se opie (... /od i prilika su mu uistinu bili tako $udni i sav je od glave do repa, tako malo podse+ao na bilo kojeg pripadnika svoga roda...61H: potom uvodi i drugu meta@oru " magara) " !a telo.16

INTERTEKST/ALNOST I EN,IKLO)E1IBNOST
INTERTEKST " Dostoji sna'na metaknji'evna svest " intertekst, metaliterarnost... Intertekstualnost preplitanje tekstova u okviru teksta: tekst kao reak)ija na druge, usmene ili pisane, @ik)ionalne ili ne@ik)ionalne tekstove. Dove!anost svakog teksta sa nekim drugim tekstovima ustanovljuje se u toku $itanja !ahvaljuju+i pre svega delovanju reminis)en)ija, koje nas podse+aju na nekog drugog autora, njegove misli ili iska!e, na odre*en umetni$ki postupak, na neki motiv ili lik, bilo da ih autor prihvata ili se od njih distan)ira (u ovom drugom slu$aju re$

/ergei+: 0elo se !avrava opaskama o biolokoj misteriji $ovekovog dolaska na svet. (# 15 9 da se radi !apravo o &obijevoj strasti vidimo na drugim mestima " na pr: 5Dusti li $ovek da njime ovlada neka neodoljiva strast " ili, drugim re$ima, kad mu njegov 1onji)? miljenik otka'e poslunost, " onda !bogom prava i !drava pametiF6 (.., H 16 .! meta@ore 5magara)6 gradi se 5situa)ija sa nera!umevanjem6: Ota) pita &obija o magar)u, a on misli da je to eu@emisti$ki na!iv !adnji)e.
14

je o parodiji . %a osnovu takvih reminis)en)ija, koje se $esto podstaknute neposrednim navodima ()itatima ili skrivenim uka!ivanjem (alu!ijom , rekonstruie se intertekstualnost nekog teksta. (()omin&an&e: Servantesa, ;ontenja, <oltera, Eablea, 9ristotela, Loka... %a primer, !a svoju knjigu ka'e: 5i na kraju +e se i!vr+i ba u ono $ega se plaio ;ontenj da mu se ne i!vrgnu njegovi 6seji, naime, u knjigu koja krasi salonske ormare:6 (., A ( &ristramovo de'inisan&e Cendizma i uopte uspostavljanje takve institu)ije aso)ira na Eableov pantagrueli!am: 5Dravi Bendi!am, mislili vi o njemu i najgore, otvara sr)e i plu+a, i svim onim osobinama koje su mu u prirodi tera krv i druge 'ivotne telesne sokove da teku slobodno svojim tokovima i da dugo i veselo pokre+u kolo 'ivota.6 Osim toga, tu su i Anti6endi&evci Stern se, kao i Eable, obra+a svojim kriti$arima, ali na druga$iji na$in: 59 sad, dragi moji 9ntiendijan)i, prerevnosni kriti$ari i sapatni)i (!a vas i piem ovaj Dredgovor " i !a vas premudri dr'avni)i i umni doktori (dajte " skinite te svoje brade , $uveni po svojoj o!biljnosti i mudrosti: (... a spominjem vas ovako !ajedno samo !bog toga da suvie ne du'im, a ne mo'da !bog neke mr'nje prema vama.6 ( ..., -0 /%ETAN-E RA LIBITID 1ISK/RSA> ANROVA... u tekst romana: osim reklama, epita@a (5Oh, jadni IorikF6 ? epita@ na Iorikovom grobu, dat u 1-. poglavlju . knjige koji su gra@i$ki odvojeni, uokvireni, imamo i inkor0orirane u sam diskurs romana: o )uto0isi " iv: impresije sa putovanja u >ran)usku. o %isteri&e o Eurleske17 " iv: pri$a o $asnoj sestri " pri$a umetnuta u &ristramovo putovanje ((Jasna sestra ima uko$ene !globove, i nakon to je pokuala to da rei molitvama i dodirivanjem relikvija kolenom itd. na kraju su je nagovorili da pokua sa toplim kupkama u =urbonu i krenula je na put sa iskueni)om ;argaritom. Dratio ih je ma!gar koji voli da popije, pa je u jednom trenutku svratio u kr$mu i potpuno !aboravio na ove dve, a ma!ge su stale, a $asne sestre su se uplaile da +e biti silovane... 0a bi ma!ge krenule, ;argarita ka'e da treba i!govoriti grene re$i, i poto im nema druge one re$ podele na slogove pa jedna i!govara prvi, a druga drugi slog... koji !ajedno daju: 50o vraga6 (<.. knjiga o Savet o odevanju o )ro0oved (Iorikova propoved koja je ispala i! Stevinusove knjige naslovljena kao Doslani)a 'idovima M... 13. " 1er se nadamo da imamo dobru )avest o )redstava sodomskih (# govora (&uridi!ko"#Areligiozni8 govora " iv: @ormula i!optenja i! katoli$ke )rkve koju $ita

Eurleska knji'evna vrsta koja se odlikuje preterano+u komi$nih e@ekata i grubo+u karikiranja likova i situa)ija. =urlesku nala!imo u poe!iji, drami i pro!i " svuda nastoji da i!vrgne ruglu obi$aje, li$nosti, institu)ije, naro$ito autoritete... Eurleska se is0ol&ava kao5 0arodi&a (humoristi$ki na$in imitiranja stila ili manira nekog dela ili pis)a , karikatura (preterano insistiranje na nekim )rtama lika koje dovodi do de@orma)ija @i!i$ke ili karakterne osobine i travesti&a (tema se obra*uje prosta$kim je!ikom . 18 -uridi!ki pravni, pravni$ki
17

doktor Slop u 11. poglavlju ... knjige: 52 ime =oga Svemogu+eg, O)a, Sina i 0uha svetoga (... neka on (Obadija bude proklet (to je sve!ao te u!love " ;i ga i!optujemo i proklinjemo ga... (... neka se ugasi i svetlo njegovo u vjek i vjekova, ako se ne pokaje... (... Drokleli ga svi sveti patrijarsi i proro)i. Drokleo ga Sveti Iovan Dreta$e, i Sveti Iovan 1rstitelj ... (... %eka je proklet pri jelu i pi+u, kad je gladan, kad je 'edan, kad spava, kad drema...6. ( Bklovski: srednjovekovna u$enost je ve+ u Sternovo vreme i!a!ivala komi$ni e@ekat... o )ismo " Iulijino pismo 0ijegu i! Slokenbergiusove pri$e (.< knjiga . 5Senjor 0ijego, Iesu li moje sumnje to se ti$e vaega nosa bile opravdane ili nisu " sad nije trenutak da ispitujemo " dovoljno je re+i da nisam imala snage da ih podvrgnem daljem ispitivanju. (... 9ko vam ponos nije obu!eo sr)e " vi +ete pohrliti k meni isto onako br!o, kao to ste i pobegli od mene " ali kolko god da po'urite " sti+i +ete samo da vidite kako umirem.61C o Era!ni ugovor <olter Bendi sklapa ugovor sa svojom 'enom u ve!i sa mestom poro*aja... (., 1H o L&u(avne 0ri!e (boka$ovske " iv: pri$a o le >evru u < knji!i: 1ad je &obi bio na putu i odseo u seoskoj kr$mi, sa!na da je tu odseo i neki bolesni siromani d'entlmen sa detetom, pa mu &obi alje vino, i sa!naje da je u pitanju vojnik " poru$nik kod koga poalje &rima, kome ovaj ispri$a kako mu je 'ena slu$ajno ubijena 5dok je le'ala u mom naru$ju u atoru6, i onda umre, a &obi preu!me staranje o njegovom sinu, koji +e, nakon to je vojevao protiv &uraka (kod =eograda , postati u$itelj &ristramu. (Bto se, naravno, ne+e desiti do kraja romana. ((=i+e da ovo nije dobar primerF# o )antomima (opisi po!a " pokuaj da se pokret ovaploti tekstom. ( Bklovski: Stern je prvi uveo u roman opis po!a. On ih daje o$u*eno: .rate Tobi, odgovori moj otac, skidaju'i desnom rukom svoju &eriku sa glave, dok je levom izvlaio iz desnog d(e&a &rugastu maramicu od indijskog &latna... ( Jitanje Iorikove propovedi po$inje opisom kaplareve po!e koja je data sternovskim postupkom namerno ne!grapnog opisa: )tajao je &red njima i telo mu se njihalo i naginjalo na&red u&ravo toliko da je na horizontalnoj &ovrini inilo ugao od 78 ste&eni...-0 Enciklo0edi!nost " mogu+nost da obuhvati u sebe ra!li$ite 'anrove )rote&ska 0riroda romana. 8ato je tako teko objasniti ta je roman. Elasti!nost " sposobnost da primi sve to u sebe, a da i dalje ostane

.v: Ovo pismo je nejasni deo nejasne pri$e o 0ijegu koji putuje i svuda njegov nos i!a!iva divljenje: 5Dekari su !aboravili da umese kvasa) " u $itavom Stra!burgu nije bilo hleba... (... Svemogu+nost je svemogu+nost, utvrdie teolo!i koji su se borili !a realnost stran$eva nosa. " Ona se prote'e samo na ono to je mogu+e, odgovarali su Luterani. ...6 Do$etak pri$e je pritom dat uporedo i na latinskom... 20 .mpresionisti$ki metod ( po!e " Olga /umo: Stern se boji onih uoptavanja koja ne proi!la!e i! anali!e posebnog. 2 tome je jedan od ra!loga njegovog impresionisti$kog metoda " tuma$enja 'ivota putem na i!gled be!na$ajnih !nakova u kojima on vidi bogat smisao. Optija i dublja istina se dobija preko usko posebnog. Otuda njegova naklonost prema gestu...
19

roman. (0vadesetovekovno shvatanje romana ponukano =orhesom i postmodernom... ((,om0endium " etim. uteda vremena, skra+enje, pre$i put " priru$nik, ud'benik: skra+eno i!laganje osnovnih misli neke nauke, istra'ivanja: kratak sadr'aj, sa'etak: kompendio!an " sa'et, !bijen, je!grovit, skra+en Tristram endi je i dalje roman iako se suprotstavlja tradi)ionalnom pisanju romana. Ovo +e biti valori!ovano tek u -0. veku.

)ARO1I-A I KO%IKA
Darodijska priroda Tristrama endija " upu+uje na sutinski komi$ku prirodu. I VORI KO%IKE5 - Imena " onomatopejska etimologija sa komi$kom namerom. - +ikci&aFstvarnost " i!vor komike je i sama $injeni)a da $itamo roman, a u isto vreme imamo 'elju da sa!namo jedan 'ivot. .nten)ija $itanja je da dobijemo tkivo koje konkreti!ujemo kao da je pravo. %a to se skre+e pa'nja u romanu.-1 %ani0ulaci&a !itaocem i njegovom 'eljom da bude !aveden. - Komi!ka degradaci&a ve!ana !a oz(il&ne stvari. Dostupak sni'avanja koji u sebi sadr'i i ono na ta se odnosi. (%a pr. kako majka sa!naje !a sinovljevu smrt: prislukuje na vratima dok <olter ra!glaba o smrti uopteno i )itira Sokrata: 5.mam troje jadne de)e6. %a to on ka'e: .mate jedno vie nego to ja !nam, a on odgovara: .mamo jedno manje... i i!a*e i! sobe. Drimetna degradaci&a 'ilozo'ski8 ide&a. 0egrada)ija @ilo!o@skih ideja i sistema postoji i u drugim romanima " pr. 3andid, 9atalista $ak... 0egrada)ija je prisutna uvek kada se na vidiku pojavljuje bilo kakvo jednostrano shvatanje bilo $ega. - Redukci&a do a0surda (:uliver, satire... 1ada je re$ o pro@esijama koje su vrlo o!biljno shva+ene (pravni$ka, vojni$ka, medi)ina... . Svi ti autoriteti se 0arodira&u i sni'avaju. &o se najbolje vidi u 'anrovima koji su umetnuti. ((%a primer, o pravima embriona na !akonsku !atitu. - . na nivou stila postoji parodiranje sentimentalnog (knji'evnog stila , pravni$kog, @ilo!o@skog stila.-- )arodiran&e sentimentalnosti " Stvara se koli!ija i!me*u sentimenta koji je otu*en od telesnog i ... (# 2 Tristramu endiju su sentimentalni u!leti pove!ani sa 6kakl&ivim> erotskim 0oigravan&ima (previjanje noge stri)u &obiju ili i!ostavljanja vulgarnih re$i: 5moja snaja ne voli i ne+e da neki mukara) pri*e tako bli!u njenoj NNNN6 ? ra!govor u toku poro*aja u 6. poglavlju .. knjige. . &ekst se nije mogao optu'iti !a ops)enosti, ali je komiku posti!ao dvosmisli)ama.
iv: Stati$no+u situa)ija, na primer: <olter Bendi uvek na istovetan na$in i$aeno misli, &obi uvek tera iste nastrane hobije. 22 )u(lika Stern nije namenio svoje romane tipi$no gra*anskoj publi)i " $itateljkama koje su bile najve+i ljubitelji romana. On je prvi u ,ngleskoj pisao !a $itao)e na viem intelektualnom i obra!ovnom nivou, kadre da shvate humor !asnovan na ismevanju @ilo!o@skih teorija i na parodiji same romaneskne @orme.
21

10

Sentimentalizam knji'evni prava) !rele prosve+enosti, nastao u ,ngleskoj sredinom 13. veka i proirio se na sve evropske knji'evnosti u drugoj polovini 13. veka. Sentimentali!am je bio knji'evni i!ra! sen!ualisti$ke varijante @ilo!o@ije prosve+enosti koja je, nasuprot ra)ionalisti$kom primatu ra!uma, stavljala emo)iju i matu u prvi plan $ovekovog duhovnog 'ivota. 1nji'evnost, prema tome, treba da i!ra'ava intimne $ovekove te'nje i ose+anja. Otuda u sentimentalnoj knji'evnosti dominira subjektivni i!ra! u vidu dnevnika, pisama, ispovesti... 1ult prijateljstva i porodi$ne ljubavi pro'ima mnoga knji'evna dela ovog perioda. Doto je 5prirodni $ovek6 neiskvaren )ivili!a)ijom, krajnji )ilj je $ovekova te'nja ka dobru, a idila je jedna od najprijatnijih slika $ovekovog 'ivota, te je prika!ivanje $ednih pastira i pastiri)a, primitivnih plemena i po$etaka ljudskog drutva jedna od najomiljenijih tema sentimentalisti$ke knji'evnosti.-4 Obele'ja sentimentalne knji'evnosti: prenaglaena ose+ajnost, melanholija, la'na su!a, i!nu*en u!dah... ( Sentimentalni roman te'i da otkrije unutranji emotivni 'ivot $oveka te predstavlja prete$u modernog psiholokog romana. Drika!ivanjem 'ivota obi$nih i jednostavnih ljudi i! srednjeg stale'a ili i! prostog naroda, kao i drugim osobinama (naglaena ose+ajnost, pla$evna ra!ne'enost, pateti$ni stil, epistolarna @orma, morali!atorski ton ovaj roman je odgovarao ukusu gra*anskih $itala)a 13. veka. Sentimentalizam razlo*en 8umorom Ogla /umo: 2 liku stri)a &obija je dato be'anje od nepravedne stvarnosti u )arstvo ne'ne tuge. ;uva, kao simbol, svedo$i o suvinosti sentimentalnog bola u kome Stern u'iva, i bol postaje sam sebi )ilj... <aspitni )ilj Sternovog sentimentali!ma je da $oveka osposobi !a novo, istan$anije ose+anje ljudske u!ajamnosti, !bog $ega mora kro! )eo 'ivot da sa$uva i gaji u sebi ono 5stanje 'iva)a6 ne'nog i snala'ljivog desetogodinjeg deteta koga 'ivot jo nije otvrdnuo. ( Ovoj sentimentalnosti je svojstvena njena bliskost sa humorom. Stern daje dirljivo? komi$nu stranu onoga to nas u 'ivotu titi, a to $esto ima u sebi smenog " mi smo u tim neda+ama ne samo dostojni sa'aljenja, ve+ i smeni u isto vreme. Sternovi likovi su i nosio)i sentimentalnosti i ujedno komi$ni. Oni su, svaki na svoj na$in, proi!ili i! 0on?1ihota. ;nogi kriti$ari Sterna smatraju !a la'nog sentimentalistu. ( E1&: Sternovi romani u isti mah grade dirljive pri!ore ljubavne ne'nosti i ljudske dobrote i ra!la'u ih humornom stili!a)ijom. ( 2 Sternovo vreme neki delovi romana su prihva+ani kao arhi?sentimentalni " na pr. pri$a o Le >evru je tampana odvojeno, na !ahtev ondanjih moralista.

( )arodiran&e gra@anskog romanaGH "#$ veka Ovaj roman predstavlja, na neki na$in, parodiju gra*anskog romana, parodiju na one nevolje $ija je 'rtva 5mali junak6 gra*anskog romana 13. veka. 1od njega nema ni velikih tragedija, ni velikih avantura, ni velikih junaka. 1a sam stalno bio igraka u rukama one koju ljudi zovu 9ortunom* i, mada ne'u da se ogreim o nju time to bih rekao da mi je ikad dala da osetim veliki bol, ili izuzetno zlo; i&ak... obasula najve'om koliinom nezgoda i nemilih sluajnosti koje su ikad zadesile malog junaka. (., H

%ajistaknutiji predstavnik i osniva$ sentimentali!ma u ,ngleskoj je Semjuel Ei$ardson (Pamela ili -agra<ena vrlina koji je !asnovao porodi$ni roman u engleskoj i evropskoj knji'evnosti. (2 njemu trijum@uju vrlina i $ednostF Glavni predstavni)i sentimentalnog romana su Euso (-ova 6loiza i Gete (1adi mladog +ertera . Drimer sentimentalisti$ke knji'evnosti je i =anon ,esko... 24 O pojmu 5gra*anski roman6 u E1&u nita.
23

11

La*na auto(iogra'i&a Bklovski: 2 po$etku se $ini kao da knjiga po$inje autobiogra@skim tonom, ali potom sledi opis poro*aja, a junak, ometan gra*om koja se uvla$i u knjigu, nikako da se rodi. 1a sam ovog meseca za celu godinu stariji nego to sam bio &re 4> meseci* i kako sam, kao to &rime'ujete, ve' gotovo u sredini svoje etvrte knjige # a nisam dos&eo dalje od &rvih dana svog (ivota # oigledno je da imam 3?5 dana vie da o&isujem nego to sam imao kad sam &oeo da &iem* i tako, umesto da na&redujem, kao svaki drugi &isac... ja sam, na&rotiv, baen za toliko knjiga unatrag...

= Nemogu7nost saznan&a o(&ektivne istine F kritika 0rosve7enosti; Olga /umo: Ostaje nedore$eno da li je <olter Bendi lud !ato to gleda stvari svojim posebnim o$ima i !ato mu i!gledaju druga$ije ili je uopte nemogu+e da $ovek sa!na objektivnu istinu o stvarima. 8a <oltera je pitanje tetke 0ine bilo od iste va'nosti kao i retrograda)ija kod 1opernika " skretanje +enere na njenoj &utanji &otvrdilo je 3o&ernikov sistem, a skretanje tetke @ine &o njenoj &utanji uinilo je uslugu utvr<ivanju sistema moga oca, koji 'e se uveren sam, odsada uvek zvati Aendijev sistemB. Ovi 5sistemi6 <oltera Bendija nose misao o perspektivi nauke i $ovekovoj mo+i da sa!na objektivnu istinu. 2 ovome je, tako*e, dat nagovetaj stava da su sitni)e i! individualnih 'ivota mo'da isto toliko va'ne kao planetarni sistemi. Stern se ismeva nadi i na0orima l&udi da se 0ri(li*e istini. . pored svih tih napora, ljudi +e ostati isti oni sitni ljudi, sa svojim interesima, strastima, u!aludnim smenim teorijama i mislima. Drimenjuju+i Lokove !aklju$ke na svakidanji 'ivot i njegove male 5endijevske sisteme6, on ih u isto vreme nekako liava njihove aure, i time, emotivno bar, dovodi u sumnju njihovu svrsishodnost na ra!ini 5velikih6 sistema u otkrivanju istine uopte. Disa) kao da prigovara nau)i to se ne oslanja dovoljno na stvarni svet, nego se temelji na proi!voljnim spekula)ijama. ( Analiza uzroka i 0osledice je bila u to vreme jo dosta nova i naaliti se sa njom je moglo biti interesantno. &i su u!ro)i, !bog siromanih podataka kojima je raspolagala nauka, $esto naivno i nategnuto pove!ivani sa posledi)ama. &u nategnutost je do krajnje apsurdnih grani)a prika!ao Stern, da bi preko nje i!vrgao ruglu nauku uopte i $ove$iju nadu u nju. On ka'e da nauka, kako je po$ela da napreduje, mora uskoro (!a sedam godina da dostigne vrhuna), od kojega se ne mo'e dalje, i tada, poto pisanje ne+e vie biti potrebno, nesta+e i $itanja, a time i !nanja, i onda +e opet sve po$eti i! po$etka. 8a Sterna se smatra da pripada po!nim, ra!o$aranim pripadni)ima prosve+enosti " on je i!gubio poverenje koje je ovo doba gajilo prema nau)i. ( <olter Bendi do'ivljava slom ba u onome to je !a njega !na$ilo pou!dano tle pod nogama " u njegovim omiljenim teorijama. Ovo nije samo satira na s8olasti!ki na!in mi6l&en&a, ve+ i neveri)a u @ilo!o@iju uopte, u $ovekovu mo+ sa!nanja. Svet Tristrama endija li$i na egalisti!ki svet komedi&e " ravnopravnost junaka. ;e*utim, i!jedna$avaju se i po!i)ije pis)a, $itao)a i pripoveda$a. &ime se skre+e pa'nja sa pri$e na pripovedanje samo. Tristramom endijem se potvr*uje 'ormalisti!ka teza da je parodija naje@ikasnije sredstvo o'ivljavanja 'anra.

12

A/TORE+EREN,I-ALNOST
)ri0ovedan&e 0osta&e tema samom se(i " autore@eren)ijalnost, samosvest Tristrama endija. Ova svest postoji u mnogim romanima " @on 3ihot, >ildingovi romani, Stendal... &a samosvest romana je deo njegove de@ini)ije (koja dodue jo nije konstituisana... (Jitavo 10. poglavlje .< knjige Stern posve+uje ra!miljanjima o poglavljima. Ovo predstavlja naglasak na @ormi, i to na njenom kanoni!ovanom delu. &o 0omeran&e interesovan&a sa 0ri!e koja je stalno bila u )entru pa'nje je novina. Drioritet @abule je bio neprikosnoven do Tristrama endija. (8ato +e se postmoderna po!ivati na njega kao na prau!or. Retori!ka kontrola o tome ta sme, a ta ne sme da se pri$a. &o na$elo nai!gled postoji, a istovremeno re!ultira goreopisanim tkivom. %a pr: 5Dri!najem, ono o $emu imam da vas obavestim, malo je i!van dosadanjeg sleda, jer je trebalo da vam to ispripovedam otprilike pre 1H0 strana, da nisam predvideo da +e !a to kasnije do+i pogodniji trenutak i da +e od toga ovde biti ve+e koristi nego negde drugde.6 (.., 1C ( 5... od samog po$etka delo konstruisao tako da se u njemu glavna radnja i njeni sporedni delovi neprestano ukrtaju...6 ( ., -)rimeri " iv: 51ako su moj stri) &obi i kaplar &rim uspeli to da i!vedu " pa povest njihovih vojevanja, koja nisu oskudevala u doga*ajima " sve bi to moglo sa$injavati prili$no !animljivu sporednu radnju u !apletanju i ra!vijanju ove drame. " Sad se ovaj pri!or mora prekinuti " i !ameniti kaminom u salonu.6 (.., 6 ( 5Disanje je (... samo drugi na!iv !a ra!govor. 1ao to se niko ko !na da se ponaa u dobrom drutvu, ne+e odva'iti da ka'e ba sve: ? tako se nijedan pisa), koji !na prave grani)e pristojnosti i dobrog vladanja, ne+e uputati u to da ba o svemu misli: %ajiskrenije potovanje to on mo'e da iska'e $itao$evoj pameti, iska!a+e mu tako da taj posao prijateljski podeli napola, pa ostavi i njemu neto da smilja u svojoj glavi, kao to i vi smiljate u svojoj.6 (.., 11 ((,stetika non?@inito#

)OST/),I
)RI)OVE1AN-E / )RVO% LI,/

Btan)l: - Eoman u . li)u mo'e se koristiti i kada 0ri0oveda! 0retendu&e na istinitost svo&e 0ri!e (te !ato najneverovatnije pri$e, poput @antasti$nog putopisa :uliverova &utovanja, !aodeva u @ormu . li)a i kada 0rikazanu stvarnost *eli da 0redstavi kao sadr*a& svesti (gde pripoveda$ka situa)ija ne veri@ikuje objektivnu ek!isten)iju sveta o kojem i!vetava pripoveda$, ve+ njegovu subjektivnu . - Li!nost 0ri0oveda!a se &avl&a kao 0redmet 0ri!e$ Dostaje va'an njegov stav prema ispripovedanim doga*ajima. - Ironi!an tretman 0ri0oveda!ke situaci&e u I licu$ &ristram Bendi preterano isti$e konven)iju samoidenti@ika)ije pripoveda$kog . li)a " ne !adovoljava se time da, kao to je uobi$ajeno, navede podatke o svojim roditeljima i o svom poreklu: opisuju+i $in svog !a$e+a, on pitanjem 51o sam ja#6, impli)iranim u svim momentima pripovedanja, otkriva

13

'ilozo'sku zagonetnost 0ri0oveda!ke situaci&e u I licu. 2 romanu u . li)u jedan $ovek pokuava da shvati samog sebe, da sebe de@inie, da povu$e grani$nu liniju i!me*u sebe i svoje okoline. Autoru romana u I licu &e lak6e da skrene 0a*n&u na 0ri0oveda!ko -a> na!in 0ri0ovedan&a> na 0ro(leme 0rikazivan&a$ Jitala) &ristrama uvek i!nova !ati$e na pisa+im stolom, kao pis)a vlastite 'ivotne istorije, opsednutog mnogim idejama i mukama koje se ti$u pravog na$ina pripovedanja pri$e.

RA .OLIIAVAN-E )OST/)KA

<iktor Bklovski: Stern je revolu)ionar @orme. 8a njega je tipi$no razgoli7ivan&e 0ostu0ka.-H Dremetanje poglavlja je samo ra!goli+ivanje Sternovog postupka koji ko$i premetanje radnje 7 vremensko premetanje (# . 1. Stern na po$etku romana uvodi anegdotu o polnom $inu koji je 'ena prekinula pitanjem: 50ragi, !ar nisi !aboravio da navije sat#6 1ada majka postavi to pitanje jo se ne !na na ta se ono odnosi. Stern se poigrava sa naom !abunom. Dotom sledi rasu*ivanje o homunkulusu (embrionu koje je !a$injeno anegdotskim )itatima o njegovom pravu na !akonsku !atitu. &ek na -0toj strani)i dobijamo objanjenje $itave ove konstruk)ije i opis o$eve ta$nosti u njegovim porodi$nim poslovima. Ovo je 0rimer vremenskog 0reme6tan&a: u!ro)i se daju nakon posledi)a. Ovo je stalni Sternov postupak.
Dukin je, na primer, u pripove)i Citac, obilato koristio vremenska premetanja. 2 ovoj pri$i prvo vidimo da Silvija koji se ve'ba u ga*anju: nakon toga sluamo Silvijevu pri$u o nedovrenom dvoboju, !atim sa!najemo !a rasplet pripovesti. 0elovi su dati u ovom rasporedu: .., ., ....

;e*utim, Stern motivaci&u ovog 0reme6tan&a da&e razgoli7enu. 1od Sterna je motiva)ija sama sebi )ilj. Priznajem, ono o emu imam da vas obavestima malo je izvan dosadanjeg sleda / reda, jer je trebalo da vam to is&ri&ovedam nekih 48D strana ranije, da nisam &redvideo da 'e za to &osle do'i &ogodniji trenutak, i da 'e od toga ovde biti vie koristi nego negde drugde. 2. 1od Sterna je razgoli7en i 0ostu0ak sastavl&an&a romana od 0o&edini8 novela. S0oznavan&e 'orme 0omo7u n&enog naru6avan&a i &este sadr*a& ovog romana. 2 obi$nom romanu se umetnuta novela prekida glavnom. Stern doputa istovremenost radnje, ali 5parodira6 ra!vijanje novele i nadiranje nove gra*e u nju. 1ao gra*a !a ra!vijanje u prvom delu u!et je o0is ro@en&a Tristrama Cendi&a. &aj opis !au!ima -76 strana, a na opis ro*enja ne otpada skoro nita. 2glavnom je ra!vijen ra!govor junakovog o)a sa stri)em &obijem. ... Do$inju ra!govori o stri)u &obiju u koje je
O(na*ivan&e termin Bklovskog. Odnosi se na pojavljivanje pis)a u samom tekstu dela " on je prisutan na s)eni, komentarie, obra+a se $itao)u... Ovaj postupak je po!nat ve+ u retori)i (# " tu se !ove D9E9=989, a u novijoj literaturi " ;,&9L,DS9. Ovu %2L&2 ;O&.<9O.I2 @ormalisti su najvie )enili. Disa) obna'uje svoj na$in sastavljanja teksta. ( ;e*u delima koja obna'uju postupak treba i!dvojiti ona koja obna'uju tu* postupak, bilo da je on tradi)ionalan ili osoban !a nekog drugog pis)a. 9ko i! tog obna'ivanja tu*eg knji'evnog postupka ishodi komi$no dejstvo, dobija se parodija.
25

14

umetnuta povest tetke 0ine. 1a sam, eto, na &rimer, ba mislio da vam u najglavnijim crtama o&iem muiavu narav svog strica Tobija; E a ono &red nama iskrsli moja tetka @ina i njen koija i naterali nas da zalutamo nekoliko miliona milja daleko... %a strani CC. stri) &obi mo'e da dovri radnju koju je !apo$eo na strani 67. 1a mislim, odgovori on, kako ne bi bilo zgoreg, brate, da &ozvonimo. Ovo je stalan Sternov postupak i, kako se vidi i! njegovih aljivih napomena o stri)u &obiju, on ne samo to je svestan 8i0er(oli!nosti svoga razvi&an&a nego se n&ome i 0oigrava. 0alje se ra!vijanje produ'ava gra*om o o$evim manama: o tetnom uti)aju roditeljskog pritiska na detetovu glavu, o uti)aju veli$ine nosa na sposobnosti... Ea!vijanje %OSOSLO<.I, !avrava se na -HA. strani.
)OST/)AK 3)RONAJENO. R/KO)ISA4

Bklovski: Od starih postupaka Stern se koristi postupkom 5prona*enog rukopisa6. &ako je uveo u roman Iorikovu propoved. Jitanje tog rukopisa nije velika digresija u romanu nego se )elo vreme prekida, uglavnom emo)ionalnim u!vi)ima. Dropoved se prekida pri$om o kaplarovom bratu. 8atim dola!e ume)i protesta katoli$kih sluala)a i @orti@ika)ijske opaske stri)a &obija.
)OST/)AK EROTSKO. OB/JAVAN-A

Bklovski: Stern erotsku gra*u i!nosi uglavnom u obliku eu@emi!ama. )rimeri: 1) razlikovan&e karaktera " .talijani tvrde da mogu da odrede karakter na osnovu !vuka i! odre*enog instrumenta " s ob!irom na to da li je taj !vuk @orte ili piano. 2) vru7 kesten koji je upao u pantalone ((Iorikove## " na ono mesto !a koje nema ni jedne pristojne re$i u )elom 0'onsonovom re$niku. 3) rana strica To(i&a (ne samo epi!oda, ve+ jedna od si'ejnih linija romana# " udovi)a 'eli da sa!na da li je &obi tom ranom trajno onemogu+en... (Drvi mu' udovi)e <odmen je bolovao od iijasa pa nju !anima ho+e li i ovaj put biti uskra+ena... Ona se jada =rid'it, svojoj slu'avki, a ona ka'e da +e sa!nati od &rima: kada &obi obe+ava udovi)i da +e videti mesto gde je ranjen, ona po)rveni, pa pobledi... On joj donosi kartu %amura...
TEDNIKA 3TOKA SVESTI4GK

1oljevi+: Stern koristi ovu tehniku: on se slu'i unutranjim monologom kao osnovnim elementom svoje strukture. 8ato je hronoloka sekven)a u njegovom romanu potpuno nepredvidljiva. ( Olga /umo: 2 Sternovom delu tok $ove$je svesti postaje samostalan predmet posmatranja, dok drutvena strana li$nosti, i!u!ev naju'ih rodbinskih i prijateljskih ve!a, kao
Roman toka svesti spada u autodijegeti$ko pripovedanje. Situa)ija govorenja je sinhrona sa situa)ijom do'ivljavanja. Glavna te8nika ovog pripovedanja je unutra6n&i monolog. Ovu tehniku je prvi primenio ,duard 0i'arden u romanu ,ovori su &oseeni. Ovde se misli i!nose po prin)ipu aso)ija)ija, slu$ajnog pove!ivanja. %ema kontinuiranog, logi$ki pove!anog i!laganja. 2nutranji monolog je neposredovan govor " sti$e se utisak direktnog prisustva u svesti lika, be! posredovanja pripoveda$a. 8bog toga on nije logi$ki, gramati$ki i hronoloki sre*en. 2 anglosaksonskoj kriti)i se metoda unutranjeg monologa uglavnom na!iva metodom toka svesti.
26

15

da ne postoji. %jegovo delo je para@ra!a Lokovog teksta. %ajdublji pe$at je na Sternovo pisanje ostavila Lokova teorija o dva i!vora ideja, o 5sen!a)ijama i re@leksijama6, tj. o idejama koje dola!e od $ulnih utisaka i idejama koje su posledi)a sposobnosti svesti da oslukuje samu sebe, da prati svoj tok. 8bog ovog Lokovog uti)aja danas se Tristram endi ubraja u romane 5toka svesti6, stila pisanja koji je, osim ovog i!u!etka, $ekao otprilike 1H0 godina da se ra!vije i bude u sreditu pa'nje.

STIL
REALI A%

2 Tristramu endiju $itav postupak se gradi na ambivalentnom odnosu prema konven)iji i njenom preva!ila'enju. Drimer: 1. LSkru0ulozni realizamL " u doslednosti slikanja vremenske sheme. Stalno smo u po!i)iji da vodimo ra$una o pre)i!nim vremenskim kotama. (Olga /umo: Disa) vodi ra$una da se vreme upotrebljeno !a digresije, aso)ija)ije, komentare, podudara sa prirodnim prekidima, 5$ekanjima6 u samoj radnji. Sa druge strane, dok se digresija ra!vija !a svoj ra$un, on pa!i da ta 5$ekanja6 u stvari ne budu $ekanja nego situa)ije u kojima radnja mo'e sama, tako re+i pre+utno, da odmi$e, i da li$nosti !a to vreme +ute, dremaju, svravaju neki !apo$eti posao koji ne !ahteva prisustvo $itao)a: osim toga, pisa) u toku digresije uba)uje re$eni)u ili re$, neto to odr'ava ve!u sa onim o $emu je pisa) prvobitno po$eo da govori. G$ 2 isto vreme, ne ostavlja utisak ne$eg realisti$kog. Ovim preterivanjem " KskrupulomK " dobija se tkivo koje je ni jasno, ni objanjeno, niti lako lo)irano u prostoru, vremenu... Io jedno dovo*enje do apsurda dovo*enjem do krajnjih grani)a neke konven)ije.

AL/ IVNOST

Ovaj roman je kr)at alu!ijama. Stern se obra!ovao na univer!itetu gde su jo bile na sna!i sholasti$ke ideje i !astarele teorije u prirodnim naukama... Stern je u'ivao da se poigrava !abludama i predrasudama preva!i*enih teorija.

LIKOVI galeri&a ekscentri!ni8 0ortreta2 karikirani likovi

1. Tristram naslovna li$nost, govori u prvom li)u, a ima najmanje uloge u delu, a u nekim knjigama se i ne pominje. (Eo*en u ... 7 .< knji!i#F . pored +udljive kompo!i)ije, postoji neki opti hronoloki okvir " !namo da je &ristram pri kraju romana dosegao tek petu godinu 'ivota. 2. Volter rentijer. %osila) $udatva koje Stern na!iva )handean &hiloso&hF; ljubitelj neobi$nih starih knjiga i sholasti$ke logike, spreman da 'ilozo'ira o bilo $emu, a naro$ito o svakodnevnim sitni)ama koje niko drugi ne bi smatrao @ilo!o@skim predmetom " o

16

nosovima, marami)ama, dugmadi itd. (Bendijevsko @ilo!o@iranje $esto sadr'i samo nategnuti humor# 1ro! ovaj lik Stern karikira robovanje @ilo!o@skim teorijama $ija se jalovost poka!uje u praksi. <eran svojim interesovanjima, <olter je hteo sinu da nadene ime &rismegistos (prema /ermu &rismegistu, !agonetnom srednjovekovnom polubo'anstvu, o)u )rne magije 77 &rismegist je nadimak boga /ermesa, a !na$i otprilike 5tri puta najve+i6 , ali je grekom slukinje ispalo pro!ai$no " &ristram. ( Ras0rava o staro& tetki 1ini koja se span*ala sa ko$ijaem i dobila dete sa njim pre 60 godina. <olter ima teorijska objanjenja i !a ne!gode ljubavnog 'ivota svoje tetke: on veruje da imena objanjavaju li$ne nesre+e ljudi... ( <olter Bendi ilustruje psiholoki tip " $oveka !a koga svaka *ivotna 0ri!a predstavlja ilustraci&u neke od n&egovi8 omil&eni8 teori&a. Ovo ilustruje te!u o proi!voljnosti ljudskog miljenja: 0n bi zgrabio neko miljenje, gos&odine, kao to &raiskonski ovek zgrabi jabuku. Samim $inom grabljenja jabuka 5postaje njegova svojina6. =e! ob!ira to su njegova ube*enja slu$ajna i proi!voljna, on je spreman da pogine brane+i ono to mu se 5desilo6 da 5misli6: branio bi ih svim to mu do<e &od ruku* jednom reju o&asivao ih je i utvr<ivao tolikim o&ko&ima i grudobranima, kao to bi moj stric Tobi inio sa nekakvom tvr<avom. <olterova ube*enja su plod igre slu$aja, ona mu se deavaju: ipak, ukoliko su proi!voljnija i nastranija, utoliko im je on @anati$nije privr'en, odnosno utoliko ih upornije brani.-7 ( <olter je 0rimer razvi&an&a nastrani8> 0oluAnau!ni8 i 0seudonau!ni8 teori&a " ovo govori i o ljudskom miljenju uopte kao i$aenom... ( 1ada mu brat &obi ka'e da ne treba da kalja porodi$no ime tom pri$om <olter svojim odgovorom otvara osnovni 0aradoks svakog racionalizma: veru da je misao ne samo ne!avisna od 'ivota ve+ i va'nija od njega: ta je dobar glas neke &orodice kad se u&oredi sa &ret&ostavkom!... 3oliko se hiljada takvih (ivota u&ro&a'uje svake godine bar u svim &rosve'enim zemljama" # i smatra za najobiniju stvar kad se u&oredi sa jednom &ret&ostavkom. ( Lik <oltera otelovl&u&e Sternovu kritiku 'ilistarstva-3 i pedanterije. ( <olteru javljaju da mu je umro sin =obi u trenutku kad se on dvoumi da li da pare koje je slu$ajno nabavio upotrebi !a sinovljev put u inostranstvo ili !a sre*ivanje imanja. ( <olter pie Tristra&ediju u kojoj nala!imo i poglavlje o pomo+nim glagolima (parodiju tadanjih gramatika . ( 1ako saoptava 'eni sinovljevu smrt: ona prislukuje na vratima dok <olter ra!glaba o smrti uopteno i )itira Sokrata: 5.mam troje jadne de)e6. %a to on ka'e: .mate jedno vie nego to ja !nam, a on odgovara: .mamo jedno manje... i i!a*e i! sobe. P str.43?4C, A1, AA?A6, AC, 60, C4, 113, 1--?k?.., 17H?. 3. Stric To(i bivi podo@i)ir u sedmogodinjem ratu, koji je od rane na preponi (i! bitke kod %amura ostao invalid i dobio neku pen!iji)u. %jegov 5hobi6 (ovaj i!ra!, skra+eni)u od hobbFEhorse #
Sveto!ar 1oljevi+: Luda$ke ideje su oduvek imale naj@anati$nije pristali)e: takvim idejama je !aista i najpotrebnija uporna, !anesenja$ka odbrana. 28 +ilistarstvo malogra*antina, uskogrudost, $istunstvo, ograni$enost, uskost duhovnog hori!onta.
27

17

de$iji drveni konji+, stvorio je upravo Stern u ovom delu jeste @orti@ika)ija " !ajedno sa kaplarom &rimom, on po $itave dane gradi i opseda sitna utvr*enja u jednom vrtu " oni postavljaju i!miljene vojske u ratni poredak o'ivljavaju+i uspomene i! rata u %i!o!emskoj gde su oboji)a ranjeni. Opsednut je svojim hobijem (omiljenom !abavom -C jer !a njega nema ni$eg stvarnijeg od igre koju su i!mislili on i &rim. On je blage prirode, dobroduan, gotovo apsolutno dobar " nije kadar da ubije ni muvu (0vaj svet je dovoljno &rostran za nas oboje, ka'e &obi putaju+i muvu kro! pro!or , i uvek je spreman da saose+a i be!grani$no prata. Stidljiv je kao devojka, nespretan i naivan u opho*enju, be!a!len, ne0rilago@en 0rakti!nom *ivotu. Ovo i!a!iva humorni e@ekat " re$ je o kontrastu prema njegovoj vojni$koj prolosti i ratni$kim interesovanjima. %jegova 8ristolikost je naruena humorom kojim Stern opisuje njegovo udvaranje udovi)i <odmen. &obi je otelovljenje jednostranog i nepotpunog hri+anski?pasivnog stava prema 'ivotu. ( S. 1oljevi+: &obi, !a ra!liku od svog brata, ne veruje u pra!ne re$i nego ho+e i delom i ose+anjem da 'ivi. %jegovo 5delo, ipak, nosi ista obele'ja privida i apsurda kao i misao njegovog brata " on 'ivi u svom marionetskom svetu, ponavljaju+i najve+e bitke svog vremena... On je dakle, veliki vojskovo*a upravo na onaj na$in na koji je <olter veliki mislila). ( To(i&eva strast " !idanje maketa utvr*enja i igranje rata... &obi, pored sve dobrote svog sr)a, 'ali kad se svri rat na kontinentu. .pak, on je !a Sterna moralniji od svog brata, koji je nai!gled u$en i o!biljan $ovek, ali $ovek koji je na drugi, opasniji na$in i!gubio ve!u sa stvarno+u. ( )asivnost To(i&eva: njemu se ljubav 5deava6 isto kao to se <olteru 5deavaju6 misli: G ovom sluaju... o kojem Platon nije ni sanjao # ,jubav, vidite, nije toliko 0se'anje koliko )ituacija u koju ovek ulazi kao to bi moj brat Tobi uao u vojnu jedinicu # svejedno da li on voli vojnu slu(bu ili ne # kad je ve' jednom u njoj # on se &onaa kao da je voli* i &reduzima sve to mo(e da bi se &okazao kao junak. ( Str.6C?..., 7A?76, H16FFF, 161?..,164 4. Trim verni kaplar, bivi titonoa i posilni &obijev. &rim je ratovao, ali mu je kod Landena smrskano koleno. <oli i potuje svog gospodara. Iedina mana mu je to je strano brbljiv. On deli gospodarev interes !a utvr*enja... ( str.16A?... 5. 1uo To(i Trim vu$e koren od 0on?1ihota i San$a Danse. ;e*utim, &rim nije neki kontrast &obiju, ve+ je pre varija)ija istog lika na ni'em nivou. ( 1oljevi+: &obijeve strasti nemaju altruisti$ki smisao koji bi iskupio njihovu poreme+enost na taj na$in da bi one i!rasle u neki simbol solidarnosti sa nekom plemenitom idejom " kao to se deava kod 0on 1ihota. %jegovi apsurdi ni u jednom trenutku ne mogu da dobiju tragi$ku dimen!iju. ( Olga /umo: &obijeva manija ima !anesenjatvo kao 0on?1ihotova, ali nema njen duboki ljudski sadr'aj. Dis)u je va'nije da &obi bude dobar u sentimentalnom smislu nego da se bori !a u!viene ideale, poto on
/ergei+: Stern smatra da svako ima kakvu?takvu maniju i da voli da !ajae svoj konji+a koji se !ove hobbF.
29

18

smatra da je ta borba, makar i realna kao to je Iorikova, osu*ena na propast. Stern parodira plemenite napore uopte: &obijev )ilj nije ni$ija sre+a, nego njegova sitna manija, beskorisna !a svakoga, a Stern je i takvu tolerie i ho+e da je prika'e $ak lepom. ( /ergei+: &obi, kao malogra*anski don 1ihot ima svog San$a Dansu. 6. Tristramova ma&ka oli$enje be!na$ajne, ograni$ene 'ene. 5;oja majka, koja je sedela kraj njih, podi'e o$i, ? ali je ona !nala koliko i njena !adnji)a ta moj ota) misli, ? me*utim, moj stri) &obi, koji je $esto bio o svemu tome obavetavan, vrlo dobro ga je ra!umeo.6 (., 4 ((<olter pripoveda kako je &ristram takav kakav jeste !bog toga kako je !a$et. ( .v: &ristramova majka bi mogla da bude kontrast optoj karikiranosti likova $lanova porodi)e. 7. -orik paroh koga Stern na po$etku opirno prika!uje. .me je u!eto i! Camleta...40 # Iorik je u toj tragediji dvorska luda. Sa imenjakom Iorika ve'e nestaluk i na$elna neo!biljnost. <oli da se ali, ali je i naivan. 2 roman je uvrtena i jedna njegova propoved. ( Olga /umo: Iorik umire slomljenog sr)a !bog pakosti ljudi, koji njegovu iskrenost i pravednu kritiku nisu u!imali kao alu nego su mu se be!duno svetili. 2 opisu njegove smrti, u o$ima koje se gase, sine !a trenutak, kako pri$a &ristram, neto servanteskog plamena plemenite ironije i borbenog potenja. Iorikova smrt je stavljena na po$etak knjige, iako se on kasnije $esto javlja u toku radnje. P str.--?.., -4?-A, -3FFF, 41?44 8. 1oktor Slo0 " str. 36, 33?.. 9. O(adi&a sluga 10. Suzana slukinja 11. gos0o@a Vidman udovi)a koja je naumila da se preuda. Ona lukavo opseda starog vojnika kao neku tvr*avu. %ju !animaju posledi)e &obijeve rane. Ona se prvo (# obra+a slukinji pa doktoru Slopu. Sa!navi !a tu anketu &obi se naljutio i potu'io bratu. 1ako se ta stvar !avrila " ne !namo: do kraja knjige o tome nema ni pomena. = /TI,A- LOKA F )ARO1IRAN-E LOKOVID I1E-A - /vo@en&e relativisti!kog s8vatan&a vremena " Stern isti$e ra!liku i!me*u objektivnog i subjektivnog vremena (i na$inom pri$anja i tvrdnjama u romanu41 tj. i!me*u onog vremena koje se meri $asovnikom i koje je isto !a sve i vremena kakvo i!gleda $oveku? pojedin)u u njegovom do'ivljaju stvarnosti. <reme mo'e pojedin)u i!gledati du'e ili kra+e od objektivnog: to prividno trajanje, !avisno od emo)ija i temperamenta pojedin)a, na!iva se subjektivnim vremenom. (Lok je utvrdio da @enomen vremena ima dvostruko svojstvo: objektivno vreme se mehani$ki meri, subjektivno vreme odmeravamo
Dosle Sternove smrti objavljena je njegova !birka pisama pod naslovom 1orikova &isma 6lojzi. 31 2 -- glavi . knjige Stern govori o potrebi da uskladi objektivno i subjektivno vreme, potrebi da prika'e smenu predstava u svesti, sa svim krivudanjima koja pro)esu miljenja odu!imaju logi$an redosled.
30

19

mi posredstvom naeg do'ivljaja... Stern posve+uje $itave strani)e be!na$ajnim kuhinjskim ra!govorima Bendija o)a, doktora Slopa i slu'in$adi: u )elom jednom poglavlju opisuje kako je <olter Bendi i!vadio marami)u i! d'epa ili kao je &obi !amahnuo tapom. Si+uni doga*aji i be!na$ajne misli su stavljeni pod jak mikroskop te i!rastaju do $udovine veli$ine i va'nosti. On uveli!ava sitne radn&e da bi !abavio $itao)a " dobija se kontrast i!me*u neva'nosti doga*aja i obilja re$i koje mu je posve+eno. ( Bklovski: uslovnost 5knji'evnog vremena6 je kod Sterna iskori+ena kao gra*a !a igru. 2 44. poglavlju: Prolo je ot&rilike sat i &o vremena u tom &rilino zanimljivom izlaganju otkako je moj stric Tobi &ozvonio i otkako je 0badija &rimio za&ovest da osedla konja i da ode &o doktora )lo&a...* tako da mi niko ne mo(e s razlogom re'i da nisam 0badiji dao dovoljno vremena, govore'i &esniki i imaju'i na umu &reku &otrebu da ode i da se na vreme vrati* # iako iskreno govore'i, ovek je jedva imao vremena da obuje izme. Hli ako se kritiar uhvati za to i ako odlui da izmeri tano vreme koje je &roteklo izme<u trenutka kad je zazvonilo zvonce i trenutka kad se zaulo kucanje na vratima* i, &oto utvrdi da nije &rolo vie od > minuta, 43 sekundi i tri &etine, # &one da udara na mene to sam se ogreio o jedinstvo, ili bolje re'i, o verovatnost vremena, # ja bih ga &odsetio da se &ojam trajanja i njegovih modusa izvodi samo iz toka i sukcesije naih misli # i to je jedino &ravo nauno klatno... Kori67en&e 0rinci0a asoci&aci&e ide&a Stern u ovome pola!i od Loka, koji je u svojim 0gledima o ljudskom razumu opisao ovu pojavu kao u!gredan i uglavnom tetan psihi$ki @enomen, insistiraju+i na nelogi$nosti, slu$ajnosti i ne!dravim posledi)ama aso)ija)ije. Stern se i ovim sredstvom naj$e+e slu'i da bi okirao $itao)a ili da bi i!a!vao humoristi$ne e@ekte. %a primer " Bendijeva majka je aso)ijativno pove!ala navijanje sata sa polnim $inom. (1ako se <olter sa 'enom u postelji sastaje samo prve nedelje u mese)u, a iste te ve$eri navija i sat, u 'eninoj se glavi stvorila aso)ija)ija " $im $uje kako se navija sat, u njoj se javlja misao na sasvim drugi posao... i obrnuto. ( Sterna ne !anima hronoloko pri$anje ni!a doga*aja onim redom kojim su se u stvarnosti !bivali. &aj red je kod njega sasvim poreme+en: doga*aji se ni'u onim redom kojim narator o njima misli: neki su se odigrali pre mnogo vremena, neki se deavaju u trenutku pri$anja, a neki se unapred pripovedaju. ( Olga /umo: Stern 5hvata u letu6 utiske koji su namenjeni njegovoj svesti i predstave koje se spontano nadove!uju jedne na druge. 8a Sterna su najpou!danije ba one predstave koje se be! uti)aja nae volje ni'u i mno'e jedne i! drugih u naoj svesti... 8ato pisa) mora da i!vla$i predstave i! svoje svesti, be! ob!ira na nera)ionalni nered u kojem one naviru. Dogreno je smiljati sa planom re$eni)u koja sledi jer to bi sputalo slobodu aso)ija)ije. Ea)ionalno miljenje je manje autenti$no, manje odlu$uju+e nego to je pljusak aso)ija)ija koje padaju na nau svest. %a primer, dva istovremena misaona toka iste li$nosti " Obadija ka'e Su!ani da je =obi umro u Londonu a Su!ana prvo pomisli na !elenu spava+i)u svoje ga!dari)e. (0vde bi ba bilo mesto ,okovoj glavi o ne&rikladnosti rei. Su!ana odgovara Obadiji da svi treba da obuku )rninu, ali i dalje (na

20

mentalnom planu vidi sve !eleno. .pak ka'e da +e to ubiti njenu ga!dari)u... Svesni tok misli, sa'aljenje prema ga!dari)i, slabiji je i beskrvniji od prvog toka " gro!ni$avih predstava o ga!dari$inoj garderobi. ( iv " parodiranje Loka#: ... nastavi moj otac, u svakoj zdravoj ljudskoj glavi vri se redovno sukcesija misli ..." te one slede jedna drugu u redu kao # 3olona artiljerije! ree moj stric Tobi # +raga, ne artiljerije/ # naljuti se moj otac # te one slede i ni(u se jedna za drugom u naem duhu u odre<enim razmacima, ba kao to se slike u svetiljci okre'u od to&line sve'e. # H ja ti ka(em, ree moj stric Tobi, moje se obr'u vie kao ra(anj. # 0nda, brate Tobi, ja tebi nemam nita vie da ka(em o tome, ree moj otac. ( ..., 13
STERNOVA EIO.RA+I-A Stern je ro*en u 1lonmelu u .rskoj, 1714. (.ste godine kad i 0idro. =io je sin siromanog (ni'eg o@i)ira $ija se porodi)a stalno selila sa garni!onom od mesta do mesta. 8bog tekih uslova ovog 'ivota i!gubio je veliki broj bra+e i sestara u najmla*em dobu. .mao je me*u rodbinom jednog visokog )rkvenog dostojanstvenika, koji mu je pomogao da se koluje !a teologa na 1embrid'u. 8avrio je univer!itet u 1embrid'u i od -H. godine je bio paroh u mestu Saton?in? d?@orest, a kasnije kanonik (&rebendarF u gradu Iorku (gde je nekada njegov deda bio episkop . .ako je )elog 'ivota ostao u sveteni$kom !vanju, po vladanju i idejama je bio svetovnjak i u sutini skeptik. Qiveo je kao provin)ijski plemi+i i! njegove okoline, !animaju+i se lovom, pijankama i ljubavnim podvi!ima. O'enio se u 40. godini i dobio +erku Lidiju: poslednjih 10tak godina 'ivota je bio prakti$no rastavljen od 'ene. Ona (,li!abet Lamli je u drugoj polovini 'ivota poka!ivala !nakove duevne poreme+enosti. 2 Iorku je, sa jednom grupom ljudi sli$nih interesovanja osnovao klub 50emonia)ks6, u kome se $italo i diskutovalo o neobi$nim i tajanstvenim temama. Do$eo je da pie u !relim godinama " 17HC., sa AH godina... Od 1760., posle uspeha prvog romana4-, Stern je prete'no 'iveo u Londonu, gde je bio lepo primljen u snobovskim salonima. 0ve godine je putovao po >ran)uskoj i .taliji (tra'ivi lek svojoj tuberkulo!i: iskustva sa ovih putovanja je !abele'io u svom drugom romanu " )entimentalno &utovanje kroz 9rancusku i 2taliju : u Dari!u se upo!nao sa 0idroom i jo nekim en)iklopedistima. 2mro je u Londonu 1763.

.pak, Tristram endi je imao i neprijatelje, i to me*u najslavnijim ljudima tog vremena, kao to su bili /oras <opol, Goldsmit i Ei$ardson, i knji'evni diktator doktor Semjuel 0'onson (0r 0'onson: 5Tristram endi ne+e trajati.6 . 1njiga je suvie odstupala od pri!natih normi (kompo!i)ija je hirovita, pisa) stalno skre+e sa puta, vremenski raspored je !brkan i nelogi$an... i jo uvek puritanskih shvatanja o umetni$kom moralu (pisa) je podmuklo las)ivan... . Stern na vie mesta u romanu sa ironijom pominje 5kriti$are6.
32

21