Univerzitet u Tuzli Fakultet elektrotehnike Predmet: Obnovljivi izvori energije

Seminarski rad iz ''Obnovljivih izvora energije'' ENER !"# SUN$#

Student : %E&!' (!#

Tuzla) *+,+-

Uvod Sun.e je nama najbli/a zvijezda te) ne0osredno ili 0osredno) izvor gotovo sve ras0olo/ive energije na 1emlji- Sun2eva energija 0otje2e od nuklearnih reak.ija u njegovom sredi3tu) gdje tem0eratura dose/e ,4 miliona5$- Radi se o 6uziji) kod koje s0ajanjem vodikovih atoma nastaje helij) uz osloba7anje velike koli2ine energije- Svake sekunde na ovaj na2in u helij 0relazi oko 8++ miliona tona vodika) 0ri 2emu se masa od nekih 9 milijuna tona vodika 0retvori u energiju- Ova se energija u vidu svjetlosti i to0line 3iri u svemir 0a tako jedan njezin mali dio dolazi i do 1emlje- Nuklearna 6uzija odvija se na Sun.u ve: oko 4 milijardi godina) kolika je njegova 0ro.ijenjena starost) a 0rema ras0olo/ivim zalihama vodika mo/e se izra2unati da :e se nastaviti jo3 ot0rilike 4 milijardi godina- Pod o0timalnim uvjetima) na 0ovr3ini 1emlje mo/e se dobiti , k;<m *) a stvarna vrijednost ovisi o loka.iji) godi3njem dobu) dobu dana) vremenskim uvjetima itd- Na karti koja 0rikazuje insola.ijski nivo vidi se da Euro0a nije na vrlo 0ogodnom 0odru2ju za eks0loata.iju) ali unato2 tome u Euro0i je direktno iskori3tavanje Sun2eve energije u velikom 0orastu- =e:inom je to rezultat 0olitike 0ojedinih dr/ava koje subven.ioniraju instaliranje elemenata za 0retvorbu sun2eve energije u iskoristivi oblik energije- Osnovni 0roblemi su iskori3tavanja su mala gusto:a energetskog toka) velike os.ila.ije intenziteta zra2enja i veliki investi.ijski tro3kovi-

>arta insola.ijskog nivoa

Energija Sunca =i3e miliona godina Sun.e daje enrgiju koja je sadr/ana i u uglju i na6ti- Sun.e 0okre:e vjetrove) uragane i tornada) a daje i energiju kojom biljke sinteti3u hranu- >oli2ina solarne energije koja do7e do 0ovr3ine zavisi od loka.ije na 0ovr3ini- !zvan 1emljine atmos6ere 0ada ,-9 k; energije 0o ,m* 0ovr3ine 1emlje- Na sli.i 0rikazano je djelovanje i iskori3tenje Sun2eve energije-

Prolaskom kroz 1emljinu atmos6eru +-9 k; ?@+AB Sun2eve energije se a0sorbuje i samo , k;?C+AB 0adne 0o ,m* 1emljine 0ovr3ine- >oli2ina energije koja dos0ije je oko +-D@ k; 0o m* za svakih osam sati sun2anog dana- Prema tome) maksimum od 8-9 k;h energije se regeneri3e svaka *9 sata- Energija Sun2eva zra2enja se ras0rostranjuje 0o 0ovr3ini 1emlje ovisno o geogra6skoj 3irini) godi3njem dobu i du/ini dana- >ada se govori o iskori3tenju Sun2eva zra2enja kao izvora energije) uvijek se misli na energiju zra2enja koja do0ire do 1emljine 0ovr3ineEnergija 1ra2enja koja do0ire do vanjskog ruba atmos6ere ovisno o udaljenosti 1emlje od Sun.a iznosi ,-@+C do ,-@EE ;<m* na 0ovr3inu koja je okomita na smjer zra2enja- Srednja vrijednost Sun2eva zra2enja na okomitu 0ovr3inu naziva se Fsolarna konstantaG i iznosi : H+I,-@8CJC K;<mLM) izvan atmos6ere 0ri srednjoj udaljenosti od Sun.a!ntenzitet Sun2eva zra2enja mijenja se tokom godine zbog 0romjena udaljenosti 1emlje od Sun.a- =rijednost Sun2eva zra2enja za bilo koju udaljenost 1emlje od Sun.a mo/e se dobiti iz izraza: E+IH+ ?r<RB*) gdje je E+ N solarna konstantaO r N srednja udaljenost 1emlje od Sun.aO R N stvarna udaljenost 1emlje od Sun.aUdaljenost 1emlje od Sun.a ?RB se mijenja iz dana u dan) a budu:i da 0romjene kroz jedan dan nisu velike) 0a se radi toga razmak ?RB za 0ojedini dan mo/e smatrati konstantom

Sun2eva zra2enja ?za bilo koji dan u godiniB 0ovr3ine okomite na smijer zra2enja mo/e se 0ribli/no 0rikazati izrazom: E+?nBIP?nBH+ I ?,Q+-+@9.os?@8+5n<@84BB H+O gdje je n broj dana brojen od ,-januara) a P?nB odgovaraju:i koe6i.ijent kretanja 1emlje oko Sun.aRa bi se moglo 0rora2unati zra2enje Sun.a na horizontalnu 0ovr3inu 0otrebno je znati: deklina.iju Sun.a ?SB) satni ugao ?TsB i ugao visine Sun.a ?UBReklina.ija Sun.a ?SB je ugao izme7u s0oja sredi3ta 1emlje sa sredi3tem Sun.a i ravnine u kojoj le/i ekvator- Reklina.ija se mijenja od V*@-945?*,-,*B do Q*@-94?*,-4B) a mo/e se 0omo:u a0roksimativne 6ormule izra2unati za bilo koji dan u godini S I *@-945sin ?@8+?*D9 QnB<@84B) gdje je n broj dana 0o2ev od ,-januaraSatni ugao ?TsB je vrijeme izra/eno 0omo:u ugla i ra2una se 0o2ev3i od Sun2eva 0odneva ?Ts I+B) 0a je 0rema tome 0ozitivnog 0redznaka za vrijeme 0oslije 0odne) a negativma 0redznaka za vrijeme 0rije 0odne- Satni ugao se ra2una tako da se razlika izme7u Sun2eva 0odneva i nekog drugog Sun2evog vremena 0omno/i sa ,45Ugao visine Sun.a ?UB je ugao izme7u Sun2evih zraka i horizontalne 0ovr3ine) a ra2una se 0rema izrazu sinUIsinWsinSQ.osW.osS.osT) gdje je W geogra6ska 3irina 0romatranog mjestaUku0na dnevna koli2ina energije koja se dobije ozra2enjem horizontalne 0ovr3ine 0o jedini.i 0ovr3ine ra2una se 0rema izrazu ;+I ?D89++<XB H+ K,Q.os?@8+5n<@84BMK?*X<@8+BTsinWsinSQsin Ts.osW.osSM Prosje2na dnevna energija Sun2eva zra2enja u nekom mjese.u dobije se kao artmeti2ka sredina dnevnih energija za sve dane u 0romatranom mjese.uPri 0rolazu kroz atmos6eru jedan dio Sun2eva zra2enja a0sorbuju 0linovi ?kisik) vodena 0ara) uglji2ni dioksidB) jedan dio se re6lektira ?na molekulama 0linova) 2esti.ama 0ra3ineB) a jedan dio se reemitira- Prema tome smanjenje energije direktnog Sun2evog zra2enja 0ri 0rolasku kroz atmos6eru ovisno je atmos6erskim 0rilikama ?vedro) obla2no) 0oluobla2noB) o zaga7enosti i o nadmorskoj visini- Rio energije Sun2eva zra2enja se gubi kroz atmos6eru) 0a dotok energije do 1emljine 0ovr3ine iznosi u 0rosjeku , k; 0o kvadratnom metru na 0ovr3inu okomitu na smjer zra2enja- Energija Sun2eva zra2enja zbog 1emljine rota.ije ras0ore7uje se 0o .ijeloj 0ovr3ini 1emlje) 0a je 0rosje2ni dotok energije *@+ ;<m *) odnosno 4-4* k;h<m* dnevno) a 3to je ovisno o trajanju insola.ije ?geogra6ska 3irina) godi3nje dobaB) o obla2nosti) o zaga7enju atmos6ere itd!z navedenih 0odataka a uzimaju:i u obzir 0ovr3inu 1emlje ?4,+-, ,+8km*B) jednostavno se mo/e zaklju2iti da se radi o ogromnim koli2inama energije koja je 0osljedi.a Sun2evog zra2enja ?oko ,+E T;h godi3njeB!ako se radi o ogromnim koli2inama energije Sun2eva zra2enja) i0ak se u doglednoj budu:nosti ne mo/e o2ekivati znatnije zadovoljenje energetskih 0otreba iz energije Sun2eva zra2enja- 1natniji 0roblemi 0ri kori3tenju energije Sun2eva zra2enja su: mala gusto:a energetskog toka) os.ila.ija intenziteta zra2enja tokom dana) ovisnost zra2enja o klimatskim uslovima) intenzitet zra2enja se u 0ravilu ne 0okla0a sa intenzitetom 0otro3nje) nemogu:nost nagomilavanja energije kao i njena) jo3 uvijek neekonomi2nost u 0ore7enju sa ostalim energetskim izvorima-

U meterologiji se zra2enje Sun.a mjeri na horizontalnu 0lo2u i za mnoga mjesta 0ostoje takvi 0oda.i- Na horizontalnu 0lo2u 0ored direktnog Sun2evog zra2enja dolazi i dio ras0r3enoog ?di6uznogB Sun2evog zra2enja) te dio re6lektiranog zra2enja- Prema tome se za uku0no zra2enje mo/e 0isati: EIEiQEdQEr) gdje je Ei N izravno Sun2evo zra2enjeO Ed N ras0r3eno ?di6uznoB zra2enje O Er N re6lektirano zra2enje(jerenje i 0rora2une Sun2eva zra2enja 0otrebno je obavljati 0rema stvarnom Sun2evom vremenu) a ne 0rema mjesnom vremenu- Yudu:i da je 1emlja 0odijeljena u *9 vremenske zone koje nisu 0ot0uno 0ravilno 0rovedene) mo/e se zbog toga dogoditi da stvarno Sun2evo vrijeme dosta razliku od mjesnog vremena) 3to u ve:ini situa.ija nije slu2aj) gdje su razlike vrlo male) gotovo zanemarive#ko se zna mjesno vrijeme izlaska i zalaska Sun.a) Sun2evo 0odne odre7uje se tako da se vremenu izlaska Sun.a doda 0olovina trajanja Sun2eva dana- !z ovoga se mo/e zaklju2iti da se datumi maksimalnog odnosno minimalnog trajanja insola.ije ne 0okla0aju sa datumom najranijeg odnosno najkasnijeg izlaska Sun.a#ko su 0ovr3ine na koje dolazi Sun2evo zra2enje 0ostavljene okomito ili 0od nekim uglom 0rema 1emlji) one :e biti kra:e obasjane Sun.em od horizontalnih 0ovr3inaStvarno trajanje insola.ije) me7utim znatno je kra:e zbog 0ojave obla2nosti) magle i zaga7enosti atmos6ereubitak Sun2eva zra2enja kroz atmos6eru je ve:i 3to je 0ut Sun2evih zraka du/i kroz atmos6eru- Put je du/i 3to je Sun.e bli/e horizontu- Pri relativno suhoj i 2istoj atmos6eri gubi.i kroz atmos6eru iznose oko @++ ;<m* ne0osredno nakon izlaska Sun.a) i u 0odne oko E+ ;<m* u ljetnim mjese.ima i oko ,*+ ;<m* u zimskim mjese.ima- Osim toga) zra2enje se u 0rolazu kroz atmos6eru ras0r3uje- ! gubitak zbog ras0r3ivanja je najve:i ne0osredno nakon izlaska Sun.a ?oko 8++ ;<m*B) a najmanji kad je Sun.e najvi3e iznad horizonta ?zimi oko *9+ ;<m*) a ljeti oko ,9+;<m*B- ubi.i 0rolaza Sun2evih zraka kroz atmos6eru i gubi.i ras0r3ivanja 0ove:avaju se sa 0ove:anom vla/no3:u i one2i3:enjem atmos6ereSnaga zra2enja koja do0ire do 1emljine 0ovr3ine) a koja bi se mogla iskoristiti) mijenja se tokom dana i tokom godine) a ovisna je i o 0olo/aju 0ovr3ine na koju do0ire zra2enjePoten.ijalna energija zra2enja je maksimalna energija koja do0ire do 0ovr3ine 1emlje kroz suhu i 2istu atmos6eru) a ona ovisi i o geogra6skoj 3irini i nadmosrkoj visini- Ona 0ostaje manja sa smanjenjem nadmorske visine ?Sun2eve zrake 0rolaze du/i 0utB i s 0ove:anjem geogra6ske 3irine ?u0adni ugao zra2enja 0ostaje manjiB1a istu nadmorsku visinu i za iste meterolo3ke uslove 0oten.ijalna energija zra2enja za 9@5geogra6ske 3irine iznosi oko *4++ k;h<m* godi3nje) a na geogra6skoj 3irini 985oko *9++k;h<m* godi3nje- #ko se 0ret0ostavi da je maksimalna snaga zra2enja oko +-Dk;h<m* i kada bi ta snaga bila kroz .ijelu godinu konstantna) u tom slu2aju bi se moglo dobiti godi3nje CDD9 k;h<m*- Prema tome) 0oten.ijalno iskori3tenje Sun2eva zra2enja na 9@5gorgra6ske 3irine iznosi @,-DA )a na 985 geogra6ske 3irine @+-9A-

Solarni kolektori Rirektno iskori3tavanje Sun2evih zra2enja danas se svodi uglavnom za dobivanje to0line 0reko zagrijanih medija i za ne0osrednu 0retvorbu u elektri2nu energiju- To0linska energija iz Sun2eve energije mo/e se dobiti 0omo:u aktivnih i 0asivnih sistema- U 0asivnim sistemima koristi se 0rirodna .irkula.ija zagrijanih medija ?obi2no vode ili zrakaB) a u aktivnim sistemima uklju2eni su 0osebno izra7eni kolektori i 0um0e koje omogu:uju 0risilnu .irkula.iju medija koji 0renosi to0linu- Rirektnom 0retvorbom Sun2eva zra2enja 0omo:u solarnih :eija mo:e se 0roizvesti elektri2na energijaSamo dio zra2enja mo/e biti a0sorbiran) jedan dio se re6lektira) a jedan dio energije 0rolazi kroz ozra2eno tijelo- Prema tome) samo a0sorbirana energija se mo/e 0retvoriti u to0linsku energiju) a re6lektiranu i 0ro0u3tenu energiju :e a0sorbirati tijela u okoliniTijelo koje a0sorbira to0linu Sun2eva zra2enja i 0retvara je u to0linu naziva se kolektor- U osnovi 0ostoje dvije vrste kolektora: ravni) i kon.entriraju:i-

Solarni kolektor

Ravni solarni kolektor >on.entriraju:i solarni kolektor Osnovni uslov za kolektore je da maksimalno a0sorbiraju dozra2enu energiju) 3to ravni kolektori 0osti/u 0omo:u a0sorbera ?.rni sloj visokog ste0ena a0sorb.ijeB) a kon.entriraju:i kolektori 0omo:u ogledala i le:a 6okusiraju Sun2evo zra2enje i tako 0ove:avaju ozra2enost a0sorbirju:e 0ovr3ine!dealni kolektor solarne energije :e saku0iti sve 6rekven.ije zra2enja i ne:e dozvoliti da do7e do gubitka kod re.e0torskog sistema1avisno od kolektorskog sistema e6ikasnost saku0ljanja i kon.entriranja solarne energije varira od *VC+A- !skori3tenje od *A ne zna2i da takav sistem nije ekonomi2an) kao 3to i iskori3tenje od C+A nije mjera e6ikasnosti- $ijena o0reme i s0e.ijalni uslovi odre7uju ekonomsku vrijednost kolektorskog sistema- >olektori ili kon.entratori Sun2evog zra2enja mogu biti ravni kolektori) isko3eni kolektori) 0osebne 0revlake) velike 0rirodne 0ovr3ine tla ili mora) konvergentna ogledala ili le:e ili sabirne :elije- Ravni a0sorberi ?.rni a0sorberiB saku0ljaju sve boje i sve 6rekven.ije i koriste se za saku0ljanje solarne energije tamo gdje su neo0hodne niske tem0erature) kao 3to su stakleni.i) grijanje u doma:instvima i zagrijavanje to0le vode u doma:instvuRavni kolektori se 0ostavljaju i 0od uglom da bi omogu:ili da svjetlost 0ada 0od odre7enim uglom na 0ovr3inu- Ovakvi ravni kolektori nisu 0ogodni za saku0ljanje i kon.entriranje ve:ih koli2ina energije) zato 3to je nizak stu0anj kon.entriranja energije(e7utim) ravni kolektori saku0ljaju energiju i u obla2nim uslovima kao i u uslovima di6uznog svjetla- >ada se koriste u doma:instvima obi2no se 0ostavljaju na krovovima ku:a) okrenuti 0rema jugu i nagnuti 0rema horizontali 9+5V945- #ko se /eli 0osti:i e6ikasniji rad kolektora zimi) a slabiji ljeti) kolektore je 0o/eljno 0ostaviti strmije- Ugijana voda mo/e se s0remiti u 0osebne s0remnike za vodu koji su .ijevima 0ovezani sa kolektorimaS obzirom na o0skrbu energijom mnogo je interesantnije iskori3tavanje Sun2eva zra2enja ta grijanje 0rostorija ?koje se mo/e kombinirati s 0ri0remom to0le vodeB nego samo 0ri0rema to0le vode- Osnovna te3ko:a u 0rimjenjivosti jakosti zra2enja) te relativno malom dotoku energije u razdobljima kad je 0otrebno najvi3e energije za grijanje-

Takvo stanje tra/i izgradnju dovoljno velikog s0remnika za to0lu vodu kao i dodatni sistem za grijanje ?na elektri2nu struju) 0lin) teku:e ili kruto gorivoB- >oliki dio energije :e se osigurati iz Sun2eva zra2enja) a koliki iz klasi2nih ovisit :e u 0rvom redu o klimatskim uslovima) veli2ini kolektora i s0remnika za vodu- (e7utim) 0ove:anje 0ovr3ine kolektora i 0ove:anje volumena s0remnika za vodu tra/i ve:e investi.ije) 3to o0et s0anjuje ekonomi2nost iskori3tavanja Sun2eva zra2enjaTakvi ure7aji mogu se u0otrijebiti za grijanje vode u bazenima za ku0anje) 0a i u industrijskim 0ogonima gdje nisu 0otrebne visoke tem0eratreU sistemu za 0ri0remu to0le vode ili u kombiniranom sistemu ?grijanje i to0la vodaB najva/niji i najsku0lji dio tog sistema su kolektori) 0a je jedan od najva/nijih zadataka ?0ri 0rojektovanjuB 0ravilno 0ostaviti 0otreban broj i 0ovr3inu kolektora) te rezervni izvor energijeSte0en djelovanja kolektora ovisi u 0rvom redu o njegovoj izvedbi) zatim o razli.i tem0eratura medija koji se zagrijava) o snazi jakosti zra2enja i brzini strujanja zraka iznad kolektora 3to se vidi iz dijagrama na sli.i-

Navedeni 0rimjeri ste0ena djelovanja mogu 0oslu/iti tek kao ilustra.ija) 0a je radi toga neo0hodno 0otrebno izvr3iti testiranje za svaki ti0 kolektora i utvrditi 0romjenu ste0ena djelovanja u zavisnosti od ja2ine zra2enja i o brzini vjetra iznad kolektora>on.entriraju:i kolektori mogu biti .ilindri2ni ?kon.entra.ija 0o 0rav.uB i 0araboli2ni ?kon.entra.ija u ta2kuB- >on.entra.ija zra2enja se 0rikazuje odnosom snage zra2enja na mjestu kon.entra.ije i 0rirodne snage zra2enja- >on.entriraju:i kolektori koriste samo direktno Sun2evo zra2enje i zbog toga trebaju slo/eniji sistem sa 0ra:enje Sun.a i uglavnom se u0otrebljavaju 0ri 0retvaranju to0line u mehani2ki rad) jer su za tu 0retvorbu 0otrebne visoke tem0erature koje se tim kolektorima mogu 0osti:i- Sa 0ove:anjem kon.entra.ije 0ove:ava se tem0eratura medija=e: odavno 0oznata i najjednostavnija 0rimjena kon.entriraju:ih kolektora je kod tzvSun2evih kuhala) 2ija je 0rimjena ovisna o sun2anim danima- Tokom 0ro3log stolje:a izgra7eno je vi3e 0ostrojenja za 0roizvodnju vodene 0are 0omo:u Sun2eva zra2enja) ali nije

do3lo do zna2ajnijeg njihovog kori3tenja zbog neekonomi2nosti- E6ikasnost kon.entriraju:ih kolektora ovisna je o radnoj tem0eraturi a0sorbera i o izvedbi kolektora) a samim tim i o 0otrebnim 6inan.ijskim sredstvima- Prema tome je za odre7ene uslove 0otrebno tra/iti kom0romis izme7u ekonomi2nosti i e6ikasnosti kolektora- Selektivnost a0sorbera bitno 0ove:ava e6ikasnost kon.entriraju:ih kolektora) 0a se dobrim izborom a0sorbera bitno mo/e utje.ati na .ijenu kolektora-

>on.entriraju:i kolektori 0okazali su se kao 0ostrojenja 0ogodna u metalurgiji za 0roizvodnju metala vrlo velikog kvaliteta i 2isto:e- U klasi2noj metalurgiji koriste se elektrode za dovod elektri2ne energije) 0a se njihovim kori3tenjem dovode ne2isto:e koje uti2u na sastav 0roizvedenog metala- Takav slu2aj nije kod 0rimjene sun2evih 0e:i ?rade bez elektrodaB) 0a se u njima mogu 0roizvoditi vrlo 2isti hemijski s0ojevi) monokristali i 0oluvodi2i-

Poznata je Sun2eva 0e: snage , (; u 6ran.uskim Pirinejima) u mjesti OdelioSun2eve zrake 0adaju na 8@ ravna ogledala 0ovr3ine 0o 94 m * koji 0rate Sun2eve zrake i re6lektiraju ih na 0araboli2no ogledalo) a ono ih kon.entrira u metalur3ku 0e: na kojoj se u 6okusu 0osti/e tem0eratura od @+++5>- Tako dobijene visoke tem0erature omogu:avaju i energetsku 0retvorbu ?zra2enjeVto0linaV0araVelektri2na energijaB Sun2eva zra2enja u elektri2nu energijuRobivanje elektri2ne energije iz Sun2eva zra2enja mo/e se ostvariti i bez kon.entra.ije zra2enja- Takva 0ostrojenja su obi2no robusna i jednostavna) rade na niskim tem0eraturama ?@9@V@4@5>B- U izmjenjiva2u to0line ugrijana voda 0redaje to0linu 6reonu koji na toj tem0eraturi is0arava- Freonske 0are mogu se u0otrijebiti za 0roizvodnju elektri2ne energije ili za 0ogon 0um0i- Takva 0ostrojenja grade se za male snage) a za ve:e snage nu/na je kon.entra.ija zra2enja ?vi3e tem0eratureB) jer o tem0eraturi ovisi ste0en djelovanjaU 0osljednje vrijeme se radilo mnogo na izgradnji solarnih elektrana sa tornjem- 1a odvo7enje to0line iz kotla slu/i medij ?voda ili organska teku:inaB koji se vode u s0remnik u kome se nagomilava to0lina u rasto0ljenim solima- Rasto0ljene soli 0redaju to0linu vodi i 0ari u generatoru 0are gdje se 0roizvodi 0ara koja tjera 0arnu turbinu-

Rosada3nja 0rakti2na iskustva iskori3tenja solarne energije i njene konverzije u elektri2nu su bila oko ,+A) dok su u 0osljednje vrijeme izvedeni sistemi sa iskori3tenjem i 0reko @+A- !skori3tenje zavisi od razvoja tehnologija 0ovr3inskih 0revlaka i njhove s0osobnosti a0sor0.ije solarnog zra2enja i male emisije u in6raV.rvenom 0odru2ju s0rekta=isoko6rekventna energija od Sun.a 0relazi u in6raV.rveno zra2enje sa niskom 6rekven.ijomPrevlaka s0rje2ava odlazak in6raV.rvene energije koja se javlja kao to0lotna u 0revla.iPrevlake su tankoslojne) izra7ene od molibdena ili aluminijumVokida i mogu izdr/ati zagrijavanje do 49+5$ u kontinuiranoj eks0loata.iji i do 9+ godina- Predvi7eno je da se to0lota regeneri3e 0ro0u3tanjem te2nih metala kroz kanale u kolektorima- Solarna energija se mo/e 0ohraniti krod 49+5$ u talini doli i koristiti u vremenima kada ne sija Sun.e%oka.ije elektrana na bazi solarne energije se 0redvi7aju u oblastima sun2anih 0ustinja) a 0ro.jenjuje se da 0ostrojenje od ,+++(; ko3ta oko , milijarde dolara) 3to je 2etiri 0uta vi3e od 0ostrojena na 6osilno gorivo ili od nuklearnog 0ostrojenja) 0ri 2emu nisu uzeti u obzir tro3kovi za gorivo- Smatra se da :e sa 0rosje2nim vijekom trajanja od 9+ godina ovakve elektrane 0roizvoditi energiju sa 0rosje2nom .ijenom od +-4 .enta 0o k;h ?kod 0ostrojenja na 6osilno gorivo .ijena elektri2ne energije u S#R je je ,-4V4 .enti 0o k;hB- Po3to su ovakve elektrane udaljene od 0otro3a2a) treba uzeti u obzir gubitke energije u trans0ortu- (ogu:e rje3enje bi bila 0rimjena su0er0rovodnika ili bi se kao alternativa mogla izvr3iti elektroliza vode do nastajanja vodika i kisika) a gasovi bi se distribuirali .jevovodom do .entra 0otro3nje) gdje bi 0reveli elektri.itet 0omo:u orivih :elija ili konven.ionalnih 0ostrojenja- Tehnologija izrade solarnih :elija mo/e se 0obolj3ati u0otrebom re6lektora) 0ove:anjem kon.entra.ije svjetla koje dos0ije do :elije- =isoka .ijena ove energije 0o instalisanom kilovatu se 0otire 2injen.om da za solarno 0ostrojenje nije neo0hodno gorivo i da ne 0roizvodi 0olutante-

Solarna energija iz svemira

Nau2ni.i Peter laser i #trhur %ittle su 0redlo/ili svemirsku verziju solarne energijeOni su 0redlo/ili solarni re.e0tor 0ovr3ine 9+ km *) u sinhronoj orbiti) @@-94+ km udaljen u svemiru'eliju bi uvijek obasjavalo Sun.e i bila bi 0ovezana kablom dugim @ km od mikrotalasnog 0retvara2a koji bi 0retvarao energiju u mikrotalase- Prijemna stani.a bi 0retvarala mirkotalasnu energiju u kome.ijalnu elektri2nu struju) a energija bi se koristila *9 sata dnevno tokom .ijele godine- U ovom slu2aju ne bi bilo od zna2aja da li je dan ili no:) obla2no ili koliki je ugao Sun.a iz zenita) 3to su 6aktori koji uti2u na 0rimjenu klasi2nih kolektora) solarnih :elija na 1emlju- Svemirska solarna :elija bi 0rimala kontinuirano 0un 6luks Sun2eve energije u svemiru osnosno ,-9 k; 0o m* u toku *9 sata dnevnoOvakvi sistemi ne mogu 6unk.ionirati bez odre7enih rizika- Usljed velike razdaljine svemirske stani.e od 0rijemnika na 1emlji) moglo bi do:i do 0ogre3nog usmjerenja 0rav.a sno0a zra2enja) 3to bi uzrokovalo da sno0 0roma3i 0rijemnu stani.u- Pro.jenjuje se da bi *4+ ovakvih svemirskih stani.a zadovoljavalo 0otrebe elektri2ne energije S#R- Postavljanje ovakve stani.e u svemiru 0odrazumijeva mogu:nost lansiranja 0ostrojenja te3kog oko *-4 miliona kilograma i to sa .ijelom od oko 4+ ameri2kih dolara do , kg tereta- "o3 uvijek su u toku istra/ivanja 0rimjene ovakvih stani.a u budu:nosti) kao i razvoj tehnologija tankoslojnih 0revlaka radi 0roizvodnje je6tinijih solarnih :elija-

Pasivno koritenje Suneva zraenja

1a razliku od aktivnih solarnih sistema u 0asivnim solarnim sistemima koriste se dijelovi zgrade za saku0ljanje to0line) a to0lina se 0renosi uglavnom 0rirodnim 0relazom to0line vo7enjem to0line ili zra2enjem- Prema tome) 0ri 0asivnom zagrijavanju elementi zgrade su integralni dio sistema- S0remni.i to0line su tako7er svi dijelovi zgrade a mogu se koristiti i 0osebni s0remni.i-

Pri 0rojektovanju i gradnji zgrada sa aktivnim ili 0asivnim grijanje 0otrebno je 3to vi3e smanjiti to0linske gubitke) jer se to0linskom izola.ijom mogu 0ove:ati energetske u3tede ako je dobro izvedena ili 0ove:ati 0otro3nju energije za zagrijavanje ako je lo3a izvedba- Robar 0asivni sistem sa zagrijavanje 0omo:u Sun2eva zra2enja mo/e se najlak3e ugraditi u gra7evinu 0ri 0rojektiranju i zbog toga je 0ogodniji za nove a slabiji za 0ostoje:e gra7evinePri 0rojektiranju 0asivne solarne zgrade valja dobro odrediti 0olo/aj zgrade ?zimi da ju/ni zid 0rima maksimalno Sun2evo zra2enje N mnogo stakla) a ljeti te 0ovr3ine zida treba za3titi od Sun.aB) 0olo/aj i veli2inu 0rozora) 0olo/aj i boju zidova i krova i sli2noPasivni sistemi imaju niz 0rednosti: odr/avanje je minimalno) vijek trajanja du/i) kori3tenje sistema jednostavnije i .ijena ni/a- Na sli.i je 0rikazan jedan od najjednostavnijih na2ina 0asivnog grijanja- Sun2evo zra2enje u0ada kroz velike staklene stijene i direktno zagrijava 0rostoriju- Rozra2ena to0lina uskladi3tava se u elementima 0rostorije ?zidovima) 0odu ili stro0uB ili u 0osebnim s0remni.ima ?0ijesak ili teku:inaB koji se zagrijavaju danju) a odaju to0linu no:u- Nadstre3ni.a s0rje2ava da Sun2evo zra2enje za to0lih ljetnih mjese.i 0rodire u 0rostoriju- To je usjedno i naje6ikasniji na2in 0asivnog zagrijavanja- =eliki 0roblem takvog na2ina zagrijavanja je e6ikasna regula.ija grijanja ?s0rje2avanje 0regrijavanja danju ili smanjenje gubitaka no:uB- Postoje jo3 razli2ite varija.ije konstruk.ionih izvedbi zgrada za 0asivno grijanje ?razli2ite izvedbe zidova i boja) s0re.ijalne izvedbe krova itd-B-

Prozvodnja elektrine energije direktnom pretvorbom Suneva zraenja

Fotona0onska 0retvorba ne0osredna je 0retvorba energije 6otona u elektri2nu energijuSno0 zraka svjetlosti je sku0 elektroenergetskih valova razli2itih 6rekven.ija) a elektromagnetski valovi nisu ni3ta drugo do buji.a 6otona koji imaju svoju malu ali i0ak kona2nu energiju- Yudu:i da su elektroenergetski valovi razli2itih 6rekven.ija) strujanja 6otona imaju razli2ite energije"o3 ,D@E- godine Zenri Ye.[uerel je otkrio 6otoe6ekat na taj na2in 3to je za0azio da se jakost struje izme7u metalnih elektroda u elektrolitu 0ove:avala kada su se elektrode osvjetlile>rajem devetnaestog stolje:a na0ravljena je 0rva 6oto:elija iz selena) a 0o2etkon dvadesetog stolje:a Einstein obja3njava 6otoe6ekat- Fotoelement iz selena imao je vrlo mali ste0en djelovanja ?oko ,AB) 0a je 0ronalazak ?,E49-godineB 6otoelementa ?solarne :elijeB na bazi sili.ija bio veliko otkri:e sa ste0enom djelovanja ,+V*+AE6Ih\) gdje je \ N 6rekven.ija 6otonaO hV Plan.kova konstanta ?hI8-8*9 ,+V@9 "sB !z 3ematkog 0rikaza sili.ijeve solarne :elije vidljivo je da se ona sastoji od dva osnovna ti0a 0oluvodi2a ?0Vti0 i nVti0B) a tako je kontruirana da svjetlosne zrake kroz tanki 0rozirni sloj 0oluvodi2a ?nVti0aB 0adaju na kontaktno 0odru2je oba 0oluvodi2a-

Solarna :elija Obi2no se na 0rednjoj strani solarne :elije nalazi metalna re3etka) a zadnja strana je 0rekrivena metalnim kontaktom- =a/no svojstvo 0Vn s0oja je njegovo is0ravlja2ko djelovanje

i mnogo lak3e vodi struju kad je 0Vstrana 0ozitivna) a nVstrana negativna) nego kada je obratno- Rakle 0Vn s0oj radi kao diodaSvojstvo solarne :elije da mo/e saku0ljati elektrone i 3u0ljine na odgovaraju:im stranama 0Vn s0oja) a takvo saku0ljanje uzrokuje elektromotornu silu na krajevima :elije>ada se solarna :elija obasja svjetlo32u a0sorbirani 6otoni dovoljno velike energije 0roizvode 0arove elektronV3u0ljina) 0a se usljed elektri2nog 0olja elektroni i 3u0ljine kre:u 0rema su0rotnim stranama- #ko su kontakti solarne :elije s0ojeni sa vanjskim 0otro3a2em) kroz osvjetljenu solarnu :eliju 0ote:i :e elektri2na struja) kao 3to je 0rikazano na sli.iSun2ane :elije 0rouzvode na0on +4-V+-C = i jakost struje od *+ m#<.m * dok im je 0ovr3ina 4V,+.m*- Ra bi se dobio odgovaraju:i na0on onosno snaga) :elije se mogu s0ajati serijski i 0aralelno- Tako se dobivaju moduli solarnih :elija u obliku 0lo2e) a one se sla/u jedna od druge u 6otona0onske kolektore) koji zajedno s ostalim ure7ajima line 6otona0onski sistemRo sada su se najboljima 0okazale solarne :elije na0ravljene od sili.ijskih :elija najve:i 0roblem 0ri 3irokoj u0otrebi je .ijena- No i 0ored toga ima o0ravdana 0rimjena ovih :elija ugradnjom u satelite) zatim izolirana 0laninska 0odru2ja) otoke) sistemima navodnjavanja itd-

Solarne termalne elektrane

Solarne termalne elektrane su izvori elektri2ne struje dobivene 0retvorbom Sun2eve energije u to0linsku ?za razliku od 6otovoltaika kod kojih se elektri2na energija dobiva direktnoB- S obzirom da nemaju 3tetnih 0rodukata 0rilikom 0roizvodnje elektri2ne energije) a imaju razmjernu dobru e6ikasnost ?*+ V 9+AB) 0rori2e im se svjetla budu:nost- >ako je koli2ina energija koja 0ada na 0ovr3inu izuzetno velika) izgradnjom takvih elektrana na sun2anim 0odru2jima ?n0r- SaharaB mogao bi se energijom snabdijevati veliki dio 0otro3a2a) barem dok ne uzmemo ekonomiju u obzir- !0ak) 2ak i na manjoj skali mogu 0ostati vrlo bitan 6aktor ?n0r- na oto.imaB-

>on.entriraju:a solarna termalna elektrana 1bog 0otrebe za visokim tem0eraturama) gotovo svi obli.i solarnih termalnih elektrana moraju koristiti nekakav oblik kon.entriranja Sun2evih zraka s velikog 0rostora na malu 0ovr3inu- >ako se tokom dana 0olo/aj Sun.a na nebu mijenja) tako se stalno mijenja i naj0ovoljniji ugao 0od kojim 0adaju Sun2eve zrake na zr.ala) stoga je 0otrebno ugraditi sustave koji :e stalno 0rilago7avati njihov 0olo/aj- Ti sustavi su neo0hodni kako bi se dobila 3to ve:a e6ikasnost) ali ujedno i najve:i 6aktor u vrlo visokim .ijenama solarnih termalnih elektranaSmanjenja u .ijeni su mogu:a skladi3tenjem to0line) a ne struje) budu:i da je takva tehnologija danas je6tinija) a 0roizvodnja to0line je ionako neo0hodna za 6unk.ioniranje ovakvog ti0a elektrana- Time je mogu:e tako7er dobivati elektri2nu energiju i onda kada to ina2e ne bi bilo mogu:e ?za vrijeme smanjene insula.ije V mjera energije solarne radija.ije 0rimljene ili 0redane od strane odre7ene 0ovr3ine u odre7enom vremenuB Ranas se koriste jedino kon.entriraju:e solarne termalne elektrane ?$SP N $on.entrated Solar PlantB- Sastoje se od ogledala i s0remnika 6luida koji se zagrijava te takav 0rolazi kroz turbine ili to0linske motore ?n0r- Strilnigov motorB- S obzirom na raznolikosti me7u zr.alima i .jeloku0noj izvedbi sustava mo/emo ih 0odijeliti u sljede:e kategorije: 0araboli2ni kolektori solarni kolektori solarni tornjevi Fresnel re6lektori Solarne uzgonske elektrane

Parabolini kolektori

Sastoje se od dugih nizova 0araboli2nih ogledala ?zakrivljenih oko samo jedne osiB i kolektora koji se nalazi iznad njih- Njihova je 0rednost 3to je 0otrebno 0omi.anje ogledala samo kada je 0romjena 0olo/aja Sun.a u ortogonalnom smjeru) dok 0rilikom 0aralelnog 0omaka to nije 0otrebno jer svjetlost i dalje 0ada na kolektore- >roz kolektore struje sinteti2ko ulje) rasto0ljena sol ili 0ara 0od tlakom koji se 0od utje.ajem Sun2evih zraka zagrijavaju- Te je kolektore mogu:e izvesti u vakuumiranom staklu tako da se s0rije2e gubi.i to0line konduk.ijom i konvek.ijom) a 0osti/u e6ikasnost od *+ASolarni tornjevi Ove elektrane imaju veliki broj ogledala 0ostavljenih oko sredi3njeg mjesta gdje se nalazi toranj- Ovakvi sustavi 0osti/u vrlo visoke tem0erature) 3to ih 2ini e6ikasnijim kako u 0roizvodnji tako i u skladi3tenju energije- Tako7er im je 0rednost 3to ne zahtijevaju ravna 0odru2ja ?mogu:a je izgradnja na brdimaB) ali zato zr.ala zahtijevaju u0otrebu sustava rota.ije oko dvije osi) 3to im 0odi/e .ijenuSolarni tanjuri 1bog 0araboli2nog izgleda 0odsje:aju na satelitske tanjure) no dakako 0uno su ve:i1rake svjetlosti) odbijaju:i se od ogledala) 0adaju u jednu to2ku ?kolektorB koji se nalazi iznad njih- Tu se razvijaju vrlo visoke tem0erature) a za dobivanje elektri2ne energije se koristi Stirlingov ili 0arni motor- 1bog 0omi2nih mehanizama 0otrebna su 2esta servisiranja) a .ijeli sustav zahtijeva rota.iju oko dvije osi i sku0a 0araboli2na zr.ala) 3to se na kraju odra/ava na uku0noj is0lativosti ovakvog sustavaFresnel reflektori >oriste nizove dugih malo zakrivljenih ili 0ot0uno ravnih zr.ala) a izgledom 0odsje:aju na 0araboli2ne kolektore- Sustav je na0ravljen tako da vi3e nizova ogledala .ilja u isti kolektor 3to dovodi do 6inan.ijskih u3teda) a i sama zr.ala se okre:u oko samo jedne osi$iljanjem zr.ala u razli2ite kolektore u razli2ita doba dana mogu:e je 0ostaviti gust ras0ored zr.ala) 2ime se dobiva vi3e energije us0rkos e6ikasnosti manjoj od *+A- $ijeli 0rojekt je zasada jo3 na bazi 0rototi0a koji su izgra7eni u Yelgiji ?Solar(undoB i #ustraliji ?$%FRBSolarne uzgonske elektrane Ne koriste zr.ala) nego veliku ostakljenu 0ovr3inu ?samo odozgoB) is0od koje se zagrijava zrak) u 2ijem je sredi3tu toranj- 1bog nagiba te staklene 0ovr3ine) zrak ide 0rema tornju gdje se okre:u turbine- Sam sustav zahtijeva izrazito velike dimenzije te 6aktor 0retvorbe solarne energije u to0linsku nije naro2ito dobar) no to je kom0enzirano niskim investi.ijskim tro3kovima- Prototi0 srednje veli2ine je bio izgra7en u &0anjolskoj ,ED*- gdje su se sku0ljali 0oda.i sljede:ih C godina) sve do namjernog ru3enja tornja zbog 0roblema s vrtlo/enjima-

Solarne elektrane u pogonu

SE S N E solarnih elektrana) S#R) >ali6ornija ?0ustinja (ojaveB) ka0a.itet @49 (;) 0araboli2ni kolektori Nevada Solar One N S#R) Nevada) ka0a.itet 89 (;) 0araboli2ni kolektori %idell 0o]er station V #ustralija) E4 (; to0linske energije @4 (; elektri2nog ekvivalenta koli2ine 0are na ulazu) Fresnel re6lektori PS,+ Solar Po]er To]er N &0anjolska) Sevilla) ,, (;) solarni toranj

Solarne elektrane u konstrukciji #ndsol , N &0anjolska) 4+ (; sa skladi3tenjem to0line) 0araboli2ni kolektori #ndsol * V &0anjolska) 4+ (; sa skladi3tenjem to0line) 0araboli2ni kolektori Solar Tres elektrana N &0anjolska) ,4 (; sa skladi3tenjem to0line

Najavljena je izgradnja solarnih termalnih elektrana u >ali6orniji) na Floridi) u "u/noj #6ri.i) !ranu) Egi0tu) (aroku) #l/iru) #ustraliji---

SE S *) (ojave) >ali6ornija) S#R

PS,+ N Solar Po]er To]er) Sevilla) &0anjolska

Zakljuak Sun.e je nama najbli/a zvijezda te) ne0osredno ili 0osredno) izvor gotovo sve ras0olo/ive energije na 1emlji- =i3e miliona godina Sun.e daje enrgiju koja je sadr/ana i u uglju i na6ti- Sun.e 0okre:e vjetrove) uragane i tornada) a daje i energiju kojom biljke sinteti3u hranu- 1natniji 0roblemi 0ri kori3tenju energije Sun2eva zra2enja su: mala gusto:a energetskog toka) os.ila.ija intenziteta zra2enja tokom dana) ovisnost zra2enja o klimatskim uslovima) intenzitet zra2enja se u 0ravilu ne 0okla0a sa intenzitetom 0otro3nje) nemogu:nost nagomilavanja energije kao i njena) jo3 uvijek neekonomi2nost u 0ore7enju sa ostalim energetskim izvorimaRirektno iskori3tavanje Sun2evih zra2enja danas se svodi uglavnom za dobivanje to0line 0reko zagrijanih medija i za ne0osrednu 0retvorbu u elektri2nu energiju- To0linska energija iz Sun2eve energije mo/e se dobiti 0omo:u aktivnih i 0asivnih sistema- U 0asivnim sistemima koristi se 0rirodna .irkula.ija zagrijanih medija ?obi2no vode ili zrakaB) a u aktivnim sistemima uklju2eni su 0osebno izra7eni kolektori i 0um0e koje omogu:uju 0risilnu Solarne termalne elektrane su izvori elektri2ne struje dobivene 0retvorbom Sun2eve energije u to0linsku ?za razliku od 6otovoltaika kod kojih se elektri2na energija dobiva direktnoB- S obzirom da nemaju 3tetnih 0rodukata 0rilikom 0roizvodnje elektri2ne energije) a imaju razmjernu dobru e6ikasnost ?*+ V 9+AB) 0rori2e im se svjetla budu:nost-