Roj Medvedev

PUTIN POVRATAK RUSIJE

Beograd 2007.
Naslov originala:

:
?
Prevela: Maja Tei
Saradnici na knjizi:
dr Sreko uki, ambasador Srbije u Belorusiji
Pero Simi

SADRAJ
Predgovor 1
Vladimir Putin prvih dvadeset godina 2
Godine u obavetajnoj slubi 9
Glava I: Vladimir Putin i Boris Jeljcin 21
Glava II: Smena elita 30
Glava III: Nova vlada 38
Glava IV: Terorizam i Rusija 53
Glava V: Pravci unutranje politike 82
Glava VI: Spoljna politika 107
Glava VII: Ruska Federacija i ZND 126
Glava VIII: Scenario za 2008. godinu 138
Prilog prvi: O samitu osmorice u Sankt Peterburgu 147
Prilog drugi: Putin u prvom licu 155
Beleka o piscu 166

PREDGOVOR UZ SRPSKO IZDANJE

Ogromno mi je zadovoljstvo da sainim ovaj neveliki predgovor uz moju novu knjigu o
predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, koja se sada izdaje u Beogradu na srpskom jeziku. Moja prva
knjiga o Vladimiru Putinu bila je izdata u Srbiji u jesen 2004. godine i ja sam se susreo sa njenim
itaocima na sajmu knjiga u Beogradu. Razumem i veoma me raduje veliki interes koji graani
Srbije pokazuju prema onome to se dogaa u Rusiji i prema njenom istaknutom lideru. Sledee
godine u Rusiji e se mnogo toga promeniti, ali mi koji u njoj ivimo uvereni smo da Vladimir
Putin nee otii ni iz ruske, ni iz svetske politike. Promenie se samo oblici vlasti, ali njen ukupni
sistem postae jai i odreeniji nego to je danas.
U nizu problema vezanih za spoljnu politiku Rusije, kojima se bavi Vladimir Putin, problem
Kosova, kao i itav kompleks balkanskih problema, zauzima vrlo vano mesto. Rusija nikada nee
podrati reenje koje ele da nametnu bez saglasnosti Srbije i njenog naroda. To je pitanje principa,
i to jednog od tri osnovna principa na koja se oslanja za sada jo krhko zdanje meunarodnog prava.
Rusija je ogromna zemlja. I ve na osnovu svojih dimenzija, svojih resursa, svoje istorije i
1

svoga uticaja ona se u svetu pojavljuje kao jedan od osnovnih garanata stabilnosti. Devedesetih
godina, posle raspada Sovjetskog Saveza, Rusija se nalazila u stanju propadanja i razdora. Tih
godina ona nije mogla da uestvuje u evropskim i balkanskim dogaajima na nivou koji je nje
dostojan. Ali danas, kada se Rusija vratila u evropsku i svetsku politiku, njen stav se ne sme
ignorisati. Rusija se zalae protiv bilo kakvog novog vojnog konflikta na Balkanu. Kao pisac i
istoriar, mogu da uverim moje itaoce u Srbiji u to, da se odnos Rusije prema Srbiji ne odreuje
samo geografijom, politikom ili ekonomijom, ve i srodstvom naih naroda, naih kultura, naih
religija, a takoe i mnotvom zajednikih istorijskih nemira, koje narod ne moe da zaboravi.
Graanima Srbije elim uspeh i blagostanja.
20. aprila 2007. godine
Roj Medvedev

VLADIMIR PUTIN PRVIH DVADESET GODINA

Vladimir Vladimirovi Putin roen je 7. oktobra 1952. godine u Lenjingradu u radnikoj
porodici. Njegov otac Vladimir Spiridonovi Putin radio je u to vreme kao bravar u Fabrici vagona
koja nosi ime Jegorova, na odeljenju karoserija. Majka, Marija Ivanovna, roena elomova, bila je
radnica, a posle roenja sina zaposlila se kao domar u svojoj zgradi u Baskovoj ulici, kako se ne bi
dugo odvajala od maliana, koga roditelji, koji ve nisu bili mladi, nisu eleli da daju ni u jasle ni u
obdanite. On je bio njihov trei sin, ali prva dva su preminula kao sasvim mali. U jednom od svojih
intervjua koje je dao ve kao v. d. predsednika Rusije, V. Putin je rekao: Znam da je moj otac
roen 1911. godine u Sankt Peterburgu. Kada je poeo Prvi svetski rat, u Peterburgu je ivot postao
teak, bila je glad, i cela porodica se preselila u selo Pominovo u Tverskoj oblasti, odakle je moja
baka. Kua u kojoj su iveli i danas postoji, moji roaci idu tamo na odmor. Tamo, u Pominovu,
moj otac se upoznao sa mojom mamom. Venali su se kada su imali 17 godina.
I otac i majka V. V. Putina imali su mnogo roaka; seoske porodice su poetkom veka
uglavnom imale puno dece. Familije Putin i elomov ivele su u Tverskoj i susednim gubernijama,
a takoe i u Sankt Peterburgu i u Moskvi. Vladimir Putin je u mladosti malo znao istoriju svoje
porodice, a i njegov otac je malo o njoj priao. Mnogo kasnije, prema podacima koje su imali roaci
V. Putina i po crkvenim zapisima, sastavljen je rodoslov Vladimira Putina i njegove familije do
300 godina unazad, do vremena Petra Prvog. Moj rod see od kraja XVII veka, rekao je
Vladimir Putin u jednom od razgovora sa grupom amerikih novinara a tada Sjedinjene
Amerike Drave jo nisu ni postojale. Moda je u tome razlika izmeu vas i nas.
Roditelji V. Putina vratili su se u Petrograd, tada po novom Lenjingrad, 1932. godine i
nastanili se na periferiji, u Peterhovu; tu su imali pola male kue i tada su bili ponosni na svoj
ivotni standard. Putinova majka zaposlila se u jednoj od lokalnih fabrika, a otac je ubrzo pozvan u
vojsku gde je nekoliko godina sluio u podmornikoj floti. Njihov prvoroeni sin umro je jo pre
rata, drugi je roen 1940. godine.
Kada je poeo Drugi svetski rat, otac V. Putina, Vladimir Spiridonovi, prikljuio se Crvenoj
armiji kao dobrovoljac i bio je rasporeen u lovaku eskadrilu na jednom od delova Lenjingradskog
fronta. Rat je odneo ivote mnogo lanova porodica Putin i elomov. Na frontu su poginula dva
brata Vladimira Spiridonovia. Od nemakog oruja u svome selu poginula je baka po majci V.
Putina. A to su samo najblii roaci. Putinovu majku je sa detetom iz Peterhova odvezao njen brat,
mornariki oficir, koji je sluio u tabu Baltike flote. Uskoro posle toga, Peterhov je zauzela
nemaka armija, a Lenjingrad je bio opkoljen. Za vreme blokade Lenjingrada deca su se okupljala u
deijim domovima i na taj nain su pokuavali da ih spasu. Ali stariji brat Vladimira Putina ipak je
u domu umro od difterije. Prve zime pod blokadom umalo nije umrla od gladi i Putinova majka
Marija Ivanovna. Spasao je brat, donosei joj svoje sledovanje. Otac V. Putina uestvovao je u
borbama i diverzijama u oblinjoj neprijateljskoj pozadini. Ispod Kingisepa njihova grupa od 28
boraca upala je u protivniku zasedu i bila je skoro potpuno unitena. Samo etvorica njih uspela su
2

da se probiju kroz movaru do svojih. Odmah su bili poslati u aktivnu jedinicu na Nevski pjataok,
majuni mostobran na levoj obali Neve. O svemu to se dogaalo u zimu 19411942. godine na tom
mostobranu, otac je lino priao sinu i Vladimir Putin dobro je zapamtio tu priu. Na tom
mostobranu moj otac je bio teko ranjen, priao je sin posle mnogo godina to je pria koju mi
je otac lino priao. On i jo jedan borac dobili su zadatak da uhvate ivi jezik. Dopuzali su do
blindae i samo to su se pritajili, odande je neoekivano izaao Nemac. Zbunio se i on, a i njih
dvojica. Nemac se sabrao ranije. Dohvatio je granatu, bacio je na njih i mirno otiao dalje. ivot,
kad bolje razmislimo, to je jedna jako jednostavna stvar.
Ali otac je preiveo, istina, bio je ranjen gelerima u noge. Nai su ga odande izvukli posle
nekoliko sati. Najblia bolnica bila je u gradu, a da bi se do nje stiglo, trebalo ga je nositi preko cele
Neve. Svi su razumeli da je to samoubistvo, zato to je svaki santimetar bio pod vatrom. Ni jedan
komandir, naravno, ne bi izdao nareenje da se on prebaci u bolnicu. A dobrovoljaca nekako nije
bilo. Otac je za to vreme izgubio ve toliko krvi, da je bilo jasno, ako ovako ostane, umree svakog
trenutka. Tada se sluajno pojavio jedan borac, oev bivi sused iz zgrade. On je sve razumeo, bez
suvinih rei podigao je moga oca na lea i poneo ga po ledu Neve na drugu stranu. Bili su idealna
meta, ali su preiveli. Sused je oca doneo do bolnice i vratio se na prvu liniju. Rekao je ocu samo da
se vie nee videti. Oigledno je mislio da na mostobranu nee preiveti, a i da moj otac nema neke
velike anse. Ali, otac se izvukao. U bolnici je proveo nekoliko meseci. Tu ga je pronala mama.
Dolazila je kod njega svakoga dana. A ta znai dolazila? I ona, samo to je bila iva. Otac je video
u kakvom je ona stanju i u tajnosti od medicinskih sestara poeo je da joj daje svoju hranu. Ali,
lekari su primetili da on od gladi gubi svest. Kada su otkrili razlog, izgrdili su ih, ak su prestali na
neko vreme da putaju majku kod oca. Na kraju, oboje su preiveli. Samo je otac posle tog
ranjavanja celog ivota hramao... I sused je preiveo! Posle blokade odselio se negde u drugi grad.
Otac i on sluajno su se sreli u Lenjingradu posle 20 godina! Da li moete da zamislite?!.
Otac V. Putina demobilisan je tek posle rata i on se zaposlio u Fabrici vagona koja nosi ime
Jegorova u Lenjingradu. Peterhov je bio razruen, i fabrika je porodici Putin dala sobu u komunalki,
u obinoj peterburkoj zgradi u maloj ulici Baskova, u centru grada. Bunar u dvoritu, etvrti sprat
bez lifta. Tu je pored svojih roditelja prvih dvadeset godina svoga ivota proveo Vladimir Putin. Tih
godina ni u Lenjingradu, ni u ivotu porodice Putin nije bilo nekih znaajnih dogaaja. Otac V.
Putina odlazio je u fabriku rano ujutro i vraao se kasno uvee. Nije bio samo lan KPSS, ve i
sekretar partijske organizacije pogona. Kada se rodio deak, njegova majka je zajedno sa susetkom,
baka Anjom, uzela bebu i krstila je u tajnosti od oca. Voloa je rastao, bio je zdrav i inteligentan
deak. Kasnije se seao: U detinjstvu roditelji nisu bili strogi prema meni. Sve vreme provodio
sam u dvoritu. Ali naravno, nisu mi dozvoljavali da odlazim negde daleko... Otac se, u principu,
nije bavio sa mnom. On je pazio da se nita loe ne dogodi u porodici i sa mnom. Majka mi je,
naprotiv, pruala mnogo panje: priala mi je bajke, svakojake prie, vodila me u etnju. Kasnije,
kada sam porastao, sam sam izlazio, a tanije jurcao sam po dvoritima i po upama u kojima su
se uvala drva. Seam se dana kada sam krenuo u kolu: roditelji su me doveli do zgrade sa
saksijom cvea u rukama. Poetni razredi praktino mi nisu ostali u seanju. Ali, jasno se seam
uiteljice Tamare Pavlovne. Inae, da mi je neto posebno ostalo u seanju iz tog perioda
nije.
Prva uiteljica Vladimira Putina bila je Tamara Pavlovna iova, obina 26-godinja
Ruskinja. Nju je vaspitala baka, bez roditelja, i zavrila je pedagoku kolu. Prema svedoenju
Olega Blockog, Tamara Pavlovna poela je da radi u lenjingradskoj koli broj 193 1958. godine,
a 1960. iova je dobila svoj razred, koji je prvi put vodila u celini. Upravo u taj 1v razred upisan je
skoro 8-godinji deak Putin. Kako su govorili oni koji su radili sa iovom, ona je volela decu i na
asovima je retko poviavala ton. Jedan od njenih uenika ovako se seao svoje prve uiteljice:
Tamara Pavlovna bila je obina ruska ena. Bila je veoma blaga i zadivljujue je kako je plenila.
Tamara Pavlovna sve nas je okupljala neradnih dana i vodila nas je u Ozerki, gde je ivela. Tamo
smo se skijali. A zatim je ceo razred dovodila kui, kuvala nam aj, dok smo suili odeu. Ona je
3

bila divan i veoma brian ovek.

Prema seanju samog V. V. Putina, do njegovih 12 godina vaspitavali su ga majka, kola i
dvorite, i uticaj dvorita bio je najjai. Iz mog sopstvenog detinjstva dobro znam i seam se
lenjingradskih i moskovskih dvorita s poetka i sredine 1930-tih godina. Ona se nisu mnogo
promenila ni 1940-tih, kada je u jednom od moskovskih dvorita svoju kolu vaspitanja pohaao
Jurij Lukov. Nisu se ona promenila ni krajem 1950-tih, kada je kroz istu tu kolu prolazio i mladi
V. Putin. Dvorite je od deaka zahtevalo snagu i sposobnost da se izbore za sebe, ali uilo ih je i
kolegijalnosti, titilo ih je i podravalo kada je to bilo potrebno. O lekcijama koje je nauio iz prvih
dvorinih konflikata i tua, Vladimir Putin priao je kasnije prilino detaljno. Proao sam kroz
ozbiljne uline univerzitete, uio sam lekcije i doneo zakljuke, ne sme se vreati ovek bez
razloga, ni prema kome se ne treba ponaati grubo i sve treba potovati, u bilo kom sluaju
bio ja u pravu ili ne treba da sam dovoljno jak da bih imao mogunost da odgovorim, uvek
treba da budem spreman da momentalno odgovorim na nanetu uvredu. Momentalno!, u svakoj
tui mora se ii do kraja i mora se tui kao u poslednjoj, odlunoj bici, ne sme se ulaziti u konflikt
bez krajnje potrebe, ali, ako se neto ipak dogodi, treba krenuti od toga da nema povlaenja,
nikoga ne treba plaiti. Prilino esto sam bio prinuen da se tuem bio je zakljuak o tim
lekcijama V. Putina. ta su bili povodi? Sada se ak i ne seam. To su bili neki deiji povodi. Ali
ne mogu da kaem da nismo bili mangupi. Nismo imali taj prelaz sa dvorinih nestaluka ka nekoj
kriminalnoj oblasti. Naravno, iza dvorita lutali su neki od njih, kriminalaca. Ali oni nisu imali
nikakve veze sa nama. Ni mi sa njima. I da kaem, mi nikada nismo nosili noeve i boksere. Njih su
imali kriminalci koji su bili osuivani. Mi smo prednost davali tui pesnicama i nikada nismo
pribegavali podlim metodama u tui. Tridesetih godina obiaji u dvoritima bili su suroviji, pa su
mnogi potpuno obini momci bili prinueni da u depovima nose olovni bokser rune izrade.
Druga nastavnica, koju je Vladimir Putin dobro zapamtio, bila je Vera Dmitrijevna Gurevi,
nastavnik nemakog jezika i razredni stareina od 5. do 8. razreda. Posle nekoliko decenija, ona se
seala: Upoznali smo se kada je Voloa bio jo u etvrtom razredu. Njihova uiteljica, Tamara
Pavlovna iova, zamolila me je: Vera Dmitrijevna, uzmite moj razred. Dobra su deca.
Poseivala sam njihove asove.
Osim toga, organizovala sam sekciju nemakog jezika. Interesantno je bilo videti ko e doi.
Dolo ih je 10-12. Tamara Pavlovna me je posle pitala: I, ko je bio?. Ja joj priam: Nataa
Soldatova, Voloa Putin... Ona se iznenadila: I Voloa? To ne lii na njega. A on je sedeo na
asovima i sve je vrlo paljivo pratio.... U petom razredu Voloin razred je pripao meni. Tada se
jo nije naroito isticao, ali sam oseala da u njemu postoji potencijal, energija, karakter. Videla sam
da ga jezik veoma interesuje, sve je shvatao. Imao je odlino pamenje, bio je snalaljiv. Pomislila
sam: od ovog deaka ispae razborit ovek. Odluila sam da mu posveujem vie panje, da mu ne
dam mogunost da se drui sa deacima u dvoritu... Voloina mama bila je veoma nena,
dobroudna, ne bi mogla nita da zabrani, ista dobrota. Samo da je Voloa sit, da je nahranjen. Ona
nije bila naroito obrazovana ena. Ne znam da li je zavrila pet razreda. Tata je bio majstor u
fabrici. Njega su mnogo voleli, cenili i on je tamo radio onoliko koliko je to bilo potrebno. Kod
kue je bio ozbiljan, sugestivan, izgledao je ljutito. Kada sam dola kod njih prvi put, ak sam se
uplaila pomislila sam, kako je ovo strog ovek. Ali mi tada nismo mogli posebno da utiemo na
Volou. On se sam naglo promenio ve u estom razredu. On je, po svemu sudei, postavio sebi
cilj; verovatno je shvatio da u ivotu mora da se trudi da bi neto postigao. Dobijao je samo
etvorke i petice i to mu nije teko uspevalo. I tada je najzad primljen u pionire. To je bilo u
Sablinu. Sveano. Ili smo na ekskurziju u Lenjinovu kuu. Pored te kuice smo ih i primili. I
odmah posle toga on je postao Predsednik Saveta odreda.
Vladimir Putin priznaje da je od detinjstva teio da bude nezavisan i da ne bude neformalni
lider. kola se nalazila pored dvorita seao se V. Putin. Dvorite je bila pouzdana
pozadinska zatita i to je pomagalo... Nisam se trudio da komandujem. Bilo mi je vanije da
sauvam nezavisnost. A ako bismo to poredili sa ivotom odraslih, uloga koju sam tada igrao liila
4

je na ulogu sudske vlasti, a ne izvrne. Posle je postalo jasno da dvorina iskustva nisu dovoljna i
poeo sam da se bavim sportom. Ali i tog resursa nije bio dovoljno za dugo vreme. Trebalo je jo
imati i dobar uspeh u koli. Do estog razreda uio sam, da budem poten, mrljavo.
Najvei uticaj na 13-godinjeg V. Putina nije imao samo sport, ve i primer i asovi trenera
iz sportskog drutva Trud, Anatolija Semjonovia Rahlina. Vladimir Putin ostao je privren
sportu celog ivota, i nekim vrstama sporta i danas vlada veoma dobro. Sportom sam poeo da se
bavim sa deset-jedanaest godina seao se kasnije Vladimir Putin. im mi je postalo jasno da
nije dovoljno to se lako potuem da bih bio prvi u dvoritu i u koli, odluio sam da odem u
sekciju boksa. Nisam tamo dugo ostao: veoma brzo su mi slomili nos. Bol je bio straan, nisam
smeo da dodirnem vrh nosa. Ali nisam otiao kod lekara zato to su svi oko mene priali da e da
mi rade operaciju nosa. Pitao sam: Zato? I ovako e da zaraste. I zaista, zaraslo je. Ali posle toga
sam izgubio elju da se bavim boksom. I tada sam odluio da se bavim sambom (skr. samoodbrana
bez oruja prim. prev). Borilake vetine u to vreme bile su veoma popularne. Doao sam u
sekciju nedaleko od moje kue i poeo da treniram. Tamo sam imao veoma dobrog trenera Anatolija
Semjonovia Rahlina. On je ceo svoj ivot posvetio svom poslu, i danas trenira devojice i deake.
Moj trener je u mom ivotu imao verovatno odluujuu ulogu. Da nisam poeo da se bavim
sportom neizvesno je kako bi se sve dalje odvijalo. Anatolij Semjonovi je bio taj koji me je zaista
odvojio od dvorita. U dvoritu je bila atmosfera, treba poteno rei, ne naroito dobra. I tako sam
poeo da treniram sambo, a zatim je doao dudo. Trener je doneo odluku da bude dudo i cela naa
grupa je promenila vrstu borilake vetine. Dudo nije samo sport, to je filozofija. To je potovanje
starijih, potovanje protivnika, tu nema slabih. U dudou sve, poev od rituala pa sve do nekih
sitnica na kraju, u sebi ima vaspitini momenat. Eto, izaemo na tepih, poklonimo se jedan
drugome... Sa ljudima sa kojima sam trenirao tada i do danas se druim.
Ve tada je u Vladimiru Putinu postojalo neto to privlai. I nastavnica, V. D. Gurevi, i
trener A. S. Rahlin poeli su da dolaze kui kod Putinovih, postali su prijatelji porodice svoga
uenika. Veze se nisu prekinule ni kasnije, a to se retko dogaa. Sam Rahlin veoma je dobro
zapamtio svog uenika i smatrao ga je jednim od najboljih. Kasnije se seao: Voloa je doao na
sambo u kasnu jesen. Doao je sa sportske take gledita nikakav. Ali postepeno, iz treninga u
trening, poeo je da se otvara. Ve tada je imao nekoliko izvanrednih kvaliteta. Prvo intelekt,
koji je bio prvobitno prisutan. Drugo on je imao svest o cilju. Postavljao je sebi zadatke i stalno
se trudio da ih postigne, ak sa trinaest godina. Tree ogromna radna sposobnost. Na treninzima
je uvek radio iz sve snage. Moram da podvuem da je on tada, u deijem uzrastu, bio inteligentan. A
to se odmah vidi: po izrazu lica, razgovoru, po smirenom ponaanju, po tome kako se ovek oblai.
Po Putinu se odmah videlo da on na sebe pazi. Putin je altruista. Mislim da i sada trenira u svom
starom kimonu, koga ima ve mnogo godina. Nikada se nije pravio vaan pred mlaom decom.
Putinova samostalnost izraavala se u tome to je on uvek imao svoje miljenje. On je
mogao sa neim ili sa nekim da se slae ili da se ne slae, ali lino miljenje je imao uvek. Voloa
se nikada nije prepirao do gubitka svesti i nije pokuavao nikome nita da dokae. Za njega je bio
svojstven unutranji oseaj dostojanstva. Deca su imala dobar odnos prema njemu. Mnogi od njih
imali su svoje nadimke, Putin ga nije imao. Deca su potovala Volou, mada on nikada nije bio
neformalni lider. Bio je prema svima jednako paljiv i nikad nikoga nije uvredio.
Za sve godine, koliko je trenirao, ne mogu da se setim ni jedne njegove konflikte situacije sa
nekim drugim detetom. Ali, na tepihu je Putin bio beskompromisan. Kada je izlazio na duel,
potpuno se menjao. Pretvarao se u pantera koji se bije do poslednje sekunde. A kada se borba zavri,
pred tobom se ponovo nae ona dobra, mila i inteligentna osoba. Smatram da je to najvie ljudsko
umee da se na tepihu pretvori u ratnika, a zatim, posle duela, da se vrati u stanje filozofa,
mislioca. Sve borbe na takmienjima Putin je vodio iz sve snage, sa svih sto, moda i vie,
procenata. Ilo mu je, ili mu nije ilo, ali je u svaku borbu ulazio kao da je poslednja. On je veoma
staloen ovek, i to je bio od detinjstva. Naravno, nije Voloa uvek pobeivao. Sport je sport. Ali
kada je gubio, bio je veoma smiren. U takvim trenucima prema njegovom izrazu lica bilo je veoma
5

teko odrediti unutranje stanje... Njegova izdrljivost bila je poraavajua za druge. Ono to je
odlikovalo Putina, bila je neustraivost, tempo, i neuobiajena izdrljivost. Godine 1969. Voloa je
prvi put poloio za selekciju odraslih u sambu, a na omladinskom prvenstvu Lenjingrada zauzeo je
drugo mesto. Kada se govori o Putinu neophodno je uvek imati u vidu da je upravo on sam sebe
vaspitavao, pravio, stvarao ne samo kao sportistu, ve, pre svega, kao oveka, kao linost. Jer, ako u
odreenom uzrastu deak ne pone sam sebe da vaja, on nikada nee izrasti u potpunu linost.
Mislim da je kod Voloe takav aktivni proces odreivanja ciljeva i stvaranja unutranjih orijentira
zapoeo negde sa trinaest-etrnaest godina. Svoj karakter i celovitost linosti on je gradio sam, i po
mom miljenju, nema sumnje da mu je to uspelo. Ova karakteristika sportskog pedagoga
objanjava mnogo toga kod Putina predsednika.
Sa 13-14, a jo vie sa 15-16 godina, u svesti i u dui mladog oveka dogaa se aktivni izbor
budue profesije, a znai, i sudbine. Do tog vremena Vladimir Putin je u koli broj 193 zavrio osmi
razred. Ta kola je tada bila osmogodinja i vei deo odeljenja koje je vodila Vera Dmitrijevna
Gurovi prela je u deveti razred u kolu broj 197 u ulici Petra Lavrova. Ali, V. Putin i nekoliko
njegovih drugova Vjaeslav Jakovljev, Vladimir Renzin, kao i Lena Grjaznova, sa kojom je
Putin ponekad plesao na igrankama, odluili su da preu u kolu broj 281, koja se nalazila malo
dalje, ali je imala hemijsko usmerenje. To je iznenadilo Putinovu nastavnicu, koja je znala da on
nije naroito voleo hemiju, ni egzaktne nauke uopte. Ona je nastavila da dolazi kod porodice Putin
i da sa njim veba konverzaciju nemakog jezika. U novoj koli V. Putina su manje zapamtili. Nije
se bavio nikakvim drutvenim radom, prednost je davao treninzima u svom sportskom klubu. Od
nastavnika najvie mu je ostao u seanju nastavnik knjievnosti Mihail Ilarionovi Demenkov; na
svojim asovima on je izlazio daleko van okvira kolskog programa, priao im je ak i o
Solenjicinu, davao je uenicima da itaju knjigu Viktora Njekrasova U rovovima Staljingrada. V.
Putin bio je dobar i na asovima istorije i nemakog jezika. Ali iz hemije je uglavnom dobijao
trojke.
Razmiljajui o svojoj budunosti, Vladimir Putin je tada mislio o profesijama koje
zahtevaju snagu, izdrljivost i hrabrost: pilot, mornar, a vie od svega obavetajac. O motivima i
stimulansima za takav izbor kasnije je sam govorio: Jo mnogo pre nego to sam zavrio kolu,
kod mene se pojavila elja da radim u obavetajnoj slubi, mada mi se to inilo nedostino, kao let
na Mars. itao sam knjige, gledao filmove. Te knjige i filmovi uinili su svoje. Posebno knjiga i
film tit i ma. Za mene je bilo poraavajue kako sa malom snagom, bukvalno snagom jednog
oveka, moe da se postigne ono to nisu uspele da urade itave armije. Jedan obavetajac
odluivao je o sudbini hiljada ljudi. Bar sam ja to tako razumeo. I vie me nije interesovala nikakva
Akademija civilne avijacije. Ja sam svoj izbor napravio. Ali za profesiju i za rad obavetajca
trebalo je nekako se pripremati. V. Putin odluio je da sazna vie o tome upravo tamo, gde je trebalo
obavetajnim radom da se bave profesionalno u Lenjingradskoj oblasnoj upravi KGB. Zgrada te
uprave ili Velika kua, kako su je nazivali u gradu, nalazila se na Litejnom bulevaru. Kasnije, V.
Putin se seao: Da bih saznao kako se postaje obavetajac, negde na poetku 9. razreda, otiao sam
u hol Uprave KGB. Priao mi je neki iica. Ma koliko to bilo udno, on je mene sasluao. elim
kaem ja da radim kod vas. To je lepo uti, ali ima nekoliko momenata. Kakvih?
Kao prvo, kae on mi ne uzimamo ljude po njihovoj inicijativi. Kao drugo, kod nas moe
da se stigne tek posle armije ili nekog civilnog fakulteta. Naravno, odmah sam ga pitao: Posle kog
fakulteta?. On kae Posle bilo kog!. Videlo se da je eleo da to pre odem. A ja pitam: A koji
ima prednost? Pravni! Razumem. I od tog momenta poeo sam pripreme za pravni
fakultet Lenjingradskog univerziteta. I vie niko nije mogao da me zadri. Istina, roditelji to nisu
odmah shvatili. Naao sam se u komplikovanoj situaciji. Otac je bio veoma otar ovek. Ali ja sam
stajao na svome i nisam hteo da se mrdnem. Rekao sam da sam odluio definitivno... Istina, roditelji
i treneri su me jo dugo plaili vojskom. Nisu shvatali da je meni odlazak u vojsku potpuno
odgovarao. Naravno, to je malo produavalo i komplikovalo moju priu, ali nije me skretalo sa
kursa.
6

kolu broj 281 u Lenjingradu Vladimir Putin zavrio je u prolee 1970. godine. Njegovi
kolski drugovi razili su se tada po raznim gradovima i raznim fakultetima, i sa veoma malo njih V.
Putin je kasnije imao neke kontakte. Ali, nakon to je V. V. Putin izabran za predsednika Rusije,
ruski novinari pronali su skoro sve kolske drugove V. Putina, ukljuujui i one iz kole broj 193.
Najkompletniji pregled predsednikog odeljenja moe da se nae u nedeljniku Sobesednik. Jo
2000. godine maturanti 10v razreda odluili su da se okupe u punom sastavu. Mnogi od njih videli
su jedno drugo prvi put posle 30 godina. Vladimir Putin tada nije mogao da doe, pa su mu poslali
telegram. Ali sledeeg leta Vladimir Putin sam je okupio svoje drugove iz razreda u Peterburgu na
Kamenom ostrvu. I tada nije uspeo sve da ih okupi. U restoran, koji je bio predvien za sastanak,
dolo ih je osamnaestoro. Prema svojim drugovima iz kole, isto kao i prema partnerima sa treninga
dudoa, Vladimir Putin bio je uvek veoma paljiv.
V. Putin nije zavrio kolu sa najboljim ocenama. Intenzivno se bavio samo onim
predmetima iz kojih je trebalo da polae prijemne ispite na fakultetu. Iao je na pripremna
predavanja. Konkurs za upis na pravni fakultet bio je 1970. godine veoma velik. Za maturante
srednje kole koji iza sebe nisu imali radni sta ili nisu odsluili vojsku, na konkursu je uestvovalo
40 kandidata na jedno mesto. Vladimir Putin je poloio, dobio je tri petice i jednu etvorku iz
sastava.
O svoje prve dve godine studija na pravnom fakultetu na Lenjingradskom dravnom
univerzitetu priao je lakonski: Uio sam dobro. Nisam se bavio drutvenim radom, nisam bio
omladinski funkcioner. Stipendija mi nije bila dovoljna za ivot, i u prvo vreme sam je dobijao, ali
sam stanovao kod roditelja. U leto i posle prve i posle druge godine V. Putin je radio je na
gradilitu u Komi. Tamo su za mesec i po zaraivali po hiljadu rubalja: to je u to vreme bio veliki
novac. Ostali deo leta provodili su na moru. Prvog leta to su bile Gagre. Kui su se vratili brodom
preko Odese, a zatim vozom, treom klasom do Peterburga.
Poto se na fakultetu nije bavio drutvenim radom, Vladimir Putin nastavio je da se bavi
dudoom i tu je postigao velike uspehe. Kada je napunio 20 godina postao je majstor sporta za
sambo, malo kasnije i za dudo. Tada je imao prilike da uestvuje na mnogim ozbiljnim
takmienjima. Neke od borbi zapamtio je za ceo ivot. Ali, bilo je i tragedija. Najblii Putinov drug
na pravnom fakultetu postao je Voloa erjomukin. Upoznali su se za vreme prijemnih ispita. V.
Putin je nagovorio erjomukina da pone da trenira dudo. Za vreme jedne borbe, prilikom
nezgodnog pada, erjomukinu su se pomerili vratni prljenovi. Posledica je bila paraliza, i posle
deset godina on je umro u bolnici. Vladimir Putin bio je potresen, na sahrani je plakao, i do danas
ali to je svog druga uvukao u dudo. Ipak, Putin je nastavio da trenira i da se takmii i posle
nekoliko godina postao je ampion Lenjingrada. Put dalje vodio je u profesionalizam, ali Vladimir
Putin ve je imao drugu profesiju.
Od dogaaja iz studentskog ivota Vladimir Putin seao se kako je neobino dobio prvi
automobil Zaporoac. Majka V. Putina neoekivano je dobila taj automobil na lutrijskoj sreki
koja je kotala tri rublje. Automobil je kotao tri hiljade rubalja, ali roditelji su odluili da svoj
dobitak ne unove, ve da podignu Zaporoac i da ga poklone voljenom sinu jedincu. Vladimir
Putin brzo je nauio da vozi i kolima se vozio svuda i na fakultet, i na treninge. Bio sam veoma
smeo priao je kasnije V. Putin. A u isto vreme mnogo sam se plaio da ne udarim auto. Kako
posle da ga popravim? Kasnije, kada sam iao u kolu za obavetajce u jednu od karakteristika
zapisali su mi negativnu osobinu: Umanjeni oseaj za opasnost. I smatralo se da je to veoma
ozbiljan nedostatak. U kritinim situacijama postajao sam potpuno miran. ak suvie.
Do tree godine studija, odnosno za Putina do 20 godina, svi studenti pravnog fakulteta
praktino su se odluivali koju e profesiju odabrati. Pravni fakultet tada otvarao je mnogo
mogunosti za razvoj karijere: advokatura, javno tuilatvo, sudstvo, rad u partijskim organima,
nauni rad u oblasti pravnih nauka. Neko je razmiljao, naravno, i o radu u KGB-u, ali ponude u
vezi sa tim kretale su od samog KGB-a. Na fakultetu je postojalo posebno odeljenje u kome su se
pisale veoma detaljne karakteristike za svakog od studenata. Za veinu njih to su bili prvi dosijei,
7

koji su kasnije mnoge pratili do samog kraja ivota.

Marljivo studirajui pravni fakultet, Vladimir Putin nastavio je da razmilja o radu u
obavetajnoj slubi. Za to je znalo samo malo njegovih drugova, uglavnom iz sportske sekcije.
Jedan od njih, Vladimir estakov, kasnije se seao: U maju-junu, posle desetog razreda, bili smo
na logorovanju ispod Lenjingrada i Voloa je sve slobodno vreme provodio nad knjigama, ozbiljno
se pripremajui za ispite. Uostalom, i pre toga smo razgovarali o budunosti i on je rekao da se
upravo i sprema za pravni fakultet zato da, poto ga zavri, ode u obavetajnu slubu. Drugi
prijatelj, Viktor Borisenko, takoe se seao: Kod Putina je na stolu ak stajao portret nekog
obavetajca, ne seam se koga, ali tano znam da je bio obavetajac, i Voloa mi je to rekao. Toga
se tano seam.
To je bila slika, kako je kasnije govorio sam V. V. Putin, Jakova Karlovia Berzina. J. K.
Berzin ili Kirzis Peteris, 20-30-tih godina ekista i obavetajac, naelnik Obavetajne uprave
RKKA, a 19361937. godine glavni vojni savetnik republike armije u paniji. U uslovima
staljinistikog terora on je bio uhapen i streljan. J. K. Berzin bio je rehabilitovan posle XX
kongresa KPSS, a krajem 1960-tih godina u tampi se pojavilo mnogo publikacija o sudbini i
podvizima Berzina. Te publikacije nisu zaobile Vladimira Putina, tada uenika i studenta poetnih
godina.
Svoju elju da radi u obavetajnoj slubi Vladimir Putin nije skrivao ni od svoga oca, i
Vladimir Spiridonovi je taj izbor odobrio. Za rad u organima tih godina, odnosno poetkom
1970-tih, Vladimir Putin je odgovarao skoro idealno. Iz radnike porodice, nema problema sa
anketnim podacima. Nema tetne navike. Ozbiljno se bavi sportom. Izdrljiv, jak, nije priljiv,
pouzdan. ak i elja da radi u obavetajnoj slubi teko da je sakrivena od onih koji su radili u
specijalnom odeljenju KGB-a za izbor kadrova meu lenjingradskim studentima. Sam V. V. Putin
prilino je detaljno opisao svoj prelazak na rad u KGB. On je u jednom od svojih prvih
predsednikih intervjua rekao: Za sve vreme studija ekao sam da me se seti ovek sa kojim sam
se sreo u holu KGB-a. A ispostavilo se da su na mene, naravno, zaboravili. A seao sam se kako mi
je rekao da ne primaju ljude na njihovu inicijativu, i zato se nisam javljao. Prolo je etiri godine.
Tiina. Odluio sam da je gotovo, tema je zavrena, i poeo sam da razmiljam o varijantama
zaposlenja na dva mesta u specijalnom javnom tuilatvu (ono i danas postoji u reimskim
objektima) i u advokaturi. To je bilo prestino zaposlenje. Ali na etvrtoj godini jedan ovek je
stupio sa mnom u kontakt i ponudio mi da se sastanemo. Istina, taj ovek nije rekao ko je, ali ja sam
nekako odmah sve shvatio. Zato to je rekao ovako: radi se o vaem buduem zaposlenju, i hou sa
vama da porazgovaram na tu temu. Za sada ne bih govorio o tome gde bi se radilo. Tada sam sve
shvatio. Ako nee da govori gde, to znai tamo. Vladimir Putin dobio je ponudu da posle
zavretka Lenjinskog dravnog univerziteta radi u organima KGB-a i on je tu ponudu sa radou i
zadovoljstvom prihvatio, a svom sagovorniku ipak nije rekao da o tome sanja jo iz vremena kada
je iao u kolu.
Jedan ovek koji je sa V. Putinom stupio u kontakt i sastao se sa njim u holu Pravnog
fakulteta bio je Dmitrij Gancerov, koji je radio u specijalnom odeljenju lenjingradskog KGB-a, i iji
je zadatak bio da servisira fakultete u gradu. Njegovom susretu sa Putinom prethodila je, naravno,
preliminarna priprema koja nije bila mala, a takoe i prouavanje kandidata. Od stotina studenata
starijih godina ponudu je dobijalo samo nekoliko, i vrlo je vaan bio upravo prvi susret. Posle njega
mnogi su otpali. Ali sa onima koji su odgovarali govorio je Gancerov mnogo kasnije
poinjali smo da radimo ozbiljnije. Sa Putinom sam imao sastanke negde od januara 1974. godine.
On mi se veoma dopao, i to ne govorim zato to je on sada Predsednik. Ne. Putin nije bio brz, ali je
bio energian, pokretljiv, hrabar. A ono to je vano umeo je brzo da ostvari potreban kontakt sa
ljudima. Bez tog kvaliteta ovek nema ta da trai u KGB-u, a tim pre u obavetajnoj slubi.
Sastanci su se zatim odravali jednom ili dva puta meseno iz raznih razloga. Nekakve pripreme
tekle su i sa jedne i sa druge strane. Konana odluka doneta je marta 1975. godine, odnosno
nekoliko meseci pre zavretka pravnog fakulteta, i Putinu je saoptena sada ve zvanino. Proslavio
8

je to sa svojim kolskim drugom Viktorom Borisenkom. On se kasnije seao: Bio sam kod kue,
odjednom dolazi Voloa i kae: Idemo. Kuda, zato, zbog ega? pitam. On nita ne
objanjava. Sedamo u njegova kola, i idemo. Dolazimo do kavkaskog restorana, koji se u to vreme
nalazio pored Kazanske saborne crkve. Ulazimo u restoran. Ja i dalje ne razumem ta se desilo.
Zaintrigiran sam. Pokuavam da shvatim. Rei u unapred, do kraja nita nisam razumeo. Jasno mi
je bilo samo da se dogodilo neto veoma vano. Ali Putin mi nita ne govori. ak ni da nagovesti.
Voloa je bio jako ponosan. Neto vano dogodilo se u njegovom ivotu. Lepo smo posedeli,
popriali. ak smo neto i popili. Mene je veoma, veoma iznenadilo to je Voloa, mada je popio,
seo za volan. Do tada on tako neto nikada sebi nije dozvoljavao. Tek posle sam shvatio da je na taj
nain moj drug sa mnom slavio svoje zaposlenje u KGB-u.
Tokom 1970-tih godina organi KGB imali su razliitu reputaciju u razliitim krugovima
drutva. Razotkrivanje staljinistikih represija, muenja, stranog sistema GULAG-a, sveopteg
potkazivanja, terora, a takoe i genocida sve je to postajalo poznato samo malom krugu ljudi.
Svoju knjigu o Staljinu i staljinizmu tada sam pisao oslanjajui se na usmene izvore i materijale
Samizdata, a mogao sam da je objavim samo u inostranstvu. Svoje osnovne radove A. I. Solenjicin
mogao je da objavi isto samo u inostranstvu. Neko otapanje u vezi sa tim zavrilo se u SSSR-u
jo u drugoj polovini 1960-tih godina. Disidentski pokret bio je malobrojan, a u Lenjingradu je bio
daleko manje aktivan nego u Moskvi ili u baltikim zemljama. Sa druge strane, vodila se aktivna
propaganda rada ekista, a posebno obavetajne slube. Film iz etiri dela tit i ma, po romanu
V. Koevnikova, pojavio se na ekranima jo 1968. godine, kada je V. Putin bio u 9. razredu srednje
kole. Najpoznatija pijunska serija Sedamnaest trenutaka prolea izala je 1973. godine i V.
Putin je gledao kada je ve upisao etvrtu godinu pravnog fakulteta.
Zar je mogue da vi niste znali za nezakonite represije? pitali su V. V. Putina u jednom
od intervjua 2000. godine. Nisam ak pojma imao. odgovorio je Putin. Da, naravno da
sam bio u toku i znao za kult linosti, da su stradali ljudi, a posle je razotkriven kult linosti. Pa ja
sam tada bio klinac! Kada sam upisivao fakultet imao sam 18 godina, a kada sam ga zavrio 23!
Mene bez ikakvog preuveliavanja moete smatrati uspenim produktom patriotskog vaspitanja
sovjetskog graanina. Ali oni, koji su eleli da znaju, znali su sve usprotivili su se V. Putinu.
Ali mi smo iveli u uslovima totalitarne drave odgovorio je on. Sve je bilo zatvoreno.
Koliko je dubok bio taj kult linosti? Koliko je bio ozbiljan? Ni ja sam, ni bilo ko od mojih drugova
nismo sebi to objanjavali. Tako da sam ja sa romantinim predstavama krenuo da radim u
organima.

GODINE U OBAVETAJNOJ SLUBI

(LENJINGRAD MOSKVA NEMAKA LENJINGRAD)
Profesija obavetajac
Vremenom poetka rada V. V. Putina u organima KGB SSSR treba smatrati mart 1975.
godine. Kraj toga rada dogodio se avgusta 1991. kada je u danima KGP Vladimir Putin napustio
KGB i prestao tu da dobija platu. injenica da je predsednik Ruske Federacije postao profesionalni
obavetajac bez presedana je u ruskoj istoriji. Ona potvruje ne samo posebne sposobnosti
Vladimira Putina kao oveka, a kasnije i kao politiara, ve i nesreni poloaj u kome se 1991.
godine nala naa zemlja. Naravno, V. Putin nije prvi radnik organa koji je napravio uspenu
karijeru u sistemu sovjetske ili ruske dravne vlasti. Jevgenij Primakov je vie od etiri godine bio
na elu Spoljne obavetajne slube SSSR i Rusije i veoma je ponosan na taj rad. Na razliitim
funkcijama u FSB radio je jedan od premijera Rusije, Sergej Stepain. Tokom 15 meseci na elu
SSSR i KPSS nalazio se Jurij Andropov, koji je od 1967. do 1982. bio na elu KGB SSSR. Ali
Andropov i Primakov bili su politiari, njih niko nije pripremao za profesionalni rad u specijalnim
slubama. S. Stepain zapoeo je svoju vojnu karijeru kao pripadnik politikih organa u miliciji.
9

Vladimir Putin je prvi profesionalni obavetajac koji se uzdigao do mesta predsednika drave u
Rusiji. Od inostranih presedana te vrste moe da se navede verovatno samo bivi premijer Izraela,
Jicak amir, koji ne samo da je bio profesionalni obavetajac, ve su ga ak smatrali teroristom. U
SAD Bu-stariji, 41. predsednik SAD, vrio je funkciju direktora CIA 19761977.
Ali on je takoe bio politiar, a ne profesionalni obavetajac. U ZND u vezi sa tim moe da
se navede Gajdar Alijev, predsednik Azerbejdana, koji je u KGB SSSR proao put od mlaeg
oficira do general-majora, i koji je takoe mnogo godina radio upravo u obavetajnoj slubi.
Kako se i moglo oekivati, za mnoge protivnike V. V. Putina upravo je njegov dugogodinji
rad u KGB i u sovjetskoj spoljnoj obavetajnoj slubi, postao skoro osnovni povod za kritiku. Jo u
avgustu 1999. godine popularni asopis Itogi, na svojoj prvoj stranici, objavio je slike J.
Andropova i V. Putina uz rei: U Rusiju je dolo vreme ekista. Kremlj eli da u Putinu dobije
novog Andropova ljubitelja gvozdene discipline i vrstih mera. Specijalne slube okupirale
su aparate Kremlja i Belog doma pisao je list Novaja gazeta. Car Boris predao je zemlju
obezbeenju.
Krajem maja 2000. godine grupa ruskih boraca za ljudska prava, na elu sa Jelenom Bonar i
Vadimom Belocerkovskim, u nekim ruskim i zapadnim listovima objavila je Obraanje javnosti i
vladama demokratskih zemalja, u kome se tvrdilo da e izbor pukovnika KGB-FSB V. Putina na
mesto predsednika, u Rusiji neizbeno dovesti do obnove modernizovanog staljinizma. Ko je
1990. godine mogao da zamisli uzvikivao je politikolog iz peterburkog aktiva partije Jabloko
Boris Vinjevski da e 2000. godine idol naroda postati bivi pukovnik KGB-a, ovek koji je
Lubjanki poklonio svoje najlepe godine!. Tom horu optubi smatrao je da moe da se pridrui ak
i lider KPRF Genadij Zjuganov, koji je nekoliko puta pozvao birae u Rusiji da podre KPRF, a ne
KGB. List Sovjetskaja Rusija objavio je na svojim stranicama prie koje je neko izmislio o tome
kako je mladi pripadnik KGB-a V. Putin rasturao demonstracije disidenata u Lenjingradu, i kako je
bio strunjak za tehniku dezinformisanja stanovnitva. Mada u manjem stepenu, ali veoma slini
prekori zbog kagebeovskih korena V. Putina, mnogo puta su se od 2001. do 2007. godine sretali
kako u zapadnoj, tako i u ruskoj tampi. Bivi pijun iz KGB to je bio peat koji se mogao
esto sresti u raznoraznim inostranim publikacijama Ane Politikovske, poznate novinarke koja se
krajnje neprijateljski odnosila prema Putinu i prema njegovom celokupnom okruenju.
Nije udno to ne samo o sovjetskim, ve i o savremenim ruskim specijalnim slubama
nastavljaju da sude oslanjajui se na vremena staljinistikog terora i GULAG-a, na obiaje
politikog progona i kaznene medicine 60-tih i 70-tih godina. To nije jednostavno pogrean stav ili
predrasude, to je deo antiruske propagande, koja potpuno ignorie jednostavnu injenicu da su ak i
u sistem KGB SSSR ulazile mnoge specijalne slube koje su i danas potrebne u svakoj
demokratskoj dravi: pogranina vojska, odeljenja za borbu protiv terorizma, obavetajna i
kontraobavetajna sluba, specijalne veze, obezbeenje objekata od posebne vanosti i druge.
Vladimir Putin sluio je u obavetajnoj slubi, a ne u kaznenim organima totalitarne drave, ali tu
injenicu paljivo su ignorisali mnogi koji mu nisu naklonjeni. Uostalom, skoro u svim zemljama
na svetu oficiri obavetajne slube smatraju se elitom oficirskog sastava. Svojevrsni kult
obavetajne slube odavno postoji u Velikoj Britaniji. U godinama Drugog svetskog rata u
britanskoj obavetajnoj slubi radili su budui pisci Grejem Grim i Le Kare, a takoe i budui
istoriar Robert Konkvest. Engleski obavetajac Tomas Eduard Lorens, koji je 20-tih godina radio u
arapskim zemljama, u Engleskoj se smatra nacionalnim junakom. ak je i obavetajac i agent 007
Dems Bond, koga je izmislio pisac Jan Fleming, u Britaniji postao primer junaka i dentlmena. Taj
lik i danas predstavlja deo britanske masovne kulture.
Takav isti kult obavetajne slube svojstven je, mada u manjoj meri, i drugim zemljama u
Evropi; veoma je zapaen u Izraelu. Ugled obavetajca i kontraobavetajca je veoma visok i u
Sjedinjenim Amerikim Dravama.
Teko je shvatiti istoriju ratova u XIX i XX veku, istoriju svih svetskih konflikata
poslednjeg stolea bez prouavanja delatnosti obavetajnih slubi protivnikih strana. I danas je bez
10

obavetajne slube teko sauvati i odrati mir izmeu velikih drava. Obuka oficira obavetajne
slube je svuda veoma temeljna. U Sovjetskom Savezu je oficir obavetajne slube trebalo da ima
praktino dva visoka obrazovanja i da teno govori jedan od stranih jezika (kod Putina je to
nemaki). Radei na Nemakoj, Putin je do najsitnijih detalja morao da poznaje ivot i posebnosti
dve nemake drave.
Profesionalni obavetajac mora da ume da radi sam i da se osea slobodno i prirodno u bilo
kojoj sredini, ne izdvajajui se, ali i ne gubei kontrolu nad svojim ponaanjem i nad onima koji ga
okruuju. Profesionalni obavetajac treba da bude ne samo pametan, ve i veoma pouzdan. Na kae
se sluajno: Sa ovim ovekom se moe poi u izvianje. Profesionalni obavetajac ne sme da
bude sujetan, on se ne trudi da postane poznat, njegovi uspesi su najee tajni i anonimni. Njegovo
pravo ime moe da bude dugo skrivano pod pseudonimima. ak i u profesionalnom muzeju spoljne
obavetajne slube u Jasenjevu, imena najistaknutijih sovjetskih i ruskih obavetajaca mogu da se
pojave tek mnogo godina posle njihove smrti.
Lina skromnost je tit za obavetajca. Odlino zdravlje je takoe neophodni sastavni deo
njegove profesije; on mora da bude u stanju da pretrpi jake stresove i da konstantno kontrolie
situaciju. Moe se pretpostaviti da profesionalni obavetajac ima drugaiji odnos prema mnogim
nedostacima i porocima ljudi van grupe, od profesionalnog tuioca ili istranog sudije. Na kraju
krajeva, ti poroci olakavaju vrbovanje agenture, bez koje je obavetajni rad praktino nemogu.
Potpuno je jasno da pripadnik obavetajne slube mora da bude obuen za brzu procenu i
analizu dobijene informacije, on je obavezan da efikasno i adekvatno reaguje u sluaju opasnosti, a
o snalaljivosti i odlunosti da i ne govorimo. Veoma je vano da obavetajac svoj posao shvata ne
samo kao pitanje asti, jer ne moe se sve to radi obavetajna sluba oceniti kao potpuno asno,
ve i kao pitanje duga. Kao i graniar, ili pripadnik antiteroristike jedinice, obavetajac uvek radi
kao u ratnim uslovima, pritom najee anonimno. To je borac nevidljivog fronta, ili ak vitez
plata i kinala to je formula u kojoj re vitez nije sluajna. Jo jedan kvalitet oficira uopte, a
oficira obavetajne slube posebno, koji je i sam Putin izdvojio u jednom od intervjua, ravnodunost
je prema raznim vrstama privilegija i materijalnih bogatstava, bar onih koji prelaze ono, to je
potrebno. Oficir govorio je Putin po pravilu nije srebroljubac.
Razume se, ovde se radi o mogunostima za formiranje linosti koje prua rad u
obavetajnoj slubi, a i o zahtevima koje ta sluba postavlja prema oveku. Daleko od toga da su svi
ljudi koji su uli u obavetajnu slubu iskoristili te mogunosti, i daleko od toga da su svi
odgovarali tim zahtevima. Da ne govorim o izdajnicima, kojih takoe u obavetajnoj slubi nije bilo
malo. Ali, pokazalo se da je Putin veoma sposoban i kao uenik, i kao oficir elitne specijalne slube,
kako su potvrdili mnogi ljudi koji su ga odavno poznavali. Na pitanja o radu u obavetajnoj slubi
Putin bi odgovarao obino kratko: Radio sam u politikoj obavetajnoj slubi, ili: Bio sam
strunjak za rad sa ljudima.
Sam Putin nikada nije zaalio zbog svog rada u obavetajnoj slubi i esto se pozivao na rei
Henrija Kisindera da su svi pristojni ljudi poinjali u obavetajnoj slubi. Pred susret efova
drava i vlada u enovi, na konferenciji za tampu, jedan italijanski novinar je V. Putinu postavio
ovakvo pitanje: Gospodine predsednie, hteo bih da Vam postavim poslednje pitanje, moda suvie
lino za Vas. Vi ste danas Predsednik Rusije, ali ta mislite o svom iskustvu iz rada u KGB? Da li ga
smatrate pozitivnim ili negativnim? Da li Vam ono smeta u sadanjem radu, ili Vam pomae?
Vladimir Putin je odgovorio: To je pozitivno iskustvo. Ja sam najvie radio u obavetajnoj slubi.
Zavrio sam kolu obavetajne slube, praktino odmah sam poslat na rad u spoljnu obavetajnu
slubu, radio sam u inostranstvu. Rad u obavetajnoj slubi je pre svega informativni. On jako
dobro iri vidike. To daje mogunost za dobar rad sa ljudima.
U Sovjetskoj spoljnoj obavetajnoj slubi bila je posebna atmosfera. Ljudi su iveli skoro
itav ivot u inostranstvu. Oni su videli ta se deava u Sovjetskom Savezu, kakvi ideoloki kliei
postoje, kako se to odraava na ekonomiju i socijalnu sferu. Videli su i realije zapadnog sveta. Ali u
obavetajnoj slubi je gajena ljubav prema otadbini, prema zemlji. To je bio jedan od osnovnih
11

elemenata ideolokog rada sa personalom, sa saradnicima obavetajne slube, i siguran sam, to je

bilo pozitivno, to vie pomae nego to smeta. Ako Vas interesuje jurnjava po kanalizacionim
kanalima sa pitoljem u rukama, moram da Vas razoaram, ja se time nisam bavio. Ali, to je bio
interesantan posao, on mi je, ponavljam, mnogo dao sa take gledita irenja pogleda na svet,
vetine u radu sa informacijama, sposobnosti da se iz tih informacija izdvoji ono to je glavno,
skoncentrie na to i razmilja o tome kako da se ta informacija iskoristi za reavanje praktinih
politikih problema.
Vladimir Putin. Prve godine u KGB-u
Vladimir Putin radio je u KGB-u u obavetajnoj slubi vie od 15 godina, i skoro treina tog
vremena utroena je na obuku za novu profesiju. Odmah poto je zavrio fakultet, Vladimir Putin
poeo je da radi u zgradi KGB-a na Litejnom bulevaru sa inom porunika. Tokom nekoliko meseci
on je jednostavno spajao razne papire u sekretarijatu uprave, a zatim u odeljenju kontraobavetajne
slube. Nekoliko meseci vrteo sam se tu formalno, seao se kasnije V. Putin spajao sam neke
predmete. A posle pola godine poslali su me na obuku, na est meseci, na kurs prekvalifikacije
operativnog sastava. To kod nas u Lenjingradu nije bila kola koja se neim odlikovala. Smatralo se
da bazu imam, a da mi treba isto operativna priprema. To sam zavrio, vratio sam se u Petrograd i
jo oko pola godine radio sam u odeljenju kontraobavetajne slube. Zadaci koje je dobijao bili su
najjednostavniji da prati red na velikim sportskim takmienjima, na crkvenim sveanostima, na
nekakvim disidentskim akcijama, gde su mogli da prisustvuju strani novinari ili predstavnici
diplomatskog kora.
Od svojih drugova sa fakulteta, iz kole i iz sporta, V. Putin nije krio da je sada mlai oficir
KGB-a. Jo na ceremoniji dodele diploma, kada su govorili o oblasti rada pojedinaca, o tome je
otvoreno reeno: Putina uzimamo na rad u organima KGB-a. Violonelista Sergej Roldugin
kasnije se seao: Voloa mi je odmah rekao da radi u KGB-u. Praktino odmah. Moda on i nije
trebalo to da uradi. Nekima je govorio da radi u miliciji. Jednom sam ga pitao: Ja sam
violonelista. Nikada neu moi da budem hirurg. Ali ja sam dobar violonelista. A koja je tvoja
profesija? Znam da si obavetajac. Ne znam ta to znai. Ko si ti? ta ti moe? A on mi je rekao:
Ja sam strunjak za kontakte sa ljudima. Na tome smo razgovor i zavrili. I on je zaista smatrao
da se profesionalno razume u ljude. Njegove rei ostavile su na mene veliki utisak. Bio sam
ponosan i veoma sam cenio to to je on strunjak za kontakte sa ljudima. Ali o detaljima svoga
rada u organima V. Putin nije govorio nikada ni sa prijateljima, ni sa roditeljima. Iako su nama
danas poznati neki od detalja toga rada, to je samo od bivih pripadnika KGB-a, koji su tada radili
sa Putinom.
kola koja se niim nije odlikovala, u kojoj je V. Putin est meseci uio operativni rad,
bila je to 401. kola KGB-a koja se nalazila u dobro uvanoj estospratnoj zgradi na Ohti. Mladi
saradnici su tu bili obuavani metodama spoljnog osmatranja. Kao predavai pojavljivali su se
najiskusniji aktivni operativci praktiari. Posle zavretka te kole Vladimir Putin je jo 5 meseci
radio u odeljenju kontraobavetajne slube, ali je posle ipak prebaen u odeljenje obavetajne
slube, to je on tako jako eleo. To je bila odluka samog rukovodstva obavetajne slube.
Naravno da sam eleo u obavetajnu slubu seao se mnogo kasnije V. Putin. Smatralo se da
su njeni pripadnici bele kragne u organima. Dok sam pola godine radio u odeljenju
kontraobavetajne slube, na mene su oigledno obratili panju ljudi iz spoljne obavetajne slube.
Poeli su razgovore sa mnom. Jedan razgovor, drugi, trei, jo jedan, jo... Obavetajna sluba
stalno i aktivno traga za ljudima za sebe, i meu kadrovima organa bezbednosti. Uzimali su mlade
ljude koji su odgovarali prema nekim objektivnim podacima. Naravno, pristao sam jer mi je bilo
interesantno. Prilino brzo otiao sam na specijalne pripreme u Moskvu, gde sam bio jednu
godinu. Specijalna kola za pripremu pripadnika obavetajne slube nalazila se na kraju Moskve i
V. Putin je iveo u internatu u dvokrevetnoj sobi. Ovde su uili mnogo toga, ak i skakanje sa
12

padobranom. Znaajna je bila i jezika priprema i poznavanje strane istorije i kulture. Za Putina to
su bili nemaki jezik i Nemaka. Jedan od uenika te kole sa kraja 70-tih godina kasnije je
govorio: Najvei utisak na mene ostavila je mogunost da itamo slubene biltene TASS.
Mogunost da se na ruskom jeziku ita ono to drugi ne mogu, odmah je stvaralo oseaj pripadnosti
posebnoj kasti. Specijalne discipline bile su izuzetno interesantne. Prouavali smo metode
kontraobavetajne slube, zato to treba da zna kako e protiv tebe tamo raditi. Uili smo da se
ponaamo, naine za dobijanje informacija. Uili su nas da polazimo od toga da svaki ovek sa
kojim komunicira, ak i ako nije zvanino agent, jeste izvor vanih podataka. A ako od njega ne
moe da se sazna nita, onda ne treba na njega gubiti vreme.
Specijalnu moskovsku kolu obavetajne slube Vladimir Putin pohaao je jednu godinu, a
zatim se ponovo vratio u Lenjingrad na rad u teritorijalno odeljenje Lenjingradske uprave KGB-a.
Tu je radio vie od etiri godine, i o detaljima toga rada nikada nita nije govorio. Jedan od
pripadnika slube koji je tih godina radio u kabinetu pored Putinovog, kasnije je priao: Odeljenje
u kome je Putin radio u Lenjingradskoj upravi nije se zvalo nikako. Mi smo imali samo brojeve. A
to se tie neposrednog rada, to je bila obavetajna sluba sa teritorije zemlje koja je imala mnotvo
pravaca. Jednom reju, obavetajna odeljenja nalik na naa, nisu postojala u svim upravama KGB-a,
ve samo u velikim gradovima gde su dolazili stranci, neki od njih su mogli da postanu kandidati za
vrbovanje, i gde su postojali konzulati. Nije tajna da sve zemlje na svetu u svojim ambasadama i
konzulatima imaju rezidenture. Tako da su i njihovi obavetajci takoe predmet naeg intenzivnog
rada. Ne treba zaboraviti ni na razne kanale meunarodne saradnje: nauno-tehnike ili kulturne
razmene delegacija, kada su u zemlju dolazili ljudi koji su nas interesovali. Znaajan broj sovjetskih
graana putovao je u inostranstvo. Neki od njih su izvravali nae naloge. Koristili smo takoe i
faktor imigracije iz zemlje. Posle paljivog odabira neki deo agenture infiltrirao se u zemlje koje su
predstavljale interes za nau dravu. Kanal imigracije koriste sve obavetajne slube na svetu.
Nema smisla pogaati koje je naloge izvravao u Lenjingradu Vladimir Putin. Njega su
zaista uili da se profesionalno odnosi prema ljudima, i u kontaktima sa ljudima. Nikakvo vrbovanje
i rad sa agenturom bez toga nisu mogui. Jedan od bivih saradnika obavetajne slube koji je sa V.
Putinom radio u Lenjingradu, u svome intervjuu Komsomoljskoj pravdi govorio je da je deo
posla koji je obavljao Vladimir Putin bio jedan od najodgovornijih i najfinijih u obavetajnoj slubi.
On je radio na stvaranju ljudi tipa Kima Filbija. Kao to je poznato, Kim Filbi je sovjetski
obavetajac koji je izvravao zadatke u Engleskoj i u SAD. On je radio u centralnom aparatu
engleske obavetajne slube i u CIA. Pravo ime K. Filbija je Harold Adrian Rasel, i dravljanin je
Britanije. Od 1963. godine iveo je i radio u Moskvi. Potpuno je oigledno da Vladimir Putin ne
samo da je radio sa agenturom, ve se bavio i vrbovanjem te agenture. U Lenjingradu su to mogli da
budu turisti, studenti, biznismeni iz Nemake, novinari, radnici diplomatskih slubi i drugi. Ali, za
uspeni rad sa agenturom, aktivni oficir obavetajne slube mora, pored drugih kvaliteta, da
pridobije najrazliitije ljude, da privue simpatije, a ne da izazove neprijateljstvo. Najbolje je kada
to nije gluma, ve prirodna sposobnost obavetajca.
Jo jedan saradnik obavetajne slube je, dajui intervju, primetio: da je vetina dopadanja
ljudima profesionalni kvalitet pripadnika obavetajne slube, posebno ako radi u inostranstvu, i tu
tehnologiju su u Vioj koli obavetajne slube predavali ve na prvim godinama. Vladimir
Vladimirovi je posedovao ak nekakav magnetizam. Njegove oi su jako dobro postavljene: one
vas nagone da govorite istinu, da ne vrdate svoj sud, a u isto vreme upozoravaju na strogost vaeg
sagovornika. to se tie intelektualnih sposobnosti, one su oigledne, jer Sluba nije ni uzimala
glupe ljude. Iako se nisu svi poslovi u obavetajnoj slubi podudarali sa Bojim zapovestima, teko
da neko moe da ospori estitost Vladimira Putina.
Jedan od naelnika V. Putina veoma je visoko cenio njegove sposobnosti u radu sa
agenturom i u analizi dobijenih podataka. Obavetajna sluba, govorio je ovaj pukovnik i
veteran obavetajne slube stalna je analiza dobijenih podataka i njihova ogromna analitika
obrada. Umee da se izvede pravilni zakljuak iz dobijenih informacija, tano prognozirati razvoj
13

dogaaja, predvideti ih to je, verovatno, glavni zadatak obavetajne slube. Mogu da kaem da
Putin ima dobar analitiki sklop uma, i za mene kao instruktora bila bi povreda dunosti da to nisam
iskoristio. Svaki oficir pre svega treba da se bavi onim u emu je jak, gde je oigledno uspean. Bez
obzira na svoja znanja, komunikativnost i dobrotu, je ne bih rekao da je Vladimir Putin u svom
kolektivu bio nekakav lider formalni ili neformalni. Naprotiv. On je bio prilino miran, uzdran,
i emocije nije pokazivao. Momci su se prema njemu odnosili sa potovanjem, i danas, sa kim god
da razgovaramo, svi ga se seaju kao dobrog druga. Njegov uput za obuku u koli obavetajne
slube takoe sam potpisao ja. Iskreno govorei, bilo mi je ao da pustim takvog radnika.
Nisu svi, ve samo pojedini pripadnici obavetajne slube, imali za vreme rada u gradu
dokumenta za pokrivanje, odnosno slubene legitimacije drugih slubi. Vladimir Putin imao je
legitimaciju pripadnika slube za istragu krivinih dela. Kao pripadnik te slube, to je bilo,
uostalom, romantinije, Vladimir Putin upoznao se i sa svojom buduom suprugom Ljudmilom
krebnjevom iz Kalinjingrada. Ona je u to vreme bila stjuardesa i u Lenjingrad je tada dola samo
na tri dana.
Lini ivot obavetajca Vladimira Putina
O detinjstvu i mladosti Vladimira Putina ve je bilo rei. Njegova ena Ljudmila
Aleksandrovna krebnjeva roena je 6. januara 1958. godine u Kalinjingradu u obinoj radnikoj
porodici. Njen otac Aleksandar Abramovi radio je u Kalinjingradskoj remontnoj fabrici. Majka,
Jekaterina Tihonovna, radila je kao kasir. Posle kole Ljudmila je brzo promenila nekoliko radnih
mesta potar, bravar, higijeniar, rukovodilac dramske sekcije u Domu pionira. Sa 20 godina
upisala je Kalinjingradski tehniki fakultet, ali ga je posle jedne godine napustila, jer je profesija
inenjera nije privlaila. Posao stjuardese bio je interesantniji. Tu je bilo i vie mogunosti za
komunikaciju, koja izlazi iz okvira rodnog Kalinjingrada.
Svoje poznanstvo sa Ljudmilom Vladimir Putin opisao je kasnije, prilino kratko: Jednom,
kada sam ve radio u Petrogradu u prvom odeljenju, pozvao me je prijatelj i rekao da idemo u
pozorite na Arkadija Rajkina. On ima karte, bie devojke. Otili smo. Devojaka je stvarno bilo.
Sledeeg dana opet smo otili u pozorite. Samo, sada sam ja nabavio karte. I treeg dana isto. Sa
jednom od njih poeo sam da izlazim. Zavoleli smo se. Ljuda, moja budua ena, i ja. Ti susreti
trajali su dugo verovatno tri godine. Ja sam imao ve 29 godina i navikao sam da sve planiram. A
i drugovi su poeli da mi govore: Sluaj, prekini, hajde vie, eni se. I ja sam razumeo da ako se
ne oenim jo za godinu-dve, neu se oeniti nikada. Mada, naravno, imao sam naviku da ivim
ivotom neenje. Ljudmila je tu naviku iskorenila.
O tim susretima Ljudmila krebnjeva Putina pisala je i govorila malo detaljnije. U
Lenjingrad smo doputovale drugarica i ja na tri dana. Ona je takoe stjuardesa iz iste posade.
Pozvala me je u pozorite Lensovjeta na koncert Arkadija Rajkina, gde je nju, opet, pozvao prijatelj.
Nije joj bilo prijatno da ide sama i pozvala je mene. Kada je taj njen prijatelj saznao da idem i ja,
pozvao je Volou. Nas troje, moja drugarica, njen prijatelj i ja stigli smo do pozorine blagajne. Na
stepenicama je stajao Voloa. Bio je veoma skromno odeven, rekla bih ak siromano. Sasvim
neprimetan, takav da na ulici ne bih ni obratila panju... Posle koncerta dogovorili smo se da se opet
naemo i da idemo u pozorite. Mi smo doputovale samo na tri dana i naravno da nas je interesovao
kulturni program. Shvatili smo da je Voloa ovek koji moe da nae karte za bilo koje pozorite.
Drugog dana bili smo u Lenjingradskom mjuzik-holu, a treeg opet u pozoritu Lensovjeta. Tri dana
tri pozorita. Treeg dana ve je trebalo da se pozdravimo. Vladimir Putin rekao je Ljudmili da
radi u miliciji i dao joj je svoj kuni telefon. Kada je ponovo dola u Lenjingrad sastala se sa
Putinom, a zatim je putovala u Lenjingrad specijalno zbog sastanaka. Prava ljubav nije dola
odmah.
Posle tri-etiri meseca govorila je Ljudmila ve sam odluila da je upravo on ovek
kakav je meni potreban. Oigledno je u Voloi bilo neto to me je privlailo. Moda je to njegova
14

unutranja snaga koja i danas privlai mnoge. Ali, tri i po godine sam mu se udvarala!.
Za te tri godine Ljudmila se ve preselila u Lenjingrad i upisala Filoloki fakultet
Lenjingradskog dravnog univerziteta. Upisala je odsek panski jezik i knjievnost, ali uila je
takoe i nemaki jezik, i ivela je u studentskom domu u Mitnenskoj ulici. Osim panskog jezika
Ljudmila je uila i francuski. Sa V. Putinom Ljudmila se sastajala skoro svake nedelje i sastajali su
se, po pravilu, u metrou. Na te sastanke Vladimir Putin je obino kasnio, nekad jedan sat, nekad i
vie. Od sastanka do sastanka, iz dana u dan, sve se ponavljalo seala se Lj. Putina. Ali svaki
put sam se nadala da e ovo kanjenje sigurno biti poslednje. Kada se Vladimir Vladimirovi najzad
pojavljivao, nisam se prepirala sa njim. Za tih sat i vie, toliko sam brinula da ve nisam imala
snage za izlive emocija. Tako da je Vladimir Vladimirovi mene iznurivao i tako me je dobijao,
iznurivanjem. A kanjenja su uvek bila objanjavana poslom, na koji je Vladimir Vladimirovi uvek
bio skoncentrisan. A u linom ivotu se oputao. Pa gde bi inae? Upravo tada je konano doao i u
meni se uvrstio oseaj njegove muke i ljudske pouzdanosti.
Prema reima Ljudmile, inicijator svadbe bio je Vladimir Vladimirovi. Mislim da je on
paljivo odmerio svoju odluku, pre nego to je meni to rekao tri meseca pre svadbe. Vladimir
Vladimirovi zaprosio me je po svim pravilima, klasino: izjavio mi je ljubav, i predloio da
odredimo dan svadbe u julu.
Svadbena ceremonija poela je 28. jula 1983. godine u lenjingradskom Dvorcu za sklapanje
brakova u ulici Petra Lavrova. Uvee, istog dana, u restoranu Poplavok okupili su se roditelji,
roaci i prijatelji, njih dvadesetak. I sledeeg dana u restoranu hotela Moskva okupilo se
dvadesetak gostiju, kako bi proslavili svadbu. Ali to su ve bile kolege Vladimira Putina. Posle toga
Vladimir Putin i Ljudmila Putina otili su na svadbeno putovanje automobilom u Ukrajinu i u
Moldaviju.
Fakultet J. V. Andropov
Fakultet koji nosi ime J. V. Andropova, nosilac Ordena crvenog znamenja, koji je danas
poznat kao Akademija spoljne obavetajne slube, za Vladimira Putina kao obavetajca bio je
verovatno glavno iskuenje 80-tih godina. Ovde nisu samo uili ve su i prouavali sluaoce, koji su
po pravilu imali vie od 30 godina. ak je i odabir polaznika bio veoma strog. Fakultet se nalazio u
Moskvi, i Vladimir Putin je doao bez Ljudmile koja je ostala da ivi kod njegovih roditelja u
Lenjingradu. Trebalo je jo da zavri fakultet, i ve je ekala prvo dete. To je bila devojica, roena
aprila 1985. godine, kojoj su dali ime Marija.
Na Fakultet J. V. Andropov V. Putin primljen je avgusta 1985. godine na studije koje traju
jednu godinu. Priprema i rad bili su krajnje sloeni i intenzivni. Svi studenti bili su ve aktivni
oficiri obavetajne slube, iveli su i uili u istoj zgradi, samo na razliitim spratovima. Pukovnik u
penziji Mihail Frolov, neposredni naelnik V. Putina na fakultetu, kasnije se seao: Na fakultetu J.
V. Andropov radio sam 13 godina. Vladimir Putin upisan je kod mene iz Lenjingradske uprave
KGB-a sa inom majora. Odluio sam da vidim kakav e biti u ulozi stareine odeljenja. Tu su
potrebne i organizatorske sposobnosti i u odreenoj meri taktinost, snalaljivost. inilo mi se da
Putin ima sve te osobine. On je uio bez prekida, nije bilo nikakvih problema, nije bilo povoda da
se posumnja u njegovo potenje i iskrenost.
Seam se da je dolazio kod mene na raport u odelu trojci, bez obzira to je napolju bilo
30 stepeni, i to sam ja sedeo u koulji kratkih rukava. On je smatrao da je neophodno da se kod
rukovodioca dolazi u radnoj odei, strogo. ak sam ga navodio drugima kao primer. Pogledajte
druga Platova. Tamo nismo govorili prava prezimena. Po pravilu, ostavljali smo prvo slovo pravog
prezimena. Kada sam ja ovde uio, zvali su me Filimonov. Na fakultetu se nisu uila samo pravila
obavetajne i kontraobavetajne slube. Lavovski deo naeg posla sastojao se u prouavanju
sluaoca, njegove profesionalne podobnosti, njegovih linih kvaliteta. Trebalo je, na kraju krajeva,
da odredimo da li slualac odgovara radu u obavetajnoj slubi. To je bio svojevrsni ispitni poligon.
15

Eto, ja sam, na primer, predavao iskustvo obavetajne slube. ta to znai? To je umee da se stupi
u kontakt sa ljudima, umee da se odaberu ljudi koji su nam potrebni, umee postavljanja pitanja,
koja interesuju nau zemlju i njeno rukovodstvo, umee, ako hoete, biti psiholog. Zato smo morali
da prouimo sluaoce toliko, da bismo mogli da se za njih zauzmemo, kao za svoju desnu ruku. Na
kraju obuke, za svakog polaznika pisali smo karakteristike koje su odreivale njihovu sudbinu. To
je bio pakleni rad. Razmatralo se sve: line karakteristike, profesionalne. Zatvarali smo se na
nedelju dana, na dve, sedeli i pisali, pisali, pisali.... Na kraju karakteristike davali smo zakljuak o
podobnosti ili nepodobnosti polaznika za rad u obavetajnoj slubi.
Zavrna karakteristika koju je sastavio M. Frolov o V. V. Putinu bila je na etiri kucane
strane. To je bila u najveem stepenu pozitivna karakteristika, koja se i danas uva negde u tajnoj
arhivi spoljne obavetajne slube. Od nedostataka V. Putina Platova, ovde su navedeni izvesna
zatvorenost i nekomunikativnost. Ali sam M. Frolov priznaje da taj kvalitet za obavetajca moe da
se smatra i pozitivnim. Od samog poetka obuke bilo je jasno da se V. Putin priprema za rad u
Nemakoj, samo se nije znalo da li se radi o Saveznoj Republici Nemakoj ili Nemakoj
Demokratskoj Republici. Pre rada u SRN trebalo je jo raditi u Moskvi u centralnom aparatu
od godinu i po do tri godine. Vladimir Putin odluio je da odabere Istonu Nemaku i da otputuje
na novo radno mesto odmah. Kao rezultat toga, prekomandovan je u predstavnitvo KGB-a u
Istonoj Nemakoj.
O radu u Nemakoj
Vladimir Putin poeo je da radi u Nemakoj 1985. godine, a prestao 1990. godine ve posle
pada Berlinskog zida. Dobio je posao u nemakom gradu Drezdenu. Jedan od njegovih direktnih
pretpostavljenih kasnije je govorio: U to vreme Nemaka Demokratska Republika bila je podeljena
na 14 okruga. U svakom od njih radila je okruna uprava nemakog MGB i uz nju pripojen
predstavnik sovjetskog KGB. Svaki na predstavnik imao je malu grupu saradnika, koji su se bavili
obavetajnim poslovima. Putin je radio u drezdenskoj grupi. Bio sam rukovodilac svih 14 grupa.
Zato znam ta govorim. Za 4 godine slube u Drezdenu Putin je napredovao za dva stepenika. Osim
toga, postao je lan partijskog komiteta, gde u principu obian pripadnik nije mogao da ue. Ali
tada smo svi bili iskreni komunisti. Tek danas se naa shvatanja nekako menjaju. Moda se to
deava i kod Putina. Mogu da kaem samo jedno: on nije bio licemerni komunista.
Kada je Vladimir Putin postao predsednik Ruske Federacije, u Nemakoj su uloeni
ogromni napori da se razjasne detalji rada V. V. Putina na nemakoj teritoriji. Prouavali su se svi
podaci, svi tragovi. ta je radio? Gde je putovao? Sa kim se upoznavao? Koga je mogao da vrbuje?
Sa kojim pripadnicima tazija se nalazio u najbliem kontaktu? ak su organizovani i nauni
simpozijumi na kojima je uestvovalo vie od stotinu osoba sa raznim referatima. Nema smisla
navoditi sva ta istraivanja, iji je rezultat bila veoma oskudna informativna potvrda, ali takoe i
nekoliko runih i drskih falsifikata. U poslednjih sedam godina u Nemakoj su izdate tri knjige o V.
V. Putinu, ali je samo jedna prevedena na ruski jezik i izdata u Moskvi. To je knjiga Aleksandra
Rara Vladimir Putin Nemac u Kremlju. Prvi put je izdata u Minhenu 2000. godine. Njen autor
politikolog, Nemac ruskih korena, prilino se potrudio da podigne zavesu tajne ispred rada V.
Putina kao obavetajca na nemakom pravcu. Ali malo je uspeo u tom poslu, ograniivi se
opisom skromnog stana porodice Putin na drugom spratu standardne montane zgrade broj 101 na
Raderberttrase u Drezdenu. V. V. Putin je u slobodno vreme itao ilera i Getea u originalu, a
takoe je bio i lan drezdenskog odeljenja Drutva ribara amatera. U omiljenoj pivnici sovjetskog
obavetajca, gde je naruivao pivo i peene kobasice, sada je za znatieljne turiste opremljen
Putinov ugao. Ruski Predsednik i danas je veoma popularan u Drezdenu. U jesen 2007. godine,
kada se Putin nalazio u poseti Nemakoj, naao je nekoliko sati da ode u Drezden kao privatno lice.
Tamo se proetao svojim starim stazama, ak je uao i u pivnicu da bi se susreo sa obinim ljudima
i da popije kriglu piva.
16

Sam Vladimir Putin na pitanje u emu je zaista bio njegov rad u nemakom Drezdenu,
odgovorio je prilino otvoreno i malo: To je bio obini obavetajni rad: vrbovanje izvora
informacija, dobijanje informacija, njihova obrada i slanje u centar. Radilo se o informacijama o
politikim partijama, tendencijama unutar tih partija, o liderima i sadanjim i moguim buduim,
o imenovanju ljudi na odreena mesta u partiji i u dravnom aparatu. Bilo je vano znati ko, kako i
ta radi, ta se radi u MIP-u zemlje koja nas interesuje, kako ona gradi svoju politiku u vezi sa
raznim pitanjima u raznim zemljama sveta. Ili, kakva e biti pozicija naih partnera u pregovorima
o razoruavanju, na primer. Naravno, da bi se dobile takve informacije, potrebni su izvori. Zato se
paralelno radilo na vrbovanju izvora i prikupljanju informacija, a takoe i na njihovoj obradi i
analizi. Rutinski rad.
Ljudmila Putina je sa malom kerkom stigla u Drezden 1986. godine. Tu se rodila i njihova
druga kerka Jekaterina. Briga o dve male devojice, uenje nemakog jezika i voenje
jednostavnog domainstva, bili su njeni glavni poslovi u Nemakoj. O poslovima moga mua kod
kue nismo priali seala se kasnije Ljudmila. Mislim da je to bilo zbog vrste posla. U KGBu je uvek bilo odreeno da se enama ne pria. Kau da se dogaalo da je suvina otvorenost
dovodila do negativnih posledica. Mnogo sam se druila sa Nemcima, a ako je neko poznanstvo
bilo nepoeljno, Voloa mi je to govorio. Ujutro je vodio Mau u obdanite to je bilo odmah
ispod prozora naeg stana, a zatim Kau u jasle. Uvek je dolazio kui na ruak. Ponekad bi se kod
nas uvee okupili, doli bi drugovi sa posla, dolazili su i Nemci. Druili smo se sa nekoliko
porodica. Bilo je veselo razgovori uglavnom ni o emu, ale, vicevi. Voloa lepo pria viceve.
Vladimir Putin u Nemaku je doao kao starije ovlaeno lice. Posle jedne godine unapreen
je u pomonika naelnika odeljenja. Posle jo nekog vremena postao je stariji pomonik naelnika
odeljenja. Dalje nije imalo gde da se napreduje, pa su ga, u vidu unapreenja, uvrstili u partijski
komitet predstavnitva KGB. U dokumentima o unapreenju navedeno je jednostavno: za
konkretne rezultate u radu. Obavetajna sluba Nemake Demokratske Republike smatrana je
visokoprofesionalnom. Obe slube radile su po celom svetu, i mnogo niti je iz Drezdena ilo ne
samo ka Saveznoj Republici Nemakoj, ve i u druge zapadne zemlje, i daleko po celom svetu.
Pukovnik Lazar Matvejev, koji je 19851989. godine bio naelnik grupe sovjetske obavetajne
slube u Drezdenu, kasnije je govorio: Obavetajna sluba u Nemakoj Demokratskoj Republici
bila je jedna od najjaih specijalnih slubi na svetu. Ali, Nemci su radili sa svoje teritorije. A mi sa
njihove, samo to smo koristili svoje mogunosti. Nemaku smo koristili kao osnovu, kao kanal.
Naa celokupna delatnost bila je usmerena ka zapadu. Radili smo sa onima koji su dolazili u
Nemaku i esto smo slali nae agente ne samo u kapitalistike, ve i u zemlje u razvoju. Vladimir
Vladimirovi imao je svoje ljude u Evropi, i u drugim regionima sveta. Moram da kaem direktno,
da su Putinovi izlasci u niz zemalja bili veoma dobri, pre svega u drave jugoistone Azije. ini se
gde je Nemaka, a gde Azija. Ali radilo se... I sve to zato to se stalno tragalo za ljudima, stalno
su se stvarale potrebne veze. Ja sam pod svojom ingerencijom u Drezdenu imao osam oficira, a
svaki od njih imao je svoj deo posla: politika obavetajna sluba, kontraobavetajna sluba,
nauno-tehnika obavetajna sluba, informacije i analiza. Tako da su svi momci odlino znali za
ta su odgovorni i ta se od njih trai. Posebno nisam morao nikoga da teram.
List Izvestija je u jednoj od evropskih zemalja pronaao biveg obavetajca i Putinovog
druga, koji je sa njim radio u Demokratskoj Republici Nemakoj u istoj grupi, ak su sedeli u istoj
sobi nekoliko godina. Za priu tog oveka, koji se uslovno zove Vladimir Artamonov, list je
izdvojio dva stupca pod naslovom: Sa Putinom bih i konje krao i votku pio. Koja karakterna
osobina ini Putina posebnim? On nesumnjivo ima dominantu osobinu, samo je nikada nije
izdvajao. On je veoma talentovani sportista. Ali apsolutno nikada nije pokazivao svoje fizike
mogunosti, niti se hvalio.
Meu njegovim jednako dobro razvijenim kvalitetima dominantna je borba. U svakom
smislu. Mislim da on ima i karakter borca, onaj pravi da se bori do pobede. On moe da radi
dugo i skoncentrisano. Prilino je pribran tip. Sav njegov posao na onom sektoru u Drezdenu
17

zahtevao je sistematski i istrajan rad. On je umeo to da radi kako bi malo ko umeo. Sluajte, pa
ima li on bar jednu negativnu osobinu? ta da vam kaem? Ja bih rekao da negativne osobine
on jednostavno nema. Ali, to je moje miljenje. Odlino, hajde onda da popriamo o
slabostima. Koja je Putinova slaba strana? Nema on slabe strane. Ja jo nisam sreo takvog
oveka, tako harmonino izgraenu linost. Evo, sami zakljuite: i sportista, i visoko obrazovani
humanista, i sasvim uspean obavetajac; i u kulturu se razume, i u komunikaciji je tako
jednostavan da odmah privlai, uliva poverenje. Kada se sretne sa njim, odmah ti bude jasno taj
nee izneveriti. To je takav tip. Da pije ume, kako da ne, ali savreno sigurno zna granicu.
Odlino vozi automobil. Mogu da zamislim kako je pilotirao u lovcu. To mu je sigurno bio melem
za duu, jer on je po prirodi neobuzdan. Ali on nije neobuzdan preko mere; pored takvog kao to je
on, moe da sedi i da se ne plai. Za njega je karakteristina i nekakva ironinost.
Pukovnik L. Matvejev lepo je govorio i o porodici Vladimira Putina. Treba rei da sam u
vezi sa porodicom Vladimira Vladimirovia ja bio miran. Njegova supruga, Ljudmila
Aleksandrovna, nikada nije bila proraunata ena. Sam Vladimir Vladimirovi takoe je bio veoma
skroman u svojim zahtevima. Odnosi izmeu njih bili su dobri i iveli su bez svaa. Tako da je tu
bilo sve u redu. ta da se krije, u Nemakoj je bilo mnogo iskuenja, ak i za oficire. Jer novac koji
su oni dobijali za svoj rad bio je praktino bez kontrole, predavan je samo na asnu re radnika.
Naravno da sam mogao da ih kontroliem. Ali tako neto nisam ni pomiljao kada se radilo o
Vladimiru Vladimiroviu. On je kristalno poten ovek. Verovatno e to danas zvuati smeno, ali u
svojoj sutini, Putin uopte nije karijerista. Poznavao sam karijeriste koji su brzo napredovali u
slubi uz pomo nekakvih, da kaem, zahvata. Ali poznavao sam i ljude koji nisu bili karijeristi, a
koji su takoe brzo napredovali. Postoje ljudi koji se za sve izbore sopstvenim radom, koji
jednostavno samo rade. Putin je radio. Putin je ovek koji voli da radi.
Pad Berlinskog zida i raspad Nemake Demokratske Republike
Vladimir Putin odlino je znao stanje stvari u Nemakoj, pre svega u Istonoj Nemakoj, i
tok dogaaja u toj zemlji izazivao je njegovu zabrinutost. Na elu Nemake Demokratske
Republike i partije nalazio se krajem 1980-tih godina Erih Honeker. Drezdensku partijsku
organizaciju vodio je Hans Modrov, koji je ve od kraja 1988. godine na partijskim plenumima
centralnog komiteta iznosio kritiku politike E. Honekera. Situacija u zemlji se pogoravala i
unutranji pritisak u drutvu je rastao, ali spoljni posmatra to ne bi mogao da primeti. Niko nije
oekivao eksploziju i niko se za nju nije pripremao. Tokom 1989. godine u Istonoj Nemakoj tekle
su pripreme za proslavu 40. godinjice te drave, koja je bila proglaena 7. oktobra 1949. godine.
Sveana sednica povodom toga odrana je, kao i obino, 6. oktobra, i Erih Honeker proitao je
veliki referat o uspesima Republike. Delegaciju je u ime SSSR-a vodio Mihail Gorbaov, koji je
takoe odrao govor. Uvee, 7. oktobra, praznine manifestacije premestile su se na glavnu ulicu
Berlina Unter-der-linden, gde je trebalo da se odri tradicionalna povorka baklji. Mihail Gorbaov
kasnije se seao: Pored tribina, na kojima se nalazilo rukovodstvo Nemake i strani gosti, prolazile
su kolone predstavnika svih okruga Republike. Prizor je bio impresivan. Sviraju orkestri, uju se
doboi, svetlosti reflektora, sjaj baklji, i najvanije hiljade mladih ljudi. Uesnici povorke, kako
su mi rekli, unapred su odabrani. To su bili uglavnom aktivisti Saveza slobodne omladine Nemake,
mladi lanovi partije i drutvenih organizacija.
M. Gorbaov je iz Istone otiao u Zapadnu Nemaku na susret sa H. Kolom. Ali, posle 10
dana od proslave 40 godina Istone Nemake u Berlinu, i po celoj teritoriji Republike, poeli su
dogaaji koji su veoma brzo dobili stihijski i nekontrolisani karakter. Dana 17. oktobra u Berlinu je
odrana sednica politbiroa CK partije na kojoj je bilo odlueno da se Erih Honeker oslobodi svih
dunosti u partiji i dravi. Njegov naslednik postao je Egon Krenc. To je stanovnitvo Republike
prihvatilo kao ustupak narodu i slabljenje vlasti. Ve sledeeg dana u Nemakoj su poele masovne
manifestacije, ali bez nereda i ak bez glasnih parola. Oko 75 hiljada ljudi u Lajpcigu podiglo je
18

parolu Mi smo narod. Dana 27. oktobra 1989. godine Dravni Savet Nemake Demokratske
Republike objavio je amnestiju svih graana koji su ranije beali na zapad ili su osueni za pokuaj
prelaska. Prekinuto je emitovanje najodioznijih programa na televiziji. Tako je 4. novembra u
Istonom Berlinu, na grandioznoj opozicionoj manifestaciji, uestvovalo vie od 700 hiljada ljudi.
Nemaka se pokrenula i napetost je rasla. Vladimir Putin i njegove kolege pratili su sve dogaaje sa
narastajuom zabrinutou.
Ujutro, 9. novembra 1989. godine, sekretar Centralnog komiteta partije Ginter abovski
saoptio je na konferenciji za tampu da je rukovodstvo zemlje donelo odluku da pojednostavi nain
izlaska graana Istone Nemake u inostranstvo. Posle te izjave hiljade graana Republike uputile
su se ka graninim prelazima du Berlinskog zida. Na jednom od prelaza komandir pograninih
jedinica nije izdrao psiholoki pritisak i bez nareenja odozgo naredio je da se podigne rampa.
Rulja se probijala ka ulicama Zapadnog Berlina. Po celom svetu slati su munjeviti telegrami:
Hiljade Istonih Nemaca jure u Zapadni Berlin, Mase napadaju nove granine prelaze. Po zidu
nesmetano etaju momci i devojke, Vozovi sa ljudima koji ele da napuste Istonu Nemake
kreu iz Praga i Varave. Hiljade dopisnika iz zapadnih zemalja uputili su se hitno u Berlin da
snime i opiu ove dogaaje.
Ispred objektiva televizijskih kamera i bliceva grupe mladih Nemaca iz Istonog i Zapadnog
Berlina spojile su se u grupe, dobile razne alatke, uglavnom ekie i maljeve, i poele da lome
delove Berlinskog zida i itave betonske ploe.
U najviim strukturama vlasti Istone Nemake, i ne samo u njima, vladala je potpuna
izgubljenost. Ni Mihail Gorbaov, niti njegovo okruenje, nisu znali ta da rade. Sovjetski lider
imao je u planu za novembar i decembar niz sastanaka i pregovora, ukljuujui i susret sa
predsednikom SAD D. Buom starijim, na Malti. Ali o emu da se razgovara kada se iza lea, u
centru Evrope rui savezna drava, pa i itav sistem Varavskog pakta. Na teritoriji Istone
Nemake nije se nalazilo samo nekoliko jakih obavetajnih struktura, sa 5-6 hiljada radnika. Tu se
nalazila i armijska grupacija od 300 hiljada ljudi sa svim vrstama naoruanja, ukljuujui i atomsko.
Bez obzira na sve to, Mihail Gorbaov nije promenio raspored svojih putovanja i susreta. On je
dozvolio sebi da provede dva dana u Kanadi, i u razgovorima sa premijerom B. Malrunijem
izgovorio je veoma udnu reenicu: to se tie nemakog pitanja, to nije aktuelno pitanje
dananjice. Danas realnost predstavljaju dve nemake drave, koje su lanice OUN i postojeih
vojno-politikih struktura. Posle jo tri dana, kada se nalazio u Italiji, u razgovoru sa premijerom
ulijem Andreotijem, M. Gorbaov ponovo je izbegao da razmatra nemako pitanje: Rekao sam
direktno: spajanje dve nemake drave nije aktuelno pitanje. Sovjetska vojska u Nemakoj dobila
je nareenje da ostane u kasarnama i da se ne mea u dogaanja unutar Nemake. Organi spoljne
obavetajne slube nisu imali jasne direktive. Dogaaji koji su se oko njih odvijali nisu bili
predvieni ni u kakvim instrukcijama.
Decembra 1989. godine demonstracije i neredi poeli su da se dogaaju i u Drezdenu. Bilo
je oigledno da je niz tih dogaaja dirigovan iz Zapadnog Berlina i iz Bona, ali mnogo raznih
dogaaja odvijalo se stihijski. Evo kako je sam Vladimir Putin opisivao nastalu situaciju: Veeri
kada su Nemci sa negodovanjem prili naoj zgradi u Drezdenu odlino se seam. Bio je decembar
1989. godine. Bila je skoro no. Pre toga masa je provalila u okrunu upravu nemake obavetajne
slube i odande uzela oruje, koje se nalo u rukama ko zna koga. Nita dobro nije bilo na pomolu.
U masi su mogli da budu provokatori ili pijani. Te noi sam bio odgovoran za na objekat, jer je
negde oko devet sati uvee naelnik otputovao iz grada i nismo mogli da ga pronaemo. U
Drezdenu je bio tab sovjetskih tenkovskih jedinica. Telefonirali smo komandantu i ispriali smo ta
se dogaa oko zgrade, a dodali smo i da e se, ako neto ne preduzmemo, dogoditi ono to se nee
moi popraviti. Tada sam zamolio da nam poalju vojnike za obezbeenje, kako stvar ne bi prerasla
direktni konflikt. Iznenada, dobio sam neoekivani odgovor: To ne moemo da uradimo jer
nemamo nareenje iz Moskve. Sad u ja sve da saznam, i zvau vas zavrio je komandant. Posle
nekog vremena, nisam mogao da ekam njegov odgovor i pozvao sam ga jo jednom:
19

 I ta se dogaa?
Dobio sam odgovor koji me je oamutio:
Moskvu sam pitao, ali Moskva uti. A ve pada no.
I ta emo da radimo? pitam.
Za sada nikako ne mogu da vam pomognem odgovara komandant.
I tada sam potpuno jasno shvatio da smo mi odbaeni i da niko ne donosi odluke.
Objekat je obezbeivala mala grupa graniara koje sam podigao na uzbunu. Oni su, kao to i
treba u takvim sluajevima, uzeli oruje, granate, municiju, otvorili prozore i na njih postavili cevi
automata. Ja sam izaao do ograde da razgovaram sa masom. Iskreno govorei, to je za mene tog
momenta bio veoma ozbiljan izbor. Sa jedne strane, mogli smo da se zabarikadiramo i da
organizujemo krunu odbranu, da ne stupamo ni u kakve kontakte i dejstvujemo prema
odgovarajuim instrukcijama. Da, rtava na strani napadaa bi sigurno bilo, ali formalno, po
zakonu, mi smo apsolutno bili u pravu, jer smo dejstvovali strogo prema zvaninim pravilima koja
su se predviala u sluaju napada na objekat. Stvar je u tome da pregovori sa agresivnom ruljom
nisu bili propisani ni u jednoj od naih instrukcija. I slina inicijativa, ako bi stvar krenula
neeljenim tokom, bila bi surovo kanjena od strane pretpostavljenih. Verovatno bi me izveli na
sud, ali sigurno bi me izbacili iz slube, osramoenog i bez ikakve penzije. U principu sa mnom su
mogli da se obraunaju kako god su hteli. Zato sam, dok sam izlazio napolje prema ljudima, odlino
shvatao da ne rizikujem samo svoju karijeru, ve i budunost moje porodice. Ali, raunao sam da je
skuplje od bilo kakve karijere sauvati ivote onih iji predmeti su mi se nalazili na stolu, i drugih,
koji su se spremali da napadnu zgradu. Tog momenta vrsto sam reio da rtvujem karijeru.
Nikakva karijera nije vanija ak i od jednog ljudskog ivota.
Kolege su V. Putina nagovarale da ne izlazi do mase. Mogli su da ga ubiju ili da ga zarobe
kao taoca. ta mi onda da radimo? Kako da te izvuemo iz rulje? Ali Putin je izaao, odluivi da
razgovara sa ljudima i da ih gleda pravo u oi.
Kada sam priao masi seao se V. Putin pitali su me ko sam ja i kakva je to zgrada.
Sovjetski vojni objekat odgovorio sam.
Zato imate automobile sa nemakim tablicama?
Prema vaeem dogovoru.
A ko ste vi?
Prevodilac.
Prevodioci ne govore nemaki tako dobro.
Jo jednom vam ponavljam da mi imamo meudravni sporazum i molim vas da se
ponaate pristojno, da ne prelazite granice. Mi imamo odreena pravila ponaanja i jo jednom
ponavljam tu nema nita zajedniko ni sa MGB, ni sa vojskom Istone Nemake. Ovo je
sovjetski vojni objekat koji je eksteritorijalni.
A zatim sam se, zajedno sa naoruanim vojnikom, kome sam tiho naredio da demonstrativno
otkoi automat, okrenuo i polako krenuo u zgradu. Ali ljudi se nisu razilazili jo prilino dugo.
Meutim, pokuaj da se napadne zgrada takoe je prekinut. I to je u tom momentu bilo najvanije.
Malo kasnije, komandant tenkovske jedinice ipak je poslao dva vozila sa vojnicima koji su
se rasporedili po obimu zgrade. Masa je nestala. Sledeeg jutra V. Putin i njegovi potinjeni poeli
su da unitavaju dokumenta koja su postojala u zgradi. Neto su ranije uspeli da poalju u Moskvu,
ali sva druga dokumenta trebalo je, prema instrukcijama, unititi. Sve smo unitili, govorio je
kasnije V. Putin sve nae veze, kontakte, sve nae mree agenture. Lino sam spalio ogromne
koliine materijala. Toliko smo palili da je pukla pe. Palili smo i danju i nou. Ono najvrednije
odneto je u Moskvu. Ali to vie nije bilo od operativnog znaaja i interesa. Prekinuti su svi kontakti,
rad sa izvorima informacija prekinut je zbog bezbednosti, materijali su uniteni ili su predati u
arhivu. Amin!
Uskoro posle tih dogaaja Vladimir Putin se vratio u SSSR. To je bilo na samom kraju
januara 1990. godine ili prvih dana februara. Ponudili su mu da radi u Moskvi ili u Lenjingradu
20

po izboru. I V. V. Putin i njegova supruga odluili su da odu u Lenjingrad. Vladimir Putin nastavio
je da bude aktivni pripadnik KGB-a, bez obzira na to to ni platu nije dobijao redovno.

VLADIMIR PUTIN I BORIS JELJCIN

Zategnuto nasleivanje prestola
U Rusiji su ve prvi meseci 2004. godine bili ispunjeni znaajnim dogaajima i promenama,
i to nisu uvek bile promene nabolje. I situacija u zemlji, i raspored politikih snaga sutinski su se
promenili, izmeu ostalog, i u vezi sa poveanjem broja teroristikih napada i pojaavanjem
pritisaka na Rusiju. Novi politiki ciklus, koji e se zavriti tek 2008. godine, zasigurno e u veini
sluajeva predstavljati nastavak politikog ciklusa od 1999. do 2003. godine. Ali, pojavili su se i
novi veoma vani faktori i okolnosti, koji zahtevaju procenu i analizu. Istoriari znaju da se mnogi
vani politiki dogaaji ne odvijaju na otvorenoj sceni, ve u sferama uticaja i vlasti o kojima moe
da se govori samo poto vreme proe, oslanjajui se pritom, ne samo na jasne injenice i adekvatna
svedoanstva uesnika u dogaajima, ve i na pretpostavke.
Pojaavanje spoljnih pretnji i sve sloeniji meunarodni poloaj Rusije poklopili su se sa
nizom vanih promena u poloaju samog V. V. Putina kao predsednika Ruske Federacije. Ne radi se
samo o tome da je on pobedio na drugim predsednikim izborima sa daleko boljim rezultatom nego
na prvim. Osnovna izmena sastoji se, po mom ubeenju, u tome da se Vladimir Putin 2004. godine
oslobodio onih politikih, moralnih, kadrovskih i drugih obaveza, koje je on bez sumnje imao 1999.
godine prema prvom predsedniku Rusije Borisu Jeljcinu, i koje V. Putin kao naslednik i kao oficir
nije mogao da ne ispuni.
V. Putin nije doao na vlast posle revolucije, vojne zavere ili prevrata, niti posle otvorene i
dugotrajne politike borbe, kako se to deava prilikom pojave novih predsednika u SAD ili u
Francuskoj. Vladimir Putin je stupio na poprite javne politike tek poto ga je Boris Jeljcin postavio
za novog predsednika ruske vlade i proglasio za svog naslednika na mestu predsednika drave. Jo
u prolee 1999. godine, kada je V. Putin svojoj dunosti direktora FSB-a dodao i mesto sekretara
Saveta bezbednosti Ruske Federacije, malo ko je znao za ovog oveka i niko nije pokuavao da
proceni njegov predsedniki rejting; najvee mogunosti u vezi sa tim imali su tada J. Primakov,
J. Lukov i G. Zjuganov.
Vladimir Putin u to vreme nije bio javni politiar, nije ni pomiljao na mesto premijera, a jo
manje na mesto predsednika drave. ak i da je tada imao ozbiljne politike ambicije, on nije imao
nikakve anse da pobedi na izborima na nacionalnom nivou i trebalo je da pone od niih stepenika.
Izabrati Putina postalo je mogue tek kada je B. Jeljcin, koji se naao u kritinoj situaciji,
postavio upravo njega za efa drave, i dao mu posebna ovlaenja. Tek tada je Putin dobio
mogunost da se izdvoji. Boris Jeljcin dao je takve mogunosti Borisu Nemcovu i Anatoliju
ubajsu 1997. godine, Sergeju Kirijenku 1998. godine, Sergeju Stepainu 1999. godine. Ali ti
politiari nisu ostvarili Jeljcinove nade i dok su se nalazili na najviim dravnim dunostima, nisu
poveali ve su izgubili nivo svoje popularnosti.
Suprotno tome, V. Putin ispunio je obaveze koje su mu date u najveoj moguoj meri,
uspeno i efikasno, to ga je vrlo brzo uinilo najpopularnijim politiarem Rusije. Pritom je nastavio
da nastupa kao Jeljcinov favorit i nije ulazio u konflikte ni sa kim iz najblieg predsednikovog
okruenja. U jesen 1998. godine Jevgenij Primakov takoe se izdvojio na mestu premijera i postao
veoma popularan. Njegov rad je bio veoma efikasan, ali on nije bio u dobrim odnosima sa
familijom ili sa samim Jeljcinom. Odluno je odbio i Jeljcinov pokuaj da porazgovara sa njim o
mogunosti da u budunosti zauzme mesto predsednika. Ja za takav razgovor nisam spreman i ne
elim da ga vodim izjavio je Jevgenij Maksimovi.
Avgusta 1999. godine Vladimir Putin nije imao nita protiv predloga B. Jeljcina da on
postane njegov naslednik, ali ga nije ni naroito ozbiljno shvatio. Sledei izbori za predsednika
21

Ruske Federacije trebalo je da se odre tek juna 2000. godine. Pitanje prevremene predaje
ovlaenja Predsednika Rusije i postavljanja V. Putina za vrioca dunosti predsednika postalo je
predmet njihovog viesatnog razgovora 14. decembra 1999. godine. Kada je Putinova saglasnost uz
veliki trud dobijena, lideri su odredili uzajamne uslove i obaveze jedan prema drugome i prema
onima koji su inili glavni deo Jeljcinovog okruenja, kao i sudbinu svih vodeih ljudi u ruskoj
vlasti. To to je Boris Jeljcin dobrovoljno predao nasledniku ne samo ogromna ovlaenja i skoro
neobuhvatnu vlast, ve i ogromnu imovinu, a takoe i rukovodstva i osoblje svih osnovnih
institucija u dravi, ne moe se nazvati dogovorom. To je bio vaan dravni sporazum koji je
zahtevao pregovore. Takav akt nije mogao da bude jednostavna improvizacija. Neki posmatrai jo
su poetkom godine pisali i govorili da je rezultat pregovora izmeu B. Jeljcina i V. Putina mogao
da postane pismeni dokument koga je potpisao kako predsednik, koji se jo uvek nalazio na svojoj
dunosti, tako i njegov naslednik, i koji je zatim predat na uvanje Patrijarhu Aleksiju II.
Smatram da je takva pretpostavka tana i ona se potvruje daljim ponaanjem i radnjama
kako Jeljcina, tako i Putina. ak ni Mihail Gorbaov nije, krajem decembra 1991. godine, napustio
svoju dunost dok sa Jeljcinom nije sklopio slian sporazum, ije su raznolike take ova dva lidera
razmatrala u Kremlju devet sati. Taj sporazum odobrili su efovi drava ZND u Alma-Ati.
Nesumnjiva je i znaajna uloga Patrijarha u sporazumu Jeljcina i Putina. Svi ljudi koji su bliski
Jeljcinu priznavali su da je Aleksij II jedini ovek u zemlji pred ijim moralnim autoritetom je
Jeljcin bio spreman da sagne glavu. Sa istim takvim potovanjem odnosio se prema Aleksiju II i
Vladimir Putin, koji, za razliku od prvog predsednika Rusije, jeste vernik.
Poznato je da je, posle predaje ovlaenja, Jeljcina blagoslovio Patrijarh Aleksij II. Kasnije,
ve posle inauguracije maja 2000. godine u Blagoveenskoj crkvi u Kremlju, Aleksij II
blagoslovio je predsednika Vladimira Putina.
U svojim memoarima Boris Jeljcin tvrdi da je odluke o svom dobrovoljnom i prevremenom
odlasku i o predaji ovlaenja Vladimiru Putinu doneo nezavisno i samostalno i da su ak njemu
najblii ljudi i lanovi njegove porodice za to saznali tek 29-30. decembra 1999. godine. Ali, to je
malo verovatno, bar zbog toga to je za takvu predaju vlasti bilo potrebno kvalitetno pripremiti niz
dokumenata. Pitanje naslednika brinulo je sve ljude u Jeljcinovom najbliem okruenju i traganje
kako za naslednikom, tako i za oblicima i vremenom predaje vlasti vreno je kolektivno i
intenzivno.
Bilo je vano nai ne samo jakog i razumnog oveka, koji je mogao da pristane na neke
kompromise, ve, to je najvanije, i oveka koji e odrati re koju je dao, odnosno asnog oveka.
U politici nije tako jednostavno pronai takvu linost, posebno ne u okruenju Borisa Jeljcina koji
ni sam nikada nije bio astan ovek. Oigledno je, takoe, da su kandidaturu V. Putina tada podrale
sve glavne osobe iz Jeljcinovog okruenja i zato su sve procedure vezane za predaju vlasti
obavljene tako mirno. Svi vani ljudi iz poslednjeg Jeljcinovog tima, ukljuujui M. Voloina, M.
Kasjanova, A. ubajsa, ostali su na svojim dunostima.
ta je moglo da ue u sporazum Jeljcina i Putina, koji je konano sklopljen na njihovom
susretu i razgovoru 29. decembra 1999. godine, kada su dogovoreni dan i sat predaje vlasti? To
moe da se zakljui prema daljim dogaajima i odlukama V. Putina. Nema nikakve sumnje u to da
je prema prvoj taki tog sporazuma Boris Jeljcin dobio puni imunitet od svih vrsta sudskih istraga.
Dogovoreni su i materijalni uslovi ivota prvog Predsednika Rusije, sastav njegovog obezbeenja,
slube protokola, pres slube.
Jeljcin je dobio jednu od njegovih glavnih rezidencija u Podmoskovlju Gorki-9, kao i
deo kabineta i prostorija u Kremlju, gde e on moi da radi i da prima goste. Sa Jeljcinom ostali su
da rade i njemu bliski ljudi kao to su ef kabineta Valerij Semenenko, pres sekretar Dmitrij
Jakukin, ef protokola Vladimir evenko. Na elo njegovog obezbeenja postavljen je
rukovodilac Federalne slube obezbeenja general Jurij Krapivin. Takoe, Jeljcinov zvanini status
definisan je ne kao bivi predsednik ili kao eks-predsednik, ve kao prvi predsednik Rusije.
Ukaz o tome bio je prva vana odluka Vladimira Putina posle podneva, 31. decembra 1999. godine.
22

Sam karakter tog Ukaza broj 1. i njegovi detalji svedoili su o tome da je taj dokument veoma
paljivo pripreman.
Prema svim dogaajima koji su usledili moe se zakljuiti da je druga taka sporazuma
Jeljcina i Putina bio ostanak na dunostima svih glavnih osoba u administraciji predsednika Jeljcina.
To je bilo vano i neophodno ak i za samog V. Putina, koji jo nije imao svoj tim, niti svoju
kadrovsku rezervu. Putin je i sam tokom nekoliko godina radio u sastavu predsednike
administracije, poznavao je njene glavne inovnike i bila mu je veoma potrebna njihova pomo i
podrka. Kao to je poznato, V. Putin je u sastav administracije ukljuio nekoliko osoba koje su bile
njemu bliske: Dmitrija Medvedeva, Dmitrija Kozaka, Viktora Ivanova, Igora Seina. Trebalo je da
oni tu steknu potrebno iskustvo i znanja. Iz administracije je izalo nekoliko osoba koje su bile
posebno bliske Jeljcinu, ukljuujui njegovu kerku Tatjanu Djaenko i Valentina Jumaeva.
Svakako, glavni ljudi su ostali: Aleksandar Voloin, Vladislav Surkov, Sergej Prihodko, Dahan
Polijeva i drugi. Otiao je rukovodilac Uprave poslovima predsednika RF Pavel Borodin, glavni
upravnik Kremlja. On je bio prebaen na formalno vie mesto Dravnog sekretara Saveza Rusije i
Belorusije. Sve poslove kremaljskog sektora Vladimir Putin poverio je Vladimiru Koinu, sa
kojim je radio jo u peterburgskoj gradskoj vladi.
Odlueno je da se sauva skoro bez promena i ceo sastav vlade sa kojom je V. Putin radio
jo od 9. avgusta 1999. godine. Za raun preraspodele obaveza u sastav vlade uli su bliski V.
Putinu peterburki liberali German Gref i Aleksej Kudrin. Kandidatura Mihaila Kasjanova za
mesto premijera, naravno, bila je predloena od strane B. Jeljcina. Kasjanov je bio ovek blizak
familiji, i posle odlaska J. Primakova upravo je Jeljcin u prolee 1999. godine insistirao na
postavljanju M. Kasjanova za novog ministra finansija. Putin nije imao nita protiv toga, niti je
imao ikakvu drugu kandidaturu. Peterburki pravnici, koje je novi Predsednik ukljuio u svoj
aparat, jo nisu imali iskustvo u radu na najviim nivoima vlasti. to se tie peterburkih liberala,
to su bili potpuno proseni ekonomisti iz drugog reda liberal-reformatora, koji se do tada niim
posebnim nisu istakli. Zato je Vladimir Putin morao, uz male izuzetke, da se osloni na ljude iz
aparata vlasti formiranog do kraja 1999. godine. Ali, to je bilo neizbeno i neophodno kako bi se
obezbedio harmonian i miran kontinuitet u upravljanju drutvom, privredom i dravom.
Oigledno da je i Boris Jeljcin preuzeo niz obaveza. Obeao je da nee javno kritikovati rad
svoga naslednika. Ali i Putin nije trebalo da javno kritikuje prvog predsednika Rusije i reim koji je
on stvorio. Jeljcin je mogao mirno da ide na odmor, ne bojei se neega to bi liilo na tajni referat
N. Hruova koji je podnet na XX kongresu KPSS 1956. godine gde je osudio kult linosti i zloine
Staljina. Jeljcin nije eleo da se nae u situaciji u kojoj se naao sam Nikita Hruov posle ostavke
na koju je bio primoran septembra 1964. godine.
Bez sumnje je i to da se Putin obavezao da e sauvati Ustav Ruske Federacije bez izmena.
U ovom kontekstu to je, oigledno, pretpostavljalo da e novi predsednik biti na tom mestu najvie
dva mandata, ako, naravno, bude sposoban da sebi obezbedi drugi mandat. U oblasti privrede i u
unutranjoj politici nije bilo potrebno odreivati neke obaveze jer je sam V. Putin smatrao da je
nedopustivo vriti kontrolu privatizacije izvrene 90-tih godina, bez obzira na to to je nesumnjivo
bila nepravedna. Niko od Putinu bliskih liberalnih ekonomista ak nije ni postavljao to pitanje.
Mnogi od tih ekonomista i rukovodilaca radili su ranije u gradskoj vladi Sankt Peterburga zajedno
sa Anatolijem Sobakom i V. Putinom i u tom gradu su realizovali privatizaciju po emama
Anatolija ubajsa. I u vladinom i u predsednikom aparatu vana mesta i dalje su zauzimali
ekonomisti koji su se izdvojili jo u vreme Jegora Gajdara i Viktora ernomirdina. Otile su samo
odiozne ili pretenciozne figure. Ostanak A. ubajsa na njegovoj novoj funkciji predsednika
upravnog odbora RAO EES takoe je, najverovatnije, bio deo sporazuma Jeljcina i Putina.
U vezi sa Borisom Berezovskim Jeljcin nije ugovarao nikakve privilegije i olakice. Sudei
po svim obelejima, pretenzije ovog oligarha odavno su predstavljale tekou i za samog Jeljcina.
Jeljcin je to pomenuo u jednom od svojih prvih intervjua za rusku tampu: Na kraju krajeva, od
Berezovskog je bilo vie tete nego koristi. On nije radio, ve je smetao. Zato je Putin pravilno
23

uradio to je u odnosu na Berezovskog kao i u odnosu na druge takozvane oligarhe zauzeo vrst
stav. Ja sam u tome podrao Vladimira Vladimirovia. Takozvanim oligarhom Jeljcin je
bezuslovno smatrao i Vladimira Gusinskog koji je uvek bio vie protivnik nego saveznik prvog
predsednika Rusije.
Boris Jeljcin napustio je Kremlj 31. decembra oko jedan posle podne reima uvajte
Rusiju, izreenim V. Putinu koji ga je pratio. Jo na putu prema kui, u automobilu, prvi put je
zazvonio telefon. Bio je to predsednik SAD Bil Klinton, veoma uznemiren promenama u Kremlju
koje niko nije oekivao. U Vaingtonu je jo bila no, ali Klinton nije hteo da saeka da svane.
Jeljcin nije eleo da govori i zamolio je amerikog predsednika da ga zove kasnije u 17 sati.
Nikada ranije on sebi to nije mogao da dozvoli. Kada je stigao u Gorki-9 takoe je bilo mnogo
poziva. Ali Jeljcin nije eleo da razgovara ni sa kim. Legao je da spava i molio da ga ne bude bar
dva sata.
Kao to je poznato, novogodinju no Vladimir Putin proveo je u eeniji u Gudermesu.
No, ve 1. januara 2000. godine uvee, Jeljcin je Putina i njegovu suprugu Ljudmilu pozvao kod
sebe u rezidenciju na peljmene. Na taj malo zakasneli doek Nove godine i novog veka Boris
Jeljcin pozvao je takoe i ministra odbrane marala Igora Sergejeva i rukovodioca svoje
administracije Igora Voloina sa suprugama. Tada su priali i nazdravljali, i to ne samo zbog
praznika. Gosti su se razili posle ponoi.
Poto je proao jo jedan dan, Boris Jeljcin je otiao u Izrael, u Vitlejem na proslavu 2000
godina hrianstva. Bio je primljen po protokolu, predvienom za aktuelne efove drava. Poto se
vratio u Moskvu, Jeljcin je sa suprugom i kerkom Tatjanom otiao u Boljoj teatar na dodelu
godinje nagrade Trijumf. Brinuo je, plaio se negativne reakcije publike koja e se tu okupiti.
Njegovo pojavljivanje u pozorinoj loi bilo je doekano aplauzima. Jeljcin je bio oamuen, mada
se veina ljudi radovala zato to je on, najzad, otiao i vei deo njih je aplauzom pozdravilo njegovu
ostavku.
Boris Jeljcin u svojim memoarima ne krije da je prvih nedelja posle ostavke oseao
prazninu, usamljenost, ak i nostalgiju. Njegov pisai sto postao je prazan i nije morao da potpisuje
nikakva dokumenta. Seao se i jutra 10. januara 2000. godine kada je priao stolu u svom kabinetu i
sa pulta uzeo slualicu specijalnog telefona. Ali nita se nije ulo. Predsedniki telefoni nisu radili.
Jeljcin je bio iznerviran i uznemiren. Nije imao ta da radi u kabinetu i izaao je u dnevnu sobu.
Mogue je da je tog momenta pomislio na M. Gorbaova koji je ostao bez veza u Forosu. U ovom
sluaju to je bila tehnika pauza u sistemu specijalnih veza, prebacivali su je novom efu drave.
Postoje takve linije i ifre koje je mogao da koristi samo jedan ovek u Rusiji njen aktuelni
predsednik.
Pred svoj 69. roendan, krajem januara, Boris Jeljcin je prvi put posle ostavke odluio da
ode u Kremlj: zakazan je njegov susret sa novinarima iz predsednikog pula. Posle razmene
poklona i estitanja Jeljcin je uao u kabinet Vladimira Putina. Da li mogu da sednem u
predsedniku fotelju? obratio se prvi predsednik svom nasledniku. U njemu se jo nije ugasio
suvie jak instinkt vlasti.
Prvog februara 2000. godine, na Jeljcinov roendan, Vladimir Putin i njegova supruga ve
ujutro su estitali prvom predsedniku i kod njega proveli jedan sat. Jeljcinov ivot postepeno se
sreivao: poeo je da dobija stalne izvetaje od raznih slubi iz Kremlja, podatke sociolokih
anketa, informativne podatke i izvode iz tampe. Odluio je da se povue iz javne politike i odbio je
sve ponude u vezi sa predavanjima ili stvaranjem bilo kakvih fondova nalik na Gorbaov-fond.
Ali on nije eleo i nije mogao da vodi ivot obinog penzionera, da kopa batu i razgovara sa
unucima.
Svoju poziciju i svoju ulogu Jeljcin je odredio na sledei nain: Ja odgovaram za one koje
sam odgajio, sa kojima sam radio, ja odgovaram kao i ranije za sve to se dogaa. I to ne kao
predsednik, ve kao ovek koji snosi odgovornost za onaj politiki proces, za put kojim je Rusija
prola. Svako, ukljuujui i novog Predsednika, moe danas da doe kod mene, da pita za moje
24

miljenje, da mi postavi pitanje koje ga brine. I ja sam obavezan da odgovorim na njega, a da uopte
pritom ne pretendujem na krajnju istinu! Obavezan sam da u sebi potisnem dugogodinji refleks
rukovodioca i da za sve te ljude postanem jednostavno sagovornik vaan, vredan, ije miljenje
za njih moe biti dragoceno. Ali samo sagovornik. I to je ogromna i ozbiljna misija.
Mnogi su dolazili kod Jeljcina: Mihail Kasjanov, Igor Sergejev, Vladimir Ruajlo, Sergej
ojgu, Anatolij Kvanjin, Konstantin Tocki. Od predstavnika inteligencije: Galina Volek, Ernst
Neizvestni. Vladimir Putin je dolazio kod Jeljcina dva puta meseno ujutro; njihove kue u
predgrau nisu bile tako daleko. Jo ee su razgovarali telefonom.
Krajem marta 2000. godine Vladimir Putin pobedio je na predsednikim izborima ve u
prvom krugu. Bio je to veliki uspeh i za Putina i za Jeljcina, koji je svom nasledniku iskreno
estitao na uspehu. Da, naravno. Jeljcin je podigao Putina u velike visine i to mu je dalo veliku
prednost u odnosu na suparnike. V. Putin doao je na vlast voljom ili uz pristanak familije, ali to
nije bila samo prednost, ve i veliki balast. Trebalo je imati ogromnu pamet, volju, talenat, kao i
dovoljno hrabrosti da se ve na prvim koracima u Kremlju ne izgubi identitet, a posle ve nekoliko
meseci potpuno se osloboditi imida tienika familije i izboriti se za odobravanje i podrku
veine graana zemlje. Boris Jeljcin je uestvovao u izradi scenarija inauguracije, zakazane za 7.
maj 2000. godine. Odlueno je da se ona ne organizuje u Kremaljskom Kongresnom Dvorcu, gde su
bile odrane ranije inauguracije Gorbaova i Jeljcina, ve u Andrejevskoj sali velikog Kremaljskog
dvorca, koji je nedavno potpuno restauriran. Tu su, u Georgijevskoj, Andrejevskoj i
Aleksandrovskoj sali krunisani ruski imperatori. ak je morala da bude organizovana i proba, gde
su budue goste zamenili vojnici, koji su stajali du staze.
Boris Jeljcin 7. maja 2000. godine nije samo prisustvovao sveanoj ceremoniji stupanja
Vladimira Putina na dunost predsednika, i nije povodom toga samo odrao govor. On je lino
predao Putinu posebni predsednikov Znak koji je smiljen, razraen i stvoren na predlog samog
Jeljcina i pod njegovom kontrolom kao nekakav analog kraljevske ili carske krune.
Ovlaenja Predsednika Ruske Federacije veoma su velika, ona prevazilaze ovlaenja
amerikog ili francuskog predsednika, i Jeljcina nisu neosnovano nazivali carem, usamljenim
carem u Kremlju, kremaljskim monarhom, i to i pristalice i protivnici. Boris Nemcov je o
Jeljcinu esto govorio i pisao kao o dobrom ruskom caru. Nesumnjiva autoritarnost ruskog
predsednikog sistema vlasti zasnovana je na Ustavu od 1993. godine koji sutinski ograniava
prava i mogunosti drugih grana vlasti. Boris Jeljcin je eleo da na neki nain obelei taj najvii
status prvog oveka ruske drave. Znak predsednika u Rusiji je masivni zlatni lanac koji spaja oko
40 zlatnih ploica inkrustriranih dragim kamenjem, na ijoj poleini je ugravirano ime aktuelnog
predsednika. Na prve dve ploice to je bilo Jeljcinovo ime, ali na treoj je sada ugravirano i
Putinovo ime. Tih zlatnih ploica na Znaku predsednika ima dovoljno za jo 150 godina.
Prva neslaganja
Govorei u svojim memoarima o pobedi Vladimira Putina na izborima u martu 2000. godine
Boris Jeljcin navodi da je tada novi predsednik mogao da bude apsolutno slobodan u svemu: i u
izboru prioriteta, i u odreivanju ekonomske koncepcije, i u izboru ljudi za novi tim. Ali to nije ba
tako: niz obaveza drugog predsednika u odnosu na prvog vaile su. To je u neku ruku bilo poteno.
Voditi predizbornu kampanju sa mesta premijera koji vri dunost predsednika mnogo je lake nego
sa drugim pozicijama. Treba otvoreno rei priznavao je Putin da mi je Jeljcin dao for u
predizbornoj kampanji.
Kao to je poznato, posle inauguracije lica na najviim dravnim funkcijama treba da daju
izjave o ostavci i da ekaju da ih prebace na nove dunosti. U maju 2000. godine to je bila mirna
procedura. Promene u sastavu vlasti posle inauguracije nisu bile velike, ali i one su zahtevale
Jeljcinovo uee. Pratili smo to prilikom postavljanja Javnog tuioca RF. Posle inauguracije
Vladimir Ustinov podneo je protokolarnu ostavku. Putin je hteo da prihvati ostavku i da na to
25

mesto postavi Dmitrija Kozaka, koga je Savet Federacije bio spreman da prihvati. Ali Jeljcin je
insistirao na tome da Ustinov ostane na mestu javnog tuioca.
U leto i jesen 2000. godine Boris Jeljcin radio je na memoarima. Susretao se sa politiarima
koji vie nisu aktivni Helmutom Kolom, Ritaro Hasimotom, kao i sa liderima nekih zemalja
ZND. Za vreme posete Moskvi maja 2000. godine predsednik SAD Bil Klinton posetio je Jeljcina u
Gorki-2 zajedno sa svojom delegacijom.
Na promociji Jeljcinovih memoara Predsedniki maraton bilo je mnogo ljudi. Govorili su
Viktor ernomirdin, Anatolij ubajs, Boris Nemcov i mnogi bivi rukovodioci administracija, kao i
bivi Jeljcinovi pomonici i savetnici.
Boris Jeljcin bio je veoma zabrinut zbog gubitka podmornice Kursk i dimenzijama odjeka
te tragedije. Stanje siromatva u armiji i floti Rusije u velikoj meri izazvano je radom i politikom
samog Jeljcina.
Uskoro posle gubitka podmornice Kursk Jeljcin je kod sebe pozvao Vladimira Putina. U
razgovoru prvi predsednik je prekorio naslednika: Putin je, prema Jeljcinovom miljenju, trebalo da,
poto je saznao za katastrofu, odmah ode u Vidjajevo ili u Severnomorsk. Umesto to je otputovao
iz Soija na sastanak lidera SNG na Jaltu, trebalo je da doe u Moskvu, da izae pred narod sa
reima sauea. Vladimir Putin je ovu primedbu primio k znanju, ali teko da se sloio sa njom.
Svi se seamo ta je sam Jeljcin radio i govorio u danima tekih nesrea ili teroristikih akata kao
to su bili u Buonovsku ili Kizljaru.
U jesen 2000. godine u Rusiji se razmatralo pitanje o ruskoj himni, koja je od svih simbola
nove drave izazvala najvie nesuglasica. Vladimir Putin bio je za ouvanje melodije stare sovjetske
himne. Rei nove himne ponudio je isti autor Sergej Mihalkov, koji je neznatno prepravio
prethodni tekst. Protiv nisu bili samo ubajs i Nemcov, ve i veina liberalnih politiara i novinara.
Boris Jeljcin ih je javno podrao: Kategoriki sam protiv vraanja himne SSSR-a kao dravne. To
su stvari sa kojima nema ale. Kada ujem staru himnu, imam samo jednu asocijaciju vlast
partijskih inovnika. Predsednik drave ne treba slepo da prati raspoloenje ljudi, ve naprotiv, da
na njih aktivno utie. Ali, ovoga puta Putin nije posluao Jeljcinov savet.
Neslaganja izmeu prvog i drugog predsednika izazvala su mnogo komentara u tampi, i
Jeljcin je odluio da svoje odnose sa Putinom opie u specijalnom intervjuu. Na pitanje o njihovim
sastancima Jeljcin je odgovorio: Sa Putinom se sreem jednom ili dvaput meseno. Nema nikakvih
tajnih sastanaka. Ne razgovaramo po nekom planu ili nekom unapred odreenom rasporedu, ve
kako je potrebno. Ponekad sam inicijator sastanaka ja, ponekad on.... Kada ste se poslednji put
videli? O emu razgovarate? Prole nedelje. Obino Vladimir Vladimirovi dolazi kod mene
ujutro, pre posla, tako mu je zgodnije. ivimo blizu. Princip razgovora je ovakav: Putin mi pria o
putovanjima po zemlji i po svetu, o rezultatima susreta i razgovora. Ja paljivo sluam, zatim
iznosim svoje miljenje, ocenu. Vi mu dajete savete? Da, dajem, jer smatram da je novi
Predsednik ponekad obavezan da saslua miljenje prethodnog. To je korisno. Istina, znam da e
Putin uvek raditi na svoj nain. U stvari, upravo taj kvalitet Vladimira Vladimirovia apsolutna
unutranja samostalnost i nezavisnost to me je i navelo da u svoje vreme nainim izbor u korist
njega. Jeste se razoarali u oveka koga ste izabrali? Ne, moja oekivanja u potpunosti su
opravdana. Mada ja Putinu direktno govorim o njegovim grekama, najvanije je da je on opravdao
oekivanja ljudi A zbog ega ga kritikujete? Zbog raznih stvari... Hoete da me
posvaate sa Vladimirom Vladimiroviem... Ne pada mi na pamet nita to je vredno pomena u
tampi. Neke sitnice. Uostalom, kod Putina i mene nema principijelnih neslaganja.
Boris Jeljcin odobrio je reformu Saveta Federacije koju je Putin realizovao, kao i unifikaciju
zakona i formiranje sedam federalnih okruga, primetivi, ipak, da je on tu na poziciji uzdrane
podrke. Da li vam nedostaje Kremlj? pitao je Jeljcina dopisnik Komsomoljske pravde
Andrej Vandenko. Nedostaje mi veoma. Dosadno je u penziji iskreno je odgovorio Jeljcin.
Ali to nema veze. Nemam elju da potresam drutvo nekim naglim postupcima. Za sada oseam
svoju ulogu savetnika. Treba umeti dati savet ne insistirajui, ne zahtevajui odgovor ja to sada
26

uim. Uim da gledam oko sebe i da analiziram sada ve ne kao predsednik.

Jo 2000. godine Boris Jeljcin odluio je da formalno ode u penziju. Ispraaj u penziju
organizovan je u njegovoj rezidenciji gde je doao rukovodilac Penzionog fonda Mihail Zurabov i
rukovodilac kremaljske administracije Aleksandar Voloin. Sa odgovarajuim govorima Zurabov je
trebalo da urui Jeljcinu njegovo reenje za penziju, a Voloin radnu knjiicu. Posle probe ovaj in
je za istoriju snimio lini snimatelj prvog predsednika Rusije Aleksandar Kuznjecov. Jeljcin je
dobio penziju od jedanaest hiljada sa malim dodacima. ak su mu i suze krenule.
Prvog februara 2001. godine Jeljcin je obeleio jubilej 70. roendan. Postojali su razliiti
projekti i predlozi: da se sakupi mnogo gostiju ili, naprotiv, da se sve organizuje skromno, u krugu
porodice. Svi ruski listovi pripremali su lanke i napise uglavnom sa pozitivnim ocenama ukupnih
rezultata Jeljcinove epohe. Ali 30. januara Boris Jeljcin je prebaen u Centralnu kliniku bolnicu sa
preliminarnom dijagnozom jaka respiratorna virusna infekcija. I vid prvog predsednika zahtevao
je veliku panju lekara: nedavno je imao operaciju katarakte. Jubilej je morao da obelei u bolnikoj
sobi, gde su pustili enu i kerku. Izuzetak je napravljen i za Vladimira i Ljudmilu Putin, koji su
doli sa buketom cvea na nekoliko minuta.
Boris Jeljcin nije postao ruski Deng Sjaoping, kako su to elele neke njegovi pristalice.
Najvie prekora u odnosu na Vladimira Putina iznosio je Valentin Jumaev, koji je 2001. godine
postao mu Tatjane Djaenko, koja je po drugi put promenila prezime. Dok je Jeljcin uivao u
zvaninim poastima koje nisu bile male, na nekad svemogueg Valentina Jumaeva niko nije
obraao panju ak ni meu slubenicima koji su mu nekada bili potinjeni, iz nove predsednike
administracije.
Sve jaa kritika Vladimira Putina stizala je i iz dumskog poslanikog kluba SPS. Sergej
Juenkov ak je dao specijalnu javnu izjavu da e ve poetkom 2002. godine stari Jeljcinov tim
biti izbaen iz Kremlja i da e Voloin, Kasjanov i ubajs morati da napuste svoje kabinete.
Posebno mnogo komentara izazvale su promene u ministarstvu odbrane i unutranjih poslova. Kada
je Vladimir Putin postavio nove ministre, mnogi politiki komentatori bili su sigurni da e Boris
Jeljcin biti protiv toga. Ali, protiv ega je prvi predsednik mogao da bude? Vladimir Ruajlo bio je
prebaen na vie po statusu mesto sekretara Saveta Bezbednosti. Maral Igor Sergejev ve je
ispunio uslove za penziju i njegovo postavljanje na mesto pomonika Predsednika izgledalo je u
tom sluaju potpuno logino. Novi ukaz ipak je bio pripremljen bez uea Aleksandra Voloina.
U drugoj polovini 2001. godine i tokom 2002. godine Putin i Jeljcin su se susretali, ali
veoma retko. Njihove odnose, naravno, nije mogla da pobolja ni ostavka ministra eleznica
Nikolaja Aksenjenka, koji je bio optuen za zloupotrebu i kome je za vreme istrage bilo zabranjeno
da naputa grad. Aksenjenko je bio jedan od Jeljcinovih favorita i 1999. godine ak je i o njemu
razmiljao kao o moguem nasledniku. Ali Jeljcin je i ovoga puta preutao.
Nove nesuglasice i raskid
Porast popularnosti Vladimira Putina o kojoj Jeljcin nije mogao ni da sanja, a takoe i esta
poreenja prvog i drugog predsednika Rusije u domaim i stranim sredstvima javnog informisanja
nisu mogla da obraduju Borisa Jeljcina, ali on se trudio da ne pokazuje svoje emocije. Ali stanje
stvari poelo je da se menja u leto i poetkom jeseni 2003. godine u vezi sa predmetom
Hodorkovskog.
I Mihail Kasjanov, i Aleksandar Voloin odluno su bili protiv hapenja Hodorkovskog. Oni
su tom oligarhu davali neke garancije i traili podrku od Jeljcina. U nastaloj situaciji Jeljcin je
odluio da javno izrazi svoju zabrinutost i to je uradio u velikom intervjuu lista Moskovske
novosti oktobra 2003. godine. Ali taj list bio je vlasnitvo Hodorkovskog zato to je JUKOS kupio
kontrolni paket akcija poetkom septembra 2003. godine. Drugi listovi taj intervju niti su objavili,
niti su komentarisali. Aleksandar Voloin bio je prinuen da podnese ostavku. Vladimir Putin je
ostavku prihvatio, mada je odluku rukovodioca svoje administracije nazvao grekom.
27

Konani raskid Vladimira Putina sa Borisom Jeljcinim dogodio se 12. februara 2004. godine
kada je Putin organizovao prvi i poslednji zvanini predizborni nastup, okupivi u zgradi
Moskovskog Dravnog Univerziteta svoje ljude od poverenja i vie od est stotina novinara iz cele
zemlje. Predsednik Rusije ne samo da je proitao predizborni program i podneo izvetaj o onome
to je uraeno, ve je i po prvi put Jeljcinov reim podvrgao unitavajuoj kritici, ipak, ne
izgovarajui ime prvog predsednika Rusije.
Hajde da se prisetimo rekao je Putin u kakvom se stanju zemlja nalazila 1999. godine
i poetkom 2000. godine, i koji razlozi, koji faktori su uticali na to stanje... Destruktivni procesi
razlaganja dravnosti prilikom raspada Sovjetskog Saveza preneti su i to se moglo i bilo je
neophodno predvideti na samu Rusku Federaciju. Politike spekulacije kod prirodne tenje ljudi
ka demokratiji, ozbiljni prorauni prilikom sprovoenja ekonomskih i socijalnih reformi tada su
doveli do ozbiljnih posledica. Ispod crte siromatva tada se nala treina zemlje. Pritom, masovna
pojava postala su viemesena kanjenja sa isplatama penzija, naknada, zarada. Ljudi su bili
preplaeni, od gubitka svih novanih uloga i tednje u jednom satu; tada ve nisu verovali u to da
drava ima snage da ispuni ak minimalne socijalne obaveze. Zemlja je bila u groznici od trajkova
rudara, uitelja i drugih slubenika koji su bili plaani iz budeta. Poreske stope su stalno rasle, a
fiskalna politika u celini bila je usmerena samo ka elementarnom preivljavanju. Veina velikih
banaka je bankrotirala, a i posle krize 1998. godine kreditni sistem bio je praktino paralisan. Ono
to je jo gore je da je zemlja potpala pod poniavajuu zavisnost od meunarodnih finansijskih
organizacija i raznoraznih meunarodnih finansijskih spekulanata. Molim vas da se zamislite: kod
obrauna BND spoljanji dug Rusije krajem 1999. godine iznosio je skoro 90%.
Situacija se pogoravala tako to je u to vreme Rusija u znaajnoj meri izgubila nezavisne
pozicije u spoljnoj areni. A one svetske sile koje su nastavile da ive u stereotipu hladnog rata i,
bez obzira na slatke govore, nastavile da Rusiju gledaju kao svog politikog protivnika, na svaki
nain su podravale sve to je moglo da konzervira takvo stanje u naoj zemlji to je due mogue.
Nita manje dramatino tekao je razvoj u sferi unutranje politike. Ustav zemlje i federalni zakoni u
mnogo regiona izgubili su kvalitet aktova koji imaju najveu pravnu snagu. Regionalni parlamenti
donosili su zakone koji su bili u suprotnosti sa ustavnim principima i federalnim normama.
Neizbena posledica takve konkurencije postala je samovolja vlasti, a zbog svega toga samo su
patili ljudi. Borba za posebne finansijsko-ekonomske statuse bila je stalni predmet cenkanja
regiona i federalnog centra. Stiglo se dotle da su se neki regioni faktiki nali van jedinstvenog
pravnog i finansijsko-fiskalnog sistema drave, prestali su da plaaju porez u dravni budet,
zahtevali da se stvore njihove sopstvene zlatne i devizne rezerve, njihovi sopstveni energetski,
carinski sistemi, da se uvedu regionalne novane jedinice. Rezultat je ekonomska nejednakost
regiona, i kao posledica toga, ekonomska nejednakost graana. Uruavalo se jedinstveno trite
roba i usluga koje tek to je poelo da se formira.
Separatistiki procesi koji su se u Rusiji raali tokom nekoliko godina nisu dobijali
adekvatni odgovor od strane vlasti, ali su ih aktivno podrale meunarodne ekstremistike
organizacije, i na kraju su se na Severnom Kavkazu pretvorili u najopasniji oblik terorizam. Radi
se pre svega o eeniji. Posle potpisivanja Hasavurtoskih sporazuma, iji je rezultat bilo
preputanje sudbini same eenije i celog eenskog naroda, nekome je moglo da se uini da se
komar graanskog rata zavrio. Ali, nije bilo tako. Oseajui nau slabost, shvatajui svu bahatost
vlasti i loe moralno stanje drutva, u leto 1999. godine mnogobrojne bande meunarodnih terorista
otile su dalje, to se moglo i oekivati. Oni su se toliko osilili da su izvrili otvoreni napad na
Dagestan, izvrili su agresiju sa ciljem da ga otcepe od Rusije i da uvuku u zonu svog kriminalnog
uticaja jo naih teritorija. Rusija je uvek bila sloena dravna tvorevina i to zahteva paljiv, rekao
bih profesionalni odnos. Ali, na alost, krajem 90-tih godina, i to se mora priznati, ona je pod
udarcima svih gore navedenih negativnih faktora poela da gubi osnovne odlike jedinstvene drave.
To je ono sa ime smo se mi suoili i u kakvim uslovima smo morali istovremeno da reavamo i
najtee svakodnevne probleme i da radimo u korist toga da postavimo nove dugorone
28

tendencije ka poboljanju.
Prema svedoenjima ljudi iz okruenja Vladimira Putina, vei deo svog etrdesetominutnog
govora koji je odrao ovlaenim licima, on je napisao sam i radio je na tom tekstu nekoliko
nedelja.
Nita manje vani bili su odgovori na pitanja postavljena Putinu. Tako je na pitanje o linom
odnosu prema raspadu SSSR-a Putin otvoreno odgovorio da je prema njegovom dubokom uverenju
raspad Sovjetskog Saveza optenacionalna tragedija ogromnih razmera. Ja smatram nastavio
je Putin da obini graani biveg Sovjetskog Saveza i graani postsovjetskog prostora, iz
zemalja ZND nita time nisu dobili naprotiv, ljudi su se suoili sa ogromnim brojem problema.
Ali, dodao je Putin vieznano Ruska Federacija se sauvala, i prestala je da bude krava
muzara za sve i svakoga.
Bio je to najbolji nastup Vladimira Putina za sve etiri godine koliko se nalazio na mestu
predsednika. To svakako nije bila samo retorika. Posle tako odgovornog nastupa Putin nije mogao
samo da eka izbore i da vodi uobiajenu predizbornu kampanju. Iza ovakvih rei morala su da
uslede dela. Na njih nije moralo da se eka.
Ve 23. februara 2004. godine, odnosno tri nedelje pre izbora za predsednika, Vladimir Putin
smenio je ceo sastav vlade na elu sa Mihailom Kasjanovim. Poto je premijera pozvao u Kremlj,
njegov rad je nazvao zadovoljavajuim, ali je rekao da smatra da je njihov ugovor ispunjen. Ovoga
puta Kasjanov je javno izrazio svoje uenje: on je smatrao da e biti smenjen tek u maju,
odnosno posle izbora i inauguracije.
Sveanoj ceremoniji stupanja Vladimira Putina na dunost predsednika Ruske Federacije 7.
maja 2004. godine, Boris Jeljcin nije prisustvovao. Naravno, bio je pozvan, ali nije trebalo da stoji
na podijumu pored Vladimira Putina, ve u centralnom delu Andrejevske sale pored Patrijarha.
Jeljcin je odluio da ostane kod kue, pozivajui se na zdravstveno stanje. Pored Aleksija II stajala
je samo supruga prvog predsednika Naina Jeljcina. Mihail Kasjanov, Aleksandar Voloin i Tatjana
Jumaeva-Djaenko nisu odbili poziv u Kremlj.
Specijalni primerak Ustava Ruske Federacije i Znak predsednika Ruske Federacije u Veliki
kremaljski dvorac uneli su vojnici, pripadnici Poasne garde. Posle toga Vladimir Putin je krenuo
glavnim stepenitem, na kome su bili postrojeni pripadnici Kremaljskog puka. Posle zakletve Znak
predsednika Vladimiru Putinu je uruio predsednik Ustavnog suda Ruske Federacije Valerij Zorkin.
Zatim je na Kremaljskoj obali ispaljeno trideset poasnih plotuna.
Za ubedljivu pobedu na predsednikim izborima 14. marta 2004, Vladimir Putin treba da
bude zahvalan pre svega i ak iskljuivo sebi samom, jer Jeljcinove senke ve nije bilo iza njegovih
lea. Po svemu sudei, Vladimir Putin i Boris Jeljcin se 2004. ve nisu sastajali i nisu razgovarali
ak ni telefonom. Boris Jeljcin je odbio da komentarie mere ojaavanja vertikale vlasti koje je
septembra 2004. predloio Vladimir Putin posle Beslana: Ja sam napustio javnu politiku, nemam
nameru da iznosim politike komentare i da diskutujem o radnjama onih koji su doli posle mene.
Kritikom Putinovih poteza oglasio se Mihail Gorbaov, ali njegovo miljenje je malo koga
interesovalo. Naravno, Boris Jeljcin je nastavio da dobija pozive na mnoge sveane priredbe. Tako
je, na primer, 12. novembra 2004. godine u Dravnom Kremaljskom dvorcu odran veliki koncert u
ast Dana milicije. Tano u 17 sati pre poetka proslave, u salu je uao prvi predsednik sa
suprugom. Njihov dolazak pozdravljen je veoma slabim aplauzom. Posle jednog minuta Vladimir
Putin proao je ispred prvog reda i rukovao se sa svim visokim zvanicama: Sergejem ojguom,
Sergejem Mironovim, Nainom Jeljcinom, Borisom Jeljcinom, i dalje po redu. Fotografija tog
rukovanja obila je mnoge listove. Vladimir Putin je pisalo je u jednom od njih proverio
vrstou stiska ruke Borisa Jeljcina.
Ukaz o imunitetu za prvog predsednika Rusije nastavio je da bude na snazi. Ali on ne daje
nikakve intervjue i izrazio je elju da se sa svojom nevelikom svitom preseli u drugu, ali takoe
dravnu rezidenciju Barviha-4. Vei deo vremena provodi u putovanjima. U leto 2004. godine
Jeljcin je posetio uvaiju na poziv njenog predsednika, a takoe i Norveku na poziv norvekog
29

kralja. Meutim, Jeljcin ne daje nikakve politike izjave i osnovno ime se u Norvekoj bavio bio je
ribolov. Ribolovom se Jeljcin bavio i u elitnom odmaralitu na Isik-Kuli u Kirgiziji, koja je za njega
postala omiljeno mesto za odmor. U holu tog odmaralita ak je postavljen spomenik Borisu
Nikolajeviu, na kome pie Jeljcin prvi predsednik Rusije. U Kirgiziji postoji planinski vrh i
Slovenski univerzitet koji nose ime Jeljcina. Ali za odmor 2005. godine Jeljcin vie nije odabrao
nemirnu Kirgiziju, ve Azerbejdan.
to se tie Vladimira Putina, on je jo mnogo puta estoko kritikovao poredak i politiku 90tih godina, ali pritom nikada nije izgovorio ime Borisa Jeljcina.

SMENA ELITA
Do poetka 2004. godine Vladimir Putin se oslobodio ne samo obaveza koje je trebalo da
ispunjava u odnosu prema Borisu Jeljcinu i familiji, ve se oslobodio i niza drugih politikih
grupa i pojedinanih politiara, koji su predstavljali reim kasnog Jeljcina. Ali ne radi se samo o
kadrovskim promenama u Kremlju i Belom domu. Putin je svoj drugi mandat uspeo da zapone
novom raspodelom politikih snaga u celoj Rusiji.
Politiki prioriteti stanovnitva nije jedino to se promenilo. U poslednjih petnaest
(ukljuujui i poslednjih pet) godina dogodile su se znaajne promene u politikoj svesti naroda,
koji je u tim godinama stekao sopstveno iskustvo, a to se ni sa im ne moe uporediti. Sa scene su
otile i nastavile da odlaze mnoge jo nedavno veoma vane politike linosti i itave politike
grupe i partije. Mnogi od njih odlaze zauvek, mada nisu svi toga svesni. U Rusiji se dogaa proces
koji mnogi istoriari i sociolozi nazivaju smenom elita.
Pojam elita nastao je od francuske rei lite, koja znai najbolji. Ovaj pojam lien je
definicije jer su u raznim sferama delatnosti kriterijumi za odreivanje i izdvajanje najboljih i za
razlikovanje najboljih i glavnih veoma razliiti. Elita je mnogo. Moemo da govorimo o
naunoj i tehnikoj, sportskoj i muzikoj, vojnoj, crkvenoj i pozorinoj eliti, o poslovnoj eliti i
politikoj eliti. Izdvajajui najbolje od najboljih, neki sociolozi pominju i nacionalnu elitu. U anketi
koja je sprovedena 1997. godine prvih est mesta u ruskoj nacionalnoj eliti zauzele su linosti kao
to su Aleksij II, Nikita Mihalkov, Jurij Lukov, Aleksandar Karelin, Viktor ernomirdin i Ala
Pugaova. U anketi, sprovedenoj 2005. godine, taj spisak est predstavnika ruske nacionalne elite
izgledao je drugaije: Vladimir Putin, Ala Pugaova, Nikita Mihalkov, Anatolij ubajs, ores
Alferov, Alina Kabajeva.
Naravno, ni Aleksij II, ni Lukov, ni Karelin, ni ernomirdin nisu nestali iz ruske nacionalne
elite, ali nisu uli u prvih est ve u prvih deset ili dvanaest njenih najboljih predstavnika.
Nacionalna elita podvrgnuta je daleko manjim promenama nego, na primer, politika elita, koja u
Rusiji tek poinje da se izdvaja.
Kada je re o politici, ili o sferi vlasti, ameriki sociolog arls Rajt Mils (19161962) uveo
je pojam vladajue elite, koji je, prema njegovom miljenju, daleko tanije odreivao karakter i
sastav vlasti u SAD nego marksistiki pojam vladajue klase. U dananjoj ruskoj sociologiji
obino se koristi ne samo izraz politika elita, ve i izraz politika klasa, i smatra se da su ta
dva pojma sinonimi. Ipak, pojam politika klasa potpuno je lien bilo kakve odreenosti. U
politiku elitu kod nas obino ubrajaju ljude koji su sa politike take gledita najuticajniji. Tu se
svrstavaju glavne linosti iz najviih organa zakonodavne i izvrne vlasti, iz vladinog aparata i
predsednike administracije, iz organa sudske vlasti i sredstava javnog informisanja.
U razliitim zemljama i u razliitim drutvenim sistemima politike elite stvaraju se na razne
naine. U stabilnim socijalno-politikim sistemima smena generacija dogaa se unutar samih elita;
to moemo da pratimo u Velikoj Britaniji ili u SAD. Regrutacija novih ljudi u sastav elite kod njih
se vri na osnovu sloenih procesa, tradicije, obiaja i specijalne pripreme bez tekih lomova i
revolucija.
Ali u Rusiji u XX veku nije postojala tako jaka tradicija i obiaji. U naoj zemlji, ve trei
30

put u stoleu, dogaaju se najsloenije i teke promene u sastavu razliitih elita u privredi,
kulturi, vojnim strukturama. Poetak XX veka u Rusiji postao je zavrna etapa degradacije
plemiko-aristokratske elite i monarhistikih struktura, koje su smenile Februarska i Oktobarska
revolucija 1917. godine.
Buroasko-kapitalistika drava u Rusiji nije stigla da se formira, a u zemlji je na vlast ve
dola nova partijska komunistika elita, ije jezgro su postali profesionalni revolucionari iz
boljevike partije. Poto je preivela nekoliko etapa teke unutranje borbe, ova elita stabilizovala
se u obliku takozvane nomenklature, koju su pojedini istraivai sovjetskog drutva, ne sasvim
osnovano, definisali kao novu vladajuu klasu. U stvari, to je bila vladajua i ideoloki orjentisana
hijerarhija, koja je imala vlast, ali ne i vlasnitvo. Ovaj sloj takoe je degradirao i nije uspeo da
zadri dravnu vlast u SSSR-u 19891991. godine. Posle propadanja KPSS i raspada SSSR, u
Rusiji je poeo novi, manje bolan, ali haotiniji, stihijski, pa ak i kriminalizovani proces smene
politike elite, i paralelno, proces formiranja nove klase vlasnika za raun privatizacije ogromne
dravne aktive.
Posle raspada SSSR istovremeno formiranje kako nove politike elite, tako i nove klase
vlasnika, predstavlja jedinstveni proces koji nema istorijske analoge i ije zakonitosti je za sada
nemogue odrediti. Taj proces odvija se razliito u razliitim delovima postsovjetskih prostora. On
se nalazi na jednoj od poetnih etapa, i posle dolaska Vladimira Putina na vlast nije se ubrzao
toliko, koliko je poeo da menja pravac.
Taj proces je dobio novi stimulans krajem 2003 poetkom 2004. godine. Jedan od glavnih
dogaaja u vezi sa tim bili su izbori za Dravnu Dumu, koji su odrani u decembru 2003. godine.
Izbori za Dravnu Dumu
Ruska demokratija nije jo uvek jaka, niti je savrena, ali izbori za Dravnu Dumu odvijali
su se uz maksimalno mogue pridravanje demokratskih procedura, onoliko koliko je to mogue u
novoj ruskoj stvarnosti. Mnogi posmatrai nisu bez osnova smatrali da je to bila ne samo prilino
civilizovana politika borba, ve i najira anketa javnog mnjenja za etiri godine koje su prole
posle prethodnih izbora za Dumu, decembra 1999. godine. Pokazale su se tane skoro sve prognoze
koje su se pojavljivale pre izbora. Ali ispostavilo se da su pomaci u raspoloenju i politikim
prioritetima ruskih biraa znaajniji nego to se to oekivalo.
Pobedu je odnela partija Jedinstvena Rusija, koja se predstavljala kao partija politikog
centra i ija je glavna parola bila Mi smo za Putina. Prema partijskim spiskovima, ova partija
dobila je 37,6% glasova. Veina politikologa i politikih tehnologa predviala je pobedu
Jedinstvene Rusije, ali sa 27-30% glasova, i samo nekoliko eksperata je oekivalo 32, 33 i 35%
glasova. Jedinstvena Rusija dobila je takoe 104 mandata od 225 poslanika, za koje se borba
vodila u jednomandatnim okruzima. Osim toga, skoro svi od ezdeset tri nezavisna poslanika,
koji su pobedili na izborima u jednomandatnim okruzima, u Dumi su se prikljuili Jedinstvenoj
Rusiji, a takoe i devetnaest poslanika, koji su se izjasnili kao pristalice Narodne partije.
Prema izbornom zakonu, partijama koje su pobedile dati su na raspolaganje i svi glasovi
koje su na izborima dobile partije koje nisu stigle do 5%. Kao rezultat toga, Jedinstvena Rusija
uspela je da u novoj Dravnoj Dumi formira poslaniki klub sa vie od tri stotine poslanika. Ona
nije dobila jednostavno veinu, ve konstitutivnu veinu, i zato je na sebe preuzela rukovoenje
svim komitetima Dume. Tako potpunu i definitivnu pobedu nisu oekivali ak ni lideri Jedinstvene
Rusije. Na elu liste Jedinstvene Rusije nalazila su se, kao to je poznato, etiri politiara, koji
su biraima trebali da predstave lice partije: Boris Grizlov, Sergej ojgu, Jurij Lukov i Mintimer
ajmijev. Samo je Grizlov odluio da se usredsredi na rad u Dumi. Napustio je mesto ministra
unutranjih poslova i izabran je, kao to se i oekivalo, za Predsednika Dravne Dume.
Komunistika partija Ruske Federacije dobila je na izborima za Dumu 12,7% glasova. Svi
politiki posmatrai procenili su taj rezultat kao politiki poraz KPRF. Na prethodnim izborima za
31

Dumu KPRF dobila je vie od etvrtine svih glasova i mogla je da formira poslaniki klub koji je
kontrolisao oko 30% svih mandata. Ali, sada je KPRF dobila u Dumi malo vie od 50 mandata. Od
radikalnih komunistikih i nacionalno-komunistikih partija, u Dumu nije proao ni jedan kandidat.
Dumsku tribinu morali su da napuste i na svoj nain upeatljivi predstavnici leve opozicije, kao to
su Jegor Ligaov i Vasilij andibin. Od predstavnika KPRF koji su bili poznati ruskoj javnosti, u
Dumi su ostala, verovatno, samo dvojica Genadij Zjuganov i Viktor Iljuhin. Poraz KPRF
predviali su skoro svi politikolozi, ali su govorili o 15, 17, 20, ak 25% glasova. Toliko veliki
neuspeh KPRF i celokupne leve opozicije nije predviao niko.
Niko nije predviao ni ubedljivi poraz dve desne partije Saveza desnih snaga i
Jabloka. Pretpostavljalo se da e ove dve partije dobiti u Dumi manje glasova i mandata nego na
izborima 1999. godine. Prognoze u vezi sa SDS kretale su se u dijapazonu od 7-9%, a Jabloku su
politiki tehnolozi davali na izborima 5 do 6%, ali ne manje. Partija Jabloko na izborima je dobila
4,4% glasova, a SDS ak manje od 4%. Obe partije nisu uspele da preu cenzus od pet procenata i u
spiskove za Dumu nisu upisale ni jednog svog kandidata. Meu deputatima Dume nalo se svega
etiri predstavnika desnih liberala. Meu njima je poznat samo Vladimir Rikov, koji je u
Barnaulskom jednomandatnom okrugu bio izabran kao nezavisni liberal. Jo jedan desni liberal,
poznat po skandalima, Viktor erepkov, izabran je u jednomandatnom okrugu Vladivostoka. Ali,
svoga prisustva u Dumi morali su da se odreknu veoma poznati politiari kao to su Grigorij
Javlinski, Boris Nemcov i Irina Hakamada. Toliko veliki neuspeh uinio je blok desnih liberala
oigledno demoralisanim.
Kao rezultat izbora za Dumu na politikoj sceni Rusije pojavila se nova politika grupa koja
je izabrala naziv Otadbina. To nije partija, ve birako udruenje nekoliko sitnih politikih
pokreta i partija koje isturaju parole patriotizma, umerenog nacionalizma i demokratskog
socijalizma. Veina posmatraa bila je sklona da blok Otadbina svrstaju u levi centar i nema
sumnje da je taj blok oteo od KPRF deo levog elektorata. Na elu tog bloka bila su trojica politiara
Sergej Glazjev, Dmitrij Ragozin i Sergej Baburin, tri generala u penziji Valentin Varennikov i
Georgij pak, i jedan poznati bankar Viktor Geraenko. Izborni blok Otadbina dobio je 9%
glasova i mogao je da u Dumi formira poslaniki klub od skoro etrdeset poslanika. Ali, odmah
posle izbora ovo izborno udruenje poelo je da se raspada. Sa mesta efa poslanikog kluba
odstranjen je Sergej Glazjev zbog karijerizma. Viktor Geraenko napustio je politiku i stao na
elo Saveta direktora naftne kompanije JUKOS.
Za posmatrae je neoekivani bio i relativni uspeh na izborima Liberalno-demokratske
partije irinovskog, koju mnogi takoe smatraju nacionalistikom. To je partija jednog oveka
Vladimira irinovskog, koga njegovi najljui protivnici nazivaju politikim klovnom, slugom
reima, Gorbaovljevim pulenom, ak i agentom KGB-a. LDPR je takoe u Dumi formirala
svoj poslaniki klub koji broji etrdeset poslanika, ali se taj klub ne pridrava principa u nastupima
u Dumi. Sam irinovski, koji je bio aktivan u ruskoj politici ve trinaest godina, gubi snagu, a
drugih poznatih i popularnih politiara u ovoj partiji nema.
Na izbore je izalo, ali je glasalo protiv svih, skoro 5% ruskih biraa. Potpuni poraz na
izborima za Dumu pretrpela je koalicija dve partije Partija ivota, koju je formirao i na ijem
je elu bio portparol Saveta Federacije Sergej Mironov i Partija obnove koju je formirao i na ije
elo je stao portparol Dravne Dume Genadij Seleznjov. Posmatrai toj nedovoljno jasnoj koaliciji i
nisu predviali neki uspeh. Ali, malo je ko pretpostavljao da e koalicija na elu sa dvojicom veoma
poznatih politiara dobiti manje od 2% glasova. Genadij Seleznjov ipak je izabran u Dravnu Dumu
iz jednog od birakih okruga u Sankt Peterburgu, ali kao nezavisni kandidat. Pobedio je Irinu
Hakamadu. Socijaldemokratska partija Rusije, na ijem elu su se nalazili Mihail Gorbaov i
gubernator Samarske oblasti Konstantin Titov, odluila je da jednostavno odustane od uea na
svim izborima 20032004. godine, i na taj nain je nestala sa politike scene.

32

Izbori za predsednika Ruske Federacije

Svi politiki posmatrai ve su izbore za Dravnu Dumu ocenili kao veliki uspeh Vladimira
Putina, koji je u novoj Dumi dobio izrazitu propredsedniku veinu. Predsedniki izbori koji su u
Rusiji odrani 14. marta 2004. godine samo su uvrstili novi raspored politikih snaga u naoj
zemlji. Vladimir Putin lako je pobedio na tim izborima, dobio je 71,3% glasova.
Izlaznost nije bila visoka: na biraka mesta izalo je oko 65% graana sa pravom glasa u
zemlji. Delimino, to je bilo objanjeno nepostojanjem jake politike borbe i potpunom
predvidivou rezultata, jer u pobedu Vladimira Putina niko od politikih posmatraa nije sumnjao.
Za simpatije desnog dela birakog tela borila se samo Irina Hakamada. Svi drugi poznati lideri
desnih partija odluili su da demonstrativno odustanu od uea u izbornoj kampanji, demagoki
izjavljujui da je ta kampanja farsa, jer uesnici u njoj nisu jednaki u startu.
Razume se, aktuelni Predsednik na drugim izborima poseduje znatnu prednost u odnosu na
druge kandidate, ali samo ako birai pozitivno ocenjuju rezultate njegovog etvorogodinjeg rada.
U suprotnom, on nema nikakve prednosti, i to su jo jednom pokazali izbori za predsednika
Amerike 1992. i 2004. godine. Odbijajui da uestvuje na izborima, politika partija pokazuje svoju
nesposobnost. Ne udi injenica da je Irina Hakamada 14. marta dobila samo 3,9% glasova
znatno manje nego to su partije desne orjentacije dobile na izborima za Dravnu Dumu.
Za razliku od izbora 1996. i 2000. godine, KPRF je odluila da 2004. godine ne kandiduje
za predsednika svoga lidera Genadija Zjuganova. Partija se plaila da jo jednom demonstrira svoju
nepopularnost koja se poveavala. Kandidat od strane KPRF postao je Nikolaj Haritonov, koji u
poslanikom klubu KPRF rukovodi grupom za agrar. Haritonov je bio veoma aktivan i uspeo je da
dobije 13,7% glasova. Taj rezultat moe da se oceni kao lini uspeh Nikolaja Haritonova, ali ne i
kao uspeh KPRF. Na predsednikim izborima marta 2000. godine Genadij Zjuganov dobio je, kao
to je poznato, 29,2% glasova. Sergej Glazjev uestvovao je na izborima 14. marta kao nezavisni
politiar i dobio je samo 4,1% glasova. Oleg Malikin, koji je na izborima predstavljao Vladimira
irinovskog i LDPR dobio je 2%, a Sergej Mironov, koji je odluio da ponovo stane pred birae
samo 0,8% glasova.
Odjeci zapadne tampe na pobedu Vladimira Putina na predsednikim izborima bili su
krajnje tendenciozni. asopis tern (Nemaka) pisao je da je uz pomo insceniranog kulta
linosti, Kremlj uspeo da odvoji lik Putina od stanja u kome se nalazi njegova zemlja. Iako
provincija jo uvek ivi u siromatvu, korupcija prevazilazi sve okvire, a terorizam u eeniji stigao
je do Moskve, Predsednik je popularan kao ni jedan drugi politiar u Evropi. List Tajms (Velika
Britanija) konstatovao je da je Putinova popularnost, koja je odnela ruilaku pobedu u borbi za
mesto u Kremlju, toliko velika, da bi mogla da se poredi sa rejtingom severnokorejskog diktatora
Kim Dong Ila, samo s tom razlikom da u Putinovom sluaju rezultati ak nisu morali da budu
nametani. Ameriki list Vaington post pisao je da je Putin realizovao despotsku predizbornu
kampanju, i da se on verovatno boji i sopstvene senke, i upravo je to ono to jedan deo biraa od
njega odbija, a na drugi deo deluje uspavljujue. vajcarski list Tages Ancajger melanholino je
naveo: Bez obzira na to da li su izbori u Rusiji bili slobodni i poteni, ili ne, ruski narod podrao je
Predsednika i prepustio mu svoju sudbinu na jo etiri godine. Predsedniki izbori pokazali su da
prema zapadnim arinima Rusija nije demokratska. Iako Putin nije diktator i Rusija nije totalitarna
drava, graani te zemlje ipak ponovo dozvoljavaju da se njima vlada ne suvie loe, ali ni
dobro.
Predsednik SAD Dord Bu estitao je svom prijatelju Vladimiru Putinu uspeh na
izborima, ali istaknuti lanovi administracije amerikog predsednika, kao to su Kolin Pauel i
Kondoliza Rajs smatrali su da je potrebno da istaknu da su razoarani nedovoljnom
demokratinou predsednikih izbora u Rusiji i pritiskom na nezavisna sredstva javnog
informisanja. Posmatrai iz OEBS-a izjavili su da je bez obzira na to to je sam proces izbora za
predsednika Rusije bio dobro organizovan, tim izborima je nedostajalo takmienje i politiki
33

pluralizam, koji su potrebni za istinsku demokratiju.

Predsedniki izbori 2004. godine bili su trijumf Vladimira Putina sa mnogo aspekata: on je
dobio skoro 20% glasova vie nego na izborima 2000. godine i 14% glasova vie nego to je Jeljcin
dobio 1991. godine. U emu je bio razlog toliko oiglednog Putinovog uspeha?
To je pitanje koje su sebi postavljali svi ruski analitiari. Nije bilo mogue pozivati se na
dobar rad Putinovih saradnika, kako su to inili oponenti Vladimira Putina 2000. godine. Putinovi
oponenti iz demokratskog bloka ovakav uspeh objanjavali su time da su Putin i njegovo okruenje,
navodno, uspeli da unite opoziciju i da sa politike scene uspeno uklone svoje protivnike. Svoju
neefikasnost i neubedljivost ovi ljudi su pokuavali da prikau kao poraz demokratskih vrednosti u
Rusiji.
Boris Kagarlicki iz lista Novaja gazeta, koji je obino protiv svih politikih pravaca i
grupa u Rusiji, lako konstruiui svakojake povode za svakojake optube, tvrdio je da je Putin na
izborima pobedio samo zato to sam on nije radio nita, ve je pustio stvari da idu svojim tokom.
U toku svog prvog mandata tvrdio je Kagarlicki Putin nije bio politiar, ve rejting. Bio je
simbol, funkcija, ta god vam je volja, samo ne dravni lider, koji kri svoj pravac. Upravo to je
uinilo njegov poloaj toliko jakim, jer svako je smiljao sopstvenog Putina, ubacujui u taj prazan
oblik sadraj koji je njemu samom prijatan. Putin nema mane! tako je odgovorila veina graana
Rusije na pitanje sociologa, a u stvari, kako se kod Predsednika mogla pojaviti bilo kakva mana,
kod potpunog odsustva poteza koji se tiu ivota veine stanovnitva. Smatra se da je Boris
Kagarlicki publicista leve orjentacije, koji do savrenstva vlada retorikom koja razotkriva. To je
svakako prazna i demagoka retorika, iza koje ne postoji nita. Primeri isto toliko neodgovornog
histerinog siktanja mogli su se nai i u napisima lista Zavtra.
Prema miljenju analitiara lista Argumenti i fakti Vjaeslava Kostikova, uspeh
Vladimira Putina objanjava se njegovom jednostavnou. Uz njegovo ime veoma loe stoje epiteti,
koji su u Rusiji dodeljivani nizu njenih ranijih lidera: genijalni, promuurni, mudri, veliki i
tako dalje. Vladimir Putin radi profesionalno, aktivno, i on nema tetne navike. Verovatno i on, kao
i svaka normalna osoba, ima mane. Ali poraavajue je to narod jednostavno ne eli da ih vidi.
Putin ne lii ni na koga, i to je najvaniji kvalitet novog lidera Rusije. Moemo da se sloimo sa
ovakvim ocenama, ali one nisu dovoljne kako bi se objasnile dimenzije nacionalne podrke
Vladimira Putina.
Uz Putina u Rusiji je poelo da se ivi bolje to je recept njegovog uspeha pisao je
poznati politiki komentator Vitalij Tretjakov. Uglavnom, to je osnovni recept za uspeh svakog
politiara u svako vreme i u svakoj zemlji. To je tano, ali treba podvui da ivot u Rusiji nije
postao bolji samo uz Putina, ve u velikoj meri zahvaljujui Putinu.
Poznati analitiar i voditelj emisije Poskriptum na TVC Aleksej Pukov naveo je sedam
glavnih Predsednikovih uspeha. Vladimir Putin odvojio se od velikog dela Jeljcinovog naslea i
sistema i uspeo da konsoliduje vlast, neutraliui i leve i desne struje. Vladimir Putin uinio je
slabijim uticaj velikog biznisa na dravni aparat i na odreivanje politikih pravaca. Vladimir Putin
poeo je da vodi spoljnu politiku koja je orjentisana ka nacionalnim interesima, a ne ka interesima
Zapada. Uz Putina zaustavljena je dezintegracija Rusije, koja je bila u toku, i obnovljena je
mogunost da se upravlja zemljom u celini. Najzad, Putin je vratio vlasti autoritet koji joj je toliko
potreban. On je okrenuo brod, govorio je Pukov ali jo nije izaao na siguran, jasan kurs.
Kako bi objasnili uspeh ovog ili onog velikog lidera, istoriari koriste princip odjeka. Lidera
oekuje uspeh, pre svega u sluaju kada se ispostavi da su njegova dela i namere potpuno u skladu
sa oekivanjima i zahtevima drutva, nacije, drave, same istorije. Ali, nije stvar samo u tome da se
uhvati melodija, da se uje utanje trave, kako su pisali neki od komentatora, ve i da se ta
melodija razvije, da se pronae nain da se otkriju snage i zahtevi koji su u drutvu skriveni, a
takoe da se zadri pravilno pronaen i shvaen pravac.
Da, Vladimir Putin je veoma paljivo pratio svoj rejting, ali on je radio na tome da sauva
podrku nacije i obavljao je svoj posao oslanjajui se na tu podrku. Osnovni Putinovi napori nisu
34

bili skoncentrisani, kako je on sam to formulisao, na realizaciji nekakvih besmislenih ideja, ve

na izgradnji efikasne drave, prevazilaenju siromatva i borbi protiv korupcije. Rusija mora da
postane konkurentna zemlja u svakom pogledu. Te zadatke Vladimir Putin zadrao je i u novom
mandatu. Putin je imao ta da podnese u izvetaju o svom radu u pre etiri godine i mogao je
biraima mnogo toga uvereno da obea za naredne etiri godine.
Sociolozi su 2004. godine sproveli niz anketa meu graanima Rusije o njihovim ocenama
nedavne prolosti i oekivanjima u sledeim godinama, kao i u vezi sa idejama i vrednostima koje
bi mogle da ujedine drutvo. Oekivanja i elje ljudi su jednostavni. Oni se nadaju da e se poveati
standard i kvalitet ivota, da nee biti siromatva, da e u zemlji zavladati red i zakon, da nee biti
korupcije i birokratizma, nadali su se uspehu u borbi protiv irenja narkomanije i poboljanju
medicinskih usluga, kao i poboljanju kvaliteta i dostupnosti obrazovanja, stambenih uslova, uzdaju
se u ekonomski razvoj.
Samo 6% graana na prvo mesto stavilo je religiozne vrednosti. Takoe, 6% je podralo
parolu Rusija za Ruse. Samo 8% izabralo je vrednosti kao to su sloboda, i demokratija. Ovo
moe mnoge da povredi, ali mi ovde pre svega vidimo razoaranost graana zemlje u rad
takozvanih liberala i demokrata. Meu osnovne vrednosti veina graana Rusije ubrojila je
pojmove kao to je socijalna pravednost i jednakost pred zakonom, to takoe moe da se
podvede pod pravednost. Sociolozi su, pak, posebno istakli da se opti pozitivni odnos Rusa
prema efu drave ne prenosi na veinu drugih institucija vlasti. Pojam vlast u znaenju vlada, i
predsednik u znaenju Vladimir Putin, u javnom mnjenju jasno su odvojeni. Prema podacima
VCIOM, vie od 70% graana nastavilo je da se nada da e upravo Vladimir Putin smoi snage da
zavede red i da pobolja ivotni standard u zemlji.
Vladimir Putin i danas za veinu stanovnika Rusije ostaje predsednik nade, ali osnove da
se tako misli daleko su vee danas nego 2000. godine. Putin u znatnoj meri ostaje usamljeni
politiar to zabrinjava javnost, izazivajui u njoj sumnju u sposobnost i mogunost vlasti da se u
zemlji izbore za dugoronu i sigurnu promenu nabolje. Pojavljuje se jo jedan od najvanijih
zadataka i za samog Predsednika proiriti potragu i angaovanje efikasnih, potenih i jakih lidera
i upravljaa, koji e biti sposobni da formiraju novi reim, novi sistem upravljanja, novu Rusiju
koja bi mogla da ide napred pod rukovodstvom Vladimira Putina, ali, ako to bude neophodno, i bez
njega. Potrebno je podii nivo rukovoenja u svim organima i granama vlasti. Rusiji je potreban ne
samo jak i efikasan predsednik, ve i nova i jaka elita.
Smena elita u Rusiji
Procese smene politikih elita u Rusiji mogue je i potrebno posmatrati sa raznih taaka
gledita. Pojavljuje se, na primer, pitanje o politikim prioritetima u raznim pravcima regrutacije
elita. U Sovjetskom Savezu samo je lan KPSS mogao da se istakne ili da bude postavljen na
visoku funkciju. Trebalo je ne samo formalno biti lan partije, ve i oigledno demonstrirati
privrenost ideologiji marksizma-lenjinizma. Danas tako strogih ideolokih zahteva nema, ali
odreeni prioriteti su ostali.
Poetkom 1990. godine u ruskoj eliti preovladavali su liberal-demokrate, pa je ak i
Vladimir irinovski svoju partiju nazvao liberalno-demokratskom. Ali danas desni liberali i
pristalice desnog pokreta naputaju redove politike elite. Mnogi su, naravno, ostali na najviim
funkcijama, ali nikakva nova imena na desnom krilu nisu se pojavila 2004. godine. Savez desnih
snaga nije u poslednje dve godine uspeo da iznae ni nove ideje, ni nove lidere. Neki od istaknutih
pripadnika SDS otili su u biznis, drugi su se odluili za obavljanje dunosti odgovornih inovnika
iz razliitih struktura aparata.
Posle neuspeha SDS na izborima za Dumu, Irina Hakamada je izjavila: Nadam se da e
poraz mobilisati SDS i Jabloko, i mi emo se najzad, spojiti. Ponekad je bolje izgubiti da bi se
shvatile sopstvene greke. Ali, upravo je Irina Hakamada prva objavila da se formira novi pokret i
35

nova partija desne orjentacije Na izbor, iji je kongres odran potpuno neprimetno poetkom
novembra 2004. godine. Pojavio se jo jedan pokret Novi desni, koji je eleo da se distancira od
linosti kao to su Anatolij ubajs, Jegor Gajdar i Boris Nemcov.
Osim nekoliko demagokih rezolucija o pobedi birokratije u borbi protiv demokratije i
drave protiv drutva, na kongresu partije Jabloko nisu se pojavili novi stavovi, niti ideje. Ovo
nije nae vreme i vetar drutvenih raspoloenja ne duva u nau stranu tuno je posle poraza
Jabloka primetio jedan od lidera ove partije Vladimir Lukin.
U KPRF se u leto i jesen 2004. godine dogodilo nekoliko novih raskola. Pred X kongres
KPRF jula 2004. godine nekoliko desetina delegata na kongresu objavilo je da e odrati
alternativni partijski kongres. Na elu te grupe nali su se gubernator Vladimirske oblasti
Vladimir Tihonov, milioner Genadij Semigin, novinar Tatjana Astrahankina, i nekoliko drugih, nita
manje istaknutih funkcionera KPRF. Septembra 2004. godine ova grupa odrala je osnivaki
kongres nove partije Sveruske komunistike partije budunosti (SKPB). Svoju nezavisnost od
KPRF obelodanila je koalicija NPSR Narodno-patriotski savez Rusije, na elu sa Semiginom.
Raskol se dogodio i u moskovskoj organizaciji KPRF, iji je bivi lider Aleksandar Kuvajev u
nepoznatom pravcu transportovao opremu lista Pravda prestonice. Odnose sa KPRF prekinuo je i
gubernator Krasnodarskog kraja Aleksandar Tkaev.
Objavljivanje tekstova sa kritikom KPRF i Genadija Zjuganova bilo je uobiajeno za mnoge
ruske listove i asopise desne orjentacije. Ali u leto i jesen 2004. godine u tu kampanju ukljuili su
se i listovi i asopisi, za koje se smatralo da su leve orjentacije: Rodnaja gazeta, Rosijskaja
pravda, Pravda Ru, Komunist i drugi. Kritika je voena sa pozicija marksizma-lenjinizma,
ateizma, novog boljevizma i revolucionarnog komunizma. Pokuaji Zjuganovljevih protivnika da u
Rusiji ponovo formiraju partiju avangardnog lenjinskog tipa, sto godina poto je takvu partiju u
naoj zemlji stvorio V. I. Lenjin, ne mogu biti uspeni. Ali KPRF je naneta velika teta. Izbori za
oblasne i dravne zakonodavne skuptine, koji su organizovani novembra meseca u nekim od ruskih
oblasti i republika, pokazali su porast raspoloenja ka levoj opciji meu biraima. Ali, prema
podacima sociolokih anketa, ukupan broj ruskih biraa, koji su bili spremni da podre upravo
Genadija Zjuganova i KPRF, smanjio se 8-10%.
Nekoliko raskola dogodilo se 2004. godine i u bloku Otadbina. Definitivno su se razili
Dmitrij Ragozin i Sergej Glazjev. Samostalnu Ujedinjenu narodnu partiju pokuao je da formira
Sergej Baburin. Socioloke analize koje je organizovao fond javno mnjenje pokazale su
ravnomerni pad popularnosti svih lidera izbornog bloka Otadbina.
Socijaldemokratska partija Rusije, posle estokog konflikta izmeu Mihaila Gorbaova i
Konstantina Titova, praktino je prestala da postoji.
Navedeni primeri i injenice svedoe da je postojao niz tekoa u vezi sa stvaranjem
politike elite u novoj relativno demokratskoj Rusiji. Naa politika elita veoma je razjedinjena, i u
njoj, ako bismo se izrazili nekadanjom terminologijom, postoji veliki protok kadrova. Uopteni
spisak vodeih politiara Rusije za 1994. godinu moe se itati kao spisak ljudi koji su odavno
napustili politiku scenu Rusije. Mi ovde ne vidimo samo Jurija Skokova i Mihaila Poltoranjina,
ve i Konstantina Borovog i Sergeja Mavrodi. Od prvih dvadeset imena na tom spisku samo etiri
osobe nastavile su aktivan rad u ruskoj politici: Jurij Lukov, Anatolij ubajs, Vladimir irinovski i
Genadij Zjuganov. Malo ko danas zna ta rade i kakvim poslovnim uspesima mogu da se pohvale
Andrej Kozirjev ili Vladimir umejko, Viktor Jerin ili Jurij Baturin. Tokom 1993. i 1997. godine u
Rusiji su izdate informativne knjige kakve su uobiajene za zapad, pod nazivom Ko je ko u
Rusiji. U ovim izdanjima moglo se videti ne samo ko je i zato najuticajniji u zemlji, ve i koliko
su brzo ljudi u Rusiji odlazili iz politike i velikog biznisa.
Jo jedan pokuaj da se sastave maksimalno kompletni spiskovi najpoznatijih i
najuticajnijih uinjen je ve posle finansijskog sloma 1998. godine. Poetkom 2000. godine
asopis Lica izdao je u tirau od sto hiljada primeraka album sa fotografijama dve hiljade
najpoznatijih i najuticajnijih osoba u Rusiji, njenih idola, od Borisa Jeljcina do Ale Pugaove. U
36

predgovorima, uz delove Politika i Vlast, poznati politikolog Vjaeslav Nikonov pie: Kod
politike klase, ako u zemlji nema nikakvih revolucionarnih promena, postoji kontinuitet. Zato
emo ljude koje danas vidimo na politikoj sceni najverovatnije videti i kroz deset godina. Ako se,
naravno, ponovo ne dogodi revolucija nalik na onu koja je poetkom devedesetih godina svrstala u
politiku elitu potpuno nova lica i u isto vreme je mnogo ljudi skinula sa politike scene.
Ova prognoza nije se ostvarila, i ve posle jedne godine spiskovi vodeih politiara trebalo
je da se menjaju, a menjalo se vie od polovine. Iz niza prvih pedeset imena najuticajnijih
politiara iskljueni su Ivan Ribkin, Oleg Sisujev, Andrej Kozirjev, Vasilij Lipicki, Igor
abadurasulov i drugi. Morala se napraviti i velika izmena u spiskovima biznis-elite. U prvih
pedeset glavnih biznismena nisu vie mogli da se ubroje Vladimir Dovganj, Sergej Dubinjin,
Aleksandar Smolenski, Vladimir Gusinski, German Sterlingov, Julij Dubov, Viktor Kudrjavi i ak
Rem Vjahirev.
Spiskovi za album Lica Rusije sastavljeni su 1999. godine. Ve posle samo jedne godine,
u jesen 2000. godine asopis Ekspert, konsalting kompanija Trougao i Centar za regionalna
primenjena istraivanja sproveli su novo zajedniko istraivanje sa ciljem da odrede dve hiljade
najuticajnijih osoba u Rusiji. Radilo se o ljudima, uticajnim u politici i u biznisu. Pokuavajui da
odrede prirodu i izvore uticaja ljudi iz prikazanog spiska, autori istraivanja su podvukli: Aparat
vlasti predstavlja najvaniji resurs uticaja kako za politiare, tako i za preduzetnike. Veoma se
visoko cene lini kvaliteti, korienje dravnog kapitala, strateka vanost pozicije koju linost
zauzima. Privatni kapital kao takav nije suvie relevantan resurs, ak ni za biznis. Sredstva javnog
informisanja sama po sebi nisu najozbiljniji resurs uticaja. Veoma je vana kombinacija i sklop
resursa koji formiraju mehanizam uticaja. U Rusiji postoji grupa ljudi koja je uticajna kako u
biznisu, tako i u politici. Za tu vrstu ljudi osnovni uticaji jesu svojstva linosti. Upravo time se
objanjava njihova zauujua drutvena ivost.
Pregledajui spiskove asopisa Ekspert posle etiri godine, kod niza ovde navedenih
osoba ne moemo da vidimo upravo drutvenu ivost. U svakom sluaju, od sto najuticajnijih
politiara, navedenih po azbunom redu u asopisu, raniji uticaj nisu sauvali Ruslan Auev,
Aleksandar Voloin, Jegor Gajdar, Tatjana Djaenko, Mihail Zadornov, Nikolaj Kondratenko,
Jevgenij Nozdratenko, Aleksandar Poinok, Genadij Rajkov, Igor Sergejev, Genadij Seleznjov,
Valentin Jumaev i mnogi drugi. Malo ko bi danas u niz najuticajnijih biznismena svrstao Nikolaja
Aksenjenka, Vjaeslava eremeta, Lava i Mihaila ernih, Anatolija Bikova. U prvu stotinu
najuticajnijih teko bi krajem 2004. godine uli Jurij afranik i Viktor ernomirdin, Kaha
Benukidze i Boris Berezovski. U jesen 2000. godine asopis Ekspert je pisao: Berezovski je, ini
se, naprasno izgubio preanje pozicije. Ipak, sa punom sigurnou moe se rei da, kada bi
Berezovski danas pozvao telefonom Kremlj, Vladimir Putin bi, bez obzira na sve, podigao
slualicu. Danas ak ni autori Eksperta ne bi ponovili ovakvu tvrdnju.
Vladimir Putin nije sprovodio i ne sprovodi tako masovne promene u personalnom sastavu
organa vlasti kakve je stalno sprovodio Boris Jeljcin. U kadrovskoj politici Vladimir Putin poteze
povlai daleko opreznije, ali se uporno trudi da formira rukovodei sastav u vrhovnim organima
vlasti od jakih, i kako se Predsednik izrazio, efikasnih ljudi. Mi vidimo da je meu ljudima, koje je
Putin izdvojio, mnogo vojnih lica, ukljuujui i pripadnike specijalnih slubi.
Pod rukovodstvom Olge Kritanovske, koja je stala na elo Centra za prouavanje elita
Instituta za sociologiju Ruske akademije nauka, sprovedeno je specijalno istraivanje Putinska
elita. Prema rezultatima tog istraivanja, deo vojnih lica u elitnim grupama u jesen 2004. godine u
najviem rukovodstvu zemlje inio je 43,5%, u Vladi 34,2%, u regionalnoj eliti (rukovodioci
subjekata Federacije) 9,2%, u gornjem i donjem domu parlamenta 18,3%. U celokupnom spisku
rukovodilaca deo vojnih lica poveao se sa 17,4% 1999. godine do 24,7% u 2004. godini. Jo je
vie bivih vojnih lica u drugim redovima vlasti, na primer, meu zamenicima ministara,
naelnicima odeljenja i sl. Ovi podaci mogu se komentarisati na razne naine. ak i toliki oponent
Vladimira Putina kao to je Stanislav Belkovski pisao je da su se upravo u vojnoj sredini, bez
37

obzira na sve destrukcije, ipak ouvale predstave o nacionalnom interesu i asti uniforme.
Veoma mali deo savremene politike elite stvara se za raun istaknutih biznismena. Za to
postoji mnogo razloga, ali osnovni je u tome da i u samom biznisu jo uvek nema mnogo efikasnih
ljudi. Ruska biznis elita, ak ni sloj, raunajui obim poslova srednjih biznismena, jo se nije
formirala kao klasa. Upravo u biznis preli su mnogi najvii inovnici, koji se nisu odrali u
politikoj eliti poetkom i sredinom devedesetih godina. Kretanja kadrova u suprotnom pravcu
skoro da uopte ne postoje.
Praktino je prekinut dotok u politiku elitu iz krugova naune i nauno-tehnike
inteligencije, koji su predstavljali vodei deo arenolikog demokratskog pokreta 19901992.
godine. Ovde su se nali i mladi kulturni radnici. Uglavnom su to ljudi od 25 do 35 godina.
Protivnici su ih nazivali ikakim deacima, i upravo su oni dominirali u prvim vladama Ruske
Federacije do kraja 1998. godine. Ovi ljudi jednostavno nisu mogli da se izbore sa rukovoenjem.
Osnovni deo ruske politike elite i poetkom XXI veka ine rukovodioci, inovnici iz
dravnog i partijskog aparata osamdesetih godina. Pre petnaest ili dvadeset godina ovi ljudi su se u
sovjetskom sistemu bavili rukovoenjem na drugom ili treem nivou, a danas su se popeli za jedan
ili dva stepenika vie.
U naoj tampi moe se pronai niz kritikih ocena sovjetske i partijske birokratije 70-80-tih
godina, koje su se formirale uglavnom u godinama zastoja i pada. Vremena entuzijazma i iskrene
vere u socijalistike ideale odavno su prola. inovnici i rukovodioci kasnog sovjetskog vremena
uglavnom su konformisti i konzervativci, i njihov intelektualni i moralni nivo bili su definitivno
ispod prosenog. Problemi vezani za lino materijalno blagostanje i odravanje socijalnog i
administrativnog statusa brinuli su ih daleko vie nego sutina i posebnosti posla koji im je poveren.
Bez obzira na to, sa profesionalne take gledita, veina tih ljudi bila je dobro pripremljena.
Raspad SSSR-a i KPSS doveo je do toga da su redovi kasne sovjetske birokratije ostali
prazni. Ali, pojavila se i odreena konkurencija, kao i mogunosti za dokazivanje kakvih u
sovjetsko vreme nije bilo, odnosno za dokazivanje prema radnim kvalitetima i sposobnostima, a ne
prema ideolokim pokazateljima. Pojavili su se i novi materijalni stimulansi, i definitivno ne uvek
sa kriminalnim podtekstom. U svakom sluaju, nova postsovjetska vlast nije imala druge izvore za
popunjavanje velikog dela upranjenih mesta na najviim stepenicima rukovoenja, do
rukovodilaca od trideset do pedeset godina starosti iz sovjetskog partijskog aparata 80-tih godina.
Boris Jeljcin nije mogao da izvri neophodni izbor najboljih i najefikasnijih ljudi iz sastava kasne
sovjetske elite. On nije sebi ni postavljao takav zadatak, zato to u svom okruenju nije cenio
profesionalne kvalitete, ve, pre svega, linu odanost.
Ne sme se rei da problemi line odanosti, za Vladimira Putina, nemaju ba nikakav znaaj.
Moemo da vidimo koliko je mnogo peterburkih rukovodilaca zauzelo najvie dunosti u
federalnim organima vlasti. Ali Putinova kadrovska politika daleko je racionalnija i principijelnija
od Jeljcinove kadrovske politike. Meutim, promena iz korena u ovoj oblasti za sada nema, i Rusija
jo nema politiku elitu na koju bi mogla da bude ponosna.
O tome na koji nain i u kom pravcu se promene dogaaju moe se suditi prema promenama
koje su se dogaale u prvoj polovini 2004. godine, u strukturi i sastavu Vlade Ruske Federacije i
administraciji samog Predsednika.

NOVA VLADA
Ostavka Mihaila Kasjanova
Bilo je optepoznato da e Rusija u novi politiki ciklus ui sa novim premijerom i da e se
mnogo ministara promeniti. To je bilo poznato i samom Mihailu Kasjanovu, i ministrima, i
posmatraima. Mnogi su oekivali da e se vlada promeniti krajem marta 2004. godine, posle
predsednikih izbora, u iji rezultat niko nije sumnjao. Ali, veina posmatraa pretpostavljala je da
38

e Rusija dobiti novog premijera i novu vladu tek u maju 2004. godine, poto Vladimir Putin
zvanino preuzme dunost predsednika.
Smena vlade posle inauguracije predviena je Ustavom RF. Neki od ministara bili su sigurni
u jainu svojih pozicija. Neki drugi, opet, nisu imali veliku nadu da e ostati u vladi i ve su poeli
da pripremaju nove pozicije, uglavnom u poslovnim strukturama. Vladimir Putin je ipak odluio da
ubrza taj proces, a njegova odluka bila je potpuno neoekivana skoro za sve.
Jo krajem oktobra 2003. godine, posle hapenja Mihaila Hodorkovskog, i Aleksandar
Voloin i Mihail Kasjanov podneli su Putinu svoje ostavke. Putin je ostavku Voloina, kao to je
poznato, prihvatio, ali sa odlukom o sudbini Kasjanova nije urio. Molbu premijera da prihvati
njegovu ostavku Predsednik je dobio 31. oktobra, u petak ujutro preko kurira, ali na njega nije
odgovorio. Prvog novembra u Kremlju je bilo zakazano redovno savetovanje na koje, osim
predsednika i premijera, obino dolaze ministri vojske, policije, i svih bezbednosnih slubi. Ali,
Mihail Kasjanov nije doao u Kremlj i Putin je odloio savetovanje na dva sata. Pozvao je
Kasjanova i zamolio ga da ostane na svojoj funkciji bar do predsednikih izbora. Meutim, pitanje
premijera ipak je reeno ranije.
U utorak, 24. februara 2004. godine, Mihail Kasjanov pozvan je u Kremlj i Vladimir Putin
mu je saoptio svoju odluku da raspusti celu vladu. Ovo je bilo potpuno neoekivano za Kasjanova.
On se spremao za put u Kazahstan, gde je u etvrtak trebalo da se odri savetovanje predsednika
vlada zemalja EvrAzEs. Predsednik je Kasjanovu objasnio motive svoje odluke, a zatim su zajedno
otili u Beli dom, gde je hitno sazvana vanredna sednica Kabineta. Sednicu je otvorio sam
Kasjanov, koji je podvukao da se u Rusiji jo nije dogodilo da predsednik dolazi u Beli dom zbog
ostavke premijera. Zatim je re uzeo Putin i potvrdio njegove rei. Sve to se ranije dogaalo u
ovakvim situacijama, objasnio je Predsednik bilo je vezano za sloene situacije i konflikte.
Ovo to se dogaa danas jeste planska mera. Zato je ovo uopte trebalo da se radi tri nedelje pre
izbora? Da. Ovo je moralo da se uradi. Ja mogu, a to znai i da imam obavezu, da unapred upoznam
javnost sa novim mandatarom, buduim predsednikom vlade, drugim ovekom u dravi. Cela
sednica trajala je petnaest minuta. Vrenje dunosti premijera povereno je Viktoru Hristenko, koji je
ve sedeo sa Predsednikove leve strane.
U 16 sati i 20 minuta, 20. februara 2004, Vladimir Putin zvanino se obratio naciji:
Potovani graani Rusije! U skladu sa lanom 117. Ustava Rusije, doneo sam odluku da raspustim
vladu. Ova odluka nije vezana za ocenu rezultata rada prethodnog sastava vlade, koji smatram
zadovoljavajuim u celini. Ona je rezultat elje da jo jednom iznesem svoj stav u vezi sa pitanjem
pravca razvoja zemlje posle 14. marta 2004. godine. Smatram da graani Rusije imaju pravo i treba
da znaju predlog za sastav najvieg izvrnog organa vlasti u sluaju da ja budem izabran na dunost
Predsednika Rusije, jer upravo od vlade sutinski i najvie zavisi realizacija svih dravnih i
socijalno-ekonomskih promena. Zato smatram da je pravilno da upravo sada, ne ekajui kraj
predizborne kampanje, treba da saoptim sastav najvieg izvrnog organa dravne vlasti, koji treba
da prihvati svoj deo odgovornosti za dalji razvoj zemlje. Blagovremeno formiranje vlade
omoguie da izbegnemo neodreenosti u strukturama federalne izvrne vlasti, a samim tim i da
podrimo radnu sposobnost dravnog aparata, da sauvamo zadati tempo promena, ukljuujui i
promene u okviru zapoete administrativne reforme.
Nedelja nagaanja i oekivanja
Kada je Boris Jeljcin rasputao vlade (a on je to inio est puta), istoga dana uvee ili ak
ranije, objavljivao bi ime novog mandatara za sastav vlade, budueg premijera. Iako, prema Ustavu,
nije obavezno da se tako radi, i Vladimir Putin se odluio za pauzu koja e trajati jednu nedelju,
mada je, bar za sebe, kako su dalji dogaaji pokazali, pitanje ko e biti novi premijer on ve reio, i
ta odluka bila je najstroa tajna. A u Astani na susret premijera zemalja EvrAzEs otputovao je
Viktor Hristenko.
39

Putin je 25. februara u Kremlj pozvao lidere poslanikog kluba partije Jedinstvena Rusija,
kako bi razmotrili pitanje kandidata za mesto premijera. Jo pre tog susreta Vladimir Putin je u
razgovoru sa nekima od ministara rekao da e se savetovati sa parlamentarnom veinom, a u toku
konsultacija mogu da se pojave i elementi neodreenosti, to e zahtevati dodatno vreme i napore.
Posle susreta sa Predsednikom, Boris Grizlov je na kratkom brifingu izjavio da e se konsultacije
nastaviti u nedelju, 29. februara. Nije naveo ni jedno ime.
Krajem februara, tokom est dana, ruska javnost i tampa lutale su u nagaanjima o moguoj
odluci Vladimira Putina. O Mihailu Kasjanovu i rezultatima njegovog etvorogodinjeg rada na
mestu premijera vie niko nije priao. Malo koga je zanimalo i ta e dalje da radi bivi premijer.
Svi razgovori i pretpostavke bili su samo o tome kog e politiara Vladimir Putin odabrati. U
tampi i na televiziji analitiari su tih dana nabrajali od deset do dvadeset najverovatnijih
kandidata od Alekseja Kudrina, Viktora Hristenka, Germana Grefa do Jurija Lukova, od
Sergeja Ivanova do Dmitrija Kozaka.
Komsomoljskaja pravda objavila je na prvoj stranici fotografije deset moguih novih
premijera, ukljuujui i Grigorija Javlinskog, Sergeja Glazjeva, Borisa Aljoina i Viktora
erkesova. Izvestija je u taj spisak dodala i Dmitrija Medvedeva i Igora uvalova. Jedna od
najpopularnijih ruskih radio stanica Eho Moskve, koja ima reputaciju nezavisne i ija veina
akcija i danas pripada bivem oligarhu i medijskom magnatu Vladimiru Gusinskom, ak je objavila
i kviz. Onaj ko pogodi ime premijera koga e Putin imenovati, i ija poruka sa pravilnim
odgovorom stigne potom ili Internetom u redakciju Eha Moskve pre drugih, dobija skupi
automobil.
Od 26. do 28. februara redakcija je dobila mnogo hiljada odgovora i varijante je rasporedila
po azbunom redu od Aljoina do Javlinskog. Svakako nije morala da se troi i kupuje skupu
nagradu. Nije pogodio niko ni sluaoci Eha Moskve, ni najobaveteniji i najiskusniji politiki
posmatrai i novinari.
Ni za samog Vladimira Putina ovaj izbor nije bio lak. Neki analitiari ve su meu onima
koje je Putin doveo na vlast izdvajali tri grupe peterburke slube vojske i policije, peterburke
pravnike i peterburke liberalne ekonomiste. To je bilo samo delimino tano, jer nisu svi ljudi iz
najblieg Putinovog okruenja bili iz Petrograda. U svakom sluaju, Putin nije trebalo da izdvaja
niti da jaa bilo koju od grupa koje su se ve formirale u njegovom timu. uli su se glasovi u korist
nekih gubernatora koji su ve imali iskustvo u uspenom i viestranom rukovoenju.
Ako ste dobili zadatak da prebacite neki teret dugakim putem tekim za vonju, ta je bolje
da uzmete u svoj automobil drugog vozaa, ili da pozovete drugog vozaa i drugi automobil? U
prvom sluaju stiete bre, a u drugom ete stii kasnije, ali ete dovesti vie tereta. Ali, i u prvom
sluaju pojavljuje se pitanje da li da se uzme umeniji ili pouzdaniji? Vladimir Putin odluio je
da u svoju kabinu dovede suvozaa, i prednost je dao pouzdanosti iskustva rukovodioca.
Novi premijer
U ponedeljak ujutro u Kremlj su pozvane glavne linosti poslanikog kluba Jedinstvena
Rusija u Dumi, lanovi vlade Rusije, kao i dopisnici glavnih ruskih novina. U 11 sati ujutro svi su
se ve okupili, ali Predsednik je malo zakasnio. U 11.30 parlamentarce je pozvao u kremaljsku
Predstavniku salu. Tu se po pravilu odravaju predsednikovi sastanci sa stranim delegacijama koje
nisu na najviem nivou, a takoe i sa parlamentarcima. Za sveanije susrete otvara se Veliki
Kremaljski dvorac. Konsultacije sa liderima dumske veine nisu dugo trajale i malo posle podneva
u Predstavniku salu bili su pozvani novinari. Vladimir Putin govorio je kratko: Zadatak koji je
stajao pred nama nije bio jednostavan. Trebalo je da zemlji predloimo kandidaturu predsednika
vlade. To treba da bude ovek koji je bezuslovno visokoprofesionalan, astan, koji ima veliko
iskustvo u radu u razliitim oblastima dravnih delatnosti. I radujem se to su se naa miljenja
poklopila. To je Mihail Jefimovi Fradkov.
40

Putin je otiao na sastanak sa ministrima iz vlade, a prve izjave za tampu dali su poslanici
Dume. Fradkov je rekao je Boris Grizlov vrsni profesionalac, koji je celoga ivota radio u
sistemu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Poznajem ga kao pravednog
oveka, pravog borca protiv korupcije. On je magistar ekonomskih nauka. Sutra poinjemo
konsultacije u Dumi i u petak emo razmotriti njegovu kandidaturu. Odluka Jedinstvene Rusije je
da se ona podri. O Fradkovljevim radnim kvalitetima detaljno je govorio Aleksandar ukov:
Mihaila Jefimovia poznajem ve 20 godina. On je veoma iskusan pravnik i visokokvalifikovani
ekonomista. Veoma mi je drago.
Na sastanku Vladimira Putina sa lanovima kabineta bilo je oigledno da je za sve ministre
Predsednikova odluka bila potpuno neoekivana. Meutim, po dogaajima koji su usledili, postalo
je jasno da je Vladimir Putin napravio izbor odavno, i da je imenovanje novog premijera
pripremano zajedno sa vrlo radikalnom administrativnom reformom. U tom poslu Predsednik je
imao pomo nekoliko ljudi iz njegove administracije. Ali, kao i kod svih drugih vanih odluka
Vladimira Putina u vezi sa kadrovskim promenama, iz njegove okoline ni jedna informacija nije
procurela u sredstva javnog informisanja. Odluka je bila neoekivana za sve, i skoro niko to nije
mogao da sakrije.
Jo 26. februara Maksim Glikin pie u Nezavisimoj gazeti: Predsednik i njegov najblii
krug ne orijentiu se ni u odnosu na zapad, ni u odnosu na birae. Putin je apsolutno slobodan u
svom izboru i siguran u sopstvene snage. A to znai da premijer moe da postane neko ko je
potpuno neoekivan moe da se dogodi da e postavljanje na dunost te linosti biti daleko vie
neoekivano nego ostavka Kasjanova.
Sam Fradkov nije bio predstavljen ni liderima iz Dume, ni ministrima: on je iveo i radio u
inostranstvu, u Briselu, pored sedita Evropske Unije.
Ve 2. i 3. marta svi glavni listovi Rusije objavili su kratku biografsku informaciju o Mihailu
Fradkovu, mada pod razliitim naslovima: 53 godine iz ivota Mihaila Fradkova (Gazeta)
Fradkov: ko je taj? (Zavtra) ime je Fradkov ukrasio prethodna radna mesta (Kommersant)
Razborit ovek (Versija) Ruski premijer je poasni saradnik kontraobavetajne slube
(Komsomoljskaja pravda).
Biografija novog ruskog premijera prilino je uobiajena, mada ne i potpuno transparentna.
Mihail Fradkov nikada nije bio peterburki. Roen je 1950. godine u jednom od sela u
Kujbievskoj oblasti. Godine 1972. zavrio je Moskovski mainski fakultet, gde je dobio zvanje
inenjera mehanike. Posle toga, prema informacijama iz biografije, Fradkov je kao jedan od
najboljih studenata pohaao jednu godinu detaljnih studija stranih jezika u specijalnoj grupi.
Engleskim jezikom Mihail Fradkov vlada savreno. Budui premijer dobro je znao i panski jezik.
Mladi Fradkov poslat je na rad u Indiju 1973, u aparat savetnika za ekonomska pitanja pri
ambasadi SSSR. Takvo imenovanje 70-tih godina za mladog strunjaka znailo je visoko poverenje
od strane slubi koje su davale saglasnost za rad i postavljanje u ustanove SSSR u inostranstvu.
Upravo je spoljna trgovina postala Fradkovljeva specijalnost. 1981. godine Zavrio je Akademiju
spoljne trgovine 1981. Do 1991. godine radio je na raznim poslovima u Dravnom komitetu za
ekonomske odnose sa inostranstvom SSSR i u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom
SSSR.
Posle raspada SSSR Mihail Fradkov radio je kratko u ruskim predstavnitvima pri
Ujedinjenim nacijama i Meunarodnoj trgovinskoj organizaciji u vajcarskoj. Tokom 1992.
postavljen je za zamenika ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom. Bilo je to vreme
ikakih deaka, na mestu ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom ljudi su se brzo
menjali. Tu su pomalo radili Petar Aven, Oleg Davidov, Sergej Glazjev. Ali, bili su potrebni visoki
profesionalci, koje su ministri iz vlade Jegora Gajdara morali da uzmu za zamenike. Fradkov je pet
godina radio kao stalni zamenik, a u martu 1997. godine i sam je postavljen za ministra spoljne
trgovine.
Poto je prola jedna godina, formirajui novu vladu, Sergej Kirijenko smanjio je
41

Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, spojivi ga sa Ministarstvom trgovine RF.

Mihail Fradkov preao je na nekoliko meseci u osiguravajuu kuu Ingosstrah. Juna 1999. godine
u kabinetu Sergeja Stepaina Fradkov je zauzeo mesto ministra trgovine, koje je sauvao i za vreme
premijera Vladimira Putina. Maja 2000. godine, kada se menjala struktura vlade, ministarstvo
trgovine je ukinuto. Mihail Fradkov bio je postavljen za prvog zamenika sekretara Saveta
bezbednosti RF, odnosno za zamenika Sergeja Ivanova.
Posle jo jedne godine, Sergej Ivanov postavljen je za ministra odbrane RF, a Fradkov je
stao na elo Federalne slube poreske policije. Kada su marta 2003. godine funkcije te slube
predate MUP-u, Mihail Fradkov postavljen je za ovlaenog predstavnika Rusije u Savetu Evrope. I
sada je taj iskusni, ali ne i javni politiar, o kome se ak i na internetu moglo malo ta pronai,
postavljen na drugo po znaaju mesto u politikoj strukturi Rusije.
U Moskvu je doputovao tek sredinom dana 2. marta, i odmah je otiao u Kremlj, u kabinet
predsednika Vladimira Putina.
Komentari ruske tampe bili su, kako se i moglo oekivati, veoma razliiti. Veina listova
bila je prinuena da prizna da je Fradkov veoma iskusni izvrilac i rukovodilac, koji je morao
veoma dobro da poznaje sve linije vlasti. ak se i iz kratke biografske informacije videlo da je u
momentu njegovog postavljanja na mesto premijera Fradkov iza sebe imao daleko vee iskustvo i
znanje od favorita Borisa Jeljcina kao to su Gajdar, ernomirdin, Kirijenko ili Stepain.
Najiskusniji premijer-politiar bio je bez sumnje Jevgenij Primakov, ali u inovnikim poslovima i
praktinom radu u inostranstvu Fradkovu meu ruskim premijerima niko nije bio ravan.
U Rosijskoj gazeti Vitalij Tretjakov tvrdio je da je Mihail Fradkov isto tehnika, prelazna
i kompromisna linost. On nije lider. Jedan od izvora asopisa Ekspert imao je daleko bolje
miljenje o Fradkovu i kao inovniku i kao oveku: Fradkov apsolutno nije povezan ni sa kim i ni
sa im. On je slobodan od odnosa sa familijom, od obaveza prema sirovinskim magnatima i ak
od veza sa slubom bezbednosti. Pritom, on je veoma pametan, ima iroko iskustvo u radu u
razliitim oblastima i ne boji se da pokae strogost. Po svemu sudei, on nije lo kandidat za mesto
premijera u sadanjim okolnostima. ak bih rekao da, ako bi se uporedio obim kompromitovanosti
koji cirkulie oko svake linosti u vlasti, sa onim to je obrueno na Fradkova za poslednjih
nekoliko dana, moglo bi se rei da je on kristalno ist ovek. U Fradkovu kao premijeru dobijamo
oveka koji je navikao da se ne potpisuje kao autor onoga to nije sam uradio. Naprotiv, kao veoma
strog menader, on se distancira od onoga to se deava i vie voli da se nalazi u senci. Taj kvalitet,
koji predstavlja osnovnu vrlinu agenata specijalnih slubi, ini idealnom njegovu kandidaturu za
predsednika vlade kome predstoji sprovoenje reforme dravnog aparata.
Neka pitanja u vezi sa postavljanjem Fradkova i njegovom poslovnom i linom biografijom
privukla su najveu panju i u ruskoj i u zapadnoj tampi. Prvo: da nije moda Fradkov, kao i
Vladimir Putin, radio u sovjetskoj obavetajnoj slubi? On nije sluio vojni rok, ali je pukovnik u
rezervi. Da nije nosio sako preko uniforme? Da nije moda engleski jezik nauio na specijalnim
kursevima u Lubjanki? Informiui javnost o tome da su oba sina Mihaila Fradkova zavrila
Akademiju Federalne slube bezbednosti, Komsomoljskaja pravda pretpostavljala je da se
Fradkovljeve veze sa specijalnim slubama proteu jo od vremena njegovog rada u trgovinskom
predstavnitvu u Indiji. Fradkovljeva biografija pisala je Olga Kritanovskaja u listu
Moskovskie novosti izgleda kao biografija neisturenog kadrovskog saradnika. Nikada nije
radio u organima, ali je radio u strukturama koje se obino nazivaju afiliranim sa KGB/FSB. I
poto su se te strukture koncentrisale na meunarodne aspekte dravne delatnosti, i prisustvo
specijalnih slubi u njima bilo je znatno vee nego u svim drugim organizacijama. Naravno, nije
mogue dokazati da je Fradkov obavetajac. Ali postoji vie nego dovoljno osnova da se smatra da
jeste. I nije vano da li je on bio oficirski kadar obavetajne slube. Glavno je da on nije tu,
Predsednik u njega ima poverenja.
Ideologija ili opredeljenost budueg premijera skoro nikoga nisu interesovali. Oigledno je
bilo da on nije liberal, i da e se zalagati pre svega za interese drave upravo onako kako je to
42

uobiajeno u dravnim i pre svega u strukturama slubi bezbednosti. Mnogi listovi pisali su o
udnim ili ak nezakonitim poslovima, kojima je obilovala istorija ruske spoljne trgovine 90-tih
godina. U vezi sa tim pominjan je bivi ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Petar Aven,
kao i Jegor Gajdar, Anatolij ubajs, razne kompanije i korporacije, ali nije pominjan Mihail
Fradkov. Daleko veu panju i zapadne i ruske tampe privukao je rodoslov M. J. Fradkova: njegov
otac bio je poreklom iz jevrejske porodice. O tome, mada u razliitim konotacijama, pisala je i
ruska nacionalna i izraelska tampa.
Znai, Fradkov Mihail Jefimovi, roen 1950. godine, Jevrejin, pisao je list Zavtra
bie premijer Rusije. Daleko od toga da je Putinov izbor sluajan. Reci mi, ko je tvoj premijer....
Izabravi Mihaila Fradkova, iji su preci po oevoj strani bili Jevreji, Putin je istinski
oamutio posmatrae pisao je list Haarec iz Telaviva. Ali to je bio sjajan politiki potez.
Sada Putina vie niko nee optuiti za antisemitizam. Uz to, Fradkov je pedantan u radu, on potuje
i radi u skladu sa zakonima, i njegova reputacija je besprekorna.
Veliku panju tampe privuklo je i pitanje gde su se i pod kojim uslovima upoznali Vladimir
Putin i Mihail Fradkov. Jedan od listova pretpostavljao je da su Putin i Fradkov mogli da se
upoznaju jo 80-tih, ili ak 70-tih godina. Vladimir Putin je sam razjasnio ovo pitanje: upoznao je
Fradkova kada je on, Putin, u Sankt Peterburgu rukovodio Upravom za veze sa inostranstvom u
gradskoj vladi.
Istiui Fradkovljeve kompetencije i radne kvalitete, Putin je pre svega naveo odsustvo
koristoljublja. Kao zamenik ministra spoljne trgovine, Mihail Fradkov je jednog od svojih sinova
upisao u Peterburku suvorovsku vojnu kolu, usmerivi ga ka vojnoj karijeri, koja tih godina nije
smatrana prestinom. Kasnije nije protestvovao ni protiv Putinove odluke o likvidaciji poreske
policije. On je podvukao je Putin ovek koji se istakao u borbi protiv korupcije.
Marta 3. i 4, Mihail Fradkov organizovao je seriju konsultacija i sastanaka u Dravnoj
Dumi. Ve 5. marta odrao je u Dumi govor o programu i odgovorio na pitanja kojih nije bilo
mnogo. Rekao je, izmeu ostalog, i to, da e se formiranje vlade odvijati istovremeno sa
administrativnom reformom, da e sastav vlade i broj ministara biti manji, i da e se formirati na tri
nivoa: ministarstva, federalne slube i federalne agencije. Premijer e imati samo jednog zamenika i
on, Fradkov, eleo bi da to bude Aleksandar ukov.
Ogromnom veinom glasova Duma je prihvatila kandidaturu Mihaila Jefimovia Fradkova
za mesto premijera. Ve sledeeg dana je zauzeo glavni kabinet u Belom domu i pristupio
intenzivnom radu na formiranju kabineta ministara. U tom radu uestvovao je i Aleksandar ukov,
kao i glavni lanovi predsednike administracije. Rezultate toga rada i novi sastav vlade saznali
smo za manje od jedne nedelje. U isto vreme saznali smo za sutinsku i veoma brzo sprovedenu
administrativnu reformu koja je izmenila samu strukturu nove vlade.
Administrativna reforma
Struktura organa izvrne vlasti Ruske Federacije 90-tih godina formirala se na osnovu
subjektivnih odluka, stihijski, i menjala se od sluaja do sluaja bez neophodnog prouavanja i
analiza. Rusija se tih godina nalazila u stanju permanentne politike i ekonomske krize i formiranje
jasnije, stabilne i efikasne strukture federalnih organa izvrne vlasti nije ulazilo u red prioritetnih
zadataka.
Ustav Ruske Federacije odredio je ovlaenja Vlade Rusije i njene odnose sa Predsednikom
i Dravnom Dumom, ali ne i njenu strukturu. Sve predloge u vezi sa strukturom federalnih organa
izvrne vlasti treba, prema Ustavu RF, da saini predsednik vlade i da te predloge preda predsedniku
RF na usvajanje najkasnije u roku od jedne nedelje posle imenovanja predsednika vlade.
Kada se avgusta 1999. godine Vladimir Putin naao na mestu predsednika vlade, nije mogao
da ne vidi niz nedostataka u strukturi svih federalnih organa izvrne vlasti, koji su se nakupili u
prethodnim godinama. Ali, promene koje su u tu strukturu unete 20002003. godine bile su
43

minimalne i odlikovalo ih je samo fino podeavanje, o kome je mnogo puta govorio premijer
Mihail Kasjanov.
Pripremni period za promene strukture vlasti bio je u toku, i na projektima administrativne
reforme od 2000. do 2003. radilo je ve nekoliko grupa strunjaka. Jedna od takvih grupa radila je u
sastavu vlade i na njenom elu bio je kako Mihail Kasjanov, tako i vicepremijer Boris Aljoin. U
jednom od intervjua za tampu Aljoin je rekao da je vladina komisija za administrativnu reformu
ve do 1. januara 2004. zavrila ogroman posao, i da je izvrila analizu etiri, od ukupno pet hiljada
funkcija organa dravne vlasti. Pritom je otkrila da je osamsto funkcija viak, trista pedeset se
duplira, i da okvir izvrenja treba umanjiti za oko pet stotina funkcija.
Druga grupa za administrativnu reformu bila je formirana kao Radna grupa Dravnog saveta
RF za pripremu reforme organa dravne vlasti i uprave. Na njenom elu bio je Jurij Lukov. Ta
grupa obavila je ogromno istraivanje kako inostranog, tako i ruskog iskustva u dravnom
upravljanju, i predloila da se u Rusiji formira nova struktura federalnih organa izvrne vlasti koja
treba da u svom sastavu ima 13 federalnih ministarstava, 8 federalnih sluba Rusije, 14 federalnih
agencija i 17 federalnih nadzora Rusije. Od ukupno 52 federalna organa izvrne vlasti, 11 treba da
ue u sastav predsednikog bloka upravljanja. Svoje predloge komisija Dravnog saveta ne samo da
je predala na razmatranje predsedniku Vladimiru Putinu, ve je i objavila u knjizi Put ka efikasnoj
dravi (M., 2003.).
Trea grupa za administrativnu reformu radila je u predsednikoj administraciji pod
rukovodstvom Dmitrija Kozaka. Ona je imala mogunost da koristi ono to su uradile druge grupe.
Ali, njena ema se u celini razlikovala od eme Dravnog saveta i vlade. Kozakova grupa
predlagala je ne etiri, ve tri nivoa organa izvrne vlasti. Na prvom nivou su ministri koji odreuju
prava, na drugom su slube koje prava primenjuju, a trei nivo bi trebalo da formiraju nadzori koji
kontroliu, a takoe i dravne agencije koje treba da pruaju dravne usluge stanovnitvu i biznisu.
Pritom, svi organi izvrne vlasti jasno su se delili na dva bloka: na one koji su bili potinjeni
predsedniku, i oni koji su bili pod ingerencijom vlade. Prvobitna ema koja je prihvaena ukazom
Predsednika 9. marta 2004. godine predviala je formiranje 15 ministarstava, 32 slube, ukljuujui
i slubu nadzora, i 26 agencija. Kanije je u tu prilino dobro izgraenu strukturu bilo uneto jo malo
izmena.
Predlozi u vezi sa personalnim sastavom organa izvrne vlasti bili su unapred pripremljeni u
predsednikoj administraciji. Sve konsultacije u vezi sa tim bile su zatvorene. U svakom sluaju, u
tampu nije stila nikakva informacija. Za novi sastav vlade saznali smo tek 8. marta, kada je u
Kremlju odrana specijalna sednica kabineta ministara u punom sastavu, kojom je predsedavao
Vladimir Putin.
Predloge za imenovanje novih ministara iznosio je, obraajui se Predsedniku, premijer
Mihail Fradkov. Svaki od ministara ije je prezime bilo izgovoreno ustajao je sa svog mesta pred
kolegama, pred Predsednikom i pred televizijskim kamerama. Ve sledeeg dana Vlada je odrala
prvi sastanak u novom sastavu.
Federalni organi izvrne vlasti. Predsedniki blok
Za ministra unutranjih poslova Ruske Federacije imenovan je general-potpukovnik Raid
Nurgalijev, koji je na tom mestu ve radio od poetka godine. Nurgalijev je ekista i u tampi se o
njemu pisalo kao o ekisti po poreklu, jer je njegov otac, isto kao i Raid, rukovodio jednom od
kaznenopopravnih ustanova u Kareliji. Nurgalijev je preao da radi u prestonikim strukturama FSB
1995, kada je rukovodio jednim od odeljenja u upravi line bezbednosti. Godine 1998. preao je u
predsedniku administraciju i stao na elo jednog od odeljenja Glavne kontrolne uprave.
Rukovodilac te uprave u to vreme bio je Vladimir Putin.
Godine 2002. Raid Nurgalijev bio je postavljen na dunost prvog zamenika ministra
unutranjih poslova. Novom civilnom ministru Borisu Grizlovu trebao je zamenik koji je iskusni
44

profesionalac. Sada je Nurgalijev postavljen na elo MUP.

Ministar za poslove graanske odbrane i vanredne situacije ponovo je postao Sergej ojgu.
Kada je iznosio predlog te kandidature, Mihail Fradkov je istakao da ojgua ne treba posebno
predstavljati. Sergej ojgu nalazi se na elu svog resora od 1991. godine. On je takoe generalpotpukovnik.
Za ministra inostranih poslova postavljen je Sergej Lavrov. On je iskusni profesionalni
diplomata, koji je jo od 19921994. godine bio zamenik ministra inostranih poslova RF, a zatim je
tokom deset godina radio kao stalni predstavnik Ruske Federacije pri OUN. U ime Ruske
Federacije uestvovao je u radu Saveta bezbednosti OUN.
Putin je biveg ruskog ministra inostranih poslova Igora Ivanova premestio na dunost
sekretara Saveta bezbednosti Rusije. Ministar odbrane je ostao Sergej Ivanov, to je i trebalo
oekivati. On je tu dunost obavljao od prolea 1991. godine. Mesto ministra pravde sauvao je i
Jurij ajka, koji je na elu tog ministarstva bio jo od avgusta 1999. godine.
Rukovodstvo Federalne slube bezbednosti Rusije, kao i ranijih godina, povereno je
Nikolaju Patruevu. Nisu se promenila ni rukovodstva drugih slubi i agencija u predsednikom
bloku Dravne kurirske slube, spoljne obavetajne slube, slube za kontrolu prometa
narkotika, Federalne slube obezbeenja, kao i Federalne agencije za upravljanje specijalnim
programima Predsednika i Federalne agencije za upravljanje poslovima predsednika RF.
Federalni organi izvrne vlasti. Blok vlade
Jo kada je prihvatana njegova kandidatura za mesto premijera u Dravnoj Dumi, Mihail
Fradkov rekao je da e on u vladi imati samo jednog zamenika, i da bi eleo da na tom mestu bude
Aleksandar ukova, 48-godinji politiar i poslanik u Dumi, strunjak za ekonomiju i finansije,
nekadanji predsednik Komiteta Dume za budet, poreze, banke i finansije. Prema Fradkovljevim
reima, on odavno poznaje A. ukova i ima u njega puno poverenje. ukov je postao jedini lan
nove vlade koji je takoe bio i u rukovodstvu partije Jedinstvena Rusija on je bio lan
Centralnog politikog saveta te partije. Aleksandar ukov zavrio je ekonomski fakultet
Moskovskog dravnog univerziteta, a specijalnost mu je ekonomista-matematiar. Od 1980. do
1991. godine obavljao je razne dunosti u Glavnoj devizno-ekonomskoj upravi Ministarstva
finansija SSSR. Posle pola godine obuke u SAD, A. ukov je postao potpredsednik akcionarskog
drutva Avtotraktoreksport. Od 1993. godine radi u Dumi. On sebe nije svrstavao u liberaldemokrate i u drugoj Dumi bio je blizak grupi Regioni Rusije, koja je zauzimala centralne
pozicije.
Predlog da rukovodi Ministarstvom zdravlja i socijalnog razvoja Ruske Federacije dobio je
Mihail Zurabov, koji je jo od 1999. godine rukovodio Penzionim fondom. U sastav tog
ministarstva ula je federalna sluba za rad i zapoljavanje, federalna agencija za medicinsku zatitu
i socijalni razvoj i Federalna agencija za fiziku kulturu, sport i turizam. M. Zurabov, po profesiji
ekonomista-kibernetiar, zavrio je 1975. godine Moskovski fakultet za upravljanje koji nosi ime
Ordonikidze. Vie od 15 godina M. Zurabov radio je kao inenjer i kao naelnik laboratorije
montane tehnologije. Devedesetih godina postavljen je na elo velike moskovske kompanije
MAKS, zatim je bio zamenik ministra zdravlja RF i savetnik predsednika RF. Od maja 1999. do
marta 2004. godine M. Zurabov rukovodio je Penzionim fondom RF. Upravo tih godina Penzioni
fond uspeo je da dostigne relativno redovnu isplatu penzija i dodataka, iji iznos se poveao ne
samo nominalno, ve i realno, prema kupovnoj moi. Ali sada je Zurabovu poveren novi i veoma
veliki obim obaveza i briga, za ije uspeno izvrenje nije dovoljno imati samo kvalitete
kompetentnog inovnika. Na novom mestu neophodni su i kvaliteti javnog politiara, koje u
prolosti Zurabov nije demonstrirao u ruskoj javnosti. Zurabov je viestruko talentovani inovnik i
biznismen, govorili su o njemu ljudi koji su ga poznavali ali on savreno ne odgovara ulozi
rukovodioca u socijalnoj sferi.
45

Potpuno novi ovek u sastavu izvrne vlasti i u grupi viih inovnika postao je Aleksandar
Sokolov, rektor Moskovskog konzervatorijuma. On je postavljen na mesto ministra kulture i javnog
informisanja Ruske Federacije. U sastav tog ministarstva ule su federalne agencije za kulturu i
kinematografiju, za tampu i javno informisanje i agencija arhive. Na dan kada je na to mesto
postavljen, A. Sokolov bio je u poseti Japanu i, kako se moglo pretpostaviti, o svemu je bio unapred
obaveten. Pitanja u vezi sa radom sredstava javnog informisanja, a posebno televizije, bili su
prethodnih godina predmet veoma ustre polemike, i zato se mogao razumeti V. V. Putin, koji je
eleo da u toj delikatnoj sferi upravljanja ima novog oveka koji nije sputan korporativnim vezama.
A. Sokolov zavrio je muziku kolu, klasa violina, i istorijsko-teoretski fakultet
Moskovskog dravnog konzervatorijuma. Tokom 90-tih godina radio je kao prorektor na tom
konzervatorijumu, a 2001. izabran je za rektora Moskovskog Konzervatorijuma. Doktorirao je na
istoriji umetnosti. Kolege su za A. Sokolova govorile da je ovek koji ima sjajno obrazovanje, i koji
je umeni menader.
Takoe novi ovek u sastavu izvrne vlasti postao je Aleksandar Fursenko, kome je
ponueno da vodi Ministarstvo obrazovanja i nauke Ruske Federacije. Fursenko je fiziar, doktor
fiziko-matematikih nauka, koji je 1991. godine radio na mestu zamenika direktora u naunim
krugovima poznatog Lenjingradskog fakulteta fizike i matematike i bio rukovodilac regionalnog
fonda za nauno-tehniki razvoj Sankt Peterburga. Ruska nauka nala se u krajnje tekoj situaciji i
morala je sama da se pobrine za opstanak, i da u tome primeni, izmeu ostalog, i trine
mehanizme. Inovacioni tehnoloki centar koji je formiran uz uee A. Fursenka uspeo je da
realizuje vie od 80 projekata visoke tehnologije i da za njihovo finansiranje privue 13 miliona
dolara. Za nauku je to 90-tih godina bio veliki iznos. Jo 2001. godine Fursenko je preao da radi u
Ministarstvu industrije i nauke RF i neko vreme bio je vrilac dunosti ministra. Sada su se njegove
obaveze i okvir delatnosti znatno proirili. U sastav ministarstva uli su kako Federalna agencija za
nauku, tako i Federalna agencija za obrazovanje. U strukturi ministarstva rade federalne slube za
intelektualnu svojinu, patente i robne znake, kao i za nadzor u oblasti obrazovanja i nauke.
Panju i posmatraa i tampe privuklo je imenovanje gubernatora Permske oblasti Jurija
Trutnjeva za ministra prirodnih resursa Ruske Federacije. Ve prema strukturi tog ministarstva jasno
je kolike su njegove odgovornosti i ovlaenja. U sastav ovog ministarstva ula je federalna sluba
za nadzor u oblasti ekologije i korienja prirodnih resursa i federalna agencija za vodene resurse,
umarstvo i korienje prirodnih dobara. Ja u da zavedem red sa prirodnim resursima izjavio
je Jurij Trutnjev skoro odmah posle stupanja na novu dunost.
J. Trutnjev je po obrazovanju inenjer rudarstva, potie iz porodice naftaa i sam je nekoliko
godina radio kao pomonik na buotinama i operator na buotini nafte i gasa. Od 1990. do 1994.
godine bavio se privatnim biznisom, ali ubrzo je bio izabran za poslanika Permske Zakonodavne
skuptine, a zatim za gradonaelnika Perma. Decembra 2000. godine J. Trutnjev izabran je za
gubernatora Permske oblasti i brzo je postao popularan u svojoj oblasti, jer su se manifestovale
njegove organizatorske sposobnosti i oratorski talenat. Ve 2003. godine Jurij Trutnjev uao je u
prvih deset najuspenijih ruskih gubernatora. Ali, postao je prvi gubernator koji je za poslednje tri
godine postavljen za ministra.
Ministarstvo za prirodne resurse u ranijim kabinetima bilo je meu najproblematinijima. Za
samo nekoliko dana, koliko je prolo od ostavke M. Kasjanova do postavljanja M. Fradkova, raniji
ministar za prirodne resurse Vitalij Artjuhov sankcionisao je oko 70 licenci za preradu razliitih
vrsta resursa u najrazliitijim regionima zemlje. Sa druge strane se ispostavilo da na mnogim
nalazitima kompanije, koje su dobile licence, nisu ni poele da rade punom parom. U vezi sa
sudbinom nekoliko nalazita u toku su bili sudski sporovi. Situacija sa naftom bila je neizdriva:
kompanije koje su kontrolisale nalazita formirale su lanac sestrinskih firmi, kojima su naftu
prodavale po veoma niskim cenama. I tek poslednja od tih erki, koja se nalazila negde u
slobodnoj zoni, u inostranstvu, prodavala je naftu zapadnim potroaima po svetskoj ceni. Drava je
bila otvoreno pljakana, ali ona nije mogla ak ni tano da ustanovi koliko se zaista sredstava od nje
46

krade. Za novog ministra odmah se pojavilo veoma mnogo problema, i njegovi prvi koraci i odluke
odmah su se nali u ii panje skoro svih ruskih sredstava javnog informisanja.
Ministarstvo industrije i energetike Ruske Federacije preuzeo je Viktor Hristenko, ovek
koji nije bio nov u vladi. Kao rukovodilac ili inovnik V. Hristenko zapoeo je rad u eljabinskoj
oblasti, gde je zavrio mainski fakultet i stekao zvanje inenjera-ekonomiste. On je zatim pohaao
Moskovski fakultet upravljanja, a posle jo deset godina i Akademiju narodne privrede pri vladi RF.
Diplomirani ekonomista i rukovodilac, V. Hristenko stekao je veliko iskustvo u razliitim
strukturama vlasti u eljabinsku i eljabinskoj oblasti. U Moskvu je pozvan 1997. godine na
dunost zamenika ministra finansija RF. Za vreme Sergeja Kirijenka postao je jedan od zamenika
predsednika vlade. Za vreme premijera J. Primakova Hristenko se vratio u ministarstvo finansija, ali
u kabinetima S. Stepaina i V. Putina opet je zauzeo mesto zamenika predsednika vlade, i sauvao
ga i u kabinetu M. Kasjanova. Viktor Hristenko nije pokuavao da reava politike probleme, ali
pokazao se kao veoma efikasan rukovodilac. Naputajui mesto premijera 24. februara 2004.
godine, M. Kasjanov predloio je da se Hristenko postavi za vrioca dunosti premijera i naveo da
je on najiskusniji, i najsistematiniji od svih lanova vlade. Izgleda da Vladimir Putin deli to
miljenje. Mnogi veliki strani menaderi smatrali su da se relativna efikasnost kabineta M.
Kasjanova odrava u znatnoj meri zahvaljujui uspenom radu zamenika predsednika vlade kao to
su V. Matvijenko i V. Hristenko, kao i zamenika predsednika vlade Alekseja Gordejeva.
Pod ingerencijom V. Hristenka nali su se Federalna sluba za nadzor egzaktnih istraivanja
i Federalna agencija za atomsku energiju, Federalna kosmika agencija, Federalna agencija za
industriju, Federalna agencija za energetiku i Federalna agencija za izgradnju i stambenokomunalnu privredu. Tehnoloki nadzor i tehnika regulacija, kao i metrologija takoe su se nali
pod rukovodstvom V. Hristenka. Prema ukupnom obimu problema u ekonomiji bilo je to najvee od
svih ministarstava.
Ministarstvo poljoprivrede RF predato je na rukovoenje Alekseju Gordejevu. A. Gordejev
postao je ministar poljoprivrede i prehrane jo 1999. godine. Sada je u sastav tog ministarstva ula
ne samo Federalna agencija za poljoprivredu, ve i Federalna agencija za ribolov, a takoe i
Federalna sluba za veterinarski i sanitarni nadzor.
Nema potrebe govoriti o tome koliko je bilo teko u Rusiji, ranije i u SSSR-u, biti
odgovoran za stanje stvari u poljoprivredi, i koliko je partijskih i dravnih karijera propalo na tom
popritu. Tokom 30-tih i 40-tih godina veliki deo teke industrije Sovjetskog Saveza stvaran je za
raun danka koji je drava oduzimala od sela. Ogromni deo resursa rusko i sovjetsko selo davalo
je gradu i u kasnijim decenijama. U naoj zemlji selo je imalo ulogu nekakve unutranje kolonije i
bilo je beivotno u svakom pogledu. Odavno je vreme da grad vrati dugove selu, ali o tome se malo
ko brinuo. Pre 80 godina, u godinama NEP-a, trini odnosi brzo su obnovili upravo poljoprivredu i
selo. Ali danas ta obnova protie veoma sporo, a u nekim pravcima i u mnogim oblastima
propadanje ruskog sela odvijalo se ak bre nego ranije zbog konkurencije masovnog i jevtinog
uvoza, zbog nedostatka tehnike i kapitala.
Rusija ima velike mogunosti da svoju poljoprivredu uini jednim od glavnih pokretaa i
izvora razvoja celokupne privrede. Moe se ispostaviti da e i za razvijene zemlje i za zemlje u
razvoju nedostatak hrane predstavljati tee iskuenje nego nedostatak nafte. Ali veliki deo puta ka
procvatu ruska poljoprivreda i rusko selo treba da preu uz podrku drave. Aleksandar Gordejev to
razume.
Po svom obrazovanju on je inenjer eleznikog saobraaja. Ali jo od 1981. godine vrio je
najrazliitije dunosti u upravljanju poljoprivredom, proavi put od zamenika direktora velikog
podmoskovskog agroindustrijskog kompleksa Moskva, do zamenika ministra poljoprivrede RF. U
vladi Kasjanova ak je bio i potpredsednik vlade, to mu je davalo izvesna dodatna ovlaenja i
mogunosti uticaja. Od svih koji su 90-tih godina bili odgovorni za stanje agrarnog sektora u ruskoj
vlasti od Aleksandra Ruckoja do Genadija Kulika Aleksej Gordejev pokazao se kao
najefikasniji rukovodilac, i on na ovom frontu radi due nego svi drugi.
47

U ukazu od 9. marta 2004. godine navedeno je i da se u sastavu vlade formira novo

objedinjeno Ministarstvo za saobraaj i veze RF. Ali ve posle nekoliko nedelja postalo je jasno da
je takvo stavljanje veze i saobraaja pod isti krov greka. Bez velikih sporova obnovljeno je
preanje ministarstvo za veze RF, a njegovo rukovoenje povereno je Leonidu Rejmanu koji je ve
bio ministar za veze od 1999, a od 1994. do 1999. godine radio je kao prvi zamenik generalnog
direktora AD Peterburka telefonska mrea. Rejman je jedan od petrograana koji su u vladu
doli zajedno sa V. Putinom. Za ministra saobraaja RF postavljen je ovek koji je u vladi bio nov
profesionalni vojnik i istovremeno menader Igor Levitin. On je oficir eleznikih jedinica koji
je u svoje vreme zavrio ne samo kolu vojnih elezniara, ve i Viu vojnu akademiju pozadine i
saobraaja. I. Levitin radio je od 70-tih do 90-tih godina na raznim eleznicama, nekoliko godina
bio je vojni komandant jednog od delova na BAM-u. Od 1998. do 2004. radio je kao zamenik
generalnog direktora AD Severstaljtrans. On je strunjak za vojni i teretni transport, a takoe i
magistar politikih nauka.
U sastav ministarstva saobraaja ukljuene su Federalna agencija za elezniki saobraaj,
Federalna agencija za drumski saobraaj, Federalna agencija za vazduni saobraaj, Federalna
agencija za morski i reni saobraaj i Federalna sluba za nadzor u oblasti saobraaja.
Mesto ministra finansija RF sauvao je Aleksej Kudrin, koji je, pritom, napustio mesto
zamenika predsednika vlade. Poloaj A. Kudrina u novom sastavu vlade postao je sloeniji i time
to je prvi i jedini potpredsednik vlade RF sada postao A. ukov, koga takoe smatraju strunjakom
iz oblasti finansijske politike i budeta, ali koji se ranije nije svrstavao u red liberalnih ekonomista i
politiara. U debatama koje su se u Dumi vodile u vezi sa budetom, ministar Kudrin i predsednik
Komiteta za budet i finansije ukov mnogo puta su imali potpuno razliite stavove.
Alekseja Kudrina mnogi smatraju ne samo lanom Putinovog tima, ve i jednim od lidera
peterburkih liberala. On je jo 1983. godine zavrio ekonomski fakultet Lenjingradskog
dravnog univerziteta, malo kasnije i postdiplomske studije na Institutu za ekonomiju Akademije
nauka. On je magistar ekonomskih nauka. Jo na samom kraju 80-tih godina A. Kudrin je uao u
grupu koja je radila na projektu Lenjingradske zone slobodnog preduzetnitva, koju je formirao A.
ubajs. Taj projekat postao je jedan od omiljenih projekata Anatolija Sobaka, ali je samo jedan
njegov mali deo uspeo da se realizuje. U Lenjingradskoj gradskoj vladi, a zatim i u gradskoj vladi
Sankt Peterburga. A. Kudrin je po redu vrio funkcije u rukovodstvu Komiteta za upravljanje
zonom slobodnog preduzetnitva, Komiteta za ekonomski razvoj i investicije, Finansijskog
komiteta, zatim je radio kao naelnik glavne finansijske uprave gradske vlade, kao prvi zamenik
gradonaelnika za ekonomiju i finansije. U toku svih tih godina glavni autoritet za Kudrina bio je ne
A. Sobak, ve Anatolij ubajs, i Kudrin se 90-tih godina deklarisao kao jedan od najvernijih
sledbenika liberalizma po ubajsu. Aleksej Kudrin nije bio naroito uspean u Sankt Peterburgu,
isto kao to ni A. ubajs nije bio naroito uspean u Moskvi. Posle poraza A. Sobaka na izborima,
A. Kudrin vie nije bio u poslu, i A. ubajs, koji je tada obavljao dunost rukovodioca predsednike
administracije, pozvao ga je u svoj aparat na mesto naelnika Glavne kontrolne uprave Predsednika
RF. Kada je A. ubajs 1997. godine postao ministar finansija, A. Kudrin je postao njegov prvi
zamenik. Ali Kudrin nije naao zajedniki jezik sa novim ministrom finansija, liberalom iz partije
Jabloko Mihailom Zadornovom, i otiao je opet kod ubajsa, u RAO EES Rusije.
Mihail Kasjanov vratio je A. Kudrina na mesto prvog zamenika ministra finansija, a poto je
Kasjanov bio postavljen za premijera, Kudrin je postao, kao to je poznato, ministar finansija. U
bilo kojoj grupi koja je na vlasti, navodio je jo 2003. godine asopis Komersant-VLAST
postoje politiari koji su spremni da po svaku cenu ostanu na vrhu. Potpredsednik i ministar
finansija Aleksej Kudrin pripada toj vrsti politiara. U drutvima ruskih ekonomista malo ko A.
Kudrina smatra jakim ekonomistom. Sa finansijskim problemima je dobro upoznat, ali on je vie
birokrata nego ekonomista. Kudrin ne promovie nove ideje niti koncepcije, on nije lider, ve
izvrilac. Nije pokazao posebne administrativne talente. Finansijska situacija u Rusiji poslednjih
godina bila je veoma dobra, ali ne zahvaljujui radu ministarstva finansija. Ruske zlatne i devizne
48

rezerve premaile su 150 milijardi dolara, ali Kudrin, kako se pokazalo, ne zna uvek kako da se to
bolje upotrebi taj viak finansijskih resursa.
Osnovna ideja koju je branio, i koju je poslednje godine A. Kudrin sproveo kao zakon, bilo
je stvaranje Stabilizacionog fonda pri vladi Ruske Federacije. Zlatne i devizne rezerve Centralne
banke obezbeuju, kao to je poznato, stabilnost ruske rublje i to predstavlja osnovnu funkciju
Centralne banke, koju, u skladu sa Ustavom RF, ona realizuje nezavisno od drugih organa dravne
vlasti. Stabilizacioni fond ima i drugu funkciju da podri socijalne isplate iz budeta u sluaju
neoekivanog smanjenja prihoda u budet zbog pada cena nafte i drugih izvoznih roba iz Rusije.
Meutim, mnogi oponenti vlade smatraju da bi dananji viak prihoda mogao da se iskoristi daleko
efikasnije nego da se jednostavno uva na ruskim deviznim raunima u bankama zapadnih zemalja.
Liberalni ekonomski model nije suvie dobro uspeo u Rusiji, ali liberalni ekonomista A.
Kudrin nastavlja da sedi za volanom ruskog finansijskog sistema. Na alost, ni njegov glavni
kritiar sa desnog krila Andrej Ilarionov, niti njegov veliki kritiar sa levog krila Sergej Glazjev, ne
ulivaju poverenje ni javnosti ni Predsedniku Rusije. Ne sme da se ne istakne da su se, iako je njegov
status degradirao, ovlaenja A. Kudrina poveala. U sastav ministarstva finansija nije ula samo
Federalna sluba za nadzor finansija i budeta i Federalna sluba za finansijski monitoring, ve i
Federalna sluba platnog prometa i Federalna sluba nadzora osiguranja, a takoe i Federalna
poreska sluba, koja je u ranijem sastavu vlade bila posebno i veoma uticajno ministarstvo.
U najteem i najsloenijem poloaju u sastavu novog kabineta naao se German Gref. On je,
takoe, izgubio status vicepremijera, mada su ovlaenja Ministarstva za ekonomski razvoj i
trgovinu, na ije elo je G. Gref stao, bila proirena. U sastav ovog ministarstva ule su Federalne
slube za dravnu statistiku i tarife, Federalne agencije za dravne rezerve, za upravljanje
federalnom imovinom i za katastar nepokretnosti. Pod ingerencijom G. Grefa nala se i Federalna
carinska sluba. Pritom, umesto 17 ranijih zamenika ministara, Grefu su ostavljena samo dva. Neki
od ranijih Grefovih saradnika ipak su ostali, na niem statusu, ali neki su preli u druge strukture i u
biznis.
German Gref po svom obrazovanju nije ekonomista, ve pravnik. Posle zavretka pravnog
fakulteta Lenjingradskog dravnog univerziteta radio je kao pravni konsultant u jednom od reonskih
administracija Sankt Peterburga. Godine 1994. Gref je postao rukovodilac Komiteta za upravljanje
dravnom imovinom u gradskoj vladi Sankt Peterburga. Tu se on bavio privatizacijom po modelu
A. ubajsa, i na tom polju, naravno, nije stekao nikakvu popularnost. Posle poraza A. Sobaka,
German Gref nije otiao iz gradske vlade Peterburga, ak je za vreme Vladimira Jakovljeva radio na
mestu zamenika gubernatora. Godine 1998. G. Gref je preao u Moskvu, takoe u resor dravne
imovine.
Kada je Vladimir Putin stao na elo ruske vlade, German Gref postao je rukovodilac Centra
za strateki razvoj. Pretpostavljalo se da e upravo taj centar biti u stanju da stvori nekakav korisni
program nastavka i razvoja ekonomskih reformi u Rusiji. Meutim, to se nije ostvarilo. Programi
Centra kojim je rukovodio Gref ni po emu nisu bili bolji od drugih tada nuenih programa, koji su
prema nizu parametara imali daleko vie osnova. Niim se German Gref nije izdvojio ni kao
ministar u vladi Mihaila Kasjanova. Mnogi su ga smatrali oholim i kapricioznim, ali i neefikasnim
rukovodiocem novog super-ministarstva, koje ima oko 20 velikih odeljenja i 17 zamenika ministara.
Osnovna ideja koju je G. Gref kao stvaralac novih programa pokuavao da odbrani, bila je
primitivna liberalna dogma o neefikasnosti drave kao vlasnika. On se zalagao za irenje
privatizacije, ak i na niz preduzea od stratekog znaaja, koja su jo uvek bila u rukama drave.
Ali, ta je zemlji dala ubajsova privatizacija? Upravo je German Gref iz kabineta vlade M.
Kasjanova postao najnepopularniji ministar, posebno za leve partije i pravce. Ali ni partije desne
orjentacije nisu ga ni u kom sluaju smatrale svojim saveznikom. Ruska privreda se od 2000. do
2003. godine razvijala relativno visokim tempom, ali malo ko je povezivao te, uostalom, ne velike
uspehe, sa resorom i linou G. Grefa.
Imenovanje G. Grefa u kabinet nove vlade M. Fradkova doekano je otrovnim komentarima
49

tampe desne orjentacije, i sa krajnjim besom sredstava javnog informisanja patriotske i leve
orjentacije. Ako se dananja politika Ministarstva za ekonomski razvoj nastavi, pisao je u
Literaturnoj gazeti Igor Serkov treba da se pripremamo za krah... ekaju nas prave tragedije
raspad radnih kolektiva i nestanak preduzea koja su bila ponos ove zemlje i osnova njene snage.
Videemo kako se gase naune kole, a takoe i degradaciju kulture i obrazovanja. Sve e to biti
praeno ljudskim dramama i uruavanjima, i kao rezultat toga mnogo ljudi e izgubiti smisao ivota
i veru u bolju budunost. I kome e tada biti potrebne iste one trine institucije? Tako da moda
gospodin Gref moda treba da ide do kraja i da promeni ime svog resora u Ministarstvo ruenja. Ili
raspada? A moda i razlaganja? Interesantno, ta li e vie odgovarati njegovom ukusu?
Do raspada, naravno, nee doi. ak ni premijer kao to je M. Kasjanov nije podravao niz
pseudotrinih projekata G. Grefa. Mihail Fradkov ih tim pre nee podravati. Jo pre inauguracije,
dok je ispred njegove dunosti ministra pisalo v. d., German Gref privukao je na sebe optu
panju javnosti i tampe svojom drugom svadbom koju je proslavio, za inovnika u to vreme
neuobiajenom, pompom i glamurom u Sankt Peterburgu i Peterhofu 30. aprila 2004. godine.
Prema pisanju mnogih listova, toga dana u Sankt Peterburgu bilo je mnogo zastoja u saobraaju,
zato to su ceo centar grada zauzele visoke zvanice. Na Kamenom ostrvu pucali su topovi, ali
umesto uladi iz njih su izletale zlatne konfete. I celo to slavlje trebalo je paljivo obezbediti. U bilo
kojoj zapadnoj demokratskoj zemlji sa potpuno razvijenom trinom privredom, gde je ivotni
standard visok, ovakvo ponaanje dravnog ministra, koje je umesno samo za zvezde ou biznisa i
medijske magnate kao to je R. Merdok, smatralo bi se nepristojnim.
Jo jedan ministar, mada bez portfelja, koji je postavljen u novoj vladi, nekadanji je
istaknuti lan predsednike administracije Dmitrij Kozak, koga veoma osnovano smatraju jednom
od osoba od najveeg poverenja Vladimira Putina. Upravo je D. Kozak rukovodio pripremom
administrativnih reformi. Zajedno sa veoma uskom grupom lica i pod rukovodstvom samog V.
Putina, D. Kozak birao je kandidature novih ministara. Nije zauujue to je upravo on postavljen
za rukovodioca aparata Belog doma. Prema realnim ovlaenjima, poloaj Kozaka, prema miljenju
svih obavetenih posmatraa, treba da je veoma blizu poloaja potpredsednika vlade.
Dmitrij Kozak je takoe pravnik, 1986. godine zavrio je pravni fakultet Lenjingradskog
dravnog univerziteta. Posle est godina stao je na elo pravne uprave gradske vlade Sankt
Peterburga, a 19941996. postao je ne samo predsednik Pravnog komiteta gradske vlade Sankt
Peterburga, ve i lan gradske vlade. Posle poraza A. Sobaka, Kozak nije napustio gradsku vladu,
ve je tokom tri godine radio na mestu zamenika gubernatora Sankt Peterburga. Kada je Vladimir
Putin bio imenovan za predsednika vlade RF, ponudio je svom starom saradniku D. Kozaku mesto
rukovodioca aparata vlade. Isto mesto Putin je ponudio D. Kozaku i za vreme premijera M.
Fradkova.
Tokom 20002003. godine on je radio u predsednikoj administraciji. Na samom poetku
2004. godine upravo je Kozak vodio izborni tab Vladimira Putina. Rad D. Kozaka nije bio naroito
vidljiv u javnosti, on nije bio javni politiar. Ali taj rad bio je veoma znaajan i u vezi sa
pripremom mnogo vanih nacrta zakona i ukaza. Kako je pisao jedan od listova, Dmitrij Kozak
poslat je na rad u Beli dom sa ciljevima koji se proteu daleko unapred i koji se nalaze van granica
skromne dunosti rukovodioca vladinog aparata. asopis Komersant-VLAST, koji je bio u
opoziciji u odnosu prema V. Putinu, pisao je da je Kozak poslat u Beli dom kao vladin glavni
komesar. asopis se pritom nadao konfliktu izmeu M. Fradkova, A. ukova i D. Kozaka.
Ali, te nade se nisu ostvarile. Nova vlada Ruske Federacije poela je sa radom jo marta
2004. godine i mogli smo da preko televizijskih ekrana pratimo svakodnevne sastanke vlade kojima
je predsedavao M. Fradkov. U aprilu i maju vlada je zavrila posao i predala Dumi nekoliko nacrta
zakona. Prvi komentari posmatraa u vezi sa radom vlade bili su pozitivni. Ali ve od sredine maja
rad ruske vlade poeo je da izaziva sve otriju kritiku od strane javnosti i tampe. Pre svega, to je
bilo u vezi sa izraenim velikim nacrtom zakona o reformi celokupne socijalne sfere. Svakako, taj
problem zahteva posebno razmatranje.
50

O izmenama u predsednikoj administraciji

U lanu 83. Ustava Ruske Federacije, gde se govori o osnovnim obavezama i ovlaenjima
predsednika zemlje, postoji i kratak stav pod slovom i: ...formira Administraciju predsednika
Ruske Federacije. Administracija predstavlja slubeni aparat ruskog predsednika, i njegova
funkcija sastoji se u tome da pomogne predsedniku u njegovom radu, da za njega obezbedi
informacije, da mu pomae u donoenju odluka i kontrolie njihovo izvrenje. To nije vlada u senci.
Slubenici aparata nemaju prava da daju bilo kakve naloge licima na visokim funkcijama iz drugih
grana vlasti, mada mogu da im prenose ovakve ili onakve naloge ili savete predsednika. Funkcije
administracije umnogome lie na funkcije koje je za vreme Politbiroa i Sekretarijata CK KPSS
vrio aparat CK KPSS. Ta slinost istie se posebno okolnou da je administracija predsednika RF
smetena na Starom trgu u zgradama i prostorijama biveg CK KPSS. U toj zgradi postoji itava
infrastruktura koja je neophodna za takav rad. Kada lider nije jak, kao to je to bio sluaj sa L.
Brenjevom poslednjih godina njegove vladavine, ili B. Jeljcin, aparat je sticao ili je prisvajao
veoma veliku vlast. Ali kada su lideri jaki, kao, na primer, Hruov, Andropov ili Putin, uloga
aparata kao organa vlasti se smanjuje. U tom sluaju ta vlast ostaje prilino velika i zbog toga
promene koje su se dogodile u administraciji zasluuju analizu, iako ne tako detaljnu, kao izmene u
vladi RF.
Jo krajem oktobra 2003, kada je mesto rukovodioca administracije zauzimao Dmitrij
Medvedev, postalo je oigledno da e se u aparatu vlasti kako pre, tako i posle predsednikih
izbora, dogoditi sutinske promene. Ispostavilo se da one nisu bile velike i zbog toga su izazvale
daleko manje komentara i tampe i posmatraa, nego promene u vladi. Promene koje su se dogodile
u strukturi administracije Predsednika, takoe nisu bile velike.
Rukovodilac administracije sada je imao samo dva zamenika. Jedan od njih je stari saradnik
i saborac V. Putina Igor Sein. On je poetkom 80-tih godina zavrio Lenjingradski univerzitet,
dobio zvanje filologa-romaniste i radio kao profesor, a kasnije i prevodilac za panski i francuski
jezik. Za vreme M. Gorbaova radio je kao prevodilac u Angoli i Mozambiku u spoljnotrgovinskim
strukturama. Krajem 80-tih godina Sein je radio u Lenjingradskom sovjetu Lenjingrad je ve
tada imao mnogo gradova-pobratima, i Sein je tu bio odgovoran za veze sa Rio de eneirom,
Barselonom i Milanom. U Brazilu, u sastavu delegacije Lenjingradskog sovjeta 1990. godine, I.
Sein se upoznao sa V. Putinom i od tada oni su bili praktino nerazdvojni. Lider je bio Putin, a
Sein je bio na elu njegovog radnog aparata, a njegovo mesto se u raznim vremenima razliito
zvalo: naelnik aparata zamenika gradonaelnika, zamenik naelnika odeljenja za rad sa
vlasnitvom u inostranstvu, rukovodilac opteg odeljenja Glavne Kontrolne uprave, konsultant
direktora FSB. Kada je Vladimir Putin postao premijer, upravo je I. Sein postavljen na elo
njegove kancelarije u rangu zamenika rukovodioca administracije.
Drugi zamenik rukovodioca administracije postao je Vladimir Surkov. U drugoj polovini 80tih godina ovaj veoma sposobni mladi ovek uspeo je da zavri tri fakulteta fakultet elika i
legura, pozorini fakultet Moskovskog univerziteta kulture i Meunarodni univerzitet u Moskvi.
Radio je i kao metalac, i kao pozorini reiser, i kao prevodilac. Na poetku trinih reformi radio je
i kao filmski snimatelj, i rukovodilac u marketingu, i kao bankar. Marta 1997. godine nalazio se na
mestu prvog zamenika predsednika Upravnog odbora Alfa-banke, a maja 1999. godine postao je
pomonik rukovodioca predsednike administracije Aleksandra Voloina. Surkov je uspeno
radio i pod rukovodstvom Voloina i D. Medvedeva. Novo imenovanje pokazalo je da V. Surkov
uiva poverenje Predsednika Rusije.
Atae za tampu Vladimira Putina i u novom mandatu ostao je Aleksej Gromov, a ef
predsednikog protokola Igor egoljev. Od svih Predsednikovih pomonika tampa uvek izdvaja
Viktora Ivanova, kadrovskog oficira KGB-FSB, koji je preao u rezervu 1994. godine sa inom
general-pukovnika. U gradskoj vladi Sankt Peterburga nalazio se na elu uprave administrativnih
51

organa i napustio je gradsku vladu 1996, posle poraza Anatolija Sobaka. O poverenju koje V. Putin
ima u V. Ivanova govori i to da je, poto je Putin postavljen na elo FSB, upravo Viktor Ivanov
unutar te organizacije postavljen za naelnika uprave sopstvene bezbednosti. Kada je Vladimir
Putin postao predsednik Rusije, V. Ivanov bio je postavljen za jednog od zamenika efova
administracije, i, kako se inae smatra, postao glavni kadrovik u Putinovom okruenju. Sada se
njegov status formalno umanjio, ali su uticaj i funkcije ostali, najverovatnije, isti.
Jo od vremena B. Jeljcina u administraciji je ostao i Aleksandar Abramov, koji je po
obrazovanju inenjer eleznice, a po iskustvu u radu omladinski rukovodilac, koji je tu karijeru
zavrio na mestu prvog sekretara Moskovskog oblasnog komiteta VLKSM. Zajedno sa svojim
drugom V. Surkovom radio je krajem devedesetih godina u Alfa-banci i zajedno sa Surkovom
preao je 1999. godine u administraciju Kremlja. Kao sposoban inovnik ostao je tu i 2004. godine.
Njegova osnovna obaveza je da rukovodi pripremom putovanja Vladimira Putina po zemlji.
Od maja 1999. godine, u Dravno-pravnoj upravi predsednike administracije, radi i Larisa
Brieva, pravnik iz Moskve, magistar pravnih nauka. Jo ranije svoj rad u administraciji poela je
Dahan Polijeva, takoe pravnik. Smatralo se da je ona bliska prijateljica sa Tatjanom Djaenko,
kerkom B. Jeljcina. Jo krajem 1997. godine ona je rukovodila grupom koja je pisala predsednike
govore. Sada je ponovo postavljena na dunost Predsednikovog pomonika. Njene funkcije su se
irile, ali ona, kako se smatra, nastavlja da odgovara za pripremu svih glavnih nastupa Vladimira
Putina, ukljuujui i godinja obraanja Predsednika Federalnoj skuptini.
Profesionalni diplomata Sergej Prihodko imenovan je za Predsednikovog pomonika za
probleme meunarodnih odnosa. On je na tom mestu radio i od 2000. do 2003. godine. Mnogi su iz
nekog razloga smatrali da e u svom drugom mandatu V. Putin za pomonika uzeti nekog drugog
diplomatu. Ali, Putin je ponovo postavio Sergeja Prihodko za svog pomonika za pitanja spoljne
politike. On ostaje uticajna linost, ali izvetaji nekih od listova o tome da je upravo S. Prihodko
glavna linost koja formira spoljnu politiku Rusije, da se uloga MIP-a u tom poslu svodi samo na
izvrenje odluka, definitivno preuveliavaju ulogu struktura kremaljskog aparata. Spoljnu politiku
Rusije formira i usmerava njen predsednik, koristei informacije dobijene iz MIP-a i iz uprave
kojom na Starom trgu rukovodi Sergej Prihodko. Rad u oblasti spoljne politike Sergeja Prihodka u
evropskom pravcu dopunjuje i jo jedan poznati diplomata, pravnik i rukovodilac informativne
slube, Sergej Jastrembski.
Dana 30. marta 2004. Vladimir Putin imenovao je Sergeja Jastrembskog, ne samo za svog
pomonika u novoj administraciji, ve i za specijalnog predstavnika za pitanja razvoja sa
Evropskom Unijom. Jo nedavno to mesto zauzimao je Mihail Fradkov. Predsednikov pomonik
ostao je i Igor uvalov, iskusni inovnik koji se 80-90-tih godina nalazio na raznim funkcijama u
razliitim granama biznisa i upravljanja. Za naelnika Kontrolne uprave u administraciji u rangu
Predsednikovog pomonika, ve posle inauguracije, postavljen je Aleksandar Beglov, bivi zamenik
gubernatora Sankt Peterburga. Smatra se da on vri dunost izvesne specijalne slube unutar
Kremlja. Vladimir Putin i sam se nalazio na toj dunosti od 1997. do 1998. godine i za nju je birao
kandidata do kraja maja 2004. godine.
Kao posebni deo administracije funkcionie Uprava poslovima predsednika ili UDP, koja je
potinjena neposredno Vladimiru Putinu. Prema poloaju, UDP realizuje materijalno-tehniki,
transportni, socijalni i medicinski servis predsednike administracije, vlade, parlamenta i najviih
sudova. Odgovarajue uprave i grupe u ministarstvima podinjene su UDP. Jo januara 2000.
godine V. Putin je za naelnika UDP postavio Vladimira Koina, inenjera elektrotehnike i svoga
starog saradnika iz vlade Sankt Peterburga. V. Koin bio je veoma aktivan u upravljanju ogromnom
imovinom kremaljskog sektora i u komercijalnoj delatnosti u cilju samofinansiranja. Za vreme
Jeljcina znatni deo imovine UDP bio je razgrabljen, a oko 1000 hektara predsednike zemlje u
Odincovskom reonu Moskovske oblasti, du Rubljovo-Uspenskog autoputa, nezakonito su prodati
privatnim kompanijama za izgradnju vila.
Posebna struktura koja se nalazi uz predsedniku administraciju jeste i Savet bezbednosti
52

Ruske Federacije, iji status se, u skladu sa Ustavom RF odreuje federalnim zakonom. Uticaj
Saveta bezbednosti u mnogome zavisi od uticaja lica koje se nalazi na mestu sekretara Saveta
bezbednosti, jer je predsedavajui toga Saveta sam predsednik. Od 20012003. godine na elu
Saveta bezbednosti nalazio se poznati funkcioner iz okruenja Borisa Jeljcina Vladimir Ruajlo.
Krajem marta 2004. godine Ruajlo je prebaen na mesto izvrnog sekretara ZND, a sekretar Saveta
bezbednosti postao je do nedavno ministar inostranih poslova Sergej Ivanov. Svima vam estitam
ovo imenovanje rekao je Vladimir Putin kada je Savetu bezbednosti predstavio novog
rukovodioca.
Iz reda Predsednikovih savetnika izala su dva marala Jevgenij aponjikov i Igor
Sergejev. Za razliku od vremena B. Jeljcina, predsednikovi savetnici nisu poslednjih godina imali
veliki uticaj, pojavljivali su se zaista kao savetnici za posebne pravce rada efa drave. U jesen
2004, u grupi Predsednikovih savetnika, bilo je devet osoba: Andrej Ilarionov (ekonomski
problemi), Aslambek Aslahanov (problemi Severnog Kavkaza), Jurij Laptev (problemi kulture),
Aleksandar Burutin (vojno-tehnika politika), Genadij Troev (problemi kozatva), Sergej Samojlov
(federalizam i lokalna samouprava), Anatolij Pristavkin (problemi pomilovanja i amnestije),
Vladimir evenko (posebni zadaci u vezi sa protokolom) i Mihail Lesin (javno informisanje, sport
i turizam).
Iz sastava opunomoenih predstavnika Predsednika u federalnim okruzima na preanjoj
dunosti nije ostao general-pukovnik Viktor Kazancev, koji se istakao u vreme drugog eenskog
rata, ali nije opravdao oekivanja na mestu rukovodioca Junog federalnog okruga. Njegovo mesto
na kratko vreme zauzeo je bivi gubernator Sankt Peterburga, a zatim i potpredsednik vlade
Vladimir Jakovljev. Druga dunost V. Kazancevu nije bila ponuena. U leto 2004. godine, kada je
Vladimir Putin sprovodio promene u bezbednosnim strukturama, oslobodio je Anatolija Kvanjina
dunosti naelnika Generaltaba, ali ga je postavio za opunomoenog predstavnika Predsednika u
Sibirskom federalnom okrugu umesto Leonida Draevskog. Svoje funkcije sauvali su Sergej
Kirijenko (Privolki FO), Georgij Poltavenko (Centralni FO), kao i Konstantin Pulikovski (FO
Dalekog istoka). Sva ta imenovanja i promene pokazali su da je za Vladimira Putina izuzetno vana
kako efikasnost, tako i stabilnost njegovog aparata. Sposoban, savestan i estit inovnik najvieg
ranga uvek moe da rauna na Predsednikovu podrku i na to da e njegov rad biti primeen.
Nedovoljno sposobni, a pre svega korumpirani ljudi, kojih je tako mnogo dolo na vlast 90-tih
godina, treba da se dre podalje od predsednikih struktura vlasti.

TERORIZAM I RUSIJA
Godine 2004. meunarodni terorizam pojaao je i proirio teroristiki rat protiv Rusije.
Ovde emo razmotriti samo neke od najsurovijih teroristikih napada protiv nae zemlje i njihove
posledice.
Ubistvo Ahmata Kadirova
U nedelju ujutro, 9. maja 2004. godine, za Dan pobede, na stadionu Dinamo u Groznom, u
toku sveane parade odreda MUP eenske Republike, kao rezultat teroristikog akta ubijen je
predsednik eenije Ahmat Kadirov i nekoliko osoba iz rukovodstva Republike. Eksplozivna
naprava bila je postavljena direktno ispod sveane tribine i aktivirana je daljinski neoprostiva
oputenost snaga bezbednosti i grupe obezbeenja prvog predsednika eenije, na ijem je elu bio
njegov dvadesetsedmogodinji sin Ramzan Kadirov. Izvrioci ovog teroristikog akta nisu
pronaeni.
Vladimiru Putinu referisano je o ubistvu Kadirova posle dvadeset minuta, kada se u Moskvi
na Crvenom trgu ve zavravala tradicionalna parada u ast Dana pobede. Imao je mrani izraz lica,
ali je morao da dovri sve praznine ceremonije. Preko dana V. Putin je sluao izvetaje
53

rukovodilaca svih resora bezbednosti, a uvee su u Kremlj stigli premijer eenije Sergej Abramov
i sin A. Kadirova Ramzan, koji je jo bio u sportskoj odei i vrlo malo govorio. Abramov je bio
zbunjen i preplaen, glas mu je bio isprekidan i drhtav. Odmah se za sve njih pojavilo pitanje o
organizatorima zloina, i o tome ko u eeniji moe da zameni takvog oveka kakav je bio Ahmathadi Kadirov, u koga su poverenje imali i bivi pobunjenici, i Vladimir Putin. Putin i bivi eenski
muftija odavno su bili na ti.
A. Kadirova sahranili su 10. maja u njegovom rodnom selu Centoroj, u prisustvu hiljada
ljudi iz svih delova eenije. Doli su i duhovni lideri i rukovodioci svih regiona i republika sa juga
Rusije. Sledeeg dana, za mnoge neoekivano, rano ujutro, u Grozni je stigao Predsednik Rusije.
Sastao se sa Kadirovljevom porodicom, odrao u Domu vlade u Groznom savetovanje sa glavnim
ljudima u Republici, u bolnici posetio teko ranjenog generala Valerija Baranova. Vladimir Putin
posetio je i kasarne 46. brigade unutranje armije. Helikopterom MI-8 leteo je iznad polurazruenog
grada i utisci mu nisu bili najbolji. Neophodno je vratiti se praktinom planu za obnovu Groznog
rekao je lanovima vlade eenije. Mada se neto radi, to ipak i iz helikoptera izgleda
strano.
Informacione agencije izvestile su o putu V. Putina u eeniju tek kada se on vratio u
Moskvu i u Kremlju okupio lanove ruskog rukovodstva. Na tom sastanku govorio je uglavnom o
problemima obnove eenije. Ubistvo A. Kadirova za Putina je bio teak udarac, kao i za
celokupnu rusku politiku u eeniji. Cela 2003. godina prola je pod znakom aktivnog politikog
regulisanja, u ijem je centru stajala linost A. Kadirova. Jo u prolee 2003, u eeniji je na
referendumu prihvaen novi Ustav Republike. Oktobra su organizovani predsedniki izbori, na
kojima je Ahmat Kadirov izabran za predsednika eenije. Tokom cele godine nastavilo se
obnovom privrede Republike, radile su kole, fakulteti, bolnice, stvarna je eenska milicija, odredi
unutranje armije, snaga bezbednosti, sudski sistem. U eeniju su se vratile skoro sve izbeglice iz
Inguetije. U toku je bila isplata kompenzacija za porueni stambeni prostor. Sada je sve to bilo
ugroeno. Ali, krajem maja, ve je bilo jasno da situacija u eeniji i posle ubistva A. Kadirova
ostaje pod kontrolom zakonskih vlasti. U eeniji su krajem avgusta bili raspisani i novi
predsedniki izbori, i na njima je trebalo da se kandiduju kako najblii saborci A. Kadirova, tako i
njegovi oponenti iz moskovske eenske dijaspore.
Napad na Inguetiju
Aprila 2004. godine u prestonici Inguetije, u gradu Magasu, izvren je drski atentat na
predsednika te Republike FSB Murata Zjazikova. Terorista samoubica, koji je sedeo u automobilu
napunjenom eksplozivom, uleteo je u predsedniku pratnju. Poginulo je nekoliko radnika
obezbeenja predsednika, ali sam Zjazikov ostao je iv: spasao ga je jak blindirani mercedes. To
nije bio prvi teroristiki akt u Republici, koja je susedna sa eenijom, i mnoge stvari su govorile o
tome da se i u samoj Inguetiji formiralo teroristiko podzemlje koje je bilo u bliskoj vezi sa veim
eenskim podzemljem. Ali u maloj Republici, gde se svi poznaju, nije bilo pronaeno nita to
bi dovelo do podataka o veoj zaveri.
U noi 22. juna (datumi teroristikih akata u ovom sluaju nisu bili sluajni) nekoliko grupa
pobunjenika, ukupno oko dvesta pedeset, pod komandom samog amila Basajeva, napalo je
Inguetiju. Glavni napad bio je nanet bivoj prestonici i najveem gradu Republike Nazranju.
Napadnuto je jo nekoliko sela i zaseoka, a pre svega odeljenja MUP-a, stanice milicije, zgrada
pograninih odreda. Zauzeto je nekoliko skladita sa orujem i napadnut je, ali ne i zauzet, lokalni
zatvor. Banditi su bili obueni u rusku vojnu uniformu, ali su izmeu sebe govorili i na eenskom,
i na ruskom, i na ingukom jeziku. Oigledno je bilo daje ovaj napad pripreman odavno i veoma
paljivo. Lane patrole lako su se u mraku orijentisale i u gradu i na putevima. Snage bezbednosti
Inguetije nisu pruale gotovo nikakav otpor, bile su zateene. Na razliitim mestima poginulo je
vie od devedeset pripadnika milicije, javnog tuilatva, ukljuujui i osobe iz rukovodstva MUP-a
54

Republike i Javnog tuilatva Nazranja i Nazranjskog reona. Pobunjenici su zaplenili veliki arsenal
raznog oruja, uspeli su ak i da snime video film o svojoj pobedi i u tim kadrovima se video i
Basajev.
Jo pre 6 sati ujutro odredi pobunjenika povukli su se sa plenom. Odneli su poginule i
ranjene, kojih nije bilo mnogo. Niko iz susednih regiona nije stigao, niti je mogao, da doe u pomo
Nazranju. Niko nije mogao da organizuje praenje bandita, koji su nesmetano otili iz Nazranja i
Inguetije, razdvojivi se u nekoliko grupa. Prema kasnijim podacima iz istrage, jedna od grupa
prola je kroz Severnu Osetiju i Deharsku klisuru na jugu Inguetije. Druga grupa otila je u
Ahoj-Martanovski reon eenije, trea se uputila prema Gruziji u Pankisku klisuru. Ali, deo
pobunjenika, moe se pretpostaviti, vratila se svojim kuama u samoj Inguetiji. Ti ljudi su samo
skinuli vojnu uniformu.
Bio je to i slom i poraz organa reda Inguetije. Na teritoriji te Republike do tada se nisu
rasporeivale vojne jedinice federalne armije, tu nije bilo nikakvih specijalnih jedinica unutranje
armije. Tek oko 6 sati ujutro, prema Nazranju su krenule pogranine jedinice iz susednog
Stavropoljskog kraja, kao i specijalni odredi 58. armije, koja je bila dislocirana na Severnom
Kavkazu. Ali, protivnik je ve nestao. Niko nije mogao odmah da proceni ak ni broj napadaa. U
Republici je ukupno bilo napadnuto skoro 20 objekata, a najvaniji od njih bila je zgrada MUP-a,
koga je pokuala da zauzme grupa od najmanje 80 pobunjenika. Eksperti su procenili da je u
Basajevljevim odredima bilo oko 250 osoba, ali neki od lokalnih rukovodilaca govorili su ak o
1500 napadaa. U strahu su, kao to je poznato, velike oi.
Ujutro, 22. juna, u Nazranj su stigli visoki funkcioneri Javnog tuilatva i MUP RF, kao i
rukovodstvo Junog federalnog okruga. U toku istog dana neoekivano je stigao i Vladimir Putin
zajedno sa ministrom unutranjih poslova Raidom Nurgalijevom. Putin je odrao sastanak sa
rukovodstvom Inguetije i sa inovnicima i predstavnicima snaga bezbednosti koji su stigli u
Nazranj. Mislim da je svima jasno rekao je Predsednik ta se ovde dogaa. Ovo je jo jedan
pokuaj da se zaplai rukovodstvo Republike i da se destabilizuje situacija na jugu Rusije, pre svega
na Kavkazu. Sudei po tome ta se dogaa, rad federalnog centra na odbrani Republike je
nedovoljan. Potrebno je u najkraem roku pronai sve uesnike u napadu, traiti ih onoliko vremena
koliko to bude potrebno, sve dok ih ne naemo!. Meutim, po sveim tragovima niko nije uspeo
da pronae uesnike u napadu na Inguetiju. Doneta je odluka da se u Inguetiji za stalno rasporedi
puk unutranje armije.
Napad na Grozni
Jula 2004. godine u eeniji se dogodilo nekoliko velikih sukoba izmeu pobunjenika i
odreda eenske milicije i slube bezbednosti predsednika eenije. Najvea bitka, u kojoj je
uestvovalo nekoliko stotina ljudi, dogodila se u blizini grada Avutre alinskog reona. Pobunjeniki
napad uspeno je odbijen, ali su informacije o tom sukobu bile nepotpune i protivrene. Na samom
kraju jula mala grupa eenskih pobunjenika unitena je u gradu Kizlaru, u Dagestanu. U napadu na
objekat, gde su se zabarikadirali dobro naoruani pobunjenici, uestvovala je i dagestanska milicija
i pripadnici anititeroristike jedinice FSB Alfa, koji su u Kizlar hitno stigli. Iz dokumenata koja
su tu bila zaplenjena bilo je jasno da je posle uspenog napada na Inguetiju . Basajev poeo da
priprema i veliki napad na grad Grozni. U Dagestanu je uhapeno nekoliko Basajevljevih
pomagaa, i ljudi koji su vrbovali u njegove odrede. Novim izabranicima nudili su platu od 1000 i
vie dolara meseno za siromani Dagestan to je bio veliki novac.
Za pripremu napada na Grozni Sluba bezbednosti eenije saznala je od jednog od svojih
agenata. Poznat je bio kako broj pobunjenika koji se spremaju za taj napad, tako i njihovi ciljevi:
imali su nameru da nanesu udarac odeljenjima milicije Groznog. Ako bi se podigla uzbuna, ako bi
se poslala upozorenja u sva odeljenja MUP-a, pobunjenici bi jednostavno prekinuli svoju operaciju i
ostali bi u svom podzemlju i u planinskim klisurama i umama. Doneta je teka odluka
55

pripremati se tajno i naneti udarac kada pobunjenici ve stignu na ulice grada, iz zaseda. Svi su
prema ranijim iskustvima znali da i u eenskoj miliciji, a ak i u odeljenjima Slube bezbednosti
eenije postoji protivnika agentura. O tome kako stoje stvari kod Ramzana Kadirova Basajev je
znao vie nego to je Ramzanu Kadirovu bilo poznato ta se dogaa kod Basajeva. Plan je uspeo.
Odredi pobunjenika koji su upali u noi 22. avgusta 2004. godine naili su na jak otpor i bili su
razbijeni. Ubijeno je vie od ezdeset napadaa, ostali su se povukli. Ali grad nije bio upozoren i
pobunjenici su u povlaenju pucali na sve to su oko sebe videli, i kao rezultat toga poginulo je
najmanje sto civila. U ruskoj tampi detalji ovoga napada na Grozni nisu objavljeni, a na
televizijskim kanalima uopte nije bilo informacija.
Dana 29. avgusta trebalo je da se odre izbori za predsednika Republike eenije. Favorit je
bio general milicije Alu Alhanov, ministar unutranjih poslova i bliski saradnik A. Kadirova. Pored
toga, 23. avgusta bio je roendan Ahmata Kadirova i on je bio obeleen nizom manifestacija;
upravo toga dana u kratku posetu eeniji stigao je i predsednik Rusije V. Putin. U pratnji
Kadirova-sina V. Putin poloio je buket crvenih karanfila na grob Kadirova-oca. Nije smatrao da je
potrebno da krije da e podrati Alu Alhanova. Putin je istakao da ni ubistvo A. Kadirova, ni napadi
ustanika, nisu uspeli da ometu proces normalizacije u Republici.
Teroristiki akt na nebu iznad Rusije
Uvee, 24. avgusta, na autobuskoj stanici na Kairskom putu u Moskvi, na liniji koja vodi ka
aerodromu Domodedovo zagrmela je eksplozija. Eksplozivna naprava aktivirana je samo posle
10-20 sekundi poto je sa stanice krenuo autobus. Ranjenih je bilo, ali nije bilo velike tete i u
prvim izvetajima o tome u veernjim i nonim vestima nije se govorilo o teroristikom aktu, ve o
huliganstvu. Niko nije eleo da misli da je u prestonici organizovan jo jedan teroristiki akt. ak
je i istraga krivinog dela pokrenuta u skladu sa lanom 213. Krivinog zakonika RF
huliganstvo. Upravo tako su eksploziju, skoro pet stotina grama trotila, kvalifikovali skoro svi
ruski listovi. Tek posle nekoliko dana istraga je dola do zakljuka da je eksplozija na Kairskom
putu bio jedan od prvih u seriji novih teroristikih napada.
Kasno uvee istog dana na nebu iznad Rusije, u razmaku od samo etrdeset sekundi
dogodile su se dve eksplozije i na zemlju su se sruila dva aviona koja su poletela sa aerodroma
Domodedovo. Jedan od aviona, TU-154 aviokompanije Sibir, poleteo je u 21.35 na liniji
Moskva-Soi. Drugi avion, TU-134, aviokompanije Volga-Aviaekspres poleteo je na liniji
Moskva-Volgograd u 22.15.
Prvi avion pao je u Rostovsku, a drugi u Tulsku oblast. Ostaci drugog aviona pronaeni su
dvadeset minuta posle nesree, a ostaci prvog u jednom od reona Rostovske oblasti oko 8 sati
ujutro. Poloaj ostataka, pa i sam karakter te dvostruke katastrofe svedoili su o teroristikom aktu,
o eksploziji nekakvih naprava sa satnim mehanizmom.
Ali, 25. avgusta, tokom celog dana, i posle prve analize ostataka i tela poginulih (ukupno je
poginulo 89 osoba: 73 putnika i 16 lanova posade), aerodromske vlasti i vlasti koje su zapoele
istragu nisu navodile mogunost teroristikih napada kao osnovnu verziju dogaaja. Pisalo se i
govorilo o tehnikim nepravilnostima, o nekvalitetnom benzinu, kojim se, navodno, snabdevaju
avioni na Domodedovu, i tako dalje. Javno tuilatvo je sledeeg dana pokrenulo istragu krivinog
dela po taki 3. lana 263. Krivinog zakonika RF, gde se govori o krenju pravila korienja
aviona, koje povlai smrt dva i vie lica.
U listu Moskovskaja pravda, koji je sklon preuveliavanju i nesavesnoj kritici, ekspert za
aviacionu tehniku Anrej Savenko, uvereno je izjavio da na prvom mestu mora, bezuslovno, da bude
tehnika verzija. Signal napad na avion , koji je puten sa TU-134, po miljenju Savenka, bio je
rezultat nekontrolisanog ukljuenja aparature. To se dogaalo mnogo puta. Aviaciona tehnika u
zemlji je takva da se ni neprijatelju ne bi poelela! Svuda je kr i lom! Iznenaujue je to neto
uopte leti i to jo neko dobrovoljno, za sopstveni novac, hoe da sedne u to staro gvoe sa
56

krilima.
ak je FSB 25. avgusta stigla da izjavi da nisu pronaeni znaci teroristikog napada i da se
osnovnom verzijom onoga to se dogodilo smatra povreda pravila pilotiranja . Vlasti i u ovom
sluaju nisu elele da misle na teroriste, koji su ovako drsko demonstrirali svoje mogunosti i
snagu.
Vladimir Putin je, najverovatnije, dobio potpunije i tanije informacije. On je prekinuo svoj
odmor u Soiju i 25. avgusta ujutro stigao u Moskvu. U Kremlju je odsluao izvetaj snaga
bezbednosti. Dan 26. avgust, ukazom Predsednika, proglaen je danom alosti u zemlji.
Verzija o teroristikom aktu 25. avgusta, ipak, postala je dominantna. U spiskovima putnika
oba aviona pronaena su imena dve ene eenke i mesta gde je trebalo da sede nalazila su se blie
repnog dela aviona. 0 tome da su se eksplozije i dehermetizacija dogodili upravo u tim delovima
aviona svedoili su poloaj ostataka aviona i tela poginulih. Jo pre nego to su deifrovani podaci
iz crnih kutija , tehniari za eksploziv koji su radili na ostacima aviona pronali su u repnom delu
aviona tragove heksogena. Sumnje nije bilo. Otkrivena su imena dve eenke koje su karte
nabavile u poslednjem momentu pre poletanja.
Prema dokumentima to su bile izvesne Sacita Debirhanova i Roza Nagajeva usamljene
ene iz Groznog, koje su iz svojih stanova otile nekoliko dana pre pada aviona. Niko od roaka
nije ih traio, i niko se nije javio da njihove posmrtne ostatke podigne zbog sahrane. Istraga je zatim
krenula u drugom pravcu kako je moglo da se dogodi da su teroristkinje-samoubice uspele da
pronesu eksplozivne naprave u avione i na koji nain uopte radi sluba bezbednosti aviokompanija
i aerodroma?
U Rusiji je bezbednost aerodroma i kontrola putnika do tada bila poverena privatnim
slubama, a ne MUP-u ili FSB-u. Zato nije udno to je jedna od prvih odluka Vladimira Putina u
vezi sa tim bila naredba da odgovornost za bezbednost prevoza putnika preuzme MUP, koji je u tom
cilju formirao specijalno odeljenje.
Zvanino saoptenje o tome da su dva ruska aviona oborili teroristi i da oni nisu pali zbog
nekih tehnikih graaka, predato je iz FSB sredstvima javnog informisanja tek uvee 26. avgusta.
Kasnijom istragom otkriveno je mnogo nepotovanja pravila i zloupotreba i prilikom prodaje avio
karata, i prilikom kontrole samih putnika i njihovih prtljaga. Teroristkinje su kupile karte u
poslednjim minutima pre nego to je zavrena registracija putnika, i to ne u blagajnama, gde se
mora pokazati lina isprava, ve kod preprodavaca karata. Uz odreenu naknadu bila je ubrzana i
pojednostavljena i procedura prolaska u avion. Teroristkinje se ak nisu ni preruile, i prole su u
crnim haljinama i sa crnim maramama.
Gubitak dva aviona, kao rezultat teroristikog napada, skoro da nije uzbudio rusku javnost.
U eeniji su mirno zavreni izbori za novog predsednika Republike. Predsednik je postao, kao to
se i oekivalo, Alu Alhanov, general milicije. Za Alhanova je glasalo vie od 70%, od ukupno 80%
biraa koji su izali na glasanje. Posmatraa iz Evrope na izborima u eeniji nije bilo, i u zapadnoj
tampi je kasnije objavljeno da ti izbori nisu bili u potpunosti demokratski. Ali, tamo su bili
posmatrai iz muslimanskih zemalja, iz zemalja ZND, predstavnici nekih organizacija za zatitu
ljudskih prava. Ali, zbog novih dogaaja niko nije uspeo ni da komentarie ni da analizira izbore u
eeniji, iji su zvanini rezultati objavljeni tek 31. avgusta.
Gubitak ovih putnika aviona oponenti Vladimira Putina nisu mnogo komentarisali.
Direktor nezvaninog Centra politike konjukture Aleksej Simonov, uz izvesno zadovoljstvo,
izjavio je 27. avgusta: Pokuaji da se ovoj nesrei da status teme koja dugo svira nee uspeti.
Nema smisla ak ni oekivati ogranienja graanskih sloboda, koje su uvele SAD posle 11.
septembra 2001. godine.
Direktor nezvaninog Centra politikih tehnologija Boris Makarenko podrao je tu
prognozu. Rusija je rekao je on vie navikla na teroristike aktove, koliko god to cinino
zvualo. Moe se i mora govoriti o neuspehu sistema bezbednosti na aerodromu, ali jo jednom
objavljivati rat protiv terora to niko nee uraditi. Stepen nepoverenja drutva u specijalne slube
57

ove zemlje toliko je veliki, da bi neka nova pootravanja bila i neproduktivna i neopravdana.
Ove pretpostavke nisu se ostvarile. Lanac terora se nastavljao, a Rusiju su u budunosti
oekivali teroristiki napadi kakve svet u prolosti jo nije video.
Eksplozija kod metro stanice Riiskaja
Uvee, 31. avgusta, u 20.17 sati, kod ulaza u metro stanicu Riskaja u Moskvi, prolomila
se jaka eksplozija. Eksplodirala je teroristkinja-samoubica. Na licu mesta poginulo je desetoro ljudi,
desetoro je teko ranjeno. Lake je ranjeno jo dvadesetak osoba i mnoge od njih su odbile da se
hospitalizuju. Istraga je skoro odmah ustanovila da je eksplozija planirana u samom metrou,
oigledno, kod vagona jednog od vozova. Ali kod ulaza u stanicu milicioneri su kontrolisali
dokumenta i torbe. Nervirajui se, ena-ahid okrenula se i nala se izmeu dva automobila. Tu se
eksplozija i dogodila. Mnogi su stekli utisak da su eksplodirali sami automobili. Kasnije je
objavljena pretpostavka da je enu-teroristu daljinskim upravljaem u vazduh podigao
rukovodilac ili kontrolor koji je pratio njeno kretanje.
Iste veeri televizija je stigla da emituje prve izvetaje sa mesta tragedije i prve komentare.
Na mesto teroristikog akta stigli su rukovodioci moskovske uprave FSB i MUP-a, kao i
gradonaelnik Moskve Jurij Lukov. Ali sledeeg dana ujutro saznali smo da su teroristi zauzeli
kolu u Beslanu i sve druge novosti i izvetaji, u svim sredstvima javnog informisanja, ostali su u
drugom planu.
Beslan, 1-3. septembra 2004. godine
Prvog septembra 2004. godine ujutro, u osetinskom gradu Beslanu, koji se nalazi nedaleko
od granice sa Inguetijom, na trideset kilometara od glavnog grada Severne Osetije Vladikavkaza, u
dvoritu kole broj 1, zavravala se sveanost posveena poetku kolske godine. U dvoritu kole
nalazili su se uenici svih razreda od prvog do jedanaestog, nastavnici i veliki broj roditelja.
Ovde su dole i pojedine itave porodice, tako da je ukupni broj ljudi oigledno bio vei od hiljadu.
Neoekivano, kod kole zaustavila su se tri vozila teretno GAZ-66, miniautobus UAZ i
automobil marke Moskvi. Iz vozila su iskoili ljudi u crnim maskama. Skoro svi mukarci imali
su brade, mada je meu banditima bilo i nekoliko ena, takoe sa maskama na licu. Skoro svi su u
rukama imali automate i rune bacae. Kod ulaza u kolsko dvorite stajao je milicioner, a jo dva
pripadnika milicije nalazili su se u dvoritu. U kratkoj pucnjavi ubijen je jedan od bandita, ali je i
milicioner takoe bio ubijen ili ranjen. Njegov kolega otrao je u odeljenje milicije po pomo.
Poto su utrali u kolsko dvorite, banditi su, pucajui i bacajui dimne bombe, poeli da
teraju u zgradu kole sve koji su se tamo nalazili. Ali najmanje stotina starijih uenika, kao i mnogo
odraslih, uspeli su da se razbee. Ostale su naterali da uu u kolsku zgradu, pa u fiskulturnu salu.
Svima su naredili da sednu na pod i da podignu ruke.
Dogaaji su se razvijali munjevito. Milicija se nalazila veoma blizu odatle, ali oruarnica je
bila zakljuana. Deurni je izaao i sa sobom odneo klju. Nekoliko uenika starijih razreda
dotralo je do stanice milicije, ali njima jednostavno nisu poverovali. Dok su u odeljenju milicije
razmiljali ta da rade, teroristi su brzo sakupili unapred pripremljeni eksplozivni lanac i okaili ga
po obimu sale. Zatim su, koristei uenike starijih razreda i odrasle mukarce, izbili sve prozore i
vrata i zabarikadirali otvore nametajem.
Banditi su dejstvovali brzo i u velikoj zgradi kole orijentisali su se lako i umeno. Cela
kolska zgrada je takoe bila minirana po obimu, na krovu i na prozorske otvore postavljeni su
snajperi. Mine su postavljene i kod ulaza u sportsku salu, na stepenitu, i na drugim mestima. Kada
je grupa od beslanske milicije, lokalnih specijalnih jedinica OMON i SOBR stigla do kole, napad
na nju ve nije smeo da se izvri, a da se ne rizikuju ivoti svih talaca.
Jo ranije su do kole dotrali roditelji, ije kue nisu bile daleko. Neki od mukaraca iz
58

Osetije naoruali su se ime su stigli. ene su pokuavale da se probiju u kolu, ali ih je zaustavilo
to to su teroristi otvorili vatru; neki od onih koji su pokuavali da se probiju do kole bili su ubijeni
ili teko ranjeni. Prvi ranjenici prebaeni su u gradsku bolnicu ve posle pola sata: kod kole se
nalazilo desetak vozila hitne pomoi. Negde posle jednog sata, u zgradi gradske administracije,
poeo je da radi operativni tab MUP-a i FSB-a Severne Osetije, na ijem je elu bio general FSB
Valerij Andrejev.
Ali nikakve jedinstvene komande, niti plana dejstava, nije bilo. kola je ve pretvorena u
nepristupanu tvravu, i niko nije mogao da joj prie blie od pedeset metara. Uz to, oko kole se
okupilo najmanje hiljadu roaka, uglavnom rukovoenih emocijama. Oni su negodovali zbog
ulaska bandita, ali su izjavljivali da nee dozvoliti nikakav juri na kolsku zgradu.
U 10 sati ujutro, u operativnom tabu, nalazio se predsednik Severne Osetije Aleksandar
Dzasohov. On je postao glavna osoba, ali ni on nije znao ta da radi. Oko kole su se okupljale
jedinice unutranje armije, milicije, odredi iz sastava 58. armije. Stizali su redom saradnici
Ministarstva za vanredne situacije, FSB, javnog tuilatva, lekari, ljudi iz rukovodstva Republike.
Upravo je Dzasohov i izdao prvo obavetenje o verovatnom broju talaca. Taj broj, koji se zatim
stalno ponavljao i u sredstvima javnog informisanja, do kraja dana 2. septembra, bio je 354
taoca, od kojih je vie od 150 dece. Nejasno je odakle su dobili taj broj, jer je kolu, a to je bilo
veoma dobro poznato i u gradskom odeljenju za narodno obrazovanje, pohaalo vie od 800 dece.
Ali, bilo je i mnogo gostiju, i nastavnika. Svi su veoma eleli da umanje razmere tragedije. U
stvarnosti, talaca je bilo oko 1200, i veina od njih su bila deca i stariji maloletnici.
Negde oko 10 sati ujutro pobunjenici su otvorili vatru na milicijsko vozilo koje je pokualo
da manevrie oko kole. Kod prozorskih otvora postavili su nekolicinu dece na pet-sedam minuta,
kako bi masa mogla da ih vidi.
Antiteroristika jedinica Alfa podignuta je na uzbunu u 10 sati i 15 minuta. Deo te
specijalne jedinice nalazila se u eeniji u vojnoj bazi u Hankalu. Ti oficiri poleteli su odmah za
Beslan. Moskovska grupa Alfe takoe je dobila nareenje da krene za Beslan, ali ona je mogla da
zauzme bojeve pozicije kod kole tek posle 12 sati. Nareenje da odmah krene u Beslan dobila je
jo jedna specijalna jedinica FSB Vimpel.
Ve u 11 sati ujutro, u svim gradovima Severne Osetije, zatvorene su sve obrazovne
ustanove i sve pijace. Izdato je nareenje da se blokiraju svi putevi koji vode u Beslan i u Osetiju u
celini. Ali za izvrenje tog nareenja nije bilo ni snaga ni sredstava. Mnogi dopisnici koji su stigli u
Osetiju doli su do kole koja je bila pod opsadom, a da nisu proli nikakvu kontrolu. Grupa iz
gruzinske nezavisne televizijske kompanije Rustavi-2, u Beslan je stigla bre nego mnogi drugi, i
poela je sa direktnim prenosom sa mesta dogaaja, a da nije imala ne samo akreditacije, ve ni
ruske vize u pasoima. U bezbednosnim strukturama Severne Osetije, prema svedoenju mnogih
novinara, vladali su haos i zbunjenost.
Vladimiru Putinu referisano je o tome da su teroristi zaposeli kolu u Beslanu posle 40-45
minuta od poetka te uasavajue drame. Predsednik se nalazio u avionu, koji je leteo iz Soija u
Kaarevo-erkeziju, gde je trebalo da prisustvuje ceremoniji otvaranja nove kole u toj maloj
kavkaskoj republici. Od jutra 25. do veeri 27. avgusta Vladimir Putin se nalazio u Moskvi zbog
ruenja dva aviona, a zatim je odluio da obnovi svoj radni odmor u predsednikoj rezidenciji
Boarov ruej.
Meutim, Putin je opet morao da promeni svoje planove, ukljuujui i planove za prve dane
septembra, kada je trebalo da putuje u posetu u Ankaru, prvu u istoriji Rusije posetu efa drave
Turskoj. Predsednik je dao nareenje da se avion vrati u Moskvu, ali obaveten je da goriva za taj
let nema dovoljno, tako da je predsedniki avion bio prinuen da sleti na aerodrom u Mineralnim
vodama. Vladimir Putin paljivo je preko telefona sasluao sve izvetaje sa mesta dogaaja, koje
mu je prenosio uglavnom Aleksandar Dzasohov.
Situacija je bila krajnje sloena, i razvijala se u nizu pravaca, stihijski. U prvoj pisanoj
poruci, koju su teroristi izbacili kroz prozor, bila je samo jedna re ekajte. Sledea poruka
59

sadrala je zahtev za povlaenje svih federalnih jedinica iz eenije i za putanje na slobodu svih
uhapenih uesnika u napadu na Inguetiju 22. juna. Radilo se o oko 20 Ingua, koji su bili uhapeni
posle istrage jula i avgusta. U tekstu poruke pisalo je da e teroristi voditi pregovore samo sa tri
osobe: predsednikom Severne Osetije Aleksandrom Dzasohovom, predsednikom Inguetije
Muratom Zjazikovom i moskovskim doktorom Leonidom Roaljem.
Kasnije su tom spisku dodali i ime savetnika Predsednika Rusije za probleme eenije A.
Aslahanova. Svi ti ljudi trebalo je da dou u kolu na pregovore zajedno. Dzasohov je bio
spreman da ide sam, jer druga lica koje su teroristi naveli nisu se nalazila u Beslanu. Ali, Vladimir
Putin nije dozvolio Dzasohovu da vodi pregovore pod takvim uslovima i u tim okolnostima. Bilo je
oigledno da e predsednici Osetije i Inguetije samo popuniti spisak talaca, i to e situaciju uiniti
samo sloenijom.
Predsednikov avion sleteo je na vladin aerodrom Vnukovo-2 oko podne. U zgradi
aerodroma Vladimira Putina ve je ekao rukovodilac MUP-a Raid Nurgalijev, rukovodilac FSB
Nikolaj Patruev, javni tuilac Vladimir Ustinov i naelnik vojske pograninog obezbeenja
Vladimir Proniev. Poto je sasluao izvetaje i prodiskutovao situaciju, Vladimir Putin odredio je i
osnovne pravce dejstava specijalnih slubi u nastaloj situaciji. Za razliku od drame sa taocima na
Dubrovki, oktobra 2002. godine, kada je od samog poetka kao osnovna bila prihvaena varijanta
maksimalno vrstog otpora, u Beslanu je ta varijanta kao glavna bila iskljuena.
Radilo se o pregovorima i maksimalnim moguim ustupcima teroristima. Vladimir Putin
nije imao nita protiv oslobaanja ustanika koji su bili uhapeni i koji su bili pod istragom. Neka
teroristi koji su zauzeli kolu u Beslanu pokupe koga kog ele od svojih sauesnika i neka idu gde
god ele. Za njih se mogu otvoriti koridori, mogu im se dati autobusi, ako treba poslae i avion na
susedni aerodrom.
Sa aerodroma Vnukovo-2 V. Putin uputio se u Kremlj, a N. Patruev i R. Nurgalijev
odmah su uli u avion za Beslan. Do 3 sata posle podne, kada su Patruev i Nurgalijev referisali o
situaciji u Beslanu ve sa mesta dogaaja, stanje stvari u koli i oko nje bilo je puno nejasnoa i bilo
je jednostavno nemogue donositi bilo kakve odreene odluke.
Oko 12 sati banditi su kroz prozor kole izbacili kasetu sa video filmom. Kako se
ispostavilo, teroristi su kamerom snimali sve to se u koli dogaalo za izvetaj. Kasetu je
pregledao A. Dzasohov, ali novinarima i rodbini rekao je da je kaseta prazna. Niko nije eleo da
zemlji pokae sliku koju su snimili ustanici, naravno, zbog zastraivanja.
Videlo se da je cela sala jednostavno okruena okaenim eksplozivom. Teroristi su gledali
sve ruske televizijske prenose i imali su nekakvu vezu sa spoljnim svetom. Ali i njihovi razgovori
izmeu sebe mogli su se delimino prislukivati uz pomo specijalne opreme. U koli su postojali
telefoni, ali pokuaji da se pregovori vode preko telefona nisu bili uspeni. Ulazu u kolu priao je
muftija Severne Osetije Ruslan Valgatov, koji je na ruskom, arapskom i osetinskom jeziku pozvao
ustanike da oslobode taoce. Ali na njegov poziv niko nije odgovorio. S vremena na vreme teroristi
su otvarali vatru sa prozora, pretei masi oko kole. Prema njihovim kricima videlo se da su i sami
nervozni. Oni su vikali da e ubijati po pedesetoro dece za svakog ubijenog pobunjenika i po
dvadesetoro dece za svakog ranjenog. Nekoliko puta su viknuli da zahtevaju ostavku Vladimira
Putina.
Drugog dela dana pobunjenici su u koli ubili nekoliko odraslih talaca i njihova tela su
izbacili u kolsko dvorite sa prvog sprata. Jedan od talaca lokalni biznismen Aslan Kuzdajev,
koji je u kolu doao sa kerkom, uspeo je da pobegne tako to je iskoio kroz prozor kabineta na
prvom spratu. Jo pre toga teroristi su pustili nekoliko dece. Njihove prie nisu bile nimalo utene.
Nikome od talaca ne samo da nisu davali da jedu, ve ni da piju vodu. Mine su svuda. Nastavljena
su streljanja odraslih talaca. U jednoj od poruka banditi su napisali broj svog mobilnog telefona, ali
pokuaji A. Dzasohova da sa njima stupe u kontakt bili su neuspeni.
Oko 8 sati uvee u Beslan je stigao deiji lekar Leonid Roalj. On je odmah poeo
pregovore sa teroristima preko telefona, ali ti pregovori nisu bili uspeni. Banditi su odbili da za
60

taoce prime lekove, hranu, ak i vodu. Odbili su da lekara puste u kolu. Posle nekoliko tekih
pokuaja da stupi u kontakt, L. Roalj doao je do zakljuka da je sa tim ljudima besmisleno
razgovarati. Ovi su gori od barajevaca oktobra 2002. godine. Tamo sam uspeo normalno da
razgovaram izjavio je Leonid Roalj na kratkom susretu sa novinarima.
Protesti protiv opsade kole u Beslanu irili su se i po Rusiji i po celom svetu. Izjave su
davali lideri na desetine zemalja. Rusija je zahtevala hitnu sednicu Saveta bezbednosti OUN, i Savet
je jednoglasno osudio nasilno zatvaranje talaca u Beslanu. Ali, teroristi na sve te izjave nisu
reagovali. Svoju pomo tabu su ponudile muftije eenije i Inguetije, kao i stareine tih
republika. Ali bilo iji pokuaj da prie koli bio je doekan otvaranjem vatre sa prozora. Pripadnici
Alfe i Vimpela vebali su po grupama, ali bilo je jasno da se na napad u nastaloj situaciji ne
moe ii. Uzbuenje meu rodbinom talaca je raslo, i bilo je veoma teko ne dozvoliti im da
preduzmu bilo kakve nepromiljene poteze. Iznad stanovnika Beslana podignut je plakat: Putine!!!
Oslobodi nau decu!!! Ispuni njihove zahteve!!!.
Ingui, koji su iveli u Osetiji, trudili su se da ne izlaze iz svojih kua. Mnogi su bili sigurni
u to da u bandi koja je zaposela kolu prevladavaju Ingui. Kod Doma kulture u Beslanu
arhiepiskop Stavropoljski i Osetinski Teofan itao je propoved i molio se.
Iz Moskve je javljeno da je u Kremlj doputovao kralj Jordana Abdul, koga mnogi muslimani
smatraju direktnim potomkom proroka Muhameda. Planirano je da on bude primljen u Soiju, ali
kralj je pristao da doe u Kremlj. Na tom susretu kralj Jordana i Vladimir Putin dali su izjave u
kojima su odluno osudili teroriste. Ti prenosi bili su namenjeni i Rusiji, i muslimanskom svetu, i
samim teroristima u Beslanu koji su bez prestanka gledali televiziju.
U 3 sata posle podne u Beslan je stigao bivi predsednik Inguetije Ruslan Auev. Doao je
na poziv Ministarstva za vanredne situacije i FSB, avionom FSB. Teroristi su pristali na susret sa
njim. Pre nego to se uputio ka koli, R. Auev rekao je predsedniku Zakonodavne skuptine Osetije
Mansurovu, ije dvoje dece se nalo meu taocima: Hoe li da dovedem i tvoju decu? Ali,
Mansurov je odbio: Samo zajedno sa svima.
Ruslan Auev se nije dugo zadrao u koli. Teroristi su pristali da sa njim puste 11 ena sa
15 malih beba. Auevu su predali list iz deije sveske sa zahtevima terorista. Ti zahtevi bili su
naslovljeni sa Njegovom velianstvu Vladimiru Putinu od Alahovog roba amila Basajeva.
Basajev je zahtevao prekid rata u eeniji i poetak povlaenja federalne vojske. Obeavao je da e
eenija ostati u prostoru u kome je valuta rublja i da e ui u sastav ZND. Taj listi Akuev je
predao operativnom tabu u Beslanu.
Naravno, o tim zahtevima odmah je referisano Vladimiru Putinu. Ali ko bi i kako bi mogao
ak da razmotri takvu vrstu zahteva? Prema reima osloboenih talaca, Lev Dzugajev iz
operativnog taba rodbini je saoptio da se teroristi prema taocima ponaaju manje-vie
podnoljivo. To nikoga nije umirilo, kao ni uveravanja Leonida Roalja da deiji organizam moe
da izdri ne samo bez hrane, ve i bez vode est do osam dana.
U noi izmeu 2. i 3. septembra i u Beslanu skoro niko nije spavao. Nikakve promene
situacije oko kole nisu se dogodile. Banditi su esto otvarali vatru po teritoriji oko kole i na sve
pokuaje da se sa njima stupi u razgovore nisu reagovali. Tek 3. septembra ujutro tab u Beslanu
saoptio je da je mogue da je zarobljenih talaca vie od 900. Ali ve su jutarnji listovi u Moskvi
pisali da je broj talaca najverovatnije vei od 1100.
Oko podne teroristi su sami predloili vlastima da uzmu tela ubijenih talaca koje su oni
izbacili kroz prozore kole jo 1. septembra. U Osetiji je u to vreme bilo veoma toplo i razlaganje
leeva koje je poelo nerviralo je i same bandite. Sva stakla u koli bila su razbijena, teroristi su se
plaili korienja gasa. Pregovori o nainu evakuacije tela poginulih talaca zavreni su u 12 sati i 40
minuta. Uskoro je do kole dovezen kamion GAZ-53. Iz njega su iskoila etvorica pripadnika
Ministarstva za vanredne situacije u plavim kombinezonima sa belim natpisom MS Rusije. U
susret im je izaao pobunjenik u crnoj majci i profesionalno je pretresao pripadnike Ministarstva
koji su podigli ruke. Zatim su poeli da utovaruju u vozilo tela streljanih talaca koja su leala kod
61

fasade kole.
Neoekivano, u 13 sati i 5 minuta, iz kole su se zaule jedna za drugom dve jake eksplozije;
skoro odmah sa strane kole otvorena je vatra. Pripadnici Ministarstva za vanredne situacije pali su
na asfalt meu tela talaca. Jedan od njih ubijen je iz snajpera, drugi teko ranjen. Posle jo nekoliko
minuta iz kole su istrali taoci, deca i odrasli, mnogi od njih bili su u krvi. Teroristi su im u lea
otvorili jaku vatru.
U 13 sati i 21 minut u koli se zaula trea eksplozija, koja je sruila deo krova iznad
fiskulturne sale. Pucnjava se pojaala i sada je vatra otvorena sa obe strane. Iznad kolske zgrade
pojavio se vojni helikopter, a ispred zgrade tenk. Na spasavanje dece prvi su pohitali osetinski
dobrovoljci, pucajui po prozorima kole iz automata, karabina, lovakih puaka i raznih drugih
starih oruja. Pokrivajui decu i dobrovoljce, zapucali su i pripadnici specijalnih jedinica Alfa i
Vimpel. Ni svi pripadnici specijalnih jedinica nisu imali na sebi pancire. Ovom estokom bitkom
niko nije komandovao.
Emocionalni opis ovog napada koji se stihijski razvio pojavio se u mnogo novina i asopisa,
iji dopisnici su pratili sve to se dogaa sa malog rastojanja. Prvi su u napad krenuli oevi
zarobljene dece (Jurij Spirin, Izvestija). Kada je poeo proboj dece iz kole koju su teroristi
dizali u vazduh i kada su otvorili rafalnu paljbu u lea talaca koji su beali, milicioneri i dobrovoljci
prvi su im se bacili u susret. Mnogi su odmah poginuli. Na nekoliko metara od kole iz snajpera su
ubijena dvojica dobrovoljaca u svetlim kouljama (Timofej Borisov, Rosijskaja Gazeta). Ovako
neto u mojoj dopisnikoj karijeri jo nisam video. Ni u Buonovsku 95. godine, ni na
Prvomajskom 96. godine, ni na Dubrovki 2002. Ovo to se meni pred oima dogaalo u Beslanu
liilo je na stihijski graanski napad na objekat koji su zauzeli teroristi. Specijalne jedinice nisu
nita drugo mogle da urade ve samo da pokrivaju vatrom roake malih talaca koji su se zaleteli
prema koli. Ovaj nalet nije bilo mogue zaustaviti. Ovo ak nije bio ni juri, to je bila estoka tua,
samo uz primenu savremenog oruja. U toj tui olovni meci nisu se vie videli, kao ni okaene
mine, granate iz bacaa. Jurinici su imali samo jednu elju da unite. Ubiti po svaku cenu,
pogoditi metkom ako ne teroristu, onda njegovu senku, ono mesto gde samo to se nalazio, ili samo
besno prazniti arere prema nesrenoj koli (Grigorij Sanjin Itogi).
Bilo je i lanih svedoanstava. Dopisnici asopisa Argumenti i fakti Vladimir Svarcevi i
Georgij Aleksandrov, insistirali su na ovakvom redosledu dogaaja: Spasioci Ministarstva za
vanredne situacije uneli su u zgradu kole telo pobunjenika ubijenog 1. septembra u pucnjavi sa
milicijom. Nastupila je tiina... Neoekivano, prekinula su je 4 pojedinana pucnja. Iz fiskulturne
sale zauli su se deji krici. To je bilo tano u jedan sat. Leei iza ugla kue pored kole pogledali
smo u kolsko dvorite. Skoro istovremeno dogodile su se dve jake eksplozije. Iznad sale podigao
se veliki stub dima. Po nama su padali delovi krova i maltera. Iz kolskih prozora poeli su da
iskau taoci. Banditi su im pucali u lea. Kua u kojoj smo se nalazili postala je glavna meta
pobunjenika. Na nas se obruila rafalna paljba. Pred naim oima ubijena su dva deaka, koji su pre
nego to su ih pogodili stigli da viknu: ike, ubijte ih! Oni su ubrad! (AiF broj 36). Ko je
pucao po koli pitao se list provocirajui time iznueni juri?
Jo dalje otila je Julija Kalinjina iz lista Moskovski komsomolac. Ona je tvrdila da je
prve eksplozije u koli mogla da isprovocira vojska, kako bi omoguila bar delu talaca da pobegne.
Mogue je da je neko pucao u zid iz tenkovskog oruja koristili su manevarsku municiju, od
detonacije je eksplodirala jedna mina, zatim i druga. O tome da je tako bilo, mnogo ta moe da
potvrdi. Ova razmiljanja navedena su u listu ve 6. septembra u lanku Operacija na srcu nacije
i ona su se uklapala u najrunije optube upuene Vladimiru Putinu i njegovim snagama reda
koje nikoga ne mogu da zatite i kojima nisu vana deca Osetinaca.
Izvetaji o rtvama meu taocima menjali su se 3. i 4. septembra mnogo puta. Rosijskaja
gazeta navela je u naslovu na prvoj strani 6. septembra rei: Veina talaca je spaena. Ima
poginulih. List Vremja novostej izvestio je itaoce 6. septembra da je u Beslanu broj poginulih
osoba 353, a da je nestalih oko 160. Zvanini podaci, objavljeni u tampi 7. septembra potvrdili su
62

pogibiju 338 talaca od kojih je 12 preminulo u bolnicama. Broj ranjenih dostigao je skoro 600.
Ministarstvo narodnog obrazovanja Severne Osetije odredilo je da je ukupni broj talaca bio 1181.
Sluba FSB saoptila je da je poginulo deset pripadnika Alfe i Vimpela. To su bili
najvei gubici od kada postoje ruske specijalne jedinice. Broj poginulih i ranjenih dobrovoljaca iz
nekog razloga nije objavljen.
Izvetaji o sastavu bande terorista takoe su se nekoliko puta menjali. Bilo je izvetaja da ih
je dvadeset, pa pedeset. Prema podacima MUP-a, FSB i Javnog tuilatva, koji su objavljeni tek 10.
septembra, u bandi koja je zauzela kolu bilo je 32 ljudi, ukljuujui i dve ene-ahide. Jedan bandit
ubijen je 1. septembra ujutro u konfliktu sa deurnom milicionerom, jo jednog ili dva bandita ubio
je voa bande 2. septembra zbog neizvravanja nareenja. Ostali su ubijeni 3. septembra u razliito
vreme i na razliitim mestima u koli ili oko nje. Nekoliko bandita pokualo je da se sakrije, tako
to su na brzinu obrijali brade i nabacili na sebe odeu talaca. Njih su uhvatili i ubili dobrovoljci i
masa napolju. Jedan od terorista dugo je pucao u masu, skrivajui se iza dimnjaka na krovu. Ubijen
je hicem iz tenkovskog oruja.
Samo jedan od terorista, dvadeset etvorogodinji Nurpai Kulijev uhvaen je iv i odmah je
poeo da daje izjave. Prema ekspertizi i istrazi, u bandi je bilo petnaest eena, devet Ingua, tri
Arapina, dva Osetina i tri lica slovenske spoljanjosti. Sline podatke u kasnijoj izjavi dao je preko
Interneta amil Basajev. Voa terorista, prema podacima istrage, bio je eenski komandir Ruslan
Hubarov, s nadimkom Pukovnik. Poternica za njim raspisana je jo 1998. godine. Otkrivena su
imena samo polovine terorista. Pokazalo se da je banda stigla u Beslan iz privremenog logora u
Inguetiji. Kasnije je u jednoj od uma u toj republici pronaeno tano mesto na kome se nalazio
logor, ostaci zgarita, koii za atore i drugi tragovi.
4. septembar 2004. godine: Obraanje Vladimira Putina naciji
Jo 3. septembra, i ujutro 4. septembra, neki od najtendencioznijih i angaovanih ruskih
novinara poeli su da prekorevaju Putina zato to on, navodno, uti. Aleksandar Riklin je pisao:
Predsednik Putin ne smatra da je obavezan da izae pred svoj narod sa bilo kakvom izjavom.
Nekoliko rei u vezi sa Beslanom preneli su centralni televizijski kanali, ali ne tamo gde treba. Te
rei bile su izgovorene kralju Jordana, a ne nama. Vladimir Putin, istina, prekinuo je svoj odmor, ali
nismo shvatili zbog ega. ta je on radio, tamo, u Kremlju, za ova dva dana? ta su radili kavkaski
predsednici Dzasohov i Zjazikov? Oni nisu otili kod bandita na njihov zahtev. A bivi predsednik
Inguetije Ruslan Auev otiao je i dogovorio se da se oslobodi nekoliko desetina talaca. Nas
ubijaju, i to je realni rezultat politike Vladimira Putina u odnosu na eeniju. Neka se svaki od njih
poteno zapita ta e mu vlast?
Nema smisla komentarisati ove prie u prazno, koje su se ponavljale u mnogo listova i
asopisa, koji su odluili da iskoriste novu tragediju za nov masovni napad na vlast i na Putina
lino.
Vladimir Putin, naravno, nije sedeo skrtenih ruku i nije utao, i zemlja je to videla preko
televizije. U noi 3. na 4. septembar doputovao je u Beslan, odrao savetovanje sa svim
rukovodiocima i pripadnicima slube bezbednosti Osetije i Junog okruga. Zatim je posetio lokalnu
bolnicu.
Posle podne, 4. septembra, Vladimir Putin pojavio se na televiziji i obratio se naciji. To je
bila emotivna, ali jasna i sugestivna izjava. Posle rei sauea i brige, upuenih ljudima koji su
izgubili svoju decu, rodbinu i bliske ljude, Putin je rekao: U istoriji Rusije bilo je mnogo traginih
stranica i tekih iskuenja. Mi danas ivimo u uslovima nastalim posle raspada ogromne, velike
drave. Drave, za koju se, na alost, ispostavilo da nije sposobna da preivi u uslovima brzih
promena u svetu.
Ali bez obzira na sve tekoe, uspeli smo da sauvamo jezgro tog giganta Sovjetskog
Saveza. I novu zemlju smo nazvali Ruska Federacija.
63

Svi smo oekivali promene. Promene na bolje. Ali pokazalo se da apsolutno nismo
pripremljeni za mnogo toga to se promenilo u naim ivotima. Zato?
Mi ivimo u uslovima prelazne ekonomije, koja ne odgovara stanju i nivou razvoja drutva
politikog sistema. Mi ivimo u uslovima irenja unutranjih konflikata i meuetnikih
protivrenosti, koje je ranija vladajua ideologija estoko guila.
Prestali smo da obraamo potrebnu panju na pitanja odbrane i bezbednosti, dozvolili smo
korupciji da zahvati sudstvo i organe reda.
Osim toga, naa zemlja, koja je nekada imala najmoniji sistem zatite svojih granica, u
jednom trenu postala je nezatiena i sa zapada i sa istoka. Za stvaranje novih realno zatienih
granica otiie mnogo godina i bie potrebno mnogo milijardi rubalja. Ali i tu smo mogli da
budemo efikasniji, da smo reagovali blagovremeno i profesionalno.
Uglavnom, mora se priznati da nismo pokazali da razumemo sloenost i opasnost procesa
koji teku u naoj sopstvenoj zemlji, pa ni u svetu u celini. U svakom sluaju, nismo na njih mogli
adekvatno da odreagujemo. Pokazali smo slabost. A slabe biju. Jedni ele da od nas otmu to bolje
pare, drugi im pomau. Pomau, smatrajui da Rusija kao jedna od najveih nuklearnih sila u svetu
jo uvek za nekog predstavlja opasnost. Zato tu opasnost treba otkloniti. I terorizam je, naravno,
samo instrument za postizanje tih ciljeva.
Mi smo se, kao to sam ve mnogo puta govorio, susretali sa krizama, nemirima i
teroristikim napadima. Ali ovo to se sada dogodilo neljudski zloin terorista bez presedana po
svojoj surovosti. Nije ovo izazov Predsedniku, parlamentu ili vladi. Ovo je izazov celoj Rusiji.
Celom naem narodu. Ovo je napad na nau zemlju.
Teroristi smatraju da su jai od nas. Da mogu da nas uplae svojom surovou, da mogu da
paraliu nau volju i da razbiju nae drutvo. I ini se da imamo izbor da im pruimo otpor ili da
pristanemo na njihove zahteve. Da se predamo, da dozvolimo da unite i opljakaju Rusiju u nadi
da e nas na kraju krajeva ostaviti na miru.
Kao Predsednik, ef ruske drave, kao ovek koji je poloio zakletvu da e braniti zemlju,
njenu teritorijalnu celovitost, i jednostavno, kao graanin Rusije, ubeen sam da u stvarnosti mi
zapravo nemamo izbor. Jer ako dozvolimo da budemo ucenjeni i da podlegnemo panici, uvui emo
milione ljudi u beskrajni niz krvavih konflikata po primeru Karabaha, Pridnjestrovlja i drugih
tragedija koje su nam dobro poznate. Ne moe da se ne vidi oigledno. Mi nemamo posla sa
pojedinanim akcijama predvienim da nas preplae, niti sa odvojenim akcijama terorista. Mi
imamo posla sa direktnom intervencijom meunarodnog terora protiv Rusije. Sa totalnim, surovim i
irokim ratom koji iznova i iznova odnosi ivote naih sunarodnika. Celokupno svetsko iskustvo
pokazuje da se ovakvi ratovi, na alost, ne zavravaju brzo. U ovim uslovima mi jednostavno ne
moemo, ne smemo da ivimo tako nebezbedno, kao ranije.
Obavezni smo da stvorimo efikasniji sistem bezbednosti, da zahtevamo od naih organa reda
da dejstvuju adekvatno nivou i irini novih pretnji koje su se pojavile.
Ali ono to je najvanije jeste mobilizacija nacije pred optom opasnou. Dogaaji u
drugim zemljama pokazuju nam da je najefikasniji otpor protiv terorista upravo tamo gde se ne
susreu samo sa snagom drave, ve i sa organizovanim, udruenim graanskim drutvom.
Dalje je Vladimir Putin rekao da e u najskorije vreme, u skladu sa Ustavom Rusije, biti
pripremljen kompleks mera usmerenih na ojaavanje jedinstva zemlje, na efikasno rukovoenje i
kontrolu situacije na Severnom Kavkazu, i na nove pristupe radu organa reda. Danas moramo da
budemo zajedno. Samo tako emo pobediti neprijatelja. Tim reima Predsednik je zavrio svoje
obraanje. Vei deo ovog obraanja, kako smo kasnije saznali, sastavio je lino Vladimir Putin.
Veliki deo graana paljivo je sluao, a sledeeg dana imali smo mogunost i da proitamo
obraanje Predsednika. Njegove rei naile su na razumevanje i podrku veine graana Rusije.
Sam nastup bio je podrka za mnoge od nas, oamuene od tragedije u Beslanu. Uostalom, kod
nekih politiara i novinara nastup Vladimira Putina izazvao je ne samo proteste, ve i stanje blisko
histeriji.
64

Putin se suoio sa najozbiljnijom krizom i on jednostavno nema na koga da se osloni

izjavila je Irina Hakamada. etiri godine ljudi u strukturama bezbednosti birani su po principu
lojalnosti i pripadanja svojima. To je izrodilo udovinu korumpiranost, ije plodove vidimo u
Beslanu. Sa svakim teroristikim aktom koji demonstrira potpunu bespomonost vlasti, nada se
topi.
To su bili povrni i nepoteni prekori. Moe se pomisliti da je pre dolaska Putina na vlast u
strukturama bezbednosti korupcije bilo manje. Ona je poela da se smanjuje upravo u poslednje
etiri godine. Rad bezbednosnih struktura tih godina bio je daleko efikasniji nego za vreme prvog
eenskog rata. Dovoljno je setiti se Buonovska i Kizljara. Ali i protivnik je postao jai i lukaviji.
Ovo je rat, koji u nekim pravcima tee prema eskalaciji.
Posebno runi i glasni odjeci objavljeni su u listu Moskovski komsomolac. Dogodilo se
neto daleko ree nego teroristiki napad. Predsednik se obratio narodu. On je to uradio po prvi put,
znai, to je veoma vano. Odmah emo rei. Nismo uli prigodno obraanje. Ovo je bio
promiljeni, kolektivno izraeni i napisani govor. Znai, ovde se ne radi o linosti, ve o vlasti. Po
smislu ovo je potpisivanje priznanja ili molba da se prihvati ostavka. Ovo priznanje da su
bankrotirale slube bezbednosti, na kojima je poslednjih godina bio akcenat prilikom reavanja svih
problema. Priznavi bankrotstvo, Vlast klie: stvoriemo! Pripremiemo! Zahtevaemo! A ta je
bilo pre? Zbog ega bi se ljudi, koji su izgubili sve bitke do sada, izborili sa situacijom koja je
postala loija nego kada su oni doli na vlast. ta je ovaj tim uradio za pet godina od 1999.? Haos i
pusto! Predsednik nije trebalo da izae pred narod sa reima kojima se ali, ve sa Basajevljevom
glavom u rukama. A iza njega trebalo je da stoje snage bezbednosti sa glavama drugih ubica tako da
im se lica prepoznaju.
Ova demagogija, pomeana sa direktnom lai, pripada Aleksandru Minikinu, novinaru koji
je odavno odredio da je njegov najvaniji posao da do krajnjih granica razrauje glupu kritiku
Predsednika Rusije. Naravno, Putin se nije obratio narodu prvi put, i u ovom sluaju nije govorio
samo u ime vlasti. Koristei re mi, mislio je na celo drutvo, ukljuujui i tampu, a takoe i sve
one koji su pretendovali i nastavljaju da pretenduju na uticaj u drutvu.
Neu ak ni da citiram grube i uvredljive rei koje je Minikin ovde izrekao o samoj eeniji,
eenima, i o njihovom novom predsedniku. List je samo raspirivao neprijateljstvo, pomaui time
zakulisnim organima terorista.
U odjecima na dogaaje u Beslanu bilo je mnogo optubi na raun predsednika Osetije i
Inguetije Aleksandra Dzasohova i Murata Zazikova. Postojali su zahtevi da odmah podnesu
ostavke. U Osetiji su pod tom parolom organizovane ne velike, ali veoma ratoborne manifestacije.
ta su oni uopte uradili, ti predsednici Zjazikov, Alhanov, Dzasohov, Kokojev i drugi? Oni su
potpuno odgovorni za teroristike napade na njihovoj teritoriji. Oni su kukavice, oni se kriju za
vreme narodnih tragedija. Svaka epoha ima svoje uroene belege. Epoha Brenjeva je imala cinini
maraizam. Epoha Jeljcina je bila baci to dalje, uzmi to vie. Epoha Putina je epoha
kukaviluka. Samo pogledajte ko je ovde. Tako je pisala u Novoj gazeti Ana Politikovskaja,
poznata po svojoj irokoj demagogiji i laima.
Aleksandra Dzasohova gledali smo svakoga dana na ekranima televizora. U danima
tragedije on je bio pored kole, faktiki je vodio operativni tab. Odravao je vezu sa Moskvom i
susednim regionima, sa nezvaninim licima narodnog dobrovoljakog odreda nastalog stihijski, i sa
drugim roacima talaca. On je bio protiv juria i protiv upotrebe sile, ali nije mogao da kontrolie
celokupnu situaciju. Bili su mu potrebni veliki napori da zadri Osetine da ne uine neto
nepromiljeno i da obuzdaju osvetu. Da, nije se javio na poziv terorista u koli. Nije bilo nikakvih
uslova i nikakvih garancija. I ta je moglo da se dogodi da su ogromnom spisku talaca dodata jo i
imena Dzasohova i Zjazikova? Bilo bi mnogo tee reiti probleme.
To bi bila kapitulacija, na koju Dzasohov nije mogao da krene, a nije imao ni prava. On je
snosio odgovornost za stotine hiljada stanovnika svoje republike. Muratu Zjazikovu bilo je jo tee.
On jednostavno nije znao ta da radi. U sastavu bande, kao to se prialo i pretpostavljalo, bilo je
65

mnogo Ingua, a i cela banda stigla je u Beslan iz Inguetije. Ali dogaaji su se odvijali na teritoriji
Severne Osetije gde je domain bio A. Dzasohov i gde je pojava M. Zjazikova mogla da se
ispostavi kao neumesna. A i ta je Zazikov tu mogao da kae? Ruslan Auev mogao je da ode u
kolu kod terorista i oni su bili spremni da ga prime. Ali Zjazikov nije mogao to da uradi. I njega
samog odavno su ve traili. I. M. Zjazikov, i tek izabrani predsednik eenije A. Alhanov, morali
su prvo da obezbede red i mir u svojim republikama.
Rad Ruskih specijalnih slubi pod vatrom kritike
Skoro niko nije kritikovao rad specijalnih jedinica Alfa i Vimpel, koje su u nastaloj
situaciji uinile sve to su mogle i pretrpele velike gubitke. Ali na ruske specijalne slube u celini
obruio se talas kritike. Kako je mogue da je vie od trideset ustanika naoruanih do zuba uspelo
da stigne do Beslana i zauzme kolu? Zato ih niko nije zaustavio i nije ih ak ni primetio? Zato
niko nije mogao da predvidi ili da sprei ovako udovini teroristiki akt? ta su u Beslanu radili
Raid Nurgalijev i Nikolaj Patruev? Zato tokom dva dana zemlja nije znala ak ni priblini broj
talaca koje su zarobili banditi? Zato su u Rusiji ve od prolea 2004. godine teroristi poeli da
dejstvuju sa lakoom, koja se granii sa iivljavanjem? Zato do danas nije uhvaen ili ubijen amil
Basajev? ta je razlog bespomonosti ruskih specijalnih slubi?
Tragedija u Severnoj Osetiji, u Beslanu pisao je publicista Vladimir Rudakov nije
samo udovini zloin. To je i katastrofalni poraz specijalnih slubi Ruske Federacije ponosa i
nade domae elite na vlasti.
Direktor Drutvenog instituta vojne i politike analize Aleksandar aravin, u svojoj kritici i
zahtevima, otiao je jo dalje: Niko od rukovodilaca struktura bezbednosti posle ovakve sramote
ne treba da ostane na svom mestu izjavio je ovaj analitiar. Ali to nije najvanije. Svi su se
uverili da sistem bezbednosti, koji nam je ostao u nasledstvu od SSSR-a, ne radi. Od predsednika
Putina zahteva se politika volja da prizna da preanji pravac vodi na slepi put i da pristupi
stvaranju struktura bezbednosti nove demokratske drave. Stvar nije u finansijama ili naoruanju,
ve u neprilagoenosti sistemu. To to se rukovodioci MUP-a i FSB-a jo uvek nalaze na svojim
funkcijama, govori samo o jednom: dananja formacija slubi jednostavno ne moe da zamisli ta je
to lina odgovornost i oficirska ast. Dva oficira bezbednosti jednostavno ne shvataju kakve veze
ovo sve ima sa njima, i prosto ne veruju da mogu da budu otputeni.
Nesumnjivo je da je u kritici specijalnih slubi, koja se sa svih strana ula posle Beslana,
bilo mnogo tanog. Milicija Beslana i cele Severne Osetije pokazala je alarmantnu oputenost.
Prvog septembra 2004. godine, na Severnom Kavkazu, jo uvek je vaio pojaani reim slube
uveden zbog predsednikih izbora u eeniji. Sa puteva koji vode ka Osetiji samovoljno su
sklonjene sve patrole i formacije. Posle Beslana, iz organa reda Severne Osetije i Inguetije,
otputeno je vie od 40 radnika, ukljuujui i visoke oficire. Ali, izvriti masovno otputanje u
rukovodstvima celokupne ruske specijalne slube za to nije bilo nikakvih osnova. Znatni deo
kritike usmerene na njihov rad bio je povran, i ona je u nizu sluajeva svesno usmeravana ne ka
usavravanju, ve ka ruenju rada ruskih specijalnih slubi.
Ni za koga nije tajna da je, posle raspada SSSR-a i kraha KPSS, sistem sovjetskih
specijalnih slubi bio svesno i planski oslabljen i delimino sruen. Na te specijalne slube gledalo
se, ne bez osnova, kao na sastavni deo svevlaa KPSS. Sovjetski Savez bio je ideoloka drava, i
to se, naravno, odraavalo i na strukturu i sadraj rada specijalnih slubi. Ali prilikom raspada
SSSR-a sutinski su oslabile i mnoge druge vane dravne organizacije drutvene namene,
ukljuujui i efikasnu pograninu slubu. Izgubljena je velika mrea agenture, koja je radila na
drugaijoj ideolokoj osnovi. Posle avgusta 1991, i posle oktobra 1993. godine, sutinski su oslabile
i sve antiteroristike strukture, ukljuujui i grupe Alfa i Vimpel.
Rad na obnovi i razvoju specijalnih slubi poeo je tek u jesen 1999. godine i nastavljen je
sledeih godina. Nema nikakve sumnje da je i Vladimir Putin, koji je doao iz obavetajne slube,
66

doprineo poslednjih pet godina razvoju i jaanju specijalnih slubi. Kao to smo mogli da se
uverimo, daleko od toga da je uraeno sve kako bi Rusija mogla da se suprotstavi novim pretnjama.
Pitanje je da li specijalne slube moe da ojaa rasprava sa rukovodiocima slubi bezbednosti, koju
su tako besno zahtevali mnogi oponenti V. Putina?
Oktobra 2002, za vreme kada su zarobljeni taoci u pozorinom centru na Dubrovki,
specijalne jedinice FSB, kao i celokupni sistem specijalnih slubi i MUP-a dejstvovali su veoma
efikasno. Prvi put u istoriji takvih operacija korien je uspavljujui gas. Eliminisani su svi teroristi
koji su uestvovali u zarobljavanju talaca. Ali nisu likvidirani ni centri meunarodnog terorizma, ni
takvi lideri kakav je amil Basajev.
Teroristike organizacije takoe se grade i rade kao posebne ili specijalne slube. Oni
paljivo prouavaju i svoje sopstvene uspehe i neuspehe, i mogunosti specijalnih slubi Rusije i
drugih zemalja sveta. To je rat, u najveoj meri tajni rat.
Ruskim specijalnim slubama do tada nije bila poznata lokacija taba Basajeva, kao ni taba
Aslana Mashadova. Tek posle dogaaja u Beslanu Ruske vlasti ponudile su nagradu od 300 miliona
rubalja za informaciju o tanom mestu gde se kriju Mashadov ili Basajev. Amerike specijalne
slube takve metode primenjuju odavno, i uspeli su za veliki novac da uhvate nekoliko najbliih
saradnika Osame bin Ladena, a takoe i niz irakih generala, ak i samog Sadama Huseina.
Na Kavkazu postoji opti sistem rukovoenja ustanicima, i on je izgraen po nacionalnom i
regionalnom principu. Postoji zajedniko rukovodstvo. Vojnim poslovima i organizacijom
teroristikih akcija rukovodio je Basajev, a predstavnike funkcije izvravao je do svoje pogibije
Mashadov. Kontrola finansijskih uplata koje stiu iz inostranstva bila je u rukama Hataba, a posle
njegove pogibije u rukama izvesnog Abu al Valida, a posle eliminacije i ovog arapskog
predstavnika, tu treba da se pojavi neki novi komesar.
Ispod njih nalazi se komandovanje posebnim zonama damahatima. U samoj eeniji
postoji nekoliko damahata inguki damahat, dagestanski damahat, kabardino-balarski
damahat i tako dalje. Nama verovatno nisu poznate sve te strukture. Skoro da nema sumnje sa se
veoma vane strukture tog sistema baziraju na Pankiskoj klisuri u Gruziji. Postoje tajne grupe u
Bakuu, Belorusiji, u samoj Rusiji, ukljuujui i Moskvu i Moskovsku oblast. To mogu da budu
veoma male grupe.
Basajevljev tab, ima, naravno, sopstvene agente u svim eenskim slubama, a mogue i u
drugim strukturama na Kavkazu. Pod tajnom kontrolom pobunjenika nalazi se i nekoliko naselja u
planinskom delu eenije, posebno u Vedenskom, alinskom i atojskom reonu. To je za Rusiju
dugogodinji rad. Negde se, s vremena na vreme, okuplja i ura, odnosno vlada konspirativne
Ikerije. Smatra se da u njoj ima najmanje deset osoba za razliite pravce: informacije, propaganda,
snabdevanje, leenje. U zimskim mesecima taj sistem se skuplja, a u leto se iri.
Sa finansiranjem stvari stoje, kako se moe prosuditi, prilino dobro. Prema podacima
ruskih specijalnih slubi, vei deo novca za potrebe Basajeva i Mashadova stie od sponzora iz
arapskog sveta. I iskusni pobunjenici, i novi regruti, kao i pomonici, saradnici i agenti, moraju da
dobijaju novac, i to uglavnom dolare u gotovini. Samo deo voa ima raune u nekim evropskim,
amerikim ili azijskim bankama. Zato u planinske predele eenije, Inguetije i Gruzije odlaze
kuriri sa 50-250 hiljada dolara. Njihovi putevi vode iz Turske preko Zakavkazja, ali oni mogu da
idu i zaobilaznim putevima kroz Kazahstan ili Stavropolje, kroz Osetiju.
U tom protoku veliki deo novca dobijen je od trgovine drogom, a stie tu i lani novac.
Specijalne slube smatraju da je eensko podzemlje u Rusiji povezano i sa drugim kriminalnim
klanovima, pobunjenicima nije potreban samo novac, ve i oruje, municija i oprema. ak je i deci
za postavljanje nagaznih mina neko plaao 300 dolara. Ali odakle stiu te nagazne mine? Mnogo
njih se kupuje sa ruskih skladita u armijskim jedinicama. Sve je to predmet paljive istrage.
Svi koji su pratili dogaaje u Beslanu obratili su panju na veoma dobro naoruanje i
paljivu pripremu pobunjenika. Samo deo terorista prikljuio se grupi poslednjih dana, i oni su
igrali ulogu obinih vojnika, ne znajui ukupnu zamisao. Ostali su se pripremali daleko paljivije.
67

Teroristi su sa sobom doneli osam kamera za spoljno osmatranje i postavili su ih na svim pravcima
mogueg napada specijalnih slubi. Slika sa kamera prenosila se na televizijski ekran u zbornici,
koja je postala tab terorista. U zbornici je postavljen i ureaj pomou koga su mogli da se
aktiviraju glavni eksplozivi postavljeni u fiskulturnoj sali i na drugim mestima.
Teroristi nisu samo dobro plaeni za svoj rad. Svi oni prolaze veoma ozbiljnu pripremu.
Ue ih oblicima i metodima miniranja, pucanju iz svih vrsta oruja, obavetajnom radu, odnosno,
ue ih svemu to ue i pripadnici ruskih specijalnih jedinica. Samoubice ene i mukarci
takoe se obuavaju po specijalnim metodama, u to ulazi i religiozno-psiholoka priprema. Svi ti
metodi razraeni su i danas nastavljaju da se usavravaju u nekakvim centrima meunarodnog
terorizma.
Za vreme prvog eenskog rata 19941996. godine za ene i mukarce samoubice, za
ahide, nismo ni uli. Danas je to jedno od najsurovijih, ali i najefikasnijih sredstava terora. To
takoe predstavlja i jo jedan dokaz da su pobunjenici Basajeva i Mashadova postali deo opte
strukture meunarodnog terorizma islamskog radikalnog pravca. Teroristi iz baskijskih ili
korzikanskih radikalnih grupa imaju drugaije metode. U teroristikim akcijama na teritoriji Rusije
poeo je da dominira rukopis Al-Kaide.
Kritikujui specijalne slube, uglavnom potpuno osnovano, graani svake zemlje malo
obraaju panje na broj spreenih teroristikih akata, a njih je u Rusiji bilo mnogo. U Izraelu broj
spreenih teroristikih akata daleko premauje broj realizovanih, ali graani zemlje ele da svi
teroristiki napadi budu onemogueni unapred. Dok traje tajni rat, to je skoro nemogue uiniti.
Na alost, teroristi imaju i izvesne prednosti u poreenju sa specijalnim slubama. Teroristi
su strana koja napada, oni biraju mesto i vreme udara, koji su specijalnim slubama, po pravilu,
nepoznati. Jedinice za specijalne operacije nisu uspene ba u svim vebama metoda borbe protiv
terorista, i profesionalcima je to dobro poznato. Jo poetkom 80-tih godina u SSSR je bila
organizovana velika veba. Dobro pripremljena diverzantsko-obavetajna grupa od desetoro ljudi
dobila je zadatak da pronae i uniti atomski nauni centar, poznat pod uslovnim nazivom
Arzamas-16. I bez obzira to je centar imao sloeni i mnogobrojni sistem obezbeenja, on je
uslovno onemoguen za rad. Prema rezultatima te vebe celokupni sistem obezbeenja atomskih
centara bio je izmenjen. Ali, da li moe mnogo toga da se promeni u obezbeenju desetina hiljada
kola po celoj Rusiji?
Jo posle napada na Inguetiju juna 2004, Vladimir Putin doneo je odluku o formiranju
dobro pripremljenih, mobilnih i samostalnih antiteroristikih grupa, u prvoj fazi u svim regionima
Junog okruga. Na elu svake od grupa nalazi se pukovnik jedinica za specijalne operacije, koji ve
u prvim minutima kritine situacije moe da ima na raspolaganju odred od sedamdeset ljudi. Taj
pukovnik formalno je jedan od prvih zamenika rukovodioca regiona, ali posle poetka operacije on
nema pretpostavljene i moe da izdaje nareenja svim naoruanim grupama koje se nalaze u
regionu. Nee morati da se eka da iz Moskve stignu Alfa i Vimpel.
Svih trinaest pukovnika jedinica za specijalne operacije za Juni okrug predstavljeni su
Vladimiru Putinu i on ih je postavio na dunosti. U Dagestanu je jedna od takvih grupa ve
poetkom septembra sprovela vojnu operaciju, unitivi odred terorista od etiri oveka. Tom
grupom operativne uprave (GOU) komandovao je pukovnik Valerij Lenjinski. Pomagao mu je
ministar unutranjih poslova Dagestana Adiljgirej Magomedtagirov, koji mu je bio potinjeni.
Jedna od lekcije iz Beslana jeste da protiv terorista treba dejstvovati veoma brzo i najvea mogua
ovlaenja dati realnom komandantu, koji je blizu nastalom aritu opasnosti.
Rat u eeniji ili rat protiv Rusije
Obraajui se naciji 4. septembra, Vladimir Putin nije rekao ni re o eeniji, niti o
eenskim teroristima. Suprotno tome, svako ko je tog septembra bio protiv V. Putina ili protiv
ruskih specijalnih slubi, uporno i namerno povezivali su ne samo teroristiki napad u Beslanu, ve
68

i sve teroristike akcije u Rusiji 2004. godine, sa ratom u eeniji, ili ak sa ratom Rusije i Putina
protiv eenije, koja vapi za nezavisnou i spremna je za to da ide do kraja.
Vlada i Predsednik Rusije samo treba da zaustave Rat u eeniji, da odande povuku vojsku,
da daju nezavisnost narodu eenije, i teror protiv Rusije odmah e prestati. Kako bi se zaustavili
teroristiki akti, potrebno je iskljuiti upotrebu sile u reavanju eenskih problema. Pripadnici
bezbednosnih struktura u vlasti tite samo vlast. MIR JE POTREBAN SOJENICAMA, A RAT
DVORCIMA. Te rei Novaja gazeta velikim slovima objavila je na prvoj strani svog specijalnog
izdanja. Sa istim takvim stavovima nastupali su i svi vodei listovi i asopisi zapadnih zemalja u
svojim komentarima drame u Beslanu. Putin je kanjen zato to nee da uini ustupke eeniji.
Takav naslov je britanski list Fajnenl tajms dao prvom velikom lanku o zauzimanju kole u
Beslanu od strane terorista. Optuba je bila adresirana, pre svega, na Predsednika Rusije, a manje na
bandite.
Takvo tumaenje dogaaja u Beslanu nema osnova, i ono je u suprotnosti sa osnovnim
injenicama i lekcijama poslednjih deset godina. Rat protiv eenskog separatizma i za obnovu
ustavnog poretka na teritoriji eenije, koji sa druge strane moe da se nazove i rat za nezavisnost
Ikerije, zavren je krajem avgusta 1996, i zavren je porazom Rusije i pobedom eenskih
separatista.
Akt o kapitulaciji koji je samo formalno izgledao kao sporazum o primirju, potpisao je u
dagestanskom Hasavjurtu opunomoeni predstavnik Predsednika Rusije general Aleksandar Lebed,
a takoe i bivi pukovnik sovjetskih oruanih snaga Aslan Mashadov koji je, 19941996,
komandovao oruanim snagama samoproglaene Republike Ikerije.
Na kratkim pregovorima, i osnovnim procedurama u vezi sa njima, prisustvovali su skoro
svi pobunjeniki komandanti, ukljuujui i amila Basajeva. Posle nekoliko meseci faktiki
sporazum o miru izmeu Republike Ikerije i Rusije, u Kremlju su potpisali predsednik Rusije
Boris Jeljcin i vrilac dunosti predsednika Ikerije Zelimhan Jandarbijev. Posle jo nekoliko
meseci u eeniji su odrani izbori za novog predsednika i na tim izborima pobedio je Mashadov.
Iz eenije su povuene sve ruske vojne trupe do poslednjeg vojnika, i eenija je
sledee tri godine mogla da ivi onako kako su eleli njeni lideri. Upravo u te tri godine tamo je
zavladao radikalni vehabizam. Upravo tada su u eeniji poeli da se formiraju glavni centri
meunarodnog terorizma, ukljuujui i Al-Kaide. Formiran je savez radikalnog separatizma,
meunarodnog terorizma i vehabizma, koji je predstavljao sve veu i veu opasnost za Rusiju.
Rusija je, ipak, bila strpljiva, i tom strpljenju doao je kraj tek kada su veliki odredi Basajeva i
Hataba napali Dagestan, zapoevi drugi eenski rat ovoga puta ne za nezavisnost Ikerije, ve
za gospodarenje vehabija na celokupnoj teritoriji muslimanskog Severnog Kavkaza.
Drugi eenski rat takoe je ve zavren, i to ovoga puta pobedom Rusije nad agenturom
meunarodnog terorizma. Dananja eenija i njen narod ne izjanjavaju se za nezavisnost od
Rusije. Meu stanovnitvom ove republike nema ni 5% graana koji su spremni da podre seriju
parola o otcepljenju od Rusije. Da, u eeniji je ekonomski poloaj jo uvek teak, ali vie od 300
hiljada eenskih graana dobija bar pomo zbog nezaposlenosti. Jo oko 300 hiljada eena prima
starosne penzije i invalidnine. eenska deca idu u kole, omladina ima mogunost da studira na
viim kolama i fakultetima. eenija je snabdevena strujom, gasom, grejanjem, vodovodima, svim
vrstama veze. Radi saobraaj, eleznica, vazduni saobraaj. Obnavljaju se stambene zgrade,
preduzea, ustanove za preradu nafte, trgovina, sve vrste usluga.
Postoje perspektive i nade kojih eenski narod ne eli da se lii. U eeniji je formiran
sistem vlasti, u ijim organima rade sami eeni od upravljanja reonom do upravljanja celom
Republikom. O kakvom otcepljenju od Rusije u takvim uslovima moe da se radi? Vojne jedinice
ruske armije u eeniji postoje i ostae tu stalno. Oni tu tite ne samo opteruske interese, vei i
interese eenskog naroda, koje jo uvek treba tititi od nekoliko hiljada bandita koji se uvaju u
dubokom podzemlju, u teko dostupnim planinskim peinama i u inostranstvu. Ali, to nije rat protiv
eenije. To je rat protiv meunarodnog terorizma ili rat meunarodnog terorizma protiv Rusije.
69

ta u takvom sluaju znai savet oponenata V. Putina, da u Rusiji i na zapadu zapone

pregovore sa umerenim pravcem eenskog otpora, i da zameni upotrebu sile politikim
regulisanjem? Jo u jesen 1999. godine, tada premijer, Vladimir Putin poeo je da vodi intenzivne
pregovore sa umerenim krugovima eenskog drutva i sa religioznim krugovima ljudi koji su bili
nezadovoljni zaecima radikalnog vehabizma u toj republici. Radilo se ne samo o pregovorima sa
eenskim muftijom Ahmatom Kadirovom, ve i sa drugim uticajnim krugovima i klanovima,
ukljuujui, na primer, brau Jamadajev, iji su naoruani odredi kontrolisali Gudermes, drugi po
veliini grad u eeniji. Pregovori su voeni i sa drugim funkcionerima i grupama, ukljuujui i
istaknute predstavnike eenske dijaspore u Moskvi. To i jeste bilo politiko regulisanje, koje se,
naravno, kombinovalo pritiskom i silom.
Uspeh nije postignut odmah, ali danas je oigledan. U eeniji je formirano sposobno
rukovodstvo, koje nije bilo pokolebano ni posle ubistva samog A. Kadirova.
Koga je u dananjoj eeniji predstavljao, do svoje pogibije, Aslan Mashadov, koga su
protivnici Vladimira Putina pokuavali da mu nametnu kao partnera za nove pregovore? Mashadov
je bio uticajni lider pobunjenika od 1994. do 1996. godine, ne samo zahvaljujui vojnom iskustvu,
ve i zato to je tada bio umereniji. On nije bio fanatik i nije uestvovao ni u kidnapovanju ljudi, ni
u zarobljavanju talaca, ni u teroristikim akcijama tih godina. Godine 1997. izabran je za
predsednika eenije. Graani eenije dali su mu vie glasova nego drugim kandidatima,
ukljuujui i Zelimhana Jandarbijeva, upravo zato to su Mashadova smatrali umerenijim liderom, i
mnogim stanovnicima eenije inilo se da e on odravati dobre odnose sa Rusijom.
Ali, Mashadov nije mogao da dobije realnu vlast u Republici, nije mogao da stavi pod svoju
kontrolu glavne odrede pobunjenika u eeniji, ukljuujui pre svega odrede Basajeva i Hataba.
Dogaaji su se 1999. godine odvijali u eeniji i Dagestanu bez uea, a esto ak i bez znanja
Mashadova. Realna opozicija vehabijama i radikalima bio je A. Kadirov ili njegovi saveznici, a
najradikalniji deo bivih pobunjenikih komandanata i vojnika prvog eenskog rata krenuo je za
Basajevom.
Hatab je iza sebe imao arapske najamnike. Mashadov se pokazao kao slaba figura koja nema
ni novac ni uticaj, ali je bio zgodan kao dekorativna figura i kao pokrie ekstremista. Oktobra i
novembra 1999. on je jo uvek sedeo u svom predsednikom kabinetu u Groznom, ali potpuno sam.
Jo pre nego to je Grozni opkoljen, prilikom prvih jakih bombardovanja prestonice eenije, iz
grada je poela stihijska evakuacija ena, starih ljudi i dece uglavnom u Inguetiju.
Jedan od dopisnika lista Komersant, koji je pripadao Borisu Berezovskom, uspeo je
krajem oktobra da ue u Grozni i ak da se sastane sa Mashadovom. Posle nekoliko godina on se
seao: Niko vie nije imao nameru da ivi u Groznom ka Inguetiji se kretala beskrajna reka
kamiona i automobila, prepunih kunih stvari. Mada, postojalo je u Groznom jedno mesto na kome
su se jo uvek okupljali ljudi. To je bio trg, svima poznat od prolog rata Minutka. Tu se nalazio
jedini punkt sa satelitskom vezom, i svi koji su ostali u gradu pokuavali su odatle da saznaju ta se
dogodilo sa onima koji su otili. Na pijacama u Groznom nema ni prodavaca, ni kupaca. Samo
ponekad neko ponudi robu za prvu pomo. Nestali su ak i prosjaci sa ulica. Zato su se pojavili
maroderi. I predsednika palata je prazna, a jo pre jedne nedelje u njoj je bilo kao u mravinjaku.
Proao sam praznu kuicu straara i bez problema uao u zgradu. Na drugom spratu, u
Predsednikovoj prijemnoj sobi, sedeo je jedan naoruani een. ta e ti ovde? pitao me je,
lenjo podiui pogled. Doao sam kod Predsednika. Da uzmem intervju. Idi. Da li je sam?
Sam je, sasvim sam. Mashadov je sedeo u dubini ogromnog praznog kabineta. Ustao je i
poao mi u susret, odgovorio na pozdrave, i umornim glasom izgovorio: Pitaj. Hoete da ratujete
protiv Rusije? Zar imam drugu varijantu? Razgovarao sam sa Predsednikom dva sata. Za to
vreme na njegovom stolu ni jedanput nije zazvonio telefon, niko nije zakucao na vrata.
Mashadov se, preko interneta, ponekad obraao osuujui Basajeva i neke druge radikalne
pobunjenike. On je pokuavao da se ogradi od napada terorista na pozorini centar u Moskvi 2002, i
od napada na kolu u Beslanu 2004. godine. Mnogo puta je osudio kako dejstva Basajeva, tako i
70

politiku Moskve u eeniji, koja vri, navodno, genocid eenskog naroda. Ali sve se to govorilo
za sluaoce na zapadu, zbog toga to ni u eeniji, ni u Rusiji, ni u bazama teroriste Basajeva, sve
te Mashadovljeve izjave ve odavno niko nije uzimao ozbiljno. Poznato je da su i 1. i 2. septembra i
Aleksandar Dzasohov i Ruslan Auev pokuavali da stupe u kontakt sa Mashadovom, koristei sve
njima poznate kanale i veze.
Uspeli su da razgovaraju samo sa Mashadovljevim predstavnicima u Bakuu i u Londonu. Ali
od svega toga nita nije uspelo, jer Mashadov nije eleo da razgovara ni sa Dzasohovom ni sa
Auevom. Tek nekoliko dana posle traginog raspleta, Mashadov je izjavio da e . Basajeva tuiti
sudu zbog povrede muslimanskih zakona ali tek poto se rat zavri. Mashadov i Basajev nisu
bili protivnici. Oni su bili saveznici, a u velikoj meri i sauesnici.
Za pobunjenike vojnike i za veinu njihovih komandanata, u eeniji i drugim
damahatima, osnovni motivi za njihove radnje nisu ni nacionalni, niti religiozni. Osnovni motiv je
novac. Za njih je, isto kao i za profesionalne ubice, to posao koji se dobro plaa. Isti motiv je
osnovni i za najamnike iz arapskih i nekih drugih zemalja. Za ahide-samoubice pokretaka snaga
je osveta ili religiozni fanatizam. Ukupni budet teroristikog rata protiv Rusije iznosi, prema
proraunima eksperata iz specijalnih slubi, 100 miliona dolara godinje, od kojih vie od polovine
ovamo alje Al-Kaida i druge ekstremistike teroristike organizacije uglavnom iz arapskog
sveta.
Te grupe ne razmiljaju o eenskom narodu, niti o Alahu, ve o kontroli nad
Severokavkaskim i Kavkaskim regionom i o kaspijskoj nafti. Poznato je da general Dohar
Dudajev, koji je bio na elu eenije 90-tih godina, nije bio religiozan. On ne samo da se protivio
irenju vehabizma u eeniji, ve je i pripremao zakon o zabrani tog radikalnog pokreta u islamu.
Ali . Basajev i njegovo okruenje prihvatili su vehabizam i njegove planove. Ti planovi sadrali su
i uvlaenje u vehabizam celokupnog stanovnitva eenije, Inguetije i Dagestana republika gde
je muslimansko stanovnitvo u veini. U planu je bilo da se tom jezgru pripoje i relativno male
republike: Kabardino-Balkarija, Karaevo-erkezija i Adigeja.
Planovi za dalju budunost, koji su sastavljani negde daleko od eenije, podrazumevali su
irenje vehabizma na Bakiriju i Tatariju. Sa druge strane, planiran je prodor vehabizma prvo u
Uzbekistan, a zatim i potinjavanje cele Srednje Azije i Kazahstana. Zajedno sa donjim
Povolojem, ak i sa Orenburgskom i eljabinskom oblasti, cela ta ogromna teritorija trebalo bi da
predstavlja nekakav vehabijski kalifat.
Naravno, svako razuman ovakve planove moe da smatra avanturizmom. Ali mi odlino
znamo, i to ne samo iz iskustva XX veka, da je svaka radikalna ideologija krajnje avanturistika i
agresivna. Slina bolest agresije bila je svojstvena i hrianskoj crkvi u zapadnoj Evropi u srednjem
veku. Ali muslimanstvo danas ivi sopstveni srednji vek i meni se to dopada rekao mi je jedan
bivi narodni poslanik SSSR, koji je prihvatio islam i preselio se u Sarajevo.
Koje ciljeve ima pred sobom Al-Kaida, ija filijala su postali Basajevljevi pobunjenici na
Severnom Kavkazu? Zbog ega oni koriste tako surove metode borbe? Osama bin Laden mnogo
puta je izjavljivao da vodi borbu za svrgavanje reima ahova u Saudijskoj Arabiji, i za progon
Sjedinjenih Drava iz regiona Bliskog i Srednjeg Istoka, i za unitenje Izraela koji gradi svoju
dravu na arapskoj zemlji. Stvara se utisak da se i ovde radi o stvaranju nekog novog arapskog
kalifata, koji e kontrolisati bogatstva ovog ogromnog regiona. Tim planovima arapskih ekstremista
i vehabija suprotstavili su se ne samo Izrael i SAD, ve i Iran, Turska, Egipat, Sirija, a u bliskoj
prolosti i Irak Sadama Huseina. Ovaj veoma komplikovani vor veoma je teko razmrsiti, ali
presei ga onako, kako su to pokuali Amerikanci da uine u Iraku, takoe je skoro nemogue.
Naravno, ni SAD, ni zemlje Zapadne Evrope ne bi eleli da se na ruskom Severnom
Kavkazu i na postsovjetskim prostorima stvori nekakav vehabijski kalifat. Zapadu ovde nisu
potrebni ni Basajev, ni Osama bin Laden. Oni bi eleli da ovde poveaju svoju kontrolu, a to se vidi
po potezima Zapada u Gruziji i po pritisku koji se vrio, i nastavlja da se vri, na Azerbejdan.
Uopte nije sluajno to su se u zapadnoj tampi septembra 2000. godine pojavljivale
71

tvrdnje o tome da se Rusija pokazala kao nesposobna da zatiti svoje graane. Optuujui ruske
specijalne slube za njihovu potpunu nesposobnost, neki od zapadnih posmatraa nudili su nam
scenario po ugledu na kosovski protektorat. eenija je stalni meunarodni problem, koji zahteva
usaglaenu, kolektivnu, nenasilnu meunarodnu akciju. Da li je onda apsurdan predlog da se
mirovne snage EU ili ak snage NATO-a tamo rasporede pod patronatom OUN. Tako je pisao
britanski list Gardian, komentariui pogibiju dece u Beslanu. Zapadna tampa je prvo odbijala
tezu o tome da Rusija na Severnom Kavkazu vodi rat protiv meunarodnog terorizma, navodei da
su teroristiki akti u Rusiji unutranjeg karaktera. A zatim se pojavljuje predlog o uvoenju
vojske NATO na ruski Severni Kavkaz. Ali, kome bi ta vojska tamo mogla da pomogne?
Meunarodni terorizam pojaao je svoje napade na Rusiju, pre svega na eensku
Republiku, koja je u sastavu Ruske Federacije. Rusija ima snage da se izbori sa tom pretnjom, mada
to od ruske drave zahteva mnogo napora. Naa zemlja ne moli za pomo zapadne zemlje. Ali ona
ima pravo da rauna na bolje razumevanje njenih poteza.
Javno mnjenje u Rusiji i tragedija u Beslanu
Ruski politiari svih pravaca osudili su zarobljavanje i ubistvo talaca u Beslanu. Ali
zakljuci te strane tragedije bili su razliiti. Komunistika tampa nije se samo slagala sa tezom o
tome da su Basajev i Mashadov emisari meunarodnog terorizma, i da je njihov cilj slabljenje
ruskog uticaja na Kavkazu i ukupna destabilizacija ruske drave, ve je preuveliavala razmere
delatnosti i mogunosti terorista. Prema miljenju eksperta KPRF, general-pukovnika u penziji
Leonida Ivaova, amil Basajev u vojsci pobunjenika ima ulogu vrhovnog komandanta, a
Mashadov politikog komesara. Svaki od njih ima tab od deset-dvadeset pobunjenika. Na terenu
rade pobunjenika jezgra koja se sastoje od pedeset-ezdeset pobunjenika. U tim strukturama
postoje centri za obuku u kojima se regruti ue svim vojnim vetinama i podvrgavaju se vehabijskoj
obradi. Postoje i centri za informacije i propagandu, a takoe i odeljenja za materijalne resurse.
Komandni punkt prve linije ruskog terorizma nalazi se u Moskvi, a komandni punkt pozadine u
Gruziji i Pankisiji. Teroristi se, prema Ivaovljevom miljenju, oslanjaju na stotine hiljada
siromanih mladih ljudi na Severnom Kavkazu, koji se svakodnevno susreu sa tekom socijalnom
nepravdom, licemerjem i ravnodunou vlasti, moralnom ravnodunou drutva.
U stvarnosti, realne dimenzije i broj teroristikih centara na Severnom Kavkazu, i uticaj
njihovih voa na javnost u eeniji i drugim republikama na jugu Rusije, nisu tako veliki. To je bio
blef vehabijske propagande. Ubistvo Mashadova u prolee 2005. godine pokazalo je da oko njega
nije bilo nikakvih velikih struktura. Ivaov je preuveliao i uticaj tabova Basajeva i Mashadova na
strukture ruske vlasti, kako u eeniji, tako i van njenih granica. Prema tvrdnjama Ivaova, tabovi
i specijalne slube terorista imaju iroku mreu agenture u svim granama ruske vlasti od njenih
najviih organa do reonskih odeljenja milicije i seoskih administrativnih okruga. To im omoguava
ne samo da znaju planove vlasti, ve i da pokradu, i za svoje ciljeve upotrebe, sva sredstva koja
Ministarstvo finansija Rusije odvaja za obnovu eenije.
Krajnje neistinito prikazao je Ivaov i strukturu meunarodnog terorizma. Prema njegovoj
tvrdnji, to je snana svetska podzemna struktura, iji se mozak i intelektualni centar nalazi u
Londonu. Taj svetski centar blisko sarauje sa specijalnim slubama kako zapadnih, tako i
islamskih drava, on ima ispod sebe iroku mreu radikalnih organizacija po celom svetu i
komanduje ne samo svetskom narkomafijom, ve i Skuptinom Saveta Evrope.
Osnovni zakljuak svega ovoga je: Teroristika mrea na teritoriji Rusije jeste sastavni deo
meunarodnog terorizma sa strogim potinjenjem globalnim strukturama transnacionalnog
karaktera koje predstavljaju centri upravljanja svetskim procesima, a njihovu ulogu igraju svetska
finansijska oligarhija, Bilderbergski klub, administracija SAD i centri meunarodnog sionizma. To
je sugestivna ideja mnogih lidera KPRF, ukljuujui i Genadija Zjuganova sve nesree ovoga
sveta proistekle su iz svetskih zakulisnih radnji, kojima rukovode sionisti. Samo je Rusija u stanju
72

da se izbori protiv te tajne svetske vlade, i to samo u sluaju ako se na elu nae zemlje budu
nalazili pravi komunisti.
Propaganda ruskih liberal-demokrata tekla je u suprotnom pravcu. Prema njihovim
tvrdnjama, za irenje ekstremizma i terorizma u Rusiji, ukljuujui i tragediju u Beslanu, kriva je
politika samog Putina. Koreni i razlozi svih teroristikih akcija u Rusiji treba da se trae samo u
eeniji. Treba iznai prihvatljivi sporazum sa umerenim delom eenskog pokreta otpora, i svi
problemi terora u Rusiji bie reeni.
Drugog septembra, kada sudbina talaca jo nije bila zavrena stranom tragedijom, sa
glasnom izjavom o politici vlasti pojavila se Irina Hakamada: Sa onima koji su zauzeli kolu
preporuivala je Hakamada treba voditi pregovore, i voditi ih tako, kao da vodite pregovore sa
predstavnicima politikih grupacija, demonstrirajui apsolutno potovanje. Ako, naravno, elimo da
vie ne bude rtava, a da deca dobiju bar vodu. Ali, Predsednik uti, i ja ne znam zato uti. to se
tie ukupne politike u odnosu prema teroristima u Rusiji, treba proraditi dve metode. Voe, kao to
je Basajev, treba fiziki unititi. Ostale separatiste treba javno i otvoreno uvui u politike sporove,
u politiki establiment, dati im poslanike stolice i uiti ih da se ne svete i ne ubijaju, ve da
zaponu politiki dijalog. Svi moraju da shvate da je ovaj konflikt unutranji, ruski, vezan za
eeniju.
Slinu izjavu dao je i Vladimir Rikov nezavisni poslanik u Dumi. Terorizam u Rusiji
zavrie se samo onda kada Vladimir Putin napravi fundamentalni preokret svoje politike u
eeniji. Ali da li e to Predsednik uiniti?
Osnovni cilj terorista izjavio je Aleksej Malaenko iz moskovskog Karnegi centra
nije ak ni nezavisnost eenije. Njihov osnovni cilj je da kazne Putina.
Odmah poto je kola u Beslanu zauzeta, grupa ruskih boraca za ljudska prava dala je glasnu
izjavu u kojoj se, izmeu ostalog, kae: Jedini izlaz za vlast i za ruski narod je da vode pregovore
sa teroristima pod principijelnim uslovima. Teroristi moraju da oslobode decu i da se predaju uz
meunarodne garancije (po mogustvu Saveta bezbednosti OUN) da e im biti organizovano
pravedno suenje. Predsednik Rusije pod garancijom Saveta bezbednosti OUN treba da promeni
svoju politiku u eeniji. Poetak tog procesa moe da predstavlja hitno obraanje vlasti Aslanu
Mashadovu sa predlogom da uestvuje u oslobaanju talaca.
Na isto ruske korene i probleme, teroristike napade 2004. godine svodio je i politikolog
Aleksandar Cipko. Ali on je za eskalaciju terora krivio ne Putina, ve njegove protivnike sa
liberalnog krila. Smrt i muke nevine dece u Beslanu izjavio je Cipko izazvani su pre svega
borbom za vlast u Rusiji, to je sada ve oigledno. Napad na Beslan izvren je pre svega da bi se
diskreditovao Putin i njegov tim, kako bi se realizovao politiki revan zapadnjakov, liberala,
koje je on sve ove godine pomerao od vlasti. Teroristiki akt koji se dogodio u Beslanu pripada
islamskom arapskom svetu samo prema obliku i tehnologiji. Prema sadraju i politikim ciljevima
teroristiki akt u Beslanu je potpuno ruska pojava. On je bio organizovan i izveli su ga pre svega
graani Rusije, i iao je na ruku politikim snagama koje ele da vrate sebi nivoe vlasti koje su
imali za vreme Jeljcina, a pre svega vlast u sredstvima javnog informisanja, na televiziji, u
strukturama bezbednosti, gde se nalaze Putinovi ljudi, za kardinalnu smenu Putinovog kursa u
obnavljanju suvereniteta i dravnosti Rusije..
ini se da nije bilo ni jedne rune stvari koju septembra 2004. godine ovi ili oni ruski
politiari nisu izrekli. U svemu tome postoji Boja zamisao govorio je poslanik Dravne Dume
Sergej Abeljcev i Putin treba da se obrati Bogu za pomo. elim da povuem paralelu sa
oktobrom 1941. godine, kada su Nemci mogli da zauzmu Moskvu. Staljin je tada oko grada leteo
avionom sa ikonom Bogorodice i samo Bojom rukom Hitlerova vojska bila je zaustavljena. Za
drugo nije bilo snage.
Ne izjavio je bivi pomonik i savetnik Borisa Jeljcina i predsednik FONDA INDEM
Georgij Satarov. Putin treba da prekine sa birokratijom i bezbednosnim strukturama, koji e ga
pre ili kasnije skloniti, i da se okrene graanskom drutvu koje se formira u Rusiji. Graansko
73

drutvo je slamka za koju Putin moe da se uhvati. On mora da se obrati narodu sledeim reima:
Sunarodnici! Greio sam i bio sam u zabludi. Ovo je realna pretnja. Mi za nju nismo bili spremni,
izmeu ostalog, i mojom krivicom. Doneo sam odluku da kardinalno promenim moj tim, a u isto
vreme i politiku. Kriv sam, ali smatram da sam duan ljudima koji su me izabrali da svojim rukama
ispravim svoje greke.
Publicista M. Leotjev prizivao je, naprotiv, ne na ojaavanje graanskog drutva, ve na
ojaavanje autoritarne vlasti u Rusiji. Svako uvoenje reda u zemlji govorio je M. Leontjev
vezano je upravo za autoritarnu, bezbednosnu komponentu. Jedina mogunost da se brzo zavede
red, a kada se radi o ratu to se mora raditi veoma brzo, to je bezuslovno pojaavanje autoritarne
komponente. Drugih sredstava nema. I to je i mogue i neophodno uiniti veoma brzo.
Nema potrebe da opovrgavam vei deo gore navedenih stavova. Na alost, objavljivanje
ovih uglavnom runih i proizvoljnih predloga i verzija, a takoe i otvorenih svesnih falsifikata,
nastavljeno je i u zimu i prolee 2005. godine u publikacijama asopisa Profil i Svobodnaja
misl, kao i listova Moskovskie novosti i Novaja gazeta.
Zapadna tampa o tragediji u Beslanu
Niz teroristikih napada, poev od ubistva predsednika eenije Ahmata Kadirova, izazvao
je neznatne odjeke u zapadnoj tampi. Daleko veu panju zapadne javnosti izazvali su teroristiki
napadi i zarobljavanje talaca u Iraku. Nije se na Zapadu mnogo pisalo o istovremenoj eksploziji dva
aviona na nebu iznad Rusije u noi 25. avgusta 2004. godine. Mali lanak o tome u poznatom
amerikom asopisu Tajms bio je naslovljen Osveta crnih udovica. itaoci asopisa mogli su
da pomisle da su celu tu akciju smislile i organizovale udovice poginulih eena, a nikako ne neke
teroristike organizacije. Glavni britanski listovi i asopisi o tome su objavile samo male napomene.
Zauzimanje kole u Beslanu izazvalo je daleko vei odjek i niz komentara u zapadnoj
tampi, ali ve 2. septembra skoro svi veliki zapadni listovi veoma su jasno ocenjivali ovaj dogaaj
kao uasavajui dramu isto ruskog porekla, sa rusko-eenskim, a ne meunarodnim korenima i
razlozima. Nita se nije pisalo ni govorilo ak ni o protivrenostima i konfliktima izmeu Inguetije
i Severne Osetije, ija eskalacija je nesumnjivo bio cilj terorista u Beslanu. Sve se svodilo samo na
rusko-eenske odnose i ak ue na suvie vrstu nazovi politiku Vladimira Putina u eeniji.
lanak urednitva velikog britanskog lista Fajnenl tajms imao je naslov Putina su zbog
njegove nepopustljivosti kaznili eenski teroristi. Podnaslov je glasio: Ruski Predsednik mora da
pribegne ne samo sili, ve i dijalogu. Ovaj lanak poinjao je reima: Ruski predsednik Vladimir
Putin snosi ozbiljnu odgovornost za to to je eene saterao u takav ugao, iz koga oni mogu da
izau samo uz pomo terora.
Osnovne optube za strani teroristiki akt upuene su na taj nain ne teroristima, ve
ruskom Predsedniku.
U Engleskoj, lanci urednitva glavnih listova obino izazivaju mnogo reakcija, i
najkarakteristinije reakcije objavljuju se sledeeg dana u istim listovima u rubrici Pisma italaca.
Na desetine, a ponekad i na stotine pisama, stie u redakcije tih listova faksom ili elektronskom
potom za vreme dogaaja koji uzbuuju javnost.
Moj brat ores Medvedev, koji ivi u Londonu, odmah je u Fajnenl tajms poslao svoju
reakciju, protestujui protiv tendencioznosti i primitivizma ocena urednitva. Urednik iz odeljenja
pisama uveravao ga je da je pismo primljeno i da e biti iskorieno u listu. Ali ni jednog od
sledeih dana, ni jedno pismo italaca, i ni jedna kritika reakcija u odnosu na stav lista nije
objavljeno.
Ruski listovi, za koje na Zapadu tako mnogo govore i piu da ih pritiskaju Predsednik i
vlasti, u danima krize u Beslanu i u danima posle, bili su daleko otvoreniji za izlaganje svih taaka
gledita nego britanski listovi. Ni posle stranog raspleta 3. septembra, i obraanja naciji
predsednika Putina, stav britanskih listova nije se promenio. Samo obraanje objavljeno je u
74

delovima i nije komentarisano samo tendenciozno, ve esto i neprijateljski. Na dan koji je u Rusiji
bio proglaen danom nacionalne alosti, list Gardijan, koji se u Engleskoj smatra skoro
najliberalnijim i najinteligentnijim, objavio je veliku karikaturu Vladimir Putin u vojnikom
injelu i sa pukom u rukama, na kojoj oputeno visi ruska zastava, ide na elu dugake procesije
sivih ljudi, koji iza njega nose mrtvake sanduke.
lanci drugih britanskih listova, tog istog 7. septembra, bili su posveeni ostavci glavnog
urednika lista Izvestija akirova, koja je bila izazvana nesuglasicama u izdavakom savetu i u
samoj redakciji. Veliki lanak o tome u listu Tajms naslovljen je: Kremlj unitava slobodnu
tampu. I u ovom sluaju trudili su se da sav gnev italaca usmere prema ruskom Predsedniku.
Koristei materijale propagandistikih sajtova Mashadova, listovi su pretampavali i
specijalno odabrane falsifikovane materijale, prema kojima se broj stanovnika eenije, navodno,
umanjilo sa 2 miliona 1991. godine, a na 800 hiljada 2004. godine. U stvarnosti, u eeniji je 1991.
godine ivelo oko milion ljudi, od kojih je vie od 200 hiljada bilo Rusa. Danas u eeniji ivi oko
1,1 milion ljudi, od kojih je samo oko 50 hiljada Rusa. Tako tendenciozno pisali su o dogaajima u
Beslanu i drugi vodei listovi i asopisi.
Naravno, politiki lideri zapadnih zemalja dali su u danima tragedije u Beslanu mnogo
izjava, u kojima su podrali Vladimira Putina i osudili terorizam. U Nemakoj je objavljena
zajednika izjava kancelara SRN Gerharda redera i predsednika Vladimira Putina, u kome se
izmeu ostalog kae: udovini teroristiki akt u Beslanu, usmeren protiv dece koja ni za ta nisu
kriva, to je nova dimenzija pretnje koja celom oveanstvu dolazi od meunarodnog terorizma. Mi
smo jedinstveni u stavu da se protiv terorizma treba boriti zajednikim snagama, uvek i svuda.
U Sjedinjenim Amerikim Dravama Dord Bu odmah je dao izjavu u kojoj je osudio
teroriste. Predsednik SAD nije se na to ograniio, ve je 12. septembra prvi put u istoriji svoje
zemlje posetio rusku ambasadu u Vaingtonu i upisao se u knjigu alosti. Posle toga Dord Bu
obratio se ambasadoru i novinarima: Ja sam ovde da izjavim svoje duboko sauee, u svoje ime i
u ime nae zemlje rtvama i porodicama, nastradalim od ruke zlih terorista. SAD je uz Rusiju u
borbi protiv terorizma, isto kao to stojimo zajedno, rame uz rame u naporu da svet uinimo
mirnijim i slobodnijim.
Veliki deo nemake tampe nastavio je da se tih dana dri antiruske i antiputinske retorike, a
vei deo cele evropske tampe ak nije ni izvestio svoje itaoce da je Dord Bu posetio rusku
ambasadu i da je dao izjavu. reder je bio prinuen da se brani od skoro sveopte kritike i na raun
Kremlja, i na svoj raun. Nemaki listovi sa voljom su tampali razne izjave Mashadovljevih
emisara, koji su osnovnu krivicu za smrt dece u Beslanu svaljivali na ruske specijalne slube. To je i
ranije bila uobiajena taktika lidera terorista.
List Berliner cajtung plaio je svoje itaoce ne samo preventivnim irenjem eenskog
rata na Gruziju, ve i slanjem aktivnih jedinca ruske armije na Arabijsko poluostrvo ili u Pakistan.
Ilustrativno je da se u Berlinu ve 5. septembra 2004. godine oko ruske ambasade okupilo na miting
nekoliko stotina Nemaca, koji su prolaznicima i novinarima delili letke i zahtevali od nemakih
sredstava javnog informisanja da prekinu antirusku histeriju i terorizaciju ljudi koji su digli u
vazduh putnike avione i koji su ubijali decu u koli, koje je nemaka tampa nazivala ustanicima i
borcima za slobodu, iako se radi o zloincima i teroristima.
Kasnije, jedan od novinara sastavio je spisak termina, kojima su zapadna sredstva u svojim
reportaama i lancima nazivali ubice i teroriste u Beslanu. U Britaniji su prevladali termini
ustanici, napadai, radikali. U SAD su pisali o pobunjenicima, naoruanim licima,
ustanicima. U Francuskoj su prednost dali terminima buntovnici i komandosi. U Nemakoj
se pisalo o pobunjenicima, separatistima. Pisali su jednostavno i o aktivistima i licima koja
su zauzela kolu. Bilo je i izvetaja o tome da je britanska dravna televizijska kompanija Bi-bi-si
ak zabranila da se u njenim emisijama pominju teroristi u Beslanu i Rusiji.
Francuski list Liberasion pisao je o bezgraninoj usamljenosti eenskog naroda u
odnosu na surovi i nemilosrdni ruski imperijalizam, o mrtvaki bledom licu ruskog Predsednika
75

na televizijskom ekranu, koji je svestan katastrofe i spreman da jo jae stegne pesnicu. Ako
nastavimo da pokrivamo neljudskost njegovog reima, samo emo ga navesti na to zakljuio je
list. Ovakve stavove zapadnih listova, asopisa i televizija mogao bih da nastavim jo dugo, ali
tendencija je ve jasna.
Izdvajali su se, kao to se i moglo oekivati, tampa i javno mnjenje Izraela. Izraelska
tampa najodlunije je osudila i eenske i meunarodne teroriste. Izrael je ponudio pomo i ruskim
specijalnim slubama, i deci koja su stradala u napadu na kolu u Beslanu i neke od porodica iz
Beslana malo kasnije prihvatile te pozive. Ali deo javnih linosti Izraela pozivala je Rusiju da se u
potpunosti posveti borbi protiv muslimanskog terorizma i da odbije bilo kakvu saradnju sa Iranom i
sa Izraelu neprijateljskim arapskim svetom.
Vladimir Putin na susretu sa zapadnim novinarima
Veliki deo rada predsednika RF Vladimira Putina u periodu do 12. septembra bio je u
direktnoj ili indirektnoj vezi sa dogaajima u Beslanu. Svi njegovi radni planovi bili su promenjeni.
Otkazao je odlazak u Nemaku na samit Peterburkog dijaloga koji je planiran za 10. i 11.
septembar.
Ovaj forum osnovali su jo 2001. godina V. Putin i G. reder za razvoj irokog dijaloga
izmeu javnosti Rusije i Nemake. Forum, ipak, nije bio otkazan, odran je u Hamburgu i u ime
Putina na njemu su prisustvovali Viktor Ivanov i Sergej Jastrembski. Bio je tu i bivi predsednik
SSSR-a Mihail Gorbaov. Na dan nacionalne alosti u Rusiji, 7. septembra, u hramu ivonaalne
Trojice u delu Moskve Vorobjovie gori (Vrapija brda prim. Red.), svetenik otac Jovan sluio je
litiju poginulima u teroristikom aktu u Beslanu. Slubi je prisustvovao Predsednik Rusije.
Vladimir Putin upalio je etiri svee za pokoj due. Istoga dana u rezidenciji ruskog predsednika
Novo-Ogarevo organizovan je susret Vladimira Putina sa stranim novinarima i politikolozima,
specijalistima za Rusiju.
U sutini, upravo je taj susret postao prva za javnost otvorena politika reakcija ruskog
Predsednika na tragediju u Beslanu, posle njegovog obraanja naciji 4. septembra 2004. godine. Taj
susret nije bio unapred planiran. Jo poetkom leta 2004. godine nezavisna drutvena organizacija
Savet za spoljnu i odbrambenu politiku i RIA Novosti doneli su odluku da u Velikom
Novgorodu odri, u okviru kluba diskusije Valdaj, veliku meunarodnu konferenciju na temu
Rusija na razmei novih vekova: nade i realnosti.
Na konferenciju je pozvano vie od etrdeset strunjaka i naunika iz SAD i zemalja
Evrope, koji se profesionalno bave politikom i ekonomijom SSSR i savremene Rusije. To su bili
politikolozi iz amerikih, britanskih, francuskih i nemakih instituta, profesora sa raznih
univerziteta, radnici nekoliko fondova i novinari. Skoro svi su govorili ruski jezik. Bili su tu
savetnici Dorda Bua i Dona Kerija.
Profesori, strunjaci i novinari stigli su na Valdaj 1. septembra, a u petak, 3. septembra,
trebalo je da se odre glavne diskusije. Pretpostavljalo se da e se odrati susreti sa nizom vodeih
linosti iz ruske vlade i predsednike administracije. Ali, panja skoro svih uesnika konferencije
bila je usmerena ne na izlaganja kolega, ve na ekrane televizora tu je mogao da se gleda i NTV i
direktni prenosi iz Beslana televizijskih kua Bi-bi-si, Si-en-en, Juronjus. Tog 4. septembra svi
uesnici konferencije gledali su i diskutovali izmeu sebe obraanje Vladimira Putina.
Vladimir Putin tih dana dobijao je najdetaljnije informacije o komentarima i reakcijama
zapadne tampe na dogaaje u Beslanu. ak je i on bio poraen histerijom i neobjektivnou veine
zapadnih sredstava javnog informisanja.
Tri godine ranije, septembra 2001. godine, posle napada terorista na SAD, Vladimir Putin
odmah je, kao prvi od svih svetskih lidera, telefonom pozvao Dorda Bua kako bi mu izrazio
svoje sauee i podrku. Rusija je tada pruila ogromnu praktinu pomo SAD-u i NATO u borbi
protiv Al-Kaide, Talibana i itave mree meunarodnog terorizma.
76

A sada je Vladimir Putin mogao da proita u zapadnoj tampi da on, Putin, uzalud misli i
pokuava da svrsta rtve iz Beslana u isti red sa rtvama 11. septembra u Njujorku, da napad na
decu u osetinskom gradu nisu izvrili teroristi, ve borci za slobodu i nezavisnost eenije, koje
je upravo on, Putin, naveo na tako oajniku odluku. ak je Savet Bezbednosti OUN doneo, u noi
izmeu 1. i 2. septembra, specijalnu rezoluciju u kojoj je svih 14 lanova i partnera Rusije u Savetu
bezbednosti donelo odluku da ne vode nikakvu diskusiju, ve da se sloe sa logikom ruske
diplomatije poslednji dogaaji u Rusiji treba da se razmatraju u kontekstu borbe protiv
meunarodnog terorizma.
Ali ve sledeeg dana, kada su sve zapadne televizijske stanice direktno prenosile reportae
iz Beslana, ministar inostranih poslova Holandije, predsedavajue Evropske Unije Bernard Bot, u
ime zemalja lanica Evropske Unije, zahtevao je od zvanine Moskve da objasni razloge onoga to
se dogodilo i da ih informie o tome ta se upravo dogaalo u Beslanu. Rusko Ministarstvo
inostranih poslova odgovorilo je odmah, da su takva vrsta zahteva i njihov ton ne samo neumesni,
neblagovremeni, ve i uvredljivi.
U emu je stvar? Zato je upravo takva reakcija preovladala u zapadnim javnim, i u nizu
sluajeva, i zvaninim krugovima? Vladimir Putin odluio je da to pitanje postavi zapadnim
strunjacima koji su se nalazili u Rusiji. Oni nisu oekivali ovakvu posetu, koja je trajala skoro
etiri sata i zavrila se daleko posle ponoi. Ilustrativno je bilo to da na tom susretu nije bilo ruskih
novinara. Vladimir Putin eleo je da porazgovara sa zapadnim strunjacima potpuno otvoreno, ali
oni nisu bili za to spremni.
U reakcijama na ovaj susret njeni uesnici su ve sledeeg dana govorili o tome da je Putin
bio vrsto i ljubazno korektan i ponekad se alio, da se oseao sigurno, da se uvredljivost nije
inila kvalitetom na koji se moglo raunati. Na pitanje novinara D. Stila iz britanskog
Gardijana o pregovorima sa liderima terorista, Vladimir Putin odmah je odgovorio da niko nema
moralno pravo da nam savetuje da razgovaramo sa ubicama dece. Zato se vi pitao je Putin
sarkastino ne biste sastali sa Osamom bin Ladenom? Zato ga ne pozovete u Brisel ili u Belu
kuu i ne organizujete sa njim pregovore, zato ga ne pitate ta hoe i zato mu ne date to to hoe,
pa da vas ostavi na miru? Zato vi to niste uradili?
Izmeu ruske politike u eeniji objasnio je Putin i dogaaja u Beslanu, ne postoji
nikakva veza. Samo zamislite da negde na naoj planeti na vlast dolaze ljudi koji pucaju deci u lea.
Jednostavno postavite sebi to pitanje, i neete vie imati pitanja o naoj politici u eeniji. eenija
nije Irak. Ona je tu, blizu. To je deo nae teritorije koji je od ivotne vanosti. Radi se o
teritorijalnoj celovitosti Rusije.
Niko od pozvanih u Novo-Ogarevo nije mogao ili nije poeleo da odgovori na pitanja
Vladimira Putina i nadalje je samo on odgovarao na pitanja zapadnih politikologa i novinara. Ovde
se ne radi o politikim ciljevima istakao je Putin koliko god da se ti ciljevi ine udni. Radi se
o sredstvima koja su apsolutno nedopustiva, i koja diskusiju o ciljevima ine nemoguom. Na kraju,
i Osama bin Laden izjavljuje da se on bori za nezavisnost Bliskog Istoka, i posebno njegove rodne
Saudijske Arabije od uticaja SAD i od saudijske kraljevske porodice. On ubija ljude u SAD i van
SAD, ne samo zbog toga to eli krv. On se ak poziva na Kuran i zavete proroka. Zato niko na
Zapadu ne eli da vodi pregovore sa njim i sa Al Kaidom?
Razgovor zapadnih eksperata sa Putinom trajao je dugo, i on je odgovorio na mnogo pitanja,
koja se nisu odnosila na Beslan ili eeniju o slobodi tampe, o demokratiji u Rusiji i na Zapadu,
o liberalnoj ekonomiji, o raspadu SSSR-a, o odnosima sa SAD i druga. Komentariui svoje utiske
sa tog nonog sastanka, francuski novinar lista Le Mond Danijel Berne, istakao je da je
atmosfera susreta u Novo-Ogarevu bila prilino neformalna. Putinovi odgovori na sva pitanja bili
su maksimalno direktni. To je bio privi put da vidim Putina. Mislim da je on ovek koji zna ta hoe
da kae i kakvu poruku eli da uputi svetu.
Jo paljivije pratio je Predsednika Rusije ameriki ekspert sa ruskim prezimenom Nikolaj
Zlobin, koji je radio na mestu direktora ruskih i azijskih programa Centra za odbrambene
77

informacije SAD. Putin nam je odgovarao bez razmiljanja bez papiria i podsetnika, na stolu
nije imao nita, ciframa i injenicama operisao je napamet. Na svako pitanje odgovarao je
osnovano, sa osvrtima na istoriju, uz iskustva drugih zemalja. Videlo se da on zaista razmilja o tim
problemima, da sve ima u glavi i da u toku odgovora razvija neku misao. To je ostavilo veoma
pozitivan utisak. Da, videlo se da je veoma potresen. esto je teko suzdravao emocije. Ali bio je
veoma delikatan, komunicirao je izuzetno taktino, ironija i ale, koje je koristio, bili su, po mom
miljenju, na mestu.
Jo me je iznenadilo to koristi tako bogat renik u privatnom razgovoru. Zapamtio sam
jednu njegovu reenicu: trag koenja hladnog rata. To je lepo, razumete. Vidi se da je obrazovan.
Ukupno, stekao sam utisak da on ima veliku politiku slobodu. I za vreme svih tih razgovora nije se
primeivala Predsednikova potresenost. Nema nikakve panike, ali se vidi da eli neto da uradi.
Posle etiri sata razgovora postalo je jasno da on u glavi ima kompletnu sliku onoga to se
dogaalo. Kod njega se u glavi sve sloilo sve te kockice, kako on to vidi. Besmisleno je
osporavati parie te slike, zato to je ona celokupna, sve je usaglaeno.
Putin je ve razradio svoje ideje i koncepcije praktino tako daleko, da u polemici sa njim
nije potreban samo pozitiv, ve ciljni pozitiv. Potrebna je fundamentalno drugaija alternativa
razvoja drutva, a ne spor u vezi sa posebnim pitanjima o JUKOS-u, o slobodi govora, o
porezima ili jo o neemu. Zato to su sve to detalji koji su ve sloeni u sliku. I tako celovitoj slici
u Rusiji niko ni intelektualno ni politiki ne moe da se suprotstavi. Putin se izdie toliko da mu na
politikom polju nema ravnog partnera. Da, Putin je energian, slobodouman ovek koji je siguran
u sebe, koji se nalazi u politikoj samoi, ali u njoj se osea prilino komforno. Jasno je da on nema
svoj tim u zapadnom smislu te rei. Ali u samoi, dobrovoljnoj ili prinudnoj, ne osea se neprijatno.
On ima svoje vienje, ima dovoljno sigurnosti u to da je on u stanju da rei te probleme. U svakom
sluaju, nisam kod njega primetio paniku zbog toga to nema na koga da se osloni.
Susret Vladimira Putina sa zapadnim strunjacima i novinarima nikako nije uticala na stav
zapadne tampe, koja je i sledeih dana nastavila da pie u krajnje tendencioznom i antiruskom
pravcu. U nizu razloga za takve stavove mnogi posmatrai navodili su i ukupni porast antiruskog
raspoloenja na Zapadu. Malo je ko od uticajnih linosti u Zapadnoj Evropi sa zadovoljstvom
poslednjih godina pratio jaanje Rusije i porast njene politike i ekonomske samostalnosti. Sa
posebnim nemirom razvoj Rusije se prati u mnogo istonoevropskih zemalja, koje tek to su stupile
u NATO i Evropsku Uniju, ali koje se i dalje nalaze u krajnje sloenom ekonomskom poloaju.
Evropa ne bi elela da se nae u ii borbe protiv meunarodnog terorizma. Ona se boji da ne
pokvari odnose sa muslimanskim i arapskim svetom.
Veliki uticaj na politiku zapadnoevropskih zemalja ima i muslimanska manjina. Samo u
Francuskoj, Nemakoj i Velikoj Britaniji danas ivi vie od deset miliona iseljenika iz arapskih i
muslimanskih zemalja. To nije stanovnitvo koje je u tim zemljama roeno, kao u Rusiji, koje ivi
na svojoj nacionalnoj teritoriji. Ta okolnost stvara veoma mnogo problema, ukljuujui i porast
neprijateljstva prema Izraelu i otuenje od SAD. Amerika eli da gospodari na Bliskom Istoku, ali
Zapadna Evropa vie bi volela da se dogovori, i spremna je da za naftu plati viu cenu nego SAD.
Evropa je vie nego SAD umorna od raznih vrsta konflikata i meunarodnih problema, i tu se
pojavljuje tenja ka izvesnoj izolaciji.
Nova Rusija i novi lider Rusije nerviraju Evropu. Prevazii taj nacionalni egoizam veoma je
teko, a moda je i nemogue. U spoljnoj politici Rusije, na istonom pravcu, takvih problema je
mnogo manje. Na kraju septembra 2004. godine antiruski pravac publikacija u zapadnoj tampi ak
se i proirio. Isti onaj britanski list Fajnenl tajms, 22. septembra objavio je na skoro pola strane
karikaturu: Vladimir Putin probija bajonetom i podie eeniju, a sa karte eenije kaplje krv,
formirajui na zemlji veliku lokvu, na kojoj je napisano terorizam.
Ali i deo ruske tampe bio je isto toliko tendenciozan i neprijateljski. Posebno slobodan ton
dozvolio je sebi list Moskovski komsomolac, koji je pod posebnu vatru stavio predsednike i
rukovodioce svih muslimanskih republika Severnog Kavkaza, a takoe i Dzasohova.
78

U meuvremenu, socioloke ankete u septembru i oktobru pokazale su porast poverenja

graana zemlje u Putina u poreenju sa julom i avgustom. U danima opasnosti komentarisao
je tu injenicu jedan od sociologa nacija se okuplja oko svog lidera. Putin je danas jedina
konstruktivna politika snaga Rusije, a to je opasno. Bez Putina ne mogu ni levi ni desni, ni centar.
To je sa aljenjem pisala Nezavisimaja gazeta. Putin je na raskru pisao je list Argumenti i
fakti.
U stvarnosti, Putin nije bio na raskru i to je bilo jasno i vidljivo po njegovom govoru na
velikoj konferenciji gradonaelnika velikih gradova i prestonica iz skoro sto zemalja, koja je
odrana krajem septembra 2004. godine u Moskvi. Da, naravno, rat protiv meunarodnog
terorizma, koji je poeo jo 1999. godine pokazao se kao tei i dui neko to je to moglo da se ini
pre pet godina. Ali iz toga uopte nije proizilazilo da se Rusija ponaala nepravilno. Rusija je
ojaala, njene bezbednosne strukture postale su efikasnije. I otpor neprijatelja Rusije postao je
oajniji.
Severni Kavkaz posle Beslana
Posle Beslana rusko rukovodstvo donelo je mnogo odluka, usmerenih ka poboljanju
ekonomske i socijalne situacije u celom Junom federalnom okrugu. Izmenjeno je rukovodstvo tog
okruga, a njegov novi rukovodilac Dmitrij Kozak dobio je i veoma velika ovlaenja na nivou
vicepremijera Rusije. Posebno veliki posao obavljen je u Severnoj Osetiji, gde su uspeli da sauvaju
ako ne spokoj, ono bar stabilnost.
Teroristi su naneli svoj udar ne samo po Rusiji ili po ruskoj dravi. To je takoe bio udarac
po Osetiji, koji je bio paljivo promiljen i proraunat od strane onih koji su ga organizovali.
Severna Osetija Alanija, mala je Republika na Severnom Kavkazu. Povrina Republike je
svega 8 hiljada kvadratnih kilometara, broj stanovnika oko 650 hiljada. Ostini su hriani i Osetija
je smatrana osloncem i Rusije i hrianstva na Kavkazu. Nije sluajno to prestonica Osetije nosi
ime Vladikavkaz upravo tako je nazvana kozaka tvrava koja je tu stvorena pre oko 200
godina. Jo jula 2004. godine u Osetiji je bilo trostruko slavlje 230 godina od pripajanja Osetije
Rusiji, 220 godina od dana osnivanja Vladikavkaza, i 80 godina od dana kada je dobijena
Severoosetinska autonomija. U materijalima, objavljenim o prazninim manifestacijama u vezi sa
tim datumima, listovi su nazivali Severnu Osetiju ostrvom mira na Severnom Kavkazu. U Osetiji
ive ljudi mnogo nacionalnosti, ali najvie je Rusa i Ingua.
Konflikt izmeu Rusa i Ingua, kao i izmeu Osetina i Inuga kao stanovnika ruskih
autonomnih oblasti, ima davnu istoriju. Zaotravao se 1924, 1934. i 1944. godine, a 1992. doveo je
ak do kratkog, ali krvavog rata izmeu tih republika. Taj rat bio je prekinut kada su se umeale
oruane snage Ruske Federacije, ali neprijateljstvo je ostalo. Tek 2002. potpisan je ugovor o
saradnji i dobrosusedskim odnosima izmeu Inguetije i Severne Osetije. I sad se desila krvava
drama u Beslanu.
Teroristi su u Beslan doli sa teritorije Inguetije, a u njihovoj bandi bilo je osam ili devet
Ingua, ukljuujui, mogue, i jednog od voa ingukog damahata. Jasno je da su organizatori
teroristikog akta raunali na zaotravanje odnosa izmeu Osetije i Inguetije, kao i na podrivanje
pozicija aktuelnih lidera tih republika. Strahovanja u vezi sa bilo kakvim potezima koji bi bili
odgovor na to nisu bila neosnovana, a neki od ruskih listova ak su i podstrekivali na njih, izjavama
da na Kavkazu svaka krv treba da se osveti.
Ali, konflikata izmeu Osetinaca i Ingua nije bilo, i najangaovaniji novinari poeli su
glasno da proriu da e ta osveta da pone posle 13. oktobra, kada proe etrdeset dana, kako je
obiaj kod pravoslavaca. Poloaj ingukih porodica koje ive u Osetiji, izmeu ostalog i u Beslanu,
bio je teak, i mnogi ljudi se nekoliko dana nisu pojavljivali na ulicama. Iz Osetije je proterana
samo majka izvesnog Hodova, Osetina, koji se takoe nalazio meu banditima. Takvu odluku
doneo je savet stanovnika sela u kome je ta ena ivela i gajila dva sina. Njen stariji sin takoe je
79

bio ubica, ali je poginuo u nekoj pucnjavi nekoliko godina ranije.

Posao koji su u jesen 2004. godine zavrile vlasti Severne Osetije i Rusije, bio je veoma
veliki. Porodice i rodbina svih poginulih i ranjenih dobile su znaajne kompenzacije. Svi nastradali
proli su dugu medicinsku terapiju i rehabilitaciju. Vie od tri stotine dece poslato je posle leenja
na odmor u najbolja odmaralita Rusije i Ukrajine i u inostranstvo. Ali, rane nanete narodu Osetije
jo dugo nee zarasti.
U Inguetiji i eeniji izvrena je provera u organima reda, a takoe i nekoliko paljivo
isplaniranih operacija. U nekoliko sela i aula, kao i u nekim gradskim kvartalima, obavljene su
kontrole, uglavnom od strane snaga eenske i iguke milicije i snaga bezbednosti. Od 15.
septembra do zime, tu je uhvaeno ili ubijeno nekoliko desetina pobunjenika, ija aktivnost je ve
novembra i decembra bila najnia u poslednje tri godine. Ta serija teroristikih napada koja je bila
bez presedana, zapoeta jo od ubistva predsednika eenije Ahmata Kadirova, nije pokolebala, ve
je, naprotiv, uvrstila sistem vlasti stvoren u eeniji.
To su bili prinueni da istaknu ak i ruski listovi i asopisi koji su bili u opoziciji u odnosu
prema Putinu, ali su bili relativno objektivni. Tako, na primer, Andrej Cunski iz asopisa Ekspert
pisao je: Po naem miljenju teroristiki napadni pokazuju da je Vladimir Putin ipak uspeo da
pronae pravilni smer za reavanje eenskog problema. Sistem vlasti koji je tamo izgraen
pokazao se kao sposoban za funkcionisanje. On nije nean, nije elegantan, ve je teak i grub. Ali
taj sistem ima kvalitet koji je neophodan u nastaloj situaciji otporan je. Taj sistem izdrao je
teko iskuenje. Mnogima se inilo da e posle smrti Ahmata-Hadi Kadirova ceo projekat
eenizacije biti sruen, da e eenska vlast da se raspadne zato to se odrava na jednom
oveku. Ali to se nije dogodilo. Naprotiv, taj sistem pokazao se kao demokratiniji nego to se
moglo oekivati. Ljudi, kao to je rekao i Predsednik Putin, ne mogu da se silom nateraju da izau
na biralita. I to to su oni glasali za kremaljskog kandidata u potpunosti je objanjivo. U eeniji
su birai davali svoje glasove ne prezimenu ili posebnoj linosti (uz sve duno potovanje prema
Alu Alhanovu), ve za stabilnost i vrstu vlast. I jo su u eeniji glasali za to da se ostane u
sastavu Rusije. eeni danas razumeju da sve druge varijante Republiku vode na slepi put, gde
nema niega osim krvi i divljatva.
eenski narod trgao se posle najteih godina nezavisnosti od Rusije, a u isto vreme i
nezavisnosti od zakona, od civilizacije, od grejanja preko zime, od zdravstvene zatite i od kola
koje rade. Taj izbor naroda eenije predstavlja najtei mogui udarac za pobunjenike-separatiste.
Ranije su se obini eeni plaili pobunjenika i to nisu krili: danju je u Republici bila jedna vlast, a
nou druga. Ali, svemu doe kraj. Za vreme teroristikog napada u Beslanu, eeni su prvi put za
mnogo godina izali na ulice, i to ne samo u Groznom, ve i u Gudermesu, i ne plaei se
televizijskih kamera, ne skrivajui lica, protestvovali su protiv teroristike akcije.
Kada oveka neko natera na to da se plai svega i da taj strah traje dugo, on u jednom
momentu potpuno prestane da se plai. Cinino zarobljavanje dece zavrilo je epohu romantinog
odnosa prema borcima za slobodu i straha od njih. Zarobljavanje dece talaca, u direktnoj je
suprotnosti sa Kuranom. Njih je javno prokleo jedan od muslimanskih lidera iz Rusije, odbio da ih
prihvati kao muslimane veliki muftija eenije, pred celim svetom ih osudio kralj Jordana Abdala
II, ne samo monarh, ve i potomak Proroka Muhameda. Tragedija u Beslanu ne treba da zaseni
shvatanje da su pobunjenici ve izgubili eeniju, od vojnika-oslobodilaca pretvorili su se u
element meunarodnog terorizma. I upravo protiv toga morae sada da se bore ruske bezbednosne
strukture. To su razumni stavovi, kojima bih i ja eleo da zavrim razmatranje problema vezanog
za beslansku tragediju.
Antiteroristika ofanziva ruskih vlasti
Od februara do septembra 2004. godine meunarodni terorizam i njegove severnokavkaske
filijale nanosili su Rusiji sve jae i bolnije udarce. eleli su da nastave tu seriju u oktobru i
80

novembru, aktivirajui svoje podzemlje i u reonima koji su u prolosti bili relativno mirni, na
primer, u Kabardino-Balkariji.
Ali u isto vreme specijalne slube Rusije prele su u masovnu kontraofanzivu, koristei kako
novu strukturu antiteroristikih jedinica, tako i nove metode rada agenture. Objavljivanje velikih
novanih nagrada za pomo pri hvatanju Basajeva i Mashadova bilo je javno i glasno. Odlueno je
da se isplauju veliki iznosi i za bilo kakve vredne informacije o drugim liderima pobunjenika i
njihovih grupa. Agentska mrea specijalnih slubi bila je na taj nain znatno proirena. Kao to je
poznato, slini metodi borbe protiv terorizma imaju iroku primenu ne samo u amerikim, ve i u
svim drugim specijalnim slubama.
Od novembra 2004. do prolea 2005, skoro svake nedelje, ruska sredstva javnog
informisanja izvetavala su o unitenju sledee u nizu grupe pobunjenika. Po pravilu, te grupe su
bile praene tokom nekoliko dana, ili ak nedelja, zatim bi bile blokirane u stanovima, u privatnim
kuama, u umi, i bile bi unitene. Nekoliko takvih operacija realizovano je u Dagestanu, u
Kabardino-Balkariji, u Karaevo-erkeziji. Velike operacije te vrste sprovedene su u Inguetiji. Ali
najvie pobunjenika i njihovih lidera eliminisano je u eeniji, ukljuujui tu i Grozni. Mnogi od
ubijenih terorista bili su komandiri, poznati meu pobunjenicima. Izvetavajui o unitenju tih
pobunjenikih komandira, kao to su Alvi Tusujev ili Rizvan itigov, i ruska i tampa koja je
izlazila u eeniji, istovremeno su saoptavale da e za informacije, koje su dovele do unitenja tih
terorista, biti isplaena nagrada.
Na dan 8. marta Regionalni operativni tab na Severnom Kavkazu referisao je o hapenju ili
eliminaciji nekoliko pobunjenika u razliitim regionima eenije. Ali oko 7 sati uvee informativne
agencije prenele su hitnu vest: U eeniji je ubijen Aslan Mashadov. On se nalazio u jednom od
svojih tajnih sklonita u naselju Tolstoj-Jurt nedaleko od Groznog. To je bio betonski bunker,
opremljen jo pre nekoliko godina, i Mashadov je vie puta koristio to sklonite. Predstavnik ruskog
taba nije krio da su informacije o lokaciji Mashadova specijalne slube dobile od pobunjenika iz
njegovog odreda koji su pre toga bili zarobljeni. U podzemni bunker vodio je samo jedan tunel.
Mashadov je odbio da se preda.
Bunker je dignut u vazduh granatama. Mashadov je poginuo, a dva pobunjenika koji su se
nalazili uz njega predali su se. Prema drugoj verziji, upravo su ti ljudi ubili Mashadova na njegovu
molbu. Imao je na sebi dva pojasa ahida-samoubice, ali nije eleo da dvojica eena koji su se
nalazili uz njega, od kojih je jedan njegov roak, poginu u eksploziji. To da je A. Mashadov ubijen,
direktor FSB odmah je referisao u Kremlju Vladimiru Putinu lino.
Komentari ruskih listova u vezi sa pogibijom Mashadova bili su uzdrani. Ali i opozicioni
listovi i asopisi preneli su dogaaje u selu Tolstoj-Jurt bez velike kritike vlasti. Navedena je
detaljna biografija A. Mashadova i objavljena serija njegovih fotografija. asopis Ekspert pisao je
da posle pogibije Mashadova vie nikome nee pasti na pamet da zahteva od Putina da vodi
pregovore da pobunjenicima. Osim toga, eenskom pokretu otpora nije ostala druga linost koja bi
mogla da bude predloena za ulogu pregovaraa spasioca. I u tom smislu likvidacija Mashadova
zaista nanosi eenskom terorizmu daleko vei udarac nego likvidacija ak Basajeva. Za mesto
Basajeva brzo bi se pronaao drugi komandant. Mashadova nema ko da zameni. Zaista, smru
Mashadova projekat eenskog otpora gubi smisao. eenski rat pobunjenici su izgubili, oni vie
nisu imali anse da pobede. Ali to uopte ne znai da opasnost od terorizma vie ne postoji.
Rat se nastavlja, pisao je o tome asopis Itogi ali on e imati drugaiji karakter.
Moskva od sada ima potpuno odreene ruke. eenija i njena okolina mogu da se brane od ostataka
teroristikog podzemlja, bez obzira na bilo kakve kritike spolja. Nema vie ustanika, postoji
bandit Basajev i slini njemu. I najsurovije specijalne operacije protiv jedinica koje svi priznaju kao
teroristike, nee imati meunarodni odjek.
U zapadnoj tampi likvidacija A. Mashadova izazvala je veoma mnogo reakcija, sauea i
kritika ruskih vlasti. Ve ujutro 9. marta, poljski MIP dao je zvaninu izjavu u kojoj je likvidaciju
Mashadova nazvao ne samo zloinom, ve i politikom glupou i velikom grekom.
81

Rusi su ubili jedinog eenskog lidera spremnog na dijalog tako je 10. marta pisao
britanski list Tajms. Rusija je pucala sebi u noge, unitivi umerenog eenskog lidera. Svedoci
smo moralnog bankrota i taktikog neuspeha ruskog rata u eeniji pisao je Petr Beinski u
listu The Harvard Crimson.
Najotriji i najneadekvatniji bili su odjeci povodom smrti Aslana Mashadova od strane
francuske tampe i francuskih intelektualaca. Filozof Andre Gliksman, koji se mnogo puta sastajao
sa Mashadovom i koji je izjavljivao da su oni voleli jedan drugoga, pisao je: Na kraju svoje
poslednje pripovetke Hadi-Murat, koja je bila njegov knjievni i politiki testament, Lav Tolstoj
opisuje ovakvu scenu: bezvoljnom caru na posluavniku nose glavu predstavnika eenskih vienih
ljudi. Aslan Mashadov ubijen je jue u selu Tolstoj-Jurt. eenija je izgubila svog De Gola. Mi smo
ponovo izgubili ast (Le Mond).
Pogibija Mashadova nije zaustavila intenzivnu kontraofanzivu protiv terorista i u eeniji i
na celom Severnom Kavkazu. Nekoliko desetina pobunjenika uniteno je tu i marta i aprila 2005.
godine. Posebno velika ienja deavala su se krajem aprila i poetkom maja. Istovremeno su
preduzete iroke mere za jaanje svih lokalnih dravnih struktura i privrede.
Tokom osam meseci, od 5. septembra 2004. godine do 5. maja 2005. godine, kada ja piem
ove redove, u Rusiji nije bilo ni jednog teroristikog akta.

PRAVCI UNUTRANJE POLITIKE (20042005)

Unutranja politika Predsednika Rusije 20042005. godine obilovala je promenama i novim
odlukama. Naveemo samo neke.
Peto Predsednikovo obraanje Federalnoj skuptini Ruske Federacije
Od tradicionalnog godinjeg obraanja Predsednika Federalnoj Skuptini, i posmatrai, i
politiari, i inovnici, a takoe i svi zainteresovani, oekivali su veoma mnogo. To obraanje, koje
je odrano u sredu, 26. maja 2004. godine, bilo je prvi Putinov veliki programski nastup posle
inauguracije. Pretpostavljalo se da e navesti osnovne zadatke svoje politike za ceo drugi
predsedniki mandat. U toku prvog mandata, i Predsednik i vlada uglavnom su reavali najvanije i
neodlone, ali ipak tekue probleme. Sada je dolo vreme da se u prvi plan postave dugoroni i
obimni optenacionalni zadaci. Vladimir Putin nije izneverio ova oekivanja i njegovo obraanje
mnogo puta je bilo prekidano aplauzima sedam stotina najvanijih dravnih funkcionera, koji su se
okupili, kao i uvek, u Mermernoj sali jednog od novih delova Kremlja, sazidanih u vreme
Brenjeva. Ranije je ta sala bila predviena za odravanje plenuma CK KPSS.
Prvi put za mnogo vremena rekao je V. Putin na poetku svoga obraanja Rusija je
postala politiki i ekonomski stabilna zemlja. Postala je nezavisna i sa finansijske take gledita,
i u meunarodnim odnosima. Nai su ciljevi apsolutno jasni. To je visok ivotni standard u zemlji,
bezbedan, slobodan i komforan ivot. To je zrela demokratija i razvijeno graansko drutvo. To je
uvrivanje pozicije Rusije u svetu. A osnovno je, ponoviu, znaajni porast nivoa ivota graana.
Jo u leto 2003, Vladimir Putin postavio je zadatak da se udvostrui BNP. On je tada govorio
o deset godina, odnosno o udvostruavanju BNP do 2013. godine. Sada je predloio da se
napredovanje Rusije putem ekonomskog razvoja ubrza: kako ne bi ostala u predvorju svetske
privrede. Rusija treba da napreduje bre nego ostali svet. Ukoliko je godinji rast 8% rekao je
Putin mogli bismo da udvostruimo BNP po glavi stanovnika ne za deset godina, ve do 2010.
lanovi vlade takoe aplaudiraju primetio je Predsednik znai, slau se.
Na prvo mesto, kod zadataka drave, V. Putin postavio je irenje i ubrzavanje izvoenja
kvalitetnog stambenog prostora. Samo deseti deo graana Rusije danas ivi u stanovima koji
odgovaraju savremenim zahtevima. Do 2010. godine potrebno je taj broj poveati bar tri puta,
koristei i linu uteevinu graana, i dugorone stambene kredite koji su ljudima dostupni. Na
82

drugo mesto Putin je postavio dostupniju i kvalitetniju zdravstvenu zatitu. Na treem mestu u
obraanju nalazio se zadatak da se za sve mlade ljude obezbedi kvalitetno obrazovanje. Ljudi koji
su zavrili kole rekao je Predsednik treba da imaju mogunost da upisuju fakultete u skladu
sa nivoom njihovog znanja i nezavisno od materijalnog stanja roditelja.
Vladimir Putin istakao je da je neophodno nastaviti administrativnu reformu i izvriti
restrukturiranje suvie velike mree federalnih dravnih ustanova, kojih ima vie od trideset pet
hiljada po celoj zemlji. Mnoge od njih se poklapaju ili ak graanima nameu usluge koje im nisu
potrebne. Potrebno je nastaviti i usavravanje poreskog sistema u zemlji. Porezi treba da ne
optereuju ni nivoom stopa, ni procedurom obrauna i uplate. Poreski sistem ne treba da bude
orjentisan samo prema fiskalnoj funkciji, on treba da bude koristan za razvoj biznisa i poveanje
konkurentnosti domaeg biznisa. Kako jedinstveni socijalni porez, tako i porez na dodatu vrednost,
treba da se umanje. Inflacija u zemlji treba da se smanji za 3%. Potrebno je za dve godine stvoriti
uslove da rublja postane potpuno konvertibilna.
U nizu zadataka koje ima ruska privreda, Vladimir Putin je na prvo mesto postavio razvoj
saobraajne infrastrukture, ukljuujui naftovode, gasovode i mree za snabdevanje elektrinom
energijom. Savremena i dobro razvijena saobraajna infrastruktura podvukao je V. Putin u
stanju je da geografske odlike Rusije pretvori u njenu konkurentnu prednost. U red prioritetnih
zadataka Putin je uvrstio rekonstrukciju Transsibirskog koridora, izgradnju Severnoevropskog
gasovoda, naftovoda Zapadni Sibir Barencevo more, irenje Baltikog sistema naftovoda, a
takoe i razvoj naftovoda koji e zaobii Bosfor i Dardanele. Treba izvesti rekonstrukciju svih
puteva na koridoru Sever-Jug.
Predsednik je istakao vanost modernizacije ruskih oruanih snaga, koje moraju da budu
opremljene najsavremenijim sistemima stratekog naoruanja. Prema Putinovom miljenju, ruska
demokratija postigla je znaajne uspehe. Ali, mnoga graanska udruenja i savezi osnovnu panju
ne usmeravaju ka zatiti realnih interesa ljudi, ve ka primanju finansijskih sredstava od uticajnih
inostranih fondova, i na ostvarivanje sumnjivih grupnih i komercijalnih interesa.
Pitanje spoljne politike Vladimir Putin skoro da nije dotakao. On je takoe veoma malo
govorio i o eeniji, mada je istakao, naravno, zadatke Rusije u borbi protiv meunarodnog
terorizma. Malo ko u svetu eli da ima posla sa jakom, samostalnom Rusijom, koja je sigurna u
sebe rekao je Vladimir Putin. Danas u globalnoj konkurentnoj borbi aktivno se koriste
sredstva politikog, ekonomskog i informativnog pritiska. Jaanje nae dravnosti vrlo se esto
svesno tumai kao autoritarizam. eleo bih u vezi sa tim da izjavim: fundamentalni principi nae
politike nee se menjati. Privrenost demokratskim vrednostima odreena je voljom naeg naroda i
stratekim interesima same Ruske Federacije.
Vlast i oligarsi 20042005. godine
U ruskoj tampi, skoro svakog meseca, objavljuju se spiskovi 50 najbogatijih i 50
najuticajnijih biznismena. Pritom, najbogatiji nisu uvek i najuticajniji, ali ni svi najuticajniji
nisu i najbogatiji.
Uticaj predsednika Gazproma Alekseja Milera, smatra se veoma velikim, ali on je u veoj
meri inovnik koji je postavljen da upravlja najveom ruskom korporacijom, a ne vlasnik. Mihail
Hodorkovski i danas ulazi u spiskove najbogatijih graana zemlje, ali njegova sposobnost da utie
na stanje stvari u drutvu i u biznisu veoma je mala.
Posmatrai i drutvo nisu skloni da veinu najbogatijih biznismena nazivaju oligarsima. Pre
svega, u tu grupu ukljuujemo obino predstavnike velikog kapitala, koji su pokuavali i nastavljaju
da pokuavaju ne samo da proire svoje poslove i da uveaju svoje bogatstvo, ve ele da poveaju
svoj direktni ili indirektni uticaj na donoenje politikih odluka. Naravno, veliko bogatstvo uvek je
vezano za odreeni politiki uticaj. Problem, ipak, nije samo u dimenzijama i oblicima takvog
uticaja, ve i u izvorima i poreklu tog bogatstva.
83

Na jednom od sastanaka Trgovinsko-industrijske komore, njen aktuelni predsednik Jevgenij

Primakov rekao je: Oligarh nije samo veliki preduzetnik. To je onaj ko puni svoj dep za raun
mahinacija sa porezima, koji moe da podmetne nogu kolegi, ko se grubo trudi da ue u politiku,
potplauje inovnike i poslanike. Ovakva definicija koja svodi nau predstavu o oligarsima samo
na krenje moralnih normi, izazvala je proteste ljudi iz biznisa.
Ja ne smatram primetio je jedan od rukovodilaca RSPP Boris Titov da je oligarh
obavezno ovek koji vodi biznis uz pomo mahinacija i grubog krenja zakona. Oligarh je
verovatnije preduzima koji investira u politiku. U naoj zemlji bio je period u kome je pritisak
velikog biznisa na vlast bio veoma jak. Ali to vreme je prolo. Kako mi se ini, drava e u
najskorije vreme obnoviti dijalog sa biznisom, i to ne samo velikim, ve i srednjim i malim.
Sa isto teoretske take gledita, Borist Titov je u ovoj polemici blii istini, jer se ak i u
enciklopediji Brokhausa i Efrona oligarhija definie kao izvitopereni oblik vlasti, za vreme koje
dravom upravlja malo osoba, koje ne tite opte interese, ve ciljeve sopstvene koristi. Ali rusko
javno mnjenje sklono je da pojam oligarh prihvata ire. Nae shvatanje je da su oligarsi
milijarderi ije bogatstvo nije steeno njihovim radom ili talentom preduzetnika, i nije steeno
nasledstvom. Ono je steeno putem prisvajanja dravne aktive uz pomo nezakonitih finansijskih
spekulacija, obmanom graana ili drave, a ponekad i putem direktnog lopovluka.
Politiki uticaj pomagao je ovim ljudima da umanje strah koji obino oseaju oni, ije
milijarde nemaju legitimno poreklo. Ali gubitak tog politikog uticaja o kome je govorio Boris
Titov ne umanjuje, ve uveliava te strahove ruskih milijardera. Nesigurnost i strah nagnali su
mnoge ruske milijardere da prebace kapital u zapadne banke i da kupuju aktive i nekretnine u
inostranstvu. Jedni to rade skriveno, drugi skoro demonstrativno, kupujui u zapadnim zemljama
dvorce, zamkove, fudbalske klubove, velelepne jahte i privatne avione, plae na moru i hotele.
Kako treba da reaguje ruska drava na operacije tako velikih biznismena, koji su prestali da
investiraju kapital u politiku, ali su viestruko poveali investicije u imovinu i biznis u zapadnim
zemljama?
Ima mnogo razloga koji su poslednjih nekoliko godina doveli do porasta negativnog odnosa
prema oligarsima u ruskom drutvu. Obian rast cena prirodnih resursa ubrzao je bogaenje male
grupe ljudi koji su otvoreno orjentisani prema Zapadu, i koji se kao rezultat svega trude da potine
Rusiju interesima Zapada. Jo smo nedavno videli kako je, posle raspada KPSS i SSSR, vlast u
Rusiji postala razdrobljena i slaba. Boris Jeljcin uspeo je da se odri na mestu predsednika zemlje
stalno manevriui izmeu razliitih uticajnih grupa, suprotstavljajui jedne drugima, a ponekad
jednostavno kupujui lojalnost onih koje su ve tada poeli da zovu oligarsima.
Vladimir Putin izabrao je drugaiju strategiju rukovoenja, postepeno jaajui komponente
vlasti kao to su vii inovnici, vojska, organi reda i specijalne slube. V. Putin poeo je da stvara
uticajnu politiku partiju i privlanu patriotsku ideologiju. Nastupajui kao zatitnik interesa naroda
i drave, Vladimir Putin ne promovie nikakve parole, pravce protiv privatne svojine i
preduzetnikog esnafa. Ali, oligarsi se u takvom sistemu vrednosti oseaju sve nelagodnije. A i
pritisak na njih se poveava, i to ne samo od strane poreskih organa.
Sudbina V. Gusinskog i B. Berezovskog za mnoge oligarhe bile su dobra lekcija. Ali, na
alost, ne za sve. Predmet Hodorokovskog postao je nova lekcija, koja je, ini se, nauena bolje.
Pokuaj da se naftna korporacija JUKOS objedini sa Sibnaftom, a zatim sa amerikom naftnom
kompanijom, mogao je da prenese znatni deo eksploatacije nafte iz Sibira pod kontrolu zapadnog,
ili ak usko amerikog kapitala. Ujedno, mogli bi se sakriti tragovi niza zloupotreba, ak i krivinih
dela, ijom istragom se danas bavi Meanski sud u Moskvi.
Kao to je poznato, istraga javnog tuilatva, po predmetu Mihaila Hodorkovskog i Platona
Lebedeva, zavrena je u prolee 2004. godine. Optunica koju je Javno tuilatvo predalo sudu
sadrala je vie od dve stotine tomova. Rasprava po ovom predmetu poela je 14. jula 2004. u maloj
sali Meanskog suda u Moskvi. Sud je zabranio televizijsko snimanje u sali. Optuene su dovozili
ujutro, sa lisicama na rukama i pod obezbeenjem jedinica za specijalne namene iz Ministarstva
84

pravde. Lisice su im skidali tek kada bi se zatvorila vrata kaveza. Pripadnici jedinica za specijalne
namene zauzimali su svoja uobiajena mesta dvojica sa strana kaveza, a jo dvojica sa pitoljima
za pojasom, pored vrata.
Pre deset godina, 1994, ameriki asopis Forbs sa velikim potovanjem pisao je o Mihailu
Hodorkovskom: On pije kafu malim gutljajima dok sedi u svom velikom kabinetu, na ijem se
podu nalazi prelepa koa usurijskog tigra. Hodorkovski ima samo 31 godinu, ali je on jedan od
najbogatijih ljudi u Rusiji. U njegovim preduzeima radi vie od trista hiljada radnika i slubenika.
Jo 1992, kada je poela privatizacija u ruskoj privredi, on je za smenu cenu kupio najbolje delove
industrije sirovina, hemijske i lake industrije privrednih grana koje e, ako se privreda bude
razvijala, prve donositi dobit.
Krajem 2004. godine M. Hodorkovski sedeo je u kavezu, u kome se nalazi optuenika
klupa u ruskim sudovima i, po pravilu, itao knjige iz istorije Rusije i SAD, a takoe i biografije
poznatih ljudi. Drao se mirno, i advokatima je govorio da je tek u zatvoru najzad uspeo da se
naspava. Ni Hodorkovski, ni Lebedev nisu priznali svoju krivicu. Branilo ih je vie od deset
iskusnih advokata, na elu sa poznatim Genrihom Padvom. Od strane tuilatva na suenju je bio ne
mnogo poznati tuilac Dmitrij ohin. Sudsko vee inile su tri ene Irina Kolesnikova, Jelena
Maksimova i Jelena Klinkova. Upravo je odbrana insistirala da proces vodi ne jedan, ve tri sudije.
Sudska zasedanja u periodu od jula do decembra 2004. odravala su se, po pravilu, etiri
puta nedeljno. Ruska tampa skoro da uopte nije izvetavala sa tog dosadnog sudskog procesa,
veoma malo je o njemu pisala i zapadna tampa. Nikakav interes prema sudskom procesu nije
pokazivala ni jedna televizijska stanica. Mnogi strunjaci pretpostavljali su da e se sve zavriti tek
u jesen 2005. Ali svi sudski procesi u vezi sa kompanijom JUKOS ubrzani su do kraja 2004.
godine.
Prve sudske odluke izneo Moskovski arbitrani sud koji je razmatrao pretenzije prema
JUKOSu od strane poreskih organa. Taj sud je proglasio kompaniju krivom zbog neplaanja
poreza za mnogo godina. Ukupna suma potraivanja prema kompaniji JUKOS, zajedno sa
kaznama, iznosila je ogromnu sumu, veu od 20 milijardi dolara. Za pokrivanje tog duga odlueno
je da se na aukciji proda jedno od glavnih crpnih odeljenja kompanije JUKOS OAO
Jugansknefegaz. Aukcija je odrana 19. decembra 2004. godine. Kako se saznalo posle nekoliko
dana, 77% akcija OAO Juganskneftegaz prelo je u ruke dravne kompanije Rosneft, na ijem
elu se nalazi poznati biznismen i menader Sergej Bogdanikov. Predsednik saveta direktora
kompanije Rosneft je Igor Sein rukovodilac kancelarije Predsednika RF.
Za sve oligarhe to je bio, naravno, prilino jasan signal. U drutvu se pojavilo mnogo pitanja
u vezi sa optepriznatom strukturom vlasnitva. Savremeno rusko drutvo nije protiv privatne
svojine ili protiv slobode raspolaganja imovinom. Ali imovina mora da bude u takvom obliku i tako
predstavljena, da veina stanovnitva zemlje moe da shvati da je poteno steena.
Niz ruskih i zapadnih eksperata preuveliavao je uticaj sudskog procesa protiv kompanije
JUKOS na poslovnu i investicionu situaciju u Rusiji. Svi su shvatali da se stvara veoma vaan
presedan. Nigde na svetu milijarderi nisu u zatvoru, mada je suenja slinih suenju kompaniji
JUKOS bilo mnogo i u SAD, i u Nemakoj, i u Izraelu, i u mnogo drugih zemalja. Proces u
Meanskom sudu nije mnogo uticao ni na rad naftne grane privrede u Rusiji. Iako su se cena akcija
JUKOSa i njegov kapital sutinski smanjili, proizvodna delatnost ove kompanije tekla je 2004.
normalno, nafta je crpljena i isporuivana tritu. Vei deo menadmenta kompanije nastavio je da
radi na svojim mestima. Malo posle hapenja M. Hodorkovskog, glavni top-menaderi kompanije
postala su tri Amerikanca Semjo Kukes, Brus Mizamor i Stiven Tidi. Promenio se i sastav saveta
direktora kompanije, za ijeg je predsednika izabran bivi predsednik Banke Rusije Sergej
Geraenko.
Kukes je ubrzo napustio svoje mesto i odselio se iz Rusije. Novembra 2004. godine, poto
su dobili zvanine pozive za sasluanje u Javnom tuilatvu, B. Mizamor i S. Tidi odluili su da ne
iskuavaju sudbinu i umesto u tuilatvo uputili su se na aerodrom. Iz Rusije su se iselili i skoro svi
85

lanovi Upravnog odbora kompanije JUKOS koji su bili stranci. Nemam nameru da rtvujem
svoj ivot zbog ruskih politikih ciljeva izjavio je novinarima u Londonu B. Mizamor.
Krajem marta 2005. godine okonan je sudski proces protiv Alekseja Piugina, rukovodioca
slubi obezbeenja JUKOSa. Taj proces odvijao se u Basmanom sudu u Moskvi. Prema elji
optuenog, po njegovom predmetu odluivala je porota, ali su sudska zasedanja bila zatvorena za
javnost i novinare. A. Piugin bio je optuen za organizaciju niza ubistava i kidnapovanja ljudi, koje
je on izvravao, navodno, po naredbi jednog od suvlasnika kompanije JUKOS Leonida
Nevzlina.
Bivi zamenik predsednika kompanije, drug M. Hodorkovskog, takoe milijarder, pobegao
je iz Rusije i dobio utoite u Izraelu. Advokati A. Piugina potpisali su izjave o nerazglaavanju, i
do kraja sudskog procesa javnost je o njemu malo znala. U martu je objavljeno da su porotnici
proglasili naelnika slube bezbednosti kompanije JUKOS krivim za organizaciju ubistava,
pokuaje ubistava i prebijanja, istakavi pritom da on ne zasluuje olakice. Tuilac je traio kaznu
doivotnog zatvora, ali sud se ograniio na dvadeset godina strogog zatvora.
Sudski proces protiv M. Hodorkovskog i P. Lebedeva zavren je 11. aprila 2005. godine,
Sud je sasluao obraanja optuenih, koji nisu priznali krivicu ni po jednoj taki optunice. Dravni
tuilac zahtevao je za optuene po deset godina zatvora. Izricanje presude bilo je zakazano za 27.
april. Ni ruska ni zapadna tampa nisu obraale naroitu panju tom suenju.
Neki veliki ruski listovi objavili su kao reklamu veliko Otvoreno pismo Leonida
Nevzlina upueno lanovima sudskog vea i predstavnicima javnog tuilatva, koji uestvuju na
suenju Mihailu Hodorkovskom i Platonu Lebedevu. Autor tog pisma uporeivao je sudbinu
svojih prijatelja sa sudbinom jednog od voa Francuske revolucije . Dantona, koga su pogubili
jakobinci. Setio se optubi protiv A. Saharova i A. Solenjicina u SSSR-u 1870-tih godina.
Odjeci na rezultat procesa na zapadu bili su manje slatkoreivi: Sutra e biti izreena
presuda Mihailu Hodorkovskom pisao je nemaki list Zidoje cajtung koji pada sa ogromne
visine: pre dve godine Mihail Hodorkovski bio je najbogatiji ovek u Rusiji, koji je imao 15
milijardi dolara. A danas je koncern JUKOS rasparan, lino bogatstvo Hodorkovskog naglo se
smanjilo, a njemu samom preti deset godina zatvora zbog prevare, izbegavanja plaanja poreza i
formiranje prestupne grupe. U sredu e poeti izricanje presude, koja, prema ruskim zakonima,
moe da traje i nekoliko dana.
Izricanje presude bilo je odloeno za poetak maja. Sud se pritom pozivao na tehnike
tekoe, ali veina posmatraa smatrala je da ta sudska pauza predstavlja politiki manevar. Dana
27. aprila poela je poseta Vladimira Putina Izraelu, od koga je Rusija zahtevala da izrui akcionara
JUKOS-a L. Nevzlina i M. Brudna. Pribliavala se i proslava 60 godina pobede. Neki od
advokata radovali su se sudskoj pauzi i poeli da izraavaju nadu da e presuda biti blaa. Ali tim
oekivanjima nije bilo sueno da se ostvare. Izricanje presude trajalo je u Meanskom sudu vie od
dve nedelje, i zavreno je 25. maja. Sud je odluio da je krivica M. Hodorkovskog i P. Lebedeva
dokazana, i izrekao je kaznu od 9 godina zatvora. Osueni nisu priznali svoju krivicu i zajedno sa
advokatima odluili su da se obrate viim sudskim instancama. Predstoji nam, verovatno, da jo
dugo pratimo ovaj sudski proces.
Bilo je oigledno da sluaj Hodorkovski ima karakter presedana. Mnogi su zato postavljali
pitanja o ukupnoj politici vlasti u odnosu prema najbogatijim ruskim biznismenima, i prema sudbini
pojedinanih oligarha, prema kojima je javnost oigledno bila negativno nastrojena. Poznato je da
su tokom mnogo godina sociolozi postavljali graanima Rusije pitanja ne samo o njihovom
poverenju i simpatijama, ve i o nepoverenju i antipatijama prema raznim politiarima i javnim
radnicima u zemlji.
Tokom mnogo godina, najmanje popularan funkcioner u Rusiji bio je Anatolij ubajs, koga
su takoe esto nazivali oligarhom. Ali ve od prolea 2004. godine prvo mesto u toj nominaciji
zauzeo je Boris Berezovski, oligarh koji ivi u Londonu, ali se stalno mea u stvari Rusije, i do sada
poseduje kontrolni paket akcija nekoliko velikih listova i asopisa.
86

ubajs je 2004. godine na spisku najnepopularnijih lidera preao na drugo mesto, a tree
mesto uvereno je zauzeo Roman Abramovi, oligarh i gubernator ukotke. Ali taj isti R. Abramovi
zauzeo je prvo mesto na listi najbogatijih graana Rusije, potisnuvi M. Hodorkovskog. Kao to je
poznato, R. Abramovi se lino ne nalazi ni na elu saveta direktora, niti upravnog odbora svoje
kompanije Sibneft. On je tu glavni akcionar i zato moe da se ne mea u detalje upravljanja. On
ne radi suvie mnogo ni u Anadiru, na ukotki, gde ga veoma uspeno zamenjuju vice gubernatori.
Abramovi uglavnom vodi svetski ivot i vei deo vremena ivi i putuje van granica Rusije. U
razne vrste vlasnitva uloio je u inostranstvu vie od 500 miliona dolara. Kompanija Sibneft ve
je bila podvrgnuta paljivim proverama od strane poreskih organa, i ukupna poreska potraivanja
prema njoj premaila su dve milijarde dolara. Ali to je problem uprave kompanije, a ne glavnog
akcionara.
U ruskoj tampi mnogo se 2004. godine pisalo o Abramoviu, i po broju pominjanja
oligarha on je zauzimao drugo mesto, posle Hodorkovskog. Naslovi tekstova veoma su ilustrativni:
Zato ne tone Abramovi?, Kako je raslo Abramovievo bogatstvo?, Da li e Abramovi
otvoriti svoje poslovne knjige?, Sjaj i beda novog Rusa, Za koliko je dolara Abramovi kupio
svoju diplomu?, Britanijo, uvaj se!, i slino. O Abramoviu se mnogo pisalo i u zapadnoj, a
posebno u britanskoj tampi.
U Londonu se, u jesen 2004, pojavila knjiga Domenika Midlija i Krisa Hatinsa Roman
Abramovi: milijarder iz niodakle. ou-producent Bili Gaf zapoeo je pripremu velikog mjuzikla
Crveni Roman. Kako e se zavriti ova udna i intrigantna karijera ruskog oligarha, koja podsea
na kockanje sa sve veim ulozima? Autori knjige o Abramoviu bili su sigurni da e pre ili kasnije
on otii iz Rusije. Uveravali su itaoce da je ovaj oligarh u dobrim odnosima sa V. Putinom. Ali
koliko dugo e Putin tititi Abramovia? pitali su se. On je, kao to znamo, prodao svoj udeo
u aluminijumskom kombinatu Rusal za nekoliko milijardi i taj novac moe da uloi u investicioni
fond ili u neke meunarodne aktive. A u Britaniji Romanu Abramoviu niko ne preti, on e ovde
biti popularan, bar dok se ne rastane od elzija. Desetine hiljada navijaa volee ga sve dok plaa
igrae i kupuje nove zvezde za tim.
Porast cena nafte, a takoe i mnogo drugih resursa, kojima Rusija raspolae, poveavao je
2004. godine prihode biznismena iz tih sfera. Ti nadprihodi ne potiu od rada i talenta vlasnika, ve
od stanja na tritu. Neki ekonomisti ih nazivaju prirodnom rentom, koju treba da dobiju narod i
drava. U veini zemalja koje imaju naftna nalazita, naftne kompanije odavno su nacionalizovane.
I u Norvekoj, i u Saudijskoj Arabiji, i u Iranu, i Venecueli, naftna polja su nacionalno blago. U
Rusiji se kroz poreze i carinske dabine udeo drave od prodaje resursa 2004. godine sutinski
poveao, ali su se poveali i prihodi veeg dela oligarha koji kontroliu sirovine. Ti prihodi se u
veem delu ne ulau u privredu zemlje, ve se odnose iz Rusije. Malo ko od graana Rusije slae se
sa takvom raspodelom nacionalnog bogatstva. Ali drava jo nema jasnu politiku i reenje ovih
problema.
U toku dugog vremenskog perioda, Sluba dravnog knjigovodstva, na elu sa Sergejom
Stepainom, vrila je kontrolu privatizacije dravne imovine koja je 1990. godine sprovoena prema
modelu A. ubajsa. Otkriveno je da je za deset godina, od 1992. do 2001, dravni budet od prodaje
ogromnih dravnih aktiva dobio dvega oko 9,5 milijardi dolara. U isto vreme, novi vlasnici aktiva
izneli su u inostranstvo najmanje 150 milijardi dolara, to je vie od celokupnog spoljnog duga
Rusije.
Kontrolori Slube dravnog knjigovodstva otkrili su da su na svim aukcijama
organizovanim 19961997, posle ega su u ruke oligarha prele mnoge najuspenije ruske
kompanije, mnogo puta prekreni zakoni, i to ne sadanji, ve zakoni koji su vaili u to vreme.
Zakone su krili i oni koji su prodavali, i oni koji su kupovali, i drava, i oligarsi su znali za te
prekraje, krijui ih samo od javnosti i od pravosudnih organa.
Ali kakav danas drava i drutvo treba da imaju stav prema takvoj situaciji? Vladimir Putin
jo je 2000. godine mnogo puta govorio o nedopustivosti preispitivanja rezultata privatizacije, bez
87

obzira to nisu bili pravedni. On je obino dodavao sintagmu: ako nisu prekreni zakoni koji su
vaili u momentu privatizacije. Ali ta e biti ako su postojale grube povrede zakona, a ne samo
pravednosti?
ak je i u Sjedinjenim Amerikim Dravama, poslednjih godina, odrano nekoliko sudskih
procesa u vezi sa ruskom privatizacijom. Na sudu se pojavilo samo nekoliko amerikih eksperata
koji su pomagali ubajsu u procesu privatizacije. Razne amerike ustanove izdvajale su, kako se
ispostavilo, prilino mnogo novca za reklamu, metodoloku pomo, i za pripremu kadrova. Znatni
deo toga novca nestao je bez traga, a te injenice otkrili su takoe i ameriki strunjaci. U ovom
sluaju radilo se o gubitku za SAD, za koji je tuilatvo drave Masausets utvrdilo da iznosi 136
miliona dolara.
U dokumentima Slube dravnog knjigovodstva RF iznosi gubitaka su mnogo vei, ali niko
ne uri da ta dokumenta predaje sudu. Pretpostavljalo se da e Sluba dravnog knjigovodstva prvo
predati izvetaj o tome Dravnoj Dumi. Ali sednica koja je bila zakazana za decembar 2004,
odloena je na neodreeno vreme. I u ovom sluaju vodei politiari Rusije, oigledno, ne znaju ta
da rade.
Ruski milijarderi, koji su najaktivnije uestvovali u privatizaciji 1990-tih godina, ponaaju
se razliito. Svoj biznis u Rusiji prekinuo je i prihvatio predlog da se imenuje za ministra privrede
Gruzije, jedan od najpoznatijih ruskih biznismena Kaha Benukidze. Danas on sprovodi iroku
privatizaciju gruzijske industrije i energetike. Ta privatizacija u Gruziji se sprovodi po daleko
tvrim i stroijim pravilima nego u Rusiji 19921997.
Jo jedan oligarh Viktor Vekselberg, predsednik Saveta direktora OAO SUAL-holding
i suvlasnik najvee naftne korporacije TNK-VR, privukao je na sebe panju nizom dobrotvornih
projekata, najveih u novoj ruskoj istoriji. Jo 2003. godine on je kupio i vratio u Rusiju veliku
kolekciju carskog nakita, u kojoj je bilo, izmeu ostalog, i dvanaest uskrnjih jaja Faberea. To je
veoma skupa kolekcija, iako njen kulturni znaaj nije velik. U jesen 2004. godine Vekselberg je
uestvovao na pregovorima o vraanju u Rusiju osamnaest zvona Sveto-Danilovskog manastira,
koja su 1930-tih godina bila prodata u SAD. Ova zvona vrlo su vredna za Rusku pravoslavnu crkvu.
Vekselberg je obeao da e finansirati njihovu kupovinu, demontau i transport u Rusiju.
Jo jedan poznati milijarder, Oleg Deripaska, suvlasnik kompanija Ruski aluminijum,
Bazni element i Ruspromavto, znatno je proirio svoje kupovine u inostranstvu. Prema
izvetajima tampe, O. Deripaska kupio je u Engleskoj za samo 50 miliona dolara divni dvorac u
engleskom kraljevskom stilu.
Najveu spremnost za saradnju sa dravom i sa vlastima Rusije pokazivali su 20042005.
godine predsednik LUKOJL-a Vagit Alekperov, i Vladimir Potanjin, predsednik Interrosa,
jedan od vlasnika GMK Norilski nikel.
Jedan od najbogatijih i najaktivnijih ruskih bankara Petar Aven, predsednik Alfa-banke,
privukao je na sebe panju svih ruskih sredstava javnog informisanja nizom cininih izjava. Da,
obogatio sam se za nekih pet godina rekao je u intervjuu listu Argumenti i fakti. A i seam
se i svog komunalnog stana u Moskvi i svih mirisa i reda za toalet u hodniku toga stana. Ali, ja sam
potpuno cinian. Biznis je, kao to je poznato, cinina stvar, i svi ljudi u toj sferi su takvi. Na cilj je
zaraivanje novca, i osim dobiti, nas u biznisu nita ne interesuje. Mi radimo samo ono to e nam
se isplatiti. Borba protiv siromatva nije funkcija nae banke. Na posao je da zaraujemo novac za
akcionare i klijente. Druge obaveze nemamo. Mi plaamo porez i nita nismo duni nikome, osim
Bogu i savesti. Bogatstvo je Boji znak. To je aksiom protestantske etike. Ako si bogat, znai da te i
Bog voli, ako, naravno, nisi ukrao. Ja ivim prema jednostavnim principima i smatram da, ako si
zdrav i siromaan, to je danas sramota. Bogati su moralniji od siromanih, ako nita drugo, zbog
toga to sebi mogu vie da dozvole.
Ovu Avenovu izjavu estoko su osudili ne samo mnogi javni radnici Rusije, ve i
predstavnici religija. Krajem 2004. godine u Moskvi je odrana velika konferencija predstavnika
svih ruskih konfesija, koja je u vezi sa moralnim pravilima ruskog biznisa odluno osudila cininost
88

i gramzivost predstavnika ruskog preduzetnitva, koji pokazuju ravnodunost prema zemlji i

socijalnom poloaju njenog naroda. Ali i sastanak svih reformatorskih crkava u svetu, odran
avgusta 2004, izdao je saoptenje: Mi odbijamo kulturu narastajueg potroakog drutva,
konkurentnu gramzivost i egoizam neoliberalnog sistema globalnog trita, isto kao i sve druge
sisteme koji negiraju alternative. Mi odbijamo ideologije i ideoloke sisteme u kojima je dobit
vanija od ljudi. Mi odbijamo teologiju koja tvrdi da je Bog samo uz bogate, a da su za svoje
siromatvo krivi oni koji su siromani.
Tokom 2004, Predsednik i vlada preduzeli su niz vanih koraka ka pojaavanju dravne
kontrole rada najveih ruskih korporacija. Nekoliko najuticajnijih inovnika iz predsednike
administracije uli su, ili su ak stali, na elo saveta direktora u najveim ruskim kompanijama.
Aleksej Gromov uao je u Savet direktora Prvog kanala na televiziji, Viktor Ivanov u Savet
direktora Aeroflota, Sergej Prihodko u Savet direktora korporacije koja proizvodi nuklearno
gorivo za 74 atomska reaktora, od kojih se samo trideset nalazi u Rusiji.
Vladislav Surkov uestvuje u rukovoenju kompanijom Transnefteprodukt, a Igor Sein
u rukovodstvu kompanije Rosneft. Igor uvalov nalazi se u Savetu direktora holdinga Ruske
eleznice, a Dmitrij Medvedev nalazi se na elu Saveta direktora Gazproma. Bivi ef
administracije Aleksandar Voloin, bio je, kao to je poznato, lan Saveta direktora RAO EES
Rusije, ali ga je sada A. ubajs stavio na svoj platni spisak. Sve to se potpuno prirodno uklapa u
ekonomsku politiku dravnog kapitalizma. Sve nabrojane kompanije, korporacije i holdinzi, sami
po sebi predstavljaju preduzea iji vei deo akcija pripada dravi. Ali od 10 do 40% akcija tih
kompanija pripada privatnim licima, komercijalnim bankama ili stranim investitorima.
Nastavljajui liniju zajednikog rada dravnog i privatnog kapitala, vlada je predloila da se
razvijaju i oblici dravno-privatnog partnerstva koji su se u prolosti pokazali kao pozitivni, i novi
oblici tog partnerstva. Takav rad posebno je isplativ i perspektivan prilikom razvoja svih vrsta
saobraajne infrastrukture. Pre svega, po tim modelima predlae se izgradnja puteva i mostova u
severnim oblastima pruge Berkait-Jakutsk, Arhangelsk-Perm, autoput Peterburg-Moskva, a
takoe i modernizacija flote ledolomaca Rusije. Slini projekti odavno postoje u Zapadnoj Evropi, i
u Americi, i u Aziji. Po slinom modelu graen je, na primer, tunel koji ispod La Mana spaja
Francusku i Englesku. Ali ruski liberali, koji su bili na vlasti u zemlji skoro deset godina, ignorisali
su ova iskustva.
Zapadna tampa je 2005. godine nastavila da pie o ruskim oligarsima, ali ne samo sa
interesom i znatieljom, ve i sa izvesnim nedoumicama, ak i zabrinutou. Tako je u listu Los
Aneles Tajms moglo da se proita: Vreme novih Rusa, koji su 90-tih godina postali poznati po
svojim sportskim jaknama, zlatnim lancima i loem ukusu, prolo je. Njihovo mesto zauzela je
aristokratija, koja se bolje razume u ukus i koja ima bogatstvo koje se teko moe zamisliti ak i u
svetskim razmerama. Trideset est najbogatijih ljudi Rusije zajedno imaju vie od 110 milijardi
dolara, prema proraunu asopisa Forbs, a to je jednako 24% BND zemlje. U nekim sluajevima
novi Rusi su isti biznismeni koji su svoje bogatstvo stekli na mranim privatizacionim
aranmanima 1990-tih godina.
Danas mnogi od njih imaju manje od etrdeset ili pedeset godina, i svoje kompanije su uveli
u zakonite delatnosti. Pripadaju im naftne kompanije, ogromni rudnici, operatori mobilne telefonije
i firme za prodaju nekretnina. Motajui se vie od deset godina izmeu Pariza, Londona, Njujorka i
Moskve, oni sada kupuju kue u reonima kao to je Rubljovka, i u drugim elitnim podmoskovskim
selima gde mogu da obezbede komfor na kakav su navikli u inostranstvu.
U Rusiji ima milijardera vie nego ikada, ali graanima Rusije od toga nije bolje pisao
je list Herald Tribju. Rekordni rast cena nafte i metala pomogao je Rusiji sa njenim
mnogobrojnim resursima da prole godine dostigne tree mesto po broju milijardera. U poslednjem
spisku najbogatijih ljudi na planeti, prema Forbsu, Rusija je pretekla Japan i ispred nje se nalaze
samo SAD i Nemaka. U SAD je 2004. godine iveo 341 milijarder. U Nemakoj ih je bilo 57, a u
Rusiji 27. U Indiji je Forbs prebrojao 12 milijardera, a u Kini ih je dvojica.
89

Bez obzira na to to su se plate u Rusiji poveale, i prosena plata je 2004. godine iznosila
246 dolara meseno, posle poveanja od 50%, izmeu prihoda najbogatijih i najsiromanijih
ogroman je jaz. Svi se kreu po lestvici ka gore, ali na gornjim stepenicama se kreu mnogo bre.
Pritom, izmeu elita Indije, Kine i Rusije postoje veoma vane razlike.
Kako je primetio profesor M. Goldman sa Harvadskog univerziteta, u Indiji i Kini su
milijarderi sami sebe napravili. Oni su stvorili kompanije i u njih investiraju. Ali mnogi bogati Rusi
dobili su dravne aktive od ministarstava u kojima su radili, ili putem sumnjivih ema poetkom
1990-tih godina, kada je Kremlj rasprodavao kompanije biznismenima koji su sa njima bili
povezani, po daleko niim cenama od trinih. Upravo to i stavlja predsednika Vladimira Putina u
sloenu situaciju. Sa jedne strane, on treba da reaguje na drutveni protest protiv oligarha. Sa druge
strane, on mora da shvati da procesi slini sluaju JUKOS nanose tetu privredi i njenom poloaju
u svetskom investicionom savezu.
Jo jedan ekspert za Rusiju sa Prinstona Stiven Kotkin pisao je da su u veoma velikoj
zabludi oni koji smatraju da Putin vodi rat protiv oligarha. Osnovna nesrea Rusije nije u tome
to ima nekoliko desetina milijardera, ve u tome to nema ni milion malih i srednjih preduzea.
Zavretak sudskog procesa protiv JUKOSa nije se odrazio na pojaanje pritiska na
oligarhe, ve na neke ustupke prema njima. Tako, na primer, na predlog Vladimira Putina, odlueno
da se privatizacije zavrene pre vie od tri godine ne iznose na sud. Jo krajem marta 2005. godine
Vladimir Putin odrao je jo jedan sastanak u Kremlju sa vodeim biznismenima Rusije, posle koga
su cene akcija mnogih ruskih velikih kompanija, kao to je Norilski nikel, poele da rastu. Porezi
na ekstraprofit u Rusiji su i danas mnogo manji nego u razvijenim kapitalistikim zemljama
Zapada. Vlast i oligarsi danas ne vode rat jedni protiv drugih. Ali, njihove odnose teko je nazvati
dobronamernom saradnjom.
Jaanje struktura bezbednosti drave
Nekoliko puta tokom 2004. godine Vladimir Putin, sa izvesnom ironijom ponovio je, a da se
uopte nije alio, poznate rei Aleksandra III: Rusija ima samo dva najvernija saveznika. To su
njena vojska i njena ratna mornarica. Danas uz ta dva saveznika treba da se dodaju i ratno
vazduhoplovstvo Rusije, kao i mnoge druge vojne i bezbednosne strukture drave, ijem je jaanju i
poboljanju rada Predsednik zemlje posvetio posebnu panju.
Jo februara 2004. godine prilikom posete kosmodromu Pleseck, Vladimir Putin rekao je
da vojska poinje da zaboravlja re kriza. Sa time se slau skoro svi vojni eksperti, ukljuujui i
one u inostranstvu. Neki od oponenata V. Putina nisu eleli ni u ovom sluaju da vide i priznaju ono
to je oigledno. Tako, na primer, list Moskovski komsomolac nastavio je da pie o ruskoj vojsci i
ratnom vazduhoplovstvu kao o kartonskom titu drave. Nezavisimoe voennoe obozrenie,
izvodei rezultate 2004. godine, u naslovu je navelo: Rezultat godine: ljudi sa inovima postali su
jo siromaniji. Drava se pravi da brine za svoja vojna lica, a oni se prave da joj slue; Drava
ostavlja veterane na milost i nemilost sudbine; Nuklearni potencijal Rusije naglo se smanjuje;
Pripadnici mornarice su same nakaze i manijaci takvih citata iz ruskih listova moe da se
navede mnogo. Ali to su nepravedne i tendenciozne ocene.
Nedostataka u radu svih struktura bezbednosti jo je veoma mnogo, ali i progres je
oigledan. Moe da se pone od budeta. Ruski vojni budet 2000. godine iznosio je svega 209
milijardi rubalja. A 2004. trokovi budeta za vojne potrebe popunili su se do 411 milijardi rubalja.
Prema budetu za 2005. ti trokovi poveali su se do 537 milijardi rubalja. Oponenti Vladimira
Putina i u ovom sluaju bili su nezadovoljni i nazivali su budet za 2005. godinu militantnim. Ali
to nije tako. U odnosu na BND, trokovi za vojsku u naoj zemlji iznose oko 2,7%. Ukupni porast
vojnih trokova u Rusiji nije samo oigledan, ve je i u potpunosti opravdan. Godine 2005. trokovi
za potrebe vojske i mornarice, kao i za potrebe MUP-a i FSB, bie poveani za 26-28%.
Najverovatnije e ti trokovi porasti jo vie, jer je posle tragedije u Beslanu odlueno da se
90

poveaju sredstva za bezbednost.

Tokom 2004, u svim bezbednosnim strukturama, poveane su plate. Povean je fond za
stambenu izgradnju za oficire i njihove porodice. Znatno je poveana porudbina za odbrambeno
naoruanje. Ni za koga nije tajna da je ranijih godina ruska vojna industrija radila uglavnom samo
za izvoz. U samoj Rusiji vojna tehnika se skoro nije obnavljala. Ali ta situacija poela je da se
menja. U 2004. godini vojska i flota Rusije dobile su nekoliko novih vojnih brodova i
meukontinentalnih raketa. Poela je isporuka novih tenkova T-90, novih sistema PVO ruskoj
vojsci. Nastavlja se isporuka, i za izvoz, i za vojsku ruskih tekih i lakih lovaca MiG i Su.
U septembru 2004. godine, sasluavi referat ministra odbrane Sergeja Ivanova o uspesima
mornarike vebe, Vladimir Putin dao je nalog ministru da pripremi do kraja godine izvetaj kako o
razvoju postignutih uspeha, tako i o tome kako teku poslovi na opremanju vojske i mornarice
najnovijim naoruanjem. Putin je tada istakao da njega u ovom sluaju ne interesuje kako tee
isporuka ruskog oruja i vojne tehnike za izvoz. On eli da zna kako se modernizuje upravo ruska
vojska i mornarica. Ti planovi postoje. Vano je da se ti grafikoni potuju i sa take gledita
finansiranja, i prema rokovima.
Ruska ratna mornarica sporo, ali sigurno, ide ka dnu pisao je krajem marta 2004.
godine list Moskovski komsomolac. To je namerna dezinformacija. Mi se dobro seamo ocena
stanja ruske mornarice, koje su iznoene posle unitenja podmornice Kursk. U velikoj meri one su
bile veoma negativne, ali su u mnogo sluajeva bile pravedne. Ali, upravo je stanje stvari u
mornarici predmet posebne panje Vladimira Putina poslednjih pet godina. I rezultati su oigledni.
U toku 2004, ruska ratna mornarica izvela je vie vebi i manevara nego to je to obino bilo
u sovjetskim godinama. A i vebe su uglavnom bile takve, kakve su u sovjetsko vreme bile
nemogue. Na primer, u leto 2004, prvi put u naoj istoriji, organizovane su francusko-ruske
mornarike vebe, u toku kojih su se uvebavali zajedniki rad i veza atomskih podmornica u
poloajima na i ispod vode. U toku te vebe atomska podmornica Severne flote uplovila je u
francusku vojnu luku u Brestu. Samo u leto 2004. godine oko 50 ruskih vojnih brodova razliitih
klasa uplovljavali su u petnaest mora. Mnogi inostrani eksperti te podatke nazivali su
senzacionalnim.
U septembru 2004, u Jonskom moru, izvedene su velike zajednike rusko-italijanske
mornarike vebe, uz uee avijacije SAD. Ruska Tihookeanska flota izvela je zajedno sa
japanskom ratnom mornaricom vebu metoda pruanja pomoi plovilima koja su zapala u nevolju.
Ruski brodovi strae patrolirali su u istonom delu Mediterana po programu NATO-a.
U oktobru su u severnom delu Atlantskog okeana odrane velike rusko-amerike vebe sa
korienjem bojeve municije u njima je uestvovao veliki deo Severne flote. Vebe sletanja
aviona na nosae odrane su zajedno sa Norvekom i Islandom. Posle neuspenih lansiranja
interkontinentalnih raketa sa morskih baza, u februaru 2004. godine, Generaltab i ratna mornarica
imali su oktobra 2004. analitike vebe, i greke su bile ispravljene. Sa atomskih podmornica tri
puta su uspeno lansirane interkontinentalne rakete sa bojevim glavama koje se dele po tri
bojeva bloka na svakoj.
Ministar odbrane referisao je Putinu da se sada nekoliko atomskih podmornica nalazi na
redovnom bojevom deurstvu. Radi se o obnovi, mada ne u ranijem obimu, sovjetske tradicije
patroliranja Tihim okeanom podmornicama sa nuklearnim raketama.
Mnogobrojne vebe odrane su i uz uee ratnog vazduhoplovstva. Lansirane su krilate
rakete koje su same posle toga postajale cilj za PVO. Vebe peadijskih jedinica odrane su na
Severnom Kavkazu, u Zakavkazju i Srednjoj Aziji, gde su bile zajednike sa zemljama ZND.
Godine 2004, u okviru opte administrativne reforme, sprovedena je i reforma Ministarstva
odbrane. Prvi put u Rusiji je stvoren centralni aparat Ministarstva odbrane. Izmenjene su funkcije
Generaltaba i proirena su ovlaenja ministra odbrane. Ministarstvo odbrane nastavilo je da radi
na formiranju profesionalne vojske pod ugovorom, sa jasnom organizaciono-personalnom
strukturom. Pojaane su jedinice i odeljenja pod stalnom bojevom gotovosti, u kojima uglavnom
91

slue pod ugovorom narednici i vojnici. U toku su pripreme za prelaz koji e se dogoditi 2008.
godine za jednogodinju hitnu slubu po pozivu. Rusija ne planira da potpuno ukine sistem sluenja
vojske po pozivu.
Usavrene su i sve strukture MUP-a. U centru panje bila je borba protiv korupcije.
Pojaana je struktura FSB-a, posebno odeljenja slube predvienih za borbu protiv terorizma.
Poboljan je i rad svih drugih bezbednosnih struktura Federalne slube za kontrolu prometa
narkotika, Federalne pogranine slube, Federalne migracione slube, Ministarstva za vanredne
situacije. Pojaana je i struktura kosmikih jedinica Rusije, kao i strukture Spoljne obavetajne
slube. U ruskim bezbednosnim strukturama slui oko etiri miliona ljudi. U savremenom svetu
samo Sjedinjene Drave imaju vee i rairenije strukture bezbednosti. Kada se u Kremlju sastao sa
grupom visokih oficira struktura bezbednosti, koji su 2004. godine napredovali u slubi i koji su
dobili sledee nove ili specijalne inove, V. Putin je imao veoma mnogo osnova da estita uspehe ne
samo tim oficirima, ve i svim strukturama bezbednosti Ruske Federacije.
U prvoj polovini 2005. godine nastavljen je rad na poboljanju i pojaanju ruskih struktura
bezbednosti. Znaajno je poveana dravna porudbina koja se odnosila na vojnu industriju, a
mnogi ekonomisti i finansijski strunjaci su je nazvali rekordnom. Porudbina za 2005. godinu
uveana je za jednu treinu i iznosila je 432 milijarde rubalja. Iz godine u godinu, Rusija se sve
vie brine za sopstvenu bezbednost, i posveuje sve vie panje vojnim pitanjima. Kada je dravna
porudbina tako velika kao 2005. godine, armija treba da puca tanije i da leti na veim visinama.
Tako je komentarisao poveanje dravne porudbine vojnoj industriji list Vremja novostej.
Nema smisla porediti vojne trokove Rusije i SAD. Rusija nema ekonomske mogunosti, ali
njoj nije neophodno da za potrebe oruanih snaga izdvajaju astronomske sume, kakve izdvaja
budet SAD za vojsku i nove sisteme naoruanja. Rusija ima mogunost ne samo da razvija izvoz
novih vrsta naoruanja u zemlje Azije, ve i da razvija uzajamno korisnu kooperaciju u stvaranju
novih vrsta oruja sa zemljama ZND, i sa zemljama kao to su Indija i Kina. I ta saradnja se 2004
2005. irila. Za poveanje ugleda vojske i vojne profesije koriene su i proslave 60 godina Pobede
vojne parade organizovane su u svim velikim gradovima Rusije.
U ruskoj i zapadnoj tampi mnogo se pisalo o sukobima, koji, navodno, postoje meu
petrogradskim bezbednjacima i petrogradskim liberalima u Putinovom okruenju. Neki deo
istine u tome postoji, mada, daleko od toga da su svi bezbednjaci i svi liberali stigli iz Sankt
Peterburga. tampa obino podrava liberale i plai poveanjem uticaja bezbednosnih
ministarstava. Meutim, ne moe se pobei od proste injenice, da su ruske strukture bezbednosti
postigle za poslednje etiri godine vie uspeha u svojoj sferi kompetencija, nego liberali u svojoj. To
se dobro vidi ako se analizira rad vlade Rusije u 2004. godini.
O radu Vlade Ruske Federacije
Nova vlada Ruske Federacije formirana je, kako je ve reeno, jo pre predsednikih izbora,
i u taj rezultat niko nije sumnjao. Objavljujui da je prethodni kabinet rasputen i da poinje
administrativna reforma, Vladimir Putin dao je ovakvo objanjenje svog poteza, koji je za mnoge
bio neoekivan. Rusko drutvo treba jo pre izbora predsednika da sazna sa kim on, Putin, ima
nameru da radi za vreme svog drugog mandata, i ko e zauzeti glavna mesta u njegovom timu.
Osim toga, Putin bi hteo da maksimalno skrati vreme prelaska na rad u novim uslovima i u
okvirima novih struktura.
Ti ciljevi uglavnom su bili postignuti, mada nije sve prolo bez trenja i pogrenih procena.
Ve posle jednog meseca, Ministarstvo saobraaja i veza moralo je da se podeli na dva posebna
ministarstva. Jo posle nekoliko meseci odlueno je da se formira novo ministarstvo za nacionalne
manjine i regionalnu politiku. Daleko od toga da je u svim sluajevima postignuto izgradnja jasnih
odnosa izmeu ministarstava, federalnih slubi i federalnih agencija. Neki od ministara eleli bi da
ponovo poveaju broj svojih zamenika, a neke agencije imaju elju da ponovo uveaju okvire
92

svojih ovlaenja. Zbog tehnikih tekoa, u kabinetima ministara, umanjila se brzina kretanja
dokumenata, a ukupni broj uredbi vlade po svim pitanjima bio je u 2004. godini dva puta manji
nego 2003. godine. Svima je bilo potrebno vreme da uu u tok posla, ak i onim ministrima koji su
sauvali svoja mesta.
Problem svih kabineta i svih premijera 1990-tih godina bio je nedostatak sredstava. Odakle
da se uzme novac za vojsku, za isplatu spoljnih dugova, za blagovremenu isplatu plata ljudima koji
je primaju iz budeta i td.? Novi kabinet ministara zapoeo je svoj rad u potpuno drugim uslovima.
Zbog znaajnog poveanja cena nafte i drugih resursa Rusija, 2004. nije imala deficit u prihodima i
budet je i za 2004. i za 2005. godinu proraunat sa velikim suficitom. Ponekad se ak inilo da je
osnovni problem i za vladu i za ministarstvo finansija Rusije pitanje gde i na ta potroiti tako veliki
prihod koji zemlja ostvaruje. Devizne rezerve zemlje 1. januara 2005. godine iznosile su vie od
120 milijardi dolara. Tako velike rezerve Rusija i SSSR u prolosti nisu imali nikada. Poveale su se
i inostrane investicije u rusku privredu. Meunarodne agencije poveale su ruske rejtinge, a Aleksej
Kudrin je ak dobio i zvanje najbolji ministar finansija 2004. godine. Poslednji put to zvanje
dobio je Anatolij ubajs 1997. godine.
Porast prihoda omoguio je vladi da osetno povea i trokovni deo budeta. Znaajno su
poveani, kako smo ve rekli, trokovi za odbranu i sisteme bezbednosti. Ali sredstva za razvoj
nauke, sistema obrazovanja i za potrebe poljoprivrede, nisu se znatno poveala. Najvei sporovi u
drutvu nastali su zbog odluke Ministarstva finansija o formiranju specijalnog Stabilizacionog
fonda pri vladi RF, u obimu minimum 500 milijardi rubalja, kao dopuna zlatnim i deviznim
rezervama Centralne banke.
Taj fond formiran je zbog osiguranja u sluaju neoekivanog pada cena nafte i drugih
resursa. Tek poto dostigne nivo od 500 milijardi, vlada je mogla da troi resurse Stabilizacionog
fonda za potrebe privrede, i pre svega za prevremeno vraanje spoljnih dugova drave. Potpuno je
oigledno da svaka stabilna drava treba da ima rezervi, kako finansijske, tako i materijalne. Ali
nivo takvih rezerva ne bi trebalo da premai razumne mere. Zlatne i devizne rezerve Centralne
banke su dravne rezerve, a one su danas velike kao nikada ranije. Te rezerve Centralne banke nisu
rezerve za crne dane ili za krajnji sluaj. I sa te take gledita one ve rade u korist ruske privrede.
Njihove razumne mere treba da odrede strunjaci. Upravo Stabilizacioni fond treba da igra ulogu
rezerve za sluaj raznih tekoa i delu budeta koji se odnosi na prihode. Ministarstvo finansija
objavilo je da e taj fond biti formiran na osnovu hartija od vrednosti 14 zemalja sa najjaom
privredom.
Ali, upravo takav oblik formiranja Stabilizacionog fonda izazvao je kritiku ne samo tampe,
ve i niza ekonomista. Svaki finansijski strunjak shvata da, poto Rusiji prodaju svoje hartije od
vrednosti, zemlje sa jakom privredom nee reati u podrume svojih banaka dobijene dolare, funte
i evre. Oni e ih uloiti u svoje poslovne projekte. Na taj nain, stvarajui Stabilizacioni fond,
Rusija e finansirati privrede drugih zemalja, a ne svoju sopstvenu. Zar u samoj Rusiji nema slinih
poslovnih projekata?
Naravno, ulagati neke privremene ekstraprofite u poveanje zarada ili u tekue trokove
drave, bilo bi nerazumno. Meutim, postoje i posebni projekti, na primer, izgradnja mostova i
puteva, luka i brana, specijalnih naunih i obrazovnih ustanova, koje se dugo isplauju, ali zatim e
jo due sluiti privredi i narodu. Privatni biznis nee tu doi, jer je njemu potrebna bra dobit. ak
jeftini hipotekarski krediti za stambenu izgradnju ili za perspektivna poljoprivredna preduzea bili
su, po mnogim miljenjima, za Rusiju isplativiji nego kreditiranje zapadnih privreda preko
kupovinu hartija od vrednosti, u SAD i zemljama Evropske unije.
Zapadni bankari bili su veoma zadovoljni odlukom ruskog Ministarstva finansija da formira
strukturu Stabilizacionog fonda. Glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj Viljem
Bauter, izrazio je nadu da e Rusija ne samo sauvati, ve i poveati svoj Stabilizacioni fond pet, a
jo bolje, deset puta. eleo bih da dodam jo jednu nulu na dananji iznos od 19 milijardi dolara
izjavio je ovaj zapadni biznismen. Rusija treba da poveava miie i da odvoji to vie moe
93

za crne dane.
Zapadne bankare nije teko razumeti. Ali, nezadovoljni su bili ruski bankari. Oni su isticali
da su prihodi od hartija od vrednosti vodeih zapadnih zemalja manji od nivoa inflacije. Zato e
ruski novac da bude ne samo mrtvi kapital, ve e i da pojeftini. Grupa ruskih investicionih banaka
ponudila je Ministarstvu finansija da ta grupa preuzme na sebe upravljanje finansijama
Stabilizacionog fonda, kako bi ih investirala unutar zemlje. Ali, Ministarstvo finansija kategoriki je
odbilo taj predlog.
Dok je trajala ta prepirka, Stabilizacioni fond brzo se uveavao i ve do poetka 2005.
godine dostigao je 500 milijardi rubalja. Nastavila je da se poveava cena nafte, a verovatno i
prihodi drave i naftnih korporacija.
Marta 2005. godine vlada je donela odluku da povea u budetu za 2006. godinu takozvanu
cenu odbitka, koji deli naftne dravne prihode na prihode u budet i u Stabilizacioni fond. To je
znailo da e sve vie i vie prihoda da ide ne u stabilizacioni fond, ve u budet. Ovakva odluka
izazvala je kritiku nekih ekonomista, koji su smatrali da suvie brzi rast dela budeta koji se odnosi
na prihode, moe da povea inflaciju. Opreznost kako u prihodima, tako i u rashodima, razume, se,
neophodna je. Ali Rusija ne moe da ne iskoristi povoljnu konjukturu koja se stvorila za poveanje
jo uvek krajnje niskog ivotnog standarda njenih graana. Razumna je bila i odluka vlade da novi
ekstraprofit usmeri za prevremeno vraanje spoljnog duga zemlje i na pokrivanje deficita u
Penzionom fondu.
Mnogo panje vlada RF posvetila je problemima privatizacije. Poznato je da, u toku mnogo
godina, na teritoriji Rusije nije bilo nikakvih velikih privatizacionih aranmana. Suvie loe
uspomene ostale su od svih ranijih ruskih privatizacija. Ali 2004. godine Ministarstvo za ekonomski
razvoj, na elu sa G. Grefom, poelo je ponovo da izrauje planove i programe veoma velikih
privatizacija. Ozbiljni ekonomski motivi za takve programe nisu navedeni, jer novac u budetu
postoji. Samo povrno govorilo se o sistematinijem sprovoenju liberalnih principa, koje aktivno
propoveda G. Gref.
Drava u njenom sadanjem obliku nema strukture koje su sposobne da obezbede efikasno
rukovoenje nekim velikim preduzeima i granama proizvodnje. Krajem leta 2004, u vlasnitvu
drave nalazila su se 922 velika unitarna preduzea, i 3905 preduzea i drutava akcionarskog tipa.
Znatni deo tih preduzea ukljuen je u spisak stratekih preduzea i akcionarskih drutava koji ne
mogu biti privatizovani samo odlukom vlade. To se moe uiniti samo uz dozvolu predsednika
Rusije.
Ali i planovi privatizacije onih preduzea, za koje je dovoljna dozvola vlade, izazvali su
ivu polemiku u tampi. Najvei odjek imali su planovi privatizacije tako velikih i u zemlji poznatih
preduzea kao, na primer, Magnitogorski metalurki kombinat, Novorosijska morska trgovinska
luka i Aeroflot. Akcije Magnitogorskog kombinata eleli bi da otkupe menaderi tog kombinata.
Iskustvo poslednjih godina, pre svega iskustvo VAZa, pokazuje da velika preduzea, iji je vlasnik
njihov menadment, rade najefikasnije.
Postoje i drugi pretendenti za kombinat koji radi veoma uspeno. Vlada rauna da e od
privatizacije dobiti najmanje 40 milijardi rubalja. Od velikih preduzea objekata privatizacije za
2005, panju su privukli planovi prodaje takvih objekata kao to su Rosgosstrah, RIA Novosti,
Svjazinvest, morska luka Tuapse, Bajkalska CBK i TransKreditBank. Skoro sva ta preduzea rade
efikasno i donose veliku dobit. Ali i cena njihovih akcija prilino je velika.
Osim planova privatizacije, koje je vladi prezentovao G. Gref i njegovo ministarstvo, vladi i
drutvu ponuen je plan reorganizacije ruskog sistema naunih ustanova. Taj plan u obliku
Koncepcije uea Ruske Federacije u upravi drutvenih organizacija, koje obavljaju delatnost u
oblasti nauke prezentovalo je novo Ministarstvo obrazovanja i nauke Ruske Federacije.
Rukovodilac ovog ministarstva istakao je vanost inovacija u nauci, iji doprinos u razvoj privrede
zemlje mora da bude veoma veliki. Takav prilaz u principu je pravilan, ali on ne moe da bude opti
i jedinstveni. Nije udno to su stavovi ministra A. Fursenka izazvali burnu polemiku meu
94

vodeim naunicima u Prezidijumu Ruske Akademije Nauka.

Naunici su podvukli da je izbacivanje inovacija u prvi plan razumno samo u odreenim
granicama. Drava treba da podri one delove nauke, gde se dogaa ili se bar nasluuje prodor. Ali
u zemlji kao to je Rusija, u nauci treba umeti raditi i na irokom frontu. Potrebno je podravati i
razvijati i akademsku nauku, koja moe i da nema jasni primenjeni znaaj, ali koja podie ukupni
nivo ruske i svetske nauke. Kao to je poznato, mnoga od najveih otkria dogaaju se sluajno
u toku primenjenih i u toku akademskih istraivanja. Nauci je potrebna reforma i kontrola. U njoj se
esto pojavljuju parazitske strukture, koje stvaraju samo iluziju naunog rada. Ali, to su ve veoma
sloeni problemi, koje je nemogue reavati mehanikim smanjenjem broja naunih organizacija i
institucija, kako se to predlae u novoj Koncepciji. U svakom sluaju, upravo tako su je shvatili u
rukovodstvu RAN.
Prema rezultatima 2004. godine, rusko drutvo nije ocenilo rad vlade RF mnogo visoko.
Prema podacima najautoritativnijih sociolokih grupa, o tome da imaju poverenja u vladu, izjavilo
je decembra meseca 38% ispitanika. Pritom je samo 9% njih dalo vladi ocenu dobar; 29%
graana dalo je vladi ocenu zadovoljava; 12% izreklo je ocenu loe; i 50% je imalo tekoe da
odgovori. Najotrija kritika vlade stigla je, kao i obino, od KPRF. Ali ta kritika bila je
nekonstruktivna i povrna.
Politika vlade je opasna i nema perspektivu. Rusiji je pripremljena uloga kolonije.
Vlada pomae Americi da oslabi Rusiju. Ministra finansija Kudrina treba pozvati na krivinu
odgovornost. Vlada ne ume da radi i nada se samo sluajnosti to su citati iz materijala lista
Sovjetskaja Rosija, samo u jednom danu, 18. decembra 2004. godine.
Kritiarima vlade neoekivano se pridruio i bivi premijer koji je utao vie od godine
posle ostavke Mihail Kasjanov. U govoru odranom poetkom aprila 2005, na Ruskom
ekonomskom forumu u Londonu, on je ak bio otriji u kritici kabineta M. Fradkova nego stalni
kritiar ekonmske politike vlade kao to je savetnik predsednika Andrej Ilarionov. Administrativna
reforma pretvorila se u lou komediju zabune, penziona reforma oduzela je veini ljudi mogunost
da planiraju svoju budunost, a socijalna reforma izvela je strpljive graane Rusije na ulice
ocenio je Kasjanov uspehe vlade u godini koja je prola od momenta njegove ostavke. Obraajui
se potencijalnim inostranim investitorima, bivi premijer skoro da ih je savetovao da ne ulau u
Rusiju, jer se u zemlji poveava broj sektora u kojima je strano uee ogranieno ili zabranjeno.
To nije samo TEK, ve i dravne banke, a takoe i mainska industrija. Vlada u poslednje vreme
vodi sumnjivu budetsku politiku. Ako budet za 2006. godinu bude privaen, polazei od sadanjih
velikih trokova, eka nas budetski deficit. Tada e stabilizacioni fond biti pojeden za manje od
jedne godine, a nas oekuje pad investicionog rejtinga ne samo zemlje, ve i regiona i posebnih
kompanija. Ta kritika u velikoj meri je tendenciozna i neobjektivna, mada nije bilo osnova ni da se
preuveliavaju dostignua vlade mogla je da se izbori za vei rast realne ekonomije.
Veliku panju, kako tampe tako i javnosti, izazvale su nesuglasice unutar same vlade,
posebno izmeu premijera Mihaila Fradkova i ministra za ekonomski razvoj Germana Grefa.
Osnovne nesuglasice vezane su za prognoze i planove oko tempa porasta ekonomije.
Zadatak koji je u svom obraanju Federalnoj Skuptini postavio Vladimir Putin da se udvostrui
BND Rusije do 2010. godine, Mihail Fradkov je shvatio kao direktivu. Ali takva direktiva predvia
godinji porast BND od najmanje 8% godinje. Meutim, prve prognoze koje je izrekao u ime svog
ministarstva G. Gref, polazile su od rasta ekonomije samo od 6,3% u 2004. godini.
U uslovima trine privrede plan, kao to je poznato, nije zakon. To je verovatnije planprognoza. Ali u rukama drave nalaze se poluge uticaja na privredu, koje su u stanju da ubrzaju njen
razvoj. Za liberala G. Grefa i njegove saveznike, korienje dravnih poluga je neto to nije
poeljno. Meutim, elementi planiranja po direktivi bili su primenjivani u posleratnim vremenima u
mnogo kapitalistikih zemalja Japanu, Junoj Koreji, Italiji i drugima. Ti planovi nazivali su se
indikativnim, i oni su predviali veoma znaajno dravno meanje u privredu. Drugi primer
indikativnog planiranja moe da bude iskustvo Kine 80-90-tih godina.
95

Izvetaj G. Grefa vladi bio je podvrgnut kritici, pre svega od strane premijera. Zadatak da
se BND udvostrui primetio je M. Fradkov tera nas da zakopamo mnogo dublje. Prognoza
Grefa za sada samo dodiruje, a ne udvostruuje BND. Potrebno je aktivnije raditi. U Grefovom
programu nema realnog programa dejstava. Pod pritiskom kritike koja je stizala sa raznih strana,
G. Gref podigao je procenu prognoze poveanja BND do nivoa 6,9-7%. Ni struktura, ni efikasnost
industrijske proizvodnje izjavio je Gref ne omoguavaju nam da sledeih godina izaemo van
okvira rasta od 7-7,1%.
Fradkov se sa tim nije sloio. Neki od posmatraa pisali su da se premijer esto ponaa kao
komesar, koji je prekomandovan u vladu kako bi pazio na buroaske strunjake. On je u prisustvu
novinara izjavljivao da su ministri u poslednje etiri godine radili malo. Zauzimajui mesto
ministra, Gref za etiri godine nita nije ni uradio, a treba da se radi kao da si se ubacio u utinicu i
trese se.
Sline izjave i ocene Fradkova, bez dlake na jeziku, ruska tampa citirala je veoma rado.
Gref je emotivan, ali je veoma talentovan ovek govorio je premijer. On je u potrazi. Ali
nikakvog konflikta u kabinetu nema. Personalnog faktora tu definitivno nema. Ja imam jednake
odnose sa svima i bilo bi iznenaujue da nije tako.
Nesuglasice u vladi, naravno, postojale su i umnoavale se. Nesuglasice su se pojavljivale
izmeu premijera i prvog potpredsednika vlade A. ukova sa jedne, i ministra finansija A. Kudrina
sa druge strane. Razliite take gledita iznete su u vezi sa projektima reforme energetske grane,
koje je izradio A. ubajs. Premijer M. Fradkov zalagao se za vee uee drave u privredi. On je
predlagao da se znatno povea obim direktnih dravnih investicija u elezniko-komunalnu
privredu i u saobraajnu infrastrukturu. German Gref, nasuprot tome, mnogo puta je izjavljivao, da
drava mora da podri udaljavanje drave od realne privrede, da drava treba da napusti sve
segmente privrede, koji na bilo koji nain mogu da generiu dobit.
Drava, prema miljenju Grefa, jeste neefikasni vlasnik, i ona mora da prihvati reavanje
zadataka koje nee eleti da reava i nee reavati privatni biznis. Ali i to je suvie dogmatski prilaz.
U bilo kojoj grani privrede treba misliti ne samo na dananji dan, ve i o perspektivama, a pre svega
o nacionalnim interesima i nacionalnoj bezbednosti. ta da se radi ako krupni kapital odvozi iz
Rusije kontrolu niza strateki vanih grana privrede, na primer, eksploataciju i preradu nafte. Koliki
je ulog uneo Kaha Bendukidze u Uralma, koga je kupio 1993. godine. Za efikasno upravljanje
ovim ogromnim preduzeem Bendukidze nije imao sredstava, a preduzee koje degradira nije
mogao da proda i da mu se to isplati. U Sankt Peterburgu privatni kapital rado je ulagao novac u
razvoj mree marrutnog taksija, ali ne i u izgradnju krunog puta ili zatitne rene brane.
Za razvoj ruske privrede danas najvanija je realizacija velikih projekata stambena
izgradnja, razvoj saobraajne infrastrukture na severnim i istonim teritorijama, izgradnja mostova i
elektrana, sigurnih i udobnih autoputeva, obnova ruske proizvodnje civilnih aviona, i sl. To zahteva
inicijativu i napore drave, a pre svega vlade. Upravo to je podvlaio M. Fradkov. Po njegovom
ubeenju, vlada ne moe i ne treba da radi po inerciji. Ona mora da inicira velike projekte, a biznis
mora da se ubacuje u te projekte.
Mnogo sporova i protesta izazvali su planovi i predlozi resora G. Grefa u vezi sa
liberalizacijom graevinskog posla. Poslednjih godina upravo je graevina kako u Moskvi, tako i u
nekim drugim velikim gradovima, poela da donosi velike dobiti. Ali privatnom kapitalu bilo je
teko da ue u taj deo trita, koji su kontrolisale uglavnom dravne i municipijalne strukture. Tu je
sa tekoama ulo samo nekoliko velikih privatnih korporacija. Svi graevinski projekti prolaze
kroz sloene procedure provera i usaglaavanja. Tu ima mnogo normativa, koje moe i treba da
kontrolie samo drava. elja da se pojednostavi dobijanje licence za izgradnju, jasna je i u nizu
sluajeva je opravdana. Ali, bilo bi nepravilno davati licencu za izgradnju stambene zgrade na isti
nain kao za otvaranje prodavnice, salona lepote, ili kopir-centra.
Od drugih ministarstava najveu panju, u zimu i prolee 2005, privukao je rad Ministarstva
prirodnih resursa FR. To ministarstvo donelo je odluku da znatno pojaa kontrolu eksploatacije
96

prirodnih bogatstava. Odlueno je da se prednost prilikom izdavanja dozvola da domaim

kompanijama i da se uvede novi nain, pre svega kod korienja najveih nalazita nafte.
Objanjavajui svoju odluku, ministar Jurij Trutnjev izjavio je da od sada na aukcijama, za pravo da
se eksploatiu nalazita nafte, mogu da uestvuju samo kompanije u ijem akcionarskom kapitalu
najmanje 51% pripada ruskim uesnicima na tritu. Ministar je nabrojao odmah nekoliko velikih
nalazita kojih e se ticati nova regulativa. Ruske kompanije treba ipak da rade u Rusiji i
postepeno da izlaze iz slobodnih zona. Uveren sam da su kompanije u stanju da formiraju firmeerke i na teritoriji Ruske Federacije. Dravi je isplativije da proda nalazite koncernu koji plaa
porez u Rusiji i u skladu sa ruskim zakonima.
Novi nain izdavanja licenci i uea na aukcijama najvei nemir izazvao je kod velike
meunarodne naftne kompanije TNK-VR, koja se ve pripremala da kupi jedno od najveih novih
nalazita nafte. U toj kompaniji, prema izvetajima iz tampe, samo 25% akcija nalazilo se
poetkom 2005. godine u rukama ruske Alfa-grupe. Jo 25% akcija pripadalo je amerikoj grupi,
a ostalih 50% korporaciji Briti petroleum. Zabrinuta je bila i kompanija Slavneft, koja
skoro 100% pripada TNK-VR, a takoe i Sibnefti preko niza ofor kompanija, registrovanih
na Kipru i Devianskim ostrvima. Jako oslabljeni JUKOS takoe nije mogao da rauna na
kupovinu novih nalazita, jer je njegov kontrolni paket akcija pripadao jednoj od stoprocentnih
ofor kompanija Group Menatep.
Hitno je u Moskvu iz Engleske doputovao, da agituje za svoju kompaniju, jedan od njenih
glavnih menadera i vlasnika. Poto je britanskog biznismena primio u Kremlju, Vladimir Putin ga
je uverio u to da tekuem radu njegove kompanije nita ne preti, a velika poreska potraivanja
prema njoj jo jednom e biti paljivo provereni. Ali na kupovinu novih nalazita kompanija TNKVR za sada ne treba da rauna.
Sam Mihail Fradkov radio je 2004. mnogo, a pritom se trudio da na sebe ne obraa suvie
veliku panju. On lino bavio se problemima proizvodnje aviona i gradnje brodova, Bio je
pretpostavljeni jednom broju vanih slubi i agencija i mogao je da radi na razvoju nekoliko
zaostalih grana industrije, ne ulazei u konflikt sa ministrima. Uz njegovo uee izraen je, a zatim
i prihvaen od strane premijera, program Osnovni pravci delatnosti vlade RF za period do 2008.
godine. Istovremeno, Ministarstvo za ekonomski razvoj pripremio je Program socijalnoekonomskog razvoja Rusije za 20052015. godine.
To su unutranji vladini dokumenti, koji predviaju nekoliko scenarija razvoja ruske
privrede, u zavisnosti od meunarodne ekonomske konjukture i nekih drugih faktora, koji danas u
potpunosti ne mogu da se uzmu u obzir. Znaajan deo kako ruskih, tako i zapadnih analitiara,
veoma su pesimistino ocenjivali tendencije i mogunosti ekonomskog razvoja Rusije, kako za
sledee tri, tako i pet, ak i za deset godina. Veina strunjaka predviala je u tim godinama
poveanje BND samo za 1,5-2%, veoma malo njih govorilo je i pisalo o 3-5%. Vladi RF i Mihailu
Fradkovu predstoji da dokau da ti eksperti i analitiari gree.
Odnos sa regionima. Reforma vertikale Vlasti
Jo 4. septembra, u obraanju naciji povodom tragedije u Beslanu, Vladimir Putin rekao je
da e u najskorije vreme biti izraen kompleks mera za jaanje jedinstva zemlje i naroda, i za
stvaranje efikasnije kontrole stanja stvari na jugu Rusije. Predsednik nije oklevao sa svojim
predlozima, i u ponedeljak 13. septembra 2004. godine u Beli dom pozvani su ne samo svi lanovi
vlade i glavna lica iz administracije, ve i svi rukovodioci regiona Rusije, javni tuilac, predsednik
Centrobanke i predsednik Ruske Akademije nauka. U takvom sastavu i u tom formatu jo nije bilo
susreta.
Skoro svi okupljeni (136 osoba) bili su nervozni, oekujui izjave od velike vanosti. Ali
nervozan je bio i predsednik Vladimir Putin dok je izlazio pred skup. Govorio je oko trideset
minuta, i vei deo govora itao je sa papira. Putin je, izmeu ostalog, rekao: Siguran sam da nema
97

ni jednog ruskog graanina koji nije osetio nesreu osetinskog naroda kao svoju sopstvenu. Ali
samo sauee i bolu, suze i rei podrke od vlasti nisu dovoljni. Potrebno je dejstvovati, poveavati
efikasnost organa vlasti i reiti itav kompleks problema koje ima drava. Upravo celokupni
kompleks problema. Jer, ako se neki od njih izvue iz celokupnog kompleksa zadataka koji stoji
pred nama, ak ni danas najvanija pitanja, kao to je bezbednost graana i drave, ne mogu
efikasno da se ree.
U situaciji nastaloj posle teroristikog akta u Beslanu, smatram da je neophodno da, zajedno
sa vama, u ovom proirenom sastavu, razmotrim probleme koje sam naveo u mom obraanju
narodu Rusije 4. septembra. To su pitanja obezbeenja jedinstva zemlje, jaanja dravnih struktura i
poverenja u vlast, stvaranja efikasnog sistema unutranje bezbednosti.
Smatram, takoe, da je u cilju obezbeenja jedinstva dravne vlasti i stalnog razvoja
federalizma, neophodno zajedniko uee Federacije i njenih subjekata u formiranju izvrnih
organa vlasti u regionima Rusije. U vezi sa tim, smatram da lica na najviim funkcijama u
subjektima Ruske Federacije treba da budu birana od strane zakonodavnih skuptina istih subjekata,
a da ih predlau ef drave. U takvom sluaju mehanizam formiranja najvie izvrne vlasti u
regionima bie izgraen na principima koji su praktino identini sa principima formiranja vlade
Ruske Federacije. Ovaj nain formiranja izvrne vlasti bazira se na optim odredbama Ustava i
predloen je u projektima koje je prezentirao itav niz rukovodilaca, subjekata Ruske Federacije.
Do kraja godine odgovarajui nacrt zakona bie predat Dravnoj Dumi.
To je bio osnovni Predsednikov predlog. Drugi predlog nije bio manje vaan, mada je
privukao manju panju prisutnih. V. Putin rekao je da je neophodno ojaati u zemlji sistem partija.
On je, izmeu ostalog, rekao: Danas smo u obavezi da svojim praktinim potezima podrimo
inicijativu graana u njihovoj nameri da se bore protiv terora. Treba zajedno da naemo mehanizam
koji jaa dravu. Jedan od takvih mehanizama, koji obezbeuju realni dijalog i saradnju drutva i
vlasti u borbi protiv terora, treba da postanu optenacionalne partije. I u interesima jaanja
politikog sistema zemlje smatram da je neophodno uvoenje proporcionalnog sistema izbora za
Dravnu Dumu. U najskorije vreme izneu parlamentu na razmatranje odgovarajui nacrt zakona.
Vladimir Putin govorio je, takoe, i o jaanju strukture Junog federalnog okruga, o
ekonomskom razvoju tog regiona. Novi opunomoeni predstavnik Predsednika u tom regionu
postao je Dmitrij Kozak. Dobio je znaajnija ovlaenja, ne samo u vezi sa kontrolom rukovodilaca
regiona, ve i u vezi sa koordinacijom rada niza federalnih ministarstava u Junom okrugu, a za
odreene funkcije i sa strukturama bezbednosti. Odlueno je da se obnovi Ministarstvo za
regionalnu i nacionalnu politiku.
Ni jedan od Putinovih predloga nije zahtevao nikakve promene Ustava. On je odreivao
samo nain izbora za mesto predsednika i opte principe izbora za Dumu. Nain izbora gubernatora
i predsednika republika odreuje se lokalnim ustavima i statutima oblasti. Predlozi koje je izneo V.
Putin za mnoge su bili neoekivani, ali nisu bili neto sasvim novo.
Slini predlozi sainjavani su i ranije u cilju jaanja vertikale vlasti u Rusiji. Takve
predloge iznosili su i sami gubernatori. Jo 2000, gubernatori Mihail Prusak, Jevgenij Savenko i
Oleg Bogomolov, predlagali su da se postave rukovodioci svih regiona, sa izuzetkom republika, a
takoe i da lokalnu samoupravu zameni lokalna dravna uprava. Niz predloga o tome izneo je i
1999. godine Jevgenij Primakov. Slini predlozi prouavani su u predsednikom aparatu jo pre
dogaaja u Beslanu. Ali sada je bilo odlueno da se oni sprovedu.
Ve 13. septembra, u svojim komentarima za tampu, predloge V. Putina podrali su
istaknuti regionalni lideri Jurij Lukov, Mintimer ajmijev i Valentina Matvijenko. Sledeih
dana te predloge podrali su svi rukovodioci regiona i zakonodavne skuptine u regionima.
Negodovanje je iskazao samo predsednik uvaije Nikolaj Fjodorov, koji pripada jo demokratama
prvog talasa. Aktivan i astan ovek, Nikolaj Fjodorov postao je jedini od narodnih poslanika
SSSR, koji je bio lan Meuregionalne poslanike grupe, a koji je i 2005. sauvao svoju funkciju u
regionalnim strukturama vlasti.
98

Opozicione partije Rusije, naravno, osudile su i odbile predlog V. Putina, okrivljujui ga za

autoritarizam. Pritom su demokrate protestvovale glasnije nego komunisti. ak je iznet i predlog o
taktikom savezu izmeu KPRF i SDS. To su predlozi koji nanose tetu izjavio je Boris
Nemcov. Postavljanje gubernatora dovee do porasta korupcije, pa takva postavljanja ne mogu
da prou bez odreene zarade. Mi smo na prelazu sa federalizma ka unitarnoj dravi izjavila
je Jelena Boner. Vlast ne jaa Rusiju, ve samu sebe izjavio je jedan od lidera KPRF Ivan
Meljnjikov. Kod nas se ne obnavlja sovjetsko drutvo, ve samo dravno rekao je pisac
Vladimir Vojnovi. Grigorij Javlinski bio je, kao i obino, daleko reitiji i nije mogao da se uzdri
od demagogije: Sve je to privid. U naoj zemlji ne postoje nezavisni izvori finansiranja i nezavisna
sredstva javnog informisanja, i zato kod nas ne mogu da postoje nezavisne partije i demokratski
izbori. Ali kod nas postoji grupa ljudi, koja sebe naziva dravom i ak veruje u to. To je najvia po
nomenklaturi birokratija. Ona je dola zajedno sa naslednikom Borisa Jeljcina i potinila sebi ceo
parlament, tampu, sud, sve pravne sisteme, specijalne slube. Danas svi oni rade u zatitu interesa
te uske korporacije.
Najgrublje i demagoke optube na raun Vladimira Putina izneo je, kako se moglo i
oekivati, list Novaja gazeta. Na prvoj strani velikim slovima pisalo je: TRZAJ. 1933. godine
Adolf Hitler iskoristio je mranu priu o paljenju Rajstaga kako bi uspostavio jednopartijsku
diktaturu. 1934. godine Josif Staljin iskoristio je zagonetno ubistvo Kirova kako bi razvio masovni
teror, i konano uspostavio reim line vlasti i kulta linosti. 2004. godine Vladimir Putin iskoristio
je pogibiju stotina nevinih talaca, od kojih su veina deca, koja se dogodila kao rezultat haotinog
juria u Beslanu, kako bi prekinuo istorijski eksperiment izgradnje demokratije u Rusiji.
To su bile nepravedne i proizvoljne optube. Od centralnih listova koji su izlazili u Moskvi,
vei deo je objavio grube optube na raun V. Putina, ne proputajui da ponove da je on, Putin,
ukinuo nezavisnu tampu u zemlji. Posebno jaka kritika u odnosu na Predsednika pojavila se na
stranicama tako velikog lista kao to je Moskovski komsomolac. Jedan od vodei novinara tog
lista Aleksandar Minkin, odabrao je anr Otvorenih pisama Vladimiru Putinu, istovremeno
familijarnih, demagokih, ili jednostavno besmislenih. A. Minkin zamerao je ruskom Predsedniku
as slabost i neodlunost, as politiku vrste ruke i diktatorstvo.
Izuzetno otri, grubi, i ak uvredljivi, bili su odjeci veine zapadnih listova, koji su i krajem
septembra nastavili antirusku i antiputinovsku kampanju, zapoetu posle Beslana. Evo samo
nekoliko reakcija zapadne tampe na predloge V. Putina o novim pravilima formiranja
gubernatorske vlasti. Predsednik Vladimir Putin pisao je britanski Fajnenl tajms krenuo
je motornom testerom da presee krhke izdanke ruske demokratije. On koristi tragediju u Beslanu
kako bi osvojio nova ovlaenja za Kremlj. Istu tezu ponovio je i ameriki Njujork tajms: Oi u
oi sa najozbiljnijom krizom, Vladimir Putin dejstvuje pod uticajem najmranijih instikata. Putin
koristi tragediju Beslana kao osnovu za guenje ostataka demokratije Jeljcinovog vremena. Jo je
grublji bio berlinski list Tagescajtung: Na pretpostavljenu pretnju meunarodnog terorizma,
Kremlj je odgovorio odlunim promenama dravnog ureenja. To konano sahranjuje projekat
modernizacije Rusije, ija je realizacija zapoela pre 20 godina. Vlast se sama pretvorila u izvor
nestabilnosti. Koncentracija vlasti, samoizolacija Kremlja i grupe poniznih podanika, koji
zbunjenom autokrati nameu izvitoperenu predstavu o stvarnosti, guraju zemlju u propast.
Nema smisla opovrgavati gore navedene zlonamerne optube. Odluke koje je V. Putin doneo
nisu bile idealne, ali moglo se navesti daleko vie stavova za, nego protiv. Izbori gubernatora,
koji su u Rusiji odravani od 1994. do 2004, bili su vana kola demokratije. Ali oni su bili praeni
i velikim brojem zloupotreba. Daleko od toga da su se u svim regionima mogli nai odgovarajui
kompetentni ljudi. Na tim izborima bio je veoma veliki nivo korupcije, kao i uticaj kriminalnih
struktura. Uticaj biznisa na vlast, koji se nikako nije realizovao bez koristi, daleko je lake bilo
realizovati na regionalnom nego na federalnom nivou. Mnoge regionalne izbore pratili su skandali i
masovna go vremena su skoro potpuno bez kontrole vladali u Kalmikiji, Republici Marij-El, a
takoe i u nizu drugih oblasti i republika. Kako bi moglo, bez meanja Moskve, reiti krizu vlasti u
99

Karaevo-erkeziji i Primorskom kraju, ili probleme vlasti u vienacionalnom Dagestanu?

Oajno i siromano stanovnitvo Altajskog kraja izabralo je, poetkom 2004, za svog
gubernatora popularnog satiriara i zemljaka Mihaila Jevdokimova. Narodna ljubav pobedila je
i Kremlj i druge inovnike primetio je drugi satiriar Vladimir Vinokur. Ali ko e sada
zasmejavati narod? Na izborima u Altajskom kraju aktivnost biraa bila je prilino visoka, ali
humorista M. Jevdokimov pobedio je aktuelnog gubernatora Aleksandra Surikova, koji je eleo da
oivi predizbornu kampanju, ali nije bio spreman na svoj poraz. Ali, ve posle jedne godine,
oblasna duma ustala je protiv nekompetentnog gubernatora i zahtevala njegovu ostavku.
Poznato je da na veini izbora izlaznost biraa nije velika, i da se izbori smatraju uspelim
ako na njih izae vie od 25% registrovanih biraa. Ali nije se uvek mogao postii takav nivo
izlaska biraa na biralita. Regioni Rusije veoma su razliiti prema nivou ekonomskog, politikog i
kulturnog razvoja, i idealnih modela za promociju rukovodilaca regiona nema. Reforma koju je
predloio V. Putin, reforma, naravno, poveava ulogu centra prilikom izbora vodeeg lica u oblasti
ili republici. Ali istovremeno jaa uloga lokalnih zakonodavnih i predstavnikih organa, koji treba
sada da biraju glavnu linost u regionu, kako je to zamislio Predsednik RF. Predlog V. V. Putina
podrali su svi gubernatori i sve zakonodavne skuptine regiona, osim uvaije. Nacrt zakona, koji
je tokom razmatranja bolje odreen, predat je Dumi novembra 2004. godine. Ve u decembru taj
nacrt zakona prihvaen je i postao je vaei zakon.
U prvoj polovini 2005. godine, u skladu sa novom procedurom, imenovani su rukovodioci
vie od dvadeset oblasti i republika u Rusiji. Vei deo gubernatora i rukovodilaca republika sauvao
je svoje funkcije meu njima i oni koji su ostali i u treem, negde i etvrtom mandatu. Na
rukovodeim mestima u svojim republikama i oblastima ostali su i tako poznati lideri kao to su
Mintimer ajmijev, Aman Tulejev, Konstantin Titov. U isto vreme izgubili su svoje funkcije tako
poznati gubernatori kao Dmitrij Ajackov i Genadij Hodorov. Svi smo mogli da vidimo koliko su
velike prednosti novog sistema formiranja regionalnih vlasti.
Jo ranije donet je zakon prema kome polovina poslanika regionalnih parlamenata treba da
bude birana prema partijskim spiskovima. Prema zamisli predlagaa zakona, to je trebalo da povea
ulogu ruskih partija na regionalnom nivou. Partija koja pobedi u regionu moe, kako je kasnije
govorio i V. Putin, da predloi svog kandidata za mesto gubernatora. U istom pravcu treba da ide i
novi sistem izbora za Dravnu Dumu, koga je predloio V. Putin samo po partijskim spiskovima.
U vezi sa tim, Duma je takoe prihvatila zakon, koji e vaiti ve na izborima za novi sastav ruskog
parlamenta.
Znaci duhovnog i kulturnog preporoda Rusije
Nivo kulture i duhovnog ivota drutva u daleko veoj meri svedoi o zdravlju zemlje i
nacije, nego to to ine materijalni pokazatelji. Ne treba navoditi mnogo injenica i primera kako bi
se dokazalo da je u Sovjetskom Savezu, u toku mnogo decenija, duhovni ivot drutva bio, mada
intenzivan, ali krajnje jednostran, siromaan i neslobodan. U tako krajnje ideologizovanom,
jednopartijskom sistemu vlasti, kakav je bio u SSSR, narod je hranjen prilino obilnom, ali paljivo
proverenom, obraenom i proceenom duhovnom hranom. Drugaije nije ni moglo da bude u
zemlji, u kojoj nije postojala sloboda govora i tampe, sloboda stvaranja i sloboda primanja i irenja
informacija.
Novi ruski Ustav proglasio je sve te slobode, ali progres u duhovnom ivotu i dalje je 1990tih godina ostao krajnje jednostran i plitak. Na mnogo pravaca u nacionalnoj kulturi oigledan je bio
pad: zatvarana su pozorita i bioskopi, biblioteke i muzeji bili su siromani, kao i srednje kole i
visoko obrazovne ustanove. U tekom poloaju nali su se i kulturni radnici. Razloga za takvo
stanje bilo je mnogo, ali osnovni je bio u ekonomskoj krizi zemlje. Veliku ulogu u padu kulture
imao je i gubitak preanjeg sistema vrednosti i ideolokih orijentacija. Mi dobro znamo da
autoritarni reim i vrsta ideoloka cenzura mogu da unakaze ljudsku duu, i unite tlo sa koga raste
100

raznovrsno cvee nacionalne kulture. Ali i potpuno odsustvo podrke od strane drave i vlasti,
takoe, ne doprinosi razvoju i procvatu kulture. Naravno, platena mo, tranja i trite, vani su i u
sferi kulture, ali to sve ne moe da bude jedini stimulans za njen razvoj.
Vreme za procvat nacionalne kulture Rusije u uslovima demokratije, slobode i trita jo
nije dolo. Za sada se nije pojavila ni nova ruska knjievnost, ni nova ruska muzika, ni novo rusko
slikarstvo. Veoma sporo tee pojava nove arhitekture. Upravo u poslednjih pet-est godina u Rusiji
su se pojavili, i mnoe se, znaci duhovnog preporoda i izvesnog napretka kulture. Naveu samo
neke od tih znakova, ne pretendujui ni na kompletnost slike, ni na strogu sistematinost navoda.
Ako govorimo o svetovnoj kulturi, najprimetnije promene kod nas se vide u domaoj
kinematografiji. Punom parom u poslednje tri godine proradili su svi filmski studiji u zemlji, pre
svega Mosfiljm, Lenfiljm i filmski studio Gorki.
Na ekranima se pojavilo na stotine filmova, od kojih su neki dobili i prestine meunarodne
nagrade. Tokom 2002. i 2003, ruski filmovi postali su pobednici evropskih filmskih festivala. U
2004. i 2005, Rusija je organizovala svoje velike filmske festivale, ali nije slala svoje filmove na
takmienja u Evropu ili u SAD. Upravo tih godina uspeh ruskih blokbastera, koji nikako nisu
predvieni za zapadne gledaoce, prevaziao je sva oekivanja. Taj uspeh vratio je ruskog gledaoca u
bioskopske sale i doneo velika sredstva za razvoj domae kinematografije.
Renesansa ruskog filma pisao je krajem novembra 2004. godine asopis Itogi
neoekivan je ne samo za kritiare, ve i za gledaoce. Gledaoci su tu renesansu podrali. Jo
krajem 1990-tih godina u Moskvi su nastavila relativno normalni rad etiri velika bioskopa, gde su
se prikazivali uglavnom ameriki blokbasteri. Danas u Moskvi radi vie od stotinu bioskopa, i
gledaoci, kojih je ovde mnogo, gledaju, po pravilu, domae filmove. Gradi se oko deset novih
sinepleks bioskopa, gde e u svakome od njih biti nekoliko sala i nova oprema.
Brzo se obnavlja i iznajmljivanje filmova u veini regiona Rusije. Domai filmovi i
televizijske serije poeli su da dominiraju i na naim televizijama. To je bilo posebno primetno
2004. godine. Daleko od toga da su sve te serije visokog kvaliteta, ali mnoge su bile veoma lepo
primljene od strane i kritiara, i televizijskih gledalaca.
Prema zvaninoj ruskoj statistici, 19901999. godine broj radnika u bioskopima u Ruskoj
Federaciji smanjen je 4 puta, a broj poseta bioskopima 33 puta. Nemogue je potpuno obnoviti
statistiku iz 1990, nemogue je zbog razvoja televizije. Karte za bioskop jo uvek su skupe. Ali
preporod filmske industrije i iznajmljivanja filmova postao je injenica. Godine 1996. premijera
velikog filma Nikite Mihalkova Sibirski berberin odrana je u trideset est velikih bioskopskih
sala po celoj Rusiji. Ali, 2005. godine druga premijera filma, u kome je igrao Nikita Mihalkov,
tatski savetnik (po romanu Borisa Akunjina), odrana je ve u devet stotina bioskopa Rusije.
I najvanije, upravo za poslednjih nekoliko godina, u Rusiji se pojavilo mnogo novih, ali
veoma dobrih reisera. I producenti su poeli da rade daleko kvalitetnije, koristei faktore trine
privrede. Veliki uspeh imali su poslednjih godina i mnogi filmovi patriotskog sadraja, to je
odgovaralo tranji ne samo vlasti, ve i drutva.
U filmski biznis danas ulae se mnogo sredstava, ulau razni investitori, i to je dovelo do
izgradnje novih filmskih studija. U Moskovskoj oblasti je 2004. godine zapoela izgradnja velikog
novog filmskog studija, na povrini od sto hektara. To e biti studio sa sedamnaest objekata i svim
pomonim prostorijama, a takoe i sa stambenim prostorom i hotelima. ak je i asopis
Komersant-Dengi, koji je opozicija, bio iznenaen ovakvim razvojem: Proizvodnja ruskih
televizijskih serija i bioskopskih filmova raste kao kvasac. Ali i dalje postoji manjak televizijskih
serija, da ne govorimo o filmskoj produkciji. Posle nevienog uspeha None izvidnice snimanje
filmova moe da dostigne industrijske razmere. Taj proces jo nije dostigao svoj vrhunac, a
kapaciteti za proizvodnju ve nedostaju. Vreme je za stvaranje fabrika filmova.
U pozorinom ivotu Rusije takoe se u poslednjih nekoliko godina primeuje napredak,
mada ne tako primetan kao u filmskoj industriji. Pozorite je elitniji i ranjiviji deo umetnosti, ali
moe se osnovano rei da se i ruski teatar oporavlja posle teke krize 90-tih godina. Sva poznata
101

ruska pozorita, a pre svega u Moskvi i Sankt Peterburgu, radila su 20042005. pod punim
optereenjem. Pojavilo se mnogo novih predstava i one se igraju pred punim salama. Pojavilo se i
mnogo novih pozorita; u pozorine centre pretvorili su se mnogi nekadanji domovi kulture.
Obnavlja se pozorini ivot i u mnogim velikim gradovima Rusije Saratovu, Jekaterinburgu,
Rostovu na Donu, Jaroslavlju, Tveru, Ninjem Novgorodu, Kazanju. Neka vodea prestonika
pozorita imala su 20042005. gostovanja u inostranstvu prvi put u poslednjih petnaest godina, i
publika u inostranstvu nije bila razoarana.
Mnoga su pozorita nauila da zarauju novac i da ga dobijaju iz biznisa, a ne iz dravnog
budeta. Da li mislite da je lako zadrati u pozoritu prvake svetskog imena? Gubili smo talente
tokom svih devedesetih... Ko e da pomogne da sauvamo glumce? Biznis elita? Mi treba da
prestanemo da govorimo o biznis eliti kao o krvolonim krokodilima. Tako je govorio o razlozima
svog uspeha umetniki rukovodilac Marinskog teatra Valerij Gergijev. Ali nije stvar samo u
mecenama.
Pozorini producenti i organizatori nauili su da formiraju pozorine kolektive koji samo
gostuju, i koji pozoritu donose ne samo stvaralaki, ve i finansijski uspeh. Posebno se u toj oblasti
izdvojio rukovodilac Nezavisnog pozorinog projekta Elian Mamedov, koji ne alje na
gostovanja jeftine, ve skupe i potpune predstave. Mamedov je u intervjuu tvrdio da bez obzira na
to koliko je postavka skupa, kod vrata Nazavisnog pozorinog projekta stoji red onih koji ele da
uloe novac u predstavu, a za regionalne producentske kue koje ele da otkupe predstave, raspisuju
se tenderi. Naravno, kae Mamedov prihodi pozorita ne mogu se porediti da naftnim
biznisom, ali pozorite se danas razvija.
asopis Denjgi sa izvesnim uenjem konstatuje da teatralna repriza postaje veoma
privlaan objekat za investicije, i kako bi se taj objekat uinio jo privlanijim, izvoai i
organizatori prebacili su se sa formata zvezda ispred zavese na pravljenje veoma kvalitetnih i
skupih predstava. U naem biznisu nije uvek isplativije praviti skupu robu govorio je takoe
rukovodilac Teatra Antona ehova, reiser Leonid Trukin jer pozorite, ak i ako se radi o
demokratskom pozoritu, ipak je elitarna roba. L. Trukin izraunao je da je isplativost rada
njegovog pozorita 30-40%, i da je u svakom gradu u kome je njegovo pozorite radilo, ostvarena
dobit od 30-40 hiljada dolara.
Naravno, ta injenica govori da je i u provinciji stanovnitvo poelo da ivi mnogo bolje
nego pre pet-est godina. Nauio je da zarauje novac i Moskovski umetniki teatar, na elu sa
Olegom Tabakovom. O svom kredu on kae: Pozorite nije samo hram umetnosti. To je pozorinogledalino preduzee. Nauite da zaraujete novac. Nae pozorite nije bogato, ali mi smo vredni i
sposobni da radimo, i zato dobro plaamo trud naih glumaca. Na samom poetku 2005. godine to
pozorite odigralo je svoje predstave u Sankt Peterburgu. Za dve nedelje nastupili su dvadeset pet
puta, pritom u sedamnaest razliitih predstava. Tako veliki opseg gostovanja Moskovskog
umetnikog teatra u Petrogradu nije bilo u poslednjih trideset godina.
Uspeno se u zemlji razvijaju i muzika i deija pozorita. Ali, jo uvek su u siromatvu
ruski cirkusi, i u toj sferi tradicionalne ruske umetnosti pokazalo se da je teko povratiti izgubljene
visine bez podrke drave.
Ruska knjievnost takoe postie izvestan uspeh, ali on nije tako primetan kao uspesi filma i
pozorita. Sauvali su se svi debeli ruski knjievni i drutveno-politiki asopisi, ali njihovi tirai
nisu veliki. Ni Novi mir, ni Znamja, ni Druba narodov, Moskva, Zvezda ili Neva,
danas vie ne igraju nekadanju ulogu u kulturnom ivotu zemlje. Umanjila se i uloga asopisa koji
se izdaju u provinciji, Daljni Vostok, Sibir, Podjom, Ural, Don i drugih. Ali oni rade,
okupljajui i podravajui knjievne snage svojih regiona.
Nova knjievna generacija jednostavno jo uvek ne moe da izdri takmienje sa
knjievnom klasikom, ukljuujui i sovjetsku, koja je u zemlji sa trinom privredom prestala da
bude deficit. italac u Rusiji dobio je mogunost da se upozna sa celokupnom svetskom
knjievnom klasikom, a takoe i sa savremenom stranom knjievnou. Od pisaca sovjetske
102

generacije i danas uspeno rade Danil Granjin, Fazilj Iskander, Vasilij Aksjonov, Jevgenij
Jevtuenko, Andrej Voznesenski, Vladimir Vojnovi. Neki novi pisci vie su poznati po skandalima
nego po umetnikom karakteru svojih dela. Ako se ne raunaju autori popularnih, ali primitivnih
detektivskih romana, najvei uspeh imao je u poslednjih pet-est godina Boris Akunjin (G.
hartivili), i taj uspeh je potpuno zasluen.
U demokratskom drutvu umanjuje se uloga umetnike knjievnosti, i to ne samo zbog
konkurencije televizije. To je prirodni proces. Knjievnost se vratila na ono to ona treba da bude
govorio je o tome D. Granjin. Ona vie nije pedagogija, nije filozofija i nije politika. Ona je
pre svega knjievnost. Da, ivot je postao tei, i vie nema milionskih tiraa. Danas je moj
maksimalni tira 5-10 hiljada, i to je sasvim drugaiji krug italaca, drugaije su mogunosti i
drugaija je jaina glasa.
Promena uloge i mogunosti umetnike knjievnosti nije mnogo uticala na izdavaku
delatnost, koja je posle krize 90-tih godina ponovo poela da se razvija. U Rusiji se pojavilo mnogo
novih velikih, srednjih i malih izdavakih kua. Prema evropskim standardima knjige u Rusiji nisu
skupe, ali za ruskog kupca one nisu jeftine. Proseni tirai knjiga u Rusiji smanjili su se sa etrdeset
hiljada po jednoj knjizi (1990), do osam hiljada (2003). Ali prema naslovima knjiga, izdaje se
mnogo vie nego u SSSR-u bilo koje godine.
Broj prodavnica knjiga u Rusiji brzo se poveava, kao i ukupni obrt trita knjiga. Jo pre
nekoliko godina ukupni obrt trita knjiga u Moskvi predstavljao je vie 50% ukupnog obrta trita
knjiga u celoj Ruskoj Federaciji. Ali za poslednje tri-etiri godine potranja knjiga raznih pravaca
brzo se poveala i u regionima. U skladu sa tim, u regionima se razvijalo i trite knjiga. Upravo u
provinciji, oslanjajui se na trita knjiga Novosibirska, Omska, Tomska i Irkutska, nastala je i brzo
se razvijala u Sibiru najvea kompanija na ruskom tritu knjiga Top-knjiga, koja je 2004
2005. otvarala u proseku po jednu prodavnicu knjiga nedeljno, po celoj Rusiji. I to su uglavnom
supermarketi, koji nude na jednom mestu 20-25 hiljada naslova.
Ruski izdavai bili su 20012005. dostojno predstavljeni na Meunarodnom sajmu knjiga u
Frankfurtu, koji je glavni u Evropi. Na Pariski sajam knjiga 2005. godine bila su pozvana 42 ruska
pisca, ije knjige su izlazile ne samo na ruskom, ve i na francuskom jeziku.
Stanje stvari poelo je da se menja i kod javnih biblioteka, koje ne mogu da rade na osnovu
trinih zakona. Kao to je poznato, Sovjetski Savez bio je ponosan na svoj sistem masovnih
biblioteka. Ali ve 19701980-tih godina te biblioteke poele su da zaostaju po svojoj
opremljenosti. Devedesetih godina u novoj Rusiji broj biblioteka smanjen je za 20%, ali jo vie je
smanjeno finansiranje biblioteka. To je dovelo do smanjenja knjinih fondova, smanjenja broja
italaca. Desetine hiljada bibliotekara postali su najmanje plaeni radnici u ruskoj kulturi, njihova
prosena plata iznosila je oko ezdeset dolara meseno. U tekom poloaju nale su se i glavne
biblioteke u zemlji: Ruska dravna biblioteka koja nosi ime Lenjina u Moskvi, Dravna javna
biblioteka koja nosi ime Saltikova-edrina u Sankt Peterburgu, Istorijska i biblioteka strane
knjievnosti u Moskvi, Biblioteka Akademije nauka u Sankt Peterburgu i druge. Stvari su poele da
se menjaju ka boljem tek 20022003. godine. Uspeno su izvreni remonti i zapoeto je tehniko
opremanje veine najveih biblioteka.
Tokom 2003. godine u Sankt Peterburgu je otvorena nova i najsavremenija velika biblioteka
naune literature, koju je otvorio lino Predsednik Rusije. Poetkom 2004. godine Vladimir Putin
takoe se informisao o toku reorganizacije Dravne javne biblioteke u Moskvi. Za samo jednu
godinu, na Vorobjovim gorama u Moskvi, izgraena je velika nova biblioteka Moskovskog
univerziteta od 6 miliona knjiga. Ona e biti otvorena u jesen 2005. godine. I itaoci se vraaju u
biblioteke. Prema podacima sociologa, stalni itaoci svih ruskih biblioteka inili su 2004. godine
20% stanovnitva zemlje.
U pojam duhovnog ivota drutva danas ubrajamo, za razliku od sovjetskih vremena, i
religiozni ivot graana zemlje. Promene u toj oblasti oigledne su za sve nas, kao i za inostrane
posmatrae. Znatne izmene kako u uticaju, tako i u materijalnom izrazu, primeuju se i kod svih
103

konfesija tradicionalnih za Rusiju.

U muslimanskim regionima Rusije izgraeno je nekoliko stotina novih damija na
Severnom Kavkazu, u Povoloju i u Moskvi. Broj novih sinagoga i jevrejskih optinskih centara
iznosi nekoliko desetina. U Burjatiji, Kalmikiji i u Moskvi izgraeno je nekoliko novih budistikih
hramova. Novih pravoslavnih crkava, manastira, kapela, moe se nabrojati na hiljade. Pravoslavni
hramovi izgraeni su u skoro svim novim gradovima na severu i istoku zemlje, gde se u poslednjim
decenijama sovjetske vlasti nisu gradile.
Broj stanovnika Moskve u sovjetsko vreme brzo je rastao, a broj pravoslavnih crkava takoe
se brzo smanjivao. Ali 2005. godine u Moskvi se slube odravaju u 550 hramova, 70 kapela i 140
domskih crkava.
Mnogo novih ruskih hramova izgraeno je novcem velikih i srednjih privatnih kompanija. U
vreme vanih datuma i praznika, za ove ili one religije, hramovi su prepuni vernika. Broj graana
Rusije koji regularno odlaze u crkvu u poslednje vreme primetno je porastao.
Znaajno se poveao i broj studenata visokih obrazovnih ustanova. Znatni deo novih
fakulteta otvoren je u velikim oblasnim i republikim centrima. U Rusiji je poelo sa radom
nekoliko velikih komercijalnih univerziteta i viih kola za biznis. Oni pripremaju menadere raznih
pravaca biznisa, ekonomiste i pravnike. U 2000. godini broj graana koji stalno koriste usluge
interneta bio je oko dva miliona. Ali do kraja 2005. godine taj broj e, kako se oekuje, premaiti
dvadeset miliona ljudi. Sve to takoe govori o promenama nabolje duhovne atmosfere u Rusiji.
esto obraanje Predsednika Federalnoj skuptini Ruske Federacije
Dana 25. aprila 2005. godine, u Kremlju, Vladimir Putin proitao je svoje esto Obraanje
Federalnoj skuptini Ruske Federacije. U njemu Predsednik skoro nita nije rekao o meunarodnim
odnosima, o vojsci, nije navodio statistike podatke. Nije govorio o eeniji, ak ni o
udvostruavanju BND. Vladimir Putin zamolio je da se esto Obraanje ne smatra samo nastavkom
prethodnog. On je molio da se ta dva Obraanja smatraju jedinstvenim dokumentom. Molim da
razmatrate rekao je Predsednik prologodinje i ovogodinje Obraanje kao jedinstveni
program rada, kao na na zajedniki program za sledeu deceniju. To je mnogim listovima dalo
povod da piu da se u ovom sluaju V. Putin nije obraao samo poslanicima skuptine i visokim
inovnicima koji su sedeli ispred njega, ve i svom nasledniku.
Niz delova Obraanja zvuali su kao svoenje rezultata svoga rada na mestu predsednika,
koji je trajao ve vie od pet godina. Vei deo onoga to se radilo u poslednjih pet godina
Predsednik je nazvao politikom stabilizacije. Ali danas, 2005, taj zadatak je uglavnom izvren, i
zato je politika stabilizacije iscrpela sebe. Umesto nje treba da doe nova politika, i njena osnova
je stvaranje i jaanje demokratskog drutva u Rusiji.
Osnovnim politiko-ideolokim zadatkom rekao je V. Putin smatram razvoj Rusije
kao slobodne, demokratske drave. Ponekad se moe uti da, poto je ruski narod vekovima utao,
on nije navikao na slobodu, a nije mu ni potrebna. I, navodno, zbog toga je naim graanima
potrebna stalna prismotra nekog vieg. eleo bih da one koji tako misle vratim u realnost. Rusija je
bila, jeste, i, naravno, bie najvea evropska nacija. Ideali slobode, ljudskih prava, pravednosti i
demokratije, za koje je patila i za koje se izborila evropska kultura, za nae drutvo su tokom
mnogo vekova bili odreujui vrednosni orijentir. Ubeen sam da za savremenu Rusiju vrednosti
demokratije nisu manje vane od tenje ka ekonomskom uspehu ili socijalnom blagostanju ljudi.
Razvijajui dalje tu misao, Vladimir Putin je, bez sumnje, dao odgovor na jaku kritiku
kampanju zapadnih sredstava javnog informisanja, koji su zamerali novom reimu u Rusiji i samom
V. Putinu da ignorie vrednosti demokratije i da kri ljudska prava. Rusija je zemlja koja je za sebe
odabrala demokratiju voljom svoga naroda rekao je V. Putin. Ona je sama stala na takav put i,
pridravajui se svih opteprihvaenih demokratskih normi, sama e odluivati na koji nain
uzevi u obzir svoje istorijske, geopolitike i druge specifinosti moe da obezbedi realizaciju
104

principa slobode i demokratije. Kao suverena zemlja, Rusija je sposobna i samostalno e odreivati
za sebe i rokove i uslove kretanja tim putem.
Sprovodei politiku stabilizacije, izvravajui zadatke u vezi sa spreavanjem degradacije
dravnih i drutvenih institucija, reagujui na probleme koji su se nagomilali ranije, Vladimir Putin
oslanjao se prethodnih godina na inovnitvo, jer drugo uporite on tada jednostavno nije imao.
Klanovi oligarha, kao to je poznato, bili su protiv njega. Ali V. Putin bio je daleko od idealizacije
savremenog ruskog inovnitva. Nae inovnitvo rekao je on u novom Obraanju jo uvek
u znaajnoj meri predstavlja zatvorenu i ponekad jednostavno nadmenu kastu, koja dravnu slubu
shvata kao vrstu biznisa. I zato zadatak broj jedan za nas ostaje, kao i ranije, poveanje efikasnosti
dravne uprave.
U poslednje vreme indikativno je to da je nesavesni deo nae birokratije (kako federalne,
tako i lokalne) nauio da koristi postignutu stabilnost za sebe. Treba rei da se partijska i
korporativna birokratija u tom smislu ne ponaa nita bolje od dravne. Time ne moemo da
budemo zadovoljni. Oslobodivi velika sredstva javnog informisanja od cenzure oligarha, mi ih
nismo zatitili od nezdravog meanja nekih rukovodilaca. Usmeravajui organe pravosua prema
pravednoj borbi protiv kriminala, ukljuujui i poreskog, mi stalno otkrivamo gruba krenja prava
preduzimaa. Mnogim inovnicima se ini da e tako biti uvek i da takvi dobici i predstavljaju
rezultat. Moram da ih razoaram. U nae planove ne ulazi predaja zemlje na raspolaganje
neefikasnoj i korumpiranoj birokratiji. Ove rei Vladimira Putina izazvale su aplauz svih koji su
sedeli u sali. Posmatrai su podvukli da je pedesetominutno obraanje V. Putina bilo prekidano
aplauzima dvadeset est puta.
V. Putin zaustavio se i na problemima Federacije i njenog jaanja. Predsednik je nazvao
pozitivnom tendenciju nekih subjekata Federacije ka ujedinjenju. Takvo ujedinjenje moe da
povea efikasnost uprave teritorijama i da pobolja blagostanje graana. Okreui se problemima
biznisa, V. Putin je rekao da vlasti Rusije imaju nameru da skrate sa 10 na 3 godine period u kome
e da se razmotre sve vrste prijava vezanih za probleme privatizacije. Dravi ne moe da bude sve
jedno kada se radi o onima koji su prekrili zakon. Tri godine je dovoljan rok za to da drava i
zainteresovana lica ree svoje odnose. Te rei takoe su izazvale aplauz u sali.
Sala je pozdravila predlog V. Putina da se maksimalno pojednostavi legalizacija vlasnitva
nad nekretninama koje faktiki pripadaju graanima: stambenog prostora, garaa, kua van grada,
zemljinih parcela. Na podrku je takoe naiao i Putinov predlog da se ukine porez na nasleenu
imovinu. V. Putin je takoe rekao: Potrebno je stimulisati ulaganje kapitala, koje su graani
utedeli, u nacionalnu privredu. Treba dozvoliti graanima da kapital koji su utedeli u prethodnom
periodu, u prethodnim godinama, bude prijavljen. To treba da ispuni samo dva uslova: uplatu 13%
poreza, i uplatu odgovarajuih iznosa na raune u ruskim bankama. Taj novac mora da radi za nau
privredu, u naoj zemlji, a ne da se vue u ofor zonama. Ovde se nije radilo o devizama iz
domaih sefova, koje su mnogi obini graani i sitni preduzimai ve pustili u promet.
Kako fiskalne, tako i carinske vlasti ne treba biznis da guraju na slepi put i da ispunjavaju
neki plan naplate poreza i taksi. Osnovna panja treba da se usmeri na proveru tekueg perioda.
Rusija je zainteresovana za inostrane investicije, i sva ogranienja u vezi sa tim treba da budu
reena na zakonskom nivou. Postoje objekti infrastrukture, vojna preduzea, strateka nalazita
prirodnih bogatstava, a takoe i izvesni prirodni monopoli, koje je neophodno sauvati pod
kontrolom drave. Sve to treba da se odredi pravno, i ne dozvoliti iroka tumaenja.
Vladimir Putin posvetio je panju radu pravosudnog sistema, problemima demografije i
migracije, radu organa zdravstvene zatite, radu sredstava javnog informisanja, rukovodilaca
regiona, politikih partija. On je izrazio nadu da e u sistemu koji povezuje drutvo i dravu vanu
ulogu imati Drutvena komora, koja e pratiti i potovanje slobode tampe u svim sredstvima
javnog informisanja, ukljuujui i televiziju.
Svim zaposlenima iji rad se finansira iz budeta, Predsednik je obeao poveanje linih
dohodaka, realno izraeno od najmanje 1,5 put. Svi ti ljudi treba da osete, najzad, prednosti
105

ekonomskog razvoja u zemlji. Od problema spoljne politike, V. Putin je jasno izdvojio odnose
Rusije i Baltikih zemalja. Za nas rekao je V. Putin vano pitanje ostaje meunarodna
podrka kod obezbeivanja prava ruskih sunarodnika u inostranstvu. I to nije predmet za
diplomatsko ili politiko cenjkanje. Mi raunamo da e novi lanovi NATO-a i EU na
postsovjetskim prostorima, na delu dokazati svoje potovanje ljudskih prava, ukljuujui i prava
nacionalnih manjina. Nemaju prava da zahtevaju potovanje ljudskih prava oni koji ih sami ne
potuju i ne mogu da obezbede njihovo potovanje.
Obraanje Predsednika nailo je na skoro opte odobravanje kod ruskih politiara. Iz
govora se vidi da je Putin naglo skrenuo ulevo. On je izneo sve probleme socijalnog karaktera, o
kojima smo govorili ranije izjavio je lider KPRF Genadij Zjuganov. U isto vreme predsednik
Tatarstana Mintimer ajmijev rekao je: Ovo je bilo obraanje sa pravca desnog centra, i meni je
blisko. Mnogi su jednostavno rekli da su spremni da se potpiu ispod svake rei Predsednikovog
Obraanja. Ovo je najbolje obraanje za poslednjih dvanaest godina primetio je Vladimir
irinovski.
Veoma nezadovoljna je bila, ipak, Irina Hakamada: Ovo obraanje nije imalo
fundamentalni karakter, a po liberalnoj retorici ono je pre bilo izvozna roba i ritualna izjava za
Zapad. Deo onoga to je govorio Predsednik uzeo je iz programa nae partije izjavio je
zamenik predsednika partije Jabloko Sergej Ivanenko. I bez obzira na to to je mnogo onoga
to je Putin govorio bilo pravilno, pojavilo se pitanje u kojoj meri e ono to je bilo reeno biti i
realizovano. Ja jednostavno ne verujem ni jednoj Putinovoj rei rekao je nezavisni poslanik sa
desnog krila Vladimir Rikov. On gradi autoritarni reim, ali u isto vreme govori lepe rei.
Bilo je to veoma dobro obraanje kratko je prokomentarisao ono to je uo gradonaelnik
Moskve Jurij Lukov.
Strana sredstva javnog informisanja bila su veoma uzdrana prema obraanju Predsednika
Rusije. U lanku britanskog lista Gardijan, moglo se proitati: Vladimir Putin inio se sigurnim,
itajui godinje obraanje Predsednika Federalnoj Skuptini. On je obeao da e nastaviti kretanje
ka slobodi i demokratiji, ali u njihovoj slovenskoj varijanti, izjavivi da Rusija i samo Rusija treba
da odlui kako e to da radi. Nije udno da u oima biveg oficira KGB-a koji je narastao do
Kremlja, krah Sovjetskog Saveza do danas izgleda kao najvea geopolitika katastrofa veka. Iako
posle skoro 14 godina drugi narodi koji su se oslobodili od njegovog rukovoenja, i milioni onih
iji su ivoti bili razrueni od posledica hladnog rata, taj krah smatraju neim drugim od toga
nostalgija i tuga Putina, kao i mnogo njegovih sunarodnika, nije manja. Putinov govor nee umanjiti
brige kritiara kod kue i u inostranstvu, koji vide opasnost u koncentraciji vlasti u rukama
predsednika i u napadu na nezavisna sredstva javnog informisanja.
List Vol-strit urnal obratio je najvie panje na ekonomski deo Predsednikovog
obraanja. Vladimir Putin ponudio je amnestiju za kapital koji se vrati i ukidanje poreza na
nasledstvo. Obeao je da e obuzdati poresku inspekciju, koja kompanije dovodi do bankrota.
Jueranje Putinovo godinje obraanje bilo je pokuaj da se isprave mnoge greke iz prolosti, koje
su naterale lokalne i inostrane kritike da posumnjaju u Putinovu privrenost demokratiji i trinoj
privredi. Putin je izneo niz prijateljskih ponuda investitorima, ukljuujui ukidanje poreza na
nasledstvo i smanjenje birokratije. On je jo jednom izjavio da podrava zakon koji bi potvrdio
legalnost privatizacije 1990-tih godina. Nastupajui pred stotinama ljudi koji odreuju zakone, koji
su se okupili u Kremlju, Predsednik je pokuavao da umiri lidere u biznisu, ije odsustvo poverenja
koi ekonomski napredak. Ali nije poznato da li e njegova poslednja obeanja biti ispunjena.
Predsednik Rusije prekida napade na oligarhe i obruava se na birokrate pisao je
nemaki list Berliner cajtung. Prodornim pogledom ugledao je one koji su krivi za
nezadovoljstvo graana Rusije i za pad njegove popularnosti. Eto, to je neunitiva kasta birokrata,
koju do danas u Rusiji nazivaju inovnicima, koja je preivela sve revolucije, i, i koja, uz svu
vernost caru-bauki, nose svoju slubu, prezirui ljude i cinino brbljajui o sopstvenoj koristi.
Kritikujui aparat, ije kljune figure postavlja on sam, Putin menja pravac. Na smenu oligarsima,
106

kao rtveni jarci za greke i kao gromobran za narodni gnev, dolaze inovnici. Rusko stanovnitvo
nee rei da su te optube usmerene na pogrenu adresu. Ali, jedno ostaje staro: sam Putin, kao carbauka, slobodan od bilo kakve krivice i samokritike.
Vidimo da je osnovni prekor upuen Putinu od strane njegovih ruskih i zapadnih oponenata,
bio prekor zbog razlike izmeu rei i dela. Taj prekor nije pravedan i u odnosu na ranije, i u odnosu
na esto godinje obraanje. Vei deo svojih obeanja Vladimir Putin je ispunjavao i nastavlja da
ispunjava na oigledno nezadovoljstvo nedobronamernih. Novo Obraanje Vladimira Putina
Federalnoj Skuptini nije samo veba retorike. Ono je sadralo vie od deset predloga
zakonodavnog karaktera. I ve sledeeg dana u vladi i u predsednikom aparatu poeo je rad na
tome da se svi ti predlozi pretvore u zakone.

SPOLJNA POLITIKA (20042005)

O nekim optim problemima i ocenama
Rusija je 20042005. godine sprovodila aktivnu spoljnu politiku na veoma mnogo pravaca.
U celini, meunarodni poloaj Rusije se do leta 2005. godine uvrstio, porastao je autoritet kako
same ruske drave, tako i njenog Predsednika, u poreenju sa stanjem stvari u svetu od pre pet ili
deset godina. Slikovita potvrda toga bila je proslava 60 godina pobede, koja je i svojim
dimenzijama i brojem efova drava koji su doputovali u Moskvu premaila ranije proslave jubileja
Dana pobede. U spoljnoj politici Rusije i naporima samog Putina daleko od toga da je uvek bilo
uspeha.
Ali, pogoranje odnosa sa nekim zemljama Zapada i sa nekim susednim zemljama uopte ne
znai da se Rusija ponaala nepravilno ili da je V. Putin dozvolio sebi neke ozbiljne loe procene i
greke. Spoljna politika nije samo put saradnje, ve i suparnitva. Rusija u spoljnom svetu ima ne
samo potencijalne partnere i saborce, ve i suparnike i zlonamernike.
Kako na Zapadu, tako i na Istoku ima mnogo onih, kojima ne odgovara upravo poveanje
uticaja i autoriteta Rusije u savremenom svetu. Nacionalni interesi raznih zemalja se ne poklapaju, i
to je prirodno. Jedni isti napori Rusije u Istonoj Evropi izazivaju odobravanje u Srbiji i kritiku u
Poljskoj. Ruska politika na Bliskom Istoku nailazi na razumevanje kod predsednika Francuske aka
iraka, ali izaziva nezadovoljstvo britanskog premijera Tonija Blera. Ali zbog ega bi svima
oigledno zahlaenje odnosa izmeu Vladimira Putina i Tonija Blera trebalo ubrajati u neuspehe
upravo Putinove, a ne Blerove? Vladimir Putin sauvao je, ak je i uvrstio, najbolje odnose sa
premijerima Nemake i Italije Gerhardom rederom i Silvijom Berluskonijem. Ali rederovi i
Berluskonijevi oponenti u Nemakoj i Italiji pojaali su kritiku protiv Moskve i njenog Predsednika.
Zbog ega mi treba tu injenicu da ocenimo kao neuspeh spoljne politike Rusije. Zapadne
zemlje, a posebno SAD, trudile su se 20042005. godine da poveaju i uvrste svoj uticaj u ZND i
na postsovjetskom prostranstvu. Naravno, to za Rusiju predstavlja problem. Ali Rusija iri svoje
prisustvo, na primer, u Latinskoj Americi ili na Srednjem Istoku, i to za SAD pravi probleme.
Nastanak takvih problema uopte nije znak neuspeha ili poraza. To moe da bude stimulans ili
rezultat aktivnog rada. Kako glasi jedan od zakona fizike, na koji se mnogo puta pozivao
Aleksandar Solenjicin na pravcima na kojima nema otpora, nema ni rada.
Kraj hladnog rata i raspad Sovjetskog Saveza izmenili su geopolitiku sliku sveta. Ti
dogaaji, ipak, nisu doveli do stvaranja jednopolarnog sveta u kome bi neka supersila mogla da igra
ulogu bezuslovnog svetskog lidera. Uz svu vojnu, politiku i ekonomsku mo Sjedinjenih
Amerikih Drava, ta zemlja nije u stanju da kontrolie ak ni njoj susedne zemlje Latinske
Amerike. Neki od analitiara ak ale zbog toga to danas ne postoji dvopolarni svet koji im se
inio ureenijim i razumljivijim, i koga je danas smenio nekakav globalni nered i nestabilnost.
Na mesto ideolokog sukoba izmeu sveta kapitalizma i sveta socijalizma dole su druge
vrste konflikata nacionalnih, religioznih, ekonomskih. Meu subjektima meunarodnih odnosa
107

ne viamo samo nacije i drave, ve i transnacionalna udruenja, ak i ilegalne teroristike

organizacije. Procesi globalizacije u oblasti informacija, finansija i tehnologija ne iskljuuju
formiranje novih regionalnih centara moi i uticaja. Ubrzavanje ekonomskog i nauno-tehnikog
razvoja koje se odvija na svim kontinentima vodi ne samo prema zaotravanju ekolokih problema,
ve i prema estokoj borbi za resurse od kojih je osnovni teno ugljovodoniko gorivo, a takoe i
drugi energenti i metali. Upravo borba za resurse nalazi se u osnovi veeg dela konflikata u
poslednjoj deceniji.
Meunarodni odnosi menjaju se sa razvojem novih velikih zemalja Kine, Indije, Brazila,
Indonezije. Uloga zemalja kao to su Meksiko, Iran, Juna Koreja, Vijetnam, stalno se poveava.
Ruska Federacija aktivno trai u svetu, koji je umnogome nov i dinamian, svoje mesto, i ta
potraga trajala je takoe i 20042005. godine. Neki od ruskih eksperata, koji su navikli da trae
potvrdu za svoje stavove, pre svega na Zapadu, bili su oigledno razoarani spoljnopolitikim
rezultatima poslednje dve godine. Godina koja se zavravala bila je, prema miljenju Vladislava
Inozemceva, za domau diplomatiju krajnje neproduktivna. Naa spoljna politika te godine trpela
je poraz za porazom. A jo pre tri godine sve je bilo drugaije.
Predsednik Vladimir Putin u rekordnom roku je, meu svojim zapadnim kolegama, stekao
reputaciju savremenog politiara, istovremeno opreznog i hrabrog, poslovnog i slobodnog. I ta
reputacija je, mora se priznati, potpuno zasluena. Setimo se tako upeatljivih epizoda kao to je
obraanje ruskog lidera nemakom Bundestagu na nemakom jeziku. O tome kako je Vladimir
Putin prvi podrao predsednika D. Bua posle teroristikih akata 11. septembra, a posle toga
Amerikancima dozvolio uprkos protivljenju naih jastrebova korienje baza u Centralnoj
Aziji za rat sa Talibanima. Posle godinu i po Rusija e, kao po notama, odigrati na iraku kartu,
nateravi svet da se zamisli nad perspektivama potencijalnog francusko-rusko-nemakog saveza.
Ali sada je sve to prolost, i ponaanje Vladimira Putina postalo je nerazumljivo i
dvosmisleno posebno na Zakavkazju i u Ukrajini. Od koga on tamo brani interese Rusije?
Predsednik Vladimir Putin je moda odlian obavetajac, ali njegovo tumaenje ruskih nacionalnih
interesa je pogreno. Vladimir Putin je danas tu u krugu onih koje je on ranije navikao da smatra
svojima, i on u tom krugu vie nikada nee postati svoj. Ali ono to je najtunije, nee vie postati
svoja ni Rusija, koja bezmerno i bez svesti veruje svom lideru. Rusija, koja bi, da se nije prekinuo
njen postsovjetski razvoj, moda mogla da postane i demokratskija nego Amerika, teko da e sada
da postane deo Evrope, partner Amerike, pa ak i naslednica Sovjetskog Saveza. I za to mi, njeni
graani, treba pre svega da zahvalimo sumnjivim podvizima naeg Predsednika.
Ova tirada nepoznatog eksperta i urednika asopisa Slobodna misao nije na mestu, a po
nizu zamerki, ak je i besmislena. Vladimir Putin podrao je SAD i Zapad u borbi protiv terorizma
posle 11. septembra 2001. godine, zato to je to bilo u skladu ne samo sa principima humanizma,
ve i sa nacionalnim interesima Rusije, koja je tu borbu zapoela jo ranije. Ali zato bi Rusija
trebalo da podrava irenje NATO-a na istok ili pokuaje da se oslabe pozicije i uticaj Rusije na
postsovjetskim prostorima? Oigledno je da su dogaaji u Gruziji i u Ukrajini iskorieni u raznim
zemljama Zapada za vrenje pritiska na Rusiju. Zato Rusija nije trebalo da se suprotstavi tim
pritiscima? Razumno partnerstvo ne moe da bude rezultat jednostranih ustupaka; videli smo to po
rezultatima politike M. Gorbaova, E. evarnadzea, B. Jeljcina i A. Kozirjeva.
Cilj Vladimira Putina bila je tenja ne da postane svoj, ve ravnopravni partner u krugu
svetskih, a ne samo zapadnih lidera. Rusija nije prestala da bude ni deo Evrope, ni partner SAD-a,
ni naslednica Sovjetskog Saveza, a zemlja veruje svom lideru, nikako ne bez svesti. Sauvane su i
perspektive potencijalnog francusko-rusko-nemakog saveza. Pored toga, na samitu u Parizu, marta
2005, poto nije prihvaena amerika varijanta reenja irakog problema, uestvovala je i panija.
To udruenje praktino svih staroevropskih imperija dobilo je nezvanini naziv evrokvadrat. Tu
se, ipak, ne radi o stvaranju nekakvog antiamerikog saveza. Interesi Rusije i Evropske Unije nisu
jednaki. Nisu jednaki ni interesi stare Evrope i SAD-a na Bliskom i Srednjem Istoku.
Pristupajui radu na mestu predsednika u novom mandatu, Vladimir Putin smatrao je da je
108

neophodno da okupi sve ruske diplomate i sa njima obavi detaljni razgovor. Dana 12. jula 2004, u
velikoj sali MIP-a, na savetovanju sa efom drave, okupilo se sto trideset ambasadora i
predstavnika Rusije u inostranstvu. Prisustvovalo je takoe i rukovodstvo MIP-a, visoki funkcioneri
vlade Rusije, administracije Predsednika, neki poslanici Dravne Dume. Pozvan je bio i bivi
premijer i ministar inostranih poslova Jevgenij Primakov koji se danas nalazi na elu Privredne
komore Ruske Federacije.
Tema savetovanja bila je Reforme u Rusiji i njihova spoljnopolitika podrka.
Nerazdvojivost spoljne i unutranje politike istakao je i Putin u etrdesetominutnom govoru.
Osnovni unutranji zadaci zemlje bili su odreeni ovako: poveanje konkurentne sposobnosti
privrede, kardinalno poveanje BND, integracija Rusije u svetski privredni sistem.
Odnose u ZND V. Putin je nazvao glavnim prioritetom ruske spoljne politike, mada je
priznao da tek predstoji stvaranje celovite i dugorone strategije u tom pravcu. U tom pravcu ne
ide sve glatko, i ne koriste se sve poluge, izmeu ostalog i za zatitu prava i interesa sunarodnika u
dravama ZND i u baltikim zemljama. V. Putin istakao je da Rusija nema monopol nad politikim
i ekonomskim vezama i saradnjom u zemljama ZND. Ali Rusija ima i pravo i mogunost da proiri
svoje prisustvo na svim kontinentima na svetu. Govorei o odnosima sa Evropom, Putin je pozvao
diplomate da minimiziraju potencijalne rizike po bezbednost i ekonomske interese zemlje, koji su
nastali u vezi sa irenjem Evropske unije i NATO-a. Toj situaciji se treba adaptirati rekao je V.
Putin. Tu treba pronai svoje prednosti i okrenuti ih u svoju korist. Tu nema dugog puta, osim
razvoja ravnopravne saradnje sa EU i NATO.
Vladimir Putin podsetio je na to da su u veini zapadnih zemalja predstave o Rusiji esto
daleke od realnosti i da tamo nisu retke planirane kampanje na diskreditaciji nae zemlje. Ruski
ambasadori treba zato da se brinu o poboljanju i uzdizanju predstave o naoj zemlji i autoriteta
Rusije u spoljnom svetu.
Devedesetih godina mnogi od nas otvoreno su patili od nedostatka oseaja nacionalnog
ponosa, koje je tek u poslednjih nekoliko godina poeo da nam se vraa. Rusija ne sprovodi
antizapadnu politiku. Ali ona ne treba da ne obraa panju na rad uticajnih politikih snaga na
Zapadu, koji su pokazivali interes za slabljenje Rusije. Objektivno, upravo jaka, bogata i
demokratska Rusija, moe da postane dostojan partner Zapada, a takoe i stabilni izvor resursa koji
su Zapadu vani. Zbog mnogo subjektivnih razloga, veliki broj zapadnih politiara sklon je da jo
uvek Rusiju gleda kao opasnog suparnika, koga treba, koliko je to mogue, uiniti slabim i
izolovanim.
Neki eksperti bili su nezadovoljni uglavnom spoljnom politikom V. Putina. Ali, Lidija
evcova iz Fonda Karnegi smatrala je da je zapadni politiki svet bio nezadovoljan pre svega
unutranjom politikom ruskog Predsednika. Kako je tvrdila L. evcova, sadanji ruski lider
potvrdio je da je on egzistencionalno prozapadni ovek. Ali njegov vektor integracije Rusije u uniju
razvijenih demokratija nije razvijan, i danas treba da se razmilja o tome kako se uzdrati od
sindroma hladnog rata sa Zapadom. Zato se tako brzo zavrila jo jedna naa uzajamna ljubav?
Prvi razlog je u tome to Rusija nije uspela da se priblii liberalnoj demokratiji, isto kao to
nije uspela da je ubedljivo imitira. Predsednik Putin je u toku svog prvog mandata zaista uspeo da
izvede zemlju iz haosa. Ali drava, koja se konsolidovala kao rezultat njegovog rukovoenja, ova
drava, kao i za vreme Jeljcina, nastavlja da ivi zaobilazei zakone uprkos bilo kakvim principima.
U okvirima politikog reima koga je sam izgradio, Putin je vie ogranien i predvidiv, nego to je
u svoje vreme to bio Jeljcin. Stara je istina: to lider ima vie ovlaenja, tim vie mora da ih
prenosi svom okruenju, a to ih vie prenosi, postaje sve slabiji.
Sve su ovo, takoe, nerazumljive i besmislene tvrdnje i eme. Svoja ovlaenja predsednik
Rusije ne treba nikome da prenosi, i svaka grana ruske vlasti treba da radi efikasno upravo u
granicama svojih ovlaenja. Progres koji Rusija demonstrira na putu ka pravoj demokratiji veoma
je velik. Posle nekoliko stolea autoritarnih reima nije mogue, ili je ak opasno, kretati se bre.
U leto 2004. godine u Londonu sam imao neoficijelni susret sa grupom britanskih eksperata
109

za Rusiju meu novinarima i sovjetolozima. udno je videti, gospodine Medvedev rekao je,
obraajui mi se, jedan od eksperata da vi, bivi disident, podravate biveg pripadnika KGB-a.
A koga biste vi od ruskih politiara eleli da vidite na elu Rusije? pitao sam. Vi sve nae
politiare dobro znate, zar ne? Mi smatramo da bi trebalo da to bude predstavnik inteligencije,
tipa Javlinskog odgovorio je moj sagovornik. Da li je potrebno davati neki veliki komentar
ovog dijaloga? Dalje u navesti moje vienje samo najznaajnijih epizoda u spoljnoj politici Rusije
20042005. godine.
Rusija i SAD 20042005. godine
U periodu 20042005. godine, u odnosima izmeu Rusije i SAD nisu se dogodile nikakve
ozbiljne izmene ili preokreti. Lini odnosi izmeu predsednika nae dve zemlje i dalje su bili isti,
puni poverenja, ak prijateljski, i to je veoma bunilo mnoge koji prema Rusiji nisu bili
dobronamerni. Odnosi izmeu naih zemalja nisu bili jednostavni, i uzajamnih optubi bilo je
mnogo. Ali bilo je oigledno da su i D. Bu i V. Putin nauili da opte interese postave iznad
nesuglasica, i veoma im je stalo do linog poverenja koje su stekli, a u mnogo sluajeva i do
uzajamnog razumevanja.
U toku perioda koga razmatram, Sjedinjene Amerike Drave bile su uvuene u sloeni
vojni i politiki konflikt u Iraku. Osnovni napori SAD bili su usmereni na guenje oruanog otpora i
stvaranje nove irake administracije koja e biti lojalna SAD-u.
Sadam Husein najzad je bio uhapen i nalazio se u zatvoru ekajui suenje. U Iraku je
formirano nekoliko centara stabilizacije, ali takoe i nekoliko centara naoruane opozicije, koja je
bila protiv amerike okupacije. To nisu bile samo radikalne grupe iita i sunita, ve i razliite
teroristike grupacije, ukljuujui i Al Kaidu. U aprilu i maju 2005, u Iraku se svakodnevno u
proseku dogaalo ezdeset-sedamdeset napada i teroristikih akcija, usmerenih protiv vojske SAD i
njihovih saveznika, a takoe i protiv nove irake policije i administracije. U isto vreme, u Iraku su
se dogaali politiki procesi koje je bilo teko usmeravati i kontrolisati ak i za amerike vojne
trupe. Za SAD je daleko mirnije bilo u severnim delovima Iraka, gde se odvijalo polako formiranje
kurdske autonomije.
Vraala se u normalu, mada uz velike napore, eksploatacija nafte kako na severu, tako i na
jugu Iraka. Velika sredstva od prodaje nafte utroena su za hranu za stanovnitvo zemlje, a takoe i
za formiranje novih struktura vlasti, ukljuujui i policijske i vojne formacije. U zemlji u kojoj je
privreda bila unitena, mnogi mladi ljudi odlazili su na slubu u policiju ili armiju. Amerika je
poela da koristi administrativne resurse, ne samo bive irake emigracije, ve i prethodnog reima.
Krajem januara 2005. godine u Iraku su u uslovima okupacije organizovani izbori novog
rukovodstva zemlje. To nisu, naravno, bili slobodni demokratski izbori. Ali oni nisu bili ni potpuno
dekorativni ili formalni. Dvadeset dva meseca posle svrgavanja Sadama Huseina, na irakim
izborima uestvovalo je 47 partija, 9 koalicija na spiskovima koji su sadrali vie od 7200
kandidata. Jo oko 30 kandidata bilo je nezavisno. Do prolea 2005. u Iraku je bilo vie od 8 hiljada
drutvenih organizacija. Aktivno uee u tom politikom procesu imale su i ene. Razni
posmatrai i eksperti, sa izvesnim iznenaenjem, upoznavali su se sa razvojem tog politikog
procesa, istiui pritom njegovu potpunu nepredvidivost. Ilustrativno je privremeni predsednik
Iraka postao kurdski politiar, i imao je dva potpredsednika jednog iita i jednog sunita.
Planirano je da se stalna vlada Iraka formira tek u decembru 2005. godine posle referenduma za
usvajanje novog Ustava zemlje, zakazanog za 15. oktobar 2005. godine.
Rusija nije ignorisala novo privremeno rukovodstvo Iraka i nije odbijala minimalnu saradnju
sa privremenom vladom te zemlje. Rusija je pristala da otpie 80% irakog duga, koji je stvoren za
vreme Huseina. Poetkom 2005. Rusiju je posetilo nekoliko delegacija i grupa koje su predstavljale
razne politike i poslovne krugove te zemlje. Vladimir Putin sastao se sa nekima od novih irakih
politiara, ali nije vezivao sebe ni za kakve nove obaveze.
110

Juna 2004. godine Vladimir Putin otputovao je u SAD na samit osam, koji je odran na
obali Atlantskog okeana SAD, na ostrvu Si-Ajlend, na malom privatnom imanju koje je pripadalo
porodici Dons. To je bilo udobno zbog obezbeenja. Ovoga puta razmatran je ameriki projekat
Velikog Bliskog Istoka, koji je predviao da se u tom regionu sprovedu reforme koje bi dovele do
postepenog uvoenja normi zapadne demokratije. Radilo se pre svega o stvaranju arita podrke
demokratije i razvoja na Bliskom Istoku sledeih godina. Niko se nije izjasnio protiv ovog, u
znatnoj meri deklarativnog programa. Ali i nikakve formalne odluke na samitu nisu donete.
I za Rusiju, i za druge zemlje koje su povezane sa SAD nizom obaveza, veoma vani su,
naravno, bili predsedniki izbori u toj zemlji. Borbu protiv Dorda Bua vodio je kandidat
Demokratske partije Don Keri, koji je rat SAD protiv Sadama Huseina otvoreno i gromoglasno
nazivao ratom koji je grekom poeo. Taj rat je, prema Kerijevom miljenju, zapoet sa lanim
pretpostavkama, i on je posvaao Ameriku sa mnogo njenih saveznika. Keri je obeao da e, u
sluaju da bude izabran na mesto predsednika SAD, poeti povlaenje amerike vojske iz Iraka.
Dord Bu drao se, naravno, druge pozicije. On je opravdavao intervenciju u Iraku i
svrgavanje reima Sadama Huseina nazivao je velikom pobedom za SAD. Godine 2000. Dord
Bu je kritikovao Bila Klintona u vezi sa Rusijom. Ali dogaaji 2001. mnogo su promenili, i sada je
Don Keri kritikovao rusku politiku Dorda Bua, obeavajui da e i u vezi sa tim delom spoljne
politike SAD mnogo da promeni u sluaju da pobedi na izborima. Bez obzira to je stav Dona
Kerija u vezi sa Irakom bio prihvatljiviji za Rusiju, u Kremlju niko nije eleo da baci senku na
dobre line odnose izmeu D. Bua i V. Putina.
U septembru 2004. Putin je govorio o Buu i nazvao ga sistematinim, estitim i
predvidivim ovekom. Oktobra 2004. godine, kada je bio u Duanbeu, Vladimir Putin je rekao da
e Rusija sa potovanjem prihvatiti bilo koji izbor amerikog naroda, i dodao: ako Bu izgubi
izbore, teroristi e slaviti pobedu. Svi posmatrai ocenili su ovu izjavu kao podrku V. Putina
prijatelju Dordu. Kao to je poznato, Dord Bu je pobedio na izborima sa malom prednou.
Komentara u vezi sa tim bilo je mnogo, i meu njima i krajnje neprijateljskih u odnosu na Rusiju.
Jedan od najpoznatijih amerikih sovjetologa Zbignjev Beinski pisao je: Za vreme Jeljcina bilo
je napretka u demokratskim promenama. Za vreme Jeljcina na Rusiju se u Americi gledalo kao na
zemlju koja se spotie, ali se ipak kree u pravilnom pravcu. Danas Rusiju gledamo kao zemlju koja
ide sigurno, ali u pogrenom pravcu. Povodom toga Beinskom se moe samo izjaviti sauee.
Najvaniji dogaaj u rusko-amerikim odnosima, posle predsednikih izbora u SAD, bio je
susret dva predsednika ili samit Rusija-SAD 23. februara 2005. godine u Bratislavi. Skoro ceo
mesec i evropska i amerika tampa nabrajale su zahteve i pretenzije koje je Bu trebalo da iznese
Putinu i Rusiji. Kako je pisao jedan od listova, Bu mora da pokae svoj interes prema nuklearnoj
sferi Rusije i da obuzda Putina u svim oblastima koje su vane za SAD, ukljuujui i rusku podrku
iranskog nuklearnog projekta i rusko meanje u stvari Gruzije, Moldavije i Ukrajine. Bu je trebalo
da pokae Putinu zato Bu, i drugi demokratski lideri, smatraju da dananje politike promene u
Rusiji podrivaju zrna demokratije koja odraavaju kako zapadne, tako i univerzalne vrednosti. Bu
treba da pohvali ono to je radio bivi eenski predsednik Aslan Mashadov, i da uini sve kako bi
se ubrzali pregovori o suverenitetu eenije.
Na dan otvaranja samita jo jedan zapadni list pisao je: Danas, kada se Putin sastaje sa
predsednikom Buom, on e najverovatnije dobiti packe. Prvi put od kada Predsednik, nosilac crnog
pojasa, ne stoji na nogama vrsto. Putinova popularnost u vojsci i miliciji, koje su ranije bile njegov
oslonac, naglo se smanjila. Kritika iz usta Bua, koliko god da izazove bes, bie najmanja od svih
Putinovih nesrea. Ova oekivanja nisu se ostvarila, i odnosi izmeu Bua i Putina niim nisu bili
poljuljani.
Susret Bua i Putina, oi u oi, trajao je znatno due nego to je bilo planirano, i pred
novinare su predsednici izali zadovoljni. Samit je bio uspean pisao je u svom lanku ruski
asopis Ekspert. Na pres konferenciji bilo je oigledno da su Vladimir Putin i Dord Bu bili
zadovoljni rezultatom razgovora. Pogoranje u rusko-amerikim odnosima, koga su jedni uz sumnju
111

oekivali, drugi iskreno eleli, a trei uporno zahtevali, nije se dogodilo. Konstruktivno-poslovni
prilaz preovladao je nad emocionalno-ideolokim. Na oba predsednika je vren pritisak, obojica su
imali veoma mali manevarski prostor, ali oni nisu podlegli ni pritisku, niti iskuenjima naglih
zaokreta. Oni su radili paljivo i pedantno.
injenica da su Bu i Putin nali zajedniki jezik na teme koje su tako osetljive za svakog od
njih, dokazala je jednu veoma vanu stvar. Mnogobrojni neuspesi ruske spoljne politike u
poslednjih godinu-dve to je samo mit. I stvar nije samo u tome to je Rusija ovoga puta nastupila
besprekorno. Jasna, sigurna Putinova izjava da Rusija vrsto stoji na putu izgradnje slobodnog
drutva, liava osnova tvrdnje o tome da su dogaaji u Gruziji ili Ukrajini bili porazi Kremlja. Ako
se poe od toga da je Rusija elela da postavi autoritarnu kontrolu nad susednim teritorijama, onda
to jeste neuspeh. Ali, ako Rusija titi svoje sopstvene interese i pokuava da se suprotstavi
pretnjama sopstvenoj bezbednosti, onda igra bar nije zavrena.
Pobedilo je prijateljstvo; Bu kao i ranije veruje Putinu; Predsednici nisu uspeli
pod takvim naslovima listovi Rusije i Zapada komentarisali su rezultate samita u Bratislavi. Neki od
listova pisali su o tome sa oiglednim aljenjem. Veoma dobro je proao susret Vladimira Putina i
Dorda Bua uvee, 8. maja, u rezidenciji ruskog Predsednika u Novo-Ogarevu. Dobar prijem
oekivao je u Kremlju i Dorda Bua-starijeg, koji je doputovao u Moskvu krajem maja 2005. ne
samo kao veteran Drugog svetskog rata.
Rusija i zemlje Zapadne Evrope
Odnosi izmeu predsednika Rusije V. Putina i lidera Francuske, Nemake i Italije, i dalje su
tokom 20042005. bili dobri. Uvrstila se i poslovna saradnja Rusije sa nekim zapadnoevropskim
zemljama. Ali u mnogo drugih pravaca odnosi izmeu Rusije i zemalja zapadne Evrope pogorali
su se, mada za to nisu postojale, ini se, nikakve objektivne osnove. Jo nikada od stvaranja Ruske
Federacije kao nezavisne drave, u zapadnim sredstvima javnog informisanja nije se pojavljivalo
tako mnogo neobjektivnih i kritikih antiruskih materijala kao 20042005. Posebno mnogo tekstova
sa kritikom ruske unutranje i spoljne politike moglo se nai u nemakoj, francuskoj, britanskoj i
holandskoj tampi.
Otre kritike su, pritom, najee bile usmerene lino protiv Vladimira Putina. Na samom
poetku 2004, u tim tekstovima dominirala je tema JUKOSa, a takoe i guenje opozicije i
demokratije od strane Putina. I predsedniki izbori u Rusiji bili su podvrgnuti tendencioznoj kritici.
Novi talas kritike protiv Putina proao je kroz zemlje Evrope za vreme traginih dogaaja u Beslanu
i za vreme razmatranja administrativne reforme u Rusiji. Posebno jak talas kritike na adresu V.
Putina pojavio se u novembru i decembru 2004. godine u vezi sa predsednikim izborima u Ukrajini
i stavom Rusije prema tim izborima.
Naglo se promenila ak terminologija veine zapadnih listova. Putinski lagani prevrat,
Vladimir Putin je neprijatelj demokratije, Sergej Ivanov je neoimperijalistiki ministar odbrane,
Rusija e pasti na petrokratiju (od rei petroleum nafta), Moskva je potemkinsko selo, oko
koga sve propada, Zapadni biznis ne veruje u perspektive Rusije. Sline naslove moemo citirati
dugo.
Bilo je, naravno, i izuzetaka. U vreme kada su se odnosi Vladimira Putina i britanskog
premijera Tonija Blera pogorali, odnosi sa premijerom Italije Silviom Berluskonijem ostali su
dobri, ili su se ak poboljali. Odnosi poverenja dva lidera uticali su ne samo na stavove veeg dela
italijanskih sredstava javnog informisanja, ve i na ekonomske odnose Rusije i Italije.
Silvio Berluskoni bio je prvi zapadni lider koji je doputovao u Rusiju posle ruskih
predsednikih izbora. Zajedno sa V. Putinom italijanski premijer otvorio je novu veliku fabriku za
proizvodnju maina za pranje vea Indesit u Lipecku, a takoe je pratio nastup najboljih ruskih
majstora visoke pilotae. Ova dvodnevna poseta nije donela nikakve politike senzacije, ali je jasno
pokazala posebnost odnosa dva lidera. tampa je u vezi sa tim izdvajala injenicu da italijanske
112

firme kontroliu u sadanje vreme oko 40% trita bele tehnike u Rusiji.
Veoma dobre odnose sauvao je Vladimir Putin sa nemakim kancelarom Gerhardom
rederom. Ja nemam nameru da menjam politiku prema Rusiji izjavio je G. reder u velikom
intervjuu 7. oktobra 2004. godine. Vladimir Putin zalae se za obnovu ruske dravnosti i
ouvanje teritorijalne celovitosti Rusije, i ja mogu da ga razumem. On se trudi da iznae politika
reenja u eeniji. Strateko partnerstvo Nemake i Rusije predstavlja na dugoroni interes. Ali
ispostavilo se da reder ima veoma mnogo oponenata u samoj Nemakoj, i za vreme posete V.
Putina Nemakoj odrano je nekoliko manifestacija pod parolama: Putine, prekinite rat u
eeniji! Hamburki univerzitet demonstrativno je odbio da dodeli V. Putinu zvanje poasnog
doktora prava, mada je sam predlog potekao od grupe profesora tog istog univerziteta. Oigledna
simpatija koju je nemaka javnost demonstrirala prema ruskom Predsedniku u jesen 2001. ovde je
bila zaboravljena, mada je za tri godine, koliko je prolo od tada, primetan bio progres i u privredi i
u potovanju zakona. Uz to, Rusija na vreme vraa Nemakoj finansijske dugove.
Oigledno pogoranje odnosa Rusije i nekih zemalja Zapadne Evrope, sa visokim
inovnicima iz Evropske unije u Briselu, i sa nekim evropskim organizacijama tipa OEBS, postalo
je predmet mnogobrojnih analiza tekstova kako u zapadnoj tampi, tako i u samoj Rusiji. Ljubavna
veza Zapada i Putinove Rusije, izgleda, blii se kraju pisao je jedan od uticajnih evropskoamerikih listova. Da li bi trebalo da se prekine sa pokuajima da se Rusija integrie u zapadni
svet, sa pokuajima, koji se preduzimaju evo, ve deset godina? Mnogi dolaze do pozitivnog
odgovora na to pitanje procenjujui Putina kao linost. Ali bilo kakva promena kursa koji se
sprovodi mora da podrazumeva neke politike realije i strukturne dileme u odnosima Zapada i
Rusije.
Pre svega treba da se razume da je Putin popularan u Rusiji u mnogome iz istih razloga iz
kojih su prozapadne ruske demokrate nepopularni. Putin je primio iz ruku prozapadnih demokrata,
koji su se nalazili na vlasti, zemlju kojoj su nedostajali ciljevi i nade, i vratio joj je i jedno i drugo.
Bez obzira na to to Putin pripada potpuno drugaijoj politikoj tradiciji, on je u Rusiji preuzeo
ulogu slinu ulozi arla de Gola u Francuskoj oveka koji je izvukao zemlju sa ivice propasti.
Kao i potezi de Gola, i potezi Putina do sada su ostavljali utisak na birae isplaene penzije i
plate, radikalna poreska reforma, suficit budeta, prihodi od trgovine. U svetu, Rusija se od onog
koji moli, pretvorila u onog koji ulae. Ova konstatacija je razumna, ali je nedovoljna.
Zato je Evropa prestala da nas voli? tako je naslovila svoj tekst Olga Vlasova u
asopisu Ekspert. Sadanje zahlaenje izmeu Brisela i Moskve smatra O. Vlasova
izazvano je neuspehom evropske strategije koja je proraunata na slabu Rusiju. Kako e se nai
odnosi razvijati dalje, zavisie od toga da li e Rusija i Evropska Unija nauiti da kohabitiraju kao
dva konkurentna centra moi. Ova ocena ve je blia istini. Koliko god da je to teko priznati,
upravo je jaanje i uvrivanje Rusije i na ekonomskom i na politikom, i na vojnom planu,
izazvalo bes kod mnogih zapadnih politiara. Rusija se vraa, i to upravo u vreme kada se kod
zapadnih zemalja pojavljuje sve vie i vie sopstvenih tekoa.
Rusija se uopte ne trudi da se prikljui Evropskoj uniji, i to nije ni bliski ni dalji cilj nae
zemlje za razliku od Gruzije i od sadanjeg rukovodstva Ukrajine. Za Rusiju je prioritet
integracija sa zemljama ZND, a pre svega stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora sa
Belorusijom, Kazahstanom, a ako to bude mogue, i sa Ukrajinom. Ideja o stvaranju zajednikog
ekonomskog prostora izmeu Rusije i Evropske unije, koja je izneta jo 1999. godine, danas vie
nije aktuelna.
Zbliavanje izmeu Rusije i Evrope treba da se odvija, i taj proces je proraunat na mnogo
decenija, on predstavlja deo globalnog procesa integracija u koji se uvlae takoe i cela Azija, cela
Amerika i cela Evropa. U Evropi niko Rusiju i ne oekuje eljno, a to ne treba nikoga od nas da
nervira, niti da udi. Rusija je suvie velika, i ona ima sopstveni put i sopstvene saveznike.
Nedoumice izaziva samo to to javne pokuaje da se ograde od Rusije mnoge zapadne politike
obrazlau ne dimenzijama ili istorijskom invididualnou Rusije, koja se jednostavno ne uklapa u
113

Evropu, ve time to se Rusija, navodno, odvaja od demokratije i tei autoritarnim metodama

rukovoenja. Ovakve smiljene i lane motive, i politiku Brisela u tom pravcu, kritikuju i neki
objektivniji zapadni eksperti.
Tako, na primer, direktor Centra za ruska i istonoevropska istraivanja u Birmingemu Fil
Henson, pie: Reakcija Evrope na procese koji se dogaaju u Rusiji, blago govorei, nije
adekvatna. Putin je zaista daleko vri politiar od Jeljcina i vie je sklon tome da ne doputa
opoziciji da jaa. Ali u stvarnosti, za demokratske procese uvek je potreban vei vremenski period, i
u Rusiji uopte nije sve tako loe. Tamo su prilino slobodni i poteni izbori.
U toku ve mnogo decenija, u Zapadnoj Evropi traje proces izgradnje zajednike evropske
kue. Zapadne socijal-demokrate i danas esto ponavljaju priu o svom cilju u vezi sa stvaranjem
Sjedinjenih Evropskih Drava. Formule mogu da budu razliite, ali ne radi se samo o stvaranju
potpuno integrisanog trita, ve i o prilinom zbliavanju sistema dravnog upravljanja.
U poslednjih petnaest godina u ovaj proces ukljuile su se i zemlje Istone Evrope.
Istovremeno se na Istok ire i svi NATO sistemi. U tom poslu ima veoma mnogo tekoa, i to se
vidi ako pratimo izradu i usvajanje Ustava Evropske unije. Veoma je sumnjivo da u zajedniku
evropsku kuu mogu da uu, i da u njoj ak ive, Ukrajina i Turska. Rusiju niko ne pominje, ona
treba u komiluku da sazida svoju rusku ili evroazijsku kuu. Rusija izaziva strepnju kod
mnogo zemalja na zapadu, ali mnogo ta u tim strepnjama ne potie od trezne analize, ve od
predrasuda.
Rusijom su plaili, plae i plaie to je realnost. Zapadu je to udobno i isplativo tako
je posle Beslana pisao poznati francuski pisac sa ruskim korenima Moris Drion, koji je 2003.
posetio Rusiju i koga je u Kremlju primio V. Putin. Na Zapadu nije poznata ruska realnost, ak
ne mogu ni da je zamisle. I vie od toga, veina ljudi na Zapadu do dana dananjeg ne pravi nikakvu
razliku izmeu Sovjetskog Saveza i dananje Rusije. Ja to zovem moralni reumatizam, koji je
ostao u nasledstvu jo od staljinskih vremena. Takav amalgam pojmova i predstava neobino je
opasan: na sibirsku guberniju, smiljeno ili ne, projektuje se ekonomski i politiki model amerike
drave ili vajcarskog kantona. U stvarnosti, Rusija jednostavno funkcionie drugaije, prema
pravilima igre koja se razlikuju od zapadnih.
Ne pretendujui na lanstvo u EU, Rusija ima nameru da uestvuje u nizu drugih irih
ekonomskih i drugih saveza, i ta okolnost stvara niz tekoa u naim odnosima sa Evropom. Jedan
od takvih kamena spoticanja postao je, kao to je poznato, stupanje Rusije u Svetsku trgovinsku
organizaciju.
Pitanje o prijemu Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju bio je predmet dugih i sloenih
rasprava u samoj Rusiji. Prikljuivanje ovoj organizaciji moglo bi da olaka izlazak niza ruskih roba
na meunarodna trita. Ali bie olakan i izlazak roba iz drugih zemalja na trite Rusije. Na kraju,
izraunato je da e od ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju Rusija imati ipak vie koristi nego
tete, i predala je prijave. Ali, prijem Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju bio je zaustavljen
nizom novih zahteva, uglavnom od EU. Od Rusije se zahtevalo da usitni neke od njenih jedinih
monopola, a takoe da podigne nivo lokalnih cena za energente do svetskih cena. Analogni zahtevi
nisu bili postavljani drugim zemljama prilikom stupanja u tu istu organizaciju. Za Rusiju mnogi od
navedenih zahteva nisu bili prihvatljivi. Rusija je zemlja sa surovom klimom, i nai trokovi za
grejanje i elektrinu energiju su vii nego u zemljama Evrope, u SAD, Japanu ili Kini. Ali Rusija je
bogata resursima i to joj omoguava da za raun niskih cena energenata, na domaem tritu,
kompenzuje uticaj surove klime i velikih rastojanja. Rusija svoje energente ne prodaje po svetskim
cenama ni zemljama ZND. To uvruje Zajednicu i isplati se Rusiji u ukupnim odnosima. Rusija
ne moe ni u ZND ni na lokalnom tritu da pree na svetske cene energenata, a da ne uini
slabijom ZND i sopstvenu privredu.
Jo jedan kamen spoticanja postalo je pitanje o tome da Rusija treba da potpie Kjotski
sporazum, kojim se ograniava izbacivanje u atmosferu industrijskog otpada i ugljeninih kiselina.
Smatra se da je za poslednjih sto godina prosena godinja temperatura na planeti poviena za dva
114

ili ak tri stepena, i to najvie zbog zagaenja atmosfere industrijskim otpadom. Evropske drave
potpisale su Kjotski sporazum, kao i mnoge druge zemlje Azije i Latinske Amerike. Taj sporazum
nisu potpisale SAD i Kina iz razliitih razloga. Sporazum e stupiti na snagu ako ga potpie vie
od 2/3 zemalja, i potpis Rusije ovde je bio veoma vaan.
Rusija je uestvovala u radu na pripremi Kjotskog sporazuma, ali 2003. godine se uzdrala
od njegovog potpisivanja i ratifikacije. Najverovatnije je to bio odgovor na koenje naeg stupanja
u Svetsku trgovinsku organizaciju. Industrijski otpad koji se u Rusiji izbacuje u atmosferu manji je
po jedinici povrine nego u SAD, Japanu, Kini i Zapadnoj Evropi. Zato Rusiji ne preti kazna, a u
nizu sluajeva Rusija bi ak mogla da bude na dobitku od potpisivanja Kjotskog sporazuma. Zato je
njeno privremeno odbijanje da napravi taj korak izazvao negodovanje u Japanu i Evropi. Ali,
upravo u jesen 2004, poto se jo jednom vratila na to pitanje, vlada Rusije uklonila je niz svojih
primedbi i referisala o tome predsedniku V. Putinu. Poetkom oktobra 2004. premijer M. Fradkov
stavio je svoj potpis na Kjotski sporazum, a krajem oktobra Dravna Duma ga je ratifikovala
veinom od 334 glasa. Svodei raune u vezi sa odnosima Rusije i Zapadne Evrope, poslednjih
godina najkompetentniji ruski ekonomski asopis Ekspert pisao je: Mi se integriemo u globalni
svet toliko brzo, koliko brzo je on spreman da nas prihvati kao jedinstvenu i suverenu dravu.
Ubrzavati taj proces vetakim putem ne samo da nema smisla, ve je i opasno. I to bezuslovno ne
znai da mi ne treba da poveavamo nivo kompetencija spoljnopolitike birokratije. Ali, kao prvo,
ima li smisla to raditi forsirano, a kao drugo, kriterijum efikasnosti ne treba da budu brzina i dubina
integracije u razliite meunarodne institucije. Mi moramo da nastavimo pravcem razvoja
bilateralnih odnosa sa zemljama Evrope. Briselski pravac, odnosno odnosi sa EU, kao sa
jedinstvenom celinom, treba malo odugovlaiti, ali ne vie od toga. Postojei model odnosa
Evropske unije sa spoljnim svetom, koga Brisel namee Rusiji, nama uopte ne odgovara. Tako da
sa realnim integracionim projektima sa EU, izgleda, treba saekati i skoncentrisati se na reavanje
zaista vanih i neodlonih unutranjih problema. To je potpuno razumna pozicija za Rusiju.
Rusija i zemlje Istone Evrope
est zemalja Istone Evrope: Bugarska, Rumunija, Maarska, Slovaka, eka i Poljska
predstavljaju najblie susede ZND i Rusije, i jo nedavno one su bile nai najblii saveznici i
ekonomski partneri. Ali danas, sve ranije veze, linijama SEV i Varavskog pakta, prekinute su, a
nove veze se uspostavljaju teko. Nema smisla razmatrati ovde niz pretenzija i razloga za nae
otuenje od zemalja Istone Evrope. Ima i mnogo povoda za neslaganje sa savremenom situacijom,
koja nanosi tetu i Rusiji, i zemljama Istone Evrope. Orjentacija tih zemalja ka SAD i Zapadnoj
Evropi razumljiva je sa emocionalne i politike take gledita. Da li ta orjentacija treba da bude
toliko jednosmerna i jednostrana? Da li je taj politiki kurs dao oekivani efekat? ta je dalo, na
primer, zemljama Istone Evrope njihovo stupanje u NATO?
Priaju nam da e u NATO-u zemlje Istone Evrope i baltike zemlje biti zatiene od
pretnji sa Istoka. Jo nedavno ameriki senator Don Mek Kejn plaio je zemlje Istone Evrope
Rusijom, izjavljujui da Rusija nastavlja okupaciju Gruzije i Moldavije i priprema se da stavi pod
kontrolu Ukrajinu i baltike zemlje. List Njujork Tajms u isto vreme je pisao: Bez obzira to
uloga NATO-a postaje sve globalnija, ta organizacija ne sme da gubi iz vida svoj prvobitni cilj
da obuzdava ruskog medveda.
Ali Rusija nema nikakve planove niti zamisli, usmerene protiv zemalja Istone Evrope,
ukljuujui Ukrajinu i Moldaviju, a takoe i baltike zemlje. Stupanje tih zemalja u NATO obeava
im samo dodatne trokove i prikljuivanje zatiti interesa koji su daleki od Istone Evrope. Nastale
odnose izmeu stare i nove Evrope danas je teko priznati ravnopravnima. Tokom 20022004,
nova Evropa pruila je daleko veu podrku SAD u Iraku i Bliskom Istoku nego stara. Ali ime
su Sjedinjene Drave kompenzovale tu vatrenu podrku svojih novih saveznika? Sasvim nedavno u
Poljskoj, gde oko 20% stanovnitva jo uvek ivi ispod granice siromatva, vlada je potroila 3,5
115

milijardi dolara za nove lovce presretae, i 250 miliona za protivtenkovske rakete. I vlada Maarske
se priprema za velike kupovine zapadne vojne tehnike.
Posle plianih revolucija u zemljama Istone Evrope, u tom regionu nije primeen ozbiljni
ekonomski progres. Najbri razvoj za poslednjih etrnaest godina zabeleen je u zemljama
Jugoistone, June i Istone Azije, ali ne i u zemljama Istone Evrope. Neka industrijska preduzea
Nemake, Engleske i Francuske premetena su u Slovaku, eku, Maarsku i Poljsku. Ali daleko
vie zapadnih firmi i korporacija prebacilo je svoju proizvodnju u zemlje Azije, gde je radna snaga
jeftinija i gde nema sindikata.
U isto vreme, znaajno se poveala radna migracija iz zemalja Istone Evrope, u zemlje
Zapadne Evrope. Za Nemaku, Francusku ili Englesku, radna snaga iz Poljske, Maarske ili eke
poeljnija je nego radna snaga iz Turske, Sudana ili Alira. Sve to omoguava da se podrava
privreda zemalja Istone Evrope, ali daje malo stimulansa za energino napredovanje. Proseni rast
BND u Poljskoj 19941999. iznosio je 5,5%, a ta zemlja se tada smatrala liderom ekonomske
transformacije u Istonoj Evropi. Trebalo je uzeti u obzir da je i pad BND u Poljskoj i drugim
postkomunistikim zemljama tog regiona iznosio 19891993. od 20% do 40%.
Ali, 20002004. godine razvoj poljske ekonomije izrazito je usporavan: do 1,5-2% godinje.
ak prema zvaninim podacima nezaposlenost u Poljskoj tih godina porasla je od 1,8 do 3 miliona
ljudi, odnosno 17,5%. Zaustavljen je rast realnih dohodaka stanovnitva, ali se do 5-6% poveao
deficit dravnog budeta. Poljska je 2004. imala veoma veliki spoljni dug, a broj stanovnika u
zemlji, koji ive uglavnom od socijalne pomoi iz budeta, skoro je bio jednak broju zaposlenih
Poljaka. Prihodi poljskih seljaka pali su u periodu od 1994. do 2004. za 30-35% i njihov poloaj
posle ulaska Poljske u EU nastavlja da se pogorava. ak su i prorauni optimistinih ekonomista
pokazivali da za postizanje 70% od evropskog ivotnog standarda, Poljskoj moe da zatreba vie od
trideset godina. Susedna Belorusija se razvija daleko bre. Kako je sarkastino primeivao poznati
poljski publicista i socijalista Meislav Rakovski: odleprala su vremena kada su poljski politiari i
ekonomisti ponavljali bajke o Poljskoj kao o tigru Centralno-istone Evrope.
Veoma teak ekonomski poloaj u poslednjih deset godina bio je i u Rumuniji i Bugarskoj.
Malo bolji u Slovakoj i Maarskoj. Poslednjih godina jo stabilnije je bilo stanje u ekoj, koja
je, kao to je poznato, pre Drugog svetskog rata bila industrijski razvijena zemlja, koja je u
poreenju sa drugim zemljama Evrope u ratu stradala manje. Iznos BNP u ekoj po glavi
stanovnika, po paritetu kupovne moi, prema rezultatima na kraju 2003. godine iznosio je 15 hiljada
dolara, 12,2 hiljade u Maarskoj i 9,5 hiljada dolara u Poljskoj. Ekonomski rast u ekoj 2001
2004. iznosio je oko 3,5% godinje. Ali i po vrednosti rada i po ivotnom standardu, eka je jo
daleko od veine zemalja Zapadne Evrope.
U sastavu SEV zemlje Istone i Centralne Evrope inile su najrazvijeniji deo tog saveza. U
sastavu EU, te zemlje formiraju zonu ekonomske nerazvijenosti: one ne raspolau sopstvenim
energentima, njihova industrija i poljoprivreda nisu konkurentni na evropskim tritima, i
investicije iz zemalja Zapadne Evrope i iz SAD ovde idu veoma slabo. Uz porast antiruskih
raspoloenja u zapadnim politikim krugovima, zemlje Istone Evrope ponovo poinju da igraju
ulogu koja za njih nije perspektivna izvesnog karantina, a ne karike koja povezuje Zapad i
Istok.
Posebno teka situacija nastala je na Balkanu na prostoru bive Jugoslavije. Relativna
stabilnost ovde se vidi samo u Sloveniji i Hrvatskoj, u kojima se uspelo sa stvaranjem radno
sposobnih dravnih institucija, i ija je privreda orjentisana ka Nemakoj. I Slovenija sa svoja dva
miliona stanovnika, i Hrvatska sa svojih pet miliona stanovnika, razvijaju se kao agrarnoindustrijske i turistike zemlje Evrope sa veinskim uticajem nemakog kapitala.
Bosna i Hercegovina i danas je zemlja podeljena po religioznom principu, a to je faktiki
protektorat NATO-a. Bosanci-muslimani prevladavaju u gradovima, pravoslavni Srbi predstavljaju
vei deo seoskog stanovnitva drave. Zemlja je siromana, i njene perspektive nisu jasne. U tekoj
situaciji nalaze se i dva miliona stanovnika u Makedoniji. Makedonci Sloveni ine ovde 70%
116

stanovnitva, muslimani Albanci 22%. Neki etnografi Makedonce svrstavaju meu etnike
Bugare, a takva je i zvanina pozicija bugarske vlade. Ali veina Makedonaca sebe smatra Srbima.
Srpska kultura ovde oigledno preovladava. Nacionalna situacija u Republici i dalje je napregnuta, i
to smeta ekonomskom razvoju ove siromane agrarne zemlje.
Srbija, u kojoj ivi devet miliona stanovnika, i u politikom, i vojnom, i kulturnom pogledu,
najjaa je zemlja na Balkanu. To je pravoslavna zemlja sa bogatom kulturom, koja se razvija na
srpskom jeziku. Gosti iz Rusije u Srbiji mogu da primete tri osnovna faktora: jaku privrenost
Pravoslavnoj Crkvi, koja je Srbima pomogla da preive tokom mnogo vekova pod muslimanskom
vladavinom, snaan i zdrav nacionalni oseaj, a takoe i privrenost Rusiji kao istorijskom
savezniku.
Dugogodinji graanski ratovi na teritoriji Jugoslavije, politike nesuglasice, agresija
NATO-a 1999. godine i faktika okupacija Kosova od strane vojske te alijanse, ozbiljne tekoe u
odnosima sa drugim balkanskim zemljama sve se to jako odrazilo na privredu Srbije, koja jo
nije uspela da dostigne nivo iz 1990. godine. Mnotvo velikih objekata u Beogradu i danas je
ruinirano.
Moja knjiga Vladimir Putin etiri godine u Kremlju, prevedena je i objavljena u Kini, a
jo pre toga u Srbiji, i ja sam je promovisao krajem oktobra 2004. godine na Sajmu knjiga u
Beogradu. Bio sam fasciniran razmerama izdavake delatnosti i trgovine knjigama u Srbiji. Oni se
mogu porediti sa najveim zemljama u Evropi. To je simptom nacionalnog zdravlja. U svojoj
spoljnoj politici Rusija oigledno ne koristi velike mogunosti razvoja rusko-srpskih odnosa.
Najpopularniji strani politiari u Srbiji su Jevgenij Primakov, Vladimir Putin i Jurij Lukov.
Rusija i Japan
Bez obzira na to to je na vlast u Japanu doao novi dinamini i popularni lider uniiro
Koizumi, koga zapadna tampa naziva najekstravagatnijim politiarem u celoj istoriji Zemlje
izlazeeg sunca, u odnosima izmeu Rusije i Japana 2004. nita se nije promenilo. Nikakve
dinamike u tim odnosima nije bilo ni 20002003. godine. Skoro da nisu napredovali ni nai
ekonomski odnosi.
U samom Japanu kljuno pitanje u odnosu na Rusiju i dalje je pitanje Severnih teritorija.
Rusija, kao i Sovjetski Savez u bliskoj istoriji, smatra to pitanje konano reenim prema
rezultatima Drugog svetskog rata. Minimalni ustupci, na koje je pristao SSSR jo 1956, Japan
nastavlja da smatra nedovoljnim, a ak ni sporazum o miru izmeu nae dve zemlje nije bio
potpisan, mada je od zavretka Drugog svetskog rata prolo ve ezdeset godina.
U odnosima izmeu naih zemalja nastavlja da dominira ljubazni interes i otuenost.
Devedesetih godina Rusija je pokazivala veoma veliku zainteresovanost za saradnju sa Japanom.
Danas je Rusija ve reila vei deo svojih ekonomskih problema samostalno ili uz pomo drugih
zemalja, ali ne i Japana. Japan je proao kroz dugi zastoj, i njena zainteresovanost za isporuke
energetskih resursa i izvozu kapitala ostaje veoma veliki. Ali ak i u ekonomskom razvoju naftne
grane privrede na Sahalinu, Japan ima veoma slabo uee.
Rusiji su potrebne japanske investicije za razvoj privrede Sibira i Dalekog Istoka. Ali, ako ti
problemi ne budu reeni uz uee Japana, bie reeni uz uee drugih zemalja Azije.
Jo u januaru 2003. godine organizovana je zvanina poseta premijera Japana . Koizumi
Rusiji. Poseta Vladimira Putina Japanu bila je planirana za januar-februar 2005. To je bila godina
jubileja. Kao prvo, prolo je sto pedeset godina od potpisivanja Simodskog sporazuma o
prijateljstvu izmeu Japana i Rusije, koji je predstavljao poetak regularnih odnosa naih zemalja.
Kao drugo, prolo je sto trideset godina od dana kada je potpisan ugovor, kojim je odreeno da
Kurilska ostrva pripadaju Japanu, a Sahalin Rusiji. Kao tree, prolo je sto godina od dana zavretka
Rusko-japanskog rata 19041905. godine, u kome je Rusija pretrpela poraz. Kao etvrto, bio je to
jubilej 60 godina od zavretka Drugog svetskog rata, u kome su poraz pretrpele Nemaka i Japan.
117

Prema uslovima kapitulacije i uz saglasnost saveznika SSSR-a, SAD i Velike Britanije,

odreeno je da e Sovjetski Savez, koji je uao u rat protiv Japana, takoe ispunjavajui savezniki
dug, dobiti nazad Juni Sahalin, a da e Kurilska ostrva dobiti kao vojni trofej.
Zvanina poseta V. Putina Japanu poetkom 2005. nije realizovana i odloena je na
neodreeno vreme. Takoe je odloeno i formiranje meudravne komisije za irenje saradnje
izmeu Rusije i Japana u sferi trgovine i energetike. Nae zemlje nisu uspele da usaglase ak ni
dnevni red posete V. Putina Tokiju, jer je japanska strana predlagala da pitanje Junih Kurila bude
glavna tema razgovora za vreme te posete. Kao to je poznato, japanski premijer pozvan je na
proslavu Dana pobede u Moskvu 9. maja 2005. godine. On je prvo odbio taj poziv, a zatim ga je
prihvatio i proveo je u Moskvi dva dana. Ne naroito dugi razgovori izmeu V. Putina i . Koizumi
u Kremlju bili su posveeni planu posete ruskog Predsednika Japanu u drugoj polovini 2005. To
pitanje nije bilo konano reeno.
Rusija i Koreja
Rusija nema nikakve sporne situacije ni sa Severnom, ni sa Junom Korejom, i Vladimir
Putin odrava dobre odnose kako sa KNDR, tako i sa predsednikom Republike Koreje. Relativno
bogata i industrijski razvijena Juna Koreja spremna je da ulae svoje finansijske resurse u niz
vanih projekata na teritoriji ZND, ukljuujui Sibir i Daleki Istok. Jedan od tako velikih projekata
je pruga iz Rusije preko Severne i June Koreje, sa odvajanjima prema severnim provincijama
Kine.
Pregovori koji su voeni 2004. godine u Moskvi, izmeu Predsednika Rusije i June Koreje,
zavreni su potpisivanjem velikih ekonomskih sporazuma. Trgovinske i kulturne veze izmeu
Rusije i Severne Koreje, koja je sklona izolaciji, nisu velike, ali Rusija za KNDR ostaje dobrodoao
partner i prirodni posrednik u njenim tekim odnosima sa Japanom i SAD. Tokom 20042005.
Severna Koreja je nastavila da bude zatvorena zemlja sa autoritarnim reimom, i o dogaajima u toj
zemlji spoljni svet malo ta zna. Bez obzira na to, obim trgovine Severne Koreje sa Junom
Korejom, sa Kinom i Ruskom Federacijom, za te dve godine poveao se. Rukovodioci Severne
Koreje pozvani su u Moskvu na proslavu Dana pobede, ali nisu doli.
Rusija i Kina
Susreui se sa sve veim tekoama, sa nerazumevanjem i ak neprijateljstvom u spoljnoj
politici u zapadnom pravcu, Rusija je znatno intenzivirala spoljnu politiku u istonom pravcu, gde
je glavni i strateki partner za nau zemlju Kina. To uznemirava mnoge zapadne politiare i stratege.
Aktivni propovednik amerikog liderstva Zbignjev Beinski, izdao je 2004. godine novu knjigu
Globalna dominacija i globalno liderstvo. U knjizi priznaje da se za SAD pojavilo mnogo tekoa
i problema zbog napada meunarodnog terorizma. Nazivajui teror orujem slabih, Beinski je bio
prinuen da prizna da se to oruje pokazalo kao veoma efikasno, ak i u borbi za zemljom kakve su
SAD.
Autor je bio prinuen da prizna i injenicu da je upravo Rusija pruila SAD-u vanu pomo
u borbi protiv teroristikih centara u planinama Avganistana. Ali, Beinskog krajnje zabrinjava
okolnost, i Rusija u savremenom svetu postaje samostalni igra. Poredei svet sa ahovskom
tablom, Beinski poziva Zapad da iskoristi sve mogunosti i sve pretpostavke za postupnu
geopolitiku ekspanziju zapadne unije u dubinu Evroazije. Ameriki geopolitiar pokuava da
dokae da takva ekspanzija Zapada ne samo u Centralnu, ve i u Srednju Aziju, ne moe ozbiljno da
utie na ruske geopolitike interese. Pritom on plai Rusiju kineskom ekspanzijom. Rusija nema
drugi izbor, ako eli da sauva svoje najvanije teritorije tvrdio je Beinski. Moe se sa
sigurnou tvrditi da bez pomoi Zapada ruska vladavina Sibirom nee dugo trajati.
Prema miljenju autora, osnovna pretnja teritorijalnoj celovitosti Rusije dolazi danas ne sa
118

Zapada, ve sa Istoka. Nasuprot tome, Zapad se pojavljuje kao prirodni saveznik nove Rusije
kako u potrazi za odgovorima na nove izazove dananjeg dana, tako i u prevazilaenju stereotipa
prolosti. Ruski ekspert Vladimir Inozemcev, u recenziji knjige Beinskog, nalazi da su njegove
analize i preporuke ne samo interesantne, ve i veoma potene. Ali sa tim je teko sloiti se.
Osnovna pretnja teritorijalnoj celovitosti Rusije danas dolazi sa juga od istih radikalnih
islamskih terorista koji su zapoeli rat protiv SAD. Ta pretnja skoncentrisana je na ivicama
Severnog Kavkaza i Zakavkazja, ali Zapad upravo u tom regionu ne stoji uz Rusiju.
Svi oni koji govore i piu o opasnostima kineske ekspanzije u regione Sibira i Dalekog
Istoka, polaze od jednostavne injenice da je broj stanovnika u Kini dostigao milijardu i trista
miliona, a istovremeno ceo Istoni Sibir i Daleki Istok naseljava najvie trideset miliona ljudi i taj
broj se polako smanjuje. Ekonomski razvoj istonih regiona Rusije dovee do postepenog
poveanja ruskog stanovnitva u tim oblastima. Deo ekonomista i demografa smatraju ak
poeljnim mali priliv radne snage iz Srednje Azije i Kine u Sibir i na Daleki Istok. Kineska
demokratska ekspanzija trajala je hiljadama godina, i usmeravala se uglavnom ka jugu u
jugozapadu Azije. Kineska dijaspora u zapadnim dravama SAD-a vea je nego u istonim
regionima Rusije. Deset miliona Kineza danas ivi u Maleziji i Singapuru, oko pet miliona u
Indoneziji, oko dva na Filipinima. Ve odavno Kinezi su naselili teritorije koje se nalaze severno od
Velikog kineskog zida, ali su se zaustavili kod reka Amura i Usuri, mada im tada niko nije smetao
da se kreu ka severu.
Najvea prepreka bili su i tada, a i sada su, teki klimatski i prirodni uslovi. Sibir i Daleki
Istok pokorili su se samo preseljenim Rusima, koji su navikli i na najsurovije zime. Sav nain ivota
Kineza, zasnovan na intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji, nije im dozvoljavao da odu iza Amura
u surove severne krajeve koji tada jo nisu pripadali Rusiji i bili su malo naseljeni. Ovakve
demografske tendencije sauvane su i danas.
Kineski sitan biznis stigao je u Sibir i na Daleki Istok jo 1990-tih godina, ali je stigao i do
Povoloja, na Ural i u Moskvu, ne stvarajui nikakav demografski pritisak na Rusiju. Kineski
trgovci prodaju kod nas u zemlji svoju robu, kupuju nau i idu kui. U Povoloju i nekim drugim
regionima Rusije kineski radnici u poljoprivredi, u grupama rade od prolea do jeseni, ali se u zimu
vraaju u svoje gradove i sela. Postoji problem verca ruskog drveta u Kinu, krzna, a takoe verca
iz Kine votke i alkohola. Ali, nelegalna radna migracija iz Kine je minimalna, bar zato to Kinezi
ne znaju ruski jezik za razliku od radnika na crno iz Uzbekistana, Moldavije ili iz Tadikistana.
Kina i Rusija su velike sile, one poseduju sve vrste savremenog oruja, i bilo kakav konflikt
izmeu njih zbog ovih ili onih teritorija nemogue je zamisliti. Sjedinjene Drave i Zapadna Evropa
prate zbliavanje Rusije i Kine bez imalo oduevljenja, i to je razumljivo. Znaajni progres spoljne
politike Rusije prema istoku to je delimino i rezultat egoistine politike samih zapadnih
zemalja.
Oktobra 2004. Vladimir Putin je na elu velike i reprezentativne ruske delegacije posetio
Kinu, gde je doekan carski. Na glavnom trgu u Pekingu Tjenanmenu goste je doekala ne samo
poasna garda i duvaki orkestar, ve i poasni plotuni iz dvadeset jednog orua. Najvei rezultat te
posete bio je dogovor o konanom formiranju rusko-kineske granice na njenom istonom delu.
Sporovi koji su kvarili nae odnose u poslednjih etrdeset godina bili su reeni. Donete su odluke o
irenju trgovine. Jo 2003. godine razmena roba izmeu Rusije i Kine poveala se za vie od 30%, i
dostigla je 16 milijardi dolara. Godine 2004. ona e iznositi vie od dvadeset milijardi dolara. Obe
zemlje postavile su zadatak da utrostrue obim meusobne trgovine, i da on iznosi 60 milijardi
dolara godinje.
Razmatrani su i problemi u vezi sa izvozom ruske nafte, gasa, oruja, energetske opreme u
Kinu, a takoe i u vezi sa poveanjem kineskih investicija u rusku privredu. Kina iri saradnju sa
zemljama Srednje Azije, sa Kazahstanom i Rusijom, u oblasti saobraajnih komunikacija,
telekomunikacija i poljoprivrede. Bez obzira na veoma brz tempo razvoja u toku, evo ve dvadeset
sedam godina, Kina je 2004. godine po BNP zauzimala peto mesto: iza SAD-a, Japana, Nemake i
119

Francuske. Ali ve 2010, prema prognozama eksperata, Kina e prema BNP prei na drugo mesto, a
jo kroz deset godina moe da se dogodi da pretekne i SAD. Ve danas, situacija u Kini utie na
finansijsku stabilnost i nivo cena u svetu. Osnovni spoljnopolitiki problem Kine je problem
Tajvana, ali to ve nije pitanje koje treba da se postavi Rusiji.
U periodu 20032005, u Kini se dogaala lagana smena politikih generacija i rukovodstva.
Bez bilo kakvih konflikata, novi kineski lider Hu intao zamenio je an Cemina ne mestu
predsednika KNR i generalnog sekretara CK KPK. Na samom poetku 2005. godine, na redovnoj
sednici Svekineske skuptine narodnih predstavnika, prihvaena je ostavka an Cemina na mesto
predsednika Centralnog vojnog saveta i izabrala na to mesto Hu intao. Premijer Kine je jo pre
dve godine postao Ven ibao iskusni i snani privredni rukovodilac i politiar.
Te promene u rukovodstvu zemlje nisu bile praene nikakvim ozbiljnim promenama u
spoljnoj ili unutranjoj politici Kine. Oigledni cilj Kine predstavlja povratak Tajvana i ukupna
dominacija u Istonoj Aziji putem postepenog istiskivanja Sjedinjenih Amerikih Drava iz nje.
Eksperti smatraju da e se novo rukovodstvo Kine boriti za ostvarenje tih ciljeva uporno i stalno, ali
najvie uz pomo ekonomskih i kulturnih sredstava i pritisaka, a ne uz pomo oruanih snaga, koje
e, bez obzira na to, stalno jaati. U odnosu na sve susedne zemlje, osim SAD i Japana, Kina
sprovodi politiku proirenja saradnje i prijateljstva.
Rusija je glavni, a nekad i jedini, isporuilac mnogo vrsta vojne tehnike u Kinu. Oekivalo
se da e zemlje EU 2005. godine ukinuti embargo na isporuke vojne tehnike Kini, ali to se nije
dogodilo pod pritiskom SAD. Ogromni znaaj za kinesku privredu ima poveanje isporuka
nafte, gasa i koksa iz Rusije. Kina je postala prva velika zemlja na svetu u kojoj je na delu teritorije
uvedena slobodna konvertacija rublje i juana. Ista kovertacija uz saglasnost CB RF i Narodne banke
Kine uvedena je u veinu oblasti Dalekog Istoka i Sibira. To je znatno povealo sve vrste
pogranine i robne trgovine, i izvelo je iz sive razmene.
Jo 2003. godine Rusija i Indija odrale su u Indijskom okeanu veliku zajedniku pomorsku
i vazduhoplovnu vebu. Ali za 2005. planira se odravanje isto tako velikih zajednikih manevara
Kine i Rusije. To izaziva otvorenu zabrinutost u SAD, gde neki zlonamernici ak poinju da govore
o rusko-kineskoj osi. U svakom sluaju, rusko-kineski pravac postaje jedan od najvanijih
pravaca ruske spoljne politike.
Rusija i Indija
Dva meseca posle posete Kini, Vladimir Putin bio je u trodnevnoj poseti Indiji, i to je bila
takoe veoma uspena poseta koja je ostavila duboke utiske. Dva dana pre poetka zvanine posete
ruskog Predsednika na aerodrom u Nju Delhiju iskrcala se grupa od vie od devet stotina
rukovodilaca ruskih vojnih preduzea, biznismena i inovnika, na elu sa ministrom odbrane
Sergejem Ivanovom. Bilo je oigledno da e osnovna tema razgovora sa premijerom Indije
Mahmohanom Singom biti tema irenja vojno-tehnike saradnje. U toj oblasti Indija za Rusiju nije
samo vaan strateki partner, ve su i u Rusiji i u Indiji otvorena zajednika preduzea i osvajaju se
zajednike tehnologije proizvodnje nekih najsloenijih vrsta vojne tehnike. Indija kupuje vojnu
opremu za milijarde dolara, i tu je veliki udeo francuskih i izraelskih korporacija.
Prednost Rusije sastoji se u tome da ona Indiji ne samo prodaje vojnu opremu, ve pomae
da se u toj zemlji stvori domaa vojna industrija na najsavremenijem nivou. Ta kooperacija
korisna je za obe zemlje, i Rusija skoro da uopte nema tajne od Indije. Sporazum o zajednikoj
proizvodnji viefunkcionalnih lovaca, nema analoge u svetskoj praksi. Za vreme posete V. Putina
indijskom gradu Nasiku, pokazali su mu prvog lovca presretaa SU-30M-KI, koga su specijalno
zbog njegovog dolaska napravili indijski strunjaci po ruskoj licenci. Po istom principu u Indiji se
proizvode krilate rakete, a takoe i kosmiki sateliti. Posmatrai su istakli da u oblasti vojnotehnike saradnje Rusija ima sa Indijom manje problema nego ak sa Kinom. Indija je donela
odluku o velikim investicijama u eksploataciju nalazita nafte na Sahalinu.
120

Jo 1999. godine, za vreme posete Indiji, ruski premijer Jevgenij Primakov govorio je o
trouglu Kina-Indija-Rusija. U vezi sa tim bilo je mnogo komentara, ali veina eksperata je
smatrala da ta ideja ne moe da postane aktuelna, jer izmeu Kine i Indije postoje suvie velike
nesuglasice. Kao to je poznato, Rusija je sa Indijom i Kinom potpisala ugovore o stratekom
partnerstvu. Ali u aprilu 2005. godine isti takav istorijski sporazum o stratekom partnerstvu
potpisale su Kina i Indija.
Kineski premijer Ven ibao doneo je na pregovore u Delhi, i predao indijskom premijeru
Manomohanu Singu, novo izdanje zvanine karte KNR, na kojoj je sporna teritorija Sikim prvi put
bila oznaena kao deo teritorije Indije. Druge teritorijalne sporove Kina i Indija su odluile da
zamrznu. Odlueno je, takoe, da se znaajno pojaa ekonomski uzajamni uticaj dve zemlje, da se
do 2008. godine trgovinska razmena utrostrui do trideset milijardi dolara. Posebna panja bila
je posveena zajednikom radu u oblasti informacionih tehnologija, gde Indija i Kina mogu da
postanu svetski lideri ve u sledeih deset godina.
Maja 2005. Rusiju je posetio predsednik Indije Abdul Kalam, koga u Indiji smatraju
linou koja je iznad politike i koja simbolizuje jedinstvo nacije. Poznato je da tri zemlje Japan,
Nemaka i Indija danas pretenduju na stalno lanstvo u Savetu Bezbednosti OUN. U tom
nastojanju Indija bez sumnje ima prednost.
Novi pravci u spoljnoj politici Rusije
U periodu 20042005. godine Rusija je za sebe otvorila niz novih pravaca u spoljnoj
politici, a takoe je aktivirala spoljnopolitiku delatnost na mnogo pravaca, na kojima je ta delatnost
skoro prekinuta 1990-tih godina.
Najveu panju u svetu izazvala je dvodnevna poseta Vladimira Putina Turskoj. Bila je to
prva zvanina poseta ruskog lidera Turskoj, za vie od pet stotina godina. Turska je Rusiji susedna
zemlja, ali nai odnosi bili su veoma teki, u veoj meri neprijateljski. Rusko-turski ratovi voeni su
vie puta od XVII do XX veka. Jo sasvim nedavno, analitiari su, nabrajajui zemlje koje su
zainteresovane za slabljenje Rusije, posle SAD navodile Tursku. Turska ne pripada grupi
visokorazvijenih i monih drava. Ova zemlja ula je u NATO, ali za sada ne moe da ue u EU.
Turska je svetovna drava, ali veoma su jake i pozicije islamske religije, kojoj se u mnogo
emu suprotstavlja vojno rukovodstvo zemlje. Do danas nisu regulisani konflikti Turske sa
Jermenijom i Gruzijom. Daleko od toga da su dobri odnosi Turske sa Iranom i Irakom. U isto
vreme, Turska je uspostavila saveznike odnose sa srodnim joj Azerbejdanom, i pokazuje veliku
zainteresovanost za sve probleme u vezi sa preradom i transportom kaspijske nafte.
Muslimanski narodi Srednje Azije, osim Tadika to su turske nacije, i rukovodstvo
Turske tu koristi ideje i ideolokog panturkizma. Za turski novac 1990-tih godina gradilo se na
stotine damija i na desetine religioznih kola po celoj teritoriji Zajednice nezavisnih drava. Velika
je aktivnost turskog biznisa u Srednjoj Aziji i u Zakavkazju. Ekonomski odnosi Rusije i Turske
takoe su se poslednjih godina poboljali.
U ruskim gradovima, ukljuujui Moskvu, ve mnogo godina posluju turske graevinske
firme. Veliki broj turista iz Rusije provodi odmor u turskim letovalitima. Turska u Rusiju
isporuuje velike koliine voa i povra, i dobija od Rusije prirodni gas kroz gasovod koji je
postavljen po dnu Crnog mora. Turska je lider u izvozu konfekcije u Rusiju. Prema rezultatima iz
2004. godine, robna razmena izmeu naih zemalja pribliila se vrednosti od 10 milijardi dolara. U
tim uslovima pregovori V. Putina sa turskim premijerom Redepom Erdoganom i predsednikom
Ahmetom Sezerom, postavili su zadatak da se ve postojei dobri ekonomski odnosi izmeu naih
zemalja konvertuju u konstruktivne politike odnose. Putin je to rekao direktno. On je izjavio da u
odnosima sa mnogim zemljama na svetu Rusija ima pred sobom pitanje kako da se na osnovu
dobrih politikih odnosa razvije ekonomska saradnja.
U sluaju sa Turskom, to je suprotno. Na kraju posete Turskoj, predsednik V. Putin potpisao
121

je sa predsednikom A. Sezerom deklaraciju o jaanju prijateljstva i partnerstvu u mnogim

oblastima. Mnogi eksperti za spoljnu politiku ocenjivali su ovaj dokument kao veoma vaan korak
napred u kontekstu kako nekadanjih, tako i sadanjih odnosa u tom regionu.
Poseta Turskoj odvijala se u decembru 2004, a pre toga ruski lider je takoe, po prvi put u
istoriji, posetio juni deo Latinske Amerike. Samit lidera ATES bio je zakazan za kraj novembra u
ileu, i Rusija je trebalo da bude jedan od glavnih uesnika. Ali jo pre samita odlueno je da se
Putinov put u Santjago ne smatra samo ueem Rusije na zajednikom samitu, ve i zvaninom
posetom ileu, gde nikada ranije nisu dolazili ni sovjetski ni ruski lideri. Naravno, V. Putin se u
ileanskoj prestonici susreo sa predsednikom SAD Dordom Buom, prvi put posle amerikih
izbora. Odrao je posebni sastanak sa japanskim premijerom uniiro Koizumi. Ali Putin je takoe
odrao sastanke i razgovore sa rukovodiocima ilea. Iz ilea Predsednik Rusije se uputio u glavni
grad Brazila. Bila je to zvanina poseta ruskog lidera najveoj zemlji Latinske Amerike.
Brazil sasvim osnovano ubrajaju u zemlje-gigante. On zauzima peto mestu u svetu po
teritoriji, i esto po stanovnitvu. U toku nekoliko decenija Brazil se nalazio u tekoj ekonomskoj
situaciji, ta zemlja je bila lider u spoljnoj zaduenosti, i bila je u zavisnosti od SAD-a i od
meunarodnih finansijskih organizacija. Te tekoe nisu prevaziene, i Brazil trai svoje mesto u
svetu. Sasvim nedavno u toj zemlji je na vlast doao socijal-demokrata Lula da Silva (Luis Ignasio
Lula da Silva).
Odmah posle pobede na izborima predsednik Brazila otputovao je u zvaninu posetu SAD.
Desetog decembra 2002. godine, u Nacionalnom pres-klubu u Vaingtonu, izjavio je da pored
namere da pobolja odnose sa SAD i Evropskom unijom, Brazil eli da trai nove partnere meu
zemljama koje su po svojim dimenzijama i potencijalima slini njemu. To su Rusija, Indija i Kina.
Istu direktivu dobio je od predsednika i novi ministar inostranih poslova Brazila Selso Amorin. U
spisak velikih zemalja, koji za Brazil takoe predstavljaju prioritet, ukljueni su takoe i Meksiko i
Junoafrika Republika. Sada su ove probleme predsednici Brazila i Rusije imali mogunost da
razmotre za vreme svojih linih susreta i razgovora.
Sveoptu panju privukla je i nova aktivnost Rusije u regionu Bliskog Istoka. Sovjetski
Savez bio je, kao to je poznato, veoma aktivan u ovom regionu. Ali to je bila jednostrana politika u
optim okvirima hladnog rata. U vezi sa svim osnovnim pitanjima, Sovjetski Savez imao je
antiamerike i antiizraelske stavove. Sada je dolo vreme za uravnoteeniju politiku, orjentisanu pre
svega ka interesima same Rusije, ali i ka njenim skromnijim mogunostima. Jo krajem 2005.
godine u Moskvu je u posetu stigao predsednik Sirije Baar al-Asad. On je potpisao sa Putinom
deklaraciju o saradnji. Rusija je pristala da otpie vie od 70% sirijskog duga od trinaest milijardi
dolara, koji je stvoren jo u sovjetsko vreme, posle velikih isporuka oruja Siriji, uglavnom krajem
60-tih i u toku 70-tih godina. Rusija je pristala da proda Siriji modernizovane ruske PVO rakete, ili
zemlja-vazduh, sa dometom samo do pet kilometara.
Februara 2005. godine razgovore u Kremlju obavio je i novi lider Palestine Mahmud Abas.
Izvetavano je takoe i sa etvorodnevne posete Vladimira Putina zemljama Bliskog Istoka. Iako je
glavna taka te posete trebalo da bude Izrael, sama aktivnost Rusije na Bliskom Istoku izazvala je
jaku negativnu reakciju amerike tampe. Kako je pisao jedan od amerikih listova, Sa depovima
punim milijardi dolara od trgovine naftom, sa bivim oficirom KGB za upravljaem gde e se
uputiti ruski medved koji se probudio iz diplomatskog zimskog sna, u koji je utonuo na kraju
hladnog rata? Izgleda da e svoje prve korake napraviti na Bliskom Istoku.
Medved se vratio to je bio naslov teksta i drugog lista iz Njujorka. Tu se moglo
proitati: Pod rukovodstvom predsednika Vladimira Putina, Kremlj aktivira napore za obnovu
svoje uloge u regionu Bliskog Istoka na tetu amerike strategije. Slatkoreivi opisi aktivnosti
Rusije svuda se vide. To je i poseta rukovodilaca Palestine i Sirije Moskvi, to su i pokuaji Rusije
da izae na trite naoruanja Saudijske Arabije, to su i atomske veze Moskve i Irana, koje postaju
sve jae. Obnova manevara Moskve na Bliskom Istoku u direktnoj je vezi sa ideologijom.
U toku poslednje godine sve autoritarniji putinski stil vladanja doveo je do unitavanja ak
122

traka nade u pojavu ozbiljne unutranje opozicije Kremlju. Ruski Predsednik dobio je kart-blan u
stvaranju spoljne i odbrambene politike, i taj politiki mandat istovremeno se odvija sa obnovom
nezdravih predstava o veliini Rusije i njenom politikom suprotstavljanju SAD. Sjedinjenim
Dravama je sve tee da ignoriu kremaljsku kontraproduktivnu politiku na Bliskom Istoku i
agresivnu ideologiju koja stoji iza nje. Sve ove optube krajnje su tendenciozne i nepotene. Od
uea Rusije u regulisanju bliskoistone krize, sve zainteresovane zemlje mogu da imaju koristi.
Poseta V. Putina Bliskom Istoku poela je od Egipta, pregovorima u Kairu sa egipatskim
predsednikom Hosni Mubarakom. Dva predsednika izvrila su opti pregled celokupnog
kompleksa odnosa i odredili najperspektivnije pravce. Trgovinska razmena Rusije i Egipta nije
velika, ona nije dostigla ni jednu milijardu dolara, iako su mogunosti za njen razvoj velike. Egipat
brzo razvija relativno jeftin turizam, i oko 700 graana Rusije tu provodi odmor svake godine,
popunjavajui egipatsku blagajnu za 300-400 miliona dolara. Egipat je najvea arapska zemlja, i
upravo tu je Vladimir Putin izneo svoj predlog da se u Moskvi u jesen odri meunarodna
konferencija o regulisanju bliskoistonih odnosa. Razume se, V. Putin posetio je i sve osnovne
egipatske znamenitosti.
Poseta Izraelu bila je prva, u istoriji Rusije i SSSR, poseta lidera nae zemlje svetoj
zemlji. Nije udno to su posmatrai i tampa sa posebnom panjom pratili razliite detalje ove
posete, koja je poela uvee 27. aprila 2005. godine. U prvim satima te posete V. Putin posetio je
rusku duhovnu misiju u Jerusalimu, osnovanu jo sredinom XIX veka, za podrku pravoslavlju na
svetoj zemlji. Ujutro, 28. aprila, u sveanoj atmosferi, Vladimir Putin otkrio je spomenik rtvama
Holokausta, iji je autor Zurab Cereteli. To nije bila suvie velika od dve tone kompozicija od
est figura: etvorica izmuenih mukaraca, ena i deak. Vajar je bio tu i davao je objanjenja
gostima koji su se okupili u rezidenciji predsednika Izraela, gde je bila i postavljena skulptura.
Ruski Predsednik posetio je memorijalni centar i nacionalni institut Holokausta Jad va em
(Uspomena i ime). Kao i svi posetioci tog centra, Vladimir Putin stavio je kipu.
Putin se u Izraelu sastao sa grupom izraelskih veterana Drugog svetskog rata. U ovoj zemlji
ih ivi nekoliko hiljada. Naravno, Predsednik Rusije imao je razgovore sa premijerom Izraela
Arielom aronom. Sledeeg dana V. Putin posetio je Palestinske teritorije i u vrlo prijateljskoj
atmosferi razgovarao sa novim palestinskim liderom Mahmudom Abasom. U celini, poseta
Vladimira Putina Bliskom Istoku bila je veoma uspena, i upravo tako je ocenio veliki deo kako
arapske, tako i izraelske tampe.
Ovo je istorijska poseta pisao je Ron Prosor u izraelskom listu Haarec. Belo-plavocrvene zastave na ulicama Jerusalima govore da je ovo istorijski dogaaj. U Izrael stie ruski
predsednik Vladimir Putin, prvi ef drave iz Moskve, koji dolazi u posetu od formiranja drave
Izrael. Poboljanje politike atmosfere u regionu posle smrti Jasera Arafata u poslednja dva meseca
ogleda se u nizu visokih gostiju. Ali poseta Putina nije samo jo jedna u nizu poseta.
To je neobini dogaaj ne samo zato to se odvija prvi put, ve i zbog posebnog mesta
Rusije u svetu, i veza Izraela sa tom velikom silom. Ne koristim termin velika sila sluajno.
Rusija zaista jeste sila, i ne samo zato to ona sama sebe njome smatra, ve i zato to je i mi tako
prihvatamo, i nju i njene sveobuhvatne interese na svetskoj areni uopte, a pre svega na Bliskom
Istoku. Zbog geopolitikih, istorijskih i drugih faktora, Rusija ima iroke odnose sa arapskomuslimanskim svetom oko nas. Ti odnosi od velikog su znaaja za Izrael, zato to preko njih Rusija
moe da d svoj doprinos stabilnosti u regionu. Dijalog izmeu Rusije i Izraela raznovrstan je i
dubok. To je plodni i intenzivni dijalog, koji se vodi stalno i na svim nivoima, ali ga karakteriu
otvorenost i potenje.
Poslednjeg dana aprila 2005. godine, Vladimir Putin vratio se u Moskvu i prikljuio se
intenzivnim pripremama proslave 60 godina pobede, koja je postala vana i sa take gledita
spoljne politike Rusije.

123

O mestu Rusije u savremenom svetu

Do sredine XX veka, u toku skoro tri stotine godina, Evropa, i ak ue, Zapadna Evropa,
bila je smatrana centrom civilizovanog sveta. Taj evrocentrini model sveta bio je ne samo iluzija
zapadnih ideologa, ve i realnost jo poetkom XX veka. Ogromne tekovine drevnih kultura Istoka
bile su zaboravljene, a vei delovi Azije, Afrike i Latinske Amerike nalazili su se u kolonijalnoj i
polukolonijalnoj zavisnosti od nekoliko evropskih zemalja-imperija. Rusija se tada inila
periferijom, ak i zemljom koja je po strani od Evrope, a mnogi ruski revolucionari nisu bez osnova
Rusiju nazivali evropskom polukolonijom.
Upravo protivrenosti i suparnitvo zemalja Zapadne Evrope u podeli sveta, postali su
glavni razlog poetka Prvog svetskog rata. Ali rat je oslabio uticaj na svet same Evrope i postao je
poetak brzog irenja uticaja Sjedinjenih Drava na Zapadu, i Sovjetskog Saveza na Istoku.
Drugi svetski rat poeo je isto kao i rat za podelu sveta, i zapoeli su ga Nemaka, Japan i
Italija. Taj rat zavren je porazom zemalja-agresora i poruio je monopol zemalja Zapadne Evrope u
svetskoj politici. Raspao se i ceo raniji svet kolonija i polukolonija. Formiran je dvopolarni svet, na
elu sa Sjedinjenim Dravama sa jedne, i Sovjetskim Savezom sa druge strane. Ta dva bloka vodila
su izmeu sebe hladni rat i borili se za prevlast u treem svetu, koji je stvoren od bivih
kolonijalnih zemalja. Zapadna i Istona Evropa stajale su u toj borbi na razliitim stranama
barikada.
Kraj hladnog rata i raspad SSSR-a doveo je do sloenih i velikih premetanja centara
ekonomskog i politikog uticaja. Taj proces formiranja viepolarnog sveta za sada jo nije zavren,
on se odvija, na sreu, bez novog svetskog rata, mada ne i bez vojnih konflikata u razliitim
regionima sveta.
Sjedinjene Amerike Drave i danas su najvea zemlja sveta po politikom i ekonomskom
uticaju, i po vojnoj snazi. Ali to liderstvo nije bezuslovno. Evropska unija to je ve politika i
ekonomska realnost. Brzi porast autoriteta nove evropske valute, privlanost evropske kulture, a
takoe i francuska i nemaka kritika amerike politike u Iraku sve su to razliiti znaci i prikazi
formiranja nove ujedinjene Evrope, koja trai i eli da obelei granice svojih interesa. Pratimo
poetak razvoja Latinske Amerike i Indije.
Burni i protivreni procesi formiranja odvijaju se i u muslimanskom svetu, u kome ima 1,5
milijardi ljudi. U Organizaciju islamske konferencije ulazi vie od etrdeset zemalja sa razliitim
kulturama i jezikom: Indonezija, Pakistan, Iran, Turska, arapske zemlje, Albanija. U muslimanskom
svetu postoje radikalni pravci i grupe koje izazivaju Sjedinjene Drave, Zapad u celini, a takoe i
Rusiju.
Na Istoku Japan i dalje predstavlja jednu od najmonijih ekonomskih sila. Ali on je izgubio
rat na Tihom okeanu, i danas nema politiki uticaj adekvatan njegovoj ekonomskoj i finansijskoj
snazi, ak ni na Dalekom Istoku. Na elu nove sfere zajednikog procvata u Istonoj i
Jugoistonoj Aziji nala se Kina, koja se brzo pretvara u drugu na svetu silu po svom ekonomskom i
politikom uticaju.
Nije svakoj zemlji lako da odredi svoje mesto i svoju ulogu u novom mnogopolarnom svetu.
Velika Britanija nije vie metropola najvee imperije u svetu. Ali postoji skoro simbolina britanska
unija, u koju ulaze ne samo Australija i Kanada, ve jo nekoliko zemalja. Ostajui jedna od
vodeih lanica Evropske Unije, Velika Britanija nastavlja da, i u politikom i vojnom pogledu,
naginje ka SAD i Severnoj Americi u celini.
Velika Britanija i dalje je jedan od vodeih finansijskih centara na svetu, i vie od
sedamdeset drava iz svih delova sveta u podrumima Britanske banke uva svoje zlatne rezerve.
Funta sterlinga ima znaaj jedne od svetskih valuta, a engleski jezik uvereno je uzeo ulogu vodeeg
jezika u meunarodnim i meunacionalnim kontaktima. panski jezik i panska kultura imaju veliki
uticaj u Latinskoj Americi, ali u Brazilu se ne govori na panskom, ve na portugalskom jeziku.
Turska se trudi da ue u Evropsku Uniju, iako je ona jedna od velikih azijskih zemalja i smatra sebe
124

delom ne hrianskog, ve muslimanskog sveta. Sopstvene geopolitike tekoe i sloenosti sa

istorijskom identifikacijom imaju zemlje kao to je Junoafrika Republika, Pakistan, Banglade,
Tajvan, Izrael. Nemaka i Japan nisu se u potpunosti sredile od psiholokih problema Drugog
svetskog rata. Mnoge zemlje Afrike nisu jo ule u krug civilizovanih zemalja. U tom pravcu se
sporo kreu i neke zemlje Azije.
A kakvo mesto u mnogopolarizovanom svetu moe da zauzme Rusija sa njenom ogromnom
teritorijom, velikim prirodnim resursima, sloenom istorijom i politikim autoritetom koji nije
mali? Ima mnogo ljudi koji bi eleli da umanje ulogu Rusije u savremenom svetu, ili, naprotiv, da je
uzdignu iznad drugih zemalja. Jo je aadajev, kritikujui Rusiju zbog zaostalosti i nazadovanja,
alio to je Evropa, a ne Rusija tada bila svetski lider Rasprostirui se izmeu dva velika dela sveta
pisao je aadajev izmeu Istoka i Zapada, oslanjajui se jedim laktom na Kinu, a drugim na
Nemaku. Trebalo je da mi kombinujemo u sebi dva velika naela duhovne prirode zamiljeno i
razumno, i da u naoj civilizaciji objedinimo istoriju cele zemaljske kugle.
U sovjetsko vreme pretendovanje na posebnu civilizatorsku ulogu Rusije ne samo da se
povealo, ve je, kako se mnogima inilo, i realno ostvareno. Ubeenja u nekakvu posebnu
predodreenost Rusije postoji i danas u svesti mnogih politiara, ideologa, kulturnih radnika. To
pretendovanje je neosnovano. Da, naravno, geografski poloaj i dimenzije Rusije daju naoj zemlji
velike prednosti. Kultura Rusije nije samo jedna od velikih evropskih kultura, ona ima svoj
nastavak i u Aziji. Ali nema nikakvih osnova stavljati je iznad drugih kultura Zapada ili Istoka.
U svetu ne postoje jasni kriterijumi i granice za podelu, ili ak za definiciju razliitih
civilizacija. Sve tvrdnje onih koji smatraju rusku civilizaciju jednom od osnovnih delova evropske
kulture, veini istoriara kulture ine se ubedljivijima. U Rusiji ima mnogo politiara koji skoro
namerno pokuavaju da umanje kako sadanju, tako i buduu ulogu Rusije u Svetu.
Ruska Federacija tvrdio je doktor istorijskih nauka i jedan od eksperata partije
Jabloko Aleksej Arbatov nee u XXI veku igrati nikakvu znaajnu ulogu. Rusija treba da se
vrati u Evropu, iji je sastavni deo bila pre hiljadu godina. Ako u nizu svetskih centara moi Rusija
kroz dvadeset godina bude skoro nevidljiva, ona u evropskim razmerama moe da ostane jedna od
najveih zemalja, koja se po ekonomskom potencijalu i politikom uticaju moe porediti sa
Nemakom, Francuskom, Italijom i Velikom Britanijom, a po broju stanovnika, teritoriji i prirodnim
resursima, moe da ih prevazie. Integracija e te prednosti iz predmeta veite evropske
zabrinutosti pretvoriti u faktor jo vee snage, bezbednosti i samostalnosti Evrope.
Postoje i druge sheme u kojima kako Zapadna Evropa, tako i Rusija, Japan, Izrael,
Australija, Kanada i druge zapadne zemlje ulaze u nekakvu zonu stabilnosti, na ijem elu su
SAD. To je Pax Americana, ili zapadna civilizacija, koja treba da bude protivtea celom ostalom
nestabilnom svetu. Razmiljajui trezveno, ak i cinino izjavio je nedavno bivi glavni bankar
Rusije Sergej Dubinjin ruska elita naprosto je obavezna da se izbori za realni savez sa Zapadom,
i da postane njegov ravnopravni deo. To je odreeno jednostavnim instinktom samoouvanja. I to
nee biti na poklon zapadnim politiarima. To je potrebno nama samima.
Rusiji treba ne integracija, ve udruivanje sa Evropom, iji je deo ona bila u prolosti.
Posle toga suparnitvo izmeu Rusije i SAD na postsovjetskom prostranstvu izgubie smisao. ta
e Rusiji suparnitvo sa Amerikom zbog uticaja u Srednjoj Aziji, u Ukrajini, Gruziji, a u bliskoj
budunosti i u Belorusiji. Nikakvo strateko partnerstvo sa Rusijom nije potrebno ni Kini. Ona e
sama graditi svoje odnose sa Zapadom, a Rusija tu moe samo da zasmeta. Najvaniji istorijski
zadatak Rusije u XXI veku je da se vrati u Evropu. Ovo su rei Aleksandra Rara, direktora
programa za Rusiju i zemlje ZND u Nemakoj.
Ali pre hiljadu godina Rusija je bila drugaija zemlja, a i svet je bio drugaiji. Rusija je
danas prirodni lider na veem delu postsovjetskog prostora i nastala bi nova velika drama ako bi se
Rusija odrekla svoje uloge i svoje odgovornosti, i svojih interesa u Srednjoj Aziji, na Zakavkazju, u
Ukrajini i u Belorusiji. Rusija nastavlja da bude i treba da bude samostalni centar moi i uticaja u
svetu, a njene razmere, resursi, vojna snaga, isto kao i istorijska i nacionalna svest, omoguavaju
125

Rusiji da dostojno igra tu ulogu. Za sve velike zemlje na svetu i sve velike centre moi Rusija treba
da ostane partner i posrednik. Ali Rusija mora da sauva odreeno jednako rastojanje i od novih i
od starih svetskih lidera. Ona ne treba da se ujedini ni sa jednim centrom moi i uticaja protiv
drugih, koji se u svetu pojavljuje.
Saradnja sa Rusijom potrebna je i korisna za Evropu. Ona ostaje vana i za Zapad, a takoe i
za zemlje Bliskog i Srednjeg Istoka, za Indiju, Kinu i Japan. To treba da bude ravnopravna saradnja.
Takva saradnja neophodna je i za samu Rusiju. Nisu svi spremni, posebno u zemljama Zapada, da u
Rusiji vide ravnopravnog, samostalnog i velikog igraa u svetskoj politici. Mnogima se uinilo da je
Rusija poraena supersila koja e biti u stanju da se ispred zapadnog sveta pojavi samo kao klijent
ili onaj koji moli. Neki politiari matali su ne samo o raspadu SSSR-a, ve i o raspadu Ruske
Federacije na nekoliko daleko slabijih delova. To se, na sreu, nije dogodilo.
Na zadatak je da razvijamo prostor koji nam pripada i da poboljamo ivot svog naroda. Ne
treba da nameemo svoju volju i svoje stavove drugim narodima. Ali mi ne moemo da ugrozimo
svoje interese.
Spoljna politika je jedna od najvanijih poluga u razvoju Rusije.

RUSKA FEDERACIJA I ZND

ZND spoljni prioritet za Rusiju
U koncepciji spoljne politike Ruske Federacije odnosi sa zemljama Zajednice nezavisnih
drava odreeni su kao prioritetni pravac u ruskoj spoljnoj politici, a teritorija zemalja Zajednice
odreena je kao zona nacionalnih interesa Rusije od posebnog znaaja. Rusija je jedna od lanica i
osniva ZND, i svaka od drava koja ulazi u tu zajednicu, prema Ustavu ZND, ostaje privilegovani
partner Rusije. Meu sastancima i razgovorima Vladimira Putina 20042005. godine preovladavali
su pregovori sa efovima drava zemalja ZND. Rusija sa tim dravama ima najvei broj dogovora i
sporazuma. Nema potrebe detaljno govoriti o razlozima tako posebnog odnosa Rusije prema
zemljama ZND i zemalja ZND prema Rusiji.
Rusku Federaciju i ostale zemlje ZND ne povezuje samo vie od sedamdeset godina
sovjetske prolosti. Sve zemlje ZND bile su u sastavu Ruske Imperije, ili od sredine XIX, ili od
poetka XIX veka, ili od jo nekoliko stolea pre toga. Poznato je da je privreda Sovjetskog Saveza
stvarana od poetka ne samo kao jedinstveni i centralizovani sistem, ve i kao zatvoreni i sebi
dovoljan sistem, skoro nezavisan od spoljnog sveta.
U SSSR-u bio je stvoren sistem autoputeva i eleznica, jedinstveni sistem veza, jedinstveni
sistem snabdevanja energijom za sve republike. U SSSR-u postojao je jedinstveni sistem
obrazovanja i pripreme kadrova, jedinstveni sistem zdravstvene zatite i dravne bezbednosti. U
SSSR-u postojala je jedinstvena vojska, zajedniki finansijski sistem, zajedniki sistem
informisanja i tampe itd. Mnogi od tih jedinstvenih sistema trebalo je formiranjem ZND da budu
podeljeni, na primer, finansije i vojska. Bilo je svrsishodno mnogo toga sauvati, na primer,
zajedniki sistem veza. Ali mnogo toga od zajednikih sistema od ivotne vanosti nije bilo mogue
podeliti jer je Sovjetski Savez postojao kao jedinstveni ivi organizam.
Mogli bismo dugo da nabrajamo nedostatke SSSR-a kao autoritarne i ideoloke drave.
Svaka od bivih saveznik republika, a danas nezavisnih drava ZND, mogla bi da preda svoj raun
rukovodstvu KPSS i SSSR-u, a mnogi predaju raune i ruskim carevima i imperatorima. injenica
je da su sam sistem i ideologija SSSR-a, kao saveza socijalistikih republika, zahtevali stvaranje i
razvoj nacionalnih kultura, razvoj privrede i nivoa obrazovanja svih saveznih republika. Ovde su se
stvarali nacionalni kadrovi i nacionalne politike elite, iji su se mnogi predstavnici nalazili u
saveznom rukovodstvu.
Neke od zemalja lanica ZND konano su se formirale kao nacije upravo u sastavu
Sovjetskog Saveza. To se ne odnosi samo na Kirgize i Kazahe, ve i na Ukrajince i Azerbejdance.
126

Po pravilu, sovjetski i partijski lideri iz vrha KPSS postali su i prvi rukovodioci zemalja ZND. Nije
bilo sluajno to su nove lidere Gruzije i Azerbejdana Abulfaza Elibeja i Zviada
Gamsahurdiju, literatore i filologe, osvedoene nacionaliste, uskoro smenili lanovi Politbiroa CK
KPSS Gejdar Alijev i Eduard evarnadze. Nije bilo sluajno ni to, to su najvee uspehe, sa
take gledita stabilnog ekonomskog razvoja u svojim zemljama, ostvarili lideri kao to su
Nursultan Nazarbajev, Islam Karimov i Aleksandar Lukaenko. Do poetka 2005. godine samo
Kazahstan, Uzbekistan i Belorusija uspeli su da dostignu nivo ekonomskog razvoja od 1990, a u
nizu pravaca i da prevaziu taj nivo.
U Sovjetskom Savezu, isto kao i u Ruskoj imperiji, nije bilo slobode kretanja, kao ni
slobode mesta stanovanja i mesta rada. U Sovjetskom Savezu, za razliku na primer, od SAD, skoro
sve nacionalnosti imale su svoju konkretnu teritoriju i, u skladu sa tim, razliite stepene autonomije.
SSSR zato nije bio kotao za topljenje za narode koji u njemu ive. Bez obzira na to, zbog mnogo
politikih i ekonomskih razloga, a takoe i zbog meanih brakova u SSSR-u, u XX veku dogaale
su se odreene migracije naroda i nacija, posebno u najveim gradovima u zemlji.
U momentu raspada SSSR-a i van granica Ruske Federacije ivelo je oko dvadeset pet
miliona Rusa. U isto vreme, u Ruskoj Federaciji, stalno su iveli i radili milioni Ukrajinaca,
Belorusa, Gruzina, Jermena, Azerbejdanaca, Kazaha, Uzbeka i drugih iseljenika iz saveznih
republika. Pojam sovjetski narod nije do 1991. godine bila ni jednostavna apstrakcija, ni mit,
kako o tome sa aljenjem ili gnevom piu neki autori. Prve stepenice na putu ka formiranju takvog
zajednitva kao to je sovjetski narod bile su ve prevaziene, i za time malo ko ali. U zemljama
ZND i van granica Ruske Federacije vei deo ljudi govori i koristi ruski jezik kao jezik
komunikacije i kao jezik kulture. U granicama ZND neprijateljstvo prema Rusiji i Rusima kao
naciji sauvalo se samo u delu Zapadne Ukrajine. Novi nacionalizam u zemljama ZND postoji, ali
on nije usmeren protiv Rusije.
Ruska Federacija ve zbog svoje veliine i geografskog poloaja predstavlja vodeu zemlju
u ZND. Bez Ruske Federacije takva zajednica drava ne bi mogla da se formira i da se relativno
uspeno razvija. Ruska Imperija i Sovjetski Savez istorijski su formirani ne samo kao rezultat
napora ruskog naroda, bez obzira na to to su njegovi napori bili najznaajniji. Ruska Federacija
zbog toga je postala pravni naslednik i Sovjetskog Saveza i Ruske imperije, ali to odreuje ne samo
istorijsko nasledstvo, ve i nepobitnu istorijsku odgovornost Rusije i ruskog naroda za sudbinu svih
naroda koji ive i rade na postsovjetskim prostorima. Ruska Federacija ima, takoe, najvie
mogunosti za pomo zemljama ZND u njihovom nezavisnom razvoju, i ona ne moe te
mogunosti da zanemari. Ali i zemlje ZND ne mogu da budu ravnodune ni prema sudbini Ruske
Federacije ni prema sudbini ruskog i ruskojezikog stanovnitva na njihovoj teritoriji. Te obaveze i
ta odgovornost su uzajamni. Naravno, Jermenija moe da zanemari mnoge tekoe Kazahstana ili
Tadikistana; ona nema mogunost ak ni da otvori ambasade u svim zemljama ZND. Isto tako,
brige Kirgizije mogu da budu veoma daleko od briga Belorusije ili Moldavije. Ali Rusija pomae
svim zemljama ZND da brane svoje dravne interese, a u nizu sluajeva i dravne granice. U veini
zemalja ZND nalaze se ruske vojne baze ili posebne vojne jedinice.
Moe se imati razliit odnos prema raspadu Sovjetskog Saveza. Vladimir Putin je u prolee
2005. godine govorio o raspadu Sovjetskog Saveza kao o najveoj katastrofi XX veka. Jo u
februaru 2004, Vladimir Putin govorio je o raspadu SSSR-a kao o tragediji u kojoj je nastradalo
mnogo obinih ljudi. Prvobitni cilj ZND bio je, po miljenju V. Putina, obezbediti civilizovani
razvod bivih saveznih republika. Ali taj razvod bio je, na sreu, nepotpun i nije bio
bespogovoran. Formiranje i razvoj ZND bio je vaan pozitivni proces, u okviru koga su zemlje
ZND stekle velike mogunosti kakve nisu imale u sastavu SSSR-a. Daleko od toga da su sve te
mogunosti iskoriene u prvih 14 godina postojanja ZND, ali mnogo toga jo je ispred nas. Za
razliku od SSSR-a, Zajednica nezavisnih drava potpuno je dobrovoljna, ali mi vidimo da ni jedna
od drava lanica zajednicu nije napustila. To ne znai da unutar zajednice nema nikakvih
protivrenosti, tekoa ili sporova. Ozbiljnih je problema bilo u naim odnosima i prolih godina,
127

ima ih i danas. Kasnije mogu da pomenem samo neke od njih. Osnovni odnosi u ZND su bilateralni
odnosi, a istorija nastajanja svake od drava lanica i njenih odnosa sa Rusijom, zahteva posebno
razmatranje i analizu.
O tekoama formiranja ZND
Stvaranje ZND odvijalo se u tekim mukama, i najtee godine za sve zemlje Zajednice bile
su prve godine njenog postojanja. Raspad Sovjetskog Saveza mnogo je lake, nego druge drave,
podnela Ruska Federacija, koja je, kako su sada svi mogli da se uvere, snosila u prethodnim
decenijama neproporcionalno velike trokove za odravanje svih saveznih struktura, i za razvoj
mnogih saveznih republika. Rusija se nala u situaciji daleko slobodnije i samostalnije zemlje u
svojim odlukama i dejstvima, a njene mogunosti i resursi pokazali su se kao vei od drugih lanica
ZND, prema kojima se Ruska Federacija tih godina nije uvek najbolje ponaala.
Naravno, Rusija je nastavila da prua pomo i podrku svim zemljama Zajednice. Upravo je
Rusija prihvatila sve ranije meunarodne obaveze Sovjetskog Saveza, sav spoljni dug SSSR.
Rusija je sauvala kontrolu nad nuklearnim orujem, ona je nastavila da podrava sve
strukture vezane za kosmika istraivanja i programe. Rusija je nastavila da uva spoljne granice
ZND i bez velikih sporova pristala na podelu vojske i vojne imovine. Rusija je uz zajedniku
saglasnost dobila u vlasnitvo svu svojinu Sovjetskog Saveza, ukljuujui i zgrade ambasada, u
kojima su svoja predstavnitva mogla da smeste i zemlje ZND. Taj spisak radnji i odluka Ruske
Federacije, koje su olakale zemljama ZND stupanje u samostalni ivot, moe se nastaviti. Ali jo
vei bi mogao biti spisak radnji i odluka Rusije koji su oteali prve mesece i prve godine
nezavisnog postojanja zemalja ZND.
Ruska Federacija u svojim novim granicama ostala je drava koja je sebi dovoljna, i imala je
sve mogunosti i resurse za samostalno postojanje. Ceo svet nastavio je da gleda na Rusku
Federaciju kao na pravnu naslednicu Sovjetskog Saveza, a u izvesnom smislu i kao na zemlju koja
je obnavljala istorijsko naslee Ruske imperije. Osnovne geopolitike i civilizacijske karakteristike
Rusije promenile su se malo, i njeno odricanje od marksistiko-lenjinistike ideologije za narod
Rusije, nije postalo ni moralna ni politika katastrofa. Ranija stabilnost, pa i vrstina vlasti, bila je
naruena i u Rusiji, ali nije bilo haosa ni anarhije. Odvojene pojave nasilja i suprotstavljanja vlasti
nisu prerasli u graanski rat.
Vei deo zemalja ZND naao se posle raspada SSSR-a u daleko teem poloaju. Ni jedna od
zemalja ZND poetkom 1992. godine nije se mogla smatrati dravnom tvorevinom koja je sama
sebi dovoljna. Samo Jermenija i Gruzija imale su, pre nastanka Sovjetskog Saveza ili u prolim
vekovima, samostalnu jermensku i gruzinsku dravu, a takoe i izvesnu sopstvenu istoriju. Druge
zemlje ZND, ukljuujui Ukrajinu, Belorusiju, Kazahstan ili Turkmenistan, u prolosti nisu
postojale kao samostalne drave, i ta okolnost je za njih stvarala tekoe ne samo politike, ve i
psiholoke, kakve Rusija gotovo da i nije imala. Veliki deo moldavskih politiara i inteligencije
tvrdio je da eli da Moldaviju pripoji Rumuniji, a veliki deo azerbejdanskih politiara i
intelektualaca tvrdio je da su azerbejdanski i turski jezik veoma slini, i da oni imaju elju da se
ujedine sa Turskom.
Postoji nekoliko desetina odlika, ili jednostavno simbola, nezavisne drave. To nisu samo
grb, himna i zastava, ve i posebni zakoni i Ustav, sopstvene oruane snage, specijalne slube i
pravosudni organi. Drava mora da ima granice, ambasade, svoje potanske brojeve itd. Nezavisna
drava mora da ima svoj finansijski sistem, za koji se pokazalo da ga je u zemljama ZND veoma
teko stvoriti, pre svega zbog radnji Ruske Federacije. Poevi od 1992. godine sprovoenje okterapije u Rusiji, vlada Jeljcina-Gajdara nije se posebno brinula za podrku javnog mnjenja u
samoj Rusiji. I tim pre nije razmiljala o javnom mnjenju i interesima stanovnitva u zemljama
ZND, gde nije bilo samostalnog finansijskog sistema niti svoje valute.
Hiperinflacija unitavala je sve uteevine, ne samo graana Rusije, ve i onima u ZND.
128

Preduzea su izgubila obrtna sredstva, a velika preduzea i gradilita koja su se nalazila u Srednjoj
Aziji i u Zakavkazju, i finansirala iz saveznog budeta, ostala su bez finansiranja i rukovodstva.
Nezaposlenost i ekonomski pad postojali su svuda, ali u zemljama ZND van Rusije te tekoe bile
su vee, a stanovnitvo tih zemalja nalo se u goroj situaciji nego u Ruskoj Federaciji. U sastavu
Sovjetskog Saveza Ruska Fedracija, kao i Beloruska SSR, bile su republike-sponzori.
Udeo Rusije u saveznom budetu bio je neproporcionalan udelima drugih saveznih
republika, i znatno vei. Prema proraunu nekih ekonomista, druge republike su kroz budet od
Ruske Federacije dobijale minimum 40 milijardi rubalja godinje. Sada su te dotacije nestale.
Prema zvaninoj statistici bruto nacionalni proizvod Ruske Federacije poeo je da se smanjuje jo
1991, a 1996. on je iznosio svega 45% od nivoa 1990. godine. U Belorusiji pad nije bio toliko veliki
i 1996. godine BND iznosio je oko 60% nivoa 1990. Ali u svim drugim zemljama ZND pad je bio
daleko znaajniji do 1/3 ranijeg nivoa. Bre od drugih uspeli su da se oporave bogati resursima
Kazahstan i Uzbekistan, ali krajnje teka ekonomska situacija nastala je u svim republikama
Zakavkazja, Tadikistanu, u Moldaviji i u Ukrajini.
Koncepcija razvoja ZND razliitim brzinama, koja je nastala u prvim godinama postojanja
zajednice, nije prikazivala razliitu brzinu razvoja, ve razliitu brzinu procesa ruenja i zaostajanja.
Integracija unutar ZND odvijala se i tih prvih godina. Ali procesi dezintegracije i izvesnog
razdvajanja drava ZND odvijali su se bre i intenzivnije. Ne udi to, to su mnogi ruski i zapadni
eksperti predviali brzi krah i raspad ZND. Tako, na primer, ve prvih meseci 1992. Centar za
meunarodna istraivanja MGIMO pripremio je za MIP Rusije analitiki izvetaj pod nazivom
Posle raspada SSSR-a. Rusija u novom svetu.
U izvetaju se, izmeu ostalog, kae: Raspad Sovjetskog Saveza postao je nepobitna
injenica. Pretvaranje Rusije u novi centar ZND, ili bilo koje druge zajednice koja je mogla da
nastane na mestu Saveza za Rusiju, pogubno je jer ne odgovara njenim mogunostima. Rusiji je
potrebno da obezbedi regulisanje raspada SSSR-a, procesa destabilizacije u razliitim delovima
sveta koji su vezani za njega, i da stvore pretpostavke za reavanje osnovnog stratekog zadatka
prelaska sa periferije u centar svetskog razvoja. Zbog toga se prema ZND treba odnositi kao o
privremenoj tvorevini, iji osnovni zadatak jeste obezbeenje regulisanja toka procesa
dezintegracije.
U istom izvetaju bila je sadrana i veoma pesimistina procena da Rusija nee uspeti,
najverovatnije, da izbegne raznorazne konflikte u odnosima sa drugim republikama, nezavisno od
toga ko e biti njihov inicijator i ta e biti predmet tih konflikata granice, poloaj nacionalnih
manjina, separatistiki pokreti proruskog ili antiruskog pravca. Ova prognoza, na sreu, nije se
ostvarila. Rusija je imala probleme sa nekima od zemalja ZND, ali neke ozbiljne konfliktne
situacije sa susednim zemljama Ruska Federacija uspela je da izbegne.
Za mnoge druge zemlje ZND nastala situacija bila je mnogo gora. estok konflikt izmeu
Azerbejdana i Jermenije, povodom Nagornog Karabaha, prerastao je od pojedinanih sukoba u
surovo krvoprolie, u rat uz primenu tekog naoruanja i avijacije. Taj rat trajao je vie od dve
godine i bio je prekinut primirjem u maju 1994. godine, uz posrednitvo Rusije i nekih
meunarodnih struktura. Sigurnog mira i odreenih granica na tim prostorima nema ni do danas. Na
teritoriji Republike Moldavije jo 1991. bila je proglaena nezavisna Pridnjestrovska Republika iji
je glavni grad Tiraspol. Posle raspada SSSR ovaj etnokulturni konflikt prerastao je u kratak, ali
estok rat izmeu Kiinjova i Tiraspola. I ovaj rat nije zavren mirom, ve primirjem, poto se
Rusija umeala i rasporedila u Pridnjestrovlju svoju 14. armiju. Prema sporazumu predsednika
Rusije i Moldavije, u zoni konflikta bile su rasporeene mirovne snage, ukljuujui est ruskih
bataljona. Surovi graanski rat buknuo je posle raspada SSSR-a u Tadikistanu. Taj rat je u osnovi
imao klanski, a ne nacionalni karakter, i zavren je tek 1997. godine uz posrednitvo Rusije i Irana.
U Gruziji su samo za tri godine voena tri rata: gruzijsko-osetinski oruani konflikt, graanski rat u
Zapadnoj Gruziji izmeu protivnika i pristalica Z. Gamsahurdije, i gruzijsko-abhaski rat. Vojni
konflikti u Junoj Osetiji i Abhaziji zavreni su takoe ne mirom, ve primirjem, i uvoenjem
129

mirovnih snaga ZND u zone konflikata.

U Rusiji, na Severnom Kavkazu 1992, odvijao se estoki oruani konflikt izmeu Ingua i
Osetina. Posle raspada SSSR eenska Republika proglasila je svoj suverenitet i faktiki istupila iz
Ruske Federacije, poevi da stvara sopstvene oruane snage, ukljuujui artiljeriju i avijaciju.
Tanih podataka o posledicama svih tih ratova i konflikata nema. Prema priblinim proraunima
eksperata, ratna dejstva na teritoriji ZND odvijala su se u delovima gde je ivelo 30 miliona ljudi. U
tim konfliktima u toku 19921997. godine poginulo je najmanje milion ljudi kako onih sa
orujem u rukama, tako jo vie civilnog stanovnitva.
U istoriji nije bilo primera tako brze i sloene podele teritorije i imovine, tako ogromne i
snane drave, kakav je bio Sovjetski Savez. Kako podeliti na petnaest delova armiju, ratno
vazduhoplovstvo, ratnu mornaricu? Baltike zemlje zatraile su najbre mogue i potpuno
povlaenje svih vojnih jedinica i objekata biveg SSSR-a. Jermenija, naprotiv, molila je da ostanu
vojne snage biveg SSSR-a i na granici i u zoni Nagornog Karabaha. U Ukrajini je vei deo oficira
Sovjetske armije poloio zakletvu o vernosti novoj ukrajinskoj dravi. Ti oficiri iveli su i radili u
Ukrajini mnogo godina, tu su imali kue i porodice. Tako su postupili i mnogi oficiri i vojni
strunjaci u Kazahstanu i Uzbekistanu.
Ali neke od vazduhoplovnih posada uzletali su vojnim avionima i prelazili do aerodroma u
Rusiji i Belorusiji, gde je nova ruska armija imala najmanje problema. A kako je trebalo podeliti
nuklearno naoruanje? Skladita raketa i nuklearnih bombi, a takoe i ahte interkontinentalnih
raketa, bile su rasporeene po celoj teritoriji SSSR ne samo u Belorusiji, u Ukrajini i
Kazahstanu, ve i u eeniji. Na koji nain su se mogle zaustaviti i smestiti izbeglice, koje su
krenule ka Rusiji iz reona zahvaenih konfliktima?
Nikakve ozbiljne integracije u ZND prvih godina postojanja te zajednice nije bilo.
Preovladavali su procesi raspada. Uz to, raskidale su se i tehnoloke veze, koje su stvarane mnogo
godina, a te veze su odgovarale zemljama ZND i u bliskoj i u dalekoj budunosti. U SSSR, kao to
je poznato, postojao je monopol u spoljnoj trgovini. U naoj zemlji bilo je mnogo ljudi i
organizacija koje su dobro znale ta treba prodavati i kupovati od Kine ili Nemake. Ali kako
zapoeti trgovinu Ruske Federacije i Uzbekistana? Uzbekistanski pamuk ili zlato ranije su stizali u
Rusiju u zamenu za maine ili penicu, a u inostranstvo su ih ve prodavali savezni organi,
popunjavajui savezni a ne uzbekistanski budet. Sada je trebalo kupovati i kazahstansko ito i
uzbekistanski pamuk, i turkmenistanski gas, za valutu koju zemlje ZND jo nisu imale.
U periodu 19921994. godine nije postojala normalna trgovina izmeu zemalja ZND.
Razmena roba i vrednosti odvijala se tih godina na razne naine, ukljuujui i primitivne barter
aranmane. Pritom su ukupni obimi tih razmena bile 3-4 puta manje nego u SSSR-u 1990. Prema
priblinim proraunima eksperata, ukupni obim razmene Ruske Federacije sa drugim republikama
Sovjetskog Saveza iznosio je 1990, u savremenim razmerama cena, oko 140 miliona dolara. Ova
razmena 1999, ve u obliku spoljne trgovine, iznosila je samo oko 20 milijardi dolara. Udeo svih
zemalja ZND u spoljnotrgovinskom prometu Ruske Federacije iznosio je 1999. godine svega 19%.
Naravno, uporedo sa procesima integracije i raspada, na teritoriji zemalja ZND poetkom
1990-tih godina, odvijali su se i procesi nastajanja i stvaranja. U svim zemljama ZND stvorena je i
uvedena sopstvena valuta. Poelo je stvaranje nezavisnog finansijskog sistema. U toku je bilo
formiranje dravnih struktura, vladajuih organa, predsednikih administracija, parlamentarnih
struktura, vojske, snaga bezbednosti, jedinica policije i milicije, carina. Ureen je rad pota. Reeni
su problemi podele vojne imovine, a takoe su unitena raketno-nuklearna oruja, koja su postojala
van granica Ruske Federacije. Podeljeni su i kapaciteti eleznikih vagona, odreen nain rada
eleznikog saobraaja, a takoe i radio stanica i televizijskih mrea, vazdunog saobraaja. Pitanja
u vezi sa sovjetskom dokumentacijom, ukljuujui i diplome o obrazovanju i svedoanstva o
kvalifikacijama, zahtevala su pregovore i sporazume.
Sve to bilo je potrebno za utvrivanje radnog staa, za stvaranje novih oblika penzionog
osiguranja i drugo. Utvren je i nain rada zajednikih elektroenergetskih sistema. Reeni su
130

problemi meusobne trgovine, izdavanja viza ili prelaska granica bez viza. To nisu stotine, to su
hiljade sporazuma ili pravnih akata koje su potpisali i predsednici, i premijeri, i pojedini ministri.
Ali mnogi vani procesi na ukupnom prostoru ZND odvijali su se stihijski, i bilo ih je teko
evidentirati i analizirati. Tako, na primer, u Rusiju je iz zemalja ZND i Baltikih zemalja stizala
reka izbeglica ne samo sa vruih taaka, ve i migranata koji su odluili da se presele i ive u
Rusiji iz nacionalnih i ekonomskih razloga. Tokovi migracije odvijali su se i u suprotnom pravcu
iz Rusije u zemlje ZND i Baltike zemlje. Tako, na primer, 19941995. godine u Rusiju se iz
zemalja ZND i Pribaltikih zemalja doselilo za stalno oko dva miliona ljudi, a odselilo se oko est
stotina hiljada. Iz Baltikih zemalja i iz Srednje Azije u Rusiju su se selile uglavnom ruske porodice
i porodice iz meovitih brakova. Ali sa Zakavkazja se u Rusiju doselilo mnogo jermenskih,
gruzijskih i azerbejdanskih porodica. U celokupnom periodu 19912000, u Rusiju se iz Baltikih
zemalja i ZND, prema demografskim podacima, doselilo oko sedam miliona ljudi. Ve krajem
1990-tih godina migracije ljudi koji su se doseljavali u Rusiju za stalno, znatno su se smanjile. Ali u
isto vreme, irila se radna migracija, kada su stotine hiljada dravljana Ukrajine, Moldavije, Srednje
Azije i Zakavkazja stizali u Rusiju bez porodica da zarade. Prvo stotine hiljada ljudi, a krajem
1990-tih godina i milioni ljudi, pojedinano i u grupama, dolazili su u ruske gradove da potrae bilo
kakav posao.
Stanje u Rusiji 1990-tih godina bilo je ipak bolje nego u veini zemalja ZND, a tranja za
jeftinom radnom snagom, posebno u graevinskoj struci, bila je velika. U ovom sluaju radilo se
uglavnom o nelegalnoj migraciji i pokazalo se da je nemogue odrediti njene razmere. Neke novine
i asopisi tvrdili su da se u Rusiji nalazi najmanje tri, ili ak pet miliona nelegalnih imigranata. U
Rusiju je dolazio i veliki broj kvalifikovanih radnika, lekara, uitelja, inenjera. U mnogo zemalja
ZND smanjivao se broj ruskih kola, nisu radile bolnice, prekinut je rad niza velikih preduzea i
gradilita. Prekinula su sa radom brodogradilita u Nikolajevu i Odesi. Sa radom je nastavila velika
fabrika aviona u Takentu, ali prekinula je da radi fabrika aviona u Tbilisiju, prekinuta je izgradnja
nekoliko hidrocentrala u Srednjoj Aziji.
Krajem 1996. navrilo se pet godina od dana stvaranja ZND. Veliki deo zemalja ZND ve se
saiveo sa svojom nezavisnou, ali procesi raspada i uruavanja u privredi ipak su preovladali u
odnosu na procese stvaranja i izgradnje. Odluka i sporazuma koji se nisu realizovali, i koji su ostali
samo mrtvo slovo na papiru, bilo je mnogo vie nego onih koji su realizovani. ak su zapadni
analitiari sa iznenaenjem konstatovali da se Ruska Federacija, koja predstavlja jedino mogue
jezgro integracije u ZND, ponaa tako, kao da joj nikakva integracija uopte nije potrebna. esti su
bili primeri potcenjivakog odnosa vodeih politiara Rusije, ukljuujui i Borisa Jeljcina, prema
liderima i vodeim politiarima zemalja ZND. Liberalne demokrate iz vlade Rusije pokuavali su
da ue susede iz ZND o tome kako treba da sprovode ekonomske i politike reforme. Najvei deo
predloga i inicijativa u vezi sa usavravanjem ZND, nije stizao od Borisa Jeljcina, ili od Rusije, ve
od Nursultana Nazarbajeva i od Kazahstana. U govoru na sednici Saveta efova drava ZND marta
1997. godine u Moskvi, N. Nazarbajev je naveo da su sada, pet godina posle raspada SSSR, dravelanice ZND stale na noge i mogu da odrede sopstvene nacionalne i dravne interese.
Takoe je istakao da se meu zemljama ZND razvija deficit poverenja, i da se to dogaa
zbog velikog broja neispunjenih obaveza i obeanja. Zavravajui ovo zasedanje, Jeljcin je bio
prinuen da prizna da niko od nas nije zadovoljan stanjem u ZND. Rei u vie od toga
Zajednica je stigla do ivice, gde smo se suoili sa veoma ozbiljnim pitanjima. Zajednica se sve vie
udaljava od svojih ciljeva, koje smo odredili kada smo je stvarali. Danas je doao kritini momenat
momenat izbora. Mi moramo da se dogovorimo kako emo dalje da ivimo.
Ali ni 1997. ni 1998. godina nisu bile za ZND momenat niti izbora, niti zaokreta. Velika
promena dogodila se samo u odnosima izmeu Ruske Federacije i Belorusije, koje su izmeu sebe
potpisale savezni ugovor. U svim drugim pravcima u ZND stanje se pogoravalo, a tome je
doprinela i ekonomska i finansijska kriza u Jugoistonoj Aziji u jesen 1997, a zatim i finansijskih
krah u Rusiji avgusta-septembra 1998. godine. Obim trgovine Rusije i zemalja smanjio se u 1998.
131

za 20%. U odnosu na nivo iz 1990, BNP je 1998. godine iznosio svega 41%, u Rusiji 58%, u
Kazahstanu 61%, u Uzbekistanu 65%. U republikama Zakavkazja, u Tadikistanu i Kirgistanu nivo
BNP u 1998. iznosio je svega 25-35% od nivoa 1990. godine. Samo je u Belorusiji ta cifra iznosila
tada 82%. Neoekivana i velika devalvacija ruske rublje krajem avgusta i septembra 1998. godine,
postavila je sve zemlje ZND u veoma teak poloaj. Kazahstan je bio prinuen da uvede, bez
upozorenja, dvestaprocentnu taksu na robu iz pet zemalja ZND koje su ulazile u carinski savez. Ovo
je bila teka odluka, ali Nazarbajev je morao da titi sopstvene proizvoae. Stanje u nekim
zemljama ZND 1999. i dalje je bilo oajno. Tako, na primer, jula meseca Vrhovna Rada Ukrajine
usvojila je obraanje Parlamentarnoj skuptini OEBS, Evropskom parlamentu, Meuparlamentarnoj
skuptini ZND, celoj evropskoj i svetskoj javnosti. U tom obraanju se kae da je privreda zemlje
u godinama takozvanih reformi dovedena do raspada. Utroeno je dve treine BNP, tri etvrtine
industrijske i vie od polovine poljoprivredne proizvodnje. Spoljni dravni dug dostigao je 12,4
milijarde dolara SAD, to je jednako dvostrukom godinjem budetu Ukrajine. Ali, ime je
Ukrajini mogla da pomogne svetska javnost? Samo jo jednim kreditom od MMF, iji eksperti su
upravo radili na preporukama za ekonomske reforme u Ukrajini.
Prema mnogim pokazateljima upravo je se 1999. godina pokazala kao najgora za vei deo
zemalja ZND i za celu Zajednicu. U Ruskoj Federaciji te godine vlada se menjala tri puta, i ona je
malo ime mogla da pomogne svojim partnerima u ZND. Ali i zemlje ZND malo su ime mogle da
pomognu Rusiji. U jednoj od velikih analitikih beleki poslatih sredstvima javnog informisanja ve
2000. godine, moglo se proitati: Devet godina postojanja ZND pokazalo je iluzornost nada
dvanaest postsovjetskih zemalja u ouvanje jedinstvenog ekonomskog prostora bez jedinstvene
dravnosti. Uprkos nameri koja je bila iskazana prilikom formiranja Zajednice, da se to vie
razvijaju i jaaju integracioni meusobni uticaji njenih lanica na novoj osnovi, u realnosti je
zapoeo direktno suprotni proces koji se kree putem dezintegracije postsovjetskog prostora.
Osnovnim rezultatom delatnosti ove kvaziintegracione organizacije, moe se smatrati ruenje
ranijeg politikog i socijalno-ekonomskog sistema, i transformacija bivih sovjetskih republika u
nacionalne drave. Osnovna zasluga Saveta efova drava ZND bile su odluke usmerene ka
spreavanju oruanih konflikata, slinih onima koji su se dogodili, na primer, na teritoriji bive
Jugoslavije. Ali danas, kada je Zajednica u krizi, moramo konstatovati da odluke Saveta efova
drava ZND nikako ne moemo svrstati u odluke integracione prirode. Nade u integraciju postaju
sve manje.
Rusija i ZND 20002004. godine
U ruskoj ekonomiji i ruskom politikom ivotu zaokret ka boljem dogodio se, kao to je
poznato, 2000. godine, i trajao je sledee etiri godine, mada ne toliko brzo koliko bi svi eleli. Ali,
u isto vreme, poelo je poboljanje politike i ekonomske situacije u veini zemalja ZND. Poeli su
da se obnavljaju integracione veze koje su se pokvarile zbog finansijske krize 1998. Ve prema
rezultatima iz 2001, eksperti su istakli pozitivni zaokret u trgovinsko-ekonomskim odnosima
Rusije sa zemljama ZND. Posebno primetan bio je razvoj trgovine Rusije sa Jermenijom,
Gruzijom, Kazahstanom, Ukrajinom i Uzbekistanom. Poveao se izvoz sirove nafte, elektrine
energije, vetakog ubriva, rezane grae i tkanina iz Rusije u zemlje ZND, gde je odlazio i
praktino celokupni obim ruskog izvoza poljoprivrednih maina, elektrotehnike, transportnih
sredstava, motora. Sa svoje strane, Rusija je iz zemalja ZND uvozila rude obojenih metala,
poljoprivredne proizvode, pamuna vlakna. Uspeno se razvijala proizvodna kooperacija Rusije sa
veinom zemalja ZND, poveao se obim tranzita roba kroz teritorije zemalja ZND u inostrane
zemlje.
Reeni su problemi u vezi sa transportom ruskog gasa i nafte kroz Ukrajinu i Belorusiju.
Kroz Rusiju je u druge zemlje ila nafta iz Kazahstana i Azerbejdana i gas iz Turkmenistana. I
radna migracija poela je da dobija civilizovaniji oblik. Tane podatke u vezi sa tim nema niko, ali
132

prema indirektnim podacima u Rusiji se na sezonskom ili stalnom radu u trgovini, na graevinama,
u saobraaju, zaposlilo u periodu od 2001. do 2003. godine, oko 3 miliona graana Ukrajine, oko 2
miliona graana Azerbejdana, vie od 1,5 graana Jermenije, oko 300 hiljada radnika iz Moldavije,
vie od 500 hiljada radnika iz Tadikistana i Uzbekistana. U Rusiji ivi i radi vie od 800 hiljada
dravljana Gruzije, i vie od 500 hiljada dravljana Belorusije. Znaajni deo zarada tih ljudi alje se
njihovim porodicama. Ta, u velikoj meri siva integracija, isto kao i siva trgovina, znatno
premauju za mnogo zemalja ZND obim njihove legalno registrovane uzajamne trgovine. U tampi
su objavljene informacije o tome da novani transferi od Azerbejdanaca, koji su stalno nastanjeni i
zaposleni u Rusiji, iznose najmanje 30% svih deviznih transfera u Azerbejdan.
iri se i legalno kretanje kapitala unutar ZND. Ranijih godina kapital je prebacivan iz jedne
zemlje u drugu, prevashodno po razliitim nelegalnim emama. Bilo je mnogo bogatih ljudi u
zemljama ZND, koji su ulagali novac u Rusiju, uglavnom u trgovinu i drutvenu ishranu, ili u
nekretnine. U Rusiji je ipak bilo stabilnije nego u Ukrajini ili u Gruziji. Ali poslednjih godina
poveale su se investicije iz Rusije u ekonomiju zemalja ZND, ukljuujui takoe i Gruziju i
Ukrajinu. Eksploatacija i transport nafte i gasa to je sfera ekonomije u kojoj ruske kompanije ue
jo od 1990-tih godina, uglavnom u Kazahstanu i Azerbejdanu. 20042005. godine objavljeno je
da su bive republike SSSR stekle svojinu velike ruske kompanije kao to je RAO EES Rusije,
OAO Gazprom, OAO Rostelekom, Ingosstrah, RESO-Garantija, Vim-bil-dan, Lukojl i
druge.
Pod uticajem mnogo faktora u zemljama ZND, poslednjih nekoliko godina, pad u razvoju
ekonomije zamenio je uspon. Pritom su neke od zemalja ZND, na primer Kazahstan i Belorusija,
tempom razvoja, pretekli Rusiju i kretali su se unapred prilino brzo. Od 2002. poeo je primetni
uspon ekonomije Ukrajine. Ubrzao se tempo razvoja i ekonomije Tadikistana, Azerbejdana i
Kirgizije. U Gruziji, posle mnogo godina stagnacije i nazadovanja, razvoj je zapoeo 2004, i on je
na godinjem nivou iznosio negde oko 10%.
Unutranje strukture u ZND
Devedesetih godina ZND su funkcionisale preteno preko bilateralnih veza i dogovora.
Takve veze prevladavaju i u sadanje vreme. Ali u mnogo pravaca u ZND se dogaalo i sloenije i
viestrano formiranje struktura, koje je jaalo i poveavalo ukupnu efikasnost Zajednice. Dalje
emo navesti samo nekoliko struktura koje su se pojavile u ZND politike, vojne i ekonomske.
OS PVO. Jo februara 1995, efovi deset drava ZND, osim Azerbejdana i Moldavije,
potpisali su sporazum o formiranju Objedinjenog sistema protivvazdune odbrane zemalja lanica
ZND. Rok vaenja ovog sporazuma nije ogranien i otvoren je za sve drave koje se slau sa
koncepcijom zatite vazdunog prostora drava lanica ZND. Godine 1997. Gruzija i Turkmenija
su odluile da se uzdre od uea u radu OS PVO. Na poetku 2005, u sastavu OS PVO bilo je 19
lovaca (od njih 11 ruskih), 22 radiotehnike jedinice (9 iz Rusije), a bilo je i drugih jedinica.
Najaktivnije uee u manevrima i vebama OS PVO, osim Rusije, uzeli su Belorusija, Kazahstan i
Jermenija.
ODKB. Jedna od najvanijih organizacija unutar ZND postala je u poslednjih nekoliko
godina Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), u koju ulazi est drva:
Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, Rusija i Tadikistan. Ova organizacija pretpostavlja
visoku vojnu saradnju izmeu zemalja lanica i borbu protiv terorizma. Osnovni zadatak ove
organizacije jeste borba protiv terorizma, religioznog ekstremizma, a takoe i protiv prodaje
narkotika i nelegalne migracije. ODKB ima sopstveni aparat upravljanja, i glavnu ulogu Rusije u
njemu niko ne stavlja pod sumnju. Za generalnog sekretara organizacije, prema zajednikoj
saglasnosti, postavljen je general-pukovnik Nikolaj Bordjua. Ova organizacija ima veliki autoritet
u svetu i ona je ve postala partner meunarodnih organizacija OUN, NATO, OEBS. U borbi protiv
meunarodnog terorizma ODKB u Evroaziji zauzima mesto lidera; pod njenom komandom formira
133

se koaliciona grupa armija kolektivne bezbednosti, stvaraju se sistemi POV, uprave veza,
informativno-obavetajne slube. Tu su odreeni jedinstveni standardi vojne pripreme i korienja
vojne tehnike, a takoe i opte materijalno-tehnike rezerve.
Za vreme martovskih dogaaja 2005. godine, u Kirgiziji sve jedinice i strukture ODKB
veoma su paljivo pratile razvoj situacije. Ali predsednik Kirgistana Akar Akajev napustio je svoju
funkciju, naredivi oruanim snagama Kirgizije i specijalnim slubama da ne koriste oruje i da se
ne meaju u dogaaje, demonstracije i nerede na jugu Republike i u Bikeku. Ali Kirgizija je
sauvala lanstvo u ODKB. Posle nemira i metea u Anidanu, koje su surovo uguile vojska i
specijalne slube Uzbekistana, u tampi su se pojavile informacije o tome da Uzbekistan takoe
razmatra pitanje pristupanja ODKB.
OS. Visoki autoritet u Centralnoj i Istonoj Aziji ima angajska organizacija saradnje, koja
se u odnosu na druge strukture ZND odlikuje vanom okolnou to u nju, pored zemalja Zajednice:
Kazahstana, Kirgizije, Rusije, Tadikistana i Uzbekistana, ulazi i Kina. Za zemlje Centralne Azije
Kina je sused koji u ovom regionu ima sopstvene interese. To je ogromna zemlja koja odrava
prijateljske i partnerske odnose sa Rusijom. Kina je veoma privlana i to je pobudilo zemlje koje su
lanice OS da formiraju tu organizaciju. Sporazum o tome potpisan je u angaju odatle i naziv
OS. Kada je organizacija bila formirana, prioritet je bio na saradnji u sferi bezbednosti. U okviru
OS formirana je ak regionalna antiteroristika struktura (RATS) sa seditem u Takentu. Ali, u
prvi plan delatnosti OS poeli su da izbijaju trgovinsko-ekonomski odnosi. U jesen 2003. partneri
u OS potpisali su Program viestrane trgovinsko-ekonomske saradnje na dvadeset godina. U jesen
2004, poto su se okupili u prestonici Kirgistana Bikeku, premijeri est zemalja odredili su
veliki plan konkretnih mera u vezi sa realizacijom tog programa. Ovaj plan ukljuio je vie od
stotinu razliitih projekata i on predvia mehanizme za njihovu realizaciju.
Osnovni pravci razvoja su saobraajne komunikacije, energetika, telekomunikacije i
poljoprivreda. Unutar OS formirani su radni organi, a takoe i Poslovni savet i Fond za razvoj
organizacije. Paralelno sa OS doneta je odluka da se formira jo jedna organizacija
Centralnoazijske saradnje (CAS). Njeni zadaci su da reava iste probleme, samo u okviru ZND. U
CAS ulaze iste zemlje, ukljuujui i Rusiju, ali tu nema Kine. To je prirodno. U regionu postoji
organizacija za saradnju zemalja Centralne Azije, u koju ne ulazi Rusija.
EvrAzEs. Evroazijska ekonomska zajednica stvorena je pre nekoliko godina i formirale su je
Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, Rusija i Tadikistan, na osnovu ranije stvorenog carinskog saveza
ovih zemalja. Osnovni zadatak ove organizacije je uvoenje reima slobodne trgovine, formiranje
jedinstvenih carinskih tarifa i jedinstvenog sistema netarifne regulative. Jedan od orijentira za ovu
organizaciju postala su mnoga pravila koja su ve utvrena u Evropi u okviru Evropske Unije.
Praktini rad unutar EvrAzEs izaao je daleko van okvira stvaranja carinskog saveza. Razvija se
saradnja u oblasti svih vrsta saobraaja. Prilikom stvaranja evroazijskog energetskog sistema
ukljuen je i Uzbekistan, koji ne ulazi u ovu organizaciju. Posebna panja posveuje se organizaciji
tranzitnog prevoza iz Evrope u zemlje Azije. Do danas vei deo transporta roba iz Evrope u Aziju
odvijao se mimo Rusije i zemalja ZND. Iz raznih razloga mnoge zapadne zemlje bi elele da
ovekovee poloaj po kome se Rusija razmatra kao zemlja koja je za saobraaj slepi put. Prema
planovima tih zemalja, meunarodni saobraajni koridori treba da se zavravaju na teritoriji Rusije,
i da obezbede samo izvoz Ruskih prirodnih bogatstava. Zemlje lanice EvrAzEs imaju nameru da
izmene tu tendenciju. Unutar ove organizacije formirano je mnogo rukovodeih i radnih struktura.
U rukovodeim organizma EvrAzEs, prvi put u ZND, primenjen je princip predstavljanja u skladu
sa ekonomskim potencijalom zemlje lanice. Rusija ima 40 glasova, Belorusija i Kazahstan po 20,
Kirgizija i Tadikistan po 10. U okviru EvrAzEs znaajno se poveala uzajamna trgovina; u
Poslovni savet organizacije ulo je ve vie od 60 velikih organizacija i poslovnih struktura
zaniteresovanih za uzajamnu saradnju.
JEP. 2004. godine predsednici Rusije, Kazahstana, Belorusije i Ukrajine potpisali su prve
principijelne sporazume o formiranju nove strukture unutar ZND. To je Jedinstveni ekonomski
134

prostor (JEP). Predsednici su potpisali okvirna dokumenta Koncepciju i Sporazum o stvaranju

JEP. U okviru JEP formira se zona slobodne trgovine. Takvu slobodnu trgovinu ve su realizovali
izmeu sebe Rusija i Belorusija, a takoe i Rusija i Kazahstan. Sada se radi o tome da se u tu zonu
ukljui i Ukrajina. U okviru JEP ve su potpisani sporazumi o liberalizaciji reima kretanja graana
Ukrajine po teritoriji Rusije (devedeset dana bez prijave boravka) i o neplaanju PDV u zemlji
isporuke. Pretpostavlja se da e se pripremiti vie od stotinu sporazuma, od kojih su 29 ve spremni
za potpis. Formiranje JEP podrazumeva formiranje izvesnih nadnacionalnih organa za ekonomsko
regulisanje po ugledu na analogna evropska udruenja. Posle smene rukovodstva u Ukrajini,
nove vlasti bile su protiv toga i izrazile su spremnost da potpiu samo 14 sporazuma od
pripremljenih 29. Rusija nije imala nita protiv toga, smatrajui da koncepcija JEP moe da bude
realizovana i u formatu 3+1. Naravno, to e umanjiti efekat integracije, ali pre svega za samu
Ukrajinu. Sva osnovna dokumenta JEP trebalo je da budu potpisana krajem leta i u jesen 2005.
godine. U mnogim pravcima ta dokumenta e uvrstiti ve postojeu ekonomsku praksu
zajednikog rada na velikim projektima. Skoro sve velike fabrike maina u zemlji ZND danas rade
na osnovu kooperacije sa istim preduzeima sa kojima su saraivale i za vreme SSSR. Tako na
primer, glavna ruska fabrika za proizvodnju kombajna Rosselma sarauje sa vie od trideset
preduzea iz Ukrajine, Belorusije i drugih zemalja ZND. Istorijski sazdana specijalizacija pokazala
se jaom od svih drugih faktora. Skoro sva velika preduzea Ukrajine takoe su uspela da obnove
svoju proizvodnju samo posle obnove skoro svih ranijih veza. Tenja Ukrajine za ulazak u
ekonomske strukture Evropske Unije razumljiva je, ali je teko izvodljiva.
O perspektivama ZND
Malo ko od ruskih politiara danas stavlja pod sumnju svrsishodnost razvoja i jaanja ZND.
Samo neki desni radikali, kojih nema mnogo, nastavljaju da tvrde da Rusija treba pre svega da se
bavi reavanjem svojih problema, a ne reavanjem problema ZND. U stvari, to nije u protivrenosti
jedno sa drugim. Nestabilnost u susednim zemljama stvara opasnost i za samu Rusiju. Zemlje ZND
su veliko trite za realizaciju ruskih roba i dobra sfera za ulaganje ruskog kapitala. Postoji mnogo
drugih oblika ekonomske, kulturne i politike saradnje, a neki od njih su prihvatljivi za sve zemlje
ZND. Svakako da postoji i mnogo problema. Naveu samo neke od njih.
Teak poloaj u kome su se nale zemlje ZND 1990-tih godina, pobudili su mnoge od tih
zemalja da trae naine za jaanje veza i saradnje van granica postsovjetskog prostora. Jermenija je
elela saradnju ne samo sa Rusijom, ve i sa Iranom, evropskim zemljama, SAD, sa zemljama
Bliskog Istoka i Latinske Amerike svuda gde su postojale jermenske dijaspore. Azerbejdan je
ojaao veze sa Turskom i tragao za novim vezama sa Iranom i SAD. Pozivom u pomo obraao se
zemljama Zapada i predsednik Gruzije Eduard evarnadze. Sprovodei privatizaciju, Kazahstan je
aktivno privlaio kapital iz Zapadne Evrope i iz SAD. Uzbekistan, protiv koga je ve sredinom
1990-tih godina bio usmeren glavni napad nekih radikalnih islamskih organizacija, traio je pomo i
podrku SAD, Kine, a takoe i OUN. Pre 2000. godine upravo je Islam Karimov, a ne Boris Jeljcin
ili Bil Klinton, pokazivao najveu zainteresovanost za borbu protiv meunarodnog terorizma.
Ovakve primere moemo da nastavimo, isto kao i primere aktivnosti mnogo zemalja sa Zapada i
Istoka na postsovjetskim prostorima. Tako na primer, SAD su pokazivale interes prema svim
zemljama ZND. U prvih deset godina postojanja Zajednice, SAD su pokazale najvei interes prema
Ukrajini, Uzbekistanu, Kazahstanu i Azerbejdanu. Delom je to bilo vezano za poveani interes
SAD prema naftnim resursima Kaspijskog mora. Ali mnogi analitiari su smatrali da su Sjedinjene
Drave elele takoe i da ogranie uticaj Rusije u ZND. Neki ameriki politiari, govorei o
postsovjetskim prostorima, ak nisu spominjali skraenicu ZND, ve su govorili samo o novim
nezavisnim dravama. U odreenim krugovima SAD-a direktno su govorili da uticaj Rusije ne
treba da se iri van njenih dravnih granica.
Nemaka je pokazivala i dalje pokazuje veliki interes za stanje u Ukrajini, a Velika Britanija
135

za drave Zakavkazja. Za Rumuniju najvei interes predstavlja razvoj dogaaja u susednoj

Moldaviji, a za Poljsku u susednoj Ukrajini. Za Tursku je posebno vana bila saradnja sa
Azerbejdanom, ali takoe i sa Gruzijom i republikama Srednje Azije. Prema Srednjoj Aziji i svim
zemljama Prikaspijskog regiona, veoma je paljiv bio Iran. Kina je svoj interes odredila putem
uea u OS, o kome se govorilo ranije. Juna Koreja ulagala je znaajan kapital u niz projekata
na teritoriji Uzbekistana. Japan je uestvovao u istraivanju prirodnih dobara u Srednjoj Aziji, ali u
celini, japanski biznis bio je slabo aktivan u ZND.
U ZND se paljivo prouava iskustvo Evropske Unije, kao i integracioni procesi i problemi
u drugim regionima planete. Logika tih procesa postavlja u odreenoj fazi pitanje jedinstvene
valute. U zemljama ZND iroko se koriste obrauni u dolarima, obrauni se ire i na evro, ali ne
zanemaruje se ni ruska rublja. Kada se kod graana Jermenije ili Uzbekistana pojave rublje, oni
mogu, ali ne moraju, da ih zbog vee sigurnosti menjaju u dolare. Rublja igra ulogu meunarodne
valute nezvanino. Pitanje o prelasku na rublju kao jedinstvenu valutu bilo je postavljeno tak u
pregovorima sa Belorusijom.
Meu mnotvom tekih nacionalnih problema koji su nastali na teritoriji ZND, za Rusiju se
pokazao kao najvaniji problem poloaja ruskog stanovnitva, koje ivi van granica teritorija Ruske
Federacije. Jo u carskoj Rusiji, rusko stanovnitvo predstavljalo je znaajni deo stanovnitva u
gradovima i u Zakavkazju i u Kazahstanu. U godinama sovjetske vlasti rusko stanovnitvo
poveavalo se u svim republikama, a ruski jezik bio je dravni jezik na celoj teritoriji SSSR. Takvo
stanje je sada poelo da se menja i mnogo ljudi, koji su se nali u poloaju nacionalne manjine, to
su bolno prihvatali. U poslednjih petnaest godina milioni ruskih porodica preselile su se iz zemalja
Zakavkazja, Srednje Azije, iz Kazahstana, Moldavije i iz republika Severnog Kavkaza, u osnovne
regione Ruske Federacije. Ali veliki deo ruskih porodica ostale su tamo gde su i ivele. Najvee
tekoe za rusko stanovnitvo pojavile su se u Turkmenistanu sa njegovim nacionalistikim
autoritarnim reimom. Velike tekoe pojavile su se za rusko stanovnitvo u Baltikim zemljama,
posebno u Litvaniji, ali Baltike zemlje nisu ule u ZND.
Najvee ruske optine postoje danas u Ukrajini i Kazahstanu. Za razliku od Litvanije, rusko
stanovnitvo tu ima sva graanska prava, i ono sebe ne smatra ugnjetenim ili diskriminisanim
delom drutva. Problemi, naravno, postoje, ali oni su reivi i nema potrebe preuveliavati ih. U
emu je danas teina poloaja Rusa u bivim sovjetskim republikama? pitao je direktor instituta
zemalja ZND Konstantnin Zatulin, i sam je odgovorio. U tome to se u veini ovih zemalja, sa
izuzetkom Rusije i Belorusije, danas grade mononacionalne etnokratske drave. Tu se istiskuje
ruski jezik, ruska kultura, ruski uticaj. Nove nacionalne drave sebi postavljaju zadatke da se na
svojoj teritoriji izbore za unitarnost i mononacionalnost, i da izbace iz seanja ljudi sve korene koji
ih povezuju sa Rusijom. Od ruskih ljudi oteli su ne samo veliku Rusiju Sovjetski Savez, ve su
oteli dravu kao instituciju vlasti, obaveznu da na sve naine zatiti svoje graane. Nova vlast je u
najboljem sluaju nezainteresovana, ako nije neprijateljska prema naim sunarodnicima.
U ovim tvrdnjama K. Zatulina mnogo je toga preuvelianog. Sovjetski Savez nije bio ruska
drava ili drava ruskog naroda. U tome to e se u Kazahstanu ili u Uzbekistanu brinuti za razvoj
kazahske ili uzbekske kulture, i za prouavanje sopstvene istorije, nema nikakve pretnje za Rusiju i
rusku naciju. To su pozitivni procesi. Uprkos svim preprekama, koje zaista postoje, ZND se formira
ne samo kao jedinstveni informativni, ve i jedinstveni kulturni prostor, a ruski jezik ostaje i danas,
2005. godine, jedini jezik meunacionalne komunikacije. Rusi u Kazahstanu ine oko 35% graana,
ali ruski jezik govori 85% stanovnitva. U Moldaviji Rusi ine oko 13%, ali ruski jezik govori 70%
stanovnitva. Samo u Kirgiziji se ti odnosi ne ine tako dobrima. U toj Republici Rusi ine 21%
celokupnog stanovnitva, ali ruski jezik govori samo 44% graana. Ali upravo je u Kirgiziji 2000.
ruski jezik zakonom proglaen za drugi zvanini jezik. ak i van granica ZND u Latviji i
Estoniji ruski jezik govori 85, odnosno 77% graana, iako udeo Rusa u ovim republikama iznosi
malo vie od 30%.
Na kom jeziku, osim ruskog, mogu da komuniciraju izmeu sebe Ukrajinac i Uzbek,
136

Moldavac i Gruzin, Estonac i Litvanac? Ruski jezik nastavlja da dominira i u trgovini knjiga i u
izdavanju knjiga, i u nauno-tehnikoj dokumentaciji na prostorima ZND. Po celom prostoru ZND
vei deo stanovnitva redovno gleda emisije ruske televizije. Ovi primeri mogu se nastaviti.
Komentariui svoj novi projekat izdavanje asopisa Politiki komentar, poznati ruski
politiar i urednik Vitalij Tretjakov izjavio je: Treba poi od imperativnog prioriteta spajanja
ruske nacije. Pre svega, sa Ukrajinom zato to tu ivi najvie inostranih Rusa. Za strateko
spajanje sa Ukrajinom ima mnogo osnova. Jedna od njih se kod nas ne pominje: Rusi su
najpodeljenija nacija u Evropi. Dvadeset pet miliona Rusa ivi van Rusije i ne prema sopstvenom
izboru. Ali, nai politiari nikako se ne orijentiu ka tom problemu.
Tretjakov postavlja lani cilj naim politiarima. Rusija mora da bude centar za sve Ruse, ali
ne treba da ima nameru da ih sve spoji u jedinstvenu dravu, to jednostavno nije mogue. Treba
razvijati i jaati Zajednicu, stvarajui jedinstveni ekonomski, informativni, odbrambeni, kulturni, ali
ne politiki prostor. Ko moe da negira jednostavnu injenicu da su mnogi elementi ruske
nacionalne kulture ouvani ne u SSSR, ve u ruskoj emigraciji u Evropi. Ako se prava ruskog
stanovnitva u Ukrajini ne budu krila, ruska optina u Harkovu moe da se nae na udobnijem
mestu nego rusko stanovnitvo u Rjazanju ili u Voronjeu u Ukrajini Rusi e upotrebljavati dva
jezika i imae oko sebe bogatstvo dva jezika i dve kulture. Veini podeljenih nacija u svetu potreban
je nacionalni centar, ali ne postavljaju sebi zadatak da se spoji u jedinstvenoj dravi. U
Azerbejdanu ivi sedam miliona Azerbejdanaca, a u Iranu ih ima dvadeset miliona. U Jermeniji
ivi tri miliona Jermena, a van granica Jermenije vie od etiri miliona. U Tadikistanu ivi etiri
miliona Tadika, a u Avganistanu vie od est miliona. Mogu da nastavim da nabrajam ovakve
primere. Rus koji se prilagodio vrednostima tako bogatih kultura kao to su jermenska ili gruzijska,
nikada nee zaaliti zbog toga. Sa druge strane, i za kulturu svih zemalja ZND i njihov izlaz ka
bogatstvima svetske kulture, najbolje e biti da se ona odvija na ruskom jeziku, a time i ruskom
kulturom. Jezik jeziku nije neprijatelj te rei esto je ponavljao Rasul Gamzatov. U svetu
postoji oko 200 nezavisnih drava i oko 1000 nastalih nacija. Bilo koja od tih nacija mora da ima
pravo na nacionalno-kulturnu autonomiju, ali stvaranje nezavisne drave za svaku naciju nije
mogue.
Zajednica nezavisnih drava za sada nema zajedniku ideologiju ili ideje za sve zemlje
ZND. Sovjetski Savez je takvu ideologiju imao izgradnja socijalistikog drutva, komunistika
perspektiva, prijateljstvo svih naroda, stvaranje jedinstvene sovjetske kulture, nacionalne po formi i
socijalistike po sadraju, i dr. Ta ideologija je nestala, ako ne iz pamenja i iz svesti, bar iz realne
politike, a nova ideologija nije se pojavila. U Ruskoj Federaciji mesto ranije ideologije zauzela je
ideja patriotizma, ali za ZND ona nije odgovarajua. U ujedinjenoj Evropi glavna uloga koju sve
zemlje EU treba da igraju jeste, kao to je poznato, ideja o izgradnji Zajednike evropske kue. U
skladu sa tim, za ZND Nursultan Nazarbajev predloio je jo sredinom 1990. godine ideju izgradnje
Zajednike azijske kue ili Evropsko-Azijskog saveza drava, ili jo krae Evroazijski
savez drava.
To je veoma korisna ideja, i ona se nalazi nasuprot ideologije Slovenskog Saveza ili
Ruskog saveza, koju je iznosio ne samo A. I. Solenjicin, ve i niz drugih ruskih javnih radnika.
Pretpostavljalo se da e u Ruski savez ui samo etiri drave: Rusija, Ukrajina, Belorusija i
Kazahstan.
Ruski desni radikali i zapadnjaci predlagali su da se ceo zapadni deo ZND orijentie ka
stupanju u Evropsku Uniju. Ali Zajednika evropska kua nije dovoljno velika da u nju moe da
se smesti jo i Rusija. Ideja Evroazijskog saveza drava, naravno, nije ona evroazijska ideologija
koja je nastala jo 1920-tih godina u ruskoj emigraciji, i koja se u obnovljenoj formi danas
pojavljuje kao neto na emu insistira niz ruskih ideologa. Te ideologije baziraju svoju evroazijsku
ideju na tvrdnji o posebnosti upravo ruske civilizacije i na njenom suprotstavljanju zapadnoj
morskoj trinoj civilizaciji.
Polemiui sa N. Nazarbajevom, ruski evroazijci, na elu sa Aleksandrom Duginom, tvrdili
137

su da evroazitvo kazahkog lidera nosi momentalni, pragmatini i politiki smisao, a Evropski

projekat pretpostavlja formiranje posebnog ruskog kontinenta, koji e imati svoje zakone koji ga
veoma razlikuju i od Istoka, i od Zapada, i koji imaju posebnu planetarnu duhovnu misiju.
Upravo univerzalnost ove duhovne misije kako smatra A. Dugin opravdava i objanjava
mogunost i neophodnost kulturne i teritorijalne ekspanzije Rusije i sutinu imperijalnog statusa.
Naravno da su ideje N. Nazarbajeva daleke od sline geopolitike i ideoloke mistike. Oni su
zasnovani na trezvenoj analizi geografskih realnosti i na optosti istorijskih sudbina zemalja ZND.
Ali, vreme za formiranje nekakve ideologije, koja bi bila zajednika za sve zemlje ZND, jo nije
dolo.

SCENARIO ZA 2008. GODINU

Progres Rusije i autoritet V. Putina
Naa knjiga posveena je dogaajima u Rusiji od poslednjih nedelja 2003. do kraja prolea
2005. godine. Za objektivne posmatrae nema sumnje da je za to vreme Ruska Federacija nastavila
da se kree napred, mada u nekim pravcima to kretanje nije bilo onoliko brzo koliko su to svi eleli.
Ekonomski poloaj Rusije se poboljao, nastavljeno je poveanje ivotnog standarda njenih
graana, poveanje plata, penzija. eenski problem jo nije reen, ali najtee faze te krize ve su
iza nas, i u eeniji, kao i na celom Severnom Kavkazu, stanje se polako, ali sasvim sigurno
poboljava. Borba protiv korupcije i kriminala postala je upornija.
Rusija je 20042005. godine imala mnogo problema i sa dalekim i bliskim
inostranstvom, posebno sa Gruzijom, Ukrajinom i Kirgizijom, Baltikim zemljama. Ali u celini,
meunarodni poloaj Rusije i njen autoritet u svetu postao je jai, o emu su svedoili i susreti
odrani u okviru proslave 60 godina pobede.
U nizu glavnih dogaaja u prolih osamnaest meseci veina stanovnika Rusije seala se
teroristikih akata velikih razmera u 2004. godini: zauzimanje kole u Beslanu, ubistvo Ahmata
Kadirova, napad na Inguetiju, eksplozije kod metroa, pad civilnih aviona. Nije ostao neprimeen i
moni antiteroristiki napad koga su zapoele ruske specijalne slube jo u jesen 2004, koje su se
nastavile prvih meseci 2005. godine. Svake nedelje smo imali prilike da ujemo da je eliminisana
ova ili ona banditska ili teroristika grupa u raznim delovima Severnog Kavkaza, ili o pogibiji ili
hapenju ovog ili onog poznatog pobunjenika. Od februara do septembra 2004. godine u Rusiji se
dogodilo deset velikih teroristikih akcija. Ali od oktobra 2004. do maja 2005. godine takvih velikih
teroristikih akcija nije bilo, mada su bile pripremane, ak i za praznik, na Dan pobede, 9. maja
2005. godine, ali bile su spreene.
Za poslednjih osamnaest meseci primetno se pojaao uticaj i autoritet Vladimira Putina kao
predsednika Ruske Federacije. Buka iz tampe ne treba da nas obmanjuje. U Rusiji malo ko danas
sumnja da je u Vladimiru Putinu zemlja dobila dostojnog lidera. Malo se ko od graana Rusije sea
Staljina, ali mnogi se jo dobro seaju Brenjeva, ernjenka, Gorbaova i Jeljcina.
Nesumnjivo je da je i sam Vladimir Putin za vreme obavljanja svoje predsednike dunosti
stekao ne toliko veliko iskustvo, koliko velika saznanja po svim pravcima, koja su vana za
rukovodioca tako velike zemlje kakva je Rusija. On je radio i govorio sigurnije i umenije. Mnogi
posmatrai posebno su izdvajali da je za nekoliko godina provedenih na mestu predsednika drave
Vladimir Putin veoma dobro savladao umetnost retorike. On ne samo da ne izbegava javne nastupe,
ve se naprotiv, trudi da se to ee sastaje sa razliitim ljudima sa radnim kolektivima,
rudarima, studentima, naunicima, umetnicima, vojnicima. On spretno i na svoju inicijativu odrava
konferencije za tampu i za vreme poseta inostranstvu, i u Moskvi. Svodei rezultate 2004. godine,
23. decembra Vladimir Putin je pozvao u Kremlj vie od 700 ruskih i inostranih novinara i vie od
tri sata je odgovarao na njihova pitanja. Bio je to najdui susret u istoriji takvih dogaaja, koji je
emitovan u direktnom prenosu.
138

Zapadni i ruski novinari ve su dovoljno dobro prouili raspored dana ruskog Predsednika.
U Kremlj Vladimir Putin dolazi oko podne. Njegov kabinet nalazi se u zgradi Senata. Tu se nalazio
kabinet Borisa Jeljcina, koji je 1990-tih godina znaajno izmenio Kremlj, ne ostavivi kabinete u
kojima su radili Staljin i Hruov. Od soba u kojoj je radio Staljin napravljena je mala pravoslavna
kapela sa mnotvom ikona. Sam Jeljcin retko je bivao u toj kapeli, ali Vladimir Putin je esto
poseuje. Putin skoro nita nije promenio u kabinetu Borisa Jeljcina, koji prema mnogim
miljenjima ne izgleda naroito impozantno. Veliki televizor, ali ne nekog poslednjeg modela,
mnogo telefona. Vladimir Putin rua, a esto i veera isto u Kremlju, u predsednikoj trpezariji na
treem spratu. Tu postoji i vinski podrum sa velikom kolekcijom panskih vina.
Uvee se Putin vraa u predsedniku rezidenciju u Novo-Ogarevu, ali i tamo on nastavlja da
radi, pregleda papire i poziva ljude koji su mu potrebni. Novo-Ogarevo je kua van grada, koju je
krajem XIX veka sazidao jedan od velikih kneeva. Razume se da je potpuno promenjena prema
potrebama i ukusu drugog predsednika Rusije. Na teritoriji na kojoj se nalazi kua postoji i mala
pravoslavna crkva; pre nego to se tu doselio Vladimir Putin, ona je bila potpuno ruinirana. Tu
postoji zatvoreni bazen, bata, heliodrom. Putin je nasledio i konjunicu Borisa Jeljcina sa rasnim
konjima i nauio je da jae.
Vladimir Putin radi uvee dugo i retko lee da spava pre dva sata u noi. On i ne ustaje pre
10 sati ujutro. Kako pre sna, tako i ujutro, on ide u bazen. Svoj dan Predsednik poinje sportskim
treningom.
Vladimir Putin radi mnogo, njegova kancelarija sastavlja raspored posla za dan, za nedelju i
preliminarni raspored za mesec. Vei deo rasporeda otvoren je za predstavnike medija. Tako, na
primer, izraunato je da je u periodu od 15. marta 2004. do 14. marta 2005. godine Predsednik imao
321 radni dan. Njegovi rasporedi u tim danima sadrali su 1165 taaka. Putin je te godine imao 463
sastanka, 153 poslovna telefonska razgovora, nastupao je pred raznim sluaocima 145 puta, odrao
112 savetovanja, uestvovao na 67 ceremonija i dao 63 izjave za tampu. Imao je 36 zasedanja, 43
posete, potpisao je 21 bilateralni dokument i 17 puta je uestvovao u meunarodnim pregovorima.
U prvoj godini drugog mandata Vladimir Putin putovao je iz Moskve 35 puta. Posetio je 18
zemalja. U Sankt Peterburgu je bio 4 puta. U Soi na radni odmor odlazio je 2 puta. Od ruskih
funkcionera najee se sretao sa premijerom Fradkovom, a od inostranih sa Kumom i
rederom.
Neradne dane Vladimir Putin obino provodi u krugu porodice, ali na godinjem odmoru jo
nije bio. Kada ete imati godinji odmor? pitao je Predsednika jedan od novinara. Nadam se
da u uspeti da se odmorim kada odem u penziju odgovorio je Vladimir Putin. Ovaj dijalog
odvijao se krajem avgusta 2004. godine ispod palmi kod Crnog mora u Soiju. Sledeeg dana u
vazduhu iznad Rusije eksplodirala su dva civilna putnika aviona i Putin se hitno vratio u Moskvu.
Godinji odmor Vladimir Putin ne planira ni u sledee tri godine.
Putin mnoge poraava svojom mobilnou. On spaja mnoge posete inostranstvu. Njegov put
u leto 2004. godine na relaciji Moskva Soi Pariz Dovil Kan Aroman Kan
Dovil Pariz Meksiko Savana Si Ajlend Savana Moskva, trajao je 12 dana.
Najdalje putovanje Putina bile su posete ileu i Brazilu preko Portugala od 19. do 24. novembra
2004. godine. Predsedniki avion preleteo je rastojanje od 30,2 hiljade kilometara.
Predsednikova putovanja po Rusiji takoe su sadrajna. Tako, na primer, 10. maja 2004.
godine, dan posle ubistva Kadirova, Putin je ve bio u eeniji. On je u Groznom odrao sednicu
rukovodstva Republike, sastao se sa udovicom i roacima Kadirova, sa stareinama, leteo
helikopterom iznad jo uvek napola poruenog grada. Uvee, istog dana, Putin je u Kremlju odrao
sastanak sa ruskim rukovodstvom u vezi sa problemima eenije. Ve 22. juna 2004. godine ujutro,
Vladimir Putin je u Kremlju odrao vanrednu sednicu Saveta bezbednosti Rusije kako bi sasluao
izvetaje ministara iz bezbednosne strukture o nonom napadu na Inguetiju. Posle nekoliko sati ve
je bio u Nazranu, gde je odrao savetovanje rukovodstva Inguetije i celog Junog okruga. Poto je
na licu mesta doneo niz vanih odluka, Predsednik je posle jo nekoliko sati ve bio na Dalekom
139

Istoku
Zajedno sa ministrom odbrane Sergejem Ivanovom, Putin je pratio zavrnu aktivnu fazu
najvee vojne vebe u istoriji Rusije Mobilnost-2004. U tim vebama uestvovalo je nekoliko
hiljada vojnika koji su hitno prebaeni ovde iz raznih krajeva Rusije, sa ciljem unitenja
zamiljenog protivnika. Na poligonu Sergejevski, dva sata bez prestanka trajala je prava bitka, u
kojoj artiljerijska paljba, bombardovanje i paljba iz helikoptera nisu bili imitacija, ve realna bojeva
paljba. Posle ruka sa vojnicima na polju, Vladimir Putin je helikopterom otiao u Vladivostok, gde
je odrao veliko savetovanje u vezi sa problemima uzgoja ribe i ribolova, a kasnije je posetio
nauno-istraivaki institut za uzgoj ribe i najvee mrestilite. Dva dana slila su se za Predsednika u
jedan radni dan.
Ali i sutradan je Putin posetio Kamatku i upoznao se sa stanjem u PetropavlovskuKamatskom, a takoe i sa radom najjae baze ruskih atomskih podmornica u Rusiji. Putinovi
oponenti nazivali su to pi-ar, to je, naravno, netano. Stvara se utisak da Putin tera na rad Rusiju i
njene inovnike.
Posmatrajui Putina skoro svakoga dana na televizijskim ekranima, mogli smo da se
uverimo da se on kao ovek nije znaajno promenio od 2000. godine. U svom ponaanju on
nastavlja da bude skroman i suzdran. Na mnogo susreta sa najveim ruskim biznismenima i sa
zapadnim liderima Putin je sauvao laku ironinost. Ali i u tom sluaju on moe da se izraava
otro, kategorino i surovo.
Obino je oprezan u kritinim situacijama, ali nije odluan, uprkos miljenju nekih
oponenata. Putin je sauvao i ironiju na sopstveni raun. Nisam eleo i nisam se trudio da stignem
na mesto predsednika rekao je na susretu sa studentima u Krasnojarsku ali sada sam se, kao
to vidite, uvukao. Mnogo puta smo videli Vladimra Putina ne samo premorenog, ve i veoma
ljutitog. Razloga za to bilo je dovoljno.
Prema Vladimiru Putinu se sa potovanjem i simpatijama odnosi veina ljudi starije
generacije, koji ve ne mogu da raunaju na sopstvenu snagu i koji su prinueni da se u velikoj meri
nadaju u pomo vlade i predsednika. Od Jeljcina niko od tih ljudi nije oekivao pomo. Naravno,
napad na realne interese graana kojima je potrebna socijalna zatita, koji je preduzet u prolee i
leto 2004. godine u obliku monetizacije socijalnih olakica u naturalnom obliku, nanela je ozbiljni
udarac autoritetu vlasti. Ali taj napad je podrio nae poverenje pre svega u grupu liberalnih
ministara M. Zurabova, G. Grefa, D. Kudrina, A. ukova. On je umanjio nae poverenje prema
vladi u celini i prema Dravnoj Dumi. U daleko manjoj meri ta neumena i loe sprovedena reforma
dotakla je autoritet Predsednika, koji se distancirao od poteza vlade, primetivi da svaka grana
vlasti treba da radi u okvirima svojih kompetencija.
Uz to, mi smo jasno videli da nije Duma, ve je Predsednik taj koji e da natera vladu da
znaajno koriguje kako nacrt zakona, tako i sam zakon. Pritom su neke vane odluke donete mimo
vlade i Dume, ukazima samog Predsednika. Na kraju, poloaj veine veterana i invalida koji su
odluno protestvovali protiv prvobitnih verzija Zakona broj 122, nije se pogorao, ve se poboljao.
Prema Vladimiru Putinu se sa potovanjem i simpatijama odnosi i veina mladih ljudi,
posebno studenata. O tome svedoi ne samo aktivnost tako masovnih omladinskih organizacija kao
to su Oni koji idu zajedno i Nai, ve i krajnje mali uspeh nove revolucionarne studentske
organizacije Oni koji idu bez Putina. ak je i zapadna tampa koja reklamira tu organizaciju bila
prinuena da prizna da je u Moskvi, u kojoj ivi 11 miliona stanovnika, ta nova organizacija uspela
da privue svega oko stotinak lanova, a Sankt Peterburg jo manje.
Vladimir Putin ima nesporni autoritet meu crkvenim velikodostojnicima, a takoe i meu
vojnim licima, i to ne samo meu oficirima specijalnih slubi, kako tvrde njegovi politiki
protivnici. Predsednika Rusije duboko potuje vei deo ruske inteligencije, i on se prema njoj
odnosi sa velikim potovanjem.
Jo u jesen 2004. godine mnogi oponenti Vladimira Putina tvrdili su da je njegov rejting
znaajno opao. Te tvrdnje ne potvruju najautoritativnije socioloke grupe. U toku 2003, na pitanje
140

Da li odobravate ili ne odobravate u celini rad Vladimira Putina na mestu predsednika?, odgovore
Odobravam dalo je od 72 do 80% ispitanih. 2004. godine svoje odobravanje Putinovog rada
potvrdilo je od 70 do 75% ispitanika. Samo septembra meseca ta cifra se smanjila do 68%. Od
januara do maja 2005. godine meseni rejting Vladimira Putina nije se poveavao iznad 68%, ali se
nije ni smanjivao ispod 64%.
Ti mali gubici na rejtingu vezani su pre svega za dogaaje u Beslanu i za monetizaciju
olakica u naturalnoj formi. Ni jedan od velikih svetskih lidera, sa kojima se Vladimir Putin sastaje
na samitima osmorice, ne moe se pohvaliti takvom popularnou meu biraima. Putin vodi ak
i u anketama koje sprovode organizacije leve orjentacije, uglavnom meu birakim telom te iste
orjentacije.
Pet godina je Putin na vlasti. Narod je polagao velike nade u njega. Da li ih je opravdao?
Prema podacima lista Sovjetskaja Rosija, ovo pitanje postavio je Centar istraivanja politike
kulture velikom broju ruskih graana u svim regionima. Opravdao je u potpunosti tako je
odgovorilo 11% ispitanika krajem 2003. i krajem 2004. godine. Opravdao je delimino bio je
odgovor 45% ispitanika krajem 2003. i 51% krajem 2004. godine. Veliki broj ispitanika izjasnili su
se kao pristalice sadanje vlasti i samo 12% je imalo pozitivno miljenje o Genadiju Zjuganovu.
Novi napad na Vladimira Putina
U toku pet i po godina, koliko se Vladimir Putin nalazi na mestu predsednika Rusije, on je
nekoliko puta bio masovno napadan od strane kako niza domaih, tako i veine stranih sredstava
javnog informisanja. Poslednji takav neoekivani napad dogodio se u septembru 2004. godine u
vezi sa dogaajima u Beslanu i promenama u nainu izbora gubernatora i rukovodilaca ruskih
autonomnih oblasti. Ali u prolee 2005, bez nekog jasnog povoda, poeo je novi informacioni
napad koji je imao umnogome iracionalni karakter, ali prema razmerama insinuacija definitivno je
prevazilazio sve prethodne.
Mnogi oponenti Vladimira Putina i ljudi koji ne ele dobro Rusiji pomirili su se sa time da
e Putin biti predsednik Rusije do 2008. godine. Na kraju krajeva, ti ljudi nisu videli jasnu
alternativu Vladimiru Putinu na izborima u martu 2004. godine. Pomisao na to da e vlast Putina i
elite koju on formira trajati jo neko neodreeno dugo vreme, izaziva kod Putinovih oponenata ne
samo uznemirenost, ve i strah i bes.
Sa neverovatnim otporom prema Putinu pisao je list Moskovski komsomolac. Sa sve
veim besom govorili su i pisali o njemu lideri desnog krila. Kako je izjavio Boris Nemcov,
Vladimir Putin je ruski samodrac, koji ivi po svojim, odnosno petrogradskim predstavama o
potenju, a ne po ruskim zakonima. A to je ovek koji ima bezgraninu vlast, koja ak ne moe da
se poredi sa vlau Petra Prvog. Nita pozitivno o Vladimiru Putinu nije mogao da kae ni list
Zavtra. Kako pie njegov glavni urednik Aleksandar Prohanov: Putin je klizite po kome klize u
nepovrat ostaci nekadanjeg ponosa otadbine. To je provalija u kojoj nestaju bez traga velike ideje
i zamisli. Godina koja je iza nas u Rusiji je protekla uz eksplozije ahida, uz ropac naroda koji gine
i oligarhijske pirove na Rubljovki. Ta godina je protekla uz bahanalije kradljivaca dravne imovine i
zamuckivanje Putina, koji sve vie svojim brbljanjem i bespomonou podsea na Gorbaova
na njegovom elu poinju da se probijaju ljubiaste konture Kurilskih ostrva.
Sa posebnom i oiglednom patolokom zlobom o Putinu je pisao i govorio Viktor
enderovi i svi autori Nove gazete: Predsednik Putin je pi-ar fantom na drugom krugu. On nije
ispunio ni jedno svoje predizborno obeanje, ali je stigao da likvidira politike slobode, da
maksimalno pritisne sredstva javnog informisanja i da pretvori Rusiju u svetsko strailo kome se svi
podsmevaju. Vladimir Putin je nesporno ef drave koji nije bio ni za ta, kakvog nije bilo u
poslednjih 20 godina, odnosno od vremena K. U. ernjenka. Ovako je u Novoj gazeti pisao njen
analitiar Artemij Troicki. Osnovni ekonomski zadatak putinskog reima postalo je dobijanje udela
od biznisa. Ali putinski reim ne napada samo veliki biznis, ve sve od kojih moe da se otme
141

novac, a novac moe da se otme i od naroda. U Rusiji je sve manje slobodnih sredstava javnog
informisanja. Vlast se oslanja na oprinike i uvare. To su feudalci i samuraji. Putinov reim u
obliku u kome danas postoji, osuen je na propast. ak je u odreenoj meri i smean. On ne moe
da opstane u postindustrijskoj eri. Tako je o Putinu i sadanjoj ruskoj dravi pisala Julija Latinjina
u istoj Novoj gazeti.
U tu antiputinsku kampanju punu lai aktivno se ukljuio i nedavno formirani asopis
Politika klasa, iji je glavni urednik postao poznati ruski analitiar Vitalij Tretjakov. U velikom
lanku pod naslovom Da li e Putin zadrati dravnu vlast? ekspert Gorbaov-fonda Valerij
Solovej tvrdi da je stanje u Rusiji sve gore i gore, da vlast pljaka i bogate i siromane, i pritom
doivljava udovine poraze i u spoljnoj i u unutranjoj politici. Demonstracije starih ljudi u januaru
2005. godine Solovej poredi sa dogaajima 9. januara 1905. u Peterburgu, koji su bili pretea Prve
ruske revolucije. Isto tako (kao Gorbaov), Putin se sve oiglednije pretvara iz potovanog, i ak
oboavanog lidera, u personifikaciju sveopteg nezadovoljstva i razoarenja. I ne treba se plaiti
zbog Predsednikovog visokog rejtinga: on moe u odreenim uslovima da se pretvori u paru i da
nestane kao dim. Tim uslovima Valerij Solovej smatra talase protesta koji e sve vie biti usmereni
ka Moskvi i Kremlju, a takoe i pojaanje terora eenskih pobunjenika, koji mogu, kao i 1996.
godine, ponovo da zauzmu Grozni, a zatim da potpale vatru rata na celom Severnom Kavkazu.
Drutvo je spremno da se prihvati oruja protiv vlasti. I sve te besmislice nude svojim itaocima
iz asopisa Politika klasa, kao ozbiljnu naunu analizu.
udno je to: najmanje dvadeset velikih ruskih dnevnih listova, nedeljnika i mesenika, koji
po pravilu imaju velike tirae iz dana u dan, iz meseca u mesec na svojim stranicama objavljuju sve
runije optube usmerene prema Vladimiru Putinu i njegovom okruenju, i pritom sve jae tvrde da
u Rusiji vie nema slobodnih i nezavisnih sredstava javnog informisanja.
Isto toliko neobjektivna, izazivaka i bolesna kritika mogla se itati u zimu i prolee 2005.
godine i na stranicama veine zapadnih listova. Ocene kako linosti, tako i rada ruskog
Predsednika, bile su veoma kritine, ali i na udan nain sline u najrazliitijim listovima i
asopisima. Evo samo nekoliko primera iz tog niza optubi: Usmerenost misli ruskog predsednika
Vladimira Putina, koji oko sebe vidi samo neprijatelje, sve se vie pojaava i tera ga da zauzima sve
vru poziciju u odnosu prema susedima i oponentima. Planovi Zapada u vezi sa omekavanjem
linije ponaanja Putina, preko smirivanja i dijaloga, pali su u vodu. Sada je te planove potrebno
ponovo proceniti; Rusija je zastraujua zemlja, u kojoj se dogaaju strane stvari. Bilo bi udo
da, posle dugogodinje istorije totalitarizma i mnogovekovne istorije samodravlja, Rusija nije
ostala korumpirana, surova i autoritarna drava. Ali, da li ona postaje bolja nego to je bila i ta e
nam jo doneti etiri godine vladavine Vladimira Putina?; Putin se sve vie i vie povlai u sebe,
ali on takoe koncentrie u svojim rukama sve vie i vie vlasti. Posle pet godina rukovoenja
Rusijom, oficir KGB-a Vladimir Putin poeo je veoma da lii na Riarda Niksona, koji je lutao po
hodnicima Bele kue sa sve veom manijom gonjenja. Ili na Josifa Staljina, koji je koji je iznenada
menjao odnos prema svojim najbliim i video neprijatelja u svakoj senci. Ko je taj ovek, koji je
zatvoren prema svima? Malo ko ima razumni odgovor, i to povlai za sobom probleme; Vladimir
Putin izvrio je puzei prevrat. Taj ovek je poeo kao reformator, a sada se pretvorio u predvodnika
prodajnog reima, u lidera korumpirane drave koja ne moe da zatiti od terorista sopstvene
graane, ili da rtvama prui pomo; Danas Putin nita ne radi onako kako treba.
Putin je izgubio poverenje Zapada tvrdi francuski list Le Mond. Poto nije politiki
niti ekonomski reformator, i poto primenjuje metode koje je pozajmio od KGB-a, Putin se
pretvorio u prepreku za promene ka realnoj demokratiji. Prema miljenju drugog francuskog lista
Figaro, Vladimir Putin izgubio je poverenje i u svojoj zemlji: U Rusiji je prola moda Putina, i
on sam izgleda sve tunije. Vremena njegovih uspeha su prola. On je umoran, i po izrazu njegovog
lica vidi se da mu je beskrajno dosadno. Kao da su se sve nesree ruske zemlje svalile na njegova
ramena, i on sada ima samo jednu elju: da ode sa svoje funkcije.
Rusija je uz Putina ili ve postala faistika drava, ili je vrlo blizu da to postane
142

izjavio je bivi direktor CIA Dejms Vulsi, i sa prekorom dodao: Vreme je da se to prizna.
Izvetavajui o izjavama koje je u Londonu dao bivi ruski premijer Mihail Kasjanov, koji je,
navodno, istakao zastavu kao mogui Putinov suparnik 2008. godine, nemaki list Frankfuter
Alemajne naslovio je svoj tekst reima Putin je u panici.
ak je i neke objektivnije zapadne posmatrae udila ta opta namera zapadne tampe da
ispljuje Putina. Ameriki novinar i analitiar Meri Deevski pisala je: Izgleda da e Vladimir
Putin uskoro popuniti dugi spisak ruskih lidera koji nisu opravdali prevelika oekivanja Zapada. U
stvari, mi jednostavno ne razumemo u kakvoj situaciji Putin radi, i to moe veoma skupo da nas
kota. U SAD i u Evropi, sredstva javnog informisanja koja su bliska vladajuoj eliti crtaju mrani
portret biveg kagebeovca, protivnika trine ekonomije i slobodne tampe, koji ve isprobava
carsku krunu, budueg diktatora koji se naslauje dok gazi sve izdanke demokratije koja se
pojavljuje. Toni Bler se primetno ohladio prema svom drugu Vladimiru. A kada je Dord Bu
krenuo na evropsku turneju, u uima su mu jo odjekivali glasovi kongresmena vre sa Rusijom,
vre!.
Problem 2008. godine
Sveana procedura stupanja Vladimira Putina na dunost predsednika Ruske Federacije,
koja je odrana u Kremlju 7. maja 2004. godine, oznaila je poetak novog politikog ciklusa koji,
u skladu sa Ustavom RF, traje etiri godine. U Ustavu postoji odredba u kojoj se kae da niko ne
moe da zauzima mesto predsednika Ruske Federacije vie od dva mandata zaredom. Tu se jasno
kae: niko i zaredom. Ali ve danas, 2005. godine, ova odredba Ustava izaziva mnogo
diskusija, zahteva, aljenja i predloga.
Malo ko oekuje znaajne promene u personalnom sastavu najviih organa vlasti 2005
2007. godine. Problem 2008. godine brine politiare i politikologe, i ta briga je razumljiva. Bez
sadanjeg lidera opstanak postojee politike konstrukcije apsolutno nije garantovan, i to ini
aktuelnijim pitanje o nasledniku aktuelnog predsednika nasledniku, koga javnost za sada ne
vidi. To je bio zakljuak grupe sociologa, koji je izveden na osnovu analize niza anketa.
Stanje u Rusiji znaajno se razlikuje od stanja u predsednikim dravama kao to su SAD i
Francuska. Vladimir Putin nije samo jedan u nizu predsednika u stabilnom sistemu upravljanja.
Partijski sovjetski sistem vlasti raspao se zajedno sa SSSR i KPSS 1991, ali novi sistem vlasti i
upravljanja u naoj zemlji jo nije stvoren. Boris Jeljcin nalazio se na mestu predsednika od 1992.
do 1999, i radio je uglavnom kao ruilac, a ne kao graditelj. Kada se sve uzme u obzir, u Rusiji je u
vreme Jeljcina na vlasti bila ne demokratija, ve anarhija.
Vladimir Putin zapoeo je svoj rad od jaanja jedinstvene drave, i u horizontalnom i u
vertikalnom pravcu, ali taj posao jo nije zavren i nee biti zavren do 2008. Posledice nacionalnih,
socijalnih, ekonomskih i ideolokih kriza, koje su u naoj zemlji nastupale jedna za drugom, nisu
prevazene. Stabilnost drutvenog i dravnog ureenja, kao i ekonomska i socijalna stabilnost u
savremenoj Rusiji za sada ne mogu da se obezbede automatski. U Rusiji jo nije stvoren vrst, ni
jasan ekonomski sistem odnosa vlasnitva. Zemlja nema ni jasnu, ni dugoronu politiku strategiju,
ak ni u odnosima sa ZND.
Tek u poslednje dve godine u Rusiji je stvoren relativno efikasan sistem za borbu protiv
meunarodnog terorizma. Ali i u oblasti ekonomije mi za sada nemamo ni kompetentni tim lidera,
ni jasan sistem upravljanja koji odgovara novim realnostima ruske ekonomije. U ovoj oblasti zemlja
nema efikasni glavni, ili pouzdani rezervni tim, ve postoje sa mnogih taaka gledita sluajni
igrai, koji jedni druge malo razumeju. Zato od linih kvaliteta efa drave koji ima velika
ovlaenja, a takoe i od poverenja koje u njega ima veina stanovnitva zemlje, sudbina Rusije
zavisi daleko vie nego u veini velikih zemalja na svetu. U Rusiji, kao i u mnogo zemalja ZND,
koje su nastale posle raspada SSSR-a, jo se nije zavrio bolan i sloeni prelazni period. Ako konji
ne vuku kola, neizbeno moraju da se promene. Upravo su se tako razvijale stvari u Gruziji,
143

Ukrajini, u Kirgiziji. Drugaije se dogaalo u Kazahstanu, Uzbekistanu i u Belorusiji, i te zemlje

prema mnogo pokazatelja ekonomske stabilnosti vode u ZND. Rusija treba da pronae sopstveno
reenje, rukovodei se razumom i interesima zemlje i nacije, a ne nekim formalnim pravilima. Tako
su postupale i sve evropske demokratske zemlje u vreme kada su se u njima formirali demokratski
sistemi.
Najjednostavniji predlog u vezi sa naslednou ruske vlasti i u vezi sa problemom 2008.
godine dao je jo oktobra 2004. Dravni sekretar Saveza Rusije i Belorusije Pavel Borodin. Bio je
to predlog da se izmeni Ustav RF referendumom, kako je to uinjeno u Belorusiji i u nizu drugih
zemalja ZND. Ja malo znam ta znai upravljati dravom izjavio je P. Borodin. Potreban je
vremenski period kako bi se realizovao odreeni program. Smatram da treba da bude i trei i etvrti
mandat. U Rusiji, za razliku od Zapada, ne vladaju korporacije, ve carevi. Vlast koju imaju Putin i
Lukaenko, ona je od Boga. Ova prostoduna izjava P. Borodina odmah je dezavuisana od strane
sekretara za tampu predsednika Rusije Aleksandra Gromova: Borodin je meunarodni inovnik i
on iskazuje svoje lino miljenje, koje ne odgovara realnosti.
Sam Vladimir Putin jo je u noi izmeu 14. i 15. marta 2004. godine, odnosno posle svoje
druge pobede na predsednikim izborima, uvereno govorio da nema nameru da se kandiduje za
mesto predsednika u treem mandatu. Vano je da doe novi ovek. Isto to Vladimir Putin je
govorio krajem oktobra 2004, kada je govorio na ukrajinskoj televiziji: Ustav ne treba menjati,
treba ga se pridravati. U Rusiji su dozvoljena dva mandata zaredom, i ja u se toga pridravati.
Kada je posetio sajam industrije u Hanoveru, 11. aprila 2005, Vladimir Putin ponovo je
izgovorio rei trei mandat u vezi sa sobom. On je rekao da nee menjati osnovni zakon, po kome
niko ne moe da bude izabran u treem mandatu zaredom. Tada je Putin dodao da ruski Ustav ne
zabranjuje da se neko kandiduje za trei mandat, ali ne zaredom. Mada, nisam siguran da u to da
poelim dodao je Predsednik.
Naravno, bilo koji razumni politiar ne bi ni mogao da govori drugaije, posebno kada nije
proao ni trei deo drugog mandata. Za poslednje dve godine svi ruski gubernatori i predsednici
autonomnih oblasti, koji su uspeno rukovodili u svojim regionima tokom dva mandata, dobili su
mogunost da sauvaju svoje funkcije preko izbora ili preko postavljanja na funkciju i u treem
mandatu. Neki od rukovodilaca regiona nalaze se na svojim funkcijama i u etvrtom mandatu.
Mnogi manje uspeni gubernatori i rukovodioci regiona izgubili su svoje funkcije ve posle prvog
mandata. Ogranienje vlasti po mandatima nije samo formalnost, ve vana demokratska norma, ali
postoje okolnosti koje zahtevaju izuzetak od pravila.
Frenklin Ruzvelt bio je kandidovan 1940. godine u SAD u treem mandatu i pobedio je. On
je 1944. ponovo pobedio na predsednikim izborima, po etvrti put. U SAD u to vreme nije Ustav,
ve je obiaj zabranjivao politiaru da se kandiduje u treem mandatu za predsednika. Ali u
godinama Drugog svetskog rata postupanje u skladu sa tim obiajem protivreilo je interesima
nacije i drave. Specijalna ispravka Ustava sa daleko stroijim pravilima za izbor predsednika
doneta je u SAD tek 1951. godine.
Razliita pravila za izbor predsednika postojala su u Francuskoj, gde su dva mandata, koja
Ustav dozvoljava jo za vreme F. Miterana, trajala ne 10, kao sada, ve 14 godina. Predsednici
Kazahstana i Uzbekistana Nursultan Nazarbajev i Islam Karimov, nalaze se na svojim
funkcijama od decembra 1991. godine. Upravo ta okolnost im je omoguila da sprovedu
najuspenije, mada i veoma razliite, ekonomske reforme, i da obezbede stabilnost u uslovima koji
su ak bili tei nego u Rusiji. Ali ta su mogli da urade i za ta da se izbore za 10 godina, koliko im
je dodeljeno, predsednici Gruzije i Ukrajine Eduard evarnadze i Leonid Kuma? U antikom
Rimu postojao je period kada je rimski senat birao odmah dva konzula, i oni su upravljali Rimskom
dravom menjajui se svakoga dana. To je zavreno, kao to je poznato, tekim porazom rimske
vojske u bici kod Kana, kada su rimskom vojskom, koja je bila jaa od Hanibalove, komandovala
dvojica konzula.
Izjave V. Putina o tome da on nema nameru da se kandiduje za mesto predsednika u treem
144

mandatu nisu zaustavile, ve su ak i poveale broj komentara i diskusija u tampi o tome. Svaki
uspeni rukovodilac mora da razmilja o svom nasledniku. Razumni kontinuitet vlasti vaan je i za
upravljanje dravom i za upravljanje velikom industrijskom ili finansijskom korporacijom. O svom
nasledniku razmiljali su ak i Lenjin i Staljin, ali oni nisu uspeli da pronau reenje tog problema.
Odluka B. Jeljcina pokazala se kao uspenija, mada, verovatno, sam Jeljcin danas o tome misli
drugaije. Vladimir Putin obeao je da e zemlji predloiti, kada za to doe vreme, odgovarajuu
linost, ali to ne moe da bude politiar koji je nama danas potpuno nepoznat.
Naravno, u potrazi za ovekom koji moe da postane naslednik, politiki posmatrai pre
svega obraaju panju na najblie okruenje ili na tim samog V. V. Putina. Neki od tih ljudi u
prolih pet kodina radili su samo u strukturama aparata, zatvorenim za javnost i sredstva javnog
informisanja: D. Medvedev, I. Sein, V. erkesov, Viktor Ivanov. Samo Predsednik moe da oceni
rad i upehe tih ljudi. Ali ponavljanje fenomena samog V. Putina, koji je avgusta 1999. godine postao
premijer, i koji je brzo osvojio veliki autoritet i popularnost, malo je verovatno. Samo preporuka
odlazeeg Predsednika nije dovoljna. Javnosti i sredstvima javnog informisanja teko je da ocene i
rad ljudi koji su toliko bliski Putinu kao to su N. Patruev i D. Kozak. Liberal-ekonomisti, koji su
bliski Putinu Aleksej Kudrin i German Gref, radili su tokom pet i po godina na mestima
potpredsednika vlade i ministara, i njihov rad bio je pod stalnom panjom sredstava javnog
informisanja. Mi vidimo, ipak, da se ti ljudi nisu naroito istakli ni kao dravni rukovodioci, ni kao
ekonomisti, a ni kao reformatori. U polju stalne panje i javnosti i tampe bili su i V. Putinu lojalni
politiari kao to su Boris Grizlov i Sergej Mironov. Ali oni se takoe nisu suvie istakli kao
samostalni politiki lideri.
Vie od drugih istakao se kao samostalni i efikasni rukovodilac, sadanji ministar odbrane
RF Sergej Ivanov. U zajednikom timu Vladimira Putina S. Ivanov potpuno je jasno nastupao kao
drugi ovek. Nabrajajui kvalitete, koje treba da ima njegov naslednik, V. Putin je naveo estitost,
potenje, sposobnost i elju da se slui svom narodu. Kasnije je pominjao jo i kvalitete kao to su
efikasnost i nesebinost. Pod efikasnou mi obino podrazumevamo sklop osobina linosti
politiara kao to su intelekt, volja, kompetentnost, inicijativnost i druge. Sergej Ivanov ima takve
kvalitete, mada on zaostaje za Putinom u nekim stvarima. Sergej Ivanov esto je brzoplet u
donoenju odluka i iznoenju stavova. On nema ni iskustvo u radu u civilnim strukturama gde je
potrebno vie diplomatinosti, delikatnosti i fleksibilnosti, nego u radu vojnih struktura. Upravo je
Sergej Ivanov poslednjih godina vodio mnogo sloenih pregovora sa rukovodstvom NATO-a i sa
rukovodstvom SAD, i sa liderima Kine, i u okvirima ZND.
Od ljudi koji nisu iz okruenja V. Putina, jedini ovek koga politiki posmatrai smatraju
sposobnim ne samo da pobedi 2008. godine na izborima, ako e se oni odrati bez uea V. Putina,
ve i da dostojno vri dunosti predsednika Rusije, jeste sadanji gradonaelnik Moskve Jurij
Lukov. Poznato je da se pitanje o mogunostima J. Lukova da obavlja poslove predsednika
razmatralo jo 19981999. godine. Jurij Lukov nalazi se na mestu gradonaelnika Moskve od
1992, i njegov trei, a faktiki etvrti mandat na mestu prvog oveka grada zavrava se 2007. u
decembru. Lukov ima ogromno iskustvo ne samo kao regionalni, ve i federalni politiar, i uspeo
je da stvori ne samo najbolji u zemlji moskovski model ekonomskog upravljanja, ve i najbolji u
zemlji rukovodei tim. Nastupajui tokom marta i aprila 2005. na raznim predavanjima, Jurij
Lukov odluno je izjavio da nee da se kandiduje na mesto gradonaelnika Moskve 2007. godine.
Ja u u Moskvi raditi do kraja 2007. A posle toga, napustiu svoje mesto. Lukov je tada istakao
da u vladi Moskve on ima dostojne naslednike, i moe u vezi sa tim da navede svoje preporuke. Ali
Jurij Lukov je takoe rekao da nema nameru ni da ode iz visoke politike, niti da se kandiduje za
mesto predsednika Rusije. Da, njega, Lukova, veoma brine problem 2008. godine.
Najvaniji momenat za zemlju rekao je J. Lukov to su izbori za predsednika. Hteli
mi to ili ne, ali predsednik je u naem mentalitetu uvek glavna linost u dravi. I, razmiljajui o
tom pitanju, ne vidim nikoga osim Putina. Ni jednu linost koja bi mogla da nastavi upravljanje
zemljom. Nema nikoga u blizini. I to je problem za mene kao graanina. Ja ne znam ta tu moe da
145

se uradi. Postoji Ustav, i sve te norme, koje ne dozvoljavaju Putinu da bude izabran i u treem
mandatu. I evo ta sloena situacija i potreba da u dravi postoji kontinuitet ne daje mi mira.
Ipak je Putin obezbedio stabilizaciju ivota i ouvanje drave. A to nije jednostavno. Putin je
taktino i umeno ispravio situaciju u pravcu osamostaljivanja regiona. Da li e to moi da uradi
neko drugi? Da li e neko drugi da kvari mainu dravne uprave? Mi smo ve imali pijanog
koijaa...
Rei Jurija Lukova zavreuju panju, i njegovo miljenje imae veliki znaaj, jer u ruskoj
realnoj politici on se nalazi na daleko viem mestu nego oni koji danas zauzimaju razna mesta u
administraciji i u vladi, kao i u drugim strukturama vlasti. Problem Ustava nije nereiv: on je donet
referendumom, i izmene tog Ustava takoe se mogu doneti na referendumu. Ali vrlo je mogue da
je Vladimiru Putinu zaista potreban odmor, da mu je potrebno da svede rezultate, ak da mirno
razmisli o putevima razvoja Rusije i o svom mestu u njenoj obnovi.
Vladimir Putin ne moe da ode iz politike posle svega to je njoj uradio u poslednjih est
godina, i svega to e jo uraditi u periodu do poetka 2008. godine. Ali u ruskoj dravi, na ijem
elu se danas nalazi Putin, do danas ne postoji jedna karika koja je najvanija za demokratsku
dravu. To je sistem otpornih, jakih, uticajnih, odreenih po svojoj ideologiji politikih partija. U
svakom sluaju Jedinstvena Rusija nije postala takva partija. Ona nema jasnu ideologiju, znai
nema onoga to se naziva ivotom partije. Lider te partije Boris Grizlov ima mnogo vrlina, i kao
spiker on odlino vodi sednice Dravne Dume. Ali u rukovodstvu partije on samo zauzima mesto.
Da bi partija postala prava politika partija, ona mora da ima drugaijeg lidera. Takav lider mogao
bi da postane od 2008. do 2012. Vladimir Putin. Niko drugi ne moe da ispuni taj zadatak u
uslovima koji danas postoje. Mesto lidera partije na vlasti je skoro uvek mesto nezvaninog lidera
drave. Stvoriti sposobnu i autoritativnu novu partiju veoma je teak zadatak, ali bez reavanja tog
zadatka u savremenoj Rusiji nikada nee biti sigurne, jake vlasti, a nee biti ni razumnog
kontinuiteta vlasti.
Mnogi ruski analitiari ve su izrekli svoje miljenje o 2008. godini. Bilo je predloga da se
Vladimir Putin 2008. izabere za premijera, predsednika Saveta Federacije ili predsednika Dravne
Dume. Ali najrazumniji predlog iznet je u asopisu Ekspert, jo septembra 2004, i njegovi autori
su vodei novinari Tatjana Gurova i Andrej Cunski. U delu Naslednik-2 ovi autori
najkompetentnijeg od svih ruskih asopisa napisali su:
Putin nije mogao da ne razmilja o ouvanju kontinuiteta pravca posle njegovog odlaska sa
mesta predsednika 2008. godine, iz mnogo razloga. Prvo, kao politiar on je mlad i nema potrebe da
se povlai iz ove sfere. Drugo, to je i nemogue uiniti na neki jednostavan nain u godinama
dok je bio predsednik on je, ovako ili onako, stvorio sistem vlasti koja se odrava na njemu, i taj
sistem mu nee dozvoliti da se povue. Kao tree, on ima izvesnu liniju, koja je po njegovom
miljenju korisna za zemlju. To je linija obnove jedinstvene i jake Rusije uz ouvanje demokratskih
okvira. Njegovo ivotno iskustvo i razum nagone ga da trai temelj te linije u birokratiji, koja je
obnovljena po njegovoj zamisli. Kao ovek koji je i sam bio naslednik, Putin ne moe da ne razume
da jednostavni izbor naslednika i pruanje podrke tom nasledniku u predizbornoj fazi nee reiti
problem kontinuiteta pravca. Pre svega, uvek postoji rizik da naslednik moe da ne bude izabran.
Zatim, Putin odlino zna koliko je danas u Rusiji velika predsednika vlast, i im naslednik postane
vladar, on u principu prilino lako moe da promeni pravac, kao to je to uradio i sam Putin. Postoji
jo jedna veoma vana okolnost. Bie smeno ako se raspadne, a da jo nita nije ni uradila, jo
jedna partija vlasti. I to nee biti ba toliko smeno koliko e biti simptomatino. To e znaiti
potpuni raspad ruske birokratije, kojoj pripada i sam Putin.
Na taj nain jednostavno reenje uskog problema kontinuiteta izgleda neefikasno i zaista
opasno po zemlju. Opasno zbog toga to bi uz zadati vektor sledea korekcija pravca, sa velikom
verovatnoom, odvela zemlju u period otvorene diktature. Potrebno je bilo stvoriti uslove za prekid
predsednikovog prstena svevlaa. Bilo kog ruskog predsednika. Da bi se prekinuo prsten
svevlaa i da bi se obezbedio dug ivot reima koji se, evo, formira kod nas ve pet godina,
146

potrebno je paljivo presuti deo dananjeg predsednikog resursa u drugu posudu, a da se ne prospe.
Danas se osnovni politiki resurs zemlje nalazi u rukama Predsednika i njegove administracije.
Trebalo bi pronai odgovarajui teren, odnosno instituciju, koja bi mogla da prihvati deo tog
resursa. Takva institucija ne samo da moe, ve u uslovima demokratije i mora da postane partija na
vlasti, ili partija Kremlja. Kandidat za tu ulogu je oigledan. To je Jedinstvena Rusija, na ije elo
sam moe da stane, kada za to doe vreme. Ta ideja osea se u vazduhu odavno. Ali ovde se ne radi
samo o traganju za zgodnim mestom za biveg predsednika, ve o stvaranju novog centra moi, koji
e biti u stanju da bude protivtea buduem predsedniku.
Ova analiza je dobra. Vladimir Putin mogao bi da stane na elo partije Jedinstvena Rusija
ve krajem 2007, i da u ime te partije predloi kapdidaturu za novog predsednika drave, a kasnije i
novog premijera. Kandidat za mesto predsednika moe da postane Sergej Ivanov, i takva
kombinacija uvrstila bi ulogu kako Sergeja Ivanova, tako i celog Putinovog tima u sistemu ruske
vlasti, a da se pritom uopte ne narui uloga i uticaj Vladimira Putina kao nespornog lidera zemlje i
nacije. itav sistem i struktura vlasti u Rusiji postali bi otporniji i jai. U zemljama Zapada lider
vladajue partije skoro je uvek ili predsednik ili premijer, kao na primer Toni Bler ili Dord Bu.
Ali u naoj istoriji, u toku desetina godina, lider vladajue partije mogao je da ima realnu vlast, ne
zauzimajui formalno nikakve dravne funkcije. Nephodno je u Rusiji pojaati ulogu i politikih
partija, i ulogu vlade. To zahteva da se na mesto premijera postavi jaa i kompetentnija linost nego
to su one koje smo videli u glavnom kabinetu Belog doma, u poslednjih deset godina. Novi ljudi
nee se izboriti sa tim poslom. Tu je potreban ovek koji ima viegodinje iskustvo u uspenom
rukovoenju vladom i privredom velikog regiona. Takav ovek postoji u naoj zemlji i mi ga svi
znamo. U novoj Rusiji tek poinje da se stvara novi politiki i socijalno-ekonomski sistem, novi
sistem vrednosti i nova elita. Danas taj proces ide u pravcu koga odobrava veina ljudi u zemlji.
Skretati sa tog, ve odreenog pravca, vrlo je opasno. Ali i oslanjati se na snage i mogunosti samo
jednog oveka takoe je opasno.

O SAMITU OSMORICE U SANKT PETERBURGU

Sredinom jula 2006. godine u Sankt Peterburgu odran je tradicionalni godinji sastanak
efova drava osam najrazvijenijih i najuticajnijih drava sveta: SAD, Velike Britanije, Rusije,
Francuske, Italije, Nemake, Japana i Kanade, poznat jo i kao klub G-8. Sastankom je
predsedavao Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, i mnogi posmatrai procenili su to kao
novi uzmah politike karijere V. V. Putina i kao predsednika Rusije, i kao jednog od svetskih lidera.
To je bio sa mnogo aspekata pouni dogaaj koji je jo jednom pokazao znaajne promene koje su
se dogodile u svetskoj geopolitici i ulogu koju Rusija preuzima u savremenom svetu. Neki od
rezultata, problema i detalja pripreme tako velikog samita zasluuju posebnu analizu.
O razmerama sastanka
Zemlja koja e biti domain i koja e predsedavati na sastancima Osmorice odreuje se po
redu. Rusija je postala punopravni lan ovog nezvaninog kluba lidera 1998. godine, i njen red da
bude domain sastanka doao je 2006. Pre V. Putina predsednik sastanka Osmorice bio je Toni
Bler, premijer Velike Britanije koji je predao poasne obaveze predsedniku Ruske Federacije 12.
januara 2006. Tada je bilo odreeno i konkretno mesto odravanja samita Konstantinovski
dvorac u Streljni, u blizini Sankt Peterburga. Odlueno je da se tu odre najznaajniji meunarodni
susreti i konferencije. Za druge priredbe samita odlueno je da se koriste i dvorci iz vremena
Katarine Druge u Peterhovu. Samiti G-8 nikada ranije nisu bili organizovani u ovako raskonim
rezidencijama.
Samiti G-8 ne donose neke odluke koje bi bile obavezujue ak ni za zemlje uesnice. To
nije Savet bezbednosti. Izjave i rezolucije sa ovih susreta imaju karakter preporuke. Kako je pisao
147

Denis Mektejn iz Njusvika, taj forum je formiran 1975, za porodine razgovore 6 lidera koji su
govorili engleski. To su bila ona stara dobra vremena kada je komunizam vladao polovinom
Evrope, Kinezi vozili bicikle, a terorizam su bili lokalni incidenti u, recimo Olsteru, ri-Lanki i
Pirinejima. Kasnije je tu ula Kanada, a predsednik Evropske komisije uspeo je da se izbori za
poziv kao posmatra. Sedmorica su postala Osmorica kada su 1997. godine dodali Rusiju, ija
ekonomija se tada nalazila negde na nivou vedske ili Holandije. Vodei princip osmorice uvek je
bila erilova maksima Uvek je bolje razgovarati nego ratovati.
Ali poslednjih godina sastanci G-8 pretvorili su se u najvaniji diplomatski dogaaj
godine. Tokom mnogo meseci za njih se svi veoma paljivo pripremaju u svakoj zemlji-uesnici, a
posebno u zemlji koja je odreena da predsedava. Za samite se ne pripremaju samo politiari,
diplomate, inovnici i predstavnici sredstava javnog informisanja. Za te susrete se poslednjih osam
godina aktivno pripremaju i takozvani antiglobalisti uesnici novog masovnog i uglavnom
omladinskog pokreta, radikala leve orjentacije, anarhista, zelenih, koje spaja otpor prema
globalizaciji koja se u svetu odvija i prema radu transnacionalnih korporacija, a takoe i prema
delatnosti Meunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije, ali
takoe i prema zemljama Osmorice.
Jo 2001. godine velike demonstracije radikalnih antiglobalista koji su uli u sukob sa
policijom, lomili izloge, prevrtali automobile i prinudili italijansku vladu da samit G-8 odri na
jahti, umesto u dvorcima enove, koji su bili specijalno restaurirani ba za tu priliku. Sledei samiti
odrani su na mestima koja se nalaze daleko od gradskih centara kako bi se uesnici zatitili od
nepoeljnih protesta. Sve je prevaziao Dord Bu koji je 2004. svoje kolege pozvao na malo
ostrvo Si-Ajlend na obali Atlantskog okeana, koje je uz to i privatno vlasnitvo jedne bogate
amerike porodice. Dotad neviene mere bezbednosti primenjene su na samitu u Edinburgu 2005.
godine. Oko objekta gde su bili smeteni i gde je trebalo da rade uesnici samita G-8 britanska
policija podigla je ogromnu ogradu duine oko pet milja od desetina hiljada listova iane mree.
Antiglobalisti koji su stigli na Britanska ostrva nisu uspeli da se probiju, mada su pokuali da
blokiraju vei deo puteva koji vode u Edinburg.
U prolee 2006. godine lideri antiglobalista odrali su, u nekoliko prestonica u Evropi,
radne sastanke kao bi dogovorili oblike i taktiku protesta protiv Osmorice u Sankt Peterburgu.
Nisu imali ansu da naprave bilo kakve akcije put u Rusiju zahteva vize, karte za avion i voz su
skupe, a istomiljenika u Rusiji nemaju mnogo. U Rusiji ovaj pokret nije postao masovan: ukupno u
Sankt Peterburgu ima najvie pet stotina antiglobalista. Samit poslednjih godina ima i daleko
opasnije protivnike. Jo u julu 2001, voa Al-Ka-ide Osama bin Laden objavio je da e poslati
avion sa pilotom kamikazom na jahtu na kojoj se odrava samit. Italijanska vlada je pretnju
shvatila veoma ozbiljno i iznad mora su sve vreme leteli avioni italijanskog ratnog
vazduhoplovstva. Prvog dana samita Osmorice u kotskoj 2005. godine, teroristi-samoubice
aktivirali su svoje bombe u tri vagona londonskog metroa i u jednom gradskom autobusu. Britanski
premijer hitno je prekinuo svoje uee i otputovao je u London. Razume se da su sve ove pretnje
morale da imaju u vidu ruske specijalne slube koje su imale obavezu da obezbede miran rad samita
G-8 u Sankt Peterburgu.
Sedmi samit za Vladimira Putina
Ako se rauna od samita 1975. godine u Rambujeu, ukupni broj susreta ve je premaio 30.
Ako se gleda prema panji eksperata i tampe, treba priznati da ni jedan raniji samit G-7, a
kasnije i G-8, nije privukao toliko panje i toliko odjeka i predvianja jo pre poetka, kao to je
bio samit u Sankt Peterburgu. Ovo interesovanje nije bilo samo zbog toga to se samit ovoga puta
organizuje u Rusiji, ve i zbog linosti predsedavajueg predsednika Rusije V. V. Putina. Mnogi
listovi bili su prinueni da priznaju da samit 2006. moe da postane dogaaj bez presedana u
istoriji kluba velikih sila i da postane veliki lini uspeh za ruskog predsednika.
148

Vladimir Putin uestvovao je na samitu u ovom formatu sedmi put. Prvi put je to bilo na
ostrvu Okinava u Japanu 2000. godine, kada je svetska javnost sa interesom komentarisala debi
novog ruskog lidera u svetskoj politici, i kada su taj debi skoro svi smatrali uspenim. Ali sada,
2006. godine, od osam lidera koji su se tada sreli u Okinavi, trebalo je da stignu samo troje
predsednik Francuske, premijer Velike Britanije i Vladimir Putin. Ovoga puta V. Putin uestvovao
je kao veteran, a meu novajlijama su se nali nemaki kancelar Angela Merkel i premijer
Italije Romano Prodi.
Biti uesnik samita i biti domain zemlje koja prima druge lidere veoma su razliite uloge
i razliite odgovornosti. Osim samih lidera i mnogo visokih inovnika u gradu na Nevi, oekivao se
dolazak i nekoliko hiljada novinara i posmatraa. Za Sankt Peterburg, rodni grad Vladimira Putina,
ovaj samit davao je velike mogunosti da pokae velike promene na bolje, koje su se dogodile u
poslednjih est godina. A i za samog V. Putina samit je iz mnogo razloga bio veoma vaan dogaaj
i, kako tvrde ljudi koji su uestvovali u organizaciji samita, on je lino uestvovao u mnogim
detaljima pripreme. Zapadna tampa izvetavala je da je jo u prolee 2006. pres-grupa V. Putina
raspisala tender meu najiskusnijim pi-ar kompanijama kako bi iskoristio zapadne metode politike
reklame za poboljanje imida Rusije, Sankt Peterburga i samog Putina u informativnom prostoru
zapadnog sveta. Na alost, za vei deo tampe i televizije na Zapadu to nije samo svet slobodne i
nezavisne tampe, ve veliki biznis, i reklamni biznis. Zato se nije mogue odupreti informativnom
ratu koji se vodi ve vie meseci i vie godina protiv Rusije bez angaovanja iskusnih pi-ar
kompanija, koje znaju kako cela ta kuhinja radi u zapadnim zemljama.
Dnevni red samita Osmorice odreen je jo prvih meseci 2006. godine, i nekoliko grupa
eksperata iz zemalja-uesnica na samitu, odmah su pristupili radu na usaglaavanju pozicija i
pripremi tekstova izjava i odluka koje e u julu potpisati lideri. Posle eksperata ti nacrti su predati
ministrima, koji su se okupljali od februara do poetka jula 2006. nekoliko puta. To je bio veoma
ozbiljan rad.
Krajem februara u mnogo ruskih listova objavljen je veliki tekst ruskog predsednika u kome
objanjava dnevni red koga je Rusija predloila za samit. Odluili smo da se zaustavimo na tri
teme naveo je V. V. Putin globalna energetska bezbednost, infektivne bolesti i obrazovanje. Ti
prioriteti usmereni su ka postizanju opteg cilja poveati kvalitet i nivo ivota ljudi, kako
sadanjih, tako i buduih generacija.
Otvorena diskusija u tampi trajala je nekoliko meseci i u njoj su uestvovale stotine
eksperata, novinara, naunika, politiara. Kao to se moglo i oekivati, najvei interes izazvalo je
pitanje energetske bezbednosti. Od nedostatka resursa, kao to su nafta i gas, danas pate privrede
koje se veoma brzo razvijaju kineska, indijska, koreanska i cele Jugoistone Azije. Osnovni
resursi ugljovodonine sirovine danas su skoncentrisani u Sibiru, Kaspijskom moru i Persijskom
zalivu, u Meksiku i nekim zemljama Latinske Amerike. Rusija je bila spremna da iznese nekoliko
korisnih i razumnih predloga, ali je morala da se pobrine i za svoje nacionalne interese. Problemi
borbe protiv infektivnih bolesti izazvali su malo sporova i skoro da o njima uopte nije bilo
diskusija u tampi. Meunarodni sistem borbe protiv epidemija stvara se odavno, i u poslednjih
nekoliko godina imao je niz tekih iskuenja, mada, razume, se, taj sistem mora stalno da se
usavrava. Ni pitanje usavravanja sistema obrazovanja nije izazvalo velike polemike.
Veoma ilustrativnan i afirmativan bio je krug efova drava koji su od predsednika Rusije
dobili lini poziv za uee na samitu G-8. U Sankt Peterburg su bili pozvani predsednik
Kazahstana Nursultan Nazarbajev, koji je 2006. godine predsedavao ZND. Kao to se oekivalo,
pozive su dobili i predsednik KNR i premijer Indije, Generalni sekretar OUN, predsednik Evropske
komisije, predsednici velikih zemalja kao to su Junoafrika Republika, Kongo, Brazil i Meksiko.
U Sankt Peterburg su bili pozvani i rukovodioci nekoliko meunarodnih organizacija. Bio je to
veoma autoritativni forum, ijim radom je rukovodio predsednik Rusije.

149

Pojaavanje zapadne kritike Rusije

Kritika kampanja zapadnih sredstava javnog informisanja Rusije i V. V. Putina vodi se
odavno, ali kako se pribliavao samit G-8, ta kritika je postajala sve intenzivnija i u najveoj meri
sve tendencioznija, ak netana. Jo prvih meseci 2005. godine, kada je predsednik Osmorice bio
Toni Bler, sama mogunost da se ta nezvanina poasna dunost prenese Vladimiru Putinu izazvala
je nervozu u mnogim sredstvima javnog informisanja na Zapadu. Ako se Putinu dozvoli da
zauzme mesto predsedavajueg G-8 pisao je u amerikoj tampi Defri Gartan pojavljuje se
rizik da e poverenje u Osmoricu biti ugroeno, isto kao i poverenje u Buovu administraciju,
koja se obavezala da doprinosi razvoju demokratije u svetu. Danas ruski predsednik daje svetu
primer odstupanja od principa politike i ekonomske liberalizacije, i Zapad to ne sme da ignorie.
Dva veoma uticajna senatora Don MekKejn i Dozef Liberman, izneli su na razmatranje u
Senatu nacrt rezolucije kojom se predlae da se ukine lanstvo Rusije u G-8, ako Putin ne
promeni svoj kurs. Buova administracija treba da se odredi ta e da preduzme u vezi sa tim.
Drugi ameriki politiari i politikolozi nisu bili tako radikalni. Oni su tvrdili da Rusija moe
da sauva svoje mesto u elitnom klubu, ali nikako ne moe da predsedava samitom. Zato samit G8 ne treba da se odri u Rusiji, ve u nekoj drugoj zemlji. Kada je ve svima postalo jasno da e on
ipak biti odran u Rusiji i da je V. Putin ve preuzeo predsedavanje u januaru 2006. godine, mnogi
politiari zapadnih zemalja nisu mogli da prikriju svoj gnev. Samit Osmorice u Rusiji treba
bojkotovati izjavio je senator Don MekKejn, koga mnogi u SAD smatraju glavnim kandidatom
Republikanske partije na predsednikim izborima 2008. godine, u jednoj televizijskoj emisiji.
Rusija podrava poslednjeg diktatora u Evropi A. Lukaenka, i zauzima dvosmisleni stav u vezi sa
Iranom i njegovim nuklearnim ambicijama. Na to treba da se reaguje. Odsjaji demokratije danas su
u Rusiji sve blei, i ja se ne bih dvoumio kada se radi o odnosima sa njom. Na ovu izjavu bio je
prinuen da odgovori Dord Bu. Ne elim da stavljam krst na Rusiju izjavio je ameriki
predsednik.
Kako se odravanje samita pribliavalo, tako su tvrdnje tampe i televizije postajale sve
runije i gnevnije. Jedan od italijanskih listova pisao je da e lideri zapadnih zemalja u Sankt
Peterburgu izgledati kao roaci koji su se okupili kod bogatog, ali krajnje neprijatnog teice, koji
boluje od neizleive bolesti, i oni se svim snagama trude da ga niim ne uvrede. Nekoliko listova i
asopisa savetovalo je D. Buu da ide na samit, ali da bojkotuje banket koji e biti organizovan u
ast njegovog otvaranja. Filip Stivens iz britanskog lista Fajnenl tajms savetovao je evropskim
liderima da uestvuju u samitu, ali da ustanu od stola kada se bude sluio desert. Skoro svi
zapadni listovi rado su ostavljali svoje stranice za intervjue oponenata V. V. Putina.
Nekoliko intervjua dali su zapadnim listovima novinari i politikolozi iz Rusije koji su
odavno protivnici politike V. Putina. Posebno mnogo tampali su se materijali biveg premijera
Mihaila Kasjanova, biveg ampiona sveta u ahu Garija Kasparova, i biveg pomonika V. Putina
za probleme ekonomije Andreja Ilarionova. On je sve zaludeo oajno je izjavljivala Jelena
Tregubova. Sve svoje sagovornike, a oni su veoma razliiti, on ume da natera da poveruju da je
on isti kao oni. To je talenat koji je Putin definitivno razvio u KGB i koji mu omoguava da
manipulie kime hoe. Svi lideri osmorice podlegli su njegovom profesionalnom uticaju. To je
neobjanjivo i za Zapad, i za mnogo ruskih intelektualaca izjavio je sociolog iz Rusije
Aleksandar Oslon ali veina ljudi iz srednje klase voli Putina. On im je vratio oseaj nacionalnog
ponosa. Ne izjavio je Boris Nemcov iz SDS. Vladimir Putin je na prvi televizijski
predsednik. Na njegovom stolu nema olovke samo pult. esto sam priao sa Putinom o
demokratiji. On nju ne eli i trpi samo spoljni privid demokratije.
Ruski odgovor na kritiku Zapada
U prolosti Rusija i njen predsednik esto su prosto ignorisali kritiku sa Zapada; ponekad je,
150

opet, ona jednostavno obeshrabrivala V. Putina, kako je to bilo, na primer, posle Beslana. Ali sada je
Rusija davala na svu tu kritiku veoma odluni i ubedljivi odgovor. Sam Putin je u tim odgovorima
bio neumoran. U Kremlju je primio rukovodioce informacionih agencija svih zemalja Osmorice, i
dao je niz intervjua vodeim zapadnim televizijskim kanalima. Stranci koji kritikuju Rusiju
rekao je u odgovor na pitanja francuskog televizijskog kanala LCI i amerikog NBC podseaju
na kolonijaliste iz prolog veka koji su opravdavali svoje radnje u Africi i Aziji interesima
civilizacije. Samo sada oni to nazivaju demokratizacijom.
U toku meseca koji je prethodio samitu G-8, u Moskvi i Sankt Peterburgu odrano je
nekoliko susreta koji su oigledno bili u vezi sa samitom. Na samom poetku jula 2006. godine u
Moskvu je doputovalo vie od 200 vodeih predstavnika svih pravaca hrianstva, islama, judaizma
i budizma iz 40 zemalja, koje su u toku tri dana razmatrali probleme savremenog sveta i uloge
religije. ak je Vatikan, iji su odnosi sa Ruskom pravoslavnom crkvom izuzetno sloeni, poslao u
Moskvu najveu delegaciju kardinala, kakvu ruska prestonica nikada nije videla. Na kraju tog
susreta govorio je ruski predsednik. Odmah posle toga u Kremlju je odran graanski samit G-8,
na koji je bilo pozvano 600 delegata nevladinih organizacija iz 50 zemalja sveta. I tu je govorio V.
Putin.
Sa samitom G-8 mnogi posmatrai povezali su 1. jula 2006. obavljenu punu
konvertibilnost ruske rublje.
Jo sredinom juna 2006. u Sankt Peterburgu je odran veliki ekonomski forum na kome je
prisustvovalo vie od 5 hiljada biznismena i bankara iz 46 zemalja, sa koga je izvetavalo vie od
700 novinara. Razlika izmeu ovog foruma i Davoskog foruma u vajcarskoj je u tome to su u
Davos stigli samo predstavnici najrazvijenijih zemalja, a u Sankt Peterburgu su uestvovali i
predstavnici zemalja u razvoju. I ovde su sa velikom panjom sasluani i vicepremijer Dmitrij
Medvedev i predsednik V. V. Putin.
Vladimir Putin je 9. jula odrao on-lajn forum, koga je organizovao aparat predsednika.
Tokom dva i po sata on je preko interneta odgovorio na 49 pitanja koja su odabirana od 162 hiljade,
koliko je stiglo na sajtove Jandeks i BBC, od miliona i 250 hiljada korisnika mree iz celog sveta.
To je bila teka internet-konferencija, jer pitanja nisu birali samo radnici ruskog televizijskog
kanala, ve i novinari iz Bi-bi-sija.
Najinteresantniji odgovori V. V. Putina bili su citirani sledeeg dana u svim svetskim
sredstvima javnog informisanja. Na pitanje Amerikanca Defa Sterlinga o Predsedniku SAD, V.
Putin dao je veoma irok odgovor i zavrio ga reima: U ivotu svakog politiara postoje svetle i
tamne take, ali za politiara je glavno da je astan ovek. Ja smatram da je Dord Bu astan
ovek. Da li e Rusija i dalje koristiti svoj gas kao politiko oruje? pitala je britanska
novinarka Briit Kendal. Mogu li ja vama da postavim pitanje? rekao je Putin. Koliko kota
vaa ogrlica? Posle kratkog otpora B. Kendal je odgovorila: Nekoliko stotina funti. Da li
moete da mi je prodate za pet penija? pitao je Putin Ne? Isto to se odnosi i na ruske resurse.
Putin jedino nije konkretno odgovorio na pitanje za koga e navijati u finalnoj fudbalskoj utakmici
svetskog ampionata koja je trebalo da se odigra te veeri. Francuska je organizovanija, i ona ima
lidera rekao je a Italija ima vie energije i entuzijazma: navijau za one koji e bolje igrati.
Prema ukupnom miljenju, Rusija i Vladimir Putin pobedili su u ovom veoma napregnutom
takmienju i u informativnom prostoru pre samita. Tu se nije radilo samo o sposobnostima
Vladimira Putina, ve i o ukupnoj jaanju meunarodnog poloaja Rusije, to je na Zapadu izazvalo
primetno saaljenje.
Na Zapadu su dobro poznati problemi Tonija Blera, koji je ve objavio da e napustiti mesto
lidera Laburistike partije u leto 2007. godine.
Prema podacima amerikih novina, lini rejting Dorda Bua kree se negde izmeu 30 i
40%, a vie od 70% amerikih graana smatra da se zemlja kree u pogrenom pravcu.
Francuska je u leto i jesen 2005. godine bila arena krajnje estokih masovnih nereda u
gradovima i viemilionskih studentskih demonstracija, opozicije i sindikata. Uz to, ovlaenja
151

predsednika aka iraka blie se kraju, i u zemlji je poela za sada nezvanina borba za mesto
predsednika Francuske.
Odlazak sa svoje funkcije najavio je do kraja 2006. godine i premijer Japana.
U Nemakoj na predsednikim izborima ni jedna od partija nije dobila apsolutnu veinu i uz
velike tekoe formirana je koaliciona vlada na elu sa Angelom Merkel.
Veoma teku predizbornu kampanju proao je nedavno u Italiji i njen premijer Romano
Prodi, koji ima samo neznatnu veinu u italijanskom parlamentu.
U proloj godini samo premijer Kanade Stiven Harper nije imao neke posebne probleme. On
je nov u G-8, a Kanada je do sada nastojala da se dri po strani od glavnih svetskih konflikata.
U tim uslovima i uz takav raspored svetskih politikih snaga, Vladimir Putin je mogao da se
kao predsedavajui G-8 dri veoma uvereno.
Problemi bezbednosti Samita G-8
Za organizatore samita Osmorice i za samog Putina najmanje problema napravili su
opozicionari, koje su inili partija Jabloko i Savez desnih snaga. Za njih je bilo veoma vano da
pokau da je njihova kritika Rusije i Putina zbog toga to su se udaljili od demokratije i zbog
autoritarnih metoda, i da ta kritika u Rusiji ima iroku podrku. U tom cilju zamiljena je velika
politika konferencija Drugaija Rusija, na koju su bili pozvani predstavnici svih opozicionih
snaga, ukljuujui i desne i leve radikale. Ali, kako SDS, tako i Jabloko, odbili su svoje uee na
toj manifestaciji. Zamenik predsednika partije Jabloko Sergej Ivanjenko izjavio je u jednom od
intervjua daje antisamit Drugaija Rusija veoma sumnjiva priredba, skup raznoraznih ljudi i ideja.
to se tie KPRF, ta partija je podvrgla samit Osmorice i V. Putina otroj kritici u svojoj
tampi, ali su odluili da se uzdre od javnih manifestacija.
Za organizatore samita i slubu bezbednosti nisu neki veliki problem napravili ni
antiglobalisti. Bilo ih je malo. Iz zapadnih zemalja je samo nekoliko stotina ljudi uspelo da dobije
vize i doputuje u Sankt Peterburg.
Do grada su se najaktivnije probijali lanovi Saveza komunistike omladine. Bilo je i
lanova ekolokih organizacija i drugih omladinskih organizacija. Svi koji su najavljivali svoj
dolazak bili bi privoeni u matinim gradovima i zadravani nekoliko sati, ili nekoliko dana, dok ne
ode voz ili autobus. Tako je zadrano nekoliko desetina osoba.
Onima koji su ipak uspeli da stignu u Sankt Peterburg rastureni su atori kod stadiona Kirov.
Odravanje demonstracija na ulicama grada, a tim pre u Streljni, bilo je zabranjeno. Neke
manifestacije su antiglobalisti ipak uspeli da odre, ali ih je bilo malo i nije uestvovalo mnogo
ljudi, tako da nisu privukle panju svetskih sredstava javnog informisanja.
Daleko veu opasnost za mirno odravanje samita predstavljala je teroristika ilegala na
Severnom Kavkazu. U toku nekoliko nedelja pre odravanja samita G-8, po celoj zemlji, a
posebno u junim regionima Rusije, sprovoene su aktivne preventivne mere. Najvei uspeh
specijalne slube postigle su 10. jula 2006. godine, kada je izvrena velika specijalna operacija i
kada je spreen veliki teroristiki akt, kada je likvidiran i amil Basajev, potpredsednik ilegalne
Ikerije, koga su u Rusiji osnovano smatrali teroristom broj 1. On je lino rukovodio, jo 1995.
godine, zauzimanjem bolnice u Buonovski, a zatim je preuzimao na sebe odgovornost za najvee
teroristike napade, ukljuujui i zauzimanje pozorita na Dubrovki i kole u Beslanu 2002. i 2004.
godine.
Ovaj dogaaj komentarisala su sva svetska sredstva javnog informisanja. Jedan od glavnih
britanskih listova naslovila je svoj tekst Putinov trijumf pred samit. Smrt Basajeva pisao je
list to je najvei uspeh ruskih specijalnih slubi. Uspeh FSB omoguava Putinu da tvrdi da
postoji veliki progres u obnovi reda u nespokojnoj republici posle predsednikih i parlamentarnih
izbora koji su tamo odrani. Smrt Basajeva moe da oslabi snage terorista u eeniji. Predsednik
Rusije u toku priprema za doek svetskih lidera u Sankt Peterburgu nije mogao ni da zamisli
152

uspeniju reklamu od smrti nemilosrdnog teroriste koji je smatran ruskim Osamom bin Ladenom.
Neka zapadna glasila iznosila su pretpostavku da eliminacija Basajeva moe da pojaa
teroristike napade u Rusiji, jer pobunjenici mogu da se svete Putinu i specijalnim slubama.
Moemo oekivati nove velike teroristike napade rekao je strunjak za Kavkaz u intervjuu
jednom od nemakih listova.
Miljenje kompetentnijih strunjaka bilo je drugaije. Kako je u asopisu Ekspert pisao
Nikolaj Silajev, Ruska strategija odupiranja severnokavkaskom terorizmu snagama bezbednosti,
poslednjih godina se svodi na izbacivanje najpoznatijih lidera i organizacija. I ve sada se moe
govoriti o tome kuda e ta strategija dovesti. Teroristike grupe e da se usitnjavaju i po
brojnosti, i u smislu politike teine. To ne znai da e oni da prestanu da predstavljaju opasnost.
Ali e u sve veoj meri da se pretvaraju u banalne ubice, i opasnost vie nee biti politiki, ve
krivini problem.
Samit G-8 bez senzacija
Samit G-8 proao je u Sankt Peterburgu mirno i bez senzacija. Hiljade novinara i
posmatraa koji su se ovde okupili bili su zato pomalo razoarani.
Prvi je na samit stigao, naravno, Vladimir Putin jo u etvrtak, 14. avgusta. Odrao je
nekoliko poslovnih sastanaka, a kasno uvee imao je sastanak sa Dordom Buom, koji je takoe
stigao na samit pre zvaninog poetka.
Zvanini razgovori V. V. Putina i D. Bua poeli su 15. avgusta, jo uvek van okvira samita.
Radilo se o stupanju Rusije u svetsku trgovinsku organizaciju. Poznato je da je Rusija podnela
prijavu za stupanje u ovu organizaciju jo 1993. godine. Od 149 zemalja lanica Rusija je dobila
saglasnost svih osim SAD. Odlueno je da se pokua da se ovo pitanje rei u Sankt Peterburgu dan
uoi samita. Nesuglasica je ostalo veoma malo. Amerika strana smatrala je da se u Rusiji malo ini
za zatitu intelektualne svojine. Osim toga, SAD ima odreene sumnje zbog odbijanja Rusije da
dozvoli da strane banke obavljaju delatnost na njenoj teritoriji neposredno, bez stvaranja filijala pod
ruskom jurisdikcijom. Rusija je insistirala na veoj kontroli amerikih proizvoda od mesa.
Nije za sve ruske privredne grane isplativ ulaz u Svetsku trgovinsku organizaciju. To moe
da stvori odreene tekoe za poljoprivredu, za ruske proizvoae elektrotehnike; ukupni spisak
onih koji se dvoume je veliki. Ali takoe ima mnogo privrednih grana za koje bi ulazak u svetsku
organizaciju bio isplativ, i njihov spisak je jo vei. Ukupno, korist od stupanja u Meunarodnu
trgovinsku organizaciju preovladava u odnosu na gubitke i eksperti je procenjuju na 20 milijardi
dolara. Ali lanstvo u klubu svetske trgovine za rusko rukovodstvo postalo je ne samo ekonomsko
pitanje, ili jednostavno pitanje zdravog smisla, ve i stvar prestia. Rusija tei da postane znaajni i
neodvojivi deo svetske trgovine. I za globalni svet korisno je da se Rusija integrie u mehanizam
koji je u velikoj meri obavezujui. To bi moglo da postane argument za zatitu pouzdanosti Svetske
trgovinske organizacije, kako je to bilo kada je pre 5 godina u organizaciju stupila Kina. Kad smo
ve kod toga, prema Kini niko nije imao pretenzije kakve danas SAD imaju prema Rusiji.
Ne ulazei u detalje, rei emo samo da su pregovori V. Putina i D. Bua u vezi sa
stupanjem Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju zavreni neuspehom. SAD nisu skinule svoje
zamerke. Svi posmatrai sloili su se da se ovde ne radi o ekonomskim, ve o politikim razlozima,
koje je jednostavno bilo nezgodno javno iznositi. Odlueno je da se pregovori nastave u oktobru.
Kasno uvee odrana je konferencija za novinare dva lidera. Dord Bu nije ba razumljivo
objasnio neuspeh razgovora, istakavi da on moe da potpie samo sporazum koji bi bio prihvatljiv
za ameriki kongres, koji je poznat po svojim predrasudama u odnosu na Rusiju. Takoe je rekao da
nema nameru da dri predavanja, niti da poduava V. Putina. Dijalog koji je usledio bio je veoma
ilustrativan:
Bu: Govorio sam o svojoj elji da doprinesem institucionalnim promenama u raznim
delovima sveta, recimo, kao u Iraku, gde postoje sloboda religije i sloboda tampe. Rekao sam mu
153

da se mnogi ljudi u naoj zemlji nadaju da e Rusija uraditi to isto.

Putin: Mi, naravno, ne bismo eleli da kod nas bude ista onakva demokratija kakva je u
Iraku, da budem iskren.
Bu: Jednostavno saekajte.
ak ni Kondoliza Rajs, koja je sluala ovaj dijalog, nije mogla da se uzdri od osmeha.
Svi uesnici samita Osmorice ve su 15. jula stigli u Sankt Peterburg i smestili se u
kuama u blizini Konstantinovskog dvorca. Uvee su imali neformalnu veeru.
Prva zvanina sednica G-8 odrana je 16. jula. U vezi sa svim pitanjima dnevnog reda
unapred su bili pripremljeni tekstovi sporazuma, i oni su potpisani posle diskusije koja nije trajala
dugo.
Uesnici samita, naravno, razgovarali su i o mnogo drugih pitanja. Najvaniji su bili
problemi Irana, Severne Koreje i konflikta na Bliskom Istoku, koji je poeo da se razvija upravo
sredinom jula. U vezi sa mnogo takvih pitanja lideri osam najrazvijenijih zemalja sveta doneli su
specijalne izjave Na primer, pozvali su KNDR da prekine svoje nuklearne programe i proizvodnju
svog nuklearnog naoruanja.
U vezi sa Bliskim Istokom miljenja nisu bila tako jednoduna, jer su SAD bile sklone da za
razvoj novog konflikta ne krive samo Hejzbolah, ve i Siriju i Iran. Rusija nije podrala te
optube i pozvala je obe strane u konfliktu da zaustave vojne operacije i lansiranje raketa.
Posle ruka i veere odran je niz bilateralnih susreta. Bu je istog dana otkazao
konferenciju za novinare. Toni Bler je rekao neto u vezi sa problemima demokratije i korupcije u
Rusiji. Kasno uvee, ak u noi, Vladimir Putin se sastao sa novinarima, informisao ih o
dogaajima prvog zvaninog dana samita i odgovorio na pitanja.
Na pitanje o svojim odnosima sa Tonijem Blerom Putin je odgovorio da bi i Rusiji bilo
interesantno da uje kakvo je britansko iskustvo u borbi protiv korupcije na primer, u vezi sa
lordom Levijem. Novinarima je poznato da je u Engleskoj jula 2006. godine buknuo skandal oko
razmene titule lordova za niz bogatih ljudi eljnih titula, za finansijsku pomo vladajuoj partiji
Laburista. U okviru tih istraga policija je uhapsila lorda Levija, premijeru bliskog partijskog
finansijera bliskog premijeru.
Pozvanim liderima bio je posveen 17. jul. U Konstantinovski dvorac stigli su predsednici
Kine, Indije, Meksika, Brazila, Junoafrike Republike i Konga. Stigli su i predstavnici svih glavnih
meunarodnih organizacija. Pre svih, doputovao je predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev, a
takoe i Generalni sekretar OUN Kofi Anan. Svi su imali mnogo sastanaka sa liderima G-8 i
izmeu sebe. Veliku panju privukao je dug razgovor izmeu lidera Rusije, Kine i Indije. Po svom
programu se sa mnogo lidera sastao i N. Nazarbajev. Veoma su aktivni bili i predsednik Kine i
premijer Japana.
Posle veere, ovog puta zajednike i oprotajne, V. V. Putin ponovo je izaao pred novinare i
odrao jo jednu nonu pres-konferenciju. D. Bu odbio je da odri brifing sa novinarima.
Samit je zavren, prema miljenju samih lidera, veoma uspeno.
Oko Samita
Kako se moglo oekivati, rezultati samita bili su komentarisani u raznim politikim
krugovima na razne naine. U Rusiji su svi bili veoma zadovoljni i u Kremlju, i u Sankt
Peterburgu, i u slubama bezbednosti, zato to je samit protekao bez ikakvih incidenata. Svi gosti,
ukljuujui i novinare, bili su zadovoljni prijemom. Ali ukupne ocene rezultata bile su veoma
razliite.
Streljna: Osmorica pogodila desetku, Za ocenu osam plus, Osam dobili dva,
Mnogo buke ni oko ega bili su naslovi u novinama.
Sam V. Putin imao je visoko miljenje o rezultatima samita G-8. Zadovoljni smo
rekao je na zakljunoj nonoj konferenciji za novinare. Ideje i predlozi Rusije naili su na
154

razumevanje naih partnera. Oigledno je da i ekonomski potencijal Rusije, koji se poveava,

omoguava da ona igra sve ozbiljniju ulogu u globalnom razvoju, i mi smo spremni da aktivno
uestvujemo, u realizaciji svih predloenih inicijativa.
Putin je zahvalio kolegama iz Grupe osam za zajedniki rad i prilaz pripremi samita.
Zahvaljujui tome uspeli smo da postignemo veoma dobre rezultate. Svi postavljeni ciljevi su
ispunjeni. Sva dokumenta koja smo planirali da usvojimo usvojili smo praktino bez izmena.
Na samitu je usvojeno 12 dokumenata. Osim onih koji su pripremani prema dnevnom redu,
samit je doneo Izjavu u vezi sa Bliskim Istokom, Izjavu u vezi sa borbom protiv intelektualne
piraterije, O borbi protiv korupcije na visokom nivou, O radu sa Afrikom, deklaraciju O
borbi protiv terorizma i druge.
Skoro sve ocene zapadne tampe takoe su bile pozitivne. Predstavnici ne samo Rusije, ve
i SAD pisao je Dim Rutenberg govore da, bez obzira na primetnu zategnutost odnosa,
predsednici Dord Bu i Vladimir Putin odlino su komunicirali na samitu i da su njihovi odnosi
dostigli najviu taku za pet godina njihovog poznanstva.
U tekstu urednitva britanskog lista Tajms moglo se proitati: Vladimir Putin misli da je
na konju. Pred samit G-8 rizikovao je meunarodnim ignorisanjem zbog ruskog laganog
autoritarizma. U Moskvu se vratio jai nego ikada. On je zvezda tri prepune pres-konferencije koje
je u maniru kultnog dez muziara odravao posle ponoi. On je stvaralac nove arhitekture
buduih meunarodnih odnosa. I ne pomislivi da slua predavanja o demokratiji Bua i Blera, nije
se stideo da im sam odri predavanje. Rusija je delimino u pravu, nazivajui ovaj samit trijumfom
zemlje domaina. Spreivi totalni krah odnosa sa Zapadom, Rusija sada, sudei po svemu,
zauzima vrstu poziciju u G-8. Predsednik Bu, rukovoen meunarodnim shvatanjima visoke
vanosti, prebacio je u udaljeni ugao kritiku unutranje politike Putina, priznavi demokratiju u
ruskom stilu, kako ju je nazvao.
U slinom tonu izvetavali su najobjektivniji ruski posmatrai. Slavlje ruskog predsednika
moe se razumeti pisao je Arkadij Dubnov ovih dana, kada se nalazi na vrhuncu svoje
karijere u ulozi domaina Kremlja. Ali taj vrhunac gospodin Putin je odluio da vee za svoj rodni
grad, gde je uspeo da za jednim stolom okupi sve najuticajnije svetske lidere, pa jo i da im
predsedava.
Samit G-8 zavren je uz zvuke eksplozija bombi i raketa u Libanu i Izraelu. Ti dogaaji
pokazali su koliko su sloeni problemi savremenog sveta. Diskusija o problemima Bliskog Istoka
koja je zapoela u Sankt Peterburgu nastavljena je u Njujorku, u OUN i Savetu bezbednosti. Poar
novog rata uspeno je ugaen, ali uzroci i posledice tog kratkog i estokog rata zahtevaju posebnu
analizu.
U januaru 2007. godine Vladimir Putin predae predsedavanje kluba G-8 kancelaru
Nemake Angeli Merkel. Pripreme za novi samit, koji e biti odran u Nemakoj, ve su poele.

PUTIN U PRVOM LICU

Deda kuvao za Lenjina i Staljina
O oevoj rodbini znam vie nego o maminoj. Deda se rodio u Peterburgu i radio je kao
kuvar. To je bila najobinija porodica porodica jednog kuvara. Ali, oigledno, dobro je kuvao, jer
su ga posle Prvog svetskog rata pozvali na rad u podmoskovske Gorki, gde je iveo Lenjin i cela
porodica Uljanov. Kada je Lenjin umro, dedu su premestili u jedan od Staljinovih letnjikovaca, i on
je tamo dugo radio.
Saterivanje u oak
Posle rata mog oca su demobilisali, i poeo je da radi kao majstor u fabrici za proizvodnju
vagona Jegorov (u Sankt Peterburgu). U svakom vagonu metroa ima tablica na kojoj pie da je taj
vagon, broj taj i taj, proizveden u fabrici za proizvodnju vagona Jegorov.
155

Fabrika mu je odmah dala sobu u komunalnom stanu (sa zajednikom kuhinjom i

zajednikim klozetom), u obinoj piterskoj zgradi (stanovnici Sankt Peterburga zovu svoj grad
Piterom), u Baskovoj uliici to je u centru. Dvorite bunar, etvrti sprat bez lifta...
Na stepenitu te zgrade shvatio sam jednom zauvek ta znai fraza saterati u oak. U
ulazu su iveli pacovi. Sa prijateljima sam ih sve vreme jurio tapovima. Jednom sam ugledao
ogromnog pacova i poeo da ga jurim, dok ga nisam saterao u oak. Tada se on okrenuo i bacio na
mene. To je bilo neoekivano i veoma strano. Sada je pacov jurio mene. Preskako je stepenike,
uskakao u prostor izmeu njih. Istina, svejedno sam bio bri i zalupio sam mu vrata ispred nosa.
Tajno krtenje
U naem stanu iveli su penzioneri, dodue, kratko. Sa njima je povezano moje krtenje.
Susetka baba Anja bila je pobona, ila je u crkvu i, kada sam se rodio, ona me je zajedno sa
mamom (a tajno od oca, lana partije, sekretara partijske organizacije u pogonu), krstila.
Mnogo godina kasnije, 1993, kada sam radio u Lenjingradskom sovjetu, iao sam u Izrael u
sastavu zvanine delegacije. I mama mi je dala moj krsti sa krtenja, da ga osvetim na Grobu
Gospodnjem. Ispunio sam njenu molbu, zatim sam stavio taj krsti, i od tada ga ne skidam.
Saksija umesto buketa
Rodio sam se u oktobru (1952), i zbog toga sam u kolu krenuo kada sam skoro napunio
osam godina. Kod nas u porodinom arhivu sauvala se fotografija: ja u kolskoj uniformi jo
starog kroja, sivoj, veoma slinoj vojnoj, stojim sa saksijom cvea u rukama. Iz nekog razloga ne sa
buketom, nego sa saksijom...
Nisam naroito eleo da idem u kolu. Meni se svialo u dvoritu. Dva dvorita su bila
spojena takav jedan majdan tamo se sav ivot i odvijao. Mama ponekad izviri kroz prozor,
vikne: Jesi li u dvoritu? U dvoritu. Onda je dobro, najvanije je da nekuda ne pobegnem nisu
dozvoljavali da se odlazi iz dvorita bez pitanja.
Kada sam imao pet-est godina, prvi put sam doao do ugla velike ulice. Prirodno, bez
dozvole. To je bilo 1. maja. Pogledao sam oko sebe. Narod se kree, galama, ivot kljua. ak sam
se malo uplaio.
Odluujua uloga trenera
Trener (Anatolij Semjonovi Rahlin) odigrao je u mom ivotu, verovatno, odluujuu ulogu.
Da nisam poeo da se bavim sportom (rvanjem i dudoom), ne zna se kako bi sve ispalo. U stvari,
Anatolij Semjonovi me je izvukao iz dvorita. Ambijent je tamo, treba poteno priznati, bio
prilino lo.
Dve nezaboravne borbe
Zauvek sam zapamtio nekoliko borbi.
Na kraju jedne od njih gotovo nisam mogao da diem, samo sam krkljao. Momak je bio tako
vrst, i ja sam uloio toliko snage, da je umesto udisaja i izdisaja iz grudi izlazilo samo krkljanje.
Pobedio sam sa neznatnom prednou.
Jo jednu borbu zapamtio sam za itav ivot, mada sam je izgubio, sa ampionom sveta
Voloom Kjuljeninom. On je kasnije poginuo. Poeo je da pije, i jednog dana ubili su ga na ulici. A
bio je odlian sportista, sjajan. Bio je talentovan ovek. Tada jo nije pio. Bio je ampion grada. On
je ve bio ampion sveta. I u prvim trenucima sam ga prebacio preko lea, uz to jo jako lepo, sa
amplitudom. U principu trebalo je da odmah prekinu borbu, ali poto je bio ampion sveta nije bilo
zgodno da se borba odmah zavri. Zato su mi dali poene, i mi smo nastavili. Naravno, bio je jai, ali
ja sam se trudio. Prilikom izvoenja bolnih zahvata svaki uzvik vai kao signal o predaji. Kada je
on izvodio bolni zahvat izvrtanje lakatnog zgloba borbu su prekinuli. Sudiji se uinilo da sam
ispustio nekakve zvuke. Zbog toga je on pobedio. Ali, bez obzira na to, do danas se seam te borbe.
156

Nije bilo sramota izgubiti od ampiona sveta.

Smanjeno oseanje opasnosti
U kritinim situacijama ostajem miran, ak i previe. Kasnije, kada sam pohaao
obavetajnu kolu, u jednoj karakteristici su mi zapisali kao negativnu osobinu: Smanjeno oseanje
opasnosti. I taj nedostatak se smatrao ozbiljnim.
Potrebno je da se bude malo napetiji u takvim (opasnim) situacijama da bi se kvalitetno
reagovalo. To je, u stvari, vano. Strah je kao bol. Ako neto boli znai neto nije u redu u
organizmu. Morao sam kasnije dugo da radim na sebi.
Po zakonu ili po instrukciji
Rasporedili su me 1975. prvo u sekretarijat Uprave (KGB u Lenjingradu), onda u
kontraobavetajno pododeljenje, i tamo sam radio oko pet meseci.
I odjednom vidim starce koji su radili jo u ona stara nezaboravna vremena. Neki od njih
trebalo je da se svakog asa penzioniu.
Seam se, jednom su razraivali neki poduhvat. Sedela je cela grupa. Ukljuili su i mene. Ne
seam se vie detalja, ali jedan je govorio: Hajde da tako i tako uradimo. Slaete li se? Ja kaem:
Ne, to je pogreno. ta je sad, zato je pogreno? To je u suprotnosti sa zakonom. On
se udi: Sa kakvim zakonom? Ja navedem zakon. Oni e: Ali mi imamo instrukciju. Ja opet o
zakonu. Oni nita ne shvataju opet o instrukciji. Kaem: Pa to je instrukcija, a ne zakon.
A moj sagovornik e iskreno i sa uenjem: Za nas instrukcija i jeste najvaniji zakon. Pri
tome, deda je to rekao bez ironije. Apsolutno. Tako su bili vaspitani, tako su radili. Ja tako nisam
mogao. I ne samo ja, nego i praktino svi moji vrnjaci.
Odlazak u Nemaku
Kada sam studirao (na Institutu spoljne obavetajne slube Andropov u Moskvi, 1985), od
poetka je bilo jasno da me spremaju za Nemaku, jer su insistirali na nemakom jeziku. Samo je
bilo pitanje kuda u Istonu ili Zapadnu.
Da bi se ilo u Zapadnu Nemaku bilo je potrebno raditi u odgovarajuem odeljenju
centralnog aparata. Godinu i po, dve, tri godine... kako ko. To je bila jedna varijanta. Da li sam
mogao to da radim? U principu, mogao sam.
A druga varijanta bila je odmah ii u Istonu Nemaku. I odluio sam da je bolje da idem
odmah.
Tada sam ve bio oenjen.
Sa roditeljima u stanu od 27 kvadrata
Ljudmila Putin:
Ja sam iz Kalinjingrada. Radila sam kao stjuardesa na domaim linijama. Meunarodnih
linija iz Kalinjingrada nije bilo Kalinjingrad je bio zatvoren grad... Jednom smo uvee sedeli kod
njega u kui, i on je rekao:
Draga moja, sada zna kakav sam. Ja u principu nisam ba lak ovek. I onda je sledila
autokarakteristika: utljivac, u neemu prilino otar, ponekad moe da povredi i tako dalje. Reju,
rizini ivotni saputnik. I dodaje: Za tri i po godine ti si, valjda, za sebe odluila? Shvatila sam da
se mi, liilo je na to, rastajemo. Uopte uzev rekoh odluila sam. A on na to sa sumnjom:
Da? Tu sam definitivno shvatila da raskidamo.
Pa ako tako stoje stvari, ja te volim i predlaem da se venamo tog i tog datuma kae.
To je bilo potpuno iznenaenje.
Rekla sam da se slaem. Tri i po meseca kasnije smo se venali. Napravili smo svadbu u
restoranu na brodu, koji je stajao uz obalu (Neve u Lenjingradu).
iveli smo kod njegovih roditelja, u stanu od 27 kvadratnih metara, u zgradi-brodu, kako su
157

ih tada zvali. To su one zgrade u kojima su prozori veoma visoko. Taj stan je bilo veoma
komplikovano menjati: u jednoj sobi je balkon, a u kuhinji i u drugoj sobi prozori su gotovo pod
plafonom. Kada se sedi za stolom ne vidi se ulica, samo zid je pred oima. To je bio ogroman minus
prilikom zamene.
Roditelji su bili u sobi od 15 kvadratnih metara sa balkonom. Naa, bez balkona, imala je
12. A stan se nalazio u reonu Avtovo, zgrada je spadala u novogradnju. Voloin otac je dobio stan
kao ratni invalid.
Osmatranje glavnog protivnika
U Istonoj Nemakoj, u Drezdenu, radio sam nepunih pet godina. Stigli smo tamo 1985.
godine, a otili ve posle pada Berlinskog zida, 1990.(...)
To je bio rad po liniji politike pijunae. Dobijanje informacija o politiarima, o planovima
potencijalnog protivnika(...)
Zanimala nas je svaka informacija po liniji, kako se govorilo ranije, glavnog protivnika, a za
glavnog protivnika se smatrao NATO.
Skupljanje kalorija
Doli smo iz Rusije gde su bili redovi i deficit, a tamo je (u Istonoj Nemakoj) svega bilo
mnogo. Tu sam se i ugojio dvanaest kilograma. Bio sam teak osamdeset pet.
Redovno smo ili u mali gradi Radeberg, a tamo je jedna od najboljih fabrika piva u
Istonoj Nemakoj. Uzimao sam balon sa vie od tri litra. U njega sipa pivo, zatim pritiska
slavinu i pije kao iz bureta. Tako je ispadalo za nedelju dana redovno 3,8 litara piva. A posao je
bio samo dva koraka od kue, nema gde da se skinu suvine kalorije.
Dva unapreenja
Posao mi je dobro iao. Smatralo se da je normalno ako je za vreme rada u inostranstvu bilo
jedno unapreenje. Mene su unapreivali dva puta.
Bio sam stariji opunomoeni operativac. Sledee zvanje je pomonik efa odeljenja. I to
se ve smatralo vrlo dobrim napredovanjem. Postao sam pomonik, a kasnije i stariji pomonik efa
odeljenja. Vie nije bilo kuda da se unapreuje. Dalje je ve bio rukovodei kadar, a mi smo imali
samo jednog efa.
Zatvoreno drutvo
Istona Nemaka je za mene postala u izvesnom smislu otkrie. Meni je izgledalo da idem u
istonoevropsku zemlju, u centar Evrope. Bio je ve kraj 80-ih. I odjednom, razgovarajui sa
saradnicima Ministarstva dravne bezbednosti, shvatio sam da se i oni sami, i Istona Nemaka,
nalaze u stanju u kojem je ve pre mnogo godina bio Sovjetski Savez.
To je bila strogo totalitarna zemlja po ugledu na nas, ali pre 30 godina. Tragedija je u tome
da su mnogi ljudi iskreno verovali u sve te komunistike ideale. Razmiljao sam tada: ako kod nas
ponu nekakve promene, kako e se to odraziti na sudbinama tih ljudi?
I kao da sam urekao. Zaista, teko je bilo zamisliti da u Istonoj Nemakoj mogu poeti
takve nagle promene. Pa to nikome i nije padalo na pamet! tavie, kada su poele, nismo imali
predstavu kako se to moe zavriti. Ponekad su se, naravno, pojavljivale misli da se taj reim ne
moe dugo odrati. Uticalo je, naravno, i to to je kod nas ve poinjala perestrojka, to su se poele
otvoreno raspravljati mnoge ranije zatvorene teme. A ovde potpuni tabu, potpuna konzervacija
drutva. Razbijene porodice. Pola roaka ivi sa jedne strane zida, pola sa druge. Svakoga prate.
Naravno da je to bilo nenormalno, neprirodno.
Pucanje pei
Sve smo (pred povlaenje iz Istone Nemake) unitili, sve nae veze, kontakte, sve nae
158

agenturne mree. Ja sam lino spalio ogromnu koliinu materijala. Toliko smo spaljivali da je pe
pukla.
Spaljivali smo danonono. Sve najvrednije preneto je u Moskvu. Ali nije vie bilo
interesantno i znaajno sa operativnog stanovita svi kontakti su prekinuti, rad sa izvorima
informacije je prestao iz razloga bezbednosti, materijali su uniteni ili predati u arhiv. Amin!
Praznina
Ja sam, u stvari, shvatao da je ruenje Berlinskog zida bilo neizbeno. Ako emo poteno,
bilo mi je samo ao izgubljenih pozicija Sovjetskog Saveza u Evropi, mada sam shvatao da
pozicija, koja se zasniva na zidovima i podelama, ne moe trajati veno. Ali voleo bih da je umesto
toga dolo neto drugo. A nita drugo nije predloeno. Samo smo napustili sve i otili.
Razgovor sa Kisinderom
Kasnije, ve u Piteru, imao sam jedan interesantan susret s (Henrijem) Kisinderom (bivim
dravnim sekretarom SAD), i on je neoekivano potvrdio ono o emu sam tada (u Istonoj
Nemakoj, neposredno posle ruenja Berlinskog zida) razmiljao. Postojala je takva komisija
Kisinder-Sopak (predsednik Lenjingradskog sovjeta) za razvoj Peterburga i privlaenje stranih
investitora. Kisinder je dolazio, ini mi se, nekoliko puta. Jednom sam ga doekivao na
aerodromu. Seli smo u kola i krenuli u rezidenciju. Putem me je ispitivao odakle sam, ime sam se
bavio. Takav radoznali deda. Izgleda kao da spava, a u stvari sve vidi i uje. Govorili smo uz pomo
prevodioca. On pita: Odavno tu radite? Odgovorio sam, oko godinu dana. A dalje smo vodili
ovakav dijalog:
A gde ste radili pre toga?
Pre toga u Lenjingradskom sovjetu.
A pre Lenjingradskog sovjeta?
Na univerzitetu.
A pre univerziteta.
A pre toga sam bio vojnik.
U kojem rodu?
Pa, mislim, sada u te razoarati: Znate, radio sam kao obavetajac. On mirno: Radili ste
u inostranstvu? Ja: Radio sam u Nemakoj. On: U Istonoj ili Zapadnoj? U Istonoj. On:
Svi pristojni ljudi su poinjali u obavetajnoj slubi. Ja takoe. Nisam znao da je Kisinder radio
u obavetajnoj slubi. A ono to je rekao kasnije, bilo je za mene neoekivano i veoma interesantno.
Rekao je: Znate, mene sada mnogi kritikuju zbog moje tadanje pozicije u odnosu na SSSR.
Smatrao sam da Sovjetski Savez ne treba mirno da ode iz Istone Evrope. Mi vrlo brzo menjamo
ravnoteu u svetu, i to moe dovesti do neeljenih posledica. I meni to sada upisuju kao krivicu.
Kau: Eto, otiao je Sovjetski Savez, i sve je normalno, a vi ste smatrali da je to nemogue. A ja
sam zaista smatrao da je to nemogue. Onda je razmislio i dodao: Poteno da kaem, ja do danas
ne shvatam zato je Gorbaov to uradio.
Ja apsolutno nisam oekivao da ujem od njega tako neto. Rekao sam njemu i kaem sada:
Kisinder je bio u pravu. Izbegli bismo jako mnogo problema da nismo tako nepromiljeno pobegli.
Izlazak iz sistema
Kasnije sam (po povratku iz Istone Nemake) odustao od posla u centralnom aparatu
(KGB), u Moskvi. A predlagali su mi. Ve sam shvatio da ovaj sistem nema budunost. Zemlja
nema budunost. A sedeti unutar sistema i ekati njegov raspad... To je veoma teko.
Ispalo je da to to smo mi radili, nikome ne treba. ta je vredelo pisati, vrbovati, dobijati
informacije? U centru niko nita nije itao. Zar nismo upozoravali ta se moe dogoditi i
preporuivali kako delovati? Nikakve reakcije. Kome se svia da radi za korpu, u prazno? Gubi
godine svog ivota. Za ta? Samo da dobija platu?
159

Evo, na primer, moji prijatelji koji su radili po liniji nauno-tehnike pijunae nabavili su
za nekoliko miliona dolara informaciju o vanom naunom otkriu. Samostalna razrada slinog
projekta kotala bi nau zemlju milijarde dolara. Moji prijatelji su ga nabavili, uputili u Centar.
Tamo su pogledali i rekli: Sjajno. Super informacija. Hvala. Sve vas ljubimo. Predloiemo vas za
odlikovanje. A nisu mogli da realizuju, nisu ak ni pokuali. Tehnoloki nivo industrije nije bio
dovoljan.
Ukratko, kada smo se u januaru 1990. godine vratili iz Nemake, ja sam jo ostao u
organima, ali pomalo sam poeo da razmiljam o rezervnoj varijanti. Imao sam dvoje dece, i nisam
mogao sve napustiti i poi ne zna se kuda. ime se baviti?
Aktivna rezerva na Univerzitetu
Sa zadovoljstvom sam doao pod krov Lenjingradskog dravnog univerziteta sa namerom
da napiem magistarski rad, vidim kako tamo stoje stvari i, moda, ostanem da radim na LDU. Tako
sam 1990. postao pomonik rektora Univerziteta za meunarodne veze. Kao to su govorili kod nas,
radio sam u aktivnoj rezervi.
Rektor LDU tada je bio Stanislav Petrovi Merkurjev. Vrlo dobar ovek i sjajan naunik.
U LDU sam poeo da piem disertaciju. Izabrao sam mentora Valerija Abramovia
Musina, jednog od najboljih strunjaka u oblasti meunarodnog prava. Izabrao sam temu iz
meunarodnog privatnog prava, poeo da sastavljam plan rada.
Na univerzitetu sam obnovio veze sa prijateljima sa Pravnog fakulteta. Neki su ostali tu da
rade, odbranili teze, postali predavai, profesori. Jedan od njih me je zamolio da pomognem
Anatoliju Sopaku, koji je u to vreme postao predsednik Lenjingradskog sovjeta(...)
Dogovor sa Sopakom
Sa Anatolijem Aleksandroviem sam se sreo u Lenjingradskom sovjetu, u njegovom
kabinetu. Dobro pamtim tu scenu. Uao sam, predstavio mu se, sve mu ispriao. On je impulsivan
ovek i odmah mi kae: Razgovarau sa Stanislavom Petroviem Merkurjevom. U ponedeljak
doite na posao. To je sve. Sada emo se brzo dogovoriti, biete premeteni. Morao sam da kaem:
Anatolij Aleksandroviu, uradiu to sa zadovoljstvom. Meni je to zanimljivo. Ja to ak elim. Ali
postoji jedna okolnost, koja e, po svoj prilici, predstavljati prepreku za to premetanje. On pita:
Koja? Odgovaram: Moram da vam kaem da nisam samo pomonik rektora, ja sam aktivni
oficir KGB. Zamislio se za njega je to stvarno bilo iznenaenje. Malo je razmislio i rekao: Pa
goni ga u...!
Posle toga je rekao: Potreban mi je pomonik. Ako emo poteno, bojim se da izaem u
ekaonicu. Ne znam kakvi su tamo ljudi.
Momci koji su sedeli kod Sopaka u ekaonici, i u tom trenutku inili njegovo najblie
okruenje, ponaali su se kruto, grubo, u najboljim tradicijama komsomoljske, sovjetske kole. To
je izazivalo, naravno, jaku ljutnju meu deputatima i vrlo je brzo dovelo do konflikta izmeu
Sopaka i Lenjingradskog sovjeta. Poto sam to shvatao, otvoreno sam rekao Anatoliju
Aleksandroviu da u sa zadovoljstvom doi da radim kod njega, ali da onda moram da kaem
svom rukovodstvu u KGB da odlazim sa univerziteta.
To je za mene bio prilino delikatan trenutak saoptiti nadreenim rukovodiocima da
nameravam da promenim posao.
Doao sam kod svojih pretpostavljenih i rekao: Anatolij Aleksandrovi mi predlae da
preem iz univerziteta da radim kod njega. Ako to nije mogue, spreman sam da napustim slubu.
Odgovorili su mi: Ne, zato? Idi, mirno radi, nema nikakvih pitanja.
Najsloenija odluka
Platu, koja je, uzgred, bila vea nego u Lenjingradskom sovjetu, i dalje sam dobijao od
KGB. Ali vrlo brzo su nastale okolnosti koje su me primorale da razmislim o tome i da napiem
160

raport o naputanju slube.

Odnosi sa deputatima Lenjingradskog sovjeta nisu bili uvek laki. Pre svega zbog toga to su
oni esto lobirali za neije interese. Jednom prilikom priao mi je odreeni deputat: Zna, trebalo
bi nekome da se pomogne. Da li bi mogao da uradi to, to i to. Poslao sam ga doavola jednom,
drugi put. A trei put on mi saoptava: To su loi ljudi, razni neprijatelji, saznali su da si ti u stvari
saradnik organa bezbednosti. To hitno treba blokirati. Spreman sam da ti u tome pomognem, ali i ti
meni uini uslugu.
Shvatio sam da me nee ostaviti na miru i da e me jednostavno ucenjivati. I tada sam doneo
teku odluku za mene napisao sam raport o naputanju slube. Dosta mi je bilo tog drskog
ucenjivanja.
Za mene je to bila veoma teka odluka.
Iako faktiki ve godinu dana nisam radio u organima, svejedno je moj ivot bio povezan sa
njima. Osim toga, to je bila 1990. godina: jo se nije raspao SSSR, jo se nije dogodio avgustovski
pu, to jest jo nije bilo definitivno jasno kuda e ii zemlja. Sopak je bio nesumnjivo sjajan ovek
i istaknuti politiar, ali vezivati za njega svoju budunost bilo je prilino rizino. Sve je moglo
jednostavno u jednom trenutku da se preokrene. Uz to sam teko mogao da zamislim ta u raditi
ako izgubim posao u gradskoj upravi. Pomiljao sam da u se u najgorem sluaju vratiti na
univerzitet da piem disertaciju, nai nekakav sporedan posao.
U organima sam imao stabilan poloaj, prema meni je bio dobar odnos. U tom sistemu sam
imao uspeha u svemu, a odluio sam da odem. Zato? Zbog ega? Bukvalno sam se muio. Trebalo
je da donesem, verovatno, najsloeniju odluku u svom ivotu. Dugo sam razmiljao, spremao se,
onda sam se pribrao, seo i iz prve napisao raport.
Drugo to sam uradio poto sam podneo raport odluio sam da javno ispriam o tome ta
sam radio u organima bezbednosti.
Obratio sam se za pomo svom drugu, reiseru Igoru Abramoviu adhanu. On je talentovan
ovek, njegov najpoznatiji film je Kontrolni za odrasle. Tada je adhan radio kod nas na
televiziji. Doao sam kod njega i rekao mu: Igore, elim otvoreno da ispriam o svom ranijem
radu. Tako da prestane da bude tajna i da vie niko ne moe da me ucenjuje.
On je snimio emisiju intervju, u kojem me je veoma detaljno pitao o mom radu u KGB, o
tome ta sam radio kada sam sluio u obavetajnoj slubi, i tako dalje. Sve je to prikazala
lenjingradska televizija, i kada su mi sledei put prili sa nekakvim aluzijama na moju prolost,
odmah sam rekao: Gotovo je. Nije zanimljivo. To je ve svima poznato.
Bez posla
Posle poraza Sopaka na izborima za gradonaelnika 1996, neko vreme sam se zadrao u
kabinetu u Smoljnom. U toku je bio drugi krug predsednikih izbora (Ruske Federacije), a ja sam
bio u sanktpeterburkom odeljenju Jeljcinovog taba i aktivno sam tamo radio. Novi gubernator
Vladimir Jakovljev nije me odmah oterao iz kabineta, ali im su se predsedniki izbori zavrili,
prilino grubo su me zamolili da oslobodim prostoriju. Do tada sam ve odbio ponudu Jakovljeva
da ostanem zamenik gradonaelnika.
U procesu predizborne kampanje bio sam inicijator izjave u kojoj su svi inovnici gradske
uprave potvrdili da e u sluaju Sopakovog poraza i oni napustiti Smoljni. Bilo je veoma vano da
se iznese konsolidovani stav, kako bi svi ljudi koji su radili sa Anatolijem Aleksandroviem, sa
njegovom administracijom, shvatili da je njegov poraz gubitak i za njih. Dobar podsticaj da se
svi ukljue u borbu.
Mi smo tada okupili novinare i izdali javno saoptenje za tampu, koje sam ja proitao.
Posle toga ostati u gradskoj upravi bilo prosto nepristojno.
U julu (1996) cela porodica se preselila u letnjikovac (udaljen oko stotinu kilometara od
Sankt Peterburga), koji sam gradio nekoliko godina. Poeli smo da ivimo tamo u iekivanju pa
ja sam tako svima potreban i mene e obavezno negde pozvati.
161

Prelazak u Moskvu
Prolo je nekoliko meseci poto smo izgubili izbore u Piteru, a ja sam jo uvek bio bez
posla. Sve u svemu, nije bilo ba dobro, a tu je ipak i porodica... Trebalo je neto odluiti. Tada je
bila nekakva nejasna situacija sa Moskvom: as kao zovu na posao, as ne zovu (...)
Prolo je jo neko vreme. Ve je bila formirana vlada ernomirdina, a za njegovog prvog
zamenika imenovan je Aleksej Aleksejevi Boljakov. Na, iz Pitera. I na nekom prijemu to sam
saznao kasnije on (Pavlu) Borodinu (efu Predsednike kancelarije u Moskvi) kae: Pa ta to
radite? Obeali ste da ete zaposliti oveka i napustili ste ga, on je i dalje bez posla. Borodin se
uvredio: Ma nisam ga napustio. Tamo je sve va drugar (Anatolij) ubajs (potpredsednik ruske
vlade) pokvario. Pa onda ga uzmi kod sebe predloio je Boljakov. Borodin je mislio da
neu hteti da doem kod njega u Predsedniku kancelariju, jer sam navikao na drugaiji posao.
Boljakov je insistirao: Pa onda smisli neto. Sa tim su se i rastali. Borodin je obeao da e neto
smisliti. I smislio je, ali to sam kasnije saznao.
Jednom je telefonirao Ljoa (Aleksej) Kudrin (koji je bio Sopakov zamenik u isto vreme
kada i Putin). On je bio ef predsednike Glavne kontrolne uprave. Doi, kae, pogledaemo ta
moe da se uradi, jedan poloaj su ukinuli, ali ipak nisu sve. Doleteo sam. Naao se sa Kudrinom.
On je razgovarao sa ubajsom, i ubajs mi je uoi odlaska na odmor predloio da preuzmem
Upravu za veze sa javnou. Taj posao mi se nije ba sviao. A ta da se radi? Pa ako je i javnost.
Ipak je to administracija predsednika. Sve u svemu, pristao sam.
Kudrin i ja smo seli u njegova kola i krenuli na aerodrom. Usput on kae: uj, hajde da
estitamo Boljakovu, on je na, iz Pitera, postao je prvi zamenik. Hajde. Okrenuli smo
telefon Boljakova direktno iz kola(...) Aleksej je estitao Boljakovu i rekao: Evo i Voloa Putin
vam estita. On je ovde pored mene. Boljakov kae: Daj mu slualicu. Uzimam slualicu i
ujem: Gde si sada? Kako gde? U kolima. Vozim se sa Ljoom na aerodrom. Idem u Piter.
A gde si bio? U Kremlju. Odluivalo se o mom poslu. Biu ef Uprave za odnose sa
javnou. Nazovi me za pola sata. A kola su bila sve blie aerodromu.
Ve sam hteo da se ukrcam, ali sam u poslednjem trenutku ipak dobio Boljakova. Rekao je:
uj, moe li da ostane? Sutra idi kod Borodina. Nisam shvatao o emu se radi, ali sam ostao(...)
Ujutro sam doao kod Borodina, on mi je ponudio da budem njegov zamenik.
Eto tako sam se u avgustu 1996. godine naao na Starom trgu kao zamenik efa
Predsednike kancelarije. Bio sam nadlean za pravnu kancelariju i imovinu u inostranstvu.
Pravljenje vertikale
Poeo sam da se bavim regionima, kontaktima sa gubernatorima. Do danas smatram da je taj
posao bio najzanimljiviji. Tada sam, uzgred, zasnovao odnose sa mnogim gubernatorima. Postalo
mi je jasno da je rad sa regionalnim liderima jedan od najvanijih pravaca delatnosti u zemlji. Pa svi
priaju o tome da je poruena vertikala uprave, dakle treba je obnoviti.
Povratak u KGB
Rukovodilac Predsednike administracije tada je bio Valentin Jumaev. Sedim u kabinetu,
zvoni telefon: Moe li da ode na aerodrom da doeka Kirijenka? On je tada bio premijer i
vraao se od predsednika koji se odmarao u Kareliji. Kaem: Mogu.
ta je sad? razmiljam. Posumnjao sam ve da neto nije u redu. Stiem na aerodrom
izlazi Kirijenko: Voloa, zdravo! estitam! Kaem: ta? A on: Potpisan je ukaz. Imenovan
si za direktora FSB (Federalne slube bezbednosti). Pa hvala momci... Ne mogu da kaem da sam
se obradovao. Nisam eleo da drugi put ulazim u istu vodu.
U militarizovanim organima ipak je veoma teka sluba. Seam se: prilazi zgradi KGB, gde
sam radio, i kao da te ukljue u struju. Ne znam, moda je tako samo sa mnom, ali mislim da je sa
veinom. ovek ivi u stalnoj unutranjoj napetosti. Stalno tajni papiri, ovo se ne sme, ono se ne
162

sme(...)
Rei ete: a u Kremlju, zar je bolje? Ali ovde imam drugaiji poloaj. Sada me niko ne
kontrolie. Ja sam kontroliem svakoga(...) I osim toga, ja sam tako interesantno i raznovrsno iveo
posle naputanja KGB. I eto, ulazim u kabinet direktora FSB, doekuje me Nikolaj Kovaljov, moj
prethodnik na tom poloaju. Otvara sef i kae: Ovde je kod mene tajna sveska. Ovde su
meci. A ja sve to gledam sa tugom.
Neprijatna scena
Bilo je veoma neprijatno kada su mi uoi smenjivanja (Sergeja) Stepaina (predsednika
Vlade) telefonirali i zamolili me da ujutro doem kod Jeljcina u Gorke. Sedeli smo uetvoro
Boris Nikolajevi, Stepain, (Nikolaj) Aksenjenko (prvi potpredsednik vlade) i ja. Predsednik je
Stepainu saoptio o njegovom smenjivanju. Zamislite moje stanje! Pa ja sam njegov drug.
Naizgled, nemam pred njim zbog ega da se pravdam. Jedino da sam mu rekao: Sergej, svejedno
e te smeniti. Ali to je nemogue izgovoriti naglas. Ne ide preko jezika. Naravno, bilo je vrlo
neprijatno.
Dolazak na vrh
Boris Nikolajevi me je pozvao kod sebe i rekao da ima ideju da mi predloi poloaj
premijera...
Uzgred, u razgovoru sa mnom nije izgovorio re naslednik. Jeljcin je govorio o premijeru
sa perspektivom, da, ako se sve bude odvijalo normalno, on bi to smatrao moguim.
A kasnije, ve preko radija, predsednik je govorio o meni kao o buduem moguem
predsedniku. Izgovorio je to javno pred celom zemljom. I kada su me odmah posle toga zasuli
pitanjima, odgovorio sam: Ako je predsednik rekao, tako u i uraditi. Moda to nije zvualo
naroito sigurno, ali nisam mogao drugaije da odgovorim.
Iznenaenja nije bilo
Ljudmila Putin:
Nije me iznenadila takva munjevita karijera mua(...) Zbog neega sam uvek verovala da se
Voloi tako neto moe desiti. Ne bojim se za njega. I ne oseam nikakav naroiti ponos. Ali postoji
ushienje.
On je veoma usmeren ka cilju, ne tat, nego ba usmeren. Uvek je radio i postizao cilj, uvek
je iveo za neto. Ima ljudi koji rade zbog novca, a on zbog ideje. Uvek mu je sam proces rada
priinjavao zadovoljstvo. Takvi ljudi, ini mi se, postiu mnogo. Znate, to to sam ja ena premijera
me udi, a to to je on premijer ne.
Borba za vreme
Seleznjov (visoki funkcioner Dume) tada je rekao: Zato su vam to uradili? Pa razapeli su
vas na krst. Svi su smatrali da je to kraj. Pa i ja, zapravo to nisam iskljuivao. Istina, iz drugog
razloga.
Sve se to dogaalo u pozadini agresije (eenskih terorista) u Dagestanu, koja tek to je
poela. Kao da sam u dui, za sebe, odluio da e se moja karijera, najverovatnije, na tome zavriti,
ali da e se moja misija, istorijska misija zvui pompezno sastojati u tome da reim tu
situaciju na Severnom Kavkazu.
Tada je bilo potpuno nejasno kako e se to zavriti, ali meni je, i ne samo meni, valjda, bilo
jasno da e na Severnom Kavkazu taj momak slomiti sebi vrat. Ja sam na to ovako gledao. Rekao
sam sebi: pa dobro, imam neko vreme dva, tri, etiri meseca da razbijem te bandite. A onda
neka me smenjuju.
Jasno je bilo da moramo udariti tamo, u eeniji, po bazama. Pa poteno govorei, sve to
se radilo poslednjih godina, posebno u sferi ouvanja drave to je... Kako da kaem da nikoga ne
163

uvredim? To je amaterizam... Verujte mi, jo 19901991. godine sam pouzdano znao, bez obzira
kako to samouvereno zvui, da e se uz takav odnos prema armiji, prema tajnim slubama, kakav se
formirao u drutvu, posebno posle raspada SSSR, zemlja vrlo brzo nai na rubu propasti(...)
Pa, u sutini, ta predstavlja dananja situacija na Severnom Kavkazu i u eeniji? To je
nastavak raspada SSSR. Jasno je da se to jednom mora zaustaviti. Da, neko vreme sam se nadao da
e sa privrednim rastom i razvojem demokratskih institucija taj proces biti zaustavljen. Ali ivot i
praksa pokazali su da se to ne dogaa.
Moja ocena situacije u avgustu (1999), kada su banditi napali Dagestan, bila je: ako mi sada
smesta to ne zaustavimo, Rusija kao drava u njenom dananjem obliku nee postojati. Tada se
radilo o tome da se zaustavi raspad zemlje. Polazio sam od toga da moram to da uradim po cenu
politike karijere. To je minimalna cena koju sam bio spreman da platim. Zbog toga sam, kada me
je Jeljcin proglasio naslednikom, i svi zakljuili da je to za mene poetak kraja, bio potpuno miran.
Pa, avo ga odneo. Izraunao sam: imam nekoliko meseci da konsolidujem oruane snage,
Ministarstvo unutranjih poslova i FSB, da dobijem podrku u drutvu. Da li u imati dosta
vremena samo o tome sam mislio.
Ponavljanje sudbine
Bio sam ubeen da, ako sada ne zaustavimo ekstremiste, kroz neko vreme nam preti sudbina
druge Jugoslavije na itavoj teritoriji Ruske Federacije, jugoslavizacija Rusije(...)
Rei u vam ime sam se rukovodio i zbog ega sam bio tako siguran u pretnju pred kojom
se nala zemlja. Eto svi govore krut, ak surov ne ba prijatni epiteti. Ali ja ni sekundu nisam
sumnjao, pa i elementarno politiki pismenim ljudima odavno je bilo jasno, da se eenija nee
ograniiti samo nezavisnou eenije. Ona e biti iskoriena kao baza za dalji napad na Rusiju.
Pa poela je agresija. Nagomilali su tamo snage i napali susednu teritoriju. Zato? Da bi
branili nezavisnost eenije? Naravno, ne. Da bi otkinuli dodatne teritorije. Eto, zahvatilo bi
Dagestan gotovo. Ceo Kavkaz bi otiao, to je jasno. Dagestan, Inguetija, a zatim uz Volgu
Bakortostan, Tatarstan. Pa to je pravac u unutranjost zemlje...
Princip
Onaj ko uzme oruje, bie uniten. A sa svima ostalima moemo da razgovaramo.
Biranje sudbine
Kada su me imenovali za premijera bilo je interesantno, imponovalo je. Mislio sam da ako
uspem da radim godinu dana, i to je dobro. Ako pomognem da se Rusija spasi od raspada, moi u
time da se ponosim. To je itava epoha u ivotu. A dalje...
Dve-tri nedelje pre Nove godine (2000) Boris Nikolajevi me je pozvao u svoj kabinet i
rekao da je doneo odluku da se povue. Prema tome, morau da postanem vrilac dunosti
predsednika. Gledao me je, ekao ta u rei.
Sedeo sam i utao. Poeo je detaljnije da pria da eli da saopti o svojoj ostavci jo ove
godine... Kada je zavrio, rekao sam: Znate, Borise Nikolajeviu, ako emo poteno, ne znam da li
sam spreman za to, da li to elim, jer je to prilino teka sudbina. Nisam bio siguran da elim takvu
sudbinu... A on mi je tada odgovorio: Kada sam ovamo stigao, ja sam imao takoe druge planove.
Tako je ispao ivot. Ja nisam za tim udio, ali ispalo je tako da sam ak morao da se borim za
poloaj predsednika, usled mnogih prilika. Eto i vama se, izgleda, sudbina tako slae, da morate da
donesete odluku. I zemlja nam je tako ogromna. Vi ete uspeti.
Zamislio se. Bilo je jasno da mu nije lako. To je uopte bio tuan razgovor. Nisam se
naroito ozbiljno odnosio prema svom imenovanju za naslednika, a tek kada mi je Boris
Nikolajevi saoptio svoju odluku, ja zaista nisam bio za to spreman.
Ali trebalo je da neto odgovorim. Bilo je postavljeno pitanje: da ili ne? Napravili smo u
razgovoru nekakvu digresiju, i pomislio sam da e zaboraviti. Ali je Boris Nikolajevi, gledajui me
164

u oi, rekao: Niste mi odgovorili.

Sa jedne strane, imam svoje, unutranje argumente. Ali postoji i drugaija logika. Sudbina se
slae tako da je mogue da se radi na najviem nivou u zemlji i za zemlju. I glupo je rei: ne, ja u
prodavati semenke, ili ne, baviu se privatnom pravnom praksom. Pa, na kraju krajeva, to moe da
se uradi kasnije. Prvo da se radi ovde, posle tamo.
Prijatno oseanje odgovornosti
Kada sam ve poeo da radim kao vrilac dunosti predsednika, osetio sam... satisfakciju...
to, moda, nije najbolja re... zbog toga to samostalno donosi odluke, to si poslednja instanca,
znai, od tebe mnogo zavisi. I odgovornost je na tebi. Da. To je prijatno oseanje odgovornosti.
Rusi su Evropljani
to se puta Rusije tie, nita ne treba traiti, sve je ve pronaeno. To je put demokratskog
razvoja. Naravno, Rusija je vie nego raznolika zemlja, ali mi smo deo zapadnoevropske kulture. I u
tome je naa vrednost, u stvari. Gde god da ive nai ljudi na Dalekom istoku ili na jugu, mi smo
Evropljani.
Genetski kod
Rusija je od poetka nastajala ka supercentralizovana drava. To je ugraeno u njen genetski
kod, u tradicije, u mentalitet ljudi.
Rusija i NATO agresija na Jugoslaviju
(Jevgenij) Primakov (predsednik Vlade Ruske Federacije) naao se (u noi kada je poela
NATO agresija na SR Jugoslaviju) u veoma sloenoj situaciji (u avionu na putu za SAD). Mogao je
da doleti u Vaington i da iskoristi svoju posetu kao tribinu da iznese poziciju Rusije. Ali i
Amerikanci su mogli to da iskoriste za svoje ciljeve. Da interpretiraju dolazak ruskog premijera kao
znak da se Rusija slae sa predloenom varijantom reenja jugoslovenskog problema.
Taj nain reavanja problema, koji je izabran za Jugoslaviju, bio je predodreen posle
raspada SSSR.
Rusija i u svom dananjem svojstvu (2000) moe mnogo da uradi. Trebalo je prethodno, pre
poetka bombardovanja Jugoslavije, proanalizirati situaciju, utvrditi sa kakvim resursima
raspolaemo, da bismo uticali na poziciju naih partnera. Moglo se aktivnije raditi sa onim
zemljama koje nisu elele takav razvoj situacije(...)
Da smo bili ukljueni u reavanje jugoslovenskog problema, ne bi bilo to reenje
(bombardovanje). Mi ni u kom sluaju ne bismo pristali na meanje tog tipa u unutranje stvari
druge zemlje. Ono se ne moe opravdati nikakvim razlozima, izmeu ostalog, ni takozvanom
humanitarnom intervencijom. Smatram da je cela operacija bila velika greka u oblasti
meunarodnih odnosa, krenje temeljnih principa meunarodnog prava.
NATO praksa suprotna od ciljeva
Mi ne pristajemo ni na kakve varijante kosovskog tipa. Niega to bi bilo analogino
jugoslovenskim dogaajima nema i ne moe biti. Utoliko pre to je sve to su postigli saveznici u
(severnoatlantskoj) alijansi, u praksi ispalo potpuno suprotno sa ciljevima koje je za sebe postavio
NATO.
Bez uzbuenja
itam sve novine. Ba novine, a ne dajdest. Svejedno kojim redom. Ponem od onih koje
su na vrhu. itam Izvestija, Komsomoljsku pravdu, Sovjetsku Rosiju, Komersant...
Gledam vesti, ako imam vremena. Ja se ne uzbuujem, a prijatelji se ljute. Pa, prijatelji, moda, i
imaju na to pravo.
165

Prioriteti i prijatelji
Nedostatak druenja sa prijateljima me emocionalno titi. Zbog toga to imam veoma dobre
prijatelje. I stvarno, to je deo naeg ivota, to smo mi, to je deo nas samih. Ja sam to dobro osetio
kada sam otiao u inostranstvo. Prvih godina su mi prijatelji strano nedostajali. Jednostavno bez
njih je praznina i usamljenost. Mada su postojali i optereenje na poslu, i porodica, i kua. Shvatio
sam da mi izraavamo sebe kroz prijatelje. Posle tree godine u Nemakoj nastupio je period
adaptacije, pojavile su se nove veze. I odjednom sam sa uznemirenou osetio da me ne vue na
odmor. Zaista! ak sam se i uplaio.
Imam mnogo poznanika, a bliski ljudi se mogu prebrojati na prste. Oni nisu nikuda nestali.
Oni me nisu nikada izdali. Ni ja njih takoe. To je, sa moje take gledita, ono malo do ega treba
drati. Ne znam ak zbog ega bi se mogli izneveriti prijatelji. Karijera? Sama po sebi ona me ne
privlai naroito. Samo kao mogunost samorealizacije, da se uradi neto interesantno. A kako je
mogua samorealizacija ako izdaje sebe? Ja na to tako gledam, jednostavno. Ako se gleda na
karijeru kao nain da se stigne do vlasti, da se komanduje ili zarauje novac, i zbog toga da si
spreman da se lii svega pa onda je to druga stvar. A ako ima ivotne prioritete, orijentire i
vrednosti, tada shvata da nema smisla da rtvuje sebe i one koji su deo tebe. Jednostavno, nema
smisla: gubitaka je vie nego dobitaka. Tako ispada.
Odnos prema novcu
Ljuda (supruga Ljudmila) se finansijama uglavnom i sada bavi. A ja kako nisam obraao,
tako i ne obraam na to panju. Ne umem naroito da tedim. Pa i zbog ega da se tedi? Smatram
da je potrebno imati komforan stan, normalno se hraniti, pristojno se oblaiti, dati deci dobro
obrazovanje, imati mogunost da se ponekad nekuda otputuje na odmor. I to je sve za ta je novac
potreban. A za ta je?
Uopte, da imam mnogo novca, ja bih putovao. Malo sam bio u egzotinim zemljama.
Zloin i kazna
Kada ujem da nekog optuuju za krau ili neto slino, elim da pitam: postoji li kod nas
jo presumacija nevinosti? Ako zloin nije dokazan, niko nema pravo da optuuje oveka.
Naravno, postoji isto ruska specifinost, za koju svi znaju. Seate se, bio je vic u sovjetsko
vreme. Dolazi Brenjev kod Kartera. Karter kae: Evo, vidi, kakav lep most? Vidim.
Na jednoj strani je pet traka, na drugoj pet... A po projektu bilo je na jednoj deset i na drugoj
deset. Pa gde su one? Pa sve su ovde! I pokazuje Belu kuu.
Brenjev misli: Pa dobro! Dolazi Karter kod njega. Na kae: Da li vidi reku Moskvu?
Vidim. A vidi li most? Ne vidim. Jer je sve ovde! I pokazuje ambijent u
Kremlju.
Treba gledati uvek napred
Imam neka vlastita pravila. Jedno od njih je da nikada i ni zbog ega ne alim. Postepeno
sam stigao do zakljuka da je to ispravno. im pone da ali, vraa se nazad, poinje da
omekava. Treba uvek misliti o budunosti, gledati uvek napred. Treba analizirati, naravno, jer
negde u prolosti moglo je biti greaka. Ali analizirati treba samo da bi se korigovao kurs po kojem
ide u ivotu.
(OT PERVOGO LICA razgovori sa Vladimirom Putinom, Vagrius, Moskva 2000)

BELEKA O PISCU
Roj Aleksandrovi Medvedev, istaknuti ruski istoriar i sociolog, roen je 14. novembra
1925. u Tbilisiju. Jedan je od prvih sovjetskih disidenata, autor pedesetak knjiga, monografija, irih
166

politikih analiza i biografija.

Lepeza njegovih spisateljskih preokupacija izuzetno je iroka i kree se od rasprava o
pedagogiji i edukaciji, preko veoma zapaenih knjiga o Staljinu, Hruovu, Buharinu, olohovu,
Brenjevu, Andropovu, do studija o post-sovjetskoj Rusiji.
Dela akademika Roja Medvedeva, vodeeg tumaa savremene Rusije, prevedena su na
desetine svetskih jezika.

167