POSLOVNO PRAVO

Tema: Stvarno pravo i stvari

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

UVOD
U okviru subjektivnih prava, pored podele na apsolutna i relativna, pri uoj podeli nailazimo na stvarno pravo, kao deo gra anskog prava. !vo pravo sadri pravne norme koje reguli"u odnose me u ljudima povodom stvari . Stvarna prava se mogu posmatrati u objektivnom i subjektivnom smislu. U objektivnom smislu ovo pravo reguli"e odnose povodom odre"ene stvari koja je i predmet nastanka konkretnih ovla"#enja u okviru stvarnih prava. U subjektivnom smislu ono predstavlja skup ovla"#enja za"ti#enih pravom odre enog pravnog subjekta povodom neke stvari. $zme u ova dva oblika prava postoji odnos uzajamne povezanosti. S obzirom na odnos regulisan ovim pravom %izme u ljudi i stvari& mo e se re#i da je nagla"en dru"tveni aspekt. S tim u vezi, odnosi u pogledu stvari mogu se javiti kao 'akti(ki i kao pravni odnosi. )akti(ki odnos se sastoji u raspolaganju ili kori"#enju nekog lica odre enom stvari i njegovim odnosom prema istoj, bez ulaska u pravnu su"tinu.*ravni odnos se uspostavlja izme u nosioca nekog stvarnog prava i ostalih subjekata dunih da po"tuju stvanropravna ovla"#enja nekog subjekta na konkretnoj stvari.Ukoliko do e do nepo"tovanja pomenutog ovla"#enja nosilac stvarnih prava raspolae odre enim instrumentima pravne za"tite. *o svom sadraju stvarna prava se dele prema vrsti ovla"#enja nosioca prava prema odre enoj stvari, i ovom podelom imamo prava svojine i ograni(ena stvarna prava. Pravo svojine je apsolutno pravo koje svom titularu daje potpunu i isklju(ivu vlast na stvari, dok ograniena stvarna prava omogu#uju titularu prava ograni(enu vlast. +

!bzirom da su stvarna prava prenosiva, javljaju se pravni i ekonomski promet stvarnih prava.*ravni promet podrazumeva prenos subjektivnih apsolutnih prava sa jednog titulara na drugi, a ekonomski prenos raznih stvari iz posleda jednog u posed drugog lica sa ili bez prenosa subjektivnih prava vezanog za stvar iz predmeta. !dnosi koji se sastoje od skupa ovla"#enja i obaveza na strani razli(itih subjekata su stvarnopravni odnosi. Karakteristike stvarnih prava su: +. spadaju u kategoriju apsolutnih prava ,. stvaraju obavezu tre#im licima da ne ometaju titulara ovih prava u vr"enju stvarnopravnih ovla"#enja -. objekti ovih prava mogu biti samo stvri materijalne prirode .. sadraj je unapred utvr en imperativnim normama i subjekti ga ne mogu menjati, ali se moe vr"iti prenos stvarnopravnih ovla"#enja /. unapred su utvr ena pravnim normama %zakonski utvr ena& 0. javnost stvarnih prava podrazumeva upoznavanje zainteresovanih subjekata i svih ostalih sa postojanjem odre enih stvarnih prava, "to se postie upisom prava u zemlji"ne knjige. Stvari su materijalni delovi prirode podloni ljudskoj vlasti. !vako de'inisane stvari predstavljaju objekte stvarnopravnih odnosa i one mogu biti predmet prometa i razmene. *ostoji vi"e klasi'ikacija i podela stvari: 1. pokretne i nepokretne . potro"ne i nepotro"ne !. stvari odre ene po rodu i individualno odre"ene stvari ". zamenljive i nezamenljive #. deljive i nedeljive $. glavne i sporedne stvari. Pokretne stvari su one koje se nesmetano mgogu pomerati s jednog mesta na drugo bez promene njihove su"tine %knjiga, sto...&.Nepokretne stvari su one koje se ne mogu pomeriti s jednog mesta na drugo a da se pri tom ne poremeti njihova su"tina %zemlji"te, zgrade,...&.*od njima pod nepokretnim stvarima tako e se ubrajaju i one koje su u 'unkcionalnom jedinstvu sa nepokretnim stvarima, a u stvarnosti su pokretne %brodovi&.*ravo svojine nad pokretnim stvarima sti(e se ako postoji pravni odnos %punovaan ugovor npr.& i ako je izvr"ena predaja stvari novom vlasniku, dok je kod nepokretnih stvari, pored pravnog osnova, potrebno izvr"iti i uknjibu u zemlji"ne i druge javne registracione knjige. *odela na potro%ne i nepotro%ne stvari zasnovana je na njihovom tro"enju prilikom upotrebe, pa je po tome logi(no da potro"ne stvari prestaju da postoje prilikom upotrebe %jednokratna upotreba&, dok nepotro"ne ostaju i nakon upotrebe %traju&. 1eke stvari mogu pripadati obema vrstama shodno ekonomskoj nameni, ili pre#i iz potro"nih u nepotro"ne i obrnuto.Samo neke od ovih stvari mogu biti objekti odre enih prava. Stvari odre&ene po rodu %generi(ke& su one koje se u pravnom prometu izdvajaju po svojoj vrsti, broju ili koli(ini %gorivo, ito i sl.&, a individualno odre&ene su one stvari koje se iz svog roda izdvajaju po nekim karakteristikama ili speci'i(nostima %umetni(ka dela2slike, vaze&.*od odre enim uslovima stvari odre ene po rodu mogu se izdvojiti iz svoje vrste i individualizovati %kupljena stvar iz jedne vrste&.Smatra se tako e da stvari ,

odre ene po rodu ne propadaju dok god postoji njihov rod, "to sa individualno odre enim stvarima nije slu(aj.Sve stvari odre ene po rodu zamenljive su kao i znatan broj individualno odre enih stvari koje su takve postale individualizacijom. 'amenljive su one stvari koje se mogu zameniti drugim stvarima istih ili sli(nih svojstava koje ih (ine u biti jednakim sa stvarima koje su predmet zamene. Ne(ameljive su stvari jedinstvenih svojstava koja se ne sre#u kod drugih stvari. !va podela je zna(ajna kod eventualne naknade tete %zamenljive2robna i nov(ana, nezamenljive2 samo nov(ana naknada&. 3eljivost neke stvari bazira se na mogu#nosti podele jedne stvari na vi"e delova.Deljive su one stvari koje pokazuju istu vrednost i svojom celinom i zbirom svojih delova %npr.cigarete&.Stvari koje se ne mogu 'izi(ki podeliti na manje delove bez promene su"tine stvari ili gde je mogu#a deoba na delove ali se pri tom naru"ava jednakost izme u vrednosti celine i delova predstavljaju nedeljive stvari. 4lavna stvar sastavljena je od vi"e drugih stvari me usobno povezanih, "to se mani'estuje kao odnos glavne i sporedne stvari. 4lavna stvar je ona koja se ekonomski posmatrano uzima kao najvanija, a njeni individualni delovi koji joj omogu#avaju vr"enje 'unkcije su sporedne stvari.Sporedne stvari mogu se javiti, na bazi povezanosti sa glavnom stvari, kao prirataj %'izi(ki poovezana za glavnu stvar& i pripadak %ua 'izi(ka vezanost, ali ne (ini jedinstvo sa glavnom stvari na bazi ekonomske namene sloene stvari&.

PRAVO SVO)*N+
1. *5$67T17 S6!8$17 9 *576! $ !:;$<$ Pravo privatne svojine, kao centralni institut prava uop"te, razvijalo se kao skup pravila kojim se normiraju odnosi povodom prisvajanja ekonomskih vrednosti %prisvajanje dobara&. !p"te karakteristike svojine i njenih prava su dranje, kori%-enje i raspola.anje odre&enim sredstvima. !vla"#enje dranja stvari je mogu#nost ostvarivanja 'akti(ke vlasti na stvari %dravina& da bi se stvar koristila. S tim u veze je i ovla"#enje upotrebe stvari, "to omogu#ava vlasniku da time sti(e korist od predmetne stvari %prihod&.5aspolaganje je ovla"#enje koje se ti(e supstance stvari i njenog pravnog statusa. *ravo privatne svojine je najvanije gra ansko pravo i ono titularu omogu#ava najpotpunije raspolaganje nekom stvari.O.rani/enja prava privatne svojine se odnose na subjekte, objekte i sadrinu ovog prava. U pogledu subjekta ograni(enje se odnosi na mogu#nost da jedno lice moe postati titular odre enog prava svojine s obzirom na svoja svojstva. U pogledu objekta ograni(enja se odnose na stvari koje mogu postati predmeti privatne svojine %odnosi se na nepokretne stvari&.U pogledu sadraja prava ograni(enje se odnosi na zloupotrebu, tj. titular moe koristiti svoje pravo na na(in da ga ne zloupotrebljava. *ostoje i neka ograni(enja u pogledu raspolaganja stvarima, "to je nazna(eno u tzv. pravu pre(e kupovine %ponuditi prilikom prodaje stvar prvo suvlasnicima, a nakon toga tre#im licima&. Pose0ni o0li1i prava privatne svojine su2 a. Pravo susvojine 0. Pravo (ajedni/ke svojine 1. Pravo etane svojine -

Susvojina se javlja ukoliko nad jednom stvari postoji vi"e nosilaca prava svojine i svaki od njih je nosilac vlasni(kog dela prema kojima se odre uje udeo suvlasnika u vr"enju svih prava svojine.Svaki od suvlasnika samostalno raspolae svojim delom, osim u slu(ajevima koje zakon predvi a druga(ije%pravo pre(e kupovine&.Svi suvlasnici zajedni(ki upravljaju zajedni(kom stvari, osim ako ne odlu(e druga(ije %da upravlja jedan ili nekolicina suvlasnika&.=a odlu(ivanje je bitan odnos suvlasni(kih dobara.=a poslove redovnog upravljanja dovoljna je saglasnost suvlasnika (iji udeli (ine vi"e od > vrednosti stvari, a za poslove vanrednog upravljanja potrebna je saglasnost svih suvlasnika.U slu(aju nemogu#nosti usagla"avanja uprava zajedni(kom stvari se poverava tre#im licima, o (emu odlu(uje sud. Tro"kove snose suvlasnici srazmerno udelima.Svaki suvlasnik ima pravo da trai 'izi(ku deobu stvari (ime #e se utvrditi realni pripadaju#i delovi nad kojim #e biti isklju(ivi vlasnici. !va deoba ne sme biti na "tetu drugih suvlasnika. Ukoliko stvar nije 'izi(ki deljiva ona se prodaje i nov(ana protivvrednost raspodeljuje se suvlasnicima.Svaki od suvlasnika ima pravo da koristi zakonom dozvoljena sredstva za za"titu svojih prava, a za sve sporove nadlean je sud. 'ajedni/ka svojina je svojina na jednoj 'izi(ki nepodeljenoj stvari koja pripada dvoma ili ve#em broju lica (iji su udeli samoodredivi.!datle proizilaze slede#e karakteristike2 +& 8edinstveno pravo svojine ,& 8edinstvo objekta -& *ravo svojine na zajedni(koj imovini %stvari& pripada ivotnoj zajednici, a ne pojedinim (lanovima. =ajedni(ari u(estvuju bez utvr ivanja njihovih pojedina(nih udela,svoja ovla"#enja vr"e zajedno ili putem predstavljanja %jedan u ime svih& i ne mogu individualno raspolagati proporcionalnim delovima svojine. Oblici zajedni(ke svojine su svojina ku#nih zadruga i bra(na tekovina.*rva se sve re e sre#e %re( je o zajedni(koj svojini ivotne radne zajednice zasnovane na porodi(nim, a ne pravnim odnosima&.=ajedni(ka imovina bra(nih drugova je ?ona koju su supruzi stekli radom u toku bra(ne zajednice@ iz (ega proizilaze sld.karakteristike: a& =ajedni(ka imovina poti(e od rada bra(nih drugova%odvojenog ili zajedni(kog& b& Subjekti zajedni(ke svojine su bra(ni drugovi %punovae#i i nevae#i brak& c& U zajedni(ku imovinu ulaze samo one imovinske vrednosti koje su ste(ene dok je postojala bra(na zajednica. !vom vrstom imovine suprunici upravljaju zajedni(ki, osim u slu(aju sklapanja druga(ijeg sporazuma.=ajedni(ka svojina moe biti pretvorena u susvojinu zahtevom zajedni(ara na na(in da zajedni(ka stvar bude podeljena. +tana svojina je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garai kao posebnim delovima zgrade, s kojim su neraskidivo povezana odre ena prava zajedni(kim delovima zgrade i na zemlji tu na kome je zgrada podignuta. U slu(aju postojanja etane svojine ne mogu se pojaviti na istoj stvari drugi oblici privatne svojine. Predmet etane svojine ne mogu biti zajedni(ki delovi zgrade %stepeni"ta, tavani i sl.& i zajedni(ki ure aji i sama konstrukcija zgrade, ve# oni delovi zgrade koji potpadaju pod etanu svojinu %pojedini stanovi, poslovne prostorije&. .

. !ST7;$ !:;$<$ S6!8$1A U 17BAC *576U Drupne sistemske promene kod nas nakon +EEF.g. odrazile su se i na planu pravnog ure ivanja svojinskih odnosa Ustav S58 i Ustav 5S de'inisali su prethodno postojanje: privatne, dravne, dru"tvene i zadrune svojine,kao mogu#ih svojinskih oblika. !snov za postojanje dravne socijalisti(ke svojine bile su razli(ite pravno2politi(ke mere kojima se koristila nova vlast.Titular prava ove svojine bila je socijalisti(ka drava i svoje pravo ostvarivala je preko svojih organa. Uslove za prenos svojinskih ovla"#enja i njihov sadraj de'inisali su zakoni. 3ru"tvena svojina izraava odgovaraju#i dru"tveni odnos u prisvajanju ekonomskih vrednosti u procesu proizvodnje.!na je oblik nesvojinskog shvatanja svojine, koji negira postojanje titulara svojine.Titulara predstavlja celo dru"tvo %'ormalno&.!va svojina uvek je poverena nekom na kori"#enje i ti isti postaju korisnici %vr"ioci& prava svojine. !vo pravo sadri dve komponenteG +. graanskopravna 9 ovla"#enje upotrebe i raspolaganja povodom stvari u dru"tvenoj svojiniGkonstituisana je u korist radnih i drugih organizacija ,. javnopravna 9 obuhvata sva ostala prava iz dru"tvene svojine. *ravo kori"#enja, kao osnovno pravo dru"tvene svojine, predstavlja jedno speci'i(no gra ansko pravo koje zbog toga spada u kategoriju ovih prava. =adruna svojina je ona koju (ine stvari, sredstva i udeli zadrugara koje oni unose u zadrugu, kao i sedstva ostvarena prilikom poslovanja i sredstava ste(enih na druge na(ine %donacije&.Titular je zadruga kao zajednica zadrugara. =a"tita zadrune ostvaruje se identi(no za"titi privatne svojine.

S3*4AN)+ SVO)*N+ 5 sti1anje prava privatne svojine

Pravni odnosi koji su zasnovani na skupu pravnih injenica na osnovu kojih pravno lice stie pravo privatne svojine naziva se nain sticanja prava privatne svojine.*ostoji vi"e na(ina sticanja ovog prava: na osnovu ugovora sa prethodnim vlasnikom , odrajem i sticanjem svojine od nevlasnika. 3alje se mogu mani'estovati kao prirataj, nalaz stvari,aproprijacija i sl. Svi oblici sticanja prava privatne svojine svrstavaju se u : +. 3erivativno sticanje i ,. !riginarno sticanje. Derivativno je prenos prava svojine sa jednog na drugog titulara, i vae#e je ukoiko postoji pravni osnov i na(in sticanja. Dao pravni osnov javljaju se jednostrani i dvostrani pravni poslovi %testamenti, ugovori o prodaji i sl.&. ain sticanja je kod pokretnih stvari prodaja, a kod nepokretnosti upis u zemlji"ne knjige i prenos tapije. !izika predaja se moe izvr"iti predajom iz ruke u ruku %uru(enjem& ili ostavljanjem stvari na mesto koje je ozna(io pribavilac. :itno je dovo enje kupca u mogu#nost da vr"i 'akti(ku vlast na stvari.!iktivna predaja je u stvari prenos prava svojine na osnovu samog ugovora, pri (emu se 'ingira da je izvr"ena 'izi(ka predaja, iako nje u stvari nema. 5adi se o slede#im slu(ajevima: +& 4onstitutum possessorium 5 kada vlasnik %istovremeno dralac& prenese na pribavioca svojinu samim ugovorom, a stvar i dalje zadri kod sebe kao imalac /

nekog prava ueg od prava svojine. <ilj je da se izbegne dvostruka predaja koja bi bila bespredmetna i bez smisla. ,& 3raditio 0revi manu 6kratkim putem do predaje7 5 postoji kada neko ve# dri stvar po nekom osnovu, ili bez ikakvog osnova, pa kupi stvar i stekne svojinu momentom zaklju(enja ugovora. -& 4essio vindi1ationis 5 ovde postoje - lica: vlasnik stvari, pribavilac stvari i tre#e lice kod kojeg se stvar nalazi.1ovi i stari vlasnik po ugovoru o prenosu svojine utvr uju da i pored prenosa svojine stvar ostaje kod tre#eg lica. 1a nepokretnim stvarima pravo svojine ne mora biti na strani vlasnika. Ori.inarno sticanje je sticanje prava svojine kod koga postoje pravne (injenice (ije postojanje dovodi do uspostavljanja ovog prava u korist novog vlasnika kada pre toga pravo privatne svojine nije postojalo. !vaj na/in sti1anja svojine primenljiv je na sve oblike svojine. 7. ST$<718A S6!8$1A !3 1A6;7S1$D7 se moe javiti pod odre enim uslovima koji se mogu podeliti na op"te i posebne. !p"ti uslovi su: 3a je stvaralac savestan 3a je u pitanju pokretna stvar 3a postoji punovaan ugovor 3a je stvar predata sticaocu. *osebni uslovi su: 3a je stvar pribavljena na javnoj prodaji 3a je stvar pribavljena od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari %trgovina& 3a je stvar nabavljena od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u dravinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine %npr.zakup&. Dada se steknu - op"ta i + poseban uslov tada pravni subjekt moe da stekne svojinu na stvari i od nevlasnika. :. !35H78 je sticanje prava svojine na osnovu dravine koja ima odre ene kvalitete i koja je trajala zakonom odre eno vreme.S obzirom na kvali'ikovanost dravine postoje redovan i vanredan odraj.=a sticanje redovnim odrajem potrebna je kvali'ikovana dravina koja mo e biti zakonita, svojinska, savesna i prava, kao i protek vremena. "akonita dravina je oblik gde je dralac do"ao u posed stvari na osnovu pravnog akta kojim se sti(e pravo svojine. #avesna dravina je oblik kod koje je lice koje poseduje stvar opravdano uvereno da je stvar nabavilo od lica koje je njen vlasnik.Protek vremena je vremenski interval u kome neki pravni subjekt poseduje odre enu stvar. Dod redovnog odraja protek vremena je - godine za pokretnosti i +F godina za nepokretnosti.=a vanredni odraj trai se savesna dravina i protek vremena od +F godina za pokretnosti i ,F godina za nepokretnosti. <. *5$57BT78 u smislu sticanja svojine je stvaranje nove sloene stvari materijalnim sredstvima vi"e lica, i moe biti na pokretnim i na nepokretnim stvarima. Dod pokretnih stvari prira"taj nastupa spajanjem, sme"om i preradom stvari.Spajanje je stvaranje nove stvari kod koje se delovi mogu razdvojiti bez o"te#enja stvari.Ti delovi ostaju u svojini prethodnog vlasnika.Sme"om i 0

3. A. ). 4.

I.

preradom unose se novi sastojci u novu stvar i oni se ne mogu izdvojiti iz nje bez povrede njihove su"tine %name"taj&.Subjekat koji je u novu stvar uneo najvi"e vrednosti postaje vlasnik sloene stvari, a ostalim subjektima ispla#uju se protivvrednosti unetih udela. *rira"taj kod nepokretnih stveri moe se javiti u vi"e 'ormi, od kojih je najvanija izgradnja na tu em zemlji"tu. ST$<718A SU3SD$C $ 73C$1$ST57T$61$C 7DT$C7 javlja se kod javne prodaje, gde subjekti sti(u svojinu po osnovu sudskog ili upravnog akta kojim se okon(ava postupak. !DU*7<$87 je sticanje svojine na ni(ijim stvarima njihovim jednostranim uzimanjem u dravinu, s namerom zasnivanja pravne svojine. D!1)$SD7<$87 je prenos predmeta privatne svojine na bazi krivi(nih ili upravnopravnih propisa u dravnu svojinu bez naknade. U krivi(nom postupku imovina se moe oduzeti i delimi(no i potpuno, a u upravnom samo delimi(no. 17<$!17;$=7<$87 je politi(ko2ekonomska mera kojom se odre eni objekti privatne svojine prenose uz naknadu u dravnu svojinu.!na se ne odnosi na pojedina(ne slu(ajeve, ve# na njihov neodre en broj.U postupku agrarne re'orme sticanje dravne svojine je tako e jedan akt nacionalizacije koji se odnosi isklju(ivo na oduzimanje privatnog poljoprivrednog zemlji"ta.1acionalizacijom se ne moe ste#i privatna svojina. ADS*5!*5$87<$87 je prenos prava privatne svojine u dravnu uz potpunu naknadu, ukoliko je to u op"tem interesu.Sprovodi se aktom upravnog organa op"tinske skup"tine uz prethodno utvr ivanje da za to postoji op"ti interes %za zadovoljavanje dru"tvenih potreba&. Aksproprijacijom se ne moe ste#i pravo privatne svojine.

+V*D+N4*)A N+POKR+3NOS3*
1. D7T7ST75 =AC;8$BT7

Katastar je evidencija o zemlji"tu koja sadri podatke o poloaju, obliku i povr"ini zemlji"nih parcela o na(inu kori"#enja i plodnosti i o katastarskom prihodu i korisniku. !n je javna knjiga i nalazi se u slubenim prostorijama nadlenog geodetskog organa. U katastru se mogu dobiti podaci o premeru zemlji"ta za odre enu teritoriju, bonitet i kvalitet zemlji"ta. 1ajvaniji element je parcela, tj. deo zemlji"ta koje se koristi na isti na(in i pripada istom sopstveniku. Datastarsku op"tinu (ini vi"e parcela na odre enoj teritoriji. . =AC;8$B1A D18$4A

'emlji%ne knji.e su javni registri koje vode sudovi i u koje se upisuju nepokretne stvari i stvarna prava na nepokretnostima, kao i neka obligaciona prava na ovim stvarima i u njih se upisuju zemlji"ta i zgrade. !snovna na(ela u vo enju ovih knjiga su: +& aelo javnosti 9 ove knjige su javne i dostupne na uvid svima ,& aelo prioriteta 9 pravo koje je ranije upisano ima ve#u snagu -& aelo legaliteta 9 upis se vr"i samo na osnovu zakonom predvi enih isprava sastavljenih u odre enoj 'ormi %npr.ugovor& i overenih od strane nadlenih organa. J

Sastav zemlji"nih knjiga: +& 4lavna knjiga ,& Dnjiga %zbirka& isprava -& 5egistar .& Datastarski planovi /& *omo#ne evidencije 8lavna knji.a sadri najvanije elemente zemlji"nih knjiga: =emlji"noknjino telo 9 sadri podatke o katastaarskim parcelama.U pogledu vlasni"tva jedan ili vi"e vlasnika mogu biti grupisani kao vlasnici jedne parcele. !vo telo 'ormira vi"e parcela priblino iste kulture u istoj katastarskoj op"tini i jednakog optere#enja. =emlji"noknjini uloak 9 pismena isprava 'ormirana za jedno zemlji"noknjino telo koje obuhvata u celosti. Sastavljen je iz tri dela: popisni list 9 sadri opis nekretnine %topogra'ski broj, kulturu, nadgradnju i povr"inu parcele i oznaku oblika svojine& vlasniki list 9 sadri ime sopstvenika, pravni osnov sticanja prava svojine i ograni(enja u pogledu upravljanja i raspolaganja pravima teretni list 9 upisuju se stvarna i druga zemlji"noknjina prava koja optere#uju nekretnine %zemlji"noknjino telo&, ograni(enja u raspolaganju koja poga aju svakog sopstvenika nepokretnosti i sve zabrane otu enja i optere#enja. U njega se unose hipoteka, li(ne i stvarne slubenosti, realni tereti, pravo pre(e kupovine,pravo otkupa i pravo zakupa. Knji.a 6(0irka7 isprava je skup isprava na osnovu kojih se vr"e upisi u glavnu knjigu. =a svaki upis potrebno je podneti odre ene isprave.!va zbirka moe samo poja"njavati nedovoljno jasne upise. Knji.a re.istra se sastoji od stvarnog registra %popis katastarskih parcela u jednoj katastarskoj op"tini,npr.topogra'ske brojeve i podatke o predmetu upisa& i li(nog registra %imenik& koji je u stvari azbu(ni spisak sopstvenika i drugih titulara.

'A93*3A * PR+S3ANAK SVO)*N+

1. =7BT$T7 *5$67T1A S6!8$1A

Povreda svojine moe biti izvr"ena oduzimanjem stvari vlasniku i ometanjem svojine, pa shodno tome postoje i svojinske tube za povra#aj stvari i svojinske tube protiv ometanja svojine.3akle, vlasnik moe svojinu tititi na dva naina$ samopomo%u &sopstvenim radnjama radi otklanjanja povrede svojine' i podnoenjem tubi nadlenom sudu. 5evindikaciona tuba je tuba vlasnika za povra#aj stvari protiv draoca kod koga se stvar nalazi. 3a bi uspeo sa tubenim zahtevom tuilac mora dokazati da je vlasnik, tj.(injenice na osnovu kojih je stekao pravo svojine. *ublicijanska tuba je tuba za povra#aj stvari, koju podie uzkapioni dralac protiv sada"njeg draoca. !na pripada tuiocu koji je li"en dravine prema tuenom koji nema pravni osnov za dravinu. K

Tubom zbog smetanja odnosno uznemiravanja vlasnik stvari %tuilac& zahteva od lica koje ga uznemirava, ometa ili onemogu#ava u kori"#enju stvari da prestane s povredama svojine.1egatornu tubu moe podneti samo vlasnik stvari. . *5AST717D S6!8$1A

U zavisnosti od toga da li pravo svojine prestaje samo za dotada"njeg vlasnika ili se gasi i nestaje iz pravnog ivota, svi na(ini prestanaka prava svojine dele se na relativne i apsolutne. 5elativni na(in prestanka su oni kod kojih dolazi do smene vlasnika, tako da pravo prestaje samo za dotada"njeg imaoca, "to opet moe biti u skladu ili mimo njegove volje. 7psolutni prestanak prava svojine postoji kad se pravo svojine ugasi i nestane iz pravnog ivota.To se moe dogoditi usled propasti stvari ili napu"tanja svojine nad pokretnom stvari.

'ALO:NO PRAVO
!. *!87C $ 65STA Zalono pravo je stvarno pravo na tuoj stvari na osnovu koga poverilac moe naplatiti svoje potraivanje iz vrednosti zaloene stvari (ukoliko dunik ne ispuni obavezu do roka dospea) pre ostalih poverilaca. Smisao ove ustanove je u tome da jedan od u(esnika u pravnom odnosu, koji je ve# primio izvr"enje obaveze od drugog u(estnika, daje njemu u dravinu izvesnu stvar na kojoj drugi u(esnik konstitui"e zalono pravo. =alono pravo ovde se pojavljuje kao instrument obezbe enja imovinskih interesa u(esnika. *ostoje izvesna najop"tija pravila koja se primenjuju kod zalonog prava: 1a(elo akcesornosti 1a(elo o'icijelnosti 1a(elo specijalnosti 1a(elo nedeljivosti 1a(elo akcesornosti ozna(ava da je zalono pravo sporedno pravo i zbog toga zavisno od prava potraivanja kao glavnog prava. =alono pravo zavisi od postojanja prava potraivanja i prestaje u na(elu sa njegovim prestankom.*ostoje izvesna odstupanja od ovog na(ela, i to u slu(ajevima kada je zalono pravo konstituisano za obezbe enje uslova ii budu#eg potraivanja i u slu(aju zastarelosti potraivanja. 1a(elo o'icijelnosti 9 prema njemu zaloni poverilac moe namiriti svoje potraivanje iz zaloene stvari jedino sudskim putem. 1a(elo specijalnosti ozna(ava da se zalonim pravom moe obezbediti samo odre eno potraivanje jednog poverioca i da zalono pravo moe postojati samo na odre enoj stvari, a ne na svim stvarima zalogodavca. *rema predmetu zaloge razlikuju se tri vrste prava (alo.a2 17 Ru/na (alo.a 7 ;ipoteka E

!7 'alo.a na pravu. . 5UL17 =7;!47

"alono pravo na pokretnim stvarima naziva se runa zaloga. =alogodavac predaje pokretnu stvar u ruke zalonom poveriocu za obezbe enje potraivanja, a ovaj se moe naplatiti iz vrednosti zaloene stvari ako ne ispuni obavizu u trenutku dospelosti. Ugovor o zalozi je realan, smatra se zaklju(enim tek u trenutku predaje stvari. *ravo zalogoprimca je pravo naplate iz vrednosti zaloene stvari ukoliko njegovo potraivanje nije namireno o dospelosti. !n je ovla"#en da stvar izloi javnoj prodaji, za "ta prethodno mora obezbediti sudsku presudu protiv zalogodavca i dostavi sudu predlog za prodaju stvari, a sve na osnovu sticanja dravine nad stvari koja je predmet zaloge.3unosti zalogoprimca podrazumevaju njegovu obavezu da paljivo rukuje stvari koja je predmet zaloge i da je ne upotrebljava, kao i da po ispunjenju obaveze u trenutku dospelosti zaloenu stvar vrati zalogodavcu2 *rava zalogodavca istovremeno su dunosti zalogoprimca, odn.dunosti zalogoprimca su istovremeno prava zalogodavca. !. I$*!TAD7

;ipoteka je zalono pravo na nepokretnim stvarima koje se sti(e upisom poverio(evog prava u javne knjige, a optere#ena nepokretnost ostaje i dalje u dravini dunika.Iipotekovana nepokretnost ostaje i dalje u dravini dunika,ne predaje se poveriocu. Publicitet zalonog prava kod zalaganja nepokretnosti obezbe uje se upisom u javne knjige % zemlji"ne, intabulacione i sl.&. Cogu se hipotekovati i pokretne stvari, za "ta je potrebno uvesti javne registre sli(ne zemlji"nim i drugim javnim knjigama za upis nepokretnosti %kod nas se na ovaj na(in zalau brodovi i vazduhoplovi&. Iipotekarni poverilac ovla"#en je da svoje pravo %obezbe eno hipotekom& po proteku roka za izvr"enje obaveze, ostvari na predmetu hipoteke, pre (ega mora pribaviti sudsku presudu da je nosilac prava i dunosti hipotekarnog dunika. Iipotekarni dunik duan je da po izmirenju hipotekarnog poverioca pribavi njegovu dozvolu za brisanje hipoteke i time izvr"i brisanje hipoteke iz zemlji"nih knjiga. ". =7;!47 17 *576U

*overilac moe obezbediti svoje potraivanje prema duniku i na taj na(in "to #e mu dunik, umesto stvari, zaloiti neko svoje potraivanje prema tre#em licu, za "ta je potreban najpre ugovor o zalozi izme u zalogoprimca i zalogodavca. U ovom slu(aju postoje tri lica: zalogoprimac, zalogodavac i dunik %iz zalonog potraivanja&. *otraivanje i posle zalaganja pripada zalogodavcu, a ne zalogoprimcu "to je i glavna razlika od ustupanja potraivanja %cesije&. *redmet zaloge na pravu mogu biti obligaciona potraivanja, autorska prava, patentna prava i sl. #. *576! 5ATA1<$8A +F

Pravo reten1ije je pravo poverioca da za svoje dospelo potraivanje zadri dunikovu stvar koja mu se na"la u rukama i da se, po"to blagovremeno obavesti dunika o svojoj nameri, naplati iz vrednosti zadrane stvari. *ravo retencije sadri dva ovla%-enja: +& !vla"#enje zadravanja dunikove stvari i ,& !vla"#enje namirenja iz zadrane stvari. *otraivanje pri tom mora biti nastalo po osnovu izdataka u(injenih povodom stvari ili "tete prouzrokovane od nje. *ravo zadravanja je sredstvo pritiska u rukama poverioca u odnosu na dunika.

PRAVO SLU:<+NOS3*
lubenosti su stvarna prava na tuoj stvari! koja se naziva poslunom stvari! tj. poslunim dobrom. *ravo slubenosti nastaje: +& 3erivatnim putem 9 potrebno je prisustvo pravnog osnova i na(in sticanja ,& !riginarnim putem 9 sticanje se svodi na dva na(ina: odraj i eksproprijacija. !snovna podela prema strukturi ovla"#enja koja obuhvataju je na stvarne i li(ne slubenosti. 1. ST6751A S;UH:A1!ST$

tvarna slubenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti da na odreen nain i u odreenoj meri koristi tuu nepokretnost, bez obzira ko je njen vlasnik, ili da vlasniku poslunog dobra zabrani da se njime u odreenom pravcu koristi. 3ejstvo stvarnih slubenosti moe biti pozitivno i negativno, pa tako imamo i podelu na pozitivne i negativne slubenosti. *ozitivne su one slubenosti na osnovu kojih vlasnik povlasnog dobra moe na neki na(in da upotrebljava posluno dobro, da se njime slui: a& *ravo ulaza b& *ravo progona stoke c& *ravo nasloniti teret svog zdanja na tu e d& *rozor na tu em zidu otvoriti e& 3im kroz susedov dimnjak propu"tati '& Te(nosti na susedovo zemlji"te sipati i sl. 1egativne su one (iji titular moe zahtevati od vlasnika poslunog dobra da se ovaj uzdri od neke upotrebe svoje nepokretnosti, koju bi upotrebu u odsustvu slubenosti ina(e smeo (initi: a& =ahtevati da sused svoju zgradu ne (ini vi"om b& =ahtevati da sused svoju zgradu ne (ini niom c& =ahtev da sused ne seje visoku kulturu i sl. !no dobro u (iju je korist ustanovljena slubenost naziva se povlasno, dok se drugo, optere#eno dobro ozna(ava kao posluno. Sticanjem svojine nad povlasnim dobrom sti(e ++

se i slubenost, isto tako kao "to se sticanjem svojine nad poslunim dobrom sti(e i dunost po"tovanja slubenosti povlasnog dobra. Titular slubenosti je uvek svagda"nji sopstvenik povlasnog dobra i duan je da ne preduzima takve akte koji bi ometali pravo slubenosti.

;$L1A S;UH:A1!ST$

"ina slubenost predstavlja pravo nekog lica da koristi ili upotrebljava stvar drugog lica.$z navedenog proizilazi da se pravo slubenosti gasi sa prestankom li(nosti ili ranije. Tri su klasi(ne i prave li(ne slubenosti: +& *lodouivanje %usus'ructus& ,& Upotreba %unus& -& *ravo stanovanja %habitatio& Pravo plodouivanja 6usus=ru1tus7 je li(na slubenost koja se sastoji iz ovla"#enja, upotrebe i pribiranja plodova sa tu e stvari, bez povrede njene su"tine. (itular prava zove se plodouivalac, a vlasnik stvari nad kojom postoji plodouivanje zove se gospodar stvari. *redmet plodouivanja mogu biti stvari, prava i imovina, a plodouivanje se moe odnositi i na idealan suvlasni(ki deo. *redmet plodouivanja na stvarima mogu biti i pokretne i nepokretne stvari, s tim "to to uvek moraju biti nepotro"ne stvari %kod kojih se upotrebom, tj.tro"enjem ne menja njihova su"tina&. *lodouivanje moe nastati na osnovu ugovora, testamenta i odraja, a prestaje protekom vremena, na osnovu ugovora izma u vlasnika stvari i plodouivaoca i odricanjem od strane plodouivaoca. Pravo upotre0e 6usus7 je li(na slubenost (iji je imalac ovla"#en da tu u stvar upotrebljava i pribira plodove sa nje, u granicama svojih li(nih potreba i potreba (lanova svoje porodice, bez naru"avanja su"tine same stvari. Sve koristi preko toga koje stvar daje pripadajuvlasniku stvari. !vo pravo je shva#eno kao ograni(eno plodouivanje %u kvantitativnom smislu&, "to za posledicu ima da je njegov karakter vi"e nagla"en nego kod plodouivanja: zakonicima je propisano da je neprenosivo ne samo pravo upotrebe,ve# i njegovo vr"enje. *ravo upotrebe nastaje i prestaje po pravilima koja vae za plodouivanje. Pravo stanovanja 6>a0itatio7 se sastoji u ovla"#enju da se u svrhu stanovanja koristi tu a stambena zgrada ili stan kao poseban deo zgrada. !va slubenost isklju(uje sve plodove.

DR:AV*NA
#ravina je $aktika vlast na stvari! nezavisno od toga da li se vr%i na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog osnova i nezavisno od toga da li dralac veruje da je ovla%en da vr%i tu $aktiku vlast. )akti(ka vlast na stvari ne podrazumeva stalni kontakt sa stvari, ve# prostorni odnos prema njoj i ona se ostvaruje kroz njeno iskori"#avanje. +,

3ravina moe prerasti i u pravnu vlast, a zna(ajna je jer njeni odre eni oblici mogu dovesti do svojine uz ispunjenje venkih uslova predvi enih zakonom. 8edna od mogu#ih podela dravine je na : a& =akonita i nezakonita dravina i b& Savesna i nesavesna dravina. 3ravina je zakonita ako se zasniva na punovanom pravnom osnovu koji je po objektivnom pravu podoban za sticanje one vrste poava (iju sadrinu dralac vr"i.*ravni poslovi koji mogu dovesti do zakonite svojinske dravine su kupoprodaja, trampa, poklon. 1ezakonita je ona dravina koja se ne zasniva na punovanom pravnom osnovu.*rimeri za to su nezakonito oduzimanje stvari, zadravanje stvari i sl. 3ravina je savesna ako dralac ne zna ili ne moe znati da stvar koju dri nije njegova. 1esavesna dravina postoji kada je dralac stvari morao i mogao znati da se preduzetim aktom ne moe ste#i pravo za koje tvrdi da mu pripada i koje odgovara njegovim 'akti(kim pona"anjem prema stvari. 1. =7BT$T7 35H76$1A

*ravilo je da se za"tita od povrede prava ostvaruje putem dravnih organa. 3ravina se "titi jednako kao i prava 9 samo(a%titom i interven1ijom drave preko njeni> or.ana. Samo(a%tita %samopomo#& je pravo draoca da sam, primenom izvesne sile, odbije smetanje svoje dravine, odnosno vrati dravinu koja mu je oduzeta. 3raocu stoji kao poseban na(in za"tite i tuba zbog ometanja dravine, koja se ograni(ava samo na raspravljanje i dokazivanje (injenice poslednjeg stanja dravine i nastalog smetanja. Samo izuzetno, u slu(aju da ako od dana kada je tuenik saznao da mu je tuilac oduzeo dravinu do dana povratka dravine proteklo vi"e od -F dana, sud raspravlja o prigovoru tuenog. U slu(aju tube radi oduzimanja dravine tueni moe utvrditi ta(nost te (injenice ili da da prigovor vezan za raniju dravinu. Dravinska (a%tita u sudskom postupku 5 u sudskom postupku dravina se "titi podizanjem tubi radi povra#aja predmeta dravine i radi obustave akata koji smetaju dravinu. Dada je dralac li"en dravine stvari, protiv drugogo lica koje dri tu stvar podnosi se tuba radi povra#aja predmeta, dok se tuba radi obustave akata podnosi u slu(aju kada dralac nije li"en dravine, ve# samo ometan u vr"enju vlasti nad predmetom dravine. Sudski postupak po ovim tubama vezan je odre en rokovima i sumaran je %ispituju se samo (injenice oduzimanja ili smetanja dravine&. *ravni poredak prua za"titu onima koji treba da je dobiju, a subjekti prava su duni da postupe po pravilima poretka u pogledu na(ina ostvarivanja te za"tite.

+-

'AKL)U?AK2 &=7D!1!376ST6! :A= 8U5$S*5U3A1<$8A :$;! :$ 2 *57=1!, 8U5$S*5U3A1<$87 :A= =7D!1!376ST67 :$;7 :$ 9 S;A*7M
Nor o 3el 6ekio

tvarno pravo predstavlja odnos izmedju lica i povodom stvari. tvari su objekt pravnog odnosa na kojim titular (nosilac) stvarnog prava direktno ostvaruje svoja ovla%enja. tvarno pravni odnos nastaje izmeu titulara stvarnog prava i svih drugih lica koja dolaze u dodir sa stvari gde titular ima odreena pravna ovla%enja povodom te stvari. tvarno pravo se razlikuje od obligacionog prava iz razloga %to stvarna prava su apsolutna prava i ne deluju kao takva prema svakome (erga'omnes).

) i t e r a t u r a$
*ro'.dr.6uki#evi#,S. 2*ro'.dr. 6elimirovi#,C. **oslovno pravo@, ,FF-. 3r. Stankovi#,!., Cr. !rli#, C. *Stvarno pravo@, +EEE. www. literatura.megatrend2in'o.com/pa'iledb.php www.megastudent.co.Ou www.in'ormator.co.Ou/in'ormator/tekstovi.htm

+.

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

+/