Trei Trg Elektronski asopis za knjievnost i umetnost Godina III Broj 13, jesen 2006.

Glavni urednik: Milan Dobrii Odgovorni urednik: Dejan Mati Urednik za poeziju: Borivoj Vezmar Urednik za prozu: Sran Papi Likovni urednik: Branko Markovi Stalne saradnice: ejla ehabovi, Olja Savievi Ivanevi, Jelena Angelovski Lektura i korektura: Redakcija Slika na koricama: Gustav Klimt, Poljubac (190509) Izdava: Udruenje graana Trei Trg Jurija Gagarina 37/63 Beograd +381 63 8705 007 redakcija@trecitrg.org.yu Trei Trg IZLAENJE ELEKTRONSKOG ASOPISA TREI TRG POMAE MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE

IVAN V. LALI (19311996)

ETVRTI KANON 5 Trudan je rad u osmom danu stvaranja, a mi smo Nadniari, sezonci kratkog veka. A po knjizi Ovako: i kao da rodismo vetar, nikako Ne pomogosmo zemlji; pa emu odanost onda, I sluba nesavrenstvu? I zato slaviti veze, Nepojamne, meu stvarima bliskim i neznanim? Na to pitanje telo je odgovor; siuni crv smrti U elijama ploti, u nasilju roenja, u bolu Presrenih matera. Zato mora da voli telo, Tu glinu i taj pepeo, i tu pljuvaku duha Ve sasuenu u tvom buduem prahu, a sve to Kao vinji autoportret u ogledalu ali Nekako krivom i naprslom; svejedno, volei telo Ti slavi, i dejstven si Tvorcu, ljubomornom U slavi. Ljubomornom, i moda zamorenom Jo od trenutka o kojem ovako kazuje knjiga: Tada pogleda Bog sve to je stvorio, i gle, Dobro bee veoma. Najvia ocena graditelja 3

TREI TRG

U ulozi nadzornika radova; predmet sporenja Buntovnika i trajkaa na radilitu Osmog dana, dok se milenijumi mrve U mlivo istorije, prepuno gromuljica Od krvi vinih i nevinih, koja po sastavu je Apsolutno ista, jer dosledan je Tvorac U milosti zadanog nesavrenstva. Ali ti, Koja s prestola motri kruenje milosti, to je Kruenju vode nalik, u zatvorenom sistemu Stvarnosti Tvorca, koja trostruko mu je znana, Pomeni odanost moju u slubi nesavrenstvu Ovog zemnog mi slova, kad moli za sve grene.

MANASIJA

1.

Zlatno i plavo Zografe

Ko plima azijska nadire plavo na freskama. Plavo, to sve potapa, bez rata, to ka belom tei da se sasvim razrei! U plavom kap zlata! Nastade freska poznata: Ranjivost ratnika Svetost ratnika Neminovnost Gospoda-zapovednika.

POEZIJA
Mirjana Petrovi, zavrila je Filoloki fakultet u Beogradu, grupu za ruski jezik i knjievnost, upisala postdiplomske studije. Radila 4,5 godine na Katedri slavistike kao asistent za rusku knjievnost 20. veka (poezija i drama 20. veka), zatim u Narodnoj biblioteci Srbije. Pisala i prevodila za Sine arte, nihil, Filoloki pregled, Sinologiju, Sveske, Desankine majske razgovore. skifi@sezampro.yu

MIRJANA PETROVI

POEZIJA

2.

Boje tvoje ne plae se

Ne pita se: kako veruje? Jer sve je tu: u zlatnom znoja zar u plavom oka plam i krv ploti dar rtvuje. Ne pita se: a Alah? Jer, spala je sa tvojih pitanja sa tvojih skitanja sa lutanja i ta bala. Kad prestupi prag Manasije u svet ti stupi gde nestaje razdrobljenost i sve se prelije u likove u zlatne i plave ikone. 3. Koliko je belih zidova potrebno, Da Sveta vojska bude sabrana? Da se zanavek venost utisne? Da ga poznaje srce, izgovore usne? Koliko dana, koliko godina? Da bude jo jedna Sveta kap dodana? 6 ...konjica noi..

A plima noi stie, zografe... Probija stopu po stopu pregrade... Jo samo milost stoji... Nejaka...

Marija Magdalena Ona, to ne bee ko ena eljena, to joj milost njegovog dodira bee kazna vea, no pohvala, ona, to posle dodira osta spaljena oiju stranih ko dan posle poara, ona, to od popijenog prezira samo se smejala, od milosti slomljena, to je i sebe, i kose, i miro pod noge bacila; a sve se zbilo: ona, to je nareena da sestrom bude, a poelela ipak da i njoj sude. Ona, to ne moe iveti kao ena neeljena. Sveti Georgije Tvoje lice najfinija seta. Filigranski rad esteta U delu boanskih vajara sapeta. 7

POEZIJA

Tvoje telo obrisi bola Okovani u nenost porcelana. Tvoje telo boja milost rana. Tvoje oi ludost Magdalene to volee Hrista ljubavlju ene Tvoje oi u beznae zarivene. Tvoje oi nenost Magdalene...

*** Eno je, grenica, ispod ikonica gde Sveta Bogorodica stroga, mila lica strana isposnica molitve slua i akatist za Hrista bruji i blista. a grenica, iz haljine paricu na ikonicu. grenu paricu, istu paricu, 8

neno ruicom spustila Hristu za suzicu i kose raspustila.

Sveti Georgije Bleda lepoto, tiha svetlosti! Ljubavi noi, jutarnja setnosti! Meseev neni ratnie! Pobeda svaka tebe rastae! Ti si blistavost zvezde nou, Ti si jasnost zalaska zadnjeg, Ljiljane bledi istota te sledi! predivnog! jedine!

IVANA KEKI

POEZIJA
NASLEE Preci su ekali kraj vatre i u dugom strpljivom oekivanju sve strahove okrunili, dosuli nemir puti i ljut prah jalovine, sasuene poroke izdrobili, sve nesanice, snove.
Ivana Keki roena je 13.4.1969. godine u Beogradu. Diplomirala na Filolokom fakultetu (opta knjievnost i teorija knjievnosti) 1994. godine. Magistarski rad pod naslovom Antiutopija u prozi Borislava Pekia odbranila je 2005. godine. Objavljivala je tekstove u Knjievnoj rei i asopisu Pano. Prevodi sa engleskog i italijanskog. Poeziju nije objavljivala nikada. ivi i radi u Beogradu. ivkekic@yubc.net

Krv su izlili, dovoljno za ivot i za smrt. Svaki novi damar nestaje u prastarom amoru krvotoka. Uporno nad kazanom bdiju, kaplju im bajalice u tenost to se izliva u nove kalupe. Dodiruju te reima nepoznatim, bliskim i uvaju ti mesto kraj ognjita. Da ih sretne, da li bi ih prepoznao?

10

BATOVANOVA KRV

Imao je lak korak, skoro neljudski, kao da je leteo oko nas. Vie ne dolazi da sadi i presauje, da pevui, pria. Sve nam je ispriao. Jednostavan ivot, rasaena ljubav. Jo struji u mladicama, kronjama, pod korom, u godovima, lukovicama i korenju. Ne dvoumi se i ne slama u sebi, gotovo neljudska. Krv s hlorofilom meana. Dua kalemljena, u vree vezana.

11

POEZIJA

LJUBAV

Kao voda, vazduh i sunce utisnuto u mramor, kao pesma nimfe u vreme kada je svako stablo bilo zaarano i svaki potok uvao po jednu legendu, koja se u helenskim mlinovima pretvarala u hleb poezije. Da li je ikad bila takva ili joj seanje dodaje koturne? Ne lii na ratnika pod Ilionom, ne srdi se, ali pamti heksametre. Ne lii na uenicu sa Lezbosa, a sanja ga ipak, krilatog, u mrei troheja. Da li je tad bila kao tek osloboeni vetrovi, tada, jednom, davno, slobodna kao konji na proplancima Arkadije? Pevala je, kao da uje zvuk frigijske frule. I sad kad je srena izvija se kao dim sa rtve paljenice. Ponekad jo, u predveerje, iri se kao miris bosiljka i mirte i drhti na vetru kao trska, drugo telo lepe Siringe. 12

Ima li je i sad, oivljene, ima li je u seanju, kao to je u bezimeno doba, pre istorije, u svakom kutku senovite zemlje bilo bogova i demona?

MARKO CAR

KAKAV RADOSTAN DAN Nestor poiva na tvom krilu. Pravi mukarci mataju o smernim osmesima pokornih ljubavnica A fatalne ene pretrauju kataloge, kupuju crvene vibratore. Klinci duvaju, crkve se pune. Kakav radostan dan

13

POEZIJA
Marko Car roen je 1969. u Beogradu. Trenutno ivi u Holandiji. Izdrava se od rada u tzv. high tech industriji. Objavljivao je prvenstveno na internetu, zatim u Knjievnoj rei (Beograd), Natronu (Zrenjanin), Albumu (Sarajevo)... Pie prozu, poeziju i eseje o degradaciji svakodnevnog ivota u civilizovanom drutvu. Ova tema jeste i njegova ivotna opsesija. m_car@yahoo.com

GALIJA Zviduk nadzornika: stavljamo drvene epove u usta. Svaki razgovor prestaje Drugi zviduk, udar bubnja: miii se napinju poinje veslanje. jedan, dva, jedna dva... teko, gusto, sinje more olovna, hladna, beutna masa jedan, dva jedan, dva udarac bubnja, veslamo u ritmu sata koji ne postoji neplaniran trzaj ivota povlai udarac biem, jauk veslamo, nadzornik upravlja ljudskom mainom u Boije ime odredite ne znamo ali odnekud sluti na brodolom veslamo veslamo. 14

OFF Slike besramno plivaju korteksom. Ralje pobesnelih morskih pasa. Trkaki automobil, fama o prvim ljubavnim iskustvima samosvesnih maloletnica tenkovi. Istinite prie iz ivota heroja berze. Slike egzekucija, Portret prve dame, spisateljice i naunice u danima posle liposukcije. Sloj ljudske masti u zemlji pored Auvica. Jedan veliki penis prodire u neurotinu vaginu neprirodno crvene sluzokoe. Omai duhovnicima, pria o gubavcima, skica za portret Isusa Hrista. Postoji jedno dugme koje bi moglo da nas spasi daljeg ponienja. Postoji jedno dugme koje pritiskam sa uivanjem. Off. Off. Off.

15

POEZIJA

DRAGAN RADOVANEVI

POEZIJA
Dragan Radovanevi (1979), iz Beograda, apsolvent psihologije, optiar. Objavljuje prozu i poeziju u Knjievnom magazinu, Treem Trgu, Zlatnoj gredi, Liparu, panevakim Rukopisima itd. Dobitnik nagrade Mladi Dis za 2006. godinu. Uestvovao i nagraivan na festivalima poezije u Vrbasu i Zajearu. kant@sezampro.yu

POTPIS Moje ime je pokret rukom. Kranovi se potpisuju po fasadama. Ne brinui to lie na krhke pauke povlae konopce sa zemlje, spajajui ih sa viseim vrtovima nae iluzije slobode. Prisustvo paramecijuma na neijoj cipeli? Moj potpis je pokret fantomskog uda, svedoenje da postojim vie nego to me ima.

KRAJ Polomljeno kandilo nakon bakine smrti. Prasak je presudio, kad se bei od snene oluje i ue se u kuu koja tokom noi izgori. Moj kaput je pranjav i nakvaen, smesa blata. Iz vazica koje sam kupovao na putovanjima viri senka tamnija od polomljenog kandila. Zbogom, prisni predeli, kuo pred kojom se stidim suvenira koje sam, stiskom pesnice, pretvorio u obine klikere. Mislim da sam krenuo svom domu. Ispred mene jedna nuda, obaveza, nepojanjenog prisilnog zahteva, iza mene vrednosti kojima je doao kraj. 16

Sunce, potpomognuto snagom hlorofila, zalazi sve ree i ree. Zdesna jedna muva slee mi na sunani splet na ruci. Sporo nastaje ovo vreme, u kom nasluujemo svoje strasti. Spavati, to je tajna sveta, ukrasti od ivota motive za snovienja.

URO KOTLAJI DRUGI PROZOR: ANA GRIMIZNO BILJE Roj magnolija Narandasta esma Otvoreno groblje crvenih fagota Na grani kuka u liu u zlatu grlica Muzika rujnog dodira muzika bilja Kocka. snena ista Ispolivana snom polenom Violine Pod koom pelin Duga gudala topla Crne senke vlane Plava kia ljubiasto perje Izranja iz svoje dubine modrih usana Vretenasta rua Miluje kamen miluje fosfor svitaca Izranja iz gorine zelena tela biljaka Ustreptala mokra Haljine svila mirie na opijum dok gri ruke oko stabala Jelen na suncu. dok gri kou kroz 17
Uro Kotlaji roen je 1982. u Beogradu. Student filozofije. Poeziju objavljivao u Treem Trgu. kotlajic@eunet.yu

POEZIJA

SAN I SNOVIENJA

POEZIJA

grane Od mekog mermera vilice Snena. Grimizna srna Sav se kantarion topi nag: Tuga obavija njena bedra kao lanac Srce Otima se Usahla rua od pene

TREI PROZOR: LEOPARD Staklo crveno jedan bok njegov je probijen i kaplje slatko mleko Niz put Staklo naprslo rastu mu jagode iz obraza Bakarna rumena crvena plava koa Kao nebo No. prolivena niz travu Zenice crne. Koa ljubavi Tri. bambusi drhte prozukli fin pesak u nozdrvama Tri. ko modreno more Adonis lovi veo Lie masline sok masline Grudi u vrelini ut Srebren gorak U svom bljesku svoga bia Kao boanski orao Ona bere jagode. Njegovo bedro so Upaljeno srce Votano grebe ostrvo Rastu bele ljubiice niz vrat niz njena nedra

18

ROBERT SIMONEK IZMEU DVA GRADA 1. Ucrta u kartu liniju LjubljanaGrac. Hoda novim, razuenijim venama grada. Sa belih metalnih oblaka liju svetlosne trake koje, poput noa, izrezuju prizore iz stvarnosti. Trista kilometara udaljen od sobe, ulazi kroz nova vrata, naavi se u ritmu drugaijeg jezika. Udaljen od biblijskih proroka, kada prelazi preko ukrtenog hodnika, razgovara s njihovim sinovima, i ui na njihovim grekama. Volja koja te vodi slina je moi elektrane, koja napaja celu dravu. Uvee, dok se vraa prema sreditu kruga, tvoje misli etaju povrinom Mure, sve dok se, poput ugrejane ice, ne uviju u spiralu. Tada tvoji snovi tonu pod uzglavljem, gde uva bibiliju u crnim koricama hrapavim kao usne. Pre nego to zaspi, postaje vazduh. 2. Hoda gradom, i senke se, kao astralne siluete, zapliu u tvoje pokrete i rei. Drvee u parku prekriveno je belim svetenikim haljinama. Iza reetaka, dlakava glava poslunog tigra, koji svojim sjajnim zubima zagriza u mlado telo prepodneva. Na stolu, punom jabuka i pomorandi, posmatra rajski nektar. Iz centra moe izai dvema ulicama, u dva predela, koja te mame: 19

POEZIJA
Robert Simoniek roen je 1977. godine u Celju. Diplomirao je 2003. godine na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, na studijama filozofije i istorije umetnosti. Svoj pesniki prvenac, Potopljeni katalog, izdao je 2003. godine. Redovno pie kritiku i poeziju, koju objavljuje u priznatim slovenakim revijama i asopisima. U okviru postdiplomskih studija istorije umetnosti, nalazi se na razmeni u Gracu i zavrava magistarski rad na temu art nouveau. robertsimonisek1@gmail.com

U prvom nema gora, a u drugom nema visokog neba. Gospodari koji vladaju ovim suprotstavljenim kraljevstvima dozivaju te, svaki na svoju gozbu. Ni jednog ne odbija. Doputa da te ekaju misli i odluke, koje se, poput razlomaka, dele izmeu dobra i zla. Ptice ti se pridruuju za stolom pri doruku, kao novi roaci. Popodne nema nikoga u kui, mada su svi dostupni. Uvee, kada postaje krut u razmiljanju, pliva u ai vina i obuzima te Luna, koja izrasta uz tvoja ramena kao partnerka u plesu. Sadraj noi se, posle dvanaest sati, nadalje puni bez tvog znanja: kroz aktivne snove otkrivaju ti se slojevi koji te vode kroz nizove dana. 3. Hoda gradom i postaje prijatelj predmetima i ljudima. Pogledima umiva senke i obrise. Nestao si, zagrljen obruem vlastitih ruku, kiama i snegom iibanih. Putuje kroz ledena zemaljska doba i kroz periode umetnosti, koji se ljute sa izlizanih fresaka svetaca. Filozofske teorije se kao domine rue za tobom, a ti ostaje hladnokrvan kao mermer poloen u srce grada. U jutro stupa sa Lorkom, i vraa se kroz vatreni vihor Nerudinih stihova. Puta da te razmazi toplota galerije, gde, izmeu zidova, razgovaraju etiri elementa. Sve to dotakne oivljava poput svetla koje pali u tami, i veruje da sve to je dobro moe biti udvostrueno. Uvee hoda kao mag ispod zvezda i pogled ti se prostire nad okeanom gradskih svetala. Koja se sve jasnije i jasnije prelivaju kroz tvoje zenice. 4. Na pisaem stolu u sobi, koju potresaju trzaji saobraaja, ostaju papir i markica, neupotrebljena. Naslon stolice posrkao je u sebe svu toplotu dana. Odea u ormanu ostala je namirisana lavandom i netaknuta. Ne zna tano ta bi upisao u beo pravougaonik, koji je, u isto vreme, i prevelik i premalen: Zato sve ono napisano ostaje kod tebe, a samo izgovoreno ostaje 20

zagubljeno po raznim delovima grada. Ti stvara nove, precizne poruke, koje dolaze jedna za drugom, kao gutljaji aja od jasmina. Sa svakim novim udahom, napolju grad raste prema skazaljci popodneva: zvonik katedrale meri vreme, koje je paralelno sa istorijom. I ti se iznova uspinje po izlizanoj mapi ulica, kako bi, iskusan i ranjen njenim peatima, mogao ponovo da se oprosti od njenog rimskog jezgra. I ta ini ti, koji izdie rei vazduh u kotlini, da li je tvoja tiina i ovoga puta puna oekivanja i krvava poput otkrivenih tragova pasije? Linija GracLjubljana je dovrena: stvari koje su ostale nerazjanjene, objasniu ti uz veeru.

Sa slovenakog prevela Ema Mimica

Ema Mimica roena je u Beogradu 1980. godine. Zavrila je Treu beogradsku gimnaziju, a trenutno je apsolvent na grupi za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bavi se prevoenjem sa slovenakog jezika. mpakiz@f.bg.ac.yu

21

KUBA KISJELEVSKI

NEKADA SAM UMEO DA VOLIM ZDESNA NA LEVO Na raiji nain Nekada sam umeo da volim Zdesna Na levo Da verujem I jo da ne znam kome eznem Za tim poslednjim minutom ansi Ali nisam ga snimio na videu Za tim detinjarijama za zaslepljenou Kojoj ne bi pomogle ak ni naoare iz Vision Expressa Da li samo zbog toga da bih se seao da sam umeo da volim s desna na levo?

xxx Sve je planirano Napaljeno Treba biti Napaljen Bejzbol palicom

22

Sa 8 godina Prvi bicikl Sa 12 godina Prvi poljubac Vie nema smisla pisati ta je bilo posle Ja sam hteo samo da znam Da u se okrenuti za 90 stepeni U prainu U nedelju svetenik mi je rekao da u vaskrsnuti

xxx Ako moe sve Poalji mi s neba poput mane Sve muze moga ivota A za uzvrat vratiu ti sve svoje Isake Ako se boje letova uveri ih u pogledu mene Preveu preko okeana Sve grenike na elu sa mnom ak i ako su okoreli uini da u za ivotu budu sreni 23

POEZIJA
Kuba Kisjelevski (Kuba Kisielewski) roen je 1984. ivi u Krakovu i zavrava studije informatike, automatike i robotike. Ve radi u toj oblasti. lan je pesnike grupe Sylaba (Slog). Objavljuje u asopisima irom Poljske, posebno u krakovskom Lamelli. Dosad je objavio samo jednu pesniku zbirku, Nekad sam umeo da volim s desna na levo. U poeziju je uneo nove elemente. Kritiari posebno istiu oseanje za apsurd i humor.

Sa 6 godina Prvi trip

Granica Ovde to nije pare bodljikave ice Pod naponom Granina straa je udnja Carinik Aneo uvar Zbog verca moe se izgubiti nekoliko godina ivota Ili ceo ivot Sam se moe proglasiti nevinim Najbolje je postati vlastiti krunski svedok Biti prijatelj i eleti neto vie Paso Ti nisu oduzeli a trebalo je

xxx Uvek sam sanjao da zaigram u sceni U kojoj ona sve zna bolje A on je hvata na propustima u teoriji Ona na kraju istrava On mora da dovri pivo I avo nosi celu scenu jer ne eka napolju Jer kia ne pada a ona nema rasputenu kosu Ponekad imam utisak da on sedi neto dalje I eka Dok zajedno ne dovre zajedniku scenu 24

Ridigerova bolnica (Alkatraz) Nekanjeno sam gledao ljudske drame Kako su prikljueni na nekakve boce Nekada su umeli da plau A danas pla moe biti oduzet kao Elegija o sebi Danas siva osvaja Oskar za najbolju boju I ne raduje me injenica to je Klint Isvud pobegao

xxx Zemljani su tako rei otkrili ivot Na drugoj planeti Asteroid B-613 Kraj samog Malog princa Svaki bi tako hteo S poljskog prevela Biserka Raji

25

PAVEL IDEL

POEZIJA
Pavel idel (Pawe Szyde), poljski pesnik, prozni pisac i knjievni urednik roen je 1963. godine. 80-ih godina saraivao je sa samizdatom. Zbog situacije u Poljskoj objavljivao je u asopisima, almanasima i antologijama, dok je prvu pesniku zbirku Nebo nije za odsutnog objavio tek 2000, a 2005. zbirku Psujem zakon gravitacije, iz koje potiu prevedeni stihovi. Osniva je i urednik meunarodnog asopisa Pobocza (Rubovi), koji izlazi u Vjencborku i u septembru organizuje Festival poezije mlaih pesnika, na koji su pozivani i pesnici Treeg Trga.

TAJNA stojimo kraj odkrinutih vrata bolnike kapele u belim roketama koje se ne peglaju s velikim ljubiastim kragnama vrane na jesenjem nebu lete na svadbu u prvom planu je mrtvaki sanduk preko koga posmatramo ulaz u mrtvanicu gde se sakrila tajna ledena kia na leima nikada nee dopustiti da se otkrinu ona vrata

SESTRA LEONIJA sestra Leonija htela je da nas za ui odvede Bogu 26

neoekivano u inat sestri dokopao nas se Neastivi i vie nedelja drao iza crkve s belom roketom u torbi s jeftinim vinom i cigaretom u ruci

VENJA I BELI LUK deda koji nas je veoma retko poseivao donosio je u kuu miris dobro zapaprene kobasice iako odavno dimi meso visoko u oblacima katkad nam doe s mirisom venje i belog luka samo ja ga gledam i ekam da me pomiluje po glavi S poljskog prevela Biserka Raji 27

AJLA TERZI

PROZA
Ajla Terzi (Travnik, 1979) diplomirala je komparativnu knjievnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Objavila je zbirku pjesama Kako teko p&em (Omnibus, Sarajevo, 2004). Autorica je nagraivanih kratkih pria i radiodrama. Prozne tekstove, prevode sa engleskog jezika i polemike eseje objavljivala je u nizu asopisa u BiH, Hrvatskoj i Srbiji (Sarajevske sveske, Tvra, Odjek, Zenike sveske, Start, City magazin, Alexandrija Press...). Trenutno pohaa postdiplomski studij iz knjievnosti i istorije.

BELA RADA Za svoj devetnaesti roendan, Rada si je kupila sise. Rada nikad nije imala barbiku, ali je znala kako ena treba da izgleda. Uvijek je voljela da troi, no u ivotu nije bila sretnija nego kad je isplatila tu petocifrenu svotu. im se oporavila, otila je u butik finog donjeg rublja i kupila gomilu grudnjaka broj 5B: jednostavne, crne sa avovima i bez avova, one sa satenskim koaricama i malim dijamantom u sredini, crvene ipkane sa fibajnima i vrstim koaricama, pa onda one totalno prozirne ko zavjesa (u kojima su joj grudi sada izgledale predivno, kao kod plejboj zeica!), bijele svilene i u ampanj boji, a kupila je i nekoliko bez naramenica jer ih je sad definitivno imalo ta drat. Posebno je bila uzbuena kad je kupila puap. ovjee! itav ga je dan nosila po kui. U stvari, poto joj je doktor rekao da neko vrijeme treba spavat s grudnjakom, nosila ga je i uvee. I to sa zadovoljstvom. Samu sebe nije mogla prepoznat kad se ujutro pogledala u ogledalo! Meka tkanina grudnjaka ko da je htjela da pukne pod njenim prelijepim grudima! Ma trebala je to davno uinit! A ta je samo para spiskala na antalije, italije, tunise, narukvice, krpice, drugarice i ostala sranja... Al neka, nije beg cicija. Mada, nekad davno, kad je skakala po Ibarskoj transverzali i kad nije imala poteno ta obu, to ju je uasno muilo. A sad, kad moe birat, skoro da joj je svejedno... Sada e samo u farmerkama i nekom topii izgledat fenomenalno! Moe obu preko bundu, 28

i eto je ko holivudska glumica! Supa, to bi rekla njena kolegica Vesna iz Zagreba. Pria se da je ulovila nekog parajliju s jahtom i da e se pro tezgi. ta god, Rada voli da pjeva i ne bi ni svemirski brod odvuko od mikrofona. Osim toga, na svakog gedu doe po jedan par aka, pa ti vidi... Sad je mogla i da nosi ono o emu je oduvijek matala: korzete! No to e kupit u inostranstvu, tamo ima finijeg vea... Vidjela je jednom u katalogu jedan crni satenski, s malim scarovski kristalima! Jao, kad to obue, svi e zapjenit! A ona ravnosisa kuka nek se ubije! Obue korzet kad bude snimala svoj novi spot. (Nekidan je sluajno naletila na svoju pjesmu na nekom radiju: Sve moje je tvoje / Samo jedan mig / Od pogleda tvog / Poletiu ko MIG.) Mislila je da nee imat veeg hita od Bludnice al eto, nikad ne zna... Kontala je naprimjer da spot snime na aerodromu, to e biti super, niko se jo toga nije dosjetio. Sreko je rekao da sve to im treba su dva frajera u pilotskim jaknama, pista i, naravno, Rada. Bie to neto vau, jo kad bi mogli dobit kakav avioni.. al nije bitno, i ovako e bit dobro. Moda bi mogla malo promijenit imid, da posvijetli pramenove al to e se jo dogovorit sa ekipom. Ova se faza jo nije istroila. Jao pa ima onu haljinu od erseja koju je kupila u Beu! Odlian kroj, al je u njoj izgledala ko kakva curica, tanko nekako. Sad e bit fenomenalno, uz onaj puap, jedva eka da je obue. Mama je upala na guzicu kad je prvi put vidjela Radine sise. Rada je bila u demperu i mama joj je rekla, ta jesil to napumpala da se sad krije? Brat je neto zajebavao al boli je briga. Stari nita nije reko. Pa to, nije unu priila! Jedino jo nije sigurna ta da govori u intervjuima, da kae otvoreno il da glumata da jo raste... skontae neto. Ima ih jo koje su priznale, ona Ivana i Maja i ta, narod ih se proe...Mada, nikad nije voljela muljat i petljat, nije to u njenom karakteru. Zato je i nogirala Batu. ena se mora postavit prema svom mukarcu. Inae e je gazit kolko moe. Jebi ga, jest je zabolilo kad su ga snimili s onom kurvicom, i to na jahti, al bi je bolilo jo vie da ga je primila natrag. Nema ta nije obeavo, al govno bi pojela da mu je povjerovala. Materi nek se izvinjava, onoj seljanki iz Plava... Jo uvijek ima nekih stvari kod njega. Al neka... ta joj sad znai fen i spavaica... Hm, spavaica i fen, to ne bi bila loa pjesma... Ako biznis bude iao kako treba, ugradie jo i ank iz Sirije. U kuhinju. Super bi io uz onu viseu od jasenovog drveta, jo e skontat koju e nijansu. Ma, kua je jedino mjesto gde se osjea svoja. Lijepo je spavat po 29

luksuznim hotelima al nita ko tvoj krevet. ivot im je bio iva bijeda dok ona nije poela privreivat. Mater nije bila ula za drugi kola od gurabija a eno je sad, dobila deset kila od raznih sahera! Kupila im je jedan stani u centru, pa mikrovalnu koju i sad dre itekanu iz zida boje se da ne eksplodira, pa mainu za ve pa kuno kino da mogu gledat njene nastupe pa satelitsku i veliki televizor, nema ta nije. Kad brat malo poraste, moda joj je pridrui u poslu al to e jo vidjet sa Srekom. Ne moe ipak svoj ugled stavljat na rizik! Nala je ona i onom njihovom roaku posao, ne zna ga ba al to je bilo radi oca. Dalje, uzee one natuciga lampe, jesu skupe al su od neke prirodnog fazona, isto ko i tepih, mada joj ni ovaj runo raeni nije dotrajo. E dnevnom je zadovoljna, svi se odueve onom konom ugaonom garniturom, to joj je preporuila Selma. A na ormarie je stavila uramljene slike svoja tri idola: emse Suljakovi, Lepe Brene i Madone. emsa joj doe ko neka druga mama, sluala je kad je mala samo pet godina. Ko da je to bilo jue, mater dok pere ve stavi emsu a mala Rada plee uz nju! Srce nije mramor kamen, Nema stida, nema srama, Svako me proljee na tebe sjeti su samo neke od njenih omiljenih pjesama. A jednom je i upoznala emsu. Prava gopoa! Bilo je to u jednoj diskoteci u Insbruku, uli su da je i ona tu isto pa je Sreko zovno na veeru. E jes bila sretna. Neki su govorili stara Turkinja, e nju zvat, al Radu boli uvo za to. Ma da je i Usnija Redepova, ta fali?! Svata su govorili, kako je emsa radila ovo i ono, pjevala Aliji i ta sve ne al neka. emsa je emsa. Dok Brena je posebna pria, nema ko nije uo za nju. Isto ko i emsa, i ona se odlino dri, to je sad prava poslovna ena. Ona i Boba imaju onaj Grand. I Rada bi to isto voljela neto kasnije, neki takav biznis. Brenu potuje dosta ovih cura koje boli briga i za vlastitu mater. Rada je crkla od muke kad su Breni bili ono maznuli malog! Uh, al dobro je prolo! A Madona je svjetska faca. Rada je oboava, zna sve njene pokrete a i albume zna napamet! San joj da ode na Madonin koncert! U trpezariji, odmah iznad lampi iz 70-ih i kutka za prelistavanje modnih asopisa, stoji ogroman Madonin poster, svak ga vidi im ue. Moda ga prebaci u kuhinju al vjerovatno se ne bi uklopio sa Berberovim slikama. Moda jedino ako bi one razglednice iz raznih dijelova svijeta prebacila u spavau... Ima se i tamo ta vidjet: ba ko i u dnevnu i tu je ugradila zvunike, jedino ih nema u kupatilu al ima vremena i za to. Na plafonu ima veliko ogledalo u obliku srca, ba kao i krevet. Ko neka kutijica s poklopcom! Pa ta ako nije zavrila ni srednju. Ima vremena i za to. Bitno je kako 30

se snae. Moe zavriti i tri fakulteta, nita ti to danas ne garantuje da e uspjet. I dok njene kolske drugarice hodaju s trbuhom do zuba i nezaposlenim muem za vratom, Rada ipak moe re da je neto napravila. Dva hita nije malo. Ako nita, napravila je nove sise. to, neko nema ni to!?

ELJKO OBRENOVI

POZIV PRE SVITANJA Daaa!!! Uspeo sam da izustim, dovukavi se do telefona, jo uvek pospan; zvono me je probudilo iz sna. Pauza. Dovoljno duga da se potpuno razbudim. Pogledom lutam po sobi, pokuavam da se setim ta traim i napokon gde se nalazi: sat. 4:26 AM. Brate, ne znam ta da radim... uo se jecajui glas sa druge strane. Priaj! Prepoznao sam glas i preao na stvar. Nije mu smetalo, on nije ni zvao da bi sa mnom razmenjivao lekcije bontona ima problem. Jebiga, ti zna da je ona otila, da smo se sloili da je to to, i da je to, kao, cool? Da, da! E pa, nije cool, nije uopte. Ako je cool, zato sam ja sjeban, zato mi nije svejedno... I zato mi je ovako teko kad sam ja hteo nju da 31

PROZA
eljko Obrenovi je roen 1982. u Valjevu. Apsolvent je srpske knjievnosti i jezika na Filolokom fakultetu u Beogradu. Objavljivao je prie u Treem Trgu i Zborniku radionice za pisanje proze i poezije. Nastoji da spoji anr-roman sa avangardnom i knjievnou glavnog toka. Upravo pregovara sa izdavaem povodom izdavanja prvog romana: Arhitektonika straha. Dok stvara prati ga muzika Steve Vai-a i A Perfect Circle. Redovno pie utiske o knjigama, muzikim albumima, stripovima i jo poneemu na: http://arhitektonikastraha.blogspot.com zeljko13@ptt.yu

ostavim toliko puta? Glas mu se polako menja od onog plaipikastog ka besnom. Oekuje moju intervenciju. Objanjenje, utehu. Odgovor. Zna kako?! Prvo ugasi to sranje to slua. Doputa da muzika govori iz tebe, a jo nisi toga ni svestan. Pauza. Gasi sranje!!! Sa druge strane sam zauo kljoc, a zatim tiinu. E, tako. Koji ti je, bre, kurac, ta to slua ko neka pika? Ustao sam i priao prozoru. Jo je mrak. Pripaljujem cigaretu. Gledam dim kako se raspruje u tami i nestaje. Pui kurac, pustio sam radio, pa je naila. Ne mogu nita drugo da sluam. Ovako sam sjeban... neu da zarazim omiljene albume, pa da posle svaki put kad ih sluam preivljavam sve ispoetka. Glas mu je potpuno miran. Kroz prozor vidim maku kako se penje na krov oblinje garae za kola, zastaje, gleda me u oi i nestaje. Miel... kakva je to pederska pesma. Kako, uopte, moe to da slua i na radiju, a da ne promeni stanicu?! OK, ne voli je, al nemoj da pravi od nje pedersku pesmu! Kako pederska kad je o devojci? Malo sutra o devojci! To je pria o pevau koji stalno ide na razne tezge po Evropi; na jednoj gai u nekom pederskom klubu upozna tipa, Miel, koji je muka kurva, i pone da se kara sa njim kad god doe u Francusku. Pauza. Tip je transvestit, alo!!? Sedim na ramu prozora i otvaram-zatvaram prozorsko okno. Svetlost uline svetiljke se prelama u staklu. Na momente vidim svoj deformisani lik u izoblienom odrazu. Prestajem da pomeram okvir. Uzimam jo jedan dug dim. E, zna koji si ti majmun?! Pa to je onda pesma u enskom rodu, obraa se njoj, a ne njemu?! Samopouzdanje mu se u jednom naletu ponovo vratilo. Deluje tako sigurno u sebe. Nita ga sad ne moe poremetiti. Ccc, uopte ne slua rei pesme. Pa sam ti on kae, oe da ti nacrta?! Uinilo mi se da ujem frktanje iz slualice; kao da se sprema da me prekine. Ubrzao sam sa priom. Kae da su se jebali dugih deset godina, a ona jo uvek nije uspela da ga zavoli. Deset godina on plaa za seks kad god se vide. Deset godina lae sebe. I, ta mu se na kraju desi? Namerno sam uutao kako bih ga iznervirao, pa napravio digresiju sa napadom na njegovu, sada tako samouverenu, linost. Ma ne, vidi kakav 32

si ti konj. Slua ta sranja, a nita ne naui odatle. Vidi, bre, kakva se sranja deavaju ljudima? Upalio sam novu cigaretu u chain-smoking maniru, produavajui neizvesnost to vie. Kao da sam uo smeh sa druge strane. Vano je da ti sve zna, ajde dalje, da ujem gde ovo vodi?! Duboko sam udahnuo nikotin. Nema dalje, zar nije oigledan kraj? Jedno vee posle tezge on radosno otri svom jebau, Miel, i ima ta da vidi. Miel je postao Miel ona. Promenio je pol! Deset dugih godina je tekao od njegovih para i sada je konano ostvario/la najveu elju postao je ona. Oekujem aplauze. Poklanjam se na sve strane. Moja publika: klinka koja se kasno vraa kui; vidi me na prozoru i dobacuje pohotni pogled. Osmehuje se. Uzvraam. Ha, ha, ha, pria ti je najvea glupost koju sam ikada uo, al bar si me oraspoloio. Slatko se smeje dok pogledom pratim devojicu koja polako nestaje. Naginjem se kroz prozor da bolje vidim. Nije glupost, sto posto. Dezorijentisano se vraam u razgovor. Sluaj samo tekst. On joj kae da vie nije lepa kao pre, i da je njegov pogled vie ne prepoznaje. I sad se ti pita to! Pa zato to je sad ensko!!! Ona poinje da plae, a on je zaustavlja i kae da suze nee nita promeniti nee joj izrasti kurac od njih. Ali, na kraju, on joj se ipak predaje, takvoj kakva je, vidno nezadovoljan, iako zna da je besmisleno, da se nita nee promeniti. Svestan je da kad za deset dugih godina nije uspela da ga zavoli nee ni za ovu no, pazi, jo naglaava ludu no. Pokazuje koliko je to njemu nastrano i perverzno. Je l sad vidi? Odgovor nije stigao, ali mogu da ga zamislim kako odmahuje glavom, donekle zbunjen, donekle iznenaen. Ne eli da prizna da sam u pravu, ne eli da prizna da je oboren sa nogu. Samo se blago smei to mogu da ujem i sprema se da promeni temu. Hvala ti, brate, neu ti ovo zaboraviti, prevalio je nekako preko jezika. Znam da nee, ova pria se plaa, taman posla da je zaboravi. Ne, ozbiljno, zna na ta sam mislio. Bio sam u takvom sranju, jo ova no... tako depresivna, pusta, samotna... Mia mi nedostaje. Navikao sam da je tu... da joj tepam... da se glupo kliberi u pogrenim momentima... da joj masiram stopala.... Depresija ga je opet epala i ja tu vie nita ne mogu da uinim. 33

 E, e neu to da ujem! Povredila te je, sjebala te je, sad se jebe sa drugim, sve je to istina nema za ime da ali! Kapira? Znam, ali... Nema ali. Uzmi pusti Fear Factory, dii tegove, isprazni se, ta da ti kaem? Sutra nai neku kurvu da je jebe, a Miu zaboravi. Ona je prolost. Ustao sam sa ivice prozora i odgurnuo staklo. etam po sobi od zida do zida, lagano. ekam da skupi snage za nastavak. Sve ja to kapiram, ali, jebiga, ta god da se deavalo izmeu nas i bez obzira to sam i sam sto puta pomislio kako je samo trenje ostalo... opet ne mogu a da ne pomislim kako ona sad pui kurac nekom drugome. Samo kad pomislim da je on jebe u dupe u koje sam je samo ja jebao... ili jo gore, da li e mu ona ponuditi da je jebe u dupe i ako on to ne trai... U, brate, veruj mi, to ti je sad vie sujeta nego ljubav. Boli te to neko uzima neto tvoje. Konano mi je postao jasan njegov pravi problem. Sve to stoji, ali ta da radim kad je ljudima u gradu rekla da mora da napravi bed na kojem pie da vie nije sa mnom. Kako da ne budem sujetan? Posle toliko vremena?! Jeste, al uje li ti uopte sebe? Jok, najbolje sad opet idi pusti ono, Miel, poeo sam da pevuim u inat. Kladim se da ima i CD! Ti sad treba da slua Time Is On My Side, je l zna tu stvar? Upalio sam novu cigaretu zavalivi se u fotelju. Ne. Odsutno je uzvratio, a znam da trenutno u glavi prelistava slajdove iz preminulog ivota sa Miom. Zna sto posto. To su Rolling Stones-i. Ja sam je prvi put uo u Gregory Hoblit ovom filmu Fallen, sa Denzel Washingtonom. Na poetku filma kad vode lika u gasnu komoru, a on peva tu pesmu. Boe, sad kad pomislim, koji je to paradoks, i to ba paradoks. Ne apsurd. Ej, pa ekaj. Znam, elavi lik, Woody Harrelson ga glumi! prekinuo me je. Ne, nije. Prebacio si se na Natural Born Killers, dodue, ovako u seanju, moram priznati da onaj elavi ubica stvarno lii na Harrelson-a, jebenog Mickey Knox-a. Mozak automatski u svest priziva sliku Mallory Knox. Da li je ona odvratna ili prelepa? Boanstvena ili degenerina? Fantastina. Ja sam i dalje ubeen da je to isti film. Nije bitno, ali nije Ve poinjem da se nerviram. On deluje smireno. Poenta je da treba da peva: 34

Time is on my side, yes it is Time is on my side, yes it is Now you always say That you want to be free But youll come running back Youll come running back Youll come running back to me! Otpevuio sam, poprilino u falu. Do jaja, im ustanem idem do DVD kluba da uzmem film, a mogo si i ti da mi pozajmi CD Rolling Stones-a, znam da ga ima! poeo je da se cereka. ekao je na ovo sve vreme. Da, da, doi kad hoe, taman da ti vratim onaj tvoj sa Miel, to si zaboravio proli put. Zastao sam da jo malo uivam. Ajde me sad pusti da nastavim da spavam, pa sutra radi ta hoe, je l moe? OK, ao... Prekinuo sam pre nego to je zavrio sa pozdravom. Blaga napetost mi obuzima telo. Stresao sam se. Zatvaram prozor. ini mi se da napolju lagano poinje da svie. Nebo je crveno. Ne znam koliko je sati. Pogledom lutam po sobi, ne mogu da se setim ta traim, ni gde bi to, neto, moglo da bude. Savrena je tiina. uje se samo zujanje neke lampe napolju. Nagnuo sam se nad krevet i navukao araf preko usnulog Miinog tela. Blago se nasmeila u snu. Poljubio sam je u elo i ve sledeeg trenutka zajedno smo utonuli u san.

35

MLADEN BARBARI

PROZA
PUT Zbog nemara, lijenosti i rasute panje, zbog loe koncentracije, ravnih tabana i ostalih bijednih razloga, opet sam kasnio na vlak. Probijao sam se kroz ulice slabo poznatog grada, gurao prolaznike torbama i nasrtao na bljetavo crvene piktograme sa semafora. Dok sam stenjao poklopljen sa dvije putne torbe, kao takor poklopljen miolovkom, i dok sam pazio na kesu u kojoj je bila paprika u pitaru koja je prola dvije dravne granice kako bi je odnio jednoj nezahvalnici, proklinjao sam svoju komotnu narav. Mogao sam kupiti tu preskupu kartu jo juer i mirno poi na kolodvor, a ne se utrkivati sa satom kao da obilazim svijet za 80 dana sa dvije torbe i paprikom u kesi za koju sam posebno emotivno vezan (ne za kesu, ve za papriku, naravno). Napokon sam ugledao crnu parnu lokomotivu pred ulazom u stanicu, ne znam zato svaki eljezniki kolodvor ima jednu paradnu parnjau sa bijelo (ili crveno?) obojenim tokovima? Kao da nije dovoljno to na pljesnivoj zgradi, sa koje otpada buka i sve smrdi po amonijaku, velikim bijelim plastinim slovima pie eljezniki kolodvor? Spustio sam svoj teret ispred biljetarnice i platio neljubaznoj slubenici da mene, moju papriku i prnje, vlak odveze. Rekla mi je: Pourite, peron jedan, kolosjek jedan! Zadihan kao astmatiar na vojnoj vjebi pronaao sam peron jedan kolosjek jedan. Kada 36
Mladen Barbari roen je na Dan mrtvih 1979. godine u Splitu gdje je ivio sve dok se u 26. godini nije zaljubio i odselio u Zagreb. Pie kratke prie za koje nikada nije bio posebno omraen, a pria Uas tiskana je u zbirci kratkih pria Lift 2004. godine u izdanju Jesenski&Turk. Stidljivo surauje na internet stranici lupiga.com, a raune plaa od rada u crnoj kronici Novog lista. Vie ne ljubi onu zbog koje se doselio.

sam ugledao taj vlak razoarao sam se poput samohrane majke kada vidi svoga sina jedinca koji u 38 godini jo uvijek spava u svojoj djejoj sobi. Bio je to jedan od onih modernih vlakova bez kupea samo sa dva reda sjedita. Ba kao u autobusu. Uao sam sav oznojan, crven u licu i zajapuren kao politiar za govornicom, i krenuo da traim vagon za puae. Udarao sam torbama u rukohvate, sjedala i ljude, proao sam cijelu kompoziciju sve do prvoga vagona u kojem je kabina za vlakovou. No, vagon za puenje nisam naao. Jo jednom razoaran pogledom sam traio slobodno sjedalo i odluio sam se za jedno pored ne mnogo lijepe djevojke, nadajui se da e biti dobro drutvo. Spustio sam prnje kraj nje i potrao na peron da zapalim posljednju cigaru u miru. Dok sam zadovoljavao tu svoju potrebu za otrovom, moje mjesto je ve zauzelo dupe nekakve otimaice sjedala. Gledala je kroz prozor na stanicu, tuno kao da se oprata od ivota. Nisam imao ivaca da se objanjavam pa sam odglumio dentlmena i sjeo sa druge strane koridora tako da sam imao na oku torbe koje sam ostavio kraj one ne mnogo lijepe djevojke. Ve sam zaboravio na njihovo drutvo i okrenuo sam se na drugu stranu prema prozoru da uivam u krajoliku. Izvukao sam pljosku iz depa i stao cuclati sadrinu. Iz poetka me nekako bilo stid da pijem pred ljudima, ali to je vrijeme proticalo, to sam vie potezao to sam bio hrabriji. Kao malograani na svadbi. Kada prvo predjelo pojedu pazei da ispravno dre no i vilicu, ak i sa rupcem preko koljena, a onda se, kako kvarni pir protie,raspomame natopljeni u alkoholu. Izgube svaku kontrolu i stanu masnim rukama skidati zlatne manete i zavrtati popeglane rukave, prstima navale na peene leeve i zadovoljno se kese iskrivljenim ustima dok im komadi mesa virkaju meu zubima. No, to ionako ne osjete jer svi redom komadaju meso porculanom u ustima. Tako sam se u maniri najgoreg filistra, na oigled i zgraanje suputnika, otvoreno opijao, svakim gutljajem hrabriji od alkohola. Pri sredini pljoske leao sam kao kauboj sred saluna, razvaljen na dva sjedala, staklenog pogleda uperenog u pejza koji je promicao 150 km/h, to me dodatno zbunjivalo. U jednom je trenutku kroz koridor promilio kondukter. Bilo mi je strano neugodno. Da nekako dokaem da slika lae, upitao sam ga, sasvim teno na njegovu jeziku; Kada vlak stie u posljednju stanicu? Na moje iznenaenje izveo sam to vrlo spretno i zakljuio da nisam ni izbliza u tako loem stanju kako bi moja savjest htjela da prikae. Kondukter mi je 37

ljubazno odgovorio, iako ja za to nisam mnogo mario. Samo sam htio da to prije izie, da se opet poljubim sa pljoskom. No, zadrala ga je dotad utljiva otimaica sjedala. Postavila mu je isto pitanje kao i ja, meutim na njenom materinjem jeziku to ovaj nije najbolje primio. Nacionalno osvjeten i ponosan, odgovorio joj je na svom jeziku koji nesretnica uope ne razumije. Ostala je kao ukenjana na sjedalu, blagojanjee ga pogledavajui u nadi da e se nacionalista smilovati i rei joj koju na njenom jeziku koji on jako dobro govori i razumije. Ali nije nita rekao. Iz ponosa. Nacionalnoga. Dok ga je, jo uvijek u nadi pogledavala, ovaj joj je dometno neto osorno kao da su ve 30 godina u braku i vie se ne mogu smisliti. Sve me to skupa raspametilo i njemu u inat popeo sam obe noge na sjedalo nasuprot i vrlo drsko potegnuo iz pljoske. Namjerno sam gutao tu tekuinu koja mi je palila grlo i utrobu kao ili, sve dok me nacionalista nije primjetio i dobacio mi prezreni antialkoholiarski pogled. Ja sam se zbog svoga djetinjeg inata umalo udavio i izazvao si gadnu garavicu koja me pratila ostatak dana, priutivi si jedno suvino iskustvo. I dalje sam tupo sjedio na svome sjedalu raskravljen kao grki mislilac na bakanalijama. Pomalo sam potezao iz pljoske, pomalo promatrao krave blatnjavih guzica na ispai uz prugu, kada smo napokon stali na nekakvoj provincijalnoj stanici. Sa nadstrenice su visili pitari sa umjetnim cvijeem, a nekakav mjeanac je zapiavao torbu odloenu na asfaltu. Sve na zgraanje vlasnice. Vritala je poskakujui u krug oko psa kao delirini vra prizivajui boje strele da ga iz vedra neba kazne za ono to je psu najprirodnije ponaanje. Najednom me prenuo onaj udnovati jezik utljive otimaice sjedala. One, ne mnogo lijepe djevojke, vie nije bilo. Valjda je izala dok sam promatrao babu vraaru, a utljiva otimaica sjedala je upirala prstom u kesu na podu gdje je donedavno sjedila ne mnogo lijepa djevojka. Vlak je ve polazio iz stanice, a mene je njen pogled zaduio da neto napravim u vezi te kese. Nisam znao da li da je ignoriram ili da reagiram, a onda sam zgrabio kesu kao da spaavam dijete iz zapaljene kue, i zaletio se prema vratima vagona. Tu me doekao fakultativni uvar nacionalnog ponosa. Ukratko sam mu objasnio da je ne mnogo lijepa djevojka otila i zaboravila kesu. Na moje iznenaenje kondukter se zaletio prema kabini vlakovoe kao da e oboriti olimpijski rekord u troskoku, i vlak se ve zaustavljao. Za desetak sekundi opet smo stajali na stanici, a kondukter je kesu predao eljezniaru na peronu i ve je pola osoblja trailo zaboravnu, ne mnogo lijepu djevojku. 38

 Dok je vlak po drugi puta odlazio sa perona, ja sam zadovoljan svojim dobrim djelom blaeno, poput sveca, sjeo na svoje mjesto i poljubio pljosku po tko zna koji put. Bio sam ponosan i na konduktera, na cijelu akciju spaavanja koju je izveo, a mogao je samo odmahnuti rukom, mogao je samo prezreno ignorirati kako je to ve jednom uradio utljivoj otimaici sjedala. Ipak je pokazao da nacionalista ne mora da bude i pizda. Osnaen vjerom u ljude i jo jednim gutljajem, zadovoljan sobom, pogledom sam traio svoju papriku u pitaru. U kesi...

ALEKSANDRA VRCELJ

SEANJA NA SUICID Znate, uobiajena procedura u sluaju kao to je Va je sledea: popnite se na najviu zgradu u kraju, izaite na krov i skoite. Moda zvui malo surovo, ali verujte mi, niko nee ni primetiti da Vas nema. Utopiete se u ostale mediokritete koji lee na asfaltu. Svi mi ivimo na masovnoj grobnici. Svi mi udiemo estice davno raspadnutih i zaboravljenih. Kada to sagledate sa te strane, shvatiete da je tako bolje i za Vas i za Vau okolinu. Prua Vam se mogunost da okonate ovu bednu egzistenciju i nastavite da ivite u ulima nekog genija. 39

PROZA
Aleksandra Vrcelj, roena 1979. godine u Somboru. Zavrila studije arhitekture u Novom Sadu, trenutno radi u Projektbirou u Somboru. Do sada objavila kratke prie u Alminim zbornicima Najkrae prie 2004, Najkrae prie 2005 i Vrata moje prie kao i u Rukopisima 29. avrrrcelj@yahoo.com

Moda mu Va miris donese inspiraciju, moda se zagrcne na neki Va deli ba u trenutku kada bi mogao izrei neku glupost. Civilizacija je dovoljno propatila, nemojte je muiti i dalje. Slaem se, prosek je svima nama preko potreban, ali, verujte, ovo je samo prirodna selekcija. Opstanak vrste je u pitanju. Ako sumnjate u ispravnost svog postojanja, vrlo je verovatno da niste ni trebali da postojite. ak i onima gore se desi poneka omaka. Svi smo mi bogovi, ili ljudi, ako Vam to vie odgovara. A Vi ste ipak jedna simpatina osoba. Mora da ste gore nekome prirasli za srce. S druge strane, oni su veoma sujetni, nikada ne bi priznali svoje greke. Bilo kako bilo, moje miljenje Vam je sada poznato. Ne, nemojte plakati. Osetljiv sam na tue suze. Dobro razmislite o svemu. Posluajte svoje srce, ne, posluajte svoj zdrav razum. Videete, skoro sve se deava sa nekim razlogom, a onda opet, neke stvari se deavaju i tek tako. ta god da odluite nee biti ispravno, u to ne morate sumnjati. elim Vam puno sree.

SUPERMEN Supermen je izgubio svoje moi jer je poeo da razmilja o smislu

ivota.

Tako to, valjda, ide ode na neko veliko okupljanje i, ponesen eksplozijom energije i nabojem emocija, pomisli Zato da budem samo Supermen, mogao bih da posluam svoje nagone i ispotujem svoje ambicije pa postanem ako ne Bog, a ono neko omanje boanstvo. Sve predispozicije su zadovoljene, posedujem znanje, lepotu i nekoliko super moi, potrebno je samo malo volje da se stigne do zvezda. Toplotu koju osea na potiljku pripisuje poveanju modanih aktivnosti, ime se oslobaa vea koliina energije nego to je uobiajeno, trnci ti prolaze kroz ruke, oi sjaje, sklapa ruke na sugestivan nain. Odlazi kui ne bi li napravio prvi nacrt svog plana za osvajanje sveta. Seda pred prazan papir tajac. Moda danas nije pravi dan za planiranje kae sebi. Ista scena se ponavlja danima dok na kraju, razoaran i ogoren, ne doe do 40

zakljuka kako ovaj svet nije dovoljno razvijen da bi mogao da prihvati tebe kao vrhovnog vou. Ljudi su puni osude, civilizaciji vie nema pomoi, planeta je poela da truli iznutra. Umesto planova za osvajanje sveta poinje da pravi planove za odlazak na godinji. A Supermen, konano poraen od strane svog najveeg neprijatelja samog sebe, zauvek postaje dosadni i predvidivi Klark Kakoseonozvae, i sada sa strpljenjem eka penziju i dan kad e se njegova uzaludna egzistencija okonati jednom za svagda.

IVAN POTI
Ivan Poti, roen 24. maja 1972. godine u Zajearu, osnovnu kolu i gimnaziju zavrio je u Zajearu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odsek Istorija umetnosti. Autor je dva prozna dela knjiga kratkih pria Vratolomije (2003), u izdanju Matice srpske iz Novog Sada i To to je stvorilo oveka (2005), u izdanju Filipa Vinjia iz Beograda, koja je u godinjem pregledu g-dina V. Pavkovia uvrtena u deset najboljih pripovedakih knjiga u toj godini. Prie i poeziju objavljivao u srpskim asopisima Povelja, Razvitak i u elektronskom asopisu Trei Trg. Trenutno zaposlen u Istorijskom arhivu Timoka krajina kao bibliotekar.

TITIKAKA

Definii ironiju, rekao mi je pugola, pre nego to je naskoio na ilet. Njegov sluzavi trag vodio je do kancelarije u kojoj su sedeli neki elavi i proelavi ljudi. Ironija je da danas priamo o Evropi, a od Evrope smo daleko 127 godina, rekao sam. 127 godina!? upitao je jedan od bezubih uesnika debate. 500 godina pod Turcima, minus 379 godina mrane prolosti, plus samoupravljanje, plus svih 7 padea, pa izraunajte sami, rekao sam. 41

PROZA

 Nekoliko rezigniranih dojilja stajalo je sa strane i oekivalo neku stilsku figuru, recimo, krilate konje nae mladosti... Videlo se da su im grudi nabrekle od vika uspomena. Jedna od njih je rekla : Ironija je da mi, proizvoai kalcijuma, vie nemamo kome da ponudimo svoj proizvod. Deca su porasla i postala kokainski zavisnici. I ta sad mi da radimo? ovek sa zastavicom nije znao ta da im odgovori, pa je mahnuo zastavicom. Zastavica je bila lepa, sa mnotvom utih zvezdica koje su inile krug. ovek je imao kravatu, mobilni telefon, konac za zube i gomilu pljuvanih lezda koje su nestrpljivo pulsirale. *** Spremalo se nevreme. Tek to smo stavili krov i sanirali posledice zemljotresa, dozidali odak i oprostili se sa Evropskom Unijom, uli smo glas spikera dravne televizije : ... Sve graane Samoupravne Autonomne Oblasti Titikaka, predsednik Li Oberlojtner Cumbajpil pozvao je danas na gradski trg, gde e se u prisustvu beskimenjaka, larvi i elektrinih jegulja proslaviti stogodinjica tapkanja u mestu i finale nacionalnog kupa u fudbalu. Pre toga, graani se mole da izgrade dodatne nasipe, zavetaju bubrege, osvetaju podrume i podignu zvonike manastira, ne bi li 3177. godine uspeno zapoeli procese reforme drutva. ***

Plea su me bolela od betonskih blokova koji su padali sa zgrada i ubijali nedune. ovek sa zastavicom uselio se u mealicu za beton. Rekao je da se zove Salvador.Verovatno je on bio kriv za sve to nas je snalo, za mrtve ribe u zagaenom jezeru, za niske plate, za ratne zloine... Savet radiodifuzne agencije za perun objavio je da je mladi u mealici za beton isti onaj mladi koji je svojevremeno mahao zastavicom... Rui se sistem u koji smo verovali, rekao je goblen sa likom Marala. 42

 Gobleni ne govore, uveravala me je majka. Nisam imao srca da joj kaem istinu. utao sam kad se zemlja otvorila, pravio sam se blesav kad nam je bomba pala na krov, nisam primeivao kugu, malariju i pegavi tifus... Ipak, ak su i slepci primeivali da je nae jezero presuilo. Nekad smo bili na najveoj nadmorskoj visini, danas, otromboljeni, krepamo na dnu... Nije ni udo to otac odbija da ispliva na povrinu. ta bi i mogao da vidi ? *** Mama, mealica za beton, zaklana kokoka i nos Zorana Radmilovia, to je ono ega se tata sea. Dugo je bio odsutan, pod vodom. Doneo nam je svice sa Mrtvog mora i brkove koji tre uvis. *** Jo jedino ja pamtim Titikaku.

43

PROZA

***

DANIJELA KAMBASKOVI-SOJERS

PROZA
Danijela KambaskoviSojers roena je u Beogradu 1971. godine. Knjievni kritiar, prevodilac, novinar, pesnik, i, kad god se ukae prilika, jazz vokal, a zvanino doktorant univerziteta Macquarie u Sydneyju, gde kao stipendista radi na tezi iz oblasti sonetnih venaca italijanske i engleske renesanse. Diplomirala je (1994) i magistrirala (2000) na katedri za engleski jezik i knjievnost Filolokog fakulteta u Beogradu. Pesme, pripovetke, prevode poezije, knjievne studije i kritiku objavljivala je u asopisima Knjievne novine, Knjievni list, Mostovi, Teatron, Ludus i Trei Trg (Beograd), Diwan (GradaacTuzla), Album (Sarajevo), Kolaps (Mostar), Litkon (Zagreb, stvaralatvo zemalja bive Jugoslavije), New South Wales Law Journal i Masthead (Sydney), The Wolf Poetry Magazine (London) i Renaissance Studies (Oxford). Atlantida, njena prva zbirka pesama izala je juna 2006. u izdanju Povelje iz Kraljeva. Izvrni urednik Balkanskog knjievnog glasnika za Australiju.

TAJNA Kada je psihijatar otiao, gospodin i gospoa Cloudwalker ostali su sami u bati. Napravio si budalu od mene, ree ona. Mislim da si sama napravila budalu od sebe, draga, ree Cyril. Zna, ne zovu se psihijatri tek tako. Treba da ima malo potovanja, ako ve ne prema muu, onda prema toj jadnoj eni, koja, siguran sam, ima bolja posla do da pregleda gospodu u godinama koja vidi stvari u snu. Uveravam te, potpuno sam bezopasan. Kako se usuuje da tako razgovara sa mnom! Priao si sam sa sobom! Rekao si da si video jednoroga! A ti si odmah pozvala medicinsku pomo da donese ludaku koulju! Dobro, dobro. Ne mogu vie da te podnesem. Idem u kuhinju. Gospoa Cloudwalker mu okrete lea i ode gegajui se. Gospodin Cloudwalker je ostao na klupi i gledao je kako ulazi u kuu. Kada je nestala, tiho zviznu. Nasmeena bela glava pojavila se iza ugla garae. Je li vazduh ist? Jesu svi otili? Sve okej. Moe sad da izae. Jesi siguran?, upita jednorog, dok mu se njuka tresla od straha. Siguran sam. Hajde. Idemo neto da pojedemo, odgovori gospodin Cloudwalker. 44

PRAGMATIKA (Ili kako se snai u neorganizovanom drutvenom okruenju i tako postati koristan i praktian)

Dan prvi. Tata i ja u takmienju za neprolazni duh vremena. Kada bih opisivala tatu, u svim varijantama to bi bila jedna pognuta glava i ruka koja pritiska elo, pa u vezi s tim smatram da bi moj tata mogao da bude savren pozer nekom likovnom umetniku, sa novanom nadoknadom. Tata, inae druga ruka Mike Alasa, doao je dana drugog na ideju, da zbog neplaenog duga za elektrinu energiju proda na buvljoj pijaci pecaroki pribor kao i preostale delove Pony bicikla. Tata se inae dugo spremao na ovaj poduhvat (podrazumeva se da je to bilo psihiko spremanje), istina, dvoumio se. Kretao je i vraao se. I jo uvek je u stanu bilo struje. Dana treeg gorelo je kandilo, a tatina ideja je dobila epitet pozitivne konanosti sa materijalnom podlogom. Nisam htela da gubim vreme. Saekala sam i dan etvrti. Sela sam i napisala pesmu bez vidljivog materijalnog dokaza. 45

PROZA
Dragana Boovi roena je 30. decembra 1973. u Beogradu, gde ivi, radi i stihovima belei ivot u ovom grotesknom svetu. Zavrila Viu turistiku kolu u Beogradu i sprema se za dalje kolovanje. Pie i kratke prie. Objavljivala u Treem Trgu. Za sebe kae da je u neprekidnom traganju za zamrenim lavirintom svoje due. Zato i pie! turpituda@yahoo.ca

DRAGANA BOOVI

Pesma je bila ljubavna i poinjala je stihom: Tvoje lice u ogledalu, zaviruje u ponore, u prostore, kroz zastore... Autor postavlja pitanje: Ima li pobednika u takmiarskoj disciplini za neprolazni duh vremena? Autor predstavlja dve alternative: 1. ALTERNATIVA I a) DA b) NE c) slobodan izbor odgovora 2. ALTERNATIVA II a) TATA b) LICE KOJE JE NAPISALO PESMU c) NEPROLAZNI DUH VREMENA Autor nagrauje za tane odgovore, a nagrade su sledee: Prva nagrada je (po elji): Pony bicikl, nov pribor za pecanje, plaena el. energija za narednih est meseci. Druga nagrada je nezaboravan umetniki doivljaj.

46

Izbor i prevod sa engleskog Danijela Kambaskovi - Sojers

GREJEM MAJLS

PUT U RETROVIZORU, NOU tuan je kao naputena igraka, tranzit mu je razvodnjen bez prava na uzemljenje osim u ad hoc hramovima cvileih automobila. Nou, u retrovizoru, put se javlja iscepkan kao politika svaa prazna kao betonski haustor. U retrovizoru, nou, put se nadvija kao homerska budunost i dvosmislenim jezikom proroanstva. Grabi kroz sadanjost i predstojeu prolost: tokovi, oklop i bitumen sa obe strane ogledala.

47

PREVOD
Grejem Majls (Graeme Miles, 1976) roen je u Pertu gde je proveo vei deo svog ivota, osim nekoliko putovanja po Australiji i Evropi. Nakon studija engleske knjievnosti okrenuo se latinskom i grkom, i upravo je predao doktorat o jednom grkom autoru iz drugog i treeg veka nove ere. Poezija mu se pojavljivala u australijskim knjievnim asopisima, ukljuujui Blue Dog (Plavi pas), Blast (Eksplozija) i Heat (Vrelina), a pesme Put u retrovizoru, nou i Alternativne dnevne svetlosti (ova poslednja predstavljena u Poluostrvu Balkanskom knjievnom glasniku br. 4) su mu uvrtene u dve antologije najbolje australijske poezije. Prva zbirka, Svetlucanje (Fosforescence), nedavno mu je objavljena u izdanju Fremantle Arts Centre Press. Trenutno radi kao asistent na Katedri za klasine jezike i drevnu istoriju na Univerzitetu u Zapadnoj Australiji (University of Western Australia), a drugu polovinu 2006. godine provee kao rezidentni pisac u Madrasu, Chennai, India.
gmiles@cyllene.uwa.edu.au

MLADI AUSTRALIJSKI PESNICI

IZIS I OZIRIS 1 Dogurali su kutiju na tokovima na urku da vide ko staje unutra. On nikad ne dobija lutrije, ali nekako zna da e mu kutija pristajati ba kao Pepeljugi cipela. Uglavio se unutra, a onda je neko zalupio poklopac, odneo kutiju do vode i gurnuo je. Plutajui u mirisu soli, on trne, od stopala ka svemu ostalom, mada osea da je jo uvek napaljen i da mu se neto pie ili crta ne bi li napunio mrak koji uzima njegovo oblije. Polako, telo mu se raspada po raznim zemljama. Prsti se kao crvi guraju u tlo i zmijulje kroz pustinje. Noni prsti mu se kovrdaju pod noktima kao puevi. Udovi urastaju u drvee, kosa bledi u suvu travu, glavu usisava vrtlog dok on pokuava da kae samo jo neto zatim ga voda nadhrkava, sve do tiine. Oi su mu se otkotrljale da ive kao mekuna bia na grebenu. Jedino mu je kita nestala bez traga, moda u ribljem stomaku.

48

2 Ona gleda naokolo, plovi uz reku i niz reku, tik pored oiju krokodila. Prepoznaje njegovo ekanje u njihovom ekanju, nalazi crve i pustinjske zmije, stidljive morske anemone. Sklapa svog mua-zombija kao seanje iji svaki komad pamti svoj nezavisni ivot. Ali ipak, na kraju, njegovo telo narasta kao poplava krv mu pronalazi stare kanale i nove ventile i cevi u srcu. Osmeh mu je udo ininjerstva. On ima dovoljno snage da se s njime zatrudni, mada nou u krevetu kripi tamo gde je popravljan.

49

ASKEZA

Odustaju. Suneva tea je jaa od zemljine i odie ih iz nevremena dalje od isparenja tla to umu daje boje geografske karte. Zemlja se prostire, beskrajno groblje. ikara, niskog prepleta, drvee visoko i tanko kao seanje u povlaenju. Iznad vazduha, oni plutaju ranjivi kao novoroenad dok kosmiki zraci prskaju, beli, iza zatvorenih kapaka. Iznad orbita, oni otkrivaju linije prave kao opsesivno uenje, to prolaze kroz istou bez mirisa. Osloboen potrebe za konverzacijom, jezik, ta duga svaa istorije, krcka kao so, ali bez vazduha kroz koji bi se moglo priati. Rei su im besprekorne kao razmiljanja o ivotima neroenih.

50

BRZA I PRIJATNA ETNJA POSLE KIE Sve je vlano i svee i novo ove veeri od bljetavosti i boja dok se pribliavam bari po kojoj pluta plasti na kesa kao samotna jahta. Voda se stanjuje ispod nadvonjaka kao nestajui rep spermatozoida. dvoje ispred mene etaju u dreavim jaknama crni pas odskakuje stazom srean i hiperaktivan. Odlutam u etnju po ivici ovala, prolazim klupu posutu kapljicama rose i sedam na tvrdu, vlanu oblicu dok auto die paru s puta. Vraam se istim putem. pored dogera, lica iskrivljenog ali veselog. Iznenada ujem nadurenog tinejdera u kolicima na elektrini pogon. Zaokree ka meni. Oi nam se sreu, i on okree volan. Smeim se. 51

PREVOD
Majkl Birn (Michael Byrne, 1978) ivi u Kanberi (Canberra), glavnom gradu Australije. Pie poeziju ve oko deset godina. 1996. pobedio je na takmienju mladih pesnika u organizaciji lista The Canberra Times, kategorija studentske poezije, za pesmu pod nazivom Ue u sumrak (Estuary at Dusk). 1999. imao je prvo plaeno itanje u kafeu Chats. 2001. objavio je prvu knjigu pesama, Ue u sumrak: Pesme 1995 2000. 2004. imao je drugo plaeno itanje u kafeu Red Belly Black. Prole godine objavio je drugu zbirku, Ka jugu. pgmjbyrne@bigpond.com

MAJKL BIRN

Nas dvojica smo kao ragbisti: on me protrlja, A ja ga odmah ubodem laktom da bih mu pokazao kako sam tvrd I estok. Zadovoljan postignutim, prolazim pored njegovih prijatelja uz brdo ka svojoj kui. A zatim stajem. Blenem u karavonga*, svijenog u loptu na ulinoj lampi, samog i ozbiljnog, mirnog koliko i tihog, i njegove ute, premreene oi. On mi uzvraa pogled, dok sunce premazuje svet sjajnim lakom.

MODNA PISTA

Gledam kroz velika, providna okna prozora biblioteke. Ureeno etalite oblinjeg keja postaje udna modna pista, gde se ljudi izabrani sluajnim uzorkom pretvaraju u sofisticirane manekene. Pojavljuju se mlade, vitke ene sa ili bez cigareta i prijatelja. Neke nose zelene vreice preko ramena, a sve imaju pojavu. Leerno etuckaju pod bi-polarnim vremenom to smenjuje udi sunca i mraza pod neumitnim gradom i otrim vetrom koji kovitla lie dovodi drvee i grmlje do greva * Prim. Prev: Karavong, autohtona australijska ptica koja dostie veliinu i do 50 cm. Kako je autor 52

iz Kanbere, ovde je re najverovatnije o sivom karavongu (Grey currawong, Stepera versicolor) koji ivi na jugu Australije.

i povlai i razvlai oblake preko sunca. Negde u biblioteci urla grlata beba, ena u mojoj blizini prelistava publikaciju a dvojica iza mene priaju priguenim glasom. Napolju, mlade ene i dalje etaju udnom pistom, dok se plavi oblaci ire kao mrlja od mastila na savrenoj haljini uhvaenoj pod bljeskom blica na fotografskom aparatu munje.

RETROSPEKTIVA

Kad bi mogao da ponovo proivim svoj (dosadanji) ivot, Ne bih previe toga promenio ili aranirao, neke demone rado bih ignorisao ili bacio u WC. Neke stvari ne bih ni takao. Bes bih mogao i da smirim ili kompromitujem, Svog ljubimca, kajanje, mogao bih da umrtvim, Neke stvarcice mogle bi biti vie paene, Neka umetnika dela dora ena, Neke jezive noi prebrisane, Neki strani dani sravnjeni sa zemljom, epao sam flau za vrat I imao uke da uknem u zid Ali evo me ponovo. Ve je pola bitke i ako se izvue smisao (i korist) iz svega. 53

BONI KESIDI

PREVOD
Boni Kesidi (Bonny Cassidy, 1983), pesnik, ivi u Sidneju, Australija. Radove je objavljivala u veim tampanim i elektronskim knjievnim asopisima. Diplomirala je Kreativne umetnosti na Univerzitetu u Wollongongu, i trenutno radi kao doktorant i asistent na Univerzitetu u Sidneju. U tezi istrauje dela dveju australijskih pesnikinja, Jennifer Rankin i Jennifer Maiden. Sa radovima zasnovanim na ovom istraivanju uestvovala je na konferencijama u Sjedinjenim Dravama, Turskoj i Australiji. Radi kao slobodni redaktor teksta, i sprema se da u 2006. godini napie libreto za operu. bonnidot@hotmail.com

KUEPAZITELJ JE OTIAO NA SPAVANJE

istoa hladnoe precizno neutralna see prokislu trule povra i saksofon koji zaudara na prohladni Place des Petits Pres Kasno nou, mladi tip te prati sa irokog na plavi trg.

ULICA GERALE im skrene iza ugla oseti zadah javne perionice u njemu se, meki, slau glasovi dvoje dece to meu sobom tegle teku torbu, kose paralelno odseene glasova tihih kao ljunak 54

UVALA, BENDALONG

(i) Stena i njeno podnoje nadolaze upaju se iz korena u uvali dok tronono stopalo viseeg drveta podriva plimu posejanu zrnima utog groa koja se legu duboko i redovno (ii) Traei crve u muljevitim vrtaama ribar se saginje iz pojasa runih i nonih prstiju na steni rukama prosejava grd od bledih ljuspica Izboj bi primio korak ili dva do mesta gde se poklopii porozne stene uredno zaklapaju (iii) Splet njegovih crnih mrea useca se u zovoj, i placentna masa beliastih traka 55

i par okruglastih, granatih ventila jednostavnih kao eludac. (iv) Udar u ue izvlai na povrinu mrtva stabla u parovima, pepeljasta mrlja pupi malo dalje, gde naslonjeno drvo krije tuce kormorana.

U BEYOGLU Hvatajui kiu, pecaroke strune i sire u toku do lakta, pod mostom Galata zaista je preslano.

56

CHIAROSCURO

Dok jabuica oka ponire, die boje ka mozgu Pukotina ti se otvara na glavi dok kapak zenice ubrzava svetlost chiaroscuro re se apue meu nama i kao da i nas grle stepenovane senke i krzave ljupkosti Pravougaonici svetlosti putuju uza zid farovi s puta zahvataju nairoko saobraaj je u nama krv nam ujno mehaniki umi Blenemo sa drugog sprata eka nas plavocrnozeleno lia to pliva u ovoj sjajnoj tamnoj poslastici Ukadrirao te okvir od svetlosti baen na pod pod uglom Koa ti je prozrana, pratim ti dlaice po vilinoj kosti ovo podrazumeva pokret, ali ja sam stabilna. 57
Kristin Hanaford (Kristin Hannaford, 1972) je pesnik iz Kvinslenda (Queensland), na severoistoku Australije. Knjievni asopis Sparina (Swelter), u izdanju Interactive Press (2003) ukljuuje Kristininu prvu zbirku poezije, Udahni (Inhale). Njena pesma u kategoriji novih medija, Prostranstva trave (Grasslands), koja se moe videti na Kristininom vebsajtu, osvojila je 2004. godine nagradu Leichhardt za poeziju u novim medijima, a radovi su joj objavljivani u mnogim nacionalnim asopisima i antologijama, od kojih, nedavno, Papirni tigar (Papertiger), uveni reporter (Famous Reporter), Mali paketi (Small Packages) i Opekotina od prohladnog daha: Antologija poezije za poetsku nagradu Newcastle, 2004. (The Cool Breath Burn 2004 Newcastle Poetry Prize anthology). ivi u mestu Jepun (Yeppoon) u centralnom Kvinslandu sa partnerom i dva sina. www.kristinhannaford.com

PREVOD
kristinhannaford@hotmail.com

KRISTIN HANAFORD

NONE OLUJE Monsunske kie stigle su nakon odsustva od preko deset godina. Ti i ja sedimo uz kafu, i seamo se ovog mesta i oluj koje su isparavale izmeu naih arava u rano popodne. Tad smo bili mlai, imali itav dan za seks, & kasnije hodali kroz mokru travu do kolena i barutine na putu za Club Hotel sparno s mogunou padavina veih od prosenih. Evo oluja ponovo. Oblaci ue u zaleu i prave dimne uzorke od senki. Oteavaju nebo, a nou sluamo abe kad zazvue vodom. Munja se javlja isprva kao udaljena iskra, kao televizor to osvetli hodnik kad su drugi ve otili na spavanje. Apstraktna senka pluta okom To je ambijentalna grmljavina, oputen bas-bubanj, pa sve jai, na kraju pomahnitao, to neki bog pere ve, i treska mokre arave pred prostiranje na icu. Zvuk je u ovoj kui izuzetan. Nametajui krevete i menjajui posteljinu centrifugiram inventar: deca zaspala prozori zatvoreni, ve unet, pas bezbedan. Zavese se smiruju, a vetar i svetlost povlae preko rastinja. Nakon okreta u mraku, tvoja se ruka odsutno igra pamukom naih arava pred spavanje apue o milimetrima vode, punim rezervoarima & jedva eka da izmeri kiu. 58

MALE IVOTINJE Taj dan nemarno je bacio njeno srce Kao kad pepeo od cigarete ugaene na koi zapee, a sa njegovih usana apat trebalo bi da bude lake od ovoga, dodaje uz mrvicu pljuvake na uvetu, manje bolno Oko puca na dva dela svetlost se gura na silu i iri pukotinu fragmenti duice vide crveno krhotine stakla uglavljuju se u kou i tkaninu pamune mumuljice skupljaju se u naborima koe, mrlje od znojenja zatamnjuju plavu koulju. Zavese se povijaju na povetarcu. Naslanja se na njenu butinu sve e biti dobro ona die na ivotinjski nain misli na jelena, lisicu ili zeca, neto uhvaeno u zamku neto sapeto i zbunjeno, zaustavljeno u pokretu.

59

ELAJDA STEVANS

PREVOD
Elajda Stevans (Elida Stevans, 1974): Moje najranije seanje na pisanje je pria o gusarima napisana u estom razredu. Kao tinejder pisala sam pesme jer mi se inilo da mi rei neprestano pune glavu. U svojim ranim dvadesetim godinama napisala sam i ilustrovala interaktivni dnevnik trudnoe, a onda poela da piem deje knjige. Napisala sam tri slikovnice koje planiram da ilustrujem, a jo nekoliko ve ilustrovanih, eka da ih dovrim. Trenutno uzbueno dovravam prvi deo romana za mlade, pod naslovom Svetlosni putnici (Light Travellers). Pesme sam oduvek pisala, ali je moje pojavljivanje u Treem Trgu moj debi to se tie objavljivanja. contact@elida.com.au

JALOVA PRINCEZA Jalova princeza hoda po pesku dri se za ruke sa svetim rekama. Bum, bum, udaraju bubnjevi, Bum, bum, udara joj srce. Miriljava ulja kupaju joj duu, svilena odea obmotava joj kalup. Brbljive sluavke uokolo, uokolo, jedu svaki njen deli. Bum, bum, udaraju bubnjevi, Bum, bum, udara joj srce. Ona tiho apue strahove znanja, Zato ja ko sam ja? Zato ja ko je izabrao to ja? Bum, bum, udaraju bubnjevi, Bum, bum, udara joj srce. Zemlja vrti haljinom, prodornih oiju, izgubljena u pustinji, princeza se sea se samo onih koje treba nai. 60

Ona prolazi kroz mnoge nabore, udarci grme, vritanje je prodorno. Samo oni znaju ta kriju. Bum, bum, udaraju bubnjevi, Bum, bum, udara joj srce. Bum, bum, udara mu srce. Velovi padaju, ona ugleda te oi. Bum, bum, udaraju bubnjevi, Bum, bum, udaraju im srca Dok bubnjevi ne prestanu. I samo njegove rei ostanu. Ja u te uvati, Ja u ti biti ljubavnik, Ja u biti tvoj ovek, Nee biti nikog drugog.

61

PREVOD

Bum, bum, udaraju bubnjevi, Bum, bum, udara joj srce.

PREVOD
Petra Uajt (Petra White, 1975), roena je u Adelaidu (Adelaide), Juna Australija. Od 1998. ivi u Melburnu, u Viktoriji. Studirala je englesku i nemaku knjievnost na Univerzitetu u Melburnu a trenutno radi u obrazovnom izdavatvu. Pesme su joj objavljene u nekoliko knjievnih asopisa, ukljujujui Junjak (Southerly), Zapadnjak (Westerly), Agenda (Engleska), Antipodi (Antipodes) (Sjedinjene Amerike Drave) i antologiji Najbolja australijska poezija 2004. 2005. je dobila stipendiju australijskog kulturnog saveta da dovri svoju prvu zbirku poezije, koja e biti objavljena 2007.

TAJNE U SNOVIMA

U pustinju smo legli, krijem tajnu o tebi pored sebe. Ti si bio ljubavnik, a ko sam bila ja oseajui ovo sveto koje treba kriti Videla sam vizije ula sam jevanelja borila se s avolom i igrala s tvojim krdom. Videla sam enu jasnog lica. apnula je rei to zvuale su vredno Oslepljena jesam od onog to jesam. Blagoslovena jesam, jer ti zna ta jesam.

62

PETRA UAJT

SAENJE Dakle dao ti je biljice duvana, izdanke, pa si ih posadila iza kue u kojoj si gotovo ivela. On nije bio neko, tek prijatelj nepoznatog prijatelja . Ali dao ti je izdanke i utisnula si ih u tlo, lagano, pre no to je no prerasla u kiu, teu, tamniju, zeleniju od sitnog zvuka ili korena kose to su mogli da se rasplamte u osvetljeni trenutak dok si ti nepomino leala. Kada je kia prestala, tremovi i oteali eukaliptusi putali su svoju vodu, dugim, bezgraninim odjekom koji je navirao u jutro. Bata je grgorila, biljke se utapale, zvuk je itave noi bio tvoj.

63

PESMA ZA VIVIAN, MINHEN 31. 12. 01 In memoriam mojoj baki, Vivian Johnston, 19332001 udno je proi kroz grad kao kroz soivo. Nije ceo Ne vidim ga celog Izlog, sav od krzna, ivotinja ili ptica, lutaka elinih oiju, reke ljudi u krznima prolaze, Grad razbijen pa zalepljen, marionete na Marienplatzu se utiraju, izmetene iz vremena, izmiljaju vreme dok se ona tek nestala ini posvuda, bez groba, bez ploe; njena seanja, osloboena iz njene glave, roje se u mojoj, ili bar neka: ja sam dete to joj je sedelo na kolenu i sa detetom koje je ona bila u Stoke-on-Trentu zamraenom pred avionima koraam budna. Nas dve, duhovi u papuicama, prolazimo pored kua to od bombi su se pretvorile u kamenje i kosti ili dvozide kulise. Sat na kaminu kucka, odrasli se roje na stazi i na dnevnoj svetlosti ude, Kako smo samo mogli da ofarbamo kuhinju u tu boju? Zatim se uruio plafon njene sobe i obe smo se rastopile u noi Majko pada mi sneg na krevet! Dobro, pomeri krevet! Pokazivala je zube, ujedala me za stopalo, prelamala moja prazna buljenja, moj (kako je ona mislila) bes prema postojanju. Izbeljujua vruina Adelaide, tamonja brda vidljiva iz njene kue, prekrivena baricama svetlosti. 64

Beli ivoti, koji lelujaju i svijaju se Oko tipaljki. Moje delo glava u korpi, neuspeh sa kursa grnarije, to ruiasto i uto drei u njenoj dnevnoj sobi nije to nikakva uspomena: na kraju je bilo ironini podsetnik na iznenadni tumor u njenim pluima, kao trik iz devojatva Bacila sam sva tvoja pisma . . . ostavila je iza sebe dva mrviava uvojka bebee kose, moj i majin; hiljadu dolara naguranih u konzervu bez imena; nije ba elela da je se seaju. Oko, divlje kao bomba, eksplodira po sadanjosti, njegov sjajni pogled opran od mrtvih, svetlost ni-due-ni-tela grada koji grabi ka budunosti. Kako li je jedriliariti (ona je jedrila) s jedne polovine planete na drugu, dok pun mesec pluta ovalnim prozorom, licem u lice s tobom bilo gde na Zemlji kao brini roditelj. Naa tajna vidovita veza, poluigra, poluistina, iskriila je u tiini, kroz njene depresije i moje, strahove koje sam jedino matom mogla da isteram iz nje. ak i u Minhenu, mestu koje je od Adelaide daleko koliko jedan um od drugog: tuinci sklopljeni sami u sebe, razumljivi su bez rei dok senke teturajui izlaze iz praine jednom nestalog grada to mrmlja du snega i leda svog Englischer Garten. Ne mogu biti sigurna da je smrt zadovoljila. Ona sjajucka i obeava unutar malog kruga na satu to bio je njen, Naravno da znam da si ba jedan takav traila Misli na mene kad ga navija! Umrla je iva, i probudila se s poslednje reima: Ovo nije san, je lda? 65

PUTOVANJE

Za Clifforda i Catherine Overton

ovek koji je iznenada ugledao svoju petogodinju ker kako se sama i nezakopana penje na ski-lift nije bio Dedal, niti ona Ikar. Prola je pored njega kao pored sunca. Nije mogao da skrene pogled, i molio se da ga ona ne vidi; jedan pogled na njegov strah bio bi dovoljan da je skotrlja sa trideset metara visine. Zato je stajao mirno kao strailo na snegu koje skree panju, a ona je, kao snovienje, jedrila kroz oblak zaslepljujue beline.

66

ELIZABET KEMPBEL

IZ ZBIRKE PISMA DRHTAVOJ RUCI najee se sreu nekoliko pisara u ovom sluaju A, B i Drhtava ruka koji su izmeu ostalog imali zadatak da prepisuju psalme ilustrovane ili ne kao to je sluaj sa ovih dvadeset rukopisa duga karijera koja se moda prostire sve do odsustva imena ili groba moemo da nagaamo pet zabeleenih stanja verovatno genetske slabosti te ruke pet slojeva etimologije kategorizovanih hronoloki uglavnom po marginama nekih meulinijskih najranije poznato Srednje-englesko nikensko Vjeruju pedeset hiljada Staro-engleskih (do tada ve zastarelih u daljem tekstu SE) objanjenja navedenih (videti priloen indeks najeih veinom latinskih nekad savremenih 67

PREVOD
Elizabet Kempbel (Elizabeth Campbell, 1980) roena je u Melburnu. Poezija joj je objavljivana irom Australije, a njena prva zbirka, Pisma Drhtavoj ruci (Letters to the Tremulous Hand) pojavie se 2007. Drhtava ruka bio je anonimni pisar i naunik koji je radio u Katedrali u Vusteru (Worcester Cathedral) u ranom trinaestom veku. Njegov se rukopis prepoznaje po oitovanom drhtanju ruke. Ne zna se nita o njegovom ivotu. 2003. godine, Elizabet je dobila stipendiju od Australijskog kulturnog saveta da putuje u Englesku i pregleda neke od rukopisa Drhtave ruke. Elizabet radi kao profesor engleskog. Ima jednog konja i jednu maku. elizabethhl19@hotmail.com

Srednje-engleskih (danas zastarelih, u daljem tekstu skraenih kao SdE) obian rukopis pisan bez ukrasa (vidi sliku Herbal, pisar opsednut kamenjem u beici bolnim oima ovo je puni tekst dobro poznat kao Obraanje due telu koji naravno potie od Pesme nad pesmama (koju treba smatrati takom porekla ovakvih pesama na govornom jeziku koje su sve samo bledi odrazi svog izvora ovo je deli ispravljene ortografije na margini je nekoliko redova nota jedan citat o znaenju molitve Isusu iako ovde nije zabeleen uglavnom svetlosmeim mastilom ali na kraju ne ba sasvim religiozne prirode vidno naginjanje rukopisa nalevo drhtanje je najizraenije pri vertikalnim potezima prema telu

68

***

Draga Ruko voljeni brate Drhturko naui me razlici izmeu boanske istine i greva sumnjiava sam prema bilo emu to bi se moglo nazvati rasplinutim ivice se nameu viene kroz suze znam da je dua uvek samo dua te razlike na najpreciznijem mestu jeziku to drhti ka zglobu daha ka tankoj koi koja se cepa kao pribodeno nareenje ja sam sumnjiava prema ma emu nedoraenom seks je udan ali mnogo je stvari udnijih od seksa pele se gnezde u mom lavu. Sve ovo oito spljeskava

69

kao brisanje greha kao Zemlja na kojoj (ne u kojoj) stojim O tenjo ka prolaznou! Dosadno otkrovenje krila leta krila sveprisutnih kao odea

KONJ

Konji su uvek u pravu. Ona usisava svet kroz oi. Ona je Da ili Ne. Belo stenje suncobrani pas u protrulom liu bilo ta ona ne moe da sretne pad provalija u njoj ona skree u nju. Uplaeni konj naj savreniji muenik fanatik za samog sebe moja kobila luda za svetom upa kolac ograde iz tla zgrunjava se 70

i postaje vazduh. Poinje kia. Konjima hladnoa predstavlja demijurki pokret prazne molitve ivotinje rtve na duhovnom nivou lice bezizrazno kao voda s visine srce se vidi kako namiguje kroz njene grudi konji nemaju nimalo smisla za humor ne razumeju ironiju pa su tako nepogreivi. Ako ne mogu da dobijem ovo telo volela bih da dobijem njeno. Nostalgija je neispravna ogoljena od motiva pretvorena u istu reakciju masivnog jastva svaka aktivnost je mesijanske prirode. Ja u poi u svet korakom konja u propinjanju.

71

VIVIEN JU

PREVOD
Vivien Ju (Vivian Yue, 1989), ro ena u Hong Kongu a odrasla u Sidneju, ima prirodnu radoznalost za razliita porekla i svetove. Pohaa srednju kolu u Sidneju (Ryde Secondary College), a od pre nekoliko godina posveuje slobodno vreme prosipajui misli kroz veliku umetnost. Kreativnost joj utire stazu, a izraava se najradije putem pisanja i javne debate. Na pisanje poezije inspiriu je porodica, putovanje i razmiljanja o prolosti. Uiva u ludostima i izuzecima ivota, i veruje da ih treba iriti po svetu. Objavljivanje u prevodu na srpski jezik (Balkanski knjievni glasnik, Trei Trg) njen je poetski debi. vkcyue@hotmail.com

TI MOJA KRALJICA Tog prolenog popodneva, Leala sam u visokoj travi pod ljubiastom bojom drveta dakarande* Ubrala sam iz busena divlji cvet Jedan jedini cvet. Beo, osetljiv, ist ali ne i nevin (otkako ga je posetila pela). Ipak, njegova lepota podsetila me je na tebe. Uzela sam ga izmeu kaiprstia i palia, i iznenada se osetila kao da sam ponovo estogodinjakinja to se igra u polju i pravi snenobele dijademe od deteline usred naeg kraljevstva. Gledam u nebo. Ne pitam se ta e ivot sledee ponuditi. Ubrala sam jo jedan cvet iz drugog busena. Kaiprsti je pitao, Kako ste danas, gosopodine? Pali je odgovorio, O, vrlo dobro, hvala! *Prim. prev. Dakaranda (Jacaranda), ukrasno cvetno drvo koje
se veoma esto sree u Australiji, karakteristino velikih, mesnatih cvetova koji mogu biti u raznim bojama, od kojih je najea plavoljubiasta.

72

Postali su poznanici, mo da ak i prijatelji. Pod istim plavim nebom ti i ja. Na istoj zelenoj travi, ja i ti. Kruniem te. Zajedno stajemo na vrh zamka i pregledamo svoje kraljevstvo: pilie na klackalicama, gvozdenu umu leteih lisica. ti moja Kraljica, ja tvoj Kralj.

DIES IRAE (Rondo) DANI GNEVA (Rondo)

88 mukaraca stoji u redu. i eka li eka da komad pone. 88 mukaraca stoji u redu. Tihi su i mirni, ali glasni u srcu.

73

Svi su isti, meso i kost. Svi su isti, koa i krv. Ali re isti, opet, nije prava. 88 mukaraca stoji u redu; 36:52 crnih naspram belih. Drnda klavir iz 1890-tih. Crni mukarci su pozadi, odvojeni. Pokuavaju da vide ko svira tu besnu melodiju koja zvui kao da ju je pisao J.S. Bach. Beli mukarci sede zajedno, u prvom redu. Pue cigare i ive ivot kako naie. A crni mukarci ekaju. Sputani. Nepravda? Da, znam. Osamdeset osmoro dece stoje u redu 36:52 crne naspram bele. 1920-ta je, peva deji hor. Svi se smee, Svi umeju da pevaju. Svira C-dur, 74

to uglavnom koristi bele dirke. a povisilice i snizilice samo su ponekad dotaknute i spotaknute. Bela devojica stoji pod reflektorom. Bljeska i Svetluca pod svojim slobodama i pravima. Crna devojica stoji sa strane, gleda i eka svoj red. Nakon predstave, deca se ne smee. Odvojena su i izvedena iz svojih udobnosti. Odeljena od voljenih obespravljena ne mogu nita da uine. Ni da se bore. 88 taktova stoji u redu. 36:52 crnih na belom. 2005-te, muzi ar pie u praznom studiju gde stoji klavir iz 1890-tih uspravan 75

PREVOD

PREVOD

i posle toliko godina na njemu su crne dirke posebno savremena svirka, klasina muzika razliiti su i naizgled i po sluhu ali pogledaj paljivo; vidi se koje su note iza reetaka taktovnica nita se nije promenilo, ideja je ista. nita se nije promenilo, jo uvek svira ta besna melodija besnog imena.

OPIJUM

Ustajale ljubiaste arape kuckaju me po nozi pripijaju se uz roletne od bambusa kuckaju i ljuljaju Mrano -Ovo su hodnici, mrane su i sobe sa osvetljenim pukotinama u zidu; 76

ibice kresnu upale se, zasvetlucaju i nestanu. Mukarci lee na slamnatim krevetima Udiu kroz svoje duge, tanke lule. Njuke im izviruju i razrastaju se iz suvih upljina. Oni, magloviti ruiasti slonovi od dima lutaju oko sobe. I dok se ja drim za njihove repove i pratim ih sreem nezemaljska stvorenja. Koja mi kau udahni. Udahni. I ja udahnem.

77

PREVOD

GODINJICA MATURE

ITANJA
Roen je 1982. u Beogradu gde je zavrio XII beogradsku gimnaziju i studira srpski jezik i knjievnost na Filolokom fakultetu.

(Lamija Begagi, Godinjica mature, Rende, Beograd, 2005)

Svaka bezimena glava u akoj klupi bilo gde na svetu ima neku svoju priu. U prvoj zbirci pria mlade sarajevske spisateljice Lamije Begagi, takvih pria ima dvadeset i tri, dvanaest enskih i jedanaest mukih. I svaka glava dobila je svoje ime. Godinjica mature nije skup pria o toj radosnoj svetkovini na kojoj se pijano i veselo pripovedaju sudbine bivih kolskih drugova nakon vie godina meusobnih nevianja i zaboravljanja. Ovde je ta godinjica simbolina, nekako opominjua i svakako opora. Lamija Begagi ujedinjuje uenike jednog biveg razreda (i bive zemlje) nakom dosta godina, ali ih ne ujedinjuje zajedno, u ljubavi, prijateljstvu i izmirenju ve zasebno, svakoga na svojoj strani ivota, svakome dajui ansu da ispria svoju priu. Ako se ita moe nazvati godinjicom, onda je to sama knjiga i njene korice koje su jedino sposobne da spoje jednu izgubljenu generaciju rasturenu i emotivno, i duhovno, i geografski. Formalno, svaka pria nosi ime svog pripovedaa i svaka je zaokruena mestom gde se nalazila klupa koju su on ili ona zauzimali u razredu. Svako od njih sada je odrastao, suoen sa ivotom koji deluje stranije nego ikad. Svako sa svojim problemom koji definie moderno drutvo i ljude u njemu, problemima o kojima nikada nisu ni 78

razmiljali i koji su ih zaskoili nepripremljene, bilo da su njihovi ili da su samo svedoci istih. U zemlji iji ratni oiljci najsporije zarastaju. Tekovine modernog doba kao to su mobilini telefoni i kompjuteri upuuju na to da je rat odavno minuo, meutim njegova senka deura nad svakim od ovih likova i samo eka momenat kada e se obistiniti. Njegove neposredne posledice kao to su emigracija, siromatvo, nespokoj, ali i neka duhovna praznina i bezizlaz ue iza svake rei. Svaka pria je mali iseak stvarnosti, komadi iz ivota koji traje. Sve su napisane iz prvog lica, kao ispovest ili tok misli, uz pomo minimalnih i nepretencioznih knjievnih sredstava, ponekad uz nesebinu pomo iskriavih ili pak smorenih dijaloga, katkad i uz upotrebu upeatljivih opisa i poreenja. Kod Lamije Begagi neki predmet ili sitnica mogu biti pokretaki mehanizam za sled tankih psiholokih nijanski izmeu likova (nalepnica na friideru, rapnel u telu). Ona progovara kratkim reenicama koje opisuju svakodnevene radnje i melanholiju koja ih okruuje, i to autentino, iz prvih borbenih redova. Iz njih prodire nostalgija koja see negde za proivljenim vremenom, ali nikako ne uspeva da ga dotakne. Radnja, ili bolje oseanja koja natapaju zbirku ispoljavaju se kroz odnose likova, bilo da su to ljubavnici, suprunici, drugovi, roditelji i deca... Iz suptilne meavine kratkih reenica i dijaloga izbijaju problemi savremenog drutva, kao to su otuenje, nemogunost komunikacije, razumevanja, porodice, braka, ali i ljubavi i seksa. Kroz sudbine likova provejava elja za ljubavlju, mirom i spokojem kao i tragika njihovog mimoilaenja sa tim tenjama. Izdvojene iz zbirke prie mogu delovati nemotivisano pogotovo poto je ponekad teko prodrti u njihovu poruku koja se katkad teko odmotava. Ali u zbirci, gde im je i mesto, one savreno funkcioniu, kao kolektivni krik jedne posleratne generacije koja se nala na vetrometini ivota i koja, odrasla u poremeenom sistemu drutvenih i porodinih vrednosti, mora iznova, ni od ega, da gradi nove. Do prave godinjice nikad ne dolazi. Samo ih knjiga moe okupiti.

Slobodan Novokmet

79

RAZGOVOR
Eva Zonenberg (Ewa Sonnenberg) roena je 1967. u Zombkovicama u leskoj. ivela je dugo u Vroclavu, gde je zavrila Muziku akademiju i nastupala kao pijanistkinja. Studirala je i knjievnost. Sada u Krakovu zavrava studije filozofije i predaje kreativno pisanje. Ve za prvu zbirku pesama dobila je 1995. prestinu Nagradu Georg Trakl. Njene knjievne veeri su veoma zanimljive. esto su intrigantne i okantne. Na originalan nain kombinuje poeziju s muzikom. Veoma je prevoena. Na sve evropske jezike. Neki je nazivaju slovenskom Sapfo. Na srpskom je u obimnijim izborima objavljivana u ProFemini, Knjievnom magazinu, Knjievnom listu i banjalukim Slovesima. Posebno je prisutna u Nemakoj, u antologijama i pojedinanim zbirkama. Objavila je sledee pesnike zbirke: Hazard (1995), Zemlja hiljadu notesa /Ispovesti Lindzi Kempa/ (1997), Planeta (1997), Povodac (2000), Buktei tramvaj (2001), as ushienja (2005). www.sonnenberg.pl

PRAVA UMETNOST, NADVREMENSKO DELO NASTAJE VAN MODA

Biserka Raji: Ko si kao pesnik? Hronoloki pripada generaciji bruLion. Da li se tu radi o grupi ili o asopisu koji je povezivao pesnike tvoje generacije u razliitim regionima Poljske? Eva Zonenberg: Generacija mi asocira nekakve datume, nekakvo vreme, tako da takvo razmatranje poezije smatram neodgovarajuim, s obzirom da poezija nastaje van vremena. Njeno vreme je dijalog s prolou, dijalog s velikim pesnicima minulih epoha, koji nam se neprestano obraaju i neprestano nas pouavaju. Poezija je i budunost, jer nastaje za one koji e nas kroz ne znam koliko godina itati. Moja generacija me uopte ne interesuje. ivim u svom svetu. Kao dendi izgubljen u vremenu, koji ivi negde na kraju sveta, u svojoj osami. U svetu, u kome se ne gleda televizija i ne itaju novine. U svetu, u kome ima mesta za lepo i ushienje. Neko je snimio o meni film, prikazujui me kao nekog ko ivi alternativnim ivotom. Ima u tome dosta istine. Ma gde da sam se nalazila stvarala sam oko sebe neku vrstu osame. Moja poezija se veoma razlikuje od poezije mojih vrnjaka. Sve manje me interesuju vladajue mode i trendovi. Baltus je tvrdio da prava umetnost, nadvremensko delo nastaje van moda. Mode prolaze i pomodni tekstovi zajedno s modom nestaju. Moj san je da ono to piem bude aktuelno i kroz dvesta godina. Tu se pojavljuje problem nekakve nadvremenskosti. Kojim se jezikom sluiti da bih je postigla? Ne znam. Moda je to pre pitanje tema koje se dodiruju. Pesnici moje generacije 80

operiu niskom dikcijom. Belee svet, ali ga ne dovrednuju. U tim tekstovima je odreena istina vremena. Kao da ele da razotkrivaju, a ne da pokazuju nekakva estetska reenja. Usprotivili su se zamenici mi, zbog ega se lirski subjekt osamostalio i postao najvaniji. Sa tim ja treba ipak biti oprezan, jer vodi odsustvu univerzalnosti. B. R.: U emu se zasniva razlika izmeu tvoje i prethodne generacije, recimo Novog talasa, pre svega na planu poetika? E. Z.: U mladim ljudima uvek je postojalo neto poput sturm und drang, nezavisno od epohe, istorije ili politike orijentacije. Prirodno je da se mladi ljudi bune i grupiu u jedinstven generacijski glas. Novi talas je nastao u odreenoj politikoj situaciji. Njihova pobuna je bila pobuna protiv politikog sistema. I, ini mi se, da je to bila vana pobuna. Pobuna koja je zahtevala slobodu. Generacija bruLiona* je, meutim, bila pobuna protiv tradicije, protiv lepog koje se shvata klasino. Pobuna Novog talasa nobilitovala je poeziju, inei od nje orue borbe protiv generacije bruLiona, ija je pobuna poeziju degradirala na ulogu sluenja opisima male stvarnosti i runog. Meni je blia pobuna Novog talasa. Moram da priznam da me na poetku mog stvaralakog puta ta pobuna nije mimoila. Bunila sam se veoma dugo i tako rei protiv svega (smeh). Ta pobuna je bila stihijska, neokrznuta nikakvim programima. Jednostavnmo sam elela da ispriam zlo koje me je okruivalo. Ali da ne ispriam na lep, ve na vulgaran i neposredan nain. I u tom periodu su nastajali veoma vulgarni i ekspresivni tekstovi. Posle ovog igosanja zla nastupila je etapa, kada sam elela da se izjanjavam za lepo. Za lepo koje je u dananje vreme omalovaavano, iskrivljavano i nije u modi! Zar opredeljivanje u savremenoj umetnosti za runo nije izdaja lepog, vrednosti koje su najvanije u ovekovom ivotu. Izdaja vrednosti koje oveka ine ovekom. Ono to nam doputa da postojimo sa samim sobom i sa svetom. Zbog toga se kod mene pojavio as ushienja, zbog toga sam napisala Pisanje na pesku koje je odavanje asti lepom oveka i prirode. B. R.: Da li se tvoja generacija moe nazvati Generacijom nove privatnosti i ta to znai? *
bruLion, asopis generacije pesnika roenih 60-ih godina. Prestao da postoji sredinom 90-ih. U njemu je veina pomenutih pesnika debitovala i izdavala svoje prve pesnike i prozne knjige. Prim. B. R.

81

E. Z.: Svekolike umetnike i generacijske grupe izazivale su u meni sumnju. Priznajem naelo da umetnik mora biti usamljenik i u osami ostvarivati svoju pesniku misao. Zbog toga se moja generacija sastoji od jedne osobe koja se naziva Zonenberg ija je osnovna knjievna namera imenovanje neimenovanog, pokazivanje neuhvatljivog, primeivanje neprimetnog. Poezija je nekakvo pribliavanje tajni, pokuaj zapisivanja nezapisane Knjige sveta. Ja ne elim da opisujem, ve da prevodim misao na re. ini mi se, da je prevoenje misli na re oigledno u umetnosti, to potvruju i slike Leonarda da Vinija. Umetnika koji mi je posebno blizak. Odnosno, elela bih da imenujem rei iznova. Da oseanjima pridajem novu dimenziju, a dezaktualizovanim vrednostima da vratim vrednost. Ne stidim se da govorim i piem o lepom, o emu govori moja zbirka as ushienja. Pseudo Longin je govorio da se u poeziji trai nadljudsko. Postojati moe da znai da tragam za plavim cvetom, koji je traio Novalis. Pesnik, ije mi je poimanje umetnosti krajnje blisko. Taj plavi cvet je enja za neim nedostinim, ali je i poezija enja za Nedostinim. Takoe je i odbrana od smrtnosti. B. R.: ta za tvoju generaciju predstavlja 1989. godina? Da li ste je oseali kao prelomnu? E. Z.: Za mene prelomna je bila 1990. godina, kada sam doivela saobraajnu nesreu i u jednom trenutku moja pasija prema muzici se pretvorila u pasiju prema pisanju. Vraajui se 1989. godini, mislim da se prelom sastojao u velikoj izdavakoj slobodi. I, poetkom 90-ih dolo je do buma knjievnih asopisa. U Poljskoj je izlazio nezamisliv broj knjievnih asopisa! Dolo je i do decentralizacije kulture. Odjednom mali centri poeli su energino umetniki da deluju. Novi pravac je bio asopis koji je od nastanka bio asopis mladih talentovanih ljudi. Bila sam u tom asopisu od prvog broja. asopis je izlazio dvonedeljno, to je za knjievni asopis bilo izuzetno. Posle vie godina, itajui taj asopis konstatujem da svi objavljeni tekstovi nisu bili dobri. Meutim, raunala se sama ideja, ogroman entuzijazam ljudi koji su stvarali taj asopis. Naalost, asopis je nestao isto onako brzo kao to je i nastao. Mislim da jo uvek nije vreme da govorim i iznosim miljenje o tom prelomu. Mora proi jo malo vremena da bi se stekla zdrava vremenska distanca prema svim tim stvarima koje su se dogaale 90-ih godina. Za mene 90-e godine su donekle mitske. Zagrcavanje slobodom, pobuna protiv postojee stvarnosti, pobuna 82

protiv tabua i okotalih vrednosti, osnivanje asopisa poput Dikcija, Rita Baum u Vroclavu ili Studium u Krakovu, ivopisne, a katkad i sumanute diskusije o poeziji, nepregledan broj mladih pesnika, neka vrsta vroclavske i krakovske boemije, neka vrsta rivaliteta meu umetnicima, preoblaenje u ekscentrine krpice, napadna minka, raznobojne perike i na kraju nevien broj pesnikih veeri, na kojima sam agresivno uzvikivala svoje pesme u pratnji otrih zvukova, kao i veliki broj putovanja po Evropi. Takve su bile te 90-e godine. Godine moje mladosti! B. R.: Ako je nakon promena re postala slobodna, da li je postojala potreba za pobunom pesnika tvoje generacije i protiv ega? E. Z.: ini mi se da je pesnika re uvek slobodna, bez obzira na vetrove istorije. Moda je zbog toga i uznemiravala totalitarnu vlast. U pesnikoj rei krila se nekakva opasnost od krijumarenja duhovnog, vanog i besmrtnog. Neshvatljivog. Moda su zbog toga pesnici imali problema. Kao, recimo, Brodski koji je zbog svoje poezije osuen na dugu stipendiju u Sibiru. Poznata je njegova slavna reenica koju je izgovorio tokom suenja, da poezija potie od Boga. Ta boanskost poezije je uznemiravala i nervirala. Bez obzira na takve okolnosti istorije veliki pesnici su bili verni velikom i neponovljivom u rei. Jer, re je magina stvar. Re uspeva da lei, ali i da ranjava. Ortega i Gaset je lepo rekao, da je umee stvaranja metafora stvar koju je Bog zaboravio u ovekovom telu. Pobuna je stvar mladosti i u toj etapi je neto prirodno, pa ak i nuno. S tim to se u izvesnom momentu izrasta iz te pobune i dolazi vreme za estit rad u oblasti rei. Dolazi vreme refleksije. Mada, posle 1989. godine u mladoj knjievnosti Poljske dolo je do svojevrsne pobune. Pobune protiv visoke dikcije, jezika, vrednosti, lepog. B. R.: U emu se sastoji autobiografizam tvoje generacije? E. Z.: Egzibicionizam dananje umetnosti je sveprisutan i veoma pomodan. Umetnik sebe obnauje i ponekad na tome sjajno zarauje. To se posebno vidi u likovnim umetnostima, gde su modeli esto sami umetnici. Egzibicionizam u knjievnosti delima treba da prida odreenu pikantnost. Lino sam volela da se poigravam svojim biografizmom, ak s intimnou. Operisanje biografijom prua veliko polje za manevrisanje, primenu najrazliitijih pesnikih postupaka. Mislim da je biografija, posebno 83

detinjstvo veoma bitan element stvaranja. Uostalom, ne moe se pobei od samog sebe! Na ivot otiskuje ig na stvaranju. Dok je detinjstvo kao nezaboravna bata koja nam poklanja metafore. Neprekidno mi je u seanju tajanstvena i bajna bata mog dede i babe, u kojoj sam postala pesnikinja. Da nije te bate, moda bih se bavila neim sasvim drugim. Bata u kojoj sam dolazila do prvih pesnikih otkria, razgovarajui s drveem. Tamo gde sam sretala vile i arobnjake. Ne bojim se to je moja biografija utisnula nekakav ig na moje pesme. Zahvaljujui tome nisu papirnate ve doivljene i iskrene. Uostalom, pisanje polazi od svojevrsnog obnaivanja. Pisati znai deliti s itaocem najbolje i najvrednije u nama. Samo je pitanje na kom mestu treba postaviti granicu. Granicu, van koje je samo utnja. B. R.: Kakav je stav pesnika tvoje generacije prema svetu? Pasivan ili aktivan? E. Z.: Teko mi je da izrazim celu generaciju, utoliko pre to u nju ne spadam duhovno ve samo preko krtenice. Mislim da je njen stav prema svetu arogantan i ironian. BruLionovci, ini mi se da banalizuju vane stvari, to mi ne odgovara. U umetnosti ne volim omalovaavanje, ja umetnost tretiram veoma ozbiljno. U jednoj svojoj poemi iz Pisanja na pesku sam napisala da e ostati samo rei sastavljane zabave radi, zabave ozbiljnije od sveta. Svet se moe proivljavati na mnogo naina. Bliska su mi dva stanovita: konfliktno i harmonino. Konflikt je katkad nuan u stvaranju. Kao to neke pesme mogu nastati samo u skladu sa svetom. Smatram da mnogo objanjava omot moje knjige Imperija suze. Fotografija na tim koricama nalazi se na mojoj prvoj zbirci Hazard. To to je u Hazardu fotografija bila prepolovljena, a u Imperiji suze u celini govori o tome da je onaj rascep, sukob, pobuna, nemirenje postalo jedno, odnosno harmonija. Omoti su za mene neto simbolino. Oslikavaju moja dva dijametralno razliita duhovna stava i stavove prema svetu. Ja veoma intenzivno doivljujem svet, to je povezano s mojom preosetljivou. Svet treba nauiti da uiva. Umeti da opaa. Da bude budan, jer budnost omoguuje budno obuhvatanje sveta. ini nas osetljivijim na ono to svet hoe da nam kae. Svet nam govori, samo to treba nauiti sluati ga. Sluati ono to svet eli da nam ponudi. Muzika stvari, o kojoj je pisao Rilke nee uutati, samo to se u nju treba udubiti. Tada emo shvatiti da nismo sami ni kada smo usamljeni, da su neke pesme poput razgovora sa svetom. 84

B. R.: Kakav je tvoj odnos prema dekonstrukciji? U kojoj meri je primenjuje? E. Z.: Smatram da se moje poimanje jezika, teksta kao nedovrene, otvorene stvari, na izvestan nain upisuje u pretpostavke dekonstrukcionizma. ini mi se da ne postoji zatvoren tekst. Jer je nemogue postii savrenstvo neeg zavrenog. Svaki tekst je samo proba, poetak, nastavak, razlog za daljim traganjem za idealnim tekstom. Smatram da smo zbog tih utabanih shema izgubili slobodu, a vane stvari da su izgubile svoje prvobitnmo znaenje. Poezija nije samo nosilac slobode ve itaocu treba da otkriva i nove vrednostii. Vrednosti koje se odraavaju u osetljivosti onog koji pie. Poezija je na neki nain posrednik izmeu onog to je ljudsko i onog to je nadljudsko, izmeu onog to je zemaljsko i onog to je transcedentno. B. R.: ta misli o jeziku svoje generacije? Do koje mere izraava dananji svet? Jer je osnovni problem dananje filozofije problem jezika, njegovih mogunosti. E. Z.: U svom Traktatu Vitgentajn kae: granice moga jezika oznauju granice moga sveta. On je u mnogo emu u pravu, jezik, naalost, ima odreene granice, koje nismo u stanju da prekoraimo. Ponekad osetim bespomonost jezika u odnosu na odreene teme. Postoje stvari metafizike prirode, o kojima se pie neobino teko. Ima stvari koje su neprevodive na jezik, ak na jezik poezije. Zbog toga je moda haiku poezija postala medijum za obrazovane budistike monahe. Haiku sa svojom kratkom, tako rei asketskom formom. Nijedna dua forma ne bi bila u stanju da prenese stanje koje su oseali budistiki monasi. Meutim smatram da se poezija ne oslanja samo na jezik ve i na vanjezike poruke: emocionalne i duhovne. Takoe je vano i ono to odzvanja meu stihovima. Poezija je veoma tajanstvena stvar, njom se upravlja samo poznatim smislovima. Bojim se da moja generacija ne izlazi sasvim na kraj sa izraavanjem dananjeg sveta. Problem je u tome to je poezija mojih vrnjaka, zagledana u poeziju njujorke kole, stvarana po uzoru na njene tekstove, tako da su ti pesnici na neki nain epigoni te kole. Nisu stvorili svoj jezik. Frenk OHara, Don Eberi bili su i jo uvek su pesnici koji su na veoma sugestivan nain uticali na pesniku svest moje generacije. To je neobino prenoenje amerike estetike na poljsko miljenje. Ta pojava ne samo to je izazivala moju sumnju i odreen unutranji protest, ve me je 85

i udila. Jer to je udna pojava, to kalemljenje amerike poezije na poljsku stvarnost. Vreme e pokazati da li je i autentina. B. R.: Koja tema dominira u tvojoj poeziji? Kakvo mesto zauzima u njoj grad i urbani rekviziti? E. Z.: Ljubav, pre svega (smeh). Oboavam da piem ljubavne pesme. Svesna sam teine, jer je toliko na tu temu napisano, uz to majstorski. U poeziji traim izvesno Ti. Ti prijatelja, ljubavnika, uitelja, brata, sve do metafizikog Ti. To lirsko Ti oduzelo mi je mnogo vremena. Celu zbirku Pisanje na pesku temeljim na Ti. To Ti je svojevrsno pretvaranje Ja u Ti i Ti u Ja. Preko pouistoveivanja. Odraavanja u ogledalu. Odraavanja koje ne zatvara ve otvara nove prostore. Grad me je fascinirao u mladosti. Tada se esto pojavljivao u mojim pesmama. Bio je to grad koji zatvara/ utamniuje na otvorenom prostoru. Grad koji degradira nau pripadnost svetu prirode. Jednom posle knjievne veeri u Krakovu priao mi je klovn beskunik i rekao mi da su moje pesme pesme beskunika, jer se radnja mojih pesama odvija iskljuivo na ulici. Ima neeg u tome. ini mi se da ono to piemo u prilinoj meri zavisi od mesta u kome ivimo. Vroclav me je provocirao na pobunu i u njemu sam pisala takve pesme. U Krakovu vlada mir, to je nalo odraz u mojim najnovijim pesmama. Mojim studentima iz knjievne radionice ponavljam da je pisanje stvar uma, srca i creva. Ako se pie samo umom pesme su odve intelektualne, kada se pie samo srcem pesme su odve banalne, kada se pie samo crevima poezija postaje vulgarna. Zbog toga je vana harmonija ta tri elementa. Odgovarajue odmeravanje misli, lirizma i emocija. Otud je svaka moja zbirka drugaija. Kao da se kree u drugoj poetici, posee za drugaijim temama. Zahvaljujui toj raznorodnosti izbegavam da budem pesnik jednog motiva. Jer smatram da celog ivota ne mogu da sviram na jednoj ici, jer ne znamo da li je ta ica dobro natimovana. U pisanju me ne interesuje literarnost ve artizam. B. R.: S obzirom na to da se pored poezije bavi i muzikom i filozofijom, na koji nain to izraava u svojoj poeziji? E. Z.: Muzika je bila bekstvo od sveta, studije filozofije, jer sam elela negde da saekam prelom vekova, a poezija je nain da se bude nezaposlen. 86

Ozbiljno govorei, muzika, filozofija i poezija izraavaju jedno, isto, odnosno pokuaj su dopiranja do metafizike. Meusobno se dopunjuju i na odreen nain jedna drugu tumae. Romantiari su govorili da muzika poinje tamo gde se zavrava poezija. Kod mene se dogodila obrnuta stvar i u jednom trenutku sam osetila da vie izraavam piui nego kroz muziku. I, tako je zapoela moja avantura s pisanjem. Meutim, muzika je neprestano prisutna u mojim pesmama koje se esto temelje na nekom ritmu, na nekoj frazi. Neke pesme su ak veoma muzikalne. Ponekad piui tekst ujem kao muziku, kao muziku frazu. Uostalom, poezija se rukovodi slinim sredstvima kao i muzika: napeto, piano, forte, crescendo, fermato i sl. Uostalom lirika se izvodi iz muzike! Svaka pesma je malo muziko delo. Muzika ili poezija za mene nisu cilj ve sredstvo za razumevanje tajne naeg postojanja i tajne sveta. Nain dopiranja do duhovnosti. Filozofija tu predstavlja odreeno intelektualno zalee, jer je njena uloga racionalizacija i podreivanje. Zanimljivo je da filozofija ne slui samo velikim temama ve moe biti korisna i u svakodnevnom ivotu, to sam mnogo puta iskusila. B. R.: ini mi se da ti je blia evropska nego poljska poezija. Da li to zavisi od tvojih interesovanja i oseanja vrednosti? E. Z.: S poezijom sam imala kontakt od detinjstva. Seam se nonih recitacija moje mame. Recitovala mi je mnoge pesme, od kojih su mnoge deo evropske poezije. Otud mi je moda blia evropska nego poljska tradicija. Jednostavno sam odgajana na takvoj literaturi. Premda su me kao dete fascinirale i Mickjevieve Balade i 87

RAZGOVOR
Biserka Raji, pisac i prevodilac roena je 1940. Zavrila je slavistiku na Filolokom fakultetu u Beogradu. Prevodi s poljskog, ruskog, ekog, slovakog, bugarskog i slovenakog, poeziju, prozu, eseistiku, filozofiju, teatrologiju, istoriografiju, politikologiju i sl. Oko 300 autora. Objavila je 54 knjige i oko 1350 priloga u asopisima Srbije i bive Jugoslavije. Od 1967. sarauje s Radio Beogradom.

Autor je sledeih knjiga: Poljska civilizacija, Pisma iz Praga, Moj Krakov, open, or Sand i njena deca (radiodrama) i vie stotina tekstova o piscima koje je prevodila. Od pre etiri godine bavi se kolaom. 2004. imala je samostalnu izlobu u Narodnom muzeju u Zajearu. Pie eseje o likovnoj umetnosti. Dobitnik je vie nagrada; srpskih: Nagrada Jovan Maksimovi, Nagrada za ivotno delo Udruenja prevodilaca Srbije; poljskih: Nagrada ZAIKS-a, Ministarstva kulture Poljske, Ministarstva spoljnih poslova Poljske, Nagrada Zbignjev Dominjak za prevoenje poezije. brajcic@eunet.yu

romanse koje sam znala napamet. U gimnaziji me je fascinirao poljski romantizam: Mickjevi, Slovacki, Norvid i Krasinjski. Uila sam itava dela napamet! stovremeno gutala sam dramu apsurda koja je pokretala moju mladalaku matu. Oboavam Vitkjevia i Gombrovia. Tada smo jo uvek itali Gombrovia iz knjiga objavljenih u samizdatu. U gimnaziji sam otkrila Bodlera, Verlena, Remboa, itajui ih po celu no. Zatim su doli Eliot, Rilke i Brodski. Ti pesnici su postali moji uitelji. Eliot zahvaljujui svojoj isplaniranoj intelektualnosti, Rilke svojoj duhovnosti, ak svojevrsnoj aneoskosti, Brodski autentinosti doivljaja i oajanja u srcu. Do danas to su moji najvaniji prijatelji u pisanju. Poslednje moje takvo otkrie je poezija Sen-Don Persa. Bliske su mi i Hilda Domin i Neli Zaks. Mada mi je teko da govorim o svim svojim fascinacijama i lektirama, jer ih je bilo veoma mnogo. Mada sam u biti neobrazovani divljak, neuraunljivi aman rei koji ivi negde na kraju sveta.

RAZGOVOR

KrakovBeograd, 2.6.2006.

88

Vislava imborska ( Wisawa Szymborska) , poslednja poljska Nobelovka roena je 1923. godine u Kurnjiku kod Poznanja. Od 1931. ivi u Krakovu. Tu je studirala sociologiju i knjievnost. Bila sekretar redakcije knjievnih novina ie literackje (Knjievni ivot). U vreme Solidarnosti jedan od osnivaa asopisa Pismo. Pored pisanja i prevoenja poezije s francuskog bavi se svojevrsnom knjievnom kritikom, odnosno pie o novim knjigama iz najrazliitijih oblasti. Kratke tekstove od jedne do dve stranice, u svom prepoznatljivom ironinom stilu. Izdaje ih i u knjigama pod zajednikim naslovom Neobavezna lektira (IIV). Od pisama, koja je vie decenija, kao sekretar redakcije krakovskog Knjievnog ivota, pisala mladim piscima 2000. napravila je izbor najduhovitijih i najzanimljivijih i objavila ga pod naslovom Knjievna pota ili kako postati (ili ne postati) pisac. Sva ova dela imaju znatno vee tirae od njenih pesnikih zbirki, za koje je dobila Nobelovu nagradu. Imaju, jer ih pie da bi bila itana, kako je govorio legendarni Tadeu elenjski-Boj. Napomenimo jo da pored ozbiljne poezije pie i limerike kao i da je za krakovske limeriare, kojih je vie desetina, ustanovila 2000. nagradu, koju uruuje u zavisnosti od raspoloenja. Jednom je to simbolian iznos novca, drugi put neobine 89

TEMAT

VISLAVA IMBORSKA

knjige ili predmeti, ak igrake. Pomenimo i naslove njenih pesnikih zbirki: Zato ivimo (1952), Pitanja postavljana sebi (1954), Dozivanje Jetija (1957), So (1962), Da umre od smeha (1967), Svaki sluaj (1972), Veliki broj (1976), Ljudi na mostu (1986), Kraj i poetak (1993) i Trenutak (2002). Dobila je i niz znaajnih nagrada, poljskih i stranih, zakljuno sa Nobelovom 1996. I pre Nobelove nagrade smatrala se jednom od pet najznaajnijih pesnikinja sveta i bila prevoena na mnogobrojne jezike, mada je teko prevodiva. B. R.

TEMAT

Vislava imborska LAVIRINT a sada nekoliko koraka od zida do zida, tim stepenicama nagore, ili onim nadole, zatim malo ulevo, ako ne udesno, od zida u dubini zida do sedmog praga, 90

svejedno otkud, svejedno kud, sve do raskrsnice, gde se sreu, da bi se razili tvoje nade, greke, porazi, pokuaji, namere i nove nade. Put za putem, ali bez povratka. Dostupno samo ono, to ima pred sobom, a tamo, za utehu, okuka za okukom, uenje za uenjem, pogled za pogledom. Moe da bira gde e biti ili ne biti, preskoiti, skrenuti samo ne propustiti.. Dakle ovde ili onde, valjda tamo, intuitivno, s predoseanjem, na osnovu razuma, preicom, nasumice, zapetljanim skraenim putevima. Kroz neke od niza nizova, hodnika, kapija, brzo, jer u vremenu ima malo vremena, s mesta na mesto, u mnoga jo otvorena, mrana i dvoznana, ali i iroka, ushiena, gde je radost, iako neradost tako rei u blizini, negde druge, tu i tamo, ovde-onde ili 91

TEMAT

srea u nesrei, poput zagrade u zagradi i mirenja sa svim tim, i iznenada ambis, ali i mosti, mosti, ali klimav, klimav, ali jedini, jer drugog nema. Tu negde mora postojati izlaz, vie je nego sigurno. Ali ti ga ne trai, ve on trai tebe, on je od poetka u poteri za tobom, a ovaj lavirint nije nita drugo ve samo, samo tvoje, dok se moe, tvoje, dok je tvoje, bekstvo, bekstvo S poljskog prevela Biserka Raji

TEMAT

92

NEOBAVEZNA LEKTIRA LUDI KARFIOLI Salvador Dali: DNEVNIK GENIJA. Preveo s francuskog Jan Kortas. Gdanjsk, L&L, 1996. Nije samo umetnost ve je i svakodnevni ivot nadrealista trebalo da bude nadrealistiki. Najobiniji ulazak u duan radi kupovine konzerve sardina nije mogao da proe obino, u najmanju ruku trebalo je izai na rukama. Dok su nadrealisti bili mladi dumbus koji su pravili bio je spontan, prosticao je iz prekomernog humora i ivotne energije. Kasnije, poetkom tridesetih godina, njihov ivot je poeo da se smrauje u njihov pokret uli su politika, nunost pravljenja ideolokih izbora, dolazilo je do sporova i raskola, a sa tim je lagano gasnula sklonost ka uzbudljivim hepeninzima. Uostalom, neki su osnovali porodice, traili nekakvu stabilizaciju. Tatica nadrealista, pregledajui svesku svog naslednika, bio je primoran (premda s bolom u srcu) da kae: Vidi, dete moje, dok ide u kolu duan si da govori kao ostali, da su dva plus dva etiri. Tek kada poraste, s tim e initi ta hoe... Jedino je Salvador Dali i dalje, bez prekida iveo nadrealistiki. Sve do starosti dizao se kao karnevalski balon iznad sive zabrinute zemlje. Klonio se politike, rat je proiveo bez problema i nije postao tata. Njegove slike sjajno su se prodavale. Mlade umetnike podravao je dobrim savetima: Slikari! Budite pre bogati nego siromani! Novinari su ga oboavali, jer su nepogreivo mogli da raunaju sa senzacionalnom fotografijom, intervjuom, hepeningom. Izlazio je pred ljude sipavi na sebe nekakvu lepljivu tenost, na koju su sletale muve iz cele okoline. Zamakao je razne abe i krabe u tu i bacao ih na belo platno... Davao je do znanja da ide u toalet, stavljajui iza uha jasminovu granicu. Na predavanje na Sorboni doao je u belom rols-rojsu punom karfiola. Jednom je naloio nekolicini ljudi da poput pogrebnika nose ulicama Pariza viemetarsku bagetu. Imao je mnotvo najzabavnijih ideja, komentariui ih uvek: ja sam genije, i sve to stvaram i sve moje ludorije su bespogovorno genijalne. Moe se rei da je u svakoj prilici sam sebi burno aplaudirao. Boljim, mada samo malice, slikarima od sebe smatrao je Rafaela i Vermera. Od ivih donekle je potovao Pikasa. Od kolega nadrealista vie nikog. A meu 93

njima su bili ne manje poznati stvaraoci, autori udesnih dela. Kiriko, Ernst, Magrit... Dalijeve slike, posebno one najpoznatije, ine mi se prenatrpane, i donekle usplahirenog pogleda posmatram ih u delovima. Ne znam, ali vie volim Magrita. U idejama je stroiji, tedljiviji i zahvaljujui tome primorava na vee usredsreivanje. Dali me podsea na naivne pesnike, koji veruju da to vie metafora napakuju u stih, da e stih biti bolji... Dnervnik genija je objavljen bez preteranog pijetizma prema maestru. Knjiga mi se razletela u rukama. Takvo iznenaenje ak ni Dali ne bi izmislio.

BRADA Don I. Marbi: DINASTIJE SVETA; s engleskog preveo Mihal Rusinek, Krakov, Znak, 1996. To nije knjiga u koju se moe udubiti od veeri do ranog jutra. Sadri samo suve popise linosti drevnih, neto kasnijih i sadanjih dinastija. Kraj svakog vladara date su porodine veze, godina stupanja na presto i eventualno smrti kao i, tu i tamo, datum abdikacije ili svrgavanja s vlasti. to su vremena drevnija, manje je i najskromnijih podataka. Na primer, Egipat je prikazan tako rei idilino, jer nisu zabeleeni ni abdikacije ni svrgavanja. Uostalom, moda ih nije ni bilo korpioni stavljani u postelju na vreme su sreivali ta treba... Meutim, tu ulazim u oblast koja u pomenutoj knjizi nije prisutna. Za informacijama kako se prezimala vlast i kako se gubila, valjalo bi posegnuti i iz 94

drugih izvora. Zbog toga Marbijevo delo odlaem s krajnjim potovanjem na policu i iz nje vadim istoriju Rima. Poznato je, da su carevi esto ubijani. Posle Avgustove smrti, koji je umro od postojeih bolesti, sledeih sedam vladara umrlo je nasilnom smru. Posle toga ubijanje se malo proredilo, mada nikada nije prestalo. Najgoru perspektivu imali su carevi koje su birali legionari na periferijama imperije. Put u Rim je bio dug, a na njemu se nalazilo mnotvo rivala. Bilo ih je i u samom Rimu. Dve, tri godine ivota to je sve to je takav car mogao oekivati. I, imam pitanje koje me odavno mui. Zbog ega nikada niko koga su za cara izabrali pijani legionari iste noi ili u sledeoj prilici nije umakao iz atora, preobuen, recimo, u logorskog komordiju i nestao u nekoj mranoj umi? Zlatan lovorov venac koji mu je stavljen na glavu istovremeno je znaio brzu smrtnu presudu. Nije mogao da se vrati kui i porodici. Prema tome, bilo je pametnije rizikovati bekstvo, podnositi glad, zimu, potucanje samo biti to dalje od svojih biraa... Uostalom, ko bi van kruga od nekoliko milja prepoznao begunevo lice? Jer, kao to znamo, nije bilo ni novina, ni fotografija, ni poternica. Ali, hroniari ne pominju nijedno bekstvo. S obzirom na to da sam potovalac izuzetaka, vie volim da verujem da se tako neto moralo dogoditi i istoriografi su samo zbog uzdranosti preutali tu epizodu. Prema tome, pokuajmo da zamislimo oveka koji voli ivot. Moda je postao putujui trgovac koji prodaje udesne masti za lumbago, moda drvosea, smolar, pristanini nosa, a moda crkveni posluitelj koji riba blatnjave stepenice... Ja volim da ga zamiljam kao ribara. Upravo je prispeo na obalu i izvlai mreu, u kojoj se bljeskaju ribe. Najlepe primerke prodae kuhinji nekog provincijskog dostojanstvenika. U kuhinji uvek bruji od intriga o udaljenoj prestonici. Tamo je ubijen i sledei car, a novi se ve s vojskom pribliuje Rimu. Moj ribar s naporom skriva smeak, gladei lepu i ponegde ve prosedu bradu. Kao careva ta ista brada imala bi male anse da osedi.

95

TETA, JER JE LEPO Laura Lorenco: DRAGO KAMENJE KRASI I LEI; s italijanskog preveo Dariju Linjik. Varava, Izdavako preduzee Spar 1997. Dobro je to verovanje u lekovito dejstvo ukrasnog kamenja nije opte i po svoj prilici nikada nee ni postati. U suprotnom, u zavisnosti od toga ta na kome visi i ta je na koga prikaeno, odmah bi se znalo ta kome fali. Ko pati od eludano-crevnih tegoba, ko ima problema sa beikom i koga mue none more. To bi bilo kao da svako javno paradira sa dijagnozom interniste ili psihijatra. Mnoge brane namere ne bi se ostvarile zbog nevinog broa koji ukazuje na bolesnu ljubomoru ili na sklonost ka histerinim napadima. Politiari koji se kandiduju na izborima nali bi se u mnogo gorem poloaju nego dotle. Pronicljivo oko tampe otkrilo bi u kandidatovim dugmadima za manete svaki kamiak, i u skladu s tim prepoznalo bi svaku slabost sa kojom nesrenik pokuava da se bori. Jer, ako je u pitanju ahat on oznauje depresivna stanja, ako je ametist sklonost ka pijanstvu, ako je citrin samoubilake misli. Konano bi dolo do toga da niko ne nosi nikakvo ukrasno kamenje a bilo bi teta, jer je lepo. Knjiica spada u lavinu onih pseudoekolokih prirunika koji propagiraju prirodne naine za zdrav i dug ivot, pri emu nam po pravilu kao primer navode nae pretke koji su iveli u skladu s prirodom, odnosno zdravo i dugo. O tome da do nedavno prosena duina ljudskog ivota nije prekoraivala tridesetu, knjiica, naravno, ne govori. Takoe ne govori ni o tome da znanje o lekovitim svojstvima nekih biljaka i minerala ulazi i u sastav dananje farmakologije (industrijske, odvratne, jasna stvar) i da se neprestano usavrava i proiruje. Mit povratka prirodi nema nieg zajednikog s pravom ekologijom. Dobro zna da je okretanje lea civilizaciji apsurdno, ali da je mogue i nuno eliminisanje sporednih posledica te civilizacije. Moda ovde pucam iz topa u komarca. Knjiica je glupava, ali potena i ako saveti sadrani u njoj trenutno mogu popraviti neiju samosvest, onda moliu lepo. U njoj sam ak naila na informaciju koja se, ini mi se, temelji na sasvim solidnim empirijskim osnovama. Da dijamant moe delovati kao afrodizijak. Osobito, dodajmo, bruen i smeten u platinski prsten, uruen osobi koja dotle nije obraala panju na darodavca.

96

FLOBEROVE SUZE Dozef Beri: OR SAND; s engleskog prevela Irena imanjska. Varava, Dravni izdavaki zavod 1996. or Sand je u svoje vreme bila poznata knjievnica, veoma iroko itana i cenjena od strane najveih knjievnih autoriteta. itanje njenih romana danas se veoma suzilo. ak ni g. Beri nije proitao sve to je napisala. Za nagradu ako je to neka nagrada interesovanje za njen buran ivot nije se smanjilo. Feminizam je sada u modi, a Sand je bila jedna od prvih feministkinja svesnih svojih ciljeva. To je zahtevalo veliku hrabrost i odlunost. Jo kao sasvim mlada devojka sa zaprepaenjem je otkrila da sa svojim (ak veoma estitim) muem nema o emu da razgovara i da se to nikada nee promeniti. Hiljade ena su dolazile do slinih otkria, meutim or je bila odve inteligentna, znatieljna sveta, talentovana i temperamentna da bi ivot do kraja provela u dosadi i licemerju. Pa ipak, mada je uspela da se oslobodi mnogih prinuda i konvencija, ostala je robinja stila svoje epohe, zvane Romantizam. Izvinite zbog onog to u rei, ali svakodnevno, posebno u sferi oseanja, bio je to nesnosan stil. Monografija esto citira fragmente njenih ljubavnih pisama. Na osnovu njih pokuavala sam da odgonetnem koja je od njenih veza bila najvanija, a koja manje vana ili uopte nevana. Naalost, nije mi uspelo. Adresati su bili razliiti, a ton pisama upuenih njima isti: neprestano fortissimo, zadivljenost, oajanja, ushienja, preklinjanja... Romantina retorika tih ispovesti brisala je sve, izmeu ostalog i veoma bitne nijanse. Gospoda su odgovarala identinom egzaltacijom. Moda s izuzetkom opena, koji je bio zatvoren ovek i nije podnosio javno pokazivanje. Postojao je sveanj njegovih pisama, ali or ih je posle izvesnog vremena bacila u vatru moda zbog toga to su bila drugaija? Pa ipak, vratimo se ostalom drutvu. Diskrecija kao vrlina tamo nije revnostno praktikovana. Dobijana pisma su pokazivana na sve strane, davana svakome, ak prepisivana. or je to radila u svom salonu, a njeni prijatelji u svojim kafanama. Stiem utisak da su neka pisma bila pisana samo zato, da bi ih neko trei dao nekom etvrtom, da se ovaj informie. Ponekad posmislim ta bi se dogodilo s ovim ili onim parom, kada bi se sluajno naao na pustom ostrvu. Kako se tu voleti veno i strasno bez slualaca, italaca i gledalaca? Meutim bila bih nepravedna ako bih na ovom mestu stavila taku. Sve to se ne odnosi 97

na ljubavna poveravanja u toj prepisci je znatno zanimljivije. A istinsko blago je kolegijalna razmena pisama s Floberom. Naizgled nita ih nije vezivalo meu njima je postojala prilina razlika u godinama, imali su razliite politike poglede, razliite karaktere, a pre svega razliite pristupe knjievnom zanatu. Ispod ruke Sand tekli su slobodno potoci rei. Flober je radio kao kamenorezac u tvrdom kamenu, danima teui jednu jedinu reenicu. Ali se ispostavilo da je dvoje tako razliitih pisaca imalo jedno drugom mnogo ta da kae i da su jedno drugom bili potrebni. Kada je Sand umrla, Flober je na njenom pogrebu plakao. Vie nije pripadao generaciji romantiara, te verujem da to nisu bile suze za pokazivanje...

DUICE Dejn Gudejl: KROZ KLJUAONICU; s engleskog preveo Jei Pruinjski. Varava, Izdavako preduzee Pruinjski i S-ka 1997. Slavna Dejn Gudejl je impanzama posvetila trideset godina ivota. Za posmatranje je izabrala jedno od stada koja ive na obalama Ta n g a n j i k e . Kooptirala je i saradnike, jer je to bilo nuno, s obzirom da su impanze nomadi i rasipaju se na sve strane, a njoj je bilo stalo da to preciznije prati ponaanje svakog majmuna ponaosob. Njeni prvi izvetaji o tome izazvali su u naunim krugovima zaprepaenje. Ondanja etologija drala se tipinosti u 98

ponaanju ivotinja, a svako ispoljavanje individualne psihe je odbacivala kao nebitno. Govorenje o umu ivotinje, o oseanjima, o linosti smatralo se naivnom i nedopustivom antropomorfizacijom. Iz istraivanja mlade naunice ipak je proisticalo da je svaki lan impanzinog stada na svoj nain netipian to ozbiljno utie na njegovu dalju sudbinu. Nije maina koja na odreene impulse reaguje uvek isto. Valja dodati da su u to vreme i drugi naunici, u drugim zemljama, primenjujui drugaije metode, dolazili do slinih zakljuaka. Tabu je naruen i sada se ve slobodno moglo raspravljati o individualnim crtama ivotinja posebno visoko razvijenih ivotinja. D.. G. se usudila da govori o biografiji pojedinih lanova stada. Svaka biografija, kako se ispostavlja, je drugaija. Tako da imamo portrete ambicioznih, melanholinih, zlobnih, vetropirastih, ljubomornih, drutveno angaovanih, ak individua koje su majke dobro ili loe vaspitavale... Ima pojedinaca koji su bezobzirni u ponaanju, i drugih koji su sposobni za altruistike gestove, a katkad i za dugotrajna prijateljstva. Naravno, ivot impanza nije idila. Postoje spoljanje opasnosti, prema kojima se stado odnosi solidarno, i unutranje koje su izazivane eksplozijama meusobnog neprijateljstva, katkad nerazumljivog za posmatraa. Ali, da li mi, ljudi, postupamo uvek na razumljiv nain za druge, ak za same sebe? Razlika izmeu genetikog materijala (DNA) oveka i impanza neto je vea od jednog procenta. To je veoma malo i to ne treba isputati iz vida. Ali i veoma mnogo, s obzirom da smo na temelju istih oseanja samo mi stvorili kulturu. Taj neobian proces jo dugo e biti predmet uznemirenosti. Ali, setila sam se jedne zabavne anegdote (koju sam ula? koju sam proitala?). Na jednom prijemu poznatom biskupu je prila izvesna grofica i grlei neno voljenog psa, postavila mu je pitanje: Presvetli biskupe, recite mi molim vas, da li ivotinje stvarno nemaju duu? Biskup je pocrveneo od zabrinutosti. Odgovoriti nemaju znailo bi uvrediti groficu koja je bila dobra vernica i uvek je bogato darivala crkvu. Odgovoriti imaju znailo je opredeliti se za jeres. Neto kasnije naao je zadovoljavajui odgovor: Imaju, gospoo grofice, imaju, samo malice manju... Ne znam kako se to kome svia, ali meni ovaj odgovor deluje uverljivo.

99

FUTUROLOGIJA SA ZAKLJUKOM Edrijen Beri: SLEDEIH 500 GODINA; s engleskog prevela Graina Gasparska. Varava, Amber 1997. Razglednica koju drim u ruci izdata je 1900. godine i na njoj je napisano: Tarnuv g. 2000. Identine razglednice, samo s drugim mestima, sigurno su kruile po celoj Galiciji. Seui pogledom u budunost lokalni futurolog je ispunio nebo cepelinima i balonima. Iz korpe jednog balona naginje se osoba u polucilindru i baca cvee u pravcu svoje dame. Dama stoji na ciglenom hrptu tunela, iz koga izlaze dimee lokomotive jedna za drugom. enica, da tako kaem, ik i tanka u struku, da ispod njene duge haljine koja je pozadi jako nabrana, valja oekivati korset. Malo dalje, u bunju, eka je auti iju ruicu upravo okree ofer u ogrtau za prainu. Kao to se vidi, autor razglednice je posedovao skromnu matu svoju viziju budunosti je sklepao od elemenata koji su mu bili dobro poznati, s tim to ih je zusnuo na malom prostoru. Naravno, nema nikakve slinosti izmeu te naivne sliice i uene knjiice g. Berija koji se u predvianju budunosti oslanja na naune pretpostavke, veoma dobro znajui da su domiljanja domiljanja. Razglednicu u ipak drati na vidnom mestu, jer e mi biti potrebna za krajnji zakljuak. Veliki deo knjige zauzima polemika sa pesimizmom. Po njemu, Sunce se iznenada nee pretvoriti u Supernovu i unititi ivot na planeti. Ozonske rupe i efekat staklene bate autor smatra panienjem, da ih ne dokazuju bilo kakvi ozbiljni argumenti. Takoe smatra da nam ne preti desant vanzemaljaca. Natalitet na planeti e se usporiti i bie prostora za svakoga. Prirodne rezerve nee nestati, jer emo nauiti da crpimo sa morskog dna, sa Meseca, Marsa i asteroida. Manje je siguran kada su u pitanju meteori, da neki moe da udari u Zemlju i ne poisti nas kao to je poistio dinosauruse. Ali 500 godina u razvoju tehnike je nezamislivo mnogo i valja prihvatiti da emo umeti na vreme da korigujemo let tih lutalica. Osim toga duni smo da imamo ve spisak drugih planeta koje se mogu nastaniti u oblinjim zvezdanim sistemima. Najgore to se moe dogoditi jeste naredno ledeno doba. Ne znamo ni dan ni as kada ponovo moe zapoeti. to ranije, to e biti gore, jer nemamo nikakvu ideju kako da mu se suprotstavimo. Ovde nas autor ostavlja bez utehe, prelazei brzo na druge teme. Uverava nas da se tokom tih 500 godina ljudska psiha 100

nee promeniti i da e strasti koje drmaju ekspirove junake, na primer, biti i dalje razumljive. Ja pretpostavljam da e scena ipak biti meana, da se na njoj nee nalaziti samo ljudi ve i roboti eljni snanih utisaka. Teko e biti ako ponu da se cepaju od smeha ili da struu nogama na neodgovarajuim mestima. Ali, omladina ima svoja prava... Vreme je za obeani zakljuak koji proizilazi iz razglednice i knjige: kako e iveti ljudi u dalekoj budunosti, uverie se ljudi iz daleke budunosti. I, kako mi se ini, niko ranije. CAR U NEUPOTREBLJAVANOM OKLOPU aklin Doksoa: CAR ALHEMIARA RUDOLF II HABSBURKI; s francuskog prevela Renata Njizjolek. Krakov, Knjievno izdavako preduzee 1997. Maksimilijan II Habsburki, razborit monarh umro je uveren da je za svog naslednika uinio sve to je brini otac duan da uini. Krunisao ga je za kralja Maarske, a kasnije i eke, a pred samu smrt uspeo je da mu obezbedi i titulu Rimskog cara. ta je vie mogao da uradi? Mogao je ali to e biti dananji odgovor. Mogao je katkad da porazgovara sa sinom, da ga pogleda izbliza i istrai da li je sposoban da vri vlast. Meutim, takve stvari u porodicama monarha ne dolaze u obzir. Oevi nisu imali este prilike da blie upoznaju svoje potomke. Deaci su prelazili iz ruku dadilja u ruke guvernanti, a jo kasnije su slati na prijateljske dvorove, gde su odrastali u stranom okruenju. Rudolf je odrastao na sumornom panskom dvoru. Kada se vratio ve je bio izraziti neurotiar. Dravni poslovi ga uopte nisu interesovali. Kao car doneo je samo jednu odluku: preselio se iz 101

Bea u Prag. Preselio se, tanije pobegao je od administracije koja mu je zagoravala ivot i sporova izmeu katolika i protestanata, sa im je njegov otac jo mudro izlazio na kraj. U Pragu je car Rudolf mogao da ivi po svome. Posvetio se magiji i alhemiji, zamenivi savetnike astrolozima. Umesto da misli, i to budno, o ratu s Turcima koji su sve drskije napadali istone granice, godinama je kupovao lepo oruje i pozirao za portrete u sve prefinjenijim pancirima. Bio je, valja priznati, strastven kolekcionar umetnikih dela, mada ih je gomilao bez ikakvog reda i krio od ljudsko oiju. Carevo ponaanje jedino je Pragu koristilo. Oivela je trgovina, cvetalo je zanatstvo, a gostionice su vrvele od raznih magova i arlatana koji su caru nudili eliksire besmrtnosti i dvoglavu telad u piritusu. Prag je dobio ime maginog grada a s vremenom o njemu su nastale stravine legende i pripovesti. Toj atmosferi je podlegla i autorka monografije. Povremeno je mata uzdie prekomerno. O Rudolfu pie kao da poseduje neki njegov poverljiv dnevnik pouzdano zna ta je u svakom trenutku mislio i oseao. Naalost, takav dnevnik ne postoji, i takve domiljene monografije vie se ne piu. Za sve danas treba imati verodostojne dokaze. ini mi se da e svaki istoriar, itajui to, povremeno zakripati zubima... Posle Rudolfove smrti njegove zbirke su razgrabljene i odnete. Istinu reeno, nije se ni znalo ta je u njima bilo. Posve sigurno u njima su se nalazile Ariboldijeve slike, izmeu ostalih etiri godinja doba koju autorka u trenutku oamuenosti naziva uvredom za Vivaldija, iako se uvreeni rodio nekoliko decenija kasnije. Takoe je sigurna da se u zbirkama nalazila Dama s hermelinom*, to izaziva sumnju. Tu se poziva na miljenje moje prijateljice, dr Kristine Moulske koja o portretu prelepe Italijanke zna sve to se moe znati.

* Re je o slici Leonarda da Vinija koja se nalazi u krakovskom Muzeju artoriski. Prim. prev. 102

STARI NEZNANAC Flavije Filostrat: IVOT APOLONIJA IZ TIJANE; s grkog preveo Ireneu Kanja, predgovor Marija elska. Krakov, Oficina Literacka 1997. Apolonije iz Tijane je moj stari neznanac. Prvi put sam se susrela sa njim u Apolinerovoj Zoni. Ko je bio tanije: za koga su ga smatrali dugo nisam znala. Potpuno kao da sam ivela u njegovo vreme (druga pol. I v.n.e.), kada svet takoe nije bio uo za njega. Najverovatnije uivao je skromnu lokalnu slavu kao lekar i pristalica pitagorejskog uenja. Tek posle smrti nastala je legenada o njegovim neobinim delima i dalekim putovanjima. Od poetka dvosmerna legenda. Za pagane bio je filozof koji je zahvaljujui askezi i snazi duha posedovao nadljudsku mudrost i sposobnost injenja uda. Za hriane naprotiv demon, varalica i demoralizator. ivot je nastao u prvoj polovini III veka. Delo je intelektualca paganina. Smatra se najduom biografijom napisanom na starogrkom jeziku. U dananjem smislu to nije biografija jer je u njoj odvie neverovatnih injenica. ivot bih nazvala... romanom, a njegovog junaka isto knjievnom linou. Da li je to uspena linost? Autor je hteo da prikae Apolonija u najboljem svetlu, ali je u popravljanju preterao. Nije mu palo na pamet da prekomerno savrenstvo poinje da teti liku. Jer je stvorio bie bez ikakvih ljudskih slabosti, bola, patnji, sumnji. Apolonije sve zna, bez razmiljanja ima odgovor i savet na svako pitanje naravno, najtaniji. Pomae ljudima gdegod je potrebno, mada je njegova dobrota malice pogrdna. Sa decom ne razgovara, jer ne zna zbog ega bi. Sa enama takoe, jer su ene kao deca. Najvei nedostatak linosti, ini mi se, da je u tome to ne moramo da brinemo zbog njegove sudbine. Unapred znamo da e iz svakog kripca izai neoteen. Baen u tamnicu i okovan u lance Apolonije smesta pokazuje ueniku kako da ih se lako oslobodi. Optuen zbog zavere i maija na suenju dri jedan od svojih kitnjastih govora, nakon ega, ne doekavi presudu, nestaje. Jednostavno raspruje se naoigled sudija i rimskog cara... Smemo da pretpostavimo da su i itaoci njegovog vremena njegove dogodovtine pratili bez posebnih emocija. Jer, ve su bila prola vremena velike grke knjievnosti koja je izazivala takve emocije i, ak ta vie, izaziva ih do danas. Antigona, Edip, Fedra od poetka znamo ta e se dogoditi sa njima, mada pratimo radnju s 103

oseanjem uasa i saoseajui. Apolonije koga je stvorio kasni Grk od nas vie nita ne zahteva... Na sreu po roman nije uvarkua ve mu ivot prolazi u putovanjima po veoma neobinim zemljama. Persija, Indija, Egipat... samo su nazivi stvarni, ostalo je ondanji, veoma lepo smiljen science fiction,. Prema tome, vredi ga itati utoliko pre to ga je na poljski preveo sjajan prevodilac, specijalista za stare knjige koje, kako se ini, odavno je trebalo prevesti. Ali, oigledno je da su ekale njega. OK? UMEE PISANJA; s engleskog prevela Jolanta Mah. Lo, Galaktyka 1996. Odmah je poelo ravo. Umee pisanja na koricama ima podnaslov: Tajne zanata pisanja otkrivaju vam: Ernest Hemingvej, Don tajnbek, Kurt Vonegat i drugi. Prvo, niko ko ima uvo, nee napisati zanat pisanja ve iskljuivo knjievni zanat. Drugo, Hemingveja koji je stavljen na elo u knjizi uopte nema. Tree, u uvodu sastavlja antologije otvoreno priznaje da mu stvaralatvo svih autora i bilo ta drugo o njima u njoj nije poznato i da zbog toga nije uneo biografske beleke o njima. Izbrojala sam identifikovanih objekata savetnika o tome kako pisati, je osamdeset. Zbog toga dodaje urednik ako neki italac neto o njima zna moe se javiti na adresu: 1507 Dana Avenue, Cincinnati, Ohio 45 207. Taj apel je pretampao i poljski izdava... Knjiga spada u porodicu prirunika, kako postati mlad, sposoban i bogat. U ovom sluaju: kako postati pisac. Dominira stanovite da svako moe postati pisac, samo ako je marljiv, strpljiv i posluan. Meu savetnicima, iji su se biogrami tu sreno nali, dosta je urednika asopisa, kritiara zaposlenih u izdavatvu i knjievnih agenata. Knjigu tretiraju kao robu koju treba prodati uz profit. Veruju u postojanje pravila koja osiguravaju taj profit. Pisac ili isporuilac robe duan je da se prilagodi tim pravilima i tada e sve biti OK. Meutim, nee biti, jer svako neka druga pravila smatra najvanijim. Tom amoru prikljuuju se glasovi istinskih pisaca. Njihova uverenost u postojanje gvozdenih pravila dobrog pisanja neto je slabija. I, uglavnom se izraavaju u par reenica. Ne iskljuujem da su to odlomci ireg konteksta koji u celini ne bi odgovarao toj knjizi koja puca od optimizma. Mada se i oni u svojim receptima razlikuju. 104

Pomislila sam na pisca poetnika koji bi u svojoj naivnosti iskoristio sve savete koji mu se nude. Morao bi, jadniak, da pie iskljuivo u prvom licu, a istovremeno u treem; samo kratke, a istovremeno dugake reenice; raunajui, a istovremeno uopte ne raunajui sa itaocem. Naravno, zapeo bi na dvema prvim reima i vie se nikada u knjievnost ne bi vratio. Mada, njegovu dalju sudbinu ne vidim crno. Nakon kraeg boravka na psihijatrijskoj klinici zaposlio bi se u reklamnoj agenciji na mestu s velikom platom. Sve mi se ini da bi tip koji nam savetuje da jednu polovinu glave peremo obinim amponom, a drugu polovinu amponom iks, jednom morao tu knjigu da proita od korica do korica. TANGO Mia Farou: SVE TO JE PROLO; s engleskog prevela Alina mjetana. Krakov, Izdavako preduzee Znak 1997. Za skandal, kao i za tango, potrebno je dvoje. Takoe je potrebno da ta druga osoba po neem bude opte poznata. Da je viegodinji ivotni partner Mie Farou bio neki Smit, odgajiva kukuruza, istorija njihove burne veze u tim seanjima bi zauzela jednu do dve stranice, a sama knjiga ne bi se sigurno pojavila tako senzacionalistiki brzo. Ali, kako glumici nije trovao ivot Smit ve Vudi Alen, smesta su se pojavili izdavai koji su s pravom oekivali da e knjiga nai itaoce ne samo u Americi ve i u Evropi, Aziji, Africi, Australiji i na Arktiku, gde su smeteni polarni istraivai kojima je dosadilo da gledaju samo pingvine. Odmah je prema knjizi snimljen film s nekakvim veoma niskim glumcem, u nadi, da je visina dovoljna da odrazi slinost. Gospoa M. F. imala je, naravno, razloga da bude ozlojeena i besna. Vudi je zbario, a kasnije se i oenio njenom usvojenicom. Usput je, tobo, u isto vreme inio 105

bludne radnje s njenom drugom usvojenicom, petogodinjom devojicom. To je ve pretilo zatvorom, stvar je zapela na sudu koji ipak nije pronaao verodostojne dokaze. Prema tome sada mi, itaoci, treba da preuzmemo ulogu sudija, iako raspolaemo izjavama samo jedne strane... Prema tome, manimo se toga. Ovde me iznenauje samo jedno: lakoa sa kojom ljudi iznose javno svoje line doivljaje. to imaju vie gledalaca i slualaca, to radije ine. Obino to se dogaa na neiji raun. Druga osoba je nekada predstavljala konicu, sada je obrnuto deluje kao dodatni doping. erka Bet Dejvis kropi knjigu time kako je imala groznu majku. Isto ini erka Marlen Ditrih. Klintonove Anelice su oduevljene prilikom koja im se prua i kada bi od njih zatraeno pokazale bi na televiziji na manekenu kako se sve to odigravalo, jer tu se ne radi o istini ve o iskakanju iz nepostojanja na naslovne stranice asopisa. Naalost, ak se ni za lepu Ledi Di ne moe rei da su je na javne izjave primoravali mediji, muei je... Ali, vratimo se g. Farou priznajem da sam od nje oekivala vii nivo. Jer, bilo kako bilo ona je linost koja zasluuje potovanje. Osim to je vlastitoj deci stvorila porodino ognjite stvorila je i veem broju siroia, uglavnom iz Treeg sveta. Nejasna je samo jedva stvar izuzetno laka procedura tih usvajanja. Posebno poslednjih, do kojih je dolo u vreme kada se kua iz osnova tresla, spolja opsedana forografima, iznutra puna pravnika i raznoraznih psihologa koji su muili decu podmuklim pitanjima. Da i ne govorimo o psihikom stanju majke koje je u to vreme veoma odudaralo od norme. Moda se sada tamo smirilo, ali da li zauvek? Ako neko ve odraslo dete shvati da je boravak u toj kui pikantna tema za knjigu koja e se dobro prodavati, ta onda? Na pitanje zbog ega to radi, da li e slegnuti ramenima? S obzirom da se javljaju izdava, scenarista i filmski producent o emu se jo radi?

106

POSTOJALI SU Dejms riv: TAJNA NEARDENTALCA; s engleskog preveo Karol Sabat. Varava, Izdavako preduzee Pruinjski i S-ka 1998. Jednom nemakom pesniku koji je u XVII veku iveo u okolini Dizeldorfa dogodila se neprijatna stvar. Zvao se Jozef Nojman, ali je stvarao pod pseudonimom Neander, to je grki ekvivalent za Nojman. Kada je umro odata mu je ast: lepa krana dolina po kojoj je sigurno esto etao nazvana je Neander. Ubrzo sve je propalo. Od polovine prolog veka tu dolinu niko ne povezuje sa estitim pesnikom, ve s komadom lobanje naenim tamo. Pripadala je osobi koja je takoe tamo etala, ali vie desetina hiljada godina ranije. Na osnovu sve brojnijih iskopina utvreno je da su bia koja se od tog vremena zovu neandertalci, ivela na velikim prostranstvima Evrope i zapadne Azije. Delila su se na plemena razliitih kultura, koja su polako razvijala svoje vetine. Antropolozi su ih u poetku smatrali primitivnim majmunoljudima, ali su vremenom, avanzovali do naziva homo sapiens. Meutim to je bio nekakav probni, alternativni homo sapiens u odnosu na ljudski rod koji se formirao u Africi i u isto vreme poeo da osvaja svet, kome svi mi pripadamo. A upravo sa nama nauka odavno asocira izumiranje neandertalaca. Poslednjih godina propala je miroljubiva teorija na osnovu koje N. N. nije izumro ve se utopio u novu populaciju. Genetika istraivanja ipak su dokazala da je mogunost ukrtanja bila iskljuena. Drugu teoriju niko nije opovrgao i po svoj prilici nee ni opovrgnuti, iako se u njoj pojavljuju izvesne praznine. Ona glasi da je pojava novog ljudskog roda na istorijskoj areni zapoela istrebljenjem starosedelaca. ak se pojavljuje uasna re holokaust... Mada pojam holokaust sadri u sebi sistematsko i svrsishodno delovanje. Meutim zna se da su obe populacije hiljadama godina ivele jedna pored druge, ak naizmenino eksploatiui iste terene. Nov ljudski rod nije odmah dominirao nad starim. Postojala su vremena kada je njihova sudbina vagana kao na terazijama. Mada je injenica da je stari ljudski rod na kraju popustio, potisnut na loija lovita. Poslednji skeleti N.N. pokazuju tragove krajnje neuhranjenosti. Knjiga Dejmsa riva je primer kompetentne popularizacije. Autor je posetio sve dostupne iskopine, vredno je poseivao meunarodne kongrese, sluao estoke polemike i intervjuisao specijaliste, znajui koga ta da pita. A stalno je bilo mnogo pitanja. Izmeu ostalih da li je N. N. 107

govorio? Verovatno da jeste. Kakve je drutvene odnose uspostavljao, kako se formirao njegov duhovni ivot kakva su bila njegova verovanja? slika sveta? oseanje vlastitog ja? To lii na iste spekulacije, mada emo iz knjige saznati da su pitanja toga tipa nauno ve reena. Samo jedno pitanje nisam nala. Da li je neandertalac plakao? Da li su njegove suzne lezde reagovale na bol, posebno na razliite tipove tuge? Moda te tipove tuge nije umeo jo uvek precizno da imenuje ali zar bi to bilo neobino? I sama s tim vremenima imam silne probleme.

IPKANE MARAMICE Graina Stahuvna: STO MELODRAMA, Krakov, Rabid 2000. Melodrama za mene nije neutralna odrednica, kao to su na primer vestern, film strave i uasa, krimi i sl. Ve krajem XIX veka tako su poeli nazivati ljubavne drame sumnjive umetnike vrednosti, koje su raunale s uzbuivanjem malo zahtevne publike. I, u tom znaenju tu re koristim do danas. Moda zbog toga to sam nazadna, ja i jo izvestan broj lica. Autorka knjige to tako ne osea i melodramom naziva svaki film o ljubavi, nezavisno od toga da li je to mira ili remek-delo. Teko je bilo kome nametnuti vlastito oseanje, prema tome moram se s tim sloiti. Mada bih volela da je u uvodu svojih sto izabranih i kratko izloenih filmova autorka jasno podvukla da, na primer, Susret Dejvida Lina iz 1945. godine nema nieg zajednikog s raznim Blond Venus, a Oprotaj s Afrikom da je genetski razliit npr. od Gubavke. Isto tako bih volela da filmovi budu poreani hronoloki. Neto iz toga moe proizii. Iz poreanosti azbunim redom ne proizilazi sigurno nita. Meutim, da li to znai da ne volim melodrame? Ta veoma ih volim i to je film stariji, vie ga volim. Jedino, to me ne uzbuuje i ne interesuje ono to su nameravali nekadanji scenaristi, reiseri i glumci. Uzbuuje me da gledam lepe ljude, koji odavno nisu ivi tj. mrtvi su, a delimino jo uvek postoje. Igraju valcer, gledajui jedno drugom u oi, tre preko livade u cveu. I tako e raditi sve dok se poslednja traka ne zagubi... Fabula me malo zanima, ali zato 108

nepromenjeno reagujem na njene detalje. Junakinja uvek lee da spava potpuno naminkana i sa istom, nerazmazanom minkom se budi. Njen dan je ispunjen raznim posliima ita kartice i rasporeuje cvee u vaze. A kada doe vreme za ozbiljan razgovor s muem ili ljubavnikom, uvek seda ispred ogledala i etka kosu. Dobro je ako do prvog poljupca doe tek pred kraj filma. Ako doe na poetku, onda je loe. Tada e uvek, s tanou kukavice na starom satu, iskoiti neko kome se taj poljubac veoma ne dopada. Kada ena izjavljuje draganu, da e postati otac, mukarac prima tu vest krajnje iznenaen, kao da ga ranije niko nije upozorio na to kako deca dolaze na svet. Povremeno junakinja pada u bedu i posre od gladi meutim ni za ta na svetu nee posrtati, makar dva dana zaredom, u istoj haljini. A ponekad, naalost, boluje i umire. Meutim i bolest uvek odgovara njenom licu. Lepe zvezde ostavljaju utisak, i ini se kao da zvezda umire zdrava zdravcijata. Mukarci izbegavaju organske bolesti. I, najee ih unose u palate ili kue s dubokim ili prostrelnim ranama. Tada im njihove dragane s aneoskim osmehom briu znoj sa ela ipkanim maramicama. U melodramama se ne primenjuju drugi terapeutski zahvati. I, jo ona anonimna pisamca. Anonimnim pismima treba smesta i apsolutno poverovati i to je due mogue ne traiti nikakva objanjenja. U suprotnom film bi trajao mnogo krae, a gledaoci bi morali ranije da se vrate kui. A raniji povraci kui i u melodrami, i u stvarnom ivotu mogu se pokazati veoma rizini.

GROBLJE VEBE OBRASCI, obrada Dorota Stopka. Greg (naalost u Krakovu) 1997. U koli se lepa knjievnost ita prinudno, a prinuda, kao to znamo, iskljuuje uivanje. Istina dogaaju se i polonisti-udotvorci (sama imam ast da poznajem takve), zahvaljujui kojima kolska lektira ne prestaje da bude lepa. Ali, koliko imamo kola, koliko uenika, i koliko na sve to udotvoraca? Uz to imaju problema sa prelaskom celokupnog programa, prosto ne stiu, jer asove dre u vidu slobodnih razgovora o upravo proitanim knjigama, 109

a to, kao to znamo, poprilino traje. Prema tome veina polonista vie voli da se svodi na besmrtno pitanje ta je pisac time hteo da kae. Time, ili kroz sve one opise, dijaloge, fabularne komplikacije, raznorodne digresije i one, sauvaj nas Boe, stilske ujdurme. I, odjednom se ispostavlja da se ono to je pisac hteo da kae moe saeti u nekoliko ili nekoliko desetina reenica. A ako je tako, u oima uenika to lii na maniju ili patoloko brbljanje to je u suprotnosti sa normalnim ljudima koji isto umeju da izraze mnogo krae. Pred sobom imam knjigu naslovljenu eufemistiki sa Vebe Obrasci; u stvari to su najobiniji saeci iz knjievnosti poslednjih decenija, predodreeni za uenike viih razreda. Zanimljiva je utoliko to je veran odraz kolskih zahteva. ili, ne-zahteva. Iz obrazaca jasno se vidi da osetljivost uenika na umetniku stranu dela nije obavezna, mada (izvinite za truizam) upravo ta strana odluuje, ili ne odluuje ta e ui ili nee ui u lepu knjievnost. Nikada neu zaboraviti svojevremeno objavljenu anketu na temu Kamijeve Kuge. Naroito jednog lakonskog odgovora: To je pria o problemima zdravstvene slube u vreme epidemija. esto mislim na osobu koja je na tako energian nain sredila roman Gospodina Albera. Po svoj prilici ne spada u grupu italaca bilo ega i u njenoj kui nalaze se samo tri knjige: telefonski imenik, kuvar i egipatski sanovnik. Pa ipak, vratimo se saecima. Naizgled imaju format koji se teko moe iskoritstiti za pismeni ispit. Meutim, ne nervirajmo se sve vebe su ponovljene na kraju sitnim slovima, zakljuno s uputstvom, kako te pukice sloiti da se mogu smestiti u rukav. Tome je prikljuen i apel izdavaa koji sanjaju o jo savrenijim saecima, molei pri tom uenike da im poalju i svoje opaske: Napii! Uestvuj u stvaranju velike knjige zajednikih saetaka! Autore pisama izvui emo i nagraditi! Postavlja se pitanje: kakve e to nagrade biti? Sigurno ne knjige, jer ti saeci ih zapravo odvikavaju od itanja. Koliko vidimo ve etrdeset etiri procenta odraslih Poljaka tokom godine ne uzima u ruke nijednu knjigu. Ta brojka e se poveavati. Osim, ako se u kolama ne pojave udotvorci i sa njima uverenje da knjievnost nije groblje koje se bavi presovanjem automobila. Ovom prilikom estitam piscima, ije stvaralatvo nije razmatrano po kljuu, odnosno ispresovano u pleh.

110

TRENUTAK S AJNTAJNOM AJNTAJN U CITATIMA, sakupila Elis Kalaprajs; s engleskog preveo Marek Kronjak. Varava, Pruinjski i S-ka 1997. Bio je genije, bio je talentovan, bio je sposoban. Njegovim genijem mogu se oduevljavati samo specijalisti. Nama, bednim laicima, ostaje samo orijentisanje u njegovim talentima i sposobnostima. Posedovao je dva talenta: muziki, to pominju oni koji su ga poznavali, i knjievni, u koji se moemo sami iz pomenute knjiice uveriti. Ali i mnogobrojne druge sposobnosti. Svako ima prava da u njih uvrsti neto drugo ja uvrujem sklonost ka filozofiranju, strasnu elju za upoznavanjem sveta, umee jasnog formulisanja sudova i oseanje za humor. Ta lista se moe jo produiti jer, postoji i neto poput sposobnosti za lojalno prijateljstvo i 111

sposobnosti za ispravljanje vlastitih greaka. Ali, da ga ne bismo udavili u medu, valja priznati da nije imao dve sposobnosti: za politiku i brak. Njegovi politiki pogledi su meavina velike pronicljivosti i naivnosti deteta. Sam je bio svestan da to nije njegova materija. Na pitanje kako su naunici uspeli da otkriju atomsko oruje, a nisu uspeli da spree njegovu upotrebu, odgovorio je: Dragi prijatelju, to je jednostavno: politika je tea od fizike. Prvih godina postojanja drave Izrael Ben Gurion mu je predloio predsedniko mesto (molei se u sebi da ga Ajntajn ne prihvati). Veliki naunik uvek je oseao jaku povezanost sa svojim narodom, a istovremeno se oseao graaninom sveta i maorom koji se kree vlastitim putevima. Na toj vrsti poloaja sa njim bi bili sami problemi. I, kada je odbio, Ben Gurionu je pao kamen sa srca... Nije bio ni za porodini ivot. Dvaput se enio, mada nije trebalo nijednom. Kao neko ko je tako prezauzet poslovima i veno neim zaokupljen, nije mogao biti brian mu, ni tatica koji vodi deicu u duge etnje... Citati koji se nalaze u knjizi izvueni su iz brojnih intervjua, pisama, prigodnih lanaka. Nisam pristalica misli tako izvaenih iz ireg konteksta, meutim jednom mi je i to dovoljno. Trenutak proveden s tako natprosenom osobom nije nevaan. Relativno dosta mesta je posveeno Ajntajnovim pogledima na Boga, religiju i filozofiju. Sam je sebe nazivao duboko verujuim ateistom, istovremeno priznajui da ga visoke sfere, u kojima je kao istraiva boravio, ispunjavaju poniznou i divljenjem prema strukturi sveta i da fascinacija te vrste prelazi u religiozni doivljaj. Dodajui: Ako je Bog stvorio ovaj svet, sigurno da mu nije bilo stalo da ga lako shvatimo. I jo jedan citat, ovog puta lakeg kalibra. Brojni naunici i pseudonaunici slali su mu gomile radova s molbom da ih oceni i podri. Da je sve to itao, ne bi imao vremena ni za ta drugo. I, aa strpljenja se prelila, te je sekretarici izdiktirao: to se tie publikacije koju ste mi poslali, profesor Ajntajn vas usrdno moli da ga neko vreme smatrate mrtvim.

112

PUTNICE Majkl Sleng: MEU KANIBALIMA EKSPEDICIJE NEOBINIH ENA; s engleskog prevela Eva Adamska. Varava, Izdavako preduzee National Geographic 2001. Do dana dananjeg vlada uverenje da su ene za razliku od mukaraca po prirodi uvarkue. Tano je da su to u veini sluajeva, ali da li su i po prirodi? enska ljubav prema kui je relativno kasna pojava, datira jedva nekoliko hiljada godina. Pre toga je postojao dugaak, veoma dugaak lanac milenijuma, tokom kojih su ene s predstavnicima suprotnog pola vodile lutajui ivot i nita manje nego oni su doprinele upoznavanju i osvajanju sveta. Zar taj neplanirani vremenski lanac nije ostavio nikakve tragove na nau dananju psihu? Sada je u modi: treba li ili ne treba raspravljati o genima, ali u ovom sluaju iskuenje je odve veliko moda e nam nekad poi za rukom da kod nekih ljudi prepoznamo gen odgovoran za njihovu nemogunost skraavanja na jednom mestu. Kod mukaraca se ta nemogunost ee javlja, kod ena ree, ali se javlja. to se mene tie, taj gen je u meni duboko uspavan i ne volim velike pohode mada ne znai da nemam razumevanja i divljenje za ene koje se penju na neke strane planine, zavlae u dungle, rone u velike morske dubine ili svojevoljno preskau pukotine u ledu. Meutim najvee potovanje gajim prema predstavnicama lepog pola, koje su, da bi podmirile svoju znatielju za svetom, morale veoma odluno da kre obiajne tabue. Takvim biografijama obiluje pre svega XIX vek, tako da u se zadrati na tom veku. Ako eli da izvri samoubistvo pisao je iznervirani tatica alpinistkinji Eni Smit-Pek zbog ega to ne uradi na nain dostojan dame? Naravno da sve gospe nisu mogle da ostvare svoje snove. Prvi uslov za to je bila materijalna nezavisnost, obino neko nasledstvo dobijeno od roaka. Jer, nijedna nauna institucija ne bi finansirala njihove hirove. ak i onda kada su sa svojih pohoda donosile dragocenu reportersku i foto dokumentaciju. Neke su se odvaivale na taj skok u nepoznato obudovevi ili ve odgajivi decu. Na primer gospoa Ida Pfajfer je kao etrdesetpetogodinja osoba prvi put lupnula nogom i rekla: dosta. Nije joj se osmehivala uloga matrone koja u crnoj haljini sedi na kanabeu i posmatra kako mladi pleu. Vie je volela da u avangardno zadignutoj seljakoj haljini (do pola nonog lista!) posmatra plesove razliitih ostrvskih plemena, za koja dotle svet nije uo. Neke 113

gospoe su putovale zajedno s muevima i treba priznati da su ovi veoma cenili njihovo uee u naporima. Javno mnjenje je ipak bilo drugaijeg miljenja. Do danas se u svakoj enciklopediji ser Semjuel Bejker pominje kao otkriva Albertovog jezera. I doista je otkrio to veoma nepristupano jezero. Meutim, zajedno sa njim ga je otkrila i osoba koja ga je pratila i koja je bila podjednako hrabra, izdrljiva i inteligentna. Meutim kada su se vratili u Englesku samo se gospodin Bejker pojavio pred kraljicom Viktorijom dok je njegovoj eni ta ast bila oduzeta. Dopustiu sebi jo da pomenem Izabel Berd Biop, osobu koja je od detinjstva bila boleljiva i itave nedelje provodila u krevetu, dok je samo u logorima pod vedrim nebom bodro stajala na noge... Knjiga nosi naslov Meu kanibalima, to sa sadrajem ima malo ta zajedniko. Kanibali se pominju samo jednom, u nekoliko, ne ba verodostojnih reenica. Ali, ta se sve ne radi da bi se itaoci privukli. S poljskog prevela Biserka Raji

ERIK OSTROVSKI PESNIKOV GROZAN SAN: ISTINA O SAVRENSTVU

Samo saznanje nije bezopasno. Nakon njega ivot nema vie nikakvog daljeg smisla. O tome govori slavni stih Vislave imborske Utopija, u kome je sve spoznato i odreeno. imborska tada ak nije ni pokuala da smesti ivot u to savrenstvo, jer za njega u njemu nema mesta, s obzirom na to da sve to znamo nije savreno. ivot, kao i religija, kao i filozofija, na kraju kao i poezija su neprestan put ka saznanju, ka savrenstvu, i to je njegov udesni smisao. Zbog toga mesto u kome se sve objanjava iskljuuje mogunost ovekovog postojanja, jer zbog same injenice da ivi on grei. Kroz tu greku ima oseanje smisla, stremljenja ka daljem trajanju. A posredstvom tela, ivot 114

se neprestano, sve dalje i dalje prenosi. Prema tome da li je ivot u stanju savrenstva mogu? Jeste, tvrdi imborska. Opomene radi opisala ga je u novoj, velikoj pesmi naslovljenoj sa Pesnikov grozan san. Naslov je neupadljiv, ali ako uzmemo u obzir ko je za autorku Kraja i poetka pesnik, sva obinost se rasprskava kao mehur od sapunice. Pesnik je onaj koji pokuava da dopre do saznanja. Meutim u jeziku poezije, u kome se odmerava svaka re, vie nita nije obino i normalno. Ovaj citat je nobelovkin svojevrstan credo. Prema tome, kakav moe izgledati pesnikov grozan, najgori san? Poput negacije saznanja: njegovog ispunjenja. U svojoj novoj pesmi imborska je opisala ostvareni svet. Opisala je savrenstvo. Premda drugaije nego to je to uinila u ranijoj pesmi Utopija. Jer je u savrenstvo smestila ivot. Pesnikov grozan san je pokuaj opisa sveta strane, hipotetike civilizacije, za koju je kako pretpostavlja autorka Nekih ljudi ostvariv. Jednostavno postoji. Civilizacije, koju s krajnjom upornou pokuavamo da otkrijemo, da bismo je spoznali. Opis je onog sveta, ali s take gledita oveka. Pokazuje uzaludnost onoga to je oformilo smisao ljudskog postojanja. Predstavlja ruenje onoga to je najvee ovekovo dostignue, ali ne samo onog to nas meusobno zavauje: ve oseanje trajne zajednice. To su religija, filozofija i poezija. Sve izraavaju isto traganje, jedino se razlikuju po formi. Saznanje je ovoga puta kae imborska mogue, ak se u njemu moe iveti, ali se postavlja pitanje kakav je to ivot? Svesna opasnosti koje mogu proizii iz osvajanja kosmosa, autorka Upozorenja pokuava da upozori oveka na injenicu da traena inteligentna civilizacija moda nee ispuniti ovekova oekivanja. Kosmos je onakav kakav je,/ to znai savren. Prema tome neljudski (U nama masti, nervi, vene,/ sluz i diskretnost./ I oduzet nam je/ idiotizam savrenstva.) 115

Zamisli, ta sam sanjala.Naizgled, sve kao kod nas. Tlo pod nogama, voda, vatra, vazduh, vertikala, horizontala, trougao, krug, leva i desna strana. Vreme podnoljivo, poprilino lepi pejzai i mnogo bia obdarenih govorom. Mada je njihov govor drugaiji nego na Zemlji. U reenicama koriste pogodbeni nain. Nazivi sasvim odgovaraju stvarima. Nema ta ni da se doda, ni oduzme, ni promeni, ni premesti. Vreme je uvek kao i na satu. Prolo i budue ogranienog su obima. Za uspomene im slui pojedinana prola sekunda, za predvianje druga, koja upravo poinje. Rei koliko treba. Nikada nijedne vie, a to znai, da nema poezije, da nema ni filozofije, ni religije, jer nestaluci Tog tipa tamo ne dolaze u obzir. Nita to bi se dalo samo zamisliti ili videti otvorenih oiju. Ako se trai, onda samo ono to je izrazito pored. Ako se pita, onda samo ono na ta postoji odgovor. Veoma bi se zaudili, da umeju da se ude, da postoje neki razlozi za uenje. Odrednicu nemir smatraju nepristojnom, te ne bi smela da se nae u reniku. Svet ipak deluje svetlo ak u dubokoj tami. Nudi se svakom po pristupanoj ceni. 116

Zadovoljstvo zbog oseanja. I nikakvih zagrada. ivot s takom kraj noge. I huka galaksija. Priznaj da se nita gore pesniku ne moe dogoditi. A kasnije ni nita bolje, ali kako se odmah probuditi. U ivotu je neshvatljivo hteli bismo da dodamo da je pesnikinja tu prvi put u savrenstvo smestila ivot! Kao i sve nove pesme Vislave imborske, i ova je jasan odgovor, u kome nema uopte mesta za bilo kakvo pitanje, sumnju. Ono to neprestano ne znamo, ono to je veoma vano, zapravo je odgovor na to ta je savrenstvo za kojim tragamo, kome tako istrajno teimo, koristei za postizanje saznanja religiju, filozofiju i poeziju. Vidi se da je nuno predstaviti ono to ne znamo, objanjenje, ta je to. I na taj nain Pesnikov grozan san je upozorenje oveka. Da u svemiru nee nai partnera ve usamljenost. U pronaenim svetovima nai e sliku koja e pokazati vlastitu bezvrednost. Prazninu. Sliku koja e iskljuiti najvanije u nama: veru koja garantuje pouzdanost naeg postojanja. Nakon itanja pesme Pouzdanost vratimo se zbirci Trenutak i pesmi Beleka. Pesnikinja je u nju smestila ono to se odnosi na nas. Odnosno, da oveka treba upozoravati, jer hrli samounitenju, prekoraenju neprekoraivog, a to treba spreiti. Moda je zbog toga bilo nuno objaviti sliku savrenstva, onog to nas liava smisla, nade. Nasleujemo nadu dar zaboravljanja. Da li je onda Pesnikov grozan san kao takav lo, jer otkriva istinu? Nije, s obzirom na sadanji trenutak naeg sveta 117

TEMAT
Erik Ostrovski (Eryk Ostrowski) roen je 1977. godine u Krakovu. Studirao je poljski jezik i knjievnost. Pie poeziju, prozu i eseje. lan je Kruga mladih autora pri krakovskom Savezu poljskih pisaca. Debitovao je 1994. u kulturnom dodatku dnevnika Odjek Krakova ciklusom pesama Ljudi na aerodromu. Bavi se izdavanjem poezije. Veoma je aktivan i na planu popularizacije krakovskih pisaca. Objavio je sledee zbirke pesama: Snene planine (1996), Tumaranja u svitanje (1997), Ultramarin (1997), Sunce (1999), Ljudi ije prisustvo je dovoljno (2003), Metvica (2004), Muzika na bregu (2006); eseji: Tumaranje u zoru, Pripovest o Ani Kajtohovoj (1997), Vislava imborska: kosmika Odiseja (2006).

Posle udaljavanja od kase niko ne trai kusur.

Dobitnik je vie knjievnih priznanja. Poslednjih godina je prevoen, izmeu ostalih na srpski. Poezija Erika Ostrovskog je na prvi pogled reakcija na svet koji nas okruuje. Na drugi pogled vidmo da nije neposredna reakcija, jer u njoj ima malo od tzv. realnog sveta. To su pre slike koje je pesnik stvorio. Zbog toga ostavljaju utisak snovienja i bajki. Nastaju na drugom polu nego do nedavno dominantna postmodernistika poezija.

njegovo objavljivanje je bilo nuno. O udu bivanja potpunim Vislava imborska je pisala u zbirci Ttrenutak, u pesmi Tuta i tma: Mogla sam biti ono to sam ali bez uenja,/ a to bi znailo,/ neko sasvim drugi. Treba znati svoju vrednost, a to znai da treba oznaiti granice saznanja. ta je srea? ne znati tano, /u kom svetu se ivi. Tako ve znamo ta je nesrea: saznavanje istine, savrenstva (ivot s takom kraj noge. I huka galaksija). Jer je sve poznato. A kasnije nita bolje,/ ali kako se odmah probuditi. Slino je onom u pesmi Slualica: onostrana istina je nedostina, ivot je varka, san je san Onoga, iji su dar i blagoslov ne znati. U zbirci Ljudi na mostu postoji pesma pod naslovom Zakulisni pregovori s mrtvima iji se poslednji stih (uvek je to poslednji stih!) upravo odnosi na buenje: S njihove strane nikakvih neugodnih pitanja? A ta im ti tada odgovara? Umesto da oprezno uti? Da li izvrdavajui menja temu sna? Budi li se na vreme? Setimo se na ovom mestu poslednje strofe pesme Slualica: Sanjam da spavam i ponovo se budim. Da sluajno san tu nije put ka buenju istine. Meutim u pesmi Lista itamo: Izvesna pitanja beleila sam pre nego to bih zaspala. Nakon buenja, vie ih nisam mogla proitati. 118

TEMAT

Pokatkad sam podozrevala, da je to zapravo ifra. San je, sugerie autorka Ranih sati, put istine; Koliko je (...) utonulo u taj najdublji san (ako nema dubljeg) (Elegina raunica) jeste sumnja u saznanje, koga se treba bojati (u ta nas verodostojno uverava vizija sadrana u Pesnikovom groznom snu). Ono to pred nama zatakava java, tamo se, na trenutak, otkriva.

Iz: Eryk Ostrowski: Szymborska: Odyseja kosmiczna. Kra kw, WiR PARTNER, 2006, str. 165170.

S poljskog prevela Biserka Raji

119

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82+7 TREI Trg [Elektronski izvor] : elektronski asopis za knjievnost i umetnost / glavni urednik Milan Dobrii ; odgovorni urednik Dejan Mati. - Online izd. - Elektronski asopis. - God. 1, br. 1 (maj/jun 2004)- . - Beograd (Jurija Gagarina 37/63) : Udruenje graana Trei Trg, 2004Internet pretraiva Nain dostupa (URL): http://www.trecitrg.org.yu. - Tromeseno. Nasl. sa nasl. ekrana. - Izvor opisan dana 22.02.2006. ISSN 1820-2071 = Trei Trg (Online) COBISS.SR-ID 115388428