ZAVRNI RAD

Beograd, Septembar, 2011

ZAVRNI RAD
Tema zavrsnog rada: !nez!terap!"a sports#!$ povreda % de&!"em %zrast%'pet(!)a
*redmet: (!n!&#a #!nez!terap!"a

Saetak
Deca su posve specifina, kako u pogledu zahteva koje pred njih treba postaviti jedan trenani proces, tako i u dijagnostici i leenju sportskih povreda. Nije uzalud unutar edicine posebna subspecijalizacija iz deije ortopedije. Njen je cilj leiti pore e!aje na siste u za kretanje koji se doga"aju unutar perioda rasta i razvoja. #pravo tako i sportska fizioterapija polae posebnu panju na sportsku aktivnost dece, te nastoji svoji tehnika a, a u dogovoru sa treneri a i doktori a drugih specijalnosti, da prui deci potporu zdravo ogu!e. # to rastu, te na vre e prepoznati povrede i poto pute , obino dugi lado ih sanirati najbre $to je u dugi redovi a je zadatku po o! roditelja od neiz erne vanosti. %portska povreda kod ekanje

dece sportista zbrinjava sa redovni ne oe posvetiti dovoljno vre ena

ispred specijalistikih ordinacija, u koji a doktori specijalist, ak i kada to stvarno eli, sportistu. %a a fizioterapija nije dovoljno organiz u, pa dostupna, a i kada to postane, njeni postupnici nisu prilago"eni sportsko je proces oporavka spor, a ponekad i neadekvatan. Kljune rei:deca, roditelji, forsiranje, dozirani trening, otivacija.

&

Sadraj

'

1.Uvod
%port povoljno deluje na fiziku kondiciju, ali i na sveukupno zdravlje, jaa e"usobnu ko unikaciju. Naalost, de$avaju se i neprijatne istraivanji a, 2')3* odsto sportskih povreda se sledi aktivnosti a, a oko &* odsto u rekreativni . (reostale

sa opouzdanje, pobolj$ava de$ava u organizovani

stvari, kao $to su povrede. (o neki sportski

se de$avaju u igri dece. Najvi$e povreda je pri igranju fudbala i ko$arke, zati atletika, a naj anje ih je u vaterpolu. +oditelji trebaju i ati trajni uvid u stvarno zdravstveno stanje svoje dece, i to roditeljska, a ne briga trenera. (oseban je proble prelo a, s obziro progra na to da je uobiajeni

ora biti

rehabilitacija dece nakon povrede ili i$i!a i zglobova, to vi$e $to

tehnika a te$ko utvrditi jeli sprovedeni

rehabilitacije u potpunosti oporavio sve funkcije

deca esto prikrivaju s etnje zbog straha od daljeg leenja. ,ano je istaknuti i potrebu $to breg oporavka nakon povreda kako bi se spreio nepovoljan uticaj pore e!ene statike i kine atike delova tela na ukupan razvoj deteta. Deca su posve specifina, kako u pogledu zahteva koje pred njih treba postaviti jedan trenani proces, tako i u dijagnostici i leenju sportskih povreda. Nije uzalud unutar edicine posebna subspecijalizacija iz deije ortopedije. Njen je cilj leiti pore e!aje na siste u za kretanje koji se doga"aju unutar perioda rasta i razvoja. #pravo tako i sportska fizioterapija polae posebnu panju na sportsku aktivnost dece, te nastoji svoji tehnika a, a u dogovoru sa treneri a i doktori a drugih specijalnosti, da prui deci potporu zdravo ogu!e. # to rastu, te na vre e prepoznati povrede i poto ih sanirati najbre $to je je zadatku po o! roditelja od neiz erne vanosti.-1.

2.Teorijski deo rada

2.1. Ciljevi sportskih aktivnosti kod dece %vakodnevno sa alih ekrana, kao i iz drugih edija, politiari i struni ljudi razliitih

profila poruuju kako bi bavljenje sporto psihofiziko to

trebala biti obaveza za ve!inu, ako ve! ne i za

svu decu. %port je zaista zdrav nain ivljenja, a i dokazano po ae pravilno razvoju dece. /li, pitanje jest razu e o li u potpunosti funkciju sporta u odifikovati sportsku aktivnost kako bi sluila to cilju i putu0 2 a o li infrastrukturu koja !e podupreti taj cilj0 3e edicina i sport dovoljno kako bi lado organiz u razvoju0 1na o li kako

zna o li izbe!i za ke na to rezultata0 %ara"uju li sporto

li rezultat u tak ienju ono e u tei o i $to je sve dozvoljeno u ostvarenju tog e"usobno pruile najbolje0 3e li okruenje u koje vaterpolo sa o zato jer na poradi vaterpola sa og0 2z perspektive sportskog fizioterapeuta koji, iz e"u ostalog, ve! skoro dva veka lei decu koja se bavi sporto , odgovori na ve!inu ovih pitanja nisu ba$ afir ativni. Ne stoga jer je sport lo$ za razvoj dece, naprotiv. ,i$e stoga $to su ciljevi bavljenja sportsko aktivno$!u po alo okrenuti naglavake, pa je tako i pri arni cilj, dakle pravilan psihofiziki razvoj, gurnut u stranu, a sportski rezultati postali su po alo sa i sebi svrha. # dostizanju tih rezultata jedan se deo dece podvrgava trenani posve nepodesna za njihovo doba i trenutne telesne sportista, nije na nivou, na koje dakle deije se bi trebao biti. 4si optere!enji a koja su edicine i ogu!nosti, uzrokuju!i na taj nain toga, cilj sportske aktivnosti u toj, ivi o dovoljno okrenuto potpori bavljenja prvenstvu, ili

radi sporta sa og ili sa o radi rezultata0 2li jo$ konkretnije, voli o li npr. je reprezentacija osvojila zlato na svetsko

povrede, od kojih se neke lee dugo i te$ko. Na alost, saradnja iz e"u

dobu trebao bi biti sa o bavljenje sporto , ali sportski je rezultat ono $to

eri. / i uloga sportskog fizioteraputa svedena je na leenje ve! nastalih povreda okruenju ogu po iriti rezultatski i perativi sa specifini zahtevi a

u esto na njihovu prevenciju. Naravno, postoje iz ene koje vesele i pokazuju da se ak i u ovakvo sportskog anga ana dece. No sa dece.-2. # celo to konglo eratu razliitih interesa i nedostatne infrastrukture roditelji, a i delu prepu$teni sebi i svojoj snalaljivosti. %portska povreda sa a deca bivaju u ve!e je sastav sastav proble atian, te postavlja prepreke,

u esto da olak$ava stvaranje kvalitetnog okruenja za rast, razvoj i sportsku aktivnost

kod dece sportista zbrinjava sa redovni stvarno eli, ne

pute , obino dugi lado

ekanje

u dugi

redovi a ispred specijalistikih ordinacija, u koji a doktori specijalist, ak i kada to oe posvetiti dovoljno vre ena sportistu. %a a fizioterapija nije dovoljno dostupna, a i kada to postane, njeni postupnici nisu prilago"eni sportsko organiz u, pa je proces oporavka spor, a ponekad i neadekvatan. (ovratak u punu sportsku akitvnost posle povrede poseban je proble , te je njegovo re$enje prepu$teno treneru, koji za tu zada!u nije dovoljno educiran. 1a ne inovno prisustvo adekvatno obuenog fizioterapeuta ne a niti organizacijskih, a esto niti financijskih uslova. /, da vas poseti , upravo su to deca iz kojih bi se trebali izroditi novi ,idi!,5api!,6okovi!,7odiroga...-3.

2.2.Pravila treninga 8oncepcija trenanog procesa i njegovo sprovo"enje u praksi uveliko utiu ne sa o na konane sportske perofor anse sportista, pa tako i onih direktnoj korelaciji sa broje povreda, kako u odre"eno individualno. 8od dece, direktna je ladih i dece, ve! su oni u sportsko kolektivu, tako i

e"uzavisnost pravilnog treninga i broja i veliine lade sportiste. 9ako prevencija povreda ora obuhvatiti kod dece sportista kako bi treningu, $to !e o detaljnije

povreda jo$ vidljivija i pored specifine osetljivosti organiz a u rastu i razvoju na velike zahteve koji bivaju postavljeni ve! i pred vrlo zapoinje sa treningo . Dva su te eljna zadatka koje plan treniranja se lado organiz u o ogu!ilo zdravo i nes etano bavljenje sporto , te spreilo tekstu, dok je drugi princip podr$ke rastu i razvoju kroz trening, o e u sportski

ogu!e povrede. (rvi je redosled postupaka u sa o pojasniti u ovo

!e vi$e biti rei kasnije. # osnovi, trening bi trebao izgledati isto i za decu, kao i za zrele sportiste, kao $to bi ovi osnovni pricipi trebali biti po$tivani u svi disciplina a, od 3er telo se pri podvrgavanju fiziki upravo ovi < redosledo ; irovanje na i$i!ni aratona, do akrobatskog rock :n roll)a, od nogo eta pa do streliarstva. napori a pona$a slino, te je ta predvidivost osnov

planiranja trenanog optere!enja. 9ako svaki trening treba i ati slede!e sastavnice 1agrevanje) =ilj je podi!i telesnu te peraturu sa one adekvatne za prvih petnaestak

onu pogodnu za fiziku aktivnost. # ovoj se fazi treninga podie i krvni pritisak, tonus, te puls. #obiajeno je sve to initi toko sklopo vijae. <

inuta treninga i to

aerobnih vebi poput tranja, vonje bicikla, veslanja, plivanja, ili preskakanja +azgibavanje)%lui pripre i zglobova, liga enata i tetiva za napore koji !e treningu. #obiajeno se radi sklopo vebi koje zove o dina iko

uslediti u sa o

istezanje, a koje s o svojevre eno zvali i veba a oblikovanja. 9rajanje ovog dela treninga varira od ')1' < inuta, a u zavisnosti od sporta ili discipline, kao i od nivoa konkretno treningu oekuje. sportsko ogu!nosti a u i i e govori, dakle bavljenje osnovno fizikog optere!enja koje se u to 9rening)je upravo to $to planu.

aktivno$!u u obi u i duini koja odgovora zahtevi a sporta, trenutni sportiste, te periodino

&

< srca u

2stezanje)(o zavr$etku fizikih napora u centralno irovanje. No,

delu treninga broj otkucaja

inuti, te peratura tela, kao i krvni pritisak brzo padaju, spu$taju!i se brzo na nivo i$i!ni tonus ostaje povi$en i nakon toga. # svrhu ubrzanja ogu!e s anjiti rezidualni

adekvatan za

i pobolj$anja oporavka organiz a, nastoji o $to je pre istezanje faktora.-&. >ora

i$i!ni tonus i to upravo veba a istezanja na kraju treninga. 9o ini o statini koje poprilino slii jogi, jer je i iz nje proiza$lo. #kupno trajanje istezanjua ini alno 1* pa sve do 3* inuta, a od zavisnosti od nogih na kraju treninga varira od

re!i da se ova jednostavna i op$tee pri jenjiva $ablona neretko ne po$tuje. lado telo koje je nedovoljno pripre ljeno za trening, postaje vi$e

+azlozi znaju biti razni, od kojih je naje$!i nedostatno vre e za izvo"enje celokupnog treninga. 3asno je da izloeno ogu!i povrda a. 2sto tako, preskakivanje istezanja na kraju treninga ili ladi sportista ne a dovoljno vre ena za ora

njegov potpuni nedostatak gotovo izravno vodi ka povreda a, od kojih se neke lee dugo i te$ko. # koliko zbog bilo kojeg razloga zagrevanje i razgibavanje pre sa og treninga, tada on taj sege ent pripre e posle fizikih napora, za koje esto savetuje na sportsko podnosi terenu ne a uslova ili ini alni riziko ladi organiza

odraditi individualno pre poetka trenanog procesa. 2dentina je situacija i sa istezanje da ga deca izvode kod ku!e, kada za njega ogu!nosti. 3er valja razu eti da su napori koje od povr"ivanja potrebno posvetiti she o aksi alnu dnevnog

u intenzivnoj sportskoj aktivnosti upravo takvi) intenzivni, te je

za pravilan razvoj sa trenanog procesa.-'.

panju prevenciji. / prevencija zapoinje upravo adekvatno

'

2.4.Odmor 9ri su tipa u ora. (rvi je akutni u or, a redovni je pratitelj fizikih napora. #obiajeno prolazi u od oru do slede!eg treninga. ?roninog u ora nisu po$te"ena niti deca. 4n se oituje u op$te padu kako fizikih, tako i psiholo$kih sposobnosti, uobiajeno je pra!en fiziki si pto i a. @ek je dui od or bez treninga, te si pto i a telesno bezvoljno$!u, a retko drugi

s anjivanje ostalih obaveza -naroito onih vezanih uz van$kolske aktivnosti.. (retreniranost je pravo oboljenje i ne!e pro!i sa o od oro . 4si u jedno hroninog u ora, karakterisano je i glavobolja a, vrtoglavica a, povra!anje , bolovi a ili vi$e zglobova bez oitog razloga, ponekad i due povi$eno fiziki te peraturo , pa sve do naglog ubrzanja pulsa i naj anji sportista sa isto tako visoki preko praga u ora. 3edan je a eriki kolega davno izrekao jednostavnu injenicu, koja glasi; %ve dobre svari koje prouzroi trenani proces doga"aju se u od oru. 4vako jednostavna, ova se injenica previ"a i e$!e no $to eli o priznati. 9ako u svojoj ordinaciji neretko vi"a hronino u orne nedostatko ono u nje u. 9rening nije konstatna fizika aktivnost istog intenziteta. 4n je sastavljen od vi$e ili anje rit inih seg enata, koji se ponavljaju u ciklusi a. 2z e"u tih ciklusa slijedi od or. Dva su osnovna tipa od ora u sa o treningu. 3edan je kra!i, a uobiajeno dolazi iz e"u dva kra!a slina fizika optere!enja, dok je drugi dui i slijedi nakon jednog cijelog trenanog ko pleksa, kojih u treningu zna biti nekoliko. 4d or iz e"u dva treninga silno je vaan. 8ako danas i deca znaju biti optere!ena sa vi$e od pet treninga tjedno, nuno je osigurati da taj od or bude kvalitetan. 4n se ne ora nuno svesti na izleavanje, no naroito kod fiziki zahtevnijih sportskih aktivnosti ora iskljuivati druge intenzivne tjelesne napore, a kako bi se kao i trenanu sposobnost. Ne iran san u dece ali bi trebalo, kada god je to aktivnosti lado telo oporavilo i faktori a, pripre ilo za slede!i trening.%pavanje i njegova kvaliteta odluuju!e deluju na oporavak, oe biti uzrokovan razliiti ogu!e, nakon nekvalitetnog sna izbegavati fizike lade sportiste, a nogo e$!e i povrde uzrokovane upravo kvalitetnog od ora. / od or nije sa o vre e iz e"u dva treninga, ve! i prago tolerancije bola, koji i naporo . 4vo je

ozbiljna bolest i neizbeno je trai strunu po o!, a javlja se kod visoko otivisanih dozvoljava dugo treniranje

aksi alne snage i izdrljivosti. /ko to znai da !e s vre ena na vre e dete i

propustiti pokoji trening, pa neka. 2 to je povre"ivanja.-A.

anja $teta od izlaganja pove!ano

riziku od

Dnevni od or obino se doga"a nedeljo , nakon subotnjih tak ienja. Neretko, to je i jedini dan bez izrazitog fizikog naprezanja. (ovre eno, a kada je to protegnuti dnevni od or i na celi vikend.4d or u ogu!e, valjalo bi akrociklusu, kako ga treneri u svo ladi sportisti ne sa o

argonu zovu, naje$!e se odnosi na godi$nji od or nakon zavr$ene sezone tak ienja. 7ilo bi dobro kada bi taj od or trajao vi$e dana, kako bi se o koje se od oru radilo, pojednostavljeno govore!i, on od oro od orio od fizikih napora, ve! najpre ponovno zaelio treninga i tak ienja.7ez obzira oe biti aktivan ili pasivan. #obiajeno pod aktivni procesu ili podraz eva o neku drugu fiziku aktivnost, koja entalna

po ae u oporavku organiz a od treninga ili dueg vre ena provedenog u trenano akrociklusu. /li, aktivan od or je uenje i $kola, kada izolovana aktivnost za enjuje fiziku. 8od dece koja su u procesu intenzivnog treninga, planiranje od ora isto je toliko vano koliko i planiranje fizikog optere!enja. Najbolji se rezultati postiu kada se u to planiranje ukljue pored trenera i fizioterapeut, sa njegovi roditelji.-B. sportista i

2.5. ompen!acija 8o penzacija, dakle nadohnaditi ne$to, i a u razliiti ak i u razliiti delovi a edicine povlai za sobo njeno fizioterapiji, a naroito ono razvoju i prevenciji povrede. 4stavi o li alo po strani one najvidljivije delove sportske aktivnosti dece, a to su drugi cilj isplivati na povr$inu kao vaan, ako ne i razvoju deteta. /li, priliko intenzivnog bavljenja osetljivo periodu oe do!i, ili ipak redovno dolazi do preoptere!enja oe dovesti bilo do povrede, bilo do nagla$avanja sportski rezultati, jedan !e sasvi najvaniji. 9o je podr$ka pravilno odre"eno sportsko aktivno$!u, profesija a razliito znaenje, a drugaije konotacije. # sportskoj sportisti a u

delu koji se intenzivno bavi deco

periodu rasta i razvoja ona predstavlja nezaobilazni seg ent ukupne brige o zdravo

jednog, ili zapostavljanja drugog dela sastava za pokretanje. # to svaijeg ivota takvo stanje stvari lo$ih aspekata razvoja. /li, sportova. 9enis je u to

oda je to najbolje prikazati pri eri a kroz nekoliko

s islu i najjednostavniji pri er. 9reniraju!i ovaj sport, telo razvija snagu sa e ruke, ovde je ukljueno i ladi i$i!i ra enog

strane do inantnog ekstre iteta vi$e ali suprotnu. 9o !e re!i da je snaga desne ruke u de$njaka tenisera ve!a od leve. 4si pojasa i gornjeg dela le"a. %vesni toga, stunjaci za fizke pripre e i sportske fizioterapije ve! vekovi a preporuaju neravnoteu u snazi teniseri a da unutar svog teniskog delo ino s anjiti tu treninga ukljue i tzv ko penzacijske vebe koje !e bare adekvatnu podr$ku u rastu.-C. ,aterpolo, s druge strane, neravno erno razvija gornju i donju polovinu tela, uz intenzivno preoptere!enje sastava vrat)ra e, poradi pokreta koji se doga"aju priliko hvatanja i $utiranja lopte iznad povr$ine vode. 4si ovo se sportu snano optere!uje hrskavica u koleno toga, zbog celog niza razloga, u zglobu, kao i neki seg enti le"a.

i$i!a, a kako bi ki eni stub zajedno sa zglobovi a ra ena dobio

=ilj ko penzacijskih vebi jest s anjiti lo$e aspekte treniranja vaterpola, te poto o ogu!iti pravilan rast, razvoj, kao i s anjenje rizika od povre"ivanja. 4dbojka je godina a s atrana kao sjajan sport za podr$ku rastu i razvoju dece, ak i kod one koja i aju iskrivljenja ki enog stuba. Danas zna o da ona, osi snanih skokova koji pojaava neke krivine na ki eno stubu, uz neravno eran razvoj $to zbog nogih i ogu izazvati o$te!enja na nivou kolena i donjeg dela le"a, i$i!a prednje i

zadnje strane trupa. 2 ovde su potrebne ko penzacijske vebe ili ak ko penzacijski orentisani treninzi. 4vakvo nabrajanje oglo bi se nastaviti spo inju!i gotovo sve sportove redo . /li, vi$e od detaljnog raz atranja svakog sporta, te njegovih trenanih i izvedenih specifinosti, vano je razu eti princip. / on govori kako je telo u periodu razvoja i rasta u izrazito osetljivo stanju, koje zahteva posebnu panju i brigu. (retpostavka kako !e bilo kakvo sporto i u bilo koji uslovi a biti dobro za bilo koje dete, sasvi i struni us eravanje nastojati osnovnih fizikih predispozicija koje svaki sport zahteva, valja obratiti bavljenje bilo koji je kriva. 4si

panju na rizike koje on donosi, te ih razu ni

u anjiti. +ealizacija tog cilja neizostavno zahteva interdisciplinarni pristup, ije jezgro ine trener, sportski fizioterapeut i kondicioni trener, a u neki specijalista. Na taj nain sport postaje uistinu podr$ka puno zvezda, koje !e ponovo inspirisati nove generacije dece.-D. sluajevi a i lekar razvoju, uz psihofiziko

izbegavanje nepotrebnih rizika, te stvaranje pretpostavki za nastanak novih sportskih

2.".Prevencija povreda Eesto se govori da su povrede sastavni deo sporta. 2 zaista, tranje skakanje, igranje s lopto , reketo , a napose fiziki kontakti uzrokuju itav niz povreda. /li jesu li ba$ sve one potrebne, te koje se od njih i kako Fovore!i o sastavu za pokretanje, prenaprezanja u $ire direktini sportsko pritisko ogu spreiti0 oe o grubo podeliti povrede na trau e i sindro e sporta$e , ili neki objekto na sa o

s islu. 4ve prve odnose se na nagli nastanak povrede bilo sporta$a sa drugi

borili$tu. Naj$e!e su to kontuzije i nagnjeenja izazvana udarci a, ili pak i$i!nog spleta kao posledica trenutku sportskog treninga ili tak ienja. 4bino je kod

distorzije, odnosno uganu!a zglobova ili istegnu!a tetivno prevelikih sila u odre"eno

svih trau a jasno odre"eno vre e njihovoh nastanka, te zbog intenziteta bolova zahtevaju reakciju i pregled ili tret an lekara. 2ako je jasno da je trau e te$ko sprijeiti, naroito u kontaktni sportovi a poput ruko eta, nogo eta, ko$arke, ali i borilakih govore drugaije. 9ako zna o da se ve!i kraju. Na poetku esto kao ve$tina, neki statistiki podaci i iskustvo na

broj trau a doga"a na poetku treninga i na njegovo

rezultat lo$eg ili neodgovaraju!e pripre e tela za trening -zagrijavanja i razgibavanja., a na njegovu kraju proradi u ora, te nedostatno brze svesne procene opasnosti, kao i slabijih i$i!no)tetivnih refleksa zaduenih sa za$titu najranjivijih delova loko otornog trenano ogu!nosti a jednog ili grupe sezone. -1*. postaju sve snaniji i sastava. 1ato prevencija trau a poinje, ali ne zavr$ava u dobro planirano procesu, koji ako je prilago"en uzrastu i trenutni sportiste, ne bi trebao uzrokovati veliki broj trau a toko zapoinju ini alni

%indro i prenaprezanja se, za razliku od trau a, pojavljuju polako i uobiajeno bolovi a ili si pto i a, koji s vre eno uoljiviji. Najpoznatiji su svakako kolokvijalni nazivi za neke od njih, kao $to su skakako koleno, teniski lakat, trkako koleno, ili trkaka potkolenica, pa poto odbojka$ko ra e i sl. %vi oni, ali i jo$ celi niz drugih, predstavljaju o$te!enja nastala zbiro anato ski ipak sa i ikrotrau a uzrokovanih trenani proceso . 2 dok za vrlo sindro a prenaprezanja trenani ekih tkiva ali broj

oe o na!i uzrok u genetskoj predispoziciji, ili pak u

specifinosti a pojedinog sporta$a, najve!i njihov postotak uzrokovan je proceso . #pravo su te gre$ke / erikanci saeli u izraz Gtoo optere!enju, ili pak zdruena oba ova faktora

uch too soonH, odnosno u prevodu) previ$e, prerano. 9o !e re!i da je prejako fiziko optere!enje, ili prebrzo napredovanje u to

1*

glavni uzronici sindro a prenaprezanja, ali i nekih trau a. 9ako ponovno kvalitetno planiranje trenanog procesa od strane trenera, uz savetovanje sa sportski fizioterapeuto , ali i lekaro , kondicioni trenero , te po ogu!nosti sa kolega a e"u sportisti a, treneri a iz istog sporta dobiva na vanosti. 4va kako oni ultilateralna iz ena iskustava, te

planiranje treninga neizostavno !e pridoneti s anjenju broja povreda

profesionalni , tako i kod dece. Na alost, u praksi je to retko sluaj, pa je svoj korektiv.

poradi celog niza $to objektivnih, $to subjektivnih razloga celi ovaj ni alo lak zadatak postavljen na ple!a jednog jedinog trenera, koji je u poziciji biti sa 4 ogu!avanje celoivotnog obrazovanja za trenerski kadar, naroito one koji rade s deco , uz dostupnost adekvatnog saveta sportskog fizioterapeuta ili sportskog lekara osnov su prevencije povreda u sportu. /li, sve to ne u anjuje potrebu individualne prevencije. 4na se u dece te elji na redoviti edicine, kao i brzo pregledi a lekara specijaliste sportske alar iranju trenera i roditelja o novonastaloj povredi ili bolovi a. oe odnositi na njih. -11.

Dete valja nauiti da bolovi nisu deo treninga i tak ienja, a da se poznata Gno pain, no gainH -boz bolova ne a napredovanja) u sportu. ne

11

2.#.$e%enje povreda Deca su posve specifina, kako u pogledu zahteva koje pred njih treba postaviti jedan trenani proces, tako i u dijagnostici i leenju sportskih povreda. Nije uzalud unutar edicine posebna subspecijalizacija iz deije ortopedije. Njen je cilj leiti pore e!aje na sastavu za kretanje koji se doga"aju unutar perioda rasta i razvoja. #pravo tako i sportska fizioterapija polae posebnu panju na sportsku aktivnost dece, te nastoji svoji tehnika a, a u dogovoru sa treneri a i lekari a drugih specijalnosti, pruiti deci potporu zdravo # to rastu, te na vre e prepoznati povrede i poto s koji ih sanirati najbre $to je ogu!e. je zadatku po o! roditelja od neiz erne vanosti. se susre!e o kod dece svakako je nedovoljno razvijen Gprag edicinsku po o!, koja ipak ku!no bolovi a unutar razliitih

(rvi proble

tolerancijeH. 9o je onaj ose!aj koji na a odrasli a govori koliko je bol jak, a koja slaba, te shodno to e i koja bolnost zahteva strunu vre eno leenje, a koja !e verojatno pro!i sa a od sebe. 9aj Gprag tolerancijeH razvili s o s i on se oslanja na iskustva koja s o sa razliiti oboljenja i povreda i ali u pro$losti. Deca, za razliku od nas, i aju vrlo kratku pro$lost i alo iskustva, te njihov Gprag tolerancijeH nije jo$ dobro u$ti an. 9ako nije retkost da ono oe percipirati sa o dve krajnosti) boli i ne boli. # to sportski s islu, postaviti detetu sredina a dolasko oe biti pitanje boli li te alo ili jako, esto je posve bes isleno. 1a te u percepcije bolnosti

valja i ati na u u da u posebno ko petitivni povreda a. 9o

nepopularno priznati povredu ili bolnost, pa neka deca treniraju usprkos bolovi a i oe biti opasno, naroito stoga $to kasniji na pregled i leenje, bol biva znatno dua i ko pleksnije. %ve u sve u, svaka povreda ija je posledica vidljiv otok, znaajnije o$te!enje koe ili bol koja traje due od 2&)&C sati bez znakova slabljenja zasluuje panju i $to hitniji lekarski pregled i tret an. ?ronine povrede, koje kod dece nisu retkost, a traju vi$e dana, pa ak i eseci, trae posebnu i vrlo specijalizivanu po o!, u koje glavnu re i aju ortoped, te sportski fizioteraput. # leenju svih tih povreda jasno treba naznaiti tri faze. (rva je pri arna terapija i izvodi se u specijalistikoj ortopedskoj ili fizioterapeutskoj ordinaciji, te obuhvata dijagnostiku i prvo zbrinjavanje povreda. Druga faza sastoji se uobiajeno od fizioterapijskih tehnika, bilo da se radi o punoj fizioterapiji, ili pak o neko vidu vebi iz njenog do ena. =ilj je ovog terapijskog dela potpuno s iriti upalni proces, privesti zarastanje svo e kraju i osposobiti povre"eni seg ent za

12

sportske napore. 9re!i, i po

oje

lino

i$ljenju i najvaniji deo leenja, jest povratak treningu koji ogu doprineti odifikacija

povre"enog sportiste u sa u sportsku aktivnost. #nutar njega vano je uiniti jo$ jedan detalj, a to je detektirati eventualne rizike u sa o ponovno povre"ivanju, te ih u suradnji sa trenero otkloniti. 9akva

trenanog procesa, na alost, retko se izvodi, jer ili je vre ena pre alo, ili je razu evanje procesa nastanka povrede slabo, te se jedan deo povre"ene dece ponovno povre"uje ve! u prvi godina, no na to treninzi a posle zavr$ene terapije. 1aista, saradnja iz e"u oe i ora poraditi. esto razu evanja generisanja sportskih povreda, edicine i trenerske profesije u celosti danas je daleko bolja no $to je bila pre desetak se polju jo$ %a a sportska fizioterapija, kao naina njihove sanacije, kao i

etoda op$te i specijalne prevencije unutar i van sportskih

aktivnosti, bitno se razlikuje od klasine fizioterapije. 7ilo bi dobro da svaki sportski klub i a svog fizioterapeuta, no iluzorno je oekivati da !e se takav organizacijski iskorak dogoditi u dogledno vre e. Do tada dobro je i ati svog sportskog fizioteraputa od poverenja koje !e se ladi sportista obratiti pri prvi znaci a povrede, kao i za sve one savete bitne u svakodnevnoj sportskoj aktivnosti. -12.

2.B.1. 8ineziterapija nakon povrede)kineziterapija pokreto (okret je osnovno sredstvo u kineziterapiji. =ilj kineziterapije je postizanje opti alne rehabilitacije posle bolesti ili o$te!enja do takva stanja koje o ogu!uje oveku $to prirodniji nain ivota. 9erapija pokreto i labavljenje pokreto po au i podrazu ijeva o ko pleksnu po o!ni nastoji posti!i pozitivne uinke kao ; opu$tanje i$i!a i ekstenziju le"a. (od i$i!i agonisti, a i$i!nu radnju koju izvode i$i!a ra ena, le"a, tonizaciju trbu$nih

i$i!e sinergisti, dok antagonisti pri toj radnji popu$taju i ne odupiru voljo , svjesno I to su hoti ine ili

se toj kretnji. 8retnje I pokrete izvodi o ili svojo nesvesne kretnje. -13.

voljne kretnje ili se one odvijaju spontano, auto atski, bez na$e volje I to su nehotine ili

% kineziolo$kog gledi$ta pokret je osnovni kineziolo$ki operator koji na otorni uinak. (o svo nain pri ene pri eno

se deluje terapijski na

uinku vebe i aju op$te i lokalno delovanje. % obziro

ogu se pri enjivati individualno i grupno. # naelu, individualno otorike sti ulacije poloaju. 1avisno od 13

se postiu bolji uinci. 9erapijski uinak pokreta kao

zavisi od karaktera, strukturi, doziranju, nainu pri ene i poetno

nivoaano

i$i!ne inervacije i razvijene snage razlikuje o sljede!e vrste kretanja ;

pasivna, potpo ognuta i aktivna kretanja. -1&. +ehabilitacijski tret an esto zapoinje o pri jeno u principu se izbegavaju. Nedostatak i se oituje u pasivnih kretanja bez aktivnog anje uinkoviti i anjoj terapijskoj uinkovitosti, u u pojedini sluajevi a,kao ogu se ogu!e

ue$!a bolesnika. % funkcionalnog i terapijskog gledi$ta ovi pokreti su

ne ogu!nosti uinka na uspostavljanje prija$njeg stanja osteo) i$i!ne funkcije, te u ne ogu!nosti adekvatnog doziranja intenziteta. >e"uti kod potpuno s anjenja postoje!ih kontraktura tretira se pasivni izvoditi na nain da ih izvodi sa ehanike aparature. 9ako"e se pri enjuju kod uspostaviti ko unikaciju za aktivno vebanje. (otpo ognuta kretanja se pri jenjuju u sluaju kad ogao u punoj i$i!na snaga nije tolika da bi se eri izvoditi sa ovoljni aktivni pokret. -1'. litave paralize, pasivno razgibavanje zglobova u cilju spreavanja ili pokreti a. (asivne vebe bolesnik, ili uz po o! druge osobe ili posebne ale dece ili osoba s koji a nije

2.B.2.%portske povrede %portske aktivnosti u zavisnosti od vrste sporta, deluju na ljudski organiza fiziko , tako i u psihiko # profesionalno terena zdravi a kako naprezanja ne bi dovela do nastajanja sportskih povreda. sportu sa eljo za bolji uspesi a raste snaga i brzina sportista, a ti e je izloenost povreda a sve ve!a. 2zbivanje profesionalnog sportiste sa sportskih oe predstavljati veliki gubitak za sa og igraa i njegov klub. ogu biti ogu postati proble u odnosu na sposobnost sportista i lo$eg ogu nastati trau atski, naglih Naroito je bitan pristup re$avanja povreda neposredno nakon nastanka. 4ne anjeg karaktera, ali uverenja da je %portski profesionalni kako u

aspektu. %toga je vrlo bitno odravati sve te sastave

ogu!e bre izleenje nego $to to dozvoljavaju nor alni prirodni procesi. o$te!enje i povre"ivanje , saobra!ajni nesre!a a, izvo"enje

povreda a nisu podloni sa o sportisti. 4ne

nepoeljnih pokreta i dr. -1A. Naje$!e povrede na telu se po incidenciji de$avaju na podruju kolena, skonog zgloba i stopala, ra ena, natkolenica, $aka, glave, lisnog i$i!a, prepona, le"a i dr. 4d ukupnog broja sportskih povreda, povrde skonog zgloba ine do &' J svih povreda, a naje$!e se pojavljuju kod uestalih skokova i brzih pro ena s era kretanja. 1&

(ovrede prednjeg liga enta u zglobu kolena su sve e$!i uzrok izbivanja sa sportskih tak ienja. # naje$!e uzroke povrede stopala i kolenskog zgloba spadaju oslabljene strukture, s anjena koordinacija i propriocepcija. -1B. %kladno vrsti sporta se preventivan progra o najve!i optere!enje i riziko us erava na one delove tela koje su pod za povredu. 9ako se kod ruko eta, gi nastike, i$i!ne

vaterpola i tenisa na pri er, velika panja us erava na gornje ekstre itete, naroito ra enog zgloba i pripadaju!ih struktura. Na prevenciju povreda se stoga opsega pokreta, jaine ora davati velika panja. (reventivni koncept sadri sve one vebe koje !e po o!i sportisti da sprei nastanak povrede kao $to su odravanje i$i!a, fleksibilnosti, statike i dina ike ravnotee, izdrljivosti, brzini, eksplozivnosti i agilnosti. ,rlo je vano educirati sportiste o tehnika a izvo"enja specifinih kretnji koje s anjuju optere!enje i dugotrajni ogu!nost nastanka povreda.-1C. (o duini nastajanja razlikuje o akutno nastale povrede i hronina o$te!enja koja nastaju optere!enji a loko otornog, ali i ostalih telesnih siste a. povreda a ora biti pravovre en i ispravan kako ne bi do$lo do jo$ (ristup akutni ve!ih posledica. =ilj rehabilitacijskog progra a baziran je na; a. s anjenje nastalih si pto a -bol, otok, povi$enje te perature., b. odravanje postoje!e funkcionalne sposobnosti c. pobolj$avanje kvalitete funkcionalne sposobnosti i specifinih sportskih aktivnosti. (rincip ranog leenja sportskih povreda se sastoji u prestanku obavljanja sportskih aktivnosti zbog ogu!nosti jo$ ve!eg povre"ivanja, hla"enja u cilju s anjenja bola i i podizanja dela tela otoka, ko presije povre"enog podruja kako bi se s anjio he ato

koje je povreeno iznad nivoa srca kako bi se vr$ila drenaa povre"enog dela tela. #koliko leenje povreda zahteva sa o konzervativnu terapiju, nakon 2)3 dana se pri jenjuje runa li fna drenaa i po potrebi iofascijalna obilizacija. -1D. ehanika frikcija, edicinska asaa i

Nastavak fizikalne terapije je us eren na funkciju $to podrazu ijeva pasivne vebe istezanja i izo etrike vebe u nastavku. 2zvode se vebe stabilizacije trupa i ekstre iteta. 1'

%a 2 nedelje postupno kre!e se sa dina iki vonja na stacionarno iofascijalna povre"eni proprioceptivni seg ent i

veba a uz progresivno pove!anje edicinsko sportska procesa. 1apoinje asaa i se sa

intenziteta i duljine trajanja, ali vrlo dozirano. 2zvode se vebe stabilizacije i ravnotee, biciklu, vebe istezanja, skra!enje rehabilitacijskog obilizacija. ,ebanje u vodi se pri jenjuje u cilju veba a na lak$i , a poto progresivno tei anjeg optere!enja na podloga a.

nestabilni

%a & nedelje se dodaje progra Nakon 2 eseca se u progra na tvr"i i

kretanja razliiti

pravci a i brzino , kao i vebe u

uslovi a zatvorenog kinetikog lanca -iskorak, unjevi, podizanje na prste i dr.. uvode ko pleksne proprioceptivne vebe uz doskoke sa ekani podloga a kao i plio etrija -brza iz ena i ponavljaju!i pokreti a.. zadravanje Nakon 3 &.

ekscentrine i koncentrine kontrakcije u pojedinani rotacija, tranje po ravnoj crti i sa pro eno tranje boni pre a napred i nazad sa nagli

eseca potie o agilnost -spretnost kroz brzinu. veba a kao $to su skokovi, pravca.-2*. zaustavljanji a, tranje uz i niz kosinu,

esec nakon povre"ivanja terapijski proces ukljuuje proces eksplozivnosti i brzine, tranje . 4d druge nedelje do kraja rehabilitacijskog procesa je neophodno stacionarnog bicikla i sportista, $to u povreda

odravanje izdrljivosti plivanje , hodanje , tranje , vonjo sl. 8ako se po nastanku povrede ne bi riskiralo ponavljani pravilu predstavlja lo$iju prognozu, njegov oporavak disbalanse u telu koji pogoduju bre s anjenju funkcionalnosti tela. Kdukacijo , odnosno us eravanje otklanjanje . ubrzava oporavak sportista.-21. na pravilna

ora biti u potpunosti re$en. vra!anju povreda, kao i anuelni

%toga je izuzetno vano sagledati osobu u celini i osvrnuti se na lo$e posturalne nastanku ili ponovno

ehanika optere!enja i

blokova u telu kroz osteopatske tehnike, postie se bolja funkcionalnost i

1A

&.'aklj(%ak
8lju re$enja sportskih povreda lei u dobroj dijagnostici, holistiko pristupu i dobro rehabilitacijsko progra u uz aktivno delovanje i edukaciju pacijentaLsportista.

1B

4. Predlog mera

Predlog mera jos nisam mogo dati jer rad nije kompletan)))

1C

$iterat(ra
1. 2. 3. &. '. (rincipi zbrinjavanja $portske povredeM ?ei er %., 7ojani!, 2., % erdelj, >. 5portska edicina, 1agreb -1DD'. %portska edicinaM 6ura$kovi!, +, Ni$ -2**2.

9ea phNsician anual. >icheli, @., % ith, /., 7achl, N., +olf, =., =hang, 8.>. NeO Pork)(hiladelphia, itd; @ippincott -2**1. %loenost sportske povrede, procesa leenja i osposobljavanja sportiste. u; K=(D., Ne$ovi!, 7.M 7eograd; %portska edicina -2**1. 9he role of the outhguard in the prevention of sports)related dental injuries; / revieO. 2nt 3 (aediatr Dent. NeOso e, (.+., 9ran, D.=., =ooke, >.%. -2**1. Kvidence based prevention of acute injuries during phNsical eQercise in a R?4 safe co unitN. 7r 3 %ports >ed, 9i pka, 9., @indSvist, 8. -2**1. /kutna sportska povreda ) osnovni principi zbrinjavanjaM (onorac Nenada, >atavulj / elaa, Fruji! Nikolab, +ajkovaa 1vezdanaa, 8ovaevi! (e"a. -1DD*.. /nato ija ovjeka ) 7o$kovi! >. M >edicinska knjiga 7eograd.1agreb-1DD'.. Tunkcionalna anato ija ovjeka. 2stono %arajevo; ,ukovi! >. 1avod za udbenike i nastavna sredstva.-2**&. %traines of posterior calf /(. -1DDD.. usculature -tennis leg. / 3. %ports ed. >illar

A. B.

C. D.

1*. 11.

/nterolateral co part ent sNndro e secodarN to therupture of the peroneus longus uscle. / 3. %ports >edM/rnero +/ et al.-1DC'.. 8ako da se rekreira o, 7uggel, K. i saradnici; 7eograd. -1DB2. 4snove onitoringa srane frekvencije u sportu rekreaciji, 7eograd. Diki!, N.M Uivani!, %. -2**3.; 8okovi!, D. -2***.; %ociologija sporta, 7eograd. @eki!, D. -2**1.; %portska 7eograd. edicina)sa osnova a razvojne antropologije,

12. 13.

1&. 1'.

1D

1A. 1B. 1C. 1D. 2*. 21.

>ihajlovi!, >. -2**2.; %portovi snage i fitness, 7eograd. >iti!, D. -2**1.; +ekreacija, 7eograd. >ladenovi!, #. -2**2.; (sihologija u sportu, 7eograd. 4stoji!, %.M >azi! %.M Diki!, N. -2**3.; 9elesne asti i zdravlje, 7eograd

Titnes)fizika pripre a u rekreaciji, %tojiljkovi!, %. -2**1.; 7eograd. 9eorija i etodika rekreacije, ,ukovi!, %.M >ikalaki, >. 7eograd -1DDD.;

2*