4.

FINANSIJSKA TRŽIŠTA,
INSTITUCIJE I INSTRUMENTI*

4.1. FINANSIJSKA TRŽIŠTA

Postoje dva osnovna tipa tržišta: robno (produktno, na kome se nude i traže razne vrste roba i usluga) i
finansijsko (na kome se nude i traže finansijska sredstva). Finansijsko tržište je organizovani prostor s
elementima potrebnim za njegovo funkcionisanje (vreme, pravila i uzanse kupoprodaje), na kome se
susreću ponuda i tražnja finansijskih sredstava, kao što su efektivni domaći i strani novac, hartije od
vrednosti, potraživanja, dispozicije itd. U zavisnosti od ponude i tražnje finansijskih sredstava formira
se njihova cena koja se izražava putem kamatne stope.

Poslovi na finansijskom tržištu mogu biti promptni (kada se ralizacija vrši odmah ili najkasnije u roku
od dva dana) i terminski (sa utvrđenim rokom).

Finansijsko tržite se deli na sledeće vrste:

• Tržište kapitala – na njemu se organizovano i institucionalizovano susreću ponuda i tražnja za
kapitalom. Na primarnom tržištu kapitala se pojavljuje dugoročna ponuda i tražnja za
kapitalom, a na sekundarnom tržištu kapitala se vrši trgovanje dugoročnim hartijama od
vrednosti u cilju pribavljanja investicionih sredstava emitovanjem obveznica (zajmovni
kapital) ili akcija i drugih hartija od vrednosti (akcijski kapital). Na tržištu kapitala kapital se
koristi kao zajmovni kapital (vlasnik kapitala je poverilac a korisnik je dužnik; oblici
zajmovnog kapitala su: investicioni kredit, hipotekarni kredit i dugoročni zajam) i kao akcijski
kapital (korisnik kapitala je budući vlasnik a sadašnji vlasnik je budući upravljač kapitalom).
• Devizno tržište – Na njemu se obavlja promet stranih sredstava plaćanja, odnosno kupovina i
prodaje deviza putem brokera, ovlašćenih lica i ovlašćenih banaka, kao i otkup i prodaja
deviza od strane nacionalne (interventne) banke.
• Novčano tržište – Na njemu se susreću kratkoročna ponuda i tražnja novca; ovde se pojavljuju
dve vrste tržišnih instrumenata: krediti i hartije od vrednosti na kratak rok. Najčešći poslovi
koji se obavljaju na novčanom tržištu su: međubankarsko kreditiranje, kupovina i prodaja
hartija od vrednosti radi održavanja likvidnosti, realizacija kamatne arbitraže, realizacija

*
Reprodukovano na osnovu prof. dr Nenad m. Vunjak: Finansijski menadžment, Ekonomski fakultet, Subotica,
1995., uz dozvolu autora
34

špekulativnih altivnosti i sl. Poslovi na tržištu novca se mogu podeliti na poslove na tržištu
dnevnog novca i poslove na terminskom tržištu novca. Hartije od vrednosti koje su u funkciji
transkacija na novčanom tržištu su diskontne hartije, koje mogu biti:
- Državne hartije od vrednosti (državne obveznice, državne menice i blagajnički zapisi)
- Hartije od vrednosti Centralne banke (blagajnički zapisi i depozitni certifikati)
- Hartije od vrednosti poslovnih banaka i drugih firmi (bankarski akcept, komercijalni
zapisi, privatni diskontni papiri)

4.2. FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Vrste finansijskih institucija su: intermedijarne finansijske institucije, berze i pomoće i specijalizovane
finansijske organizacije.

Intermedijarne finansijske institucije su:

• komercijalne banke
• štedionice
• štedno-kreditne zadruge
• osiguravajuće kompanije
• finansijske kompanije i drugi institucionalni investitori

Berze predstavljaju organizovani prostor na kome se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama
od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja. Razlikujemo univerzalne i specijalizovane berze.

Među pomoćne i specijalizovane finansijske organizacije pripadaju:

• eskontne kuće (diskontne banke)
• emisiona društva
• posrednici u osiguranju
• akceptne banke
• trgovačke banke

4.3. HARTIJE OD VREDNOSTI

Prema zakonu o obligacionim odnosima (1985. godine) hartija od vrednosti je pismena isprava kojom
se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu.

Vrste hartije od vrednosti su:

1. Robne hartije od vrednosti

2. Menice
3. Čekovi
 35

4. Akcije – to su hartije od vrednosti koje glase na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva.
Akcije mogu biti:
• obične (redovne)
• prioritetne (povlašćene), koje se obično izdaju u drugoj emisiji i ne node sa sobom
pravo upravljanja
• konvertibilne (to su prioritetne koje se mogu pretvoriti u obične)
5. Obveznice (obligacije) – to su dužničke hartije od vrednosti kojim se emitent obavezuje da će
imaocu u roku njenog dospeća isplatiti nominalnu vrednost i kamatu; za razliku od akcija,
ovde postoji pravo naplate i uplate. Vrste obveznica:
• garantovane obveznice, negarantovane obveznice i hipotekarne založnice
• kratkoročne i dugoročne obveznice
• obveznica bez kupona (kada se kamata isplaćuje od jednom) i obveznica s kuponima
(kada se kamata isplaćuje periodično)
• obveznice s fiksnom i varijabilnom kamatom
• jednokratna obaveznica i obveznica u anuitetima
• participativna (kod koje se pored kamate isplaćuje i dividenda) i konvertibilna (koja se
može pretvoriti u akcije)
6. Blagajnički, komercijalni i državni zapisi – to su dužničke hartije od vrednosti radi
pribavljanja kratkoročnih kreditnih pozajmica
7. Certifikat o depozitu
8. Finansijski derivativi:
• Finansijski terminski ugovori (forvard ugovori, fjučers ugovori i svop ugovori)
• Opcijski ugovori.

4.4. FINANSIJSKI INSTRUMENTI

Osnovni finansijski instrumenti su:

1. menice
2. akcije
3. obveznice
4. blagajnički, komercijalni i državni zapisi
5. certifikat o depozitu
6. finansijski derivativi

Ostali finansijski instrumenti su:

1. gotov novac
2. depozitni novac
3. nemonetarni depoziti
4. krediti
5. štedne knjižice
6. polise osiguranja