NAELA ZDRAVOG IVOTA Dr.

Pol Volk PONITE ISPOETKA Ako elite da napredujete, da budete bolja osoba, za to je potreban poseban um. Treba stalnouiti i rasti. Moda e vas neto u ovom izlaganju iznenaditi, ili se neete sloiti sa neim, ali senemojte ljutiti. Razmiljajte o novim idejama, izadjite iz kalupa da bi bili bolja osoba. Vi to moeteako hoete. Ovaj materijal je vrlo jednostavan, dobro dokumentovan novim medicinskim istraivanjima.Nemojte da uite samo za sebe, nego i za porodicu, i za ljude oko vas. Poeti ponovo je izazov. Bie moda potekoa, ali zato budite otvorenog uma i srca, iunesute reforme u ivot. Nemojte sve odjednom, nego one za ta ste sada spremni. Kasnije dodajtenove. Odrastao sam na Aljasci. Imam 11 meseci starijeg brata. Imao sam mnoge bolesti kao dete(izvadjeno mi je slepo crevo, imao sam upale krajnika, itd.). Sa 23 godine odluio sam da netopromenim i to je potpuno izmenilo moj ivot. Imao sam loe navike (npr. jeo sam lou hranu). Mojotac je bio poslastiar, pravio je najvee torte na svetu. Pravio je kolae za 5 predsednika SAD.Uvek smo imali mnogo slatkia u kui. Rodio sam se debeo. Svi moji rodjaci su punaki. Sa 23godine uneo sam promene u moj ivot. Moj stariji brat nije uneo te promene i sada ima 150 kg, ijako pati zbog toga. Zdravlje mu je jako loe. Takav sam mogao biti i ja, da nisam uneo ove promene u ivot. Ali ja sam odabraopromene, dakle, da ne budem kao ostatak moje porodice. Moji roditelji, deda i baba, svi su imalivisok pritisak i srane bolesti. Ja sam jedini u porodici koji ne koristim lekove. Ne oseam se kao daimam 45 godina. Ako se brinete za svoje telo, vae telo ce se brinuti za vas. U poetku se cela moja porodica smejala ovim promenama, kao to biste mogli i vi da sesmejete tome. Ali posle 23 godine takvog ivota, vie se ne smeju nego sluaju. Principi dobrog zdravlja i ivota postoje od pre vie hiljada godina, ali su ljudi prestali da ihitaju i sluaju. Mi moramo saznati o maini u naem telu. Neki znaju da brinu o maini uautomobilu. Ali, u maini naeg tela provodimo 24 sata dnevno, 7 dana sedmino. Toj maini jepotrebna dobra nega. Moramo da vidimo kako ona radi. To je najvelianstveniji aparat na planeti.Ako mu date ansu, on ce dati izvanredne rezultate. Kada sam uneo ove promene, moja majka, medicinski radnik, bila je veoma nervozna. Mojeideje joj se nisu svidjale. Zato je insistirala da joj stalno aljem rezultate moje krvne slike da bi bilasigurna da sam zdrav. Rezultati su uvek bili izvrsni, bolji od njenih. Sada mora da prihvati da samvrlo zdrav. Jednom sam, pre 10 godina,

testirao krv uz pomo 40 testova. Sve je bilo dobro. Moja krv jebila jako ista. Lekari su mislili da moji bubrezi preintenzivno rade, ali to je bilo zbog hrane kojusam jeo. Direktor bolnice koji je jeo istu hranu kao ja, imao je iste rezultate krvi. Pogledaemo sedam prirodnih lekara koji mogu da vas dre u ravnotei. Ako drimo tri ilietiri, izgubiemo ravnoteu. Potrebno je drati se svih sedam lekara za novi poetak.

1. ISHRANA 2. VEBANJE 3. VODA 4. SUNCE 5. UMERENOST 6. VAZDUH 7. ODMOR U Londonu, na testiranju, ustanovili su da se izuzetno zdravo hranim. Testirali su me na usvetu poznatom Enton medicinskom centru. uli su za predavanja koja sam drao i testirali su mebesplatno (pregled inae kosta 150 funti) da bi proverili moje zdravlje. Stavili su mi elektrode i reklida trim na maini. Svaka 3 minuta maina je ila sve bre i sve se vie dizala prednja strana (traosam uzbrdo). Rezultat je bio: "Veoma izuzetan". Rekli su da tu kategoriju imaju samo olimpijskeatlete i da izgleda nemogue da sam ja to uinio. Rekli su mi da sam prestar i da ne treniramdovoljno (6-8 asova dnevno). Rekli su: "ta god radite gospodine Volk, nastavite tako". Ja elim da i vi tako radite. Pitajte i svog lekara o ovom. Ali, proverite da li on ita novuliteraturu. Neki lekari se jos dre udbenika iz 60-tih i 70-tih godina. Potrebni su novi izvetaji.Nikad nije kasno da u svoj ivot unesemo promene. Samo svom telu moramo pruiti priliku.

VODA eleo bih da probate jednu jednostavnu stvar u toku samo dve sedmice. Da li pijetenajmanje 1 litar vode dnevno? A 2 litra vode dnevno? Evo zadatka: U sledece 2 sedmice trebate dapijete najmanje 2 litra vode dnevno." To je mnogo vode. Ako niste navikli, ponite sa 1 - 1,5 litaravode. A posle 7 dana poveajte, dok ne dodjete do 2 litre. Morate biti sigurni da je ta voda ista.Moda e vam trebati filter. U Rusiji su ljudi posle 2 - 3 dana imali velike tegobe jer je njihovavoda jako loa. Zato sam im rekao da prvo prokuvaju vodu, a onda da je sipaju u staklene posude.Zatim je treba izloiti suncu i pustiti da se par dana slegne, a onda onu na vrhu koristiti, a onu sadna odbaciti. Pili su samo 1 litar, i to im je pomoglo. I mi bi, u mnogim sluajevima, trebali da jeprokuvamo ili da nabavimo filter. Nemojte piti vodu u isto vreme kada jedete. Ljudi to esto rade, i zato im je urin uvek ut.Mi elimo da urin bude bezbojan. Kada pijemo vodu za vreme jela, razredjujemo eludanukiselinu i oslabljujemo je. Zato i varenje ne moe biti dobro i ne mogu se izvui hranjljivi sastojci izhrane, jer voda sve to ispere. Ne biste trebali piti vodu ni kratko vreme pre jela, ve 15 - 30 minutapre. Takodje treba saekati 12 asa posle jela, da bi bilo vremena da se svari hrana. Voda ometavarenje, jer ona prva biva apsorbovana (upijena), a kada jedemo elimo da se absorbuje prvo hrana. Ponite sa 2 litre vode u toku 2 sedmice, i prestanite da jedete izmedju obroka. to se tietemperature vode, ujutro moete piti toplu vodu. Ona prolazi brzo kroz sistem za varenje i dobro evas isprati. Urin je najtamniji ujutro, a treba da se izbistri do podne. Moete piti i hladnu vodu, aline ledenu vodu, i to iz vie razloga. Ledena voda oteuje dentin naih zuba. U eludcu je 37stepeni Celzijusovih, a ledena voda ima temperaturu 1 - 2 stepena, pa telo ne podnosi neto takohladno i troi energiju na zagrevanje vode koja je mogla bolje da se iskoristi. Zasto dodavati sebiteret ledenom vodom? Probajte ovo 2 sedmice, vredno je truda. Jedna studentkinja iz Los Andjelesa inila je ovakomesec dana. Drugarica ju je pitala, koji je taj divni novi puder koji je stavila. Odgovorila je da nema minku, nego da pije 2 litra vode dnevno. Drugarica je rekla: "Kai mi istinu: Koja je markapudera?" Devojka je ponovila: "2 litre vode dnevno, zaista." Drugarica je bila uporna: "Samo nasdve emo znati i biti tako lepe. Kai mi ime? Izgleda tako divno i prirodno." Devojka je opetponovila: "2 litre vode dnevno. " Drugarica je ljutito uzviknula: "Dobro, ne mora da mi kae."Nije verovala da je tako jednostavno. Vaem telu je potrebna voda, i to mnogo vode. Probajte! Videete kako ete divno izgledatii

kako ete se oseati iznutra. Vae telo e se odueviti. Kada domaica pere posudje da li uzimamalo vode da bi oprala posudje? Ne, puno vode joj je potrebno. Jednom asom vode dnevno tekoje oprati celo telo. Potrebno vam je bar 2 litra dnevno - pun rezervoar za dobro funkcionisanje. Pijtevodu u toku celog dana. Neki pokuaju da ujutru popiju sve. Vae telo stalno mora da se ispira,celog dana. Kafa, aj, mleko i sok nisu isto to i voda, jer moraju da prodju proces varenja. Oni nefunkcioniu kao voda - voda ispira. Zato ih ne moemo uraunati u one 2 litre vode. Vie vode treba piti kada je napolju vrue, ali 2 litre je sasvim dovoljno. U poetku eizgledati kao da svaki as treba ii u toalet, jer vam mehur nije navikao. Ali, mehur je mii i moeda se rastegne da bi zadrao vodu. I eludac moe da se naduva. Ja obino ne pijem vodu posle 16asova, jer ne volim da ustajem u toku noi kada spavam. Zato odluite kada ete prestati da pijetevodu. Neki ljudi mogu i pre spavanja da piju vodu, ja ne. Voda je divan izvor energije, vrlojednostavna za upotrebu. To moe biti va prvi korak za vas novi poetak. Ako imate posebnooboljenje, posavetujte se sa vaim lekarom (ako prati novu literaturu). On e vam rei da vam tonee nakoditi, nego e vam biti mnogo bolje. Ako elite da neto promenite u ivotu, to je dobar znak. Ja vas ne poznajem, ne znam vaeloe navike. Neke ete otkriti, ali nemojte da vam bude neprijatno. Ne elim nikoga da osudjujem.elim samo da vam kaem injenice. Vi odluite kada ste spremni za promenu. Nemojte dugo daekate. to due ekate, loije e biti vaem telu. Zato ponite da sprovodite ove informacije uivot, ali ne sve odjednom. Meni je trebalo nekoliko godina da bih sve ovo uneo u svoj ivot. Danassu istraivanja pomogla da bolje razumemo ono sto inimo. GRICKANJE Jedna od loih navika u ishrani je grickanje, jedenje izmedju obroka. ta se deava u vaemtelu kada jedete izmedju obroka? Varenje poinje u ustima posebnim enzimima u pljuvaki, kojirazgradjuju skrob. Oni ne funkcionisu dobro u eludcu, ve samo u ustima. Dok vaemo, hranatreba da ostane 30-60 sekundi u ustima pre no to se proguta, da se eludac ne bi pitao ta je s vama,da li ste izgubili zube. Morate koristiti mikser koji se nalazi u ustima. Drugi stepen varenja je u eludcu. On je kao vodeni balon. Kada hrana pone da serazgradjuje, posebni mali miii guraju hranu van eludca (kao kad muzete kravu). Varenje senastavlja u tankom crevu. Ali, pre no to se eludac isprazni, mi malo gricnemo izmedju obroka(umesto pauze od 5 sati, da bi se varenje zavrilo). Ako je pauza manja od 5 sati, miii eludcaimaju probleme. Ovi miii se zaustavljaju, ne izbacuju staru

hranu, dok se nova prispela hrana nesvari u eludcu. Stara hrana eka u eludcu, a tu je jako toplo, tamno i kiselo, i hrana se gnjei. Toje kao kad ujutru zgnjeite hranu na tanjiru i odete na posao. ta se uvee dogodilo sa hranom? Onaje trula. ta se dogadja sa hranom dok eka u eludcu? I ona truli, i tako kvari nau krv. Uradjeni sumnogi testovi da bi se ovo potvrdilo. U jednoj bolnici su sve medicinske sestre uestvovale u testiranju. Jele su normalna 3 obroka, a izmedju obroka su trebale da neto gricnu. Posle 3 dana bilesu testirane. Posebni optiki sistem sa kamerom unesen je u sistem za varenje da bi se videlo ta je ueludcu. Kada su izvadili hranu iz eludca, nali su hranu staru 3 dana, u veoma loem stanju. Kaokad bi otili na djubrite i jeli hranu odande. To se dogadja kada jedemo izmedju obroka. Hrana sekvari. Moda jedete zdravo voe i povre, ali pazite da ne jedete izmedju obroka, pauzirajte 5 sati.Da bi se hrana razgradila potrebno je 2-3 sata, a eludcu je posle potreban odmor od 2 sata. Vaeludac je mii, a svi miii tela moraju da se odmaraju (ak se i srce odmara izmedju 2 otkucaja). Ako vas zamolim da 1000 puta preskoite konopac za 2 sata - to je vrlo teko. Ali, ako vaszamolim da 1000 puta preskoite konopac za 2 sedmice, to e vam uspeti, Zato? Zato to ete seodmarati. I vaem eludcu je potreban odmor izmedju jela. Varenje je posao i mii eludca morada se odmori. Zato odmarajte 5-7 sati izmedju jela, ali ne manje od 5 sati. Ako je pauza manja od 5sati, eludac e oslabiti i nee dobro funkcionisati. Iz hrane treba izvui korisne sastojke, a 5 satipauze pomoi e vam u tome. Ako jedete kasno uvee, ostanite budni bar 3 sata pre spavanja. Ako ranije zaspete, neetedobro spavati i probudiete se umorni. Veina ljudi se ujutro budi umorna. Zato? Spavaju 8 sati, pazato su onda umorni? Ako se budite umorni, to je upozorenje da neto nije u redu. Ako dobropostupate sa telom, budiete se sami bez problema, naglo, sami od sebe i odmorni za novi dan. Ali, nama se ujutro jo spava, proteemo se, idemo pred ogledalo i ne svidja nam se to tovidimo. Utinemo se da proverimo da li jo sanjamo. Zato? Neto nije u redu. Telo se nijeodmorilo od jueranjeg loeg postupanja s njim, i od prekjueranjeg, i od mnogo pre. I poslesvega, telo ne eli da ustane. Budilnik zvoni, morate na posao, a telo kae: "Ne! Ne mogu, pusti mena miru. Loe si postupao sa mnom, ne elim da ustanem. Ne elim da jedem, ne elim da pijem,elim samo da umrem." A sve zato to smo loe postupali s telom. Vi znate da je ovo istina. I ja samse ranije budio takav. Jedan od 7 lekara nedostaje. Moda nemate pravu hranu ili dovoljno vode.Moda ne vebate ili se ne odmarate dovoljno. Moda nedostaje nekoliko lekara. Potrebno je svih 7.Da li elite da prestanete da jedete

izmedju obroka? Pokuajte, videete kako ete se oseati. Navama je da donesete odluku koliko dobro elite da se oseate. Da li elite da ustajete umorni iliodmorni - spremni za novi dan? Jednom prilikom sam bio gost na venanju. Posle probe zavenanje otili smo na veeru u piceriju. Za mene su spremili neto dobro i zdravo. Bilo je 22 sata, aja ne jedem tako kasno i nisam znao kako da se izvuem pred drutvom. Moja pica je imala divnosvee povre i svi su se njome oduevili, a ja sam gledao kako da se izvuem. Setio sam se i rekao:"Ko eli komad ove pice?" I za tren je nestala! Stric mi je rekao: "Vrlo si bistar momak, zato nisinita jeo?" Odgovorio sam mu: "Ja vie volim da se probudim odmoran i srean, nego da partrenutaka uivam da jedem picu. Da sam je pojeo, imao bih uasnu noc, loe bih spavao i probudiobih se umoran, a ja to ne volim. Ja to toliko ne volim, da u radije izostaviti picu da bi se mogaoprobuditi radostan." Kad ponete da inite ove dobre stvari, to e vas pokrenuti da nastavite dalje.Tako je bilo sa mnom, tako e biti i sa vama.

PREKINITE S LOIM NAVIKAMA

Kako prestati sa loim navikama? Svi mi imamo loe navike. Navike se stalno razvijaju imnoge su korisne, inae bi stalno morali da uimo nove stvari. Ali, neke nae navike sudestruktivne, na primer puenje. U SAD zakoni su vrlo strogi to se tie puenja, inae bi na ivot bio vrlo teak. ak i predsednik SAD mora da izadje napolje ako hoe da pui, ili da plati 1000dolara, ali on ne pui. Vodio sam seminare za odvikavanje od puenja. Ljudi su oajniki pokuavali da ostave tulou naviku. esto mislimo da nae navike nisu tako loe, ali injenica je da su neke mnogo loijenego to mislimo. Neki vole da neto gricnu kasno uvee, a nekad to predje u itav pononi obrok ibude se umorni, imaju mamurluk od hrane. Neki ljudi imaju lou naviku da jedu slatkie, i to nakraju svakog obroka, bar neto slatko, ili malo vie slatkog. Moj prijatelj Don bio je sladokusac.Jednom je izaao iz poslastiarnice sa punom kesom krofni. Bio je tako srean. Smeio se svojojkesi sa krofnama i onda ugledao mene. Pomislio je: "Ooo, ne!" Pogledao je u kesu, pa u mene, paopet u krofne, pa u mene i rekao: "Sigurno se pita ta u sa ovim krofnama?" Rekao sam:"Verovatno e ih pojesti, iako zna da je to loa hrana. To

mnogi znaju, a naroito ti! Pogledaj,mast je procurela po kesi, unutra je samo belo brano, eer i vetaka aroma." Onda je onuzviknuo: "Ja to ne bih trebao da jedem!", i bacio je kesu u kantu! "Done, zato si to uradio?",upitao sam ga. On je kazao: "Zato to je to loe za mene." "Done da li je to zato to stvarno tomisli ili zato to sam ja ovde? ta kad ne budem ovde? Da li e ih pojesti? Sve dok stvarno nebudes verovao da je to loe za tebe nee se osloboditi krofni. Postae njihov rob." Ja ne elim da ljudi prestanu sa loim navikama iz pogrenih razloga, jer e se vratiti timnavikama. Ono to inite kad nema nikoga oko vas, to ste stvarno vi. Tada govori ono to je unutarvas. Ja elim da imate prave razloge, da znate zaista ta vam te krofne mogu uiniti. Neki ljudi kauda ishrana nije toliko vana: "Ako se ne drogiram, ne pijem alkohol, nije bitno koliko jedem. Nijebitno ono ta ulazi u telo, nego ono to izlazi." Da li to znai da moete uzeti i kokain i LSD jer nijebitno ta ulazi u telo nego ta izlazi? Ono to ulazi sigurno utie na ono ta izlazi. Pitajte nekogalkoholiara ili narkomana. Ono to ulazi u telo je jako vano. Ono to danas pojedete, to sutragovori i ivi kroz vas. U SAD odrasta generacija bez kontrole, neuravnoteena, sa epidemijom suicida(samoubistava). Ljudi vre lagano samoubistvo drogom i alkoholom. Nema dovoljno zatvora, a nipolicajaca za sve takve. Medjutim, ni to nije reenje. Reenje je vratiti ih u ravnoteu. Kako?Strunjaci kao Dr. Bernard (lan Udruenja za spreavanje bolesti na Univerzitetu DordVaington) sa timom od 3000 lekara prouili su sve mogunosti i shvatili da smo neuravnoteenizbog loe ishrane. I oni su napravili jednu mapu. Najee je najbolji plan najjednostavniji. Ono tose deava za stolom vrlo snano utie na nae izbore. Istraivanja na ivotinjama potvrdjuju ovo.Imam dve vrlo strune studije koje pokazuju ovo: Labaratorijskim pacovima je bilo ponudjeno da piju istu vodu, a takodje im je bilaponudjena voda sa 10% alkohola. Nijedan pacov nije hteo da pije alkohol. ivotinje znaju da jealkohol otrov. ovek je jedino ivo bie koje pije alkohol i tada postaje luda ivotinja. Dali supacovima umesto njihove normalne ishrane tipino tinejdzersku hranu (hot-dog, pita od jabuka,ukiseljeno povre, spageti, ufte, okoladne torte, slatkii, kolai) na malim ploicama. Ova hranaima mali procenat hranljivih sastojaka, a veliki procenat stimulativnih sastojaka kao to su jakizaini, meso, dok mleko i eer zajedno prave alkohol. Pacovi su to jeli. Ubrzo su svi pacovi poelida piju alkohol. Ispali su iz ravnotee. I mi ljudi, kada nismo u ravnotei, donosimo loe odluke,postajemo destruktivni. Posle nekog vremena uklonjena im je takva ishrana, i vraena normalna, uravnoteenaishrana. Vrlo brzo, oko 80% pacova poelo je ponovo da

pije samo vodu, a 20% je uginulo odciroze jetre koja je posledica alkoholizma! Rezultati u vezi sa ljudima su jo gori, jer nama niko ne oduzima kafu, okoladu, slatkie, meso, jake zaine i iritirajuu hranu. Mi to stalno jedemo,postajemo prestimulisani i agresivni. Roditelji se svadjaju sa decom: "Otkud odjednom da uzimadroge? Zato pijes alkohol?" A dete kae: "Ti si razlog mama. Nauila si me da ivim punei mestimulansima." Kada tinejderi postanu agresivni, seksualno aktivni i ponu da koriste droge, potrebno jeprstom pokazati krivca: "Mama u kuhinji!" Nije sva krivica u kuhinji, ali ovih 3000 lekara tvrdi daishrana utie na ponaanje. Ako u sazrevanju ivite na malo hranljivih sastojaka a na punostimulansa, skoro je nemogue kada ostarite da se oduprete stimulansima, bilo putem seksa, drogeili alkohola. elo telo ce jedva ekati da bude stimulisano sve jaim stimulansima, jaim odokolade i mesa, i tada ne shvatamo zato ne moemo da se zaustavimo. Zato ne moemo dakontroliemo na seksualni nagon? Zato ne moemo da ostavimo drogu, alkohol i cigarete? To jemnogima jako teko da ostave. Medjutim, mi znamo ta je ono to moemo da jedemo. To je jako vano, zar ne? To jehrana sa vrlo malo stimulansa, a dosta hranljivih sastojaka - suprotno onome to postoji uprodavnicama. Zato je skoro nemogue da mladi budu uravnoteeni, jer su naueni da budu vanravnotee. U zatvorima i domovima za maloletne delikvente prvo razgovaram sa kuvarom. Niko tone moe da shvati. Ne razgovaram ni sa upravnikom, ni psihologom, nego prvo razgovaram sakuvarom, i tvrdim da e se za 30 dana dogoditi promena u ovoj ustanovi. Na alost, kuvar je debeostari ovek i esto nee da promeni ni jedan recept koji je nauio jo u vojsci (puno masnoe, punomesa). Za neku hranu u vojsci postoje posebni nadimci. To sigurno nije uravnoteena hrana kojanam je potrebna. Pomoi ljudima je zato teak zadatak. Mnogo ljudi ne veruju ovim studijama. Zato mladigomilaju sve vie loih navika. I sa suzama govore: "Ne mogu da prestanem. Pokuavao sam na svenaine i nisam uspeo." Ja im govorim o jednostavnim promenama: "Prestanite da sluate tu muzikubar mesec dana, vebajte, jedite jednostavnu hranu (voe, povre i itarice)." I za mesec oni seoseaju drugacije, i mentalno i fiziki. Mnogi se tome smeju, osim onih koji su probali. Oni znajuda je to za njih bio korak u pravom s meru. To nije potpun odgovor, ali je veliki korak unapred.Zato je vano da ovek prouava ta je zdravo, i mi danas tano znamo ta se deava kada netojedemo. Jedan mladi je u SAD na rodjendanskoj proslavi jeo sladoled i tortu. To je mleko i eerkoji u telu stvaraju butil-alkohol. Kada se mladi vraao kui kolima, policajac ga je zaustavio zbogudne vonje i dao mu balon za alko-test. Test je pokazao

da u njegovoj krvi ima alkohola, ipolicajac ga je uhapsio. Taj mladi je bio hrianin koji nikada u ivotu nije pio alkohol. Mleko ieer nas ne naprave pijanim kao alkohol, ali se u eludcu stvara lo stimulativni alkohol zbogkojeg alko-test moe da bude pozitivan. Neete pasti, niti e vam se spetljati jezik, ali e vasalkohol stimulisati. Roditelji ovog mladia su doveli advokata i lekara na sud, jer mladi nikada nije pioalkohol. Doktor koji je poznavao novu literaturu doneo je sladoled i kola. Pre nego to su ih pojeli,alko-test je bio negativan. Kada su pojeli mleko i eer, kratko posle toga, alko-test je bio pozitivan.Sudija je bio okiran. Taj sluaj je zabeleen u SAD kao dokaz da mleko i eer u telu gradealkohol. Vrlo malo hranljivih sastojaka, a puno stimulirajuih. Onda se pitamo zato nemamokontrolu nad sobom. Razmislite o ovome. Moda imate agresivne misli ili namere. Vi ih neizvravate, ali stanje u kome se nalazite nije dobro. Jedina razlika je to se jo nije pruila zgodna prilika da to uinite. Krivica je ista. Zato nije dobro da imamo ni takve misli, jer emo u odredjenimokolnostima popustiti.

KAKO PRESTATI SA LOSIM NAVIKAMA?

Postoje mnoge tehnike kojima se ljudi slue. Ponavljanje je jedna od najboljih. to vieponavljamo dobre stvari, manje emo imati vremena za loe stvari, a ono to je dobro dublje seurezuje u na um. Ako bolje shvatimo kako mozak radi, lake emo doi do cilja. Kako nastaje neka navika? elije mozga su povezane linijama ili vezama. Svaka novainformacija koju nauimo predstavlja novu liniju ili vezu izmedju elija mozga. Pri svakomvezivanju cipela upisuju se novi detalji. Za govor su linije drugaije. to vie uimo da govorimo,linije su sve dublje. Ponavljanje je ovde jako bitno. Veza izmedju modanih elija zove se sinapsa, itu se deava elektrini proces slian pucketanju prstima. Kada impuls prolazi sa jedne na dugueliju, na eliji mozga nastaje mala kvrga. Vremenom ova izboenja rastu i smanjuju udaljenostizmedju dve elije mozga. Svaki put kada ponovimo tu aktivnost, udaljenost je sve manja i manja, ami to moemo sve bre da ponovimo (npr. vezivanje pertli: deca to nespretno rade i pri tom pravepokrete jezikom, jer ovaj put nije uhodan. Kasnije mozak sam kae da jezik ne pomae privezivanju pertli i zato odrasli ne izbacuju jezik dok vezuju cipele). Milijarde takvih veza

nalazi se u mozgu. Pretpostavimo da je jedna takva veza loa navika,npr. puenje. to vie puite, razlika izmedju elija se smanjuje i vi puite sve bre i vie. Ondastisnete zube i odluite da prestanete sa puenjem, i razbijete jednu vezi izmedju modanih elija,ali ostale veze ekaju novu cigaretu i to vas izludjuje, jer postoji jo dosta veza koje vas teraju dapuite. I kada dodje trenutak slabosti, zna se ta se deava - vraamo se na lou naviku, i nove vezeponovo nastaju. ta sada uiniti da se oslobodimo ovih veza? Bilo bi dobro kad bi neurohirurgmogao da nam prekine sve ove veze, ali i najbolji neurohirurg ne moe da raskine veze za nae loenavike. Potrebno je da to vie ponavljamo dobre stvari. Evo nekoliko korisnih saveta za ostavljanje puenja. Zamislite da odjednom imate jaku eljuza puenjem, ili za nekom loom navikom koju imate. Taj stari djavo vam vie na uvo: "Hajde,uini to!", i vi imate jaku potrebu da to uinite. Evo ta da radite: "Gledajte na sat jedan minut imislite na neto drugo, pozitivno i lepo (godinji odmor ili telefonski poziv, neki radostandogadjaj). Moete da proitate neto kratko i lepo. Ako posle jednog minuta jo uvek imate jakuelju, ponovite ovo u toku jo jednog minuta. Ja esto sluam duhovnu muziku. U toku drugogminuta razmiljajte o neem dobrom i pozitivnom. Na kraju drugog minuta, ako je taj nagon jo uvama, gledajte na sat jo jedan, poslednji minut. Doktori i psiholozi se slau da ako ne odgovoritena neki nagon 3 minuta, potreba nestaje. Nagon funkcionie samo ako mu odmah popustite. Zato sei zove nagon, jer vas nagoni da neto odmah uinite. Ako uspete da se uzdrite 3 minuta, on epotpuno nestati. Nekad to uradimo i ne znajui. Na primer, moda ste se vozili autobusom, a za 30 minutastii ete kuci. Odjednom vam se ide u toalet, ali kaete sebi da ete to obaviti za 30 minuta. Iakoimate taj nagon, mozak govori telu da nagon nee biti zadovoljen sada. I vi razmiljate o neemdrugom. Kad dodjete kui, mozak kae: "Sada nema izvlaenja." Va mozak govori telu ta da ini.to vie vebate va mozak da rukovodi telom, imaete jai karakter. Slab um uvek poputa svemu.Ako se vrsto ne zaloite za neto, paete pod taj uticaj. Zato razvijajte um da bi imali pravilanizbor. Lo izbor automatski dolazi. Da bi bili na pravom putu, potrebno je uloiti napor. Zato je potrebno vreme i vebanje, ali to nije tesko, treba to initi. Ako to ne inimo, rezultati mogu bitikatastrofalni. Marko, moj cimer na koledu, voleo je da ide na zabave, u none klubove i pije alkohol.Jednom se vratio kasno pijan i spreman za svadju. Ubrzo, Marko je pao na krevet. Ujutru sam uiou biblioteci. Kad sam se vratio, Marko se tek probudio i sedeo je na krevetu. Nismo nita govorili.Marko je progovorio: "Pole, ja se bojim. Kao da je veliki taman oblak iznad mene. Izgleda da samotiao

predaleko. Ne znam ta da radim." Nakon to sam ga podsetio na ono to zna, on jeuzviknuo: "Pole, znam, moram da prestanem da poputam loim navikama. Moram da svoj umispunjavam lepim stvarima." Dakle, potrebno je da donosimo nove, dobre odluke u ivotu, da vievremena provedemo u korisnim i konstruktivnom aktivnostima.

ZAPANJUJUA OTKRIA O ISHRANI

Sada emo zaviriti u va friider da vidimo ta tamo ima. Ako se ne slaete sa mnom - uredu, ali izneu vam onda rezultate svojih istraivanja. Nemojte samo da kaete: "Ne verujem."Koristite mozak, recite mi zato ne verujete. Ako je tano ono to mi budete rekli, promeniu svojestavove. Ali, pokaite mi injenice kao to u pokazati ja vama. Neke e biti iznenadjujue, ali toini ivot zanimljivijim. Zapamtite: Ovo vam govorim jer vas volim. Ne elim da vas napadam i dase loe oseate. elim da vam bude dobro.

ANATOMIJA Pogledajmo ljudski organizam. Kakva je to maina? Da li je ta maina stvorena da jedebiljke ili mrtve ivotinje? Ponimo od usne duplje, od miia vakaa. Da li moete da pomeratedonju vilicu s leva na desno? Moete. Moete li da pomerate donju vilicu dole-gore i naprednazad?Moete. Vilicu moete pomerati u 3 smera kao i svi biljojedi. Mesojedi mogu da otvaraju usta samogore-dole. Na primer, pas moe da otvara usta samo gore-dole, ne moe u stranu i napred-nazad, jerje on mesojed. Svaki zubar moe da nam kae da su ljudski zubi namenjeni za jedenje biljaka. Nisuotri i veliki kao kod medveda ili vuka. Nai zubi nisu stvoreni da zagrizu meso ni da ga otkinu.Nai zubi su stvoreni za biljke. Pogledajmo sada organe za varenje. Naa creva su veoma dugaka i zavijena. Deset puta sudua od poprsja. To je sasvim dovoljno za varenje biljnih vlakana. Danas se mnogo govori ovlaknima kojih ima u biljkama, a kojih nema u mesu. Sistem za varenje mesojeda se dosta razlikujeod naeg. Vrlo je kratak, samo 3 duine poprsja ivotinje, jer meso mora vrlo brzo da izadje izdigestivnog trakta, poto moe lako da

se zaglavi u nekom zavoju, pa na tom mestu nastaju tumori.eludana HCL (hloro-vodonina kiselina) mesojeda je 10 puta jaa od nae HCL. Naa eludanakiselina nije dovoljno jaka da neutralie otrove koje sadri meso. Nae telo ne moe lako da izadjena kraj sa toliko holesterola iz mesa. Ljudi su pokuali da podignu nivo holesterola kod mesojedahranei ih svinjskom mau. To nije uspelo, jer mesojedi eliminiu viak holesterola iz tela. Ali kodljudi, koji imaju probavni trakt za biljnu ishranu, holesterol se taloi u arterijama. Kod mesojeda jenepoznata arterioskleroza, i oni nemaju tegobe sa krvnim sudovima. Samo biljojedi koji se hranemesom dobijaju bolesti arterija. Biljojedi se znoje preko koe, a mesojedi preko jezika. Naesredstvo za sakupljanje ploda su 4 prsta i palac sa strane, da bi neno ubrali voe i povre a da ih neunitimo. Kad bi smo imali ape kao lav, to ne bi uspeli. Njegove ape su za hvatanje ivotinja, a ne za hvatanje plodova. Mi nemamo kande, ali su ljudi izmislili noeve i viljuke da bi jeli meso.Veina ljudi koji se ugue zalogajem hrane, ugui se komadom mesa. To kau u hitnoj pomoi. Odbanane se niko nije uguio.

TA JESTI? Ovo su samo injenice. Mi smo stvoreni da jedemo voe, povre, oraaste plodove i itarice.To preporuuju iz Odbora za preventivnu medicinu. Setimo se doktora Bernarda i projekta 3000lekara. Dr. Bernard je lan Udruenja za prevenciju bolesti na Univerzitetu Vaington. Veina naehrane, po njima, treba da bude voe, povre, oraasti plodovi i itarice. Ako nemate ovu hranu, ondase koristi meso, mesni proizvodi, ulje, eer i maslac. Meso se i ne smatra vrstom hrane, nego neimto ljudi vole da jedu, a li ljudima to nije potrebno za jelo. Koristite ivu, prirodnu hranu da bi imaliivo, prirodno telo. Dr. Ruben Mesi, prvi predsednik Americkog medicinskog drutva, imao je velikuodgovornost da uva zdravlje nacije i bude predstavnik medicinskog zvanja u svetu. Zato je mnogoistraivao. Otiao je na sednicu kongresa SAD sa velikim predlogom da Amerikanci postanu nacijakoja e se hraniti biljkama, ali problem je bio to industrija mesa poseduje veliki biznis sa mnogonovca i mnogo advokata. Oni su odbili predlog. Dr. Ruben Mesi video je da veina ljudi u svetujede biljnu hranu. U Indiji ljudi jedu samo soivo i

pirina. Na dalekom Istoku ljudi jedu soju ipirina. U Centralnoj i Junoj Americi jedu kukuruz i pasulj. U vrlo malo zemalja se jede punomesa. Samo u bogatim zemljama Evrope i u Severnoj Americi se jede puno mesa. Veliki mesojedi -velike bolnice, to ide zajedno. urnal amerikog medicinskog drutva tvrdi da se biljnom ishranommoe spreiti 97% zaepljenja u koronarnim arterijama. To je ubica broj jedan u SAD, a moe sespreiti biljnom hranom. U junu 1961. godine dat je ovaj podatak. Mi znamo ko je najvei ubica u Americi. Zato to ne spreimo? Zbog novca! Prehrambenaindustrija nije toliko zainteresovana za nae zdravlje koliko za na novac. Ne elim da se oseateneugodno, i u mojoj porodici rade sa mesom i jedu ga, pue i piju ta god im se svidja. Ja ih jouvek volim, ali to ne ublaava injenice. Njihove bolesti u ivotu su sve vee i tee, i mogunost daranije umru je sve vea. Mnogi dokumenti to potvrdjuju. Kako da dodjemo do uravnoteene ishrane? To je vrlo jednostavno. Medicinski fakultet uHarvardu je potroio mnogo vremena da bi doao do tog odgovora. Sve to treba da uinimo jesteda jedemo raznobojno voe, povre, oraaste plodove i itarice. Tako emo dobiti sve potrebnehranljive sastojke.

RIBA Postoje 4 grupe biljne hrane: voe, povre, oraasti plodovi i itarice. Neki kau: "Ja nejedem meso, jedem samo ribu", i misle da se zdravo hrane. Pitam se: Sa kojeg drveta su ubrali turibu? Riba nije biljna hrana. elim da vam iznesem rezultate nedavnih istraivanja Amerikogudruenja za ribe i ivotinje koje ive slobodno u prirodi. Ta istraivanja je sprovela vlada u SAD-ubez uticaja biznismena. Neka istraivanja se danas naruuju novcem neke kompanije. Tihinformacija treba da se uvamo. Oni proglaavaju da je dobro ono to oni prodaju. Postoje divniizvetaji o okoladi koje su objavile fabrike okolade. Oni vam nee rei da okolada sadri 12otrova (kofein, pa zatim obromin koji napada nervni sistem, kombinaciju mleka i eera koja stvarabutilalkohol, itd.) Ali, ta je sa ribom? Ako jo uvek berete ribu sa vaih drvea, rei u vam u ta se uputate.Svaki put kada jedete manje preporuljivu hranu unosite vie otrova u organizam. U biljnoj hraniotrovi su prisutni u najminimalnijim koliinama. To su otkrili ljudi iz vlade SAD. Oni su otkrili dase neke ptice hrane samo oraastim plodovima (semenjem i bobiastim voem) koji se i namapreporuuju da

jedemo. Praena je koncentracija PCP u jetri ovih ptica. To je vrlo opasan pesticidkoji se lako ugradjuje u jetri ivotinja. U drugoj grupi su bile ptice koje su jele crve i insekte. Treagrupa su bile ptice koje jedu male ivotinje i ribu. Ptice iz prve grupe sa biljnom ishranom imale sukoncentraciju PCP u jetri 0,2. To je jako malo. Ptice koje su jele crve i insekte imale su 0,65 PCP ujetri, to je 3 puta vie. Ptice koje su jele male ivotinje imale su PCP 50 sto je 250 puta vie odptica koje se hrane biljnom hranom. Ptice koje su jele ribu imale su PCP 900. To je jako, jakoopasno. Taj nivo je 4.500 puta vei od onoga kod ptica koje se hrane biljnom hranom. Da li shvatateta ovo znai? Ljudi kau: "Pa i voe je prskano." To je tano. Ali, ako moram da jedem hranu koja jeprskana, jeu onu koja je najmanje prskana. Kada buba pojede taj pesticid, on se koncentrie u telu,i kada ptica pojede bubu, u njenoj jetri se nadje jo vie otrova, i kada nju pojede jo vea ivotinja,u njenom telu je otrov 4.500 puta jai nego na poetku. Vi ete rei: "Pa i Isus Hristos je jeo ribu." To je tano. Ali riba koju je on jeo nije bilazagadjena industrijskim otrovom. Vi ete rei da su vae reke ovde iste. Pouavao sam ribe kojejedu eskimi iznad Arktikog pojasa. Ribe koje tamo ive imaju puno ivinog otrova u sebi. Tamonema fabrika, ali postoji kia koja dolazi sa mesta gde postoje fabrike. Naravno da postoje odredjeni sluajevi kada se meso mora koristiti, a to je kada ne moemoda nabavimo biljnu hranu. Ali, i tada bi trebali da pazimo, jer su neke ivotinje istai - kao ivekante za smee u vodi, na zemlji i u vazduhu. U takvim sluajevima ne bi trebali da jedemo te ive"kante za smee". Leinare, pacove i dr. zato ne diramo i ne jedemo.

HRANA IVOTINJSKOG POREKLA

Postoje, dakle, ivotinje koje moemo jesti u izuzetnim sluajevima. Medjutim, pre nego tobi se koristilo meso u ishrani, treba uraditi dve stvari: ukloniti mast i krv. Zato? Time se znatnosmanjuje nivo holesterola i uzronika bolesti. Ako je meso jedino to imamo za hranu, ono treba dabude sigurno i isto. Izvadite svu masnou i svu krv. Takvo meso se zove "koser meso" ili"jevrejsko meso". U njemu nema nikakvog ukusa. Ono to je ukusno u mesu je mokraa, krv imasnoa. Kada to izdvojimo iz mesa, to je kao da jedemo gumu. ta sa drugim ivotinjskim

proizvodima? "Jaja, sir i mleko su nam potrebni da bi nam kostibile vrste." Tako kae industrija tih proizvoda. Da li znate da ljudi koji imaju najvre kosti jedunajmanje mlenih proizvoda? Ljudi u Africi skoro ne jedu mlene proizvode, a osteoporoza je tamonepoznata bolest. Oni imaju prekrasne zube. Ljudi koji imaju najloije kosti su Eskimi koji jedusuenu ribu zajedno sa kostima. Tu ima mnogo kalcijuma i mnogo proteina. Kako doi dokalcijuma ako ne pijemo mleko? Pogledajmo ivotinje sa najveim kostima: slonovi, irafe, nosorozi. Oni imaju velike ivrste kosti. Da li ste ih nekada videli kako piju mleko? Oni ne piju mleko. Odakle im kalcijum? Izistog mesta odakle se i nama preporuuje da ga uzimamo. Kalcijum neemo jesti iz zemlje, mada suneki kao deca pokuavali da jedu zemlju. Telo ne moe da iskoristi taj kalcijum. Ali biljka koristikalcijum iz zemlje preko korena. Kada jedemo biljke, dobijamo kalcijum koristan za nae telo.Odatle slonovi, irafe i nosorozi i maju tako vrste i velike kosti.. Pogledajmo koja je razlika izmedju majinog i kravljeg mleka. Imaju potpuno drugaijihemijski sastav. Proteina ima 3 puta vie u kravljem mleku, nego u majinom. Ugljenih hidrata imaduplo manje nego u kravljem mleku, a to nama ljudima treba. Natrijuma i kalcijuma ima isto 3 putavie. To je vrlo jak sastav. Ovo mleko je namenjeno za telad koja imaju 25 kg kad se rode. U prvojgodini ivota njihova teina se 10 puta povea. Tele se brzo razvija. Zato mu i treba jaka hrana. Sadruge strane, u prvoj godini ivota ovek se vrlo sporo razvija - samo 2-3 puta je tei. Zato jemajino mleko mnogo slabije. Dakle, kravlje mleko je za krave. Sisari doje svoju mladunad. Kada mladunce jednom bude odbijeno od sisanja, ono vienikad ne trai mleko. Ljudi su jedini sisari koji piju mleko i kada ih majka odbije od sise. Kravljemleko nije stvoreno za nas. Strunjaci se u tome slau. Dr Osti je ef pedijatrije u bolnici DonsHopkins. Ova bolnica je proglaena za najbolju u oblasti medicinskog istraivanja. Dr Osti jeobjavio 19 medicinskih knjiga o hematologiji i pedijatriji, i oko 250 naunih radova. On kaodirektor najveeg centra za istraivanje kae: "Nemojte piti mleko." On je strunjak i lekari se snjim ne raspravljaju. Ostavimo mlene proizvode ako ne elimo da se razbolimo od osteoporoze,infrakta i ako ne elimo da ubrzamo proces starenja. Preko mleka ete doi do tih bolesti. Ja ne elim da vas naljutim, dajem vam injenice. Kada sam prvi put ovo uo, mislio sam daje to ludo. Odrastao sam u porodici medicinskih radnika koji su itali zastarelu literaturu (iz 40-tih i50-tih godina). Potrebne su nam knjige iz 90-tih godina za dobar izgled i zdravlje. Moda ove informacije briu iz vae ishrane ono to najvie volite. ime to moe da sezameni? Imam oko 40 recepata. Ako jedemo

sve razliite boje u razliitim grupama (voe, povre,itarice, oraasti plodovi) dobiemo sve. Ne dajte da vas industrija mlenih proizvoda zaplai daneete imato dovoljno kalcijuma. Pokaite im sliku slona koji ima velike kosti, a koristi biljnuhranu. Potrebno je jesti aku oraastih plodova dnevno. Dve ake su previe jer su oni suviekoncentrisani za telo. Hrana koju ne treba previe da jedemo ima tvrdu ljusku. Medju najboljomhranom jesu bademi. Oni su alkalni. Veina hrane koja je nama preporuljiva je alkalna. Meso imleni proizvodi imaju mnogo kiseline. PH vrednost nae krvi je alkalna, a ne kisela. Kadauzimamo hranu koja je kisela, nae telo se trudi da krv odri alkalnom. Telo izvlai iz naih kostijualkalne materije da bi krv odrala alkalnom. Mnogo mesa i mlenih proizvoda zato moeupropastiti nae kosti. Zato jedite razliito obojenu hranu. itarice moraju biti dosta zastupljene uishrani (crni hleb, pirina, proja, kaamak i dr.). Tu hranu nae telo najvie voli.

BOLESTI VIKA

Svetska zdravstvena organizacija je dala listu saveta za 90-te godine koja e vas iznenaditi.Ona se razlikuje od pre 20-30 godina, jer je na svet sve bolesniji. Cela Evropa pati od istih bolesti.To nisu bolesti zbog nedostatka, nego bolesti zbog vika. Uzima se previe hrane, previe masti iproteina, previe kalcijuma, eera, kafe, cigareta, alkohola, preradjevina. To su bolesti usledpreteranog korienja. Ima ih svuda. Ljudi u prodavnicama kupuju uzroke svojih bolestiprekomernog uivanja (meso, mlene proizvode, okolade, alkohol, koka-kolu, slatkie...) i umiruzbog prekomernog uivanja, a ne zbog nedostatka hrane. Nae telo nije dizajnirano za hranu samnogo proteina i kalcijuma. Vi moete to odabrati kao i lanovi moje porodice. Ali ja elim dabudemo prijatelji bez obzira ta jedete i pijete due vreme. elim da se vidjamo u kunim posetama,a ne u bolnicama i na groblju. Uivajte u zdravom ivotu, bez bolesti prekomernog uivanja. Mudroizaberite ta ete jesti. Ako ta hrana odlazi u toalet, nju nemojte jesti jer je puna otrova. Ako morate da trite da bi stigli svoju hranu, bolje je pustite da pobegne. Nisam sreokrompir ili jabuku koja bei od mene. To je moja hrana. To je moda velika promena za vas. Nepreporuujem vam da je odmah sprovedete. Telu je potrebno vreme da se prilagodi. Vae telo jemoralo da se prilagodjava i

na jedenje mesa. Novorodjenad to sigurno ne jedu. Zato? Njih bisteubili mesom. Njihov imuni sistem ne moe da neutralie sve otrove iz mesa. Pedijatri preporuujuda dete hranite vaim mlekom i itaricama. Kad dete poraste smete mu dati malo povra, pa tekonda malo mesa. Ako dete dobije proliv, povraanje ili bolove, prestajete sa tim. Dete i dalje ostajena biljnoj hrani dok ne ojaa i prestane da povraa i odbacuje meso u ishrani. Ovde treba razmisliti: Zato dete kljukamo hranom od koje dobija proliv, greve ipovraanje? Ljudsko telo odbacuje otrove kao i kod cigareta. Kada prvi put zapalite cigaretu, telo toodbacuje (kaalj, muka, povraanje). Ali ako se uporno nastavi sa puenjem, telo se na to navikne.Isto je i sa alkoholom. Meso, cigarete i alkohol su otrov za telo. Ukoliko stalno terate telo da ihuzima, telo e prestati da ih odbacuje i postae potreba: "Moram da zapalim. Moram da popijempie. Moram da pojedem meso." Otrovi! - to je medicinska injenica. Ako elite da odbacite otrove, morate se sa mesne ishrane polako prebacivati na neto bolje.Za mesec dana moete upola smanjiti koliinu mesa. Tako sam ja uradio u januaru 1974. za NovuGodinu. Na kraju meseca sam se oseao bolje, pa sam u februaru smanjio jo za pola, i budio samse sa vie energije ujutru. U martu sam ponovo smanjio koliinu mesa za pola i jo bolje sam seoseao. U aprilu sam jeo biljnu hranu. eludac mi se prilagodio. Vratio sam se u stanje u kojemmoje telo kao maina najbolje radi. Moda mislite da ne moete da dobijete dovoljno energije ako ne jedete meso. To je dalekood istine. Najbolji sportisti na Olimpijadi ne jedu meso pre takmienja (govorim o Olimpijadi 1984.u Los Andjelesu). U olimpijskoj kuhinji pripremaju sloene ugljene hidrate, a ne kuvaju meso. Postoji takmienje na Havajima - "Mister gvozdeni". Jednom godinje mukarci iz celogsveta ceo dan voze bicikl, tre i plivaju. To je jako naporno. Samo najjai uestvuju. Samo jedanovek je pobedio vie od 2 puta - Dejvid Kot, i to 5 puta. Tri puta je oborio svetski rekord. Kot jedesamo biljnu hranu. Edvin Mozes je najbri ovek na svetu na 400 m sa preponama. Njega 7 godinaniko nije pobedio. I on jede samo biljnu hranu. Ovaj spisak moe da se nastavi. U Ginisovoj knjizi rekorda najuspeniji su ljudi koji jedu samo biljnu hranu ili oni koji jeduvrlo malo mesa. U laboratorijama su napravili nauni test: Devet sportista na biciklama je testirano.Prva 3 dana hranili su se tekom hranom (mesom i mlenim proizvodima). Vozili su bicikle to sudue mogli. Izdrali su 57 minuta u prva 3 dana. Sledea 3 dana dali su im kombinaciju mesa ipovra. Sada su vozili 116 minuta - 2 puta due nego ranije. Poslednja 3 dana jeli su samo biljnuhranu i vozili su 168 minuta. Velika razlika, zar ne? Skoro 3 puta due nego sa mesnom ishranom.Medicina poruuje:

"Meso nas ini sporima". Mleni proizvodi proizvode u nama bolestiprekomernog uivanja. Strunjaci govore o tome, ali nas je industrija mesa i mlenih proizvoda takoistrenirala da nam je teko da se promenimo. Ali, ja vas izazivam da pokuate. Probajte da li ete seoseati bolje. U sledeih mesec dana smanjite koliinu mesa na pola. Sledei mesec opet smanjitena pola. Kad budete shvatili da vam je bolje, daete vaem telu ono to mu treba, a to su: voe,itarice, oraasti plodovi i povre. Pre 20 godina ljudi su mi se smejali na predavanjima. Posle 20 godina ljudi se vie nesmeju. Kada govorim u medicinskim centrima i na univerzitetima, oni to potvrdjuju jer poznajunovu medicinsku literaturu. I vi moete koristei nove informacije postati bolja osoba. Moetepomoi i porodici da bude zdravija i bolja. Imate izbor. to donosimo vie dobrih odluka, bie nam bolje. Izazivam vas da probate ovo i postanete bolja osoba. Nae telo je maina na biljni pogon, iako stavite meso u nju, telo e se razboleti i proces starenja e se ubrzati. ta je sa proteinima? Naem telu su potrebne 22 aminokiseline. Kada kombinujemo pasuljsa itaricama dobijamo svih 22 aminokiselina, zajedno sa 8 aminokiselina koje telo ne moe samoda proizvede, a moe se nai u biljnom carstvu. Ispitivane su populacione grupe razliite po nainuishrane. Ljudi sa istoka imaju jednostavnu ishranu, pa ne pate od mnogih bolesti koje imaju ljudi sazapada. Ali, kada se presele u SAD i prihvate zapadni nain ishrane, njihove bolesti se umnavaju.Univerzitet sa Havaja je napravio zanimljivu studiju o njihovim stanovnicima koji su se preselili uAmeriku i prihvatili zapadnjaki nacin ishrane. Zakljuak je da ba zapadnjaka ishrana utie nanastanak kancerogenih i drugih bolesti. Zato ostavite proizvode zapada u prodavnicama, i oni e vasostaviti na miru. SIRE Jabukovo sire je jaka kiselina koja unitava vitamin C u telu, i zato se ne preporuuje.Ranije su ljudi koristili sire da bi prebrisali metalne police sa hranom. Police su posle toga bilesjajne. Kada sire tako deluje na metal, zamislite ta onda ini u vaem telu. Preporuka je da sekoristi limun umesto sireta. Dobiemo isti ukus hrane, a izbeci loe efekte sireta.

KLJUEVI URAVNOTEENOG IVOTA

Pogledaemo 2 izvetaja o ishrani: iz Dravne Akademije Nauka (DAN) i SvetskeZdravstvene Organizacije (SZO). Ove organizacije su dale po 10 preporuka za ceo svet. To suvrhunske preporuke iz najviih krugova.Preporuke DAN-a: 1) Jedite dosta voa i povra, 2) Jedite integralne itarice, mahunarke i sl., 3) Proteine uzimajte u umerenoj koliini, 4) Vebajte, 5) Ogranieno upotrebljavajte so, 6) Unosite dovoljno kalcijuma (ne kae da pijemo mleko, nego da unesemo dovoljno kalcijuma), 7) Izbegavajte uzimanje pilula, 8) Sauvajte nivo fluora, 9) Izbegavajte alkohol, 10) Smanjite ukupni unos masnoa i holesterola. Ove preporuke su izvrsne. Primetiete da je jedina hrana koja se ovde preporuuje voe,oraasti plodovi, itarice i povre. Meso i mleni produkti nisu preporueni. Tano je i da vei deosveta ne moe da sebi priuti meso i mlene proizvode, pa je samo naglaeno da je potrebno unetidovoljno kalcijuma i proteina. Veina sveta ih dobija iz biljaka, pa moemo i mi.Preporuke SZO (ta jesti i na ta obratiti panju): 1) mahunarke, oraasti plodovi i semenke, 2) sloene ugljene hidrate (itarice), 3) belanevine, 4) osloboditi se gojaznosti, 5) unos soli, 6) unos kalcijuma, 7) upozorenje na energetski bogatu hranu (preradjenu hranu), 8) za fluor nema posebnih preporuka, 9) izbegavati upotrebu alkohola, 10) date su donja i gornja granica masnoa. Opet vidimo da je preporueno voe, povre, itarice i oraasti plodovi. SZO bi elela da sesvet ovako uravnoteeno hrani.

VITAMINSKE TABLETE

ta sa uzimanjem vitaminskih preparata? Ako uzimamo ivu, presnu hranu - biljke, u njoj suhranljivi sastojci uravnoteeni. Nae telo moe da ih absorbuje i kombinuje na odgovarajui nain.Kada uzimamo vitaminske pilule, nae telo ima problem kako da ih absorbuje i kombinuje. Naprimer, ako uzmemo previe od jedne grupe vitamina i minerala, ona e spreiti absorbovanje ikombinovanje druge grupe vitamina i minerala. Ni na jednoj kutiji vitaminskih preparata ne pie daje njihov sastav uravnoteen, jer tako neto i ne postoji. U prirodi

voe i povre ima razliito visokeili niske koliine vitamina i minerala u sebi. A ovek je napravio pilulu sa visokom koncentracijomvitamina i minerala. Tu nastaje problem. Taj odnos koncentracije elemenata nije dobar zaabsorpciju i kombinovanje u telu. Vlada SAD je zabranila da se te pilule nazivaju "izbalansiranivitamini i minerali" zato to to i nisu, ali su farmaceutske kompanije izmislile novi izraz: "multi -vitamini i minerali". I mi pomislimo: "Tu ih znai ima puno, onda to mora da je dobro!" Ali, to jegreka. To to ih ima puno ne znai da su uravnoteeni. Moj profesor koji je diplomirao naHarvardu i Jejlu medicinu i farmakologiju preporuuje da se uzimaju minerali i vitamini iz biljaka,a ne putem pilula, osim ako ih prepie lekar iz odredjenih razloga. Medjutim, milioni ovih pilulaproda se ljudima koji ne znaju ta rade. Tako dolazi do konflikata unutar organizma. Veinavitamina rastvorljivih u vodi bie isprano iz tela, ali probleme stvaraju oni koji se tope u mastima, ato su vitamini A, E, D, K. Sa njima telo teko izlazi na kraj. Zato u pravilu jedite voe, povre,itarice i oraaste plodove razliitih boja. Odatle moete dobiti potrebnu ravnoteu. Na primer, ako vitamin A uzimamo u prirodnom stanju u narandastom vou i povru(argarepa, tikva, kajsija, naranda), ako i pojedemo dosta ovih namirnica, vitamin A ne moe danam naudi. Ali, ako uzimamo vitamin A preko tableta, onda nam moe tetiti. Da bi vitamin Apostao opasan za nas, treba pojesti preko 50 argarepa dnevno. U argarepi je tzv. betakaroten, i akose normalno hranimo kao ovde u Evropi, onda nam je nepoznata avitaminoza (nedostatak) vitaminaA.

KALCIJUM

U SAD mnogi ljudi kupuju preparate kalcijuma, jer su im kosti u loem stanju. Mnogi pateod osteoporoze. Zato se starijim enama preporuuje da piju dosta mleka. Da li je time problemreen? Ne! Postaje jo gore. Piti mleko nije reenje. Postoje brojni razlozi zato telo gubi kalcijum.Dizanje tegova je jedan razlog. Zatim, ako mnogo sedite i kosti ne nose teret, ono to ne koristite -to gubite. Kosti nee biti tako jake. Telo je vrlo osmiljena maina. Ako ne koristite kosti, telo neepuno ulagati u njih . Telo ce misliti da nam nisu tako vane.

Zato moramo da vebamo, ili etamo,hodamo. Gubitak kalcijuma nastaje i zbog preterane upotrebe belanevina (meso i mleni proizvodi).Visok nivo proteina ini da gubimo kalcijum putem urina. I fosforna kiselina u gaziranim piimadovodi do gubitka kalcijuma. okolada blokira kalcijum tako da telo ne moe da ga absorbuje.Dakle, imamo probleme sa kalcijumom ako jedemo okoladu, pijemo gazirana pia, jedemo meso imlene proizvode. Izbegavajte ovakvu hranu, a jedite biljke da bi imali jake kosti kao slonovi,nosorozi i irafe.

VETAKI ZASLAIVAI

ta je sa vetakim zasladjivaima, kao to je "nutrasvit" ili "aspartam"? U javnosti se estogovori da slatkii mogu da se jedu ako su zasladjeni vestakim zasladjivaima, i da se tako moguizgubiti kilogrami. Tada u telu nastaje ozbiljan problem. Na primer, kad uzmete da jedete jabuku,va jezik e prepoznati ukus slatkog. Onda ulo ukusa kae mozgu da dolazi eer, pa mozak naredipankreasu da pokrene maine jer dolazi eer. I pankreas lui insulin da bi bio spreman za dolazakeera. To se deava im okusimo slatko. Dok god vaemo, pankreas priprema sve vie insulina.im progutamo jabuku, insulin je ve tu da se suoi sa eerom. Telo se tako vraa u normalu. Kada uzimamo vetake zasladjivae iz gaziranih pia, marmelade (a stavljaju se skorosvuda), ulo ukusa opet kae mozgu da stie eer. Mozak poruuje pankreasu da pokrene svojemaine. Pankreas onda priprema insulin. I tako vi malo vaete, progutate vetaki zasladjiva, ikad on stigne u eludac insulin se pita: "Gde je eer?" A onda poruuje mozgu: "Ovde nemaeera!" A mozak kae jeziku: "Slagao si me, nema eera!" A jezik i dalje govori: "Ma, pripremitaj insulin, osetio sam eer!" I mozak u panici vie: "Pripremite insulin!" A pankreas nastavlja:"Ovde nema eera." I tako telo dospeva u panino stanje, jer je tek sada shvatilo da je u njemustrana supstanca. Svi nai unutranji organi prepoznaju hranu koja je zdrava. Zato telo zna ta da radi ako unjega udje eer, protein ili sloeni ugljeni hidrat. Ali kada vetaki zasladjiva kojeg je stvorioovek udje u organizam, telo je u panici. Nastaje zbrka i haos u organizmu. Telo i dalje kae:

"Mazaboravi, ovde nema eera." I tako prestaje luenje insulina. I kada sledei put uzmete jabuku, iulo ukusa obavesti mozak da dolazi eer, i mozak naredi pankreasu da pripremi insulin, pankrease rei: "ekaj malo. Poslednji put kad sam to uradio ovde nije bilo eera. Ovog puta neu stvaratiinsulin." I kada eer dospe u krvotok, telo upada u opti ok: eer je u krvi, potreban je insulin.Pankreas poinje da radi, a telo se buni to nije na vreme uradio svoj posao. Nai organi razgovaraju, komuniciraju medju sobom. Da to ne rade mi ne bismo bili ivi.Svi saradjuju. ulo ukusa govori mozgu kakvu hranu vaete da bi pripremio u eludcu kiselinu iodgovarajue enzime. Kada se poseete, telo nalaze da se krv zgrua. Telo stalno komunicira. Ikada prevarimo nae telo vetakim zasladjivaem, telo dospe u stanje zbunjenosti i ne zna ta daini. Ovakva hrana je la. Svi vestaki ukusi i boje su lai koje stvaraju zabunu i haos u naemorganizmu i telo dolazi u stalno stanje straha. Ako bih morao da biram, radije bih jeo eer negovetake zasladjivae, ali bih vie trao i vebao. Ljudi koriste vetake zasladjivae da bi smrali,ali mi moemo smanjiti unos kalorija u organizam na mnogo bolji nain, na primer, ako smanjimoupotrebu margarina i maslaca na hlebu.

EER

Sam ecer je ve lo po sebi. Evo ta se deava kada jedemo eer. Postoje razliite vrsteeera. Sa vonim eerom telo lako izlazi na kraj. Kada jedemo preradjeni eer iz slatkia i torti, on je toliko koncentrovan, da u organizmu dolazi do skoka. To je kao munja. I onda nam trebamnogo vremena da nae telo opet bude normalno. Ako stalno dolazi do ovih skokova gore - dole,telo postaje uznemireno i ispada iz ravnotee. Ako elite ravnoteu u telu, nemojte da koristitevetaku, rafinisanu hranu, jer ona u telu stalno stvara skokove. Jedite prirodni eer iz voa,povra, oraastih plodova i itarica. Pazite i na med. To je jako koncentrisan pelinji polen. Malomeda je dobro, ali mnogo meda je loe. Neki ljudi misle da med mogu jesti koliko hoe, jer to nijebeli eer. Ali, ako jedemo med, u telu je isti uinak kao kad jedemo beli eer. Mi ne elimo takveskokove i loe stanje koje oni proizvode. To se lako primeuje

na deci. Kad dobije okoladu, dete jejako sreno, ali pola sata posle toga ono podivlja. Morate dobro da pazite kad deci dajete slatkie.Ako im ih dajete, to treba biti na kraju obroka, jer je tu i druga hrana koja e absorbovati taj eer.Ako jedete samo okoladu, nikakva druga hrana ne moe da ublai taj ok. U organizmu dolazi dovelikog skoka i velikog pada. Neki ljudi prikrivaju takvo stanje tako to popiju par kafa ili zapalecigaretu, i dospeju u "normalu".

PRERAEVINE

U mnogim vrstama hrane postoje takozvani "mutageni". To su hemikalije koje oteujuhromozome. Ljudi koji jedu, po Amerikancima, "normalnu hranu", imaju mnogo mutagena u svomtelu. U biljnoj hrani nema tih mutagena, pa ih nema ni u telu ljudi koji se njom hrane. Drutvo zaistraivanje zdravlja je o tome uradilo zanimljivu studiju i utvrdilo da u telu ljudi koji koriste biljnuhranu nema mutagena, a ima ih u telu ljudi koji jedu dosta masnoe i holesterola. Nekada i ljudi kojijedu biljnu hranu oboljevaju od raka i slinih bolesti zbog drugih toksinih materija, pa mi elimoda je uinimo neotrovnom za na organizam. Zato u nae telo moramo da unosimo povre, kao toje kupus, karfiol, keleraba, i dr. Ovo povre pomae jetri da se oslobodi toksina i kancerogena.Vlakna to ine, pa se otrovi bre izbacuju, ne ostaju dugo u telu da bi stvorili ozbiljan problem.Vlakna sadre mnogo vode, pa tako razredjuju snagu tih kancerogenih materija u naem organizmu.to se vie drimo prirodne hrane, nae zdravlje e biti bolje. Moda e vam trebati vie vremena dabi sve ove promene uneli u svoj ivot, ako vam je organizam navikao na teku ishranu bogatumastima. Zato postepeno prilagodjavajte organizam na biljnu hranu. Ako odaberete da jedete meso imlene proizvode, onda ih jedite jako malo, i koristite hranu koja je siromana mastima. Mleko netreba da bude punomasno, nego sa malo masnoe, jer mnogo belanevina, kalcijuma i masnoe nijedobro za na organizam. Moja prijateljica iz Kalifornije pozvala me je jednom da dodjem u njenu porodicu. Raslismo zajedno na Aljasci kao deca. Kada se doselila u Kaliforniju osnovala je svoju porodicu. Kadajoj je sin postao tinejder, elela je da dodjem i da im

pomognem. Proveo sam 2 sedmice sa njima.Ona je elela da ja preuzmem kuhinju i da im ne kaem ta radim. Tu su iveli ona, njen mu, sin isvekrva. Kada oni nisu bili kui, zamolila me je da iz kuhinje iznesem sve stvari koje ja ne koristim.Mnogo toga sam izneo. Traila je da joj objasnim zato su loe, a onda odluila da ih pobaca. Rekaosam joj da ne pravi naglo promenu. One najloije smo odmah bacili, a neke od njih su koristili zavreme prilagodjavanja na bolju hranu. Tako sam poeo da kuvam sva jela. Posle 10 dana nije moglavie da uva tajnu. Pitala je porodicu kako im se svidja hrana u poslednje vreme. Sin je rekao:"Mama, fantastina je! Volim ova specijalna jela koja pravi kada imamo goste." Baka je rekla:"Primetila sam da mnogo bolje spavam nou i da me stomak ne mui toliko kao pre. Ova jela sujako ukusna i prijaju mom eludcu." Onda im je ona rekla da sam ja pripremao sva jela. Bili suiznenadjeni. A onda je dolo najvee iznenadjenje: "Pol nije koristio meso, jaja, mleko, okoladu, eer, ni ulje." Oni su rekli: "Nemogue, to ne moe biti istina! ta je sa ovim sosom na krompiru?""Pol je to napravio od oraha u mikseru." Sin je rekao: "A ta je sa onim okoladnim pudingom?"Mama je rekla: "Sve sam posmatrala. Pol je koristio roga, suvo grodje i med za desert . Koristioje samo prirodnu hranu."

IZGLED HRANE

Nisu mogli da veruju! Dobro je izgledalo, bilo je ukusno, i prijalo je u stomaku. Vrlo jebitno da kada unesemo ove promene naa hrana i dalje dobro izgleda. Moj stariji brat bio je dugoneenja i jeo hranu iz konzervi. Zagrejao bi je, i tako jeo hranu iz konzerve. To ba i nije lepoizgledalo. Ne kaem da treba da pravimo hranu satima da bi izgledala kao u skupim hotelima, alihrana treba da izgleda lepo. Jednom prilikom je napravljen eksperiment. Soba je bila puna dobrovoljaca. Imali su vezaneoi. Nisu videli ta jedu, ali su im govorili ta jedu. Usred obroka reeno im je da skinu povez saoiju i vide sta su jeli. Hrana je bila pravilno pripremljena, ali su dodate drugaije boje. Krompir jebio plav, meso zeleno, kukuruz ljubiast, argarepa crna, a pita tamno zelena. Gledali su tu hranu,ali niko nije mogao da dovri obrok. Do sutra ujutro, svi su povratili hranu i bilo

im je muka.Zanimljivo, zar ne? M i zaista jedemo i oima. Ako hrana ne izgleda kako treba, neemo u njojuivati kako treba. Kada napravite promene, neka vaa hrana izgleda ukusno i prijatno. Nije loe zavreme jela sluati prijatnu muziku. Negde za vreme jela gledaju vesti na televiziji, a to je najgoreto moe da se gleda za vreme jela. Tada gledamo ta se runo radilo toga dana, i imaemoprobleme sa varenjem, uznemiriemo se, moda i razljutiti. Iskljuite TV za vreme jela, pustiteugodnu muziku, stavite cvee na sto, neka sve izgleda lepo, jer mi prvo jedemo oima. Hrana ceonda da bude ukusnija. Za sve ovo treba vremena, ali su ove promene potrebne telu. Par trenutakamogu sve da izmene. Moja kuhinja je ofarbana u uto i zeleno. uta boja je najveselija boja koja postoji, a zelenaizgleda kao priroda. Imam jednu biljku u trpezariji i 5 biljaka u dnevnoj sobi. Kada one procvetaju,unose bar malo od prirode u moj dom. PONOVO EER Neki ljudi se zaista bore sa eerom. Zovemo ih eeroholiari. Napravite jedan eksperimentako imate ovakav problem. Pokuajte 30 dana da ne jedete nita slatko, ak ni med. Ne dozvolitevaem ulu ukusa da prima bilo kakav jak eer. Voe je jedino dobro, a slatkii i eer nikako.inite tako 30 dana i biete iznenadjeni koliko brzo vae telo moe da se prilagodi. Takva hranauskoro nee ni da vam bude ukusna. Ovde postoji jedan princip. Neke stvari koje smo ranije mrzelisada volimo, a neke stvari koje smo nekada voleli, sada mrzimo. Jedan moj prijatelj kae da jeizdrao 30 dana bez eera. Posle 30 dana prijatelj mu je ponudio gazirano pie i on je popio.Odjednom nije mogao bistro da razmilja i morao je da ode iz te kue. Nije mogao da veruje da ese tako oseati. Rekao mi je: "Pole, istina je! Odjednom telo vie ne moe da podnese ono ega smose oslobodili." MASNOE Ja zaista volim kokice. One su dobra hrana, ali ono to se stavlja na njih nije dobro: mnogoulja i mnogo soli. Ja godinama jedem kokice bez iega. Jednom sam bio kod prijatelja i prihvatiosam da naprave kokice, ali sam zaboravio da im kaem da ne stavljaju ni so ni ulje. Naravno, oni su ih napravili sa uljem i soli. Rekao sam: "Biu pristojan, pojeu malo." A miris je jako privlaio,bilo je teko odoleti. Uzeo sam aku tih kokica, a voda mi je ila na usta. To je bilo jako ukusno!Uzeo sam drugu aku kokica, i jo jednu. Kod tree sam napravio grimasu na licu. Ukus ulja uustima mi se nije svidjao. Nos je govorio da je to jako ukusno, ali su usta rekla: "Fuj! Operi me odtog masnog ukusa u ustima." Nisam navikao na taj ukus, i nije mi se svidjao. To je bilo kao da sampopio bocu ulja. Kad prolazim pored restorana gde se pee piletina, to mi jo

uvek lepo mirie. Alirazmiljam, kada bih uzeo tu piletinu, i to mrtvo meso poeo da odgrizam sa kosti, i gledao te kosti,onda sam sebi kaem da tako neto ne bih mogao da uradim. Jo uvek mi to dobro mirie, ali samizabrao da tako neto neu da jedem. Ako dodjem u iskuenje za tako neim, onda kupim sebi netoiz bate: jagode, mango, nesto posebno. I to mi pomogne. Kada tako uradim, nikad ne kupujem ono to je ovek napravio. Ali za to je potrebnovremena, naroito ako hoete da to sprovedete u svojoj porodici. Nikad nemojte ove informacije dakoristite da bi nekog kaznili, ni da vam budu oruje protiv nekoga. Neki misle da ako odmah ponuda jedu zdravu hranu, da e odmah postati sveti. To nije istina. Ove informacije treba da vam buduna blagoslov. Ostavite uvek pravo izbora drugima. Kada neko jede hranu za koju znate da je loa,nemojte da im drite predavanja, ni da ih ugroavate. Budite im dobar primer. Ja imam pravilo: nikad ne razgovaram o hrani za vreme obroka. Mnogi me pozovu na ruak.Za vreme jela priamo o vebanju, o vodi, ali ne o hrani. Ne elim da mojim domainima budeneugodno. Domaica je uloila trud u to, dala je najbolje to moe, i treba da uivamo u tome.Obino kaem da kasnije moemo da razgovaramo o tome. Nekad moram da ostanem jako vrst. Odbijam skoro sve slatkie. Naravno, odbijam alkohol.Odbijam i sir i jaja. Ako ima malo toga u hrani, neu praviti problem, preiveu.

KLJUEVI URAVNOTEENOG IVOTA

Pogledajmo jo neka pravila kako doi do dobrog zdravlja.

VEBANJE Kad god mnogo hodate, vi ve dobro vebate. Ali za srce, plua i arterije, jako je dobroimati neto energiniju, a krau vebu od hodanja. Preporuujem aerobik vebe, vebe gdekoristimo mnogo kiseonika. Treba poeti polako, jer ako niste vebali 5, 10 ili 20 godina, onda nisteu kondiciji. Potrebne su vam sedmice i meseci vebanja da se vratite u kondiciju. Vebe treba datraju najmanje 30

minuta, a bolje je ako traju 45. Treba duboko disati, preznojiti se i podii pulsiznad 120 u minuti. Gledajte da se zadiete da ne moete da izgovorite nijednu reenicu izmedjuudisaja. To ete moi ako su vebe naporne i brze, pa moete da izgovorite samo po jednu re. Akad bude tako, onda usporite. Da bi mast iz organizma sagorela, i da bi bili dobro snabdeveni kiseonikom, najbolje suaerobik vebe. Dobro je ponekad imati energine, naporne vebe. Ali moramo biti sigurni da smofiziki za to sposobni i da se neemo povrediti. Moda je potrebno da nas prvo pregleda lekar. Niz vebi je jako dobro za nae telo. Izaberite one koje vam se najvie svidjaju. Plivanje,tranje, aerobik, vonja biciklom, etanje, preskakanje konopca. Nae telo treba tada da budeneprestano u pokretu. Plua i srce moraju da rade i da pumpaju krv. Treba vebati najmanje 3 putasedmino. Pri vebanju na metabolizam raste (to se zove BMR), i treba da ostane takav 48 sati. Ako napravimo veu pauzu, metabolizam opet opada. On mora ostati na nivou, da bismo uvek imalienergije i bili jaki. Vebanje se zato preporuuje najmanje svaki drugi dan. Ako je napolju loevreme, moete vebati i unutra. Neki e se izgovarati: "Vreme je danas runo i ne mogu davebam." Zato imajte plan kako da vebate i unutra, u zatvorenom. Ali, uvek je bolje i za telo i zaum vebati napolju, na suncu i vazduhu. Dobro je da jo neko uvek ide sa vama. Kad posustanete, va partner e vam reci: "Hajde,izdri jos malo, nastavi." Ja esto putujem i nemam partnera, pa nosim kasetofon i muziku uz kojuvebam. Imam mnogo razliite muzike, pa sam uvek raspoloen za vebanje. etnja je najsigurnijaveba, i za nju je svako od nas sposoban. elim da vas ohrabrim da ponete sa nekom vrstomvebanja, najenerginije to moete, najmanje 3 puta sedmino.

SUNANJE

Jedan od prirodnih lekara koji nam moe pomoi je sunce. Ali, tu moramo biti oprezni madanismo blizu ekvatora. Ako imate svetlu kosu, morate da pazite vie. Leti pazite vie nego zimi, ali jeuvek dobro da se izlaete suncu. Proslog leta bio sam u Australiji iznad koje je velika ozonska rupa,kako kau. Primetio sam da sva deca u kolskom dvoritu imaju eire na glavama. Rekli su mi daje to zbog

ozonske rupe, i da sva deca nose eire na putu u kolu i u povratku kui, tj. kad godizlaze napolje. U ovom delu sveta to nije naa glavna briga. Mnoge koristi moemo imati ako smo napolju na suncu. Neki misle da je to samo da bismopocrneli. To jeste prednost, ali nije pravi razlog zato nam je neophodno da budemo na suncu. Kadase izlaemo sunevoj svetlosti, broj naih belih i crvenih krvnih zrnaca se poveava, i stvara sedobar izvor D vitamina za nae telo, rane na koi bre zaceljuju, bakterije se unitavaju, znojimo sei izbacujemo otrove iz naeg tela. To se jako dobro zapaa kod puaa, kad su naizmenino izloenitoploj i hladnoj vodi. Kad ih zatim zamotamo u bele arave, onda iz njih kroz znoj izlazi i nikotin,pa beli arav postaje uto-narandast. Tako nae znojne lezde izbacuju otrove iz tela, a boravakna suncu pomae u tome. Sunce oputa i pomae rad naih miia. Zagrevanjem i na krvotok postaje bolji i nivoholesterola se smanjuje. Uvek je dobro prozore drati otvorene, tako da sunevi zraci udju u kuu.Ako drvee zaklanja prozore, zraci sunca ne mogu da udju u kuu. Zato dozvolite suncu to je godvie mogue da udje u va dom. Trudite se i vi da se izloite suncu to je mogue vie. Naravno, sveto mora biti umereno.

VAZDUH

Boravak na suncu obino se kombinuje sa drugim prirodnim lekarom, a to je vazduh. Teloprivlai negativne jone, a oni su najee u visokim planinama i kraj mora. Danas u gradovima imapuno pozitivnih jona, a oni ne prijaju naem telu. Postoje posebne maine koje mogu da u naojkui stvaraju negativne jone. Neki misle da je to za njih od velike koristi. Jedan moj prijatelj moetu mainu da prikljui i u automobilu, na mestu gde se pali upalja. On kae da kad je ukljuen tajaparat, onda mnogo bolje vozi. Zato je vano da ivimo tamo gde je dobar vazduh i da pravilnodiemo. Mnogi ljudi diu pomou gornjeg dela plua. Skoro niko ne die duboko, kako bi stvarnotrebalo disati. Zato problemi s pluima najee nastaju u donjem delu plua, jer tu ne dolazidovoljno kiseonika. esto dok sedimo zauzimamo lo stav, a ne drimo se pravilno ni kad hodamo. To treba dase veba i da se na to misli. Evo kako to moemo da

vebamo: lezite na pod na ledja, i stavite teku knjigu na stomak. Pokuajte da je gurate gore-dole. Tako ete poeti da koristite dijafragmu. Kakoda diemo duboko? Ustanite, stavite ruke na bok ili jo bolje na potiljak. Pokuajte da podiete vaarebra. Polako brojite u sebi do 10 dok udiete, i kad dodjete do 10, zadrite dah, izbrojte do 10, patek onda izdahnite. Posle 3-4 puta, nekom e se zavrteti u glavi, a to je zato to vazdune vreice uvaim pluima trae jo. Pokuajte da ovu vebu uradite im se probudite najmanje 5 puta, a isto ipre spavanja, da biste se opustili, i pre obroka. Tako ete vebati kako da unesete vie kiseonika uvaa plua. Zapamtite: uvek treba udisati duboko preko nosa. Nos je stvoren da bi vazduh dokprolazi kroz njega bio ovlaen pre no to stigne do bronhija. U nosu vazduh dobije odgovarajuutemperaturu i vlanost, to je korisno za dalje disanje. Zato udiite kroz nos. Kada radite tee vebeudiite i kroz usta da bi uzeli vie kiseonika.

ODMOR

Jos jedan nain za poboljanje ivota je odmor. Treinu ivota provodimo u snu, pa zatomoramo da nauimo kako da to inimo pravilno. Ako predugo spavamo, skraujemo ostale 2/3 kadatreba biti budan. Kako pripremiti spavau sobu da bi se dobro odmorili? 1) to je tamnija soba, to bolje. Kada svetlo ulazi u mrenjau vaeg oka, onda mozakisputa jednu hemikaliju koja nas budi. Mi smo stvoreni da se probudimo kad sunce izadje, i daspavamo kad sunce zadje. Mi sebi pravimo dosta problema koristei vetako svetlo, jer ostajemobudni do kasno u no. Interesantna je studija o broju samoubistava na Severnom i Junom Polu. Tamo je brojsamoubistava mnogo vei nego bilo gde na zemlji. Zakljueno je da za tu pojavu velikuodgovornost snosi neregularno smenjivanje izlaska i zalaska sunca. Svestan sam toga jer samodrastao na Aljasci, blizu Arktikog pojasa. Ve u februaru ljudi postaju jako nervozni. Zato vamsvi preporuuju da odete na Havaje. Mnogi ljudi sa Aljaske upravo to i ine. teta to doktori nemogu to da vam napiu na receptu. Nas organizam teko podnosi kada sunce zalazi ve u 3popodne. Zimi, kada sam polazio u kolu, bilo je tamno kao da je mrkli mrak. A i

kada sam sevraao iz skole bio je mrkli mrak. Drago mi je to danas ivim mnogo junije, u dravi Vaington.Zato je prvo pravilo za dobar san da vaa soba bude to je mogue tamnija nou dok spavate, adanju da bude to svetlija, da bi sunevi zraci unistili bakterije u sobi. 2) Ako je mogue, treba imati i otvorene prozore da bi vazduh strujao u sobu. Ako zatvoritei vrata i prozore, probudiete se umorni, jer ete iskoristiti sav kiseonik u vaoj sobi. Posebno akovie vas spava u istoj sobi i udie isti kiseonik. Zato, ako je napolju hladno, bar otvorite vrata.Nemojte zakljuavati sav kiseonik u vaim spavaim sobama. 3) Neka vaa spavaa soba bude to je mogue hladnija, jer se na um bolje odmara uhladnoj, nego u toploj sobi. Neka vai pokrivai budu lagani, na primer, pernati. Kad na sebe stavitemnogo teke ebadi, onda je teko pokretati se u krevetu. U toku sna vae telo se pokrene oko 40puta. Ako se to ne dogodi, moete dobiti jake bolove, pa ak i modrice. Zato vae telo mora lako,automatski da se pokree u toku noi, pa pokrivai moraju biti lagani. Morate imati dosta prostoraza pokrete u snu. 4) Spavaa soba mora da bude jako tiha. Ako ivite u gradu, u bunim delovima, to moebiti problem. Moe se desiti nesto to se zove "beli zvuk". To je kad radio namestite tamo gde nemaprijema, i on samo zuji. Proao sam kroz to dok sam boravio u gradovima i pokuavao da zaspim.Onda ste izloeni neregularnim zvukovima koji ometaju va san. Zato kad ukljuimo radio da zuji. bez prijema, od tog stalnog zujanja ne ujemo onu buku koja dolazi spolja. Moemo ukljuiti i fenda zuji. To mi je uspelo vie puta u velikim gradovima. Nosim i epove za ui zbog pasa kojimnogo laju. Zato spavaa soba mora da bude to tia. Postoje i kasete sa prirodnim zvucima, naprimer, kie ili vetra. I to nas moe opustiti, ako nije snimljena i grmljavina. 5) Krevet treba da bude to tvrdji, ali udoban. Ako spavate na ledjima, jastuk mora biti jakotanak. Ako spavate na boku, jestuk treba da bude neto deblji da bi drao nau glavu. Ali, nemojtespavati na stomaku, to je najgora pozicija za san. Tu poziciju telo ne trpi i automatski se okree.Najbolje je na ledjima ili boku. Ova preporuka je za odrasle, ne odnosi se na bebe. Koliko sna namje potrebno? Uopteno gledano, 8 sati. Deci koja rastu i trudnicama je potrebno vie. I kada smobolesni, potrebno nam je vie odmaranja. Tada se ne probudimo ni na zvuk budilnika. Ako sebudimo uz pomo budilnika, onda neto nije u redu. Ako smo imali dovoljno sna, ako smo odmorni,probudiemo se sami. Ne moraju na silu da nas bude oni grozni zvukovi sata. Nas ne treba da budibudilnik, nego nae telo kada je potpuno odmoreno. Ponekad se popodne oseamo jako umorno.

Ako moete samo da prilegnete na 10-15minuta, onda je to u redu. Nemojte kasno popodne da podjete na spavanje, jer onda neete moinou dobro da spavate. Treba poi na spavanje izmedju 9 i 11 sati uvee. Ako ostanemo budni doponoi, stvoriemo probleme svom telu u vezi odmora. Ja obino idem na spavanje u 10 uvee.Spavam oko 9 sati. Zato ustanovite ta je najbolje za vas, umesto da se budite budilnikom. KAKO SMRATI? Evo 10 naela za gubitak vika telesne teine. Ako znate nekoga kome je potrebno da malosmra, ovo e biti korisno za njega: 1) Jedite samo u vreme odredjeno za obrok. To znai da ne jedemo izmedju obroka. Kadajedemo izmedju obroka, onda unosimo viak kalorija. Zato jedimo samo u vreme obroka. 2) Jedite voe, povre, itarice i oraaste plodove. Meso i mleni proizvodi su jakokoncentrisana hrana, i ako ih jedemo unosimo viak hrane. Zato treba jesti vie hrane bogate biljnimvlaknima. 3) Ne uzimajte hranu koja nije dobra za nas koncentrisanu hranu sa vieg stepena lancaishrane. 4) Koristite vie nepreradjenu hranu. To znai da treba izbegavati belo brano i beli eer. 5) Pijte dovoljnu koliinu vode (1,5 - 2 litra dnevno). 6) Najvanije: jedite obilan doruak i vrlo malo ili nita za veeru. Doruak treba da budenajbogatiji obrok u danu, jer je pred nama ceo dan kada treba preraditi sve te kalorije koje smopojeli. Drugi obrok treba da bude neto laki od doruka, a trei obrok, ako ga jedemo, treba dabude najlaki. Na primer, hleb i voe ili neto itarica. Ljudi jedu upravo suprotno. Za doruak malopahuljica ili olju kafe, a kad se uvee vrate kui obilno se najedu. Tako dobijaju kalorije koje nemogu vie da prerade ni ti potroe, jer za par sati idu na spavanje. A ako ne sagorite te kalorije,onda se kalorije uskladite u depoe - masne celije. Mast je ustvari uskladitena energija. Zato ujutrojedimo hranu bogatu energijom, da bi mogli da je sagorimo u organizmu. Ako visoko kalorinuhranu jedemo uvee, neemo se osloboditi tih kalorija, nego emo ih samo uskladistiti. 7) Jedite vie niskokalorinu hranu, izbegavajte masnoe i ulja. 8) Post - odaberite jedan dan u sedmici da postite. Tokom vremena posta nemojte nita jesti,ni piti. Na primer, danas ruate u 14 sati, pa tek sutra u 14 sati ponovo ruate i uzimate vodu. Ako ne moete da izdrite, uzimajte vodu tokom posta. Moete, takodje, za poetak, da "preskoite"samo jedan obrok tokom dana posta. 9) Ne budite optereeni svojom teinom i eljom

da smrate, nego vodite vie rauna ozdravlju. Ne mislite o onom to ne moete da uradite, nego o onome to moete. 10) Klonite se lekova i ne drite hirovite dijete. Naela 2 i 6 su najvanija. Uvek ihnaglaavam ljudima. Kada jedemo hranu onakvu kakva raste, u njoj nema previe kalorija, ve imapuno vlakana koja e vas zasititi i zadovoljiti. Ako je vaa hrana ista kao to je u prirodi, imaetemanje problema sa telesnom teinom. Kad sam jednom govorio o ovome, u prednjem redu je sedeo jako debeo ovek. Imao je oko160 kg. Rekao je: "Pol, moja ena je na meni isprobala sve dijete koje su ikad smiljene i nijedna minije pomogla." "Da, to mogu da zakljuim im te pogledam." Onda je rekao: "Pol, uradiu sve tokae i ako to ne uspe, trau za tobom dok te ne stignem." Rekao sam: "Nema problema, znam dasam bri od tebe." Zato naglaavam: jedite hranu onakvu kakva se nalazi u prirodi - argarepe,krompir, kupus, banane, narande, breskve, karfiol, graak. Jedimo prirodnu hranu ba onakvukakva jeste. Nemojte dodavati ni ulje, ni eer, ni maslac. Neke namirnice emo morati da kuvamo,pa je bolje kuvati ih na pari. Nemojte ih priti, ni prelivati pavlakom. I jedite najvei obrok ujutro, auvee samo voe i pahuljice, ili nita. Taj ovek je odluio da pokua ovo da bi se oslobodio vika kilograma. Sa 160 kg ovekmora dobro da smra. Video sam ga mesec dana kasnije. Proao sam pored njega jer ga nisamprepoznao. Toliko kilograma je izgubio da mu se lice sasvim izmenilo. On je rekao: "Pol, to jeneverovatno, fantastino! Nikada nisam bio gladan. Jeo sam dosta hrane za doruak, i to hranuonakvu kakva je u prirodi. Kuvao sam kupus, graak i drugo, ali nisam dodavao sir, maslac, nidruge masne stvari. Nisam jeo nikakvu pakovanu hranu kao to su okolade i majonez. Jeo samsamo prirodnu hranu. I jako malo sam jeo uvee. Nikad nisam bio sreniji nego kad sam gledaosebe kako gubim kilau. Oseam se divno i izgledam fantastino. Pole, idi i priaj svima o ovome."Rekao sam: "Pa je to ve radim. Ti treba da ide i da o tome posvedoi svojim telom. Ti si ividokaz da je ovo delotvorno i da je istina." Ovo su ta naela koja sam eleo da naglasim ako vi ili vai prijatelji imate problema satelesnom teinom.

VAKANJE HRANE

Drugo vano naelo je da polako vaemo hranu. To je dobro za svakoga. Da bismo pojeliobrok, potrebno nam je 30 - 45 minuta. Moda nekad morate da urite, ali ako hranu pojedete brzo,samo ete nadraiti svoj eludac. Zato vebajte da jedete polako. Za vreme studiranja, stekao sam lou naviku da jedem brzo. Da bih se uvebao da jedempolako, morao sam da radim neobine stvari. Svaki put kad sam stavio zalogaj u usta, odloio samviljuku i ekao neko vreme. Vidim da kod mnogih ljudi dok jedu, ruka stalno ide gore dole.Sigurno tesko diu kad tako natrpaju usta. vaimo zalogaj hrane najmanje pola minuta. Zatim progutajmo hranu i neka naa ustaostanu prazna par sekundi. Meni su trebale sedmice da u tome uspem. Bilo je jako teko. Ali, akostalno vebamo, onda moemo stvoriti nove navike. Znao sam da sa ovim moram da se borim.Kada pojedete obrok za 30 - 45 minuta, va eludac se osea mnogo ugodnije. Kada ovek bre jede, onda pojede vie i ne obraa panju na koliinu hrane koju pojede. USAD postoje mnogi restorani brze hrane. ak i autom moete proi kroz njih. Mikrofonom naruite hranu, dodjete do prozora, uzmete hranu i platite. Takva hrana je obino bogata masnoama, jako jeslana i ima mnogo kalorija. Sastav hranljivih vrednosti je jako siromaan.

POSLE JELA Putujui Evropom primetio sam drugu lou naviku. Veina mueva odmah posle jela izlaziiz kuhinje. Jedan od razloga zato mukarci ee od ena oboljevaju od sranog udara je zato topojedu obilan obrok, odu u sobu i izvale se na kau. Bolnika kola esto na tom mestu pronadjuoveka sa solidnim sranim udarom. ene bolje vare hranu jer se kreu nakon jela. I mala etnjaposle jela pomoi e da bolje svarimo hranu.

UZ JELO Spomenuo sam da dok jedemo nije loe sluati lepu, ugodnu muziku. Imam veoma ugodnumuziku na harfi. Ljudi ne jedu tako brzo i tako naglo dok sluaju laganu muziku, kao dok sluajurock and roll. Zato sluajte laganu muziku i to e vam pomoci da imate bolje varenje u eludcu. Dobro je da cela porodica zajedno jede, to je ee mogue. Vreme obroka je moda jedinovreme kada cela porodica moe da bude na okupu. Seam se da mi je uvek bilo drago kad dodjevreme obroka. Roditelji bi me uvek pitali kako je tog dana bilo u koli, a brat i ja bi razgovarali snjima o svemu to se tog dana dogadjalo. Uivali smo da im o tome priamo, a oni su voleli daznaju ta se s nama deava. Zato je veoma potrebno da porodina komunikacija bude dobra. Re"drug", "kompanjon", dolazi od grke rei koja znai "jesti zajedno". Zato ljudi sa kojima jedetepostaju vai kompanjoni, drugovi. Jesti u drutvu je lep zdravstveni princip. Nije lepo jesti sam, nitikad svi odu. Mnogo je lepe uzivati u jelu u neijem drutvu.

RAZNOVRSNOST HRANE

Kada imamo vei izbor u jednom obroku, naem telu je tee da se zasiti. Ako jedemo 10-15razliitih stvari za jedan obrok, nae telo ne registruje da se neeg najelo. Ako jedemo 3-5 stvari zajedan obrok, nae telo e se oseati zasienim. Kada ima puno razne hrane, tee je dobiti oseaj daje dosta, a telo je stimulisano raznovrsnou i pojede se vie. Raznovrsnost hrane potrebna je u tokusedmice, ali ne u istom obroku.

JEDNOSTAVNA HRANA

Volim da jedem jednostavno. Recepte koje moete nabaviti ja nikad ne koristim u svojojishrani. Koristio sam ih u vreme dok sam prelazio na bolji nain ishrane. Sada jedem takojednostavna jela, tako da ne

treba ni pisati nikakav recept. Sve to je potrebno je oprati hranu iposluiti je. Neto moete i da skuvate, ali elim da imamo vie vremena da se bavimo drugimstvarima, a ne da se optereujemo receptima sa 27 raznih postupaka. Neka naa hrana bude jakojednostavna. Na nesreu, to ne daje veliku slavu onome ko kuva, jer ta kuvarica zaista nita posebnonije spremila. Postoje vanije stvari koje mozete da radite umesto dugog pripremanja komplikovanihrecepata u kuhinji. Ponekad je dobro neko malo iznenadjenje. Ali, ako to inite 2-3 puta dnevno,postaete rob vaih recepata i kuhinje. Morate biti slobodni od toga. Morate dozvoliti vaem uluukusa da isproba te divne ukuse koji postoje u prirodi. Potrebno je vreme da se nae ulo ukusaprobudi. U zdravstvenom centru u kojem sam nekada radio, neki pacijenti su ostajali na mesec dana.Svake veeri imali su vedski sto. Prve veeri se posluivala samo jedna supa. Skoro svi su se alilina tu supu. Skoro nikom se nije svidela. Rekli su: "Umreemo ovde od ove uasne hrane. Ovo jenajgora supa koju smo ikada jeli." Prijalo im je da jedu hleb, krompir i druge stvari. Nakon mesec dana imali su sveani obrok.Kada su im posluili tu istu supu, oduevili su se sa njom. Svima se svidela i traili su recept za nju."Zato nam ovo niste ee posluivali, jako je dobra i ukusna!" A mi im kaemo: "O, pa mi smovam ve ponudili ovu supu." "Ne, mi to nikad nismo jeli." "O, da. Prvog dana kada ste doli. To jeisti recept." "Nemogue, ta supa je bila uasna. Seamo se te supe." "Ne, u pitanju je isti recept, alise vae ulo ukusa promenilo. Vae ulo ukusa uiva u divnim ukusima koji su bili sakriveni uzdravoj hrani." Zato ako vaemo hranu polako i savaemo je dobro, dobiemo u ustima sve tedivne ukuse koji postoje. Taj ukus neemo dobiti ako hranu zagrizemo 3 puta i progutamo. Nikadneemo dobiti taj ukus ako hranu zamaskiramo okoladom, uljem, siretom, solju ili neim drugim.Ti ukusi koje dodajemo veoma su razliiti od ukusa koje sadri zdrava hrana. Ukusi zdrave hranepredstavljaju mala blaga koja jedva ekaju da se otkriju u vaim ustima. Pokuajte ponekad tako ivideete. Verujem da ete biti oduevljeni. SO Pogledajmo neka naela u vezi soli. Mnogi ljudi im sednu za sto, odmah uzmu slanik i solejelo, a da nisu ni probali jelo. Mi moramo prvo da probamo nau hranu. Setite se: u zdravoj hraniima tako divnih ukusa, ali ako dodamo nae ukuse i zaine, mi to pokrivamo. Ako dodajemo uhranu so, biber, eer, okoladu i slino, onda vie ne oseamo pravi ukus zdrave hrane. ulo ukusaostaje uspavano i ne moe vie da uiva u svim tim ukusima. Zato ako volite

vie soli u hrani, dritese ovih naela sledeih par sedmica. Kada se oslobodite soli, poeete da uivate u pravim prirodnim ukusima hrane. Neete viekao mnogi morati da stavite puno soli u hranu. Kada jedem kod nekih ljudi, osetim so u hrani, a onije ne oseaju. Zato, ovo moe pomoi vama ili vaim prijateljima koji vole vie soli.

NE BRINITE SE, BUDITE SRENI BRIGE, PESIMIZAM

"Ne brinite se, budite sreni", to je lepa misao, zar ne? Ali nekad smo u iskuenju da sebrinemo. Mislimo: Ako se za neto brinemo sedmicama ili mesecima, onda emo tu brigu lakoreiti. Ali, to nije reenje. Samo emo ponovo da patimo. Ako znate unapred da e vam se dogoditineto problematino, ne brinite ako vam se ini da ne moete nita oko toga da uinite. Usmeriterazmiljanje na reenje, a ne na brigu. Napravite najbolji plan za reenje te brige, a onda seoslobodite te brige. Ali, za nas je prirodno da se brinemo i da se alimo. Neki ljudi imaju jako negativan, destruktivan stav prema ivotu. Mi ne volimo da sedruimo sa takvim osobama. Oni uvek imaju nesto loe da vam saopte. Postoje i ljudi kojikonstruktivno i pozitivno razmiljaju, i uvek imaju nesto dobro da vam kau. Postoje, dakle,pesimisti i optimisti. Pesimisti kau: "Ova aa na stolu je poluprazna." Optimista gleda istu au ikae: "Ne, ona je polu-puna!" Kako vama izgleda ta aa, polu-puna ili polu-prazna? Nadam se daete za par dana rei da je polu-puna i da ete neto i doliti u nju, ak i da e se prelivati. Mi se uznemirimo kad aa pone da se preliva. To je uzbudljiv eksperiment. Prolijte isprednekog au vode. ta e se desiti ako sipate vodu u au i ona pone da se preliva? Sve ete jakoiznenaditi. A ivot je pun ovakvih iznenadjenja kao to je prelivanje ae. Zato neka vaa aa budepolu-puna i neka raste dok ne pone da se preliva. Moj brat je jedan od ljudi koji negativno razmiljaju. Kada smo zavrili srednju kolu,zaposlio se u firmi za uredjenje puteva. Svako vee dok smo veerali, priao nam je o svim"idiotima" s kojima je tog dana imao posla, i o svim glupostima koje su radili. To me je jakozamaralo. Kada je jedne veeri opet poeo svoj veliki izvetaj o tome, rekao sam mu: "ekaj Stiv.Pre nego to pone da nam pria, postavio bih ti par pitanja." On je rekao:

"Naravno, izvoli." "Jesili imao dovoljno kiseonika danas da die?" On me je pogledao zaudjeno i rekao: "Molim?" "Da lisi danas mogao da lepo gleda svojim oima? Da li si sve video u boji?" Pogledao me je i pitao:"ta?" Pogledao je nae roditelje i pitao: "Je li on lud?" "Stiv jesi li lepo ruao danas? Da li ti jehrana danas bila jako ukusna?" On je rekao: "Pa on je poludeo!" "Stiv, svako vee nam pria kakosi imao uasan dan. Pa, sigurno je bar neto bilo lepo danas u tvom ivotu. Zato ne pokua da namsvako vee kae 3 stvari koje su bile dobre tog dana? Onda moe da nam kae i 3 stvari koje nisubile tako dobre. Nemoj nam rei 6 loih stvari, nego samo 3." To je za njega bio veliki izazov. Ja bih i svakog od vas izazvao na isti nain. Za svaki negativan komentar koji kaeteprisilite se da kaete i neto pozitivno, ak i ako to zvui glupo. Ako ustanete ujutro i kaete:"Grozno, danas e padati kia", odmah recite: "Cvee i trava e uivati u kii." Vaa ena e vasonda jako udno pogledati. Deca e moda rei: "Da li je to na otac?" Ali pokuajte! Ako vozitekola i neko izleti pred vas, a vi naglo zakoite, pokuajte da ne kaete nita negativno. Budite zah-valni to vam konice dobro rade. Nadjite neto pozitivno u svakoj nezgodi. Teko je, ali vi ste sadajaka linost i vi to moete. Pokuajte i otkriete da ete imati blagoslov od toga, a i ljudi oko vas. Svetski strunjak za pitanje stresa je Dr. Hans Salije iz Kanade. Mnogo knjiga je napisao ostresu. Mnoge knjige ni vi ni ja ne moemo citati jer su jako strune. Ali napisao je i par knjiga zajednostavne ljude. On razmatra stres na jednostavan nain. On nam kae da je stres bilo ta to vrineki pritisak na nas, bilo mentalno ili fiziki. Stres moe biti i dobar i lo. To zavisi od nae reakcije na pritisak. Ako koristite svoj um iodvojite malo vremena, svaki stres se moe pretvoriti u pozitivno iskustvo. Ali, ukoliko pokuate daodgovorite odmah, brzo, vi ete samo jo vie da poveate taj stres. Dr Salije kae da svako ivobie, i biljke i ivotinje, pate od stresa. Ljudi su i ovde specifini, jer mogu da kontroliu situacijuumesto da okolnosti vladaju njima. Mi imamo logiku i sposobnost razmiljanja. Ne moramo samoda se prilagodjavamo okolini. Bila to situacija ili pojedinac, mi biramo kako emo reagovati. Poznati crnaki vodja u SAD pre mnogo godina je rekao: "Moete mi uiniti ta god hoete,ali me nikad ne moete tako uniziti da vas zamrzim." Meni se svidja ovaj savet. Ne dozvolitenikome da vas toliko unizi da ga mrzite. Mrnja je otrov. I vama smeta isto koliko i onome kogamrzite. Ne dozvolite da vas iko tako degradira. Niko vas na to ne moe naterati. Dr Salije je rekaoda je najbolje reenje za stres, ili za sreu, u jednoj rei:

"Zahvalnost". Budite zahvalni. Uvek imajtenesto bolje u ivotu od drugih . Jedan ovek je rekao: "alio sam se jednom to nisam imao cipele, sve dok nisam videooveka koji nije imao stopala." Mi imamo dosta toga za ta moemo biti zahvalni, neto to druginikad nisu imali, niti e ikada imati. Da biste bili sreni, predlaem vam da se okupirate pomaganjem drugim ljudima. Uvekpostoji neto to moete uiniti za nekog ko je manje srean od vas. Vi ste uvek mudriji ili jai ili bogatiji od nekoga. Moda u sebi imate vie ljubavi ili razumevanja od drugih. ta god da imatevie od neke druge osobe, imaete radost ako to podelite s njom. Budite spremni da date onomekome je to potrebno. Solomun, najmudriji ovek, rekao je: "Podana ruka biva bogatija, i ko napaja, sam e bitinapojen." Kad god dajete, uvek ete i primiti. Zato se kae da je "blaenije davati nego primati".Moete doi u situaciju da pomaete ljudima kojima ba i ne biste eleli da pomognete. Kadpomaete nekom, morate da odvojite svoje vreme, a mi smo sebina stvorenja i elimo da vremepotroimo na nas ili na svoju porodicu. Ne volimo da troimo vreme na druge. Ako imate vremesamo za sebe i svoju porodicu, onda ivite u veoma malom svetu i umreete kao veoma usamljenaosoba. Vas svet treba da bude mnogo vei od vas i vae porodice. Nikad neete biti sreni slueisamo sebi. Vaa najvea srea doi e ako pomaete drugima. To moe biti izazov, jer je za topotrebno vreme, a vreme je dragoceno. Na ivot se sastoji od vremena. Kada nekome pomaete, vi mu dajete deo svog ivota. Istotako mi za druge moemo dati deo svog ivota - nae vreme, pomaui im. Bez obzira ko su iodakle su, mi im moemo pomagati. Bio sam po zatvorima i ustanovama za bolesti zavisnosti. Priao sam sa ljudima kojima jebio potreban deo mog ivota, moje vreme, i bio sam spreman da im to dam. Ljudima koji su uzatvoru, ili koriste drogu, nedostaje velika dragocenost ljubav. Oni ne veruju da ih iko stvarnozaista voli. Zato pokuavaju da pronadju ljubav i sreu, a kriminal i droga ine se kao jedini nainda do toga dodju. Zato kad im stvarno pokaemo ta je stvarna ljubav, uvek me zadivljuje nain nakoji oni odgovaraju. Nije u redu to to se dogodilo mnogim ljudima, i mnoge stvari u naem ivotu nisu fer. Ali,mi moemo biti zahvalni i moemo pomagati drugima. Ne smemo usmeravati misli na loe stvarikoje se dogadjaju u naem svetu. "Srce veselo pomae kao lek, a duh alostan sui kosti", kaeSolomun. Veselo srce je zaista izvrstan lek. Bez obzira u kakvoj ste situaciji, sigurno moete dapronadjete neto veselo u svom ivotu. Dobra vest! Da li znate neku dobru vest? Takvu vest treba s nekim podeliti, zar

ne? Imate liljubazne rei da ih s nekim podelite? Slatke su kao med, lek kostima i dui. Nekad zaista upadamo u veliki stres i jako smo nervozni. Postoji jedna laka veba kojumoemo izvesti da bi nam bilo lake. Ova veba oslobadja pozitivni endorfin u mozgu. To jehemikalija koja ini da se dobro oseate. Ona se oslobadja u mozgu kad kaete: "Molim vas","Hvala" i "Volim te". Na mozak moe da lui i negativni endorfin kada viemo ili psujemo. Tospreava imuni sistem da radi kako treba, pa moemo postati jako bolesni. Strunjaci su uspeli daizoluju pozitivni endorfin i poeli su da ga daju ljudima koji su depresivni ili imaju elju zasamoubistvom. Ta injekcija je jako skupa, kota hiljade dolara, a ja u vam pokazati kako da jedobijete besplatno.

POMAGANJE DRUGIMA

Jedna od najvanijih stvari da bi pomogli sebi je, dakle, da misli sa sebe pomerimo narazmiljanje kako da pomognemo drugim ljudima. Ustanovio sam da kad god pomaem drugima idajem im deo svog vremena, to je pomalo sebino, jer sam uvek ja taj koji dobija najvieblagoslova. Od tih blagoslova se uvek dobro oseam. Svima je potrebna ljubav. Neka vas nita to ljudi govore ili ine ne sprei da ih volite. Toe u vaem ivotu doneti velike blagoslove. Mi esto samo prolazimo po ovoj zemlji i ne razmiljamo o tome da li inimo dobro, i proputamo na ivot. Razlog nesrei mnogih ljudi u svetuje to ne znaju ta je zaista uspeh. Kada znamo ta je stvarni uspeh, ne moramo vie da brinemo.Moemo biti sreni. Mnogi ljudi su zabrinuti za svoj uspeh. Nekada uspeh lii na leptira koga jeteko uhvatiti. Ali ako znamo gde se leptir nalazi, onda ga moemo uhvatiti i uivati u njemu. Zato ne mislimo na sebe i na nae probleme, nego budimo zahvalni za ono to imamo.Pomozimo drugima koji nemaju ono to mi imamo. Postoji mnogo divnih stvari na ovom svetu.Kada pogledamo ruu koja raste, tano je da na grmu ima vie trnja nego cvetova, i zato je mnogolake videti trnje, zar ne? Ali ako odaberete, vi moete gledati cvetove rue. Moete uzivati unjenim bojama i izgledu. Moete da je miriete. To sam ja izabrao. Gledajte i vi na rue. Ponite da ih miriete. One su tu i ekaju vas. Samo odvojte

dovoljnovremena da mozete uivati u njima. Nemojte se brinuti nego budite sreni!