DRAGOLJUB IVOJINOVI, SPC I NOVA VLAST 1944-1950 Sadraj Uvod Krajem rata SPC je bila skoro obezglavljena.

Bila je dugo bez patrijarha koji je oklevao da se vrati u zemlju, a njeni mitropoliti i episkopi su delimino stradali, delimino osudjeni, delimino prognani. Zbog toga je te ko odolevala pritis!ima vlasti. "itropolit #osi$ i patrijarh %avrilo su izneli na ple&ima teret upravljanja osaka&enom !rkvom tih godina. Patrijarh %avrilo 'o(i& je izbegavao otvorene sukobe sa vlastima, to je stvaralo utisak da je vodio popustljivu politiku. )n to nije inio, to dokazuju izjave i postup!i. )n je to mogao da ini zbog oreola mueni tva u kon!entra!ionim logorima i zbog toga to je bio osvedoeni patriota i pristali!a *U. +ako je uspeo da ubla(i dalje nasrtaje na SPC, arhijere, sve tenstvo i vernike. "itropolit #osi$, SPC i nova vlast ,-../,-01. "itropolit #osi$ Cvijovi& je kao najstariji lan Sv.Sinoda SPC, po Ustavu SPC, obavljao du(nost njenog poglavara u odsustvu interniranog patrijarha. U pitanju je vreme posle ulaska Crvene 2rmije u Srbiju i uspostavljanje nove vlasti. U vreme rata, SPC je podelila sudbinu svog naroda. Sve tenstvo i objekti su uni tavani najvi e u 3'4, ali i od drugih okupatora. 3i komunisti ih nisu tedeli, smatraju&i !rkvu 55opijumom za narod55, tj. ideolo kim protivnikom. Pri kraju rata deo sve tenika je ubijen, ve&i br. zatvoren, a deo je emigrirao.+o nije smetalo mitropoliti #osi$u da odu evljeno pozdravi partizane i Crvenu 2rmiju zbog konanog oslobodjenja od $a ista. "edjutim, vlada je zabranila sve tenstvu da se bez odobrenja vra&aju u svoje eparhije, to je znailo zabranu mitropolitu da se varti u "akedoniju u svoju mitropoliju. +a odluka je znaila podr ku raskolu u SPC. #o te(e posledi!e po SPC imali su zakoni o agrarnoj re$ormi, kojima je SPC oduzeto 61 111 hektara zemlje, preko , 111 gradjevina / to je na!ionalizovano. Ukinute su i dr(avne subven!ije SPC, ime je dovedena u oajan $inansijski polo(aj. 7eronauka je bila izbaena iz kole i bila je potrebna molba vlastima da bi je dete pohadjalo. Crkveni brak je progla en nezakonitim. "# je brzo do ao u sukob sa vlastima, ne samo iz navedenih razloga, ve& i zbog javno izno enih monarhistikih ubedjenja. "itropolit je u svojim molitvama spominjao Petra 88 i prekorevao sve tenike koji to nisu inili, pridr(avaju&i se odluke 273)#2 da se o pitanju kralja ne govori ni ta do re$erenduma. U to vreme boravio je u poseti SPC, episkop Sergije sa delega!ijom 9PC. Z2 "# je ovaj susret bio razoaranje u 9use. 3ajbolnije pitanje za "# je bilo pitanje "akedonije, za koju mu je episkop Sergije predlo(io 55krajinski model55 : egzarh, episkopi, mak.jezik u slu(bi ;. "# je govorio da episkopi koji se zala(u za "PC su bili glavne pristali!e bugarskih okupatora i da su nedostojni svake !rkve. Sergije je jo govorio o svom ordenu, koji je dobio za odbranu "oskve i da bi sve teni!i SPC trebalo da prika(u slian nain patriotizma. "# je rekao da niko Srbe ne mo(e uiti patriotizmu, pa je Sergije napustio razgovor. +ome je doprinelo odbijanje "# da potpi e zajedniku deklara!iju kojom SPC i 9PC optu(uju 9KC. 'r(anje episkopa - !"#r$%$&"# J$'"(, SPC " )$*a *&a'# 1944-194+, - Pa#r"jar- Ga*r"&$ " j./$'&$*0)'1a *&a'# 1944-1950,

Sergija ga je uverilo da je 9PC produ(ena ruka Kremlja, koja nastoji da 55bolj evizuje 55 SPC. Znao je da je poseta rPC pogor ala njegov polo(aj u zemlji. 8pak "# nije izostavio da uka(e na nemogu&nost saradnje SPC sa 9KC zbog masakra nad Srbima u 3'4, za koju je SPC smatrala 9KC direktno odgovornom. "# je postao veliki kritiar vlasti i ukazivao je na njen pritisak na sve tenstvo, kako doma&oj tako i svetskoj javnosti preko zapadnih diplomata. Ukazivao je na ubistva, maltretiranja, zatvaranja. Stoga su vlasti gledale da ga se to pre oslobode. SPC je odr(aval veze sa drugim pravoslavnim !rkvama, osim sa 9umunskom PC, zbog njene veze sa Paveli&em i podr(avanja stvaranja 4rvatske PC, suprotno !rkvenim kanonima, a to u vreme najve&eg pokolja srpskog pravoslavnog sveta. Posle rata dr(ava je uskratila sve prihode SPC, oduzela joj veliki deo imovine i zemlju, preuzele poslove venanja i razvoda. Za razliku od 9KC u *U, koja je imala podr ku 7atikana, svetskog javnog mnjenja i zapadnih sila : S2' i 7B ; / SPC je bila usamnjena pred udar!ima vlasti, jer je 9PC podr(avala SSS9, a vaseljenski patrijarh nije bio zainteresovan za polo(aj SPC. Zbog neposlu nog dr(anja "# je bio izlo(en maltretiranju, a Broz nije krio nameru da ga se re i. U javnost je proturano da ilegalno sedi na patrijarhovom tronu, a ak je i privremeno zatvoren sredinom ,-.0. Po povratku patrijarha %avrila, "# je dve g. dr(an u ku&nom pritvoru, do ,-01. i smrti patrijarha %avrila. Patrijarh %avrilo i jugoslovenska vlast ,-../,-01. Patrijarh %avrilo je zajedno sa episkopom (ikim 3ikolajem 7elimirovi&em, !eo rat proveo u nemakim zatvorima, jer je odbio saradnju sa okupa!ionim vlastima, smatraju&i 3emaku najve&im neprijateljem srpskog naroda. ,-... odveden je u 'ahau, slab i bolestan. Zatim je odveden u Be, gde su 3em!i poku ali da ga uvedu u politike konbinatorike, zasnovane na borbi protiv bolj evizma, za koju su smatrali da &e privesti i saveznike, poetkom ,-.0. P% je odbio svaku kolabora!iju. <eb.,-.0. sazvan je na nemaki ini!ijativu, Kongres predstavnika !rkava u ije je zemlje prodrla Crvena 2rmija. 3em!i su oekivali da &e P% i episkom 3" uzeti ue &a u radu Kongresa. #edan rumunski episkop je lino pozvao srpsku delega!iju, ali je P% odbio ak i da ga primi, zbog nekanonskog priznanja 4rvatske PC. P% je u to vreme odr(ao i nekoliko sastanaka sa 3edi&em, =joti&em i 2&imovi&em, odbijaju&i njihove politike predloge. Saveznika bombardovanja Bea i ostalih gradova uslovila su este preme taje P% i 3" po gradovima 3emake, 2ustrije i 8talije. 2merike trupe su doekali poetkom maja ,-.0. u >vaj!arskoj. )datle je P% oti ao u "ontekatini / banju u +oskani na leenje. Za sve to vreme u Srbiji i *U se uvr &ivala nova vlast, a sukobi sa "# su bili sve o triji. P% je obave tavan o stanju u zemlji i napadima na SPC. U "ontekatiniju su poele borbe izmedju delegata nove vlasti i predstavnika politike emigra!ije o naklonost P%. Bilo je va(no pridobiti ga iz mnogih razloga. P% je bio osvedoeni protivnik 3ema!a, sa oreolom muenika u kon!logoru, osvedoeni patrijota i pristali!a *U. Ugled nove vlasti u narodu : uglavnom u Srbiji ; zavisio je od toga da li &e se P% vratiti u zemlju ili zauzeti neprijateljski stav. 3jegov povratak bi bio i odgovor Zapadu na optu(be o progonu !rkava. +akodje trebalo je pobiti stav da se nova vlast odnosi antisrpski, jer je u to vreme sudjeno i '". Konano njegov povratak bi bio veliki politiki poraz politike emigra!ije. tako je poela velika bitka oko patrijarhove naklonosti. 'elega!ije vlade <39# i predstavni!i politike emigra!ije esto su pose&ivali P%, u nastojanju da ga pridobiju. P% je nesumnjivo naklonjen gledi tima politike emigra!ije, ali realno sagledavaju&i situa!iju, trudio se

da zadr(i politiku neutralnost, tvrdnjama da !rkva ne treba da se me a u politiku. )dluku o povratku u *U je odlagao, pravdaju&i se pred novom vlasti da je bolestan i da mu jo treba nega. P% je okt.,-.0. stigao u =ondon da krsti prestolonaslednika 2leksandra. 8z razgovora sa kraljem Petrom 88 i politikim krugovima u =ondonu saznao je da nemaju nikakve realne planove za budu&nost. )ti ao je iz =ondona razoaran rasulom i neslogom u krugovima politike emigra!ije. Bilo mu je jasno da od njih ne mo(e ni ta oekivati. =ino slabog zdravlja i bez sredstava, pora(en op tim stanjem naroda : podeljenost, komunistika diktatura, nehaj saveznika za Srbe...; nadao se u Bo(ansko spasenje. %ovorio je da ne mo(e preko okeana zbog zdravlja, ali i da se ne udalji od otadzbine, a govorio je da ne mo(e ni u zemlju, jer gonjenoj !rkvi i narodu ne bi mogao pomo&i, a progoniteljska vlast bi njegovo ime koristila u sopstvene svrhe. Pg su pose&ivali i predstavni!i slovenake i hrvatske politike emigra!ije i predlagali mu da poseti papu Pija @88 kako bi razvili zajedniku strategiju u borbi protiv komunizma u *U. P% je odbio govori da Pije @88 ni jednog trenutka nije osudio zloine u 3'4. +o se dogadjalo u vreme kada je "# odba!ivao tzv. 55pravoslavni $ront55 pod vodjstvom 9PC / protiv 7atikana. SPC nije mogla ni na jednu stranu. "arta ,-.A. "# i pre(iveli episkopi SPC uputili su poziv P% da dodje u zemlju, jer je SPC u oajnom polo(aju, a njegov ugled bi mo(da spreio najgore. P% je bio zabrinut za stradanje srpskog naroda i !rkve, bio je ogoren postup!ima komunistike vlasti, ali i nehajem saveznika i neslogom i nemo&i pol.emigra!ije. Bio je svstan da episkopi i narod u zemlji oekuju njegovu pomo&, ali nije znao kako da im pomogne. Bio je u dilemi da li da se vrati u zemlju. P% se preba!io u BS9 : sovjetska zemlja ; na leenje i konano izrazio spremnost da se vrati, ali su sada nastale te ko&e. U Uskr njoj poslani!i, koju je poslao narodu i sve tenstvu, on je diskretno napao pona anje nove vlasti, pominjanjem 55sada nje golgote55 na eg naroda. 7last je poela da mu pravi probleme oko izdavanja vize. =ino se pismom obratio Brozu, napominju&i da je razlog ovakvog pona anja njegova Uskrnja poslani!a, za koju je tvrdio da ni jednom reju ne napada novu vlast. Brozov odgovor nikad nije stigao. P% je do au u Bg sredinom nov.,-.A. gde je doekan od mase vernika i sve tenika. Posle povratka P% i ue &a na Svetosavskom saboru, de!.,-.A. kada je pozdravio Broza i Staljina, mnogi su mislili da je on postao lutka u rukama nove vlasti, to nije bio sliaj. 8zbegavao je otvorene sukobe da bi spreio dalje nasrtaje vlasti na SPC, ali se nije libio da kritikuje mere vlasti, a to je najva(nije nije ni popustio odbrani jedinstva SPC po najva(nijim pitanjima C ,; davanje autonomije hrvatskoj PC, C%PC i posebno "PC / svestan da bi razbijanje SPC bilo i duhovno i na!ionalno razbijanje srpskog naroda, to i jeste bio prvi !ilj nove vlasti : opredeljene za tzv. eman!ipa!iju Crnogorske i "akedonske na!ije ;D ?; Pru(io je otpor tzv. 55na!ionalnom sve tenstvu55, tj sve tenikim udru(enjima, osnivanim na republikom, a ne !rkveno/ administrativnom nivou. +a udru(enja su bila za usku saradnju sa novim vlastima i u(ivali su podr ku od nje : materijalnu, kolovanje de!e...;D E; Uspeo je da se odbrani od zahteva da r ini episkope 'ionisija : "ilivojevi&a ;, 37 i 8rineja : 'jordjevi&a ; u S2' i Kanadi, koje je vlast optu(ivala za neprijateljsku delatnost protiv narodne vlasti u saveznikim zemljama i kolabora!iju sa nemakim okupatorom. 'ruga optu(ba nije bila tana. .; )dbranio je nezavisnost SPC od te(nji 9PC, koja je pod vidom pravoslavnog $ronta u borbi sa 7atikanom, htela da osvoji domina!iju nad PC/ma.

P% je nastojao da uspostavi kakvu takvu saradnju sa novim vlastima, protiv ega je bio deo sve tenstva SPC i javnosti : i doma&e i strane ;. Patrik 4erli, papski nun!ije u Bg je govorio da &e sPC sa takvim pona anjem P% postati produ(ena ruka )Z3/e. "nogi su pro!enjivali da je SPC pod P% popustila pred pritis!ima vlasti, to nije bilo tano. P% je pokazao spremnost za nala(enje modusa vivendi sa vlastima, istovremeno obnavljaju&i SPC, sprovodjenjem neophodnih unutra njih re$ormi, kako bi je ojaao pred daljim nasrtajima vlasti. Sabor je doneo odluke o osnivanju novih eparhija i imenovao nove, mahom mladje episkope. SPC je jaala pred prestoje&i sudar. Sabor je doneo i novi Ustav SPC / ,-.6, kojim je dr(ava iskljuena iz odluivanja o !rkvenim pitanjima : to je u skladu sa odlukom vlasti o odvajanju !rkve od dr(ave, ali na ovu odluku Sabora nije gledala sa odobravanjem, (ele&i i da u !rkvenim pitanjima njena re bude poslednja ; / prihva&en je predlog da se ubudu&e ne daje zakletva vernosti e$u dr(ave. +ako se SPC titila od uplitanja dr(ave u njene poslove. Brozove izjave ,-.6. pokazale su njegovo nezadovoljstvo ovakvim odlukama. )n je verovao u dobronamernost P%, ali je od njega oekivao vi e. 'a bi iskamio va(ne ustupke, Broz se okrenuo oprobanim metodama. Poeli su pritis!i i zastra ivanja. "itropolita 'amaskina napala je rulja u Pakra!u, kada je krenuo tamo da preuzme upravu eparhije. Fpiskopa "akarija je u manastiru Sv.+roji!e u Pljevljima rulja zlostavljala, hram uni tila. 3ajpoznatiji sluaj napada na arhijereje SPC je sluaj episkopa 7arnave : 3asti&a ; koji je svojevremeno odbio poziv Paveli&a da stane na elo 4PC / ruzikuju&i (ivot. ,-.G. osudjen je na ,, g. zatvora. Upu&en je u Sremsku "itrovi!u na izdr(avanje kazne, pu ten je posle tri g. "nogi su sve teni!i zatvoreni, neki su nestali, mnogi hramovi sru eni, u mnogima se nedolino pona alo : vr enje nu(de pred oltarom ;, sve teni!i su ikanirani, proterivani iz parohija. )no malo zemlje to je ostavljeno !rkvi optere&eno je te kim nametima, a sve teni!i su terani da organizuju sa drugima zemljoradnike zadruge / to ih je spreavalo za normalno vr enje slu(be. Sve teni!ima penzionerima nisu ispla&ivane penzije / to nije bilo samo pitanje humanosti ve& i obaveze to ju je preuzela dr(ava. 'e!a koja su tra(ila da ue veronauku, njihovi roditelji i uitelji su ikanirani, pa je P% pisao Brozu da je bolje da se otvoreno zabrani veronauka, nego da se li!emerno dopu ta. 8 pored svih pritisaka SPC je : dobrim delom zaslugom P% ; odolela. 2meriki ambasador u Bg 'zordz 2len je, posle smrti P% A.maja ,-01. pisao u 7a ington, da je pokojni patrijarh uspeo da sauva samostalnost SPC uprkos pritisaka vlasti. ,; Pitanje autonomija C )dmah po povratku u zemlju P% je bio suoen sa pritiskom vlasti, usmerenim na razbijanje jedinstva SPC. Pritisak se ogledao u stvaranju autonomnih !rkava unutar SPC, kao i u stvaranju sve tenikih udru(enja. zahtevi za autonomijom su dolazili iz 4r, C% i "akedonije. 4PC stvorena poetkom ,-.?. imala je svoju strukturu, episkope. Sveti Sinod je $ormalno poni tio sve odluke za stvaranje 4PC i omogu&io sve tenstvu da se vrati u okrilje SPC. 3ije bilo otpora pa je to pitanje re eno. 'eo sve tenstva u C% je tra(io radikalnu izmenu Ustava SPC i dodeljivanje autonomije !rnogorskoj mitropoliji. Zahtev je odbaen, a takodje nije bilo jaeg otpora. 3ajve&e nevplje su do le iz "akedonije, sa !iljem da se stvori samostalna "PC, obnavljanjem )hridske arhiepiskopije. Sv.Sinod je zahtevao da se vrate episkopi i sve tenstvo proterani za vreme bugarske okupa!ije, to je makedonska vlast odba!ila. Spor izmedju Sv.Sinoda SPC i 8ni!ijativnog odbora makedonskog sve tenstva nije re en ni po povratku P%, ak je prekinut svaki kontakt i P% je ostao nepopustljiv. Pre prekida, odr(ano je nekoliko sastanaka : ,-.A,.6 i .G. ;. 8ni!ijativni odbor je tra(io da se stvori autoke$alna "PC, koja bi ostala u kanonskom jedinstvu sa SPC. Bak je tra(eno da SPC promeni ime u #PC, to je bila provoka!ija. Sv.Sinod SPC je odba!io zahteve

kao nekanonske. 3isu se priznavale nikakve administrativne promene dok se ne omogu&i povratak proteranog sve tenstva. 8pak, dati su neki ustup!i, npr. da se makedonski jezik koristi u Bogoslu(enju. Spor je nad(iveo P% i traje do danas. 7last je zvanino proglasila neme anje u !rkveni spror, ali je stavom da se on ne&e re iti ukoliko se ne po tuju prava 55makedonskog naroda i sve tenstva55 praktino stala na stranu 8ni!ijativnog odbora. 'r(avna komisija je takodje odbila 55nametanje arhijereja55 nepo(eljnih u "akedoniji. P% nije hajao za stavove vlasti, ak ni kada su ga posle ,-.G. upozoravali na bugarske i sovjetske pretenzije. ?; Pitanje 55na!ionalnog sve tenstva55 C 'rugo pitanje sa kojim se suoavao P% je bilo pitanje sve tenikih udru(enja. )na su nastala u C% ,-.0. 4rv, B84, Srb, "ak / ,-.6. 3jihovo nastajanje na republikom nivou govorilo je o njihovoj vezi sa vlastima. +ime je poni tena !rkveno/teritorijalna organiza!ija SPC. Fpiskopi su odbili da priznaju sve tenika udru(enja, koja su bila orudje vlasti. P% je amerikom ambasadoru rekao da je Udru(enje nastalo sa !iljem pretvaranja sve tenika u poslu nike KP# i da je direktno podr(avano od U'BF. 7last je pomogla stvaranje udru(enja pravoslavnog sve tenstva <39#, ija je osnivaka Skup tina odr(ana marta ,-.-. u Bg. Upu&en je zahtev Sv.Sinodu da prizna Pravila Udru(enja sve tenstva. Sv.Sinod je odbio da prizna Udru(enje i njegov pravilnik, pa je ono nastavilo sa radom kao nekanonska organiza!ija, ali je njegov uti!aj slabio. Posle smrti P% i izbora novog patrijarha 7i&entija, ono je ubrzo nestalo. E; Pitanje pritiska 9PCD 7last je jo ,-.0. vr ila pritisak na "# i SPC da saradjuje sa 9PC u borbi protiv 7atikana, na ta su "# i Sv.Sinod ostali uzdr(ani. U de!.,-.A. u Bg je odr(an Sveslovenski Kongres, u ijem radu je uestvovao i P%, koji je $ormalno uputio pozdrav Brozu i Staljinu, a govorio je i o slovenskoj solidarnosti. savremeni!i su taj govor o!enili kao ustupak SSS9/u i komunistikim vlastima u Bg. "edjutim, pa(ljivom slu ao!u nije promaklo da je P% govorio o slovenskoj solidarnosti, a ne o slovenskom ujedinjenju i jedinstvu o kojem su govorili predstavni!i 9PC. Patrijarh je te izjave o!enio neprihvatljivim, kao poku aj ostvarenja prevlasti 9PC nad ostalim slovenskim pravoslavnim !rkvama, ime je podr(avano panslovenstvo SSS9. )n je ak odbio poziv da poseti "oskvu, to su uinili i ostali episkopi. Patrijarh moskovski i !ele 9usije, 2leksije, je sazvao Sveslovenski Kongres ,-.G. povodom proslave 011 godina od autoke$alnosti 9PC. strategija 55pravoslavnog $ronta55 protiv 7atikana je preko 55jedinstvenog nastupa55 je trebalo da ostvari su tinsko podinjavanje ostalih !rkava 9PC/i. 3a ovaj skup je do ao P%, uz patrijarhe %ruzije i 9umunije, dok su ostali poslali svoje izaslanike : Carigrad, 2tina, 2ntiohija, 2lbanija, Bugarska ;. 3a kongresu je patrijarh 2leksije izrazio (elju da u "adjarsku po alje egzarha, emu se P% usprotivio, uz odgovor da se radi o srpskom stanovni tvu i verni!ima, koji su oduvek bili pod jurisdik!ijom SPC. 8stovremeno P% mu je uruio odluku Sv.Sinoda o prepu tanju Be ko/moravske eparhije. Kada je bugarski egzarh predlo(io da se sa Kongresa uputu apel 55protiv atomske bombe, imperijalizma i rata55 P% je odbio uz odgovor da se radi o politikom pitanju. Pred 9PC i SPC su bile dve alternative C prihvatanje domina!ije 9PC ili prekid odnosa. pitanje je re eno sukobom SSS9 i <39# : sukob sa 8B ;. .; Pitanje episkopa u S2' i KanadiD Fpiskopi 37 i 8rinej : 'jordjevi& ; su napadani od vlasti da su saradjivali sa okupatorom, a zajedno sa episkopom 'ionisijem : "ilivojevi&em ; / da napadaju 55narodnu vlast55 u saveznikim zemljama. Prva optu(ba nije bila tana. episkopa 8rineja su italijanske okupa!ione vlasti internirale, dok je 37 pro ap i kroz 'ahau. 'ruga optu(ba je bila tana, jer su oni ukazivali na progonjenje srpskog naroda i

sve tenstva od strane nove vlasti. 7lasti su nastojale da privole "# i P% da im zabrane takva istupanja i da ih li e episkopskih zvanja. +o nije pro lo, nego su ak pozvani da prisustvuju zasedanju Sv.Sinoda ,-.6. ali im vlasti nisu izdale vize. 3apadi u tampi na troji!u episkopa, pogotovo u 55Borbi55 i 55Politi!i55 od ,-.A. na dalje, bili su puni neistina, ali nije se zaobilazio ni Sv.Sinod SPC zbog blagonaklonosti prema njima. P% je izbegavao sukob nedavanjem izjava po ovom pitanju, ali nije uradio ni ta to bi na kodilo ugledu ovih episkopa, dok o ra injenju nije ni razmi ljao. +ako je P% uspeo da sauva jedinstvo, snagu i samostalnost SPC uprkos pritis!ima vlasti. A.maja ,-01. umire, a njegov naslednik 7i&entije je nastavio njegovu diplomatsku politiku na jo virtouzniji nain. 3jegovu kandidaturu su podr(ali i lanovi Udru(enja sve tenika, a njegov izbor je tumaen kao potpuno uspostavljanje kontrole vlasti nad SPC. Pokazalo se da su strahovanja neopravdana. Svojom dipl.ve tinom 7i&entije je uspeo da ubedi vlast u svoju dobronamernost, a pri tome nije povukao ni jedan od oekivanih poteza. P7 se nekoliko puta sastajao sa Brozom i o tome javno govorio. Broz je u njemu na ao ravnopravnog takma!a. Podeljenost unutar !rkvene jerarhije je polako nestala, pitanje "PC je ostalo nere eno, a pritis!i na SPC su se smanjili.