Jelica Maojevi

Smrtna kazna i drutvena odgovornost

Smrtna kazna jedna je od najstarijih krivinih sankcija, direktni izdanak talionskog shvatanja krivine pravde, odmazde i krvne osvete. Iako negira fundamentalno pravo na ivot i vezuje se za anahrona poimanja svrhe ka njavanja, smrtna kazna je nad ivela svoje korene i jo uvek se primenjuje u odre!enom "roju zemalja. #rodor naela humanosti i afirmacija uenja o ljudskim pravima izmenili su percepciju svrhe kazne i rezultirali sna nim zamahom a"olicionizma, u teoriji i praksi. $pstanak smrtne kazne, uprkos tome, opravdava se pro"lematinom argumentacijom. Jedna grupa argumenata sledi teorijski prevazi!ene retri"utivistike koncepte tvdnjom da je smrtna kazna, sa moralnog stanovita, jedina adekvatna sankcija za teke zloine. $vo shvatanje, reafirmacijom ideje pravedne odmazde, donosi rizik nedoputenog zaotravanja krivinopravne represije i zloupotre"e. %koliko sankcije iskljuivo zasnivamo na apstraktnim kategorijama pravde i morala kao jedinoj svrsi kazne, pitanje je gde su granice prepoznavanja pojmova morala i tekog zloina i da li posedujemo adekvatne garancije koje "i spreile zloupotre"u ovih pojmova zarad ostvarivanja nedoputenih ciljeva totalitarne, rasistike i svake diskriminatorne politike. &nticivilizacijska praksa zemalja erijatskog prava sa izrazito nehumanim metodama pogu"ljenja, namenjenim "rojnim seksualnim i religijskim deliktima, svedoi o opasnosti zloupotre"e kategorije morala. 'e tre"a ispustiti iz vida ni mogunost sudske greke (koju pogu"ljenje ini nepopravljivom) kao rezultat propusta nekog od aktera postupka, ali i injenice da je apsolutnu o"jektivnost i nepristrasnost praktino nemogue postii. #ravna pravila te e da "udu o"jektivna, ali se iza optosti pravil* mo e kriti osnov diskriminacije. I pod pretpostavkom apsolutne o"jektivnosti zakona, ostaje pitanje su"jektivnosti onih koji zakon primenjuju. Interpretacija normi, koje "i tre"alo da "udu o"jektivne, nesumnjivo "iva proputena kroz linu percepciju sudije. +ak i ako zakon nije diskriminatoran, ko mo e da nam garantuje da je sudija potpuno nepristrasan, onako kako pravo ui da mora "iti, +ini se da nema dovoljno garancija da niko nevin ne "ude osu!en. -a li u takvim okolnostima tre"a dopustiti da dr ava i njeni slu "enici raspola u ljudskim ivotom, &rgumenti u prilog smrtnoj kazni koji polaze od utilitaristikog shvatanja svrhe ka njavanja, smatraju da u sluajevima koji opravdavaju izricanje najte e kazne ne postoji mogunost preventivnog delovanja na uinioca, njegove reha"ilitacije i reintegracije u drutvo. .onkretni pojedinac je izgu"ljen za zajednicu, te je neophodno da se on eliminie iz drutva i na taj nain, zastraivanjem i drutvenom osudom, ostvari svrha generalne prevencije. Me!utim, takav uinak je diskuta"ilan jer ne postoje uverljivi podaci o tome da se primenom smrtne kazne dovoljno utie na potencijalne uinioce da ne vre krivina dela njome zapreena. /liminacija osu!enika mo e "iti osvarena trajnom izolacijom, kaznom do ivotnog zatvora, ali zagovornici smrtne kazne tu afirmiu ekonomski momenat 0 dugotrajne zatvorske kazne, neupitno skupe, idu
1

na teret cele drutvene zajednice. -a li je mogunost sudske greke i osude nevinoga na kaznu lienja ivota jeftinija od dugotrajne kazne zatvora, +ak i ako "ismo se"i dopustili da ekonomski procenjujemo vrednost ljudskog ivota i rizikujemo potencijalna pogu"ljenja nevinih zarad mira poreskih o"veznika, ne tre"a za"oraviti injenicu da su uinioci krivinih dela i njihove porodice tako!e deo drutvene zajednice, te e i oni snositi trokove dugotrajne zatvorske kazne. Moglo "i se postaviti jo i pitanje odgovornosti drutva za kriminalitet, a ne samo line odgovornosti pojedinca koji je prekrio pravila. I zloinci su deo drutva koje svojim postojanjem preuzima odgovornost za sve svoje lanove i svojim ustrojstvom mo da najpresudnije utie na njihove ivote. 'ije li pravednija raspodela te odgovornosti tako da pojedinac "ude lien slo"ode, a drutvo snosi troak njegove izolacije, umesto to liava ivota one koji su prekrili pravila, +ini se da nijedan od gornjih argumenata zagovornika smrtne kazne1 ni pravedna odmazda, ni nemogunost reintegracije i postizanje generalne prevencije zastraivanjem, ni ekonomski momenat, ne mo e u dovoljnoj meri da opravda oduzimanje ivota od strane dr ave z"og krenja krivinopravnih propisa. 2izik osude nevinih koji se time preuzima, etika pro"lematinost i, konano, nehumanost sudske egzekucije, odnose prevagu u savremenom svetu. 3ome u prilog govori i izvetaj organizacije za zatitu ljudskih prava &mnesti Internenal za 4564. godinu, koji "ele i trend smanjivanja "roja egzekucija u zemljama ije zakonodavstvo poznaje smrtnu kaznu (sa izuzetkom Iraka u kome se "roj pogu"ljenja skoro udvostruio u odnosu na 4566. godinu), kao i poveanje "roja zemalja a"olicionista.6

Death Sentences and Executions 2012, &mnest7 International 2eport, http188999.amnest7usa.org8research8reports8death:sentences:and:e;ecutions:4564. 4<. 65. 456<.