Vrste naunih publikacija

Janko Pasternak
Univerzitet u Novom Sadu Medicinski fakultet

PUBLIKOVANJE
Ako ti i ja imamo istu jabuku pa ih razmenimo, opet e svako od nas imati po jabuku.
Ako ti i ja imamo po ideju pa ih razmenimo, savako od nas e imati po dve ideje. B. Shaw

NAUNA PUBLIKACIJA

Naune informacije nisu relevantne ako nisu odmah objavljene i tako stavljene na uvid svetskoj naunoj zajednici, kako bi sem mogle proveriti, proceniti i koristiti za dalja istraivanja.

NAUNA PUBLIKACIJA

Nauna publikacija je osnovni nain

komunikacije meu istraivaima.

NAUNA PUBLIKACIJA
Funkcije naune publikacije: Dobijeni rezultati se na najbolji nain izlau i predstavljaju

zavrnu etapu svakog istraivanja

irenje naunih informacija u prostoru i vremenu Predstavlja osnov za utvrivanje prioriteta u istraivanju Stimuliu dalja istraivanja

Broj objavljenih naunih publikacija je merilo stvaralake produktivnosti istraivaa

inei deo svetske riznice nauke nauna publikacija dobija novi kvalitet Svaki istraivaki projekat mora se zavriti publikacijom!!!

VRSTE NAUNIH PUBLIKACIJA

VRSTE NAUNIH PUBLIKACIJA

Nauni lanak (scientific papers)

LANCI BLISKI NAUNIM

Prethodna saoptenja Kazuistika Stuni lanak Revijski struni lanci

STRUNI LANCI (Professional article)

Nauni lanak (scientific papers)

Nauni lanak je koherentan niz injenica, razloga i izjava ija je svrha da podre neko miljenje ili izloe neto sasvim novo.

Nauni lanak (scientific papers)

Nauni rad (lanak) je napisan i publikovan izvetaj o originalnim rezultatima istraivanja.

Nauni rad je izvetaj koji znatno doprinosi poznavanju ili razumevanju nekog problema. Samo na osnovu podataka prikazanih u naunom radu istraivanje moe biti ponovljeno od strane bilo kojeg kompetentnog istraivaa.

Specifine karakteristike naunog rada (lanka):

Originalan Adekvatne strukture Publikovan

ORIGINALNOST

Misliti kao veina (slagati se sa veinom), sa stanovita napredovanja nauke, znai, u stvari, ne misliti.

Vrste naunih radova lanaka (scientific papers)

Originalni nauni lanak (Original scientific article)
Pregledni lanak (Review article) Sistematsko preispitivanje (Systematic review) Meta-analiza (Meta analysis) Izlaganje na naunim skupovima (Conference paper) Prethodna saoptenja (Preliminary communication) Teze

ORIGINALNI NAUNI RAD (Original scientific article)

Originalni nauni rad je glavni i primarni izvor naunih informacija i prenosilac novih ideja, otkria i saznanja.

Opis izvornih rezultata istraivanja

Prvo objavljivanje rezultata koje sadri dovoljno podataka da drugi istraivai mogu: 1. Prouiti dokaze 2. Ponoviti istraivanje 3. Proceniti donesene zakljuke

ORIGINALNI NAUNI RAD (Original scientific article)

Karakteristike naunog rada

1.

Nauni rad pie se kratko, jasno i objektivno.

Nauni rad je zavrna faza svakog istraivanja.

2.

3.

Naunim radom se nauna informacija iri prostorno i vremenski.

Karakteristike naunog rada

4. Publikovanje slui za stimulisanje daljeg istraivanja. 5. Broj objavljenih radova smatra se opte priznatim pokazateljem stvaralake produktivnosti istraivaa. 6. Svaki nauni rad zadobija nov kvalitet samim tim to postane deo opte priznate rizinice svetske nauke.

Struktura naunog rada

NAUNI RAD
NASLOV SAETAK TEKST
ZAHVALNOST

LITERATURA PRILOZI

Kljune rei

UVOD MATERIJAL

I METODE

REZULTATI DISKUSIJA ZAKLJUAK

ORIGINALNI NAUNI RAD (Original scientific article)

Struktura originalnog naunog rada
1.

Naslovna strana

2. Saetak (rezime) struktuisani i nestrukturisani kratak sadraj rada 3. Uvod ta je predmet istraivanja, hipoteza, ciljevi 4. Metod nauni metod, tehnika, tip studije, statistika 5. Rezultati ta je nadjeno

ORIGINALNI NAUNI RAD (Original scientific article)

Struktura originalnog naunog rada
6. Diskusija poredjenje dobijenih rezultata sa rezultatima drugih istraivaa 7. Zakljuci - predstavljaju sud hipotezi koja je izreena na osnovu dobijenih rezultata 8. Zahvalnica - pojedincima ili organizacijama koje su finansijski ili na neki drugi nain pomogle realizaciju istraivanja 9. Literatura brza identifikacija i pronalaenje asopisa u kome je citirani lanak objavljen 10. Prilozi tabele, grafikoni, slike itd.

JEZIK pisanja

Jasan Jednostavan Precizan

STIL pisanja

Upotreba staranih rei i izraza minimalna Duga ili kratka re? Velike rei-mala dela. Izbegavati upotrebu slikovitih nadahnutih opisa. Jednostavne i kratke reenice (do oko 20 rei).

Paragraf-jedinstvo, koherentnost i mogunost isticanja odredjenog sadraja.

Gramatika pravilnost.

STIL PISANJA I OCENA ITLJIVOSTI

Fog index Flesch Reading Ease score

STIL PISANJA I OCENA ITLJIVOSTI

Opis stila pisanja -Vrlo lak -Lak -Prilino lak -Standardni engl. -Prilino teak -Teak -Vrlo teak Fog indeks Flesch indeks 5 90-100 6 80-89 7 70-79 9 60-69 12 50-59 14-16 30-49 > 16 0-29

ITLJIVOST TEKSTA
Fog index itljivosti (Gunning, 1994.)

FI = 0,4 x (prosena duina reenice + procenat rei sa vie od dva sloga)

ITLJIVOST TEKSTA
Fleschov index lakoe itanja

= 206.835 - [0,846 x (broj slogova u 100 rei)] - [1,015 x (prosean broj rei po reenici)]

TRANSKRIPCIJA I TRANSLITERACIJA

Transkripcija je pisanje stranih rei i vlastitih imena saglasno izvornom izgovoru.

a) izvorno pisanje: Lewis, Rich... b) prilagoeno pisanje: Luis, Ri... c) kombinovano pisanje: Luis (Lewis), Ri (Rich) ...
a) u irilinom tekstu: Lewis-a, Rich-a... b) u latininom tekstu: Lewisa, Richa ...

Transliteracija je postupak kada se u drugom grafikom sistemu verno i formalno kopira izvorno pismo.
PETROVI PETROVITSH

PRAVILA ZA PISANJE TEKSTA

NASLOVNA STRANA ILUSTRACIJE TABELE LEGENDE ZNAKOVI INTERPUNKCIJE

Naslov
Najuoljiviji i najitaniji deo
Informativan ili deskriptivan (indikativan)

Pojavljuje se u sekundarnim publikacijama i slui za razvrstavanje lanka u pojedine naune discipline

Informativan, to krai (obino do 100 slovnih mesta)

Saetak (apstrakt)
Saeto informisanje o sadrini rada ili opis teme

rada (obino do 250 rei)

Najitaniji deo rada, esto i jedino itan Pie se na poetku rada (ispod naslova) Pojavljuje se i samostalno u sekundarnim

publikacijama (abstract journals)

Saetak (apstrakt)
Obino se pie u pasivu i 3. licu. Treba ga pisati i na engleskom jeziku.

Ne sadri reference i fusnote.

Izbegavati skraenice.

Saetak (apstrakt)
Informativan
koncizno sumiranje sadraja rada, tj. svih poglavlja rada (najmanje po jedna reenica iz uvoda, materijala i metoda, rezultata i diskusije sa zakljukom). kratak opis teme rada, bez sumiranja sadraja rada (mnogo podataka). Pogodan je za revijske radove (pregled literature)

Deskriptivan (indikativan)

Saetak (apstrakt)
Nestruktuisan (napisan u jednom pasusu) Struktuisan (napisan u vie kratkih pasusa)

Za nauni lanak: uvod, ciljevi, materijal i metod, rezultati i zakljuci. Za revijski lanak tipa meta analize: izvori podataka, izbor podataka (broj i kriterijumi), sinteza pregleda i zakljuci).

Kljune rei (kratki izrazi)

Neophodne zbog indeksiranja lanka. Ne koristiti rei iz naslova (lanak je ve
indeksiran po njemu).

Piu se ispod teksta saetka. Obino do 5 rei, a ponekad do 10.

Uvod
Jasno definisati ono to se o predmetu

istraivanja ne zna.

Postaviti

nove ideje (hipoteze) za reenje onoga to jo nije poznato o predmetu istraivanja.

Hipoteza
Pretpostavka o povezanosti

pretpostavljenih uzroka i njihovih posledica

Izneti nain na koji e se hipoteza

proveraviti.

Ciljevi
Moraju biti kratko i jasno formulisani.
Glavni ili primarni cilj traenje odgovora

na osnovno pitanje sadrano u hipotezi

Sporedni ili sekundarni ciljevi na osnovu

analize odabranih pokazatelja i dr. merenja izvrenih tokom rada

Materijal i metode
Dizajn studije i protokol Predmet istraivanja (definisati bolest, stanje) Ispitanici i nain njihovog izbora
navesti: broj, pol, uzrast, vreme ispitivanja i sl., kriterijume za zbor ispitanika, nain formiranja kontrolne grupe ili uzorka

Materijal i metode
Intervencija (detaljan opis lekova,hormona)
Merenja, obeleja posmatranja (I, Mt)
Statistika analiza (navesti koriene testove
statistike znaajnosti) i

Rezultati
Najvaniji deo naunog lanka Rezultati se obino prikazuju:

-tekstualno -tabelama i -ilustracijama

Ne iznositi sve to je dobijeno.

Rezultati
Izloiti i negativne rezultate.
Ne objanjavati ih u ovom poglavlju. Ne porediti ih sa drugim rezultatima. Ne citirati podatke iz literature. Grupisati ih pod odgovarajuim podnaslovima.

Diskusija
Izuzetno znaajno poglavlje,najtee za pisanje.
Objasniti dobijene rezultate, porediti ih sa

nalazima u drugim relevantnim radovima i dati kritiki osvrt naune zasnovanosti.

rezultati podravaju ili osporavaju postavljenu hipotezu.

Povezati je sa ciljevima, pokazati u kojoj meri

Diskusija
Diskutovati i rezultate koji se razlikuju od tuih. Na kraju naglasiti ta je novo i vano,

posledice koje proistiu iz dobijenih rezultata, njihova ogranienja.

Izloiti novu hipotezu, ta dalje?

Zakljuci
Moraju biti kratki i povezani sa ciljevima

rada. Iskljuivo se zasnivaju na sopstvenim rezultatima prikazanim u lanku. Pisati ih na kraju diskusije (i u saetku u skraenoj formi). Ne prenaglaavati ih i ne davati im znaaj koji oni stvarno nemaju.

LITERATURA
Spisak literature podelite prvo na primarnu i sekundarnu. U okviru svakog od ovih poglavlja napravite podgrupe prvo dajte pregled korienih knjiga, zatim asopisa, drugih radova, zbornika, itd.

OMOGUAVA itaocu brzu identifikaciju i pronalaenje asopisa u kome je citirani lanak objavljen

Sistemi citiranja literature

- Harvard - American Psychological Association - British Standards - Chicago - Modern Humanities Research Association - Modern Languages Association - Royal Society of London - Vancouver

CITIRANJE LITERATURE

1. Harvardski sistem: redosled referenci se navodi alfabetskim (azbunim) redosledom, prema prezimenu prvog autora 2. Vankuverski sistem: redosled referenci prema prvom pojavljivanju u tekstu, iza interpukcijskog znaka 3. Kombinovani sistem: redosled referenci prema abecednom redosledu; uz broj koji se navodi u tekstu

CITIRANJE LITERATURE

Gastroenterology 1980; 79 (2):311-4. Naziv asopisa Godina Volumen Sveska Poetna i zavrna strana

PREGLEDNI (REVIJSKI) RAD (Review article - Review of the literature)

Rad u okviru kojeg se vri analiza i diskusija o ve objavljenim naunim rezultatima. U ovakve lanke autor moe unositi i sopstvene neobjavljene rezultate.

PREGLEDNI (REVIJSKI) RAD (Review article - Review of the literature)

Iscrpni prikaz objavljenih radova o nekoj specifinoj temi
Skrauje vreme potrebno za pretraivanje literature Pokazuje trenutno stanje u jednoj oblasti istraivanja

Prua smernice za budua istraivanja

PREGLEDNI (REVIJSKI) RAD (Review article - Review of the literature)

PREGLEDNI (REVIJSKI) RAD (Review article - Review of the literature)

PREGLEDNI (REVIJSKI) RAD (Review article - Review of the literature)

PREGLEDNI (REVIJSKI) RAD (Review article - Review of the literature)

META-ANALIZA (Meta-analysis)

Kada se svi podaci , objavljeni u razliito vreme i na razliitim mestima, integriu i kombinuju, pa posebnim postupkom detaljno analiziraju, iz njih moe da proistekne nova nauna informacija, u novoj vrsti naunog rada - meta analizi. Pregledni lanci koji skupljaju, saimaju i statistiki ocenjuju rezultate razliitih studija iz iste oblasti ili temeljno ocenjuju postupke upotrebljene u takvim studijama

META-ANALIZA (Meta-analysis)
1. Formulisati ciljeve i hipoteze 2. Pretraivanje literature i utvrdjivanje kriterijuma za ukljuivanje i iskljuivanje studija u meta-analizu (vreme, tip studija, itd.) 3. Procena kvaliteta izabranih studija (grupa eksperata) -protokol-tip studije, godina publikacije, nain prikupljanja podataka, tip tretmana, kontrola, veliina uzorka 4. Beleenje ishoda studije 5. Statistika analiza

6. Zakljuak

META-ANALIZA (Meta-analysis)

UVOD - Precizno formulisanje pitanja ta je predmet istraivanja METOD - Nain, broj i reprezentativnost kompjuterizovane baze podataka i njeno pretraivanje REZULTATI -Kombinovanje podataka i statistika analiza DISKUSIJA ZAKLJUAK

META-ANALIZA (Meta-analysis)

META-ANALIZA (Meta-analysis)

PISMO UREDNIKU (Letters to the Editor)

Oblik naunog saoptenja Kratak, jasan i saet originalan nauni rad Po obliku i veliini slian je saetku originalnog naunog lanka Koliina teksta obino do 500 rei

PISMO UREDNIKU (Letters to the Editor)

Saoptenja sa naunih skupova (Conference paper)

Objavljeni radovi u zbornicima radova (originalnost, prvo objavljivanje, dostupnost, itd.)

Predavanja po pozivu (Invited lecture)

TEZE

Doktorska teza -originalno i samostalno nauno delo -izrada doktorske teze treba da uvede kandidata u problematiku i metodologiju naunog rada u odredjenoj disciplini medicine, omoguujui mu svestrano produbljivanje znanja i osposobljavanje za samostalni rad
Magistarska teza originalni i nauni rad manjeg obima Akademski specijalistiki rad - samostalno nauno delo, ali manjeg obima

LANCI BLISKI NAUNIM

Prethodna saoptenja

Kazuistika
Stuni lanak

Revijski struni lanci

Prethodna saoptenja (Preliminary report)

Prvo, krae obavetenje o rezultatima nekog istraivanja. Sadri sve bitne delove kao i nauni rad ali u skraenom obliku, bez detaljnog opisa metoda i obrazlaganja rezultata. Na kraju se iznosi kratak preliminarni zakljuak. Po pravilu prethodno saoptenje bi moralo da prati originalni nauni rad.

Prethodna saoptenja (Preliminary report)

Prethodna saoptenja (Preliminary report)

CILJ:

Prezentovanje interesantnih naunih rezultata pre zavretka zapoete studije

Donoenje provokativnih pretpostavki Prezentovanje rezultata koji su uoeni empirijski u cilju zapoinjanja kontrolisane studije

KAZUISTIKA Prikaz sluaja/sluajeva (Case report, Report of cases)

Prikaz jednog ili nekoliko sluajeva.

Saznanja do kojih dolazimo na osnovu analize jednog ili vie sluajeva ne mogu se uoptavati.
ta objaviti:

Jedinstven sluaj koji opisuje dotad nepoznati simptom ili bolest Sluaj koji opisuje novu i vanu karakteristiku prirodnog toka bolesti Sluaj s neoekivanim razvojem bolesti koji upuuje na terapijske uinke ili nepoeljnefarmakoloke uinke Sluaj koji pokazuje povezanost dve ili vie bolesti u dotad nepoznatim uzronim vezama

KAZUISTIKA Prikaz sluaja/sluajeva (Case report, Report of cases)

Cilj:
1. Istai neuobiajene karakteristike neke bolesti 2. Prikaz neoekivane reakcije na neki lek, terapiju 3. Retko oboljenje ili neko novo oboljenje 4. Prednost nekog novog metoda leenja 5. Mogunost neke neoekivane komplikacije 6. Primena novih dijagnostikih postupaka

7. Greke u dijagnostici...............

KAZUISTIKA Prikaz sluaja/sluajeva (Case report, Report of cases)

KAZUISTIKA Prikaz sluaja/sluajeva (Case report, Report of cases)

Uvod kratak Opis sluaja ili sluajeva - sr rada, ANONIMNOST! Diskusija-ta se moe nauiti iz prikazanog iskustva Zakljuak Reference Zahvalnica Prilozi

Kategorije strunih radova

Struni lanak

Prikaz
Elaborat

Strucna ekspertiza
Recenzija

STRUNI LANCI (Professional article)

-po strukturi nema razlike u odnosu na nauni lanak -nema jasno definisanu hipotezu za reenje nekog problema

-u njemu se ne opisuje novo saznanje ve se obradjuje ve poznato odnosno opisano

-nema detaljnog opisa metode i tehnike rada -nema mogunosti reproducibilnosti dobijenih rezultata -nauna istina/empirijska, iskustvena istina rezultati opisani onako kako smo ih naim ulima konstatovali -prenoenje linih zapaanja i iskustva drugima

Istorijski pregledi
PRVI MEDICINSKI UDBENICI OBJAVLJENI POSLE OSNIVANJA MEDICINSKOG FAKULTETA U BEOGRADU (Srp Arh Celok Lek 2002; 130: 142-145.) OBRENOVII I SRPSKO LEKARSKO DRUTVO (Srp Arh Celok Lek 2002; 130: 146-147.)

U SPOMEN (In memoriam)

Dimitrije Vulovi 1924-2002. Dimitrije Vulovi je rodjen u Beogradu 1924.g. Medicinski fakultet je zavrio u Zagrebu. Specijalizaciju pedijatrije je obavio na Deijoj klinici u Beogradu 1958. god. Bio je direktor Pedijatrijske klinike do 1977.g. Umro je u 78. god. ivota. ...................................................... Dimitrije Vulovi je svojim irokim strunim i visoko moralnim principima dao veliki doprinos u razvoju savremene srpskojugoslovenske pedijatrije. (Srp Arh Celok Lek 2002; 130: 57.)

PRIKAZI KNJIGA

Istorija medicine poarevakog okruga (1822-1914), Medicinski centar, Poarevac,1991. Cilj: Opisan nastanak i razvoj zdravstvene i sanitetske slube na teritoriji okruga Poarevac za period od skoro jednog veka. Kratak pregled celokupne knjige-sadraj, poglavlja, ilustracije itd.

Knjiga kao nauno ili naucno-strucno delo

Udbenik (Coursebook, Textbook)
Monografija Enciklopedija Leksikon Praktikum Renik Zbornik radova Bibliografija

LITERATURA
1.

Nikola Milosavljevi, Osnovi nauno istraivakog rada, Nauna knjiga, Beograd. 1986. Matko Marui, Uvod u znatstveni rad u medicini, Medicinska naklada, Zagreb. 2008 Maja Joki, Bibliometrijski aspekti vrednovanja znanstvenog rada, Sveuilina knjiara, Zagreb, 2005. Doc. dr Sandra ipeti-Grujii, Klasifikacija naunog rada http://www.med.bg.ac.rs/dloads/nastavni_sadrz_opsta_metodologija/MNIRNew/klasifikacija%20naucnog% 20rada%20sandra%20sipetic.ppt

2.

3.

4.

5.

Prof. dr Tatjana Pekmezovi, VRSTE NAUNIH PUBLIKACIJA http://www.med.bg.ac.rs/dloads/studenti/izborna_nastava/vrste_naucnih_publikacija.pdf

Prof. dr Slavenka Jankovi, KAKO NAPISATI NAUNI RAD http://www.med.bg.ac.rs/dloads/nastavni_sadrz_opsta_metodologija/MNIRNew/Kako%20napisati%20saze tak,%20uvod,%20ciljeve,%20metod,%20rezultate,%20diskusiju%20n%20rada.ppt Doc. dr Ljiljana Markovi-Deni, KAKO CITIRATI LITERATURU U NAUNOM RADU http://www.med.bg.ac.rs/dloads/postdiplomskan/29novembar/ljiljana%20denic%20IV%20deocitiranje%20li terature1.ppt Savi J. Kako napisati, objaviti i vrednovati nauno delo u biomedicini. KIZ Kultura, Beograd, 1996: 8-47.

6.

7.

8.