O.L.I.

- Integrativna Psihodinamska Psihoterapija

Program edukacije koji vodi do zvanja Akreditovanog psihoterapeuta

Potpuno usklaen sa trening standardima i zahtevima Udruenja za psihoterapiju, savetovanje i kouing Srbije. Voditelji kursa: Mr. Neboja Jovanovi, psiholog,akreditovani psihoterapeut, psiholoki savetnik sa nacionalnim i evropskim certifikatom, predsednik Udruenja za Psihotarapiju, Savetovanje i Kouing Srbije, Mr. Aleksandar Konti, psiholog, psihoanalitiar, lan I.P.A.- Internacionalne Psihoanalitike Asocijacije KONTAKT: jnebojsa@ikomline.net Tel: 063-157-5082

www.olicentar.rs
www.savetnik.org.rs www.akademijauspeha.com www.biofidbek.com

Kurs se sastoji od delova: Osnovnog (80 sati) , Naprednog (160 sati) i Profesionalnog Sertifikat kursa (240 sati) (nakon ega se dobija status psiholokog savetnika), i profesionalnog psihoterapijskog kursa (220 sati) nakon kojega se dobija status psihoterapeuta (ukupno 700 sati teorijsko metodoloke edukacije).. Za svaki deo kursa se dobija poseban sertifikat. Ukupna edukacija se sastoji od 1500 sati: 700 sati kursnog rada na teoriji i vetinama, 50 sati supervizirane prakse i 250 sati linog iskustva u ulozi klijenta (od ega 80 sati moe biti u okviru grupe, a ostatak individualna psihoterapija) i 500 sati psihoterapijskog rada sa klijentima uz superviziju. Traje od 4 do 5 godina. Osim toga: Potpisuje se kodeks etike i prakse Uplauje se profesionalno osiguranje (ukoliko je mogue) Nastavlja se sa strunim usavravanjem Nastavlja se sa supervizijom

Teme:
1. Teorija o metodu i vetine psihoterapije
Savetovanje kao vaspitni proces-sistem vrednosti i odnos prema oveku. Odnos izmeu savetnika i klijenta Nedirektivno savetovanje i terapija usmeravana klijentom Karla Rodersa Tehnika reflektovanja Nedirektivno savetovanje i psihoterapija Razvoj savetodavnog procesa Nain voenja nedirektivnog savetovanja Terapija usmeravana klijentom Gledita o transferu. Rad sa transfernim stavovima u klijentcentrinoj terapiji Odnos prema dijagnozi Ogranienja kod primene nedirektivnog savetovanja i terapije usmeravane klijentom Psihodinamsko savetovanje Prvi kontakt sa klijentom Poetna faza terapije prvi intervju Uspostavljanje radnog saveza Kreiranje pogodne emocionalne atmosfere Strukturisanje svrhe razgovora Razjanjavanje pogrenih predstava o savetodavnom procesu Rad sa neadekvatnom motivacijom Rad sa poetnim otporima

 esta pitanja koja klijenti postavljaju u poetnoj fazi savetovanja Nekoliko vanih Ne tokom prvog razgovora Dinamika snaga u savetodavnom procesu: Snage koje su usmerene ka razvoju, Snage koje se protive savetodavnom procesu Otpor. Podela otpora. Proces rada sa otporom. Transfer. Karakteristike transfernih reakcija . Rad sa transferom. Rad sa karakternim otporom. Analiza karaktera Vilhelma Rajha Rad sa telom u psihoterapiji i savetovanju-Bioenergetika A. Lovena, Radix-Keli, Orgonomija-Bejker Getalt pristup i mogunosti primene u savetodavnom radu. Tehnike Transakcione Analize i mogunosti primene u savetodavnom radu. N.L.P. I mogunosti primene u savetodavnom radu R.E.B.T. i mogunosti primene u savetodavnom radu 2. O.L.I. Psihodinamska Integrativna Psihoterapija O.L.I. -Otklanjanje Lanih Informacija. Otkrivanje Line Istine Psiholoki antivirus program Sistem vrednosti O.L.I. Pristupa oveku. Koncept dobrog oveka Zakoni psihodinamike Koncept razvojnih zadataka Pristup klijentu preko sposobnosti (capabillity approach). Bazine ljudske sposobnosti. Emotivno raunovodstvao i Cenovnik ivotnih odluka Psiholoka matematika. Kako se pravi cenovnik ivotnih izbora Suprotstavljene potrebe, hijerarhija potreba i stilovi poslovanja sa ivotom. ivotne strategije. Self-help metodi-metodi samopomoi. O.L.I. Aktivacioni protokoli Specifinosti primene O.L.I. Savetodavnog metoda na razliitim uzrastima i u razliitim oblastima ivota.

3. Teorije linosti. Teorije razvoja. Teorija o nastanku psiholokih problema A. TEORIJE LINOSTI Psihodinamske teorije linosti se fokusiraju na razvoj Frojdove psihanalitike teorije, te kasnijih doprinosa Ane Frojd, Melanije Klajn, Jakobsonove i Margaret Maler, ego-psihologa Krisa, Hartmana , do najnovijih doprinosaKohuta i Kernberga. Diskutuju se teorije razvoja, mentalne organizacije, psihopatologije i tretmana, te meusobne povezanosti razliitih gledita.

B. RAZVOJNA TEORIJA b2. Odoje i rano detinjstvo Normalni i patoloki razvoj selfa, objektnih odnosa, indentiteta, super ega, formiranje psiholoke strukture, te kritika evaluacija sadanjih shvatanja b2. Latencija i preadolescencija Psihodinamsko razumevanje razvoja nakon razreenja Edipalnog konflikta b3. Adolescencija Fokusiranje na psiholoko elaboriranje promena u telesnim funcijama kod adolescenta, te pomeranja vezanosti od roditelja na druge objekte. U ovom smilsu, tretira se zasnivanjesuperr ega, ego idela, relacije narcizma i adolescentnih procesa,zasnivanje indentiteta te , znaaja vrnjake grupe

C. ETIKA U PSIHOTERAPIJSKOJ PRAKSI Diskutovanje koncepata etikog i neetikog, postavljanja granica, te zsnivanja i odravanja poverenja. Sasz ovi pojmovi etike pshoanalize, i njene generalne kritike diskusije u savremenoj praksi

D. PSIHOPATHOLOGIJA d1. Neuroze Osnovni teorijski i kliniki aspekti neurotskog poremeaja (histerini, opsesivni, fobini simptomi te karakterne neuroze , sa posebnim osvrtom na mazohistiki karakter) . d2. Borderline stanja i paranoja Osnovni teorijski i kliniki aspekti , sa posebnim osvrtom na njihovu diferencijaciju. Uz Frojda, izuavanju se onovni teorijski doprinosi Kleinove, Rosenfelda, Hane Segal, i Biona. , sa posebnim osvrtom na Kohuta, Kernberga, Gabbarda, i drugih d3. Depresivna stanja Kliniki i teorijski aspekti depresije, sa psihodinamsog stanovita, poev od studija Abrahama, Freuda, and Rado-a, Kleinove teorije depresivne pozicije, struturalno razvojnog gledita, Jakobsonove te Brennerove teorije o depersivnom signalnm afektu. d4. Poremeaji linosti

E. EMPIRISKI PRISTUP PSIHOTERAPIJI - istraivanja Obzirom da je edukacija insistiala na kritikom stavu, osnove metoda i tehnika istraivanja u domenu psihoterapije se diskutiuje sa teorijskog i empirijskog aspekta Program e osposobiti kandidata da:

Uspostavi psihoterapijski odnos; Radi unutar jasnog teorijskog okvira; Ojaa svest o interpersonalnoj dinamici ljudskih odnosa; Razvije sposobnost razumevanja i rada sa verbalnim i neverbalnim znacima komunikacije; Povea razumevanje i samosvest o pokrenutim temama u radu sa klijentom Prati i preispituje svoj neprestani profesionalni razvoj uz pomo miljenja i procene drugih; Postane svestan i suoi se sa linim temama i profesionalnim ogranienjima.

Kako bi se evaluirale steene kompetencije kandidati polau zavrni pismeni i usmeni ispit koji se sastoji od evaluacije teorijskih znanja i prikaza rada sa klijentima.

Psihoterapijska praksa tokom treninga Trening program e obezbedi da studenti svoju superviziranu praksu obavljaju u prikladnom okruenju. Ovo e obino biti formalizovani i ugovoreni psihoterapijski odnos. Trening program e obezbediti supervizore koji su iskusni strunjaci u svojoj oblasti. Pored ovoga, bie postavljene jasne ugovorne potrebe u vezi: Etikih pitanja prakse Administrativnih pitanja Dogovora oko plaanja Povezanosti i upuivanja drugim strunjacima i ka drugim uslugama.

Lini razvoj (iskustvo u ulozi klijenta) Svrha ove komponente treninga je da kod psihoterapeuta potpomae rast i razvoj: Svesti o linim temama kako se one pojavljuju u radu i kako mogu uticati na psihoterapijski proces Intelektualnog razumevanja i sticanja znanja Emocionalne zrelosti i prihvatanja sebe i drugih; Iskustva da se bude u ulozi klijenta unutar jednog formalizovanog profesionalnog psihoterapijskog odnosa Globalne perspektive sebe u odnosu prema svetu.

Ciljevi edukacije za supervizijsku procenu na svakom nivou, kandidat e biti osposobljen da:
Osnovni
- Zapoinje evaluaciju klijenta, postavlja ire hipoteze u vezi problema, razmilja o podobnosti tretmana za konkretan problem - Daje detaljnije pretpostavke u vezi psihodinamike konkretnog klijenta

Napredni
- Pokazuje poveanje sposobnosti da pravi karakteroloke i strukturalne hipoteze - Pokazuje manje anksioznosti prilikom kontakta sa klijentom - Pokazuje sposobnost modifikovanja polaznih hipoteza, ako se ove uspostave kao manje korektne - Odrava radni savez i prepoznaje otpore - Prepoznaje dobro zasnovan radni savez - Poinje da razvija psihoterapijeski stav u praksi

Profesionalni
- U stanju je da nezavisno procenjuje kandidate za psiholoku pomo - U stanju je da nezavisno sprovede modifikacije u tehnici - U stanju je da nezavisno reformulie prvobitne hipoteze - Nezavisno odrava radni savez i prepoznaje otpore - Samostalno prepoznaje dobro zasnovan radni savez - Odrava samostalno psihoterapijeski stav u praksi - Konstantno odrava radni savez - Konzistentno i ispravno prepoznaje i sledi klijentova oseanja u seansi - Prepoznaje nesvesni materijal u seansi - Jasno odrava i razvija imaginativno razmiljanje sluajui pacijenta

1. PROCENA DIJAGNOZA PLANIRANJE TRETMANA

2. ZASNIVANJE RADNOG SAVEZA

- Razume pojam setinga i njegovu vanost - Jasno uspostavlja seting i primeuje otpore ugovoru - Poinje da zasniva radni savez i da ga diskutuje sa supervizorim - Razume pojam neutralnosti i spsoban je da ga diskutuje sa supervizorom - Zasniva kapacitet za razumevanje klijenta, prepoznaje intervenicje koje slue zasnivanju psihoterapijskohg procesa - Na intrapsihikom nivou prepoznjae intervencije koje klijent moe da razume - Poinje da prepoznaje teorijske koncepte u praktinom radu - Poinje imaginativno razmiljanje sluajui pacijenta

3. KLIJENTOM USMERENO SLUANJE, EMPATIJSKO RAZUMEVANJE

4. TEHNIKA

- Prikazujui materijal na superviziji, prepoznaje: 1. dominatne fantazije 2. dominantne otpore 3. dominantni transfer i kontratransfer 4. momente u radu u kojima je klijent jasno razumevao terapeutove verbaizacije, a koje produbjuju proces 5. promene u odbranama klijenta 6. promene u ukupnom radnom setingu

- Pokazuje napredak kapaciteta za razumevanje klijenta, prepoznaje intervenicje koje slue zasnivanju psihoterapijskog procesa - Pokazuje poveanu spsobnost da prepozna i sledi klijentova oseanja za vreme rada - Pokazuje generalno veu empatijsku sposobnost u odnosu na klijenta - Odrava i razvija imaginativno razmiljanje sluajui klijenta - Uz pomo supervizora, prepoznaje 1.-6., i uz to: - Pokazuje sve vie dobro uvremenjih komunikacija klijentu, pokazuje tehniku neutralnost - Uz pomo supervizora, koristi kontratransfer da bi uoio sopstvene previde u radu - Razumeva konfrontacije, razjanjavanje i interpretaciej, i koristi ih u radu - Uz pomo supervizora, radi na proraivanju

-Nezavisno od supervizora, prepoznaje 1.-6., i uz to: - Konzistentno pravi dobro uvremenjene komunikacije klijentu - Nezavisno od supervizpra prepoznaje kontratransferne reakcije - Adekvatno koristi tehnika sredstva - Upotrebljava razvojne rekonstrukcije, kada je to mogue - Prepoznaje odigravanja - Kada je mogue, koristi kontratransfer kao dodatni izvor informacija - Prepoznaje naznake zavrnih nivoa rada sa klijentom

- Uspeva da verbalizuje i izvesti otvoreno intrapsihika i interpersonalna deavanja unutar seanse 5. FORMIRANJE KONCEPTA, IZVETAVANJE

6. SUPERVIZIJA

- Koristi supervizora radi procene evaluacije klijenta, razvojnih hipoteza, plana tretmana, kontratransfera i tako dalje. Razvija sposobnost primene saznajnja dobijenih u supervizijskom radu u konkretnoj situaciji sa klijentom

- Dizajnira poetne formulacije koje se odnose na psihopatologiju, karakternu strukturu, promene, fantazije, otpore, i pitanja transfera i kontratransfera - Poinje da prepoznaje elemente u radu, koji su relevantni za fazu u kojoj se rad nalazi - U stanju je da pie periodini izvetaj o radu koji koncizno sadri sve vane elemente rada - Kao u fazi I, uz upotrebu supervizora radi formulisanja kompletne slike o klijentovom problemu. - Razvija odnos sa supervizorom, u smislu da moe slobodno da razvije i formulie sopstvne hipoteze - Supervizora koristi vie kao objekat za diskusiju, nego za savet i direkciju

- Kao i u prethodnoj fazi, s tim to koristi supervizora radi pojanjavanja nedoumica u radu - Zaokruuje stav da supervizora koristi vie kao objekat za diskusiju, nego za savet i direkciju

 Teorijska osnova kursa

Osnovni teorijski model O.L.I. integrativne psihodinamske psihoterapije Teorija razvoja linosti Teorija promene i klijentovog napredovanja ta je psiholoki poremeaj Etika pitanja O.L.I. integrativne psihodinamske psihoterapije Istorija savetovanja i prouavanje bar jo dva druga psihoterapijska pristupa Prouavanje kulturnih razlika i osetljivosti za te razlike

Osnovni teorijski model

O.L.I. psihodinamska integrativna psihoterapija je saznajna procedura usmerena ka otkrivanju lanih informacija o sebi i svetu, proces dolaenja do line istine. O.L.I. je skraenica upravo za ova dva procesa: Otkrivanje Lanih Informacija i Otkrivanje Line Istine. Zadatak svakog oveka je da otkrije kako funkcionie ivot da bi bio kompetentniji da se u ivotu snalazi. Od roenja nas ue tome kako funkcionie ivot, ali u tom procesu primamo i mnogo lanih informacija koje usvajamo i orijentiemo se prema nji ma. Primamo lane informacije o tome kakvi smo mi, kako funkcioniu meuljudski odnosi, kako moemo uspeti u zadovoljavanju naih bazinih psiholokih potreba, ta se moe oekivati od ivota...Informacije primamo od osoba koje i same imaju puno neistinitih informacija u svom sistemu uverenja. Svaka lana informacija vezana za neki bitan aspekt ivota koja je usvojena kao uverenje vodi do neuspeha u toj oblasti ivota. Lana informacija je kao kompjuterski bug ili virus koji unitava fajl u kojem se nal azi. Virusi su skloni razmnoavanju, irenju. Lane informacije su sklone da se generalizuju, uoptavaju. Strunjaci za kompjutere razvili su programe iji je cilj da otkriju viruse i eliminiu ih. O.L.I. metod je psiholoki program koji ima slinu ulogu u sistemu zvanom psiha. Njegova uloga je detekcija i otklanjanje lanih informacija u sistemu uverenja oveka koje su vezana za osnovne, bitne aspekte ivljenja-predstavu o sebi, predstave o meuljudskim odnosima, predstave o roditeljstvu, predstave o funkcionisanju oveka, predstave o svetu i ivotu. Sve otkrivajue psihoterapije zapravo poivaju na ideji o tome da je istina oslobaajua i da je put ka emotivnom i mentalnom zdravlju. Razlika izmeu psihoterapijskih i savetnikih procesa je uglavnom u nainu na koji se do te istine dolazi kao i u nalasku oblasti u kojoj se istina istrauje: istraivanje nesvesnog, komunikacije, miljenja, emocija...ta je to to je specifino za O.L.I. psihodinamski integrativni pristup? Pristup preko sposobnosti O.L.I. metod je psihoterapijski (savetniki i kouing) pravac sa bazino psihodinamskom orijentacijom. Teorijski je zasnovan na integraciji saznanja etiri psihoanalitike psihologije: psihologije nagona (klasnina psihoanalitika teorija), Ego psihologije, psihologije objektnih odnosa i self psihologije. Metod rada sa klijentima je, takoe, integrtivni, jer se primenjuju tehnike razliitih psihoterapijskih pravaca (psihoanalize, getalt terapije, transakcione analize, bioenergetike, N.L.P., fokusiranja, biofidbeka i

neurofidbeka, R.E.B.T...) u kombinaciji sa tehnikama nastalih u okviru O.L.I. metoda kao to su O.L.I. protokoli za razvoj linosti, protokoli za razvoj Bazinih emocionalnih kompetencija, Emotivno raunovodstvo i psiholoka matematika... O.L.I. metod, meutim, nije eklektiki, ve integrativan. Osnovu za integraciju razliitih teorijskih okvira , metoda i tehnika, prua model bazinih emocionalnih kompetencija. Osnovna postavka O.L.I. metoda je da nema alata bez zanata, da se osoba ne moe promeniti ako se ne razviju ili deblokiraju njene osnovne alatke za ivot, bazine sposobnosti za obradu emocija, softveri kojima naa psiha obrauje emotivne informacije (emocije su oblik obrade informacija). Bagovi ili virusi u tim izvrnim programima dovode do disfunkcionalnih emocija, pogrenog opaanja i tumaenja odnosa sa sobom, drugima i svetom. O.L.I. psihoterapeut radi u dve ravni: ravni sadraja i ravni procesa. Sluajui sadraj koji klijent iznosi, razgovarajui sa njim o tom sadraju, ivotnim dogaajima, njegovim odnosima, ljubavi i radu, O.L.I terapeut posebnu panju obraa na obrasce koje klijent primenjuje, na tipine naine na koje obrauje svoja iskustva i emocije koje ta iskustva izazivaju. Terapijske tehnike razliitih pravaca se ukljuuju u rad sa klijentom ako one mogu da doprinesu razvoju odreene bazine emotivne sposobnosti. To je osnov za integraciju tehnika iz razliitih pravaca, bilo da potiu iz psihodinamske, bihejvioralne ili neke druge orijentacije. O.L.I. metod se usmerava na dve kljune, sloene sposobnosti: sposobnost za ljubav i sposobnost za rad. Ove dve sloene ljudske sposobnosti su, kao lego kocke sastavljene od odreenog broja manjih, jednostavnijih kockica-bazinih emotivnih kompetencija: Sposobnosti za neutralizaciju i mentalizaciju(razboritost psihe) Celovitost objekta-(lepak psihe) Konstantnost objekta (stabilizator psihe) Tolerancija na ambivalenciju (usmeriva psihe) Tolerancija na frustraciju (imunitet psihe) Volja (motor psihe) Inicijativa (pokreta psihe) Bez bilo koje od ovih kockica psiha je defektna. (Osobi nedostaje neka daska u glavi -neka kockica). Sposobnost osobe za ljubav i rad je oteena. Bez razvijene neutralizacije osoba je u vlasti svojih nagona (kao bez glave), impulsivna, iracionalna i neartikulisana. Bez lepka-sposobnosti za celovito doivljavanje druge osobe (objekta) doivljaji osobe su rascepljeni na crno-beli svet dobra i zla (kae se da je odlepila, sve vidi ili ruiasto ili crno, idealizuje ili mrzi...da nije itava). Bez konstantnosti objektastabilizatora psihe, osoba je nestabilna, zavisna od drugih. Bez tolerancije na frustraciju -osoba nema imunitet na frustracije koje donosi ivot, ljubav i rad, puca pod pritiskom. Bez tolerancije na ambivalenciju osoba je neodluna, nesposobna da se suoi sa oprenim emocijama prema nekome ili neemu (ili prema sebi) i da odmeri i presee, da se opredeli i donese odluku. Bez volje, osoba je kratkog daha, bez energije da podri u kontinuitetu sopstvene elje i ciljeve. Bez inicijative osoba je reaktivna, nema klju za svoj motor, potrebno je da je pokrene neko drugi. Teko je iveti, voleti i raditi bez razvijene bilo koje od navedenih sposobnosti. Klju promene u terapiji je pomoi klijentu da navedene sposobnosti razvije ili deblokira. Terapijske tehnike su sortirane po tome koju sposobnost i u kojoj fazi razvoja mogu da pokrenu ili deblokiraju. O.L.I. metod daje i taksonomiju

psihoterapijski ciljeva, ukazujui na to koje vrste uenja se odvijaju u procesu psihoterapije i koje sposobnosti se aktiviraju kroz odreeni oblik uenja: Bazine emocionalne kompetencije-procesi Vrste uenjaznanja Neutralizacija Celovitost Konstantnost Tolerancija Tolerancija Volja Inicijativa i mentlizacija objekta objekta na na frustraciju ambivalenciju

Konceptualnodeklarativno Proceduralno Metakognitivno

Terapijske tehnike, da bi se smatrale korisnima u radu sa klijentom, moraju biti ukljuene u neku od elija gornje tabele. Moraju pokretati neki oblik uenja koji pokree razvoj neke od navedenih sposobnosti. Razraeni su i naini za prepoznavanje defekata u bilo kojoj od navedenih sposobnosti, kao i naini za pokretanje razvoja sposobnosti. O bazinim emotivnim kompetencijama (skraeno):

Neutralizacija:
Sposobnost za neutralizaciju je sposobnost oveka da odri svoje miljenje razumnim tako to neutralie svoje instiktualne energije (seksualnu i agresivnu) pretvarajui ih u neutralnu energiju koja slui reavanju problema, razumnom miljenju i dolaenju do cilja. Nerazvijena sposobnost-iracionalno miljenje, preplavljeno agresijom ili libidinoznom potrebom, zaslepljenost emocijama, impulsivno ponaanje, iracionalno ponaanje. Doivljaj to je jae od mene, obuzelo me, moram to da dobijem ili uradim po svaku cenu...ne mogu da mislim o posledicama. Razvijena-ostaje trezven i u emotivno nabijenim situacijama, razborita osoba, realna osoba, ne gubi glavu, razmilja hladne glave objektivna osobagovore o kognitivnim funkcijama osoba sposobnih za neutralizaciju. Planiranje, promiljanje, sposobnost da se zauzme distanca i pogleda iz objektivne perspektive... Snana oseanja ne ugroavaju racionalno miljenje, ve postaju pogonsko gorivo osobe za reavanje problema, dostizanje cilja.

Celovitost objekta:
To je sposobnost doivljavanja i prihvatanja druge osobe (ili nekog eljenog cilja, posla, aktivnosti) kao celine. Sposobnost da budemo svesni i dobre i loe strane onoga to volimo i elimo. Sposobnost da to prihvatimo. Ni jedna osoba ne moe zadovoljiti sve nae potrebe, i ne moe ih zadovoljiti uvek. To ne moe ni neki na eljeni cilj. Sve u sebi nosi i dobre i loe strane. Zadovoljava i frustrira. To je, ujedno, i sposobnost da sebe doivimo i prihvatimo kao celovito bie, sa vrlinama i manama. Ispoljavanje nedostatka: nesposobnost da se integriu pozitivne i negativne osobine ljudi, pojava, aktivnosti...ine osobu nerealnom, nesposobnom da uvidi i prihvati da niko i nita nije idealno ili satansko, da ljudi, svet, ivot, nisu crno bele pojave. Takva osoba e komunicirati sa parcijalnim objektima, sa jednom dimenzijom osoba sa kojima su u kontaktu, jednom dimenzijom aktivnosti kojima se bavi, jednom dimenzijom ivota. Osoba je nerealna, idealizuje pa se razoarava. Zapoinje sa euforijom, pa se razoarava i odustaje ili se okree protiv. Fragmentiran je i doivljaj sebe. Osoba nije itava, iz jednog komada... Razvijena sposobnost: Realno, integrisano sagledavanje stvarnosti, druge osobe, posla, aktivnosti, sebe...Realna oekivanja od sebe, od drugih. Prihvatanje ogranienja. Spremnost da se, uprkos ogranienjima i tome to nita nije savreno uloi energija, emocije, trud, u ostvarivanje eljenih odnosa i ciljeva.

Konstantnost objekta
Kad kaemo da osoba ima razvijenu konstantnost objekta to, zapravo, znai da je njegova veza sa voljenim objektom stabilizovana i postaje proirena unutranja povezanost, nezavisna od zadovoljenja potreba. Jednostavnije reeno, moemo voleti nekoga i onda kada ne zadovoljava nae potrebe i moemo ga imati u sebi. Nismo zavisni od njegove fizike prisutnosti. Kada je voljeni objekt neki na cilj: posao, zadatak koji smo sebi postavili, imamo jasnu svest o tome ta hoemo, nezavisno od toga da li smo nagraeni u odreenom trenutku za svoje aktivnosti, da li je ostvarenje cilja daleko Ispoljavanje nedostatka: Odrasla osoba koja nije razvila ovu sposobnost e, u svojim emotivnim vezama, teiti zavisnosti, posedovanju ili kontroli voljenog objekta, stalnoj fizikoj prisutnosti...ili gubljenju oseanja im objekt ljubavi nije tu ili ne zadovoljava neku potrebu. Prema radu: aktivnost koju osoba inae voli, neki posao koji joj se svia, moe biti naputena im ne zadovoljava potrebu na lak nain, ako trai neto od osobe to njoj nije lako, to zahteva odreeno odricanje.Osoba je kratkog daha, ima velike oscilacije radnih sposobnosti, oekuje uspeh preko noi. Gubi volju kad ne ide lako, kad nema nagradu za aktivn ost odmah, kad je zadovoljstvo odloeno. Osoba ima prekomernu potrebu i sklonost da se oslanja na druge pri ostvarenju potreba, zadataka, ne moe sama. Razvijena sposobnost: Realno sagledavanje stvarnosti, druge osobe, posla, aktivnosti...Realna oekivanja od sebe, od drugih. Prihvatanje ogranienja. Spremnost da se, uprkos ogranienjima i tome to nita nije savreno uloi energija, emocije, trud, u ostvarivanje eljenih odnosa i ciljeva.

Tolerancija na frustraciju
Sposobnost da izaemo na kraj sa neprijatnostima koje nezadovoljenje nekih naih potreba izaziva u nama Ispoljavanje nedostatka: negiranje postojanja elje-negiranje psiholoke elje za rastom i razvojem, obezvreivanje elje, kako bi se izbegla anksioznost usled nemogunosti da osoba izbori sa njenom frustracijom. Izbegavanje situacija koje izazivaju frustraciju. Projekcija elje u druge, ivljenje kroz uspehe drugih. Razvijena sposobnost: Osoba ne odustaje od svojih elja i ciljeva. Sposobna je da podnese neuspeh i nezadovoljstvo, to je vodi ka promeni naina na koji pokuava da zadovolji potrebe. Ui iz sopstvenih neuspeha. Neuspene naine koriguje, zamenjuje novima, menja strategiju, prilagoava koliinu potrebnog napora, kvalitet napora...Fleksibilna je. sposobnost da se preuzme liderska funkcija, bez nesvesnih fobinih reakcija od same pozicije

Tolerancija na ambivalenciju
Sposobnost da se toleriu oprena oseanja prema drugoj osobi, sebi, aktivnostima...uz predominaciju pozitivnih oseanja. Sposobnost da opredeli, odlui. Krene ka-ili od neega. Ispoljavanje nedostatka: u isto vreme, u istoj aktivnosti, oprena oseanja prema istom objektu (osobi, aktivnosti) koegzistiraju jedna do drugih, bez ikakve indikacije konflikta: radim, ali tako da ponitim ono to radim. suprotna oseanja su podeljena u vremenu: jedan dan volim, drugi dan mrzim, jedan dan radim, drugi dan zabuavam ili pokvarim to to sam uradio. potiskivanje negativne strane preuveliavanjem pozitivne (postajem perfekcionista, toliko dobroelim da neto uradim, da, na kraju, ne uspem da zadovoljim sopstvene standarde, pa odustanem, ili mi se smui, ili mi je toliko teko da se jedva nateram...stalno sam zabrinut za posao...to me toliko optereuje da mi se ne uputa u posao... potiskivanje pozitivne strane naglaavanjem negativne: to je toliko teko i komplikovano...pa je jednostavnije da ga obezvredim: fakultet je glup, to je samo za trebere, ja to, u stvari, i ne elim... prenaglaavanje negativnih osobina druge osobe ili aktivnosti-to omoguava potiskivanje pozitivnih aspekata. Povrnost. To je, zapravo, rascepkavanje odnosa na sitne delie. Time se dobija pranjenje tenzije kroz veliki broj sitnih rupica, na vie kanala, od kojih ni jedan nema dovoljan znaaj. Od svega po malo, ni od ega dovoljno strategija. Osoba se ne vezuje za jedan objekt ili delatnost i ne razvija se intenzitet vezanosti koji bi doveo do snanih emocija ljubavi i mrnje, pa se, tako, izbegava i konflikt ambivalencije. Strategija mnogo hteo, mnogo zapoeo...ali nita nije zavrio. Prezauzetost brojnim aktivnostima bez udubljivanja u bilo koju. Ispoljavanje razvijene sposobnosti: Osoba je u stanju da, i pored negativnih oseanja prema nekoj osobi ili aktivnosti, odlui da li e ostati u tom odnosu ili aktivnosti. Hoe ili nee. Kad hoe, onda stvarno hoe (i pored svesnosti da ima i neka negativna oseanja prema odnosu ili aktivnosti). Kad nee, onda donosi jasnu

odluku i ne uputa se u odnos ili aktivnost. Kad radi, ne opstruira samu sebe ambivalencijom, ne podmee klipove pod tokove, ne prokastinira, ne preuveliava. Radi u skladu sa zahtevima zadatka-cilja koji je postavila. Ni previe, ni premalo. Onoliko koliko je potrebno da se ostvari cilj. Nema veih oscilacija u radnim sposobnostima (osim ako su zdravstvene prirode)

Volja
Sposobnost ulaganja kontinuiranih napora u ostvarivanje razvojnih ciljeva-sposobnost osobe da se razvija u samostalnu individuu. Duboka, unutranja usmerenost (intencionalnost) ka cilju, ka promeni. Volja je centralna sila nae individuacije Ispoljavanje nedostatka: bezvoljnost, nesposobnost osobe da se pokrene, uloi energiju, nedostatak energije da se odri pokret, gubljenje ambicija, volje za ivotom. Parazitizam (preivljavanje na raun drugih) ili kontra volja(za dvogodinjake je to normalan razvojni stadijum), manifestuje se kao neu koje se protivi volji drugih, onome to se mora. Odbijanje da se prihvati ono to je nuno za ostvarivanje sopstvenih ciljeva-jer se doivljava kao nametnuto. Samovolja neprikladna uzrastu i volja koja se okree protiv sebe. Razvijena sposobnost: Manifestuje se u psiholokom dostizanju kreativne dobrobiti na tri razvojna nivoa:1.)Nivo dobrovoljnog prihvatanja obaveza-osoba prihvata ono to je ranije doivljavala kao prinudu. 2)kreativna faza odnosi se na to da je osoba voljna da radi ono to sama hoe (ostvarivanje sopstvenih ciljeva). Osoba ima kapacitet da podri ideale koje je sama kreirala. Kreativna volja je samosvrhovita bez dominacije nad drugima. 3.Transpersonalna volja-potreba koja se pojavljuje nakon sticanja identiteta, tenjom za proirenjem identiteta na druge, na opte dobro, na ulaganje u neto to je vee od nas samih.

Inicijativa
Sposobnost da se preduzme odgovornost za otpoinjanje ili zainjanje neega, sposobnost da se misli i dela bez zahteva druge osobe. Sposobnost da se otpone, pokrene neto samostalno, voljnost da se preuzme prvi korak, kao i odgovornost za to, da se istraje u otpoetoj aktivnosti. Inicijativa je kad prepoznam i uradim ono to mislim da treba da se uradi pre nego to to neko trai od mene... Ispoljavanje nedostatka: Osoba nita ne moe da pokrene sama, eka da joj se kae, da neko drugi pone... moe da prihvati i radi na onome to su drugi zapoeli, ali ne i da ona otpone neto. Postoji averzija prema svakom riziku, nepoduzetnost. Izbegavanje svakog isticanja, prikazivanja, pokazivanja...ili-intruzivna (nametljiva, probojna) inicijativa. Osoba pokree stvari, ali pri tome ne vodi rauna o drugima namee svoje aktivnosti, ne dozvoljava drugima inicijativu... Eksploatie druge, bezobzirna je...mora u svemu da bude prva. Nema oseaj za uzajamnost. Razvijena sposobnost: Proaktivnost. Osoba je sposobna da razvije aktivnosti ili projekte, ima poverenje i uverenje da je u redu to uraditi, ak i ako postoji rizik neuspeha ili greaka. Ima oseanje svrhe i usmerenost, sposobnost donoenja odluka, saraivanje sa drugima i voenje drugih, sposobnost da se definie lino usmerenje i ciljevi, sposobnost da se preduzme inicijativa i prikladni rizici. U odnosima, ima jasan oseaj za uzajamnost. Ove sposobnosti su, kao atomi, u sprezi i meudejstvu, stvarajui sloenije molekule psihe: sposobnosti za ljubav i rad.

Osoba sa razvijenim bazinim sposobnostima za obradu emocija sposobna je da zrelo voli i radi. Ove bazine emocionalne kompetencije i sposobnost za ljubav i rad sastavni su deo najsloenije sposobnosti koju nazivamo tolerancija na egzistenciju. To je sposobnost da podnosimo ivot onakav kakav jeste, da damo svoj maksimum, realizujemo svoje potencijale i uivamo u ivotu koliko moemo.

Teorija razvoja linosti i psihikih poremeaja

Koncept razvojnih zadataka U gotovo svakom pedrijarijskom priruniku, pa i u veini psiholokih prirunika i knjiga koje se bave razvojem dece, moemo se sresti sa idejom o tome da postoje razvojni zadaci koje dete treba da obavi ako se razvija normalno. Postoje i periodi u kojima ti zadaci treba da budu ispunjeni da bi se razvoj smatrao normalnim. Ti periodi nisu fiksirani za tano odreeni uzrast, ali imaju odreeni opseg od-do koji predstavlja izvesnu normu razvoja-veina dece ispunjava taj zadatak na uzrastu od -doAko dete ne ispuni odreeni razvojni zadatak u predvienom uzrastu onda se pretpostavlja da ga neto ometa u razvoju. Te razvojne norme nije postavio neko po svom nahoenju. Nastale su posmatranjem i praenjem razvoja dece. Odreena ponaanja i vetine kojima dete ovlada smatraju se pokazateljima toga da je razvojni zadatak ispunjen i nazivaju se razvojni miljokazi. U srpskom jeziku nemamo pravu re za miljokaze. Putokazi su neto drugo. Oni pokazuju u kom pravcu treba da idemo. Miljokazi su znaci koji pokazuju preen i put, ili kilometrau do cilja. Nadalje emo koristiti izraz miljokazi za pokazatelje koji govore o tome da je ispunjen odreen razvojni zadatak. Sam koncept razvojnih zadataka govori o tome da se razvijamo po odreenom programu i fiziki i psiholoki. ivotna sila u nama ima program po kojem deluje. Ako je taj koncept prihvatljiv kada su u pitanju deca, zato ne bi bio prihvatljiv i za odrasle. Zar nemaju i odrasli ljudi zadatke koje im postavlja ivot i koje treba da ispune? Zato ne sreemo, ili retko sreemo u psiholokoj literaturi, razvojne zadatke za odrasle ljude, periode kada bi trebalo da se ispune ti razvojni zadaci, miljokaze koji pokazuju da su ispunjeni? Do odreenog uzrasta ivotna sila ima neki svoj program, a posle toga kako ko hoe? Odrasli ljudi imaju pravo da biraju da li e ispunjavati zadatke koje im postavlja ivot, pa je glupo postavljati norme i miljokaze? I dete i odrasla osoba mogu da odaberu da ne ovladaju odreenim razvojnim zadacima, ali to ima svoju cenu-ometenost u razvoju, nesposobnost da se samostalno zadovolje razvojne potrebe, zavisnost, nedostatak samopotovanja, nezadovoljstvo, neispunjenost. ovek moe da izabere neko ponaanje koje ne ide u pravcu razvoja, da se suprotstavi programu ivotne sile, ali ne moe da izabere da za to ne plati cenu. Ljudi su razvili brojne ivotne filozofije, stilove ivljenja, razne konstrukcije o tome kako ivot treba da izgleda i kako valja iveti i ta se isplati u ivotuovek je slobodno bie, mislee bie, on moe da stvara svoj svet, da ivi prema svojoj slici svetaSve je to tano, do izvesne mere. Ljudska priroda nije relativna. Nismo u ivotu na neobaveznom proputovanju ve smo doli na ovaj svet sa izvesnim planom i programom i zadacima koje treba da obavimo. Naa sloboda kree se u tim okvirima, u okvirima ostvarivanja ivotnih zadataka. Moemo izabrati razliite naine, dati lini peat, kombinovati u okviru datih mogunosti, improvizovati u okviru pravila. Iskakanje iz te zadate forme je mogue, ali nije u nau korist. Psihoanalitiari govore o tome da se baza karaktera formira do 5-6 godine. Ako pogledamo razvojne zadatke koje treba da ispune deca do este godine ivota, moemo uoiti to da su u njima sadrane gotovo sve vetine potrebne za ivot. Naravno, zahtevi koje ivot postavlja kasnije su sve sloeniji i vetine se usavravaju, ali je njihova osnova postavljena. Vetina estogodinjaka da saslua drugu osobu, da se stavi

na njeno mesto i razume njenu taku gledita postaje njegov resurs, matrica ponaanja u aktivnom stanju. Nije bitno da li je predmet razgovora razjanjavanje da li je fer neki postupak u igri klikera ili razjanjavanje suprotnih stavova u nekoj sloenoj poslovnoj ili branoj situaciji. Matrica je postavljena. U matematikim matricama potpuno je sve jedno da li stavljate jednocifrene, dvocifrene ili stocifrene brojeve u neku formulu. Formula odreuje relacije izmeu brojeva. Sposobnost da se uvai miljenje druge osobe je matrica-nain ophoenja sa drugim. Matrice stvorene na ranijim uzrastima postaju nai tipini naini opaanja, obrade sadraja i reagovanja. Menja se sloenost situacija, informacija, odnosa...ali se ti novi, sloeniji sadraji ubacuju u istu matricu. Matrice postaju na karakter-tipini naini percepcije, tumaenja i ponaanja. ovek e raditi ono to je navikao, ono to mu je donosilo korist, ono to mu je lake. To ne znai da se matrice ne mogu promeniti. Zadatak koji nije ispunjen na odreenom uzrastu moe se savladati kasnije. Vetina koja se nije uvebala kada joj je bilo razvojno najpogodnije vreme moe se uvebati i kasnije, mada to zahteva dosta napora. O.L.I. psihodinamska integrativna psihoterapija i jeste proces prepoznavanja neispunjenih razvojnih zadataka, nenauenih ili neaktivnih vetina, zamenskih vri posao vetina koje koe razvoj, i uvebavanja vetina koje su potrebne za nastavak razvojnog procesa. U O.L.I. metodu naglasak nije stavljen na pitanje zato je odreena matrica nastala (mada moe biti od koristi ako klijent razume poreklo odreenog svog tipinog naina percepcije, tumaenja i ponaanja), ve na to kako se odrava i zato opstaje. Umesto matrice koja donosi neku korist, ali koi razvoj, uvebava se neispunjeni razvojni zadatak i vetina koja na bolji nain zadovoljava razvojne potrebe klijenta. Bazine emocionalne sposobnosti Da bi osoba ispunila odreeni ivotni razvojni zadatak potrebne su joj odreene sposobnosti. Miljokazi su pokazatelji da je odreeni zadatak ispunjen. Sposobnosti su one karakteristike koje su omoguile osobi ispunjenje zadataka. Ne moemo razviti one sposobnosti za koje nemamo uroene potencijale. Potencijali su osnova za razvoj sposobnosti. Koliko god se trudio, pas ne moe da naui da govori. Nema taj uroeni potencijal, pa ne moe ni da razvije sposobnost govora. ivot i ne postavlja taj razvojni zadata k pred njega. Govor neemo nai meu razvojnim miljokazima teneta, a ni odraslog psa. Sposobnosti su realizovani potencijali koji se ogledaju kroz ispunjavanje razvojnih zadataka. Razvoj sposobnosti moemo pratiti preko razvojnih miljokaza. Pomo klijentu kroz O.L.I. metod, vidimo kao proces u kojem osoba otkriva koje razvojne zadatke nije ispunila na odgovarajui nain, koje sposobnosti nije razvila pa je to omelo u ispunjavanju razvojnih zadataka, i kao metod uenja, razvijanja odreenih sposobnosti i realizacije nedovoljno realizovanih potencijala linosti. O.L.I. metod je neka vrsta dopunske nastave za one ake ivota koji nisu uradili neke domae zadatke. Ako je ak u zaostatku, ako ne zna i ne razume gradivo iz niih razreda, teko e ispunjavati sloenije zadatke u viim razredima. Potreban mu je dobar trener ili uitelj koji zna kako se osvaja odreena vetina (tu vetinu je uitelj ili trener morao da savlada u svom razvoju) usvaja i kako se razvija odreena sposobnost. O.L.I. metod je, zapravo, skup trening procedura za razvoj odreenih bazinih ljudskih sposobnosti.

Epigenetiki princip U svojim teorijskim pogledima na razvoj oveka oslanjamo se na epigenetiki princip o kojem je govorio Erik Erikson. Gradei svoju teoriju razvoja Ego identiteta i bazinih ljudskih sposobnosti i vrlina Erikson se vodio takozvanim epigenetikim principom. Epigenetiki princip je osnova i onoga to smo do sada govorili o razvojnim miljokazima i zadacima. U osnovi tog principa je tvrdnja da sve to se razvija ima u sebi ugraen osnovni plan. Iz ovog osnovnog plana niu delovi, od kojih svaki deo ima svoje predodreeno vreme za razvoj i vreme naroitog uticaja. Ovo je oigledno kada posmatramo razvoj fetusa. Svaki deo tela ima svoje kritino vreme razvoja i opasnost od formiranja nedostataka. Tako se i linost razvija sledei unutranji plan po kojem se odreene osobine i sposobnosti intenzivno razvijaju u odreenim uzrastima, nezavisno od kulture u kojoj se razvija. Ovladavanje razvojnim stadijumima na odreenom uzrastu je od kljunog znaaja za razvoj pozitivnih ljudskih sposobnosti i identiteta osobe. Po Eriksonu, ljudske sposobnosti idu u paru sa ljudskim nesposobnostima. Kada nam ivotni razvojni plan postavi predodreeni zadatak pred nama je da ga reimo i razvijemo odreenu sposobnost, ili da ga ne reimo i razvijemo nesposobnost koja ide u paru sa tom sposobnou. Moemo da izaberemo jedno ili drugo, ali ne moemo da ne izaberemo. Na svakom stadijumu razvoja koji osvoji ovek dobija neku ljudsku vrlinu, ili njoj suprotnu ljudsku manu. Svaki razvojni stadijum nosi sa sobom odreeni konflikt, ili krizu koju vitalni ovek mora da prebrodi, izlazei iz svake krize sa poveanim oseajem unutranjeg jedinstva, sa vie smisla za dobro rasuivanje, i uveanom sposobnou da ini dobro prema njegovim standardima ili prema standardima onih koji mu neto znae. Iz Eriksonovih pogleda na razvoj oveka moe se zakljuiti da i on smatra da postoji uroeni program razvoja u nama koji nas, ako ga sledimo i realizujemo razvojne zadatke, vodi do toga da postanemo dobri ljudi-ono to smo predodreeni da budemo. Ako ne podlegnemo nekom od grehova( kako hrianstvo naziva neke od ljudskih mana, oseanja i ponaanja), ako prevaziemo iskuenja razvojnih kriza, postaemo ostvarena ljudska bia-dobri ljudi. Ako, pak, podlegnemo iskuenjima razvojnih kriza, ne razvijemo ljudske sposobnosti, vetine i vrline, eka nas izvesna kazna -oseanja i stanja suprotna postignuima razvojnih stadijuma.

Teorija promene i klijentovog napredovanja

Sutina nae teorije klijentovog napredovanja je u tome da savetniki proces i savetnik stvore klijentu nove psiholoke uslove za prepoznavanje nerazvijenih sposobnosti, i ponudi mu modele i vetine za aktivni rad na razvoju tih sposobnosti. Da bi klijent uao bez veih otpora u taj proces neophodno je da se stvori pogodna emocionalna atmosfera u odnosu savetnik klijent u kojoj se klijent ne osea ugroeno (osea da je prihvaen, da mu se ne sudi, da ga savetnik razume i podrava u razvoju...) i u kojoj e osetiti da je izlino korienje negativnih vetina. Nakon toga prelazi se na proces razvoja vetina koje vode razvoju. U tom procesu klijenti su voeni O.L.I. Protokolima. (Kroz dugi niz godina rada sa ljudima primetio sam da ljudima esto postavljam slina pitanja da bih dobio odgovore na ono to sam naveo kao najvanije za razumevanje oveka. Pomislio sam, zato ta pitanja ne bih pretvorio u protokole, seriju pitanja koja v ode oveka kroz proces traenja odgovora na to kako funkcionie i zato radi to to radi. Tako su nastali O.L.I. protokoli. Oni nisu zamena za rad sa psihoterapeutom (mada nekim ljudima mogu dosta da pomognu i ako ih popunjavaju samostalno, bez konsultacija sa psihoterapeutom. Protokoli nude strukturu u procesu samoistraivanja). Protokoli pruaju mogunost klijentu da mnogo toga uradi sam i da efikasnije iskoristi psihoterapijske seanse (individualne, grupne, ili tematske radionice) za razjanjavanje, ras vetljavanje,

proraivanje i testiranje onoga do ega je doao u procesu rada na protokolu. O.L.I. Protokoli su vodii u pisanoj formi (pitanja na koja klijenti u pisanoj formi odgovaraju van sastanaka sa savetnikom i instrukcije za voenje emotivnog raunovodstva, cenovnika ivotnih odluka i kreiranje ivotne strategije) Koncept negativnih vetina Svako ponaanje koje dovodi do istog rezultata je odraz odreene vetine i strategije. Verujemo da je ovek izuzetno kompetentno bie. Nijedna vetina i strategija nisu loe same po sebi. Vredniju se u odnosu na cilj. Da li je ispasti glup vetina? Naravno, ako u tome redovno uspevamo. Pitanje je samo kome treba takva vetina i kojem bi cilju sluila. Pitajte Mr. Bina. On dobro zarauje od usavrene vetine da ispadne smotan, trapav, glupav...Mislite da se to moe tako dobro odglumiti ako ne poznajete sutinu tih vetina, proces koji dovodi do njihovog usavravanja. Da li je vetina biti depresivan? Naravno, kao i biti entuzijastian i dobro raspoloen. Kada bi bilo kupaca, depresivci koji bi imali motiv da se uputaju u svesno istraivanje svoje vetine mogli bi da dre seminare i workshopove...Ako se pitamo zato bi neko nauio neku vetin u koja niemu pozitivnom ne slui, onda ne razumemo jednu sutinsku odrednicu ljudske prirode (ive prirode uopte). Ljudi nikada ne razvijaju vetine koje niemu ne slue. Ljudi nikada ne rade nita od ega ne dobijaju neku korist (tzv. sekundarna dobit), jer ne bi bilo motiva koji bi pokrenuo to ponaanje. Gde je ponaanje, tu je i motiv. Gde je motiv, tu je i potreba koju ponaanje zadovoljava i uverenje da se tako moe zadovoljiti potreba i da se, na neki nain, isplati. Problemi sa kojima nam se klijenti obraaju su nuzproizvodi dobro uvebanih negativnih vetina. Emotivno raunovodstvo ovek ivi dobro ako je u stanju da dobro vodi rauna o sopstvenim emocijama. Klijenti se obaaju za pomo savetniku jer neto nisu dobro radili u tom procesu voenja rauna o emocijama-emotivnom raunovodstvu. Na posao je da ih edukujemo u tome. Svako raunovodstvo zasniva se na nekim propisima zakonima, na matematici i statistici. Cilj raunovodstvenih procedura je da se dobije pregled stanja -bilans stanja, bilans uspeha, periodini ili zavrni raun, da se obraunaju porezi i doprinosi. Sve to vai i za emotivno raunovodstvo. I u emotivnom ivotu je bitno da napravimo bilans stanja i bilans uspeha, da shvatimo dokle nas je doveo na emotivni ivot, naa ponaanja, izbori, odluke, uverenja. Da uoimo kuda nas dalje vodi nain ivota koji vodimo. Da li emotivno siromaimo ili se bogatimo. Kakve danke, namete, poreze plaamo svom nainu ivljenja. Sve to radimo neto kota. Da li smo svesni cene koju plaamo , ili dozvoljavamo sebi da se iznenadimo i odjednom uvidimo da smo vorc. Kao to knjigovodstvo ili raunovodstvo u poslu ima neke odreene procedure dolaenja do odreenih preseka i stanja, na osnovu kojih se planira dalja organizacija posla i investicije, tako i emotivno raunovodstvo ima svoje procedure. Neke od procedure su sline onima koje se koriste u poslovnom raunovodstvu, ali su prilagoene za oblast emocija. Metodologija emotivnog raunovodstva Svako raunovodstvo ima pasivu i aktivu. Pasiva je ono to se desilo ranije, to je uticalo na sadanji bilans stanja i uspeha, to daje osnove za statistiku i prognoze, za analizu situacije, pravljenje grafikona trendova...Naa prolost je naa pasiva. Na osnovu iskustava iz prolosti izvukl i smo nekakvu

nesvesnu statistiku i stvorili sliku sveta, stavove, uverenja i kriterijume. Izvukli smo neke svoje nesvesne ili delom svesne zakone i propise na osnovu kojih kalkuliemo ta se isplati, a ta ne u ovome svetu. Ti nesvesni zakoni funkcionisanja sveta, implicitne teorije linosti-nesvesne teorije o tome kako funkcioniu ljudi i meuljudski odnosi, naa uverenja, nesvesne prognoze...odreuju nae aktuelno poslovanje u ovom svetu-nae ponaanje (unutranje i spoljanje). Aktiva je aktuelno poslovanje, nain na koji funkcioniemo u sadanjosti. Naa aktiva je puna obrazaca iz prolosti, neproverenih teorija, uverenja, pogrenih kalkulacija, pogrenih nesvesnih formula za obraunavanje emotivnih dobitaka i gubitaka. Te obrasce zovemo karakter. Karakter sainjavaju tipini naini percepcije stvarnosti, njenog tumaenja i doivljavanja, tipini naini reagovanja i ponaanja. Ti metamodeli, kako ih zovu u N.LP. - ju, ili nai softveri-operativni sistemi kako bi rekli informatiari, su zapravo algoritmi, formule na osnovu kojih uglavnom nesvesno proraunavamo informacije koje dobijamo spolja i iznutra (iz senzacija svog tela, iz svojih misli i emocija) i munjevitom brzinom izvlaimo rezultat koji odreuje ponaanje. Svako ponaanje je motivisano nekim motivom, nekim oekivanim zadovoljstvom (i smanjivanje bola je zadovoljstvo). Motiv je proizvod potrebe i oekivanja da se potreba moe zadovoljiti. Ako ne oekujemo da moemo zadovoljiti odreenu potrebu neemo imati motiv da pokrenemo odeeno ponaanje, jer ne od oekujemo da e ono dovesti do zadovoljenja potrebe. I nasumini pokuaji da se doe do zadovoljenja potrebe su motivisani oekivanjem da e to ponaanje dati rezultat. Ako ga ne daje, gubimo motiv. Neemo da ulaemo energiju za dabe. I to je kalkulacija koja kae ne isplati se, to je ograniavajue uverenje. Najee je nesvesna. Meutim, moda bi to ponaanje, u nekoj drugoj situaciji i prilagoeno toj situaciji, dalo rezultate i zadovoljilo potrebu. Ali, mi smo, iz prethodnog iskustva, stvorili formulu reagovanja, formulu preraunavanja dobitka i gubitka, i skloni smo da je generalizujemo na sve situacije koje iole lie na onu u kojoj smo doli do formule (takvo ponaanje psihoanalitiari nazivaju transfer-emotivni obrasci steeni u odnosu sa nekom znaajnom osobom iz prolosti prenose se na druge osobe u budunosti). Formulu, na alost, vie ne testiramo (ili veoma retko to inimo).

O.L.I. psihoterapija i iskustva iz psihologije uspeha

U biznisu je poznato da se uslovi poslovanja menjaju i da ne vae stalno ista pravila. Mora se stalno testirati trite, poslovna stvarnost. Ne postoje formule koje vae uvek i u svakoj situaciji. Ako se aktuelno poslovanje rukovodi pasivom, ako se sadanjost rukovodi formulama iz prolosti, velika je opasnost od bankrota. Poslovnog ili emotivnog. Svi mi ve imamo nekakvu svoju psiholoku matematiku i emotivno raunovodstvo koje odreuje nae ponaanje. Ne bismo se ni pomerili da neto u nama ne prerauna rizik gubitka i dobitka i kae nam kreni. Ono to se u biznisu naziva risk management ili menadment rizika odvija se u nama svakog trenutka naeg postojanja. Na softver to radi neverovatnom brzinom, nesvesno, uhodanim formulama, navikama, metaobrascima. Problem nastaje kada u softveru imamo bag-virus, pogrenu formulu koja iskrivljuje dobijene informacije i daje pogrean rezultat. Onda nam je potreban antivirus program da detektujemo i otklonimo pogrenu formulu. Psihodinamske psihoterapije se time bave-pomau ljudima da otkriju informacione viruse u sistemu zvanom psiha. Metodi emotivnog raunovodstva su usmereni upravo na otkrivanje tih nesvesnih pogrenih formula za preraunavanje gubitka i dobitka i menadment rizika. Kao i svako drugo raunovodstvo, i emotivno raunovodstvo zahteva da bude evidentirano napismeno, crno na belo. Metodi emotivnog raunovodstva zahtevaju olovku i papir (ili kompjuter). Crno na belo pristup ne dozvoljava konfuzije koje moemo imati dok stvari stoje u glavi. U glavi moemo imati suprotne stavove,

kontradikcije, jednu do druge, a da to uopte ne primeujemo (kao to moemo biti uvereni da nam poslovanje dobro ide kad gledamo kako kupci dolaze i kupuju, a da raunovodstvo pokae neto drugo kada se precizno obraunaju trokovi, porezi i doprinosi...). Crno na belo pristup bitno umanjuje takve mogunosti. Popunjavanje upitnika i formulara emotivnog raunovodstva moe biti smorno za mnoge ljude, ali e dati realniju sliku stanja i pruiti mogunost korekcije. Postoji izraz vezan za presek stanja, rekapitulaciju koju esto ljudi urade vezano za svoj ivot kada preu izvesan broj godina (to se moe doiveti kao krizno stanje). Izraz je podvui crtu. Podvlaimo crtu kada raunamo i elimo da izvedemo rezultat. U odreenim razdobljima ivota, ili u odreenim kriznim situacijama, ljudi nateraju sebe da pogledaju u svoje emotivno raunovodstvo i da podvuku crtu, pa ta vide da vide...Bolje i to nego da se i dalje zaluuju i zamajavaju pogrenim formulama. A zato bismo ekali kritine godine ili velike krize da bismo zavirili u svoj bilans stanja i bilans uspeha i napravili periodini obraun. Pa, ako firme to rade dva puta godinje (a delimine preseke svakog meseca), zato i mi ne bismo makar toliko est o proveravali svoje poslove na ovome svetu. Cenovnik ivotnih odluka Jasno je da sve u ivotu neto kota. Za nita se moe dobiti samo nita. Retko, veoma retko, deava se da se neto to vie vredi dobije za neto to manje vredi, ali nikada se ne deava da neto dobijete za nita. Da biste ita dobili morate biti ivi, a samo ivljenje ima neku cenu (da biste bili ivi morate podnositi neki bol). Svako ponaanje svakog ivog bia je svrhovito-tei zadovoljavanju neke potrebe. Pokrenuti se na odreeno ponaanje znai doneti odluku (bez obzira na to na koliko rudimentarnom nivou svesti se takva odluka donosi. Sve to je ivo ima odreeni nivo svesti vezan za oseanje na kontinuumu bol -zadovoljstvo, prijatno-neprijatno.) im smo, negde u dubinama naeg uma, jo kao bebe odluili da ivimo znai da smo, na neki nain, doneli i odluku da vredi platiti cenu-bol koji nam ivot nanosi. Izraunali smo da ipak vredi, da ipak dobijamo, da ipak, koliko toliko, zadovoljavamo neke bazine potrebe i da se vredi pokrenuti-iveti. Bez te odluke, bez tog rizika, ne bismo bili ivi, i ne bismo dobili nita, jer samo ivo bie moe dobiti neto (zadovoljiti neku svoju potrebu. Neiva priroda nema potrebe, pa time ne moe ni da dobije jer dobijanje je zadovoljavanje neke potrebe). Kad uemo u radnju, normalno je da pogledamo cene ako hoemo neto da kupimo. U radnji zvanoj ivot cenovnik nije okaen. Uglavnom se deava tako da mi prvo posegnemo za nekim proizvodom ivota, a onda nam tek kau koliko kota. Da smo znali cenu, moda to ne bismo ni uzeli. esto izglada kao da se neto moe uzeti besplatno. I mi to uzmemo zadovoljni to se deli. A onda stigne raun na odloeno plaanje i iznenadi nas. Niko nas nije pitao, niko nije spomenu cenu, ili moda jeste, a mi smo mislili da nam popuje i plai nas od ivota. Kad stignu rauni, oseamo da ivot nije fer. ak iako su nam rekli za moguu cenu, a mi se nadali da je ipak neemo platiti, ili da emo makar izbei porez na dobit, oseamo da ivot nije fer. Da, ivot esto nije fer. A esto nismo ni mi fer prema njemu. Da smo malo bolje gledali, i bolje sluali, i vie obraali panju na ivot, i trudili se da nauimo pravila igre i da gledamo istini u oi...shvatili bismo da ipak postoji cenovnik na artikle ivota i doneli bismo svestan izbor da li hoemo ili neemo da platimo cenu. Dobro, dok smo bili ba mali nismo imali razvijen aparat za pravilno opaanje realnosti ivota. Ili smo ga, naprotiv, imali pa su nam ga pokvarili. Ne kaem da smo krivi. Samo kaem da smo odgovorni i da imamo oi da vidimo i ui da ujemo, i mozak da mislimo, i telo da oseamo...samo ako odluimo da prestanemo da se pravimo Toe i ako odluimo da razumemo kako ivot funkcionie. Onda emo prepoznati koja je cena naih izbora i odluiti se za ono to smo spremni da platimo. Ako se i oduimo

za neto to znamo da skupo kota, posledice neemo pripisivati nekim psiholokim problemima koji su nas spopali, ve emo biti svesni da je to cena naeg izbora. (Unutranji lokus kontrole). U procesu O.L.I. psihoterapije uimo klijenta da to preciznije i jasnije izvede svoj cenovnik ivotnih izbora kako bi mu to pomoglo da napravi bolje emotivno raunovodstvo i bolju ivotnu strategiju.

Istorijat nastanka ovog psihoterapijskog modaliteta

O.L.I. psihodinamska integrativna psihoterapija je rezultat integracije nekoliko psihodinamskih pristupa psiholokoj pomoi, metoda samoregulacije( biofidbek, neurofidbek, autogeni trening, trening za optimalno postignue...) i metoda psihologije uspeha tokom 30 godina praktinog profesionalnog iskustva i edukativnog rada autora kursa. Pored psihoanalize, sa kojom sa poeo svoj psihoterapijski rad, koristio sam u svojoj praksi metode i drugih psihoterapijskih pravaca-bioenergetske psihoterapije, Transakcione analize, Getalta, Neurolingvistikog programiranja (N.L.P.), biofidbek i neurofidbek metoda...Postao sam, kako se to kae, eklektiar. Praktiar koji koristi svata u svojoj praksi kada mu se uini da e biti delotvorno, bez obzira iz kojeg pravca to dolazi i kakav mu je teorijski okvir. Naravno, pored kriterijuma efikasnosti, izbor odreenih tehnika ili metodologije rada bio je odreen i time da li sam oseao da se to to koristim uklapa u sistem vrednosti koji je osnova mog pristupa oveku. Ono to bi, moda, dalo nekog efekta, ali se kosilo sa mojim uverenjima i vrednostima, nisam koristio u svom psihoterapeutskom radu. Razmiljajui o tome zato sa nekim klijentima radim na jedan nain, a sa drugima na drugi nain, zato sa nekima primenjujem jednu grupu tehnika, a sa drugima drugaije metode, zato kod nekih klijenata dobre rezultate daju neke tehnike, a kod drugih ne, doao sam do zakljuka da je osnova za selekciju tehnika moja procena sposobnosti koje je odreeni klijent razvio ili nije razvio. Iako sam tehnike, nain rada, uglavnom birao intuitivno, doao sam do zakljuka da u onome to sam nazivao intuicijom postoji odreena pravilnost-princip po kojem biram. Taj princip je pristup preko sposobnosti. Svaka psihoterapijska tehnika slui razvoju odreene razvojne sposobnosti klijenta. Povadio sam sve tehnike psihoterapijskih pravaca i tehnike iz oblasti psihologije uspeha koje sam poznavao i sortirao ih u grupe prema tome koju razvojnu sposobnost te tehnike podstiu. Tako sam dobio spisak alata gde su alatke-psihoterapijske tehnike, grupisane po funkciji koju imaju u razvijanju odreenih sposobnosti. Tako sreene, mogle su se vaditi prema potrebi ne samo po intuiciji, ve prema detektovanoj nerazvijenoj sposobnosti klijenta. Ovakvo sreivanje psihoterapijskih alata omoguilo mi je sistematiniji pristup u edukaciji kandidata za savetnike i psihoterapeute koji se edukuju za praktikovanje O.L.I. psihodinamske integrativne psihoterapije.

Prouavanje kulturnih razlika i osetljivosti za te razlike

Ovim kursom predviena je i tema kulturnih razlika i osetljivosti na te razlike. S obzirom da je Srbija multinacionalna zajednica, neophodno je da psiholoki savetnik ima i razvija svest od meukulturnim i meuetnikim razlikama, te da svoju praksu prilagodi konkretnom klijentu sa kojim radi. Ukoliko doe do sukoba izmeu teorije koje se savetnik dri i nekih stavova klijenta koji deo kulturnog naslea kome on pripada, savetnik svoj pristup mora prilagoavati potrebama klijenta: da li klijent eli da menja svoje stavove poto ih smatra neodrivim ili eli da ostane veran kulturnom nasleu zajednice iz koje je potekao. Iako se u praksi relativno retko sree ova vrsta problema, neophodno je da savetnik bude pripremljen da se adekvatno postavi i reaguje.

Etika pitanja O.L.I. Psihodinamske integrativne psihoterapije

Vrednost koja stoji iza O.L.I. metoda je: Istina je vrednost. Dobro je znati istinu. Vera e te tvoja (u istinu) spasti. Psihoterapijski proces je leenje istinom. Vrednosni sistem u kojem se do vrednosti dolazi bez vrednovanja onoga koji ka istini putuje. On se potuje tako to mu se ne namee neki sistem vrednosti ve mu se doputa da trai vlastiti put. Vrednosti ugraene u O.L.I. Savetodavni pristup su, dakle, istinoljubivost i potovanje autonomije osobe sa kojom se radi. Meutim, O.L.I. psihoterapeut ne izbegava temu vrednosti u radu sa klijentom. On nije vrednosno neutralan i u tome je otvoren. O.L.I.. pristup koristi pojam dobar ovek u edukaciji klijenata i objanjava ga kao ostvarenje potencijala oveka za ljubav i rad. Klijent se ne osuuje ako ne ispunjava kriterijume koje nije postavio savetnik, ve ljudska priroda koja tei realizaciji sopstvenih potencijala. Svaki ljudski izbor nosi u sebi i vrednosno znaenje. Ono se ne moe izbei time to se analiziraju samo svesni i nesvesni motivi, to se razgovara samo o tome da li je neto to ovek ini dobro ili loe za njega, ili njegovu enu, ili decu...ta je sa pitanjem da li je ono to ovek ini dobro ili zlo? Za drutvo, za ljudsk ost, Svaka psihoterapija, zapravo, neeksplicitno propagira neki sistem vrednosti koji je ugraen u njen pristup oveku. Etiki kodeks: Psihoterapeut O.L.I. metoda se u svom radu mora pridravati Etikog kodeksa prakse Udruenja za Psihoterapiju, savetovanje i kouing Srbije

O autoru kursa:
Neboja Jovanovi, psiholog, akreditovani psiholoki savetnik i life coach. Diplomirao sam na odeljenju za psihologiju Filozofskog Fakulteta u Beogradu 1981 god. Postdiplomske studije iz klinike psihologije-psihoterapije na odeljenju za psihologiju Filozofskog Fakulteta u Beogradu kod mentora Prof. Dr. Vladimira Petrovia upisao sam 1981 godine. Magistrirao sam na Univerzitet u Novom Pazaru 19.12.2008. godine sa temom Efekat neurofibek treninga na poboljanje koncentracije kod dece sa problemom deficita panje.U procesu sam izrade doktorske teze sa temom Razvoj bazinih emotivnih kompetencija kroz O.L.I. integrativnu psihodinamsku psihoterapiju U periodu od 1981-1989 drao sam vebe na predmetu Osnovi psihoterapije i savetovanja kod profesora Dr. Vladimira Petrovia, na etvrtoj godini studija klinike psihologije Filozofskog Fakulteta u Beogradu. U istom periodu radio sam kao psihoterapeut i savetnik u Savetovalitu za studente Filozofskog F akulteta u Beogradu. Radio sam kao psiholog u Centru za Socijalni rad Novi Beograd na problemima razvoda braka od 1984-1989 god. Nakon toga otvaram svoju privatnu praksu u Centru za razvoj linosti gde od tog perioda radim kao psihoterapeut na razvojnim problemima dece i odraslih. U periodu od 1.5.200828.12.2009, bio sam angaovan kao predava na vioj loli za primenjenu psihologiju. Na Evropskom univerzitetu-medicinskoj akademiji -US medical school Beograd-Fakultet za primenjenu psihologiju, radio sam kao asistent od 29.12.2009-31.5.2011. na predmetima Osnove psiholokog savetovanja i Psihoterapijski modaliteti. Trenutno sam angaovan na Visokoj strukovnoj koli za propagandu i odnose sa javnou-na osnovnim strukovnim studijama primenjene psihologije, na predmetima: ivotni ciklusi i psiholoki razvoj, Psiholoki konsalting i intervencije, Psihopatologija svakodnevnog ivota, Medijacija i reavanje konflikata i Emocije i motivacija u zvanju profesora visoke strukovne kole.

Edukacija Zavrio sam edukaciju za psihoanalitiki metod kod profesora Vladimira Petrovia u trajanju od 7 godina. (6 godina line analize-oko 900 sati, 7 godina teorijske edukacije i individualne i grupne supervizije kod Dr. Vladimira Petrovia i Dr. Tamare tajner-Popovi-oko 500 sati), teorijske seminare: kod prof. Vojina Matia-o delu Sigmunda Frojda 2 god.-250 sati, Prof. Dr. Nevenke Tadi-o delu Melanije Klajn, 2 god-250 sati, kod francuskog psihoanalitiara Miela Vensana, u IMZ, 140 sati, teorijske seminare Be ogradskog Psihoanalitikog Drutva i Savetovalita Filizofskog Fakulteta-2 godine, jednom meseno, 60 sati...). Uestvovao sam sa svojim radovima i prikazima sluajeva na meunarodnim psihoanalitikim skupovima: Istonoevropski psihoanalitiki seminar IPA i EPF-odran u Beogradu 1990 (gde sam imao prikaz sluaja), kongres psihoanalitiara u Varavi, jugoslovenski kongres psihoanalitiara (Plitvice)... O edukaciji iz psihoanalitikog metoda prilaem potvrdu Beogradskog Psihoanalitikog Drutva. Pored te edu kacije pohaao sam i edukativne kurseve iz Transakcione Analize (kod Jelice Todorovi-T.A.-101) i Bioenergetske psihoterapije (kos Divne Peri-Todorovi), Radiksa (Mark Ludvig).... Edukaciju za bavljenje biofidbek metodom zavrio sam 2005 god. u Holistic Learning Institute u Beu kod vodeih svetskih strnjaka u ovoj oblasi Dr. Erika Pepera (predsednika Biofidbek Federacije Evrope) i direktora instituta Dr. Monike Fuhs. Iste godine dovrio sam i edukaciju iz neurofidbek metoda kod najeminentnijih edukatora na ovom polju Dr. Michaela i Linde Thompson. Osniva sam i predsednik Biofidbek Asocijacije Srbije koja je priznati lan Biofidbek Federacije Evrope. Metod i oblast rada: U svojoj praksi primenjivao sam razliite psihoterapijske modalitete. Psihoanalizom i psihoanalitiki orijentisanom psihoterapijom zapoeo sam svoju psihoterapijsku praksu u radu sa neurotinim osobama i osobama sa graninim poremeajima linosti. Kasnije sam ove metode kombinovao sa bioenergetskim pristupom u individualnom radu, a vodio sam i bioenergetske grupe. U radu sa decom sa razvojnim problemima, posebno sa ADHD problemima (deficit panje i hiperaktivnost) koristio sam biofidbek i neurofidbek metod koji su se pokazali kao najefikasniji metodi za ovu problematiku. Kroz dugi niz godina rada sa raznorodnim problemima ljudi, kombinujui tehnike razliitih psihoterapijskih pravaca i metode psihologije uspeha, dopunjavajui ih svojim psihoterapeutskim inovacijama, kreirao sam svoj psihoterapijski metod koji za svoju osnovu ima takozvani capability aproach-pristup preko razvoja sposobnosti, i nazvao ga O.L.I. . Knjiga o O.L.I. metodu je u pripremi za tampu. U 2007 godini sam zapoeo i edukaciju kandidata za primenu O.L.I. metoda. Druge aktivnosti iz oblasti psihologije Pored psihoterapijskog rada bavio sam se i psihologijom uspeha-kouingom, u oblasti biznisa i sporta. Osniva sam i predsednik edukativnog centra za primenu psihologije uspeha Akademija Uspeha. Dugogodinji sam savetnik Olimpijskog Komiteta Srbije i Republikog zavoda za Sport, kao i vaterpolo Saveza Srbije. Metode psihologije uspeha i biofidbek-neurofidbek trening za vrhunsko postignue primenjivao sam na mnogim naim uspenim sportistima i o tome objavio vie lanaka. U saradnji sa dnevnim listom Danas ureujem dodatak Psihologija za ivot iji je cilj popularizacija psihologije i

edukacija ireg sloja stanovnitva. Dobitnik sam nagrade ia Vasi koju dodeljuje Drutvo Psihologa Srbije za popularizaciju psihologije (Zlatibor 2008) U organizaciji Drutva Psihologa Srbije godinama odravam seminare i edukacije za psihologe i srodne struke u nekoliko oblasti: Deficit panje i hiperaktivnost dece, psihologija uspeha, biofidbek i neurofidbek metod. Seminari Deficit panje i hiperaktivnost dece, Agresivnost dece i omladina, Teki adolescenti trening ivotnih vetina...akreditovani su od strane Ministarstva Prosvete Republike Srbije. Objavio sam nekoliko knjiga iz oblasti psihologije uspeha, deije psihologije, biofidbek i neurofidbek metoda...kao i vei broj lanaka u strunim publikacijama. Objavio sam i 4 knjige iz oblasti popularne psihologije, kao i vie od 100 lanaka vezanih za popularnu psihologiju u raznim tampanim medijima. Realizovao sam i brojne edukativne T.V. emisije iz oblasti psihologije sa R.T.S. i drugim elektronskim medijima (kao to je serijal o razvojnim problemima dece Nemogue dete na R.T.S.) Predsednik sam Udruenja ua Psihoterapiju, Savetovanje i Kouing Srbije i Sekcije za Psihoterapiju, Savetovanje i Kouing Psihologiju Drutva Psihologa Srbije, kao i Biofidbek Asocijacije Srbije. lan sam Evropske Asocijacije Savetnika, Biofidbek Federacije Evrope, Evropskog Saveta za Kouing i Mentorstvo. za primenu O.L.I. metoda.