Knjievnost 20.

veka
Novica Petkovi

Moderna
Na prelazu iz 19. u 20. v. srpska knjievnost dobija sva osnovna obeleja moderne nacionalne knjievnosti. Obino se uzima da u vodeim evropskim knjievnostima moderan roman i pripovetka nastaju posle dezintegracije realizma kada se s naturalizma prelazi na impresionizam. !oderna lirika poinje od "#rancuski$% parnasovaca i prelaska na simbolizam. !enja se tako&e i knjievna kritika kao i knjievna teorija. ona napu'ta spolja'nje tumaenje knjievnosti i prelazi na unutra'nje( na analizu umetniki$ svojstava dela a ne okolnosti u kojima ono nastaje. ) srpskoj knjievnosti sline pojave zapaamo ne samo u pojavi parnasovske lirike *ojislava +lia koja je 90,i$ godina pro'log veka imala veliki broj sledbenika i dominantan uticaj nego i u knjievnoj kritici. *e je -jubomir Nedi "1./.,1902% koga s pravom moemo smatrati preteom unutra'njeg tumaenja knjievnosti podvrgao 1.90. o'troj kritici utilitarnu teoriju umetnosti 1vetozara !arkovia koji je u realizmu isticala dru'tvenu ulogu knjievnosti. 1asvim suprotno od toga Nedi na primeru +lieve lirike istie on nije obino nego je to 2oseanje za -epo23 pesnika emocija po svojoj je prirodi 2artistina emocija2. Otuda mesto ranijeg zanimanja preteno za tematiku sama #orma dobija na vrednosti. 4ako se panja i kritiara i italaca a i sami$ pesnika postepeno pomera prema izradi pesme kao speci#ine umetnike tvorevine 'to e imati dalekosene posledice ne samo za tumaenje i vrednovanje pesni'tva nego , a to je najvanije , i za njegov razvoj u naredne dve decenije. 5azume se promene koje zapaamo u srpskoj knjievnosti dobile su podsticaja od slini$ promena koje su se ne'to ranije desile u nekim evropskim knjievnostima. !e&u knjievni kontakti i uticaji sve se jae oseaju. 6li oigledno postoji i izvestan paralelizam u razvoju. 4ako se ceo period koji obu$vata od 90,i$ godina pro'log veka pa do 7rvog svetskog rata oznaava terminom koji je zajedniki za veinu srednjoevropski$ i junoslovenski$ knjievnosti , moderna. +ako je termin uzet iz nemake knjievnosti upravo u ovo vreme kontakti s njom i njen uticaj osetno slabe. 1amo u srpskim zemljama koje su se tada nalazile pod vla'u 6ustro,)garske "*ojvodina 8osna 9ercegovina i srpski krajevi u 9rvatskoj% nemaki su kulturni i knjievni uticaj i dalje oseao. ) samoj pak :raljevini 1rbiji i u njenoj prestonici 8eogradu naglo jaa #rancuski uticaj. 8io je to srean sticaj okolnosti jer su tada nove knjievne ideje dolazile iz 7ariza. ;a dve decenije , koliko je moderna najvi'e trajala , umetniki uspon knjievnosti bio je vei no ikada ranije. Naroito se to osealo u poeziji 'to je savremenog pesnika !. 7avlovia navelo da ovo razdoblje nazove 2jedan mali zlatan vek na'e poezije2. 6li je zanimljivo mada nije sluajno da nije bio ni'ta manji napredak kritike i nauke o knjievnosti. <edan 'iri pogled pokazao bi da je u isto vreme nauka uop'te u 1rbiji u svim svojim osnovnim granam doivela procvat. ;natno ojaao kao kulturni i nauni centar 8eograd je preuzeo vodeu ulogu i u knjievnosti. :njievni ivot prestonice kao i kod neki$ drugi$ naroda usmeravao je rzavoj i

utvr&ivao zajednika merila. Ono 'to je Nedi poku'ao ali nije ostvario ostvarie od njega mla&i kritiar 8ogdan 7opovi "1.=>,19>>%. On e 1901. u 8eogradu pokrenuti moda najznaajniji i svakako najbolje ure&ivan asopis 21rpski knjievni glasnik2. ;a prvi$ etrnaest godina izlaenja 2?lasnik2 je i kod pisaca i kod nji$ovi$ italaca pojaavao izvesne predstave o knjievnim uzorima prema najop'tijim ali jedinstvenim merilima. Oigledno je uloga kritiara prilino porasla. +storiari e kasnije napominjati da je u vreme moderne postojala 2$egemonija kritike2. 6li je upravo ta $egemonija bila jedan od uslova da se kritikim prevrednovanjem nasle&a uspostave odre&eni kontinuiteti u knjievnom razvoju. Najpre e 8. 7opovi nainiti izvrsnu Antologiju novije srpske lirike "1911%. 7redgovor strog izbor pesama kao i nji$ov razme'taj prikazali su istorijski sled novi$ liriara , od rodonaelnika 5adievia do simboliste @uia , kao neprekinut niz usavr'avanja pesnike umetnosti. ;atim e drugi urednik 2?lasnika2 i najistaknutiji kritiar <ovan 1kerli "1.AA, 191>% napisati Istoriju nove srpske knjievnosti "191>%. On je prema savremenim kriterijumima opisao smenjivanje epo$a stilski$ #ormacija i 'kola. @obijena slika pokazala je da se nova srpska knjievnost razvijala na nain tipian za evropske knjievnosti. Najzad 7avle 7opovi "1.=.,1909% preduzeo je 'iroka istorijsko,komparativna istraivanja u svim domenima( narodna srednjovekovna dubrovaka i nova knjievnost. ;a knjievnost je oduvek bilo od posebnog znaaja ono 'to se u jeziku de'ava. Na poetku 20. v. knjievni jezik je stabilizovan. 6li su se izvesni odnosi vidno pomerili. ;asnovan na narodnim govorima koji su dobrim delom uzeti iz usmene poezije i proze knjievni jezik je u poetku vi'e odgovarao potrebama ruralne i tradicionalne kulture nego urbane i moderne. *aljalo ga je prilago&avati novim vi'e intelektualnim potrebama sa sloenijim stilskim di#erenciranjem. ) tome je beogradska sredina poela da igra odluujuu ulogu. 6ko je u poetku 'iroko s$vaena peri#erija jeziki uticala na kulturni centar sada centar utie na nju( podvodi lokalne razlike koje dolaze iz pokrajina pod op'tu standardizaciju i #ormira #unkcionalne stilove. 4ako se obrazuje jedan poseban oblik u kome se knjievni jezik pojavljuje prilago&en potrebama razvijene urbano,intelektualne sredine( za njega se odomaio naziv beogradski stil. Njime ne pi'u samo knjievnici. 7odjednako ga nalazimo i u naunoj prozi. <edan od izrazitiji$ predstavnika je istoriar 1lobodan <ovanovi "1.=9,19/.% koji je samo povremeno razmatrao knjievne teme ali se zato svi njegovi tekstovi mogu itati kao da su knjievni ve i zbog same stilske ve'tine. 1tilska ve'tina koja nije samo jezika nigde nije do'la toliko do izraaja kao u poeziji. + nijedan pesnik nije je toliko dugo i tako strpljivo usavr'avao kao <ovan @ui "1.A>,19>0%. Najpre je bio +liev sledbenik da bi zatim "Pesme 190.% nainio o'tar prelaz na simbolistiku poetiku s #rancuskim uzorima. <ako je suzio izbor uglavnom na dva sti$a( simetrini dvanaesterac "aleksandrinac% i jedanaesterac oba po poreklu #rancuska. 1uavanje se osea u svemu , u izboru motiva slika boja , i moe se desiti u vezi s tenjom da se saimanjem spoljnog opisa pojaa simbolino znaenje. ) pesmi se opis katkad daje u savr'enim proporcijama koje ga ine malim remek,delom. 6li nije satirian kao kod parnasovaca nego se razvija u tanano gradiranim prelivima. 5o&en u 9ercegovini nadomak <adranskog mora @ui je nosio tipinu mediteransku ljubav za svetlo sunce ravnoteu i sklad. 4akav je i njegov sti$ odmeren i zvuan. Na tome se on me&utim nije zaustavio( kasniji razvoj vodio je ka promeni sti$a i zgu'njavanju slika ispunjeni$ dubokim tragizmom a protkani$ $ri'anskom simbolikom. 7ozna knjiga Lirika "19>0% predstavlja sam vr$ srpske misaone lirike u vezanom sti$u.

;a razliku od @uia drugi podjednako znaajan pesnik !ilan 5aki "1.A=,1909% od samog je poetka pri$vatio dvanaesterac i jedanaesterac i uglavnom i$ nije napu'tao. ali je zato ta dva sti$a doveo do ritmikog savr'enstva. !anje raznolik on je i manje plodan( objavio je svega dve sveske pesama u kratkom razmaku "Pesme 1900 1912%. @isciplinovaniji od drugi$ on e do virtuoznosti dovesti umetnost rime i stro#e kao i ukr'tanje sti$ovni$ i sintaksiki$ jedinica u raznolikim oblicima opkoraenja "eBambement%. to je odgovaralo izvesnoj emocionalnoj uzdranosti pa i gorkoj ironiji i skepsi koje nalazimo u 5akievim pesmama. 7omalo podignut svean ton njegovog sti$a i stro#e izvanredno je usagla'en s istorijskim temama , vezanim za :osovo , u nevelikoj grupi patriotski$ pesama. 7ravo obilje patriotski$ pesama nalazimo kod treeg pesnika 6lekse Cantia "1.=.,192>%. ali je on vi'e produio ovaj tradicionalni anr nego 'to ga je kao 5aki u novom du$u izmenio. ) !ostaru "9ercegovina% u kome je Canti ro&en i iz kog nije odlazio #ormirana je grupa srpski$ pisaca oko asopisa 2;ora2. Njoj je u poetku pripadao i @ui kao i najznaajniji pripoveda koga je 9ercegovina dala 1vetozar Dorovi "1.A/,1919%. 4u nije prekidan kontinuitet razvoja s knjievno'u 19. v. 1lino Cantiu pesnik iz *ojvodine *eljko 7etrovi "1..>,19=A% tako&e je doprineo obnovi patriotske poezije "Rodoljubive pesme 1912 zatim Na pragu 191>%. On je jo' znaajniji kao pripoveda( od izuzetne pripovetke Bunja "190/% pa do poslednje knjige Dah ivota "19=>%. !la&i od @uia i 5akia radikalniji pesnici ve su nai'li na nesporazume s kritikom 'to je znak dalji$ promena. 7oetna sumorna raspoloenja pretvorili su u mrana a umereni pesimizam u oajanje. oni su u beogradskom sivilu prvi poeli da otkrivaju velegradski splin koji je 8odler uveo u poeziju. Najpre je 1ima 7andurovi "1..0,19=0% u zbirci Posmrtne poasti "190.% gotovo $ladno opisivao prizore telesnog i du'evnog rasula. ;atim je *ladislav 7etkovi @is "1..0,191A% 'irom otvorio srpsku liriku za iracionalne sadraje i slike iskrsle iz podsvesnog ivota "Utopljene du e 1911%. 1av u snovima i slutnjama on se malo starao o spoljnom izgledu svoje pesme. Ona nije besprekorna naroito ne u jeziku. 7a ipak @isove pesme idu me&u najmuzikalnije na srpskom jeziku. Neobina inverzija slika pomerena sintaksa i tamna znaenja najavljivali su nove promene u poeziji. ;a razliku od poezije proza se tee i sporije menjala. Ctavi'e upravo je prevlast lirike uinila da se kod prozni$ pisaca pojavi zajednika osobina koja je jo' <. 1kerlia navela da i$ nazove 2lirskim realistima2. Najvi'e su me&utim do'la do izraaja stilska obeleja impresionizma. 4ome je blizak 7etar :oi "1.AA,191=% kod koga je ponekad te'ko povui granicu izme&u pesme u prozi i pripovetke "! planine i ispod planine I"III 1902,190/%. 1urove bosanske planine podjednako su junaci njegovi$ pripovedaka kao i mali ljudi koji se s njima bore da bi opstali. ) isti ma$ lepa i stra'na bosanska se priroda kod :oia kao elementarna snaga stapa s ovekom u otporu protiv tu&inske imperijalne austrougarske vlasti. :oi je rodonaelnik bosanske pripovetke. +sto toliko #ascinantni$ impresija o <adranskom moru i kr'evitim primorskim predelima nalazimo kod +va Dipika "1.=9,1920%. 6li je on u romanima dao i 'ire slike ivota u @almaciji i njenom zale&u( u prvom #a kruhom "190>% odlazak glavnog junaka obrazovanje u tu&em gradu i povratak u zaviaj na koji se ve gleda drugim oima a u drugom Pau$i "1909% razvijena je slika socijalnog raslojavanja. Ona prvu temu vezanu za slian milje susedne like *eljko !ilievi "1..=,1929% je u romanu Bespu%e "1912% knjievno transponovao u moderniji oblik ovekovog otu&enja. ?lavni junak je svuda ravnodu'ni tu&inac 'to prerasta u temu bezaviajnosti novog oveka. 4o je izvrsno delo i po #akturi i po vi&enju sveta oima stranca.

1rpski moderan roman i pripovetka zapravo poinju od 8orisava 1tankovia "1.A=,192A%. Njegovi su likovi sloeno gra&eni s jakim unutra'njim kon#liktom izme&u protivreni$ pobuda. 7ripoveda se iz velike blizine glavnog junaka esto i iz njegove svesti 'to pomou introspekcije vodi do najraniji$ duboko potisnuti$ doivljaja. Niko kao on u romanu Neista krv "1910% nije tako smelo ponirao u du'evni i ulni ivot niti je s toliko dramatinosti prikazao odnos izme&u kolektivni$ zabrana koje namee kultura i individualnog oseajnog pa i telesnog. 7ri tome se telo glavne junakinje 1o#ke prikazuje u pokretu s neprestanim promenama i s obiljem senzacija za koje ranija proza nije znala. Otkriven je uz to ceo jedan malo poznat svet gradske a stare balkanske kulture. Neista krv je prvi srpski roman koji je u prevodu na vi'e evropski$ jezika dobio laskave kritike. @rugi roman ?azda !laden gotovo sve pripovetke kao i esto igrana drama &o tana tako&e su vezani za malu varo' *ranje na krajnjem jugu 1rbije. +zrazito analitiku prozu svu ispunjenu paljivo stilizovanim utiscima poela je u to vreme "!aputni$i 1910% da objavljuje +sidora 1ekuli "1.AA,19/.%. :od nje gotovo redovno sluenje introspekcijom , sa sklono'u ka esejizaciji narativnog teksta , tei da preraste u praenje toka svesti. +zme&u dva rata a i kasnije +. 1ekuli je jedan od najbolji$ esejista i tumaa knjievnosti. !anje sklon inovacijama !ilutin )skokovi "1..>,191/% napisao je da romana iz beogradskog ivota( Do lja$i "1910% i 'edomir Ili% "191>%. )skokoviev razvoj je me&utim prekinuo 7rvi svetski rat kao i razvoj od njega jo' mla&eg !ilutina 8ojia "1.92, 191A%. On se po nekim osobinama vraa na zvuan parnaso,simbolistiki sti$ s retoriki podignutim tonom. 4akvim sti$om napisana je i Plava grobni$a potresna pesma o jonskom moru kao grobnici izbegle i bole'u desetkovane srpske vojske. 1em toga 8oji je redak pisac koji je predano radio na drami( napisao je pet dramski$ tekstova na istorijske teme "&raljeva jesen Uro eva enidba i trilogija Despotova kruna% i dve na savremene "Lan$i i (ospo)a *lga%.

Avangarda i meuratna knjievnost

Nesumnjiv umetniki usponi srpske knjievnosti koji su prekinule ratne godine nije kao 'to se moglo oekivati obnovljen i produen. Obnovljen je vrlo brzo knjievni ivot naroito u 8eogradu koji je dobrim delom bio razru'en grad. 4o me&utim vi'e nije bila prestonica 1rbije nego jedne nove dravne tvorevine oslobo&eni$ jugoslovenski$ naroda , <ugoslavije. 7isci ma$om mladi nisu dolazili samo iz razliiti$ domai$ knjievni$ sredina( mnogi od nji$ doneli su iskustva steena u raznim evropskim metropolama gde su krae ili due boravili. 5azlike su dinamizovale knjievni ivot. 1tari uzori poeli su da gube na vrednosti. )mesto vodeeg asopisa kakav je bio 21rpski knjievni glasnik2 pojavilo se vi'e novi$ naje'e kratkoveki$ ali sa svojim zasebnim me&usobno te'ko pomirljivim programima. Osporavanju je postepeno podlegalo sve ili gotov sve 'to je pripadalo ranijoj knjievnosti. Osporavanje kome su bili skloni mladi pisci nije me&utim dolazilo samo od op'te skepse izazvane surovim i za mnoge traumatinim ratnim zbivanjima. Ono je bilo i deo programa novi$ knjievni$ pokreta iji su mani#esti preplavili evropske knjievnosti najpre uoi rata a onda i posle rata. 1vi ti brojni pokreti ponikli u raznim zemljama slili su se u jednu op'tu knjievnoistorijsku pojavu "stilsku #ormaciju% za koju se ustalio naziv , avangarda. 6vangardna knjievnost je , kao i avangardno slikarstvo i muzika iz istog vremena , zapravo osporavala tradicionalne umetnike norme i oblike. ) srpskoj knjievnosti ekspresionizam e se 1920. prvi oglasiti kao avangardni pokret. +ani,est ekspresionistike kole napisao je 1tanislav *inaver "1.91,19//%. On je preuzeo ulogu kritiara koji u isti ma$ obja'njava poratnu a polemiki destrui'e doratnu knjievnost. 7arodija je mono sredstvo destrukcije. +

*inaver e nimalo sluajno najpre parodirati 7opovievu Antologiju novije srpske lirike dakle onaj vid razvoja koji je kanonizovao autoritativni kritiar moderne. *rlo brzo okupile su se oko pojedini$ glasila grupe pisaca koji su bili blii #uturizmu ili dadaizmu ne'to kasnije i nadrealizmu. 7ored ovi$ internacionalni$ pojavili su se i domai pokreti kao 'to su zenitizam i $ipnizam. Osniva prvog -jubomir !ici "1.9/,19A1% manje znaajan kao pesnik pokrenuo je asopis 2;enit2 "1921,192=% koji je okupio saradnike iz razni$ zemalja i postao prvi internacionalni asopis za knjievnost i umetnost. Osniva drugog 5ade @rainac "1.99,19>0% znaajniji je kao pesnik a pokrenuo je 1922. 29ipnos2 jedan od karakteristini$ e#emerni$ asopisa. @esetak godina burnog knjievnog ivota ispunjeno je mnogim polemikama mani#estima kao i eksperimentalnim tekstovima koji su ma$om dela kratkog veka. 6li su u isti ma$ nastala i dela trajne vrednosti. + 'to je najvanije u vreme kad su gotovo sve knjievne konvencije podvrgavane sumnji #ormirali su se neki od najkrupniji$ pisaca 20. veka. ) poetku je me&u novim buntovnim piscima najistaknutiji !ilo' Ernjanski "1.90,19AA%. ;birka pesama Lirika Itake "1919% izazvala je o'tre polemike. 7ovratak vojnika "'to je i sam Ernjanski% iz tu&ine u zaviaj upore&en s Odisejevim povratkom na +taku posluio je kao op'ti okvir ne samo za antiratnu liriku nego i za neobino smelo tipino avangardno poricanje kanonizovani$ vrednosti "i mitova% nacionalne kulture. 7olemiku je izazvalo i naru'avanje pesniki$ normi. Ernjanski je zatim ritmiki izmenio srpski sti$( potisnuo je metar a veu ulogu dobile su intonacija i sintaksa. ritmiki preure&ena reenica preneta je iz sti$a u prozu. @o'lo je do zbliavanja sti$a i proze lirike i romana. 1toga njegovi romani imaju jak lirski naboj poev od Dnevnika o 'arnojevi%u "1921% koji je tematski paralelan Liri$i Itake. @va druga romana !eobe "1929% i Druga knjiga !eoba "19A2% imaju istorijsku podlogu( 1rbi izbegli u )garsku a onda i u 5usiju u 1.. v. i nji$ovo ue'e u bitkama 'irom Fvrope. 1nana romaneskna #reska na biblijsku temu o izgnanom narodu. Najzad Roman o Londonu "19A2% daje sliku emigranata rasejani$ lica u savremenom megalopolisu. 1vi likovi i ceo jedan narod nalaze se u potrazi za zaviajem. 7ovratak izgubljenom zaviaju kod Ernjanskog je knjievno stilizovan kao jedan od utopijski$ ovekovi$ snova. ) knjievnim inovacijama dalje je i'ao 5astko 7etrovi "1.9.,19>9%. ) *tkrovenju "1922% napu'ta sva obeleja starog sti$a a u romanu sa temom o ivotu stari$ slovenski$ boanstava Burleska gospodina Peruna boga groma "1921% razbija jedinstvo radnje vremena i prostora. 1 novim tenjama u umetnosti upoznao se u 7arizu gde se 'kolovao posle povlaenja sa srpskom vojskom preko 6lbanije. 7od snanim uticajem psi$oanalize iz svesnoga prelazi na podsvesni ovekov ivot. 5azvio je pesniku teoriju o razgra&ivanju jeziki$ struktura da bi se doprlo do izvanpojmovni$ isto ulni$ sadraja. 7rvi je me&u srpskim piscima poeo da se interesuje za primitivne i egzotine kulture. Njegovo najobimnije delo Dan esti "19=0% jedini je moderni roman o povlaenju preko 6lbanije. 7re toga je samo @ragi'a *asi "1../,19>/% u izvanrednoj knjizi pripovedaka Utuljena kandila "1922% 'ire za$vatio ratnu problematiku u 1rbiji. !e&u pesnicima jedino je !omilo Nastasijevi "1.9>,190.% svoje delo zavr'io kao jedinstvenu celinu. Najpre Pet lirskih krugova "1902% zatim jo' dva( +agnovenja i *dje$i "190.%. On se vratio #olklornom sti$u i melosu ne da bi i$ uneo u svoju pesma nego da bi u njima otkrio ono 'to je zvao maternjom melodijom. *i'e od drugi$ pesnika aktivirao je iz jezikog pamenja stare slike i znaenja. Njegova je lirika povremeno $ermetina ali je zato i jedna od najdublji$ uop'te u srpskoj poeziji. +ma u njoj i mistikog zanosa i izvornog religioznog nada$nua. 1em pripovedaka koje su srodne lirici a #apis o darovima moje

ro)ake +arije pravo je remek,delo napisao je u dve drame u sti$u "+e)ulu ko blago -ura) Brankovi%% i jednu u prozi "&od ./eite slavine.% koje se mogu uvrstiti u vr$unska dramska dela. On je najznaajniji me&u dramskim piscima u ovom periodu od koji$ valja pomenuti 4odora !anojlovia "1..0,19=.% inae pesnika i autora opsene knjige *snove i ra0voj moderne poe0ije "19.A% kao i 5anka !ladenovia "1.90,19>0% i Givojina *ukadinovia "1902,19>9% koji su bili i pozori'ni kritiari. )metnost pripovedanja niko nije toliko razvio i usavr'io kao +vo 6ndri "1.92,19A/%. On nije samo tematski vezan za 8osnu. Od svi$ na'i$ krajeva , kako je to primetila +. 1ekuli , nigde se tako predano a odmereno ne pripoveda kao u 8osni. 7okazale su to jo' usmene pripovetke i epske pesme u :aradievim zbirkama. ;atim 7etar :oi. + najzad savremenici 6ndrievi od koji$ valja pomenuti +saka 1amokovliju "1..9,19//% 8orivoja <evtia "1.9>,19/9% i !arka !arkovia "1.9=,19=1%. 6ndri je pre na kraju nego na poetku jedne narativne tradicije koju je on transponovao u savremene oblike pripovetke i romana. Otuda se kod njega ve u prvoj pripoveci Put Alije -er0ele0a "1920% i prvom zborniku Pripovetke "192>% osea sigurnost u jeziku i uravnoteenost u komponovanju koje isto toliko duguju pro'losti koliko je i uvode u moderna vremena. Njegov bogat pripovedaki opus raznolik je i tematski i mor#olo'ki. 6li nema ekstremni$ re'enja ni eksperimenata 6ndri ide u retke pisce koji u isti ma$ inoviraju i kanonizuju. 4akva su i tri romana objavljena 19>/( Na Drini %uprija 1ravnika hronika i (ospo)i$a. Ne'to kasnije objavljena Prokleta avlija "19/>% pokazala je svu 6ndrievu pripovedaku ve'tinu( prastaro uokviravanje prie u prii trans#ormisao je u skladno a sloeno sagra&enu vi'eznanu strukturu kratkog romana. Na sadrajno,tematskom planu tome odgovara nataloeno iskustvo i vekovna mudrost crpeni iz istoni$ i iz zapadni$ kultura koje su se u 8osni susrele i ukrstile. :ada je 19=1. dobio Nobelovu nagradu posao je najvi'e prevo&en i na drugim jezicima tumaen srpski pisac. )'ao je u geteovski s$vaenu svetsku knjievnost kao ranije narodna pesma i Njego'. :rajem 20,i$ godina kada se u Fvropi avangardni pokreti menjaju ili gube srpski nadrealisti izdaju mani#est Po0i$ija nadreali0ma "1900%. ) 8eogradu se zapravo ve od 1922. nadrealizam paralelno razvija s istoimenim 8retonovim pokretom u 7arizu. !arko 5isti "1902,19.>% preuzima ulogu rukovodioca i teoretiara. 7olazi se od Hrojdovog otkria da na prelazu iz nesvesnog u svesni ovekov ivot postoji cenzura koja nepoeljne "zabranjene% sadraje de#ormi'e u simbolike slike. Nadrealisti te slike koje potiu iz snova i potajni$ elja daju u svojim tekstovima kao labavo povezane mutne esto i groteskne. Oni zatim odbacuju kanonizovanu knjievnost suprotstavljajui joj spontanu poe0iju koja nastaje u nesputanim asocijacijama te$nikom automatskog pisanja. 7romene u knjievnosti povezuju s dru'tvenim promenama s revolucijom 'to i$ je 00,i$ godina pribliio marksistikoj ideologiji. Nji$ova je snaga pre u subverziji nego u gradnji knjievni$ oblika. !e&u njima je naj#iniji liriar !ilan @edinac "1902,19==%. Njegova poema 2avna pti$a "192=% smatrana je obrascem iste poezije. @edinevo sabrano delo *d nemila do nedraga "19/A% sainjeno je od pome'ani$ sti$ova s prozom lirike s ogledima. @rugi pesnik @u'an !ati "1.9.,19.0% upu'tao se poev od 1920 u jo' smelije eksperimente u jeziku i sti$u. 4ek od zbirki Bagdala "19/>% i Bu)enje materije "19/9% postaje uticajan pesnik. :od njega nalazimo retko uspeli spoj misaonosti i lakog gotovo leernog kazivanja. 4rei pesnik i plodni romansijer 6leksandar *uo "1.9A,19./% jedini je prema nadrealistikim naelima pisao $umornu poeziju "3umor #aspalo 1900% i poeziju za decu "Podvi0i druine .Pet petli%a. 1900%. Najzad najmla&i Oskar @avio "1909,19.9% u izuzetno plodnom pesnikom i romansijerskom delu najdalje je i'ao u povezivanju nadrealistike te$nike pisanja i ideolo'kog angaovanja na levici. ;birke Pesme "190.% i 3ana "1909% najbolji su deo njegove

poezije. One idu i me&u bolje knjige me&uratne poezije uop'te. Njima je bliska kasnija /i nja 0a 0idom "19/0%. ;atim je @avio deset obimni$ romana posvetio ivotu revolucionara i graditelja novog dru'tvenog poretka. !e&utim samo je prvi roman Pesma "19/>% inovacijom narativni$ postupaka uticao na savremenu srpsku prozu. Od sredine 00,i$ godina me&u srpskim piscima dolazi do jae ideolo'ke polarizacije na levicu i desnicu. Na levici se od knjievnosti ponovo za$teva da slui odre&enim dru'tvenim ciljevima. Hormira se pokret 2socijalne literature2. On nije dao znaajnije pisce. 6li su ti pisci uticali na knjievni ivot uoi rata. ) isto knjievnom pogledu bili su konzervativni. Obnavljali su neke prevazi&ene obrasce. 7a ipak obnova tradicionalne knjievnosti nije nji$ova zasluga jer ona 00,i$ godina nije toliko obnavljana koliko je nakon ga'enja avangardni$ pokreta njeno prisustvo postalo uoljivije. + u vreme najburniji$ promena postojao je potisnut ali neprekinut razvoj stari$ knjievni$ oblika u lirici i romanu. 4ako je bez vei$ inovacija 8ranimir Dosi "1900,190>% u svom najznaajnijem delu Poko eno polje "190>% zapravo usavr'io tip beogradskog romana ije je prve obrasce dao !. )skokovi. ) lirici valja pomenuti *elimira Givojinovia !assuku "1..=,19A>%. 5etko koji pesnik me&utim svojim delom obu$vata tako dug razvojni kontinuitet kao @esanka !aksimovi "1.9.,1990%. Od prve zbirke Pesme "192>% pa do na'i$ dana ona je sedam decenija bogatila i usavr'avala liriku koja ima sva tradicionalna obeleja( ispovedna oseajna deskriptivna i esto rodoljubiva. 7reteno je pisala jednom umerenom varijantom slobodnog sti$a ali vrlo muzikalnom. <ezik je bogat i kultivisan. ) poznoj zbirci 1raim pomilovanje "19=>% najvi'e je do'la do izraaja glavna njena osobina( ona je pesnik sveta kakav jeste i dobar i zao "za koji trai pomilovanje% a ne kakav bi mogao ili morao biti "prema jednom carskom zakoniku%. @. !aksimovi je nesumnjivo najpopularniji srpski pesnik 20. veka. Ni'ta manje nije popularan ali ma$om u prozi 8ranko Dopi "191/,19.>%. ;ajedno s @. !aksimovi on je najistaknutiji deji pisac. 7red rat su mu iza'le tri knjige pripovedaka vezane za zaviajnu 8osansku krajinu. 5at je proveo s partizanima u 8osni i to je bitno uticalo na vi'e knjiga koje je od 19>>. uestalo poeo da objavljuje. Najopseniju ratnu sliku 8osne dae u romanu Prolom "19/2% iza kog je usledilo jo' nekoliko. Najvanije su me&utim njegove pripovetke. :ad se ponovo vratio detinjstvu i svetu koji ga je u poetku zaokupljao dao je u Ba ti slje0ove boje "19A0% mala u dva ciklusa povezana pripovedaka dela od trajne vrednosti. 8lagi $umor imaginacija i slike potekle iz narodne predaje odnose pobedu nad surovom zbiljom.

Savremena knjievnost
7oetkom treeg i najdueg perioda koji obu$vata savremena knjievnost oznaio je isto toliko kraj jednog rata koliko i promena dru'tvenog sistema. @rugi svetski rat podjednako je bio razoran za srpski narod kao i 7rvi. On je me&utim u knjievnosti ostavio dublje tragove. 8io je i sloeniji. <er je sem otpora stranim okupacionim vlastima do'lo do unutra'njeg raskola u narodu na ideolo'koj osnovi. @va paralelna pokreta otpora , etniki "predvo&en monar$istima% i partizanski "predvo&en komunistima% , bili su me&usobno nepomirljivi. 7obeda drugog dovela je do uspostavljanja socijalistikog dru'tvenog poretka koji e se u <ugoslaviji odrati pola veka i uticae na knjievni razvoj znatno vi'e no 'to su to mogli raniji dru'tveni sistemi. 1$vaena kao deo dru'tvene nadgradnje knjievnost je podvedena pod ideolo'ku kontrolu sa stanovi'ta prilago&ene marksistike #iloso#ije. :njievni rzavoj poev od 19>/. ne moe se valjano razumeti ako se ne uzme u obzir ova svim nova pojava. <er on e u primetnoj meri zavisiti od op'ti$ politiko,ideolo'ki$ promena koje su znale da budu o'tre i

nagle ali su iz decenije u deceniju gubile na snazi i knjievnu umetnost ostavljale da se samostalnije razvija. ) knjievnom ivotu prvi$ poratni$ godina prevlast imaju pisci s levice. 6li ni sada me&u njima nema pisaca od veeg znaaja ni me&u mla&ima. )ostalom ono emu su teili zapravo i nije bila knjievna umetnost. Obrasci koje su sledili vodili su i$ ka aplikaciji knjievnosti na socijalne revolucionarne patriotske teme a potom i na teme obnove i izgradnje. Iak i najistaknutiji me&u pesnicima Iedomir !inderovi "1912,19==% 4anasije !ladenovi "1910% i suzdraniji liriar @u'an :osti "191A% nisu sa isto knjievnog stanovi'ta znaajni po onome 'to su u ovo vreme nego po onome 'to su kasnije napisali idui za op'tim razvojem srpskog pesni'tva. <o' je izrazitiji primer 1kendera :ulenovia "1910,19A.% koji je u ratu napisao retko uspelu poemu !tojanka majka &neopoljka i nakon dueg kolebanja me&u anrovima i oiglednog lomljenja tek u dve pozne sveske !oneta "19=. 19A>% dao artistiki disciplinovanu a duboku liriku. 7osle sukoba s centrom u !oskvi i izop'tavanja jugoslovenski$ komunista iz +n#ormbiroa "+n#ormacionog biroa komunistiki$ partija% 19>. kad je me&u njima pobedila liberalnija struja u knjievnosti se odustaje od nametanja stilske uni#ormnosti koju podrazumeva socijalistiki realizam. ) beogradskim asopisima uskoro poinju polemike koje e pravog ma$a uzeti poetkom /0,i$ i trajae do pred kraj decenije. :onzervativniji realisti okupljaju se oko 2:njievni$ novina2 i 21avremenika2 a inovacijama skloni modernisti oko 2!ladosti2 i 2@ela2. +ako su se modernisti pozivali a i vraali na iskustva me&uratni$ pisaca to ipak nije bila samo obnova avangarde. Ne'to sasvim novo 'to dotad nije postojalo u srpskoj knjievnosti nai emo najpre kod pesnika. O'tar kritiar stari$ s$vatanja i tuma nove poezije je ;oran !i'i "1921,19A=%. Njegove kritike polemike eseji Re i vreme "19/0% zatim Re i vreme I"II "19=0% pokazuju da nisu bile posredi samo razlike u mi'ljenju nego i razlike uop'te u razumevanju pesni'tva. 5azumevanje je bilo osobito oteano kod *aska 7ope "1922,1991%. 7olemike oko njegove &ore "19/0% zatim Nepoin"polja "19/=% uzele su velike razmere. <er osnovna obeleja stare lirike kao 'to su subjektivnost lina oseanja i emocionalne konotacije u pesnikom jeziku ne nalazimo u veini 7opini$ pesama. 7redmeti iz ovekove okoline opisuju se $ladno i precizno. 6li postoji izvesno pomeranje koje taj opis ini meta#orinim( izraava nelagodnost strepnju stra$ i ugroenost. 7opa uobliava iskustvo savremenog gradskog oveka. 6li u isti ma$ pomou jezikog i kulturnog pamenja otkriva i drugaija starija ovekova iskustva. Od nacionalni$ "Uspravna 0emlja 19A2% dosezao je sve do praslovenski$ "/uja so 19A=% i univerzalni$ simboliki$ slika "!poredno nebo 19=.%. Iudesne slike iskrsle iz duboke potonule ljudske memorije vrlo brzo su poele da plene ne samo domae nego i strane itaoce. + 7opa je ve za ivota postao ne samo najvi'e prevo&eni srpski pesnik nego i jedan od najpoznatiji$ evropski$ pesnika. Ni'ta manji udeo u nastalim promenama nije imala ni poezija !iodraga 7avlovia "192.%. Njegova prva knjiga 45 pesama "19/2% ispunjena je drastinijim za itaoce lirike ak 'okantnim prizorima. ) to vreme sasvim novi #enomen apsurda pojavio se najpre kod 7avlovia. !ada se njegova poezija veoma razlikuje od 7opine on se tako&e vraa u dija$ronijske dubine pamenja( +leko iskoni "19=0% /elika !kitija "19=9% Nova !kitija "19A0% itd. +zuzetno plodan kao pesnik on nije manje plodan i znaajan ni kao esejist. 4rei podjednako znaajan pesnik 1tevan 5aikovi "192.% ni u prvim knjigama Pesma ti ine "19/2% i Balada o predveerju "19//% nije stavljao pred nedoumice itaoce i kritiare. + kad pi'e u vezanom i kad pi'e u slobodnom sti$u prepoznaje se tradicionalna lirska pesma.

5aikovieva transpozicija pesnikog doivljaja u prirodu i pejza izgleda nam stara koliko i sama lirika. 6li je on ipak moderan pesnik koji u sasvim ljupke slike iz prirode unosi ne'to od egzistencijalne uzdr$talosti i ugroenosti. Iisto lirska stanja oblikuje s nagla'enim artizmom naroito u sonetama &amena uspavanka "19=0%. 1lika bi bila nepotpuna kad se ne bi barem pomenulo postojanje tako razliiti$ pesnika kao 'to su elegini 1vetislav !andi "1921% estradni 1lobodan !arkovi "192.,19.A% i podjednako kao pesnik i prozaist znaajni 8ranko *. 5adievi "192/% koji istrajno obnavlja jedan osobit vid #olklorne kulture u zapadnoj 1rbiji. 7remda u poetku ne'to sporije proza se paralelno menjala s poezijom. 7rikazivaki momenat u njoj je mnogo vanije pa napu'tanje socijalistikog realizma nije moralo znaiti i napu'tanje realistiki$ stilski$ obeleja. 7relaz se osea naroito u romanima objavljenim 19/0J/1 koji se inae pominju kao prelomni. Najpre je to !vadba !i$aila -alia "191>, 1992% pisana u realistikom maniru s tematikom iz poslednjeg rata ali se ona ne daje samo na ideolo'koj nego i na ne'to jae istaknutoj psi$olo'koj ravni. -ali u sledeim romanima nee menjati tematiku ni vreme i mesto zbivanja "severna Erna ?ora% ak e se i isti likovi pojavljivati vi'e puta. 6li e zato produbljivati psi$ologiju likova seui sve do kolektivni$ praobrazaca koji ne prestaju da upravljaju nji$ovim pona'anjem. 7osle Njego'a niko nije tako za$vatio i etnopsi$olo'ko nasle&e na prostorima Erne ?ore. 1ve sloenija motivacija individualnog pona'anja na jakoj podlozi tradicionalnog morala za$tevala je nove oblike pripovedanja i -ali je do nji$ postepeno dolazio. Lelejska gora "19/A% i 3ajka "19=0% najbolji su izme&u desetak njegovi$ romana. @rugi 19/1. objavljen roman , Daleko je sun$e @obrice Dosia "1921% , pisan je smelije. 7rvi put se me&u partizanima prikazuje izvesno unutarnje kolebanje i nedoumice 'to je delovalo kao prvo iznena&enje i piscu donelo izuzetan uspe$. Dosi e se zatim u &orenima "19/>% tematski vratiti na kraj pro'log veka i u vi'e obimni$ romana "serije romana% dae dramatian razvoj i obrte u dru'tvenom ideolo'kom i politikom ivotu 1rbije tokom prve polovine 20. veka. /reme smrti I"I/ "19A2,19A9% veliki je istorijski roman koji je knjievno transponovao ratnu dramu i stradanje srpskog naroda u 7rvom svetskom ratu. Najzad 19/0. iza'lo je #imsko letovanje *ladana @esnice "190/,19=A%. 4o je prvi modernim prosedeom pisan roman s tematikom iz poslednjeg rata "u primorskom zale&u ;adra%. @esnica je jo' pre rata pisao pripovetke oslanjajui se na tradiciju srpski$ pisaca u @almaciji. ;atim je njegova proza postajala sve meditativnijom. ) izvrsnom romanu Prolje%a Ivana (aleba "19/A% pripovedanje ve tee iskljuivo iz osetljive svesti obolelog muziara suoenog sa smru i zami'ljenog nad vekovenom borbom svetla i tame bia i ni'tavila. 8orbu suprotni$ naela , ali dogme i pobune vlasti i pojedinca , nalazimo i kod !e'e 1elimovia "1910,19.2%. On je srazmerno kasno objavio romane koji su mu doneli brz uspe$ ne samo kod domai$ nego i kod strani$ italaca. Njegov orijentalni milje mraniji je i suroviji od 6ndrievog. Dervi i smrt "19==% pripoveda jedno du$ovno lice dervi' iz 1.. v a 1vr)avu "19A0% obrazovan ovek iz 1A. v. 4enzija i dramatinost uoblieni su u nji$ovoj uznemirenoj svesti i pokolebanoj savesti. 8iblijski intoniranim stilom iznosi se veiti ovekov stra$ i stradanje pod ideolo'kom prisilom i u skrivenoj mrei koju vlast ne prestaje da razapinje. 1lino 1elimoviu 8o'ko 7etrovi "191/% posle pesama i pripovedaka prvi roman Dola0ak na kraj leta objavljuje tek 19A0. Njegovo najznaajnije delo je me&utim impresivni Peva +,++ "19.0%. 7ripovedanje u romanu tee paralelno u sada'njosti i srpskoj kulturnoj pro'losti od kraja 1.. v. pa dalje. 6li su'tina nije u paralelizmu i pore&enju dveju stvarnosti nego u traganju za dubljim istorijskim tokom za ivim kulturnodu$ovnim kontinuitetom3 sada'nje se zainje u pro'lom pro'lo se produava u sada'njem a oba dre pred nama

otvorenu budunost. Ne'to mla&i 6leksandar 4i'ma "192>% nije toliko sklon kontemplaciji koliko suzdranoj ak $ladnoj deskripciji u pripovetkama i romanima. 7rikazivanje surovi$ i zloinaki$ prizora bez sauesniki$ tonova prerasta u stil kojim je sagra&en neljudski svet sa ljudskim #igurama kao objektima manipulacije u najboljem njegovom romanu Upotreba oveka "19A=%. Od svi$ poratni$ pisaca niko nije pripoveda u uem znaenju koliko 6ntonije +sakovi "1920%. 4ek je on u pripoveci s ratnom tematikom dao ne'to zaista novo. Najpre u jeziku koji je krajnje eliptian ak opor. Onda u opisu koji je precizan i gotovo oskudan ali sa jakim simbolikim konotacijama. Najzad u knjigama /elika de$a "19/0% i Paprat i vatra "19=2% radnja je svuda paljivo vo&ena i kompozicija uravnoteena. 4e skladno sklopljene pripovetke ispunjene su me&utim snanom dramatino'u. Ganr pripovetke dalje razvija !iodrag 8ulatovi "1900,1991%. Njegova zbirka -avoli dola0e "19//% izaziva o'tre polemike. ;atim sledi /uk i 0vono "19/.%. 8ulatovi nije pisac od mere i discipline. Naglo menja ton prelazi s ozbiljnog na parodijski. 1paja disparatne pojave izobliavajui i$ do groteske. 6 sve je to saobraeno s jednom prilino pomerenom slikom sveta( u njegovim pripovetkama povla'ena mesta glavni$ likova dobijaju prezrena pa i sumanuta lica ili sa sela ili iz gradskog polusveta. Oima takvi$ likova vi&en je koliko neobian toliko i aroban svet u romanu 6rveni petao leti prema nebu "19/9% koji je , kao i neki drugi 8ulatovievi romani , preveden na veinu svetski$ jezika. 8ulatovi u stvari zapoinje novu razvojnu etapu u srpskoj prozi. ) poeziji pak novom pokolenju pripada +van *. -ali "1901%. On od prve zbirke "Biv i deak 19//% do izvanredne poslednje "Pismo 1992% postepeno obnavlja zapostavljenu liniju simbolistike poezije( kod njega nalazimo ne'to od njenoga artistikog sjaja uravnoteeni$ slika i du$ovne sabranosti. -ali se ne vraa samo u *izantiju "/i0antija 19.A% nego i 'ire u antiki svet jer poput neki$ evropski$ neosimbolista s poetka veka traga uop'te za klasinom merom pesme i pesniko nada$nue vezuje za kulturu. 7remda je bio e#emeran indikativno je da se 19/A. u 8eogradu oglasio pokret pesnika koji su sebe nazvali neosimbolistima. !e&u njima je najistaknutiji 8ranko !iljkovi "190>,19=1%. ) brzom , i smru prekinutom , razvoju od nekoliko godina on tei obnovi misaonog pesni'tva koje obrazlae kao spoj simbolotvorne pesnike #orme i mi'ljenja koje dijalektiki povezuje krajnosti( vatru i pepeo bie i ni'tavilo ivot i smrt. Nazivao je to 2patetikom uma2 koja se silovito osetila u njegovoj najboljoj i jedno vreme veoma uticajnoj knjizi /atra i ni ta "19=0%. Najblii izvornoj simbolistikoj poeziji ipak je 8orislav 5adovi "190/%. On je kao tanani umetnik ispred ostali$ dana'nji$ pesnika. Od Poetinosti "19/=% do Pesama 7857"7887 "1991% ne prestaje da proverava mogunosti sti$a i jezika. Njegova kr$ka lirika povremeno podsea na !. @edinca. Na drugog starijeg pesnika @. !atia podsea poezija <ovana 9ristia "1900%. !akar utoliko 'to i on u spontanom kolokvijalnom tonu iznosi erudicijom posredovano iskustvo "!tare i nove pesme 19..%. 9risti je podjednako znaajan kao pozori'ni kritiar i autor drama na antike teme "knjiga drama 'etiri apokri,a 19A0%. ) ne'to drugaijem smeru razvijao se -jubomir 1imovi "190/%. 1 jedne strane je liriar koji tei uop'tavanju i misaonosti s druge se vraa zaviajnoj zapadnoj 1rbiji njenim predelima pro'losti kao i svakodnevnom ivotu koji dosad niko nije pesniki oblikovao kao on "izabrane pesme 3leb i so 19./%. Njegove s uspe$om izvo&ene drame "Drame 1991% srodne su s lirikom. @alje je u isto regionalnom i'ao !atija 8ekovi "1909%. Najpre je estradan i odve retorian. ;atim u poemama Ree mi jedan oek "19A0% +e)a /uka +anitoga "19A=% Lele i kuku "19A.% daje nove obrasce dijalekatske poezije pune #razeologizma koji uvaju ostatke jednog vida tradicionalne kulture u Ernoj ?ori. +zme&u vi'e pesnika u 'irokome #ormalnom i tematskom rasponu valja pomenuti barem dva,tri najistaknutija( *ito !arkovi

10

"190/% !ilovan @anojli "190A% koji je sve znaajniji kao stilski briljantan prozni pisac 8ranislav 7etrovi "190A% i 6lek *ukadinovi "190.%. Najmuzikalnija pesnik me&u neosimbolistima *elimir -uki "190=% priklonio se dramskoj umetnosti. Njegove drame na antike teme "*kamenjeno more 19=2% u anru bliskom #arsi "Drugi ivot kralja *svalda9 19=0% zatim s elementima #antazije i misterije "Bertove koije ili !ibila 19=>% imale su vidljivog uspe$a. 7oetak posleratne drame me&utim oznaio je Nebeski odred "19/A% Kor&a -ebovia "192.% i 6leksandra Obrenovia "192.%. !rane scene iz nacistikog logora i likovi koji su izgubili ljudske osobine pribliavaju Nebeski odred egzistencijalistikoj drami. 6 najplodniji i najpopularniji dramski pisac svakako je 6leksandar 7opovi "1929%. -ako i zanimljivo pisani njegovi komadi nemaju ni vr'e vo&enu radnju ni jai dramski zaplet. 6li je zato osobitu ulogu dobio jezik poglavito jezik 8eograda u kome je 1. *inaver pisao kao o me'avini za$valnoj za dramsku obradu. Najpoznatiji su njegovi komadi Ljubinko i Desanka "19=0% 'arapa od sto petlji "19=/% &rme%i kas "19==% Druga vrata levo "19=9%. Najzad @u'an :ovaevi "19>.% nastavlja tradiciju Nu'ieve beogradske komediogra#ije( +araton$i tre poasni krug "19A0% Balkanski pijun "19.0%3 !veti (eorgije ubiva adahu "19.=%. Od =0,i$ godina razvoj proze ne samo 'to je dinaminiji no ikada ranije nego je i sloeniji. 4e'ko je dati celovitiju sliku a da ne bude veoma upro'ena. Ono 'to se najpre zapaa kao pojava koja uzima sve veeg ma$a to je zaokupljenost pisaca isto toliko svojim zanatom ako ne i vi'e koliko i predmetom opisivanja( ista tematika podvrgava se razliitim postupcima pripovedanja da bi se onda isti postupci primenjivali na razliitu problematiku. Najpre 5adomir :onstantinovi "192.% objavljuje romane kao monotone traktate na najop'tije teme da bi kasnije sasvim pre'ao u esejistiku. 7avle )grinov "192=% ostaje dosledan minucioznoj deskripciji koja usporava radnju i potiskuje sie. Najistrajniji u eksperimentisanju je 8ora Dosi "1902%. Na kraju je svoj obimni roman 1utori "19A.% sveo na igru gradnje i ironine samorazgradnje u emu se italac te'ko snalazi. 4u liniju produava ne'to mla&i !arko :ova "190.%. Neprekidno se menja od (ubili ta "19=2% do /rata od utrobe "19A.% i stalno prelazi granicu izme&u pripovedanja i re#leksija o pripovedanju. 5azliitim prosedeima slui se 8orislav 7eki "1900,1992% pisac koji je A0,i$ i .0,i$ godina plenio panju neobinom plodno'u i spremno'u da se menja. *e u /remenu uda "19=/% isku'enja savremenog oveka , s ideolo'kim i politikim konotacijama , unosi u podlogu novozavetni$ pria i time univerzalizuje znaenje. premda se taj postupak u narednim delima ne ponavlja ipak se prepoznaju srodne teme i op'te naelo povezivanja i uop'tavanja. Najkrupnije njegovo delo je romaneskni niz #latno runo +,*++. "19A.,19.=% gde se u prikazanoj istoriji jedne porodice ogleda sudbina celog naroda Eincara koji su se u vekovnoj dijaspori utapali u druge balkanske kulture. !anje plodan @anilo :i' "190/,19.9% mnogo je vi'e zaokupljen #ormom. ) prvi red srpski$ prozaista izbio je romanom Ba ta9 pepeo "19=/%. Narator je u potrazi koliko za potonulim detinjstvom toliko i za stradalim ocem. Naj#inije senzacije koliko god da su lirski prozrane u seanju su osenene gorinom( imago oca,rtve lebdi u ovoj kao i u narednim :i'ovim knjigama. ) Pe aniku "19A2% gde tematika nije menjana te$nika pripovedanja dovedena je do virutuoznosti. 6 (robni$a 0a Borisa Davidovia "19A=% koja je :i'u donela veliki ugled u inostranstvu u celini je ispripovedana ve'tim preplitanjem dokumenata i #ikcije o rtvama staljinistiki$ istki.

11

;apravo je tek !iloradu 7aviu "1929% po'lo za rukom da na zavodljiv nain injenice rastvori u imaginarno a imaginarnom da vrste injenine konture. Ovaj poznati istoriar srpske knjievnosti podjednako je osvojio domae i strane kritiare i itaoce romanom udno pisanim u vi'e renika "3a0arski renik 19.>%. Najpre #ormalno je razbio vremensku uzastopnost u pripovedanju( renik omoguuje sentimentalno itanje u proizvoljnom poretku. ;atim o 9azarima narodu o kome se gotovo ni'ta ne zna dao je da razliito svedoe tri civilizacije tri religije( $ri'anska $ebrejska i islamska. 7retpostavke se umnoavaju i u nji$ se i italac uvlai. +gra izme&u stvarnog i mogueg znanja i #antazije ne prestaje ne samo u ovome nego i u naredna dva podjednako neobina romana( Predeo slikan ajem "19..% i Unutra nja strana vetra "1991%. ) pro'loj deceniji 7avi je bio jedan od najvi'e prevo&eni$ pisaca u svetu. Na prelazu iz sedme u osmu deceniju do izraaja dolazi jedan drugi paralelan tok( povratak vremenski i prostorno ogranienoj domaoj tematici i obnova jednostavniji$ ako ve ne i tradicionalni$ oblika pripovedanja. 7osle !. 8ulatovia @ragoslav !i$ailovi "1900% daje najznaajniju knjigu :rede9 laku no% "19=A% ve i po tome 'to je oznaila dalji razvoj srpske pripovetke. )z tematiku iz svakodnevnog ivota ide i jezik pa se podjednako u prvom licu moe pripovedati na argonu ili dijalektu. +zvrstan roman &ad su $vetale tikve "19=.% zadivljuje otkrivanjem neega 'to je sasvim blisko ali zapostavljeno( obinog ivota u posleratnom 8eogradu sa ljudskim sudbinama koje nisu ni'ta manje tragine zato 'to su obine. ;atim Petrijin vena$ "19A/% vodi u unutra'njost 1rbije u ruralni i prigradski ivot. @va mla&a autora *idosav 1tevanovi "19>2% i !ilisav 1avi "19>=% u isto su vreme objavila pripovetke "Re,u0 mrtvak 19=9 i Bugarska baraka 19=9% sa srodnim tematskim a donekle i stilskim usmerenjem pa se u kritici govori o zasebnoj struji 2stvarnosne proze2. ) poslednje dve decenije uostalom stilska i tematska raznolikost izuzetno je velika. 4ako su na primer Givojin 7avlovi "1900% 1lobodan 1eleni "1900% a i 1vetlana *elmar,<ankovi "1902% skloni modernijim postupcima u oblikovanju savremene tematike dok je nasuprot njima !laden !arkov "190>% primetno tradicionalan i kad se dublje vraa u istoriju i kad pi'e o poratnom selu. ) istoriju dalju i bliu vraa se i *ojislav -ubarda "1900%. )potpunjava sliku o 8osni koja u pro'losti ne izgleda mnogo vedrija nego 'to je danas. 1 druge strane jedan dotad nepoznat pisac !iroslav 7opovi "192=,19./% iznena&uje izvrsnim romanom !udbine "19.>% uravnoteeno pisanim sa nijansiranom psi$ologijom likova. Najzad prilino je velik broj sve mla&i$ autora koji su uveliko zapoeli novu etapu u razvoju srpske proze i me&u kojima ima i vrlo istaknuti$ kao 'to je !iroslav <osi *i'nji "19>=%. 1rpska knjievnost je op'te uzev'i u poslednju deceniju 20. v. u'la s razvojnom dinamikom i sloeno'u koje svedoe o daljem usponu a 'to je ovde samo u glavnim crtama nagove'teno. +storiari obino evropske knjievnosti dele na vodee i na one koje pripadaju malim narodima a za koje je karakteristian tzv. ubrzani razvoj ne samo u 19. nego i u 20. v. 1ustizanje vodei$ knjievnosti tj. ubrzani razvoj postoji i u srpskoj sve do zavr'etka 7rvog svetskog rata kada se ona neposredno ukljuuje u jak internacionalni pokret knjievne avangarde. 6 ve od /0,i$ godina tokom druge polovine veka pojaano interesovanje za srpske pisce nji$ovo sve primetnije prisustvo na drugim jezicima odjek na koji nji$ova dela nailaze kod strani$ italaca i prouavalaca knjievnosti nesumnjivo menjaju staru sliku. Oigledno je da srpska knjievnost , zajedno s vodeim slovenskim( ruskom poljskom i e'kom , simultano sudeluje u evropskome zajednikom knjievnom ivotu i op'tem razvoju knjievne umetnosti.

12